1. (20) U procesoru računara postoji keš memorija realizovana u tehnici asocijativnog preslikavanja.

Operativna memorija je kapaciteta 1 Gbajta i širine memorijske reči 1 bajt. "Data" deo keš memorije je kapaciteta 1 Mbajta i širine memorijske reči 1 bajt. Preslikavanje je na nivou blokova veličine 16 bajtova. a) Nacrtati strukturnu šemu keš memorije i operativne memorije. Prikazati kako se generišu adrese keš memorije i operativne memorije u svim situacijama koje mogu da nastanu pri pristupu keš memoriji. Označiti sve kapacitete i širine polja svih delova keš memorije i operativne memorije. b) Objasniti kako se utvrđuje da li u keš memoriji postoji saglasnost i kako se adresirani bajt podatka čita iz keš memorije ili upisuje u keš memoriju u situaciji kada je utvrđeno da u keš memoriji postoji saglasnost. c) Objasniti kako se generišu adrese svih delova keš memorije i operativne memorije u situaciji kada je utvrđeno da u keš memoriji ne postoji saglasnost i kada se blok podataka iz ulaza keš memorije odabranog za zamenu vraća iz keš memorije u operativnu memoriju. Pretpostaviti da se broj ulaza keš memorije odabranog za zamenu nalazi u posebnom registru ulaza za zamenu. d) Objasniti kako se generišu adrese svih delova keš memorije i operativne memorije u situaciji kada je utvrđeno da u keš memoriji ne postoji saglasnost i kada se blok podataka dovlači iz operativne memorije u ulaz keš memorije odabran za zamenu. Objasniti i kako se tom prilikom vrši ažuriranje "Tag" dela keš memorije. Pretpostaviti da se broj ulaza keš memorije odabranog za zamenu nalazi u posebnom registru ulaza za zamenu. 2. (20) Računar poseduje virtuelnu memoriju stranične organizacije i jedinicu za ubrzavanje preslikavanja virtuelnih u fizičke adrese (TLB jedinica). Virtuelni adresni prostor ima 232 bajta i podeljen je na stranice veličine 1 Kbajt. Fizički adresni prostor je veličine 1 Gbajta i podeljen je na blokove veličine 1 Kbajt. Adrese u virtuelnom i fizičkom adresnom prostoru se odnose na reči širine 1 bajt. TLB jedinica je realizovana sa direktnim presliksvsn. TLB jedinica može da sadrži delove deskriptora 64 stranice različitih procesa, pri čemu je broj procesa 16. a) Nacrtati tabelu stranica i TLB jedinicu i označiti sve kapacitete i širine polja. b) Objasniti postupak preslikavanja virtuelne u fizičku adresu i u okviru toga precizno objasniti šta se sve radi kada se utvrđuje da u TLB jedinici postoji deskriptor stranice, kao i šta se od toga radi hardverski a šta softverski. c) Objasniti šta se sve radi kada se utvrđuje da u TLB jedinici ne postoji deskriptor stranice, kao i šta se od toga radi hardverski a šta softverski. Navesti šta se radi u dvema situacijama koje tom prilikom mogu da nastanu i to jedanput kada je stranica u memoriji i drugi put kada stranica nije u memoriji, kao i šta se od toga radi hardverski a šta softverski. d) Objasniti šta se sve radi kada proces, koji je bio blokiran zbog toga što deskriptor stranice nije bio u TLB jedinici i stranica nije bila u memoriji, postane deblokiran, dobije procesor i ponovo pokuša prevođenje iste virtuelne u fizičku adresu, kao i šta se od toga radi hardverski a šta softverski. 3. (10) Operativna memorija kapaciteta 1 Gbajt je realizovana iz 16 modula pri čemu je kapacitet jednog modula 64 Mbajta. Nacrtati i objasniti kaku su adrese raspoređene po modulima za slučaj kada su a) susedne adrese u istom modulu i kada su b) susedne adrese u susednim modulima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful