You are on page 1of 439

Edicija: Dokumenta

Fond za humanitarno pravo

KOSOVO
KAKO VIĐENO, TAKO REČENO

Analiza OEBS Verifikacione misije Kosovo
Stanje ljudskih prava
oktobar 1998 - jun 1999. godine

M \pstlt U f/ 0

I ''991-20°''

ODIHR^^SBHS
Objavljivanje prevoda na srpski publikacije „As Seen, As Told"

podržao je OEBS Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)

© OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights 1999

Prevod: Fond za humanitarno pravo - Beograd, Avalska 9
SADRŽAJ

Zahvalnost V
Predgovor VI
Sudija Lujza Arbur
Kratak prikaz izveštaja VII
Objašnjenje nekih pojmova, izraza i termina VIII
Mape
Administrativna podela Kosova XII
Glavne komunikacije na Kosovu XIII
Uvod: Metodologija, okvir, vremenske granice, stil izveštavanja, terminologija XV

I deo - OEBS-KVM i zaštita Ijudskih prava na Kosovu
Prvo poglavlje: Kosovo: istorijska i politička pozadina 3
Drugo poglavlje: OEBS-KVM i zaštita ljudskih prava na Kosovu 9

II deo - Vojni i bezbednosni kontekst
Trece poglavlje: Jugoslovenske snage na Kosovu i Oslobodilačka vojska Kosova 21

III deo - Kršenje Ijudskih prava na Kosovu
Četvrto poglavlje: Uvod: Kršenje ljudskih prava na Kosovu 33
Peto poglavlje: Nepoštovanje prava na život 35
Šesto poglavlje: Tortura i zlostavljanje 46
Sedmo poglavlje: Silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja 54
Osmo poglavlje: Nestanci 64
Deveto poglavlje: Proizvoljna hapšenja i zatočenja 65
Deseto poglavlje: Kršenje prava na pravično suđenje 75
Jedanaesto poglavlje: Drugi oblici progona 86
Dvanaesto poglavlje: Namerno uništavanje civilne imovine, pljačkanje i krađa 89
Trinaesto poglavlje: Ljudski štit 94
Četrnaesto poglavlje: Proterivanje stanovništva 98

IV deo - Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog društva
Petnaesto poglavlje: Mladi muškarci u uzrastu sposobnom za borbu 119
Šesnaesto poglavlje: Žene 122
Sedamnaesto poglavlje: Deca 126
Osamnaesto poglavlje: Starije osobe i invalidi 131
Devetnaesto poglavlje: Kosovski Srbi 136
Dvadeseto poglavlje: Kosovski Romi („Cigani" - „ M a x u p e t " ) 143
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Dvadeset prvo poglavlje: Druge nacionalne zajednice i manjine 147
Dvadeset d r u g o poglavlje: Pojedine grupe kosovskih Albanaca i 149
segmenti društva koji su bili posebno izloženi kršenju ljudskih prava
V deo - Kosovske opštine
Uvod: Mapa ljudskih prava na Kosovu od oktobra 1998. do juna 1999. 163
Dečani/Decane 164
Đakovica/Gjakova 171
Glogovac/Gllogoc 191
Gnjilane/Gjilan 200
Gora/Dragash 207
Istok/Istog 208
Kačanik/Kacanik 216
Klina/Kline 226
Kosovo Polje/Fushe Kosove 234
Kosovska Kamenica/Kamenice 239
Kosovska Mitrovica/Mitrovice 240
Leposavic/Leposaviq 252
Lipljan/Lipjan 253
Novo Brdo/Novoberde 267
Obilic/Obiliq 268
Orahovac/Rrahovec 274
Pec/Peja 284
Podujevo/Podujeve 300
Priština/Prishtina (gradsko područje) 308
Priština/Prishtine (teritorija opštine van gradskog područja) 321
Prizren/Prizren 332
Srbica/Skenderaj 343
Štimlje/Shtime 353
Štrpce/Shterpce 360
Suva Reka/Suhareke 362
Uroševac/Ferizaj 373
Vitina/Viti 383
Vučitrn/Vushtrri 386
Zubin Potok/Zubin Potok 402
Zvečan/Zvecan 403

Dodatak
Domaci i međunarodni pravni standardi koji se m o g u primeniti Kosovo 404

Dodatak V delu
1. Naselja na Kosovu po alfabetskom redosledu prema srpskim nazivima 412
2. Naselja na Kosovu po alfabetskom redosledu prema albanskim nazivima 424

IV
ZAHVALNOST

Ovaj izveštaj je rezultat neumornih napora mnogih ljudi kojima je stalo do pravde i ljudskih prava. Najpre,
žena i muškaraca, članova Verifikatorske misije OEBS na Kosovu (OEBS-KVM), odnosno njenog Odeljenja
za ljudska prava. Sa velikom požrtvovanošcu i profesionalizmom, često u veoma teškim okolnostima, oni
su zabeležili posledice koje je na život ljudi i čitavih zajednica imala jedna teška kriza čiji su koreni u nepo-
štovanju i neprestanom kršenju osnovnih ljudskih prava i sloboda.
Podaci koje je prikupila OEBS-KVM bili su analizirani i sređeni za ovu publikaciju pod nadzorom OEBS
Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) u Varšavi, Poljska. U ekipi analitičara
koja je radila u Mokotovu, Varšava, od juna do oktobra 1999, bilo je više nekadašnjih službenika Odelje-
nja za ljudska prava OEBS-KVM, kao i nezavisnih analitičara za pitanja ljudskih prava.
Za vreme izrade ovog izveštaja, ekipa u Mokotovu je dobijala praktičnu i savetodavnu pomoc Odelje-
nja za ljudska prava Misije OEBS na Kosovu (OEBS-MiK).

Ovu publikaciju je omogucila nesebična materijalna, tehnička i logistička podrška vlade Republike Polj-
ske, i nesebična finansijska podrška vlada Austrije, Danske, Norveške, Švedske, Švajcarske i Sjedinjenih
Američkih Država. Dodatnu logističku podršku obezbedila je vlada Nemačke. Svima njima odajemo dubo-
ko priznanje.
OEBS/ODIHR je zahvalna za savete i pomoc koje je u pisanju ovog izveštaja dobila od osoblja Međuna-
rodnog suda za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji (ICTY).

Informacija na kojoj je zasnovan najveci deo ovog izveštaja potiče od samih stanovnika Kosova. OEBS
odaje priznanje hrabrosti i odlučnosti ljudi koji su, prošavši kroz traume, bol i ekstremne stresne uslove,
osetili da su dužni da ispričaju svoje iskustvo.

Ambasador Žerar Studman
Direktor OEBS/ODIHR

V
PREDGOVOR
Sudija Lujza Arbur

Za vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, uzdanih dokaza koji su na nepristrasan način pri-
analitičari su bili svesni opasnosti da može doci kupile - ili njihove sopstvene ekipe, ili druga lica
do sličnog katastrofalnog ishoda po mir i bezbed- koja u tome imaju iskustva, koja mogu uživati po-
nost na Kosovu. Za razliku od situacije u Bosni, verenje i koja ne pripadaju ni jednoj strani u etnič-
međutim, postojala je znatno veca bojazan da bi kom sukobu. Izveštaji medija i neposredne reakci-
eksplozija etničkog nasilja na Kosovu mogla biti je mogu biti od velike važnosti, oni mogu „ispri-
potpuno nekontrolisana i da bi se mogla brzo čati priču" za široku publiku, ali oni ne mogu za-
proširiti na celokupnu balkansku regiju. meniti pažljivo prikupljanje činjenica i njihovu si-
Kada se to zaista i desilo, nasilje na Kosovu je bilo stematsku analizu.
užasno; razaranja su se još jednom obrušila na obič- Rezultat rada OEBS, predstavljen u ovom izvešta-
ne ljude koji su postali njihove žrtve. Ljudi širom sve- ju, koji pokriva prvu polovinu 1999. godine, sto-
ta su bili zapanjeni medijskim izveštajima o zloči- ga je značajan doprinos dokumentaciji o kršenju
načkom ponašanju koje je sve više uzimalo maha. ljudskih prava na Kosovu. Pouzdana baza podata-
Međunarodni sud za zločine počinjene na tlu bivše ka ove vrste znači da je vec pređen dobar deo pu-
Jugoslavije je svima stavio do znanja da njegova ju- ta ka uspostavljanju solidne osnove za donošenje
risdikcija uključuje i Kosovo, i da ce odgovorne oso- odgovarajucih odluka u uspostavljanju i održava-
be biti za svoja dela izvedene pred lice pravde. nju mira i bezbednosti u regionu. Neophodan
Pravda treba da bude sastavni deo bilo kod traj- deo ovih mera je izvođenje pred sud odgovornih
nog i osmišljenog mira, ali pravda u krivičnom za zločine koji su otkriveni, ali treba biti svestan
procesu nije neki apstraktan pojam. Kako bi bili da je to samo deo procesa obnove društava. Ovaj
efikasni kao mehanizam uvođenja vladavine za- izveštaj ce, stoga, za sve one koji učestvuju u
kona, sudovi moraju biti u mogucnosti da sazna- ovom teškom zadatku, biti korisno oruđe prili-
ju istinu o onome što se desilo. Oni zavise od po- kom definisanja njihove politike.

VI
KRATAK PRIKAZ IZVEŠTAJA

O Odeljenju za Ijudska prava OEBS-KVM u dve faze svoga razmeštanja. Ovo je uključivalo
stotine izveštaja o pojedinačnim slučajevima,
U 1998, posle više od šest meseci sve žešceg oruža-
dnevnih i nedeljnih izveštaja koje su sastavili slu-
nog sukoba između jugoslovenskih i srpskih snaga
žbenici zaduženi za pitanja ljudskih prava Regio-
s jedne strane, i Oslobodilačke vojske Kosova (UČK)
nalnih centara i izveštači sa terena, tokom perio-
sa duge, Savet bezbednosti UN je Rezolucijom 1199
da do 20. marta, kao i 2.764 intervjua sa izbegli-
pozvao sukobljene strane na prekid vatre na Koso-
cama u Albaniji i Makedoniji.
vu i prihvatanje prisustva međunarodnih verifikato-
Ovaj izveštaj je rezultat analize svih tih podata-
ra koji bi taj prekid vatre nadgledali, kao i na povla-
ka koju je sprovela Kancelarija OEBS za demokra-
čenje „snaga bezbednosti koje su bile korišcene za
tske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) u
represiju protiv civila" i na dijalog o buducnosti pro-
Varšavi.
vincije. Na dan 16. oktobra 1998, osnovana je Veri-
fikatorska misija za Kosovo OEBS (OEBS-KVM) čiji je
zadatak bio da nadgleda poštovanje Rezolucije
Analiza nalaza OEBS-KVM:
1199 i sporazuma o prekidu vatre. Odeljenje za ljud- pristup koji je primenila OEBS/ODIHR
ska prava unutar OEBS-KVM postalo je operativno Metodologija analize i izveštačka strategija koju je
decembra 1998, i bilo je razmešteno širom Kosova primenila OEBS/ODIHR, objašnjena je u opsežni-
krajem januara 1999. Osnovna delatnost Odeljenja jem uvodu i počiva isključivo na podacima koje je
za ljudska prava OEBS-KVM bila je da nadgleda, iz- prikupila OEBS-KVM. U skladu sa ovom metodo-
tražuje, prikuplja dokumentaciju i izveštava o žalba- logijom, izveštaj se ne odnosi na kršenje ljudskih
ma koje su se ticale kršenja ljudskih prava koja su či- prava koja su bila izvan domašaja istraživačkih i iz-
nile sve strane u sukobu na Kosovu. veštačkih napora OEBS-KVM. Takođe, izveštaj se
Kada su mirovni pregovori u Rambujeu pretr- ne odnosi na događaje koji su se desili posle pre-
peli neuspeh, OEBS-KVM je povučena sa Kosova stanka mandata OEBS-KVM, osim ukoliko se ne
20. marta 1999, usled neodržive bezbednosne si- radi o uključivanju među prvobitne podatke
tuacije, uključujuci dodatna i masovna razmešta- OEBS-KVM, ili ako su u pitanju specifične informa-
nja jugoslovenskih i srpskih vojnih i bezbednosnih cije o pracenju određenih slučajeva.
snaga, kao i naoružanih neregularnih jedinica na Jasno je da treba da budu napisani i drugi i
Kosovu. Na odluku o povlačenju takođe je uticala drukčiji izveštaji koji se odnose na kršenja ljudskih
neizbežna internacionalizacija sukoba. Odeljenje prava na Kosovu, i u Jugoslaviji, koji bi šire pokri-
za ljudska prava je preseljeno u Albaniju i Make- vali isti ovaj period, ali i izveštaji koji bi prelazili
doniju, gde je nastavilo da prikuplja svedočenja njegove okvire.
žrtava i očevidaca kršenja ljudskih prava, tako što
je organizovalo intervjuisanje izbeglica sa Kosova
tokom dva i po meseca, sve dok nije opozvano
odlukom Saveta Skupštine OEBS, 9. juna 1999.
OEBS-KVM je prikupila masu činjenica o vlada-
jucoj situaciji u domenu ljudskih prava na Kosovu

VII
Mapa Ijudskih prava na Kosovu, Drugi ugao gledanja otvara pogled na specifične i
kršenja ljudskih prava i njihov uticaj različite načine na koje su zajednice i grupe kosov-
na život društva skog društva postajale predmet kršenja ljudskih
prava za vreme sukoba. Između ostalog, nalazi su
sledeći:
Nalazi OEBS-KVM su predstavljeni iz tri ugla. Pri-
stupajuci ovim podacima iz bilo koje od ove tri • Što se tiče ubijanja, proizvoljnog hapšenja i
perspektive, analiza pokušava da otkrije koje su torture, posebno su bili ugroženi mlađi mu-
sheme i strategije kršenja ljudskih prava bile pri- škarci albanske narodnosti u uzrastu vojnih
menjivane. obveznika, jer je izgleda svako od njih bio
Prva perspektiva je pogled na prirodu kršenja posmatran kao potencijalni „terorista".
ljudskih prava i humanitarnog prava koja su se de- • Žene su bile izuzetno ranjive i nezaštićene i
sila na Kosovu. Ova analiza pokazuje: bile su objekt nasilja koje se ticalo njihovog
pola.
• Vansudske likvidacije i protivpravna ubija- • Postoje užasavajući dokazi da su ubijana
nja civila i neboraca su u periodu pre 20. deca, sa ciljem da se kazne ili prestraše gru-
marta bila praktikovana od obeju strana u pe odraslih.
sukobu. Što se tiče jugoslovenskih i srpskih • Kosovski Srbi su bili žrtve kršenja humani-
snaga, tendencija da masovna ubijanja ko- tarnog prava koje je sprovodila UČK, po-
riste kao sredstvo terora, obuzdavanja i sebno po pitanju mnogih Srba koji su bili
kažnjavanja kosovskih Albanaca, pokazala oteti i nestali. Takođe, mnogi srpski civili su,
se vec 1998, a do zaprepašćujućih razmera uz vojsku i snage bezbednosti, bili aktivni
je demonstrirana u incidentima od januara učesnici kršenja ljudskih prava kosovskih
1999. (uključujući masovno ubistvo u Rač- Albanaca. Druge nacionalne zajednice su
ku) pa nadalje. Nasumično ubijanje civila takođe imale specifično iskustvo sukoba.
bilo je kako deo taktike u kampanji prote- • Istaknuti, obrazovani, imućniji ili društveno
rivanja kosovskih Albanaca, tako i cilj po i politički aktivni kosovski Albanci bili su pr-
sebi. vi na listi potencijalnih ubistava. Lokalni
• Proizvoljna i protivpravna hapšenja i zato- personal OEBS-KVM i drugi ljudi koji su
čenja, kao i kršenja prava na pravično suđe- imali veze sa misijom, posle 20. marta su bi-
nje, postajala su sve više oruđe pravosud- li zastrašivani ili proterivani, a neki su bili
nih organa koje je korišćeno za ograničava- ubijeni.
nje i ukidanje građanskih i političkih slobo-
da kosovskih Albanaca i - praćena zlosta- Treća perspektiva je geografska „ m a p a " ljudskih
vljanjem i torturom - bila su primenjivana prava na Kosovu. Idući od opštine do opštine, ovaj
sa ciljem da zastraše i spreče celokupan izveštaj daje opis događaja u stotinama naselja ši-
društveni život kosovskih Albanaca. rom Kosova. U nekim slučajevima, radi se o opisu
• Silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja su događaja koji su se desili jednog određenog dana
ponekad bili korišćeni kao ratno sredstvo. ili u relativno kratkom vremenskom roku, i karak-
• Nasilna proterivanja, koja su sprovodile srp- teristični su za kršenje ljudskih prava koje se odvi-
ske i jugoslovenske snage, dešavala su se jalo tokom čitavog jednog perioda - proterivanje,
masovno, očigledno sledeći određen stra- koje je bilo praćeno namernim uništavanjem imo-
teški plan, čime su nesumnjivo kršeni zako- vine, a često i ubijanjem i drugim vrstama nasilja -
ni i običaji rata. Proterivanje je često bilo mogli su se obrušiti na neku zajednicu gde ranije
praćeno svesnim uništavanjem imovine i nije bilo predznaka takvog nečega, naglo i sveobu-
pljačkanjem. Iznuđivanje novca je bilo je- hvatno. Takva iskustva su se dešavala širom Koso-
dan od ključnih motiva jugoslovenskih i va, i ponavljala bi se ako bi seljani pokušali da se
srpskih počinioca kršenja ljudskih prava i vrate svojim kućama. Na drugim mestima, poseb-
humanitarnog prava. no u gradovima, zajednice kosovskih Albanaca su

VIII
bile žrtve napada na civile koji su se smenjivali to- je broj nezavisno potvrđenih izveštaja i izjava sve-
kom više dana ili nedelja, i u kojima je nasumično doka pojedinačnih i grupnih ubistava više nego
nasilje bilo kombinovano sa nekakvim generalnim indikativan. Nasilje koje se obrušilo na stanovni-
pristupom koji je izgleda bio visoko organizovan i štvo, koje je posebno živo opisano u izjavama iz-
sistematski. Svuda su napadi na civilno stanovni- beglica, bilo je zaprepašćujuće. Svedočenja izbe-
štvo bili diktirani strategijom, a ne nedostatkom glica takođe daju izrazite primere na osnovu kojih
komande ili kontrole. se može zaključiti o organizovanoj i sistematskoj
prirodi onoga što su počinile jugoslovenske i srp-
Dobro uvežbana i ske snage, i o njihovom nesprečavanju i potpoma-
ganju krajnje bezakonog delovanja paravojnih je-
brutalno primenjena strategija
dinica i naoružanih civila.
Analiza najčešcih kršenja ljudskih prava i humani- Proveravanje kršenja prava čoveka i humani-
tarnog prava, kao i analiza njihove geografske or- tarnog zakonodavstva za vreme oružanog sukoba
ganizovanosti i posledica koje su imala na određe- na Kosovu u periodu dok je na terenu delovala
ne zajednice, najrečitije pokazuju kako su ova kr- OEBS-KVM nije bilo jednostrano. Svi delovi ovog
šenja čija je žrtva bilo albansko stanovništvo Koso- izveštaja odnose se na kršenja koja su počinile obe
va posle 20. marta, u stvari bila nastavak akcija ju- sukobljene strane. Međutim, treba naglasiti, da je
goslovenskih i srpskih vojnih i bezbenosnih snaga očigledan zaključak koji se posle analize nameće,
koje su bile dobro pripremljene i uvežbane, t i m da sigurno nema ničeg sličnog makar i nagovešta-
pre što su se vec dešavale na mnogim mestima na ju ravnoteže u prirodi i obimu kršenja ljudskih
Kosovu i pre 20. marta. Masovno ubistvo u Račku, prava koje su počinile obe strane. Patnje u perio-
15. januara 1999, veoma reljefno ilustruje pribe- du koji je pratila OEBS-KVM su u ogromnoj većini
gavanje nasilju koje se završava u ratnim zločini- slučajeva bile patnje kosovskih Albanaca, pričinje-
ma i zločinima protiv čovečnosti. Ono je bilo prvi ne od strane jugoslovenskog i srpskog državnog
u nizu brojnih drugih zločina o kojima je saopšte- bezbednosnog aparata.
no OEBS-KVM u periodu posle 20. marta.
U t o m smislu, drugi ključni događaji koji su se
Katastrofa koja se zasniva na
desili u periodu pre 20. marta bili su ubijanje kosov-
dugoročnom gaženju ljudskih prava i
skih Albanaca od strane policije u Rogovu i Rakovi-
ni, kasnije u januaru; zatim pokretanje „zimske ve-
osnovnih sloboda
žbe" jugoslovenske vojske koja je uključivala grana- Među temeljnim principima OEBS je i taj da je po-
tiranje sela i prisilno proterivanje meštana u opšti- štovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, demo-
ni Vučitrn/Vushtrri u februaru i martu; pa vojna i kratije i vladavine prava jedno od suštinskih kom-
policijska ofanziva na Kačanik u februaru, u kojoj je ponenata bezbednosti. Sistematsko kršenje ljud-
korišcena taktika paljenja i uništavanja civilnih kuca skih prava na Kosovu u krajnjoj liniji vodi ka naru-
kako bi se područje očistilo od prisustva UČK; i, na šavanju bezbednosti. Put od pogoršavanja situa-
kraju, policijsko nasilje primenjeno u albanskim če- cije preko bezbednosne krize, do oružanog suko-
tvrtima Prištine, početkom marta, posle ubistva ba i humanitarne katastrofe na Kosovu je mogao
dvojice policajaca. Zajedno sa ubijanjem u Račku, i biti izbegnut da su srpske i jugoslovenske vlasti,
ovi događaji otkrivaju shemu teških zloupotreba si- umesto da trajno i sistematski krše ljudska prava
le koju su srpske i jugoslovenske snage primenjiva- albanskog stanovništva Kosova tokom protekle
le protiv civilnog stanovništva. Ovakve sheme zlou- decenije, pokušale da na Kosovu izgrade otvoreno
potrebe sile srecu se neprestano u izjavama koje društvo za sve njegove stanovnike, zasnovano na
daju izbeglice posle 20. marta. principima poštovanja ljudskih prava i osnovnih
Masovnost povreda ljudskih prava je poraža- sloboda.
vajuca. Bilo je procenjeno da je preko 90% aban-
skog stanovništva Kosova, preko 1,45 milona lju-
di - bilo raseljeno do 9. juna 1999. Broj ubijenih
se još uvek može samo približno pretpostaviti, ali

IX
OBJASNJENJE NEKIH POJMOVA,
IZRAZA I TERMINA
AK-47/kalašnjikov poluautomatska puška ruske ili kineske proizvodnje
Arkan pravo ime Željko Ražnjatović, vođa paravojnih jedinica za vreme ratova u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Optužen od strane Međunarodnog suda za
zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije (tajno 30. septembra 1997, a jav-
no 31. marta 1999)
Arkanovi tigrovi srpska paravojna formacija na čijem je čelu bio „Arkan".
Beli orlovi srpska paravojna organizacija pod komandom Vojislava Šešelja
Crna ruka srpska paravojna formacija
BOV M-86 vojno izvidničko vozilo
CC Koordinacioni centar OEBS-KVM, koji usklađuje rad dve ili više terenskih
kancelarija
CDHRF Council for the Defence of Human Rights and Freedoms in Kosovo (Savet
za odbranu ljudskih prava i sloboda na Kosovu)
četnici u prvom svetskom ratu borbene jedinice pod komandom Koste Pećanca, u
drugom svetskom ratu jedinice Draže Mihajlovića; danas je to pogrdan iz-
raz koji označava ekstremne srpske nacionaliste
derviš pripadnik sufitskog muslimanskog reda
DM nemačka marka, koja se naširoko koristi kao novčana jedinica na Kosovu
Društvo majke Tereze nevladina humanitarna organizacija
ECMM European Community Monitoring Mission (Posmatračka misija Evropske
unije)
EU Evropska unija
SRJ Savezna Republika Jugoslavija
hodža muslimanski verski učitelj
HQ Glavni štab OEBS-KVM u Prištini
ICRC Međunarodni komitet Crvenog krsta
ICTY Međunarodni sud (Ujedninjenih nacija) za zločine počinjene na tlu bivše Ju-
goslavije
IOM Međunarodna organizacija za migracije
KDOM Kosovo Diplomatic Observer Mission (Diplomatska posmatračka misija na
Kosovu)
K-FOR NATO-Kosovo Force (Nato snage na Kosovu)
KVM Misija verifikatora na Kosovu
LDK Lidhja Demokratike te Kosoves (Demokratska liga Kosova - DLK)
M80 automatska puška izrađena po licenci AK-74
M-80 borbeno oklopno vozilo
mahala manje naselje povezano sa selom ili gradom
mufti viši muslimanski činovnik i stručnjak za šerijatsko pravo

X
MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova
NATO Severoatlanski pakt
NGO nevladina organizacija
ODIHR Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava
OEBS Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi
OEBS-KVM Verifikatorska misija OEBS za Kosovo (16. oktobar 1998 - 9. juli 1999)
OEBS-MiK Misija OEBS na Kosovu (od 1. jula 1999)
OEBS-TFK OEBS snage na Kosovu (9-30. juna 1999)
Pariski pregovori pregovori između predstavnika SRJ i kosovskih Albanaca koji su održani
posle razgovora u Rambujeu, i počeli 15. marta u centru Kleber
pincgauer manji oklopni transporter austrijske proizvodnje
PJP Posebne jedinice policije
praga oklopni kamion sa dva montirana topa od 3 0 m m
Pregovori u Rambujeu runda pregovora između predstavnika SRJ i kosovskih Albanaca koje je sa-
zvala Kontaktna grupa šest zemalja i koja je otvorena u zamku Rambuje 6.
februara 1999, a završena 23. februara. Nastavili su je „Pariski pregovori".
RC Regionalni centar OEBS-KVM
RC1 Regionalni centar 1 OEBS-KVM, Prizren
RC2 Regionalni centar 2 OEBS-KVM, Kosovska Mitrovica
RC3 Regionalni centar 3 OEBS-KVM, Peć
RC4 Regionalni centar 4 OEBS-KVM, Gnjilane
RC5 Regionalni centar 5 OEBS-KVM, Priština
SAJ Specijalne antiterorističke jedinice
SDB Služba državne bezbednosti
srpski krst srpski nacionalistički simbol, koji se sastoji iz krsta i četiri ćirilična slova S
(Samo sloga Srbina spasava)
SPS Socijalistička partija Srbije (predvođena Slobodanom Miloševićem)
SRS Srpska radikalna stranka (predvođena Vojislavom Šešeljem)
Šešelj Vojislav Šešelj, vođa paravojne grupacije, koji je postao političar i vođa SRS
T-55 tenk sovjetske konstrukcije, izrađivan najviše u Poljskoj i Čehoslovačkoj
UČK Ushtria Clirimtare e Kosove (Oslobodilačka vojska Kosova)
UNESCO Oganizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNHCHR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava
UNHCR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNMiK Misija za Kosovo Ujedinjenih nacija
USAID američka vladina organizacija za pomoć
VJ Vojska Jugoslavije

XI
Kosovo

Primedba: Sve o p š t i n e nose naziv p r e m a svojim sedištima, o s i m o p š t i n e Gora, čije je sedište selo Dragaš/Dragash.

XII
Kosovo: mreža glavnih puteva

XIII
UVOD
Metodologija, okvir, vremenske granice,
stil izveštavanja, terminologija
Metodologija svom tipu (izveštaj o incidentu/incident report, iz-
veštaj o praćenju suđenja/tria/ monitoring report,
Pišući ovaj izveštaj, ekipe OEBS/ODIHR su koristile
itd.), i prema svom registarskom broju. Informaci-
analitičku metodologiju i izveštačku strategiju ko-
ja izvedena iz intervjua sa izbeglicama je označe-
ju je razradila Verifikatorska misija na Kosovu
na četvorocifrenim fusnotama sa alfabetskim pre-
(OEBS-KVM).
fiksom, koje odgovaraju broju dosijea konfidenci-
Metodologija rada Odeljenja za ljudska prava
jalnog intervjua izbeglice koji je obavljen ili u Al-
OEBS-KVM i okviri međunarodnog zakonodavstva
baniji (prefiks A/), ili u Makedoniji (prefiks M/).
iz oblasti ljudskih prava kao i standardi humani-
tarnog prava koje Odeljenje primenjuje, detaljnije
Informacija koja potiče iz izjava izbeglica je predsta-
su objašnjeni u 2. poglavlju (pravne odredbe koje
vljena onako kako je bila ispričana OEBS-KVM. Tamo
su primenjive na ovaj izveštaj su takođe navedene
gde je intervjuisana osoba precizirala da je informa-
u Dodatku). Prikupljanje podataka od strane Ode-
cija bila po čuvenju, a ne izjava očevica, to je i zabe-
ljenja za ljudska prava OEBS-KVM obavljeno je u leženo. Takođe su zabeleženi svi slučajevi u kojima
dve faze i u okolnostima koje su se potpuno razli- se izjave svedoka o istom incidentu razlikuju. Tamo
kovale. Od trenutka kada je OEBS-KVM postala gde su uslovi to omogućavali, činjeni su pokušaji da
operativna, u decembru 1998. i januaru 1999, do se proveri što je moguće više izveštaja. To je uglav-
svoje evakuacije 20. marta 1999, Misija je bila an- nom činilo Odeljenje za ljudska prava OEBS-MiK,
gažovana na sistematskom izveštavanju, u raznim naslednice OEBS-KVM koja je raspoređena na Koso-
oblicima, o kršenju ljudskih prava i humanitarnog vu - u početku kao OEBS-TFK - od 14. juna 1999.
prava koje je mogla da potvrdi direktno na tere- Službenici Odeljenja za ljudska prava OEBS-MiK su
nu. Posle 20. marta, Odeljenje za ljudska prava je posećivali lokacije koje su identifikovane u izjavama
prikupljalo izjave žrtava i svedoka. Sve ove podat- izbeglica, i sprovodili dalje intervjue. Takođe je (ma-
ke je podrobno ispitao OEBS/ODIHR. da u ograničenom obimu) rađena i naknadna istra-
Tokom celog ovog izveštaja, korišćeni su obim- ga na Kosovu, koju su sprovodili analitičari koji su za
ni navodi iz dokumenata OEBS-KVM i intervjua iz- OEBS/ODIHR radili na ovom izveštaju, a uz podršku
beglica. Pošto je Odeljenje za ljudska prava OEBS- OEBS-MiK. Nalazi ovih verifikatora se navode tamo
-KVM radilo pod uslovima stroge tajnosti i pover- gde je to relevantno. U procesu koji je još u toku, iz-
ljivosti (vidi 2. poglavlje, kao i dalji tekst), ovi ma- jave svedoka i žrtava koje je sakupila OEBS-KVM su
terijali nisu dostupni javnosti, ali su postali do- potkrepljene nalazima stručnjaka sudske medicine
stupni Međunarodnom sudu za zločine počinjene do kojih su istražioci ICTY došli na mestima zločina,
na teritoriji bivše Jugoslavije (ICTY). Čak i bez do- i nalazima istraživanja koje vrše stručnjaci OEBS.
stupa direktnim izvorima, citati koji se sreću u
ovom izveštaju mogu čitaocu poslužiti kao dokaz Metodologija koja je korišćena u ovom izveštaju
da su zaključci ovog izveštaja rezultat ekstenziv- je u velikoj meri inspririsana analizama i izveštaji-
nog dokumentovanog rada; u t o m smislu oni mo- ma koje je pripremila komisija eksperata osnova-
gu biti korisni i za ICTY Dokumenti OEBS-KVM ko- na da istraži kršenja humanitarnog prava u Hrvat-
ji su sakupljeni pre 20. marta navode se prema skoj i Bosni i Hercegovini. 1

XV
Okvir i vremenske granice izveštaja snost dobijena. Dostup poverljivim podacima ne-
će biti odobren ni privatnim licima, ni vladinim ili
U skladu sa stavom da se u ovom izveštaju koristi
drugim organizacijama. 2
uglavnom informacija prikupljena od strane
Prilikom pisanja ovog izveštaja bila je doneta
OEBS-KVM, druga informacija je korišćena samo
odluka da se ne otkriju imena svedoka ili žrtava,
da bi se dobila potvrda (ili negiranje) bekgraunda
bilo da su oni živi ili mrtvi. Ovo je učinjeno kako bi
ili konteksta prvobitnih podataka.
se obezbedila bezbednost svedoka i žrtava, odno-
Stoga se izveštaj ne bavi kršenjima ljudskih
sno kako bi se sačuvala tajnost iformacije i spreči-
prava koja su bila van domašaja istraživačkih i iz-
li mogući osvetnički napadi zasnovani na ovim iz-
veštačkih napora OEBS-KVM. U periodu u kome je
javama, ili pozivanje na izjave u cilju da se svedo-
bila raspoređena na Kosovu, OEBS-KVM nije ima-
ci iskoriste u sudskoj proceduri. Čak i kada ličnost
la mandat na teritoriji uže Srbije, tako da nije pri-
o kojoj se radi više nije u životu, članovi porodice
kupljala podatke o stanju ljudskih prava tamo. Ka-
bi i dalje mogli biti živi, i mogla bi im biti potreb-
da je bila prebačena u Albaniju i Makedoniju,
na ovakva zaštita. Jedine žrtve čija se imena navo-
Odeljenje OEBS-KVM za ljudska prava se
de su one koje su bile od ranije poznate u javno-
usredsredilo na prikupljanje izjava izbeglica u ove
sti, pa bi nenavođenje njihovih imena moglo biti
dve zemlje. Ljudi koji su ostali na Kosovu, ili koji su
dvosmisleno i zbunjujuće.
bili raseljeni u druge delove Srbije ili u Crnu Goru,
kao i veći deo gubitaka i štete u Jugoslaviji koji su Mogućim počiniocima se takođe ne navode
bili posledice vazdušnih napada NATO, bili su van imena, izuzev kada se radi o osobama koje se već
domašaja OEBS-KVM. Okvir ovog izveštaja ipak u nalaze na optužnici ICTY ili osobama čija je uple-
sebe uključuje i analizu nekih incidenata na Koso- tenost u događaje dobro poznata u javnosti. Ne-
vu, gde su gubici bili prouzrokovani bombardova- ki od počinilaca su, ipak, identifikovani putem na-
njem NATO, budući da su očevici tih događaja bi- vođenja njihove funkcije ili zvaničnog položaja.
li izbeglice koje su ih kasnije ispričale OEBS-KVM.
Izveštaj se ne bavi analizom situacije izbeglica u Velika je briga preduzeta što se tiče mesta gde su
zemljama koje su ih prihvatile. žrtve ili svedoci živeli, u cilju da se obezbedi po-
Takođe, izveštaj se ne bavi događajima koji su verljivost informacije. Lokacije gde su se dešavala
se desili posle isteka mandata OEBS-KVM, 9. juna silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja, ako bi
1999, izuzev ukoliko se radi o uključivanju speci- njihovo objavljivanje moglo da vodi ka identifiko-
fične informacije koja se tiče praćenja i proverava- vanju žrtve (na primer, ako bi se imenovalo manje
nja informacije prikupljene od strane OEBS-KVM. naselje gde se incident desio), nisu navedene u
Period izveštavanja je period u kome je OEBS- ovom izveštaju. Tačne lokacije masovnih grobnica
-KVM bila ustanovljena i delovala: od 16. oktobra o kojima se govori nisu uključene u izveštaj, izu-
1998. do 9. juna 1999. Ima malo podataka koji se zev u slučajevima mesta koja su poznata ICTY i
odnose na izveštavanje OEBS-KVM o stanju ljud- gde su stručnjaci već obavili ekshumacije i istragu
skih prava iz vremena pre decembra 1998, kada je na licu mesta. Ovo je učinjeno s namerom da se
Odeljenje za ljudska prava postalo operativno na mesta sahranjivanja zaštite od neovlašćenih pose-
terenu. ga, ili od drugih posledica koje bi mogle da oteža-
ju istragu ICTY

Terminologija i stil izveštaja
Jezička pitanja
Ljudi koji su se žalili i intervjuisane osobe davali su
izjave OEBS-KVM s t i m da se podrazumevala stro- Tokom perioda koji pokriva ovaj izveštaj, praksa
ga poverljivost. U periodu posle 20. marta, kada vlasti SRJ je bila da koristi srpski jezik u zvaničnoj
su uzimane izjave od izbeglica, jedino što se od in- korespondenciji na Kosovu. Tamo gde su je po-
tervjuisanih osoba dodatno tražilo bila je njihova znavali, autori ovog izveštaja su koristili konvenci-
saglasnost da se poverljivi podaci mogu dostaviti ju koju su upotrebljavale i mnoge međunarodne
ICTY ICTY će imati dostup poverljivim podacima organizacije koje su radile na Kosovu, i koja se sa-
samo u onim slučajevima u kojima je ta sagla- stoji u tome da se prilikom prvog pominjanja u

XVI
nekom poglavlju citiraju toponimi i na srpskom i razumevaju nikakvu političku poziciju povodom
na albanskom jeziku, a u daljem tekstu tamo gde statusa Kosova koja bi bila u suprotnosti sa pozi-
je to korisno; inače se u tekstu koriste srpski topo- cijom OEBS.
nimi. Odluka da se koristi srpski jezik kao primar-
na referenca donesena je delimično usled činjeni-
1
ce da su za vreme rada OEBS-KVM srpski zvanični Izveštaj komisije stručnjaka koja je osnovana na osnovu Rezolu-
cije 780 (1992) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,
nazivi bili široko dostupni, dok pisanje albanskih S/1994/674, 27. maja 1994, kao i Aneks (Commission of Experts
toponima nije bilo standardizovano. U ovom izve- Report).
2
štaju, albanski toponimi uglavnom slede način pi- Sve osobe koje su učestvovale u sastavljanju ovog izveštaja
OEBS/ODIHR potpisale su dogovor o poverljivosti pre nego što
sanja koji je koristila kancelarija UNHCR, koja je
su bile angažovane. Ugovorom su vezani kako za vreme rada na
marta 1999. izradila pregled naselja u kosovskim d o k u m e n t u , tako i kasnije. Kako bi se obezbedila stroga pover-
opštinama. Doduše, u nekim slučajevima se kori- ljivost, operisanje podacima je ograničeno na neophodni mini-
m u m i na osnovu „ p o t r e b e da se zna". Lanac obezbeđivanja in-
ste drugi načini pisanja toponima od onih koje je
formacije je bio zabeležen i sačuvan u svakom stadijumu rada.
koristila UNHCR, kao što se koriste i neki poznati- 3
Prilikom prevođenja sa engleskog jezika, učinjen je pokušaj da
ji toponimi za neke druge lokacije. 3 se provere i usklade nazivi naselja i drugi t o p o n i m i , ali to nije
uvek bilo moguće (prim. prev.)
Jezičke reference, imena, mape i druge kon-
vencije koji se koriste u ovom dokumentu ne pod-

XVII
I deo
OEBS-KVM i
zaštita ljudskih prava
na Kosovu
Prvo pog/av/je

KOSOVO: ISTORIJSKA I
POLITIČKA POZADINA

Početkom 20. veka, Kosovo i zapadna Makedonija Pod vladavinom komunista u Jugoslaviji posle
koji su se pojavljivali iz delova Otomanske imperije 1945, Albancima je bio priznat status nacionalne
što se raspadala na jugoistoku Evrope, bili su glav- manjine, sa pravom na obrazovanje na svom jezi-
na područja rivalstva srpskog i albanskog naciona- ku i zaštitu svojih kulturnih institucija. Kosovo,
lističkog projekta. Albanski nacionalni preporod, kao deo Srbije, imalo je izvestan stepen samou-
koji je bio prisutan sve od stvaranja Prizrenske lige, prave, koji je bio povećan 1968. godine.
1878. godine, stremio je ka ujedinjenju svih pod-
ručja na kojima je živelo uglavnom muslimansko al- Status autonomne pokrajine
banofono stanovništvo. Srbi su se usredsređivali na
istoriju i simbole, pre nego na savremenu demo- Ustav iz 1974. godine - treći za vreme vladavine
grafiju. Srpski istoričari su smatrali da je kosovska maršala Tita - bio je veliki korak ka prenosu vlasti
zemlja kolevka njihove civilizacije, jer su se tu desili i ekonomske moći na republike - Bosnu i Hercego-
neki od ključnih događaja koji definišu njihovu na- vinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i
cionalnu svest, a među njima najpre poslednji i Sloveniju - koje su činile Socijalističku Federativnu
uzaludni otpor koji je knez Lazar pružio otoman- Republiku Jugoslaviju. Međutim, Tito je dugo bio
skim snagama na Kosovu polju, u junu 1389. Pra- zaokupljen problemom uloge Srbije unutar SFRJ.
voslavni manastiri na Kosovu su bili od velikog zna- To je bila daleko najveća republika, sa oko devet
čaja za njihov verski i kulturni identitet; osobito miliona stanovnika - 40% ukupnog stanovništva.
Peć/Peja, kao sedište Srpske patrijaršije. Ustav iz 1974. je ovo pitanje rešavao tako što je
skoro jednoj trećini stanovništva Srbije dao veliki
Srbija, koja je i sama bila nezavisna kneževina
stepen autonomije: u pokrajinama: Kosovu (koja
tek od 1878. godine, posle vekova skoro nepreki-
je imala oko 90%, to jest 1,7 miliona stanovnika
nute otomanske vladavine, preuzela je kontrolu
albanske narodnosti) i Vojvodini (gde je živela ja-
nad Kosovom 1912. godine, posle Prvog balkan-
ka mađarska manjina koja je brojala oko 400.000
skog rata. Albanska država koja je u to vreme
ljudi).
stvorena, nije, prema tome, uključila u sebe teri-
toriju gde je živelo nekih 800.000 Albanaca. Samo Iako su bile definisane kao autonomne pokra-
za kratko vreme, tokom Drugog svetskog rata, ka- jine Srbije, a ne kao punopravne republike, Koso-
da je to područje okupirala Italija, a potom Ne- vo i Vojvodina su po Ustavu iz 1974. postale kon-
mačka, bilo je omogućeno albanskoj vazalnoj dr- stitutivni elementi federacije. Njihovi predstavnici
žavi da upravlja većim delom Kosova (1941-44). su, prema tome, imali posebno članstvo u rotira-
Kretanja stanovništva za vreme t o g kratkog jućem kolektivnom predsedništvu države koje je
perioda predmet su mnogih sporova. Od 1912. preuzelo vlast posle Titove smrti, 1981. Svaka au-
pa nadalje, srpske porodice su se naseljavale na tonomna pokrajina je imala svoju sopstvenu cen-
Kosovo u značajnom broju, imućni Albanci koji su tralnu banku i odvojenu policiju, školski i sudski
tamo živeli su potpali pod udar agrarne reforme, sistem, i pokrajinsku skupštinu kao i predstavnike
a iseljeno je možda oko pola miliona Albanaca. u srpskom parlamentu, a što je u to vreme bilo
Suprotno, Srbi često tvrde da su se stotine hiljada najvažnije, i komunističku partiju pokrajine, u ko-
Albanaca naselili na Kosovo između 1941. i 1945. sovskom slučaju Savez komunista Kosova.

3
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Godine 1981. dobili su maha zahtevi kosovskih skim zahtevima bila je potisnuta od strane lokal-
Albanaca za sticanjem punopravnog statusa repu- ne policije koja je upotrebila palice. Masa je pruži-
blike (što je uključivalo pravo na otcepljenje). Ši- la otpor, a onda je Milošević izašao da joj se obra-
rom pokrajine dešavali su se masovni protesti, ali ti. On je od sebe u samo jednom trenutku napra-
su demonstracije naišle na žestok odgovor. U pro- vio heroja kosovskih Srba, govoreći im pred tele-
vinciji su bile raspoređene jedinice federalne armi- vizijskim kamerama: „Niko ne sme da vas bije". U
je i bilo je proglašeno vanredno stanje. Kako su ne- t o m trenutku je njihove kontroverzne nacionali-
miri trajali sledećih sedam godina, prema zvanič- stičke zahteve prihvatio kao svoje. Do kraja 1987.
nim podacima, oko 7000 kosovskih Albanaca je bi- Milošević je u svoje ruke preuzeo kontrolu i parti-
lo osuđeno na kraće kazne zatvora, dok je 1750 bi- je, i vlade Srbije.
lo osuđeno na duže kazne, sve do 15 godina, u ve-
zi sa nacionalističkom delatnošću. Gubitak statusa autonomne pokrajine
Sledeće godine, u atmosferi zahuktavanja kako al-
Srpski nacionalistički protivudar
banske nacionalističke agitacije, tako i srpskih an-
Iako su od 1981. godine najčešće žrtve kršenja tidiskriminatorskih protesta, bilo je predloženo da
ljudskih prava, uključujući hapšenja i zatvaranja, se izmeni Ustav Srbije kako bi Beograd stekao vi-
na Kosovu bili albanski aktivisti i demonstranti (a še kontrole nad situacijom na Kosovu i u Vojvodi-
pravosudni organi koji su ih u to vreme gonili ta- ni (a takođe i nad finansijskom i socijalnom politi-
kođe su u većini zapošljavali Albance) - Srbi na Ko- kom), i to tako što bi se smanjila autonomija ove
sovu su sebe smatrali za zapostavljenu manjinu. dve pokrajine. Vodeći članovi Saveza komunista u
Žaleći se na diskriminaciju, na to da nasilje protiv obe pokrajine podavali su ostavke pre nego što su
njih prolazi nekažnjeno, a da politički i ekonomski amandmani na Ustav bili prihvaćeni u februaru i
život potpuno kontroliše albanska zajednica, ko- martu, najpre u skupštini Srbije, a zatim i u odgo-
sovski Srbi su u velikom broju napuštali pokrajinu varajućim skupštinama pokrajina.
već od 1960. godine. Počele su da kruže peticije Sledili su dalji stepeni uklanjanja autonomije.
koje su izražavale rastući resantiman kosovskih Sr- Najvažniji korak, uključujući raspuštanje pokrajin-
ba, i ovaj se pretvorio u protest i otpor, nakon što skih skupština, imao je oblik amandmana na
je u mnogotiražnom listu septembra 1986. obja- Ustav Srbije, koji je bio predložen maja 1990,
vljen Memorandum Srpske akademije nauka i usvojen juna iste godine, a podržan na plebisci-
umetnosti. Memorandum, ta nedovršena skica tarnom referendumu u julu. Poslednji ostaci poli-
jednog akademskog dokumenta, doticao se ra- tičkih institucija pokrajinske autonomije - pred-
znih pitanja, među kojima su bili navodna zavera stavništvo u kolektivnom predsedništvu SFRJ i u
protiv Srbije, a koju su predvodili Slovenija i Hrvat- federalnoj skupštini - nominalno su ostali nedir-
ska. Takav razorni nacionalizam po jedinstvo drža- nuti, ali predsedništvo samo praktično nije izlazi-
ve je smatran jeresju u SFRJ, pa je bio žestoko na- lo iz hronične krize, a federacija se približavala
padnut širom države. Posledice su, ipak, bile eks- svom kraju. U jednom trenutku, marta 1991,
plozivne, nigde toliko koliko na Kosovu, gde je Me- predstavnik Kosova je opozvan zbog „antisrpske
morandum upozoravao Srbe da se nalaze pred to- delatnosti", a skupština Srbije je izglasala ukida-
talnim genocidom, ako ne zaustave i preokrenu nje te funkcije. Iako je ova odluka uskoro bila opo-
proces „albanizacije" pokrajine. zvana, delegacija Kosova je dva meseca kasnije sa-
Kritični datum za srpski nacionalizam i za bu- ma izašla iz federalne skupštine kada je ova potvr-
dućnost Kosova je bio 24. april 1987. Slobodan dila kandidata koga je Srbija izabrala kao novog
Milošević, istaknuta figura u srpskoj komunistčkoj predstavnika Kosova u Predsedništvu Jugoslavije.
partiji, Savezu komunista Srbije, otišao je na Koso- Veći realni značaj, nego ovo političko manevri-
vo radi dijaloga sa lokalnim Srbima povodom nji- sanje, imalo je zatvaranje javno finansiranih medi-
hovih pritužbi. Dok je bio na sastanku sa njihovim ja na albanskom jeziku u 1989, objavljivanje no-
predstavnicima u Kosovom Polju/Fushe Kosove, vog školskog programa za Kosovo u 1990, u ko-
veća gomila koja je manifestovala podršku srp- me je nastava na albanskom jeziku usklađena sa
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

onom u užoj Srbiji, zatim ukidanje nastave na al- novništva Kosova, ali je morala da deluje iz pod-
banskom jeziku u većini srednjih škola 1992, i pre- zemlja kako bi izbegla da srpska policija i snage
kidanje nastave na albanskom jeziku na prištin- bezbednosti ne pohapse njene članove.
skom univerzitetu, u isto vreme. Kosovski Albanci Prvi paralelni izbori su na Kosovu bili organizo-
su odgovorili organizovanim bojkotom škola i po- vani tek u maju 1992. godine. U to vreme, već su
kušajima da izgrade „paralelan" sistem obrazova- počeli ratovi oko nasleđa bivše Jugoslavije, SFRJ je
nja na albanskom jeziku, koji su obično obezbeđi- prestala da postoji, četiri od njenih šest republika
vali učitelji koji su bili izgubili posao. su proglasile nezavisnost, a Srbija i Crna Gora su
Periodi osobito oštre napetosti u neprestano se ujedinile obrazujući aprila 1992. novu Saveznu
nemirnoj situaciji bili su veliki neredi izazvani Republiku Jugoslaviju (SRJ). Unutar strukture SRJ,
ustavnim amandmanima 1989, i hapšenje me- i Vojvodina, kao i Kosovo i Metohija (kako je u Sr-
snog popularnog političkog lidera Azema Vlasija; biji bila zvanično nazvana), označene su kao auto-
nemiri u Prištini početkom 1990, ugušeni tako što nomne oblasti, ali je situacija stalne konfrontacije
je uvedeno vanredno stanje, pošto je Milošević po- na Kosovu značila da su kosovski Albanci nastavi-
zvao Srbe da započnu kampanju masovnog prese- li da bojkotuju srpske i federalne jugoslovenske
ljavanja na Kosovo, kako bi se preokrenula tende- skupštinske izbore, dok zvanična kosovska skup-
cija stalnog opadanja njihovog broja u pokrajini; ština nije postojala, a Srbija je osuđivala svake pa-
protesti protiv raspuštanja pokrajinske skupštine ralelne izbore u okviru albanske zajednice kao ne-
jula iste godine; i generalni štrajk septembra 1990. legalne.
godine izazvan masovnim otpuštanjem albanskih Na paralelnim izborima maja 1992, pobedila je
nameštenika. Vanredno stanje, koje je uvođeno uz Demokratska liga Kosova (DLK) koju je septembra
snažno prisustvo srpske policije i bezbednosnih 1990. osnovao Ibrahim Rugova. „Konstitutivna
snaga, bilo je na snazi na Kosovu od kraja 1989. do skupština republike" je proglasila Rugovu za
drugog dela 1992. godine. predsednika Republike Kosovo. Pokušaj da se odr-
ži inauguralna sednica skupštine je, ipak, napu-
šten juna iste godine, usled akcije srpskih snaga
Paralelna albanska
bezbednosti koje su opkolile zgradu.
administracija na Kosovu
Od tada, međunarodna pažnja je uglavnom bi-
Pošto je bila raspuštena kosovska skupština juna la usmerena na rat u Bosni i Hercegovini. Na po-
1990, 114 od 180 njenih poslanika su pokušali 2. četku sukoba, međunarodna zajednica je ulogu
jula da proglase Kosovo nezavisnim od Srbije, to Srbije shvatala kao ulogu ratobornog protagoni-
jest punopravnom republikom unutar SFRJ. Ovu ste. U vreme potpisivanja dejtonskog sporazuma
odluku su i Srbija i SFRJ proglasili ilegalnom, tako o miru u Bosni i Hercegovini, novembra 1995, me-
da je 7. septembra 111 poslanika, koji su se tajno đutim, na Miloševića i njegov režim u Srbiji se gle-
sastali u Kačaniku/Kacanik, proglasilo nezavisnu dalo kao na faktor koji može da ostvari sporazum
Republiku Kosovo. Protiv njih su zbog toga bile po- do koga se došlo pregovorima, pa su sankcije UN
dignute optužnice. Decembra te godine su kosov- bile povučene, pošto je sporazum počeo da se pri-
ski Albanci bojkotovali izbore za skupštinu Srbije. menjuje.
Septembra 1991, poslanici skupštine Kosova, Na Kosovu, stav Rugove da treba tražiti mirno
koji su i dalje pružali otpor naporima srpskih vla- rešenje doveo je na prvi pogled do jednog uspeha
sti da njihovu delatnost proglase nelegalnom, or- kada je 1996. postignut sporazum da se ponovo
ganizovali su referendum o suverenitetu, na koji uvede albanski školski program. Međutim, na pri-
je, prema njihovim tvrđenjima izašlo 87% birača menu tog sporazuma se čekalo neobično dugo, a
albanske narodnosti i koji su svi glasali za nezavi- studentske demonstracije organizovane u vreme
snost. Koaliciona vlada provincije je obrazovana u drugih paralelnih izbora, u martu 1998. suzbijene
oktobru, i dobila je diplomatsko priznanje Albani- su uz tešku primenu nasilja. Na ovim izborima, Ru-
je 22. oktobra. Vlada je pretendovala na to da ima gova kao predsednik je ponovo dobio ogromnu
sopstvene policijske snage i da svoje aktivnosti fi- većinu glasova, mada se to delimično desilo i zato
nansira prikupljanjem poreza od albanskog sta- što su se druge grupacije, izuzev njegove DLK, su-

5
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

protstavile glasanju u vreme krize i pojačanih srp- branu prodaje oružja Jugoslaviji, Rezolucijom
skih vojnih akcija (vidi niže). Kao i ranije, srpske vla- 1160 od 30. marta. U Srbiji, međutim, na referen-
sti su ove izbore proglasile nelegalnim. dumu u aprilu 1998, Milošević je dobio masovnu
podršku svom stavu o odbijanju svakog međuna-
Rasplamsavanje oružanog sukoba rodnog posredništva u sukobu na Kosovu. U po-
krajinu su bila poslana značajna vojna pojačanja u
Početkom 1998, situacija na Kosovu se bitno pro- maju 1998. Ne obazirući se na „snažno poslednje
menila. U jednačini se pojavio novi element, Oslo- upozorenje" evropskih vlada u junu, srpske snage
bodilačka vojska Kosova (UČK), na šta su srpske su počele da koncentrišu svoja dejstva u regionu
vlasti odgovorile velikim povećanjem vojnog pri- Drenice i duž jugozapadne granice, koristeći arti-
sustva. ljeriju da bi isterale seljane iz njihovih kuća, koje
Deklarisani cilj UČK, paravojne grupacije ko- su zatim bile pljačkane i paljene. Humanitarne or-
sovskih Albanaca, koja se po prvi put pojavila ganizacije su procenile da je između aprila i sep-
1996, bio je da pruži otpor srpskim policijskim i tembra 1998. iz svojih domova bilo isterano nekih
bezbednosnim snagama na Kosovu i da se oruža- 200.000-300.000 ljudi.
nim putem bori za otcepljenje. UČK je pojačala
U jeku velike srpske ofanzive protiv UČK i otkri-
svoju delatnost tokom 1997. i početkom 1998,
ća o novim masakrima, zapadne zemlje su pojača-
napadajući policijske stanice, policajce, srpske ci-
le svoje zahteve da se zaustavi ova kampanja. Am-
vile i kosovske Albance koji su radili za vlasti ili u
basador Sjedinjenih Američkih Država u Makedo-
saradnji sa njima. Za dve godine svog postojanja,
niji, Kristofer Hil, najavio je 2. septembra da je nje-
sve do sredine januara 1998, priznala je ubijanje
gov napor na postizanju mirnog rešenja imao iz-
ukupno 10 srpskih policajaca i drugih zvaničnika,
vesnog proceduralnog uspeha, i da su kako Milo-
kao i 11 kosovskih Albanaca.
šević, tako i Rugova izrazili želju da odgode plano-
Srpske vlasti su januara 1998. u pokrajinu uve- ve o dugoročnoj sudbini Kosova. Vođe kosovskih
le specijalne snage bezbednosti. Ove su na čarke Albanaca su kasnije istog meseca predložili skicu
sa UČK odgovorile odmazdom prema selima, ko- prelaznog dogovora po kome bi Kosovo privre-
risteći pri t o m helikoptere i oklopne transportere, meno trebalo da dobije status republike unutar
vršeći brutalne pretrese od kuće do kuće i hapse- SRJ, ali ne i punu nezavisnost.
ći ljude bez vidnih razloga za to. Dvama takvim
napadima na sela, krajem februara, sledio je pre-
pad na Donje Prekaze/Prekazi i Poshtem (opština
Rezolucija broj 1199 Saveta bezbednosti i
Srbica/Skenderaj) početkom marta, kada je ubije- sporazum Holbruk-Miloševic
no najmanje 54 ljudi, uključujući i mesnog vođu Na dan 23. septembra, Savet bezbednosti Ujedi-
UČK, veći deo njegove porodice i drugih žena, de- njenih nacija je, u skladu sa VII poglavljem Povelje
ce i starijih ljudi. Represalije su nastavljene daljim Ujedinjenih nacija, usvojio Rezoluciju broj 1199.
napadima na sela u regionu Drenice, što je prou- Za je glasalo 14 zemalja, protiv ni jedna, dok se Ki-
zrokovalo da mnogi seljani napuste svoje domo- na uzdržala. Rezolucija 1199 je pozivala na neo-
ve. U ovoj spirali nasilja, mnogi kosovski Albanci, dložni prekid vatre na Kosovu, međunarodno pri-
uključujući i donedavne pristalice DLK, postali su sustvo koje bi ga nadgledalo, na povlačenje „sna-
članovi ili aktivni simpatizeri UČK. ga bezbednosti koje su bile korišćene prilikom re-
Ograničene međunarodne sankcije protiv Ju- presije nad civilima", kao i na dijalog o budućno-
goslavije, kojima je zaprećeno 9. marta 1998. go- sti Kosova. Predsednik vlade Srbije, Mirko Marja-
dine, imale su za cilj da podupru pozive šest ze- nović, tvrdio je 28. septembra da su bile zausta-
malja „Kontakt grupe" (Velika Britanija, Francu- vljene „sve antiterorističke aktivnosti" i da „na Ko-
ska, Italija, Nemačka, Rusija i Sjedinjene Američke sovu vlada mir", ali je ova tvrdnja bila potkopana
Države) na pregovore o autonomiji umesto upo- nedostatkom dokaza o bilo kakvom povlačenju
trebe sile. Rok za odgovor je bio produžen, ali bez srpskih snaga, kao i istovremenim otkrivanjem za-
rezultata, pa su sankcije i uvedene krajem aprila. prepašćujućih masakra nad civilima u susednim
Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija je uveo za- selima Gornje Obrinje/Obri e Eperme (opština

6
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zastita /judskih prava na Kosovu

Glogovac/Gllogoc) i Donje Obrinje/Obri e Ulet (Sr- samoj granici pokrajine, pripremajući se za pro-
bica/Skenderaj). lećnu ofanzivu. Drugo, u ovakvim okolnostima,
Mada je Rusija otvoreno izjavila svoje protivlje- Verifikatorska misija OEBS nije bila opremljena, ni-
nje da se upotrebi sila kako bi se sprovela Rezolu- ti ovlašćena za ulogu čuvara mira, tako da su ne-
cija 1199, NATO je u te svrhe zvanično odobrio ko- posredno sa druge strane granice sa Makedoni-
rišćenje vazdušnih udara protiv SRJ, i određen je j o m bile razmeštene „snage za evakuaciju" NATO,
rok u kome bi Srbija trebalo da udovolji zahtevi- 2.300 ljudi spremnih da u slučaju nužde evakuišu
ma. Rok je u nekoliko navrata produžavan slede- posmatrače. Treće, da masakri nenaoružanih civi-
ćih dana. Ipak, 16. oktobra, najavljen je bio tako- la nisu prestali. Sredinom januara, 45 ljudi - me-
zvani dogovor Holbruk-Milošević. đu njima i dece - bilo je pobijeno u Račku/Recak
Ovaj sporazum je bio posledica dugotrajnih (opština Štimlje/Shtime). Oni su uglavnom bili
razgovora između Miloševića i američkog izaslani- ubijeni izbliza, vatrenim oružjem.
ka Ričarda Holbruka, koji su se vodili za vreme po- Ovaj poslednji događaj, i njegove neposredne
novljenih poseta ovog drugog Beogradu. Tekst ni- posledice, izazvali su sledeću incijativu šest zema-
je bio objavljen, ali je poznato da su njegove lja, članica Kontakt grupe. Srpske vlasti su prote-
osnovne odredbe, pored obustavljanja neprijatelj- rale iz zemlje ambasadora Vilijama Vokera, vođu
stava, išle u tri pravca. Svima onima koji su izbegli OEBS-KVM, kada je ovaj javno ukazao na njihovu
iz svojih domova na Kosovu, bilo bi omogućeno odgovornost - opovrgavajući njihove tvrdnje da
da se vrate. Srpske snage na Kosovu, uključujući su u borbama u Račku bili ubijeni gerilci UČK, i da
kako jedinice vojske, tako i specijalne snage, tre- su kasnije njihovi saborci presvukli njihova tela ka-
balo je da se redukuju na nivo od pre 1999. godi- ko bi izgledali kao civilne žrtve masakra. Ambasa-
ne. Prema sporazumu Milošević-Holbruk, i spora- dor Voker je odbio da ode, dok je NATO zapretio
zumu između tadašnjeg predsedavajućeg OEBS vojnom akcijom protiv SRJ ukoliko se ne obnovi
Bronislava Gjeremeka (poljskog ministra spoljnih prekid vatre. U nastojanju da se iz ćorsokaka iza-
poslova) i jugoslovenskog ministra spoljnih poslo- đe diplomatskim sredstvima, Kontaktna grupa je
va Živadina Jovanovića koji je potpisan istog da- tada najavila konferenciju o budućnosti Kosova,
na, bilo je dozvoljeno da u cilju provere poštova- koja je trebalo da počne u Rambujeu kraj Pariza 6.
nja sporazuma na Kosovo dođu međunarodni po- februara.
smatrači - 2000 članova misije OEBS. Ova misija
(OEBS-KVM) je počela da se razmešta na terenu u
Pregovori u Rambujeu
novembru mesecu 1998.
U Rambujeu, srpskim i albanskim liderima (među
kojima su bili predstavnici i DLK i UČK) bila je
Ponovna eskalacija kršenja ljudskih prava
predstavljena poslednja verzija zapadnog plana,
Tokom dva meseca je izgledalo da sporazum Mi- kao osnova za pregovaračko rešenje.
lošević-Holbruk vodi napretku po svim ovim pita- Plan je predviđao da UČK treba da se razoruža
njima, uprkos brojnim povredama prekida vatre. u roku od tri meseca (odredba kojoj su se oni najs-
U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države i nažnije suprotstavili), i da sve srpske i jugosloven-
evropski diplomati su nastavili svoje napore na za- ske snage, osim 1400 pripadnika pograničnih
snivanju rešenja kosovskog pitanja, iako ovi napo- snaga i 2500 policajaca treba da budu povučene
ri još nisu u proces rešavanja uključivali i UČK. sa Kosova. Na Kosovu bi bile raspoređene snage
Tokom poslednje nedelje decembra i prve po- od 30.000 vojnika NATO (ovoj odredbi su se naj-
lovine januara 1999, međutim, postale su jasne tri snažnije suprotstavili srpski rukovodioci), kako bi
stvari. Jedna je, da je stišavanje borbi između srp- osigurale sprovođenje dogovora. U toku trogodi-
skih snaga i UČK bilo puko privremeno zatišje, ko- šnjeg perioda, Kosovo bi imalo autonomne insti-
je je u decembru završeno novom srpskom ofan- tucije kakve je već jednom imalo pre 1989, uklju-
zivom na severoistoku. UČK je zatišje iskoristila da čujući svoju izabranu skupštinu, predsednika i
se naoruža i obuči svoje borce, dok su značajne ustavni sud. Međutim, sprovedena bi bila veća de-
srpske i jugoslovenske snage bile nagomilane na centralizacija vlasti, u korist opština u pokrajini, u
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

domenima kao što je organizovanje lokalne poli- spendovana 10. juna, pošto je bilo potvrđeno da
cije. Mnogo je spornije bilo pravo različitih „naci- su srpske snage započele svoje povlačenje pod
onalnih zajednica" Kosova da blokiraju zakono- uslovima mirovnog ugovora koji je još istog dana
davstvo ako bi se ispostavilo da ono ugrožava nji- bio prihvaćen u Rezoluciji Saveta bezbednosti
hove nacionalne interese, kao i to da bi se zvanič- Ujedinjenih nacija broj 1244 (Kina se još jednom
ni položaji među njima delili na osnovu kvota. Na uzdržala prilikom glasanja).
kraju trogodišnjeg perioda, trebalo je da se orga- Ovaj mirovni plan, koji je prihvatio predsednik
nizuje još jedan međunarodni skup koji bi „odre- SRJ Milošević i koji je formalno potvrdila Skupšti-
dio mehanizam usvajanja konačnog rešenja" - na Srbije 3. juna, bio je plod čitave serije posredo-
što je formulacija koja ne isključuje nezavisnost, vanja, počev od inicijative ruskog specijalnog iza-
mada je poznato da je Kontaktna grupa bila pro- slanika Viktora Černomirdina. Osnovni principi re-
tiv toga. šenja krize su bili prihvaćeni na sastanku u Bonu
Delegacija kosovskih Albanaca je na kraju u grupe Osmorice (G-8, sedam najvećih industrijali-
principu pristala krajem februara da potpiše do- zovanih zemalja Zapada plus Rusija), početkom
govor, i vratila se u Pariz na svečanost potpisiva- juna, posle još jednog ruskog i evropskog posre-
nja 18. marta. Međutim, srpska strana to nije uči- dovanja.
nila. Pošto su borbe u međuvremenu nastavljene, Osnovni elementi mirovnog sporazuma iz juna
a izveštaji su govorili da je bilo angažovano do- 1999. počinju zahtevom da se sve srpske snage
datnih 30.000 jugoslovenskih/srpskih trupa, sa povuku iz pokrajine, i da se obezbedi povratak
tenkovima i jedinicama neredovnih milicija, svih izbeglica. UČK i druge naoružane grupe ko-
OEBS-KVM je bila evakuisana 20. marta. NATO je sovskih Albanaca trebalo je „ o d m a h da obustave
još jednom pribegao ultimatumu zahtevajući pot- sve ofanzivne akcije" i da se potčine zahtevu za
pis srpskih vlasti, ali je skupština Srbije ponovo demilitarizacijom Kosova. Sprovođenje ugovora
odbila predloge iz Rambujea, pa su 24. marta bi nadgledao KFOR, „efikasne međunarodne bez-
snage NATO počele svoju kampanju vazdušnih bednosne snage uz ključno učešće NATO", što je
udara na ciljeve u SRJ. praktično značilo snage za čuvanje mira od
50.000 vojnika NATO i Rusije, kao i 3000 civilnih
pripadnika bezbednosnih snaga UN. Kosovo bi
Vazdušni udari NATO i
imalo civilnog administratora koga bi imenovao
sporazum iz juna 1999.
Genralni sekretar UN, i koji bi nadgledao usposta-
Analiza situacije na terenu na Kosovu u periodu vljanje „široke autonomije" Kosova unutar SRJ,
između 20. marta i završetka NATO bombardova- kao i uspostavljanje „privremenih demokratskih
nja, centralna je za ostatak ovog izveštaja, pa o institucija" pod prelaznom administracijom „ d o k
njoj nije pisano i na ovom mestu. Vazdušni udari se ne razradi konačno rešenje". Nije postavljena
NATO, koji su prouzrokovali gubitke života i zna- vremenska granica trajanju ove prelazne admini-
čajnu materijalnu štetu na teritoriji SRJ, nastavlje- stracije, niti je posebno pomenut referendum o
ni su do 9. juna. Akcija NATO je formalno bila su- budućem statusu Kosova.

8
Drugo pog/av/je

OEBS-KVM I LJUDSKA PRAVA NA KOSOVU

Mandat OEBS-KVM i standardi verifikacije - Međunarodne konvencije o sprečavanju
u oblasti ljudskih prava svih oblika rasne diskriminacije
- Međunarodne konvencije o građanskim i
Mandat OEBS-KVM je bio utvrđen „Sporazumom
političkim pravima
o OEBS-KVM" sklopljenim između OEBS i SRJ 16.
- Međunarodne konvencije o ekonomskim,
oktobra 1998. godine. Sporazum predviđa odgo-
socijalnim i kulturnim pravima
vornost OEBS-KVM u proveravanju da li se sve su-
- Neobaveznog protokola o međunarodom
kobljene strane ponašaju u skladu sa Rezolucijom
ugovoru o građanskim i političkim pravima
1199 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i sa
- Ženevske konvencije i Dopunskog protoko-
ugovorom o prekidu vatre. Sporazum je takođe la (vidi Dodatak ovom izveštaju)
predviđao poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija,
principa završnog dokumenta Helsinške konfe- Uz to, OEBS-KVM se oslanjala na standarde i oba-
rencije 1 i Pariske povelje 2 . Ove tačke, zajedno sa veze Helsinškog završnog dokumenta i Pariske po-
rasprostranjenom svešću međunarodne zajednice velje. Što se tiče domaćih standarda, Ustav SRJ iz
da je kriza na Kosovu dobrim delom humanitarna 1992. definiše da je Savezna Republika Jugoslavi-
kriza, poslužili su da ozakone mandat OEBS-KVM ja demokratska država „utemeljena na vladavini
da nadgleda, evidentira i izveštava o žalbama ko- prava". 3 Ustav sadrži 49 članova koji garantuju
je se odnose na kršenje ljudskih prava. Usredsre- osnovna politička, građanska, ekonomska, soci-
đivanje interesovanja OEBS-KVM na pitanja ljud- jalna i kulturna prava i slobode za sve državljane,
skih prava bilo je logična posledica situacije na te- bez razlike. 4
renu i šire koncepcije koju OEBS ima o bezbedno- Kombinacija međunarodnih i domaćih zakona
sti. Takođe, Rezolucija 1199 Saveta bezbednosti koji garantuju ljudska prava, koja je bila primenji-
UN je preporučivala OEBS-KVM da sarađuje sa va na Kosovu, trebalo je da obezbedi najviši ste-
drugim telima UN, uključujući i Međunarodni sud pen zaštićenosti od zloupotreba i kršenja. OEBS-
za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije -KVM je proveravala žalbe zbog kršenja ljudskih
(ICTY). prava i zbog zloupotreba, u skladu sa ovim stan-
Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM je kori- dardima koji su priznati kako međunarodnim, ta-
stilo međunarodno humanitarno zakonodavstvo, ko i domaćim zakonima. Mada tehnički neki od
kada je proveravalo navodna kršenja ljudskih pra- ovih standarda mogu da obavezuju samo SRJ kao
va. SRJ je potpisnica sledećih međunarodnih prav- državu koja je ratifikovala međunarodne instru-
nih instrumenata: mente, OEBS-KVM je obavezivala i opozicione
grupe na poštovanje istih standarda.
- Konvencije o sprečavanju torture i drugih
surovih, nečovečnih ili ponižavajućih postu- Kao rezultat političkog razvoja početkom juna
paka ili kažnjavanja 1999, OEBS je predvidela prihvatanje rezolucije Sa-
- Konvencije o sprečavanju svih oblika diskri- veta bezbednosti koja bi omogućila međunarod-
minacije u odnosu prema ženama noj zajednici da ponovo započne sa radom na Ko-
- Konvencije o pravima deteta sovu. 5 Odlukom Stalnog saveta OEBS, OEBS-KVM

9
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

je prestala da postoji 9. juna, i zamenjena je prela- va bilo je 75 nameštenika (10 u glavnom štabu,
znom OEBS grupom za Kosovo (TFK). Glavni prio- dok su ostali bili raspoređeni u regionalnim cen-
riteti OEBS-TFK bili su da planira i da se pripremi trima i kancelarijama na terenu).
razmeštanje na Kosovu (koje je počelo 14. juna), i Pored toga što su bili zaposleni u regionalnim
da nastavi sa snimanjem situacije po pitanju ljud- i terenskim kancelarijama, sužbenici zaduženi za
skih prava na Kosovu. 6 OEBS-TFK je zatim bila od- problematiku ljudskih prava su na nekoliko mesta
lukom Stalnog saveta OEBS od 1. jula 1999. zame- vodili isturene kancelarije, koje su u početku bile
njena Misijom OEBS na Kosovu (OEBS-MiK).7 uspostavljene da bi se odgovorilo na veoma ose-
tljivo pitanje nestalih lica, i gde su izvan same Mi-
Odeljenje OEBS-KVM za ljudska prava i sije građani mogli da govore sa službenicima za-
duženim za pitanja ljudskih prava o okolnostima
njegove operacije na terenu
u kojima su nestajali članovi njihovih porodica. 13
Početak operacije Osnovni cilj ovih isturenih kancelarija je ubrzo po-
stalo prikupljanje dokumentacije, sa željom da se
OEBS/ODIHR i Centar za sprečavanje sukoba OEBS
zabeleže sva svedočanstva koja se tiču problema-
preuzeli su planiranje humanog dela misije OEBS-
tike kršenja ljudskih prava. 14 Dugoročni plan je
-KVM. OEBS/ODIHR je privremeno postavila savet-
bio da se ove isturene kancelarije prošire kako po
nika Odeljenju za podršku OEBS-KVM koje se na-
obimu, tako i po funkcijama koje su obavljale, ka-
lazilo u Beču, sa zadatkom da planira i pokrene
ko bi postale sabirna tačka svih kontakata sa jav-
odeljke OEBS-KVM koji će raditi na pitanjima izbo-
nošću u vezi sa aktivnostima OEBS-KVM.15
ra, ljudskih prava i demokratizacije. OEBS/ODIHR i
UNHCR su imali zajedničku tehničku misiju u Pri-
štini početkom decembra, sa ciljem da rade sa Metodologija
OEBS-KVM kako bi se aktivirao izvestan operativni Uprkos izazovima delovanja u uslovima oružanog
okvir za razradu zadataka OEBS-KVM na području sukoba, Odeljenje za pitanja ljudskih prava OEBS-
ljudskih prava. 8 Ova zajednička ekipa je zacrtala -KVM je usvojilo metodologiju koja se sastoji u
operativnu strategiju za Odeljenje ljudskih prava potpunom dokumentovanju, strogoj poverljivo-
koje se usredsredilo na sledeće osnovne zadatke u sti, bezbednosnim procedurama, međusobnoj za-
vezi sa problematikom ljudskih prava: (i) posma- visnosti i povezanosti istraživača i centralizovanim
tranje i izveštavanje; (ii) istraživanje specifičnih kr- procedurama izveštavanja.
šenja ljudskih prava; (iii) intervencije kod odgo-
vornih predstavnika vlasti u slučajevima posebnih Dokumentovanje. Već sam broj žalbi na kršenje
kršenja; (iv) obuka osoblja OEBS-KVM za zadatke ljudskih prava koje je primila OEBS-KVM, činio je
na području ljudskih prava; (v) usvajanje mera sa nemogućim da se sve one do kraja istraže. Tako je
ciljem povećavanja poverenja (rad sa lokalnim vla- precizno dokumentovanje postalo jedna od ključ-
stima i građanskim društvom, kao i izgradnja lo- nih komponenti rada odeljenja. Za izveštaje o in-
kalnih kapaciteta za rad na problematici ljudskih cidentima, izjave žrtava/svedoka, za izveštaje o
prava). 9 nestalim osobama, bili su korišćeni standardizo-
Krajem decembra, bilo je već oko 400 među- vani formulari. Razvijena je baza podataka sa in-
narodnog i oko 250 lokalnog osoblja koje je radi- deksacijom prikupljenih informacija. Direktne žal-
lo za OEBS-KVM.10 Pošto se OEBS-KVM u izboru be direktnih žrtava ili očevidaca navodnih kršenja
saradnika u početku usredsredila na ljude sa voj- ljudskih prava ili humanitarnog prava su imale ap-
nim i policijskim iskustvom, krajem decembra je solutni prioritet. U takvim slučajevima, službenici
bilo samo 11 članova Odeljenja za ljudska pra- zaduženi za pitanja ljudskih prava su tražili dodat-
va. 11 Međutim, krajem januara 1999. službenici nu dokumentaciju od, na primer, medicinskog
zaduženi za pitanja ljudskih prava bili su prisutni osoblja, izjave drugih svedoka istog događaja itd.
u svim regionalnim centrima i u najvećem broju Bili su pravljeni videozapisi i fotografije mesta zlo-
kancelarija na terenu. 1 2 U trenutku kada je OEBS- čina, kao i zapisi iskaza žrtava, kako bi se pomo-
-KVM bila evakuisana, u Odeljenju za ljudska pra- glo pri identifikaciji. Službenici zaduženi za pita-

10
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

nja ljudskih prava su nadgledali zvanične istrage i nje bilo posmatrano i verifikovano, kako ne bi zlo-
u nekim slučajevima sastavljali dokumentaciju o upotrebljavale svoj položaj i kršile ljudska prava;
ovim istragama (na primer, dokumentacija o au- (iii) da obaveste vlade, one koji su odlučivali o po-
topsijama u slučajevma kada se radilo o mogućim litici i države članice OEBS; i (iv) da daju osnovu za
povredama humanitarnog prava). akciju. Različite vrste izveštaja, koje je koristilo
Odeljenje za ljudska prava, bile su: izveštaji o inci-
Nezavisno i pravično istraživanje. Odeljenje za dentima, dnevni izveštaji, nedeljni izveštaji, me-
ljudska prava je sprovodilo istrage i intervenisalo sečni izveštaji i specijalni izveštaji.
kod lokalnih vlasti. Iako je načelnik Misije bio oba- Izveštaji o icidentima su bili pripremljeni: (i) ka-
veštavan o aktivnostima odeljenja i statusu istra- da je na izvesna kršenja ljudskih prava ili žalbe o
ga, nije ni u jednom trenutku bilo nikakvih pritisa- njima skrenuta pažnja Regionalnih centara; (ii) ka-
ka sa ciljem da se neka istraga skrati ili naprotiv da je od verifikatora traženo da istraže žalbe zbog
nastavi sa istraživanjem radi neke političke upo- kršenja ljudskih prava; (iii) kada je predstavnik
trebe. Viši službenici OEBS-KVM su poštovali ne- OEBS-KVM intervenisao po pitanju ljudskih prava;
zavisnost Odeljenja za ljudska prava u dostupu i (iv) u ostalim slučajevima kada bi službenik zadu-
iformacijama i izvođenju zaključaka zasnovanih žen za ljudska prava ocenio da su toliko značajni
na poverljivim podacima. Odeljenje za ljudska da bi sa njima odmah trebalo upoznati glavni štab
prava je takođe imalo direktan pristup do načelni- OEBS-KVM. Viši službenici zaduženi za ljudska pra-
ka Misije, koji je snažno podržavao nezavisnu po- va u pet Regionalnih centara bili su zaduženi za
ziciju Odeljenja. Ovakav odnos načelnika i njego- pripremu nedeljnih izveštaja. 16 Nedeljni izveštaji
vo razumevanje problema pomogli su da se do- Regionalnih centara bili su upoređivani i sažimani
stup informacijama uspostavi na principu „po- u jedan nedeljni izveštaj Glavnog štaba koji je bio
trebno je da zna", principu koji je osnova nezavi- upućen načelniku Misije i Sekretarijatu OEBS.
snog istraživanja. Strategije istraživanja su bile Mesečni izveštaji su bili predviđeni kako bi se
naznačene i razvijene direktno od strane direkto- identifikovali i analizirali trendovi po pitanju sta-
ra odeljenja za ljudska prava, posle konsultacija sa nja ljudskih prava. Na primer, pažnja je bila usme-
načelnikom Misije. rena na identifikovanje sistematskih shema diskri-
Nepristrasnost je u temeljima rada na pitanji- minatorskog ponašanja čije su žrtve bile manjin-
ma ljudskih prava, pa je jedan od osnovnih impe- ske grupe. Usled kasnog početka rada, i usled re-
rativa Odeljenja za ljudska prava bio da se njegov lativno brze evakuacije, Odeljenje za ljudska prava
rad doživi kao nepristrasan. Uprkos činjenici da su je završilo samo jedan mesečni izveštaj, za febru-
srpske vlasti celokupnu OEBS-KVM smatrale ar 1999.
proalbanskom, Odeljenje za ljudska prava je sve- Odeljenje za ljudska prava je napravilo brojne
sno i istrajno istraživalo navode o kršenjima ljud- specijalne izveštaje. Među njima su izveštaji o
skih prava koja je učinila UČK, uključujući slučaje- pretpostavljenim masovnim grobnicama, poseb-
ve u kojima su žrtve bili pripadnici drugih nacio- nim kršenjima ljudskih prava i humanitarnog pra-
nalnih zajednica. Dok je velika većina žalbi dolazi- va kao što su pljačkanje i otmice, i izveštaj o ubi-
la od kosovskih Albanaca, učinjen je značajan na- janju civila u selu Račak/Recak (Štimlje/Shtime). 17
por da se istraži upletenost UČK u otmice u koji- Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM je takođe
ma su žrtve bili Srbi. OEBS-KVM je neprestano vr- uspostavilo opsežnu bazu podataka o pitanjima
šila pritisak na UČK da službenicima zaduženim za ljudskih prava, koja bi, da je bila razvijena u punoj
pitanja ljudskih prava dozvoli pristup „suđenjima" meri, mogla imati kapacitet da zabeleži i prati sve
koja je UČK organizovala, kao i osobama koje je signalizirane slučajeve kršenja prava na Kosovu.
otela ili držala u zatočenju.
Pover/jivost i bezbednost. Odeljenje za ljudska
Izveštavanje. Izveštaji Odeljenja za ljudska prava prava OEBS-KVM je radilo uz poštovanje strogih
su zadovoljavali četiri osnovne funkcije: (i) da mera čuvanja poverljivosti i bezbednosti. Izveštaji
obaveste više službenike OEBS i druge o situaciji o incidentima, izveštaji o nestalim osobama i tako
na terenu; (ii) da pokolebaju vlasti čije je delova- dalje, bili su čuvani na sigurnom mestu i dostup

11
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

njima bio je strogo ograničen isključivo na među- UČK. Kada je trebalo dati prednosti nekoj od žal-
narodno osoblje, po principu „potrebno je da bi na kršenje ljudskih prava, i odlučiti koja od njih
zna". Kada su izveštaji bili sa terena slati u glavni će biti dalje istraživana, Odeljenje za ljudska pra-
štab, sva imena su bila uklonjena i korišćen je si- va se usredsređivalo na pravo na život, pravo na
stem odgovarajućih brojeva dosijea. Bezbednost slobodu, prava povezana sa hapšenjem i pravič-
fotografija, negativa, videozapisa i tako dalje, bi- nim suđenjem, i na predmete vezane za otmice i
la je postignuta tako što su svi registrovani u te- nestale osobe.
kućem dnevniku, a čuvani u sefovima u glavnom Za vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu opšta
štabu. Službenici zaduženi za ljudska prava su do- situacija je bila zapaljiva, što je zahtevalo stalnu
bili instrukciju da spoje svoje originalne beleške u fleksibilnost po pitanju prioriteta. Događaj poput
dosijee, i nije im bilo dozvoljeno da zadrže dodat- ubijanja civila u Račku 15. januara 1999. izazvao je
ne kopije ili da ih dele izvan OEBS-KVM. Informa- preusmeravanje sredstava i personala i stvaranje
cija koja se ticala istraga o ljudskim pravima koje regionalnih „ekipa za brzo reagovanje". Ove ekipe
su bile u toku, bila je ograničena, a odnosi sa me- su bile obrazovane da bi se mogle odmah aktivira-
dijima su bili centralizovani i išli su preko glasno- ti u slučaju kritičnih incidenata u vezi sa povreda-
govornika OEBS-KVM. ma ljudskih prava. One su bile snabdevene video i
U danima koji su prethodili povlačenju OEBS- drugim materijalom i u njih su bili uključeni člano-
-KVM, 20. marta, Odeljenje za ljudska prava je po- vi obučeni tehnikama istrage i vođenja intervjua.
krenulo stroge procedure rukovanja, evakuacije i Ove ekipe su kasnije bile korišćene prilikom istrage
uništavanja informacije koja se odnosila na ljud- masovnih ubistava u Rogovu/Rogove i Rakovi-
ska prava. Sve izjave svedoka i žrtava, sve žalbe, ni/Rakovine (u opštini Đakovica/Gjakova).
dokumenti koji su se odnosili na istrage, sve kom-
pjuterske diskete, hard-diskovi i svaki materijalni Obuka
dokaz, bili su prikupljeni od strane pet viših slu-
žbenika Odeljenja za ljudska prava, prema pod- Centar za obuku OEBS-KVM u Brezovici je počeo sa
ručjima za koja je svako od njih bio odgovoran, i radom novembra 1998; tamo su sprovođeni če-
zatim evakuisani. Svaki dokument koji nije bio tvorodnevni programi obuke OEBS-KVM koji su bi-
evakuisan, bio je ili iscepan na sitne komadiće ili li obavezni za sve članove misije. OEBS/ODIHR je
spaljen pre nego što je OEBS-KVM napustila Koso- radio zajedno sa OEBS-KVM, UNHCR, ICRC i UN-
vo. Svi podaci koji su se odnosili na ljudska prava HCHR na organizovanju četvoročasovne informa-
zatim su bili preuzeti od viših službenika Odelje- tivne sesije posvećene humanitarnim pitanjima i
nja, i direktor ih je strogo centralizovao neposred- problemima ljudskih prava koja su bila uključena u
no posle evakuacije. Odeljenje za ljudska prava program obuke. OEBS/ODIHR je takođe pripremio
OEBS-KVM i njegovi arhivi su zatim prebačeni u terensku brošuru za članove OEBS-KVM, „Uput-
OEBS/ODIHR u Varšavu, na čuvanje i analizu. stva za rad na zadacima u kojima je prioritetna hu-
mana dimenzija". Uputstva su sadržavala kratak
pregled metoda pomoću kojih može da se zapazi
Prioritetni zadaci moguće kršenje ljudskih prava na Kosovu i izvesti
Iako je bilo veoma teško u uslovima oružanog su- o njima. UNHCR, UNHCHR, ICRC, ICTY i IOM su do-
koba planirati bilo kakvu dugoročnu strategiju po stavljali neophodnu informaciju za pripremu bro-
pitanjima ljudskih prava, Odeljenje za ljudska pra- šure koja je bila podeljena svim članovima OEBS-
va je identifikovalo osnovne zadatke i prioritete. -KVM za vreme boravka u centru za obuku. 1 8
Neposredni prioriteti su uključivali posmatranje i OEBS/ODIHR je predložio plan za nastavak
snimanje/dokumentovanje ponašanja vojske, po- obuke članova OEBS-KVM po pitanju humane di-
licije, istražnih sudija, praćenje optužbi za kršenje menzije rada, i plan je krajem novembra prihvati-
ljudskih prava (ovo je postalo najvažniji zadatak la OEBS-KVM. Primena predloga o permanentnoj
otkako je ICTY bio sprečen da uđe na Kosovo) i in- obuci je počela decembra, kada su OEBS/ODIHR i
tervencije u pojedinačnim slučajevima kod srpskih UNHCHR poslali savetnike u OEBS-KVM, čiji je za-
i jugoslovenskih snaga bezbednosti, kao i kod datak bio da pripreme seriju programa obuke.

12
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Stručnjak UNHCHR za obuku i pripremu operacija je prekid vatre poštovan u kratkim razdobljima ne
na terenu pomagao je u pripremi informativne se- menja stanje oružanog sukoba. U pravnoj defini-
sije o problemima ljudskih prava, i dostavio OEBS- ciji toga šta je oružani sukob, pa prema tome po-
KVM više od 20 modela za obuku, od kojih su ne- kreće primenu međunarodnog humanitarnog
ki bili kasnije prilagođeni specifičnim potrebama prava, Apelaciono veće ICTY određuje: „Međuna-
OEBS-KVM, pre nego što je misija završena. 19 Dva rodno humanitarno pravo se primenjuje od po-
člana međunarodnog personala (jedan potpo- četka... oružanog sukoba i produžava se... dok se
mognut od strane Saveta Evrope), sa iskustvom u ne postigne mirno rešenje. Sve do t o g trenutka,
obuci po pitanjima ljudskih prava, bila su odgo- međunarodno humanitarno pravo produžava da
vorna za permanentnu obuku članova OEBS- se primenjuje... na celokupnoj teritoriji koja je
KVM. Permanentna obuka je sprovođena kako u pod kontrolom strane u sukobu, bilo da se na toj
različitim Regionalnim centrima, tako i u Koordi- teritoriji trenutno vode borbe ili ne". 2 5
nacionim centrima. 2 0 Sukob na Kosovu odgovara uslovima opisanim
Materija obuke je bila specifična i prilagođena u Dopunskom protokolu II, kao i kriterijumima
da poveća sposobnost verifikatora da nadgleda, Opšteg člana 3, za direktnu primenu kako Opšteg
izveštava i proverava posledice kršenja ljudskih člana 3, tako i Dopunskog protokola II. U optužni-
prava (prava okrivljenog, standarde ponašanja ci protiv Miloševića, ICTY navodi da „je u svakom
policije, praćenje suđenja, prava manjina, pristup periodu relevantnom za ovaj dokument, na Koso-
osobito ranjivim grupama i tako dalje). 21 vu postojalo stanje oružanog sukoba i u SRJ".26

Uslovi u kojima su obavljane operacije Us/ovi na terenu na Kosovu
na terenu Odeljenja za ljudska Uslovi na terenu su odražavali stanje oružanog su-
prava OEBS-KVM koba. Kosovo je za vreme dok je tamo bila prisut-
na OEBS-KVM bilo mesto gde se vodio rat, iako
Stanje oružanog sukoba - pravna definicija
povremeno ograničenih razmera. Međutim, sna-
U periodu koji pokriva ovaj izveštaj, sukob na Koso- ge VJ su bile razmeštene po celoj pokrajini, sa ten-
vu se može svrstati u kategoriju unutrašnjih oruža- kovima i teškom ratnom opremom. Bezbednosne
nih sukoba. 22 U t o m slučaju se mogu primeniti ka- snage Srbije i SRJ su ograničavale kretanje civila i
ko odredbe međunarodnog zakonodavstva iz obla- povremeno je izbijala borba protiv snaga UČK. Ve-
sti ljudskih prava, tako i međunarodno humanitar- ćina žalbi koje je primila OEBS-KVM odnosila se
no pravo. Primena humanitarnog prava je omogu- na: vansudska ubistva i egzekucije, arbitrarna ubi-
ćena Opštim članom 3 Ženevske konvencije 23 i Do- janja, nestanak lica i otmice; zatočenja bez prava
punskim protokolom II Ženevskoj konvenciji koji se opštenja; zloupotrebe izvršene od strane policije i
odnosi na unutrašnje sukobe. Pod članom 1(1), bezbednosnih snaga; nediskriminatorne i nepro-
Protokol se primenjuje na oružane sukobe koji se porcionalne napade protiv civilnog stanovništva,
dešavaju na teritoriji ugovorne strane, a između uništavanje civilne imovine, pljačkanje, ilegalne
njenih oružanih snaga i oružanih snaga koje traže deložacije; i na kraju na ograničavanje slobode
otcepljenje, ili drugih organizovanih naoružanih kretanja kosovskim Albancima. Mada je OEBS-
grupa koje, pod odgovornom komandom, imaju KVM proveravala kršenja ljudskih prava, njene
kontrolu nad delom njenih teritorija koja im omo- mogućnosti da izveštava i interveniše bile su ogra-
gućava da sprovode trajne i udružene vojne opera- ničene, najpre usled nedostatka personala, a ka-
cije i da primenjuju ovaj Protokol. Odredbe obave- snije i zbog eskalacije vojnih aktivnosti. 2 7
zuju obe strane, kako UČK tako i SRJ i srpske vlasti.
Osnovna dužnost OEBS-KVM je bila da verifi- Mogućnosti OEBS-KVM u ispunjavanju zadataka.
kuje koliko sve strane u sukobu poštuju Rezoluci- Spoljni faktori koji su uticali na rad Odeljenja za
ju 1199 Saveta bezbednost UN. 24 Iako Rezolucija ljudska prava uključuju ograničenost dostupa do
zahteva prekid vatre na Kosovu, OEBS-KVM je za- zvaničnih osoba, sudova, bolnica i drugih javnih
beležila brojna kršenja prekida vatre. Činjenica da službi, kao i ograničenu slobodu kretanja. Iskustva

13
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

sa vlastima Srbije i SRJ su bila različita, a saradnja kontrolnim punktovima često zaustavljala auto-
je u izvesnom stepenu zavisila od ličnosti, a pone- buse i zastrašivala putnike albanske narodnosti,
kad od nacionalne pripadnosti osoblja OEBS-KVM. tukla ih ili ih hapsila. U autobusima koje je nadgle-
Isto je bilo tačno i za saradnju sa UČK, koja je ogra- dalo Odeljenje za ljudska prava mogla se primeti-
ničavala pristup teritorijama koje je kontrolisala, ti promena atmosfere. 33
nije omogućavala nadgledanje njenih „suđenja" i Službenici Odeljenja su izvestili da su sudije,
ograničavala pristup zatočenim osobama. 28 koje bi inače osudile osumnjičene za terorizam na
OEBS-KVM nije imala punu saradnju sudskih vrlo sumnjivim pravnim osnovama, oklevale da to
vlasti. Na primer, u Okružnom sudu u Prištini, jav- učine u prisustvu OEBS-KVM i drugih organizaci-
ni tužilac i predsednik suda su odbili da se sretnu ja. Porodice uhapšenih su tvrdile da je smanjeno
sa službenicima zaduženim za ljudska prava. Te- premlaćivanje u zatvorima, otkako je OEBS-KVM
ško je bilo da se dobiju datumi kada su zakazana počela da nadgleda suđenja. Povećan broj službe-
suđenja, a OEBS-KVM je često bila dezinformisa- nika OEBS-KVM zaduženih za ljudska prava je
na oko vremena održavanja suđenja. U jednom omogućio brojnije prisustvo na ovim suđenjima.
slučaju, službeniku Odeljenja za ljudska prava je Uticaj svakodnevnih intervencija u policijskim
bilo dozvoljeno da uđe u sudnicu tek pošto je in- stanicama je takođe bio očigledan. Ljudi koji su se
tervenisao viši službenik Odeljenja. 29 Nameštenici plašili da se odazovu na poziv na „informativni raz-
suda su pokazivali veliki stepen nepoverenja pre- govor" (vidi 10. poglavlje) ili su se uopšte plašili da
ma OEBS-KVM i optuživali su OEBS-KVM da je stupe u kontakt sa policijom, često su tražili od
spremna da veruje „albanskoj propagandi". 3 0 OEBS-KVM da im pomogne ili da ih prati u policij-
OEBS-KVM je često nailazila na prepreke kada je sku stanicu. Puko prisustvo OEBS-KVM poboljšava-
u pitanju bio dostup prištinskoj bolnici. Ovo je bilo lo je položaj ljudskih prava na Kosovu, mada se i
posebno naglašeno kada su verifikatori pokušavali ovo poboljšanje mora posmatrati u svetlosti uopšte
da provere mesto i uslove u kojima su se nalazili ra- zastrašujućih uslova za ljudska prava u bilo kom
njenici koji su bili osumnjičeni za učestvovanje u te- oružanom sukobu. Neke od posledica prisustva
rorizmu. OEBS-KVM često nije mogla da stupi u OEBS-KVM se mogu izmeriti i na opipljiv način. Na
kontakt sa medicinskim osobljem, kako bi proveri- primer, kada je OEBS-KVM otvorila terensku kance-
la navode o medicinskoj diskriminaciji kosovskih Al- lariju u malom selu Slapužane/Slapuzhan (Suva Re-
banaca. Dostup mrtvačnici, u cilju proveravanja ka/Suhareke), za nekoliko dana više stotina seljana
identiteta i stanja tela, bivao je rutinski odbijan. U se vratilo u svoje domove. Oni su inače bili suviše
više prilika, dostup je bio odobren tek pošto je na- zastrašeni da bi živeli u selu, ali im je već samo pri-
čelnik Misije intervenisao kod vlasti u Beogradu. 31 sustvo OEBS-KVM povratilo poverenje.
Sloboda kretanja je predstavljala problem za Tokom vremena, napori su urodili većim pove-
sve vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu. I UČK i renjem kosovskih Albanaca prema OEBS-KVM.
srpske vlasti su postavljale kontrolne punktove. Srpski civili i neki zvaničnici su takođe razvili veći
Ponekad je OEBS-KVM bez ikakvog legitimnog raz- stepen poverenja, kao posledicu nastojanja Ode-
loga bio zabranjen prolaz kroz ove punktove. 3 2 ljenja za ljudska prava da radi nepristrasno, i usled
iskrene zainteresovanosti za rešavanje žalbi mno-
Uticaj i posledice rada gih srpskih civila. 34
Odeljenja za Ijudska prava
Posledice nedostatka domacih
Uprkos faktora koji su ograničavali mogućnosti
mehanizama zaštite ljudskih prava
Odeljenja za ljudska prava da optimalno izvršava
svoje zadatke, posledice obavljenog posla su bile Iako je Savezna Republika Jugoslavija učestvovala
značajne. OEBS-KVM je doprinela opštem smanje- u donošenju glavnih međunarodnih instrumenata
nju zastrašenosti stanovništva Kosova. Na primer, za zaštitu ljudskih prava, 35 nisu postojali domaći
prisustvo verifikatora u međugradskim autobusi- efikasni mehanizmi te zaštite u vreme dok je
ma je imalo za posledicu smanjenje broja slučaje- OEBS-KVM bila na Kosovu. Sveprisutno nepovere-
va zloupotreba sile od strane policije, koja je na nje u srpsku policiju i sudski sistem ograničavalo

14
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

je sredstva da se efikasno priđe problemu kršenja ce SRJ (Raduša), kao i između Skoplja i Tetova (Bo-
ljudskih prava. jane). Krajem aprila, kako su hiljade izbeglica na-
Kada je Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM valjivale u zemlju, rastao je pritisak da se podignu
otvorilo svoju prvu „isturenu kancelariju" u Prišti- dodatni logori u području sa albanofonskom veći-
ni, 27. decembra 1998, početna reakcija kosov- nom kod Gostivara i Tetova. Između Tetova i gra-
skih Albanaca i srpske zajednice je bila iznad svih ničnog prelaza Jazince, postavljen je logor Nepro-
očekivanja. OEBS-KVM je u stvari funkcionisala steno, a najveći logor, za 50.000 ljudi, bio je izgra-
kao mehanizam za rešavanje žalbi po pitanjima đen početkom maja blizu Gostivara, Čegrane. Ve-
ljudskih prava. Između 27. decembra 1998. i eva- ći deo izbeglica u Makedoniji je, ipak, bio prihva-
kuacije, 20. marta 1999, Odeljenje za ljudska pra- ćen kod albanskih porodica u područjima Skoplja,
va je primilo više od 800 žalbi i primedbi na povre- Tetova, Gostivara i Struge.
de ljudskih prava i humanitarnog prava. Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM je osno-
valo svoju kancelariju u Skoplju, odakle je uspo-
stavljalo kontakt sa izbeglicama u logorima u t o m
Operacije Odeljenja za ljudska prava
području. Druga terenska kancelarija, koja je po-
na terenu u Makedoniji i Albaniji
krivala Tetovo i Gostivar, bila je osnovana kako bi
Nadg/edanje situacije na Kosovu pokrivala hiljade izbeglica koje su bile prihvaćene
pos/e evakuacije kod porodica u t i m regionima. Službenici OEBS
zaduženi za ljudska prava koordinisali su intervju-
OEBS-KVM se sa Kosova povukla 20. marta 1999,
isanje uz pomoć mesnih NGO kao što je El Hilal i
nakon odluke Predsedavajućeg OEBS, norveškog
Društvo majke Tereze, koje su pomagale porodi-
ministra spoljnih poslova Knuta Volebeka. Od ta-
cama koje su primile izbeglice. Sredinom aprila,
da, Odeljenje za ljudska prava je nastavilo da radi
ekipe za pitanja ljudskih prava OEBS su radile po-
i da nadgleda stanje ljudskih prava na Kosovu. De-
lazeći iz tri baze u Makedoniji: Ohrid, Skoplje i Go-
latnosti OEBS-KVM vezane za ljudska prava činile
stivar, tako da su pokrivale sve opštine na čijim su
su samo deo mandata OEBS-KVM koji je nasta- se teritorijama nalazile izbeglice.
vljen i posle evakuacije. Službenici zaduženi za pi-
tanja ljudskih prava su sakupljali informaciju o si-
A/banija. Uskoro posle eskalacije događaja na Ko-
tuaciji na Kosovu od izbeglica koje su često bile žr-
sovu, krajem marta 1999, veliki broj izbeglica je po-
tve ili očevici teških povreda ljudskih prava i hu- čeo da stiže preko granice u Albaniju. Albanska vla-
manitarnog prava, pre ili za vreme bekstva ili pro- da je procenila da je samo početkom aprila granicu
terivanja u Albaniju ili Makedoniju. prešlo 135.000 lica. 36 Kao odgovor na tu situaciju,
Obavljeno je ukupno 1111 intervjua sa izbegli- Stalni savet OEBS je 1. aprila ovlastio OEBS-KVM da
cama u Albaniji, i 1653 u Makedoniji. „pomogne pri ublažavanju humanitarne katastrofe
u Albaniji". Posle ove odluke, stvorena je jedinica sa
Operacija na terenu Ode/jenja za /judska prava - posebnim zadatkom, od 75 ljudi. OEBS-KVM Refu-
Makedonija. Kada je Odeljenje za ljudska prava gee Task Force (Grupa za izbeglice) (Albanija) ili RTF,
započelo da intervjuiše izbeglice krajem marta, stacionirana od 2. aprila u Tirani, radila je u tesnoj
OEBS-KVM je bila bazirana u Ohridu. Kada je za- saradnji sa predstavnicima OEBS u Albaniji kako bi
početa operacija, bilo je nemoguće predvideti ko- pomogla u humanitarnoj krizi. Tri dana kasnije, RTF
načni broj izbeglica koji će preći u Makedoniju i je razmestila svoje ekipe u svih 12 prefektura Alba-
Albaniju u toku sledeća dva i po meseca. Prve eki- nije. RTF je delovala kao grupa čiji je cilj bio da po-
pe su intervjuisale izbeglice u Tetovu, Gostivaru i stigne što brže rezultate u kriznoj situaciji. RTF je
na graničnom prelazu Blace (SRJ: Đeneral Janko- nastavila mandat po pitanjima ljudskih prava koji je
vić) i Jazince (SRJ: Globočica), često samo nekoli- imala OEBS-KVM, tako što je prikupljala informaci-
ko časova posle njihovog dolaska. ju i nadgledala stanje ljudskih prava na Kosovu, i to
Kao odgovor na masovni dolazak izbeglica, putem intervjua sa izbeglicama. 37
podignuti su logori blizu granice u selu Blace, na Činjenica da je RTF predstavljala operaciju
putu za Skoplje (Stenkovac, Brazda) i blizu grani- usmerenu na širi humanitarni odgovor nego što je

5
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

to bila operacija u Makedoniji, znači da osoblje ni- sećeno. Među izbeglicama i predstavnicima lokal-
je bilo isključivo posvećeno pitanjima ljudskih pra- nih vlasti, OEBS-KVM je stvorila ugled nekoga ko
va. Opšta situacija u Albaniji je bila neuporedivo intervjue sprovodi na profesionalan način i u uslo-
složenija i beznadežnija nego u Makedoniji, tako vima pune tajnosti podataka. Međunarodni part-
da je prikupljanje informacija o ljudskim pravima neri su često kontaktirali ekipe OEBS-KVM kad
i kršenjima humanitarnog prava tu predstavljalo god bi identifikovali potencijalnog očevica. Kada
poseban izazov. Ipak, aktivnosti na praćenju pro- je OEBS ponovo ušla na Kosovo u junu, bilo je još
blema ljudskih prava, sprovođene u Albaniji i Ma- uvek izbeglica koje su tražile da daju izjave o svo-
kedoniji, bile su u potpunosti koordinisane i vođe- jim iskustvima.
ne prema istim operativnim protokolima i istom Opšti stav je bio da se ne uzimaju intervjui sa
metodologijom. malom decom i izbeglicama koje su bile vidno tra-
umatizovane. Odeljenje za ljudska prava je bilo
Prikupljanje informacije svesno ograničenih i različitih iskustava koja su
imali njegovi službenici. Po pitanjima seksualnog
Informacija o stanju ljudskih prava na Kosovu je bi- nasilja bilo je nekoliko službenika koji su imali ve-
la prikupljana na dva načina. Jedan metod je bilo će iskustvo u intervjuisanju žrtava silovanja iz Bo-
podizanje šatora OEBS u logorima u Makedoniji, sne i Ruande. Gde god je to bilo moguće, samo
kako bi se obezbedila diskrecija prilikom obavlja- ovo osoblje je govorilo sa žrtvama silovanja i sek-
nja intervjua. U Albaniji, međutim, nije bilo mogu- sualne agresivnosti. 39
će da se podignu šatori, budući da je broj logora OEBS-KVM je uživala poverenje kosovskih Al-
širom zemlje bio veoma veliki. Stoga su kao mobil- banaca pre svoje evakuacije sa Kosova, i ovo po-
ne kancelarije korišćena vozila OEBS-KVM. verenje je nastavljeno u logorima. Izbeglice su če-
Drugi način prikupljanja intervjua je bio aktiv- sto govorile članovima ekipa da ih prisustvo vozi-
niji. Neke ekipe su uspostavile veze sa mesnim la sa jasnim oznakama OEBS-KVM uverava u to da
NGO, prevodiocima, bivšim nameštenicima OEBS- njihova obećanja nisu zaboravljena i da će se izbe-
-KVM, učiteljima, imamima i drugima, koji su mo- glicama pomoći. Prilikom prikupljanja informacija
gli da odvedu ekipe do izbeglica koje su bile pri- u Albaniji i Makedoniji, osećao se ovaj izuzetan i
mljene kod porodica izvan izbegličkih logora. Za otvoren odnos.
vreme izbegličke krize u Makedoniji, oko 170.000 Kao što je to bilo rađeno dok je misija bila ras-
izbeglica je smešteno po kućama. Ekipe OEBS- poređena na Kosovu (vidi gore), i za vreme priku-
-KVM su u velikom broju intervjuisale izbeglice u pljanja informacija u Albaniji i Makedoniji nakon
privatnom smeštaju. 38 njene evakuacije, Odeljenje OEBS-KVM za pitanja
U Makedoniji, mesni „saveti za pomoć" su re- ljudskih prava je primenjivalo stroge bezbednosne
gistrovali dolazak porodica kosovskih Albanaca i i konfidencijalne mere. Na kraju svakog intervjua sa
organizovali lokalnu distribuciju humanitarne po- izbeglicom, intervjuisana osoba je pitana da li bi
moći. Službenici OEBS-KVM, zaduženi za ljudska dozvolila da se informacija iz intervjua preda ICTY
prava, dolazili su u dodir sa izbeglicama na razli- U svim slučajevima intervjuisane osobe su pristale,
čite načine: lično posećujući lokalne kancelarije a često i insistirale da informacija koju su pružile
saveta za pomoć (kojima su rukovodili mesni al- dođe u ruke odgovarajuće sudske instance. Stan-
banofonski građani Makedonije, kojima su često dardizovani formulari su korišćeni kako u Makedo-
pomagale izbeglice sa Kosova), putem ličnih kon- niji tako i u Albaniji. Rukovodioci ekipa su svakog
takata sa mesnim vlastima (posebno sa opštin- dana skupljali ispunjene formulare. Nikakve kopije
skim vlastima i koordinatorima humanitarne po- nisu ostavljane na terenu, niti su ih kod sebe držali
moći), preko oglasa u lokalnoj štampi i na radiju, članovi ekipa. Svi popunjeni formulari su čuvani u
preko kontakata sa lokalnim novinarima, lokalnim terenskim operativnim štabovima u Tirani i Skoplju.
bolnicama i ambulantama i tako dalje. Popunjeni formulari su bili numerisani, stavljeni u
Tokom više od dva meseca rada na prikupljanju mape i čuvani u zaključanim prostorijama u koje je
intervjua, skoro svako selo koje je primilo izbegli- pristup bio ograničen. Ni u jednom trenutku, Ode-
ce, kako u Albaniji, tako i u Makedoniji, bilo je po- ljenje za ljudska prava nije pravilo izveštaje u koji-

6
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

ma bi se pojavljivala imena žrtava ili svedoka. Ode- ogromne količine informacija koju je prikupilo
ljenje je opštu informaciju koju su dostavljali njego- Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM.
vi službenici ustupalo službenicima UNHCHR koji su
radili u Skoplju, koji su pristali da podatke koriste
1
na konfidencijalan način. Odeljenje za ljudska pra- Završni akt Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (Hel-
sinki Final Act), 1. avgust 1975.
va je imalo stroga uputstva za rad sa štampom, i 2
Charter of Paris for a New Europe - CSCE Summit, 21 Novem-
ograničavalo je dostup prikupljenoj informaciji na ber 1990.
osobe „koje je trebalo da znaju". Ova uputstva 3
Vidi takođe 10. poglavlje.
4
Ustav Jugoslavije takođe garantuje da će vlada poštovati među-
ostaju na snazi.
narodne zakone. Član 10 kaže: „Savezna Republika Jugoslavija će
Svi formulari intervjua su zatim bili centralizo- priznati i garantovati prava i slobode čoveka i građanina koje pri-
vani, označeni i katalogizovani u Skoplju. Baza znaju međunarodni zakoni." Član 16 dodaje: „Savezna Republika
Jugoslavija će dobrovoljno ispuniti sve zahteve sadržane u među-
podataka je bila koncipirana i korišćena da se
narodnim ugovorima u kojima se pojavljuje kao ugovorna strana.
označi i katalogizuje ogromna količina prikuplje- Međunarodni ugovori koji su bili ratifikovani i javno oglašeni u
ne informacije. skladu sa ovim Ustavom i opšte prihvaćena pravila međunarod-
nog prava biće sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka."
5
OSCE, The Secretariat, Press Release, „Permanent Council Esta-
Čuvanje i analiza dosijea OEBS-KVM blishes OSCE Transitional Task Force for Kosovo, Replacing Ko-
o pitanjima ljudskih prava sovo Verification Mission", N°. 40/99, Vienna, 9 June 1999.
6
OSCE, Permanent Council, 233 r d Plenary Meeting , PC Journal
Čuvanje integriteta i poverljivosti informacija koje N°. 223, Agenda Item 1, Decision N°. 296/Corrected Version,

je prikupilo Odeljenje OEBS-KVM za pitanja ljud- PC.DEC/296/CORR., 8 June 1999.
7
PC/DEC 305/99, 1 July 1999.
skih prava nastavlja da bude od najveće važnosti 8
OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE-
za OEBS. KVM - The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem-
Kako se nastavljala kampanja NATO bombar- ber 1998)", Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument).
9
OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE-
dovanja protiv SRJ, sve se više postavljalo pitanje
KVM - The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem-
pronalaženja mesta gde bi bilo trajno skladište za ber 1998)", Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument).
čuvanje prikupljene informacije. Odeljenje OEBS- 10
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Daily Report 29. Dec.
1998" (interni dokument).
-KVM za ljudska prava se posavetovalo sa direkto- 11
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 11-18
rom OEBS/ODIHR i zatražilo pomoć u čuvanju ma- Dec. 1998" i „Weekly Report 19-27 Dec. 1998" (interni doku-
terijala i njegovoj pripremi za analitički izveštaj o ment).
zaključcima do kojih je došlo Odeljenje. 4 0
12
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 19-27
Dec. 1998" (interni dokument).
OEBS/ODIHR je odobrio zahtev tako da su dosijei 13
U Prizrenu, kontaktna kancelarija je bila smeštena u zgradi RC.
OEBS-KVM koji su svojevremeno bili evakuisani sa 14
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 19-27
Kosova, bili prebačeni u kancelarije OEBS/ODIHR u Dec. 1998" Kasnije, kancelarija je bila prebačena u područje
odgovornosti najpre RC5, a zatim CC u Prištini.
Varšavi. Informacija prikupljena od izbeglica u Al- 15
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 27
baniji i Makedoniji je takođe preneta u Varšavu, Feb.-6 Mar. 1999" (interni dokument).
na kraju bombardovanja. 4 1 16
U slučaju Prizrena, nedeljni izveštaj je trebalo da bude proveren
od strane načelnika RC pre nego što je predavan Odeljenju za
Ekipa analitičara podataka sa Kosova je od
ljudska prava.
strane OEBS/ODIHR osnovana početkom juna 17
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Special Report, „Mas-
1999. U njoj su bila dva analitičara i zamenik di- sacre of Civilians in Racak", 17 January 1999 (interni doku-
rektora Odeljenja OEBS-KVM za ljudska prava. Za ment). Vidi takođe ovaj izveštaj, odeljak o opštini Štimlje.
18
OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE-
vreme sledeća dva meseca, ekipa je povećana na
KVM - The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem-
12 članova koji su bili bivši službenici OEBS-KVM ber 1998)", Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument).
zaduženi za pitanja ljudskih prava i nezavisni 19
OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE-
KVM - The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem-
stručnjaci za ljudska prava. Viši savetnik za pitanja
ber 1998)", Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument).
ljudskih prava ekipe OEBS/ODIHR i direktor Ode- 20
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 18-23
ljenja OEBS-KVM za ljudska prava, sada član Jan. 1999" (interni dokument).
21
OEBS-MiK, bio je savetnik ekipe. Ovaj izveštaj koji OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 24-30
Jan. 1999" (interni dokument).
je pripremljen u Mokotovu u Varšavi, u vremenu 22
Od trenutka intervencije NATO, to je istovremeno bio i među-
između juna i oktobra 1999, predstavlja analizu narodni oružani sukob.

17
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

23 30
ICRC komentari Opšteg člana 3 Zenevske konvencije iz 1949. OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), Meeting Report,
godine podseća na određene kriterijume za primenu Opšteg „ M e e t i n g at the Distric Court of Pristina on 3/3/99 9-11 hrs"
člana 3 u sukobima nemeđunarodnog karaktera, uključujući: (interni dokument).
31
„Da strana koja se nalazi u stanju pobune protiv vlade de jure OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), „Daily Sitrep 7/3/99"
poseduje vojnu silu, neki organ odgovoran za njeno delovanje, (interni dokument).
32
da deluje u okviru određene teritorije i da poseduje sredstva da OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), „Weekly Report 6-12
bi poštovala i obezbedila poštovanje Konvencije". Mar. 1999" (interni dokument).
24 33
OSCE, „ A g r e e m e n t on the OSCE Kosovo Verification Mission", OSCE-KVM, Human Rights Division, Human Rights Officer.
34
Belgrade, 16 October 1998. Vidi 9. poglavlje.
25 35
Slučaj TadiDecision on the Defence M o t i o n for Interlocutory Vidi Dodatak ovom izveštaju.
36
Appeal on Jurisdiction, 2 October 1995, IT-94-1-AR72. OSCE-KVM, RTF Albania, „Progress Report - SCE-KVM Refugee
26
ICTY, „ I n d i c t m e n t of Milosevic & Others ('Kosovo')", IT-99-37, Task Force (Albania)", 10 May 1999 (interni dokument).
37
24 May 1999, para 8.1. Za detaljniju analizu činjenice postoja- OSCE-KVM, RTF Albania, „Progress Report - SCE-KVM Refugee
nja oružanog sukoba na Kosovu vidi: No Peace W i t h o u t Justi- Task Force (Albania)", 10 May 1999 (interni dokument).
38
ce, „Report on Serious Violations of International Humanita- Pošto u t o m području nije bilo izbegličkih logora, ekipa u Ohri-
rian Law in Kosovo in 1998", February 1999. du je bila ograničena na intervjue sa izbeglicama koje su bile
27
OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE- primljene u porodice.
39
KVM - The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem- Vidi 9 poglavlje.
40
ber 1998)", Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument). OSCE-KVM/TFK, Human Rights Division (HQ), M e m o r a n d u m
28
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Meeting Report, „Re- f r o m Director Sandra Mitchell to Ambasador Gerard Stoud-
cord of Meeting on 18 Feb. 1999 w i t h the Zone Commander mann, Director of the OSCE/ODIHR, 18 June 1999.
41
and the Military Police Chief of the UCK in Llapashtica (Poduje- Odeljenje OEBS-KVM za ljudska prava i OEBS/ODIHR su zahval-
vo) Regarding Detention Visits" (interni dokument). Meeting ni ministarstvu spoljnih poslova Poljske za pomoć u prebaciva-
Report Podujevo (bez datuma). Za više detalja vidi 9. poglavlje nju dosijea o ljudskim pravima i izjava izbeglica, kao i na do-
ovog izveštaja. OEBS-KVM je najzad dobila pristup grupi zatvo- datnoj pomoći u obezbeđivanju materijala u Varšavi.
renika u Gornjoj Lapaštici/Llapashtica.
29
OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), „Daily Sitrep 5/3/99"
(interni dokument).

18
II deo
Vojni i
bezbednosni
kontekst
Treće poglavlje

VOJNI I BEZBEDNOSNI KONTEKST
Jugoslovenske snage na Kosovu i
Oslobodilačka vojska Kosova
Sledeći deo izveštaja bi trebalo da pruži pregled larne trupe mogu biti „popunjene" rezervistima,
naoružanih snaga na Kosovu, kako jugosloven- uključujući specijaliste (na primer: ljudstvo koje je
sko/srpskih, tako i abanskih (UČK). završilo protivvazdušnu vojnu obuku, borbena in-
Ovo poglavlje nema za cilj da pruži detaljnu i ženjerija, tehničari zaposleni u civilnom sektoru sa
sveobuhvatnu analizu političko-vojnog aspekta znanjima primenjivim u vojsci kao što su stručnja-
unutrašnjeg sukoba na Kosovu u periodu dok je ci za radare i komunikacije), iako proporcionalni
postojala OEBS-KVM. Namera je da se analiza sta- odnos regularnih vojnika i rezervista ne bi trebalo
nja u oblasti ljudskih prava stavi u kontekst tako da bude ispod 1:0,6.
što će se predstaviti kakve su vojne/bezbednosne Razmere mobilizacije na Kosovu od marta
snage učestvovale u sukobu, šta su o njihovim ak- 1999. ispraznile su civilni sektor. Na primer, ranije
tivnostima zapazili i izvestili verifikatori OEBS- je u lokalnoj vladinoj administraciji u Gnjilanu/Gji-
-KVM dok su bili na Kosovu do 20. marta 1999, i lan bilo 148 zaposlenih, dok je posle marta ostalo
šta se može zaključiti o njihovim aktivnostima i ci- samo njih 52 koji nisu obukli uniformu i koji su ra-
ljevima posle 20. marta.Ovaj deo izveštaja će pre- dili kao obično. 1 Međutim, uprkos sveopštoj mo-
ma t o m e pokušati da objasni zapažanja izbeglica bilizaciji, VJ je još uvek dobijala pojačanja koja su
koje su bile intervjuisane od strane personala se sastojala od „dobrovoljaca" i „naoružanih
OEBS-KVM u Albaniji i Makedoniji. civila".

Uloga 52. korpusa (Priština) bila je da štiti terito-
Vojska Jugoslavije na Kosovu
rijalni integritet SRJ (posebno Kosovo), da štiti
Srpske i crnogorske kopnene trupe su podeljene u osnovne instalacije i održava otvorenim unutra-
tri armije. Pedeset drugi korpus, stacioniran u Pri- šnje linije komunikacija.
štini/Prishtina, bio je potčinjen Trećoj armiji, sa se- Prema Klark-Naumanovom sporazumu od 25.
dištem u Nišu, na jugu Srbije, pod komandom ge- okotobra 1998, 2 snaga 52. korpusa (uključujući i
nerala Nebojše Pavkovića. VJ je ukupno imala iz- 52. jedinicu vojne policije) trebalo je da bude
među 85.000 i 114.000 ljudi, sa rezervom koja je 9.068 vojnika, mada je, kako je već rečeno, broj u
brojala do 200.000 ljudi. Na Kosovu je početkom stvari bio znatno veći. Jugoslovenske vlasti su pri-
1999. bilo otprilike 15 do 16 hiljada, a krajem javile listu opreme VJ za vreme organizovanja
aprila do 20 hiljada vojnika. Uz to je bilo još sko- OEBS-KVM. Prema ovoj deklaraciji, VJ je imala 197
ro 30.000 policajaca i iregularnih trupa (paravoj- tenkova, 178 oklopnih transportera raznih vrsta 3
nih jedinica i dobrovoljaca). i 358 komada artiljerijskog oruđa. Jugoslavija je
VJ je podeljena na regularne trupe i „rezervu". takođe deklarisala da je 37 aviona MiG-21 bilo
Dok je VJ imala sposobnost kretanja i bila zami- stacionirano na prištinskom aerodromu. Iako ovi
šljena za ukupnu odbranu Jugoslavije, rezervne brojevi nisu bili pouzdani, na Kosovu je bila i do-
jedinice su odgovorne samo za svoje područje. datna oprema, kao što je protivtenkovsko i protiv-
Što se tiče Kosova, rezervne jedinice su slate iz avionsko oružje (AT-3 i SA-9), i ovo su pod uslo-
gradova koji se nalaze blizu granice, kako bi se vima posebnog ugovora nadgledali vojni atašei
pridružile onima koje su na Kosovu već bile. Regu- ambasada.

21
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Osnovu 52. korpusa činile su sledeće jedinice: na za brzu reakciju" koji su bili smešteni u kasarna-
ma, i koji su bili spremni da pojačaju snage grani-
- 15. oklopna brigada, Priština čara ili da intervenišu u slučaju većih graničnih in-
- 243. oklopna brigada, Uroševac cidenata/upada. Minimalni personal na granici (vi-
- 125. motorizovana brigada, Kosovska Mitrovica đeno iz jugoslovenske perspektive) bio je 10 vojni-
- tenkovski bataljon u sastavu 125. motorizova- ka na jedan km granice. Zbog toga je za celokup-
ne brigade, Peć nu granicu, uključujući i deo sa Crnom Gorom, bi-
- 549. motorizovana brigada, Prizren lo angažovano 3000 ljudi, u bilo koje vreme.
- 52. artiljerijska brigada, Gnjilane Uz patroliranje, VJ je organizovala zasede. Po-
- 52. bataljon vojne policije, Priština granični pojas je u sebi imao označena minska po-
lja sa antipersonalnim minama, koja je trebalo da
U sastavu VJ na Kosovu je takođe bio 83. puk avi- usmere upade prema pripremljenim zasedama.
jacije, stacioniran na prištinskom aerodromu. Uz Unutar graničnog područja nije postojala ad-
to, 354. pešadijska brigada je bila stacionirana u ministrativna struktura. To znači da je trebalo da
Kuršumliji, blizu granice Kosova sa užom Srbijom. sva stalna boravišta i podrška budu obezbeđeni u
kasarnama u Đakovici, Gnjilanu, Orahovcu/Rraho-
Rezeve VJ je trebalo prebaciti iz uže Srbije, iako je vec, Peći/Peja, Prizrenu i Uroševcu/Ferizaj.
to bilo suprotno normalnoj praksi u vezi sa rezer- Na dan 4. marta 1999, zakonom je bila pove-
vistima, jer je broj srpskih muškaraca u pokrajini ćana na 10 km širina pojasa u kojem je vojska kon-
bio veoma ograničen. Tako su i paravojne jedinice trolisala granicu. Razlog koji su za to dale jugoslo-
i dobrovoljci koji su dolazili izvan pokrajine bili do- venske vlasti bio je, da bi ova mera trebalo da
brodošli da popune praznine u srpskim vojnim spreči infiltraciju terorističkih grupa. Novinska
planovima. agencija Rojters je citirala jednog vladinog službe-
nika koji je rekao da bi ovaj potez mogao da zna-
Granica.4 Oko 261 km granice sa Makedonijom i či dovođenje novih trupa na Kosovo. U t o m tre-
Albanijom je bio zaštićen zonom bezbednosti ši- nutku OEBS-KVM je procenjivala da je tamo već
rokom 5 km, u koju je svaki ulazak bio strogo kon- bilo najmanje 15 borbenih jedinica izvan kasarni -
trolisan. Seljani koji su živeli u zoni bili su slobod- pet puta više nego što je bilo dogovoreno spora-
ni da se kreću i napasaju svoju stoku, u okviru zumom Klark-Nauman od 25. oktobra. 5
ograničenja koja su definisale snage bezbednosti,
a usled opasnosti od minskih polja i zaseda. Selja- Dobrovo/jci/p/aćenici. Dobrovoljačke jedinice nisu
ni su imali specijalne dozvole. uključivale samo ljude iz Srbije i Crne Gore, nego i
Granica koja se proteže planinskim terenom, iz brojnih drugih zemalja. Izbeglice su navodile da
koji se penje sve do 2600 metara visine, bila je su se među njima nalazili ljudi koji su govorili ru-
označena betonskim i kamenim graničnim belezi- ski, ali da su se govorili i drugi jezici. UČK je tvrdi-
ma od kojih su mnogi nedostajali. Nije bilo ograde la kako su u redovima srpskih snaga bili i pripad-
ili neke druge fizičke prepreke. Postojale su 32 po- nici drugih nacija, uključujući Rumune, Bugare,
granične postaje i osmatračke kule. U kulama obič- Nemce, Grke i Francuze. 6 Dobrovoljci su bili ras-
no nije bilo nikoga, pošto su ljudi sa albanske stra- poređeni u jedinice (na primer „Ose"), i nisu samo
ne granice imali običaj da ih uzimaju za metu prili- učestvovali u borbama, nego su im davani i drugi
kom gađanja. Patrole SRJ su retko patrolirale duž zadaci, kao što je prebacivanje municije, polaga-
stvarne granice, jer je postojala mogućnost da se nje mina, pravljenje maketa oklopnih vozila, kao i
na njih puca. Nije bilo elektronskog nadgledanja ili borba, ako je to bilo potrebno. Dobrovoljac je bio
drugih naprava koje bi obezbeđivale granicu od plaćen 300-400 DM mesečno i radio je pod ko-
upada. mandnim lancem VJ.
Unutar pograničnog područja su bile 32 gra- Iako su se nalazile pod k o m a n d o m VJ,
nične postaje jačine jednog voda i šest četa na dobrovoljne jedinice su ponekad ipak delovale na
utvrđenim položajima. Patrola je mogla da broji svoju ruku. Grupa dobrovoljaca od oko 100 ljudi
najmanje 10 ljudi. Uz to, postojala su tri „bataljo- je prema izveštajima izmakla kontroli i premestila

22
Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst

se u selo Žegra/Zheger (Gnjilane), krajem marta Paravojne jedinice 9
1999. Tu su napastvovali mesno stanovništvo. Dva
Naoružane ljude koji po svemu sudeći nisu bili
viša vojna oficira su bila smenjena kada je ova je-
pripadnici VJ ni policije, izbeglice su u intervjuima
dinica uspela da postane problem čak i za lokalno
definisale kao „pripadnike paravojnih jedinica".
srpsko stanovništvo. U pokušaju da vrati dobro-
Struktura i zadaci ovih različitih grupa na Kosovu su
voljce pod kontrolu, jedinica se raspala, što je sa-
verovatno bili dosta različiti. Ipak, razlika između
mo dovelo do pojave manjih „ b a n d i " koje su kre-
„paravojne" i dobrovoljačke jedinice je samo u lan-
nule u raznim pravcima, prouzrokujući probleme
cu komandovanja - ovi poslednji su delovali pod
brojnim drugim selima u regionu. Iako su vlasti
političkom patronažom ili u vezi sa obaveštajnim
uspele da kazne neke članove, drugi su ostali ne-
službama pod komandom Franka „Frenkija" Sima-
kažnjeni. VJ i policija su počeli da nose obojene
tovića (vidi niže: Ministarstvo unutrašnjih poslova,
trake oko rukava kako bi se razlikovali od ovih ot-
Služba državne bezbednosti). General Pavković, ko-
padničkih jedinica (kako se može zaključiti iz opi-
mandant VJ na Kosovu, negirao je da je tamo bilo
sa koje su davale izbeglice).
„pripadnika paravojnih ili specijalnih dobrovoljač-
kih jedinica (koje su delovale nezavisno)". 10
Oprema. Osnovnu opremu VJ na Kosovu je činili su:
Teško je definisati i prepoznati paravojne jedi-
Tenkovi T-55 i M - 8 4 (T-55 je bio daleko najbroj-
nice. U brojnim prilikama je dolazilo do konfuzije
niji tip, a M - 8 4 je bio uveden kasnije)
kada je trebalo razlikovati mesne naoružane civile
M-8 (borbeno oklopno vozlo), M-60 (oklopni
i organizovane paravojne jedinice koje su dolazile
transporter), BRDM-2 (izviđačko vozilo) i izvan Kosova. Glasina da „Arkanovi tigrovi" dola-
BOV M-86 (izviđačko vozilo) ze u selo često je bila dovoljna da podstakne se-
2S1 (122 mm) raketni bacač, D-30 (122 mm), ljane da ga napuste. Lokalne ili dobrovoljačke je-
M-1 (155 mm) i M - 8 4 (152 mm) dinice su često koristile ovaj mit - što u izjavama
M-63 (128 mm) i M-77 (128 mm) višecevni ra- izbeglica može da stvori izvesnu zabunu. Ipak,
ketni lanseri, M-69 (82 mm), M-74/75 (120 opisi koje daju izbeglice su dosta konzistentni sa
mm) minobacači poznatim načinima oblačenja i drugim elementi-
M-53/59 praga (oklopni kamion sa montira- ma na osnovu kojih se mogu identifikovati odre-
nim dvocevnim t o p o m od 30 mm) đene paravojne formacije.
Neki srpski pojedinci, kako je izveštavano u
Aktivnosti VJ. Pre proleća 1998, vojska nije kori- međunarodnim medijima, tvrde da su bili regru-
šćena u akcijama protiv UČK. Situacija se prome- tovani direktno u paravojne jedinice, posred-
nila kada je VJ postala aktivna u potpori snaga Mi- stvom bliskog prijatelja ili rođaka, a po nalogu
nistarstva unutrašnjih poslova (MUP). Nakon do- Željka Ražnjatovića („Arkana"). 1 1 Neki su tvrdili da
laska OEBS-KVM oktobra 1998, VJ je najpre ogra- su bili pušteni iz zatvora i oslobođeni daljeg izdr-
ničila svoje učešće u operacijama protiv UČK, žavanja kazne, pod uslovom da se pridruže para-
premda su snage VJ bile prisutne prilikom nekih vojnoj jedinici. Veruje se da je nekim jedinicama
akcija policije. Sa izuzetkom pograničnih regiona, bila davana lista kuća koje mogu da opljačkaju, i
MUP je imao osnovnu ulogu u očuvanju bezbed- da su te liste bile pripremljene pre vazdušnih uda-
nosti na Kosovu. 7 ra NATO, a na osnovu informacije sakupljene na
Vežbe VJ nisu bile ograničene ni na koje poseb- lokalnom nivou, na Kosovu. Tvrdilo se da su ele-
no područje na Kosovu. Kako je bilo objašnjeno menti jedne jedinice na Kosovo stigli sredinom fe-
OEBS-KVM: „Tereni za vežbu koje koristimo varira- bruara kako bi pripremili logistiku potrebnu za
ju i stvar su neprestanih promena. Tamo gde se transportovanje robe u užu Srbiju.
koristi bojeva municija, postavljeni su znaci upo- Veruje se da su Arkanove jedinice radile upore-
zorenja i straže." 8 Ovakav pristup je doveo do to- do sa onima „Frenkija" Simatovića, i da su oni de-
ga da je VJ zauzimala pozicije izvan kasarni - na- lili terene na kojima su operisali. Verovalo se da su
ročito zapadno od Vučitrna/Vushtrri - za vreme Arkanove jedinice izbegavale da počnu operacije
„zimske vežbe", što je vodilo u sukobe sa UČK. pre nego što su počela bombardovanja. Veruje se

23
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

da je Arkan imao logor za obuku između Leposa-
vića/Leposaviq i Kosovske Mitrovice/Mitrovice, i Prepoznavanje i razlikovanje
da su njegove snage operisale uglavnom oko Ko- pocinilaca: uniforme
sovske Mitrovice, Peći, Đakovice i Prizrena. U izjavama izbeglica često se nalaze opisi uni-
Neke izjave izbeglica govore o „Frenkijevci- formi koje su nosili počinioci kršenja ljudskih
ma", 1 2 o čemu govore i mnogi komentari intervjua prava. Pripadnici regularnih jedinica VJ se
koje su štampi davali pripadnici srpskih paravojnih mogu prepoznati po razlici između njihovih
jedinica. Ove paravojne jedinice, koje je regrutovao uniformi i uniformi rezervista, koji su, prema
„Frenki" Simatović, viđene su u džipovima „krem" opisima, nosili uniforme stare JNA (prethod-
boje na koje je mogao pozadi biti montiran mitra- nice VJ), uz šta se ponekad dodavalo da su te
ljez od 20 mm. Operisale su kako u zelenim unifor- uniforme mirisale na naftalin. Takođe su bile
mama, tako i u nečem što je bilo opisano kao sve- viđene plave uniforme milicije, na čijim ozna-
tlija uniforma „krem" boje. Takođe je bilo rečeno da kama se ponekad jasno isticao natpis PJP.
su njihovi pripadnici nosili kaubojske šešire. Međutim, i pripadnici SAJ su ponekad nosili
Često su dosta jasno opisane bile i „Jedinice zelene uniforme, a tako su bili obučeni i broj-
Delta Republike Srpske", 13 koje su vodile poreklo ni dobrovoljci i pripadnici paravojnih jedinica,
od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike što je moglo da dovede do pogrešne procene
Srpske. Izbeglice opisuju da su ove jedinice operi- da je VJ počinila određene stvari. Bele unifor-
sale južno od Gnjilana početkom aprila i da su me „Belih orlova" mogu biti zamenjene za
učestvovale u proterivanju kosovskih Albanaca iz „ k r e m " uniforme neke jedinice SAJ, lokalni
brdskih sela severoistočno od Prištine sredinom naoružani civili mogu bili pobrkani sa ad hoc
istog meseca. obučenim pripadnicima neke paravojne jedi-
nice (Arkanovi ljudi su uglavnom nosili crne
Ministarstvo unutrasnjih poslova (MUP) uniforme ili civilna odela). Ukratko: pogrešno
bi bilo pokušavati razlikovati jedinice prema
Po/icija
nekim ustaljenim pravilima koja se odnose na
U dodeli sredstava, policija je za vladavine Sloboda- njihovo oblačenje; opis ove vrste je samo do-
na Miloševića imala prednost nad VJ. Karakteristič- datni element koji pomaže da se sastavi obu-
no za Miloševića je bilo da je službe bezbednosti hvatnija slika.
smatrao od primarnog značaja za svoj politički op-
stanak, zbog čega je i jačao policiju na uštrb armije. Oni su bili pokretljiviji nego milicija i njihova osnov-
na funkcija je bilo održavanje reda. SAJ je imala
Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova 400 do 500 pripadnika. Verovalo se da na Kosovu
(MUP), albanske izbeglice najčešće pominju mi/ici- deluju i dve jedinice republičke garde, ukupno oko
ju. „Narodna milicija" je bila opremljena lakim au- 200 policajaca. Bili su opremljeni vozilima praga i
tomatskim puškama i oklopnim transporterima i pincgauerima, 14 ali se verovalo da na raspolaganju
mogla se prepoznati po tamnoplavom maskir- imaju i izvestan broj tenkova T-55. Nosili su zelene
nom odelu. Za vreme dok je KVM bila prisutna, maskirne uniforme. U gradovima, pripadnici SAJ
milicija se mogla videti kako drži kontrolne punk- su koristili bele audije i crne BMW.
tove, kako u gradovima, tako i u ruralnim zona-
Na kraju, u brojnim prilikama, izbeglice su opi-
ma. Takođe je učestvovala i u operacijama protiv
sivale regularnu saobraćajnu policiju, koja je nosi-
UČK. Uz regularnu miliciju, bilo je i njenih rezervi-
la strože plave uniforme, zašiljene kape i bele tra-
sta. Veruje se da je do marta 1999. na Kosovu bi-
ke na rukavima.
lo oko 5000 pripadnika milicije.
U okvirima MUP-a je bilo i specijalizovanih gru-
S/užba državne bezbednosti (SDB)
pa, na primer Posebne jedinice policije (PJP), kao i
Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Brojnije su Služba državne bezbednosti u suštini nije po-
bile PJP. One su imale plave maskirne uniforme sa stojala na saveznom nivou sve od raspada Socija-
zaštitnim prslucima na kojima je pisalo „policija". lističke Federativne Republike Jugoslavije, 1991.

24
Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst

godine. 1 5 Dok je SDB zadržala svoje ime, svi poda- zdravstvo, ekonomija), uključujući i „policijske
ci i dosijei su bili prebačeni u službu bezbednosti funkcije". U svrhu efikasnije organizacije, UČK je
republike Srbije, koja čini deo ministarstva unu- bila podeljena na zone (Drenica, Paštrik/Pastrik)
trašnjih poslova. Veruje se da je neposredno pre Dukađin/Dukagjin, Šale/Shale, Lap/Llap i Nerodi-
početka NATO bombardovanja, 24. marta 1999, mlje/Nerodime, kao i relativno neaktivna sedma
oko 3000 članova SDB premešteno na Kosovo, ka- zona u gnjilanskom regionu koja je bila poznata
ko bi prikupljali informaciju o strukturi UČK i po- pod imenom Karadak), sa Glavnim štabom koji je
dršci koju ona uživa. Ovo se slaže sa mnogim izja- komandovao svima njima. Uticaj Glavnog štaba je
vama izbeglica koje tvrde da su bile saslušavane varirao sa političkom klimom i prema zoni koja je
od strane službe bezbednosti u kojoj je jedan ili vi- bila u pitanju. 1 7
še islednika pripadao SDB.
Smatralo se da je veza između SDB i paravojnih Taktika. U početku, metod delovanja UČK se sa-
jedinica išla preko „Frenkija" Simatovića, vođe stojao u tome da postavi zasedu seoskim policij-
specijalnih snaga Državne bezbednosti. Nekada skim patrolama, koristeći pri t o m lako oružje. Tek
član SAJ, Simatović je za vreme rata na Kosovu bio je tokom 1998. pokušala da preduzme šire ofan-
odgovoran za regrutovanje i organizovanje para- zive koje su se pokazale kao nedovoljne da bi zai-
vojnih jedinica. sta ugrozile premoć srpsko/jugoslovenskih snaga;
nemogućnost da drži Orahovac/Rrahovec jasno je
pokazala neuspeh UČK u pokušaju da operiše u
Oslobodilacka vojska Kosova
urbanoj sredini.
(Ushtria Clirimtare e Kosoves - UCK)
Na UČK je uticala mešavina kulturnog nasleđa
Poreklo. U početku, UČK16 se sastojala od malih, i jugoslovenske vojne doktrine. Izgleda da su nje-
seoskih jedinica koje su često bile organizovane ni stratezi pokušali da kombinuju gerilski rat sa ju-
oko jedne porodice i kojima je osnovni zadatak goslovenski inspirisanim rovovskim ratovanjem.
bio odbrana sela. Ruralna struktura kosovskih Al- UČK je pokušavala da fizički drži sela tako što je
banaca je ostala relativno horizontalna, sa verno- oko njih kopala rovove, koji su se pokazali besko-
šću najpre porodici i selu, a tek onda centralnim risni za vreme bombardovanja od strane VJ. Kon-
vlastima. UČK se, prema tome, razvijala na osno- cept gerilske taktike „udari i beži" je primenjivan
vu lokalne strukture, dok je centralno komando- samo delimično, iako treba reći da su profesional-
vanje bilo nametnuto znatno kasnije. ne sposobnosti i delovanje bili veoma različiti - od
jedne zone do druge. Pažljivo pripremane zasede,
Struktura. Neke regionalne strukture UČK su se pa i korišćenje mina sa daljinskim detonatorom,
razvile iz političkog pokreta, druge su iskoristile viđeni su na nekim mestima; u drugim prilikama
strukturu seoskog klana. Priliv oružja iz Albanije se radilo o ad hoc zasedama, sa loše pripremlje-
(koji je i ranije bio znatan, ali je bio veoma olakšan nom evakuacijom i većim žrtvama UČK.
pošto je u Albaniji zavladala anarhija, 1997), stvo- Uopšte, sve do dolaska Agima Čekua na mesto
rio je uslove za rast UČK. Glavni štab postoji od komandanta, aprila 1999, koji je imao iskustva iz ra-
1998. godine. ta u Hrvatskoj, UČK je raspolagala malobrojnim bo-
Ako bismo organizaciju UČK razmatrali sa tač- lje obučenim personalom koji bi mogao da obezbe-
ke gledišta standardne vojne organizacije, mogli di vođstvo i kičmu trupa. Velika većina ostalih su bi-
bismo da dođemo do pogrešnih zaključaka. „Če- li prosto seljani sa oružjem i sa veoma rudimentar-
te" su u nekim slučajevima bile brojnije od „briga- nom idejom o taktici pešadijskog ratovanja.
da"; jedinice UČK su imale tendenciju da se orga-
nizuju oko grupe sela različite veličine i položaja. Naoružanje. UČK je koristila razne vrste lakog na-
Veličina i oblik jedinice nisu bili fiksirani, tako da oružanja, od koga su najprisutnije bile AK-47. Ve-
su granice među takvim jednicama često bile do- ći deo naoružanja je dolazio iz Albanije, pošto je
sta fluidne. ta zemlja zapala u ekonomski i politički haos
UČK se takođe mogla pohvaliti da je imala pot- 1997, kada su bila opljačkana vojna i policijska
punu administrativnu strukturu (obrazovanje, skladišta. Početkom 1998, na albanskoj strani

25
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

granice, AK-47 se mogla kupiti za oko 60 US$. nje, hapšenja i pretnje, a na kraju proterivanja
Uglavnom se radilo o kineskoj varijanti, premda pod pretnjom teških posledica. 18
su kasnije viđeni i evropski modeli. Bilo je takođe
i teškog naoružanja, uključujući projektile zemlja- U dogovoru o prekidu vatre na koji je pozivala
-vazduh, lako protivtenkovsko oružje, protivten- Rezolucija UN broj 1199 od 23. septembra 1998,
kovske granate i teške mitraljeze. U naoružanju su i koji je kasnije obostrano prihvaćen (vidi 1. pogla-
takođe bile snajperske puške, različiti revolveri, vlje), nije bilo dozvoljeno nikakvo napredovanje
antitenkovske mine i eksplozivi. na terenu i sukobi između UČK i jugosloven-
UČK je uvek osećala nedostatak oružja i muni- sko/srpskih snaga. Ovo nije sprečavalo jugoslo-
cije. Broj boraca je zavisio od broja raspoloživog vensko/srpske snage da sprovedu brojne operaci-
naoružanja. Za vreme rata, postajalo je sve teže je protiv infiltriranja UČK duž albanske granice,
organizovati snabdevanje iz Albanije. Pokušalo se decembra 1998. 19
sa drugim kanalom preko Bosne, i premda je izve- Zatim je decembra 1998. UČK zauzela i pojača-
stan broj kamiona stigao, srpske vlasti su uspele la bivše rovovske pozicije VJ koje su bile iznad
da preseku ovaj put. Oružje je bilo dobijano čak i glavnog puta za snabdevanje Kosova iz Srbije, bli-
iz Srbije, posredstvom Srba - ali se ne zna u ka- zu Podujeva/Podujeve. Kao što se moglo očekiva-
kvim količinama i sa kakvim uspehom. ti, jugoslovenske/srpske snage su na ovu akciju re-
agovale tako što su odmah najavile „vežbe" VJ ko-
Veze. UČK je bila relativno dobro snabdevena što je su počele 19. decembra 1998, u blizini tih pozi-
se tiče sredstava za veze. Veći deo opreme je cija. Do 24. decembra, VJ je ponovo kontrolisala
uključivao komercijalne modele (za razliku od voj- teritoriju, posle tri dana borbi. Značaj glavnih pu-
nih modela), i uključivao je mobilne telefone, sa- teva za snabdevanje, za srpsku stranu je ponovo
telitske radioaparate, kao i Motorola radio apara- naglašen kada su utvrdili pozicije sa obe strane
te. Neke zone su bile dobro opremljene kompju- prelaza Dulje/Duhel (Suva Reka/Suhareke), 30. de-
terima, kako bi se uspostavile baze podataka i efi- cembra 1998.
kasna administracija. Bilo je više manjih zaseda protiv snaga MUP za
vreme prva dva i po meseca 1999, koje su očigled-
Bezbednosna situacija od no bile u suprotnosti sa svakom koncepcijom pre-
decembra 1998. do sredine marta 1999. kida vatre. Napetost je dalje porasla kada je osam
vojnika VJ bilo zarobljeno na severu Kosova; na me-
Borbe na Kosovu 1998. bile su uvod u ono što se sto su odmah bile poslane jugoslovenske/srpske
desilo 1999: trupe. Pojačane patrole su započele patroliranje
duž strateškog prelaza u području Štimlja/Shtime,
Mnoga sela su bila razorena granatiranjem i kada su tri policajca bila 8. januara ubijena blizu
paljenjem kuća, u operacijama koje su sprovo- Dulja. Posle toga, sredinom januara su se vodile
dile srpske i jugoslovenske vladine snage. Ve- borbe oko Petrova/Petrove i Račka/Recak (Štimlje).
ruje se da su neproporcionalna upotreba sile i
Napetost u pokrajini je rasla od kraja januara
akcije snaga bezbednosti imale za cilj da za-
sve do evakuacije OEBS-KVM 20. marta 1999,
straše i pokore stanovništvo, da se shvate kao
kao posledica serije bombaških napada na kafa-
kolektivna kazna koja će ga naučiti da je cena
ne (kako one koje su posećivali/bili vlasnici kosov-
podržavanja paravojnih jedinica kosovskih Al-
ski Albanci, tako i one kosovskih Srba), i napada
banaca suviše visoka i da bi u budućnosti mo-
na pijace (vidi V deo knjige, odeljci o različitim
gla biti još veća. Srpske snage bezbednosti su
opštinama).
zahtevale predaju oružja i tvrdilo se da koriste
teror i nasilje protiv civila kako bi ih naterale da
pobegnu iz svojih kuća ili mesta gde su našli Otvorena neprijate/jstva
utočište, a sve to pod izgovorom da ih odvoje Posle razgovora u Rambujeu, Francuska (6-23. fe-
od pripadnika paravojnih jedinica kosovskih bruar 1999), počelo je značajno nagomilavanje tru-
Albanaca. U ovu taktiku je spadalo granatira- pa VJ na celoj teritoriji Kosova, koje je za posledicu

26
Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst

imalo i naoružavanje civila 20 i obuku rezervista,21 ciju i da će se sve završiti policijskom akcijom ako
pristizanje protivavionskog oružja, kopanje tenkov- UČK ne odustane. 28 UČK je takođe utvrđivala pozi-
skih rovova 22 i pripremu eksplozivnih naprava duž cije zapadno od Suve Reke, blizu Mamuše/Mamus-
glavnih ulaznih puteva sa juga, kao i pojačavanje he (Prizren). Komandant jedinice UČK je rekao ve-
aktivnosti vojnog vazduhoplovstva. 23 Tih dana je rifikatorima OEBS-KVM da mu je viša komanda na-
izvešatavano da su viđene i paravojne jedinice (sa redila da izgradi odbrambene pozicije. 29
dugim bradama ili kapama na kojima su bile srpske Na dan 11. marta, bezbednosne snage su izve-
značke, i koje su koristile civilna vozila). 24 le zajedničku operaciju protiv UČK u Ješkovu/Jes-
Posledica je bila i „vežba" VJ. U početku izgleda hkove (jugozapadno od Prizrena). VJ je zauzela
da je prioritet bio da se ovlada strateški značajnim pozicije u Hoči Zagradskoj/Hoce e Qytetit, Bilu-
putnim pravcem na zapadu od Vučitrna, koji pove- ši/Billushe i Bijaću/Billaq. Oko 8 tenkova sa oklop-
zuje Kosovsku Mitrovicu sa Prištinom i železničkim nim transporterima, artiljerija i minobacači, bili su
u sastavu jedinica VJ koje su izvršile napad. Verifi-
i drumskim saobraćajem, i vodi paralelno sa grani-
katori OEBS-KVM su videli teško bombardovanje
com regiona Drenice koji je kontrolisala UČK. Vežbe
Ješkova i zabeležili su da su gorele kuće. Izvešte-
su počele 25. februara južno od Kosovske Mitrovi-
no je da je UČK odgovorila tako što je izvršila na-
ce i nastavile se u predelu Bukoša/Bukosh.25
pad u rejonu Zoćišta (Orahovac), koristeći mino-
Deo opštine Kačanik/Kacanik bio je žrtva silnog
bacače i teške mitraljeze. Regionalni centar OEBS-
angažovanja snaga bezbednosti nakon što je
-KVM u Prizrenu je zapisao da se UČK infiltrirala u
UČK, krajem februara, navodno kidnapovala lo-
Ješkovo, selo koje je otprilike nedelju dana pre to-
kalnog političara albanske narodnosti. Napetost
ga bilo napušteno. Stanovnici Hoče Zagradske su
je rasla sve dok nije došlo do pravih sukoba čija je
obavestili OEBS-KVM da su zabrinuti zbog pokre-
posledica bilo spaljivanje sela i progon seljana.
ta UČK. UČK je bila obaveštena od strane OEBS-
Operacija je završena 10. marta, kada su verifika-
-KVM da i mesno stanovništvo i snage bezbedno-
tori na kraju mogli da posete Kotlinu/Kotline, gde
sti vide njihovo prisustvo kao provokaciju. 30
su našli stanovnike (isuviše prestrašene da bi otišli
Dana 12. marta, policija je pozvala verifikatore
bilo kuda), kao i brojna raseljena lica iz okolnih za-
OEBS-KVM da posete Ješkovo. Verifikatori su tamo
selaka. Dok je Kotlina uglavnom ostala pošteđena
videli tela sedmorice naoružanih ljudi u uniforma-
u borbama, u obližnjem zaseoku Drosec, 10 od 12
ma UČK. Svi su bili ubijeni vatrom iz lakog oružja,
kuća je bilo spaljeno, a u zaseoku Ivaja/Ivaje, izgo-
prema izjavi policije, za vreme bezbednosne opera-
relo je 28 od 40 kuća. Takođe su bila pronađena
cije. Ekipe nisu mogle da zaključe da su pripadnici
tela tri muškarca koji su bili identifikovani kao pri-
UČK bili ubijeni na mestima gde su ležali. Za vreme
padnici UČK.26 Za vreme ovog incidenta, pojavio
istrage, verifikatori OEBS-KVM su izvestili da su vi-
se problem kada je UČK odbila da dozvoli pristup
deli oko 20 do 25 članova PJP.31 U bezbednosnoj
UNHCR raseljenim licima u Kotlini. Iako je pro- operaciji ove vrste, kada se osvoje neprijateljske od-
blem razrešen i predstavnik UČK se izvinio, bilo je brambene pozicije, oružje se uklanja iz dohvata
indikacija da je UČK takođe bila odgovorna za po- ruke žrtava, bez obzira da li su žive ili mrtve, i tela
javu tolikog broja raseljenih lica, pošto je koristila bivaju odmah pretresena. Zbog toga nije iznenađe-
sela za prvu liniju odbrane. 2 7 nje da su tela izgledala kao da su premeštena sa
UČK je bila očigledno odgovorna za nekoope- mesta gde su ubijena, i, štaviše, da je oružje bilo
rativno ponašanje i za jačanje napetosti u drugim stavljeno u njihovu blizinu u pokušaju da se stvori
područjima. Verifikatori OEBS-KVM iz terenske utisak za koji su jugoslovenske/srpske snage sma-
kancelarije u Raštanima/Rashtan (zapadno od Su- trale da je poželjno da ga ostave na verifikatore.
ve Reke) izvestili su da je komandant UČK odbio da Verifikatori iz regionalnih centara OEBS-KVM u
se susretne sa predstavnicima OEBS-KVM, osim Peći i Prizrenu su izvestili o velikoj bezbednosnoj
ako oni pokažu „pismene dozvole". Verifikatori su operaciji koja je bila skoncentrisana oko Svr-
obavestili UČK da je kopanje defanzivnih utvrđe- ha/Sverke i Duša/Dush (opština Klina/Kline) i koja
nja, koja su bila iznad policijskog kontrolnog se odvijala 14. marta. U operaciji su učestvovala 2
punkta kod Raštana, policija smatrala za provoka- tenka, minobacači i specijalne borbene jedinice

27
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

policije. Ekipe OEBS-KVM su izvestile o teškoj raz- Vojne peracije u periodu
meni vatre tokom jutra. Verifikatori su dobili do- između 20. marta i 10. juna
zvolu da u sela uđu t o g popodneva. Opisali su te-
Kao što je zapisano u 1. poglavlju, OEBS-KVM se
ška oštećenja u Svrhama. U Dušu su bila pokaza-
sa Kosova povukla 20. marta 1999, kad je postalo
na 4 tela ljudi koji su izgleda bili pripadnici UČK.32
očigledno da joj bezbednosna situacija više ne
Ponovo južno od Kosovske Mitrovice, oko 50
omogućava da ispunjava svoj mandat. Od 24.
vojnika VJ, uz podršku 4 tenka i dva vozila protiva-
marta do 10. juna trajali su vazdušni udari NATO
vionske artiljerije, napali su oko 15. marta selo Verb-
protiv SRJ, između ostalog protiv jugosloven-
nicu/Vernice. Artiljerijska vatra je bila primećena bli-
skog/srpskog bezbednosnog i vojnog aparata na
zu Balinaca/Balince (opština Vučitrn), i viđeno je ka-
Kosovu.
ko četiri kuće gore. Oko 30 artiljerijskih plotuna je
bilo ispaljeno na područje Glavotine/Gllavotin i Bi- Marta 1999, jugoslovenska vojska i snage bez-
voljaka/Bivolak. Bradaš/Bradash (Podujevo) je bio bednosti su imale dva glavna zadatka: da poraze
granatiran u tri navrata tog dana, i lokalni izvori su UČK i da se pripreme za napad NATO. Stoga je tre-
tvrdili da je jedna osoba ubijena, a dve ranjene. 33 balo da se najpre obezbede pogranična područja,
što se videlo na osnovu učvršćivanja pozicija južno
Na jugu Kosova, verifikatori OEBS-KVM su za-
od Gnjilana, kao i ulaženja u sela nekada „mirnog
tekli Korbulić/Korbuliq (Kačanik) skoro napušten.
kraja". 37 Međutim, još više pažnje i sredstava je bi-
Četiri preostala meštanina, koja su se spremala za
lo posvećeno zapadu Kosova i granici sa Albani-
odlazak, tvrdila su da im je VJ 15. marta rekla da
jom. Ovde nije bio samo mogući pravac ulaska NA-
treba da odu. Premda ovo nije moglo biti potvr-
TO trupa, nego je to bilo područje gde je i UČK bi-
đeno, posmatrači su zabeležili da je škola bila van-
la stalno aktivna, sa bezbednom pozadinom i
dalski razbijena, da su kuće bile opljačkane, a ne-
snabdevanjem iz Albanije. Takođe, ovo snabdeva-
ke i zapaljene. 34
nje bi bilo u mogućnosti da dosegne druge zone
Zvanična jugoslovenska novinska agencija Tanj-
UČK dalje na Kosovu, ako vojne i bezbednosne
ug izvestila je da je jugoslovenska armija za 30 da-
snage ne bi bile u stanju da ovladaju terenom.
na produžila služenje vojne obaveze vojnicima koji
su tih dana čekali da budu demobilisani. Vojnici su Jugoslovenske/srpske snage su se u početku
prebačeni u armijsku rezervu. Ove mere su navodno posvetile obezbeđivanju komunikacionih linija -
preduzete usled „pretnje vojne intervencije". 35 što je zadatak koji je oduvek bio prioritetan i koji
Na dan 17. marta 1999, Regionalni centar je, kako je opisano, već počeo da se ispunjava. Se-
OEBS-KVM u Prizrenu je izvestio da je porasla na- la koja su bila duž strateških puteva (na primer,
petost sa početkom kombinovane operacije VJ i put koji je vodio na sever iz Prištine u Podujevo),
policije protiv Koriše/Korishe i Kabaša/Kabash (se- odmah su bila granatirana i očišćena od stanovni-
veroistočno od Prizrena). Operacija izgleda da je ka. Sela koja su ležala na značajnim raskrsnicama,
bila usmerena protiv jedinice od možda 20 pri- takođe su postala meta napada. To je bio slučaj sa
padnika UČK koji su prema izveštajima ušli u Ka- selima Studenčane/Studencan (opština Suva Re-
baš mesec dana ranije. Verifikatori su videli pri- ka) (pre povlačenja OEBS-KVM) i Komorane/Ko-
padnike VJ i specijalne borbene policije, uz podr- maran (opština Glogovac).
šku tenkova i protivavionske artiljerije. Snage bezbednosti su takođe proširile svoje
VJ je sve više pribegavala opstrukciji u odnosi- napredovanje na Drenicu i područja zapadnog
ma prema OEBS-KVM. Odbijala je da joj odobri Kosova, osobito oko Orahovca i Đakovice. Snage
pristup pozicijama u Dulju, gde se prema dogovo- bezbednosti su najpre vodile borbe protiv UČK u
ru od 25. oktobra nalazila jedna od tri dozvoljene brdima i selima, a zatim su pokušale da odseku
lokacije borbenih trupa. To je bilo po drugi put da UČK od njenih baza podrške, uključujući i ne-voj-
je pristup bio sprečen, iako su ranije predstavnici no snabdevanje. Praktično, to je značilo prisilno
VJ uglavnom bili kooperativni. iseljavanje kosovskih Albanaca iz sela u područji-
U stvari, već su uveliko tekle pripreme jugoslo- ma poznatim po podršci UČK, ali i gonjenje izbe-
venskih snaga za sukob sa NATO i za operacije sa glica po brdima, posebno ljudi sposobnih za voj-
ciljem da potpuno poraze UČK. 36 sku. Operacije na istoku su za cilj imale utvrđiva-

28
Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst

nje odbrambenih položaja VJ, počevši od granice le su podeljene paravojnim grupama odgovornim
i dublje na teritoriji Kosova. za prevoz robe u Srbiju. Neke jedinice su imale spi-
Krajem aprila, kako se verovalo, jugoslovenska skove ljudi koje je „trebalo uhapsiti". 38
vojska i policija su na Kosovu imale najmanje Kao što je već zabeleženo, često su širene gla-
40.000 ljudi, uz podršku dela druge jugosloven- sine da se nekom mestu približavaju određene
ske armije koja je bila stacionirana u Crnoj Gori. srpske snage. 39 Verovatno su zbog ovih glasina
U napadima na seoska naselja, VJ je bila optu- mnoge izbeglice tvrdile kako su „Arkanovi tigrovi"
živana za ispaljivanje granata, obično rano ujutru, išli prema selu.
dok su snage koje su u izjavama izbeglica obično Muškarci su rutinski odvajani od žena i dece. To
bile opisane kao „kombinovane snage policije, VJ, je činjeno kako bi se identifikovali mogući pripad-
pripadnika paravojnih jedinica i naoružanih civila" nici UČK. U nekim slučajevima, izgleda da su bila iz-
opkoljavale selo. Posle kraćeg granatiranja, trupe data naređenja da se muškarci jednostavno pobi-
bi ulazile u naselje. Ima dokaza da su jugosloven- ju. 4 0 (Vidi druga poglavlja ovog izveštaja u kojima
ske/srpske snage izvodile klasičnu „operaciju pot- se opisuje uobičajena shema toka događaja u slič-
kovica" tako što su sela opkoljavale sa tri strane. nim situacijama, na primer poglavlja 5, 9, 14, 15).
Artiljerijska vatra bi najpre prestrašila seljane, ve-
rovatno prouzrokujući izlazak pripadnika UČK Skladištenje oružja. Mnogi izveštaji govore o to-
prema snagama koje su čekale napolju. Milicija, me kako su u džamijama, bolnicama i podrumima
specijalne jedinice policije i/ili paravojne jedinice pojedinih zgrada bila improvizovana skladišta
bi zatim ušle u selo uz podršku naoružanih civila, opreme i municije. Jugoslovenska/srpska vojna
koji su često bili lokalni vodiči. Obično je usposta- oprema je bila prebačena iz kasarni na lokacije za
vljan kontrolni punkt na jedinom otvorenom koje je bila manja verovatnoća da će postati meta
pravcu po kome se iz sela moglo izaći. Izbeglice napada NATO. Oklopna vozila su smeštana među
koje bi se uputile u pravcu kontrolnog punkta (be- kuće (u nekim slučajevima sa njima se ulazilo di-
žeći od trupa koje su napredovale), bile su pljač- rektno u kuće), a snage bezbednosti su bile raz-
kane i oduziman im je sav novac i zlato koje su meštane po kućama kosovskih Albanaca. Jedan
mogle da ponesu. Ovi kontrolni punktovi su tako- izbeglica opisuje kako je 21. aprila video da su voj-
đe korišćeni radi pregleda ličnih isprava, u traže- nici VJ sakrili oklopne transportere i tenkove u
nju pripadnika UČK i njihovih simpatizera. dvorišta kuća kosovskih Albanaca u Dragaći-
Izjave izbeglica ponekad govore o iznenad- nu/Dragaqune (Suva Reka), i kako su ih prekrili ku-
nom granatiranju sela i kada UČK tamo nije bila kuruzovinom. Tenkovi i drugo oružje je takođe bi-
prisutna. U brojnim slučajevima, izgleda da se ra- lo sakriveno iza kuća u obližnjem selu. 41 U Prišti-
dilo o represalijama zbog nekog uspeha UČK ili ni, pripadnici VJ i MUP su se kretali gradom u ci-
vazdušnog napada NATO. vilnim vozilima, dok je za bolnicu rečeno da je bi-
U najvećem broju slučajeva, seljanima bi bio dat la korišćena za skladištenje municije.
kratak rok (5 minuta, 30 minuta, ili do određenog
sata), da napuste svoje kuće. Ovo je ograničavalo
mogućnost da oni koji odlaze uzmu sa sobom ili 1
Razgovor predstavnika OEBS-MiK sa srpskim vlastima u Gnjila-
zakopaju dragocenosti. Pripadnici paravojnih jedi- nu, avgust 1999.
2
Sporazum sklopljen između generala Vesli Klarka, vrhovnog ko-
nica su zbog toga mogli da uđu u relativno nedir-
mandanta NATO snaga u Evropi, i generala Klausa Naumana,
nute kuće. Stanovnici su bili saslušavani u vezi sa predsednika NATO vojnog komiteta, sa predsednikom SRJ Slo-
oružjem ili o nekim pojedincima, ili im je jednostav- bodanom Miloševićem, da se smanji broj vojnih snaga SRJ.
3
no naređivano da predaju novac i dragocenosti. U Oklopna borbena vozila, oklopni transporteri, oklopna pešadij-
ska borbena vozila.
mnogim slučajevima, rečeno je bilo da su posebna 4
Interni d o k u m e n t OEBS-KVM, „Kosovo Border Issues", 13
meta napada bile kuće imućnijih ljudi. Krajem fe- February 1999.
bruara i početkom marta, veruje se da su u Beogra- 5
OSCE-KVM, „Daily Report" 4 March 1999.
6
du, uz saradnju opštinskih vlasti na Kosovu, bile sa- Intervju sa bivšim k o m a n d a n t o m UČK, 11. oktobra 1999. Tako-
đe M/0922; M/1722; M/1777.
stavljene posebe liste. One su sadržavale detaljne 7
NA PRIMER OSCE-KVM, RC3, „Internal Spot Report", 8 January
informacije o imućnijim kosovskim Albancima i bi- 1999.

29
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

8 20
OSCE-KVM RC4, „ M i n u t e s of Meeting w i t h VJ", 5 February OSCE-KVM, „Daily Reports" 15 and 16 March 1999.
21
1999. OSCE-KVM, „Daily Report" 17 March 1999.
9 22
Informacija u ovom delu potiče iz istraživanja u organizaciji OSCE-KVM, „Report (Blue Book)", 16 March 1999.
23
OEBS/ODIHR, kao i iz izvora međunarodnih medija, posebno OSCE-KVM, „Daily Report" 4 March 1999.
24
NRC Handeibiad (Petra de Koning). OSCE-KVM, „Report (Blue Book)", 8 March -18 March 1999.
10 25
A n t o n y H. Cordesman, Air and Missi/e Campaign in Kosovo, 3 OSCE-KVM, „Daily Report" 2 March 1999.
26
Avgust 1999. OSCE-KVM, „Daily Report" 10 March 1999.
11 27
Zeljko Ražnjatović je bio optužen od strane M e đ u n a r o d n o g OSCE-KVM, Human Rights Urosevac, „Chronological events
suda za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji u vezi sa suko- concerning Kacanik situation", 11 March 1999.
28
bom između 1992. i 1995. u Bosni i Hercegovini. Njega je ta- OSCE-KVM, „Daily Report" 8 March 1999.
29
kođe tražio Interpol. OSCE-KVM, „Daily Report" 12 March 1999.
12 30
A/0806; M/0884; M/1267. OSCE-KVM, „Daily Report" 11 March 1999.
13 31
M/0962; M/1163; M/1164; M/1174; M/1214; M/1215; M/1373; OSCE-KVM, „Daily Report" 12 March 1999.
32
M/1447; M/1528; M/1641; M/1771; M/1815. OSCE-KVM, „Daily Report" 14 March 1999.
14 33
Pincgauer je mali oklopni transporter austrijske proizvodnje. OSCE-KVM, „Report (Blue Book)", 15 March 1999.
15 34
Prema obaveštajnom p r o g a m u FAS, vidi w w w . f a s . o r g / i r p / OSCE-KVM, „Daily Report" 17 March 1999.
35
world/serbia/sdb.htm, posećeno 23. oktobra 1999. OSCE-KVM, „Report (Blue Book)", 15 March 1999.
16 36
Precizan d a t u m nastanka UČK nije lako utvrditi. UČK sama tvr- OSCE-KVM, „Report (Blue Book)", 17 March 1999.
37
di da je osnovana 1996, ali se javno o njoj nije znalo do 1998. OSCE-KVM, RC 4, „Liaison office report" (MUP, 19 January
17
Na primer, OSCE-KVM, „Spot Assessment", 9 March 99, „Inter- 1999 / 22 January 1999) (VJ, 5 February 1999.
38
nal M e m o " , 9 March 1999. James Dorsey, WaH Street Juorna/ Europe; Petra de Koning,
18
United Nations, Report to the Secretary-Genera/preparedpur- NRC Hande/sb/ad, Rotterdam; Bernhrad Odehnal; Format, vi-
suant to reso/utions 1160 (1998) and 1199 (1998) of the enna.
39
Security Counci/, 3 Oktober 1998, para 7. Isto.
19 40
OSCE-KVM, „Daily Reports", 14 December 1998, 11 and 27 Isto.
41
January 1999. A/1124.

30
III deo
Kršenja ljudskih
prava na Kosovu
Četvrto pog/av/je

UVOD:
KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA NA KOSOVU
Kršenja ljudskih prava bila su i uzrok i posledica U standardizovanom pristupu istraživanju i do-
sukoba na Kosovu. kumentovanju povreda ljudskih prava, koji je
Poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, usvojilo Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM,
demokratije i vladavine prava, suštinska je kom- bilo je identifikovano 30 kategorija mogućih po-
ponenta bezbednosti i jedan od vodećih principa vreda ljudskih prava. Među njima se nalaze kako
OEBS. Jugoslovenske vlasti su se prema t o m prin- građanska i politička prava, tako i ekonomska, so-
cipu odnosile s prezirom. Neprestana kršenja ljud- cijalna i kulturna prava. Prednost je bila davana
skih prava na Kosovu su na kraju dovela do sloma izveštajima i žalbama očevidaca koji su govorili o
bezbednosnog sistema. Ovo je zatim izazvalo hu- povredama ljudskih prava i humanitarnog prava;
manitarnu katastrofu, sa zloupotrebama masov- isto tako, prilikom prikupljanja informacija od
nih razmera. izbeglica koje su bile intervjuisane u Albaniji i
Poglavlja u ovom delu izveštaja ne posežu za Makedoniji, prednost je davana izveštajima iz prve
događajima koji su se desili u deceniji koja je pret- ruke.
hodila krizi 1998-99. godine, nego su organizova- Teme koje su predstavljene u analizi na neki
na tako da predstave tematsku analizu problema- način su se nametnule samim obimom informaci-
tike kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava je koja je o njima bila prikupljena, budući da su
na Kosovu kako ih je zapazila i zabeležila OEBS- neka kršenja ljudskih prava bila neuporedivo pri-
-KVM. Teme koje su ovde obrađene karakteristič- sutnija od drugih. Težina nekih povreda ljudskih
ne su za krizu ljudskih prava na Kosovu u periodu prava i njihove posledice na zajednice koje žive na
od oktobra 1998. do juna 1999. godine, mada su Kosovu i na društvo u celini, takođe su bile uzete
mnoga od ovih pitanja bila predmet posebne bri- u obzir.
ge već godinama. Iako je opseg tema o kojima se ovde govori ka-
U obradi svake od tema daje se i naznaka o to- rakterističan za dimenzije krize ljudskih prava na
me kakav je njen značaj bio u dve faze izveštava- Kosovu, ni u kom slučaju se ne radi o potpunoj li-
nja OEBS-KVM. Bilo je jasnih naznaka kontinuite- sti tipova povreda ljudskih prava i humanitarnog
ta što se tiče izvesnih povreda ljudskih prava, i prava koje su se dešavale za vreme perioda koji
promene u prisustvu i obimu nekih drugih. pokriva ovaj izveštaj.

33
Peto poglavlje

NEPOŠTOVANJE NA ŽIVOT

Za vreme razmeštanja OEBS-KVM, unutrašnji su- rioda rada OEBS-KVM, da predstavi karakteristič-
kob na Kosovu između srpskih snaga bezbednosti ne primere i da da opis uobičajenih shema po ko-
i UČK je bio u toku, tako da su obe strane u suko- jima se kršenje dešavalo. 1
bu bile obavezne da poštuju međunarodno hu-
manitarno zakonodavstvo koje se na takve sluča- Situacija za vreme prisustva
je odnosilo. Član 3 zajednički za četiri Ženevske
OEBS-KVM na Kosovu
konvencije zabranjuje „nasilje nad životom lično-
sti" koje se sprovodi protiv civila u određenim si- Vansudsko i protivpravno ubijanje nenaoružanih
tuacijama unutrašnjeg oružanog sukoba, zabra- civila bilo je redovni predmet izveštaja za vreme
njuje direktne napade na civile, kao i pretnju nasi- boravka OEBS-KVM na Kosovu. Bilo je slučajeva u
ljem sa ciljem da se zastraši civilno stanovništvo. kojima su srpske snage bezbednosti ubijale kosov-
Odredbe Opšteg člana 3 i Dopunskog protokola II ske Albance, kao i ubijanja Srba i kosovskih Albana-
obavezuju sve strane u unutrašnjem oružanom ca za koje se verovalo da su „kolaboracionisti" ili
sukobu. Vlasti Jugoslavije su imale i dodatne oba- simpatizeri srpskih vlasti, a koje je vršila UČK.
veze prema odredbama međunarodnog humani- Masovno ubistvo u selu Račak/Recak (opština
tarnog prava, da spreče i kažnjavaju vansudska i Štimlje/Shtime), 15. januara 1999, bilo je odluču-
protivpravna ubijanja koja su vršile državne oru- juće u tome da se međunarodno prizna činjenica
žane snage ili lica koja su delovala sa njihovim da su kršenja ljudskih prava u središtu kosovskog
znanjem i pristankom. Ova ubijanja krše pravo na sukoba, ali i (zajedno sa još dva incidenta koja su
život koje naglašava Član 6 Međunarodne kon- se kasnije istog meseca desila u opštini Đakovi-
vencije o građanskim i političkim pravima (ICCPR). ca/Gjakova, u Rogovu/Rogove i Rakovini/Rakovi-
Postoje odgovarajuće zabrane i u krivičnom ne) indikativno za ono što će slediti u periodu od
zakonu SRJ. kraja marta pa nadalje. Za vreme prisustva OEBS-
-KVM na Kosovu, međutim, najčešće se radilo o
Kršenje prava na život je opširno prikazano u ovom pojedinačnim ubistvima.
izveštaju, od brojnih pojedinačnih ubistava do ma-
sovnog ubijanja sa velikim brojem žrtava. Posebno
Fenomen nerazjašnjenih ubistava
u periodu posle 24. marta 1999, naselja na Kosovu
su bila predmet bezakonog ponašanja, i to upravo OEBS-KVM je imala posla sa mnogim slučajevima
od strane onih vlasti koje su zadužene da održava- koji izgleda da su bili povezani sa bezbednosnom
ju bezbednost, red i zakonitost. Te vlasti su pokaza- krizom, i koji su se izgleda dešavali po određenoj
le opšte nepoštovanje ljudskog života i dostojan- shemi, ali koji nisu mogli biti sa sigurnošću pripi-
stva. Gubitak života velikog broja albanskih civila sani jednoj ili drugoj strani u sukobu. Posledica
bio je jedna od najkarakterističnijih crta sukoba po- ovih veoma učestalih incidenata bilo je pojačano
sle 24. marta, i o njemu se govori u velikom broju osećanje straha i napetosti i među kosovskim Al-
izveštaja i izjava svedoka koje je primila OEBS-KVM. bancima i među Srbima. 2 Obično bi u ovakvim
Ovo poglavlje ima zadatak da da pregled poja- slučajevima žrtva bila kidnapovana i zatim u veo-
ve vansudskog i protivpravnog ubijanja u oba pe- ma kratkom roku i ubijena.

35
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Karakteristična je situacija u Peći/Peja. Jedana- cembra 1998. u Štimlju. On je tvrdio da je to stvo-
est sumnjivih (i nerazrešenih) slučajeva smrti lo- rilo napetost u Račku i da su kolege otetih polica-
kalnih kosovskih Albanaca desilo se između 1. i jaca reagovale tako besno upravo zbog otmice.
31. januara 1999. godine, sva nedaleko od grada, (Masovno ubistvo u Račku, kao i lanac događaja
i u svim slučajevima žrtvi je izbliza bilo pucano u koji je do njega doveo, detaljnije su opisani u V
glavu. Policija je požurila sa konstatacijom da su delu knjige, u odeljku o opštini Štimlje.)
sve žrtve „lojalni Albanci" i da su stoga verovatni
počinioci pripadnici UČK. Izraz „lojalni Albanci" Na dan 14. marta, pet kosovskih Albanaca iz sela
policija je obično koristila za bilo koje ubistvo u Hoča Zagradska/Hoca e Qytetit u prizrenskoj opšti-
kome je žrtva bila albanske narodnosti. Izraz je ni, seklo je drva u trenutku kada im je prišlo pet
korišćen kako bi se sugerisalo da je UČK ubila oso- srpskih policajaca. Jedan čovek koji je uspeo da
bu zbog njene stvarne ili pretpostavljene lojalno- pobegne bio je suviše uplašen za svoj život da bi
sti srpskim vlastima. Mesni kosovski Albanci su se, odveo OEBS-KVM na mesto incidenta, te je samo
međutim, plašili da iza svega stoji jedna ili više opisao događaj. Prema njegovom iskazu, pet ljudi
ekstremnih srpskih nacionalističkih grupa. Ova je napustilo Grejkovce/Grejkoc (opština Suva Re-
ubistva su uskoro dovela do pojačanog straha u ka/Suhareke), 4. marta u 7 časova, da bi sekli drva.
obe zajednice Peći, tako da su se ljudi plašili da iz- Oko 14:30, kada su se vraćali kući, petorica polica-
laze noću iz kuće. Neke od žrtava su bili obrazova- jaca je pucala na njih. Jedan od ljudi je bio pogo-
ni ljudi, i ta činjenica je pojačala strahovanja obra- đen u lice, i kako su ostali pokušali da se sklone, ra-
zovanijih kosovskih Albanaca da bi i oni mogli po- njeni čovek je bio uhapšen. Policajci su se dali u po-
stati meta napada. tragu za ostalima i ubili dvojicu od njih; zatim je
ubijen još jedan, a poslednji je uspeo da pobegne.
On nije znao šta se desilo sa čovekom koji je bio
Ubijanja kosovskih A/banaca
uhapšen. Kada su stariji ljudi iz sela odveli ekipu
koja su počini/e srpske snage
OEBS-KVM na mesto događaja, bila su pronađena
U Račku je 15. januara bilo ubijeno 45 kosovskih tela sve četiri žrtve, kao i čaure za automatsko
Albanaca. Događaji u Račku, prema nalazima oružje koje su ležale pored tela. U blizini su takođe
OEBS-KVM, ukazivali su na proizvoljna hapšenja, pronađeni jedna mala torba, u kojoj su bili hleb i
vansudska ubijanja i unakažavanja nenaoružanih suvo meso, i dve sekire za seču drva.
civila koja su počinile snage bezbednosti SRJ. Eki-
pa OEBS-KVM je 16. januara na pet lokacija pro- Sumnjive smrti u pritvoru. Sumnjive smrti u poli-
našla 40 tela (pet ostalih su već pre toga rođaci cijskom pritvoru, koje su bile rezultat torture i zlo-
odneli radi sahrane). Sve žrtve su bile ubijene iz stavljanja, bile su nešto što se dešavalo i pre nego
vatrenog oružja. Neki od njih su najverovatnije bi- što je OEBS-KVM bila rameštena na Kosovu (vidi
li pobijeni sa kratkog rastojanja. Među njima je bi- 10. poglavlje ovog izveštaja), ali je OEBS-KVM za
10 20 muškaraca koji su prema izveštaju bili nasu- vreme svog rada na Kosovu imala više posla sa
mično pohapšeni dan ranije; drugi su verovatno ubistvima koja se nisu mogla pripisati nekom od-
bili ubijeni dok su pokušavali da pobegnu. Neka ređenom počiniocu, nego sa sumnjivim smrtima
od tela su bila obezglavljena. Među mrtvima su koje su se desile u pritvoru.
bili jedna žena i jedno dvanaestogodišnje dete. U Jedan slučaj u kome je uhapšena osoba umrla
svojim izjavama, preživeli seljani su rekli da su pre- dok je verovatno bila u policijskom pritvoru desio
poznali neke od policajaca koji su učestvovali u se 8. marta 1999, kada je dvadesetogodišnji ko-
ovoj akciji kao ljude iz grada Štimlja/Shtime. Pre- sovski Albanac vozio svoja kola u naselje Sunčani
živeli su takođe tvrdili da su neki od napadača bi- breg/Bregu i Diellit u Prištini/Prishtina. Policajci su
11 srpski civili iz Štimlja preobučeni u policijske uni- kola zaustavili kod semafora, izvukli čoveka napo-
forme. Na sastanku u februaru, OEBS-KVM je za- lje i odveli ga u policijsku stanicu broj 92 (vidi V
beležila da je komandant policije iz Uroševca/Feri- deo, odeljak o Prištini). Policija je obavestila rodi-
zaj ubijanje u Račku pripisao posledicama otmice telje da će njihov sin biti oslobođen u roku od ne-
dva srpska policajca koja se desila početkom de- koliko sati. Otac uhapšenog je celu noć i sledeći

36
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

dan do 15 časova proveo čekajući ispred policijske toga bila hapsila UČK radi „kolaboracije" sa poli-
stanice. Kasnije mu je bilo rečeno da je mrtvo te- cijom, ali da je bio pušten. Kada je ekipa OEBS-
lo njegovog sina, sa 33 rane od metaka, pronađe- KVM istraživala ovaj slučaj, susedi su potvrdili da
no blizu mosta u Donjem Dobrevu/Miradi e Ulet je taj čovek imao ozbiljnih problema sa UČK. Tela
(opština Kosovo Polje/Fushe Kosove). Jedan sve- oba kidnapovana čoveka su bila pronađena zajed-
dok je video 9. marta oko 15 časova, u blizini 92. no, 18. februara, u blizini mesta Troje (Orahovac).
policijske stanice, automobil žrtve pun rupa od Obojica su verovatno bila pretučena do smrti, i
metaka. OEBS-KVM je 10. marta ispitala telo, ali njihova tela su pokazivala znake teške torture. Ve-
su okolnosti smrti ostale nejasne. Ipak, dostupna rovalo se da ih je ubila UČK zbog „sarađivanja" sa
informacija dozvoljava da se pretpostavi da je po- policijom.
licija izvršila vansudsku egzekuciju.
Posle 20. marta 1999 - ubijanja
Ubistva srpskih civila ili albanskih kosovskih Albanaca od strane
„kolaboracionista" koja je izvršila UČK jugoslovenskih/srpskih snaga
Dole izneseni primeri su karakteristični za opštu Svi podaci do kojih je OEBS-KVM došla za ovaj pe-
shemu ubijanja koja je počinila UČK i nikako ne is- riod tiču se ubijanja kosovskih Albanaca od strane
crpljuju ovaj fenomen. jugoslovenskih i srpskih snaga i snaga koje su de-
U Bukošu/Bukosh (selu sa pomešanim stanovni- lovale zajedno sa njima (sa izuzetkom civila koji su
štvom koje se nalazi 4 km zapadno od Vučitr- bili ubijeni za vreme bombardovanja NATO, o če-
na/Vushtrri), u februaru, UČK je izvršila otmice mu se govori na kraju poglavlja). Ne postoji infor-
dvojice kosovskih Srba, kako je policija obavestila macija o tome da li je za to vreme UČK izvodila ak-
OEBS-KVM. Posle otmica, žrtve su navodno bile cije protiv civilnih stanovnika.
najpre odvedene njihovim kućama, u pratnji 8 pri- Broj incidenata u kojima su se dešavale vansud-
padnika UČK. Jedan od otetih je nateran da pozo- ske egzekucije i nasumična ubijanja povećao se
ve svog oca, koji je izašao da se sretne sa UČK i sa naglo posle povlačenja OEBS-KVM 20. marta. Na
sobom poveo svog najstarijeg sina. Za vreme sa- primer, 20. marta VJ i policija su stigle do sela Tr-
stanka, dvojica kidnapovanih su pokušala da po- nava/Ternave (Podujevo/Podujeve) i počele da gra-
begnu. Dvojica talaca su bila ranjena, a najstariji natiraju selo. Dok su ljudi pokušavali da pobegnu,
brat ubijen. Na sastanku sa komandantom zone jedan traktor je bio pogođen ručnom bombom ko-
UČK, verifikatori OEBS-KVM su bili obavešteni da su ju su bacili vojnici VJ. Ubijena su bila dva dečaka
otmice izveli „elementi ispod kontrole", u područ- od sedam i osam godina, a četiri osobe su bile ra-
ju Vučitrna. (Vidi V deo, odeljak o opštini Vučitrn.) njene. Druga ručna bomba je ubila još dvoje, a ra-
U još jednom incidentu koji se desio u februa- nila sedmoro ljudi. U posebnom izveštaju iz opšti-
ru, UČK je priznala otmicu dvojice srpskih civila i ne Podujevo, istog dana, jedan kosovski Albanac je
ubistvo jednog od njih. Dva čoveka su bila oteta ispričao: „U subotu (20. marta), pre početka NATO
dok su sekla drva u selu Velika Hoča/Hoce e Mad- bombardovanja, u 15:30-16 časova, nalazio sam
he (opština Orahovac/Rrahovec). Kada je UČK naj- se u kući mog ujaka u Podujevu. Video sam četiri
zad isporučila dvojicu otetih, jedan od njih je bio čoveka i jednu ženu koje su vojnici postrojili i ubi-
mrtav, a drugi teško povređen posle batinanja. li. Streljani su bili u grudi. Oko njih se nalazilo pet-
Pripadnici UČK su bili verovatni počinioci dva naest do dvadeset policajaca."
ubistva kosovskih Albanaca u februaru. Žena jed- Kotlina/Kotline, kraj koji se nalazi 6 km jugoza-
ne od žrtava je tvrdila da su njenog muža otela padno od Kačanika/Kacanik, bila je napadnuta
dva naoružana čoveka u 1 čas, 3. februara 1999. ujutru 24. marta. Mnoge izjave koje su sakupljene
Oni su došli u kuću, stavili vreću preko glave nje- od seljana iz t o g kraja potvrđuju da se za vreme
nog muža i odveli ga. Ona je videla njihovo vozilo t o g napada desilo masovno ubistvo 22 muškarca
kako napušta ulicu. Rekla je još kako je nekoliko iz sela. Izjave se donekle razlikuju u opisivanju re-
nedelja ranije njena porodica pružila utočište jed- dosleda događaja koji su doveli do smrti ovih lju-
nom prijatelju. On je tada ispričao kako ga je pre di. OEBS-KVM je sprovela naknadno istraživanje i

37
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

rezultati ovog istraživanja uglavnom potvrđuju Područja koja su bila pod uticajem UČK ili su
verziju o masovnom ubistvu. imala strateški značaj, bila su među prvima koja
Selo je najpre napala artiljerija VJ, a zatim je u su simultano napadnuta 24. marta, a zatim su bez
selo ušla pešadija obučena u različite uniforme, sa prekida napadana t o k o m izvesnog vremena.
tenkovima i vozilima praga. Oko 500 žena i dece Mnoga od tih područja su iskusila masovno ubija-
bilo je poslano u Kačanik kamionima. Zadržana su nje muškaraca koje je bilo sprovedeno krajnje bru-
bila 22 muškarca. Grupa muškaraca je bila odve- talno, u poređenju sa gradovima gde su u odno-
dena u šumu u planini. Tamo su ih teško batinali, su prema masovnom ubijanju preovlađivala poje-
posle čega su se čuli pucnji, a nešto kasnije i eks- dinačna ubistva. U seoskim područjima, jedan od
plozije. Šestorica muškaraca je kasnije bila prona- najčešćih obrazaca po kojima su se dešavali zloči-
đena u bunaru dubokom oko šest metara, a 16 te- ni bio je da su hvatane veće grupe ljudi koji su po-
la je pronađeno u široj jami dubokoj oko 7 meta- kušavali da pobegnu, zatim su muškarci odvajani
ra. Međunarodni sud za zločine počinjene u bivšoj od žena i dece (koji su poslani da idu dalje), a on-
Jugoslaviji potvrdio je da su pronađena 22 tela u da su bili bez suđenja pobijeni.
dva bunara. OEBS/ODIHR je sprovela naknadno is- U mnogim izjavama se govori da su veći deo
traživanje (u vezi sa pisanjem ovog izveštaja), i is- ubijanja izvršile kombinovane snage VJ, policije i
postavilo se, prema izjavi seljana, da su od 22 mu- paravojnih jedinica, ponekad uz pomoć naoruža-
škarca koja su bez suđenja bila ubijena, njih 11 ve- nih srpskih civila. Međutim, teško je odrediti u
rovatno bili nenaoružani pripadnici UČK u civilu. kom stepenu su ove grupe bile koordinisane.
Zrtve su bile stare između 17 i 47 godina. U selu Mnoge intervjuisane osobe su pominjale „Arka-
su bila pronađena još tri tela. Dva su imala rane nove" jedinice ili „Bele orlove", kao i neke druge
od metaka na vratu. Treći je bio pogođen u desnu paravojne jedinice (vidi 3. poglavlje). Takođe su u
ruku, a njegova desna noga je bila odrubljena. mnogim izjavama pomenuta pojedinačna imena
Dvojica od tih ljudi su bila stara 55 godina, a je- i/ili zvanične funkcije i činovi počinilaca.
dan 70. (Za više detalja vidi V deo, odeljak o kača- Biti očevidac ubijanja, ili samo videti telo ubijene
ničkoj opštini.) osobe - traumatično je iskustvo. Usađivanje straha
stanovništvu je izgleda bio jedan od nameravanih
Eska/acija nasi/ja pos/e 24. marta 1999. Vansud- ciljeva koji su ostvarivani i preko nekih ubistava koja
ske egzekucije i nasumična ubijanja su postali op- su bila izvršavana na javnim mestima, a tela
šti fenomen na celom Kosovu sa početkom NATO ostavljana da ih svako može videti. Jedna od posle-
bombardovanja protiv SRJ u noći između 24. i 25. dica je bila da su mnogi ljudi koji su videli takva ubi-
marta. janja odlazili i pre nego što bi bili nasilno iseljeni.
Do t o g trenutka, pažnja jugoslovenskih i srp- U Podujevu, 24. marta, policijski rezervisti su
skih bezbednosnih snaga bila je usmerena na ona na ulici zaustavili i ubili brata i rođaka jedne inter-
područja Kosova kroz koja su prolazili tranzitni vjuisane osobe. U istom kraju, 25. marta, maskira-
putevi UČK ili gde su se nalazile baze UČK. U ne- ni pripadnici VJ i policije ušli su u grad na tenko-
kim od ovih područja borbe su se vodile tokom vima praga i drugim vozilima. Pucali su nasumice
1998. i 1999. godine. Posle 24. marta promenila i proterivali kosovske Albance, i za to vreme ubili
se opšta shema događanja, i sada su na meti bila mnogo ljudi. Jedan čovek je rekao da je kasnije vi-
i područja koja su ranije bila relativno mirna. deo 36 tela. Na dan 28. marta, u istom kraju, je-
Premda je UČK verovatno bila prisutna u brojnim dan petnaestogodišnji dečak je doživeo srčani
područjima gde su se događala mnoga ubijanja, udar nakon što je bio očevidac nečega što je inter-
opšta situacija često iz izjava izbeglica nije do- vjuisana osoba opisala kao „ubijanje u toku vo-
voljno jasna. Štaviše, prema onome što su ispriča- žnje". U to vreme, grad su bili opkolili pripadnici
le izbeglice, ubijanja su se uglavnom dešavala u VJ, policije, paravojnih jedinica i lokalni Srbi, a po-
okolnostima koje ukazuju na nesumnjivo kršenje činioci su opisani kao četvorica muškaraca u cr-
međunarodnog humanitarnog prava. Veliki broj nom vozilu sa pogonom na četiri točka.
civila neboraca je svesno napadan i ubijan isklju- Jedan izbeglica je 3. aprila bio svedok kada je
čivo zbog njihove etničke pripadnosti. blizu groblja u četvrti Prištine Dragodan/Drago-

38
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

dan bilo ubijeno sedam ljudi. Počinioci su bili ma- di u grupi je čuo kada je bilo dato naređenje na
skirani ljudi u zelenim maskirnim uniformama. srpskom jeziku - da se puca. On je bio jedan od pr-
Oni su najpre opljačkali grupu raseljenih lica a za- vih koji je zakoračio u vodu koja mu je već dopira-
t i m otvorili vatru u masu. Na dan 30. aprila, pri- la do vrata. Kada su policajci otvorili vatru, ljudi su
padnici VJ i paravojnih jedinica su pucali u masu i padali svuda unaokolo. Jedan čovek je bio ranjen i
t o m prilikom ubili malog dečaka. jaukao je tražeći pomoć. Došao je policajac, pono-
vo pucao i ubio ga. Čovek koji je preživeo masov-
U brojnim slučajevima, za vreme nasilnog iseljava- no ubistvo ostao je u vodi više od jednog sata, ka-
nja, muškarci albanske narodnosti su bili okuplja- da mu je postalo tako hladno da je morao da iza-
ni na jednom mestu i ubijani bez ikakve sudske đe. Drugi iz grupe preživelih, koji je zajedno sa još
procedure. Premda su mlađi ljudi sigurno bili po- petnaestoricom u vodi bio sedam sati, kaže da je
sebna meta jugoslovenskih i srpskih snaga (vidi „voda tekla crvena od krvi".
15. poglavlje), muškarci „spsobni za vojsku" nisu
bili jedini koji su izdvajani i ubijani. U jednom ta- Tokom hvatanja i proterivanja građana albanske
kvom masovnom vansudskom ubijanju 55 nenao- narodnosti, Suva Reka je iskusila mnoga masovna
ružanih muškaraca u selu Bela Crkva/Bellacerkve ubistva. Najpotresniju izjavu, koja opisuje jedan
(Orahovac), najmanje 8 žrtava je imalo preko 60 od ovih događaja, je dala žena vlasnika zgrade u
godina, a dvojica su bila stara preko 70, dok je na kojoj je bila smeštena OEBS-KVM, koja je jedina
spisku mrtvih i jedan dečak od 13 godina. U t o m preživela ubijanje pripadnika cele svoje šire poro-
incidentu koji se desio 25. marta, srpske snage su dice, među kojima je bilo više male dece - jedno
opkolile selo i najpre granatirale 850 kuća, a zatim dete je imalo samo dve godine. Počinioci su bili
počele da ih pale. Grupa ljudi, među kojima su bi- srpski vojnici i civili.
le i žene sa decom, pobegla je prema reci Beli Na dan 25. marta, policajci su saslušavali nje-
Drim/Drini i Dadth. Pripadnici UČK su se nalazili u nog muža u vezi sa OEBS-KVM, i zašto je dozvolio
području, i savetovali su grupi da ide dalje, jer se da osoblje OEBS-KVM živi u njegovoj kući, zatim
približavala paravojna jedinica. Ljudi su pobegli u su ga tukli dok se nije onesvestio. Oko podne 26.
različitim pravcima, i dok su bežali, mnogi od onih marta, policajci su se ponovo pojavili kod kuće
koji su se kretali duž železničke pruge bili su ubije- gde je živela intervjuisana osoba. Policajac koga je
ni, prema izjavi jednog čoveka od 65 godina koji se ona poznavala pozvao je sina njezinog zeta da
krio u blizini. Kada je uhvaćena jedna veća grupa, izađe iz kuće, i tamo ga ubio. Policajac je vikao na
vojnici su odvojili muškarce od žena i dece kojima članove porodice i svi su istrčali napolje, gde su vi-
je onda naređeno da odu. O tome šta se desilo po- deli da je njihova kuća „ p o d opsadom" policije,
sle toga, postoji više izjava. Ovo je izjava jednog od srpskih i romskih civila. Videla je kako su neki čla-
preživelih: Ljudima je bilo naređeno da predaju novi porodice odmah bili ubijeni. Ona i još neki
svoje oružje, ali ga oni nisu ni imali. Zatim su mo- drugi su bili progonjeni ulicama, uhvaćeni i ugu-
rali da se skinu, pa su ih pripadnici srpskih snaga rani u jedan kafe. Policajci su iz pušaka i automat-
pretresli, govoreći da traže dokaze o pripadnosti skog oružja pucali u sve koji su se nalazili u pro-
UČK, ali nisu našli nikakvih dokaza. Zatim je 55 storiji. Žena je tamo bila sa četvoro svoje dece,
muškaraca ponovo bilo naterano da se skinu do dve devojčice koje su imale 16 i 14 godina, i dva
pojasa i da stoje sa rukama na potiljku, dok su ih sina kojima je bilo 10 i 2 godine. Svi su bili oku-
pretresali. Tokom ovog pretresa, u džepu jednog pljeni oko nje. Sva su deca bila ubijena. Ona je po-
trinaestogodišnjeg dečaka je bio pronađen metak. kušala da svojim nogama zaštiti dvogodišnjeg si-
Dečak je objasnio da je pokupio metak na putu. na. I sama je bila pogođena u stomak metkom ko-
Policajci su pitali ko podržava to što je dečak re- ji je prošao kroz telo njenog starijeg sina. Govori-
kao, i njegov ujak je iskoračio. Policajci su ujaka la je sinu da se pravi da je mrtav. Kada su policaj-
odveli u stranu i jedan policajac je pucao u njega. ci iznosili tela napolje, videli su da stariji sin još di-
Zatim je ljudima bilo naređeno da se obuku i sta- še, pa su ponovo pucali u njega. Zatim ga je čula
nu prema reci, te da uđu u vodu okrenuti leđima kako jauče. Bilo je ubijeno najmanje 12 dece ispod
policajcima. Stajali su rame uz rame. Jedan od lju- 17 godina starosti, i 10 odraslih, među kojima je

39
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

bila i jedna žena u drugom stanju. Dok su policaj- Veći broj ubistava se desio 17. i 18. aprila u se-
ci skidali sve dragocenosti sa tela žrtava, svedoki- lu Ade/Hade (Obilić), u koje je došlo otprilike 14
nja se pravila da je mrtva. Videla je kako policajci pripadnika policije, VJ i paravojnih jedinica. Oni su
seku prste sa mrtvih tela, kako bi sa njih lakše ski- pucali po selu, palili kuće i izvršili niz ubistava,
nuli prstenje. Bila je bačena na kamion, preko uglavnom članova jedne brojne porodice, od koje
ostalih tela, uključujući i decu. Dok je kamion vo- je pet muškaraca poginulo. Svih pet žrtava je više
zio prema Prizrenu, skočila je sa kamiona. Našli su puta imenovano u izjavama izbeglica. Na jednog
je ljudi koji su je odveli na teritoiju koju je kontro- čoveka su pucali kada je ovaj izlazio iz kuće sa be-
lisala UČK gde su joj zalečene rane. (O ovom inci- lom tkaninom da bi se „predao". On je nekoliko
dentu je pisano i u V delu knjige, u odeljku o op- sati kasnije umro od posledica ranjavanja, usled
štini Suva Reka.) nedostatka lekarske pomoći. Jedan policajac i je-
dan vojnik VJ, obojica naoružani AK-47, zatim su
U rejonu Kačanika mnogi su ljudi izgubili živote u ušli u kuću brata t o g čoveka, gde su izdvojili žene
navali pojedinačnih ubistava koja su se desila 28. i decu (koje su poslali napolje), a zadržali četiri
marta. Jedan apotekar, star 30 do 35 godina, bio muškarca stara između 27 i 78 godina, od kojih su
je ubijen u svom dvorištu u trenutku kada je po- neke zatim žive spalili u štali. Kada su se članovi
kušao da se skloni. U ovom incidentu je učestvo- porodice sa drugim seljanima vratili posle nekoli-
valo sedam policajaca i jedan srpski civil. Četiri po- ko dana, našli su dva tela (različito opisana kao
licajca su ubila nekog drugog čoveka ispred rad- privezana kablovima i bez nogu) ispod trupine
nje sa mešovitom robom. Dva policajca koja su jedne krave. Još jedno telo je bilo pronađeno u
nosila regularne plave uniforme ubila su čoveka dvorištu; četvrto nije bilo nikada pronađeno.
starog 70 godina. Oni su najpre uzeli njegove is- Jedan čovek je ispričao šta se dogodilo 18.
prave, bacili ih u reku, naredili mu da ih odatle aprila u Graštici/Grashtice (Priština): „Pojavila su
uzme, a onda pucali i ubili ga. se četiri pripadnika paravojnih jedinica, trojica od
Čovek iz Jablaničke ulice u Prištini je rekao da njih su nosila crne najlonke (maske) preko glava.
je 1. aprila njegov sused bio na licu mesta ubijen Oni su odvojili petoricu mlađih muškaraca, od ko-
rafalnom paljbom u trenutku dok je pokušavao jih su svi bili mlađi od 30 godina. Dvojica maskira-
da se skloni od maskiranih pripadnika policije i nih ljudi su ih sve pobila pored samog puta. Nala-
paravojnih jedinica koji su se približavali. Isti sve- zio sam se tri metra udaljen odatle i čuo sam čo-
dok je kasnije video kako je maskirani pripadnik veka koji je inače naređivao kako kaže: 'Pucajte,
paravojne jedinice jednim hicem ubio njegovog ubijte ih, ne dajte im da odu živi'."
prijatelja, dok je prijatelj pokušavao da pomogne
jednom verskom zvaničniku koji je bio ranjen na U izjavama se takođe govori o napadima na civile
ulici. koji su putovali u konvojima. U jednom incidentu,
Negde između kraja marta i sredine aprila, kolona raseljenih lica albanske narodnosti je bila
grupa ljudi je bila opkoljena u šumi između Ljubi- uhvaćena između sela Gornja Sudimlja/Studime e
žda Hasa/Hasi i Lubizhde (Orahovac) i Đonaja/Gjo- Eperme i Donja Sudimlja/Studime e Poshtem, ko-
naj (Prizren). Grupa koja je tvrdila da se sastoji is- ja su udaljena 5 i 2 km istočno od Vučitrna. Jedan
ključivo od civila, bila je saslušavana u vezi sa UČK. čovek koji je bio na čelu kolone je rekao da su kon-
Muškarci između 15 i 60 godina su bili odvojeni voj vodili politički lideri kosovskih Albanaca koji su
od glavne grupe i postrojeni. Jedan od vojnika VJ nosili belu zastavu. Prema opisu jednog svedoka,
namestio je svoje oružje na tronožac i postavio se oni su se zaustavili da bi se odmorili negde oko 20
nasuprot postrojenim muškarcima. Drugi vojnik časova. Sa začelja kolone su stigle vesti da su sela
ga je molio da ne puca i seo na zemlju i počeo da iza njih bila paljena a ljudi ubijani, i da konvoj tre-
plače, ali je prvi vojnik otvorio vatru i pucao na lju- ba da nastavi kretanje. Kada se kolona pokrenula,
de dok su njihove porodice bile naterane da to srpske snage su došle na čelo kolone i rekle ljudi-
gledaju. Najmanje osam ljudi je poginulo, dok su ma da nastave da idu do asfaltnog druma pred
drugi bili ranjeni. Policajci su zatim naterali selja- njima. Kada su ljudi stigli do pozicija VJ niže na
ne da sakriju tela na različitim mestima. putu, vojnici su ih presreli ljuti, jer je bilo kasno

40
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

uveče, a u to vreme je kretanje bilo ograničeno. da vidi šta se desilo, i našao je mrtvog mog
Trupe VJ su bile iznenađene što čuju da su srpske brata. Utvrdili smo da je uzrok eksplozije bila
snage naredile konvoju da nastavi kretanje. Zatim mina iz minobacača ili granata. Naoružani Sr-
su vojnici rekli da konvoj treba da nastavi put, i bi su pucali iz minobacača sa područja Llama-
pretili da će ubiti putnike svakog traktora koji rina koje se nalazi 7 km od naše kuće."
skrene iz kolone. Konvoj je krenuo dalje i na kraju
se zaustavio u polju, kada je bilo oko 9 časova. Če- Nasumična paljba. Jedan čovek je ispričao inci-
lo kolone se već nalazilo u Donjoj Sudimlji, dok je dent koji se dogodio u drugoj polovini aprila u Ko-
zadnji deo još bio u Gornjoj (to jest oko 3 km po- liću/Koliq (Priština), u kojem je izgubilo živote
zadi). Srpske snage su počele da pucaju i granati- mnogo civila:
raju Gornju Sudimlju, pa su izbeglice polegale na
put kako ne bi bile pogođene. Konvoj je ponovo „Na dan 22. aprila, vojnik UČK nam je oko 8:20
krenuo; oko 22 časa, pripadnici VJ, policije i para- rekao da odmah treba da odemo, jer su se Sr-
vojnih jedinica su ga okružili sa svih strana. Mu- bi opasno približavali našem kraju. Mi smo ne
škarci su bili skidani sa svojih traktora, i ubijani. čekajući otišli u Kolić, gde smo potpali pod ar-
Neki kažu da je bilo ubijeno između 90 i 160 ljudi tiljerijski napad. Nismo shvatili da smo bili op-
u noći između 1. i 2. maja. Jedna žena je ispričala koljeni. Pokušali smo da se izvučemo iz kordo-
da je, dok je išla mimo napuštenih traktora, pro- na, ali nismo mogli, jer se svuda oko nas u kru-
šla pored četrdesetak tela. (Za opširniji opis ovog gu pucalo. Nastavili smo da idemo i stigli na
incidenta vidi V deo ovog izveštaja, odeljak o op- polje u Koliću, gde smo se zaustavili. Čim smo
štini Vučitrn.) mi stali, Srbi su otvorili paljbu iz automatskog
oružja i ubili 20 ili 21 čoveka. Bilo je 16:30. Bio
sam svedok kada su ovi ljudi poginuli, njih 20
Nasumicni napadi na civile
ili 21. Među njima je bilo žena, dece i starijih
albanske narodnosti
ljudi, kao i muškaraca. Bili smo primorani da
Nasumični napadi na naseljena mesta, koji su bili bežimo dalje. Krenuli smo prema pozicijama
sporadični pre 24. marta 1999, postali su posle UČK blizu Kolića. Kasnije su pripadnici UČK sa-
t o g datuma opšta praksa. Mnogi civili nisu mogli hranili tela. Mi smo se nalazili u planinama. Po-
da pobegnu ispred tih napada i brojni su izgubili što su se ljudi UČK vratili, saznao sam da je na
živote zbog nasumičnog granatiranja ili artiljerij- polju bilo ubijeno 56 ljudi. Ovo je, međutim bi-
skih napada srpskih snaga. lo pogrešno, budući da su bila dva polja na ko-
jima su ubijeni ljudi. Njih 21 na jednom polju,
Granatiranje i bombaški napadi. Jedna žena je is- i 56 na drugom: ukupno 77. Srpska ofanziva je
pričala šta se dogodilo između 29. marta i 11. tada prestala."
aprila u Gornjoj Dubnici/Dumnica e Eperme (Po-
dujevo/Podujeve): „Srpske snage su neprestano Bombardovanje iz vazduha. Selo Nogavac/Nagafc
granatirale selo, i nije bilo moguće da se iz njega (opština Orahovac) iskusilo je krajem marta teške
izađe. Granate su ubile šest ljudi, a među njima napade jugoslovenskih/srpskih snaga. Jedna gra-
troje dece." nata je pogodila kraj u kome se krila grupa ljudi.
Jedan muškarac je opisao incident koji se 28. U t o m napadu, živote je izgubilo sedmoro ljudi. 1.
marta desio u okolini Vučitrna: ili 2. aprila Nogavac su bombardovali jugosloven-
ski avioni. Prema izjavama izbeglica, bilo je ubije-
„Pošto je počelo bombardovanje NATO, pri- no preko 100 civila kada su bile pogođene kuće u
padnici VJ i policije koji su nosili različite uni- kojima su se bili sklonili. Sela u dolinama Popovo
forme i (imali) lica obojena u crveno, plavo, cr- i Majača u podujevskoj opštini su takođe bila
no i zeleno, i koji su nosili neprobojne prsluke, bombardovana krajem marta ili početkom aprila,
počeli su akciju u mom selu. Pedeset ljudi, me- mada nije jasno da li je izvršen jedan ili više napa-
đu kojima sam bio i ja, čuli su eksploziju koja da. Jedan ili dva aviona koji su bili prepoznati kao
se desila u mojoj kući. Moj otac je otišao kući srpski aparati MiG, bacali su bombe na sela. Broj

41
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

ljudi koji su izgubili živote je između 11 i 18. Tako- Makedoniji, najveći deo postradalih u Jugoslaviji
đe postoji izjava izbeglice iz opštine Đakovica/Gja- od bombardovanja NATO bio je van domašaja
kova, da su jugoslovenski avioni bombardovali OEBS-KVM. Okvir ovog izveštaja, međutim, uklju-
obližnje selo Jablanica/Jabllanice, i time naterali čuje i analizu incidenata u kojima su žrtve nanete
mnogo ljudi da napuste selo. (O žrtvama NATO bombardovanjem NATO na Kosovu, i o kojima su
bombardovanja vidi niže.) izbeglice kasnije govorile u intervjuima OEBS-
-KVM. Dva incidenta koja su se desila istog dana
Ubijanje civi/a koji su ima/i veze sa UČK u aprilu, kada je NATO bombardovao konvoje ra-
seljenih lica u Meji/Meje i Bistražinu/Bistrazhin
Sistematski su na meti bili ljudi koji su imali, ili se opisani su u V delu izveštaja, u odeljku o opštini
smatralo da imaju neke veze sa UČK. Dok je pre 20. Đakovica, kao i u 13. poglavlju.
marta to moglo da izazove hapšenje (vidi 9. pogla-
vlje), posle tog datuma namere jugoslovenskih i
Grobnice i postupak sa
srpskih snaga su bile u više slučajeva ubilačke.
posmrtnim ostacima
Na dan 27. marta, u Obiliću, oko 8 časova, sve-
doci su videli tenk koji je granatirao kuću jedne Mada je osnovna briga kada je u pitanju sahranji-
porodice (čije se prezime pominje u izveštajima). vanje tela žrtava oružanog sukoba - poštovanje i
Oko 14:30 u okolini su se nalazila četiri pincgaue- počast, principi humanitarnog prava u toj oblasti
ra i jedno rusko vozilo sa teškim mitraljezom mon- su inspirisani najviše pravom porodice da sazna za
tiranim na vrhu, dok se 30 do 40, uglavnom ma- sudbinu svojih rođaka. 3 Odgovornost strana u su-
skiranih ljudi približavalo kući. Ovi su različito opi- kobu uključuje traganje za telima i njihovo otkriva-
sani: kao ljudi u zelenim maskirnim uniformama nje, sahranjivanje u dostojne i pojedinačne grobo-
sa policijskim oznakama, kao pripadnici paravoj- ve, kao i obeležavanje, poštovanje i održavanje gro-
nih jedinica i mesni Srbi u crnim uniformama, od bova i mesta sahranjivanja. 4 Vlasti SRJ nisu uvek is-
kojih su neki bili maskirani. Članovima porodice punjavale svoje obaveze prema mrtvima ni pre ne-
koji nisu mogli da pobegnu bilo je naređeno da se go što je OEBS-KVM evakuisana, ali nakon eskalaci-
vrate u kuću, gde je iznenada započela pucnjava. je masovnih vansudskih i nediskriminatornih egze-
Kasnije je čitava porodica, uključujući tri žene, kucija 20. marta, njihova je praksa postala poseb-
pronađena mrtva. Porodica je, prema izjavama, no sporna. Potpuni obim povreda prava koja se ti-
imala sina koji je bio u UČK i koji je u t o m trenut- ču postupka sa ubijenima za vreme oružanog suko-
ba na Kosovu videće se tek posle dugog vremena,
ku bio u poseti.
kada se izvrši ekshumacija grobova i autopsija po-
Još jedan incident u kome je stradala porodica
smrtnih ostataka. Ipak, procedure koje je sprovela
čiji su članovi imali veze sa UČK desio se oko 28.
OEBS-KVM i ono što su ispričale izbeglice koje su
marta u Velikom Kičiću/Kqiqi i Madh (Kosovska Mi-
bežale u Albaniju i Makedoniju već sada pokazuju
trovica). Teško naoružani i maskirani policajci su
da vlasti SRJ nisu ispunjavale svoje obaveze.
ubili čoveka čiji je brat bio komandant UČK u Veli-
kom Kičiću. Policajci, za koje svedok kaže da su go- Većina kosovskih Albanaca je muslimanske ve-
vorili albanski sa srpskim akcentom, odvukli su čo- re, i njihova verska praksa zahteva da se sahrana
veka u vrt i više puta mu pucali u glavu. Svedok je umrloga obavi u toku dana koji je usledio smrti. U
izjavio kako su policajci rekli da je ova akcija bila SRJ, uvek je bila potrebna izvesna elastičnost u po-
štovanju ovog običaja kada je u pitanu bila sumnja
osveta za napad na njihovu policijsku stanicu.
da se radilo o nasilnoj smrti. Prema zakonima SRJ,
autopsija i ispitivanje tela su obavezni, ako posto-
Ubijanja koja je izvršio NATO ji sumnja ili je očigledno da je smrt bila prouzroko-
Kao što je navedeno u uvodu u ovaj izveštaj, me- vana ili povezana sa vršenjem zločina, pa nije uvek
todološki okvir ovog izveštaja ne uključuje bavlje- realno očekivati da bi ta analiza mogla biti obavlje-
nje događajima koji su bili izvan domašaja istraži- na u toku prva 24 sata posle smrti. 5
vanja i izveštavanja OEBS-KVM. U vreme posle 20. Ipak, u nekim prilikama, zanemarivanje tela žr-
marta, kada je misija bila smeštena u Albaniji i tava koje su pokazivale srpske vlasti je, naprotiv,

42
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

ometalo kasniju istragu ubistava. Nakon ubistva da su tela na otvorenom prostoru ostavljena da
45 osoba u Račku, koje je prethodno opisano, tela leže danima. Mnogi kosovski Albanci koji su se
su bila ostavljena na otvorenom prostoru, gde su vratili na Kosovo, kao i članovi međunarodnih or-
sa njima dolazile u dodir životinje. Tela su kasnije ganizacija, nalazili su ljudske ostatke u stanju ras-
bila prenesena na više raznih lokacija, pre nego što padanja koji su ležali ostavljeni na mestima gde su
su ih analizirali stručnjaci sudske medicine. 6 žrtve bile ubijene, i to ne samo u udaljenim seli-
Srpske vlasti su takođe propustile da predu- ma, nego i u varošicama i gradovima; neke od žr-
zmu odgovarajuću proceduru i posle drugih ubi- tava su bile mrtve već više meseci.
janja. U Donjoj Korotici/Koretice e Poshteme (op- Ipak, gde god je to bilo moguće, kosovski Al-
ština Glogovac), rođacima kosovskog Albanca, banci ili pripadnici UČK su tražili tela i sami ih sa-
koga je policija ubila u sumnjivim okolnostima, hranjivali ili na mesnim grobljima, ili na mestu
odmah je bilo dozvoljeno da odnesu telo kući, gde je to u datom trenutku bilo moguće. Budući
gde ga je videla ekipa OEBS-KVM (vidi V deo, ode- da su mesta ovih sahranjivanja bila poznata, neke
ljak o opštini Glogovac). Iako je kasnije obavljena od ovih grobnica i neka od improvizovanih groba-
autopsija, vlasti su čekale da se na njih izvrši priti- lja su istraženi od strane islednika međunarodnih
sak, kako bi sprovele istragu o ubistvu. organizacija kada su se juna 1999. vratile na Ko-
sovo. Na primer, 1. oktobra islednici ICTY su eks-
Pošto je OEBS-KVM bila evakuisana, mrtvačnice su humirali žrtve u masovnim grobnicama u Gornjoj
na nekim mestima još delovale najmanje do kraja i Donjoj Sudimlji, gde su seljani sahranili ukupno
marta. Nekolicini intervjuisanih osoba je bilo do- 110 tela ljudi iz konvoja raseljenih lica o kome je
zvoljeno da identifikuju rođake koji su bili ubijeni i pisano nešto više (vidi takođe V deo, odeljak o vu-
zatim odneseni u odgovarajuću mrtvačnicu; ipak, čitrnskoj opštini). Drugi su svoje rođake sahranji-
ne zna se da li su obavljane autopsije i da li je uop- vali u svojim vrtovima ili drugim lokacijama u bli-
šte započinjana ikakva istraga o ubistvima. 7 Na zini. U nekim slučajevima, to je činjeno tajno, u
primer, tela najmanje sedmorice ljudi koji su 20. strahu ili zbog vojnih operacija koje su bile u toku
marta bili ubijeni u Srbici/Skenderaj, kasnije su bi- u dotičnom području, ili zato što bi mogli biti sve-
la fotografisana i prebačena u mitrovačku mrtvač- sno sprečeni da sahrane mrtve, bilo od strane sa-
nicu. To su učinili ljudi u policijskim uniformama mih počinilaca, bilo od strane policije. Na primer,
(vidi odeljak o opštini Srbica). Rodbina je kasnije pošto su teško naoružani policajci oko 28. marta
preuzela tela, sahranila ih u Šupkovcu, predgrađu ubili muža jedne žene iz Velikog Kičića (Kosovska
Kosovske Mitrovice. 8 Nijedna od intervjuisanih Mitrovica), tri dana joj nisu dozvoljavali da sahra-
osoba koje su govorile o ljudima koji su bili ubije- ni telo; četvrtog dana, nakon što je pao mrak, ona
ni posle 1. aprila 1999. nije pomenula da je bila iz- je sahranila muža u plitkom grobu u bašti. 9
vršena autopsija ili da su tela bila prebačena u mr-
tvačnicu. Naprotiv, tela su bila ostavljana na otvo- Propuštanje obaveze da se obeleže mesta sahranji-
renom, ili su ih sahranjivali srodnici, ili druga ne- vanja. Kada su jugoslovenske vlasti same sahranji-
zvanična lica, bila su sakupljana i odvožena na ne- vale tela žrtava (često uz ivicu gradskog groblja),
poznata mesta, ili su posmrtni ostaci uništavani ili grobovi nisu uvek bili označeni. Na nekim mestima,
skrivani. Zakon o ratnom stanju koji su usvojile ju- uključujući Vučitrn, Prištinu, Kosovo Polje i Suvu Re-
goslovenske vlasti, i koji je proširio opis okolnosti ku, prema iskazima intervjuisanih osoba, tela su sa-
pod kojima policajci imaju pravo da upotrebe va- kupljali i sahranjivali radnici lokalne gradske čisto-
treno oružje, ne može da opravda organe zaštite će. 10 Često, ovi grobovi su bili označeni jednostav-
zakona za to što nisu preduzeli odgovarajuću is- nim drvenim oznakama, na kojima je ponekad bio
tragu u slučajevima kada je silom nanošena smrt. samo datum i inicijali „NN" (koji su značili da žrtva
nije bila identifikovana). U mnogim slučajevima,
ove oznake su bile rušene ili premeštane, što je ka-
Nepoštovanje prema mrtvim telima sniju identifikaciju činilo još težom. U nekim sluča-
U najvećem broju intervjua u kojima se govori o jevima, tela su bila smeštana u masovne grobnice,
ubijanjima posle evakuacije OEBS-KVM, rečeno je uprkos obaveze da budu sahranjena pojedinačno.

43
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

U Nakaradi/Nakarada (Kosovo Polje), meštani su Tela ubijenih su takođe bila bacana u bunare
posmatrali kako radnici gradske čistoće donose te- (kao što je bio slučaj u Kotlini, kako je već reče-
la zavijena u plastične folije i sahranjuju ih obično no). 13 Iako bi to mogao biti i pokušaj da se sakri-
po četiri ili pet u jednom grobu. Drugom prilikom, ju dokazi ubistva, moglo se raditi i o nameri da se
u Nakaradi, 20 do 40 tela je bilo istovremeno bače- kontaminuju bunari od kojih zavisi snabdevanje
no u rupu. Onda je buldožer poravnao teren (vidi V vodom meštana.
deo, odeljak o opštini Kosovo Polje). U drugim prilikama, počinioci su se bili okomi-
Čak i onda kada rođaci nisu pobegli ili nisu bi- li na sama tela. Mnoge intervjuisane osobe govo-
li proterani, vlasti su činile mali ili nikakav napor re da su videle unakažena tela, na primer tako što
da se oni obaveste o mrtvima i o t o m e gde su bi- bi im bili odsečeni udovi. 1 4 U nekim drugim sluča-
li sahranjeni. U nekim slučajevim izgleda da je to jevima, žrtve ubistava su bivale preobučene (što
činjeno svesno: jedna grobnica u Vladimiri- se moglo utvrditi, na primer, na osnovu razlike u
ću/Vladimiriq (Kosovska Mitrovica), gde je 1. ok- položaju rane na telu, i rupa koje su bile na ode-
tobra bilo ekshumirano 28 tela, bila je locirana na ći). Bez obzira na motive ovog postupka, on ote-
strmini i pokrivena rastinjem, tako da se nije mo- žava posthumnu identifikaciju.
gla videti ni sa jedne staze koja prolazi okolnim Diralo se i u same grobove. U jednom dobro
brdima. 1 1 dokumentovanom slučaju, srpske snage su pre-
mestile tela iz provizornog groblja u Izbici/Izbice
Svesni napori da se sakriju i/i (Srbica), gde su seljani sahranili oko 150 žrtava,
nakon što je postojanje groblja potvrdio NATO čiji
unište dokazi o postojanju mrtvih te/a
su ga avioni snimili na video traku, a traku učinili
Umesto da identifikuju i sahrane mrtve, vlasti - po- dostupnom međunarodnim medijima. Srpske sna-
činioci ubijanja često su pokušavali da unište ili sa- ge su prenele tela na nepoznatu lokaciju. Seljani,
kriju dokaze. Takva praksa povećava kredibilitet kojima je jako važno da imaju mesto na kome bi
tvrdnjama intervjuisanih osoba da su žrtve bile civi- žalili svoje mrtve, ponovo su postavili nadgrobne
li ili drugi ljudi koji bi trebalo da uživaju zaštitu me- oznake na sada ispražnjene grobove (vidi odeljak
đunarodnog humanitarnog zakonodavstva, i da su 0 srbičkoj opštini). U Starom Čikatovu/Cikatove
pobijeni protivpravno. Teško je razumeti zbog čega (Glogovac), tri dana pošto su pobile 24 čoveka,
bi se tako očigledne povrede međunarodnih stan- srpske snage su se vratile i izvadile tela iz bašti gde
darda dešavale u slučajevima kada bi žrtve ubijanja su ih rođaci bili sahranili. Vojnici su koristili bagere
bile legitimne mete koje su život izgubile na zako- da provale zidove dvorišta kako bi njihova meha-
nit način za vreme oružanog sukoba. nizacija imala bolji pristup do grobova.
Iako je uništavanje kuća bilo samo po sebi veo- Kao i u slučaju nestalih osoba, teskoba onih či-
ma rasprostranjena i smišljeno izazivana pojava, u ji su voljeni bili ubijeni uvećana je ukoliko nema
nekim slučajevima okolnosti navode na zaključak mesta na kome bi se mrtvi oplakivali.
da su kuće paljene kako bi se prikrila ili uništila te-
1
la ljudi koji su unutra bili pobijeni. Na primer, kada Slučajevi koji se ovde pominju su predstavljeni, sa detaljnijim
navodima, u relevantnim odeljcima V dela ovog izveštaja.
se OEBS-KVM krajem juna vratila u Barane/Baran 2
Bilo je i m n o g o neobjašnjivih ubistava koja se nisu uklapala u
(Peć), bilo je opisano i zabeleženo mesto ubistva opšte sheme događanja, i u kojima su žrtve bili i Srbi i kosovski
troje meštana. Položaj i stanje njihovih ostataka Albanci, i koja bi mogla biti obična krivična dela, a ne dela koja
bi bila povezana sa bezbednosnom krizom. I ova ubistva su do-
navodi na zaključak da su stariji ljudi bili zatečeni
prinosila opštoj atmosferi straha, i često su bila pripisivana jed-
u svojoj spavaćoj sobi, i da su pobijeni u krevetima. noj ili drugoj strani u sukobu. Takođe treba naglasiti da su ubi-
Zatim su ih počinitelji prekrili vratima i drvenarijom stva iz osvete, kao i porodične krvne osvete, na Kosovu postoja-
la stotinama godina. Iako je poslednjih godina bila nešto ređa,
i zapalili, očigledno koristeći neku lako zapaljivu
krvna osveta je još uvek igrala ulogu u kosovskom društvu.
tečnost, pošto su sve stvari u sobi bile potpuno 3
Vidi Protokol I Zenevske konvencije, član 32.
spaljene, i samo su metalni delovi, kao i mali delo- 4
„Kad god to okolnosti dozvoljavaju, posebno posle oružane
vi ljudskih kostiju još bili prepoznatljivi. 12 U Pokle- borbe, treba preduzeti sve mere, i to bez odlaganja, kako bi se
pronašli mrtvi, kako bi se sprečilo da tela budu opljačkana i ka-
ku/Poklek i Vjeter (Glogovac), počinioci su zapalili
ko bi se dostojno sahranila." (Protokol II, član 8 Zenevske kon-
kuću u kojoj je bilo oko 46 tela. vencije iz 1977). Odgovornosti u ophođenju sa mrtvima su for-

44
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

9
mulisane i u m e đ u n a r o d n o m h u m a n i t a r n o m pravu koje je pri- A/0443.
menjivo na situacije unutrašnjeg oružanog sukoba. Vidi IV 10
Mnoge intervjuisane osobe su videle Rome kako uklanjaju, pre-
Ženevsku konvenciju iz 1949, član 130, i Protokol I Ženevskim voze ili sahranjuju tela (vidi 20. poglavlje).
konvencijama iz 1977, članove 33 i 34. 11
OSCE/KVM „Report on Vidorimic (sic!) site", 2 October 1999.
5
Zakon o krivičnom postupku SRJ, član 252. Vidi takođe člano- 12
PE/0007/99.
ve 253-256 koji regulišu proceduru autopsije. 13
Drugi primeri se nalaze u A/0599; A/1093; A/1124; M/0422;
6
Vidi izveštaj o incidentu u Račku evropske ekipe stručnaka za M/0757.
sudsku medicinu, od 17. marta 1999. 14
U nekim slučajevima, o n o što je izgledalo kao unakažavanje,
7
Na primer, A/0494; A/0810 (Kosovska Mitrovica); A/0651 (Đa- moglo je biti posledica projektila ili kasnijeg pristupa životinja
kovica); M/0153; M/1098 (Priština). telima.
8
A/0810.

45
Šesto pog/av/je

TORTURA I ZLOSTAVLJANJE

Sloboda od torture kao neotuđivo i zabranjenih „neprihvatljivih povreda ličnog do-
apsolutno pravo stojanstva" još i silovanje i nedostojno vređanje,
snabdevajući ove odredbe i dodatnom zaštitom
Pravo na slobodu od torture i zlostavljanja jamče
civila od opasnosti izazvanih vojnim operacijama.
brojni međunarodni ugovori o ljudskim pravima
Ipak, OEBS-KVM je primila izuzetno veliki broj
koji se svi zasnivaju na čvrsto ukorenjenom kon-
izveštaja od žrtava zloupotreba sile od strane srp-
senzusu da ova vrsta ugrožavanja ljudskog dosto-
ske policije, koji su bili dovoljno potkrepljeni le-
janstva ne bi smela biti dozvoljena ni pod kakvim
karskim izveštajima i izjavama očevidaca. Pone-
okolnostima. 1 Prema Ustavu Jugoslavije (a u skla-
kad su upotrebu sile priznavali čak i sami policaj-
du sa međunarodnim standardima) ovo pravo ne ci, koji su smatrali da je njihovo delovanje oprav-
može biti ograničeno čak ni za vreme ratnog sta- dano nekom vrstom nadustavne neophodnosti,
nja (premda Ustav Republike Srbije, budući da ne što je osobito karakteristično za period posle po-
sadrži listu prava koja se ne mogu ograničavati, četka NATO bombardovanja.
ostavlja mogućnost da svako pravo može biti
ograničeno za vreme ratnog stanja). 2 Zabrana
Korišćenje torture i
zloupotrebe fizičke sile takođe je uneta u jugoslo-
zlostavljanja od strane
venski zakon o upotrebi sile od strane čuvara za-
konitog poretka, 3 kao i u krivični zakonik i zakon
zvaničnih institucija
o krivičnom postupku. Jugoslovenski krivični za- U intervjuima, žrtve zlostavljanja i torture su nave-
kon eksplicitno zabranjuje nanošenje fizičkih po- le veliku raznovrsnost metoda koje su koristili srp-
vreda od strane zvaničnih čuvara reda, 4 kao i iz- ski policajci i drugi ljudi koji su bili pod njihovom
nuđivanje silom izjava ili priznanja. 5 Dekret o iz- kontrolom. Reč je o premlaćivanju štapovima,
menama u krivičnom postupku za vreme ratnog gvozdenim šipkama, drškama od sekira, nogama
stanja 6 sadrži spisak velikog broja izuzetnih ovla- od stolova, bezbol palicama, kundacima pušaka,
šćenja koja su data izvršnim organima, koja bi se lopatama, lancima i tako dalje. Delovi tela koji su
teško mogla uskladiti sa međunarodnim standar- najčešće bili tučeni su bili bubrezi, noge i stopala,
dima ljudskih prava, iako ne uklanjaju zabranu glava, ruke i dlanovi žrtava. Mnogo puta, OEBS-
torture i zlostavljanja. 7 KVM je dobijala izveštaje da su u policijskim stani-
U jednom unutrašnjem oružanom sukobu, ta- cama ljudi bili vezivani za radijatore i da su tako
kođe se primenjuju neke odredbe međunarodnog tučeni. Mnoge žrtve su šutirane, njihove su glave
humanitarnog prava, što obavezuje sve strane u udarane o zidove ili pod, noževi su korišćeni da im
konfliktu da spreče i zabrane torturu i zlostavlja- se seče koža, ili čak i za unakaženje, kao što je od-
nje. Član 3 koji je zajednički za četiri Ženevske secanje ušiju i noseva. U mnogim slučajevima, zlo-
konvencije posebno zabranjuje torturu, surovo i stavljanje je imalo specifične seksualne elemente:
ponižavajuće odnošenje, kao i uzimanje talaca. ljudi su morali da se skinu, a policajci su ih udara-
Dopunski protokol II Ženevskim konvencijama, li po genitalijama. Silovanje i drugi oblici seksual-
primenjiv u posebnim vrstama unutrašnjih oruža- nog nasilja su često bili korišćeni kao oblik tortu-
nih sukoba, 8 ponavlja ove zabrane i dodaje listi re protiv žena (vidi 7. poglavlje).

46
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

1. član Konvencije protiv torture i drugih suro- domova i njihove lične imovine, i u svim ostalim
vih, nehumanih i ponižavajućih postupaka ili ka- slučajevima u kojima su bili suočeni sa arogantnim
žnjavanja definiše torturu kao svako dejstvo koje: pokazivanjem nekažnjivosti prekršilaca. Količina
- uzrokuje teške fizičke ili mentalne patnje mržnje i nepoverenja koja je i dalje tako karakteri-
- nanosi se da bi se postigao određen cilj stična za Kosovo nesumnjivo je i nasleđe pretrplje-
- nanosi ga zvanično lice, ili je nanošeno sa sa- nog nasilja, kao i reakcija na bespomoćnost pred
glasnošću zvaničnog lica, pa se prema tome brutalnim metodima koji su stalno i sistematski bi-
može pripisati državi. 9 li korišćeni od strane državnih organa.
„Surovo, nehumano i ponižavajuće postupanje"
je manje jasno definisano u međunarodnim stan- Kontekst u kome su vrseni tortura i
dardima. 1 0 Može se reći da obuhvata slična dej-
zlostavljanje
stva i propuštanje dejstava državnih organa koji
uzrokuju bol i patnje, ali se od torture razlikuju po Tortura i zlostavljanje u policijskim
surovosti, svrsi i nameni. Ako postoji uzlazna lini- stanicama i zatvorima
ja, sa torturom na vrhu, i ponižavajućim tretma-
Građani na Kosovu, ali posebno kosovski Albanci,
nom na donjem kraju lestvice, jasno je da su sve
mogli su očekivati da će postati predmet nasilja i
tačke na lestvici protivpravne, i da krše međuna-
zlostavljanja u jednom ili drugom obliku, svaki
rodne zakone. Često je teško, osobito u terenskim
put kada su se našli pod neposrednom vlašću po-
uslovima, da se jasno okvalifikuju dejstva držav-
licije, bilo da se radilo o „informativnim razgovo-
nih organa kao tortura ili zlostavljanje. Ovo razli-
rima", za vreme ili pre saslušavanja, ili u zatvoru.
kovanje je teško sprovesti i ako se izveštaji zasni-
OEBS-KVM je od samog početka svog rada na te-
vaju samo na izjavama očevidaca. Zato su u ovom
renu primila mnoge žalbe koje su se ticale torture
odeljku govori o nesumnjivim slučajevima zlosta-
i zlostavljanja. Brojni navodi su bili potkrepljeni le-
vljanja, dok je njihovo kvalifikovanje kao torture -
karskim izveštajima i dokazima iz prve ruke. Po-
ostalo pitanje stepena.
stoji opsežan fotografski materijal na kome su za-
Zlostavljanje je bilo jedna od najkarakteristični-
beležene povrede i ogrebotine koje su nanete lju-
jih crta sukoba na Kosovu, i na zlostavljanje se od-
dima koji su bili u pritvoru.
nosi najveći broj izveštaja očevidaca koje je primi-
la OEBS-KVM. Najveći broj izveštaja govori o nasi- Izgleda da je nasilje bilo suštinski i nerazdvojni
lju u kontekstu nasilnog iseljavanja stotina hiljada element postupanja sa uhapšenima ili zatvoreni-
kosovskih Albanaca u periodu između marta i ju- cima, i da je korišćeno kao opšte sredstvo nagla-
na 1999. Primeri torture i zlostavljanja se mogu šavanja vlasti koju je policija imala nad zatočenim
naći u skoro svakom delu materijala o događajima pojedincima. Nasilje je takođe korišćeno da bi se
koji je raspoređen po opštinama Kosova, kao i u postigli određeni ciljevi, na primer, da bi se izvu-
najvećem broju drugih odeljaka o posebnim obli- kla „priznanja" o učestvovanju u kriminalnim rad-
cima kršenja ljudskih prava (Sloboda od protiv- njama, ili da bi se iznudilo potpisivanje samoop-
pravnog hapšenja, Pravo na pravično suđenje, tužujućih dokumenata, imenovanje drugih osum-
Seksualno nasilje itd). njičenih, ili obećanje da će se ubuduće sarađivati.
Slučajevi koji su odabrani da ilustruju ovaj ode- Sistematsko zlostavljanje i tortura su, kako izgle-
ljak treba, stoga, da se čitaju kao tipični primeri da, bili posebno primenjivani za vreme saslušava-
okolnosti u kojima su ljudi na Kosovu bili svesno, nja u službi državne bezbednosti i specijalnim an-
pojedinačno ili kolektivno, meta nasilja koje je ra- titerorističkim jedinicama. 11 Sistematsko batina-
slo do razmera torture ili surovog, nehumanog i nje je moglo da traje i po nekoliko časova i svako-
ponižavajućeg postupanja sa ljudima. Teško da je dnevno je ponavljano.
na ovaj način moguće predstaviti stepen patnji ko- OEBS-KVM je u Albaniji uzela izjave izbeglica
je su pretrpele pojedine osobe, kada su bespomoć- sa Kosova, majke i žene čoveka koji je jula 1998.
no morale da prisustvuju hladnokrvnom ubijanju bio uhapšen u Suvoj Reci/Suhareke (to jest pre ne-
ili unakažavanju njihovih bliskih, grupnom silova- go što je OEBS-KVM bila razmeštena na Kosovu),
nju njihove dece, namernom rušenju porodičnih koje su se ticale tretmana dok je bio zatvoren u

47
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

policiji u Prizrenu/Prizren, a onda u zatvoru u Li- da prizna kako nešto zna o položajima (UČK).
pljanu/Lipjan. Evo šta je ispričala njegova majka: Mučili su ga tako što su površinu njegovog li-
ca boli noževima. Ima brazgotine na grudima i
„Prvi put kada sam otišla da ga vidim, on mi je ramenima." 1 2
lagao. Rekao je da je sve u redu i da njegovi
prijatelji (srpska policija) sa njim postupaju vr- Sistematsko i ponovljeno zlostavljanje je postalo
lo dobro. (Međutim), ja sam mogla da prime- još češće posle povlačenja OEBS-KVM i početka
tim kroz rešetke (da je) sinovljeno lice bilo ve- NATO bombardovanja, t i m pre što su policijska
oma tamno i iskrivljeno i da su na obe ruke bi- ovlašćenja bila bitno proširena proglašavanjem
le brazgotine. Štaviše, bio je ostavljen samo u ratnog stanja i specijalnih zakona, a OEBS-KVM
donjem vešu. Tri nedelje kasnije, otišla sam da nije više bila tu da dokumentuje šta se događa i
posetim sina u zatvoru u Prizrenu. Ovog puta, pokuša da interveniše; pre evakuacije 20. marta,
brazgotine su izgledale mnogo gore... Na telu često se dešavalo da žrtva navodne torture ili
mu se videla sasušena krv, a za vreme posete je zlostavljanja uputi žalbu u najbližu kancelariju
izbacivao krv. Gledala sam na njegove ruke i OEBS-KVM.
stopala. Primetila sam da više nije imao noka-
ta na prstima ruku i nogu. Nekoliko nedelja ka- (Čovek, koji je kasnije bio intervjuisan od stra-
snije, bio je prebačen u lipljanski zatvor. Kada ne OEBS) bio je doveden u 92. policijsku stani-
sam otišla da ga posetim u Lipljanu, policajac cu (u Prištini), u samicu punu vode. Zatim je
mi je omogućio da sa njim govorim nasamo. bio poslan u zgradu Pokrajinskog suda u Prišti-
Sin mi je rekao da je za vreme boravka u zatvo- ni, gde su mu policajci pretili nožem, i tukli ga,
ru mnogo prepatio." jer su pretpostavljali da će pred sudijama pri-
znati sve za šta su ga teretili. U jednoj prosto-
Ovaj zatvorenik je bio pušten marta 1999. Njego- riji suda, policajci u civilnom odelu su prikačili
va žena priča: električne žice za njegovo telo. Kada su pušta-
li struju, visoko je poskakivao na svojoj stolici.
„Bio je veoma slab, i veoma je teško hodao. Tortura je trajala pet sati, i za to vreme je šest
Primetila sam da je nedostajao deo jednog od puta gubio svest. (Svaki put kad bi se onesve-
njegovih prstiju, a imao je i drugih problema, stio) policajci su ga polivali vodom (kako bi ga
kao što su bolovi u stomaku i na stopalima. razbudili). Onda su ga ponovo prebacili u sa-
Muž mi je ispričao šta mu se događalo dok je micu punu vode, gde je proveo jednu noć.
bio u zatvoru. Rekao je da su ga nekoliko prvih Odatle su ga ponovo odveli u sud i tukli pali-
dana posle hapšenja tukli po celom telu po dva com za bezbol, posle čega su ga poslali u li-
ili tri puta dnevno. Najviše su ga tukli po glavi, pljanski zatvor. 13
leđima i nogama. Verovali su da je bio pripad-
nik (UČK), ili barem njihov s i m p a t i z e r . Jednog (Druga intervjuisana osoba) je svedočila o ne-
dana, odveli su ga iz njegove ćelije u drugu so- prestanom batinanju i torturi u lipljanskom za-
bu, gde su ga položili na pod i za ruke i noge tvoru. Čuvari i islednici su koristili sve vrste ma-
mu vezali kablove. Tako su mu davali električ- terijala da bi tukli zatvorenike. Srpski zatvore-
ne šokove. Rekao je da je vrištao tako glasno nici i zatvorski personal su takođe bili primora-
da su ljudi u susednim prostorijama mogli da vani da tuku zatvorenike albanske narodnosti.
ga čuju. Takođe se dešavalo da ga policajci za Bratu (intervjuisane osobe) su slomili ruku, i
kratko vreme izvedu iz ćelije, a kada se vraćao, svejedno su ga i dalje tukli sve dok nije izgubio
tamo su bili drugi policajci koji su ga čekali sa svest. (Sam on) je takođe jednom izgubio svest
toljagama. Tukli su ga po celom telu. Jednom i bio je po celom telu išaran brazgotinama. 1 4
je bio izveden iz ćelije u još jednu sobu, i srpski
policajac mu je zabadao dugačke igle pod nok- „Na dan 3. maja (1999) poslali su nas pred
te na rukama i nogama. Pošto je bio prebačen islednike (u Prištinu) radi saslušavanja o aktiv-
u lipljanski zatvor, pokušali su da ga nateraju nostima UČK. Naterali su nas da skinemo ode-

48
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

ću i da poležemo. Onda su nas tukli drvenim zdenom šipkom, a zatim pesnicama. Udarali
palicama, po celom telu, osobito po leđima i su ga i po genitalijama nekoliko puta, i slomili
glavi. Takođe su stavljali naše penise na sto i su mu nekoliko rebara (u dosijeu se nalazi i
udarali po njima... Udarali su nas sve dok se ne rendgenski snimak). 16
bi umorili (oko dva sata). Ponovo su nas sve za-
jedno izveli u hodnik. Morali smo da nosimo (Još jedan intervjuisani čovek) kaže kako su
neke ljude koji nisu bili u stanju da se kreću. To- njega i njegovog brata uhvatili i odveli u Park
kom sedamnaest dana imao sam krv u urinu i hotel u Orahovcu. Hapšenje su izvršili policajci
(pljuvao sam krv). Onda su nas jednog dana zajedno sa pripadnicima Arkanovih paravojnih
ukrcali u autobuse. Tukli su nas dok smo ulazi- jedinica. (U hotelu su držali njega, njegovog
li u autobus i zatim su nas poslali u Lipljan." 15 brata i tri druga čoveka. Svedok je rekao da su
ovi Srbi t o k o m nekoliko sati njegovog brata
Juna 1999, pošto su međunarodne agencije mučili do smrti. U kožu njegovog brata su ure-
ponovo dobile pristup na Kosovo, čule su se gla- zivali crteže, pre nego što su ga ubili. Zatim su
sine o navodnim sobama za mučenje koje je kori- Srbi tukli i njega, sa ciljem da iznude novac. 17
stila srpska policija. Posebno se verovalo da je jed-
na soba u podrumu glavne prištinske policijske Tortura i zlostavljanje u privatnim kucama,
stanice bila mučionica, pošto je u njoj bilo prona-
za vreme policijskih pretresa
đeno više instrumenata za mučenje, uključujući
jednu električnu stolicu. U policijskoj stanici u Pe- Poznato je bilo da su policijske stanice i zatvorski
ći/Peja, pronađena je stolica na točkovima za koju centri bili mesto čestog nasilja prema pojedinci-
su neki posmatrači pretpostavljali da bi mogla bi- ma. Međutim, mnogi kosovski Albanci, posebno
ti korišćena kao instrument za mučenje. Ove op- oni koji su živeli u područjima blizu teritorije koju
tužbe, iako na prvi pogled verovatne, do sada ni- je kontrolisala UČK, ili za koje se znalo da se do-
su bile potvrđene doslednim izjavama svedoka ili bro odnose prema UČK, takođe su iskusili nasilje
nalazima sudskih veštaka. Podaci koje poseduje kada bi u njihove domove došla srpska policija.
OEBS-KVM ukazuju da se tortura koja je primenji- Kućni pretresi su obično bili izvođeni uz kršenje
vana u pritvoru ili zatvoru obično sastojala iz pro- prava na privatan život i svih pravila procedure.
duženog batinanja i drugih fizičkih iskušenja, i da Batinanje, pretnje i vređanja su bili uobičajena
se nije radilo o uporebi komplikovanih instrume- stvar za vreme srpskih operacija kao što su traga-
nata za mučenje. Iskazi koji pominju takve instru- nje za pojedincima koje se zasnivalo na sudskim
mente ostali su izolovani i trebalo bi da dobiju pozivima (za svedočenje na sudu, na primer), pre-
drugu potvrdu. tresanje zgrada u traženju oružja, ili traganje za
Za vreme srpske/jugoslovenske ofanzive na Ko- članovima kriminalnih bandi za koje se sumnjalo
sovu, dok je na stotine hiljada kosovskih Albanaca da se kriju na određenim mestima.
bežalo iz svojih kuća, razne su zgrade bile korišće- Sledeći slučaj je do detalja ispričan OEBS-KVM
ne kao privremeni zatvori, kao što je potvrđeno i koordinacionom centru u Dečanima, koji se nala-
opisano u 9. poglavlju. U ovakvim uslovima, tortu- zio u nadležnosti regionalnog centra u Peći.
ra i zlostavljanje izgleda da su bili raširena praksa:
Na dan 30. januara, oko 30 policajaca naoruža-
Krajem aprila (jedan čovek) je krenuo iz Lukara nih mašinkama dovezlo se u dva džipa lada ni-
u Prištinu. Na putu ga je presrela policija. Se- va i jednom oklopnom kamionu pred kuću u se-
damdeset pet mlađih muškaraca albanske na- lu Slip (opština Dečani). 18 Njihov komandant je
rodnosti bilo je izdvojeno iz konvoja raseljenih nosio crnu uniformu i masku preko lica. On je
lica i naterano u privatnu kuću blizu glavnog ostao u džipu dok su njegovi ljudi pretresali ku-
puta. Od svih 75, intervjuisani čovek je bio je- ću. Oni su tvrdili da traže jednog određenog čo-
dini ostavljen u podrumu, dok su svi ostali bili veka, kao i oružje. Čovek koga su tražili i još ne-
raspoređeni na druga mesta. (Njega) su u po- koliko drugih muškaraca su smešteni u jednu
drumu tukla dva policajca. Udarali su ga gvo- sobu, žene i deca u drugu. Muškarci su bili na-

49
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

terani da skinu pantalone. Razni policajci su kuće do kuće. Kad su došli do kuće (intervjui-
ulazili u sobu i šutirali ljude i tukli ih opasačima sane osobe), naredili su da cela porodica izađe
po celom telu. Takođe su im pretili oružjem i go- (i napolju ih postrojili). Žene su naterali da sta-
vorili kako će ih sve pobiti, ili u uniformi poslati nu nasuprot muškarcima. (Intervjuisana oso-
na front. Ljudi su bili preplašeni. Ovo zlostavlja- ba) i njen otac su bili odvedeni malo dalje, gde
nje je potrajalo oko jednog sata. U isto vreme, su bili tučeni sve dok nisu izgubili svest. (Kasni-
tri žene i petoro dece su držani u susednoj sobi. je) su bili poslani natrag u kuću gde su policaj-
Posle izvesnog vremena policajci su izdvojili jed- ci pretili (intervjuisanoj osobi) da će je ubiti.
nu ženu, i dva policajca su sa njom ostala nasa- Osoba koja je sve ovo naređivala bila je mesni
mo. Pretili su joj nožem i dugom metalnom šip- komandant milicije. Policajci su ljudima rekli
kom. Rekli su joj da će je ubiti ako ne bude od- da će, ako ne napuste selo, sledećeg jutra biti
govarala na njihova pitanja. Jedan od policaja- pobijeni. (Intervjuisana osoba) i cela porodica
ca joj je prišao i uhvatio je za grudi. Pitao je da su vozom otputovali u Blace.20
li je žena ili devojka. Bila je suviše preplašena da
bi mogla da odgovori. Onda su policajci iznena- Na dan 23. maja (jedna intervjuisana osoba) je
da otišli, ali dok su odlazili, jedan od njih je uzeo bila u svojoj kući u Prištini, sa svojom porodi-
iz kuće prenosni radio. com, kada je došlo šest naoružanih ljudi. Bili su
U ovom slučaju, OEBS-KVM je razgovarala sa obučeni u zelene maskirne uniforme, artiljerij-
žrtvama o tome šta one same mogu da učine, a ske kamuflažne jakne, na glavi nisu nosili ništa,
šta može OEBS-KVM da učini s obzirom na rizik imali su uredno i kratko ošišanu kosu, auto-
koji je postojao. Došli su do zaključka da treba matsko oružje i noževe za pojasom. Svedok je
ići u mesnu policiju u Dečanima i podneti žalbu. prepoznao oznake Specijalne antiterorističke
OEBS-KVM je ugovorila sastanak i grupa se 2. jedinice. Policajci su počeli da razbijaju sve po
februara srela sa oficirom koji je bio zamenik ko- kući, vrata, prozore itd. Odvukli su svedoka u
mandanta mesne policije. Seljani su bili vrlo ner- drugu kuću (koju je posedovao) u Prištini. Ka-
vozni, ali ih je zamenik komandanta smirivao i da su tamo stigli, na glavu su mu stavili kofu i
uopšte se ponašao veoma blagonaklono. Zapi- navalili da ga šutiraju u stomak i rebra. Zatim
sao je sve što je bilo potrebno. Pregledao je po- su tražili novac i oružje i pretili da će ga ubiti
vrede i tragove udaraca opasača. Uznemirio se ako im ih ne preda, ali on nije imao ni jedno ni
kada su mu rekli za radio koji je bio ukraden i re- drugo. Onda su ga izveli napolje i pretresli ga.
kao da je to gore od svega. Izvinio se seljanima Kada je i to bilo završeno, njegovom licu su pri-
i uveravao ih kako se ništa slično neće ponoviti, makli zapaljen upaljač i sagoreli mu brkove.
kao i da će pronaći i kazniti policajce koji su se Zatim su ga tukli kundacima (svedok je poka-
nekorektno ponašali. Na dan 3. februara, OEBS- zao ožiljak preko oka). Na kraju su rekli da će
KVM je ponovo srela zamenika komandanta, ga ubiti ako ga još jednom tu pronađu, posle
koji je dao uverenja da je identifikovan policajac čega su otišli. Sledećeg dana on je vozom oti-
koji je odneo radio i da je kažnjen smanjenjem šao u Blace.21
plate. Policajac je takođe trebalo da nabavi novi
radio, da se izvini porodici, što se i desilo 3. fe-
bruara. Međutim, druga poseta je za posledicu
Tortura i z/ostav/janje u bo/nicama
imala i to da je u dvorište ponovo ušlo oko 15 Kada je u pitanju kršenje ljudskih prava i lekarska
policajaca, što je i u ovom slučaju bilo veoma etika, bolnice nisu bile zone zaštite, kao što bi to
preteći akt. 19 trebalo da bude za vreme sukoba, nego su u ne-
Sledeća dva incidenta su se desila u vreme posle kim slučajevima bile korišćene i za torturu. Poseb-
evakuacije OEBS-KVM: no je izgleda srpska policija smatrala da su bolni-
ce pogodno mesto za zlostavljanje i zastrašivanje
Na dan 21. maja, jedinica Specijalne policije je pojedinaca, osobito ako su ovi bili ranjeni za vre-
opkolila naselje u kome je živela intervjuisana me oružanih sukoba sa srpskim snagama. 22 Ra-
osoba, u Banduliću (Lipljan). Policajci su išli od njeni pripadnici UČK su se teško ikada odlučivali

50
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

da se predaju na brigu srpskih državnih bolnica, pozdrav sa tri prsta i da viču „Srbija! Srbija!" Zatim
pa su često radije podnosili sve nedostatke impro- su muškarce postrojili uza zid i Srbi su počeli da ih
vizovanih ambulanti UČK, nego da budu podvrg- zlostavljaju praveći se da će ih postreljati. Žene su
nuti brutalnim metodima istrage u srpskim držav- plakale i vrištale očajne zbog svojih muževa i sino-
nim bolnicama. Bolnice su obezbeđivali pripadni- va. Tada je jedan Srbin, koji je izgleda bio policajac,
ci srpskih snaga bezbednosti, regularne policije, i naredio ženama i deci da odmah odu u Prizren.
to danonoćno. U nekoliko slučajeva, bezobzirno Muškarcima je tada bilo naređeno da posedaju na
je odbijen pristup ljudima OEBS-KVM do pacijena- zemlju. Približilo se veliko policijsko vozilo sa mi-
ta, bilo da su pacijenti bili pod istragom bilo da je traljezom koji je bio montiran na vrhu. Mitraljez je
protiv njih bio pokrenut krivični postupak. Deša- bio okrenut prema ljudima koji su sedeli. Tada je
valo se da je nadležni istražni sudija ili lažno tvr- jedan čovek (čije je ime u intervjuu navedeno) bio
dio da ga Zakon o krivičnom postupku sprečava izveden pred ostale. Srbi su ga napastvovali (šuti-
da izda dozvolu bilo advokatima, bilo OEBS-KVM rali, pesničili, udarali kundacima). Intervjuisana
da posete pacijente koji su pod istragom, ili je osoba je rekla da su tog čoveka već poveli da ga
zahtev upućivao mesnom komandantu policije, ubiju, kada je jedan policajac rekao da to nije po-
koji bi ga redovno upućivao natrag nadležnom is- trebno, da je već dovoljno premlaćen. 24
tražnom sudiji. Ipak, zlostavljanje pacijenata se Grupe raseljenih lica su bile laka meta za pri-
dešavalo relativno retko, budući da je takvo nešto padnike srpskih snaga, bilo da su putovale pute-
odmah privlačilo pažnju OEBS-KVM, pa je tako bi- vima Kosova, tražeći neko sigurnije mesto, ili pre-
lo suzbijano, iako nikada i potpuno iskorenjeno. 23 ma albanskoj i makedonskoj granici, bilo da su se
sklonile po udaljenijim brdima i šumama u cen-
Tortura i zlostavljanje za vreme tralnom Kosovu. Policajci, rezervisti i pripadnici
nasilnog iseljavanja paravojnih jedinica hvatali su i zlostavljali raselje-
na lica albanske narodnosti, često sa ciljem da od
Samo je po sebi dovoljno traumatično kada neko njih izvuku novac. OEBS-KVM je primila brojne iz-
biva pod pretnjom oružjem isteran iz sopstvene veštaje o tome kako su neke grupe bile izdvojene
kuće. Srpske snage, a među njima notorno brutal- (najčešće mlađi muškarci ili deca), da bi im Srbi
ne paravojne jedinice, imale su težnju da nasilje pretili kako će ih pobiti ako im se ne da određena
koriste kao deo metoda da pojedince, porodice i količina novca ili nakita. Ponekad su „taoce" tukli
čitave zajednice ubede da napuste svoje domove. i pretili im naperenim oružjem, dosta često su ih
U mnogim slučajevima, žrtve zlostavljanja i tortu- zaista i ubijali, što je za druge onda značilo da su
re su umrle od zadobijenih povreda, ili su bile bez takve pretnje verodostojne.
suđenja ubijene pošto su im najpre nanošene fi-
zičke patnje.
Dostupnost lekarske pomoci
Nasilno isterivanje ljudi iz Lešana/Leshane (Su-
va Reka) karakteristično je za način na koji je Dostupnost lekarske pomoći je značajan mome-
sprovođeno nasilje. Jedna intervjuisana osoba opi- nat u pokušaju da se žrtva torture ili zlostavljanja
suje kako su, 28. marta 1999, oko 13 časova srp- oporavi. Sprečavanje dostupa lekarskoj pomoći
ske snage stigle u selo, pošto su prethodno zapa- ne samo što produžava patnje žrtve, nego je i do-
lile obližnje selo Trnje. Počele su da pucaju u va- datni dokaz da su počinioci unapred zaštićeni od
zduh vičući: „Hteli ste da nas NATO napadne! Zna- svake krivične istrage ili drugih sudskih procedura
te li šta je NATO uradio u Srbiji? Sada ćemo vas mi sa ciljem da žrtvama pruže zadovoljenje. Odgo-
sve pobiti!" Svedok je sa drugim seljanima bio u vornost medicinskog osoblja je u ovom smislu iz-
zgradi škole, gde su se ljudi sakupili zato što su Sr- uzetno velika. Prema međunarodnim standardi-
bi palili kuće i pucali na ljude. Onda su Srbi ušli i u ma po pitanju ljudskih prava, protivno je lekarskoj
školu i naredili da muškarci pređu na jednu stranu, etici ako se medicinsko osoblje angažuje u dejstvi-
a žene i deca na drugu. Oni koji nisu poslušali, ili ma koja u stvari predstavljaju učestvovanje ili sau-
nisu išli dovoljno brzo, bili su tučeni kundacima. česništvo u torturi ili zlostavljanju, ili ako učestvu-
Policajci su naredili muškarcima da pokažu srpski je u određivanju zatvorenika za bilo kakav tret-

51
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

man ili kaznu koji bi bili u suprotnosti sa međuna- banci, ali i drugi građani koji su postali žrtve tor-
rodnim standardima. 2 5 ture ili zlostavljanja od strane policije, nisu
verovali da su državne institucije voljne da zaštite
Neke od nas su prebacili u lipljanski zatvor, gde njihova prava i interese tako što bi pristupile za-
su nas registrovali. Na ulazu je bilo postrojeno konskim nadoknadama i eventualnim kompenza-
20 stražara. Svako je morao da prođe između cijama. Zatim, u većini slučajeva, žrtve nisu znale
njih i oni su nas tukli. Neki kosovski Albanci su identitet počinilaca, a saradnja sa policijom u po-
se onesvestili, jer su bili teško povređeni već u kušaju da se identifikuju potencijalni počinioci
policijskoj stanici. Tokom sledeća tri dana svi su praktično nije postojala. I, na trećem mestu, čak i
bili premlaćivani. Posle tri nedelje, stražari su ako bi pojedinac, uglavnom uz aktivnu podršku
pozvali srpske zatvorenike i kuvare da nas tuku. lokalne kancelarije OEBS-KVM reagovao brzo i od-
Ako smo tražili lekara, to je bilo odbijeno sa lučno, i podneo žalbu komandantu lokalne polici-
obrazloženjem: „Teroristima ne treba lekar". je, posledice za policajca koji je zloupotrebio silu
(Nekoliko dana kasnije) jedini lekar se ipak po- bi bile nedovoljne da ga odvrate, da sa lakoćom
javio, ali on nije hteo ništa da zna o povredama ne ponovi zlodelo. (Nekoliko takvih slučajeva je
zatvorenika. On je samo merio krvni pritisak. 26 opisano u V delu.)
Skoro potpuno odsustvo odgovora od strane
Odgovornost, nadoknade i kompenzacije, sudskih vlasti samo je služilo da se učvrsti osećaj
i nekažnjivost pocinilaca nekažnjivosti unutar policijskog sistema, što je
ohrabrivalo nastavljanje i eskalaciju ove vrste krše-
Prema međunarodnim zakonima, žrtve torture i
nja ljudskih prava. 28
zlostavljanja imaju posebno zagarantovano pravo
na nadoknadu štete, uključujući i kompenzacije.
Nadoknade žrtvama mogu sadržati i mere da se 1
Za podrobniju analizu vidi OSCE/ODIHR, „Preventing Torture, A
počinilac izvede pred sud, kao i pojačane mere da Handbook for OSCE Field Staff", Warsaw 1999.
2
se spreči ponovna tortura ili zlostavljanje. Ove Ljudska prava u Jugoslaviji, Beogradski centar za ljudska prava,
1999.
mere uključuju i strožu sudsku kontrolu nad za- 3
U kontekstu Kosova, relevantni tekstovi su Zakon o unutrašnjim
tvorskom procedurom i garancije da advokati i le- poslovima Srbije, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija Srbije i
kari imaju odgovarajući pristup zatvorenicima. Pravilnik o uslovima i načinima upotrebe sile. Međunarodni
standardi, uključujući i osnovne principe Ujedinjenih nacija o
Za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna na
upotrebi sile i vatrenog oružja radi zaštite zakona, takođe sta-
Kosovu, izveštaji o zlostavljanju i torturi su često vljaju jasna ograničenja upotrebi sile protiv zatvorenika. Sila
bili predmet konsultacija sa srpskim vlastima, lo- može biti upotrebljena samo u slučajevima krajnje nužde, i to
u najmanjoj meri koju zahtevaju okolnosti.
kalnim komandantima policije i predstavnicima 4
Član 191 KZSRJ kaže: „Službeno lice koje u vršenju službe drugog
sudstva, kao što su predsednici okružnih sudova i zlostavlja, nanosi mu teže fizičke ili duševne patnje, zastrašuje
javni tužioci. Najčešće, OEBS-KVM je dobijala obe- ga, vređa ili uopšte prema njemu postupa na način kojim se po-
ćanja da će svi slučajevi torture i zlostavljanja biti vređuje njegovo ljudsko dostojanstvo, kazniće se zatvorom..."
5
Član 190 KZSRJ koji se odnosi na u p o t r e b u iznuđenih priznanja
istraženi i da će imati zakonski predviđene disci-
i izjava.
plinske i sudske posledice za pojedince koji su bili 6
Dekret jugoslovenske savezne vlade o primeni krivičnog po-
odgovorni. To bi, međutim, bilo moguće samo u stupka u uslovima ratnog stanja, Sl. List 21/99.
7
slučaju kada bi bile izrečene konkretne optužbe, Ovo je u skladu sa Konvencijom protiv torture i ostalog suro-
vog, nehumanog i ponižavajućeg kažnjavanja (Torture Conven-
uključujući ime policajca, kao i mesto i vreme gde
tion) koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija
se prekršaj desio. Kada je predstavnik OEBS-KVM 1984. godine. Član 2 ove Konvencije kaže: „Ni u kakvim izuzet-
susreo glavnog istražnog sudiju u Peći i predsed- nim okolnostima, u ratnom stanju ili u ratnoj opasnosti, u uslo-
vima unutrašnje političke nestabilnosti ili bilo koje druge javne
nika srpskog suda u Peći i zapitao ih da li će žalbe
potrebe, okolnosti se ne m o g u smatrati takvim da opravdava-
na zlostavljanje i torturu koju sprovodi policija bi- ju u p o t r e b u torture.
ti aktivno istražene i isleđene, istražni sudija je re- 8
Protokol II se primenjuje na sukobe između oružanih snaga drža-
kao da hoće, ali da on nikada nije čuo ni za jedan ve i „ d r u g i h organizovanih naoružanih grupa koje, pod koman-
dom koja je za njih odgovorna, imaju takvu kontrolu nad delovi-
takav slučaj. 27 Preduzimanje konkretne akcije je
ma teritorije koja im omogućava da sprovode trajne i usklađene
bilo otežano iz više razloga: najpre, kosovski Al- vojne operacije i da primenjuju ovaj Protokol." (Član 1 (1)).

52
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

9 20
Konvencija protiv torture i ostalog surovog, nehumanog i po- M/1318.
21
nižavajućeg kažnjavanja, član 1: „Potrebe ove Konvencije, ter- M/1257.
22
min „ t o r t u r a " znači bilo koji postupak kojim se osobama sve- Najveći broj ovih optužbi su primili avokati koji su se bavili pro-
sno nanosi težak bol ili patnja, bilo fizička ili mentalna, a sa ci- blematikom ljudskih prava, i čiji su branjenici u procesima za
ljem da se od njih dobije bilo informacija o trećoj osobi, bilo terorizam bili zlostavljani dok su se nalazili u bolnici. OEBS-
priznanje, bilo da se osoba kažnjava za nešto što je učinila tre- -KVM je najčešće bila sprečavana da nezavisno proverava tu vr-
ća osoba ili je osumnjičena da je počinila, ili radi zastrašivanja stu optužbi, što je protumačeno kao indikacija da su optužbe
ili prisiljavanja žrtve ili trećeg lica, ili radi bilo kog razloga za- bile zasnovane.
snovanog na diskriminaciji bilo koje vrste, kada su taj bol i pat- 23
U ovom kontekstu OEBS-KVM je 11. marta održala seminar ko-
nja naneti od strane zvaničnog lica ili na podsticaj zvaničnog li- ji su organizovali „Lekari za ljudska prava" i koji je posećivao lo-
ca, ili lica koje u d a t o m trenutku ima zvanična ovlašćenja. De- kalni albanski medicinski personal u Peći. Tamo se govorilo o
finicija u sebe ne uključuje bol ili patnju koji su posledice ili su sličnim temama. Bilo je kontakata i sa srpskim medicinskim
inherentne zakonitom delovanju." personalom, i saradnja je bila ugovorena, ali je organizovanje
10
Ipak, nekoliko međunarodnih instrumenata postavljaju detalj- zajedničkog seminara obe medicinske zajednice bilo nemogu-
ne standarde ponašanja prema zatvorenicima. Vidi na primer će, usled događaja koji su sledili povlačenju OEBS-KVM.
24
Skup principa za zaštitu svih lica koja su u bilo kom obliku za- A/0673. Događaji u Lešanima su potvrđeni od strane brojnih
tvorena ili zatočena (Body of Principles) koji je usvojila General- intervjuisanih osoba i o njima se govori u odeljku o opštini Su-
na skupština Ujedinjenih nacija 1988. godine, kao i Minimalne va Reka.
25
stndarde za postupanje sa zatvorenicima, koje je 1955. usvojio 1. princip koji je naveden u Principima lekarske etike i koji se
Kongres UN za sprečavanje kriminala i za ophođenje sa počini- odnosi na ulogu zdravstvenog osoblja, osobito lekara, u zašti-
ocima. ti zatvorenika i zatočenika protiv torture i drugih surovih, ne-
11
Na dan 8. marta, komandant policije u Suvoj Reci je objasnio humanih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja (Principals
da lokalna policija nije učestvovala u batinanju i torturi prili- of Medical Ethics).
26
kom koje su g u m e n i m palicama udarane noge i tabani pritvo- M/1391.
27
renika sa ciljem da se iznude izjave. On je dodao da pripadnici Sastanak održan 17. marta između OEBS-KVM sa jedne, i glav-
Specijalnih snaga bezbednosti na ovaj način vrše saslušavanja nog javnog tužioca i predsednika okružnog suda u Peći, sa dru-
kad god se radi o sumnji za učestvovanje u terorističkim delat- ge strane.
28
nostima. Dalje je objasnio da ove jedinice nisu pod njegovom Ova praksa je bila u očiglednoj suprotnosti sa Konvencijom
k o m a n d o m , nego se u k o m a n d n o m lancu nalaze na višem me- protiv torture, čiji 12. član kaže da će „svaka država potpisnica
stu. RC1 CC3 Meeting report. obezbediti da njene nadležne vlasti sprovode brzu i nepristra-
12
A/0929 uključuje izjave i majke i žene. U vreme kada je dat ovaj snu istragu, gde god ima razloga da se veruje da je izvršeno de-
intervju, čovek se još uvek nalazio na Kosovu. Nije dostupna ni- lo torture, na bilo kojoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom."
kakva medicinska evidencija koja bi potvrđivala iskaze. Ova obaveza je definisana u 13. članu: „Svaka država potpisni-
13
M/1413, slična izjava je sadržana u M/0670, ali je t a m o tortura ca će obezbediti da svaki pojedinac koji tvrdi da je bio podvrg-
opisana kao da se desila u školskoj zgradi u Prištini. nut torturi na bilo kojoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom ima
14
M/1389. pravo na žalbu, i na to da njegov slučaj bude brzo i pravično is-
15
M/1777. pitan od strane nadležnih vlasti. Treba da se preduzmu mere
16
M/1617. kako bi se, kako osoba koja se žali, tako i svedoci, zaštitili pred
17
A/0764. zlostavljanjem i pretnjama koje bi bile posledica njihove žalbe
18
PE/03/014/99. ili svedočenja".
19
Istražujući drugi incident u kome je učestvovao ovaj isti polica-
jac, OEBS-KVM je bila obaveštena da će on biti premešten, a da
će posle zaključenja istrage biti otpušten. PE/03/036/99.

53
Sedmo pog/av/je

SILOVANJE I DRUGI OBLICI
SEKSUALNOG NASILJA
Silovanje i seksualno nasilje koji su se „Tvoje prezime (u izjavi nije navedeno) svedo-
dešavali u periodu pre nego što je či da si sigurno član UČK". Uzeli su moj kofer i
OEBS-KVM evakuisana sa Kosova tražili od nas da uđemo u kola. Rekle smo da
ćemo do policijske stanice doći pešice. Tada su
Silovanja koja su vršili pripadnici državnih organa nas zgrabili za ruke i uvukli u policijska kola...
vlasti ili paravojnih jedinica dešavala su se čak i pre Stari (policajac je pitao) da li hoćemo da idemo
dramatične eskalacije sukoba u martu 1999. Me- sa njima u hotel. Rekla sam da to nije naš obi-
đutim, malo je dokumenata koji o tome govore. čaj, pravila sam se da sam udata. Videla sam
Kada su službenici za pitanja ljudskih prava OEBS- da će nam se desiti nešto opasno. On je rekao:
-KVM u Makedoniji prikupljali izjave o događajima „Budite dobre devojke. Čak i ako nećete to da
koji su se desili posle povlačenja OEBS-KVM sa Ko- učinite, učinićete." Vozač, koji je bio najmlađi
sova, ponekad su dolazili u dodir sa izjavama o sek- među policajcima, rekao je neka nas puste da
sualnom nasilju koje je bilo izvršeno i ranije. Teško idemo. Stari (policajac) je rekao da neće, jer je
je oceniti koliko je praksa silovanja bila proširena u „UČK danas ubila naše ljude". Zatim su nas vo-
ranijem periodu, ali primeri koji se ovde navode da- zili tri sata izvan Prizrena.
ju neku predstavu o tome kako je ono bilo prakti- Stigli smo do otvorenog polja blizu pravo-
kovano. (Ovo poglavlje bi trebalo da se čita u vezi slavne crkve i jezera. Bilo je hladno i još uvek je
sa 9. poglavljem - o torturi i zlostavljanju.) bilo snega. Morale smo da ispraznimo naše
džepove, i moja lična karta je bila iscepana.
Si/ovanje pos/e otmica izvršenih na javnim mesti- Oni su nas skinuli i svaki od njih nas je silovao.
ma. Mlađe žene su bile posebno izložene napadi- Svaki od njih nas je silovao više od jedanput.
ma u bilo kom ambijentu njihovog svakodnevnog Pošto su nas silovali, naterali su nas da uđemo
života. Jedna dvadesetjednogodišnja kosovska Al- u jezero. Voda nam je dopirala do grudi. Bila je
banka je opisala kako je sa nekom rođakom pretr- ledena. Za kratko vreme su nam zagnjurili gla-
pela šestočasovne užase otmice i silovanja. Počini- ve u vodu. Ponovo su nas silovali. Zgrabili su
oci su februara 1999. bili srpski policajci koji su ih mi glavu i (naterali me da vršim) oralni seks
najpre protivpravno uhapsili, u vreme kada su se dok su mi pretili motkama. Rugali su nam se.
bile uputile na svadbu: Zatim su se na našim grudima igrali cevima
svojih pušaka. Rekla sam im da ću obavestiti
U 18 časova, dok smo jele nešto na autobuskoj policiju i odgovorili su da će, ako to učinim,
stanici, na kojoj smo čekale autobus... pojavi- pobiti sve članove naše porodice i zapaliti na-
la su se petorica (policajaca). Bili su (stari) oko šu kuću. Neko među njima je razumeo alban-
25-30 godina, osim jednog koji je imao 50, ko- ski, jer su razumeli kada smo o njima ružno go-
ji je bio ćelav i koji je na rukavu nosio oznaku vorile. Pljunula sam na njih, a oni su me tukli.
nekog čina. Pitali su nas šta nosimo u koferu. Odvezli su se u ponoć. 2
„Imate bombe" - rekli su. Pretražili su kofer (i Si/ovanje u kućama gde su žene žive/e. Žene nisu
rekli): „Treba da dođete sa nama u policijsku bile bezbedne ni u svojim sopstvenim kućama,
stanicu"... Pokazala sam im moju ličnu kartu. kao što pokazuje sledeći primer, koji se zbio

54
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Prikupljanje informacija o seksualnom nasilju: pristup p r o b l e m u OEBS-KVM 1

Dok žrtve drugih vrsta kršenja ljudskih prava mogu biti zainteresovane da kažu celom svetu šta su do-
živele, to najčešće nije slučaj sa žrtvama seksualnog nasilja. Važno je imati na umu da, na primer, ako
žena preživi seksualno nasilje, može da se susretne sa negativnom društvenom reakcijom. Ne bi od
nje trebalo po drugi put činiti žrtvu tako što će postati izopštenik iz sopstvenog društva. OEBS-KVM je
vodila brigu da se ne traumatizuju ponovo žrtve koje su preživele seksualno nasilje, a takođe da spreči
da se od njih uzimaju iskazi, i da se kasnije ostave nasamo sa svojim traumama. Iako u nekim slučaje-
vima osobi koja je preživela seksualno nasilje može da pomogne činjenica da je o tome nekome ispri-
čala, trauma može da se posle izvesnog vremena vrati u još žešćem obliku. Zbog toga se OEBS-KVM
trudila da zauzme pristup koji bi više bio holistički. Radeći u tesnoj saradnji sa lokalnim ženskim NGO
sa Kosova i iz Makedonije, i vodeći računa o tome da žene koje žele da ispričaju svoje iskustvo, i ka-
snije imaju kome da se obrate. Ovaj posao je obavljen najviše u logoru Čegrane, gde su bila postavlje-
na dva „ženska šatora" švedske NGO, KtK (vidi izdvojeni tekst u 16 poglavlju posvećenom ženama.)

Kako prekinuti cutanje
U sredini kosovskih Albanaca, seksualno nasilje je tradicionalno praćeno zidom ćutnje. Stigmat silova-
nja je toliko dubok da se obično kaže kako će „dobra" žena radije da se ubije nego da nastavi da živi
pošto je bila silovana. Žena koja prizna da je bila silovana može biti odbačena, ili je čak muž, njena
porodica, ili muževljeva porodica može oterati. Anketa koju je OEBS-KVM u aprilu 1999. izvršila među
lokalnim NGO pokazala je da su se i ove organizacije susrele sa ekstremnim teškoćama kada su poku-
šale da prikupe informaciju o ovoj vrsti zločina; neke su tvrdile da su odustale od svakog pokušaja da
prikupe informaciju. Takođe je bilo preporučeno da bi možda bilo lakše da predstavnici međunarod-
nih organizacija, kao neko ko „nije upleten", zadobiju poverenje žrtava seksualnog nasilja, pošto bi uz
njih imale snažniji osećaj da je informacija poverljiva.
OEBS-KVM je bila u mogućnosti da prikupi informaciju o zločinima seksualnog nasilja od svedoka, i
od samih žrtava. Međutim, iskustvo u sličnim situacijama pokazuje da treba da prođe vreme pre nego
što žene osete spremnost da progovore o svome iskustvu. Ovo je takođe bilo i iskustvo OEBS-KVM;
dok su beležili izjave izbeglica, službenici su se susretali sa ženama koje su bile žrtve seksualnog nasi-
lja koje se desilo više meseci ranije. Važno je da se informacija koja sledi ni u kom slučaju ne smatra
potpunom; još mnogo posla treba da se obavi na dokumentaciji o seksualnom nasilju.
Pošto je razvila pristup koji je gore pomenut, OEBS-KVM je bila u mogućnosti da prikupi više informa-
cija nego što se u početku očekivalo. Ni u jednoj izjavi koja se ticala seksualnog nasilja nije izražena
nikakva vrsta osude žrtve, a kada su članovi porodica izveštavali o zločinu koji se desio njihovoj rođa-
ci, potpuno su je podržavali. Službenici OEBS-KVM su na taj način dobili više signala da se stav prema
toj vrsti zločina u stvari menja. Uopšte, OEBS-KVM je imala podršku muškaraca u pokušaju da se žene
osećaju dovoljno sigurne da bi mogle da govore. Muškarci su napuštali sobu ili šator i ostavljali slu-
žbenike OEBS-KVM da sa ženama govore nasamo, pa su čak često ohrabrivali žene da kažu sve šta se
dogodilo, sa svim detaljima.

sredinom februara 1999. godine, kada su jednu civilnom odelu i jedan naoružan (policajac).
ženu silovala četiri policajca i tri civila u njenoj ku- Vrisnula sam. Rekli su da nekoga traže. Rekla
ći, dok je muž bio na poslu. U to vreme, žena je sam im da ću zvati muža da ga pitam za ono-
već četiri i po meseca bila u drugom stanju. ga koga su oni tražili. Policajac me je ščepao za
Oko 21:30 čula sam kucanje na vrata i pitala ruku i rekao na srpskom: „Ne treba nam tvoj
sam ko je. Nije bilo odgovora, ali se čulo kuca- muž". U tom trenutku, tri civila su me silom
nje na prozor. Otvorila sam. Bila su tri čoveka u ugurala natrag u stan. Dva civila su me odvu-

55
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

kla u sobu, jedan je otišao u dečiju sobu, a po- dok su druge bile stare od 17 do 38 godina) i
licajac je stajao napolju, čuvajući stražu. Dva odveli ih na mesto koje se nalazilo 20 metara
civila su mi svukla odeću. Molila sam ih da me od nas. Tamo su bile od 18 do 23 časa. Čule
ne siluju, svu četvoricu. Naterali su me na oral- smo kako su devojke vikale i vrištale.
ni seks. Kada sam pokušala da odbijem, tukli Druge žene su bile ostavljene u planini, a mi
su me. Silovali su me na razne načine. Kada su smo otišle da pronađemo naše (žene). U 23 ča-
prva dvojica završila, pozvala su drugu dvojicu sa su paravojne jedinice otišle, i mi smo došle
da uđu. Pre nego što su druga dvojica ušla, da uzmemo žene koje su se raspršile u raznim
uzela sam drvenu motku i pokušala da se bra- pravcima. Našla sam svoju kćerku kako krvari.
nim, ali sam bila suviše slaba. Pokušala sam da Bila je u šoku i nije mogla da govori sve do sle-
razbijem prozore i da izađem. Međutim, oni su dećeg dana. Videla sam iglu zabodenu u njenu
me zaustavili i vezali mi ruke na leđima i stavi- ruku koja je bila sva u masnicama. Svih 20 že-
li mi nešto u usta kako bih prestala da vičem... na se nalazilo u istom stanju.
Povukli su me naniže, jedan je sedeo na mojim
nogama, a drugi na grudima. Pokušala sam da Ova intervjuisana osoba je ispričala i kako joj je
odbijem, ali su me naterali da nešto popijem i
jedna od silovanih žena kasnije rekla šta su im uči-
više nisam znala šta se sa mnom dešava. Znam
nili pripadnici paravojnih jedinica: „Kada su osta-
samo da sam u jednom trenutku osetila stra-
le poslali u planine, oni su najpre navalili da nas
šan bol u stomaku, i da sam u stomaku osetila
hvataju i ljube, onda su na silu skidali sa nas ode-
nešto metalno. Nisam tačno znala šta je to.
ću. Četiri ili pet njih je silovalo svaku (ženu). U po-
... Nisam znala kada su otišli, znala sam sa- četku nam nisu davali pilule, nego tek pošto nas
mo da su moja deca plakala oko mene, ali ni- je druga osoba silovala. Pošto su nas drogirali, ni-
sam mogla da se pokrenem. Kada je moj muž
smo više bile svesne toga šta se dešava." 4
došao kući (sledećeg jutra, u 8:30), rekla sam
mu šta se dogodilo... Istog dana, on je doveo
moju majku... Zajedno smo otišli kod lekara,
Incidenti koji su se desili posle 20. marta
(jer) sam krvarila. Posle pregleda lekar je pred- U izjavama koje je OEBS-KVM prikupila u Makedo-
ložio pobačaj, jer je beba bila potpuno unište- niji i Albaniji, ima mnogo izveštaja očevidaca, ali i
na. Posle dva dana, izvršila sam pobačaj. 3 više žrtava silovanja i drugih oblika seksualnog na-
silja. Ipak je još uvek prerano da se izvuku precizni-
Grupna si/ovanja koja su vrši/i pripadnici paravoj- ji zaključci o tome koliko je ova pojava bila prošire-
nih jedinica. Ovaj slučaj grupnog silovanja desio na, i koliko je žena bilo silovano ili su bile žrtve dru-
se novembra 1998. On sledi istom obrascu po ko- gih oblika seksualnog nasilja. Biće potrebna dalja
me su izvršena mnoga silovanja u periodu mart- istraživanja, po meri u kojoj vreme prolazi i žene
-juni 1999. godine. Majka opisuje kako je pet pri- mogu lakše da govore o tome šta im se desilo.
padnika paravojnih jedinica silovalo njenu trinae-
stogodišnju kćerku.
Situacije u kojima su se dešava/a si/ovanja

Na dan 16. novembra u selu su nas opkolili pri- Treba reći da su za vreme trajanja sukoba kosovske
padnici policije i VJ, i odmah su razdvojili mu- Albanke rizikovale da budu silovane u skoro svim
škarce od žena. Žene su bile poslane u seosku situacijama i na skoro svim mestima na Kosovu. Ni-
školu. Policajci i vojnici su nas stiskali i pokuša- je bilo važno da li su bile same ili su njihovi muškar-
vali da nas ljube i vređali nas govoreći: „Sada ci još bili sa njima. Mnoge su žene opisale kako su
ćete videti kako izgleda srpsko 'tucanje'" i „Od pokušavale da sebe učine koliko je to moguće ne-
sada ćete u stomacima imati srpske bebe". U privlačnim. Ponekad ih ni sopstvena porodica nije
18 časova stigle su paravojne jedinice, mislim prepoznala kada su došle u izbeglički logor, jer su
da se radilo o Belim orlovima. Izabrali su 20 bile toliko prljave i neuredne. Jedna petnaestogodi-
najlepših mladih žena (među kojima je bila tri- šnja devojčica je opisala kako su se ona i dve prija-
naestogodišnja kćerka intervjuisane osobe, teljice obukle kao stare žene kada su išle u susedno

56
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

selo da donesu nešto hrane. Na sebe su stavile ha- le „mlade i lepe žene" i vraćene posle izvesnog
ljine i marame starih žena. U datom slučaju, među- vremena. Tipičan slučaj je opisan niže. Sudeći pre-
tim, lukavstvo nije uspelo. Intervjuisana osoba je is- ma izjavama izbeglica, ova shema se ponavljala ši-
pričala: „Kada smo već bile krenule kući, zaustavili rom Kosova.
su nas pripadnici paravojnih jedinica koji su bili u Dok su se stanovnici jednog sela pored Gnjila-
džipu. Pokušali su da me uzmu sa sobom, ali sam na/Gjilan krili sredinom aprila u obližnjim planina-
im dala nešto zlata, pa su me pustili. Jedna od mo- ma, opkolila ih je grupa pripadnika paravojnih je-
jih prijateljica nije imala zlata ili novca, pa su je od- dinica. Stanovnike su naterali da se vrate u selo,
vukli u obližnju kuću. Mogle smo da čujemo vriske gde su razdvojili žene i muškarce. Komandant je
i plač, ali su nam onda pripadnici paravojnih jedini- odmah izdvojio jednu ženu u drugom stanju i po-
ca rekli da odemo, inače će nas ubiti. Posle izve- čeo javno da je napastvuje. Sve žene su bile odve-
snog vremena, moja prijateljica je došla našoj kući dene u jednu veliku kuću, odakle su vojnici izvodi-
i rekla mi da su je silovala dva muškarca. Njeno je li one koje su im bile najprivlačnije. Neke od žena
telo bilo sve u masnicama, kao i njen vrat, a krvari- su odvodili u obližnju kuću, dok su druge nekuda
la je u preponama. Rekla je da su joj uradili šta su odvozili. Kada su se žene vraćale u kuću, na neki-
hteli, i da su je onda pustili. Htele smo da je odve- ma su se videli znaci zlostavljanja, kao što su tra-
demo lekaru, ali nigde u okolini nije bilo lekara. Ni- govi ujeda i modrice. Neke su se ponašale kao da
smo mogle da joj pomognemo." 5 su bile drogirane, ljuljajući se i nestabilno hodaju-
Sledeća izjava jedne kosovske Albanke ilustruje ći. Ovo je potrajalo četiri dana; zatim su seljani bi-
koliko je opasnost od silovnja bila sveprisutna: „Da- li naterani da odu do granice. 8
na 24. marta četiri policajca su ušla u našu kuću u Jedan tridesetvogodišnji čovek je opisao kako
Prištini. Pucali su oko sebe i ubili jednu osobu, a on- su u još jednom selu pripadnici paravojnih jedini-
da su zapalili kuću. Naterali su nas da uđemo u dru- ca naterali meštane da se okupe oko neke ispra-
gu kuću i onda su izdvojili grupu žena i devojaka i žnjene kuće. Vojnici su iz mase izdvojili žene i ugu-
odveli ih na drugi sprat. Među njima su bile dve rali ih u obližnju kuću iz koje su se čuli vrisci. Tamo
moje kćerke i tri snaje. Tamo gore su policajci silo- su ostale jedan sat. 9
vali žene i ja sam mogla da ih čujem kako vrište. Po-
sle toga su nam naredili da izađemo i počela je ve- U konvojima. Dok su u konvojima putovale između
lika pucnjava. U gužvi sam izgubila kćerku, ali je dva sela ili prema granici, na mlade žene su se če-
njeno dvoje dece još uvek bilo sa mnom. Krila sam sto okomljavale srpske snage koje su ih okružavale.
se u kući dva dana, ali je onda vlasnik postao suvi- Vojnici su odvlačili sa sobom žene iz konvoja.
še preplašen i rekao mi da bi trebalo da odem. Ta- Ponekad su se one vraćale, ali se dešavalo da se o
ko sam otišla na železničku stanicu." Ova svedoki- njima više ništa ne čuje. Jedan čovek je opisao ka-
nja takođe kaže da je bilo mnogo silovanja i na pri- ko je 10-15 policajaca, aprila meseca, odvuklo iz
štinskoj stanici, a kada se voz u kome je bila pribli- konvoja koji je išao kroz Prištinu njegovu nećaku.
žio granici kod Đeneral Jankovića/Hani i Elezit, mla- Kada je porodica pokušala da je vrati, pripadnici
de žene su bile izdvojene i odvedene. 6 Još jedna že- paravojnih jedinica su pucali u vazduh i poslali po-
na, stara 28 godina, ispričala je kako su petorica rodicu dalje od kuće u koju je žena bila odvedena.
policajaca zaustavili nju i njene prijateljice na ulici u Pola sata kasnije, bila je puštena. Porodici je rekla
Prištini. Žene su naterane da uđu u jednu kuću, gde da je bila silovana. Prepone su joj bile povređene, a
je žena koja je imala 28 godina bila primorana na kasnije se ispostavilo da je zbog silovanja ostala u
oralni seks.7 drugom stanju. 10 Jedna dvadesetosmogodišnja že-
Silovanja za vreme napada na sela. Jedna od situ- na je ispričala kako je bila silovana zajedno sa mla-
acija u kojima su žene bile veoma izložene silova- đom rođakom, dok su putovale u konvoju iz Glo-
nju bila je kada bi srpske snage napadale na sela. govca/Gllogoc prema Prištini. Dodala je da je na
Uobičajeni scenario je bio sledeći: selo bi opkolile tom putu bilo mnogo silovanja. 11 Svedoci su videli
srpske snage koje bi pohvatale seljane i skupile ih kako je 30 mlađih žena bilo skinuto sa traktora iz
zajedno. Razdvojili bi žene i muškarce, a žene bi nekog drugog konvoja u Prištini. Nema drugih in-
odveli u neku od kuća. Iz te kuće, izdvojene bi bi- formacija o njihovoj daljoj sudbini, ali se zna da je

57
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

ženama prećeno silovanjem dok su bile odvođe- lje, pretili kako će poslati žene u specijalne logore.
ne. 12 Jedan tridesetšestogodišnji čovek je opisao Još je tvrdio da su policajci izdvajali najlepše devoj-
kako su pripadnici paravojnih jedinica na putu za ke i odvozili ih nekuda u policijskim kolima. 1 8
Prištinu zaustavili konvoj u kome se i on nalazio. Iz- Sledi odlomak iz izjave petnaestogodišnje de-
dvojeni su mlađi muškarci, kao i mlađe žene koje su vojke koji ilustruje način na koji su srpske snage
bile privlačne. Sudbina žena je nepoznata. 13 Dok je tražile mlade žene:
grupa od dve do tri hiljade ljudi pešice išla prema
Albaniji, u predelu zapadno od Đakovice/Gjakova, Početkom maja, policija je došla pred našu ku-
srpska policija je u šumu odvela „više stotina žena" ću. Dva policajca su ušla u kuću dok je jedan
i tu ih zadržala oko jednog sata. Kako se izrazila in- ostao napolju, u kolima. U kolima sam videla i
tervjuisana osoba, „ t o je trajalo celu noć". 1 4 Jedna ženu staru oko 18 godina, njena su usta bila
intervjuisana osoba opisuje kako su srpski policajci nečim pokrivena, a policajac je držao pištolj
boli mlađe žene i devojke noževima u noge, dok su uperen u njenu glavu. Njena je odeća bila po-
išle prema albanskoj granici. One koje su im bile cepana, imala je masnice i krvarila je. Policajci
privlačne, odvodili su nekuda, i u vreme kada je iz- koji su ušli u kuću tražili su naše isprave i vide-
java zabeležena, o njima se još nije ništa saznalo. 15 10 se da ih najviše interesuju mlade žene. Pita-
11 su koliko mi je godina, i moj otac je odgovo-
U kućama. Silovanja koja su se dešavala u kućama rio da mi je 14. Policajac mu nije poverovao,
gde su žene normalno živele nisu bila tako česta kao nego me je izveo napolje. Rekao mi je da, po-
ona u okolnostima gore opisanim. Ponekad bi pri- što njegova žena nije uz njega (na Kosovu), ja
padnici paravojnih jedinica naizgled sasvim nasumi- mogu da budem njegova žena. Navalio je da
ce upadali u kuće i odvodili, ili na licu mesta silovali me ljubi i ispalio je metak u prozore kada je po-
devojke koje bi se tamo zatekle. U nekoliko izjava je rodica pokušala da vidi šte se dešava. Pokušao
pomenuto da su srpski vojnici ulazeći u kuću da je da strgne sa mene odeću, a kada sam ja po-
pljačkaju i iseljavaju ljude, pitali ima li u kući mlađih kušala da se oduprem, ošamario me. Tada je
žena. Jedna dvadesetosmogodišnja žena je opisala policajac koji je bio u kolima izašao i rekao da
kako su četvorica pripadnika paravojnih jedinica me hoće za sebe. Prvi policajac me vratio u ku-
ušla u njen stan i uperila u nju oružje. Silovali su je i ću. Nastavio je da me steže i ljubi pred celom
teško premlatili po celom telu, dok je njena majka mojom porodicom, i rekao je da će se vratiti
bila zatvorena u susednoj sobi. 16 Jedan dvadeseto- kasnije iste večeri. Zatim su policajci ušli u ku-
godišnjak je video kako su četvorica pripadnika pa- ću našeg suseda, gde su pokušali da nateraju
ravojnih jedinica upala u kuću njegovog suseda i mladu ženu sa bebom na rukama da uđe u nji-
odvela sa sobom tri susedove kćerke i njegovu sna- hov automobil. Pošto je pružala otpor, oteli su
ju. Ženama su vezali oči i ugurali ih u automobil. joj bebu i bacili je na zemlju, gde je beba ležala
Dok je jedan od njih bio sa ženama, ostali su tražili plačući. Ovi policajci su išli od kuće do kuće,
novac od suseda, tukli i njega i njegovu ženu i sina, posle čega se u selu govorilo kako je izgledalo
jer ovi nisu imali šta da im daju. Četiri žene (i dalje da ih zanima isključivo da odvedu mlade
vezanih očiju), bile su odvezene u drugo selo, oda- devojke. 19
kle su se vratile sedećeg jutra u 7 časova.17
Držanje žena u seksua/nom ropstvu. Premda se ne
može govoriti o masovno prisutnom fenomenu,
Sheme po kojima su se odvija/a si/ovanja i
bilo je slučajeva da su grupe žena bile držane kao
seksua/no nasi/je
taoci i zloupotrebljavane na razne načine. U pri-
M/ađe žene kao ugrožena kategorija stanovništva. meru koji sledi, sve žene iz jednog sela bile su dr-
Iz izjava citiranih u ovom poglavlju vidi se da su žane zajedno u zatočenju tokom četiri dana, posle
srpske snage u svojim operacijama protiv civilnog napada na selo kombinovanih snaga, u kojima su
stanovništva posebno na meti imale mlađe žene. bili srpski policajci i „vojnici" (nije jasno da li se mi-
Jedan čovek iz Prištine opisuje kako su pripadnici sli na pripadnike VJ ili paravojnih jedinica). Ovi su
policije i paravojnih jedinica, dok su pljačkali nase- naterali žene da za njih rade, ali su ih i silovali i na

58
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

druge načine seksualno zlostavljali i ponižavali. Ta- cem prema zemlji. Čovek mi je skinuo pantalo-
kođe je rečeno da su ih koristili kao ljudske štitove. ne i donji veš i naterao me da klečim na koleni-
Na dan 6. aprila u selo su ušle srpske snage. ma. Silovao me je u tom položaju, takođe u
Najpre su odvojili muškarce od žena i dece. Žene anus. Bolelo je i htela sam da vrištim, ali mi je
su odveli na poljanu u selu, gde su ih podelili u tri on preko usta stavio ruku. Kada je završio, po-
grupe. Napadači su rekli: „Iskoristićemo vas tako novo je navukao pantalone i izašao iz sobe. Ja
da NATO ne može da bombarduje ovo selo, i da sam se ponovo obukla. Posle nekog vremena,
UČK ne može na nas da puca." 2 0 Žene su raspore- ušla su druga dva čoveka. Pokušali su da mi ski-
đene u tri različite kuće. U svakoj kući je bilo izme- nu džemper, ali sam počela da vičem i rekla
đu 30 i 50 žena. sam im da mi je jedan od njihovih već to uradio
Pre nego što su ušle u kuće, žene su bile nate- i molila sam ih da me puste da idem. Pustili su
rane da ostave sav nakit i druge dragocenosti, do- me, i ja sam se vratila u drugu kuću. 24
kumente i novac. Jedna žena je opisala kako nije
mogla da skine prsten sa prsta i kako je jedan po- Posle tri dana ženama je bilo naređeno da idu
licajac zasekao nožem u prst, tako da je prsten u susedno selo (blizu prelaza na strateški značaj-
skliznuo podmazan krvlju. 21 U kućama, policajci nom magistralnom putu). Tamo su morale da
su naterali žene da se skinu sve do donjeg veša. ostanu dva dana u školi. Jedan pripadnik paravoj-
Zatim su ih pretresli, tražeći još novca. Jedan po- nih jedinica koji je bio u grupi koja ih je držala, re-
licajac je uzeo dete i stavio mu nož pod grlo. Pre- kao im je da služe kao ljudski štit protiv vazdušnih
tio je da će ubiti dete pred njegovom majkom, udara NATO.25
ako mu ne daju više novca. 22 U još jednom sličnom slučaju, pripadnici para-
Tokom dana, žene su bile naterane da rade za vojnih jedinica su izdvojili oko 500 „mladih i le-
srpske snage, da čiste i kuvaju. Noću, „vojnici" su pih" žena i poslali ih u Staro Čikatovo, gde su od
ulazili sa baterijskim lampama tražeći koju bi že- njih tražili da čiste seoske kuće u koje su se nasta-
nu izveli napolje. Žene koje su birali bile su lepe, nili. Žene su držali pod stražom u dve kuće, i hra-
obrazovane i mlade. Njih su odvodili u drugu ku- nili ih jednom dnevno. Svaku ženu su odvodili u
ću gde su se bili smestili „vojnici". Tamo su ih sa- odvojenu sobu, gde su joj govorili da se skine.
slušavali i silovali i naterali da obavljaju različite Ako bi ove to odbile, tukli su ih, zastrašivali i silo-
kućne poslove. Žene su odvodili jednu po jednu; vali. Žene su sledećeg dana bile puštene. 26 Jedna
kada su se vraćale, jedne su ostalima govorile da šesnaestogodišnja devojka je prema iskazima izvr-
su bile silovane, dok su druge govorile kako su ih šila samoubistvo tako što je skočila u bunar - po-
samo terali da rade. Međutim, jedna od žena ko- što je bila silovana. 27
je su bile odvedene je rekla ostalima kako nema
potrebe da lažu da su ih odvodili tamo samo da Ubijanja kojima je prethodilo silovanje. U nekim
im skuvaju kafu ili da peru i čiste, jer „su nam ura- izveštajima se govori o ženama koje su bile najpre
dili mnogo gore stvari". 23 silovane pa onda ubijene. Stvarni broj žena koje
Jedna žena je dala izjavu o tome šta joj se do- su bile silovane pre nego što su ih ubili je verovat-
godilo kada je jedne noći bila odvedena. no znatno viši nego što je navedeno u izveštajima.
U konfliktnim situacijama žene su u velikoj opa-
Treće noći su došli da me traže. Rekli su da ho- snosti da budu silovane pre nego što ih ubiju, i
će nešto da me pitaju. Odveli su me u sobu na broj onih koje su ubijene često je veći od broja
čijem je podu bilo belo ćebe. Zatvorili su vrata i onih koje prežive. Pošto je silovanje izuzetno ose-
komandant mi je rekao da iz sobe neću izaći ži- tljivo pitanje u društvenoj svesti kosovskih Alba-
va ako im ne dopustim da mi urade to što ho- naca, može se pretpostaviti da su u mnogim inter-
će. Posle toga sam ostala sama sa nekim čove- vjuima intervjuisane osobe prećutale ovu vrstu
kom. Kad smo ostali sami, on je uzeo svoj nož i detalja, iz poštovanja prema ubijenoj ženi.
stavio mi ga pod grlo. Rekao mi je šta hoće sa Uprkos tome, bilo je očevidaca koji su posve-
mnom da uradi. Dok mi je govorio, psovao je. dočili da su žene bile silovane, pa zatim ubijene.
Naterao me je da legnem na ćebe, ležala sam li- Jedna starija žena iz Prištine je ispričala kako je vi-

59
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

dela da je sedmnaestogodišnja devojka bila silo- Jedan tridesetogodišnji čovek iz Prištine opisu-
vana i ubijena. U još jednoj izjavi, mlađi čovek opi- je kako je čuo ženu koja je vikala da joj je policija
suje kako je video ženu kojoj su pucali u nogu, i odvela sedamnaestogodišnju kćer. Jedan sat ka-
telo neke druge žene koja je bila pogođena u gru- snije, video je devojku na ulici kako plače. Odeća
di. Ranjena žena mu je rekla da su one obe bile si- joj je bila iscepana. Devojka je rekla da više ne že-
lovane od strane pripadnika paravojnih jedinica, li da živi i da „su joj uradili one stvari". 3 4 Jedna
koji su zatim pucali na njih. 2 8 dvadesetdevetogodišnja žena je u Orahovcu vide-
Da se radilo o silovanju pre ubistva, može se la pet policajaca koji su otimali devojke između 15
zaključiti iz opisa stanja u kome su neka ženska te- i 20 godina. Odvodili su ih na stadion. Sat kasni-
la bila pronađena. Jedan stariji čovek je, na pri- je, iste devojke su se vraćale plačući. Videla je i ka-
mer, opisao kako je ušao u kuću i video telo žene ko policajci sređuju svoje odelo (popravljaju košu-
koje je ležalo na sofi. Ona je bila delimično skinu- lje i opasače). Dve od devojaka su bile izgrebane
ta, jakna joj je bila raskopčana tako da su se vide- po licu, a drugima su glave bile krvave. 35
le grudi, a donji deo tela je bio go. Na njenim le- U jednom selu u opštini Vitina/Viti, osam pri-
đima je bilo više uboda nožem, a na glavi i u sto- padnika paravojnih jedinica je bilo viđeno kako u
maku je imala rane od metaka. 2 9 neku kuću odvode dve mlade žene, jednu staru 19
i drugu 21 godinu. Tamo su ih zadržali jedan sat.
Si/ovanje kombinovano sa drugim ob/icima tortu- Kada su žene otuda izašle, nisu imale na sebi suk-
re i z/ostav/janja. Silovanje je samo po sebi zločin nje, a oko genitalija su bile krvave. Izgledale su u
torture. 3 0 Uz to, u izveštajima se pominje da je si- šoku. 36 Na drugom mestu, jedna sedamnaesto-
lovanje bilo vršeno u vezi sa drugim vrstama fizič- godišnja devojčica je opisala kako je njena prijate-
kog nasilja. Na primer, jedan sedamdesetpetogo- ljica bila izvedena iz kuće u koju su je odveli pri-
dišnjak opisuje kako je krajem aprila 1999. sreo tri padnici paravojnih jedinica. Posle toga, prijateljica
žene koje su mu ispričale da su ih, zajedno sa još je rekla devojci: „Ako te odvedu, mogu sa t o b o m
20-30 drugih žena, silovali dvanaestorica maskira- da urade sve što hoće." 3 7 Dve trinaestogodišnje
nih muškaraca. Imale su posekotine na grudima, devojčice su rekle jednoj ženi iz Prištine da su ih si-
u predelu genitalija i na licima. 31 lovali policajci. 38 Marta meseca 1999, jedna tride-
setdevetogodišnja žena se nalazila u konvoju koji
Si/ovanje nakon otmice. Mnogo je izveštaja o to- je iz Mitrovice išao za Albaniju, i videla je kako su
me da su mlađe žene bivale otete, bilo pojedinač- se mlade žene pridružile grupi pošto su bile „ne-
no, bilo u grupama. U najvećem broju slučajeva, gde". Žene su bile krvave, a neke od njih su imale
vraćale su se posle nekoliko sati, ali u drugim slu- poderanu odeću. 3 9
čajevima intervjuisane osobe nisu imale daljih in-
formacija o sudbini tih žena. Budući da je posto- Si/ovanje i seksua/no nasi/je u vezi sa iznuđiva-
jalo smišljeno odabiranje mladih žena za silova- njem novca. Brojne su izjave o seksualnom nasilju
nje, kao što je već zabeleženo, osnovan je strah da povezanom sa iznuđivanjem novca. U nekim slu-
je upravo to zadesilo žene koje su bile otete i za- čajevima, počinioci bi silovali žene ako im ove ne
tim nestale. U slučajevima kada su se žene posle bi dale novac, u drugim slučajevima, rođaci su da-
otmice vraćale, obično su bile u takvom stanju da vali novac kako bi oslobodili žene. Jedan čovek je
je ostalima bilo sasvim jasno šta im se desilo. opisao kako su dvojica pripadnika paravojnih jedi-
Jednom meštaninu Starog Sela, koji je bio oti- nica otela ženu njegovog suseda zato što sused
šao u Uroševac, rekli su drugi zemljaci koji su u nije imao novca da im da; njega su vezali, a njego-
Uroševac došli posle njega, da su pripadnici para- vu ženu odvezli kolima. Svedok nastavlja: „Video
vojnih jedinica odveli šest devojaka, i da niko ne sam kako je troje dece trčalo za kolima vrišteći.
zna šta se dalje sa njima desilo. 32 U Velikoj Kruši Ona se vratila kući posle četiri sata, plačući i vidno
(Orahovac) VJ je u džamiju naterala 1000 ljudi (že- potresena." 4 0 Jedna tridesetdvogodišnja žena je u
na i dece). Svakog sata vojnici su dolazili i zahte- Makovcu/Makofc (Priština) videla kako je vojnik VJ
vali novac. Takođe su odveli dve ili tri devojke, i odvukao sa traktora njenu sestru, dok su se nala-
vratili ih kasnije. 33 zili u velikom konvoju koji se kretao prema Prišti-

60
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

ni. Vojnik je pretio da će je silovati, ali ju je pustio ili tri čoveka. U drugim slučajevima, to se dešava-
pošto mu je intervjuisa osoba dala nešto novca. lo odmah, tako da nisu znale šta se dalje zbivalo:
Intervjuisana osoba je zatim videla oko 30 mladih to je okolnost koja deluje krajnje traumatično.
žena koje su stajale pored kolone, dok su pripad- U dva od citiranih slučajeva pominje se da su
nici paravonih jedinica nastavljali da u masi vrše droge ženama davane tokom silovanja. U još jed-
selekciju. Kada su ovi hteli da izdvoje i njenu se- nom slučaju, krajem marta 1999, policija je ušla u
stru, intervjuisana osoba im je dala nešto novca i jednu kuću u Prištini. Sve ukućane su isterali napo-
oni su je pustili da ode. 41 Jedna sedamnaestogo- lje, osim jedne mlađe žene koju su vezali za krevet;
dišnja devojčica je videla kako su policajci izvršili tamo je bila držana 15 minuta. Kada je izašla iz ku-
otmicu dve mlađe žene. Otac jedne od njih je po- će, bila je normalno obučena, ali je oko usta imala
nudio 8000 DM ne bi li mu vratili kćerku. Policajac tragove pene. Posle toga je izgledala depresivno i
je uzeo novac, ali mu kćerku nije pustio. 42 govorila je nepovezano. Prema navodu intervjuisa-
ne osobe koja je ovo ispričala, žena nije bila u sta-
Javno silovanje, pred drugim licima. Jedan od nači- nju da išta kaže o tome šta se dogodilo u sobi. 46
na da se žena još više ponizi bio je da je siluju pred Dvadesetosmogodišnja žena je opisala kako su
ostalima. Postoji više izjava u kojima se opisuje ka- u selo blizu Glogovca došli pripadnici srpskih pa-
ko su žene bile javno silovane, u prisustvu svojih ravojnih jedinica i odveli sa sobom žene. Kada su
porodica. Jedna intervjuisana osoba je ispričala ka- ove bile dovedene natrag, bile su nage i prekrive-
ko je sedamnaestogodišnja devojčica u Prištini bila ne modricama, a na usta im je izlazila pena. Posle
silovana pred svojim roditeljima. 43 Dvadesetosmo- tri ili četiri sata su umrle. 47 U drugom incidentu,
godišnji čovek je opisao kako su ga zajedno sa dve policajci i pripadnici paravojnih jedinica su ušli u
mlađe žene, krajem marta, na putu između Urošev- kuću u Prištini, gde je živeo mladić star 22 godine,
ca i Prištine, zaustavili vojnici koji su bili u konvoju i naredili njemu i njegovoj sestri da napuste kuću,
sa mnogim tenkovima i kamionima. Vojnik VJ i je- ali su se predomislili i zadržali njegovu sestru. Is-
dan naoružani civil su zgrabili jednu od žena i od- pričao je: „Uskoro me je pozvao natrag jedan pri-
vukli je 50 metara od puta, i tamo je silovali u pri- padnik paravojnih jedinica i rekao mi da se posta-
sustvu mnogih vojnika VJ koji su se smejali. U kola ram o sestri koja je bila u nesvesti. Kada sam ušao,
mladog čoveka su je vratili nagu i onesvešćenu.44 video sam da sestra leži na podu, mokra u licu i sa
Jedan osamnaestogodišnjak priča kako su sredi- penom na ustima. Sestra mi je ispričala da su po-
nom maja tri pripadnika paravojnih jedinica ušla u kušali da je siluju, ali da nisu uspeli, jer se onesve-
kuću u Prištini u kojoj su boravila raseljena lica. Naj- stila, pa su je ostavili." 48
pre su tukli neke od muškaraca koji su tu bili, a on-
da su svoju pažnju usmerili na mladu ženu kojoj je
Silovanje i seksualno nasilje
bilo 19 godina. Skinuli su joj odeću, a onda su je
kao oružje u ratu
dvojica od njih silovala u prisustvu njene porodice i
intervjuisane osobe. Kada su počeli da je pipaju, Iz izjava izbeglica vidi se da su počinioci silovanja i
devojka se onesvestila, tako da su sačekali dok po- drugih dela seksualnog nasilja za vreme sukoba na
novo nije došla sebi. Njena majka je pokušala da je Kosovu pripadali istim grupama koje su počinile i
zaštiti, ali je jedan od počinilaca stavio nož na nje- druga kršenja ljudskih prava. Pripadnici VJ, policije,
ne grudi i naterao je da posmatra prizor. Kada su paravojnih jedinica i srpski civili su svi pominjani
odlazili, odvukli su sa sobom drugu mladu ženu. 45 kao počinioci silovanja žena albanske narodnosti.
Iz izjava se može dosta jasno razabrati da je si-
Droge. U nekim izjavama je rečeno da su žene bi- lovanje zajedno sa drugim oblicima seksualnog
le drogirane kada su ih silovali. Ovo je u suprotno- nasilja bilo korišćeno kao sredstvo ponižavanja al-
sti sa oblicima seksualnog nasilja o kojima je izve- banskih žena i celokupne kosovske albanske za-
štavano u Bosni i Hercegovini. U nekim slučajevi- jednice. Ima nekoliko opisa koji govore kako su
ma, u kojima je to zabeleženo na Kosovu, žene su srpski počinioci zlurado posmatrali silovanje al-
bile naterane da uzmu drogu za vreme grupnog banskih žena. Jedna žena je opisala kako su poli-
silovanja, pošto su već bile silovane od strane dva cajci, pošto su bili u kući gde su držali mlađe žene

61
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

iz sela, govorili kako mogu da rade šta god hoće škaraca se najčešće dešavalo u zatvoru. Osim u
sa albanskim ženama, i kako su se smejali dok su ovim situacijama, izgleda da je teranje ljudi da se
to govorili. 4 9 Jedna mlada žena koju je bio napao skinu goli bio najčešći oblik seksualnog ponižava-
komandir policije, ispričala je kako se komandir nja muškaraca. Izjave koje se ovde navode ne bi
hvalisao sledećeg jutra: „Ujutru, policajci su nate- trebalo da se shvate kao da situaciju opisuju pot-
rali našu porodicu da se ukrcamo u autobus. Ka- punije nego kada je reč o delu ovog poglavlja ko-
da me je ugledao komandir policije, rekao je 'da je je posvećeno ženama, pošto i muškarci imaju
je sa mnom proveo celu noć' i hvalio se time kako isto toliko teškoća kao i žene da govore o tome da
su mi posle toga grudi užasno izgledale." 50 su bili žrtve seksualnog nasilja. Stoga je sasvim
Silovanje i drugo seksualno napastvovanje su moguće da su se dešavali incidenti o kojima
ponekad činjeni javno, tako da što je moguće više OEBS-KVM nije bila izveštena.
ljudi za njih sazna. Na ovaj način su srpske snage
bile sigurne da će se vest o tome brzo proširiti me- Seksua/no napastvovanje u zatvorima. U zatvorima
đu albanskim stanovništvom Kosova, čime je ta i drugim mestima gde su ljude držali zatočene, bi-
vest postajala još jedno oruđe zastrašivanja za vre- lo je mnogo nasilja, od čega se ponešto može kva-
me najnasilnijeg perioda unutrašnjeg sukoba, po- lifikovati kao seksualno nasilje (vidi takođe 6. po-
sle kraja marta 1999. Kada se vrši za vreme oruža- glavlje). Jedan pedesetpetogodišnji čovek je opisao
nog sukoba, silovanje je usmereno protiv celokup- nasilje koje se desilo u prištinskoj policijskoj stanici:
ne zajednice, a ne samo protiv pojedinačne žrtve. „Na dan 3. maja izveli su nas pred islednike radi sa-
Druga dimenzija korišćenja silovanja u ratne slušavanja u vezi sa aktivnostima UČK. Ovi su nas
svrhe je da mnoge žene, koje su silovane, a pone- naterali da skinemo naša odela i da legnemo. Tukli
kad i unakažene, kasnije više nisu fizički sposobne su nas drvenim palicama, po svim delovima tela,
da imaju dece. Ili žrtva može da pretrpi takve psi- osobito po leđima i glavi. Takođe su stavljali naše
hološke posledice silovanja, da posle toga više ni- penise (i moj) na sto i udarali po njima. Mogli su se
je u stanju da ima normalne heteroseksualne od- čuti različiti krici. Ali, vičeš koliko hoćeš - nema na-
nose. I još, društvo može da odbaci žrtvu, jer je vi- čina da se izvučeš. Tukli su nas dok se nisu umorili
di kao „obezvređenu" i neprikladnu za brak. (oko dva sata). Posle toga su nas sve ponovo izveli
Dalje, jasno je da je seksualno nasilje korišćeno na hodnik. Trebalo je da nosimo neke ljude koji ni-
kao instrument „etničkog čišćenja", prema obra- su mogli da se kreću. Tada su nas ukrcali u autobu-
scima sličnim onima koji su već viđeni u Bosni i se i prebacili u Lipjan (srpski: Lipljan). Imao sam krv
Hercegovini. Komentari Srba, počinilaca silovanja, u mokraći tokom 17 dana." 5 2
kako su zabeleženi na Kosovu, takvi kao što su:
Jedan svedok, opisujući svoje zatočeništvo u li-
„Vi više niste Albanke, jer ćete nositi srpsku decu",
pljanskom zatvoru, rekao je kako je video da su za-
veoma su slični onima koji su se mogli čuti od
tvorenike muškarce silovala dva policajca koja su iz-
strane sličnih počinilaca u Bosni i Hercegovini, što
javila da boluju od SIDE.53 Drugi čovek je ispričao
ukazuje na to da je silovanje bilo korišćeno kao
kako su „svi muškarci bili odvedeni u Novi Dom bli-
oružje pomoću koga se poništavala etinička pri-
zu Kosovog Polja sledećeg dana, u oklopnom vozi-
padnost žene. 51
lu. Tamo smo jedan po jedan bili dovođeni u trgo-
vinski centar u kome je policija organizovala svoje
Seksualno napastvovanje muškaraca prostorije gde su se vršila saslušavanja. Tukli su nas
Slučajevi seksualnog napastvovanja muškaraca, o palicama, šutirali u prepone, udarali našim glava-
kojima ćemo sada govoriti, još jedan su znak da je ma o zidove, dok se neki nisu onesvestili. Jedan čo-
seksualno nasilje bilo korišćeno kao svesna takti- vek koji ni posle ponovljenog batinanja nije hteo da
ka da se podrije identitet kosovskih Albanaca ta- govori, morao je da skine svu svoju odeću. Polica-
ko što bi se slomio fizički, psihološki i seksualni jac je otvorio fioku od stola i rekao mu da stavi svoj
identitet žrtava. penis između daske na stolu i prednje strane fioke.
Tamo gde je to pomenuto u izjavama koje je (Čovek je) dao (lažno) ime osumnjičenog za član-
prikupila OEBS-KVM, seksualno nasilje protiv mu- stvo u UČK i bio je pušten. 54

62
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Seksualno ponižavajući postupci. Mnogi muškar- 3
M/1017.
4
M/1173.
ci su bili ponižavani tako što su primoravani da se 5
M/1023.
skinu pred drugima. Jedan osamnaestogodišnji 6
A/0534.
mladić je opisao kako su se on i još neki drugi lju- 7
M/1782.
8
di krili u šumi u prizrenskoj opštini, gde ih je pro- M/0312; M/0315; M/0343: M/0750; M/1053; M/1158; M/1266;
M/1333; M/1447.
našla i opkolila policija. Policajci su im naredili da 9
M/1701.
se vrate u svoje selo, a tamo su ih batinali, natera- 10
M/0745.
11
li da legnu na zemlju, da jedu travu i da pevaju M/141.
12
M/1190.
srpske pesme. Mlađi ljudi (među njima i intervjui- 13
M/1378.
sana osoba), bili su odvedeni u šumu, gde su mo- 14
A/1099.
rali da se skinu i da dva sata stoje nagi na kiši, dok 15
A/0928.
16
su policajci pretresali njihovu odeću. 55 17
M/1411.
M/1806.
U drugom slučaju koji se desio u dečanskoj op- 18
M/0573.
štini, muškarac star 33 godine je odbio da se ski- 19
M/1278.
20
ne pred drugim muškarcima i ženama, kada je to A/0225
21
A/0225.
od njega tražio policajac. Zato su ga tako pretukli 22
A/0225.
da su mu slomili tri rebra. 56 U selu Kraljine/Kralan 23
A/1124.
24
(Đakovica), srpske snage su zaustavile na kontrol- A/0230.
25
A/0230; A/0228; A/0225; A/1124; A/1229.
nom punktu oko 400 ljudi koji su pokušavali da 26
M/0830.
pobegnu. Naterali su ih da se potpuno skinu, pre- 27
M/1292.
tresli i njihova tela i odeću, i naterali ih da kleče sa 28
M/1416.
29
rukama na potiljku. 5 7 30
M/081.
Izveštaj specijalnog izveštača UN o torturi, Najdžela S. Rodlija,
U Kosovskoj Kamenici/Kamenice, policija je na koji je podnesen u vezi sa Rezolucijom komisije za ljudska pra-
putu zaustavila jednog čoveka starog 36 godina. va 1992/32, E/CN.4/1995/34, paragraf 19, 12. januar 1995.
31
Pošto su pregledali njegove lične isprave, policaj- M/0875.
32
M/1168.
ci su mu naredili da ode u obližnju šumu. Tamo je 33
M/0457.
sedam policajaca počelo da ga batina. Naredili su 34
M/1260.
35
mu da skine odeću, a onda da se ponovo obuče, M/0547.
36
M/1498.
nekoliko puta. 5 8 U Varoš Selu/Varosh (Uroševac), 37
M/1214.
desetak pripadnika paravojnih jedinica je naredilo 38
M/1760.
grupi muškaraca da se skinu. Jedan od njih je to 39
M/1339.
40
M/1806.
odbio, zbog čega su ga nožem uboli u slabinu. 41
M/1458.
Pripadnici paravojnih jedinica su zatim otvorili ka- 42
M/1278.
piju dvorišta gde su držali ljude, i rekli im da „sa- 43
M/0101.
da mogu goli da odu u Makedoniju". 5 9
44
M/0454.
45
M/1759.
46
M/0912.
47
M/0717.
1
Silovanje spada u širu kategoriju „seksualnog nasilja", koje je 48
M/0816.
definisano kao svako nasilje, fizičko ili psihičko, koje se sprovo- 49
M/0312.
di na način koji se tiče pola ili koje za metu ima seksualnost. 50
A/0922.
Seksualno nasilje pokriva kako fizičku tako i psihološku agresi- 51
M/1173.
ju koja je usmerena na seksualne karakteristike ličnosti, kao što 52
M/1777.
je primoravanje ljudi da se pred drugima skinu goli, unakaža- 53
M/1617.
vanje nečijih genitalija ili sečenje ženskih grudi. „Contempora- 54
M/1418.
ry Forms of Slawery: Systematic rape, sexual slawery and slawe- 55
A/0909.
ry-lke practices during armed conflict" („Savremeni oblici rop- 56
A/0538.
stva...") Završni izveštaj koji je podneo Gaj Mek Dugal, specijal- 57
A/0065; A/0066; A/0068; A/0167; A/0168.
ni izveštač Potkomisije UN za sprečavanje diskriminacije i zašti- 58
M/0423.
tu maloletnika. E/CN.\4/Sub.2/1998/13. 59
M/0459.
2
M/1736.

63
Osmo pog/av/je

NESTANCI1

Brojni slučajevi o kojima je bila obaveštena OEBS- nju kod srpskih ili jugoslovenskih snaga. Izvan
-KVM, i u kojima je bilo potvrđeno ili se sumnjalo okvira je ovog izveštaja, čiji je cilj analiza podata-
da je UČK izvršila otmicu kosovskih Srba, razmotre- ka koje je prikupila OEBS-KVM, da odredi da li je i
ni su u 9. poglavlju o kosovskim Srbima. U vreme ko od ovih ljudi „nestao" prema definiciji koju je
kada je OEBS-KVM bila razmeštena na Kosovu, naj- donela Deklaracija UN o zaštiti svih osoba od ne-
više civila o kojima je bilo izvešteno da su „nestala stanka, 2 to jest da li su osobe bile „uhapšene, za-
lica", a u vezi sa sukobom, u stvari su bili nestali iz- držane ili otete protiv svoje volje, ili na drugi na-
među juna i septembra 1998. godine, to jest pre čin lišene slobode od strane zvaničnih lica koja na
potpisivanja ugovora između SRJ i OEBS, 26. oko- različitim nivoima predstavljaju vlade, ili od strane
tobra 1998. Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM organizovanih grupa ili pojedinaca koji su delova-
je sarađivalo sa srpskom zajednicom u pokušaju da li u ime ili sa znanjem i podrškom, posrednom ili
se pronađu ti ljudi, i s tim u vezi je kontaktirala i neposrednom, vlade, čemu je sledilo odbijanje da
UČK. Prioritet je ipak bio dat slučajevima onih ljudi se otkrije sudbina ili mesto nahođenja nestalih
koji su prema izveštajima bili kidnapovani za vreme osoba, ili odbijanje da se prizna činjenica lišavanja
prisustva OEBS-KVM na Kosovu. Bila su upotreblje- slobode čime je takva osoba bila stavljena izvan
na značajna sredstva, često uspešno, kako bi se ti zaštite zakona". 3
ljudi oslobodili iz zatočenja UČK.
Sudeći prema izjavama koje je OEBS-KVM pri-
1
kupila od izbeglica, i koje se odnose na period od Više o nestalim licima na Kosovu vidi u 19. poglavlju.
2
Deklaracija o zaštiti svih lica od nestanka, Rezolucija Generalne
20. marta do 9. juna 1999, postoji veliki broj ko- skupštine 47/133 od 18. decembra 1992.
sovskih Albanaca za čiju se sudbinu kaže da je ne- 3
Optužbe za takve nestanke je kasnije pratila OEBS-MiK koja je
poznata, pošto su poslednji put viđeni u zatoče- na Kosovu od jula 1999.

64
Deveto poglavlje

PROIZVOLJNA HAPŠENJA I ZATOČENJA

Pravo na ličnu slobodu i slobodu od proizvoljnog Međutim, neke odredbe Zakona o krivičnom
hapšenja ili zatočenja bilo je masovno narušavano postupku izgleda da su u suprotnosti sa jugoslo-
za vreme sukoba na Kosovu, i u vremenskom okvi- venskim ustavnim garancijama i međunarodnim
ru koji pokriva ovaj izveštaj. Stotine ljudi su bile standardima u oblasti ljudskih prava, pa ih je srp-
uhapšene ili na drugi način lišene slobode i od ska policija i tumačila kao carte blanche da poje-
strane srpskih i od strane jugoslovenskih vlasti, uz dince drži u pritvoru i po tri dana (72 časa).3 Iako
potpuni prezir prema garancijama koje daju do- su iz perspektive prava čoveka bile često kritikova-
maće zakonodavstvo i međunarodni standardi. ne od strane jugoslovenskih pravnika, 4 ove odred-
Ovo je posebno bio slučaj u jugoslovenskim i srp- be, koje su vremenski starije od Ustava SRJ, nasta-
skim vojnim operacijama posle 20. marta 1999. vljaju da se primenjuju i daju srpskoj policiji do-
Pojedince su takođe lišavali slobode i držali naoru- brodošlu rupu u zakonu pomoću koje se opravda-
žani civili, paravojne jedinice i naoružane bande vaju mnoge njene aktivnosti.
koje su delovale izvan bilo kog pravnog okvira, Nakon proglašavanja ratnog stanja, jugoslo-
kao i UČK. Ovaj deo izveštaja se najviše bavi pro- venska vlada je propisala dalekosežne modifikaci-
izvoljnim hapšenjima i zatočenjem koje su vršile je pravila koja regulišu postupak hapšenja, što je
srpske i jugoslovenske vlasti, ali takođe prati krše- dalo velika ovlašćenja policiji, uključujući i pravo
nja ljudskih prava čiji je počinilac bila UČK. da obavlja kućne pretrese bez sudskog naloga, i
da ljude drži u pritvoru do 30 dana. 5
Proizvoljna hapšenja na Kosovu:
zakon i praksa Protivpravne procedure
prilikom hapšenja
Treba zabeležiti da jugoslovenski i srpski zakoni
koji su bili na snazi na Kosovu za vreme ovog pe- OEBS-KVM je izvestila o brojnim slučajevima kada
rioda uključuju mnoge mehanizme zaštite protiv su osobe držane u pritvoru protivno usvojenim
proizvoljnog hapšenja koje sadrže i međunarodni procedurama, što je takva hapšenja činilo protiv-
standardi kao što je Međunarodna konvencija o pravnim kako u odnosu na domaće zakone, tako
građanskim i političkim pravima (ICCPR). Ovi me- i prema međunarodnim standardima. Na primer,
hanizmi zaštite uključuju stroge granice trajanja u brojnim slučajevima, hapšenja su vršena, a da
pritvora, ograničenja policijskih ovlašćenja za uhapšeni nije bio obavešten o razlozima za hap-
hapšenje i pritvor, kao i garancije poštovanja fizič- šenje. Kada je odgovarala na primedbe OEBS-
kog integriteta i dostojanstva pritvorenika. 1 -KVM u periodu od januara do marta 1999, srpska
Lice koje je osnovano osumnjičeno da je poči- policija je priznala da je sprovodila brojna hapše-
nilo krivično delo može biti zadržano i pritvoreno nja i zadržavanja u pritvoru, ali je poricala da ona
samo na osnovu odluke nadležnog suda. Pritvor nisu imala zakonsku osnovu. Vlasti su, na primer,
može biti određen na osnovu rešenja istražnog tvrdile da ne postoji zakonska obaveza da se
sudije nadležnog suda, ali samo u slučaju ako je uhapšena osoba obavesti o razlozima hapšenja. 6
to neophodno za obavljanje istražnih radnji, ili Ovaj stav je potkrepljen tumačenjem srpskog za-
zbog razloga javne bezbednosti. 2 kona koji policiji daje najšire moguće opcije za de-

65
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

lovanje, a nedostatak sudske kontrole dosta libe- U stvari, razlozi zbog kojih je srpska policija
ralnih ustavnih garancija je srpskoj policiji dao op- mogla da pritvori nekoga, mogli su biti i mnogo
štu privilegiju nekažnjivosti. bananiji. U velikom broju slučajeva koji su saop-
Posebno za vreme vazdušne ofanzive NATO, šteni, policija je od građana jednostavno iznuđi-
pojedinci su bili potpuno proizvoljno pritvarani, vala novac ili druge dragocenosti.
da bi im tek kasnije dali „pravni dokument" (to
jest nalog za hapšenje). U t o m dokumentu se na- Na dan 3. februara u 14:40, policajci su došli
vodio razlog za hapšenje, ali nisu bili dati nikakvi na pijacu iza zatvora i počeli da prete ljudima
detalji o prekršajima zakona zbog kojih su uhap- (koji su kupovali ili prodavali robu na pijaci).
šeni bili okrivljeni. Često, ova procedura je bila Dva kosovska Albanca nisu znala srpski, pa ni-
eksplicitno zasnovana na novim jugoslovenskim su razumeli šta su policajci govorili... Policajci
propisima o ratnom stanju. Faktor proizvoljnosti su ih uhapsili i odveli u policijsku stanicu. Poli-
mnogih hapšenja i puko formalno izdavanje nalo- cajci ih nisu zastrašivali niti zlostavljali, samo
ga za hapšenje, bili su osvetljeni u mnogim sluča- su im uzeli novac (prema iskazu, 310 DM i dra-
jevima koji su bili saopšteni OEBS-KVM. gocenosti, pa su ih pustili preteći da će, slede-
ći put, da ih uhapse i odvedu u zatvor. 8
Jedan (identifikovan i imenovan) inspektor je
tražio (od jedne intervjuisane osobe) da sara- Nepoštovanje osnovnih prava zatvorenika
đuje i postane špijun za račun policije. (Čovek)
Ustavom zagarantovana prava zatvorenika, da bu-
je to odbio. (Policajac) mu je zapretio da, ako
de izveden pred sudiju i da ospori zakonitost svog
se ne saglasi, njegova porodica neće biti bez-
pritvora, redovno su bila gažena. Svaka pritvorena
bedna, pa je dodao: „Danas je ljudska glava
osoba mora odmah biti obaveštena o svom pravu
jeftinija od kile brašna. Ubili smo Fehmi Agani-
da ne odgovara na pitanja. 9 Istražni sudija takođe
ja, ništa lakše, nego da ubijemo i tebe!" (Poli-
mora odmah da obavesti osobu koja je uhapšena o
cajac) je znao da je intervjuisani aktivista i da je
tome da može da angažuje branioca koji može da
već bivao u zatvoru. Dao mu je papir na kome
prisustvuje saslušavanjima. 10 Međutim, prema ju-
je pisalo da je uhapšen zbog „neprijateljske de-
goslovenskom zakonu, branilac ne može da razgo-
latnosti" (Član 136 (1) KZSRJ). U dokumentu je
vara sa svojim klijentom nasamo pre saslušanja kod
takođe stajalo da je pritvor produžen na 30 da-
istražnog sudije. 11
na, u skladu sa izmenom zakona. 7
Bilo koje lice koje je pritvoreno ima pravo da
od vlasti zahteva da obaveste njegove bliske o pri-
Proizvo/jna hapšenja
tvaranju. 1 2 Sud ili policija moraju da izveste poro-
Dalje, postojala je opšta shema po kojoj su kosov- dicu uhapšenog čoveka u roku od 24 sata, sem
ski Albanci zatvarani na sasvim proizvoljnoj osno- ako se on sam t o m e protivi. Međutim, OEBS-KVM
vi. U takvim slučajevima jedini osnov za pritvor je primila mnoge žalbe od članova porodice uhap-
bio je da je hapšenje obično bilo povezano sa či- šenih lica (od kojih su većina bili mlađi muškarci),
njenicom da je pojedinac bio iz tog i t o g sela, što koji su o njima govorili kao o nestalim osobama.
je bilo dovoljno da se posumnja da je pristalica U nekim područjima, u februaru i početkom mar-
UČK, ili je razlog za hapšenje bio taj da je bio „ m u - ta, OEBS-KVM je bila preplavljena telefonskim po-
škarac u godinama kada je sposoban za vojsku", zivima građana koji su tražili da se istraži i kod po-
što se ne može smatrati nekim objektivnim razlo- licije proveri da li je uhapšen član porodice za ko-
gom za hapšenje. Najčešći povod hapšenja je, me- ga se nije znalo šta se sa njim dešava. Teško je
đutim, bio nedostatak bilo kakvog pravog ličnog utvrditi da li su članovi porodica u stvari bili oba-
dokumenta, i potreba policije da se utvrdi nečiji vešteni od strane policije ili samog zatvorenika,
identitet. Budući da mnogi kosovski Albanci nisu kao što su vlasti imale tendenciju da tvrde, ili su
imali ni ličnu kartu ni pasoš, bili su u neprestanoj žalbe porodica bile zasnovane.
opasnosti da budu uhapšeni od strane uličnih pa- Gaženje osnovnih prava uhapšenog u ključnoj
trola, ili u autobusima, ili na pijacama. fazi prvih časova i dana posle hapšenja, obično je

66
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

za sobom povlačilo i lanac budućih kršenja ljud- Zaobilaženje procedure korišcenjem
skih prava. Ono je stvaralo kod pritvorenika takozvanih „informativnih razgovora"
posebnu osetljivost na torturu i zlostavljanje, koji
Kako bi kontrolisali maksimalan broj pojedinaca,
su sistematski bili primenjivani da bi se dobile sa-
a bez obaveze da poštuju formalne zahteve hap-
mooptužujuće izjave koje su kasnije korišćene kao
šenja na osnovu zakona, opšta praksa policajaca
dokazi na procesu protiv pritvorenika. Proizvoljna
na Kosovu, a i u celoj Srbiji davno pre 1998, bilo
hapšenja su mogla da vode i do još ozbiljnijih po-
je korišćenje „informativnih razgovora". Pojedin-
sledica, sve do smrti u pojedinačnim slučajevima,
ci, pogotovo uticajne ličnosti, znali su da u bilo
bilo da se radilo o egzekucijama ili torturi (vidi 5.
kom trenutku od strane policije ili, što je mnogo
i 6. poglavlje).
gore, od strane Službe državne bezbednosti, mo-
Upotreba sile protiv lica koje je pritvoreno ili či-
gu biti „pozvani na razgovore". Ovo je očigledno
ja je sloboda ograničena, kao i iznuđivanje prizna-
bila omiljena praksa srpske policije, jer joj je omo-
nja ili izjava, zabranjeno je i kažnjivo prema jugo-
gućavala da kontroliše kretanja građana (što se
slovenskim zakonima. 13 Kao što je već bilo reče-
često završavalo posezanjem za slobodom građa-
no, u praksi su tortura i zlostavljanje bili široko
na za periode manje od 24 časa), a da formalno
primenjivani, to jest, izgleda da su bili integralni
osobu nisu uhapsili. Za lica koja bi dobila takav
element ponašanja policije prema zatvorenicima.
poziv, on je značio skoro isto što i ultimatum, ko-
ji je često bio propraćen pretnjom da, ako poziv
Na dan 6. marta, dva pripadnika Državne bez-
bude ignorisan, osoba može da očekuje „ozbiljne
bednosti u civilu, presrela su (žrtvu, visokog
posledice", i da će zažaliti zato što se pokazala ne-
funkcionera DLK u Đakovici)... i dvojicu drugih
kooperativnom. Iskustvo je naučilo većinu kosov-
ljudi. Tražili su da vide njihove lične isprave, a
skih Albanaca da ovakve pozive smatraju obave-
zatim ih (u civilnim kolima) odvezli u policijsku
znim sudskim pozivima. Tako su „informativni
stanicu u Đakovici. Najpre su ih saslušavali u
razgovori" postali sredstvo lišavanja ličnosti njene
odvojenim prostorijama na drugom spratu. Pi-
slobode, u uslovima potpunog ignorisanja odre-
tali su ih kakvim se poslom bave i na koji način
daba domaćih zakona i međunarodnih standar-
se međusobno poznaju. Posle ovog saslušanja,
da. Postoji dokumentacija o čestom zlostavljanju
odvedeni su na četvrti sprat... Mogli su da ču-
koje se dešavalo za vreme ovakvih razgovora. 15
ju krike ljudi koji su već bili tamo. (Žrtvu) su
smestili u prostoriju u koju su odmah zatim Umesto da pasivno čekaju da se osoba odazo-
ušla tri čoveka u civilu. Udarali su ga gumenim ve na poziv za razgovor, „poziv" je mogao da se
palicama po dlanovima, a onda ga pitali o lju- „uruči" i tako što bi osoba bila privedena u poli-
dima (čija su imena bila u njegovom telefon- cijsku stanicu, posle čega bi tokom nekoliko sle-
skom adresaru). Hteli su da znaju na koji je na- dećih časova službenici službe bezbednosti saslu-
čin poznavao sve te ljude i kakve su bile njiho- šavali osobu pokušavajući da - uz različite vrste
ve funkcije. Našli su imena i telefonske brojeve prinude - izmame informaciju o pitanjima koja su
(dva člana OEBS-KVM). On im je rekao da smo ih interesovala. Uz to, često su bile primenjivane
mi članovi OEBS. Oni su ga pitali kakvu vrstu pretnje koje su se ticale pojedinca koji je sasluša-
informacije on može da da ljudima iz OEBS. van ili članova njegove porodice, kako bi se poje-
Jedno od pitanja je bilo: Da li Albanci koriste dinac naterao da postane informator policije.
ženske usluge da bi se približili članovima Razgovori su se obično završavali tako što je oso-
OEBS? Za vreme saslušavanja ošamarili su ga ba bivala puštena pošto je obećala dalju saradnju
oko 12 puta. Hteli su više informacija o DLK i sa policijom i saglasila se da se javi nekog određe-
rekli mu da oni ne vide razliku između DLK i nog dana.
UČK. Onda su mu rekli da će i sa drugom dvoji- Za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna na
com lidera učiniti isto. Ako svi oni ne napuste Kosovu, redovno je bila izveštavana o praktikova-
(DLK), preklaće ih četničkim noževima. 14 nju „informativnih razgovora", čak i u većoj meri
nego ranije, i to iz dva razloga. Najpre, kako je sve
budnije postajalo motrenje OEBS-KVM, tako su

67
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

postali i češći pokušaji srpskih vlasti da izbegnu cidenata: raseljena lica bi bila pohvatana u nekom
ovo motrenje, a da zadovolje svoje sopstvene po- određenom selu ili kraju, muškarci bi obično bili
trebe za informacijom. Zatim, dok su još 1998. odvojeni od žena i držani u posebno čuvanim
zvaničnici dosta lako mogli da prenebregnu za- zgradama, često u školama. Prvi „ o d b i r " je bio
konske zahteve procedure, posebno što se tiče obavljen na licu mesta, tako da su neki pritvoreni-
trajanja pritvora, posmatrači OEBS-KVM su od ci bili pušteni, dok su druge odvodili u mesnu po-
njih sada zahtevali obaveštenja o mestu nahođe- licijsku stanicu na dalje saslušavanje ili „test para-
nja pojedinaca, posebno ako je pritvor bivao du- finskih rukavica", kako bi se ustanovilo ima li tra-
ži. U ovom kontekstu, korišćenje „informativnih gova eksploziva na njihovim rukama. Ova se she-
razgovora", koji su bili manje formalni, pokazalo ma ponavljala tokom celog tog perioda:
se kao praktičnije, jer je porodica žrtve, ili bilo ko
drugi, mogao da sazna za hapšenje posle, ili u tre- Na dan 19. maja 1999, (žrtva), njegova vereni-
nutku kada je žrtva već bila puštena. ca i jedan rođak bili su zajedno u stanu vereni-
U periodu pre povlačenja OEBS-KVM, mnogi ce (u Prištini). Iznenada su u stan upala četiri
ljudi koji su bili zaposleni kod OEBS-KVM i drugi policajca i tražila da im se pokažu lične isprave.
koji su imali tešnju vezu sa organizacijom, kao što Žrtva im je dala svoj pasoš, rođak nije imao ni-
su advokati, intelektualci i politički aktivisti, bili su kakav dokument, jer su mu dokumenta u Kača-
sistematski privođeni na „informativne razgovore" niku oduzeli pripadnici paravojnih jedinica ne-
i saslušavani u vezi sa aktivnostima OEBS-KVM, ko- delju dana ranije. Žrtva i rođak su morali da iza-
je su jugoslovenske vlasti obično izjednačavale sa đu na ulicu, gde je već bilo oko 30 ljudi koji su
špijunskim. Kasnije, pošto je uvedeno ratno stanje, ruke držali na potiljcima. Morali su da u koloni
izbeglice koje su bile intervjuisane od strane OEBS- idu do policijske stanice, gde su odvedeni u po-
KVM nisu više govorile o „informativnim razgovo- drum. Policajci su žrtvu pesnicom udarili u nos
rima" kao o nekoj redovnijoj praksi. Razlog za to i u vrat, takođe su je šutirali. U podrumu su če-
izgleda dovoljno jednostavan: u suprotnosti sa si- kali dva sata. Jedan po jedan ljudi su bili odvo-
tuacijom pre evakuacije, srpske vlasti više nisu ima- đeni u odvojene prostorije. Tamo su ih policajci
le potrebe da skrivaju svoje delovanje, a vanredno batinali; dok su ležali na podu, policajci su ih
stanje im je davalo ovlašćenja da nesmetano krše udarali motkama. U jednom trenutku, ušao je
lične slobode. Mogli su da hapse, saslušavaju i dr- neki policajac i rekao drugima da prestanu, ali
že ljude u pritvoru koliko god je to njima bilo po- je to trajalo samo kratko vreme.
trebno, i, kao što je dalje naznačeno, to su masov- Verenica žrtve je došla u policijsku stanicu da
no i činili. Potreba da se usklade sa zakonskim sazna gde se njen verenik nalazi, gde je videla
standardima krivičnog postupka, koja je već bila mnogo drugih (uhapšenih) koji su pristizali
prilično relativizovana zakonom o ratnom stanju, (njih oko 200). Odvodili su ih po petoricu na
sada je potpuno iščezla. prvi sprat, gde je obavljan parafinski test. Za-
t i m je svako u podrumu trebalo da sačeka da
dva inspektora obave „informativne razgovo-
Masovna hapšenja u kontekstu
re". Žrtvu su pitali za ispite, za profesore i to-
nasi/nog ise/javanja me slično. Čovek je ostao u policijskoj stanici
Kada je srpska policija počela sa novim talasom do 20 časova, posle čega je bio pušten, zajed-
hapšenja, početkom 1998, to je obično značilo da no sa još nekoliko ljudi. 1 6
će pojedinci ili manje grupe koje su imale posebne
veze biti traženi i pritvarani. Sredinom leta iste go- (Drugi svedok) je rekao da je bio 30. aprila zau-
dine, kako su vojne operacije bile izvođene u mno- stavljen u Prugovcu, zajedno sa celim konvojem
gim delovima Kosova, velike grupe seljana su bile iz sela Majance. Policajci su ih držali dva sata.
isterane iz svojih kuća i naterane da pređu na dru- Policija je izdvojila 300 muškaraca između 15 i
ga mesta. Srpske snage su tada koristile ove pokre- 65 godina i smestila ih u dvorište jedne kuće.
te naroda kao priliku da uhvate i pritvore ljude. Podvrgla ih je parafinskom testu. Intervjuisana
Sledeća shema dešavanja se može izvući iz ovih in- osoba je bila poslana natrag u konvoj, ali su sin

68
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

i dva brata, zajedno sa grupom nekih drugih, bi- pre su razdvojili žene i muškarce. Ženama su re-
li poslani u lipljanski zatvor, iako je rezultat testa kli da će njihova braća, očevi i muževi biti odve-
i u njihovom slučaju bio negativan. 17 deni u policijsku stanicu na informativni razgo-
vor, i da će se uskoro vratiti. Dvadeset dva mu-
Dok su jedne osobe bivale puštene, druge su bile škarca u dobu između 15 i 58 godina, policajci
okrivljene i odvođene u pritvor. Za sve to vreme, su ukrcali na kamion i odvezli pred policijsku
uobičajeni su bili izveštaji o zlostavljanju, a pone- stanicu u Kačaniku. Stajali smo oko pola sata is-
kad i o torturi u zatvoru. Ova masovna hapšenja pred stanice, a onda su nas odvezli dalje, u uro-
su vodila do dramatičnog povećanja broja ljudi ševačku policijsku stanicu. Tu su nas u hodniku
koji su bili okrivljeni, i kojima je kasnije suđeno za stanice tukli, pesničili i šutirali policajci u uni-
„terorizam". 1 8 formama i u civilu. Onda su nas prebacili u
Za vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu, sve sportski centar koji je blizu policijske stanice na
do njene evakuacije, masovna hapšenja skoro da putu za Štimlje, gde smo ostali preko noći. Dok
nisu postojala, sa jednim izuzetkom u slučaju ma- su nas tukli po leđima, morali smo da držimo
sovnog hvatanja ljudi nakon ofanzive srpskih sna- laktove prislonjene uz zid. Tri ili četiri puta sam
ga u selima oko Kačanika/Kacanik, marta 1999. padao u nesvest. Bio sam tamo zajedno sa dva
Ovo je predstavljalo značajnu promenu u odnosu svoja brata i ocem. Rekli su nam da smo svi pri-
na 1998, iako su se incidenti u kojima je bilo rase- padnici UČK. Ja sam to poricao, i kleo sam se da
ljavano stanovništvo još uvek dešavali decembra sam prost civil koji se stara o svojoj porodici. Pi-
1998. i kasnije. To što više nije bilo tako masovnih tali su nas „Ko vam je rekao da odete iz sela, ko
hapšenja je verovatno bilo posledica činjenice da je vam je dao oružje?" 21
kretanje raseljenih lica bilo predmet posmatranja i
istrage OEBS-KVM. Incident u Kačaniku je karakte- Posle evakuacije OEBS-KVM, kada su počela ma-
rističan za pogoršavanje situacije u martu 1999, i sovna iseljavanja stanovništva, hvatanje ljudi i
za događaje koji su sledili. masovna hapšenja su se umnožili do dramatičnih
U toku čitavog dana, 9. marta, grupe raseljenih razmera. OEBS-KVM je uzela intervjue od desetina
lica su stizale iz šuma u brdima, da bi bile smešte- pojedinaca koji su bili podvrgnuti ovakvoj praksi
ne u privremeni smeštaj u Kačaniku. OEBS-KVM je koja je manje više sprovođena širom Kosova, pa
primetila da su policajci izdvajali muškarce i da su čak i u južnim delovima uže Srbije. 22 Krajem apri-
ih vodili u kačaničku policijsku stanicu na „informa- la i početkom maja, svakodnevno su desetine lju-
tivne razgovore", ili zbog eventualnog hapšenja. di bivale otpremane u različite zatvore, osobito u
Predstavnici OEBS-KVM su izbrojali nekih 125 mu- Prištinu, Smrekovnicu/Smrekonice, i Lipljan/Li-
škaraca koji su bili odvedeni na ovaj način. Koman- pjan. OEBS-KVM je intervjuisala veliki broj ljudi
dant policije je rekao da traže isključivo visokopo- koji su opisali kako su bili uhvaćeni u trenutku ka-
stavljene pripadnike UČK i da će ostali biti pušteni da je policija zaustavila kolonu raseljenih lica. Ve-
u roku od nekoliko sati. 19 Na dan 10. marta, OEBS- liki broj ljudi je bio uhapšen kada su jugosloven-
-KVM se kod policije raspitivala za sudbinu 125 mu- ske i srpske snage vršile racije u pojedinim delovi-
škaraca; bilo je rečeno da su svi osim njih 23 bili pu- ma najvećih kosovskih gradova, posebno u Prišti-
šteni prethodne noći. Tadašnji komandant policije ni, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovice, Glogovcu/Gllo-
u Kačaniku je obećao da će predati spisak 23 čove- govc, Đakovici/Gjakova i Peći/Peja. Svi oni su posle
ka koji su bili odvedeni u Uroševac na dalje sasluša- hapšenja proveli više nedelja pod teškim zatvor-
vanje. 20 Posle puštanja, jedan od zatočenih je skim uslovima (vidi 6. poglavlje, kao i odeljke u
OEBS-KVM dao sledeću izjavu: petom delu ove knjige o opštinama Vučitrn i Li-
pljan), i za to vreme su bili redovno zlostavljani i
Iako smo znali za policijsku ofanzivu, ja i moja čak podvrgavani torturi, pre nego što su bili pu-
porodica smo ostali u našem selu Laj (210 sta- šteni i odvezeni na albansku ili makedonsku gra-
novnika). Nismo želeli da bežimo. Bili smo već nicu, kako bi bili proterani.
jednom u logoru 12 dana. Na dan 8. marta, Na dan 30. marta, intervjuisana osoba i još 13
oko 13 časova, u selu se pojavila policija. Naj- drugih muškaraca bili su uhapšeni u Dečanima/De-

69
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

cane. Oni i još 60 kosovskih Albanaca su najpre bi- Svaki dan, 80-100 ljudi je bilo odvođeno u
li nekoliko sati zatvoreni u magacinu, a zatim su ih medicinsku i tehničku školu na saslušavanje u
ukrcali na kamion i odvezli u policijsku stanicu u vezi sa UČK. Dok su bili saslušavani, policija ih
Peći, gde su celu noć proveli stojeći u prepunoj je tukla.
uskoj sobi. Sutradan su ih policajci i čuvari zatvora Na dan 25. maja, dečak je bio odveden u
koji su nosili crne uniforme tukli; onda su ih peto- medicinsku školu, gde su ga pitali gde je nje-
rica policajaca saslušavali u vezi sa UČK. Policajci su gova porodica živela, da li su bili pripadnici
govorili: „Recite nam šta znate o UČK ili ćemo vas UČK, itd. Policajci su ga postavili nasuprot zida
pobiti!" U onoj uskoj prostoriji su ih držali 8 dana. i rekli da razmisli o t o m e što ga pitaju. Posle
Na dan 9. aprila, policija i VJ su ih kamionom pre- nekoliko minuta, ponovo su ga posadili na sto-
bacili u Žur, blizu albanske granice. 23 licu i pitali da li poznaje jednog suseda. Odo-
Sredinom aprila, posle masovnog ubistva u Vr- govorio je da ga poznaje, ali da ne zna gde se
bovcu (opština Glogovac), 175 muškaraca je oda- nalazi. Saslušavanje je trajalo oko 30 minuta.
tle bilo prebačeno u džamiju u Cirezu (Srbica), a Za to vreme su ga tukli po leđima sedam puta.
odatle u glogovačku policijsku stanicu, gde su ih Posle toga su ga vratili u zatvor.
policajci žestoko tukli tokom šest sati. Kasnije su Dana 26. maja, zatvorenici su dobili natrag
bili poslati u Prištinu. U Prištini su ih ponovo neko- „dokumente o priznanju" u kojima se sada na-
liko sati tukli pendrecima, gvozdenim šipkama i lazila i njihova izjava data na saslušanju, i reče-
kundacima. Sutradan je svih 175 ljudi bilo preba- no im je da je ponovo potpišu. 2 5
čeno i Lipljan. 24
Jedan od najdetaljnijih opisa masovnog hapše- Mnogi od onih koji su bili uhapšeni i zatvoreni za
nja i sistematskog prinuđavanja na samooptuži- vreme sukoba, kao i ljudi koji su bili u pritvoru če-
vanje, nalazi se u izjavi koju je dao dečak kome se kajući suđenje, ili koji su u kosovskim zatvorima
upravo navršilo 15 godina kada je 16. maja bio bili na izdržavanju kazne, nisu bili pušteni, nego
uhapšen u Kosovskoj Mitrovici: su bili prebačeni u zatvore u užoj Srbiji, kada su se
srpske i jugoslovenske snage početkom juna po-
Policajci koji su nosili vojne uniforme opko- vukle sa Kosova. Dok se za neke od njih zna gde
lili su našu četvrt oko 5 sati ujutru. Ljudi iz na- se nalaze, postoje mnogi nepotvrđeni izveštaji o
selja su se organizovali u konvoj, da bi se iseli- stotinama muškaraca (ali i nekoliko žena), koje su
li. U trenutku dok su kretali prema gradu, po- srpske vlasti bile uhapsile, a čije su sudbine i me-
licajci su zaustavili konvoj i izdvojili muškarce sto gde se sada nalaze ostali nepoznati. Ove žal-
od žena i dece, rekavši da se to radi kako bi im be zbog prisilnih nestanaka ljudi, OEBS je prosle-
podelili karte za humanitarnu pomoć. Žene su dila jugoslovenskim vlastima.
bile odvedene na autobusku stanicu a (oko
500) muškaraca je bilo ukrcano u kamione.
Proizvo/jna hapšenja kao način
Muškarci su bili prebačeni u smrekovnički za-
da se ograniči s/oboda kretanja
tvor blizu Vučitrna. Kada su stigli, ljudi su bili
naterani da trče u zatvor. Dok je trčao, dečaka Kontrolni punktovi i drugi oblici policijske kontro-
je jedan Srbin tukao motkom. le, posebno kontrole javnog transporta, poveća-
Sutradan, došli su policajci noseći za svako- vali su mogućnost da kosovski Albanci postanu
ga „dokument o priznanju". U dokumentu je žrtve proizvoljnih hapšenja. Ovo je, zatim, igralo
pisalo da se (potpisana) osoba bavila terori- značajnu ulogu u izazivanju straha među stanov-
zmom od 1. maja pa sve dok je policija nije za- ništvom, da se uopšte bilo kuda ide.
robila. Dečak je potpisao dokument. Grupa je Pre nego što je OEBS-KVM bila razmeštena na
u dva reda bila odvedena u drugu zgradu, a Kosovu, hapšenja za vreme policijskih kontrola su
policajci su tukli zatvorenike za sve to vreme. bila uobičajena pojava, pa je usled toga gotovo
Jedan čovek je štampao dokumente koristeći sasvim prestao saobraćaj u ili iz određenih pod-
kompjuter, i davao svakome po jedan da ga ručja. Čak je i putovanje na Kosovo ili iz njega mo-
potpiše. Svi su potpisali, jer su se plašili. glo da izloži pojedinca takvom hapšenju, kao što

70
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

prikazuje ovaj slučaj hapšenja više kosovskih Alba- one koje su okrivljene da su počinile zločin, i one
naca koji su se vratili sa rada u inostranstvu. koje su već osuđene za krivična dela, treba da bu-
du odvojene jedne od drugih, između ostalog i
Podnosilac izjave je naveo da je, pošto je dva zbog toga da bi se sačuvao princip presumpcije
meseca proveo na radu u Makedoniji... počeo nevinosti, ukoliko suprotno nije dokazano na pra-
da biva zabrinut za bezbednost svoje porodice vičnom suđenju. OEBS-KVM je primila veliki broj
u Suvoj Reci, zbog čega se vratio na Kosovo. žalbi na to da se principi koji regulišu uslove u za-
Na dan 3. jula 1 9 9 8 . autobus kojim je puto- tvoru, na veoma grub način krše od strane srpskih
vao zaustavila je policija u Prizrenu. Policajci su i jugoslovenskih vlasti na Kosovu. 27 Sledeći zatvori
skupili 61 čoveka, među kojima je bio i podno- ili druga organizovana mesta zatočenja su obrađe-
silac izjave, i prebacili su ih u policijsku stanicu na u V delu ovog izveštaja, u odeljcima o određe-
u Prizrenu, gde su im oduzeli ličnu imovinu i nim opštinama: zatvori u Dubravi (Istok) i Smre-
zatvorili ih. Za to vreme policajci su podnosio- kovnici (Vučitrn); policijske stanice u Prištini (Prišti-
ca izjave nekoliko puta žestoko pretukli i muči- na), Peći (Peć) i Đakovici (Đakovica).
li tako što su na njegove ruke i uši pričvršćivali Generalna politika OEBS-KVM bila je da, kako se
električne aparate. Dok su to radili, neprestano ne bi podrivala uloga ICRC (Crvenog krsta), posete
su postavljali pitanja u vezi sa UČK. Kada im je zatvorima treba da ostanu u nadležnosti ICRC, i da
rekao da čak ni ne zna tačno šta je to UČK, na- se nikakve posete zatvorima ne obavljaju osim u
stavili su sa mučenjem satima. Podnosilac izja- koordinaciji sa predstavnicima ove organizacije. U
ve tvrdi da su ga oslobodili oko 3 časa noću. praksi, OEBS-KVM nije organizovala takve posete
Sve što su mu u t o m trenutku vratili, bio je do- zatvorima. Sve informacije o zatvorima stoga poti-
kument o oslobađanju i njegova lična karta. ču od samih bivših zatvorenika, od članova njihovih
Nisu mu vratili tri boksa cigareta i pasoš. 26 porodica i od advokata. Uslovi pritvora u različitim
zatvorskim institucijama na Kosovu su uopšte bili
Verifikatorske aktivnosti OEBS-KVM su umnogo- mračni (vidi 6. glavu o torturi i zlostavljanju).
me pomogle da se povrati sloboda kretanja pošto Kada su zatočenici stizali u lipljanski zatvor, od
su, barem u početku, kontrolni punktovi uklonje- kapije dok nisu stigli u zgrade, tukli su ih zatvorski
ni. Kako se situacija pogoršavala, policijske kon- čuvari. 28 Nekih 40-50 čuvara je bilo postrojeno u
trole su se ponovo pojavile u većem obimu, mada dva reda, i dok su uhapšeni prolazili između njih,
na prikriveniji način, tako da su prijave brojnih slu- ovi su ih tukli gumenim palicama i udarali noga-
čajeva proizvoljnih hapšenja ponovo počele da ma. 29 Jedan od bivših zatvorenika je mogao da vi-
stižu na adresu OEBS-KVM. Takođe, povećao se di stazu koja je od kapije vodila do zgrade gde se
strah da se krene na put. nalazila njegova ćelija, i u intervjuu koji je dao
Moglo bi se prigovoriti da su srpske vlasti ima- OEBS-KVM opisuje kako je gledao čuvare koji su
le legitimne razloge da sprovode policijske kontro- prali krv sa betona posle ovih premlaćivanja. 30
le, pošto su sprovodile i masovne antiterorističke Bivši zatvorenik koji je bio u grupi od oko 120
operacije. Međutim, ni na čemu zasnovana priro- kosovskih Albanaca koji su bili uhapšeni u Vra-
da akcija koje je policija preduzimala dok je vršila njem Dolu/Vranidoll (Priština), opisuje kako je do-
ove kontrole, i posebno način na koji su se vršila šao u lipljanski zatvor maja 1999 31 :
hapšenja, imali su velikog uticaja da se ograniči
inače u svemu zakonito kretanje stanovništva. Kada smo izlazili iz autobusa, ponovo su nas
tukli. U zatvoru, najpre su nas registrovali, od-
veli u ćelije i ponovo tukli. Bilo nas je 38 u so-
Postupanje policije za vreme pritvora,
bi, i tamo smo proveli dve nedelje (u sobi je bi-
dok se ~eka na sudski proces
lo nekoliko madraca). Čuo sam da je stiglo
Jugoslovenski zakoni i međunarodni standardi 1 0 0 0 . dezertera, pa su nas izveli iz sobe i
zahtevaju da se prema osobama u zatvoru postu- smestili u jednu praznu sobu. Tokom nedelje
pa humano i uz poštovanje njihovog dostojanstva. dana, svakog dana su nas tukli i vređali nas.
Takođe, osobe koje se nalaze u istražnom pritvoru, Onda su nas premestili u sportsku halu. Tu nas

71
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

je bilo 400 do 500 ljudi. Svakog dana, čuvar je leđini koja se odnosila na jugoslovenski zakon
dolazio i mi smo morali da kažemo: „Nalazim protiv terorizma. Prednja strana je bila prazna.
se ovde u skladu sa članom 125 i 136 Zakona Na t o m dokumentu je pisalo „okrivljeni ste da
protiv terorizma SRJ!" 32 ste učestvovali u aktivnostima UČK protiv oru-
...Srpskim zatvorenicima je bilo dozvoljeno žanih snaga Srbije od marta do 16. maja 1999".
da primaju posete svojih porodica. Nama to ni- Zatvorenici su verovali da je ovaj dokument na-
je bilo dozvoljeno. pisan sa namerom da onaj čije ime bude na nje-
Za vreme dok sam bio u zatvoru, donosili su mu nikada više ne može da se vrati na Kosovo. 35
po četvrt vekne hleba i vodu oko 10, i ponovo
isto to u 16 časova... Kada smo išli u toalet, br- Prema 24. članu Ustava SRJ (i skoro identičnom čla-
zo bismo umivali lice hladnom vodom. U toalet nu 16 Ustava Srbije), „...Trajanje pritvora pre suda
se moglo ići tri puta dnevno. Ali, kad god je tre- treba da je što je kraće moguće." Zakon o krivič-
balo da idemo u kupatilo, unapred smo znali da nom postupku propisuje maksimum od šest mese-
će nas tući. Tako da je bolje bilo ne ići Kada bi ci. U praksi, ovaj maksimalan rok je izgleda protu-
dolazio kuvar da podeli hleb, tražio je od nas da mačen kao propisani rok pre koga se okrivljeni ne
vičemo „Živela Srbija!" Ako ne bismo vikali, ne izvodi na sud. Česti su bili slučajevi da ovaj rok pro-
bi bilo hleba. Srpskim zatvorenicima je bilo do- đe, a da se ne podigne formalna optužnica. Razlog
zvoljeno da dolaze i da nas tuku... Često su nas za to je često bilo potpuno odsustvo dokaza bilo
tukli po šakama... Stalno smo morali da držimo kakve krivične radnje. Ljudi su često bili proglašava-
uši zapušene, kako ne bismo slušali krike." 33 ni krivim, osuđivani na vreme koje su već proveli u
zatvoru, i zatim puštani. Na taj način, država nije
Kao što ovaj primer pokazuje, tretman zatvoreni- morala da plaća nikakve kompenzacije za štetu ko-
ka, osobito prema izveštajima koji se odnose na
ju bi pretrpeo neko ko je bez krivice bio u zatvoru,
period posle povlačenja OEBS-KVM, nije zadrža-
kao što to predviđa Ustav.
vao ni traga poštovanja ljudskog dostojanstva. Za
vreme srpske ofanzive, kao privremena mesta na
kojima su držani uhapšeni koristile su se garaže,
Nekažnjivost i nedostatak nadoknada
ispražnjene privatne zgrade, fabrike, škole, silosi i Prema jugoslovenskom krivičnom zakonu, službe-
druge zgrade. Tamo su uslovi bili čak i gori nego nik koji zloupotrebi svoja ovlašćenja sa namerom
u običnim zatvorima. I u ovim centrima zatočenja da prouzrokuje štetu trećem licu, čini krivično de-
često su se praktikovali tortura i zlostavljanje. lo. 3 6 Ovo je posebno naglašeno, ako njegov po-
Kada su zatvorenici stizali u smrekovnički za- stupak bitno ugrožava prava treće osobe, kao što
tvor, morali bi da protrče između dva reda straža- je, na primer, pravo na ličnu slobodu. Kako je kr-
ra naoružanih palicama, koji su ih za to vreme be- šenje ovog zakona uglavnom prolazilo nekažnje-
somučno udarali. Uslovi života u zatvorima su bi- no, za mnoge kosovske Albance je sama pojava
li ponižavajući: ćelije su bile pretrpane, zatvoreni- srpskih organa bezbednosti bila praćena strahom
ci su bili lišavani hrane i vode, nedostajali su toa- da će, bez vidnog razloga, biti žrtve ugrožavanja
leti. U svim slučajevima, kada su žrtve opisivale svoje slobode, krađe, napada na fizički integritet
svoj boravak u smrekovničkom zatvoru, pominja- ili da čak mogu izgubiti život.
le su i činjenicu da su bile surovo premlaćivane OEBS-KVM nije saznala ni za jedan slučaj da je
pre, za vreme i posle nesprestanih saslušanja. Za kosovski Albanac koji je bio protivpravno uhap-
vreme saslušanja, postavljali su im pitanja o njiho-
šen, i čije je pravo na slobodu samim t i m bilo
vim vezama sa UČK, i terali ih da potpišu izjave u
ograničeno, iskoristio svoje pravo da traži kom-
kojima su priznavali svoju pripadnost UČK.34
penzaciju.
U jednoj izjavi se opisuje dokument koji su za-
tvorenici bili primoravani da potpišu:
Proizvoljna hapsenja od strane UCK
Drugog dana našeg boravka u zatvoru dali su U naporu da stekne legitimitet, UČK je rano stvo-
nam da potpišemo dokument sa izjavom na po- rila svoju sopstvenu vojnu policiju i sudski sistem.

72
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Ovim je UČK pokušala da opravda ono što su u svaka brigada ima komandanta svoje vojne polici-
stvari bile otmice civila koji se nisu povinovali dik- je, koji ima ovlašćenja da podiže optužnice u sa-
tatu UČK ili koji se nisu slagali sa njenim ponaša- glasnosti sa vojnim propisima UČK. Zvaničnici
njem za vreme operacija. Pojedinci i manje grupe UČK su tvrdili da od trenutka kada je podignuta
ljudi, često optuženi da su „izdajnici i kolaboran- optužnica protiv neke osobe, ova je držana u pri-
ti", bili su kidnapovani i ponekad podvrgavani tvoru najviše dva ili tri meseca pre nego što bi bi-
prekim sudskim procedurama za prekršaje koji su la izvedena pred vojni sud, za koji je rečeno da je
bili definisani tako da sadrže ponašanje koje je bio sastavljen od sudskog veća, jednog istražnog
UČK smatrala nepoželjnim. 37 Izgleda da nije bilo sudije i porote, od kojih su svi bili pravnici ili ofici-
pravne osnove za ove postupke, ni prema doma- ri; OEBS-KVM nije bilo dozvoljeno da prati ova su-
ćim, ni prema međunarodnim zakonima. 38 đenja. OEBS-KVM je dobila uverenja da je zlosta-
Čak i ako bi postojala neka pravna osnova ko- vljanje uhapšenih i zatvorenika bilo zabranjeno, u
ja bi omogućavala UČK da organizuje takav sud- skladu sa Ženevskom konvencijom i „Krivičnim
ski sistem, nedostatak definicija kažnjivih dela u ratnim pravima" UČK, i da bi, ako bi se to ipak de-
t o m sistemu činio bi svako zatočenje u tom siste- silo, bile preduzete disciplinske mere. Prema tvr-
mu proizvoljnim. Štaviše, ova hapšenja i osude su đenjima vojne policije UČK, uslovi su za zatvoreni-
uglavnom bili rezultat odluka koje su pripadnici ke bili isti kao i za same borce UČK, to jest, prima-
UČK donosili na terenu, koje je komanda UČK na- li su hranu tri puta dnevno, mogli su da šetaju i da
knadno pokušavala da opravda kao nešto što se rade napolju, imali su pristup toaletima i tuševi-
svodi na neku vrstu zakonitog hapšenja pod tako- ma. Moguće su bile čak i posete porodice i lekar-
zvanim „Ratnim krivičnim pravom" (vidi niže). ska pomoć, kad god su to okolnosti dozvoljava-
Ovo je još jednom naglašavalo proizvoljnu priro- le. 40 Međutim, bilo je više izveštaja o zlostavljanju
du ovakvih hapšenja. i ubijanju ljudi koji su bili oteti od strane UČK.
OEBS-KVM je nekoliko puta pokušala da dobi- Ilustrativan primer hapšenja i zatočenja u za-
je dostup do zatvorskih institucija UČK, što je uvek tvorima UČK se desio 11. februara 1999. u Rač-
bilo odbijeno „iz bezbednosnih razloga". Obja- ku/Recak i Štimlju/Shtime. UČK je izvršila otmicu
šnjeno je bilo da se ljudi koje UČK drži u pritvoru devetorice kosovskih Albanaca u Račku, ili za vre-
nalaze po kućama i da treba da se premeštaju u me pogreba žrtava masovnog ubistva koje se de-
zavisnosti od stanja na bojištu. Ipak, u jednom silo 15. januara te godine, ili dok su se ljudi sa po-
slučaju, OEBS-KVM je dopušteno da poseti osam greba vraćali kući. Njih su zadržali naoružani mla-
navodnih zatvorenika, kosovskih Albanaca, koji su đi ljudi u crnim civilnim odelima, i odvezli su ih
bili optuženi za „pljačku, krađu, ili saradnju sa ne- privatnim kolima u Petrovo. Svi su oni prenoćili u
prijateljem", i bila je u mogućnosti da nasamo in- štali. Dvojica su kasnije izjavila da su bili zlostavlja-
tervjuiše zatvorenike. 39 OEBS-KVM je takođe bila ni. Većinu je saslušao komandant UČK u Petrovu.
obaveštena od strane komandanta UČK da je ne- On ih je i informisao o razlozima za hapšenje koji
koliko ljudi držano u nekoj vrsti kućnog pritvora. su bili sledeći: „imati brata koji je radio sa polici-
Uglavnom, postupak hapšenja koji je primenji- jom i za koga se sumnjalo da poseduje oružje; pi-
vala UČK može se opisati na sledeći način: kada bi ti sa Srbima i imati srpske prijatelje; biti prijatelj sa
policija UČK primila informaciju da je neki „zlo- policajcem." Svi su oni bili pušteni uveče 12. fe-
čin" (to jest prekršaj UČK pravilnika) bio počinjen, bruara, ali je većina noć provela u Petrovu, jer su
ili je neko bio osumnjičen za kolaboraciju, osoba se plašili da se kući vraćaju tako kasno. 41
u pitanju bi dobila „poziv". Ako ta osoba ne bi od- Na sastanku 22. februara, UČK je potvrdila da
govorila na poziv, u zatvor bi je privela policija je devet ljudi bilo uhapšeno 12. decembra 1998. u
UČK. Ova policija je, prema izveštajima, dostigla Dramnjaku/Dramnjake (Štimlje) i izjavila da su svi
izvestan stepen institucionalizacije, sa dosijeima, oni živi i da se sa njima dobro postupa. Razlozi da
otiscima prstiju, izjavama svedoka, izveštajima se drže u pritvoru su bili sledeći: „prostitucija, od-
UČK obaveštajne službe itd., što je sve odgovara- nosi sa Srbima, sumnja u bavljenje špijunažom".
lo pretenzijama na legitimitet i proceduralnu ko- Ovi ljudi su svi čekali dalje proceduralne radnje
rektnost. Poštujući proceduru, UČK je tvrdila da protiv sebe. Predstavnik UČK je rekao da porodice

73
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

mogu da im pošalju pisma i odeću, preko koman- 23
A/0976.
24
de UČK u Petrovu. 42 Međutim, UČK je priznala da 25
M/1390; M/1389.
A/1069.
srpski policajac koji je bio u pritvoru nije bio treti- 26
PZ-003-061-99.
ran na isti način kao i drugi zatvorenici. 43 27
Neki istaknuti primeri su naedeni u 6. poglavlju.
28
OEBS-KVM nije mogla da dobije kopiju „Rat- M/1606; M/1390.
29
M/1734.
nog krivičnog prava" UČK, tako da nema obave- 30
Isto.
štenja o tome kakve su kazne bile predviđene za 31
Vidi takođe M/1739.
32
ljude koji su na osnovu tog prava bili osuđeni. Za tekst ove pravne odredbe vidi 10. poglavlje.
33
M/1777.
34
Za više primera vidi deo IV, materijal koji se odnosi na zatvor u
Smrekovnici, kao i odeljenje o opštini Vučitrn.
1
Članovi 23 i 24, Ustav SRJ; član 1(2) i 190(2) ZKP. 35
A/0807.
2
Član 16 Ustava SRJ. 36
Član 174, KZSRJ. Prema članu 189 KZSRJ „službeno lice koje u
3
Član 196 ZKP; član 9(1) ICCPR navodi da „svako ima pravo na vršenju službe d r u g o g protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili
slobodu i bezbednost svoje ličnosti. Niko ne sme biti proizvolj- mu na drugi način oduzme slobodu kretanja, kaniće se zatvo-
no hapšen i pritvaran. Niko ne sme biti lišen slobode, osim na rom od tri meseca do pet godina. A k o je protivpravno lišenje
osnovu razloga i procedura koje predviđa zakon". slobode trajalo duže od trideset dana, ili je licu koje je protiv-
4
Ljudska prava u Jugoslaviji 1998, Beograd, Centar za ljudska pravno lišeno slobode usled toga teško narušeno zdravlje ili su
prava, str. 75-88. nastupile druge teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom
5
Odluka o primeni zakona o krivičnom postupku za vreme traja- od jedne do osam godina."
nja ratnog stanja. Službeni list SRJ, vol. VIII, br. 21, 4. april 37
Na primer PZ/00/60/99; PR/01/0027/99; PR/01/0071/99 (UČK je
1999. kidnapovala kosovskog Albanca koji je navodno služio u srpskim
6
Mada međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava i član 24 paravojnim jedinicama u Bosni i počinio ratne zločine);
Ustava Jugoslavije zahtevaju da uhapšena osoba bude obave- PR/01/0072/99; PR/02/0017/99; PR/02/0041/99; PR/02/0049/99;
štena o razlozima za hapšenje, Ustav Srbije ne pruža takvu ga- PR/02/0077/99.
ranciju. 38
Član 6 (2) Dopunskog protokola II Ženevskim konvencijama ka-
7
M/1786. Intervjuisana osoba, politički aktivista (DLK) iz Gnjila- že da „nikakva presuda ne sme biti donesena niti kazna izvrše-
na, bio je uhapšen 10. maja 1999. na protiv lica za koje se utvrdi da je krivo za neki prekršaj, osim
8
PR/00/063/99 presude koju donese sud koji nudi suštinske garancije svoje ne-
9
Član 23 Ustava SRJ. zavisnosti i nepristrasnosti". Malo ili nimalo ovih garancija pru-
10
Član 193(1) ZKP. žaju procedure UČK.
11
Član 74 ZKP. 39
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Record of a meeting
12
Član 23 Ustava SRJ. on 18 February w i t h Uck Zone Commander and the UCK
13
Član 24 Ustava SRJ. Ovaj ustavni propis je primenjen u članu military Police Chief in Lapastica (Podujevo) regarding deten-
190 KZ SRJ. t i o n visits, 26 February 1999. (Zapis sastanka sa k o m a n d a n t o m
14
PE/03/58/99. Peć, 6. mart. zone UČK... po pitanju posete zatvorima.)
15
Vidi, na primer, izveštaj o događajima u đakovičkoj policijskoj 40
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Record of a meeting
stanici. on 18 February w i t h Uck Zone Commander and the UCK
16
M/1801. military Police Chief in Lapastica (Podujevo) regarding deten-
17
M/1510. t i o n visits, 26 February 1999. (Zapis sastanka sa k o m a n d a n t o m
18
Kako je pokazano u 10. poglavlju, činjenica da je m n o g o ljudi zone UČK... po pitanju posete zatvorima.) PZ/00/60/99.
uhapšeno sasvim nasumice istog dana i na istom području bi 41
PR/U/04-PR/U/052/99.
trebalo da znači da će im biti zajednički i suđeno za „udruživa- 42
OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac Weekly Report, 25 February 1999.
nje sa terorističkim ciljevima", kao što to definiše član 136 ZKP. 43
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Record of a meeting
19
OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Special Report, 11 March 1999. w i t h Uck Zone Commander in Petrova regarding detention vi-
20
Isto. sits, 23 February 1999. (Zapis sastanka sa k o m a n d a n t o m zone
21
PR/03/081/99; PR/03/082/99. u Petrovom, po pitanju poseta zatvorima.)
22
M/0273 i M/1489.

74
Deseto poglavlje

KRŠENJE PRAVA NA PRAVIČNO SUĐENJE

Pozadina: suđenja na Kosovu strukcije iz Beograda su prema svemu sudeći bile
dobijene, i procesi su punom parom nastavljeni u
Uvod
svim okružnim sudovima. 3
Glavni zadatak u oblasti ljudskih prava koji se po- U roku od sledećih nekoliko meseci, stotine
stavljao pred OEBS-KVM dok je bila na Kosovu bio pojedinaca su izvedeni na suđenje - i u najvećem
je nadgledanje suđenja. U prvo vreme koje je sledi- broju slučajeva osuđeni - za učešće u terorističkim
lo njenom razmeštanju, krajem 1998. godine, su- delatnostima. OEBS-KVM je pratila značajan broj
đenja ljudima optuženim za „terorizam" ili „sub- ovih suđenja, što je verovatno imalo pozitivan uti-
verzivne delatnosti" ni izdaleka nisu bila neka nova caj na neke slučajeve, ali i na opšte vođenje pro-
pojava na Kosovu. Prethodnih godina, grupama cesa. Ipak, veliki broj optuženih lica je osuđen u
kosovskih Albanaca je bilo suđeno i osuđivane su okolnostima u kojima procedura prema međuna-
pod takvim optužbama i po nekoliko puta godišnje rodnim standardima ne može da se smatra pra-
(na primer, takva suđenja su bila održavana 1997. vičnom.
godine), obično posle talasa hapšenja koja je spro- Materijal sadržan u ovom odeljku odnosi se
vodila srpska policija. Dva suđenja su održana po- uglavnom na period pre 20. marta, dana kada se
četkom 1998, iako se za prvi sličan slučaj posle to- OEBS-KVM povukla sa Kosova. U t o m periodu,
ga čulo tek avgusta 1998. 1 OEBS-KVM je mogla da prikupi obaveštenja iz pr-
Međutim, veliki broj ljudi je bio uhapšen maja ve ruke, tako što je pratila sama suđenja. Jedan
1998, tako da je u vreme sklapanja dogovora Mi- deo materijala se odnosi na incidente koji su se
lošević-Holbruk i Gjeremek-Jovanović (vidi 1. po- desili pre razmeštanja OEBS-KVM, ali su bili izne-
glavlje) stotine ljudi čekalo na suđenje, dok su seni za vreme procesa, kada su optuženi nastojali
mnogi drugi već bili osuđeni i nalazili se na izdr- da kažu kako se sa njima postupalo za vreme hap-
žavanju kazne. šenja i pritvora. Nakon evakuacije OEBS-KVM, in-
Sporazumi iz oktobra 1998. sadrže odredbe formacija o uslovima života u zatvoru, koju je
koje bi se mogle protumačiti, u najmanju ruku sa OEBS-KVM dobijala od izbeglica u Albaniji i Make-
tačke gledišta međunarodne zajednice, kao da doniji, ukazuje na to da su standardi suđenja bili
obezbeđuju amnestiju za pojedince koji čekaju na još manje poštovani pod odredbama ratnog sta-
suđenje, i reviziju kazni onima koji su bili osuđeni nja koje je jugoslovenska vlada proglasila 24. mar-
pre sporazuma. 2 Rezultat je bio konfuzan period u ta 1999. (vidi 9. poglavlje). 4
kome su suđenja predviđena za kraj oktobra 1998. U ovom poglavlju navode se primeri uglavnom
uglavnom bila odložena jer su Predsednici sudova dva procesa, budući da su karakteristični za različi-
čekali na instrukcije iz Beograda, kakvo će tumače- ta kršenja prava na pravično suđenje, kako je ono
nje biti dato samim sporazumima. Srpska vlada je, zabeleženo u međunarodnim i jugoslovenskim
navodno, odlučila da se nedovršeni slučajevi po- pravnim instrumentima. Jedno od suđenja je odr-
novo razmotre - što je za posledicu imalo osloba- žano u Prištini/Prishtina, januara-februara 1999, 5 i
đanje nekoliko pojedinaca - ali da sudski postupak odnosilo se na 26 optuženih, od kojih je 9 bilo
protiv ogromne većine optuženih treba da se na- uhapšeno blizu Uroševca/Ferizaj krajem juna 1998,
stavi. U vreme kada je OEBS-KVM razmeštena, in- dok je ostalima suđeno u odsustvu (suđenje „uro-

75
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

ševačkoj grupi"). Drugo suđenje je bilo u Peći/Peja, Mnoga suđenja su bivala odložena, često bez vid-
februara 1999, 6 i na njemu se pojavilo 14 ljudi nog razloga (i mada se nije mogao očekivati novi
uhapšenih u šumi blizu Ponorca/Ponorc (Oraho- dokazni materijal), dok je pritvor optuženom re-
vac), 3. septembra 1998. (dalje se navodi kao suđe- dovno bio produžavan sudskom odlukom.
nje „pećkoj grupi"). Odlomci iz izveštaja koji se tiču U Prištini, praćena su samo tri velika slučaja, od
ostalih slučajeva koje je nadgledala OEBS-KVM ko- kojih je svaki zahtevao nekoliko nedelja, budući da
rišćeni su da se istaknu neki posebni aspekti. su zasedanja često bivala odložena („uroševačka
grupa" - 26 optuženih, četiri nedelje zasedanja u
Suđenja koja je nadgledala OEBS-KVM januaru i februaru; „prištinska grupa" - 8 optuže-
nih, sedam dana zasedanja u februaru i martu; još
Sudstvo na Kosovu se sastoji iz opštinskih sudova jedan slučaj sa jednim optuženim, dva zasedanja u
i pet okružnih sudova u Prištini/Prishtina, Peći/Pe- februaru 1999). U Peći je u okružnom sudu bilo
ja, Prizrenu/Prizren, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovice praćeno 35 suđenja za terorizam, od čega je naj-
i Gnjilanu/Gjilan. Van Kosova, republički i savezni veći broj optuženih u pojedinačnom slučaju bio
vrhovni sud u Beogradu služe kao apelacioni su- 14, dok se u najvećem broju slučajeva radilo o jed-
dovi. Uz to, sud za prekršaje, koji je opštinski or- nom ili dva optužena. U Đakovici je u okružnom
gan, bavi se posebnim slučajevima koji su predvi- sudu bilo praćeno jedno suđenje. U Gnjilanu je bi-
đeni i propisani zakonom. lo praćeno jedno suđenje sa 16 optuženih.
Za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna na Ko- U Prizrenu, OEBS-KVM je počela da prati suđe-
sovu, održavana su bila suđenja na svim nivoima nja za terorizam još decembra 1998. Na suđenju
srpskog i jugoslovenskog sudstva na Kosovu i u Sr- koje je održano 28. decembra, najmanje 30 ljudi
biji. Ograničena sredstva su, međutim, naterala po- je bilo optuženo u istom procesu, ali je za vreme
smatrače OEBS-KVM da se usredsrede na suđenja u zasedanja bilo prisutno njih 26. OEBS-KVM je pra-
kojima se radilo o optužnicama koje su se odnosile tila još dva suđenja u februaru (sedmorica optuže-
na sukob, posebno ona u kojima se radilo o terori- nih) i u martu (4 optužena, koji su svi proglašeni
zmu i subverzivnim delatnostima, kao i zaveri pro- krivim za terorizam). U t o m regionu, OEBS-KVM je
tiv naroda i države, i koja su se održavala na nivou uspostavila dobre odnose sa lokalnim sudijama, i
okružnih sudova. Ipak, u nekoliko navrata, bila su čak je uspela da postigne vidno poboljšanje uslo-
praćena i suđenja u opštinskim sudovima. 7 va u samoj sudnici: sudski stražari su nosili samo
Uglavnom, dostup posmatarčima OEBS-KVM revolvere, pošto se OEBS-KVM žalila na prisustvo
na suđenja u okružnim sudovima bio je dozvoljen automatskog oružja za vreme suđenja. U Kosov-
bez teškoća. Često su sudije bile ljubazne i čak su skoj Mitrovici je bilo praćeno više suđenja u koji-
se šalile, naglašavajući da će, „naravno", prihvati- ma se radilo o optužbama za terorizam, i u koji-
ti međunarodne posmatrače, da overe visoke ma su optuženi bili osuđeni na kazne zatvora od
standarde jugoslovenskog sudstva. Reakcija je bi- tri do sedam godina. 1 0
la s manje oduševljenja kada je OEBS-KVM nasto- Kazne za terorističke aktivnosti mogu biti i pre-
jala da prati suđenja u opštinskim sudovima i su- ko deset godina zatvora.
dovima za prekršaje. 8 Iako u ovim sudovima nije Pošto je OEBS-KVM imala mandat samo za teri-
bilo suđenja za terorističke delatnosti, mnoge op- toriju Kosova, nije bila u mogućnosti da pokriva ne-
tužnice su bile u vezi sa sukobom. Bilo je i drugih koliko suđenja kosovskim Albancima koji su bili
slučajeva koji su imali dimenziju ljudskih prava, uhapšeni na Kosovu, ali im se sudilo u užoj Srbiji. Bi-
kao što su pravo na imovinu i stan, kao i slučaje- lo je najmanje dve vrste takvih suđenja. Najbrojniji
va manjih krivičnih dela za koja je okrivljeni mo- su bili slučajevi u kojima se radilo o kosovskim Al-
gao biti osuđen na kaznu zatvora, i kojima su se bancima koje je uhapsila VJ u pograničnim regioni-
bavili sudovi na ovom nivou. ma, posebno na jugoslovensko-albanskoj granici. U
OEBS-KVM se susrela sa ozbiljnim teškoćama ovim slučajevima, budući da su jugoslovenske sna-
kada je trebalo da dobije informaciju o rasporedu ge raspoređene na granicama bile deo Trećeg ar-
suđenja, a ponekad je verovatno bila i namerno mijskog korpusa, pojedinci koji su bili uhapšeni u
dezinformisana o d a t u m i m a nekih suđenja. 9 takvim okolnostima bili su pritvoreni i ponekad im

76
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

se sudilo pred Vojnim sudom u Nišu, gradu gde se mu za održavanje veze, preduzima radnje upra-
nalazio štab t o g armijskog korpusa. U drugom slu- vljene na ometanje otkrivanja ili hvatanja učini-
čaju, grupa od oko 50 Albanaca je bila uhapšena u oca, ili mu na drugi način pruža pomoć, kazni-
autobusu u Podujevu/Podujeve (Podujevo), i suđe- će se zatvorom od jedne do deset godina.
no joj je u Prokuplju (Srbija), februara 1999. 11 (2) Kazna za delo iz stava 1. ovog člana ne mo-
že biti teža ni po vrsti ni po visini od kazne pro-
Krivicno pravo koje se primenjivalo pisane za krivično delo u pogledu koga je pru-
žena pomoć.
Krivično zakonodavstvo koje je bilo na snazi na
Kosovu, zasnovano je na dva krivična zakona: Kri-
Ove odredbe su se koristile da se kazni široki spek-
vičnom zakonu republike Srbije (KZRS) (republički
tar delatnosti. Primeri koji slede daju opšti pre-
zakon), i Krivičnom zakonu SRJ (KZSRJ).12 Poseban
gled tipa optužbi protiv pojedinaca i grupa, a u
odeljak KZSRJ je posvećen „Krivičnim delima pro-
vezi sa t i p o m akcija na koji su se ove optužbe po-
tiv osnova samoupravnog socijalističkog društve-
zivale.
nog sistema i bezbednosti SFRJ" (Glava XV). Ovaj
Pomoć UČK: 12. jula 1998. je bila uhapšena
odeljak, posebno članovi 125 i 136, sadrže odred-
Fatima Bošnjaku, aktivista Društva majke Tereze,
be koje služe za osnovu najvećeg broja „teroristič-
dok je pokušavala da isporuči tovar humanitarne
kih" slučajeva za koje se sudilo na Kosovu za vre-
pomoći, uglavnom ćebadi, sapuna i hrane, u Še-
me perioda koji pokriva ovaj izveštaj.
remet/Sheremet (Đakovica). Tužilaštvo je tvrdilo
da je ovo selo pod k o n t r o l o m UČK, pa je pomoć
Terorizam koju je prebacivala optužena bila namenjena da
Član 125. p o m o g n e „teroristima". Stvarna optužnica koja je
Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređe- protiv okrivljene podneta na osnovu člana 137 K9
nja ili bezbedenosti SRJ izazove eksploziju ili bila je da je „učestvovala u izvršenju krivičnih de-
požar ili preduzme drugu opšte opasnu radnju la organizovane neprijateljske delatnosti pome-
ili akt nasilja kojim je stvoreno osećanje nesi- nute u članovima 136 i 125 K9, tako što je zlou-
gurnosti kod građana kazniće se zatvorom od potrebila svoju funkciju sekretara đakovičkog
najmanje tri godine. ogranka humanitarne organizacije Društvo majke
Udruživanje radi neprijateljske delatnosti Tereze, snabdevajući hranom, ćebadima i sanitar-
Član 136. nim materijalom takozvanu 'UČK', terorističku or-
(1) Ko stvara zaveru, bandu, grupu ili d r u g o ganizaciju aktivnu u Dobrošu i Šeremetu". 1 3
udruženje lica radi vršenja krivičnih dela iz čl. Organizacija i učestvovanje u jedinicama
114 do 119. st. 2. čl. 120. do 123, čl. 125 do UČK: Na suđenju „pećkoj grupi", 14 optuženih je
127. i čl. 132. ovog zakona kazniće se zatvo- bilo među g r u p o m raseljenih lica koju je 3. septem-
rom od jedne do deset godina. bra 1998. u šumi blizu Ponorca (Orahovac) presre-
(2) Ko postane pripadnik nekog udruženja iz la srpska policija. Pošto su ih opkolili helikopteri, i
stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od pošto je od njih preko megafona bilo traženo da se
šest meseci do pet godina. predaju, muškarci su bili izdvojeni od žena i dece.
(3) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji, ot- Za vreme pretresa koji je sledio, navodno je prona-
krivanjem udruženja ili na drugi način, spreči đen spisak koji je sadržao imena pripadnika UČK,
izvršenje krivičnih dela prediđenih u stavu 1. kao i nešto oružja. Svih 14 ljudi je bilo optuženo na
ovog člana, kazniće se zatvorom do tri godine, osnovu članova 125 i 136 (kvalifikovanog kao član
a može se i osloboditi od kazne. 139) 1 4 KZSRJ, i ceo slučaj se vrteo oko toga može li
Pružanje pomoći učiniocu posle izvršenog se ustanoviti prisustvo nekih elemenata UČK u regi-
krivičnog dela onu iz koga potiču optuženi, i oko ubeđenja da su
Član 137. ljudi sa spiska zaista bili članovi UČK. Šestorica me-
(1) Ko učinioca nekog krivičnog dela iz čl. đu njima su na kraju bila oslobođena optužbe, ka-
1 3 6 . ovog zakona krije, daje mu sklonište, da u dokaznom postupku nije mogla biti usposta-
hranu, materijal, novac ili druga sredstva, služi vljena nikakva veza između njih i spiska ili oružja.

77
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Međutim, do tada su oni već proveli pet meseci u premeštanjem sudija iz Beograda u sudove na Ko-
zatvoru. Drugi optuženi su proglašeni krivim i osu- sovu, koje je izvršeno sa ciljem da se izađe na kraj
đeni na duge kazne zatvora. sa sve većim brojem nerešenih slučajeva. Ove su-
U stvari, optužbe u vezi sa članom 136, poseb- dije - u čije se tehničke kvalitete ne može sumnja-
no stavom 2 u vezi sa „udruživanjem", obično bez ti - ipak su bile smatrane pristalicama čvrste linije
ikakvih drugih dodatnih krivičnih dela, značile su koje su imale politički zadatak, i čija je nezavisnost
da je članstvo, ili puka blagonaklonost prema UČK od policije i istražnih organa bila krajnje sumnjiva.
postajala odlučujući faktor u opredeljivanju krivi-
ce optuženog. Član 136 je olakšavao da se mno- Procedura pre suđenja
go i veoma različitih okolnosti protumači kao
udruživanje sa UČK. Istraga
Prema jugoslovenskim zakonima, istražne sudije
Nepristrasnost i nezavisnost sudstva vode istragu krivičnih dela. Kao takve, one imaju
dužnost da prikupe dokazni materijal o zločinu, od
Kada je bila ukinuta autonomija Kosova, 1990. go-
materijalnih dokaza do svedočenja, uključujući i
dine, više stotina pravnika albanske narodnosti, za-
saslušanja osumnjičenih. One nadgledaju policij-
poslenih u državnim službama, bilo je otpušteno i
na kraju zamenjeno Srbima. Samo je mali broj su- sko ispitivanje mesta zločina i prema tome odre-
dija, kosovskih Albanaca, kao i sudija koji su bili po- đuju obim i istrajnost policijske istrage. Istražne
reklom iz drugih nacionalnih zajednica, ostao u slu- sudije su takođe odgovorne prilikom donošenja
žbi, uglavnom u nižim sudovima. Posledica toga je odluke o potrebi pritvora okrivljenih pre suđenja,
da su kosovski Albanci bili veoma skeptični kada je kao i po pitanju mogućih ograničenja kontakata
u pitanju bila nepristrasnost sudskog sistema u ko- koje pre suđenja okrivljeni mogu imati sa branioci-
me je jedna etnička grupa u suštini sudila drugoj. ma i drugima. Na kraju, oni izveštavaju tužioca i
Ovaj skepticizam je bio pojačan činjenicom da su savetuju da li optužnica treba da bude podignuta.
porotnici koji su odlučivali o slučajevima „terori- OEBS-KVM je prisustvovala u više navrata isle-
zma" najčešće bili penzionisani Srbi, bivši državni đivanju na mestu zločina, koje je sprovodila poli-
činovnici, uključujući i bivše policajce. Štaviše, ne- cija, a pod nadzorom istražnih sudija, i zaključila
zavisnost sudstva pretpostavlja da je sudstvo zašti- da su isleđivanja uglavnom sprovođena bez prave
ćeno od nedopuštenog mešanja izvršne vlasti. Iz te revnosti, ograničavajući se često na površan pre-
perspektive, albanski pravnici su na sudski sistem gled mesta zločina. Verifikatori OEBS-KVM su po-
gledali kao na nešto što je puka produžena ruka smatrali isleđivanja mesta zločina gde god su pro-
srpskih represivnih akcija. Ovi pravnici su često mo- nađena mrtva tela na Kosovu, sve do 19. marta
gli da navedu primere u kojima su izvršni organi, 1999. U mnogim slučajevima, posebno ako se po-
posebno službenici Državne bezbednosti, manipu- kazalo da je policija ubila žrtve, nije uopšte bilo is-
lisali sudijama, ili su ignorisali sudske odluke. Ovi trage koja bi eventualno mogla da dovede u pita-
primeri su uključivali konsultacije između javnog nje predloženu policijsku verziju događaja, naime,
tužioca i sudija pre ili za vreme procesa - koji su bi- da su žrtve bile ubijene u borbi, ili da je policija
li uobičajena stvar. 15 dejstvovala u samoodbrani, iako su okolnosti na-
Članovi OEBS-KVM koji su posmatrali suđenje goveštavale da ne bi trebalo isključivati moguć-
„uroševačkoj grupi" zabeležili su da su imali uti- nost da se radi o arbitrarnim ili protivpravnim eg-
sak kao da je predsednik sudskog veća imao pred- zekucijama. Nedostatak prave istrage posle ubija-
rasude protiv optuženih. On je bez ikakvog ko- nja u Račku (Štimlje) i Rakovini (Đakovica), uveliko
mentara prenebregavao ili odbijao veći deo zah- je pokazan (vidi takođe odeljke o odgovoarajućim
teva odbrane, kao i dokaze koji bi rasteretili okri- opštinama). 1 7 Pored toga, istražne sudije su često
vljene. Sud nije pozvao nijednog svedoka, uklju- donosile munjevite odluke, koje su se zasnivale na
čujući i eksperte, mada su to branioci zahtevali. 16 pukom prisustvu mrtvog kosovskog Albanca po-
Opšte poverenje u nepristrasnost i pravičnost red puta, da su „teroristi ubili još jednog lojalnog
srpskih sudija nije bilo povećano privremenim albanskog građanina". 1 8

78
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Kao što pokazuju primeri iz ovog dela izvešta- vreme suđenja primetila da su dvojica od optuže-
ja (a takođe i iz 9. poglavlja), OEBS-KVM je sma- nih s teškoćom hodala, a jedan je imao flaster zale-
trala da su u slučaju optužbi za „terorizam" fizič- pljen na vrh glave. Još jedan optuženi je imao ote-
ki dokazi uglavnom bili veoma retki i, čak i kada klinu na potiljku. Prema izveštajima, zlostavljanje je
su bili predstavljeni, retko su ukazivali na nešto vi- nastavljeno i za vreme trajanja suđenja. 19
še od prostih indicija. U slučajevima kada su pojedinci bili podvrgnu-
ti torturi, ili na drugi način prisiljavani da potpisu-
Iznuđivanje priznanja pod pritiskom torture, ju samooptužujuće izjave, jasno je da je bilo krše-
i pravo na cutanje no pravo na to da se na pitanja ne odgovara. 20
Dovoljno je reći da, ako bi okrivljenima bila pruže-
Osnovni tip dokaza na kojima se zasnivala optu- na mogućnost da se brane ćutanjem, i ako bi oni
žba u većini slučajeva povezanih sa „terorizmom", izabrali da se koriste tim pravom, u najvećem bro-
bile su izjave koje su sami optuženi davali za vre- ju slučajeva ne bi postojali dovoljni dokazi da se
me saslušavanja, i to pre bilo kakve konsultacije sa nastavi sudski postupak.
braniocem. Premda Zakon o krivičnom postupku
precizira da nalazi ovih početnih istražnih radnji
Odgovorajuca priprema odbrane i
ne ulaze u predmet sudskog postupka, prve izja-
ve su ponekad bile uključivane u predmet, ili su iz- predocavanje dokaza
jave bile ponovljene pred istražnim sudijom u ka- U razgovorima sa advokatima, osoblju OEBS-KVM
snijoj fazi istrage, po svemu sudeći pod prisilom je bilo rečeno kako je bilo kršeno pravo na pravično
policije. Ipak, mnoge od ovih izjava su kasnije na suđenje i na adekvatnu pripremu odbrane. Branio-
sudu bile povučene, delimično ili u celini, nakon ci su imali teškoća da obezbede poverljive razgovo-
što je okrivljeni dobio savet svog branioca, i to na re klijent-branilac kako bi pripremili odbranu. 21
osnovu činjenice da su iznuđene uz upotrebu sile. Uglavnom, advokati su izveštavali da su svi razgo-
Materijal koji je prikupila OEBS-KVM ukazuje na to vori između njih i njihovih klijenata morali da se
da je obim kršenja bio različit u zavisnosti od va- obavljaju na srpskom, da su bili sistematski nadgle-
žnosti svakog slučaja posebno. Dok su žalbe na dani, da za vreme ovih razgovora nisu mogle biti
prisilu ili torturu bile činjene u većini slučajeva, diskutovane činjenice vezane za slučaj. U ovakvoj
stepen u kome je prisila korišćena zavisio je izgle- situaciji, branioci su često tražili odlaganje suđenja.
da od značaja koji su srpske vlasti, odnosno SDB,
pridavali pojedinom slučaju. Tortura je bila kori- Zastupnici su za vreme suđenja izjavili da neki
šćena u takvom stepenu da je dovodila do smrti u od optuženih nisu imali branioca, a da su neki
pritvoru (vidi 6. poglavlje). od onih koji su ga imali, bili sprečeni da ga
Ovo se vidi i iz slučaja „uroševačke grupe". Op- kontaktiraju. Advokati nisu imali dovoljno vre-
tuženi su se žalili da su priznanja bila iznuđena pri- mena ni mogućnosti da razgovaraju sa svojim
menom sile za vreme saslušavanja. Takođe su se ža- klijentima i da pripreme odbranu. Takođe su se
lili na torturu i zlostavljanje kako za vreme sasluša- žalili da sa okrivljenima nisu mogli nasamo da
vanja, tako i za vreme boravka u pritvoru. Advoka- razgovaraju. 22
ti su tvrdili da su dvojica okrivljenih umrla od posle- Branioci su izjavili da su u više navrata stra-
dica torture dok su bili u pritvoru. Optuženi su izja- žari prekidali razgovor sa klijentima. Kada su
vili da su ih tukli, da su na njima gasili cigarete, da postavljali pitanja o zlostavljanju, ili da li je
su im davali električne šokove. Da bi potvrdili ove okrivljeni bio ponovo saslušavan od strane po-
izjave, branioci i mesna udruženja za zaštitu ljud- licije, stražari bi intervenisali govoreći da, ako
skih prava su OEBS-KVM predali fotografije i zdrav- budu postavljali takva pitanja, sastanak će biti
stvene potvrde. Ove fotografije i dokumenti su po odmah završen. 23
svemu sudeći bili u saglasnosti sa tvrdnjama o tor-
turi i zlostavljanju. Takođe je bilo rečeno da su okri- Značajan element u obezbeđivanju odgovarajuće
vljene vešali naglavce i umakali u vodu (metod tor- odbrane okrivljene osobe sadrži se u pravu bra-
ture koji se zove „podmornica"). OEBS-KVM je za njenika, ili njegovog zastupnika, da vidi dokaze

79
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

koji su protiv njega prikupljeni. 2 4 Na Kosovu, više Povrede procedure su se takođe dešavale u ve-
ograničenja je bilo postavljeno prilikom korišćenja zi sa zakonskom obavezom sudija da optuženog
tog prava, a kako su sukobi jačali, postajalo je sve suoče sa svedočenjem drugih. Budući da optuže-
teže da advokat dođe do informacije koja se tica- ni nisu čuli svedočenje drugih dok su bili sasluša-
la predmeta njegovog klijenta. Ograničenja ovog vani, sudije bi trebalo da im daju na uvid sažeta
prava nisu bila samo zasnovana zakonski, nego i svedočenja, i da im omoguće da odgovore na mo-
na tumačenju koje su neke istražne sudije imale o guće nedoslednosti.
slovu zakona. Rezultat je bio taj da su neke sudije
odbijale zahteve branilaca da dobiju uvid u pred- Prisustvo naoružane policije u sudnici
met za koji su verovali da su ovlašćeni, dok su dru-
Za vreme procesa koje je pratila OEBS-KVM, prisu-
ge sudije to dozvoljavale. Štaviše, u nekim sluča-
stvo naoružanih policajaca u sudnici i u zgradi su-
jevima, ako bi advokat insistirao, mogao je i sam
da bilo je masovno, njihovo ponašanje zastrašuju-
postati objekt pretnji, ili gore od toga. U jednom
će, posebno u odnosu na optužene i svedoke. Sle-
slučaju, u julu 1998, jedan od advokata u procesu
deći primer, uzet sa suđenja „pećkoj grupi", do-
„uroševačkoj grupi" tražio je informaciju za koju
voljno je karakteristčan.
je verovao da na nju ima pravo, u ime svog klijen-
ta. Pošto je zahtev odbijen, advokat je imao ver-
Tokom celog suđenja, prisustvo nekih 15 teško
balni sukob sa istražnim sudijom, inače ženom, u
naoružanih policajaca (mašinke i revolveri, ne-
kome joj je rekao „da bi ona trebalo da nosi poli-
probojni prsluci), pridavalo je suđenju ne samo
cijsku uniformu". Uskoro posle toga, advokat je
atmosferu „povećanih mera bezbednosti -
bio optužen za „remećenje javnog reda" i osuđen
ozbiljnog zločina - toga da se radi o opasnim
na 60 dana zatvora. Dok je bio u zatvoru, advokat
teroristima", nego je zastrašivalo optužene, ali
je bio podvrgnut žestokoj torturi. 2 5
i članove porodice koji su mogli da prisustvu-
ju, pa i međunarodne posmatrače. U toku za-
Vođenje postupka vršne reči, stražar se poigravao svojom auto-
Problemi sa prevođenjem matskom puškom koja je sa treskom pala na
pod, što je u sudnici izazvalo stravu. Policajci
Za vreme suđenja na Kosovu, kršenje procedure je
su se neko vreme cerekali, a sudija uopšte nije
bilo obična stvar. 26 Iako je u nekim sudovima to
reagovao. 29
bilo i drukčije, najčešće je prevođenje za optuže-
nog bilo obezbeđeno samo kada je sudija posta-
Dokazni materijal
vljao posebna pitanja optuženom. U slučaju „uro-
ševačke grupe", OEBS-KVM je zabeležila da za Član 347(1) ZKP kaže: „Sud treba da zasnuje svo-
vreme istražnog postupka optuženi nije dobio ju presudu jedino na činjenicama i dokazima koji
prevod nijednog policijskog zapisnika, i da za vre- su izneseni na suđenju." Kao što je zabeleženo, u
me suđenja nije bilo stalnog prevođenja. U dru- najvećem broju suđenja za krivična dela političke
gom slučaju, u Gnjilanu, OEBS-KVM je zabeležila: prirode koja su bila praćena na Kosovu, optužene
osobe, a ponekad i svedoci, mogli su u sudnici da
Drugi problem je da je prevođenje uglavnom bi- tvrde da su bili podvrgnuti torturi ili da im je pre-
lo jednosmerno, sa albanskog na srpski. Predse- ćeno kako bi istražnom sudiji rekli ono što je žele-
davajući sudija je često čitao duge odlomke iz- la policija. Suprotno jugoslovenskim zakonima, ni
java koje su optuženi navodno bili dali, a da to predsedavajući sudija ni javni tužilac nisu ništa
nije bilo prevedeno sa srpskog na albanski. 27 preduzeli da se navodi iz ovih izjava provere, ne-
go su samo rutinski unosili ove izjave u zapisnik. 30
Najčešće, kada bi optuženi pre zaključenja proce- Na kraju, veliki broj optuženih je bio osuđen
dure bio upitan da li je razumeo sve što je bilo re- uglavnom na osnovu ovakvih trulih dokaza.
čeno, potvrdan odgovor bi veoma retko odgova- Na suđenju „uroševačkoj grupi", OEBS-KVM je
rao istini. 28 zabeležila da je optužnica bila isključivo zasnovana

80
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

na tri izjave koje su bile date pod turturom, dok su - U dokumentu se tvrdi da su se „u većini slu-
okrivljeni bili saslušavani u policiji. U toku sudskog čajeva pokazale mrlje na različitim delovi-
zasedanja, ova tri optužena su promenila svoje is- ma šake i prstiju". Kod koga je ovo prona-
kaze, izjavivši da nisu krivi. Rekli su da su posle tor- đeno, a kod koga nije? Kako su se pojavili
ture bili tako slomljeni da bi potpisali sve što bi SDB ovi izuzeci? U kom stepenu se radilo o izu-
od njih tražila. Predsedavajući sudija je ignorisao zecima? 33
ove nove izjave, i iz predmeta nije isključio prizna- Bilo je sumnji zbog mogućeg falsifikovanja ili fa-
nja koja su izvučena primenom torture. Na kraju, svi brikovanja dokumenata koji su teretili optužene.
optuženi su proglašeni krivim i osuđeni samo na Ponovo je karakterističan slučaj sa suđenja „peć-
osnovu onih prvih izjava. U drugom slučaju, u ko- koj grupi":
me je suđenje održano u Prištini, OEBS-KVM je izve-
stila da su tokom celog suđenja branioci pokušava- U zatvoru, okrivljeni je bio primoran da potpi-
li da dokažu primenu torture u istražnom postup- še dokument, neku vrstu „potvrde" da je pri-
ku, uključujući i zahtev za nezavisnom lekarskom padnik UČK u „operativnoj zoni br. 76". Kada
ekspertizom. Svi ovi zahtevi su bili odbijeni, i sudije je potpisivao dokument, pokazali su mu samo
su se oslonile na izveštaj zatvorskog lekara u kome donju ivicu papira, dok je tekst bio pokriven.
nije bilo indikacija ni o kakvom zlostavljanju. 31 OEBS-KVM poseduje kopiju ove „potvrde".
Žalbe protiv srpskih vlasti zbog manipulisanja Dokument nosi nečitak potpis „komandanta",
ili fabrikovanja dokaza podnete su i u slučajevima i imenuje okrivljenog kao člana UČK od 20. ja-
kada su bili prikupljeni neki materijalni dokazi. nuara 1998. (u to vreme je ovaj radio u fabrici
Ove žalbe su se odnosile na neodgovarajuće izvo- duvana, a UČK je bila malo poznata marginal-
đenje „naučnih testova" kao što je „test parafin- na grupica). Za dokument je nezavisna ekspre-
skih rukavica". 32 tiza utvrdila da je falsifikat, pošto albanski
tekst sadrži greške u sintaksi i pravopisu koje
- Jedina izjava koja u sebi sadrži celinu ono- može da napravi samo neko kome albanski ni-
ga za šta optužnica tereti okrivljene je izja- je maternji jezik. 34
va kapetana policije o testovima koji su iz-
vršeni na ukupno 42 optužena iz Orahovca, OEBS-KVM je zaključila da materijalni dokazi, kao
od kojih su neki bili u sudnici. Čak i bez do- i neke od izjava svedoka koje su bile dane za vre-
brog poznavanja srpskog pravnog sistema, me suđenja, sami po sebi nisu imali veliku doka-
ovaj dokument je, u najmanju ruku, nedo- znu vrednost, u tolikoj meri da ih u obzir nije uzeo
statan i ništa ne dokazuje. Između ostalog, ni tužilac u svojoj završnoj reči.
radi se o sledećim problemima: Uopšte, doprinos svedoka na suđenjima bio je
- Test sudske ekspertize, poznat kao „test pa- dosta neuverljiv, u tolikoj meri da je u nekim tre-
rafinskih rukavica", već više godina se sma- nucima - prema rečima posmatrača OEBS-KVM -
tra neodgovarajućim sredstvom za utvrđi- sve to podsećalo na „farsu". Svedoci koji su se po-
vanje nečije krivice. javili na suđenju bili su ili suviše zastrašeni da bi
- Jedna kratka izjava pokriva rezultate testa rekli išta značajno, ili su davali svedočenja koja su
za sve optužene. bila potpuno irelevantna za pitanje da li je optu-
- Nema odgovarajućeg detaljnog opisa o to- ženi kriv za ono za šta je optužen. 3 5 Štaviše, srp-
me kako je test bio izveden, ni uopšte, ni s ska policija je zloupotrebljavala obavezne sudske
obzirom na pojedine slučajeve. naloge kao povod za nasumične pretrese sela, ko-
- Izjavu nije dao ekspert za sudsku medicinu, ji su često bili praćeni zastrašivanjem, batinanjem
nego kapetan policije. Ukoliko je on kvalifi- i šikaniranjima. 36
kovan u toj oblasti, to u izjavi nije navede-
no.
Suđenja u odsustvu
- Nisu opisani tačni uslovi u kojima je test
sproveden, niti potencijalni uzroci rezultata Prema međunarodnim standardima, suđenja u
testa, osim nagađanja. odsustvu optuženog se održavaju samo u izuzet-

81
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

nim slučajevima, budući da je takvim suđenjem Za vreme suđenja, pretpostavlja se da se sudski
kompromitovano pravo optuženog na potpune organi pridržavaju principa presumpcije nevinosti.
garancije koje pruža jedan puni pravni proces. Na To bi trebalo da znači da sud stoji nasuprot organa
Kosovu, u većini procesa bilo je pojedinaca koji- izvršne vlasti tako što proverava vrednost, pouzda-
ma se sudilo u odsutnosti, i to u tolikom broju da nost i prihvatljivost dokaza koje ova iznosi pred
je odsutnih optuženih ponekad bilo više nego pri- sud. Umesto toga, kao što je već bilo primećeno,
sutnih. Na takvim suđenjima, dokazi koji su izne- OEBS-KVM je zabeležila činjenicu da sudske vlasti
seni protiv odsutnih optuženih često su bivali još nisu uopšte ispitivale okolnosti u kojima su okrivlje-
manje ozbiljni nego dokazi protiv pojedinaca koji ni pisali samooptužujuće izjave koje su bile dobije-
su bili pritvoreni, ali su ljudi u odsutnosti, među- ne primenom torture. Primedbe branilaca na pre-
tim, obično svi bivali osuđivani na duže kazne za- zentovani dokazni materijal bile su unesene u zapi-
tvora. U slučaju suđenja „uroševačkoj grupi", na snik, ali se sud nije upuštao ni u kakva dalja ispiti-
primer, većina optuženih (17 od 26) nije bila pri- vanja, nego je prihvatio dokaze koji su bili ospore-
sutna za vreme suđenja. Opunomoćeni branioci ni. Na kraju, sudije su prihvatale dokazni materijal
(Srbi), tvrdili su da okrivljeni nisu dobili propisne koji je bio predstavljen u slučajevima kada se radilo
pozive na sud. Oni su naglasili da sud nije pome- o odsutnim licima, kao da su ovi imali mogućnost
nuo ništa što bi se odnosilo na 17 optuženih lica da ga ospore. 38 Sve ovo je predstavljalo prebaciva-
kojima se sudilo u odsustvu, pa da prema tome nje dužnosti dokazivanja na same optužene.
nije dat nikakav dokaz njihove krivice. U suđenju
„prištinskoj grupi", od osmorice optuženih, če- Zasnovanost presuda i tumačenja zakona
tvorica su bili odsutni. Njima četvorici su određe-
Objektivan je onaj krivični zakon u kome se nalaze
ne veće kazne nego optuženima koji su za vreme
jasne indikacije o tome kakvo ponašanje (actus re-
procesa bili prisutni.
us) i koje kriminalne namere (mens rea) su zabra-
njeni i svrstani u kategoriju zločina, odnosno krivič-
Presude i kazne nog dela. Za vreme suđenja na Kosovu, branioci su
redovno iznosili argument da dela koja su navodno
Presumpcija nevinosti
izvršili optuženi ne spadaju u kategoriju krivičnog
Princip presumpcije nevinosti prebacuje teret do- dela definisanog zakonom. 39 Ove primedbe su
kazivanja krivice na tužilaštvo. Taj princip je čvrsto osvetljavale situaciju u kojoj su srpske vlasti sebi
usađen u standarde koji se tiču ljudskih prava, i dozvoljavale da skoro svaku situaciju protumače
koji podrazumevaju da svako ko je optužen da je kao „terorističku" ili „neprijateljsku" delatnost. Su-
počinio neko krivično delo „ima pravo da se sma- đenja slična onima koja je pratila OEBS-KVM bila su
tra nevinim sve dok se po zakonu ne dokaže da je zasnovana na nejasnim tumačenjima konstitutiv-
kriv", kao što je navedeno u članu 14 Međunarod- nih elemenata ozbiljnih krivičnih dela, što je na kra-
ne konvencije o građanskim i političkim pravima. ju dovodilo do osuda na duge zatvorske kazne.
Na Kosovu, sva kršenja prava optuženih, koja su OEBS-KVM smatra da su članovi 125 i 136 KZSRJ
bila prikazana u prethodnim sekcijama ovog po- veoma nejasno formulisani, i da su bili tumačeni na
glavlja o sudskoj proceduri i vođenju procesa, kul- takav način da je u stvari, bilo koji zbir okolnosti
minirala su u negiranju prava optuženog da se mogao da rezultira u osudi. U krajnjoj liniji, optuže-
smatra nevinim ukoliko suprotno nije dokazano. ni su bili ograničeni na to da poriču bilo kakvu svo-
Praktična posledica takvog stava je da je teret do- ju vezu sa UČK. Ova situacija je nedvosmisleno go-
kazivanja prebačen na optuženog. 3 7 vorila o (ne)objektivnosti procedure.
Nisu svi optuženi bili proglašeni krivim. Optu- U suđenju „pećkoj grupi", optuženi su uglav-
žnice protiv nekih lica bile su povučene, dok su nom bili stariji ljudi, u većini seljaci, jedan je bio le-
drugi bili oslobođeni optužbe (ne zato što bi se u kar, a jedan učitelj. Svi optuženi su izjavili da se ne
njihovu korist protumačila sumnja u zasnovanost osećaju krivima. OEBS-KVM je zabeležila da nije
dokaznog postuka, nego uglavnog zbog totalnog bilo dokaza ni za kakvu krivičnu delatnost ili za
odsustva bilo kakvog dokaza). članstvo u UČK, osim liste navodnih pripadnika

82
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

UČK koju je našla policija, i na kojoj su se nalazila biti veoma različite. Na Kosovu, međutim, može
imena nekih od optuženih. Neki optuženi su se se govoriti o izvesnim pravilima prema kojima su
žalili da su zbog tog spiska bili greškom uhapšeni, kazne zavisile od toga da li se radi o „značajnom
jer imaju dosta uobičajena imena, koja su zajed- procesu", kakav je bio onaj „uroševačkoj grupi",
nička nekolicini ljudi u njihovom selu. 40 gde je većina optuženih u društvu zauzimala is-
Sledeća činjenička situacija ilustruje kako sa- taknute pozicije - političkih aktivista ili poznatih
svim zakonita delatnost može biti protumačena boraca za ljudska prava. Ovi ljudi su bili osuđeni
kao da se radi o krivičnom delu „neprijateljske de- na veće kazne zatvora nego optužena lica koja su
latnosti" koje je opisano ovim posebnim odredba- u društvu manje poznata.
ma jugoslovenskog zakona. U nekim drugim slučajevima, kako se poveća-
vao međunarodni pritisak, slične „nezakonite"
Optuženi je sin srpske majke, lekar koji trenut- radnje su mogle biti kažnjene znatno manjim za-
no završava studije na državnom univerzitetu tvorskim kaznama nego u slučajevima koji nisu
u Prištini. Kao lekar opšte prakse radio je u am- privukli toliku pažnju. Na primer, na suđenju „peć-
bulanti u Klini od 1988. UČK je od njega traži- koj grupi", kao što je primećeno, lekar je bio osu-
la da radi za nju, ali je on to odbio. Napustio je đen na sedam meseci zatvora, dok su na suđenju
svoje selo usled opšte nesigurnosti koja je ta- koje je održano u Prizrenu u avgustu 1998, četiri
mo vladala... Nikada nije lečio nikoga koga bi studentske aktivistkinje bile osuđene na po dve
mogao da identifikuje kao ranjenog vojnika godine zatvora zato što su organizovale i vodile
UČK, premda je jednom pregledao civila koji je kurs prve pomoći.
bio lakše ranjen u eksploziji granate, i koga je Verovatno je da je međunarodna pažnja koja
doveo jedan poznat čovek u uniformi UČK. je pratila suđenje Fatimi Bošnjaku (vidi odeljak o
Medicinski materijal koji je koristio bio je isklju- opštini Đakovica), koje se održavalo u Opštinskom
čivo za civilnu upotrebu. Prema izjavi svedoka sudu u Peći, u kombinaciji sa posebnom politič-
na samom sudu, za vreme leta 1998, lekar je kom i diplomatskom klimom koja je vladala sredi-
lečio samo civile. Optuženi je poricao da je ika- nom februara 1999, doprinela da se donese neo-
da lečio bilo kod težeg ranjenika. Potvrda o za- čekivana osuda na onoliko vremena koliko je op-
poslenju, koju mu je dala ambulanta u Klini, tužena već bila provela u zatvoru, tako da je ona
pokazuje da je optuženi i dalje bio zaposlen, i u stvari bila puštena.
da nikada nije napuštao svoje radno mesto da
bi se pridružio UČK.
Sudske revizije i prepreke koje su
Nije bilo dokazano da je optuženi ikada po- ometale podnošenje žalbi
stao pripadnik UČK i da je postao „lekar terori-
Mogućnost revizije je značajan faktor za procenu
sta". Kao što je naglasio njegov branilac, pre-
objektivnosti sudskog procesa. Na Kosovu, za vre-
ma jugoslovenskim zakonima, lekar bi izvršio
me perioda koji pokriva ovaj izveštaj, ova moguć-
krivično delo ako bi bilo kome odbio da pruži
nost skoro da nije postojala, pošto pisane presu-
lekarsku pomoć.
de, koje su polazište apelacionog procesa, 42 nisu
Proglašen je bio krivim za optužbe na osnovu
bile uručivane. Nakon što je sa sudijama okružnih
člana 136 KZSRJ, pošto je sud verovao da je lečio
sudova razgovarala o ovom problemu, OEBS-KVM
ranjene vojnike UČK, ali je zbog njegove humani-
je prikazala situaciju na sledeći način:
tarne motivacije kazna bila smanjena na sedam
meseci zatvora. Pošto je u zatvoru već bio proveo
Alarmantno je da većina sudija nije uručila zva-
više od pet meseci, bio je pušten. 41
nične presude sve od oktobra 1998. Na taj na-
čin, nije bila moguća pravno korektna žalba vr-
Razlika u kaznama hovnom sudu u Beogradu... Sudije su priznava-
Obično nije lako porediti kazne na koje su osuđi- le da ima kašnjenja, ali su odbijale svoju odgo-
vani optuženi u kriminalnim procesima, budući da vornost i prebacivale je na „situaciju", na izuzet-
okolnosti u kojima su vršena krivična dela mogu nu preopterećenost, na teškoće sa prevođe-

83
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

njem, pošto su svi dokumenti morali biti preve- 18
Kako su zabeležili pripadnici OEBS-KVM, ovu standardnu reče-
nicu su ponavljale istražne sudije posebno u slučaju serije ubi-
deni na maternji jezik optuženoga. Upućeni
stava blizu Peći, t o k o m januara i februara 1999.
sumnjaju, da se ovo oklevanje da se slučaj dove- 19
Sažeto na osnovu izveštaja posmatrača OEBS-KVM na suđenju
de do kraja može povezati sa nedostatkom do- „uroševačkoj grupi".
20
kaza, budući da sudije treba da daju detaljna i Član 23(4) Ustava SRJ glasi „...Uhapšena osoba mora biti bez od-
laganja obaveštena o svom pravu da se brani ćutanjem". Štavi-
sveobuhvatna obrazloženja svojih odluka. 43
še, prema Članu 218 (2) ZKP, „pošto je okrivljeni obavešten o op-
tužbama protiv njega i osnovama sumnje da je počinio krivično
delo, treba ga pitati šta ima da kaže u svoju odbranu, i treba mu
1
Izveštaj o praćenju suđenja UNHCHR, Amnesty International reći da ne mora da podnese svoju odbranu, niti da odgovara na
„ H u m a n Rights Crisis in Kosovo Province", June 1998. pitanja koja mu se postavljaju." Vidi takođe član 14(3)(g) Među-
2
Opšta amnestija za političke osuđenike je bila sadržana u nacr- narodne konvencije o građanskim i političkim pravima (ICCPR).
21
tu teksta „Privremeni sporazum o miru i samoupravi na Kosovu" Član 14(3)(b) ICCPR, Član 74 ZKP: „(1) A k o se okrivljeni nalazi u
(dogovor iz Rambujea), na koji, m e đ u t i m , vlada Srbije nikada ni- pritvoru, a ispitan je, branilac se može s njim dopisivati i razgo-
je pristala: „Svaka dogovorna strana se obavezuje da (a) neće varati. (2) Istražni sudija može narediti da okrivljeni samo u nje-
zakonski progoniti nikoga zbog krivičnih dela vezanih za sukob govom prisustvu ili u prisustvu određenog službenog lica mo-
na Kosovu, osim osoba koje su okrivljene da su počinile teška kr- že razgovarati sa braniocem. (3) Kad se završi istraga ili kad se
šenja međunarodnog humanitarnog zakonodavstva... (b) da će optužnica, odnosno optužni predlog podigne bez sprovođenja
proglasiti opštu amnestiju za sve osobe koje su već osuđene da istrage, okrivljenom se ne može zabraniti da se slobodno i bez
su počinile politički motivisana krivična dela vezana za sukob na nadzora dopisuje i razgovara sa braniocem."
22
Kosovu. Ova amnestija se neće primeniti na one koji su na objek- Iz izveštaja OEBS-KVM sa suđenja „uroševačkoj grupi".
23
tivnim i pravičnim suđenjima koja su bila izvedena prema među- Završni izveštaj sa suđenja u Okružnom sudu u Gnjilanu 16. i
narodnim standardima osuđeni za teške povrede međunarod- 17. februara.
24
nog humanitarnog prava." Član II (mere za stvaranje povere- Član 4(2) ZKP. ČLan 73 ZKP „(1) Posle donošenja rešenja o spro-
nja), al. 12 (Zatvaranje boraca i pravna pitanja). vođenju istrage ili posle neposrednog podnošenja optužnice ...
3
Informacija potiče od UNHCHR. a i pre toga ako je neko lice ispitano u svojstvu okrivljenog, bra-
4
Informacija koju je OEBS dobila nakon svog povratka na Koso- nilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda pribavljene
vo juna 1999. ukazuje na to da su sudovi na Kosovu nastavili sa predmete koji služe kao dokaz. (2) Izuzetno, u toku prethod-
zasedanjima i posle 24. marta 1999. nog postupka do podizanja optužnice, može se braniocu pri-
5
Okružni sud u Prištini, K 138/98; između 11. januara i 5. februa- vremeno uskratiti razmatranje pojedinih spisa ili razgledanje
ra, 28 lica optuženo, 9 prisutno, 17 suđeno u odsustvu, još dva predmeta kad to zahtevaju posebni razlozi odbrane ili bezbed-
optužena su umrla u pritvoru (suđenje „uroševačkoj grupi"). nosti zemlje."
6 25
Okružni sud u Peći, K 144/98; 15. 16. i 17. februar, 14 optuže- Klijent je u m r o 17. avgusta 1998, usled posledica torture koju
nih (slučaj suđenja u Peći). su, prema navodima odbrane, vršili pripadnici SDB.
7 26
Najpoznatiji je slučaj protiv Fatime Bošnjaku, pred Opštinskim Član 7(2) ZKP: „ A k o se sudska radnja, odnosno glavni pretres
sudom u Đakovici. Ovo je, ipak bio izuzetak, pošto je nadležni ne vodi na jeziku (okrivljenog) lica, obezbediće se usmeno pre-
sudija Okružnog suda u Peći o d b i o da preuzme slučaj. Odlu- vođenje onoga što ono, odnosno drugi iznosi."
27
kom nadležnog vrhovnog suda, slučaj je zatim prenesen na ni- OEBS-KVM. Završni izveštaj sa suđenja na Okružnom sudu u
ži nivo, na opštinski sud. Gnjilanu.
8 28
Posmatrači OEBS-KVM su imali problema sa praćenjem suđenja Kako su zabeležili posmatrači OEBS-KVM.
29
u opštinskim sudovima u Prištini, Uroševcu/Ferizaj i Klini/Klina. Iz izveštaja OEBS-KVM sa suđenja „pećkoj grupi". Kada je OEBS-
U Klini, na primer, predsednik opštinskog suda je ljutito o d b i o -KVM tražila od sudskih vlasti da razmotre prisustvo teško nao-
svaki kontakt sa OEBS-KVM, tako da u rešavanju ovog proble- ružanih policajaca u sudnici, predsednik suda se pozvao na inci-
ma nisu pomogle ni stalne intervencije i otvoreni pristup viših dent koji se desio 1998, kada su dva sudska čuvara bila pogo-
sudova, kojih je bilo nekoliko u t o k u dva meseca. đena iz vatrenog oružja u sudnici, za vreme procesa. Ono što je
9
Kao što su zabeležili posmatrači OEBS-KVM. on propustio da kaže, međutim, je činjenica da je na njih pucao
10
Opština Podujevo je bila stavljena u nadležnost Okružnog suda treći policajac, koji je očigledno bio mentalno poremećen.
30
u Kuršumliji, uža Srbija. Suđenja koja su bila u nadležnosti ovog Član 10 ZKP odnosi se na temeljno pravilo dalje razrađeno u ju-
suda stoga nisu mogla biti praćena od strane OEBS-KVM. goslovenskom krivičnom zakonu: „Zabranjeno je i kažnjivo od
11
Za objašnjenje nadležnosti Okružnog suda u Prokuplju vidi okrivljenog ili od d r u g o g lica koje učestvuje u postupku iznuđi-
prethodnu primedbu. vati priznanje, odnosno kakvu drugu izjavu." Član 218 (8) ZKP
12
Ovo je jednostavno preuzet i preimenovan zakon SFRJ, jugoslo- kaže: „Prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja ili
venske države koja je postojala pre 1992. godine. druga slična sredstva (član 259. stav 3) da bi se došlo do njego-
13
Opštinski sud u Đakovici, suđenje Fatimi Bošnjaku, 17. februa- ve izjave ili priznanja." Ovo je takođe navedeno u Članu 25 (3)
ra 1999, optužnica. Ustava SRJ i Članu 15 Konvencije UN protiv torture i drugih su-
14
Član 139, (1) rovih, nehumanih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja.
15 31
Kako su zabeležili posmatrači OEBS-KVM. Izveštaj OEBS-KVM sa suđenja „prištinskoj grupi".
16 32
Sažeto prema izveštajima o suđenju „uroševačkoj g r u p i " po- Test pri kome se sloj parafina nanosi na ruke osumnjičene oso-
smatrača OEBS-KVM. be i zatim koristi da bi se odredilo da li su bili prisutni ostaci
17
Takođe incident u „Panda baru" u Peći (vidi odeljak o opštini eksploziva.
33
Peć) nikada nije bio propisno istražen, kako tvrde branioci Izveštaj OEBS-KVM o zasedanju Okružnog suda u Prizrenu, 22.
osumnjičenih. decembra 1998.

84
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

34
Izveštaj OEBS-KVM o suđenju „pećkoj grupi". Kasnije, taj je do- loge stranaka, iz kojih razloga je odlučio da se ne sasluša nepo-
k u m e n t bio pokazan lokalnom komandantu UČK, koji je rekao sredno svedok ili veštak čiji je iskaz odnosno pismeni nalaz i mi-
da optužena osoba nikada nije bila pripadnik UČK i da je doku- šljenje pročitan bez saglasnosti stranaka... kojim razlozima se
ment krivotvoren. rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđi-
35
Na primer, suđenje „prištinskoj grupi". vanju da li postoji krivično delo i krivična odgovornost optuže-
36
U o v o m kontekstu treba zabeležiti da je sudski nalog za svedo- nog i pri primenjivanju određenih odredaba krivičnog zakona
čenje bio osnova za policijske operacije 25. i 26. novembra na o p t u ž e n o g i njegovo delo."
40
1997. u Vojniku (Srbica), za vreme koje je UČK otvorila vatru na Izveštaj OEBS-KVM sa suđenja „pećkoj grupi". Izveštaj beleži da
policiju. Za osvetu, policajci su se vratili i počeli da pucaju na je OEBS-KVM posedovala kopiju pomenute liste.
41
sve bez razlike, ubivši učitelja albanske narodnosti. Ovaj inci- Sa suđenja „pećkoj grupi".
42
dent je prouzrokovao eskalaciju u napetosti između policije i Član 356 (1) ZKP: „Presuda koja je objavljena mora se pismeno
UČK krajem 1997. godine. izraditi u roku od osam dana po objavljivanju, a u složenim
37
Član 27(3) Ustava SRJ; član 3 ZKP. stvarima, izuzetno u roku od petnaest dana. Ako presuda nije
38
Na primer, suđenje „prištinskoj grupi". izrađena u t i m rokovima, predsednik veća je dužan da obavesti
39
Član 347 ZKP: „(1) Sud zasniva presudu samo na činjenicama i predsednika suda zbog čega to nije učinjeno. Predsednik suda
dokazima koji su izneseni na glavnom pretresu. (2) Sud je du- će po potrebi preduzeti mere da se presuda što pre izradi." Ovo
žan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa osta- je važno da bi se ostvarilo pravo na žalbu, budući da se prema
lim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li članu 359(1) optuženi „ m o ž e žaliti na presudu prvostepenog
je neka činjenica dokazana." Član 357 (7): „Sud će određeno i suda u roku od 15 dana od datuma kada je primio kopiju pre-
p o t p u n o koje činjenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili sude". Član 14(5) ICCPR utvrđuje pravo na žalbu.
43
nedokazane, dajući pri t o m e naročito ocenu verodostojnost Priručnik za praćenje suđenja OEBS-KVM, februar 1999.
protivrečnih dokaza, iz kojih razloga nije uvažio pojedine pred-

85
Jedanaesto poglavlje

DRUGI OBLICI PROGONA

Ponižavanje i zastrašivanje (obično se radilo o traganju za oružjem), provera-
vanje ličnih isprava, kao i zastrašivanje i prisustvo
U trenutku kada je OEBS-KVM bila razmeštena na
policije u školama. Pored toga, bilo je slučajeva iz-
Kosovu, u pokrajini je vladalo opšte ograničenje
nuđivanja, bilo od strane snaga bezbednosti, bilo
slobode kretanja. Pored fizičkih ograničenja koja
od strane UČK. Primeri svih ovih kršenja ljudskih
je primenjivala srpska policija (kontrolni punktovi,
prava su opisani u V delu izveštaja.
česte kontrole ličnih isprava), ovo je, možda u još
većoj meri, bila posledica opšte klime straha.
Ograničenja slobode kretanja na Kosovu bila su Odbijanje lekarske pomoci
primenjivana naširoko, ne u skladu sa zahtevima SRJ je zemlja potpisnica čitavog niza međunarod-
javne bezbednosti. Žestina i preteranost preduze- nih instrumenata u oblasti prava čoveka koji za-
tih mera, njihova disproporcionalnost s obzirom branjuju diskriminaciju na etničkoj ili nekoj drugoj
na situaciju, ukazuje na to da je zastrašivanje sta- osnovi.
novništva bio cilj sam po sebi. Veliki deo svih žalbi Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu,
koje su kosovski Albanci uputili Odeljenju za pita- Odeljenje za pitanja ljudskih prava je primilo žal-
nja ljudskih prava OEBS-KVM odnosi se na zastra- be na kršenja nekih ekonomskih i socijalnih prava
šivanje, konfiskaciju ličnih isprava i hapšenja na koja su bila rezultat diskriminacije na etničkoj
kontrolnim punktovima. Usled ponovljenih incide- osnovi. Kosovski Albanci su se žalili na diskrimina-
nata u kojima su kosovsi Albanci bili šikanirani, ciju na poslu (kako prilikom zapošljavanja tako i
zlostavljani ili proizvoljno hapšeni kada su bivali na poslu samom), i na kršenje prava na vlasništvo.
zaustavljeni na kontrolnim punktovima, posebno Međutim, potreba da se reaguje na dnevne doga-
ako su putovali autobusom, OEBS-KVM je počela đaje u vezi sa oružanim sukobom imala je za po-
da angažuje svoj personal koji je nadgledao auto- sledicu da su takvi slučajevi stavljani u drugi plan.
buske linije, što je imalo vidne pozitivne posledice. Nije bilo mogućnosti širokih istraživanja pre nego
Na primer, 19. februara 1999, OEBS-KVM je nad- što je Misija evakuisana 20. marta 1999.
gledala dve autobuske linije u području Kosovske
Još jedno područje koje je izazivalo nezado-
Mitrovice, u odgovor na ranije incidente u kojima
voljstvo zbog diskriminacije bila je dostupnost le-
se radilo o zastrašivanju. Tog dana, nijedan putnik
karske nege i kvalitet lekarske nege. OEBS-KVM je
nije bio uhapšen niti zlostavljan. 1
pratila ovo područje dok je bila na Kosovu. Pro-
Sa svoje strane, UČK je takođe bila odgovorna blem odbijanja lekarske pomoći je postao osobito
za širenje straha koje je za posledicu imalo ogra- akutan u periodu posle 20. marta 1999, kao što
ničavanje slobode kretanja. Kosovski Srbi, kao i su OEBS-KVM izvestile izbeglice.
deo kosovskih Albanaca, plašili su se da bi ih UČK
mogla kidnapovati (vidi takođe 8. poglavlje, Ne-
Stanje pre 20. marta 1999.
stala lica, kao i 19. poglavlje, Kosovski Srbi).
Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, bi- Problem ograničavana dostupa lekarskoj nezi i le-
la je upozorena i na druge vrste ponižavanja i ši- karskoj pomoći na Kosovu imao je razne aspekte.
kaniranja, uključujući slučajeve kućnih pretresa Prvi problem s kojim se sretao kosovski Albanac

86
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

bio je kako preći fizičku distancu do lekarske usta- OEBS-KVM nije mogla da uđe u bolnicu 4.
nove. Srbi, vozači kola hitne pomoći, kao i među- marta, posle incidenta u naselju Emširovo u Prišti-
narodne nevladine medicinske organizacije, obič- ni (opsežna i nasilna racija u kojoj su policajci ra-
no su bili suviše uplašeni da bi izašli van većih me- nili 37 kosovskih Albanaca, a koja je usledila na-
sta, usled nesigurne bezbednosne situacije. Kao kon ubistva dvojice policajaca i ranjavanja trećeg),
što je ukazano, dugo i često proveravanje identi- kao i posle bombaškog napada u Podujevu 3.
teta, rizikovanje da se bude uhapšen ili podvrgnut marta, kako je opisano u V delu izveštaja, u odelj-
drugom šikaniranju na kontrolnim punktovima, cima koji se odnose na gradsko područje Prištine
kao i opšti nivo straha, imali su za posledicu da su i na opštinu Podujevo. 5
se ljudi veoma malo kretali, osobito posle pada (O sličnim problemima, kada je u pitanju bio
mraka. Drugi aspekt problema se pokazivao kada dostup pacijentima koji se nalaze pod policijskom
bi kosovski Albanac stigao u bolnicu. Najpre je istragom u đakovičkoj bolnici vidi takođe u V de-
trebalo da prođe pored teško naoružanih polica- lu, odeljak o đakovičkoj opštini.)
jaca koji su patrolirali i van bolničkih zgrada, i u
samim zgradama. Ako bi pacijent uspeo da uđe u
Stanje posle 20. marta 1999.
bolnicu, deo medicinskog personala se ponašao
diskriminatorski prema kosovskim Albancima, ili Posle povlačenja OEBS-KVM i početka NATO bom-
tako što je odbijao da pruži medicinsku pomoć, ili bardovanja SRJ, izjave lica pokazuju da se stanje u
tako što je kosovkim Srbima davao povlašćen tret- prištinskoj bolnici pogoršalo. Snajperisti su se bili
man. Rezultat je bio pojačan strah i poniženje u si- smestili na vrhove bolničkih zgrada, terorisali su
tuaciji koja je i bez toga bila puna stresova. pacijente i ubili više ljudi izvan bolnice. 6 Sudeći
Službenici zaduženi za pitanja ljudskih prava prema opisima izbeglica, odgovor kosovskim Al-
OEBS-KVM posetili su mnogo pacijenata u prištin- bancima koji su tražili lekarsku pomoć postao je
skoj bolnici. Osim loših uslova u ovoj bolnici koje još više proizvoljan. Jedan svedok je naveo da su
je konstatovala, OEBS-KVM je imala sve razloge njegova žena i kćerka bili primljeni u bolnicu 27.
da veruje da se u njoj sistematski sprovodila dis- marta, samo zato što je on bio nameštenik bolni-
kriminacija protiv kosovskih Albanaca prilikom ce. Inače, rekao je, jedini kosovski Albanci koji su
ostvarivanja njihovih prava na zdravstvenu zašti- bili lečeni bili su oni koji su doneli svoje sopstvene
tu. Kosovskim Albancima je lečenje naplaćivano lekove. Dodao je da je tokom sledećih nedelja sve
po proizvoljnim tarifama, dok Srbi uopšte nisu ni- više pripadnika VJ i policije dolazilo u vezi s tim
šta plaćali. 2 Štaviše, uslovi u sobama u kojima su što su koristili bolnicu kao skladište municije. 7
smeštani kosovski Albanci bili su znatno lošiji od Na dan 25. marta, u prištinskoj bolnici je uspe-
uslova u sobama u kojima su lečeni srpski vojnici. šno operisan kosovski Albanac koga su nožem iz-
Početkom januara 1999, posle dugih pregovora, boli pripadnici paravojnih jedinica ili naoružani ci-
OEBS-KVM je dobila pristup bolnici, ali ne i onim vili; ali je već sledećeg dana otkazano lečenje jed-
pacijentima koji su se nalazili pod policijskom is- noj devojčici albanske narodnosti. Nju je bio ranio
tragom. 3 Ipak, ovo ograničenje je skinuto kada je snajperista u jednom selu nedaleko od Prištine.
OEBS-KVM intervjuisala preživele masovnog ubi- Otac ju je - uz dozvolu policije - odvezao u bolni-
stva u Račku koji su bili lečeni u prištinskoj bolnici cu, ali je lekar (čije ime je navedeno u izveštaju) od-
(podrobnosti o incidentu u Račku su opisane u bio da operiše devojčicu. Ona je umrla dva dana
odeljku o opštini Štimlje). Uopšte, službenici kasnije kod kuće. Krajem marta i početkom aprila,
OEBS-KVM zaduženi za ljudska prava dobili su pri- VJ je rekla preostalom osoblju albanske narodno-
stup bolničkim zgradama, ali samo pošto bi oso- sti da treba da ode i da se više ne vraća. Pacijenti
blje imalo vremena da „dovede u red pacijente" albanske narodnosti su takođe otpušteni sa leče-
pre nego što bi članovi misije ušli. OEBS-KVM je nja i u nekim slučajevima pretučeni kada su napu-
sumnjala da u bolnici ima zlostavljanja, ali nikada stili zgradu. Oslobođeni prostor je iskorišćen kako
nije pronašla i dokaze. Odeljenje za intenzivnu ne- bi se smestile srpske porodice koje su želele da se
gu su neprestano čuvali naoružani policajci. Oni sklone od NATO bombardovanja. Prednost su ta-
su ograničvali pristup na odeljenje. 4 kođe imali ranjeni vojnici i policajci. 8

87
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Nekoliko intervjuisanih osoba je navelo da je 2
OEBS-KVM je zabeležila proizvoljnost tarifa kada su članovi mi-
sije pratili j e d n u albansku porodicu od koje je traženo da plati
osoblje bolnice u Gnjilanu odbijalo da primi na le-
komplikovanu hiruršku operaciju. Čim je OEBS-KVM postavila
čenje teško ranjene ljude. Ranjeni kosovski Alban- pitanje o zasnovanosti t o g traženja, čovek je pušten da ode ne
ci su bili ili odbijeni sa obrazloženjem da lekarsku plativši ništa. OSCE-KVM RC 5, „ H u m a n Rights O f f i c e " ,
February 1999.
pomoć treba da traže od NATO, ili da u bolnici 3
OSCE-KVM HQ, „Weekly Report 4-10 January 1999".
„nema mesta za teroriste". 9 Postoji slična izjava 4
Prema izveštaju j e d n o g člana OEBS-KVM.
koja se odnosi na Prizren. Jedan svedok je ispričao 5
PE/04/0024/99; OSCE-KVM RC 5, „Daily Sireps", 7 and 17
kako je 26. marta njegovu kćerku neki policajac March 1999.
6
M/0499; M/1204; M/1208; M/1312; M/1747 (mart i april).
metkom pogodio u slabinu, kada je policija napa- 7
Mnoge stambene kuće i skoro sve javne zgrade, uključujući i
la kuću u kojoj su boravili u selu Sopina/Sopine one u kojima su bile zdravstvene ustanove, bile su korišćene da
(Suva Reka/Suhareke). Kako je rana jako krvarila, se sakrije ili uskladišti vojna oprema, ili kao lokacije za snajperi-
ste. Na primer, u Uroševcu/Ferizaj, VJ je premestila svoj komand-
jedan meštanin je ženu odvezao u prizrensku bol-
ni centar u zgradu mesne ambulante i zdravstvenog centra.
nicu, ali su ih iz bolnice oterali neidentifikovani M/0417; M/0855; M/0931; M/1048; M/1127; M/1202; M/1496.
ljudi koji su im rekli: „Idite neka vam NATO po- 8
A/0902; M/0006; M/0009; M/0320; M/0450; M/0499; M/1202;
mogne". Porodica je izbegla u Albaniju, ali je ra- M/1307; M/1483 (navodi ime srpskog lekara koji nije hteo da
pomogne); M/1529. Jedan intervjuisani svedok koji je radio u
njena žena izdahnula na putu, na traktorskoj pri- mrtvačnici rekao je da su posle evakuacije OEBS-KVM mrtva te-
kolici. 10 la vraćali porodicama samo ako bi ove platile 500 DM. Prema
izjavi M/ 0321, dva lekara su falsifikovala d o k u m e n t e i davala
lažni identitet žrtava.
9
1 M/0244; M/0439; M/0579; M/1055.
Ipak, vozač na jednoj autobuskoj liniji je bio uhapšen i novča- 10
A/0874. On je takođe ispričao da su ženin muž, svekrva i rođak,
no kažnjen pošto je obavio svoj dnevni posao. Bio je saslušavan
kao i tri suseda, bili ubijeni u napadu na Sopinu 26. marta.
u vezi sa UČK, a u vezi sa kaznom nije dobio nikakvo objašnje-
nje, MI/00/0062/99.

88
Dvanaesto poglavlje

NAMERNO UNIŠTAVANJE CIVILNE
IMOVINE, PLJAČKANJE I KRAĐA
Kako u periodu dok je OEBS-KVM nadgledala situ- Incidenti koji su se dešavali dok je
aciju, tako i za vreme eskalacije oružanog sukoba, OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu
namerno uništavanje civilne imovine, pljačkanje i
Pljačkanje kao obrazac ponašanja, koje je bilo pred-
krađa bili su jedna od karakteristika delovanja ju-
met posmatranja i izveštavanja OEBS-KVM od janu-
goslovenskih i srpskih snaga. Izgleda da su ovi na-
padi na privatno vlasništvo imali trostruku svrhu: ara 1999, izgleda da je bilo samo nastavak prakse
trebalo je da oslabe i podriju stanovništvo alban- za vreme i posle bezbednosnih operacija iz 1998.
ske narodnosti, da posluže kao dodatni izvor pri- godine, usled čega su cela sela ostajala napuštena.
hoda vojnih i bezbednosnih snaga i njihovih sa- Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, bilo je
radnika, i da se rušenjem kuća obezbedi da se na- teško potvrditi tvrdnje seljana da je njihova imovi-
kon proterivanja njihovi stanovnici više ne vrate. na bila opljačkana, budući da su srpske snage re-
Pljačkanje i uništavanje imovine su zabranjeni dovno zabranjivale patrolama OEBS-KVM pristup u
članovima 4 (2) (g), 14 i 16 Dopunskog protokola područja o kojima se radilo. 2 U brojnim incidenti-
II iz 1977, dodatog Ženevskim konvencijama od ma širom Kosova, međutim, mogla su se zabeležiti
12. avgusta 1949. godine. Ove zabrane su opšteg oštećenja i razaranja koja su bila vidna pošto bi se
karaktera i ne odnose se samo na organizovanu bezbednosne/vojne operacije završile. Za vreme pe-
pljačku, nego i na pljačku koja je posledica pojedi- rioda na koji se izveštaj odnosi, srpske snage su
načnih akcija bez prethodnog pristanka vojnih vla- ucenjivale i pljačkale kosovske Albance, iznuđivale
sti. SRJ, kao potpisnica Dopunskog protokola II, ni- im novac i otimale njihovu imovinu.
je samo bila obavezna da zaustavi individualno
pljačkanje, nego i da spreči tu vrstu ponašanja. 1 Razulareno rušenje, pljackanje i
Krivična dela kao što su krađa, oružana pljačka ili krađe za vreme srpskih
ucena, takođe su zabranjena krivičnim zakonom
vojnih/bezbednosnih operacija
republike Srbije.
Nalazi prikupljeni za vreme boravka OEBS- U ovom periodu, najtipičniji i žestoki slučajevi pljač-
-KVM na Kosovu, a u još većoj meri analiza izjava kanja, krađe i razularenog uništavanja imovine de-
izbeglica koje je OEBS-KVM uzela u Albaniji i Ma- šavali su se za vreme i nakon racija i pretresanja se-
kedoniji, vodili su do zaljučka da je na Kosovu ci- la i naselja. Januara i februara 1999. izgleda da su
vilna imovina bila sistematski uništavana ili ošteći- u najvećem broju slučajeva počinioci bili pripadnici
vana, kao i da je pljačka bila uobičajena praksa. VJ. Način na koji su se odvijale njihove ofanzive je
Ovo poglavlje daje pregled fenomena uništa- bio sličan: VJ je uz upotrebu teške vojne tehnike
vanja imovine civila, pljačkanja i krađe na Kosovu. granatirala područje, a seljani su bežali ili pre, ili
Primeri koji se navode su karakteristični. Za više pošto bi granatiranje počelo. Čim bi sela ostala pra-
detalja i primera, kao i ideju o masovnosti ovih in- zna, počinioci bi upadali i pljačkali kuće, od kojih su
cidenata zasnovanu na učestalosti sa kojom se oni neke bile i demolirane. Plen bi natovarili na kamio-
pominju u intervjuima OEBS-KVM, ovo poglavlje ne, a ponekad odlazeći palili kuće.
možete čitati u vezi sa V delom izveštaja, gde se Izgleda da je VJ najpre pokušavala da od OEBS-
govori o opštinama Kosova. -KVM sakrije svoje akcije, tako što je potpuno za-

89
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

tvarala područje na kojem su se operacije odvijale strane policajaca ili vojnika. Raseljena lica su često
i nije dozvoljavala pristup patrolama OEBS-KVM bezuspešno pokušavala da im se oduzeta imovina
„u interesu njihove sopstvene bezbednosti". Na vrati sudskim putem. 9
primer, ovo je januara 1999. bio slučaj u selu Te-
než Do/Tenezhdoll (Priština/Prishtina). Prema izve- Smišljeno uništavanje imovine i pljacka za
štajima, trupe VJ su u selo ušle 17. januara, a svi vreme proglašenog ratnog stanja
stanovnici su pobegli u brda. Odatle su seljani
mogli da posmatraju kako vojnici VJ pljačkaju ku- Kao što je to bio slučaj i sa drugim gaženjima ljud-
će i tovare kamione. 3 Na dan 31. januara, patrola skih prava i humanitarnog prava, broj slučajeva i
OEBS-KVM je pratila više civila prilikom njihovog žestokost razaranja svojine civila, pljačkanje i oti-
povratka u Tenež Do, gde su zatekli kuće provalje- manje, značajno su porasli pošto se OEBS-KVM
ne i opljačkane. 4 Otprilike u isto vreme, policija je povukla, a još više posle početka bombardovanja
pljačkala sela u opštini Kosovska Mitrovica, i oko NATO. Od skoro 2800 izjava izbeglica koje je
5000 ljudi je napustilo svoje domove. Kada su se OEBS-KVM uzela u t o m periodu, veoma mali broj
vratili, u pratnji OEBS-KVM, zatekli su svoje kuće ne pominje tu vrstu iskustava.
provaljene, a deo imovine uništen. U dve kuće, Gore opisane sheme ofanziva VJ i policije protiv
predmeti su bili bačeni u bunare, a 15 litara jesti- naseljenih mesta primenjivale su se simultano na
vog ulja je proliveno u bunar iz koga se jedna po- celoj teritoriji pokrajine, i sa mnogo masovnijom
rodica snabdevala vodom. 5 destrukcijom. Izgleda da u najvećem broju slučaje-
va granatiranje sela nije sledilo legitimne vojne ci-
Početkom marta, VJ i policija su vršile smišlje-
ljeve. Ako se kao „imperativni vojni cilj" želi pred-
no razaranje i pljačkanje, ponekad naočigled
staviti presecanje snabdevanja i podrške UČK, to se
OEBS-KVM, tako da je misija zabeležila takvo ra-
i dalje moglo postići tako što bi armija razlikovala
zaranje, pljačkanje i krađu na mnogim lokacijama
vojne od civilnih ciljeva i objekata. Međunarodno
na Kosovu. Na dan 16. marta, za vreme „zimske
humanitarno pravo zabranjuje nasumično razara-
vežbe" VJ u opštini Vučitrn/Vushtrri, jedna patro-
nje imovine, nesrazmerno u poređenju sa direkt-
la OEBS-KVM je videla kako je tenk T-55 stigao u
nim i konkretnim prednostima vojnog karaktera
kasarne u Vučitrnu natovaren napljačkanim na-
koje se time mogu postići. 10 Paljenje kuća i imovi-
meštajem koji je bio vezan za zadnju platformu
ne kosovskih Albanaca nakon njihovog prote-riva-
tenka. Među ukradenim predmetima su se nalazi-
nja, bilo je opšta pojava. Dolazak VJ, policije ili pa-
li frižider i stolice. 6 U selima u opštini Kosovska
ravojnih jedinica u blizinu sela ili grada, obično je
Mitrovica verifikatori OEBS-KVM su bili svedoci
bio praćen krađama i uništavanjem imovine (uklju-
kako vojnici VJ iznose ukradene predmete, kao
čujući domaće životinje u selima), kao i iznuđiva-
što su televizori i nameštaj. U opštini Podujevo,
njem novca. Jedan izbeglica je ispričao:
seljani su izveštavali o sličnom ponašanju. 7 U op-
štini Kačanik/Kacanik, seljani su bili proterani, nji-
hove kuće opljačkane, razbijane i u nekim slučaje- Policija je ušla u selo (Celina/Celine u orahovač-
vima paljene tokom marta. 8 koj opštini) i krenula od kuće do kuće da uzme
novac i nakit. Policajci su izdvojili muškarce i ko-
mandir VJ je rekao da će za 10.000 DM pošte-
Drugi oblici pljačke i uništavanja imovine deti mlade ljude da ne budu ubijeni. Tada su se-
Drugi oblik pljačke, o kome je OEBS-KVM bila če- ljani prikupili novac i predali mu ga. On je onda
sto izveštavana na Kosovu, i koji je prethodio isku- oslobodio muškarce... Pošto su policajci sprove-
stvu kosovskih Albanaca koji su bežali ili bili nasil- li seljane do glavnog puta, u selu tri dana više
no iseljeni iz svojih kuća u periodu posle 20. mar- nije bilo policajaca. Onda su se policajci vratili i
ta, bilo je iznuđivanje novca na kontrolnim punk- zapalili kuće kosovskih Albanaca, pošto su po-
tovima. Bilo je incidenata u kojima su se dešavale krali sve što su mogli ukrcati na kamione (na
krađe i otimanje u prodavnicama i restoranima. vojne kamione, kao i na civilne kamione koje su
Drugi čest slučaj je bio da raseljena lica, kada po- ranije oteli od kosovskih Albanaca). Takođe su
kušaju da se vrate, zateknu svoje kuće zauzete od krali životinje, uključujući krave... 11

90
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Naravno, kao što je reljefno opisano u drugim Dopunskih protokola II. Ova je praksa spominjana
delovima ovog izveštaja, brojni drugi prekršaji u brojnim izjavama kosovskih Albanaca koji su bi-
ljudskih prava su u kontekstu nasilnog iseljavanja li proterani iz svojih sela. Na primer, preko 2000
bili počinjeni protiv civila albanske narodonosti. krava je navodno bilo ukradeno iz okolnih sela i
odvedeno na stočnu farmu u Reci/Reke (Kača-
Specificni ciljevi namernog nik). 19 Na drugim mestima, napadačke jugoslo-
venske i srpske snage su jednostavno stoku i dru-
uništavanja imovine
ge domaće životinje pobile ili žive zapalile. Cilj
Jugoslovenskim i srpskim snagama je bilo naroči- ovakvog ponašanja je očigledno bio da se seosko
to stalo da unište zgrade od opšte koristi za zajed- stanovništvo albanske narodnosti liši sredstava za
nicu kosovskih Albanaca, kao što je zgrada novin- ekonomski opstanak. Štaviše, mrtve životinje su u
ske kuće i štamparije Koha Ditore u Prištini, privat- nekim slučajevima bile bacane u bunare, kako bi
na klinika u Prištini, prostorije Društva majke Tere- se kontaminirala pijaća voda, 20 dok je od konvoja
ze u Prištini, Kačaniku i Štimlju/Shtime. 12 Prodav- raseljenih lica često otimano i ono malo hrane što
nice koje su bile vlasništvo kosovskih Albanaca ta- su je nosili sa sobom. Jedan svedok opisuje kako
kođe su bile omiljeni ciljevi pljačke na celom Koso- je krajem aprila video kako su vojnici prevozili
vu. lako je uništavanje kuća bilo veoma raspro- opljačkanu stoku iz brda prema Lužanima, a oda-
stranjeno na celom Kosovu, iz izjava izbeglica se tle kamionima u Srbiju. 21
vidi da je imovina lokalnog osoblja OEBS-KVM i Srpske snage, osobito policija, takođe su kon-
drugih ljudi koji su imali veze sa OEBS-KVM bila fiskovale mnoge automobile. Automobili su odu-
posebno na meti napada (vidi 22. poglavlje). zimani ili kada je policija vršila racije i upadala u
Dalje, neki religiozni i kulturni objekti su bili sela, ili su jednostavno uzimani sa ulice, posebno
oštećeni ili uništeni. Ovo se dešavalo uprkos činje- od ljudi koji su bežali, i kojima su policajci govori-
nici da su se strane u sukobu, prema članu 16 Do- li da umesto svojim kolima, putuju dalje vozom. 2 2
punskog protokola II obavezale da ne usmeravaju Posebno u gradovima, vlasti su pokušavale da za-
nijedan akt neprijateljstva protiv te vrste objekata. drže privid zakonitosti tako što su izdavale potvr-
U martu i aprilu je paljbom iz tenkova bila ošteće- de o konfiskaciji. Čak i oni kosovski Albanci koji su
na zgrada Prizrenske lige, koja je figurirala na listi uspevali da stignu do granice kolima ili traktorom,
UNESCO „Registrovane kulturne svojine pod po- često su morali da ostave svoje vozilo pre nego
sebnom zaštitom". U Đakovici/Gjakova, pripadni- što bi prešli granicu. 23
ci policije i paravojnih jedinica su zapalili staru
čaršiju, sa primercima tradicionalne stare alban- Iznuđivanje novca
ske arhitekture. 13 Veoma je rašireno bilo rušenje
džamija. Džamije su bile uništavane za vreme gra- Jedan od najnespornijih zaključaka analize iz-
natiranja, 14 kada je vojna oprema bila sklanjana u java izbeglica je da su skoro svi počinioci, ali po-
zgradu, 15 ili su džamije posebno napadane kao najviše pripadnici paravojnih jedinica, imali finan-
takve. 16 Oštećeno je ili uništeno nekih 200 džami- sijsku dobit kao motiv prilikom kršenja ljudskih
prava koja su činili nad kosovskim Albancima.
ja. 1 7 Početkom juna, neposredno pre nego što su
Iznuđivanja su se dešavala u skoro svakoj fazi pro-
napustile Kosovo posle sporazuma o povlačenju,
terivanja kosovskih Albanaca: od upada u sela, na
jugoslovenske/srpske snage su pričinile nepopra-
putu u konvojima raseljenih lica, u autobusima i
vljivu štetu uništavajući istorijski centar čaršije,
vozovima, na samoj granici. Jedna intervjuisana
kao i tradicionalna stambena naselja kosovskih
osoba, proterana iz sela Letance/Letance (Poduje-
Albanaca u Peći.18
vo), ispričala je:
Kada smo stigli u Podujevo, odmah su nas op-
Specificni ciljevi pljacke
kolili pripadnici VJ i policije, paravojnih grupa i
Druga karakteristika ponašanja srpskih snaga je lokalni Srbi iz grada. Oni su imali spiskove sa
bilo ubijanje stoke i drugih domaćih životinja u ru- imenima kosovskih Albanaca. Kada su došli do
ralnim područjima, koje je zabranjeno članom 14 našeg prezimena, odmah su rekli da znaju ka-

91
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

ko moj ujak, star 75 godina, ima novca, i dali ce koje su sa sobom nosile dovoljno novca dobija-
su mu rok od 20 minuta da nađe 30.000 DM. le su svoje taoce natrag. 2 8 Ako ucenjeni kosovski
Naredili su jednom članu porodice da prikupi Albanci nisu bili u stanju da plate visoki iznos ko-
zlato od žena. Moj ujak im je rekao da nema ji je išao od 500 do nekoliko hiljada DM, taoci su
tako mnogo novca, da ima samo 12.000. Oni nekad bili samo pretučeni, ili kidnapovani, ili, što
su mu oduzeli taj novac i krenuli da ga užasno je bilo najverovatnije, na licu mesta ubijani. 2 9 Naj-
tuku kundacima pušaka. Dovezli su dva kami- nesrećnije porodice su dale novac, ali su njihovi
ona, opljačkali kuću i uzeli dva kamiona mer- rođaci ipak bili ubijeni, bez ikakvog daljeg obja-
cedes, kao i tri automobila. Sve to je ponovlje- šnjenja. 30 Podrobniji opisi ovih događaja su dati u
no u drugim kućama. Oteto je bilo više od V delu, u odeljku o teritoriji opštine Priština.
500.000 DM i veće količine zlata. 24
Često pominjan fenomen je bila konfiskacija ličnih
Kosovski Albanci su često bili primorani da isprava kosovskih Albanaca. Ovaj fenomen je opi-
predaju sav svoj novac, zlato i ostale dragoceno- san u četrnaestom poglavlju koje je posvećeno
sti, automobile i traktore, u zamenu za nečiji ži- problemu prisilnog iseljavanja.
vot. Na primer, jedan je čovek ispričao kako su ga
pripadnici paravojnih jedinica uzvukli iz autobusa
i rekli mu da će, ako ne plati 1000 DM, pobiti sve 1
Komentar člana 4 Dopunskih protokola Ženevskim konvencija-
ma, http://www.icrc.org/ihl.nsf/b466ed68.
koji se nalaze u autobusu. Još je uobičajenije bilo 2
OSCE-KVM, HQ, „Fusion Blue Book", 26 January 1999.
da uzmu kao taoca nekog od članova uže porodi- 3
PR/00/0052/99 i PR/00/0053/99; OSCE-KVM, HQ, „Fusion Blue
ce, da mu prete smrću, batinanjem ili silovanjem, Book", 26 January 1999.
ukoliko ne dobiju novac koji su zahtevali. 25
4
OSCE-KVM, HQ, „Fusion Blue Book", 1 February 1999.
5
MI/00/0028/99; MI/00/0030/99 do MI/00/34; MI/00/0038/99.
U međunarodnim medijima je bilo govora o
Trovanje izvora je prekršaj člana 14 Dopunskih protokola II. Je-
tome da su paravojne jedinice kao što su „Arkano- dan primer kontaminacije bunara bacanjem u njih mrtvih tela
vi tigrovi" i „Beli orlovi" svoje pripadnike regruto- koji se odnosi na period posle evakuacije misije, dat je u
M/0507.
vali iz srpskih zatvora. Pobuda kriminalcima da 6
Sve prema OSCE-KVM, RC 2 Human Rights Office, „Weekly Re-
učestvuju u nasilnom iseljenju albanskog stanov- port N° 13", 12-1 March 1999.
ništva Kosova nije bila samo u t o m e što je zatvo- 7
OSCE-KVM, HQ, „Special Report on Pillage"; OSCE-KVM, HQ,
renicima bilo obećano prevremeno oslobađanje, „Fusion Blue Book", 3 and 18 March 1999.
8
OSCE-KVM RC 5, CC Urosevac, „Special Report", 11 March
nego im je rečeno da pri t o m e mogu zaraditi
1999 (na primer u Kotlini/Kotline, Rezance/Rashanice, Stra-
10.000 ili 20.000 DM mesečno. Poseban novac je ži/Strazhe i Ivaji/Ivaje).
plaćan za specijalne zadatke, kao što je uništava- 9
PZ/003/051/99; PE/02/0007/99; PE/02/0046/99.
10
nje čitavog sela. 26 Činjenica da je novčana dobit Ove su norme formulisane u humanitarnom pravu primenji-
v o m na međunarodne oružane sukobe i u običajnom međuna-
bila tako značajan motiv za počinioce objašnjava r o d n o m pravu za nemeđunarodne sukobe; vidi Protokol II iz
zašto su prema rečima izbeglica pripadnici para- 1977. uz Ženevske konvencije, posebno član 52 koji zabranjuje
vojnih jedinica tražili od mesnih Srba da im daju da civilni objekti budu obejkti napada ili represalija. Član 51 za-
branjuje ove napade („da bez razlikovanja udari vojne objekte
spiskove imućnijih kosovskih Albanaca. 27 Ipak, u
i civilile ili civilne objekte"). Član 52 dalje kaže: „U slučaju kole-
izjavama izbeglica uobičajeniji su opisi pripadnika banja da li jedan objekat koji je normalno namenjen civilnoj
paravojnih jedinica koji sprovode nediskriminisa- upotrebi, kao što je bogomolja, kuća ili druga zgrada, ili škola,
t r e n u t n o služi u vojne svrhe, sumnja treba da se razreši tako što
nu potragu za stvarima od vrednosti i novcem.
se pretpostavi njhova civilna upotreba." Uglavnom, kada se u
Posebno brutalna paravojna grupa je prema izjavama izbeglica kaže da je UČK bila prisutna u selu kada je
izveštajima delovala severoistočno od Prištine, bli- ovo bilo napadnuto, čineći ga tako legitimnom m e t o m akcija

zu sela Graštice/Grashtice (Priština), kroz koje su vojnih/bezbednosnih snaga, i m a m o suviše malo informacije da
bismo izvukli nedvosmislen zaključak da su akcije vojnih i bez-
prolazila mnogobrojna raseljena lica na putu iz bednosnih snaga bile nediskriminatorne ili neproporcionalne.
opštine Podujevo. Tri su bila metoda iznuđivanja 11
A/0691.
koja su bila primenjivana u t o m kraju: Pripadnici 12
M/0163; M/0167; M/0349. M/0432; M/0525; M/0653.
13
UNHCR, „Kosovo Emergency Update", 30 March 1999 i A/0033
paravojnih jedinica su otimali dete i pretili njego-
(Prizren); A/0198; A/0383; A/0693; A/0762; A/0845; A/0884;
vim roditeljima ili drugim rođacima da će ga ubiti A/1059; A/1109; M/0334; M/0495; M/0565; M/1293; M/1514;
ako se ne plati tražena svota novaca. One porodi- M/1518; M/1523 (Peć).

92
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

14 25
A/0742; M/0296; M/0591; M/0947; M/1016; M/1215. Na primer A/0087; A/0691; A/0764; A/0907; M/0529; M/1228;
15
M/0212; M/0289. M/1311; M/1351; M/1710; M/1732.
16 26
A/0103; M/0201; M/0404; M/0457; M/0565; M/1460; M/1540. Petra de Koning u NRC-Handelsblad, Podgorica 17. jula 1999;
17
Izjava predsedništva islamske zajednice Kosova, 25. avgust Bernhard Odenhal „Hier kannst du ein Vermogen machen: Ser-
1999. bische Paramiliters schilden die ethinischen Sauberungen im
18
Svedoci su bili preostali stanovnici Peći, OEBS procenjivači za Kosovo als grosses W i r t c h a f t s u n t e r n e h m e n " , Podgorica, (fur
Kosovo, 22. j u n 1999. Format, 4. juli 1999.); Bob Graham, Sunday Times, 4 July 1999.
19 27
M/1272. M/0864; M/0873, uz izvore koji su citirani u prethodnoj pri-
20
A/0691; M/0519; M/1281; M/1496; M/1619. Vidi takođe III deo, medbi.
28
14. poglavlje, o nasilnom iseljavanju. M/0314; M/1256; M/1404; M/1471; M/1480; M/1730; M/1737.
21 29
M/1528. M/1238; M/1260; M/1320; M/1359; M/1440; M/1757.
22 30
Na primer M/0063; M/0158; M/0354; M/0856; M/1433. A/0636; M/1351; M/1365.
23
M/0149; M/0162; M/0271; M/0622; M/0858; M/1522.
24
M/0864. Među m n o g i m d r u g i m izveštajima, karakteristični su
A/0998; A/1119; M/0301; M/0567; M/0755; M/0938; M/1741;
M/1776.

93
Trinaesto poglavlje

LJUDSKI ŠTITOVI
i drugo dovođenje u opasnost
neboraca za vreme vojnih operacija
Zaštita civila i neboraca u oružanim sukobima pro- nje učinile težim. Brzo su se čule optužbe od stra-
teže se i na zabranu korišćenja takvih lica u cilju da ne kosovskih Albanaca i novinara, da su jugoslo-
se utiče na tok vojnih operacija. Ovaj princip je po- venske vlasti svesno sklanjale svoju opremu na lo-
sebno definisan u međunarodnom humanitarnom kacije koje su ugrožavale civile ili zatvorenike al-
pravu koje reguliše međunarodni oružani sukob, banske narodnosti. Uz to, pokretanja, ili ograniča-
gde zabrana uključuje korišćenje civilnog stanov- vanje kretanja civilnog stanovništva izgledalo je i
ništva ili pojedinih civila da bi se pojedina mesta ili kao sredstvo da se zaštite vojni objekti, lokacije i
područja „zaštitila od vojnih operacija" ili da bi se personal. U najmanju ruku, bilo je jasno da su oru-
„podstakle operacije u njima". Stranama u sukobu žane snage spremne da civile upotrebe za svoje
je takođe zabranjeno da pomeraju pojedince ili sopstvene ciljeve odvraćanja napada.
grupe sa ciljem da zaklone vojne ciljeve od napa- Većina intervjuisanih osoba koje su izjavile da
da. 1 Ova zabrana korišćenja „ljudskih štitova" je su bile korišćene kao ljudski štit, zasniva svoje
tesno vezana za druga dva principa koja su zajed- tvrdnje na blizini lokacije gde su bile zadržavane,
nička međunarodnim i unutrašnjim oružanim su- ili ka kojoj su bile usmerene - sa mestima na koji-
kobima. Jedan zabranjuje uzimanje talaca. 2 Drugi ma se nalazila vojna oprema ili osoblje. 5 Dve in-
zabranjuje nanošenje štete „onima koji nisu direkt- tervjuisane osobe, koje su oko 29. marta bile na-
no uključeni u neprijateljska dejstva". 3 (Za više de- terane da ostanu u svojim vozilima kod kasarni u
talja o zakonima koji su primenjivi u ovom slučaju Đeneral Jankoviću/Hani i Elezit (Kačanik), sumnja-
vidi 2. poglavlje - posebno deo o pravnim definici- ju da da je razlog zbog koga su bile sprečene da
jama oružanog sukoba.) nastave put prema Makedoniji, bio upravo u to-
me što se verovalo da mesto gde su bile zausta-
vljene, za koje se znalo da je skladište municije,
Civili i zatvorenici koji su bili korišceni da
neće biti bombardovano, ako bude okruženo ko-
zaštite oružane snage od napada NATO
sovskim Albancima. 6 Ipak, njihovo kretanje je mo-
Kada je pokrenuo vazdušne operacije protiv SRJ, glo biti ograničeno i iz drugih razloga, na primer,
24. marta 1999, NATO je deklarisao cilj operacije ako je na granici bio veliki zastoj u saobraćaju. Bez
na sledeći način: „da napadne jugoslovenske voj- obzira na namere oružanih snaga u ovom slučaju,
ne i bezbednosne snage i vojne instalacije, u do- ostaje činjenica da je samim ograničenjem njiho-
voljnoj meri da bi se smanjila sposobnost ovih si- vog kretanja na mestu tako bliskom potencijalnoj
la da nastave represiju nad civilnim stanovni- vojnoj meti, njihova bezbednost bila ugrožena.
štvom i da bi se sprečile vojne akcije koje te snage U nekim slučajevima, intervjuisane osobe su
sprovode protiv sopstvenog naroda". 4 Poznato je možda bile iskorišćene kao ljudski štit, a da to iz
da su NATO snage koristile satelitske slike, kao i svoje perspektive nisu ni primetile. Jugoslovenske
da su imale informaciju sa terena o mogućim me- snage su često pratile konvoje raseljenih lica, i u
tama. Prema mnogim izveštajima, jugoslovenske t o m praćenju učestvovale sa opremom i osobljem,
snage su sklanjale municiju po civinim lokacijama, što bi moglo biti motivisano željom da se oprema
premeštale u civilne zgrade policijsku administra- zaštiti za vreme premeštanja. Dešavalo se da NA-
tivnu strukturu, i vršile druga dejstva kako bi cilja- TO, gađajući takav materijal i osoblje, umesto njih

94
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

pogodi civile. Veoma se mnogo pisalo o tome ka- vao obližnje polje. Iako intervjuisane osobe to ni-
ko je 14. aprila NATO bombardovao konvoje rase- su pominjale, kretanja raseljenih lica su mogla bi-
ljenih lica na dve lokacije blizu Đakovice (Meja/Me- ti usmeravana u pokušaju da se na taj način od-
je i Bistražin/Bistrazhin). Prisustvo vojnih vozila ko- vrate vazdušni udari. 11
ja su pratila konvoj kod Meja može da znači da su U drugim prilikama, intervjuisanim osobama je
ljudi u konvoju bili korišćeni kao ljudski štit. bilo upravo rečeno da su korišćene kao ljudski
Tog dana, srpske snage su ispraznile nekoliko štit. 1 2 Dok je u nekim slučajevima to moglo biti re-
sela u đakovičkoj opštini, u blizini pogranične zo- čeno jednostavno sa ciljem da ih zastraši još više,
ne, i stanovništvo albanske narodnosti je bilo bilo je slučajeva u kojima se to potpuno slagalo sa
sprovedeno do Đakovice. Veliki konvoj kosovskih usmeravanjem kretanja, kako su ga opisivali sve-
Albanaca, na čijem su čelu i na kraju bila vojna vo- doci. Meštani i raseljena lica u Cirezu/Qirez (Srbi-
zila, kretao se prema Đakovici. 7 NATO je posma- ca/Skenderaj), bili su 25. marta 1999. naterani da
trao sabiranje proteranih seljana i kuće koje su go- prate konvoj vojne opreme za vreme petočasov-
rele, i doneta je odluka da se napadnu vozila za nog marša sporednim putevima do škole u Štuti-
koja se mislilo da su odgovorna za to što se čini- ci/Shtutice (Glogovac/Gllogoc). 13 Kada su jednom
lo. 8 Kako je ispričao jedan svedok koji je sa poro- tamo stigli, bili su naterani da tamo i zanoće. Sle-
dicom pobegao iz Pacaja/Pacaj kada je video kako dećeg jutra, VJ im je rekla da mogu da idu, jer su
su susedna sela počela da gore, on se nalazio u se- bili potrebni samo tog dana i noći kao ljudski štit
lu Meja kada je jedna eksplozivna naprava pogo- (vidi V deo, o opštini Srbica). Na dan 21. maja, ko-
dila traktor. Posle ovoga, nekim seljanima je bilo sovski Albanci koji su iz naselja Emširovo u Prišti-
naređeno da se vrate u svoja sela, ali je policija na- ni bežali u pravcu Kosovog Polja/Fushe Kosove,
redila grupi, u kojoj se nalazio i intervjuisani sve- dobili su naređenje da se vrate na jednu lokaciju
dok, da uđu u veliku trospratnu zgradu u blizini, blizu vojne kasarne u Prištini. Rečeno im je da ih
čiju je garažu policija koristila. Nakon petnaestak policija koristi kao ljudski štit, ali su pušteni neko-
minuta, ta lokacija je ponovo gađana, i ubijeno je liko sati kasnije. 14
najmanje 7 civila. 9 Moguće je da su raseljena lica
namerno naterana u zgradu jer su srpske snage
Korišcenje civila i zatvorenika kao zaštita
bile svesne da ona može postati objekt napada.
vojske za vreme operacija na terenu
Otprilike jedan sat kasnije, konvoj raseljenih lica -
moguće baš taj koji je gore opisan, NATO je po- Ljudski štitovi nisu bili korišćeni samo kao zaštita
grešno identifikovao kao konvoj VJ i gađao ga dva protiv napada NATO. Intervjuisane osobe su govo-
puta blizu Bistražina, prouzrokujući mnogo žrtava rile o tome kako su srpske trupe koristile civile da
(vidi deo V, Đakovica). se zaštite ili pridobiju prednost na terenu za vre-
Druge intervjuisane osobe su takođe govorile me vojnih operacija. Bilo je izveštaja u kojima se
da su vazdušni udari NATO pogađali mesta blizu UČK žalila da su srpske snage na taj način koristi-
kojih su bila držana raseljena lica ili zatvorenici. le civile albanske narodnosti.
Na primer, oko 7. aprila, policija i VJ su između Is- Uobičajena i opšteprisutna pojava o kojoj govo-
toka/Istog (Istok) i Landovice/Landovice (Prizren) re mnogi izveštaji, bila je da jugoslovenske i srpske
zaustavile konvoj raseljenih lica koji je bio u prat- snage, kada su proterivale meštane iz sela i naselja,
nji vojnih vozila. Raseljenim licima je bilo naređe- uzmu sa sobom jednog ili nekoliko meštana, ko-
no da se vrate kućama. Na povratku, u Veri- sovskih Albanaca, kako bi se zaštitili dok su išli od
ću/Veriq (Istok), konvoj je bio zaustavljen blizu kuće do kuće. Na primer, kombinovane snage VJ i
vojne baze, i tamo držan dva sata. Za to vreme, policije su koristile jednog kosovskog Albanca kao
baza je bila bombardovana. Svedok koji je ovo is- ljudski štit kada su, 27. marta 1999. na taj način
pričao pretpostavlja da je u napadu bilo ranjeno proterivale stanovnike Mučibabe/Mucibabe (Gnji-
oko 50 kosovskih Albanaca. 10 Na sličan način, lane). 15 Slično je bilo 20. marta u Prugovcu/Prugofc
tenkovi su pratili kolonu raseljenih lica koja je oko (Priština);16 isto su uradili naoružani srpski civili u
8. maja putovala iz Đakovice u Prizren; za vreme prištinskom naselju Vranjevac/Kodra e Trimave, 23.
putovanja, blizu Landovice, NATO je bombardo- aprila; 17 a VJ i pripadnici paravojnih jedinica 16.

95
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

maja u četvrti Travnik, u Kosovskoj Mitrovici; 18 kao nja o prisilnom zadržavanju u selima su davale in-
i na mnogim drugim mestima na Kosovu. tervjuisane osobe iz Globara/Globare (Glogovac),
Manje česti su bili incidenti u kojima su civili ili Vilikog Kičića/Kqiq i Vogel (Kosovska Mitrovica, ko-
zatvorenici bili izloženi kao štit među snagama za je je u ovom izveštaju opisano u odeljku o Vučitr-
vreme okršaja. Međutim, u jednom incidentu koji nu), Starog Sela (Uroševac/Ferizaj) i mnogi drugi.
se desio otprilike 2. maja 1999, grupu muškaraca,
zatočenih u srednjoj školi u Srbici, vojnici VJ su Mnogi kosovski Albanci su pobegli za vreme bor-
odveli u selo Trnavce/Trnoc (Srbica), gde su se vo- bi tokom prvih 10 dana marta, na istok kačaničke
dile borbe između UČK i srpskih snaga. Jedan sve- opštine (vidi odeljak o toj opštini). Na dan 5. mar-
dok je ispričao kako je bio postavljen između po- ta, UČK je protiv njihove volje zadržala raseljene
zicija dveju strana, i kako je onda objavljeno da kosovske Albance u selu Kotlina/Kotline. Njima ni-
„ako ijedan srpski vojnik bude ubijen, svi ovi ljudi je bilo dozvoljeno da se evakuišu, iako su UNHCR
biće pobijeni". Vojnici su ih takođe naterali da idu i OEBS-KVM ugovorile mogućnost njihovog bez-
poljem, da bi se uverili je li minirano ili nije. 19 Još bednog izlaska iz zone borbenih dejstava. 23
jedan svedok je govorio o tome da su seljani, na- Često su civili bili prisutni u selima na teritoriji
kon toga što su bili iskorišćeni kao ljudski štit, na- koju je kontrolisala UČK, čak i neposredno uz lini-
terani da zapale selo Trnavce. 20 Još istog dana, ju fronta, kao što je to bilo u regionu Bajgore (vi-
vojnici su ih vratili u srednju školu. di odeljke o Kosovskoj Mitrovici i Podujevu), ili u
regionu Drenice (Srbica i Glogovac). Skoro svi ko-
Krajem marta, vojnici VJ su došli u Belani-
sovski Albanci su izjavljivali da su u t i m regionima
cu/Bellanice (Suva Reka/Suhareke), koju je deli-
slobodno mogli da ostanu ili da odu, ali su se ta-
mično držala UČK. Vojnici su isterali većinu selja-
mo zadržavali jer su se osećali zaštićeni od strane
na, ali su jednu grupu zadržali; rekli su im da ih dr-
UČK. S vremena na vreme, međutim, UČK je mo-
že kao taoce, jer je UČK još uvek bila u jednom de-
gla da zloupotrebi dobrovoljno prisustvo civila
lu sela. Jedan Srbin sa megafonom obratio se oni-
izlažući ih sasvim nepotrebno opasnosti u trenut-
ma koji su bili u delu koji je kontrolisala UČK i re-
ku napada jugoslovenskih snaga.
kao da moraju da „odu, inače će vojnici pobiti ta-
Jedna intervjuisana osoba je ispričala kako je
oce". I sami taoci su apelovali na snage UČK koje
sredinom aprila patrola UČK u sastavu od osam
su, izgleda, otišle. Ali Srbi nisu verovali da je tako
vojnika sprovodila više od hiljadu kosovskih Alba-
učinjeno, pa su počeli da granatiraju traktore na
naca koji su bežali iz Potoka/Potok (Podujevo). Sle-
kojima su bili žene i deca. 21
dećeg dana, počela je ofanziva većih razmera. Ka-
Uobičajeni su bili i izveštaji prema kojima su voj-
ko su raseljena lica bežala prema Koliću, pripadni-
nici sprečavali seljane da napuste selo dok su tamo
ci UČK su dobili naređenje da zakopaju svoje oruž-
privremeno bile razmeštene jedinice VJ ili druge
je, skinu svoje uniforme i pomešaju se sa ma-
trupe. Iako motivi trupa da zadrže lokalno stanov-
som. 2 4 Kada su početkom aprila izbile borbe iz-
ništvo u selima mogu biti različiti (na primer, često
među UČK i srpskih snaga, u selu Kraljane/Kralan
su ih primoravali da kuvaju, peru i obavljaju druge
(Đakovica) sabralo se na hiljade raseljenih lica, jer
proste poslove umesto vojnika), prisustvo mesnih
su smatrali da su tamo bezbedniji, iako u nekim
civila može biti zamišljeno i sa ciljem da ih zaštiti od
slučajevima njihovo prisustvo i nije bilo dobrovolj-
zaseda ili napada suprotne strane. Na primer, kada no. Ipak, prema jednom svedočanstvu, UČK se ni-
su trupe VJ u više navrata tokom aprila bile u Smi- je upustila u borbu, nego se povukla u šumu zbog
ri/Smira (Vitina/Viti), naredile su seljanima koji su velikog broja civila koji su se nalazili u selu. 25 (Vi-
bili pobegli u planine, ili da se vrate u selo, ili da idu di odeljak o đakovičkoj opštini.)
u Albaniju. Seljani su bili primorani da snabdevaju
trupe hranom, a muškarci su ponekad obavljali
Korišcenje zatvorenika za
druge grube poslove za vojnike, kao što je guranje
vozila koja su se pokvarila. 22 Seljanima je bilo za- opasne prinudne radove
branjeno da napuste selo, a s vremena na vreme im Muškarci koje su bile uhapsile srpske oružane sna-
je bilo rečeno da ostanu u kućama. Slična svedoče- ge morali su u izvesnim slučajevima da obave

96
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

opasne i nedobrovoljne poslove u korist oružanih da je voz u kome se nalazio, 30. marta 1999, bio preko noći za-
ustavljen blizu poznatog skladišta minicije u Lipljanu. Ima mno-
snaga. Kao što je gore opisano, zatočenici alban-
go sličnih primera.
ske narodnosti iz srednje škole u Srbici bili su od- M/0073; M/0074.
vedeni u Trnavce, gde su ih vojnici naterali da idu A/0465.
Stenogram konferencije za štampu NATO, Brisel,, 19. april
preko polja za koje se pretpostavljalo da bi moglo
1999.
biti minirano. O sličnom incidentu je izvestio čo- 9 A/0465. Rekao je da je avion leteo nisko. NATO tvrdi da je na-
vek koji je rekao kako su četiri muškarca koja su pad izveo F-16 koji leteo na visini od 15.000 stopa. NATO je pri-
bila uhvaćena u Mirosavlju/Mirosale (Uroševac), hvatio odgovornost za oba napada, rekavši da je prvi bio usme-
ren protiv vozila na čelu kolone od tri vozila, a da je drugi na-
bila ranjena pošto su bila naterana da idu preko pad imao za cilj slična vozila u dvorištu obližnje kuće. Priznaje
minskog polja. 26 Jedan čovek iz Prizrena je pobe- se da je prva pretpostavka bila da se radi o vojnim vozilima, dok
gao pošto je čuo da vojnici hvataju mlađe muškar- je kasnije ustanovljeno da je najmanje j e d n o bilo civilno. Steno-
gram konferencije za štampu NATO, Brisel, 15. 16. i 19. april
ce i primoravaju ih da daju krv, kao i da na grani- 1999.
ci polažu mine. Međutim, ovo nisu bili izveštaji A/0253.
očevidaca. 27 A/1071.
Na primer, prema svedočenju A/0225, ženama j e d n o g sela u
Suvoj Reci je bilo naređeno da o d u u školu u susedno selo, za
koju su vojnici koji su ih sprovodili rekli da je meta napada NA-
1
„Prisustvo ili pokreti civilnog stanovništva ili pojedinih civila ne TO. Zenama je rečeno da će biti korišćene kao ljudski štit.
smeju biti korišćeni sa ciljem da se neke tačke ili područja uči- M/0937; M/0940 (takođe je intervjuisan pod brojem M/1380);
ne i m u n i m od vojnih operacija, posebno u pokušaju da se za-
M/1033; M/1193; M/1294; M/1460; M/1619.
klone od napada vojni objekti, ili da pokriju, p o t p o m o g n u spre-
M/1342.
če vojne operacije. Strane u sukobu ne smeju da usmeravaju
M/1212.
kretanje civilnog stanovništva ili pojedinih civila kako bi zaklo-
M/0849.
nili vojne objekte pred napadima, ili kako bi ovi poslužili kao
M/1190.
štit prilikom vojnih operacija" - član 51(7) Dopunskih protoko-
A/0700; A/0752.
la I Zenevskoj konvenciji iz 1949. godine.
A/0766. A/1058 je takođe bio među ljudima odvedenim u tu
2
Opšti član 3, I(B) Zenevskih konvencija. svrhu. A/0681; A/0786; A/0852 su samo čuli šta se dogodilo
3
„Lica koja ne učestvuju aktivno u oružanim neprijateljstvima, drugim zatvorenicima.
uključujući i pripadnike oružanih snaga koji su položili oružje i
A/1058.
one koji su izvan stroja zbog bolesti, rana, jer se nalaze u zaro-
A/0278.
bljeništvu, ili zbog nekog d r u g o g uzroka, u svim okolnostima
M/1126.
treba da se tretiraju na human način, bez ikakve razlike zasno-
OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Chronology
vane na principu rase, boje, religije, pola ili imovinskog stanja,
of events in Kacanik", 11 March 1999.
il prema nekom sličnom kriterijumu." - Opšti član 3(1). Uz to,
M/1528.
humanitarno pravo precizira da „ne smeju biti ugroženi fizičko
A/0111; A/0200 - među m n o g i m d r u g i m iskazima o ovom inci-
i mentalno zdravlje ličnosti, niti integritet ličnosti koje su zaro-
dentu.
bljene ili uhapšene, ni j e d n o m radnjom ili propustom da se rad-
M/1195.
nja izvrši." član 5(2)(e), 2. Zenevski protokol iz 1977.
A/0943. Mada su neke intervjuisane osobe čule glasine da su
4
Stenogram konferencije za štampu NATO, Brisel, 25. mart 1999. uhapšeni kosovski Albanci bili primoravani da za VJ polažu mine,
Dosupno na http://www.nato.int/kosovo/press/p99032a.htm. nema nijednog izveštaja iz prve ruke. Nasilno uzimanje krvi se ta-
5
Vidi,na primer, M/0394, koji je čuo da su seljani bili sakupljeni kođe pojavljuje i u drugim intervjuima, ali su ovi izveštaji retki i
u Štimlju i naterani u kuću i dvorište gde su bila sklonjena dva nesigurni, budući da nema nijednog u kome bi osoba tvrdila da
tenka. Rođaka je ispričala M/0591 da je bila poslana u školu u je sama bila podvrgnuta ovoj proceduri: A/0713 (Prizren, po ču-
Cernici/Cernice (Gnjilane), gde je početkom aprila bilo uskladi- venju); A/1102 (Prizren); M/0314 (Lukare, Priština); M/1449 (Gnji-
šteno oružje. M/0933 je 26. aprila, zajedno sa još 65 raseljenih lane); M/1737 (Makovac/Makofc, Priština). Međunarodni huma-
lica, tri sata bio zadržan na k o n t r o l n o m punktu izvan Lipljana, nitarni zakoni zabranjuju primenu bilo kojih medicinskih proce-
dok je NATO nadletao to područje. Veruje da je razlog zadrža- dura koje ne zahteva zdravstveno stanje pojedinca.
vanja bio taj što su ih iskoristili kao ljudski štit. M/1185 veruje

97
Četrnaesto poglavlje

PROTERIVANJE STANOVNIŠTVA

Između marta i juna 1999, jugoslovenske i srpske banaca ostao na mestu, iako su i neki od onih ko-
snage su sa Kosova proterale oko 863.000 kosov- ji su ostali, u međuvremenu usled sukoba privre-
skih Albanaca. 1 Od njih je velika većina, njih meno išli s mesta na mesto unutar grada. (Borbe
783.000, ostala u regionu, u Albaniji, Makedoniji, između srpskih snaga i UČK 1998. su za posledicu
Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini. Podrobniji poda- imale uglavnom unutrašnje raseljavanje oko
ci su dati u tabeli. Prema stanju od 9. juna, 80.000 350.000 ljudi širom Kosova - prema stanju sa kra-
izbeglica je bilo evakuisano u 40 drugih zemalja ja te godine. 5
koje su učestovale u Programu humanitarne eva- Kao što je detaljnije opisano u V delu, odlazak
kuacije (HEP) koji je organizovao Visoki komesari- kosovskih Albanaca je bio posledica opšteg i siste-
jat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) i Među- matskog proterivanja koje su srpske snage sprovo-
narodna organizacija za migracije (IOM). 2 dile na celom Kosovu. Od trenutka kada je OEBS-
Uz to, nekoliko stotina hiljada drugih kosov- -KVM evakuisana, 20. marta 1999, a posebno po-
skih Albanaca je bilo raseljeno unutar Kosova, sle početka NATO bombardovanja SRJ 24. marta,
ostavši u pokrajini za vreme sukoba. Njihovo isku- srpska policija i VJ, često uz saradnju paravojnih je-
stvo nije uključeno u ovaj izveštaj, budući da je dinica, išle su od sela do sela, a u gradovima od če-
OEBS-KVM uzimala izjave u izbegličkim logorima. tvrti do četvrti, zastrašujući i proterujući kosovske
Ipak, izjave izbeglica koje su uspele da dođu do Albance. Oni koji su izbegli prvi talas proterivanja
Albanije ili Makedonije i na kojima se zasniva ovaj ili koji su uspeli da se vrate, bili su proterani u po-
izveštaj, daju dosta jasnu predstavu o postupcima novljenim operacijama, nekoliko dana ili nedelja
kojima su bili podvrgnuti kosovski Albanci kao ra- kasnije. Drugi, koji nisu bili direktno proterani, po-
seljena lica, pre nego što su postali izbeglice. Po- begli su usled opšte klime straha i terora, koju su
daci o broju unutrašnje raseljenih lica su manje stvorili sistematsko premlaćivanje, šikaniranje,
pouzdani nego podaci o izbeglicama, ali je iz izve- hapšenja, ubijanja, granatiranja i pljačka, koji su
štaja izbeglica jasno da su mnogi konvoji i grupa- neprestano sprovođeni na celoj teritoriji. Izbeglice
cije raseljenih lica, koji su ponekad brojali i više su na granice Kosova dolazile u konvojima od po
desetina hiljada ljudi, bili u pokretu za vreme tra- više hiljada ljudi, pešice ili na traktorima, u vozovi-
janja sukoba. UČK je navela broj od 650.000 unu- ma ili autobusima, od čega je ova dva prevozna
trašnje raseljenih lica koji su se krili po brdima i sredstva organizovala policija ili srpske vlasti.
100.000 nestalih, ali se sada pokazuje da su ovi Kao što se vidi iz tabele, za nešto više od nede-
brojevi bili preterani. 3 UNHCR je pretpostavio da lju dana - od 24. marta do ujutru 2. aprila - ukup-
je 13. maja bilo oko 590.000 raseljenih lica na Ko- no 117.500 kosovskih Albanaca je stiglo u Albani-
sovu, premda nedostatak međunarodnog osoblja ju, u Makedoniju i druge obližnje zemlje, a daljih
na terenu čini da je ove podatke teško proveriti. 4 130.000 je stiglo u Albaniju i Makedoniju samo
Ako ovaj poslednji broj uzmemo za broj rase- sledećeg dana. 6 Dolazak tako velikog broja, tako
ljenih lica, i ako t o m e dodamo broj izbeglica, izla- brzo nakon odlaska OEBS-KVM izgleda da ukazuje
zi da je 1999. bilo iseljeno iz svojih kuća preko na pripremljenost planova za ovu operaciju. Posle
90% albanskog stanovništva Kosova. U svakom ovog prvog talasa, pravci kojima su se unutrašnje
slučaju je jasno da je samo mali deo kosovskih Al- raseljena lica kretala Kosovom bili su pod kontro-

98
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

lom srpskih snaga. I bujica izbeglica je takođe bila đena i dalja proterivanja, ali je bombardovanje
regulisana, što je za rezultat imalo da su mnoge hi- NATO nateralo vlasti ili da revidiraju planove, ili da
ljade istog dana dolazile na granične prelaze sa Al- ih sasvim napuste.
banijom, Makedonijom i Crnom Gorom (SRJ), dok Neko bi mogao reći da su srpske snage uglav-
bi onda sledećih dana samo šačica izbeglica pristi- nom tražile oružje, ili simpatizere UČK, dakle da su
gla na neki od graničnih prelaza. Takva shema do- imale cilj koji je legitiman u očima vlade koja traži
gađanja predstavlja još jednu indikaciju da je ope- da uspostavi kontrolu nad pobunom. Međutim,
racija bila čvrsto planirana i sprovedena, između način na koji su ove operacije bile izvođene ukazu-
ostalog i sa ciljem da se ključne komunikacije unu- je na to da je jasna namera bila da se protera sta-
tar Kosova drže stalno otvorenim. novništvo. Seljanima je bio davan rok od nekoliko
Kosovski Albanci su očigledno bili meta prote- minuta da napuste kuće, i bilo im je rečeno da tre-
rivanja zbog svoje etničke pripadnosti. Druge et- ba da odu i da se više nikada ne vrate, kao i to da
ničke ili religiozne grupe, kao što su Turci, Goran- je Kosovo srpska teritorija. 8 Nasilje i brutalno pona-
ci i slovenski Muslimani, nisu bili proterivani. Srp- šanje su korišćeni da se stvori klima užasa, haos i
ske kuće su bile označene srpskim krstom, tako da sveprožimajući strah za goli život. Sve zajedno, to
su mogle biti pošteđene. 7 Srpske snage su prote- je trebalo da podstakne „spontani" odlazak.
rivale ne samo sposobne muškarce i žene alban- Neko bi takođe mogao da kaže kako su nasil-
ske narodnosti, nego i decu i starije ljude koji su na premeštanja civilnog stanovništva bila zami-
bili bolesni i nepokretni. šljena sa ciljem da ga se zaštiti kako ne bi upalo u
Proterivanja su se, sudeći prema podacima koje unakrsnu vatru između dveju sukobljenih strana.
je prikupila OEBS-KVM, odvijala praktično u svim Srpske snage koje su sprovodile konvoje ili auto-
opštinama. U četiri opštine gde je bila srpska veći- buse prema granici bi u t o m slučaju onima koji su
na (Leposavić, Novo Brdo, Zubin Potok i Zvečan), odlazili nudile zaštitu (na primer, od pripadnika
postoji samo jedna izjava kosovskog Albanca koji je paravojnih jedinica ili od vazdušnih napada). 9
bio proteran, iz jednog sela iz opštine Zubin Potok. Doista, izgleda da je u nekim prilikama i to bio
Iz Kosovske Kamenice (gde je bilo 22% srpskog sta- slučaj. Međutim, brutalnost i nasilje koji su obič-
novništva), takođe je došao samo jedan izveštaj od no bili primenjivani protiv raseljenih lica - uključu-
kosovskog Albanca koji je bio proteran iz svog se- jući ubijanje i batinanje - kao i činjenica da vojska
la. Moguće je da su i u ovim opštinama sprovođe- raseljena lica nije snabdevala hranom i vodom
na proterivanja, budući da je OEBS-KVM prikuplja- (nego je u stvari sistematski uništavala hranu ko-
la izjave izbeglica samo u Makedoniji i Albaniji, dok jom bi se raseljena lica mogla koristiti), govori o
su najdostupniji i najprirodniji putevi iz tih opština tome da je namera bila suprotna od zaštite.
na severu i istoku Kosova, vodili u Crnu Goru i Bo- Tekst koji sledi opisuje tok događaja i različite
snu i Hercegovinu, ili u užu Srbiju. Međutim, u dru- aspekte nasilnog iseljavanja koje se desilo. On bi
gim opštinama, brojna sela su sasvim ostala bez trebalo da se čita u svetlosti člana 17 Dopunskog
svog albanskog stanovništva. protokola II Ženevskih konvencija iz 1949. godine
Nije jasno da li je namera ovih proterivanja bi- koji glasi:
la da se protera celokupno albansko stanovništvo,
ili je namera bila da se njegov broj smanji na „me- Premeštanja civilnog stanovništva ne bi trebalo
ru koja se može kontrolisati", ili je cilj bio da se da budu naređena iz razloga koji su vezani za
očisti svako područje koje je bilo poznato ili sma- sukob, osim u slučaju kada to zahteva bezbed-
trano kao pozadina borcima UČK. Oni za koje se nost civila, ili imperativni vojni razlozi. Ako takva
posumnjalo da su bili borci ili simpatizeri UČK, po- premeštanja moraju da se sprovedu, treba da se
sebno u ruralnim predelima, bili su jasna meta na- preduzmu sve moguće mere, kako bi civilno sta-
pada i žestokog postupanja, kako 1998, tako i novništvo moglo biti prihvaćeno u zadovoljava-
1999. godine. Međutim, proterivanja su 1999. bi- jućim higijenskim, zdravstvenim, bezbedno-
la sprovedena i u velikim gradovima širom pokra- snim, stambenim i prehrambenim uslovima.
jine, od Kosovske Mitrovice/Mitrovice, do Peći/Pe- Civili ne smeju biti naterani da napuste svoju
ja i Prištine/Prishtina. Moguće je da su bila predvi- tertoriju iz razloga koji su vezani za sukob.

99
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Broj izbeglica koje su bile iseljene sa Kosova od 23. marta do 9. juna 1999. godine
(Brojevi p o k a z u j u k o l i k o i h j e u k u p n o p r i s t i g l o d o n a v e d e n o g d a n a )

Crna Gora B-H Maked. Albanija HEP Ukupno
23. mart 25.000 10.000 16.000 18.500 69.500
30. mart 32.500 13.000 20.500 78.500 144.500
31. mart 35.000 14.000 28.000 103.500 180.500
1. april 40.000 15.000 43.000 103.500 201.500
2. april 50.000 16.000 43.000 138.000 247.000
3. april 52.000 17.000 108.000 200.000 377.000
4. april 54.000 18.000 109.000 247.000 428.000
5. april 55.000 20.000 110.125 254.813 439.938
6. april 58.000 21.000 111.250 262.625 452.875
7. april 60.000 22.000 112.375 270.438 464.813
8. april 61.000 23.000 113.500 278.250 475.750
9. april 62.000 24.000 114.625 286.063 486.688
10. april 63.000 25.000 115.750 293.875 497.625
11. april 64.000 26.000 116.875 301.688 508.563
12. april 63.000 27.300 118.000 309.500 7.987 525.787
13. april 65.500 27.400 116.500 314.300 9.351 533.051
14. april 67.200 27.700 116.00 314.300 10.780 535.980

21. april 70.000 32.300 130.000 357.000 16.911 606.211
28. april 63.300 15.000 142.650 367.200 22.084 610.234
5. maj 61.700 17.600 211.340 404.200 28.654 723.494
12. maj 64.400 18.500 231.200 427.000 40.518 781.618
19. maj 64.000 20.000 226.800 433.300 52.643 796.743
26. maj 64.700 21.500 252.600 439.600 63.575 841.975
2. j u n 68.400 21.700 248.900 442.600 74.014 855.614
9. j u n 69.700 21.700 247.400 444.200 79.979 862.979

Uz to, više od 100.000 Srba je prema procenama napustilo Kosovo i bilo registrovano u Srbiji i Cnoj Gori.
Izvor: UNHCR, Ženeva, 15. o k t o b a r 1999.

Tipična shema nasilnog iseljenja koliko sati. U nekim slučajevima se pominje da su
stariji meštani ili verske vođe bili određeni da pre-
Sheme po kojima je vršeno proterivanje sprovođe-
govaraju o primeni srpskih zahteva; ponekad su
ne su širom Kosova, i bile su ponovljene m n o g o pu-
neki meštani bili izabrani da prošire vest o t o m e ka-
ta, kao što se može videti iz V dela ovog izveštaja.
ko svi treba da napuste selo; ponekad je prva kuca
Obično, srpske snage su granatirale selo t o k o m
u koju bi trupe upale trebalo drugima da posluži
nekoliko časova, zbog čega su se kosovski Albanci
krili po podrumima, ili su bežali u brda. Zatim, ka- kao primer šta im se može desiti.

da bi granatiranje prestalo, srpske snage koje su se Jedan tridesetdevetogodišnji muškarac iz Đi-
sastojale od policije, VJ i/ili pripadnika paravojnih novca/Gjinofc (Suva Reka), opisuje situaciju u selu
jedinica, ulazile bi u selo pucajuci u vazduh. Prova- koje je kratko vreme bilo granatirano pre nego što
ljivale bi u albanske kuce, pretile svima koji još nisu je veliki broj pripadnika VJ, policije i paravojnih je-
pobegli, kako bi ih naterale da odu, ili odmah, ili u dinica ušao i izbacio ljude iz njihovih domova,
roku od nekoliko minuta, a ponekad u roku od ne- preteci i napadajuci ih dok su bežali:

100
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Ujutru posle NATO bombardovanja, srpske mogli da dođemo do tela i da neka od njih sa-
snage (pripadnici VJ, policije i paravojnih jedi- hranimo, njih oko 10, ali su se onda paravojne
nica), teško naoružani i sa tenkovima i oklop- jedinice vratile pucajući na nas. Neki oficir sa če-
nim vozilima, potpuno su opkolili naselje. Po- tiri zvezdice je vikao: „Idite kod Klintona". Tada
čeli su da pucaju u kuće oko 7 časova. Razbu- smo odlučili da se više ne može živeti na Koso-
dili smo našu decu i pokušali da pobegnemo, vu, pa smo se spremili da idemo u Albaniju. 12
ali nismo znali kuda da idemo. Sve se dešavalo
vrlo brzo. Nismo se usuđivali da izađemo na Kuće su bile pljačkane i onda paljene. Stoka i
glavnu ulicu, nego smo se provlačili od kuće druge životinje su često bili ubijani, a štale, stogovi
do kuće. Nismo mogli poneti ništa osim odeće sena13 i ambari za žito uništavani, kako bi se kosov-
koja je bila na nama. Deca su bila u pidžama- ski Albanci lišili hrane, kako bi se oslabili i naterali
ma. Čuli smo pucnje u drugim kućama, plač da odu. Na jugu Kosova, jedan tridesetosmogodi-
žena i dece i viku pripadnika paravojnih jedini- šnjak je video kako su bile opljačkane prodavnice i
ca. Na izlasku iz naselja stigli smo do groblja, magacini, uključujući i one koji su pripadali Društvu
nekim sporednim stazama, ali smo čuli pucnja- majke Tereze, i kako su policajci sateravali stoku iz
vu, tako da smo se spustili u jarak, a meci su le- okolnih sela u Košare/Koshare (Štimlje), usled čega
teli iznad naših glava. Jedna osamnaestogodi- su „ljudi gladovali". 14 Drugi čovek je opisao kako je
šnja devojka je bila ubijena. Neki pripadnik pa- krajem aprila video da je ukradena stoka bila tran-
ravojnih jedinica je kundakom puške udario u sportovana sa brda do Lužana/Lluzhane (Podujevo),
rame jednog čoveka, i rekli su nam da je taj čo- a odatle kamionom u užu Srbiju. 15
vek kasnije ubijen. Tog dana, počeli su i da pa- U situacijama u kojima je bilo manje nasilja,
le kuće. Dok smo napuštali selo, mogli smo da srpske snage su dolazile i govorile kosovskim Al-
vidimo našu sopstvenu kuću u plamenu. I sve bancima da je položaj sada isuviše opasan, da će
okolne kuće su gorele. 10 stići autobusi i kamioni, ili da svi treba da idu na
železničku stanicu sledećeg dana, i da će biti pre-
Često, kosovski Albanci su bili javno, pred mno- bačeni u Albaniju ili u Makedoniju. Jedan izbegli-
gim svedocima, zastrašivani, ranjavani ili ubijani, ca je opisao kako je početkom aprila u Prištini po-
kako bi se ubrzao odlazak drugih seljana. Kuće su licajac došao kod njega i pitao ga gde mu je poro-
često pljačkane i paljene. Oni koji bi odbili da odu, dica. Čovek je pokazao kuću u kojoj su bile oku-
obično bi bili ubijeni. Kombinovanje granatiranja, pljene njegova i druge porodice. Policajac je ušao
pucnjave, paljenja kuća, zastrašivanja i ubijanja i rekao ljudima da povedu svoje porodice i napu-
stvaralo je haos i paniku u kojoj su seljani bežali u ste kuću, inače će biti pobijeni. Svi su se ukrcali na
strahu za goli život. Kako je objasnio jedan izbe- kamion koji je bio u dvorištu. Policajci su zatražili
glica koji je početkom aprila bio proteran iz Vrani- ključeve od drugih kola, jer su rekli kako su im po-
ća/Vraniq (Suva Reka), „policija je zastrašivala sta- trebna. Intervjuisana osoba je zapitala policajca
novništvo, i ubijala neke ljude, kako bi ostali što kuda ih šalju, a ovaj je odgovorio: „Idete u Alba-
brže otišli". 1 1 niju i više se nikada nećete vratiti na Kosovo". 16
Jedan četrdesetdevetogodišnjak koji je pobe- Kao deo procesa nasilnog iseljavanja, srpske sna-
gao iz Velike Kruše/Krusha e Madhe (Orahovac), ge su često razdvajale žene i decu od muškaraca.
pošto je video kako je ubijeno 10 ljudi, opisuje po- Obično su žene i deca mogli da idu svojim putem,
sebno brutalan slučaj: dok su muškarci, uključujući često dečake i starije
ljude, bili predmet šikaniranja, batinjanja, arbi-
Petog dana mog boravka u selu Rogove, video trarnih hapšenja i ubijanja, kao što je detaljnije
sam kako pripadnici paravojnih jedinica silaze iz opisano na drugim mestima u izveštaju.
pravca sela Rogove Has. Počeli su da izdvajaju Oni koji su bežali u planine ili u obližnja sela
neke muškarce, uzeli su sa sobom njih više od kako bi izbegli granatiranje, težili su da ostanu u
15, a onda su počeli da im seku glave. Uzeli su blizini svog sela. Posebno u martu i početkom
njihove glave i sa mosta ih pobacali u Beli Drim. aprila, po brdima je još uvek bilo dosta snega i na
Posle izvesnog vremena, otišli su, pa smo mi otvorenom prostoru je još uvek bilo jako hladno.

101
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Ljudi su se preko dana vracali u selo da nahrane ovih kategorija. Ponekad je učestvovalo po 100 i
životinje i da pomuzu svoje krave, 17 da nađu hra- više ljudi u pratnji tenkova, praga, oklopnih tran-
nu, ili da vide šta se desilo sa njihovom imovinom sportera, džipova i drugih vozila, ponekad ih je bi-
i radnjama. 1 8 Ponekad su seljani mogli da se vra- lo daleko manje. Čak i šačica naoružanih ljudi,
te kucama i da tamo ostanu i po nekoliko nedelja, spremna da zlostavlja i ubija, mogla je da pokre-
često u ruševinama svojih oštecenih domova. Me- ne u izgnanstvo mnogo više nenaoružanih civila.
đutim, često su bili primorani da se krecu s mesta Izbeglice su često poznavale, ili u najmanju ru-
na mesto, pre nego što su na kraju mogli da na- ku prepoznale one koji su im naređivali da odu, i
puste zemlju, kao što se to vidi iz slučaja mlade često su navodile imena tih ljudi ili zvanične funk-
žene iz Gladnog sela (Glogovac). cije koje su ovi obavljali. U takvim slučajevima se
obično radilo o lokalnim službenicima policije ili
Pošto bi selo bilo „očišceno", srpske snage su se naoružanim srpskim civilima koji su živeli u blizini.
obično vracale nekoliko dana ili nedelja kasnije, da Međutim, u većini slučajeva, osobito kada su u pi-
ga ponovo isprazne od ljudi koji su se možda vrati- tanju bile paravojne jedinice, izbeglice su mogle
li i da se uvere kako u njemu više nije ostalo kosov- da daju samo opis toga kako su počinioci izgleda-
skih Albanaca. Ponovo su davale ultimatum da se li, odnosno kako su bili obučeni.
selo napusti, propraćajući ga pretnjama i zastraši- Za VJ i za policiju se često kaže da su učestvo-
vanjem. Ponekad su obezbeđivani autobusi, ili je vale u granatiranju sela, dok su obično policajci
ljudima naređivano da odu na železničku stanicu, i/ili pripadnici paravojnih jedinica išli od kuće do
ili su konvoji bili slani, a ponekad i sprovođeni, na kuće proterujući ljude i primoravajući ih da se po-
granicu. Ovo je uveliko bio slučaj u Glogovcu 4. vinuju njihovim naređenjima. (Detalji o različitim
maja, kada je 50 autobusa odvezlo kosovske Al- srpskim i jugoslovenskim vojnim i paravojnim gru-
bance na voz, odakle su otišli u Blace (Makedonija). pama dati su u 3. poglavlju.)
Svi delovi zajednice kosovskih Albanaca i ljudi Ipak, policija je u izvesnim slučajevima suzbija-
svih uzrasta nalazili su se među nasilno iseljenima; la nasilje, premda su seljani kasnije svejedno bili
čak i starije i nepokretne osobe bile su primorane primorani da odu, kada bi druge snage stigle u
da odu ili su bile ubijene, kao što je opisano u 18. njihovu okolinu. Tako su u Kruševcu/Krushefc
poglavlju. Tako na primer, kada su VJ i policija pro- (Obilić), u kome je živelo i nešto Srba, neki kosov-
terivale kosovske Albance iz Istoka, rečeno je kako ski Albanci sredinom aprila, kada su paravojne je-
je lično komandant policije odbio da dozvoli sta- dinice prvi put napale seljane albanske narodno-
rim ljudima da ostanu. 1 9 sti, otišli u obližnji Obilić u policijsku stanicu. Ta-
Tokom aprila, izgleda da su kosovski Albanci mo su objasnili šta se dogodilo i zatražili pomoć.
koji su bili isterani iz svojih sela sve više i više bili U policiji su rekli da će pomoći, i postavili su stra-
korišćeni kao ljudski štit za vreme pokreta srpskih žu koja je selo čuvala danonoćno tokom dve ne-
snaga i vojnog materijala po teritoriji Kosova, sa delje. Tada su, ipak, rekli seljanima da odlaze, i da
ciljem da ih zaštite od vazdušnih napada. Ova seljani više nisu pod njihovom zaštitom i odgovor-
praksa je detaljnije opisana u 13. poglavlju. nošću. 20 Slično su u Leskovčiću/Lajthishte (Obilić),
Drugi oblici šikaniranja, zlostavljanja i iznuđi- krajem aprila, petorica policajaca iz obližnje Cr-
vanja novca su detaljnije opisani u delu o konvoji- kvene Vodice/Palaj (Obilić) došli i saopštili seljani-
ma koji sledi. ma: „Moraćete da odete. Do sada smo vas štitili,
ali sada dolazi grupa bandita da zapali vaše selo i
mi tu ne možemo ništa da uradimo, pa je bolje da
Pocinioci nasilnog iseljavanja
se sklonite." Kada su seljani zamolili za pratnju na
kosovskih Albanaca putu za granicu, policija je organizovala dva auto-
Srpske/jugoslovenske snage koje su učestvovale u busa i sprovela ih do granice kod Đeneral Janko-
masovnom proterivanju stanovništva obično su vića/Hani i Elezit (Kačanik). 21
opisane kao vojnici VJ, policajci, pripadnici para- Situacija se ponekad, izgleda, menjala veoma
vojnih jedinica i/ili lokalni naoružani srpski civili. brzo. U Peći/Peja, 26. marta 1999, sused jednog
Ponekad su bili prisutni članovi samo nekih od kosovskog Albanca, koji je bio vojnik VJ rekao je

102
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

Dva svedočanstva
Jedna dvadesetsedmogodišnja žena iz Gladnog Sela/Gllanaselle (Glogovac), koja je vodila detaljan
dnevnik, priča sledeće:
„Srpske snage su počele da granatiraju Gllanaselle 20. marta, oko 8 časova. U našoj kući se u to vre-
me nalazilo dosta raseljenih lica iz Vushtrri (srpski Vučitrn). Kada je počelo granatiranje, porodica se
pripremila da beži. U to vreme, raseljena lica iz Cikatove e Vjeter (Staro Čikatovo) su stigla na traktori-
ma. Mi smo im se pridružili i otišli u Qirez (Cirez - Srbica). Na putu, konvoj u kome je bilo dve do tri
hiljade ljudi, zaustavio se na polju zvanom Postodjic, jer smo čuli granatiranje iz svih pravaca. Posle
dva sata čekanja, ponovo smo krenuli u pravcu Qireza.
U Qirezu se bilo skupilo više od 20.000 raseljenih lica iz svih krajeva. Tamo smo proveli tri dana blizu
džamije i škole. Na dan 23. marta, iz Skenderaja (Srbica) došle su srpske trupe i ušle u Qirez sa tenko-
vima. Vojnici su pucali u vazduh i razbijali prozore na školi gde su se mnoga raseljena lica bila skloni-
la. Kombinovane VJ i paravojne jedinice su zajedno upale u školu i izdvojile muškarce svih uzrasta.
Vojnici su vređali i tukli stare ljude, bacali na zemlju njihove bele kapice i gazili ih. Onda su muškarce
izveli u dvorište.
Posle su vojnici ponovo ušli u školu i od žena počeli da otimaju dragocenosti. Jedan od njih je govorio
albanski. Pretili su ženama da će među njih baciti ručne bombe. Iz škole sam videla kako je 70 ili više
muškaraca u dvorištu bilo zlostavljano na više načina. Njih su tukli, vređali, prećeno im je - oko dva
sata. Posle dva sata, pušteni su svi sem petorice. Onoj petorici ... je bilo naređeno da skinu pantalone,
da legnu licem u sneg, i tako su ih tukli. Pucali su u zemlju pored njihovih glava. Posle jednog sata, i
njih su pustili.
Torturu i batinanje su vršili regularni vojnici VJ u zelenim maskirnim uniformama i sa crvenim trakama
oko rukava. Bili su stari oko 40-45 godina. Nije bilo mlađih ljudi. Pripadnici paravojnih jedinica (tako-
đe detaljno opisani) nisu učestvovali u onome što se dešavalo u školi, nego su išli po privatnim kuća-
ma. Raseljenim licima nije bilo dozvoljeno da napuste školu, gde se nagomilalo možda i svih 12.000
ljudi. Svi su tamo ostali do 24. marta u 11 časova. Srpske snage su počele da pale kuće i da oduzima-
ju traktore i automobile. U to vreme, ljudima koji su bili iz opštine Skenderaj bilo je naređeno da se
vrate u svoja sela. Svi ostali su morali da ostanu.
Oko 13 časova, 25. marta, nove srpske snage su stigle iz pravca Gllogoca (Glogovac), i počele sa grana-
tiranjem okoline škole koje je trajalo skoro dva sata. Dve žene su bile ranjene... VJ je „očistila" selo ko-
risteći dva tenka, i naredila svim meštania Qireza da napuste svoje kuće i da idu u školu i džamiju. Voj-
nici su se približili školi pucajući u vazduh, ali i na životinje koje su raseljena lica vodila sa sobom. Ušli
su u školu i svim raseljenim licima naredili da izađu u roku od pet minuta. Svi muškarci stariji od 10 go-
dina bili su izdvojeni. Svi su morali da ih pozdravljaju vičući „Srbija!" i da pokazuju srpski znak pobede
- tri prsta. Srbi su ponovo počeli da pale kuće, hranu, traktore, automobile, i sve torbe sa odećom koje
su raseljena lica nosila sa sobom. Bilo je više od 100 ljudi u zelenim i plavim maskirnim uniformama.
Zatim su vojnici naterali raseljena lica da pešice idu u Likoshan (Likošane - Glogovac), na grobove 24
žrtve koje su bile ubijene marta 1998. U Likoshanu, vojnici su tukli i opljačkali muškarce. Tada su pri-
stigle nove srpske snage i opkolile sva raseljena lica, i naterale ih da idu u Shtutice (Štutica - Glogo-
vac), od 13 do 18 časova. Na putu za Shtutice, rođak star 63 godine je pokušao da pobegne iz konvo-
ja, ali je bio uhvaćen, i kasnije sam čula da su ga Srbi ubili.
Pre nego što smo stigli u Shtutice, NATO je bombardovao Terstenik (Trstenik - Glogovac). Ovo je nate-
ralo srpske snage da ostave glavni put i da idu u brda. Oni su uvek držali konvoj raseljenih lica sa so-
bom, i išli su izmešani sa raseljenim licima.
U Shtutice smo stigli oko 18 časova. Tu su nas srpske snage koje su bile stacionirane u selu vređale;
opljačkale su ostatak naše imovine, i nisu nam dale hleba ni vode sve do 13 časova sledećeg dana.
Sto ili više muškaraca su bili batinani napolju cele noći. Kasnije, 27. marta, bili su pušteni. Žene su na-

103
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

pustile Shtutice i otišle u Kozhice (Kožica - Srbica), ali im je tamo bilo naređeno da idu u Qirez, gde su
stigle 28. marta i ostale tamo dve nedelje. Sve kuće i sva hrana su bili uništeni. Zadržavale smo se u
raznim popaljenim kućama. S vremena na vreme vraćala sam se u Gllanaselle da pripremim hranu i
donesem druge stvari. Na dan 6. aprila, ja i moja porodica smo se vratili u Gllanaselle.
Srpske snage su ponovo došle u Gllanaselle 14. aprila i na jednoj poljani u selu sakupile oko 1000 ljudi.
Tada je počelo granatiranje. Iz grupe je bilo izdvojeno 30 muškaraca, i celoj grupi je naređeno da pešice
ide u Gllogoc. Muškarci su bili na čelu kolone. Jedan od Srba nas je upozorio da treba da skupimo stare
paralizovane ljude i da se držimo zajedno, jer se neki od njegovih „kolega" ne mogu kontrolisati.
Posle pet dana, seljani su se vratili u Gllanaselle, jer u Gllogocu nije bilo dovoljno hrane. Na putu, vojnici
su izveli iz konvoja 11 muškaraca i postreljali ih nekoliko metara od mene. Najpre su im bili naredili da
se postroje. Pucali su im u kolena i noge, tako da su svi popadali. Tada su žene i sve druge svedoke ote-
rali dalje. (Nedelju dana kasnije, moj rođak je zatekao tela koja su još uvek tamo ležala, sa ranama od
metaka na svim delovima tela. UČK ih je sahranila na mestu gde su bili pobijeni.) Sve žrtve su bili stariji
ljudi, između 59 i 80 godina, i svi sem dvojice su bili moji rođaci. Počinioci su bili oko 50 ljudi u crnim
uniformama sa mrkim delovima i sa crnim redenicima. Neki su nosili maske, neki su imali lica izmazana
bojama. Imali su neprobojne prsluke, duge noževe pričvršćene ispod kolena, i ručne bombe. Bili su stari
40-45 godina. Pucao je samo jedan od njih. Taj nije ništa govorio. Kasnije sam čula da je tog dana u Glli-
naselle ukupno bilo ubijeno 38 Albanaca, među njima su bile žene, deca i stariji ljudi.
Ja sam sa porodicom bila u Gllogocu do 4. maja. Dan ranije, pripadnici paravojnih jedinica u zelenim
maskirnim uniformama išli su po stanovima i govorili ljudima da odu autobusima. Na dan 4. maja u
10 časova, više od 30 autobusa je napustilo Gllogoc u pravcu železničke stanice u Fushe Kosove (Ko-
sovo Polje). Tamo smo se ukrcali na voz za Bllace (Blace - Kačanik)."
(M/1619.)
Jedan pedesetšestogodišnjak iz Drenovca/Drenoc (Orahovac) opisuje trodnevno putovanje u toku ko-
jeg je najpre pobegao u brda, gde je seljane opkolila VJ i naredila im da idu od jednog do drugog sela
u opštini Orahovac. Vojnici su batinali seljane, šikanirali ih, i najzad ih u autobusima otpremili u Alba-
niju. Njegova priča jasno pokazuje kako su srpske/jugoslovenske snage (u ovom slučaju VJ) granatirale
i ubijale civile, šikanirale ih i tukle, izrugivale se starijim ljudima i albanskim nacionalnim običajima,
kako su na meti imale mlađe ljude i kako su sprovodile nasilno iseljenje.
„Na dan 30. marta hranio sam stoku blizu moje kuće, kada je započelo granatiranje. Sa porodicom i
ostalim seljanima odmah sam pobegao u planine blizu sela Turjake (srpski:Turjak - Orahovac). Sa na-
ma je bilo ljudi i iz drugih sela. Nas oko 5000 je prenoćilo u jednoj dolini koja se nalazila 500 metara
od Turjaka. Predveče sledećeg dana VJ je počela da granatira Turjake, zbog čega su meštani pobegli i
pridružili nam se u onoj dolini.
VJ je opkolila dolinu u koju smo bili pobegli i počela da je gađa iz minobacača. Žene i deca su vrištali i
plakali. Od mina su poginuli jedan muškarac i jedna žena. Još jedna starija žena je umrla od šoka. Ja
nisam poznavao ljude koji su poginuli, jer su bili iz drugog sela. Oko 16:30, pešadija koja nas je opko-
lila prišla nam je i počela da puca iz automatskog oružja i mitraljeza iznad naših glava. Vojnici su nam
naredili da se popnemo na traktore i da idemo u Lubizhde (Ljubižda - Orahovac), ili će nas sve pobiti.
Na putu za Lubizhde video sam kako su pripadnici VJ tukli mnoge seljane. Vojnici su iz mase raselje-
nih lica izdvajali stare ljude koji su nosili tradicionalne bele kapice koje zovemo klis (keče). Te starce su
tukli još žešće nego druge. Video sam vojnike koji su zaustavili automobil i iz njega izvukli vozača, ko-
sovsog Albanca, i udarili ga po glavi flašom. Video sam ženu koja je govorila srpskohrvatski koja je gr-
dila vojnike kada je videla da udaraju starog čoveka. Jedan vojnik je zgrabio tu ženu i iz sve snage
udario njenom glavom o drvo.
Kada smo stigli u Lubizdhe, naterali su nas da po kiši sedimo na zemlji. Jedan od vojnika me je izdvo-
jio iz mase, prislonio AK-47 uz moj vrat i rekao mi da brojim Kosovare u grupi, ili će me ubiti. Takođe

104
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

je rekao: „Gde su vam sada demokratski lideri i Bil Klinton?" Kako sam počeo da brojim, jedna ten-
kovska posada je vozila oko grupe od 5000 raseljenih lica i iznad glava svima ispaljivala mitraljeske ra-
fale. Žene i deca su počeli da vrište i plaču. Tenk je nastavio da tako manevriše skoro čitav sat. Posle
toga su nas vojnici postrojili jednog po jednog govoreći da će nas pobiti. Onda su nam rekli da idemo
u Malisheve (Mališevo - Orahovac). Taj put je trajao oko 4 sata, jer je masa seljana bila tako velika.
Pre nego što smo stigli u Malisheve, blizu sela Mirushe (Miruša), moj četrnaestogodišnji sin, sa još ne-
kim mladićima, pobegao je u šumu. Pre nego što je pobegao, sin me je pogledao i rekao: „Ne mogu
više da gledam u tebe i ne želim da me gledaš". Moj sin je pobegao. Bilo je oko 21 čas.
Stigli smo u Malisheve i tamo ostali oko dva sata. Vojnici su nam rekli da odatle idemo u Dragobil
(Dragobilje). Tamo smo stigli oko 7 časova sledećeg dana. Uznemirilo me to što žene koje sam video
nisu imale cipele, i što su na leđima nosile decu. U Dragobilu, saterali su nas u polje i podelili u dve
grupe. Grupe je trebalo da uđu u dve školske zgrade (jednu staru i jednu novu). Posle 20 minuta, voj-
nici su pucali u vazduh i naredili muškarcima da izađu jedan po jedan na školsku kapiju. Pretili su da
će nas ubiti ako im ne damo novac koji smo imali. Vojnici su uzeli naš novac, a onda su nakon jednog
sata stigli autobusi. Naredili su nam da se popnemo u autobus, i nisu nam dozvolili da odemo do
traktora i uzmemo naše stvari. Vojnici su nam govorili: „Idite u Albaniju i ne vraćajte se više". U Alba-
niju smo ušli preko Kukeša."

(A/0209. Ovaj svedok je za vreme intervjua bio rastresen, jer još uvek nije imao vesti o svom sinu.)

susedu da on i njegova porodica mogu da ostanu im je svoje ime i raspitivao se o ženi koja je bila ubi-
i da će biti bezbedni. Kasnije istog dana se, među- jena minom iz minobacača. Kada je čuo da je iza
tim, vratio i rekao kako su mu naredili da ubije sebe ostavila troje dece, rekao je da „ m u je veoma
svoje susede. Vojnik je tražio 500 DM da ih ne ubi- teško što sve to čuje". Kada su pripadnici paravoj-
je. Susedi su platili i pobegli sledećeg jutra. 2 2 nih jedinica konfiskovali njihove dokumente, on ih
Paravojne jedinice su se izgleda ponašale po- je vratio. Isti čovek je dovezao ženu u kolicima do
sebno razulareno. One su umešane u brutalne zlo- džamije, gde su stariji i bolesni ljudi ostali osam da-
čine počinjene nad hiljadama kosovskih Albanaca na. On je uredio da dva traktora kasnije transportu-
koji su se spustili sa brda oko Kolića (Priština) u ju ranjene i nemoćne. Vojnici VJ su donosili hranu,
drugoj polovini aprila. Često se pominje otimanje vodu i lekove u džamiju gde su se sklonili seljani. 24
velikih količina novca; decu su držali kao taoce da Takođe se govori o tome da je u dva navrata ra-
bi iznudili novac od njihovih roditelja, silovali su i seljenim licima pružao zaštitu i jugoslovenski Crve-
ubijali žene, a mlađe ljude i druge muškarce stre- ni krst. Tako su 23. marta vozila Crvenog krsta sti-
ljali izvodeći ih iz kolone od više hiljada izbeglica gla u Staro Čikatovo/Cikatove e Vjeter (Glogovac) i
kojoj je trebalo nekoliko dana da prođe. 23 evakuisala žene i decu šest porodica iz samog Glo-
govca (mada je većina žena i dece ostala). Granati-
ranje sela je počelo neposredno posle njihovog od-
Zaštita koja je ponekad
laska.25 U drugoj prilici, krajem aprila, žene i deca,
pružana raseljenim licima
koji su bili proterani iz Dragaćina/Dragaqine (Suva
Nasuprot ovome, bilo je izveštaja o pojedincima ili Reka), bili su držani u dve sobe u školi u selu Du-
grupama koje su preduzimale mere da zaštite neke lje/Duhel (Suva Reka). Posle dva ili tri dana, došli su
kosovske Albance. Krajem marta, jedna kosovska ljudi iz jugoslovenskog Crvenog krsta sa hranom,
Albanka, invalid prikovan za kolica, ostala je u svo- posle čega su ih u dva autobusa prevezli u Albani-
joj kući u Kožici/Kozhice (Srbica), kada su srpske ju kod Žura/Zhur (Prizren).26 Jedan tridesetdvogo-
snage granatirale selo, a zatim ušle u njega. Zamo- dišnjak, koga je početkom maja policija uhapsila u
lila je mladog srpskog vojnika da dovede natrag Vučitrnu, opisuje kako su lekari došli sa kamionom-
njenu majku i sestru, koje su zajedno sa drugima cisternom i pokušali da priđu zatvorenicima, ali im
bile odvedene u dvorište. Vojnik je to učinio, rekao je to bilo onemogućeno. 27

105
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Još jedan izbeglica je opisao kako je sredinom ski način. Proterivanja iz ovih gradova su detaljnije
aprila bio u Zablaću/Zablaq (Istok), gde je njemu i opisana u odeljcima o ovim opštinama, posebno u
ostalima davao hranu katolički sveštenik. 28 slučajevima Đakovice i Peći, gde je proterivanje bi-
10 naročito praćeno nasiljem (premda su u Đakovi-
Kretanje stanovnistva ci mnogi uspeli da ostanu u gradu). Iako su ove
operacije stvarale paniku i haos, njihova primena je
pod kontrolom UCK
bila metodična, a ne haotična. Različiti delovi gra-
UČK je takođe kontrolisala kretanje kosovskih Al- da bi bili opkoljeni i ispražnjivani zgrada po zgrada.
banaca, premda je to u većini slučajeva bilo shva- Za to vreme, policajci i druge snage su bili poređa-
ćeno kao da je u interesu samih seljana. 29 ni po ulicama i usmeravali kosovske Albance prema
Međutim, početkom marta, UČK je protiv nji- železničkoj ili autobuskoj stanici. Jedna intervjuisa-
hove volje zadržavala raseljene kosovske Albance na osoba opisuje kako su popodne 27. marta srp-
u selu Kotlina/Kotline (Kačanik), koje je nešto pre ske snage podelile Suvu Reku na dva dela, kako su
toga bila zauzela. Seljanima nije dozvoljavala da u južnom delu vojnici pucali na sve strane kako bi
se sklone, mada su UNHCR i OEBS-KVM ugovorili prouzrokovali masovni odlazak i kako je bio otvo-
sa VJ da ih mogu bezbedno transportovati iz pod- ren koridor prema severu kako bi stanovništvo be-
ručja. Žene i deca su kasnije bili evakuisani, ali je žalo u tom pravcu. 36 U Prištini, prvi talas masovnog
postupak UČK izložio riziku živote civila. 30 proterivanja je trajao 10 dana, do 4. aprila, posle
Posle evakuacije OEBS-KVM, 20. marta, bilo je čega se proterivanje nastavilo redovno, ali u nešto
mnogo prilika u kojima je UČK tražila od kosov- manjem broju. Slično su u Klini kosovski Albanci bi-
skih Albanaca da napuste svoje kuće ili da odu iz 11 proterani 28. marta, pa ponovo 31. marta, dok su
sela, zato što su se približavale srpske snage. Ove u Kosovskoj Mitrovici proterivanja trajala od 24. do
instrukcije su često dolazile neposredno pre nego 29. marta, pa zatim tokom nekoliko dana počet-
što bi izbila borba. To je posebno bio slučaj u pod- kom aprila, a u većoj meri 14. i 15. aprila.
ručjima pod kontrolom UČK kao što su brda izme- Jedan mladić opisuje kako je bio proteran iz Peći:
đu Suve Reke i Štimlja, u području oko Mališeva,
Drenice, u brdima Lap i Šala. Kako je rekao jedan Na dan 28. marta 1999. oko 9 časova, jedan
čovek, „lakše im je bilo da se bore ako u blizini ni- naoružan srpski civil je ulazio u svaku kuću u
je bilo nikoga". 3 1 U nekim slučajevima, seljani ko- našoj ulici, i naređivao svim albanskim porodi-
ji su tri nedelje proveli u brdima, na kraju su bili cama: „Idite u Albaniju, ili ćemo se vratiti da
prinuđeni da siđu u doline, budući da je UČK bila vas oteramo. Imate vremena do podne." (Srp-
potisnuta i da nije više bila u stanju da ih štiti. ski civil nije delovao sam, nego su njegovi sa-
radnici ostali na ulici, i kada bi ugledali „lepa"
Situacija ljudi koji su bili kola, oni bi ih jednostavno odvozili.) Uskoro
posle toga (oko pola sata), ja i neki drugi smo
iseljeni iz gradova
izašli na ulicu i skupljali se u veću grupu, a po-
Kada su bili granatirani gradovi ili sela, kosovski licajci su nam govorili da idemo u centar gra-
Albanci su se obično sklanjali u podrume i tamo da. U centru je već bilo sedamdeset do osam-
ostajali danima ili čak nedeljama. Izbelice su go- deset hiljada Albanaca koji su bili isterani iz
vorile o t o m e kako su se sklanjali po podrumima svojih domova. I ja sam se umešao među njih,
u Prištini, 32 Đakovici 33 mnogim drugim gradovi- a policija nas je onda ukrcala na civilne kamio-
ma. Međutim, ta skloništa su se pretvarala u smrt- ne i autobuse i prevezla u Prizren. 37
ne klopke, i ponekad, pri povratku iz brda, seljani
su nalazili mrtva tela u njima. 3 4 Bilo je izveštaja da Tokom maja, policija je počela da registruje sva ra-
su ljudi bivali ubijeni kada su vojnici bacali ručne seljena lica u Prištini i nekoliko većih gradova. Ko-
bombe u podrume gde su se ovi bili sklonili. 35 sovskim Albancima je bilo rečeno da će posle to-
U izjavama izbeglica govori se kako su veći gra- ga biti slobodni. Međutim, jedan od izbeglica je
dovi kao što su Đakovica, Klina, Kosovska Mitrovi- ovu politiku opisao kao lukavstvo da bi se otkrilo
ca, Peć, Priština i Prizren, bili „očišćeni" na sistemat- koliko je Albanaca u Prištini", posle čega bi mogli

106
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

da proteraju sva raseljena lica. Posebno se mu- unutar Kosova, i to je često trajalo više nedelja. U
škarci nisu usuđivali da napuste kuće ili stanove, početku su oni koji su bili isterani ili koji su morali
jer su znali da bi bili odvedeni, ako bi ih prona- da beže, odlazili nedaleko od svojih kuća. Kasnije
šli. 38 Jedan devetnaestogodišnji mladić je izjavio: su, međutim, grupe raseljenih lica bivale pomerane
od sela do sela, iz brda u doline, dok na kraju nisu
Na dan 19. maja u 4 časa noću, u prištinskom obrazovani veliki konvoji sa stotinama hiljada ljudi.
naselju Vranjevac, opkolila nas je policija. Svi U početku je moglo izgledati da je u brdima bi-
policajci su imali plave uniforme. Neki su imali lo bezbednije nego u selima koja su bila granati-
crne ili zelene letačke kamuflažne jakne. Neki rana, ali su kasnije i brda postala opasna mesta za
su imali bacače plamena i automatsko oružje. boravak. Pored toga što su mogli biti uhvaćenu u
Provaljivali su u kuće i izbacivali svakoga ko ni- unakrsnu vatru na područjima gde su se vodile
je imao lične isprave ili ko nije bio iz Prištine. Za borbe između srpskih/jugoslovenskih snaga i
to vreme, ja sam se krio u kanalizaciji. 39 UČK, raseljena lica su ponekad i sama bila direkt-
na meta. Početkom aprila, teška artiljerijska palj-
U drugoj polovini maja, policajci su u Prištini na- ba je naterala kosovske Albance iz Kačanika da
ređivali ljudima koji su došli iz drugih mesta da se napuste svoje kuće i da odu u brda. Kada su išli
vrate u svoja sela (iako su drugi i dalje bili proteri- planinom, 40-50 vojnika VJ i policajaca je zauzelo
vani sa Kosova). 40 snajperske pozicije i na njih otvorilo vatru; t o m
Svrha registracije nije potpuno jasna. Ona se prilikom je ubijeno između 40 i 70 ljudi. 43
mogla upotrebiti za različite stvari: na primer, (i) Još jedna žena koja je bila iseljena opisuje ka-
policija je mogla želeti da sazna koji i koliko kosov- ko su okolna brda svakodnevno bila gađana iz mi-
skih Albanaca je otišlo (neka vrsta popisa); (ii) regi- nobacača iz pravca Cireza (Srbica), tokom pet da-
stracija je identifikovala raseljena lica i kasnije omo- na sredinom aprila. Prema njenoj izjavi, više hilja-
gućavala policiji da ih izbaci iz grada; (iii) bila je je- da ljudi se krilo u gustoj šumi, i ona njihovu situ-
dan od načina da se još više iskomplikuje doku- aciju opisuje kao sličnu „položaju lisice u lovu na
mentacija o imovinskom stanju (budući da su u to lisice"; u kraju nije bilo oružanog otpora od stra-
vreme mnogi Srbi ušli u najbolje kuće u albanskim ne UČK.44 U planinama Čičavica, srpske snage su
delovima grada); (iv) mogla je da pomogne u odr- bukvalno lovile kosovske Albance. Jedan čovek je
žavanju reda u gradu; (v) muškarci iz svakog doma- opisao kako su nekog popodneva sredinom apri-
ćinstva su mogli da prime naredbu da dođu na od- la, pošto su mnoga deca i starci pobegli u planinu
ređeno mesto (kao što je, na primer, pošta), odakle zbog srpske ofanzive na selo Gornji Grabo-
bi mogli biti odvedeni na „informativne razgovo- vac/Graboc i Eperm (Obilić), „odjednom došla dva
re"; (vi) na osnovu registracije se moglo ustanoviti psa, a onda je u našem pravcu počelo pucanje".
ima li Srba koji su izbegli poziv u vojsku. 41 On je rekao da je pse koristila policija i da je puca-
la u pravcu odakle su psi lajali. 45
Među gradovima u kojima je sproveden pro-
gram registracije, bili su Gnjilane i Suva Reka. Životni uslovi u brdima su bili krajnje teški. U po-
Sumnje kosovskih Albanaca u namere ove akcije četku, na zemlji je još ležao sneg i bilo je jako hlad-
su u nekim slučajevima bile dobro zasnovane. Je- no. Raseljena lica su kasnije podigla improvizovana
dan čovek iz Vučitrna je opisao kako je njemu i skloništa od plastičnih folija i šatore, ali je to obez-
njegovoj porodici bilo rečeno da treba da odu na beđivalo slabu zaštitu od prirodnih stihija ili napa-
određeno mesto, gde mogu dobiti humanitarnu da. Trojicu ljudi koji su bili na padinama iznad Bra-
pomoć Crvenog krsta, ali kada su tamo stigli, mu- daša/Bradash (Podujevo), ubili su krajem marta voj-
škarci su bili odvojeni od žena i dece i odvedeni u nici VJ, iako je jedan od njih bio mentalno bolestan,
smrekovnički zatvor. 42 i iako je bilo jasno da su raseljena lica, budući da su
živeli u skloništima od plastičnih folija. 46
Pored opasnosti koje su ih vrebale zbog borbi,
Lutanje po planinama, ili od sela do sela
ili zato što su ih progonile srpske snage, nedosta-
Dok su neki od proteranih otišli pravo na granicu, tak hrane je značio da raseljena lica moraju da se
stotine hiljada kosovskih Albanaca je bilo raseljeno kreću sa mesta na mesto u potrazi za hranom, kao

107
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

i za sigurnijim skloništem. Seljani su često bili pri- rizovana trasportna sredstva koja su koristili - ne-
morani da se spasavaju bekstvom, nemajući vre- posredno pre nego što su poslednjih nekoliko ki-
mena da sa sobom uzmu hranu, opremu ili ode- lometara prešli prešice.
ću, koja bi im pomogla da lakše prežive u planini. Mnoge izbeglice opisuju bekstvo u konvojima
Jedan pedesetpetogodišnjak opisuje kako su ljudi koji su se sastojali od traktora s prikolicama, kami-
deci koja su kukala zbog gladi davali da jedu lišće ona i automobila natovarenih imovinom, dok su
sa drveća. 47 Seljani su se vraćali u granatirana se- ljudi išli pored vozila. Srpski vojnici su ponekad
la tražeći tamo hranu, što je bio opasan poduhvat ubijali one koji nisu mogli da idu. 5 4 Ponekad, srp-
iz koga se mnogi više nikada nisu vratili. 4 8 Jedan ske snage su sprovodile ove konvoje, ponekad ni-
čovek star 52 godine, koji je pet ili šest nedelja su. Vozila koja bi se pokvarila ili ostala bez goriva,
proveo u brdima Lap između Podujeva i Mitrovi- ostajala su napuštena pored puta. Oni koji su be-
ce, na kraju je došao do zaključka: „Ili ćemo stra- žali automobilima (i koji su obično dolazili iz gra-
dati od gladi, ili boreći se protiv Srba." 49 dova), često su bili primorani da ih predaju srp-
Raseljenim licima je često bila otkazivana me- skim snagama. Bolja kola, kao na primer VW golf
dicinska pomoć, zbog čega su oni postajali spo- ili mercedes, bila su posebno tražena. Sa kola i
redne žrtve rata. Drugi, posebno oni najmlađi, pa traktora kojima je bilo dozvoljeno da pređu grani-
i oni najstariji, umirali su zbog nedostatka hrane i cu, obično su skidane registarske tablice.
usled loših vremenskih uslova. Jedan od ljudi koji
su se krili u brdima iznad Bukoša (Suva Reka), opi- Konvoji
suje kako je svakog dana od gladi umiralo po tro-
je - četvoro dece. 50 Kako su seljani bili proterani, njima su se pridruži-
vala druga raseljena lica koja su često obrazovala
konvoje, osobito u regionima gde su seljani išli s
Bekstvo pesice,
mesta na mesto i po nekoliko nedelja. Takvi kon-
automobilom ili traktorom voji su bili dugi više kilometara i brojali desetine
Kada su seljani bivali proterivani, jedni su odlazili hiljada ljudi. Raseljena lica u lapskim brdima za-
nezavisno od ostalih, a drugi u konvojima trakto- padno od Podujeva opisuju da su bila deo grupa
ra, automobila, ili sa ostalima pešice. koje su brojale hiljade ljudi, koji su na kraju bili
Malo je kosovskih Albanaca koji su pobegli pe- primorani sa siđu sa brda do Gornje Sudimlje/Stu-
šice preko planina, izbegavajući tako kontrolne dime e Eperme (Vučitrn), gde je između 90 i 160
punktove i na kraju stigli do bezbednih mesta. 51 ljudi bilo ubijeno pošto su ih srpski vojnici skinuli
Treba naglasiti da je oko granice postojala zabra- sa traktora u noći 2. maja. 55 Tako dugi konvoji si-
njena zona široka 10 km, koju su srpske snage mi- lazili su sa brda oko Kolića, istočno od Prištine, to-
nirale 1998. godine, tako da je takav put bio vrlo kom aprila i maja, kao što je opisano u izveštaju o
opasan. Strah je bio glavni razlog da se izabere događajima u prištinskoj opštini.
ovako rizičan način bekstva. Tako je jedna žena iz Grupe koje su postajale sve veće, jer su im se
Male Kruše (Prizren), koja je iz sela bila proterana pridruživala raseljena lica iz različitih sela, posta-
neposredno pre masakra više od 100 muškaraca i jale su sve izloženije napadima srpskih snaga. Ta-
dečaka koji se desio krajem marta, pobegla peši- ko su 17. aprila bila ubijena 24 muškarca izdvoje-
ce za Morinu. 5 2 na iz grupe u Starom Čikatovu (Glogovac), dok je
Slike kosovskih Albanaca koje su stigle na svet- 30 kosovskih Albanaca ubijeno u Gladnom Selu,
ske televizijske ekrane, često su bile slike ljudi ko- kao što je opisano u V delu ovog izveštaja. Na dan
ji gaze kroz sneg ili u velikim kolonama kroz polja 28. marta, oko 150 muškaraca i žena je bilo ubi-
idu prema granici. Iako je bilo izveštaja izbeglica jeno u Izbici/Izbice (Srbica). Njih su srpske snage
koji su opisivali upravo takvu situaciju (jedan je izdvojile iz grupe od hiljada izbeglica koje su bile
čovek opisao kako je kroz sneg na leđima izneo proterane iz okoline, kako je opisano u tekstu o
sedamdesetogodišnju majku do Crne Gore 53 ), događajima u srbičkoj opštini.
drugi ipak nisu ceo put prevalili pešice. Oni koji su Ovi nepregledni konvoji su praktično blokirali
bežali, često su bili primorani da ostave sva moto- saobraćajnice. Jedan svedok opisuje kako je čekao

108
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

u dugoj koloni vozila kod Prizrena. Trebalo mu je da je bila blokirana granica sa Makedonijom.
40 sati da pređe 17 km do albanske granice. Duž Takođe je verovatno da je ovo preusmeravanje
celog puta prema granici, vojnici su šikanirali lju- konvoja ponekad bilo izvođeno u vezi sa srpskim
de, oduzimajući im hleb, odeću, novac i tako da- strateškim vojnim razlozima, za koje je bilo važno
lje, a na granici su im oduzeli preostale dokumen- da ključne saobraćajnice budu otvorene. Među-
te, uključujući i registarske tablice sa njihovih vo- tim, moguće je da je haotično kretanje s mesta na
zila. Vojnici su im onda dopustili da idu, rekavši im mesto odražavalo opštu zabunu, više nego što je
da se više nikada ne vraćaju. 56 predstavljalo smišljeni pokušaj da se putovanje ra-
Konvoji su se često premeštali sa mesta na me- seljenih lica učini još opasnijim. Ipak, može se utvr-
sto, kao što je to bio slučaj sa konvojem u kome je diti postojanje nedvosmislenog upravljanja ovim
bila mlada žena iz Gladnog Sela, čija je priča na- kretanjem. Osoblje OEBS-KVM na albanskoj strani
vedena u ovom poglavlju. Slično, jedna trideseto- granice blizu Prizrena, moglo je sa granice da vidi
godišnja žena iz Izbice opisuje kako joj je policija kako se grad nekih dana punio raseljenim licima, a
naredila da ide u Đakovicu, ali je posle pola sata onda je odjednom bivao ispražnjen, kada bi ovi bi-
granata pala u kolonu raseljenih lica i vojnici su im li poslani na granicu. Rezultat je bio da je na pre-
naredili da krenu prema Klini, gde im je policija laz kod Morine tri ili četiri dana dolazilo po 3000-
naredila da se vrate u Đakovicu. Tada ih je u Glo- 4000 izbeglica, a onda bi ih tri do deset dana bila
đanima/Gllogjan (Dečani) jedan sveštenik sklonio samo šačica. Među gradovima koji su izgleda kori-
pred policijom u crkvu, pre nego što su na kraju šćeni na ovaj način bili su i Belanica/Bellanice (Su-
mogli da dođu do Albanije. 57 va Reka) i Veliki Kičić (Kosovska Mitrovica).
U severnom delu Kosova, konvoji u kojima je bi- Porodicama koje su bežale ponekad je govore-
lo do 10.000 osoba su sredinom aprila bili primo- no da se mogu slobodno vratiti kućama, pa su lju-
rani da napuste Kosovsku Mitrovicu, i da provedu di to i činili. U drugim slučajevima su im govorili da
više nedelja krećući se od sela do sela, često usme- odu u neki određeni grad. Neki su tražili način da
ravani na sporedne puteve (možda zato da ne bi odu, ali su bili vraćeni. Jedna intervjuisana osoba
zagušivali glavne saobraćajnice) između Kosovske opisuje kako je ona, i njena porodica, između 1. i
Mitrovice i Kline. Jedan čovek koji je bio razdvojen 26. aprila pokušavala da napusti Prištinu u pravcu
od svoje porodice u Šipolju/Shipol (nekoliko kilo- granice, ali su je uvek vraćali, ili pripadnici VJ ili po-
metara jugozapadno od Kosovske Mitrovice) opi- licajci, i to u pet navrata na pet različitih mesta, pre
suje kako je njegov konvoj bio zaustavljen nepo- nego što joj je najzad uspeo šesti pokušaj. 59
sredno pre nego što je stigao u Đakovicu, i vraćen Dešavalo se da kosovske Albance vrate i sa gra-
u Kosovsku Mitrovicu. Dok se vraćao, ovaj konvoj nice, ili da ih pošalju na drugi granični prelaz. Vi-
od 10.000 ljudi je bio tri dana zadržan u Klini, pre še autobusa je bilo vraćeno iz Đeneral Jankovića
nego što je mogao da nastavi za Kosovsku Mitrovi- krajem marta, a ljudima je rečeno da idu na gra-
cu. Bio je zaustavljen još u dva maha, drugi put u nični prelaz Jazince (nešto dalje na zapad) i da ta-
Srbici, gde su muškarci bili razdvojeni od žena i de- mo pređu u Makedoniju. 6 0
ce i zatvoreni u školsku zgradu. Posle 15 dana, oni
su bili prebačeni u smrekovnički zatvor, gde su pro-
Kontrolni punktovi - ubijanje i pljačka
veli još 15 dana pre nego što su konačno bili depor-
tovani u Albaniju, 25. maja. 58 Na sličan način, ko- Očigledno je da su mnoge srpske naoružane gru-
sovskim Albancima koji su bili proterani iz sela oko pacije terorisale konvoje i koristile priliku da iznu-
Lipljana bilo je rečeno da ne idu najočiglednijim ju- de novac i druge dragocenosti od kosovskih Alba-
žnim izlaznim putem iz Kosova, nego da idu u Al- naca pre nego što bi im dozvolili da prođu. 6 1 Do-
baniju preko Prizrena, kao što je detaljno opisano u gađaji opisani u V delu izveštaja ocrtavaju veoma
V delu knjige, u odeljku gde se govori o događaji- široko primenjivanu shemu iznuđivanja i otimači-
ma u lipljanskoj opštini. ne čije su žrtve bile raseljena lica. Jedna porodica
Ovo stalno preusmeravanje konvoja bi se moglo opisuje svoje bekstvo u Đakovicu, krajem marta.
objasniti i time da se putevi nisu oslobađali dovolj- Za vreme puta nije bilo teškoća, ali je u samoj Đa-
no brzo, kao što se to izgleda desilo i u slučaju ka- kovici porodica bila pretučena i opljačkana od

109
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

strane policije, koja je izvršila i telesni pretres tra- buse seljane Randubrave/Randobrave (Prizren), i
žeći dragocenosti. Zatim su otišli u Prizren gde su odvezla ih u Žur, odakle su morali pešice da odu
ih ponovo tukli policajci koji su im pobacali i svu do Albanije. U svakom autobusu su pored vozača
hranu koju su imali. Policajci su tukli svakoga čije bila i dva policajca. 69 U drugim slučajevima, što je
se vozilo pokvarilo. 62 Na kontrolnim punktovima, zavisilo od toga gde se nalazi selo, ljudima je bilo
muškarci su često bili izdvajani iz konvoja. Policija rečeno da idu na železničku stanicu, odakle su ih
ih je hapsila i odvodila, ili su prosto bivali ubijeni. vozovi prebacivali do granice. Bio je stvaran prinu-
Čovek koji je putovao ka jugozapadu u konvoju iz dan privid „normalnosti", tako što se od ljudi tra-
Crnog Luga/Carralluke (Klina), opisuje kako je žilo da kupe vozne karte (kao što je niže opisano).
konvoj zaustavila i pljačkala policija, koja im je Takva operacija zahteva prethodnu pripremu i
uzela sav novac, zlato i časovnike. Zatim su im re- ukazuje da je deo srpskih vlasti sprovodio planira-
kli da napuste Kosovo i da se više nikada ne vraća- nu politiku proterivanja.
ju. Policajci su takođe izdvojili tri mlađa muškarca Jedan radnik na železnici je rekao da su pre ra-
iz njegovog sela i ubili ih iz pušaka. 63 ta postojala dva voza dnevno iz Prištine za Sko-
Srpske snage su od raseljenih lica često zahte- plje, koja su se obično sastojala od tri vagona. Za
vale novac, i ubijale one koji nisu mogli da im ga vreme rata, bilo je svakog dana još po tri do četi-
daju. Počinioci su ponekad bili pripadnici paravoj- ri voza. Redovni jutarnji voz se sastojao od tri do
nih jedinica, a ponekad pripadnici VJ ili policije šest vagona, dok je u vanrednim vozovima bilo iz-
(moguće je da su delovali na svoju ruku). Jedna in- među devet i trinaest vagona, a jedan voz je imao
tervjuisana osoba kaže da je videla predsednika čak 21 vagon. 7 0
opštine Podujevo među policajcima koji su uče- Iako je glavni centar deportacija bila železnička
stvovali u ovoj operaciji. 64 Konvoji koji su krajem stanica u Prištini, proterivanja su vršena i sa drugih
marta, pa sve do početka maja, silazili u Prištinu iz mesta, kao što je glavna raskrsnica u Kosovom Po-
područja oko Kolića (Priština) bili su podvrgnuti lju. Kosovski Albanci su na stanicu dovođeni pod
osobito brutalnom ponašanju pripadnika paravoj- oružanom pratnjom. Uprkos tome što su za depor-
nih jedinica, izgleda najviše motivisanih finansij- tacije na raspolaganju bili vanredni vozovi, obično
skom dobiti. Ovi su otimali decu i pretili da će ih su na stanici morali da čekaju satima, i za to vreme
ubiti ako njihovi roditelji ili drugi rođaci ne daju su bili šikanirani i tučeni. U nekim izjavama se po-
dovoljno novca da bi ih pustili. 65 Tako su deca onih minje da je na stanici bilo i javnih silovanja. 71
koji nisu imali 500 DM ili u nekim slučajevima i po (Premda postoji i železnička pruga koja pokrajinu
nekoliko hiljada maraka, ili koji su već bili opljačka- preseca u pravcu istok-zapad, od Prištine do Peći,
ni, bila ili premlaćena, ili oteta, ili ubijena naoči- na njoj od 1998. nije bilo saobraćaja, usled borbi
gled svih. 66 U najgorim slučajevima, porodica je koje su se u t o m području sporadično vodile, tako
platila, ali su njihovi rođaci ipak bez razloga i obja- da taj pravac nije korišćen za nasilno iseljavanje.)
šnjenja bili ubijeni. 67 Kao i inače, posebno su na Posebno su zabrinjavajući opisi izbeglica koji
meti bili mlađi muškarci, koji su bili predmet šika- govore o t o m e kako su ljudi saterivani na stanicu,
niranja, batinanja, otmica, hapšenja, lažnih egze- tamo zlostavljani, natovareni na voz i nabijeni u
kucija i masovnih protivpravnih ubijanja. 68 vagone. Jedna žena kaže da je već u vozu čekala
četiri sata pre nego što je voz krenuo iz Prištine, i
za to vreme slušala policajce koji su vikali preko
Deportacija autobusima,
megafona: „Idite do NATO i tražite neka vas zašti-
kamionima i vozovima
t e ! " Kada je voz stigao na makedonsku granicu,
Sistematske deportacije su vršene autobusima i sa srpske strane, policajci su vikali: „Životinje, sila-
vozovima. Kada su srpske snage dolazile u selo, zite s voza i idite u Makedoniju!" 7 2
kosovskim Albancima su često stavljale na raspo- Jedan sredovečni čovek, koji je bežao iz Glo-
laganje autobuse, ili su im govorile da se okupe govca, stigao je na stanicu u Prištini 2. aprila. Evo
sledećeg jutra, kada će autobusi stići. Ponekad ih šta on kaže:
je policija pratila sve do granice. Jedan svedok Na stanici je bilo na hiljade ljudi. Prvi voz je sti-
opisuje kako je policija 27. marta ukrcala u auto- gao i napunio se 3. aprila u 21 čas. Drugi je na-

110
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

punjen 3. aprila u 1 čas noću. U svakom vozu štavali sve zalihe hrane i vode koje su sa sobom
je bilo 28 vagona. Policajci su gurali ljude u va- nosili Albanci koji su bežali. 76
gone. Kosovari su vrištali jer su bili prignječeni
pritiskom gomile. Pretpostavljam da na stanici Iznuđivanje novca i šikaniranje u
nije bilo manje od 60.000 ljudi. Dok smo čeka- autobusima i vozovima, kao i
li, dve žene su se porodile u polju. Iza stanice,
na graničnim preIazima
policajci su izdvajali muškarce između 15 i 50
godina. Njih su ukrcali na civilne kamione i od- Proterivanje koje je vršeno autobusima ili vozovi-
vezli. Ja sam uspeo da se popnem na treći voz ma pružalo je još jednu priliku da se iznudi novac
u 5/15. Pre nego što sam ušao u voz, video od kosovskih Albanaca, koji su morali da plate vo-
sam ženu koja je držala bebu. Gomila ju je gu- zne karte po izuzetno povišenim cenama i da za
rala i ona je bila prestravljena. Plašila se da ne putovanje sa Kosova plate u DM. 7 7 Plaćalo se kon-
ispusti bebu među ljude. Pridržao sam bebu dukteru, vozaču, ili policajcu ili vojniku VJ koji su
dok se nije popela u vagon. Onda sam joj kroz sprovodili izbeglice.
prozor dodao bebu. I ja sam se popeo u vagon Ponekad su pripadnici srpskih jedinica skidali
koji je uskoro bio potpuno natrpan. Bio sam sa autobusa kosovske Albance, pretili im ili ih tu-
toliko stešnjen, da sam se sa još petoricom kli, kako bi ovi platili da im dozvole da se ponovo
drugih sklonio u toalet. Prozor je bio prema- ukrcaju. U drugim slučajevima je trebalo da plate
zan bojom, pa sam izgrebao boju da vidim šta samo zato da bi im dozvolili da prođu kontrolni
se dešava. Voz je krenuo sa stanice oko 6:20, punkt. 7 8 Bilo je slučajeva kada je policajcima tre-
4. aprila." balo da se plati za prelazak granice, posebno ako
raseljena lica nisu imala ličnih isprava. 79 Jedan čo-
vek star 41 godinu koji je 31. marta bio u vozu iz
Svedok dalje opisuje put sa mnogo zaustavljanja
Prištine do Đeneral Jankovića, kada je sišao s vo-
do Kosovog Polja, Lipljana, Uroševca i Kačanika. U
za, morao je, kao i mnogi drugi, da pešice ode
Lipljanu je video „hiljade Kosovara, koji su bili op-
prugom do granice. Na granici, pitao je policajca
koljeni pripadnicima policije i paravojnih jedini-
kako može da prođe, na šta je policajac rekao da
ca... Neki ljudi su bili u civilnom odelu i nosili ka-
treba platiti 200 DM. Čovek kaže da je video mno-
lašnjikove... U Ferizaju sam video na hiljade Koso-
ge koji su davali novac. 80
vara i mnogo policije. Dok smo prolazili kroz Ka-
čanik, video sam samo policiju." 7 3
Konfiskacija dokumenata
Nedostatak hrane i vode U većini izbegličkih izjava se pominje da je polici-
ja, VJ ili srpska pogranična policija, od kosovskih
Iako su ova putovanja obično trajala više sati, pa i
Albanaca rutinski oduzimala dokumente, zajedno
dana, jer su kao i konvoji i autobusi, i vozovi bili
sa novcem i dragocenostima. To se radilo kako na
često zaustavljani po više sati pre nego što je bilo
makedonskoj, tako i na albanskoj granici. 81 Ova
dozvoljeno da nastave put, deportovani ljudi nisu
praksa je bila dovoljno rasprostranjena da se mo-
bili snabdeveni hranom i vodom, ili su se voda i
že govoriti o nedvosmislenoj planskoj akciji. Neki
hrana mogli kupiti za izuzetno visoku cenu.
od izbeglica bili su ostavili svoje dokumente kod
Jedan izbeglica kaže da je na prištinskoj stani-
kuće, jer su bili naterani da kuće napuste bez od-
ci policija odbila da ljude koji su ukrcavani u vozo-
laganja; drugima su ih uništili ili konfiskovali pri-
ve snabde vodom. Iako je policija ionako već uze-
padnici paravojnih jedinica ili policije za vreme
la novac od izbeglica, prodavala je flaše vode po
puta. 8 2 Registarske tablice sa automobila i trakto-
ceni od 10-15 DM. Policajci su govorili: „Neka vam
ra su takođe bile skidane i oduzimane. 83
NATO da vodu." 7 4 Isto tako, kada su srpske snage
sprovodile seljane iz Slovinja/Sllovi (Lipljan) do sa-
mog Lipljana, nisu im dozvolile da piju vodu čita- Putevi kojima su izbegIice bežaIe sa Kosova
vih 16 sati. 75 Veliki broj intervjuisanih osoba opi- Izbeglice i konvoji nisu uvek koristili najbliže i
suje kako su policajci ili vojnici VJ oduzimali i uni- očigledne puteve prema granici, nego su konvoji

111
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

jula 1998, a Drustvo majke Tereze na 263.000 19. jula iste godi-
Granični prelazi ne.Qesellschaft fur Bedrohte Volker, „Kosovo Krieg, Vertrei-
bung, Maassaker. Ein Bericht der Gesellchaft fur bedrohte
Najznačajniji granični prelazi koje su koristile V o l k e r " , A u g u s t 1998, d o s t u p n o (oktobra 1999) na
http://www.gfbv.de/dokus/kosovo.htm. Savet za odbranu ljud-
izbeglice, bili su sledeći:
skih prava i sloboda iz Prištine je procenio da je 9. avgusta 1998.
Crna Gora (SRJ): Kulina (na putu iz Peći u Ro- bilo 270.000 raseljenih lica, kako je navedeno u „nedeljnom iz-
žaje). veštaju N° 4 2 9 " , 6-9 avgust 1998, dostupno na internetu.
6
OSCE-KVM, „Daily Report", 2 April 1999, donosi podatke UNHCR
Albanija: Qaf e Morines, Qaf e Prushi (oba iz-
o odlasku izbeglica za period od 24. marta do ujutru 2. aprila: Al-
među Đakovice i albanske granice), Morine banija 120.000; Makedonija 70.000; Crna Gora 31.000; Bosna i
(na putu iz Prizrena i Žura u Kukeš). Hercegovina 7.400. Daljih 68.000 izbeglica je bilo registrovano u
Albaniji, i 48.000 u Makedoniji sledećeg dana. Na osnovu inter-
Makedonija: Jazince (na planiniskom putu iz vjua sa izbeglicama, ili drugih podataka koje je prikupila OEBS-
Dubrave u Tetovo), Blace (na putu iz Đeneral KVM, ne može se tačno oceniti broj raseljenih lica, bilo unutar
Kosova, bilo onih koji su pobegli u druge zemlje. Kalkulacije bro-
Jankovića u Skoplje), Tanuševci, Malina Mala,
ja raseljenih lica su bile složeno pitanje, i druge agencije, poput
Straža, Lojane, Tabanovce (na granici između UNHCR, su bile bolje opremljene da to obave.
Kosova i Makedonije, istočno od Đeneral Jan- 7
Vidi M/1126; M/1504.
8
kovića). 85 9
A/0130; 1/0216; M/0629; M/1780.
Čak i u relativno mirnoj situaciji, M/1194 opisuje kako je konvoj
od 10.000 ljudi koji je krajem marta napustio Mramor (Priština),
bio sproveden od strane 100-200 polcajaca „koji su nas šikanira-
bili usmeravani sporednim, neasfaltiranim putevi-
li". A/0615, koji je bio zatočen u Smrekovnici, a onda ukrcan na
ma, kako bi se izbegle glavne magistrale, kako je autobus 23. maja, opisuje kako u njegovom slučaju očigledno ni-
već opisano. Ovo se posebno odnosilo na one ko- je bilo nikakve zaštite. Dok su bili na putu, započeo je napad NA-
TO; vozač i stražar su mogli da odu u sklonište, dok su ostali bili
ji su dolazili sa severa pokrajine. Mnoge izbeglice ostavljeni na otvorenom prostoru. Ljudi su potom bili odvezeni u
iz Kosovske Mitrovice i okoline, nisu bile slate na Žur, gde im je rečeno da dalje, do granice, idu pešice.
10
A/1027. Drugi izveštaji o ovom proterivanju i ponovljenim pro-
sever, kroz Leposavić/Leposaviq, na zapad, prema
terivanjima koja su se desila otprilike 30. marta i 4. aprila nala-
Rožajama (Crna Gora), ili na jug niz glavni put ze se u A/0046; A/1027; A/0044; A/0641.
11
prema Makedoniji. Umesto toga, bili su primora- A/0296.
12
A/0348. Grupa u kojoj se nalazio je morala da preda novac i na-
ni da se kreću zaobilaznim putevima na jugoza- kit pripadnicima paravojnih jedinica kako bi joj bilo dozvoljeno
pad, da koriste sporedne puteve kako bi na kraju da uđe u Rogovo/Rogove (Đakovica) i da t a m o pokuša da nađe
zavetište.
stigli u Prizren ili u Albaniju. 13
A/1018.
Sa tačke gledšta srpskih vlasti, prednost je 14
M/0349.
15
imala potreba da ostave prohodne glavne saobra- M/1528.
16
A/0216.
ćajnice kojima su se srpske snage snabdevale ma- 17
M/0364; M/0967.
terijalom, gorivom i hranom. Na sličan način, 18
M/1522.
19
„zimske vežbe" u vučitrnskom kraju bile su zami- A/0181.
20
M/1259.
šljene tako da obezbede prohodnost glavnih pu- 21
M/0874.
teva snabdevanja. 84 Konvoji izbeglica su samo za- 22
A/0358.
23
Više detalja je dato nešto niže: Kontrolni punktovi, kao i u V de-
gušivali puteve, što je možda razlog zbog koga su
lu, o prištinskoj opštini.
izbeglice premeštane tamo-amo. 24
M/1267, u kome se nalaze izjave tri sestre, uključujući i ženu in-
valida.
25
M/1224.
26
A/0225; A/0228; A/0230; A/1124.
1
Kosovski Albanci su činili 8 2 % od ukupno 1.956.000 stanovni- 27
A/0577.
ka pokrajine, prema proceni UNHCR iz Ženeve, 15. oktobra 28
A/0940; A/0996.
1999. 29
A/1034, koji kaže da je UČK „pokušala da zaštiti stanovništvo"
2
Prema M e đ u n a r o d n o m p r o g r a m u evakuacije koji su koordini- kada ga je savetovala da se premešta sa jednog mesta na drugo.
rali UNHCR i IOM, 79.979 kosovskih izbeglica je evakuisano u 30
OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Cronology of
zemlje izvan regiona, između 5. aprila i 9. juna 1999. Do jula, events in Kacanik", 11 March 1999.
ovaj se broj popeo na 91.057. 31
A/1031.
3
Bronwen Maddox, „The 80 Days War", The Times, 15 July 1999, 32
M/0017; M/015; /0243; M/0397; M/1035; M/1728; M/1729;
str. 49. M/1763.
33
4 Pomenuto na konferenicji za štampu NATO, 13. maja 1999. A/0011; A/0045; A/0049; A/0904; A/1059; A/1112; M/1515.
5 34
Roy Gutman and David Rieff (eds.), Crimes of War: What the Pu- A/0633 je rekao da su oni koji su se bili sklonili u podrume u
blic Should Know (New York: W.W. Norton, 1999. str. 201. Broj Landovici/Landovice (Prizren), bili ubijeni (iako nije jasno da li je
onih koji su bili raseljeni usled posledica sukoba 1998. godine, on sam video tela). M/0198 i M/1702 su našli unakaženo telo u
albanske humanitarne organizacije su procenile na 200.000 16. p o d r u m u u Banjici/Bajica (Kačanik).

112
Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i zaštita /judskih prava na Kosovu

35 59
A/0921 Brestovac/Brestoc (Orahovac); M/0410 Poklek/Poklek i M/0710.
60
Vjeter (Glogovac). M/1128. U ovom slučaju, verovatno je da se radilo o masovnom
36
A/0134. dolasku izbeglica, zbog čega je granica neko vreme bila bloki-
37
A/1018. rana.
38 61
M/1256; vidi još M/1387. Vidi 12. poglavlje.
39 62
M/1262. A/0460 (koji kaže da su policajci nosili crne maske i imali lica i
40
M/1710. ruke išarane bojama). M/1256 takođe kaže da su srpske snage
41
Razgovor sa službenikom OEBS-KVM, septembar 1999. krale hranu od raseljenih lica u konvoju koji tek što je bio stigao
42
A/0960. Dalje vidi V deo, Vučitrn. u Prištinu 23. aprila.
43 63
M/0702. A/0130.
44 64
M/1237. M/1123.
45 65
M/0604. M/1294 takođe opisuje kako su 22. marta srpske jedi- M/0314; M/1256; M/1404; M/1471; M/1480; M/1730; M/1737.
66
nice došle Gladno Selo sa psima. M/1238; M/1256; M/1320; M/1359; M/1440; M/1757.
46 67
M/1712. A/0636; M/1351; M/1365.
47 68
M/1123. M/1147; M/1238; M/1256; M/1260; M/1263; M/1279; M/1320;
48
M/1267 opisuje kako je sredinom aprila u srbičkoj opštini „ne- M/1351; M/1365; M/1440; M/1480; M/1611; M/1709; M/1737;
stalo hrane i mnogi su noću silazili u sela da se snabdeju". M/1741; M/1755; M/1756; M/1757; M/1760; M/1850.
49 69
M/0856. A/0127 takođe opisuje kako su pobegli u planinu, gde A/0919.
70
deca nisu imala odgovarajuću hranu i zagrevanje. M/0325 opi- OEBS-MiK, 9. oktobar 1999.
71
suje nedostatak hrane kao jedan od razloga za bekstvo (kao i Vidi takođe 7. poglavlje.
72
strah od Srba); M/1508 opisuje kako je tromesečna beba umr- M/0092.
73
la u Bajgori/Bajgore (Kosovska Mitrovica), usled loših uslova, i M/0065 (koji kaže da su dve bebe umrle u vozu zbog toga što
kako je čovek koji se vratio u selo da pokuša da nađe hranu - je bio tako natrpan).
74
nestao.; M/1614. M/1508.
50 75
M/0939. M/0569 takođe opisuje kako je čovek koji je imao bo- A/0376.
76
lesne bubrege u m r o 24. aprila, jer nije mogao da ode u bolni- A/0243; A/0460; M/1256.
77
cu na dijalizu. Vidi 12. poglavlje. M/0271; M/0737; M/0810; M/0864; M/0981;
51
A/0939 je prešao planine prema Tetovu (Makedonija), iz Nisora M/1031.
78
(Suva Reka), t o k o m putovanja koje je trajalo šest nedelja u opa- M/1228 kaže da je 22. maja u Kačaniku morao da preda više od
snim uslovima (granatiranje, nedostatak hrane i vode) i obila- 1000 DM, kada su ga skinuli sa autobusa, tukli ga i rekli mu da
zeći 23 kontrolna punkta; M/0910 je pešice otišao iz Đakovice će, ako ne plati, pobiti sve koji se nalaze u autobusu.
79
do Albanije, za šta mu je trebalo dva dana. M/0104, koji nije imao dokumenata, morao je da plati pogra-
52
A/0272. ničnoj policiji Makedonije, kako bi ga pustili da uđe.
53 80
A/0995. M/0034. Nije jasno da li je govorio sa policajcima SRJ ili Make-
54
A/1045 je video kako su tri čoveka koji nisu mogli da idu bili donije. M/1031 je morao da plati 100 DM makedonskoj ženi-
ubijeni u Drenovce (Kosovska Kamenica); A/0421 kaže kako je policajcu, zato što nije imao pasoš.
81
20. aprila u Prištini bio svedok kada je 10 ljudi u zelenim ma- M/0092 je primer onih koji nisu tako učinili. M/1502 je objasnio
skirnim uniformama videlo da jedna žena više ne može da ide, da, pošto su dokumenti bili uništavani na granici, izbeglice su
oni su rekli da je ostavi, a onda su je ubili pred svedokom. pokušavale da ih sakriju.
55 82
A/0552; A/0554; A/0620 (kaže da je u konvoju bilo 7-8 hiljada M/1403.
83
vozila); A/0626; A/0627; A/0797; A/0816; A/0854; A/0855; A/0130.
84
A/0856; A/0861A/0862; A/0956; M/1305; M/1502 (opisuje da Vidi deo V, Vučitrn.
85
su konvoji brojali od 5 do 20 hiljada ljudi). Iz mape koju je napravilo GIS odeljenje UNHCR u Skoplju, 21.
56
A/0216. maja 1999.
57
A/0145.
58
A/1058. A/0996 opisuje sličan put od Kosovske Mitrovice i na-
trag, posle čega je bio uhapšen i proveo vreme u Smrekovnici,
pre nego što je deportovan u Albaniju.

113
IV deo
Posledice koje je sukob
imao za razne grupe i
etničke zajednice
kosovskog društva
UVODNE NAPOMENE UZ IV DEO

Poglavlja u ovom delu izveštaja osvetljavaju speci- aprila u Suvoj Reci/Suhareke: „Dva Albanca koji su
fične i različite načine na koje su etničke zajednice i bili ovlašćeni od strane Srba došli su da registruju
grupe na Kosovu osetile kršenja ljudskih prava za mlade ljude da rade i da se bore za njih, ali smo mi
vreme perioda koji je pokrivala OEBS-KVM. odbili i sklonili smo naše dečake". 1 Drugi su pome-
nuti, po imenu, da su učestvovali u nasilnom ise-
Zašto nema posebnog poglavlja ljavanju, 2 ili su pratili Srbe dok su ovi vršili protiv-
pravna ubistva. 3 Policajac albanske narodnosti iz
o kosovskim Albancima?
Uroševca/Ferizaj pominje se u devet različitih izja-
Iskustvu kosovskih Albanaca u periodu do 9. juna va izbeglica, kao neko ko je učestvovao u pljačka-
nije posvećeno posebno poglavlje ovog izveštaja. ma, iznuđivanju, šikaniranju, nasilnom iseljavanju
Razlog za to leži u činjenici da su celokupni nalazi i ubijanjima. 4 Takođe, intervjuisane osobe su pre-
ovog izveštaja, u različitim tematskim poglavljima, poznale policajca albanske narodnosti iz Kosovske
u delovima III i IV, kao i u delu V o događajima po Mitrovice, kao jednog od onih koji su sprovodili ar-
opštinama, uglavnom bazirani na iskustvima ko- bitrarna hapšenja i/ili batinanja u zatvoru u Smre-
sovskih Albanaca. To je odraz činjenice da su me- kovnici/Smrekovice (Vučitrn/Vushtrri). 5
đu izjavama koje je OEBS-KVM prikupila, najveći
deo dali kosovski Albanci. Nalazi su u skladu sa
Kosovski Srbi i Romi: odgovor na
drugim analizama sukoba na Kosovu: većina žrta-
optužbe koje se tiču cele zajednice
va kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava na
Kosovu do 9. juna bili su kosovski Albanci. Posebna poglavlja se bave ulogom koju su u suko-
bu imali članovi srpske i romske zajednice.
Kosovski AIbanci kao pocinioci
Već je pred kraj mandata OEBS-KVM bilo jasno da
povreda Ijudskih prava
je na putu da se stvori problem opšte i arbitrarne
Pitanje kosovskih Albanaca kao počinilaca kršenja kažnjivosti i navodne „kolektivne odgovornosti"
ljudskih prava pokrenuto je na mnogim mestima kako srpske, tako i romske zajednice na Kosovu.
u ovom izveštaju, kada se govorilo o UČK kao po- Osnovni je princip ljudskih prava da se „kolek-
činitelju. Još jedna značajna nijansa u sukobu na tivna odgovornost" ne može pripisati celoj grupi,
Kosovu je pitanje kosovskih Albanaca koji su sara- i da se ne može koristiti da opravda kršenja ljud-
đivali sa srpskim/jugoslovenskim snagama, i koji skih prava i humanitarnog prava protiv nje. Iako je
su činili povrede ljudskih prava protiv drugih ko- očigledno da su određeni kosovski Srbi, kao i ko-
sovskih Albanaca. Iako se retko sreću izjave izbe- sovski „Cigani"(Maxhupet),6 kršili ljudska prava
glica koje govore o takvim slučajevima, ima poda- na Kosovu, mora se odbaciti svaki pojam kolektiv-
taka o t o m e da su neki kosovski Albanci pomaga- ne krivice celih zajednica. Kao što je to i u slučaju
li jugoslovenskim i srpskim snagama, ili delovali u drugih grupa, počinioci među Srbima i Romima
dogovoru sa njima. moraju biti tretirani pojedinačno, i moraju biti iz-
Za neke je bilo rečeno da su bili informatori. Na vedeni pred sud u skladu sa međunarodno prihva-
primer, jedan čovek je ispričao šta se desilo 28. ćenim standardima suđenja.

117
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

1 4
A/1062. M/1526 (Bariljevo/Barileve, Priština, 20. mart) takođe M/0180 (po čuvenju) ; M/0496; M/0597; M/0819; M/1092;
pominje kosovskog Albanca koji je pomagao policiji da prona- M/1127; M/1129; M/1200; M/1338.
5
đe aktiviste DLK. A/0554; A/0602; A/0950; A/1041.
2 6
M/0127 (Gnjilane/Gjilan, 26. mart); M/1750 (Obilić/Obiliq, 28. Vidi objašnjenje uz 20. poglavlje, o korišćenju ovog termina.
mart).
3
M/0702 i M/0921 (Kačanik/Kacanik, oba po čuvenju imenuju
istog počinioca).

118
Petnaesto poglavlje

MLADI MUŠKARCI U UZRASTU
KADA SU SPOSOBNI ZA BORBU
Rezultati posmatranja koje je obavilo Odeljenje za ti borci UČK. U većini slučajeva, izgleda da su bili
pitanja ljudskih prava OEBS-KVM potvrđuju da su ubijeni samo zato što su bili muškarci, i dovoljno
mlađi muškarci bili najugroženija pojedinačna mladi da su mogli da se pridruže UČK. Karakteri-
grupa u sukobu na Kosovu, posebno u periodu stičan slučaj je opisao jedan čovek star 41 godinu,
posle evakuacije OEBS-KVM i početka NATO bom- koji je video kako su policajci izdvojili dva mlada
bardovanja SRJ. Naravno, mnogi mladi ljudi su za- muškarca iz konvoja u kome su svi zajedno puto-
ista bili u UČK (vidi 3. poglavlje), ali je zato svaki vali. Pošto se utvrdilo da su mladi ljudi iz Lapašti-
mlađi kosovski Albanac bio sumnjiv da je terori- ce/Llapashtice (Podujevo), gde se nalazi poznato
sta. 1 Ako bi ih uhvatile srpske snage - bilo VJ, ili uporište UČK, oni su ubijeni na licu mesta. 4
policija ili paravojne jedinice - mladi muškarci bi U izjavama koje je prikupila OEBS-KVM, skoro
rizikovali više nego bilo koja druga grupa na Ko- redovno se navodi da su mlađi muškarci bili izdvo-
sovu, da će biti objekt teških kršenja ljudskih pra- jeni od ostalih meštana prilikom napada na sela,5
va. Mnogi su bili ubijeni na licu mesta, 2 ponekad kada su bili u konvojima ili kada su pokušavali da
posle užasnog mučenja. U nekim prilikama su bili pređu u Albaniju ili Makedoniju.. U mnogim ta-
uhapšeni i odvedeni u zatvore ili druge centre za- kvim prilikama, mladiće su na mestu ubijali, često
točenja, gde su, kako su to opisali ljudi oslobođe- pred njihovim porodicama, često po više njih za-
ni takvog zatočenja, bili mučeni ili zlostavljani, jedno. 6 Drugi put su ljudi nestajali, pošto bi na
dok mnogi od njih više nikada nisu bili viđeni. ovaj način bili uhapšeni. Neki put su kasnije pro-
Drugi su bili odvođeni kako bi bili korišćeni kao nađena njihova tela.
ljudski štit, ili za prisilni rad. 3 Mnogi ljudi su posle Sledeći slučaj je karakterističan. Kako bi se ste-
otmice „nestali". kla predstava o punim razmerama ove pojave,
U ovom izveštaju nije moguće, na osnovu po- treba se obratiti V delu ovog izveštaja, koji daje
dataka koje je prikupila OEBS-KVM, odrediti koli- pregled događaja u 29 kosovskih opština.
ko je ljudi sa svake strane bilo ubijeno u borbama.
Ovaj deo izveštaja se bavi slučajevima ljudi koji su U Iglarevu/Illareve (Klina), mladićima (intervju-
izgleda bili civili, a koji su bili podvrgnuti teškim isana osoba kaže „dečacima") nije bilo dozvo-
kršenjima ljudskih prava. Čak i ako su neki mladi ljeno da odu zajedno sa ostalim seljanima ko-
ljudi koji se ovde pominju u stvari bili pripadnici je su srpske snage proterale 17. marta 1999.
UČK, u svim navedenim slučajevima oni su bili van Sledećeg dana jedan od seljana se vratio u se-
borbe, prema definiciji Opšteg člana 3 Ženevskih lo i video šta se dečacima desilo. Video je na-
konvencija iz 1949. godine. gorelo telo dečaka vezanog za plast sena;
ostale su samo kosti i deo nogu. Jedanaest
drugih dečaka je bilo streljano na istom mestu.
Ubijanja
Seljani su mladiće sahranili na mestu na kom
Mnogo izjava govori o ubijanjima mladih ljudi, su bili ubijeni. 7
koja su se ponekad dešavala zato što su dolazili iz
područja koja su poznata kao uporišta UČK, dru- Jedan sedamnaestogodišnji dečak opisuje kako
gi put zato što su nosili ista prezimena kao pozna- ga je na putu za Veliku Krušu/Krushe e Madhe

119
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

(Orahovac), zaustavila policija i postavila u stroj kazali „oko 100" pobijenih mlađih ljudi koji su leža-
mladih muškaraca. Terali su ih da viču „Živela Sr- li jedan uz drugog. Pitali su ga da li prepoznaje iko-
bija" i da pokažu srpski znak (tri prsta). Jedan ne- ga od „terorista", i kada je on rekao da ne pozna-
mi čovek star 25 godina nije mogao da kaže „Žive- je, pucali su i jedan metak mu je prošao kroz lice i
la Srbija", zbog čega mu je naređeno da uđe u ba- vrat. On je preživeo, ali se pretvarao da je mrtav. 12
zen sa vodom. Zatim su mu policajci iz automat- Jedna dvadesetosmogodišnja žena je bila oče-
skog oružja pucali u leđa. Policajci su zatim iz gru- vidac kada je 11 mlađih ljudi bilo izdvojeno iz kon-
pe izdvojili četiri ili pet ljudi i jednog po jednog te- voja u Gladnom Selu/Gllanaselle (Glogovac). Svih
rali da uđu u vodu. Terali su ih da piju vodu iz ba- 11 je odmah bilo pobijeno, pred samom intervju-
zena gde su se nalazili leševi. Zatim su ih poubija- isanom osobom. Bilo im je naređeno da se postro-
li. Sve ovo je trajalo tri ili četiri sata. 8 je u red. Vojnici su im najpre pucali u kolena i no-
U Podgrađu/Pogragje (Gnjilane), 30 pripadnika ge, tako da su svi mladići popadali. 1 3
paravojnih jedinica su se vozili kroz sela na ukra- Kada su srpske snage oko 13. aprila, u planina-
denom traktoru. U susret su im naišla petorica ma opkolile seljane Dubrave/Lisnaje (Kačanik), jed-
mlađih kosovskih Albanaca. Vojnici su ih zaustavi- na intervjuisana osoba je videla kako su neki mla-
li i naredili im da legnu na put tako da seljani ne đi ljudi bili pohvatani. Videla je kako su pripadnici
mogu da vide šta se događa. Onda su neko vreme paravojnih jedinica postrojili 11 mlađih muškaraca
gazili po leđima mladića i tukli ih puškama. Zatim koji su držali ruke na potiljku. Tada su ih ranili u no-
su četvorici od njih pucali u leđa, dok su ovi još le- ge i ruke vatrom iz automatskog oružja. Dok su
žali licem prema asfaltu. Pripadnici paravojnih je- mladići još bili živi, pripadnici paravojnih jedinica
dinica su rekli petome da ide u selo i da donese
su nekima od njih vadili oči, klali ih, otvarali grud-
goriva, tako da mogu da spale tela. Kada je ovaj
ni koš, a jednome su otvorili čelo. 14
to odbio, stavili su ga preko ostalih tela i pucali u
njega. Bio je ranjen, ali je preživeo. 9
Nepoznata sudbina - mIađi muškarci
Dvojica svedoka opisuju kako su konvoj u ko-
me su se nalazili 7. maja 1999. zaustavila četiri
koji su posIe otmice nestaIi
maskirana čoveka u maskirnim uniformama, koji Pored ubijanja kakva su gore opisana, mnogi mla-
su poskidali mlađe muškarce sa traktora. Naterali đi kosovski Albanci su bili odvedeni iz sela ili iz
su četvoricu mladića da legnu na zemlju, sa ruka- konvoja, i njihova dalja sudbina je ostala nepo-
ma na potiljku. Trojica drugih su bila naterana da znata u vreme kada je o tim slučajevima bila oba-
učine isto, ali nekih deset metara odatle. Tada je veštena OEBS-KVM.15 U vreme kada je sastavljan
jedan od maskiranih ljudi pucao prvoj četvorici u ovaj izveštaj, procenjuje se da je oko 7000 kosov-
potiljak, svakome po jedan metak. Otišao je do skih Albanaca bilo nestalo. 16
ostale trojice. Čovek iz konvoja je prikupljao novac
i nakit i ponudio im, moleći da ne ubiju mladiće -
Hapšenja, zatvor, tortura i zlostavljanje
dvojica od njih su bili njegovi sinovi. Onaj čovek je
najpre ubio tri mladića, a onda i oca. 10 (Ova tema je opširnije obrađena u 6, 9. i 10. po-
Jedan svedok opisuje kako je bio u konvoju ra- glavlju.)
seljenih lica koji je stigao do Graštice/Grashtice (Pri-
ština), gde su ga zaustavili pripadnici paravojnih je- Nemoguće je reći zašto su neki mladi ljudi koje su
dinica. Ovi su iz konvoja izdvojili devet muškaraca, uhapsile srpske i jugoslovenske snage bili pobije-
starih od 20 do 28 godina i naterali ih da stoje mir- ni na mestu, dok drugi nisu. Oni koji nisu bili ubi-
no, leđima okrenuti ljudima. Onda su ih pobili. Sle- jeni, bili su podvrgnuti drugim vrstama kršenja
dećeg dana, privezali su jednog mladića za bande- ljudskih prava, posebno nezasnovanim hapšenji-
ru i na njemu vežbali gađanje, počevši od nogu, ru- ma i zatočenju koji su često bili praćeni torturom
ku, a zatim od glave nadole. Ukupno 11 mladića je i zlostavljanjem. Jedan pedesetpetogodišnji za-
ubijeno. 11 Još jedan čovek koji je otprilike u isto tvorenik iz Lipljanskog zatvora je rekao: „Mladi
vreme bio izvučen iz konvoja u Graštici opisuje ka- ljudi su bili najčešća meta" batinanja i zlostavlja-
ko su ga bili odveli u susednu kuću gde su mu po- nja. Dodao je da su „hteli da ih unište". 1 7

120
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

Međutim, ima podataka da je, uprkos nesumnji- 1
Na primer, A/1077 opisuje kako su pripadnici specijalne polici-
je u Savrovu zaustavljali svaki traktor i pregledali ga tražeći
voj težnji jugoslovenskih i srpskih snaga da se ob-
mlađe muškarce. Vidi takođe 17. poglavlje, gde se navodi ka-
računaju sa mlađim muškarcima, u nekim slučaje- ko je jedan pripadnik paravojne jedinice rekao da svi mlađi lju-
vima određena suma novca mogla da obezbedi di treba da budu pobijeni „jer će inače odrasti i gledati da se
osvete". Takođe, u j e d n o m netipčnom incidentu, koji ipak ilu-
oslobađanje mladih ljudi od arbitrarnog hapše-
struje opravdanost strahovanja kosovskih Albanaca za svoje
nja, pošto bi bili uhvaćeni u selima, na kontrolnim mlađe muškarce, jedan čovek od 66 godina opisuje kako su 28.
punktovima ili izdvojeni iz konvoja raseljenih lica. aprila u Suvoj Reci dvojica kosovskih Albanaca „koje su Srbi
ovlastili", pokušali da upišu mlade kosovske Albance da rade i
Krajem marta u selu Belanica/Bellanice (Suva
da se bore za Srbe. Intervjuisana osoba i drugi su odbili da sa-
Reka), maskirani pripadnici VJ su od svake poro- rađuju i sakrili su mladiće. (A/1062.)
dice tražili da im plati po 1000 DM za mlađe mu- 2
M/1193; M/1196.
škarce. Intervjuisana osoba je videla 10 mladića 3
Vidi i 13. poglavlje.
4
M/0981.
koji su bili naterani da kleče, dok su na njih bili 5
M/0496; M/0622; M/0166.
upereni revolveri. Oni koji nisu imali da plate, bili 6
Brojni primeri, među kojima su A/0133; A/0289; A/0492;
su odvedeni. 1 8 Kada je 25. marta bilo opkoljeno M/0055; M/0220; M/0339; M/0376; M/0432; M/0460; M/0720;
selo Celina/Celine (Orahovac), mlađi ljudi su bili M/0830; M/1378; M/1388; M/1701; M/1747.
7
A/0415.
izdvojeni i postrojeni u jednu vrstu. Pošto su selja- 8
A/0118. Incident se desio 1. aprila 1999.
ni platili 20.000 DM, mladići su bili pušteni. 19 Ka- 9
M/1441. Incident se desio 18. aprila 1999, prema o n o m e što je
ko je opisao jedan tridesetogodišnjak, 3. maja je svedoku ispričao njegov brat.
10
A/0574; A/0429.
u Lipljanu, na kontrolnom punktu, bio zaustavljen 11
M/1256. Prema izjavi, incident se desio 23. aprila 1999.
autobus kojim je on putovao pošto je bio prote- 12
M/1815. Uz intervju je priloženo lekarsko uverenje iz kojeg se
ran iz Glogovca/Gllogoc. „Svim mlađim muškarci- vidi da je bio operisan zbog rane na licu.
13
M/1619. Incident se desio oko 23. aprila 1999.
ma je bilo naređeno da izađu iz autobusa, i onda 14
M/0363.
su ih tukli motkama. Oni koji su mogli da plate 15
Na primer A/0417; A/0422; A/0450; M/0034; M/0098; M/0382;
300 DM bili su pušteni." 2 0 Jedna mlada žena je vi- M/0715; M/1119; M/1120; M/1608; M/1162.
16
dela kako su policajci izvršili otmicu četvorice Tom Hundley, „Kosovars agonize over the missing", Chicago
Tribune, 7. oktobar 1999.
mladića iz autobusa u kome se 24. maja nalazila 17
M/1777.
u Prištini. Među mladićima je bio njen brat; kada 18
A/0139.
je platila 400 DM, policajci su ih pustili. 21 19
A/0742.
20
M/0473.
21
M/1746.

121
Šesnaesto pogIavIje

ŽENE

Žene su za vreme sukoba bile ugrožene na sasvim da se pridruže UČK ili da se sakriju, i kako su go-
drugačiji način od muškaraca. Veći deo nasilja ko- vorili ženama da ostanu, jer se mislilo „da srpske
jem su bile izložene ticao se njihovog pola, i to na snage neće ženama učiniti ništa nažao".
način koji je bio smišljen s ciljem da zastraši celo- Broj žena boraca u UČK je bio predmet pisanja
kupnu albansku zajednicu na Kosovu. Njih uglav- mnogih međunarodnih medija. Nema tačnih poda-
nom nisu bezrazložno ubijali, kao što su to činili taka o tome koliko je žena učestovalo u borbama.
sa muškarcima. Međutim, mnoge su žene bile si-
lovane ili podvrgnute drugim oblicima seksualnog
Ponižavanje vezano za pol žrtve
nasilja, budući da su počinioci znali da to ostavlja
neizbrisiv pečat u očima većine žena (vidi takođe Jugoslovenske/srpske snage, dok su sprovodile
7. poglavlje). nasilna iseljenja sa Kosova, smišljeno su ponižava-
U nekim slučajevima, kada su žene bile izdva- le žene, na način koji ih je mogao trajno povredi-
jane, muškarci su bili žrtve protivpravnih ubijanja, ti. Uobičajeni oblik ponižavanja je bio da pohvata-
torture i zlostavljanja, dok su žene bile odvođene ju žene i da ih nateraju da se razodenu, često pod
i silovane u blizini. Kako su iz konvoja bili izdvaja- izgovorom da traže novac ili dragocenosti. Ima
ni mlađi muškarci, tako se dešavalo i grupama mnogo izjava o t o m e kako su pripadnici jugoslo-
mlađih žena. Ipak, u ovakvim slučajevima, češće venskih/srpskih snaga pipali žene ispod donjeg
se dešavalo da žene i deca budu pušteni da odu veša. Mnoge žene su bile naterane da se javno ski-
sa Kosova, dok su muškarci obično bili zadržani. nu, ponekad u donji veš, a ponekad sasvim. Biva-
Trudnice su bile u opasnosti da se na njih srp- lo je slučajeva da su žene puštali da odu, ali bez
ske/jugoslovenske snage posebno okome, budući ikakve odeće.
da je u zvaničnim medijima u Srbiji stvarana po- Jedna žena stara 29 godina opisuje kako su
sebna klima oko ideje da je visoki natalitet kosov- trojica pripadnika paravojnih jedinica upala u ku-
skih Albanaca u stvari svesno izabrano sredstvo da ću i odvukla je u sobu gde su bili njeni roditelji.
se poveća brojna premoć kosovskih Albanaca u Ona kaže: „Natrerali su moju majku i mene da se
pokrajini. 1 Ima više izveštaja o tome da su žene u skinemo. Pipali su nas i ismevali u prisustvu mog
drugom stanju bile udarane u stomak, da su ih voj- oca." 2 Jedan četrdesetjednogodišnjak opisuje ka-
nici ubijali ili im vadili utrobu. Bilo je i teških poro- ko je sredinom aprila napuštajući Peć/Peja video
đaja u izuzetnim situacijama. Ima izveštaja o deci policajce kako otimaju odeću od žena i kako ih te-
koja su se rodila u planinama, bez lekarske pomo- raju da odu gole. 3
ći i skoro bez hrane. Neke žene su se porađale na
železničkim stanicama, na graničnim prelazima i
Nasilje cije su žrtve bile
na drugim javnim mestima. Mnoge bebe koje su
mlade majke i trudnice
bile rođene u ovim uslovima nisu preživele.
Kada bi sela bila napadana, žene su bile u po- Mnoge intervjuisane osobe govore da su trudnice
sebno osetljivom položaju, budući da su često na različite načine bile predmet zlostavljanja jugo-
ostajale sa decom i starijima. Mnogo izveštaja go- slovenskih/srpskih snaga. Žene u drugom stanju
vori o tome kako su muškarci pobegli iz sela, bilo su bile zlostavljane i batinane. U selu Lukare/Llu-

122
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

Rad OEBS-KVM sa ženama izbeglicama
Kada su izbeglice stigle do izbegličkih logora u Albaniji ili Makedoniji, i kada je OEBS-KVM počela da
prikuplja njihove izjave, postalo je jasno da je mnogo više muškaraca nego žena dolazilo da da inter-
vju. Osoblje OEBS-KVM je smatralo da je potrebno pronaći novi pristup prikupljanju informacija, jer je
opšta praksa bila da glava domaćinstva (muškarac) dođe da razgovara sa osobljem OEBS-KVM. Mno-
go aktivnijim pristupom ženama, postignuto je da se njihov udeo među intervjuisanim osobama pop-
ne na 25%.
U logoru Čegrane u Makedoniji, OEBS-KVM je radila u tesnoj saradnji sa ženskom organizacijom ko-
sovskih Albanki „ M o t r a t Qiriasit". Oni su organizovali više „radionica" sa mlađim ženama i devojka-
ma, ali je među njima bilo i zrelijih žena. Teme diskusija u „radionicama" su bile različite. Među njima
su bile emancipacija, zdravstveni problemi, samoodbrana i solidarnost među ženama, posebno kada
su u pitanju one koje su bile žrtve seksualnog nasilja. Važna dodatna komponenta je bilo pevanje i
ples, budući da je to ženama pomagalo da povrate duh, kako bi bile spremnije da se uhvate u koštac
sa problemima.
Osoblje OEBS-KVM je učestvovalo u radu „radionica", ponekad u svojstvu rukovodilaca, a ponekad
prosto u svojstvu učesnika. Ovo je takođe ohrabrilo mnoge žene da dođu u šator OEBS-KVM kako bi
dale izjavu. Takođe je bilo moguće dovesti u „radionice" više žena koje su bile traumatizovane, ili žr-
tve seksualnog nasilja, a da ih niko nije etiketirao ni na koji način. Ovaj rad sa ženama je pomogao da
se savladaju problemi koji su se pojavljivali u prošlosti, kada su organizacije za ljudska prava uzimale
izjave žrtava seksualnog nasilja, a onda ih ostavljale nasamo sa njihovim traumama, ili čak dodajući
jednu novu traumu.

kare (Priština), sredinom aprila, čovek koji je puto- Na sličan način, jedan muškarac opisuje kako je
vao u velikom konvoju video je pripadnike para- sa ženom došao na granični prelaz kod Đeneral
vojnih jedinica kako traže od jedne trudnice koja Jankovića/Hani I Elezit (Kačanik), gde je jedan poli-
je bila na traktoru ispred njegovog, da im da no- cajac video da je žena u devetom mesecu trudno-
vac. Takođe su joj oteli prsten. Svedok je rekao: će. Policajac ju je vređao nazivajući je „Šiptarki-
„Pretili su da će joj otvoriti utrobu, ali su je ostavi- njom", i udario je pesnicom u leđa. Beba je umrla
li da ide kada im je dala nešto novca." 4 Svedoci su 12. aprila za vreme porođaja u tetovskoj bolnici. 7
24. marta videli pripadnike paravojnih jedinica ka-
ko tuku trudnu ženu u stomak za vreme dok su Silovanje trudne žene, posle čega je ona zahte-
proterivali ljude iz njihovih stanova u Prištini. 5 vala da abortira, opisano je u 7. poglavlju. 8
Ponekad je posledica ovakvog premlaćivanja Trudne žene nisu bile pošteđene prilikom ubija-
bila fatalna. Jedna žena u drugom stanju opisuje nja. Jedan šezdesetpetogodišnjak opisuje kako je u
kako je 10. aprila bila proterana iz Vučitrna/Vus- na putu iz Prištine u Kolić/Koliq (Priština), skoro sva-
htrri, kako je pešice otišla do obližnjeg sela, gde je kih 40 metara video mrtva tela pored druma. On
uzela autobus za Prištinu. Pre nego što je autobus kaže: „Video sam telo trudnice, čija je utroba bila
stigao u Prištinu, zaustavila ga je policija, i natera- otvorena. Na njoj je ležala njena mrtva beba." 9
la sve putnike da izađu. Ona je izjavila:
Incidenti koji su bili posredno prouzrokovani suko-
Udarali su me palicama u stomak i po leđima. bom. Za mnoge trudne žene, skrivanje za vreme
Posle sam izgubila svest. Pešice sam došla do sukoba imalo je posebno tragične posledice.
granice (sa Makedonijom), kod sela Blace, Jedna žena se, početkom aprila, tokom 10 da-
odakle su me prebacili u tetovsku bolnicu. Po- na krila u svojoj kući u Vučitrnu, dok je grad bio
sle 23 sata sam se porodila, ali je beba, devoj- granatiran. Ona kaže: „Bili smo suviše uplašeni da
čica, bila mrtvorođena. Posle batinanja, beba bismo izlazili napolje, jer je policija čuvala kuće
je imala unutrašnje krvarenje. 6 oko nas, u kojima su živeli i Srbi... Za to vreme, re-

123
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

flektorima su obasjavali našu kuću, a mi smo bili mi je na albanskom pitao ženu da li je beba dečak
prinuđeni da pužemo po podu, kako nas ne bi vi- ili devojčica, a ona je odgovorila da je dečak. Tada
deli kroz prozore. Pošto sam bila u devetom me- je policajac pitao ima li ona dovoljno mleka da
secu trudnoće, dok sam puzala, beba je bila poti- hrani dečaka, na šta je žena odgovorila: „Da,
snuta naviše u stomaku, tako da sam nešto kasni- imam ga dovoljno." Ovaj odgovor je zbog nečega
je rodila mrtvu bebu." 1 0 Druga žena, iz Slivova/Sli- vrlo naljutio policajca. On je od žene oteo bebu.
vove (Uroševac), koja je bila u osmom mesecu Za sve to vreme, ona je pokušavala da smiri bebu
trudnoće, opisuje kako je 28. marta čula pucnjavu koja je plakala. Beba je u koškanju pala na zemlju,
i videla oklopna vozila. Pala je i ostala nepokretna; gde je ležala plačući. Policajac je svukao ženi halji-
beba je bila rođena pre vremena i umrla je. Žena nu, desnom rukom izvukao nož dok ju je i dalje
je rekla da je bila veoma uplašena i da je verovat- držao levom rukom, i jednim brzim pokretom joj
no to bio uzrok. 11 odsekao dojku. Žena je vrištala i plakala. Pala je na
kolena i zgrčila se. Niko se nije usuđivao da joj po-
Porođaji. Dok su kosovski Albanci bili proterivani mogne. Policajac se vratio među druge policajce
sa Kosova, mnoge žene u drugom stanju su se po- bez daljeg komentara, a njegove kolege su se po-
rađale, na putu, u veoma teškim uslovima. Ima našale kao da je sve bilo u najboljem redu. 1 6
mnogo izveštaja o tome kako su se žene porađa-
le na železničkim stanicama, u poljima, u brdima Otpor
i na samoj granici. U mnogim od ovih slučajeva,
bebe su umirale uskoro posle rođenja, ali se deša- Neke žene su pokušale da pruže otpor nasilju koje
valo da umre i majka. je protiv njih vršeno. Ima više izjava o ženama ko-
je su se suprotstavljale, ponekad sa tragičnim po-
Jedna žena opisuje kako su 30. marta u Prištini
sledicama, jer su bile na licu mesta ubijene, ili pod-
ljudi bili svrstani u kolonu i naterani da idu na žele-
vrgnute drugim teškim povredama ljudskih prava.
zničku stanicu. Rekla je da je „jedna žena koja je tek
Jedan šezdesetšestogodišnjak, koji je putovao u
bila rodila bebu, bila oteta zajedno sa bebom". 1 2
konvoju u kome je bilo 300 porodica i koji je bio
Još jedna žena iz Prištine je rekla kako je otprilike u
dug više od kilometra, opisuje kako su ih Srbi sa u-
isto vreme „policija pucala u vazduh". Dodala je:
perenim oružjem zaustavili na ulasku u Đakovi-
„Videla sam ženu koja se porađala. Jednu drugu
cu/Gjakove. Jednu ženu staru 22 godine sa trakto-
ženu su odveli, jer su je uhvatili porođajni grčevi.
ra su odvukli pripadnici paravojnih jedinica „koji su
Nama je bilo rečeno da se ukrcamo na prepun voz
je hteli". Ona se suprotstavljala, pa ju je jedan Sr-
kojim smo stigli na granicu." 13 Neki čovek opisuje
bin ubio pucajući iz kalašnjikova, i to pred njenim
kako je otprilike u isto vreme na prištinskoj stanici
svekrom i zetom. Srbi su zatim odvukli u stranu
video dve žene kako se porađaju. On kaže da je jed-
njeno telo i naredili da konvoj nastavi put. 1 7
na beba uskoro posle toga umrla, a da su „policaj-
ci stajali oko žene i smejali joj se". 14 U nekim slučajevima, međutim, žene su uspe-
vale da spreče srpske/jugoslovenske snage da sa
Jedan mladić je opisao kako je sredinom aprila
sobom odvedu bilo koju ženu. Jedan dvadesetše-
rođena beba u planinama, kada su se seljani iz
stogodišnjak opisuje kako je sredinom aprila u se-
Vlaštice/Llashtica (Gnjilane) tamo sklonili. Uskoro
lu Globare/Globare (Glogovac), šest vojnika došlo,
posle porođaja, beba je umrla; otprilike u isto vre-
otelo novac i zlato, i naredilo nekolikim ženama i
me, umrla je još jedna tromesečna beba. 15
devojkama da idu sa njima kako bi „sa njima spa-
vale". „Žene su počele da plaču i odbile su... Voj-
Nasilje kome su bile izložene žene, usled
nici su muškarce odveli u drugi kraj sobe i tamo ih
svog pola tukli. Svi u kući su vrištali. Tada je muškarcima bi-
Jedan mladić, star 17 godina, opisuje kako je kra- lo naređeno da izađu iz sobe, i mi smo izašli u
jem marta u Vučku/Vucak (Glogovac) jedna žena, dvorište... U međuvremenu, vojnici su pokušavali
„na čijem se licu videlo da je mnogo patila", sta- da nateraju neke žene da odu njihovim kućama,
jala samo 2-3 metra od njega. U rukama je imala ali su se žene snažno držale međusobno. Tada su
tromesečnu bebu. Jedan policajac u crnoj unifor- vojnici počeli da tuku žene, i na kraju su im rekli

124
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

da će ponovo doći posle tri sata." Iako su u zgra- dice za žene koje se nadaju da će naslediti imovi-
di bila tri stražara, žene su uspele da pobegnu. 1 8 nu koja je pripadala njihovim muževima, to jest
Bilo je izveštaja o tome kako su majke pokuša- da ostanu u svojim kućama.
vale da spasu svoje sinove da ne budu odvedeni. U Na kraju, iskustvo iz sukoba u Bosni i Hercego-
takvim slučajevima, same majke su bivale teško vini i iz drugih sukoba, pokazuje da nivo nasilja u
premlaćene, ali su u najvećem broju slučajeva bile kući dramatično raste u post-konflitnim društvi-
primorane da sinove prepuste njihovoj sudbini. Je- ma. Nema razloga da se veruje da će Kosovo biti
dan svedok iz prištinske opštine opisuje događaj izuzetak. U stvari, problem je već bio počeo da se
kome je prisustvovao sredinom aprila, nakon toga pokazuje u izbegličkim logorima.
što je bio isteran iz svog sela. Jedan mladi kosov-
ski Albanac, koga su u selu blizu Prištine ubili pri-
1
padnici paravojnih jedinica, bio je ostavljen da le- Vidi, ipak: Neol Malcolm, Kosovo - A Short History, 2. izdanje
(London: Macmillan, 1998), str. 331-32, gde autor piše da, dok
ži pored puta. Svedok je ispričao kako je majka je natalitet kosovskih Albanaca zaista najviši u Evropi, to može
„došla do sina i uzela njegovu ruku. Pošto nije hte- pre da se tumači kao odraz tradicionalističke prirode njihovog
la da ode i ispusti ruku svog sina, pripadnik para- društva, nego svesne politike povećavanja broja stanovnika.
Žene kosovskih Albanaca koje žive i rade u urbanim sredinama,
vojnih jedinica je nožem odsekao njenu ruku". 1 9
i koje su pod manjim pritiskom tradicionalnih shvatanja,rađa-
ju znatno manje.
2
M/1043.
Drustvene posledice sukoba, 3
A/0833.
čije su žrtve bile žene 4
M/1710.
5
M/1019.
Muževi mnogih žena su bili ubijeni za vreme su- 6
M/1280.
koba, i ove žene su se suočile sa mnogim proble- 7
M/0328. Reč „Siptar" se u bivšoj Jugoslaviji koristila kao pogrd-
mima, posebno ako su imale dece. Pored praktič- no ime za Albance. Ona vodi poreklo od jedva različite reči
„Shqiptar" koja u Albaniji označava Albanca.
nih problema, tradicija i običajno pravo na Koso- 8
M/1017.
vu ponekad su bili u suprotnosti sa pisanim zako- 9
M/1711.
nom; u takvim slučajevima, posebno u seoskim 10
M/0236.
11
M/0781.
područjima, običajno pravo ima prednost. 12
M/0876.
Prema običajnom pravu, deca se smatraju vla- 13
M/0395.
sništvom oca, i ako otac umre, deca pripadaju 14
M/0179. M/0164, koji je prošao kroz prištinsku stanicu otprilke
njegovoj porodici. Ovo praktično znači da majka u isto vreme, čuo je da se pet žena porodilo istog dana, što
ukazuje da su u najmanju ruku neki od opisanih događaja
u potpunosti zavisi od dobre volje muževljeve predstavljali posebne incidente.
rodbine, koja može da odluči da uzmu decu, ali 15
M/0750.
16
da odbije majku. Dalje, prema tradiciji, ženama M/0271.
17
A/0271.
nije dozvoljeno da išta poseduju, ili da žive samo- 18
M/1512.
stalno. Ovo, naravno, može da ima ozbiljne posle- 19
M/1378.

125
Sedamnaesto pogIavIje

DECA

Deca kao politicki objekt u tak osoblja OEBS-KVM na Kosovu je uslovio da se
kosovskom sukobu misija nije mogla na odgovarajući način posvetiti
t o m problemu, tako da nije posebno pokriven u
Visoki natalitet među kosovskim Albancima bio je
ovom izveštaju. Ipak, osnovni podaci se nalaze u
predmet veoma negativnog pisanja u zvaničnoj
22. poglavlju, gde se govori o učiteljima i učenici-
srpskoj propagandi. Rečeno je da je to deo smišlje-
ma kao posebno ugroženim grupama kosovskog
ne politike da se poveća albanski udeo u stanovni-
društva, koje su ugrožene usled aktivnosti kojima
štvu pokrajine. Međutim, kao što piše Noel Mal-
su se bavile.
colm, to što je natalitet zaista među najvišima u
Evropi, pre odražava tradicionalnu prirodu kosov-
skog društva nego „neko politički motivisano po- Uticaj sukoba na život dece
našanje". Među kosovskim Albankama koje su za- U vreme eskalacije sukoba 1998. godine, a poseb-
poslene i žive u urbanim područjima, gde ulogu no u periodu posle kraja marta 1999, stradanja
igraju i drugi faktori, kao što je ekonomska bezbed- dece su često bila veoma velika. Elementi koji sle-
nost i dostup lekarskoj nezi, prema svim podacima, de u ovom delu teksta osvetljavaju više različitih
natalitet je znatno niži.1 Mlada majka iz Gnjila- načina na koji su deca bila žrtve sukoba.
na/Gjilan opisala je osoblju OEBS-KVM probleme sa
kojima se suočavala zato što je rodila trojke:
Deca na nišanu
Među najužasnijim aspektima sukoba, navode se
Avgusta 1997. rodila sam trojke (dva dečaka i
smišljena ubistva dece kosovskih Albanaca na ko-
jednu devojčicu). Od dana kada su bili rođeni,
ju su se posebno okomljavali neki srpski vojnici.
pa dok nisam napustila Kosovo, policija je re-
Druga deca, koja nisu bila ubijena, pretrpela su te-
dovno dolazila u kuću da mi oduzme jedno de-
ške povrede ljudskih prava, uključujući i torturu i
te ili više njih, jer „meni ne treba tako mnogo
zlostavljanje.
dece". Bila sam prinuđena da sve troje držim
Ima mnogo izjava u kojima se opisuje kako su
kod raznih rođaka, kako ne bih „isprovocirala"
srpske snage posebno uzimale na metu decu ko-
da mi ikoga od njih uzmu. Za vreme odlaska
sovskih Albanaca. Devojčice su bivale silovane, 3 a
prema Makedoniji, autobus je bio zaustavljen
dečaci ubijani zato što su na njih gledali kao na
u Klokotu (Gnjilane). Jedan policajac je poku-
potencijalne borce UČK.4 Jedna žena opisuje kako
šao da mi uzme jedno od dece, ali nije uspeo,
je čula pripadnika srpskih paravojnih jedinica koji
jer sam dobila histeričan napad, i zato što je
je rekao da treba pobiti sve dečake, jer će ovi, ako
protestovao moj otac. 2
odrastu, gledati da se osvete. 5
U nekim slučajevima, svrha ubijanja dece je iz-
Obrazovanje
gleda bila u tome da se zastraše i traumatizuju ro-
Dostup obrazovanju dece kosovskih Albanaca je ditelji i drugi odrasli, koji su bili ostavljeni u životu.
bilo jedno od glavnih pitanja poštovanja ljudskih Mnoge izbeglice opisuju događaje u kojima su de-
prava na Kosovu u poslednjoj deceniji. Nedosta- ca bila zlostavljana ili ubijana pred svojim roditelji-

126
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

ma, sa verovatnom namerom da se kazne rodite- opisuje kako je, u jednom izbegličkom konvoju iz-
lji. Na primer, jedan svedok priča kako su u Gor- van Peći, ujutru 16. aprila 1999, video srpskog
njem Grabovcu (Obilić) srpske snage saterale selja- vojnika koji je oteo petomesečnu bebu iz ruke nje-
ne u jedno dvorište. Jedna porodica je pokušala da ne majke i pitao: „Da li imaš nameru da se vratiš
pobegne. Kada su ih pohvatali, vojnici su pred ro- na Kosovo?" Pošto beba - naravno - nije odgovo-
diteljima odsekli glavu jednom detetu. 6 Drugi sve- rila, policajci su rekli njenoj majci: „Ova beba se
dok je osoblju OEBS-KVM ispričao kako je video nikada neće vratiti na Kosovo!" posle čega su je
pripadnika paravojnih jedinica koji je pred rodite- bacili na zemlju i ubili. 1 4
ljima odsekao glavu jednom trogodišnjem detetu. Srpske paravojne jedinice koje su 5. aprila 1999.
Porodica je bila iz Kosovske Mitrovice. 7 Jedan inte- ušle u selo Zulfaj/Zulfaj (Đakovica), iritirane plaka-
lektualac i član DLK je opisao kako su „četnici" njem preplašene dece, dok su pretresali selo pre
odvojili jednog trinaestogodišnjeg dečaka od nje- nego što će proterati seljane, i palili kuće, rekli su:
gove porodice koja je bežala u planine. Dečaka su „Tražili ste NATO, evo vam sad! Dokle god oni bu-
bila uhvatila dva „četnika", polomila mu ruke i pu- du ubijali našu decu, mi ćemo ubijati vašu!" 1 5
cala u vazduh izazvavši paniku među roditeljima
koji su verovali da je dečak ubijen. Ovaj je, među-
Umiranje dece povezano sa
tim, uspeo da se spase i pridruži porodici. 8 Drugi
čovek je ispričao da je bio očevidac kako su na pu-
uslovima života za vreme sukoba
tu iz Peći u Dečane/Decani, sredinom aprila, tri ma- Umrlo je jako mnogo dece koja nisu bila svesno
skirana čoveka, koji su verovatno bili pripadnici na meti za vreme sukoba. Kao što su izbeglice go-
srpskih paravojnih jedinica, zaustavili jednu kosov- vorile OEBS-KVM, mnoga deca su ubijena za vre-
sku Albanku. Ova je pešice putovala sa svojim si- me granatiranja civilnih kuća i za vreme drugih
nom kome je bilo pet ili šest godina. Pitali su je gde nasumičnih napada srpskih snaga.
joj je muž, a ona je odgovorila da ne zna. Rekli su Mnoga deca su bila primorana da žive pod ve-
joj da ako želi da spase sina, njen muž treba „da se oma surovim fizičkim uslovima, što je bilo uzrok
stvori tu". Onda su zgrabili dečaka. Jedan od voj- umiranja od gladi ili zbog drugih razloga. 16 Jedan
nika je rekao onome koji je držao dečaka: „Sta pri- čovek je rekao da je voz iz Prištine bio tako nabi-
čaš sa njom, ubij ga." Tada je vojnik najpre zaklao jen, da su dva deteta bila ugušena. 17 Jedna žena
dečaka, a onda su mu odsekli glavu. 9 je opisala kako su dve bebe umrle dok su stanov-
Jedan svedok kaže da je video dete od dve ili tri nici sela Gornji Streoci/Strellci i Eperm (Dečani) pe-
godine, nabijeno na motku na putu između Prišti- šice išli u Kukeš (Albanja). 18 U jednom tragičnom
ne i Kolića/Koliq. Na motki su bile ispisane sledeće incidentu u Crnoljevu/Carraleve (Stimlje), konvoj
reči: „Ovo je Srbija. Ovo ćemo uraditi svim Alban- izbelica su zaustavile srpske snage. Srbi su uhvati-
cima, jer ja sam Bog, i NATO mi ne znači ništa". 1 0 li vozača jednog od traktora, i naredili desetogo-
Jedan mladić od 22 godine opisuje kako je video dišnjem dečaku da vozi umesto njega. Na trakto-
kada je srpski policajac nožem izbo jednu ženu, ru je bilo 20 ljudi. Dečak je izgubio kontrolu i trak-
najpre u jednu ruku, a onda i u drugu, tako da je tor se preturio, tako da je sam dečak poginuo, kao
dvomesečna beba koju je nosila pala na zemlju. i njegova majka i jedna beba; još pet ljudi je bilo
Kako je beba pala, policajac je u nju na licu mesta ranjeno. Srbi su se smejali i nisu učinili ništa da
pucao. 1 1 Kada su srpske snage opkolile selo Pada- pomognu. 1 9
lište/Padalishte (Istok), vojnici su ušli u kuću učite-
lja, uzeli troje dece i rekli učitelju da im odeseče
Deca zadržana da bi se platila odkupnina
glave. Kada je ovaj to odbio, decu su zaklali poli-
cajci; zatim su ubili i učitelja. 12 Kada su, sredinom Veoma su brojne izjave u kojima se opisuje situa-
aprila, pripadnici VJ, policije i paravojnih jedinica cija iznuđivanja novca od kosovskih Albanaca. De-
proterivali iz njihovih kuća stanovnike Kosovske ca su u takvim prilikama bila korišćena kao sred-
Mitrovice, jedan svedok je video jednog od njih stvo ucene roditelja, kako bi ovi dali novac srp-
kako čekićem udara glavu šestomesečnog deteta skim snagama. Pretnje protiv dece su ponekad
(ne kaže šta se desilo sa detetom). 1 3 Drugi čovek imale veoma brutalne oblike, koji su opisani u pri-

127
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

merima koji slede, a povinovanje roditelja zahte- pohvatani zajedno sa muškarcima i odvedeni u
vima za otkupninom nije u svim slučajevma obez- zatvor. Tamo su doživeli torturu i zlostavlanje, kao
beđivalo da će njihova deca biti puštena. i odrasli. Na primer, neki od zatvorenika iz zatvo-
U selu Graštica (Priština), pripadnici policije i pa- ra u Smrekonici, koji su tamo bili u maju/junu
ravojnih jedinica su oko 20. aprila zaustavili konvoj 1999, i koji su kasnije kao izbeglice bili intervjuisa-
raseljenih lica. Oni su izdvojili male dečake i devoj- ni od strane OEBS-KVM, izvestili su da su tamo bi-
čice, uperili na njih oružje ili držali noževe uz njiho- li zatvoreni i dečaci od 12 godina. Uslovi u zatvo-
va grla, i tražili od njihovih roditelja da im daju no- ru su bili surovi i nehumani, i većina izveštaja iz
vac. U nekim slučajevima, ubili su decu iako su do- t o g zatvora pominje tortutu i zlostavljanje, kao
bili novac koji su tražili. Tako je, prema izjavi jednog što je opisano u tekstu o vučitrnskoj opštini, u V
svedoka, bilo ubijeno oko četrdesetoro dece. 20 delu knjige. Jedan od najpodrobnijih opisa toga
Za vreme proterivanja jedne porodice iz Pozara- šta se dešavalo zatvorenicima pripada dečaku ko-
nja/Pozzaran (Vitina), sredinom aprila, pripadnik ji tek što je bio napunio 15 godina, i koji je bio
paravojnih jedinica je uzeo sedmogodišnjeg deča- uhapšen u Kosovskoj Mitrovici za vreme racije 16.
ka i pretio mu nožem, prisiljavajući tako dečakovu maja. On opisuje kako su ga prilikom dolaska tu-
majku i intervjuisanu osobu koja je ovo ispričala, da kli toljagom, što se ponovilo za vreme saslušava-
nja. 25 Njegova izjava data OEBS-KVM je detaljnije
predaju novac i nakit koji su imale. Dečak je onda
preneta u 9. poglavlju (vidi takođe 15. poglavlje).
bio pušten. 21 Jedan čovek star 39 godina video je u
Prištini kako su maskirani ljudi odveli više mladih Incidenti sa silovanjem i seksualnim nasiljem
muškaraca i žena iz mase koja je išla prema žele- koje je zabeležila OEBS-KVM uključuju i silovanja
zničkoj stanici. Kako bi dobili natrag svoju decu, ro- veoma mladih žena i devojčica. O njima se govori
ditelji su im davali sav novac i zlato, ali to nije po- u 7. poglavlju.
moglo. Intervjuisana osoba nije znala šta se dogo-
Zlostavljanje i šikaniranje dece se dešavalo često u
dilo sa mladim ljudima koji su bili oteti. 2 2 U centru
kontekstu prisilnih iseljavanja i iznuđivanja novca,
Belanice/Belanica (Suva Reka), 26. marta 1999, ka-
kao što je već pominjano na drugim mestima u
da je selo bio prepuno raseljenih lica, pripadnici VJ
ovom izveštaju, posebno u delu o kosovskim op-
koji su nosili crne maske, tražili su novac i dragoce-
štinama. Moglo je da se desi i izvan ovog kontek-
nosti od kosovskih Albanaca. Jedan vojnik je od
sta, u situacijama koje su inače netipične, kao što
majke oteo njenu bebu, i držeći nož prema detetu,
je odlazak ili povratak iz škole. Sledeća dva prime-
naterao majku da mu preda novac. U protivnom,
ra ilustruju način na koji je zlostavljanje albanske
rekao je, dobiće bebu mrtvu. 2 3
dece mogla da počini direktno policija, ili je poli-
cija mogla da posmatra, a da ne učini ništa dok su
Deca u uIozi Ijudskog štita drugi tukli albansku decu.
Deca su bila korišćena kao ljudski štit zajedno sa Oko podne, 10. decembra 1998, mladi srpski
odraslima, ali su najmanje u jednoj prilici bila is- civili naoružani toljagama zaustavili su u Obiliću
korišćena i sama. Kratko vreme u aprilu, kada je u jednog šesnaestogodišnjeg srednjoškolca alban-
selo Smira/Smire (Vitina) došla VJ, seljanima nije ske narodnosti, dok se vraćao iz škole. Tako su ga
bilo dozvoljeno da se kreću selom, nego su bili dr- teško pretukli da je morao da potraži lekarsku po-
žani u nekoj vrsti kućnog pritvora. Samo je deci bi- moć zbog povreda na glavi i četiri slomljena zuba.
lo dozvoljeno da se igraju napolju. Izbeglica koji je Dva policajca, koja su dežurala ispred obližnje po-
ovo ispričao OEBS-KVM smatra da je prisustvo de- licijske stanice, videla su incident, ali nisu interve-
ce oko tenkova bilo posebno poželjno. 2 4 nisala. Ista grupa srpske mladeži je pretukla neko-
liko drugih đaka na povratku kući, u četiri navrata
tokom prethodne tri nedelje. 26
Na dan 4. marta 1999, jedna Albanka od 17
Tortura i zIostavIjanje dece
godina i njena drugarica kojoj je bilo 18 godina,
U periodu posle 20. marta 1999, deca, posebno išle su iz škole u Dušanovu/Dushanovo (Prizren).
dečaci u pubertetskom uzrastu, ponekad su bili Na putu su ih zaustavili policajci. Oni su pitali de-

128
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

Jedan trinaestogodišnji dečak iz Suve Reke/Suhareke je službeniku OEBS-KVM u Albaniji dao sledeću
izjavu, mesec dana pošto se desio opisani incident (A/0221).

Na dan 25. marta 1999. desila se čarka između UČK i policije, blizu našeg naselja. UČK je pokušala
da spreči ulazak policije. Policija je na kraju ipak stigla i provalila u kuću. Moja sestra, otac i ja smo
bili u prizemlju. Majka je bila na spratu i videla ih je kako dolaze. Viknula je ocu da ide iz kuće. Ka-
ko je otac otvorio vrata da izađe, pucali su na njega. Onda su četvorica policajaca ušla u kuću. Oni
su udarili moju sestru dugačkim krajem automatskog oružja. Okrenuli su se i uperili pušku na me-
ne. Policija me nije ubila. Tražili su da im damo novac, inače će, rekli su, da nas pobiju. Ja sam se
osvestio... Tata je ležao na zemlji, odmah ispred kuće. Gurnuo sam tatu tri puta. Nije reagovao. On
još nije bio mrtav, jer je bio jak. Ruke su mu bile upropašćene, bio je sav u krvi. Ja sam bio prepla-
šen i pobegao sam. Čuo sam kako su na mog oca ispalili dva metka. Policajci su upadali u kuće i
ubijali ljude. Koristili su tihe pištolje (prigušivače). Čuo sam ih u jednoj kući i kasnije ušao, i u toj
kući video petoro mrtvih ljudi. Napustio sam našu kuću, ali je moja sestra (njegova polusestra je
imala 25 godina) ostala i brinula se za mog tatu. Ona je rekla kako joj je policajac kazao da odmah
ide unutra. Kada je ušla, metak je proleteo iznad njene glave, za malo je promašivši. Ja sam otišao
u kuću našeg suseda. Moja sestra mi se pridružila t o g popodneva. Kasnije smo otišli u moju kuću.
Telo mog oca je bilo nestalo. Na stepenicama je bila krv, tamo gde su ga odvukli. Od tada ga više
nisam video. I moja majka je otišla. Ne znam gde je.

vojčinu drugaricu kakve to knjige nosi u rukama. nuo i pucao u mog muža nekoliko puta. On ni-
Kada su videli da su knjige na albanskom jeziku, je odmah umro, nego su pripadnici paravojnih
istrgli su ih od nje i bacili ih na zemlju. Policajci su jedinica pucali još jednom, i tada ga ubili. Deca
ih više puta pesnicom udarali u lice. Dva dana ka- su dotrčala do oca vičući: „Tata, tata, nemoj nas
snije, devojka je ponovo bila zaustavljena na ulici, ostaviti!" Moja deca, sva tri dečaka, bili su bliži
i policajac je tražio da mu pokaže lične isprave. svom ocu nego meni. Najstariji sin nije hteo da
Rekla mu je da nema isprava. Policajac je insistirao ode od očevog tela. Glava mog muža je bila
da mora da ima dokumente ako hoće da ide una- smrskana nadvoje, i morali smo da je stavimo u
okolo, i rekao joj da ako sa njim pođe na dva da- plastičnu vreću kada smo ga sahranjivali. 28
na, on će joj nabaviti isprave. Ona je odbila i u
strahu pobegla. Kasnije istog dana, ponovo je sre- Jedna intervjuisana osoba je videla kako su ne-
la istog policajca, koji joj je pravio neumesne sek- ki pripadnici paravojnih jedinica uzeli jednog de-
sualne komentare. 2 7 čaka od 10 godina i pokazali mu tela dva mlada
čoveka koja su tek bili ubili. „Dečaku su rekli da to
isto može i njemu da se desi." 29 Drugi svedok opi-
Traume dece koja su preživela sukobe
suje kako su policajci u Turjaku (Orahovac) plašili
Može potrajati godinama da se deca koja su za decu tako što su pucali iz AK-47 pored samih nji-
vreme sukoba doživela traume - od njih oporave. hovih ušiju. 30
Mnoga deca su bila svedoci toga kako su njihovi Dok su se raseljena lica krila po planinama, ro-
roditelji ubijeni, ili su videla ubistvo drugih ljudi. ditelji su neprestano ućutkivali decu i kasnije su
Među mnogim izjavama koje su izbeglice dale opisivali službenicima OEBS-KVM kako su im čak
OEBS-KVM, mogu se naći brojni primeri koji to rukama zapušavali usta, kako deca na bi vikala ili
potvrđuju. Jedna žena opisuje kako je njen muž plakala. Jedan čovek opisuje da su srpske snage
bio ubijen u prisustvu troje njihove dece: pretile kada su deca plakala: „Ako ne utišate vašu
decu, sve ćemo ih pobiti!" 3 1
Pripadnici paravojnih jedinica su bili u našoj Sukob je nesumnjivo imao traumatične posledi-
zgradi i pljačkali ljude u njihovim stanovima. ce i na decu kosovskih Srba, posebno otkako je es-
Dok su napuštali naš stan, jedan od njih se okre- kalirao 20. marta. Međutim, pošto je tada OEBS-

129
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

-KVM bila razmeštena izvan Kosova, nije imala do- 12
A/0640. Ovaj slučaj je citiran u optužnici protiv Miloševića
drugih (vidi ICTY, „ I n d i c t m e n t Milosevic & Others ('Kosovo')"
stupa do Srba na Kosovu i u ostatku SRJ, pa tako
IT-99-37-I, 24 May 1999.
nije u stanju da pruži podatke o deci koja su bila žr- 13
A/0727.
tve kršenja ljudskih prava. Skoro da nije bilo Srba 14
M/1507.
15
među izbeglicama koje je intervjuisala OEBS-KVM. A/1084.
16
Na primer A/0939.
17
M/0065.
18
A/0162.
1
Noel Malcolm, Kosovo - A Short History, op. cit. 19
A/0698.
2
M/08080. 20
M/1351.
3
O izdvajanju mladih žena i devojčica radi seksualnog nasilja vi- 21
M/0837.
di 7. poglavlje. 22
M/0432.
4
O t o m e kako su na meti bili mladi muškarci, vidi 15. poglavlje. 23
A/0345.
5
M/1016. 24
M/1126.
6
M/0604. 25
A/1069.
7
A/0284. 26
PR/02/0002/98.
8
M/1705. 27
A/0695.
9
A/0257. Intervjuisana osoba opisuje počinioce kao „vojnike", 28
M/0717.
ali detaljniji opis navodi na pretpostavku da se ipak radilo o pri- 29
M/0249.
padnicima paravojnih jedinica. 30
A/0089.
10
M/1711. 31
A/1084.
11
M/1528.

130
Osamnaesto poglavlje

STARIJE OSOBE I INVALIDI

Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, nije bi- Videla sam takođe ubijene i moje susede,
lo mnogo izveštaja o incidentima u kojima bi po- koji su ležali u svom dvorištu. Oboje su bili sta-
sebno na udaru bile starije osobe ili invalidi, bilo u ri po 70 godina. 2
albanskoj bilo u srpskoj zajednici na Kosovu. Je-
dan izveštaj se odnosi na sedamdesettrogodi- Iako su mnogi stariji ljudi mogli da se isele, ta-
šnjeg Srbina koji je bio ubijen kada su se 29. janu- ko da su činili veći deo izbeglica po logorima, po-
ara 1999. nepoznata lica približila kući u Rako- stupak prema onima koji nisu mogli da odu poka-
šu/Raksh (Istok/Istog) i kroz prozor ubacila dve zuje da su oni često posebno i svesno bili izloženi
ručne bombe kineske proizvodnje. U napadu je bi- ili ubijanju, ili torturi, ili zlostavljanju, bez obzira
la ranjena i žena žrtve. 1 na činjenicu da nisu mogli da se suprotstavljaju.
Moguće je da se to dešavalo onda kada je na-
Posle povlačenja OEBS-KVM, 20. marta 1999, i op- mera bila da se protera celokupno stanovništvo.
šte eskalacije kršenja ljudskih prava, ni stariji ljudi i Ubijanje starijih ljudi koji nisu mogli da odu, vero-
invalidi više nisu bili pošteđeni. Sledeći izveštaj o vatno je bilo zamišljeno da spreči rođake da se
događajima u selu Sopina/Sopine (Suva Reka/Su- vrate kako bi se o njima brinuli. Moguće je da se
hareke), govori da uzrast nije predstavljao prepre- ubijanjem glava porodica želelo oslabiti tkivo
ku i za najgore vrste gaženja ljudskih prava. albanskog društva. Kada je to bilo kombinovano
sa posebnim okomljavanjem na mlađe muškarce
Popodne 26. marta, dva srpska policajca su (opisanim u 15. poglavlju), posledica je bila da se,
ušla u sobu jedne kuće gde smo boravili, i po- osobito velike porodice, ostave bez rukovodstva i
čela da pucaju. Nosili su maske i maskirne uni- kohezije koju je tradicionalno obezbeđivala glava
forme. Kada su pucali u sobu, moja kćerka je porodice.
bila pogođena u bok. U međuvremenu, muž Obična stvar su bili napadi na starije kosovske
moje kćerke i njegov rođak su bili na gornjem Albance koji nisu mogli da se kreću i zbog toga su
spratu i sišli su dole da vide šta se događa. Po- bili posebno ranjivi. Rođaci obično nisu imali izbo-
licajac je pucao na rođaka i promašio. Onda je ra, nego su ih ostavljali u žurbi i potpunom haosu
policajac uzeo (od jedne šesnaestogodišnje ro- koji je pratio masovno proterivanje pod pretnjom
đake) 1500 DM da bi poštedeo život mladom smrti, a oni sami nisu mogli da odu ka granici. Po-
čoveku. Međutim, kada je novac već bio dat, nekad su porodice mogle da povedu sa sobom
policajac je ipak iz automatskog oružja pucao starije osobe, izlažući se velikoj neizvesnosti, kao
u grudi čoveka i ubio ga na mestu. Onda su što je to bio slučaj sa čovekom koji je krajem mar-
muža moje kćerke izveli napolje i pucali mu u ta bežao iz opštine Istok/Istog, čiji je traktor bio
glavu, i na mestu ga ubili. granatiran, i koji je onda odneo svoju sedamdese-
Porodica je bila izvedena u dvorište, gde je togodišnju majku kroz planine i sneg do Crne Go-
stara majka mog zeta, kojoj je bilo 75 godina, re. 3 Ali, oni koji su bili ostavljeni kada su mlađi od-
krenula prema policajcima proklinjući ih za to lazili, često su bili ubijeni ili živi spaljeni u svojim
što su učinili. Oni su odmah pucali i na nju, domovima, dok nekoliko izjava govori o slučajevi-
ubivši je na mestu. ma nestanka i zlostavljanja.

131
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Starijim ljudima i invalidima je posvećen isti dina. Pripadnici paravojnih jedinica su ih sve ubili
odeljak knjige zato što je njihova sudbina često bi- na jednom mestu, a zatim ih razvukli na prostoru
la umnogome slična. Njihova je ranjivost imala većem od dva kilometra. Dva dana kasnije su ubi-
iste uzroke, pošto oni često nisu mogli da se kre- li još troje ljudi starijih od 70 godina. 1 0 U Studeni-
ću samostalno, ili nisu mogli da se kreću dovoljno ci (Istok), jedan starac od preko 100 godina je no-
brzo kako bi samostalno otišli, a uglavnom nije bi- žem izboden do smrti. 1 1
lo ni sredstava ni vremena da budu prevezeni. Stariji ljudi nisu bili pošteđeni ni masovnih ubi-
janja, a ponekad je izgledalo da su se ubice upra-
Ubijanje starih i nepokretnih osoba vo na njih okomile. U Pustom Selu/Pastsel (Oraho-
vac), vojnici VJ su pod pretnjom odveli u jednu ni-
Skoro svaka velika kosovska porodica imala je sa
zinu više od 100 ljudi starijih od 50 godina. Inter-
sobom starije ljude. Iako je prirodno da se u slu-
vjuisana osoba je zatim čula iz t o g pravca paljbu
čaju bekstva i stariji ljudi povedu sa sobom, način
iz automatskog oružja. Navodno, samo četiri čo-
na koji su prisilna iseljavanja vršena nije porodica-
veka su preživela masakr, jer su se sakrila ispod
ma ostavljao vremena niti sredstava da sa sobom
mrtvih tela. 1 2 I u masakru u Srbici/Skenderaj, gde
povedu one starije ljude koji nisu mogli da hoda-
je ubijeno 148 ljudi, smrt je našlo i više starijih lju-
ju. Ponekad su sami stariji ljudi odbijali da odu
di (imena su navedena), starih između 60 i 81 go-
uprkos ubeđivanja drugih članova porodice. Stari-
dinu, kao i jedan invalid star 70 godina. 1 3 U Daga-
ji, koji su pokušali da slede svoje rođake, bili su su-
ćinu/Dragaqine (Suva Reka) specijalna policija je
više slabi da bi se pridružili konvojima, ili da bi
pobila 11 starijih ljudi (između 60 i 90 godina). Je-
otišli do autobuske ili železničke stanice.
dan svedok je čuo policajca koji je rekao: „Pobili
U Prištini je 2. ili 3. aprila jedan policajac ubio smo stare i pobacali ih u bunar". 1 4
čoveka starog 66 godina, koji je bio bolestan i ko-
Stariji ljudi i invalidi su takođe bili sakaćeni, ka-
ga je nosio njegov sin. Policajac je sinu rekao da je
da su ih ubijali. Kada se jedan seljanin 10. aprila
ubio bolesnog čoveka: „Samo da tebi bude malo
vratio u Kladernicu/Klodernice (Srbica), našao je ta-
lakše." 4 U Peći, krajem marta, dok je armija sprovo-
mo 35 tela, među kojima je bilo i telo žene stare 75
dila konvoj raseljenih lica, jedna žena je bila tran-
godina (ime je zapisano), koja je bila rasporena od
sportovana na taljigama koje su vukla dva čoveka.
karlice do grla. 15 Među više ubijenih starijih ljudi u
Jedan čovek koji je na leđima nosio stariju ženu bio
području oko prištinske bolnice, jedan je imao una-
je nateran da je spusti na zemlju, a onda ju je iz pi-
kaženo lice i teško osakaćeno telo. 1 6 Jedan čovek
štolja ubio policajac. 5 U Prištini, pripadnici paravoj-
od 70 godina koga su uhvatili u Plitkoviću/Plitkoviq
nih jedinica su ubili starije ljude koji nisu mogli da
(Lipljan/Lipjan), imao je odsečene prste na rukama
slede ostale. 6 Na dan 1. aprila, kada su stanovni-
i nogama, i tek onda je bio ubijen. 17
štvo sela Drenovce naterali da se iseli (Kosovska Ka-
menica/Kamenice), srpski vojnici su streljali trojicu
seljana koji nisu mogli da idu. 7 U Miruši/Mirushe SpaIjivanje starih Ijudi i invaIida
(Orahovac/Rahovc), jedan stari čovek je ubijen zato Bilo je mnogo izveštaja o tome kako su starije
što nije mogao da izađe iz svoje kuće. 8 U Marev- ljude i invalide ili ubijali i onda spaljivali, ili ih spalji-
cu/Marfc (Priština), pripadnici paravojnih jedinica vali žive, često u njihovim kućama. Na dan 12. apri-
su ubili devedesetogodišnjeg starca koji je bio pa- la, u Grebnu/Greben (Uroševac/Ferizaj) dva kosov-
ralizovan, pa stoga nije mogao da napusti kuću. 9 ska Albanca (stara 105 i 60 godina), potpuno su
Oni koji bi ostali kada su drugi odlazili, često spaljena u svojim kućama. 18 U Makovcu/Makofc
nisu mogli da računaju na milost srpskih snaga. (Priština), 21. aprila tri intervjuisane osobe su pro-
Kada bi vojnici ulazili u kuće - uglavnom ili da is- našle nagorela tela troje rođaka, koji su bili u svo-
teraju ukućane, ili da ih opljačkaju, ili oboje - oni jim osamdesetim godinama, i koji su umrli pošto
bi obično poubijali starije ljude koji bi bili ostavlje- im je bila zapaljena kuća. 19 U mestu Zlatare/Zllata-
ni. Na dan 28. marta, u Crnovrani/Gurbardh (Ora- re (Priština), petoro ljudi (među kojima je bio jedan
hovac), bilo je ubijeno 26 ljudi, i jedna intervjuisa- invalid), bili su pronađeni nagoreli u svojim kuća-
na osoba je videla četiri tela ljudi starijih od 70 go- ma. 20 Na dan 28. marta, u Lešanima/Leshane (Su-

132
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

va Reka), jedan svedok je video kako je neki mešta- ili njihove rođake koji su bili naterani da to po-
nin, Srbin (čije je ime navedeno), odneo ženu staru smatraju. U Drenovcu/Drenoc (Priština), pripadni-
80 godina (ime je navedeno) koja nije mogla da se ci policije ili VJ su skinuli golog sedamdesetrogo-
kreće, i spustio je uz stog šarovine. Šarovinu je ta- dišnjeg oca jednog aktiviste organizacije za ljud-
da zapalio i ženu živu spalio. 21 ska prava, ukrali njegov novac i tukli ga kundaci-
Čak i kada su stariji ljudi mogli da beže jedan ma svog oružja. 2 8 U Nakaradi/Nakarade (Kosovo
deo puta, ponekad su bili ubijeni i/ili zapaljeni. Sre- Polje), jedan stari i nepokretan čovek je bio osta-
dinom aprila, u Vrelu/Vrela (Lipljan), porodica je bi- vljen u kući iz koje je oteto 16 muških članova po-
la prinuđena da za vreme bekstva u jednoj praznoj rodice, a žene su pobegle. Kada su se žene vrati-
kući ostavi iza sebe dvoje starih ljudi, jer ovi nisu bi- le, našle su ga u kući kako plače. Nag je bio vezan
li u stanju da idu dalje. Kasnije je neko našao njiho- za stolicu, a pored njega u sobi je bio opasan pas.
va delimično izgorela tela. 22 U Slovinju/Sllovi (Li- Starac je rekao kako su ga zlostavljali susedi, Srbi
pljan), gde je sredinom aprila bila izvršena cela se- i „Cigani"(Maxhupet).29
rija masovnih ubistava, jedna starija paralizovana Stariji ljudi nisu bili pošteđeni nasilja u mno-
žena je bila ubijena i zapaljena na traktoru. 2 3 U Kra- gim slučajevima. U Petraštici/Pjetershtice (Šti-
ljanima/Kralan (Đakovica/Gjakove), početkom apri- mlje/Shtime), policija je zapalila automobil kosov-
la, pripadnici paravojnih jedinica su ubili dve stari- skog Albanca starog 65 godina, zato što nije imao
je žene i jednog starijeg muškarca koji nisu mogli novca da im da. Pošto su zapalili kola, gurnuli su
da sa ostalima odu prethodne večeri. Žene, od ko- mu glavu kroz prozor kola u plamenu. 3 0 U Do-
jih je jedna imala slomljenu nogu, želele su da siđu njem Gadimlju/Gadime e Ulet (Lipljan), oko 11.
sa traktora, ali im pripadnici paravojnih jedinica to aprila, kosovski Albanac je bio svedok kada su po-
nisu dozvolili. Traktore i tela je spalila policija. 24 licajci udarali stare ljude po ustima, kako bi izva-
dili njihove zlatne zube. 31
Stariji ljudi su bili i batinani. Krajem aprila, u
Smrti koje su bile posledica konflikta i smrti
Prištini, jedna žena stara 70 godina je bila opljač-
u vezi sa ekstremnim životnim uslovima
kana, pretučena i šutirana po celom telu. 3 2 Jedan
Starije osobe su ponekad bivale slučajne žrtve čovek star 74 godine je oktobra 1998. bio odve-
sukoba. U Vranjevcu (Priština), jedan čovek star den u đakovičku policijsku stanicu, gde su ga iz-
72 godine je bio među ubijenima, kada je policija batinali tako zverski da je sledeća dva meseca pro-
pucala u masu ljudi koji su bili isterani iz kuća. 25 U veo u bolnici, gde je na kraju i umro. 3 3
Kojlovici/Kolovice (Priština), početkom aprila kada
je VJ opkolila selo i seljanima naredila da ga napu- Napadi na starije muškarce zato
ste, bilo je mnogo pucnjave u kojoj je jedan stari- što su nosili tradicionalne kape
ji čovek bio ranjen u rame. 26
Ranjivost starijih ljudi je značila da je bilo mno- Stariji kosovski Albanci koji su nosili tradicio-
go verovatnije da baš oni ne izdrže izloženost at- nalne bele kapice (keče ili plis), bili su meta napa-
mosferskim uslovima, glad ili nedostatak nege. U da zbog toga. Ti napadi se mogu definisati kao
napadi na albansku kulturu i tradiciju.
Koliću/Koliq (Priština), krajem aprila, četiri stare
žene su bile u teškim uslovima ostavljene u brdi- Prema jednom izveštaju, neki čovek je bio ubi-
ma. Jedna intervjuisana osoba je čula da je oko 20 jen samo zato što je nosio keče. 34 Drugi svedok je
ispričao kako je grupa kosovskih Albanaca u kojoj
starijih ili paralizovanih ljudi umrlo jer su bili bez
se i on nalazio našla utočište u dolini blizu Turja-
zaklona. Takođe je bilo rečeno da su stariji ljudi
ka/Turkjake (Orahovac), gde su je opkolile snage
posebno patili i u nekim slučajevima umirali u pre-
VJ. Svedok tvrdi da su vojnici, više nego druge, tu-
natrpanim vozovima, ili na granici. 27
kli muškarce koji su nosili plis (keče). 35 Ljude su ta-
kođe udarali po glavi zato što su nosili keče. 36 Ka-
Zlostavljanje starijih ljudi pe su bivale otimane, bacane na zemlju i gažene.
U nekim slučajevima, stari ljudi su bili žrtve zlo- Svedok ih je video kako leže pored puta za Pri-
stavljanja koje je verovatno trebalo ili da kazni njih zren, „sa tragovima krvi i srpskim četničkim sim-

133
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

bolima nažvrljanim na njima". 3 7 Kape su takođe no. 4 3 U Velikoj Kruši/Krushe e Madhe (Orahovac),
viđene na zemlji, u blizini 40 masakriranih tela u jedna intervjuisana osoba je videla kako je polici-
Globočici/Gllobocic (Kačanik), krajem marta. 3 8 U ja ubila jednog dvadesetpetogodišnjeg gluvone-
Cirezu/Qirez (Srbica/Skenderaj), srpske snage su mog čoveka zato što ovaj nije mogao da kaže
pohvatale sve stare ljude i konfiskovale njihove „Živela Srbija". Policajci su mu naredili da uđe u
kapice i gunjeve. 39 bazen s vodom i tu mu pucali u leđa, a zatim su
još jednom pucali u njega iz automatskog oru-
Iznuđivanje novca žja. 44 U Kožici/Kozhice (Srbica), pripadnici para-
vojnih jedinica koji su nosili kaubojske šešire, od-
Iznuđivanje novca, koje je često bilo praćeno veli su u stranu jednog psihičkog bolesnika starog
ubijanjem onih koji nisu imali da daju zahtevanu 25 godina i ubili ga. 4 5 U glavnoj policijskoj stanici
sumu, nije mimoišlo ni stare ljude. Početkom ma- u Prištini, policajci su jednog invalida lisicama pri-
ja, tri pripadnika paravojnih jedinica su pretukla vezali za radijator i tukli ga dok nije bio sav krvav
ženu staru 70 godina u njenoj kući u Gnjilanu. Na i dok nije izgubio svest. 46 U Glogovcu/Gllogoc, 20.
kraju su je ubili. Intervjuisana osoba pretpostavlja aprila, gluvonemi mehaničar je bio ubijen pred
da su se naljutili jer im je žena dala 20 DM, što su svojom ženom i decom. Tada su pripadnici para-
oni smatrali sasvim nedovoljnim. Šutirali su je u vojnih jedinica još i opljačkali mrtvog čoveka. 47 U
stomak. Pala je na kolena, a oni su dvaput pucali slučaju koji je kasnije potvrdio OEBS-MiK, čovek
u nju, u ruku i rame. Na kraju su je ponovo šutira- kome su bila potrebna dva štapa da bi mogao da
li, i žena je umrla u hodniku od zadobijenih povre- se kreće, bio je ubijen jednim metkom u leđa i jed-
da. 40 U Podujevu, jedan čovek od 75 godina (gla- nim metkom u glavu. To se desilo u Baraini/Barai-
va domaćinstva), bio je teško premlaćen kada pri- na (Podujevo), 21. aprila, kada je pokušavao da
padnicima paravojnih jedinica nije bio u stanju da dođe do kamiona kojim bi se odvezao izvan pod-
plati 30.000 DM, a ovi su procenili da on ima taj ručja koje su palile i rušile srpske snage. 48
novac. 41
Druge izjave opisuju kako su rođaci hendikepi-
ranih ljudi pokušavali da spreče pripadnike srp-
Otmice skih snaga da ih ne napadaju. Obično su i rođaci i
Malo izjava govori o otmici i nestanku starijih lica. hendikepirana lica bili premlaćeni, pre nego što su
Na dan 27. marta, u prištinskom naselju Ulpija- ih ostavili na miru. 4 9
na/Ulpiana, jedna nepokretna žena je ukrcana na
traktor, zajedno sa 10 drugih ljudi koji su teško SIučajevi kada se priznavaIo da
hodali. U vreme kada je dat intervju, rođaci još ni- invaIidi nikoga ne ugrožavaju
su znali šta se dogodilo sa t i m ljudima. Nekoliko
Bilo je slučajeva u kojima su srpske snage na neki
dana kasnije, takođe u Prištini, policija je iz konvo-
način priznavale da invalidi ne predstavljaju nika-
ja koji se kretao prema železničkoj stanici otela
kvu pretnju, ali ni tada oni nisu bili uvek pošteđe-
majku jedne intervjuisane osobe, staru 72 godine.
ni zlostavljanja. Bilo im je, na primer, dozvoljeno
Policajci su rekli da će je do stanice odvesti trakto-
da napuste grupu od više stotina ljudi koje su srp-
rom, budući da su skupljali stare ljude, ali traktor
ske snage početkom aprila šikanirale i tukle neko-
nikada nije stigao na stanicu. 42
liko dana u Kraljanima/Kralan (Đakovica), kada su
platili 5 do 15 hiljada DM koje su oni prikupili me-
Napadi na invalide đu sobom. Vojnici su ih ukrcali na kamione i od-
Malo je izjava koje govore da su invalidi alban- vezli direktno na albansku granicu, blizu Prizre-
ske narodnosti bili specifična meta napada, ali ni na. 50 Jedna žena stara 65 godina je opisala kako
oni nisu bili pošteđeni zlostavljanja i ubijanja. su srpske snage u Cirezu uhvatile i počele da tuku
U Brestovcu/Brestoc (Orahovac), 25. marta, njenog sina kome je bilo 28 godina i koji je bio
srpska policija je došla u dom gde su živeli parali- mentalno hendikepiran. Vojnici su i nju najpre
zovani ljudi. Više njih nije moglo da se kreće. Sve- pretukli, a onda joj dozvolili da objasni sinovljevo
dok je video da je najmanje 15 invalida pobije- stanje, pa su prestali da ih tuku. 5 1 Jedan svedok

134
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

koji je bio u invalidskim kolicima opisao je kako ga 24
A/0065; A/0066; A/176.
25
M/1722.
je policajac našao blizu granice i, posle saslušava- 26
M/0739.
nja, odvezao ga u kolima ostatak puta. 5 2 27
M/1174; M/1235.
28
M/1308.
29
M/0534; M/0537.
30
1
Izveštaj službenika za vezu sa policijom OEBS-KVM RC3, 30. ja- M/0280.
31
nuar 1999. A/0285.
32
2
A/0874. Sve pomenute žrtve su imenovane. M/1065.
33
3
A/0995. A/0535.
34
4
M/0762. M/0302.
35
5
A/0736. A/0209.
36
6
A/0421. M/0959.
37
7
A/1045. A/0114; A/1027; A/1294; M/1789.
38
8
A/0834. M/1128.
39
9
M/1458. M/1294.
40
10
A/1114; A/1121. M/01446.
41
11
A/0173. M/0864.
42
12
A/0728. M/0163; M/0377.
43
13
A/0676. A/0921.
44
14
A/1124. A/0118.
45
15
A/1024. M/1267.
46
16
M/1728. M/1418.
47
17
M/1314. A/0921; M/0832; M/1267; M/01418.
48
18
M/0173. OEBS-MiK, PR/0155/99.
49
19
M/1302; M/1438; M/1738. A/1123; M/1294. A/0569; M/0833 i M/1294 kažu da invalidi ni-
20
M/1770. su bili ostavljeni dobrovoljno.
50
21
A/0979. A/0112; A/0168; A/0426; A/0560; A/0970.
51
22
M/0433. M/1294.
52
23
M/0103; M/0917; M/1051. A/0728.

135
Devetnaesto pogIavIje

KOSOVSKI SRBI

Situacija u periodu od razmestanja do glica iz Krajine i drugih delova Hrvatske i BiH bio
evakuacije OEBS-KVM nasilno poslat na Kosovo. U leto 1996. tu je već bi-
lo oko 19.000 srpskih izbeglica. 2 Posle proširiva-
Kada je OEBS-KVM stigla na Kosovo, srpska zajed-
nja oružanog sukoba na Kosovu, od kraja februa-
nica je bila frustrirana usled nesposobnosti među-
ra 1998, pa do kraja prisustva OEBS-KVM, proce-
narodne zajednice da od UČK dobije informaciju njuje se da je oko 20.000 kosovskih Srba, kao i
o sudbini onih Srba koji su nestali nakon otmica ili oko 9.000 srpskih izbeglica napustilo Kosovo u
u nerazjašnjenim okolnostima, za vreme događa- pravcu Srbije. 3 Pravi broj može biti i mnogo veći.
ja tokom leta i jeseni 1998. godine. Misija je bila Veoma je teško dobiti prave brojeve Srba koji su
dočekana sumnjama kosovskih Srba, između napustili pokrajinu za vreme sukoba. Mnogi Srbi
ostalog i zbog negativnog pristupa koji su joj na- se nisu prijavili u užoj Srbiji. Štaviše, zbog zakona
menili srpski državni mediji. Veći deo početnih koji je zabranjivao prodaju srpske imovine licima
sumnji je zamenila oprezna saradnja. U nekim slu- nesrpske nacionalnosti na Kosovu, mnogi Srbi su
čajevima, vlasti su vršile opstrukciju akcija koje su svoju imovinu prodavali na nelegalnom tržištu, ne
bile usmerene da poprave odnose sa srpskom za- obaveštavajući o t o m e vlasti. 4
jednicom. Na primer, šef misije, ambasador Vili- Napadi srpskih i jugoslovenskih snaga bezbed-
jam Voker, planirao je da prisustvuje sahrani še- nosti koji su počeli februara-marta 1998. u regio-
storice mladih Srba, ubijenih 14. decembra 1998. nu Drenice, uglavnom u opštinama Srbica/Sken-
u Peći/Peja, u Panda baru (vidi niže, kao i odeljak deraj, Klina/Klina i Glovac/Gllogoc, označio je po-
o pećkoj opštini u V delu knjige). Pod izgovorom četak bežanja kosovskih civila iz njihovih kuća.
da se radi o razlozima bezbednosti, srpska polici- Broj sela sa stoprocentnim albanskim stanovni-
ja je odbila zahtev. štvom popeo se sa 703 pre početka borbi 1998.
Druge inicijative da se uspostave odnosi sa srp- na 793 u januaru 1999. 5
skom zajednicom su imale više uspeha, uprkos či- Kosovski Srbi su napuštali sela u opštinama
njenici da je velika većina sredstava i pažnje bila Dečani/Decane, Đakovica/Gjakova, Istok/Istog,
usmerena na albansku kosovsku zajednicu, koja je Kosovska Mitrovica/Mitrovice, Obilić/Obiliq, Ora-
OEBS-KVM dostavljala mnogo veći broj žalbi na hovac/Rrahovec, Peć/Peja, Podujevo/Podujeve, Sr-
kršenja ljudskih prava. OEBS-KVM je bila prisutna bica/Skenderaj, Suva Reka/Suhareke, Uroševac/Fe-
na celom Kosovu, sa izuzetkom Leposavića, sever- rizaj i Vučitrn/Vushtrri. Prema podacima srpske
no od opštine Kosovska Mitrovica, gde su verifika- vlade, tokom 1998. bila je zapaljena 201 srpska
tore isterali gradonačelnik i srpski civili. kuća, a 74 su bile potpuno uništene kao rezultat
borbi između UČK i srpskih snaga. 6 Ipak, sve do
avgusta 1998, srpska vlada nije priznavala da po-
RaseIjeni Srbi
stoji ijedno raseljeno lice srpske narodnosti.
Prema popisu od 1991. godine, na Kosovu je žive- Odlazak kosovskih Srba i pripadnika drugih
lo 1.954.747 stanovnika, od čega je Srba bilo manjina nastavio se i posle dolaska prvih verifika-
195.301. 1 Posledica ratova u Hrvatskoj i Bosni i tora OEBS-KVM, oktobra 1998. Kosovski Srbi su,
Hercegovini bila je da je značajan broj Srba, izbe- između oktobra 1998. i marta 1999, napustili ne-

136
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

kih 90 sela u zapadnom i centralnom Kosovu. Po- Srbi su izražavali frustraciju i bes zbog onoga što
sebno su borbe koje su se vodile u opštinama Po- je bilo protumačeno kao propust da se na pravi
dujevo i Kosovska Mitrovica (vidi odgovarajuće način priđe problemu koji je najviše zabrinjavao
odeljke u V delu knjige) imale za posledicu da su srpsku zajednicu, a to je sudbina ljudi koji su ne-
mnoge srpske kuće ostale prazne. 7 stali pošto su bili oteti od strane UČK.
Početkom decembra 1998, grupa rođaka ne-
Srpski civili - žrtve UČK stalih kosovskih Srba je protestovala ispred glav-
nog štaba OEBS-KVM u Prištini, i zahtevala da se
Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, trajao sastane sa šefom Misije, ambasadorom Vokerom.
je unutrašnji sukob između jugoslovenskih i srp- On je pristao, tako da su između decembra 1998.
skih snaga bezbednosti na jednoj, i UČK na drugoj i marta 1999. bila organizovana četiri sastanka
strani, pa su tako obe strane bile podvrgnute oba- ambasadora Vokera sa rođacima nestalih kosov-
vezama odgovarajućih odredaba međunarodnog skih Srba. Na sastanku je bilo najviše Srba iz Ora-
humanitarnog prava. 8 Odredbe Dopunskog pro- hovca, ali je bilo i ljudi iz drugih delova Kosova.
tokola II Ženevskim konvencijama iz 1949. uklju- Kosovski Srbi iz Orahovca su bili rođaci velike gru-
čuju zabranu ubijanja neboraca, nehumanog po- pe ljudi koja je nestala za vreme borbi u t o m kra-
stupanja i širenje straha među stanovništvom. ju, tokom leta 1998.
Jednu od najvećih pretnji srpskom stanovništvu je
Koordinacioni centar (CC) OEBS-KVM (koji je bio
predstavljala UČK.
u nadležnosti prizrenskog regionanog centra) u
Orahovcu, intenzivno se bavio problemom lica ne-
Ubijanje srpskih civila. Bilo je mnogo neidentifiko- stalih 1998, i otmicama koje su bile pripisane UČK.
vanih žrtava u ubistvima koja se na prvi pogled ni- Na inicijativu orahovačkog CC, formiran je Komitet
su dala objasniti. U nekim slučajevima, postojala za nestala lica. U njemu su se nalazili predstavnici
je sumnja da su pripadnici UČK ubijali ne samo obe zajednice, kao i predstavnici OEBS-KVM.
umerene Albance, nego i Srbe koji su bili omiljeni Teško je bilo odrediti tačan broj ljudi koje je dr-
u obe zajednice. Dva incidenta su posebno privu- žala UČK, budući da UČK nije davala nikakvu jav-
kla međunarodnu pažnju. Na dan 14. decembra, nu informaciju o ljudima koji su se kod nje nalazi-
nepoznati naoružani ljudi su ubili šestoricu mla- li u pritvoru. Posebno, ona je predstavnicima
dih kosovskih Srba u Panda baru u Peći. Napad je OEBS-KVM uvek poricala da je uhapsila ili na bilo
protumačen kao osveta za ubijanje 30 pripadnika koji drugi način držala srpske civile. 12 Međutim,
UČK koji su nešto pre toga bili ubijeni dok su ile- otmice civila su se dešavale redovno, pre i za vre-
galno prelazili granicu. 9 Na dan 17. decembra, me prisustva na Kosovu verifikatora OEBS-KVM.
bio je otet i ubijen Srbin, zamenik gradonačelnika Prema podacima jugoslovenskog Ministarstva
Kosovog Polja/Fushe Kosove. UČK je tvrdila da ni- unutrašnjih poslova iz decembra 1998, od pret-
je odgovorna za ubistvo. 10 Zamenik gradonačel- hodnog februara je bilo nestalo 157 srpskih civi-
nika Kosovog Polja je bio umereni srpski političar, la. 13 Prema podacima IRCR, do sredine marta
koji je učinio mnogo da bi se poboljšali socijalni 1999, bilo je 146 lica za koja je bilo rečeno da su
uslovi u t o m području. 1 1 oteta od strane UČK, ili da su na drugi način ne-
Više od 40 ubistava, kako kosovskih Albanaca, stala na terenu koji je kontrolisala UČK. 14 Sudbina
tako i kosovskih Srba, bilo je registrovano u prve najvećeg broja Srba za koje se sumnja da ih je ote-
tri nedelje februara 1999. la UČK ostala je nepoznata sve do evakuacije
OEBS-KVM.15 Brojni Srbi koji su bili nestali za vre-
Otmice koje je vršila UČK. Dok je OEBS-KVM bila me leta 1998. nađeni su mrtvi. 1 6 Na sastancima
prisutna na Kosovu, srpski civili i neki zvaničnici decembra 1998. između Odeljenja za ljudska pra-
ostvarili su i povećali poverenje prema Misiji, što va i Adema Demaćija, političkog predstavnika
je bila posledica nastojanja Odeljenja za ljudska UČK, Adem Demaći je izrazio sumnju da je ma ko-
prava da se strogo pridržava principa nepristra- ji Srbin koji je tada bio otet još u životu, i trenut-
snosti, kao i iskrenih nastojanja da se reše teškoće no se pretpostavlja da je većina njih mrtva. 1 7
mnogih srpskih civila. Međutim, mnogi kosovski Evo nekoliko poznatijih slučajeva otmica.

137
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Snage UČK su blizu Orahovca kidnapovale no- Miroče/Mirace (Vučitrn) bio deljen letak sa potpi-
vinara radio Prištine i njegovog vozača. O njima se som UČK. U letku se seljanima preti nasiljem, ako
nikada ništa nije saznalo. 18 odmah ne napuste kraj. 25 Na dan 6. februara, pa-
Dva novinara Tanjuga su oteta od strane pri- trola OEBS-KVM je srela čoveka koji je tvrdio da je
padnika UČK 18. oktobra 1998. 19 Njihovo osloba- komandant snaga UČK u t o m kraju, i koji je rekao
đanje je usledilo dva meseca kasnije, u čemu je kako je čuo za letak. Tvrdio je da to nije zvanična
pomogao i šef misije OEBS-KVM.20 publikacija, i da njegove snage u regionu nemaju
Na dan 15. februara 1999, u Kosovom Polju su nikakvih agresivnih namera.
oteta dva srpska policajca. Rođaci otetih policaja-
ca su pretili da će upotrebiti silu ako OEBS-KVM Srbi kao žrtve jugosIovenskih/srpskih vIasti
ne preduzme mere da ih oslobodi. 2 1 Sve do svoje
evakuacije, OEBS-KVM je pokušavala da locira PoIicija. Policajci na Kosovu su radili na lokalnom i
otete policajce, ali slučaj nije bio rešen. na regionalnom nivou. Neki policajci su živeli u
UČK je 22. februara izvršila otmicu dva srpska kraju u kome su radili, ali je najveći deo policijskih
stanovnika Bukoša (zapadno od Vučitrna). Jedan snaga radio po principu šestomesečne rotacije, i
od njih je bio do smrti premlaćen, dok je OEBS- često je dolazio na Kosovo iz uže Srbije, gde po-
-KVM uspela da obezbedi oslobađanje drugoga, znavanje kosovskih prilika nije uvek bilo naročito
27. februara. „Komandant zone" UČK je saopštio dobro. Biti za šest meseci prebačen na Kosovo, za
predstavnicima OEBS-KVM da su otmicu izvršili policajca je značilo da će mesto rada menjati sva-
„nekontrolisani elementi". 2 2 U selu Velika Hoča, kih nekoliko nedelja. Zbog svega toga, čak ni ko-
južno od Orahovca, dva brata, Srbina, bila su ote- sovski Srbi nisu imali mnogo vere da će ih policija
ta 27. februara 1999. UČK je najpre priznala da ih zaštiti ako dođe do većih sukoba između kosov-
je zadržala, ali se kasnije ogradila od incidenta. Na skih Srba i kosovskih Albanaca.
dan 1. marta, mrtvo telo jednog od braće, UČK je Veliki broj ljudi je izjavljivao da je srpska polici-
predala OEBS-KVM. Drugi brat je oslobođen živ, ja bila malo aktivna po pitanju zaštite srpskog sta-
ali je bio žestoko pretučen. novništva u borbama tokom leta 1998. Za vreme
Na dan 3. marta, UČK je ubila dva srpska civila juna i jula 1998, bilo je mnogo fizičkih napada na
na „kontrolnom punktu" u selu Mijalić, koje se pripadnike srpske manjine koja je živela na Koso-
nalazi između Prištine i Vučitrna. Dva Srbina su bi- vu. Ubijanja, otmice, pljačkanje kuća, dešavali su
la u potrazi za trećim rođakom, vojnikom VJ koji se u selima sa većinskim albanskim stanovni-
je bio dezertirao i koji je došao da vidi svoju poro- štvom. Neke Srbe su njihovi albanski susedi upo-
dicu koja je živela na Kosovu. Njega je još ranije bi- zoravali o planiranim napadima, i ovi su onda tra-
la uhapsila UČK (o slučaju je opširnije pisano u V žili zaštitu od lokalne policije. Predstavnicima ju-
delu, odeljak o Vučitrnu). goslovenskog Crvenog krsta, policija je često od-
bijala da pruži bilo kakvu pomoć ili zaštitu, i bila
SIoboda kretanja. Jedna od posledica straha, koji je vrlo nevoljna da interveniše. Policija je savetova-
je UČK širila među srpskim stanovništvom, bila je la ljude da se sami brane. Usled toga, ljudi su se
da je njihova sloboda kretanja postala veoma mnogo više pouzdavali u sopstvenu inicijativu, ka-
ograničena. Pošto su se otmice najčešće dešavale ko bi zaštitili i svoje porodice i svoju imovinu.
na ulici ili u autobusima, noću ili rano ujutru, ljudi
su prestali da putuju, ako su iole mogli to da iz- Tortura. OEBS-KVM nije primila nijednu žalbu ko-
begnu, i ostajali su u kućama čim padne mrak. 23 sovskih Srba koja bi se odnosila na slučajeve tortu-
Uveče su ulice bile puste, čak i u većim gradovima. re. To, međutim, ne znači da slučajeva torture nije
Kosovski Srbi su se plašili kako napada civila alban- bilo. Prema podacima beogradskog Centra za hu-
ske narodnosti, tako i napada pripadnika UČK.24 manitarno pravo, u Jugoslaviji je 1998. bilo zabele-
U vezi sa nasilnim iseljavanjem od strane UČK, ženo 500 slučajeva torture, od toga najviše na Ko-
Regionalni centar OEBS-KVM u Kosovskoj Mitrovi- sovu. Iako je većina žrtava bila albanske narodno-
ci je 6. februara dobio obaveštenje o slučaju u ko- sti, kosovski Srbi su takođe bili žrtve torture i zlosta-
me je 10 dana ranije, u selima Gojbula/Gojbuja i vljanja za vreme pritvaranja u policiji. Istražne sudi-

138
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

je, sudije i disciplinarna tela unutar organa reda ni- ćini tih sastanaka. On je odbijao da se predstavi
su istraživali optužbe za torturu, i nisu preduzeli ni- OEBS-KVM i nagovarao rođake za vreme svakog
kakve korake da bi se kaznili počinioci. 26 sastanka.

Propaganda. Odeljenje za ljudska prava OEBS- Služenje vojnog roka. Član 137(2) Ustava SRJ do-
-KVM je imalo snažan utisak da su jugoslovenske zvoljava mogućnost civilnog služenja vojnog ro-
i srpske vlasti podvrgle kosovske Srbe veoma in- ka, kao alternative redovnom služenju. Zakon o
tenzivnoj propagandi. Srpska elita na Kosovu je vojnoj službi, međutim, propisuje vojnu obuku
često imala tesne veze sa političkim krugovima u koja protivreči ustavno garantovanom pravu na
Beogradu i drugim gradovima Srbije. Obični seo- razloge savesti. Civilno služenje traje 24 meseca,
ski srpski stanovnici Kosova su posebno bili neza- dva puta duže nego vojna služba. Zahtev za civil-
štićeni pred dejstvom propagande i dezinformisa- nim služenjem može biti podnet samo za vreme
njem iz Beograda. Srpska zajednica je skoro isklju- prvih 16 dana vojnog roka. Štaviše, prema nedav-
čivo pratila državne beogradske medije. noj odluci vrhovnog suda, ljudi koji su završili voj-
Letak dezinformatorske sadržine koji je bio de- ni rok ne mogu da zbog razloga savesti odbiju du-
ljen tokom marta 1999. predstavlja primer koji žnosti rezervista u armiji, uključujući i bojna dej-
pokazuje stepen organizovanosti i kvalifikovano- stva. 27
sti onih koji su težili da obmanu kosovske Srbe. Na
dan 10. marta letak je bio deljen u Prištini, a tri da- Položaj nakon evakuacije
na kasnije u Prizrenu i Gnjilanu. Letak je podraža-
OEBS-KVM sa Kosova
vao publikaciji OEBS-KVM koja je na engleskom,
srpskom i albanskom objašnjavala koristi od pot- Nema sumnje da je albansko stanovništvo Kosova
pisivanja sporazuma u Rambujeu. Falsifikovana stradalo proporcionalno mnogo više nego kosov-
verzija je bila zaprepašćujuće slična po stilu i izgle- ski Srbi. Ipak, svi događaji koji su se dešavali izme-
du originalnom letku OEBS-KVM, ali je tekst bio đu 20. marta i 9. juna 1999. (od evakuacije OEBS-
izmenjen tako da je davao veoma negativnu sliku -KVM sa Kosova do njenog formalnog ukidanja),
i prostor za dvosmislene interpretacije. Autori fal- nesumnjivo su bili izvor trauma i za srpsko stanov-
sifikata nisu identifikovani. ništvo Kosova. Prema izjavama kosovskih Srba ko-
Primer kosovskih Srba koji su postali žrtve pro- ji su tamo ostali, mnogi su imali osećaj nesigurno-
pagande sopstvene vlade video se na sastancima sti i bezakonja, kao i opšti osećaj užasa i neprav-
između ambasadora Vokera, Odeljenja za ljudska de, zbog brojnih zločina koji su bili počinjeni pro-
prava i rođaka nestalih Srba. Velika većina tih lju- tiv kosovskih Albanaca. 2 8
di su bili obični Srbi koji su generacijama živeli na Od 2764 intervjua, uglavnom sa kosovskim Al-
Kosovu. Otmice su se uglavnom desile za vreme bancima, u mnogima se govori o naoružanim Sr-
letnjih i jesenjih meseci 1998. godine. Za službe- bima koji su učestvovali u zločinima protiv alban-
nike OEBS-KVM je bilo bolno i teško da se susret- skog stanovništva Kosova, od 20. marta do 8. ju-
nu sa rođacima nestalih i da im objasne da ima ve- na 1999. Za detaljniji opis srpskih/jugosloveskih
oma malo izgleda da ikoga ko je nestao u t o m pe- snaga koje su bile relevantne u kontekstu ljudskih
riodu pronađu živog. Pa ipak, oni su uvek iznova prava vidi 3. poglavlje. Kosovski Albanci su govo-
dolazili sa „novim podacima", da su njihovi rođa- rili da su među počiniocima prepoznali mnoge lo-
ci bili viđeni na t o m i t o m mestu. Zamerali su kalne stanovnike srpske narodnosti, ponekad lju-
OEBS-KVM da odbija da se konfrontira sa UČK, da de iz svog sela, ili čak svoje susede. Ovakvih izve-
od kosovskih Srba skriva informaciju i t o m e slič- štaja je mnogo u celom V delu ove knjige. Ipak, bi-
no. Njihovi politički predstavnici iz Beograda i po- lo bi pogrešno ako bi se ovi izveštaji smatrali „ce-
licija su usvojili politiku prebacivanja odgovorno- lom pričom". U stvari, među intervjuima se može
sti sa sebe na OEBS-KVM, i rekli su kosovskim Sr- naći mnogo priča o srpskim civilima koji su sami
bima da OEBS-KVM ima odgovore. Čovek koji je mnogo rizikovali da bi pomogli i zaštitili kosovske
sudeći prema ponašanju zastupao druge, očigled- Albance.
no neki beogradski političar, bio je prisutan na ve-

139
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Srpski civiIi koji rizikuju da bi doma, srpski sused se za njih zauzimao, ali su mu
zaštitiIi kosovske AIbance vojnici naredili da uđe u svoju kuću, preteći da će
ga ubiti. 3 7
Među izveštajima u kojima se opisuju kosovski Srbi
U još jednom slučaju u Kosovskoj Mitrovici,
koji su pokušavali da zaštite kosovske Albance, po-
pripadnici srpskih paravojnih jedinica su upali u
sebno veliki broj pominje susede. Ipak treba prime-
kuću albanske porodice i počeli da tuku dvojicu
titi da ima još više izjava u kojima se govori o ko-
od ukućana. Sused Srbin je intervenisao i rekao
sovskim Albancima koji su videli svoje srpske suse-
vojnicima da prestanu. Ovi su onda zapretili da će
de naoružane, često u uniformi, kako se pridružu-
ubiti i njega, zajedno sa celokupnom albanskom
ju grupama počinilaca zločina. 29 OEBS-KVM je u vi-
porodicom. 3 8
še navrata bila obaveštena da su VJ ili paravojne je-
U gnjilanskoj opštini, jedan Srbin je došao kod
dinice davale oružje seljanima srpske narodnosti. 30
svojih albanskih suseda da vidi da li njihova poro-
Ima mnogo izbeglica koje su izjavile kako su ih
dica ima potrebe za lekarskom pomoći, pošto su
njihovi srpski susedi upozorili da će se izložiti veli-
pripadnici paravojnih jedinica premlatili dva njena
koj opasnosti ako ostanu, i koji su im savetovali da
člana i nogama izudarali jednu ženu. 39
odu. 3 1 Štaviše, ima izveštaja da su kosovski Srbi,
Dok je išao ulicom sa jednim svojim srpskim
iskreno ne mogavši da zamisle užase koji će se de-
susedom, kosovskog Albanca su zaustavili naoru-
siti, pokušavali da ubede prijatelje albanske na-
žani ljudi u maskirnim uniformama. Vređali su ga
rodnosti da im se ništa neće dogoditi ako osta-
i rekli da bi ga ubili, da ga nije pratio njegov srp-
nu. 3 2 Stanovnik malog sela u okolini Gnjilana je
ski prijatelj. 40
rekao OEBS-KVM da je imao utisak kako Srbi u se-
U kući jednog kosovskog Albanca bilo je sklo-
lu nisu bili zadovoljni kad su videli kako Albanci
njeno oko 40 raseljenih lica. Na dan 28. marta, je-
napuštaju selo. 33 Drugi svedok je ispričao kako
dan rezervista policije i još pet teško naoružanih
mu je bilo rečeno kako je „visoko postavljeni" član
ljudi, dva civila, dva vojnika VJ i jedan policajac,
srpske zajednice u Orahovcu pokušao da zaštiti
kucali su na njegova vrata. Sa druge strane se po-
mesne civile albanske narodnosti. 3 4
javio sused Srbin da ih pozdravi i da ih pozove na
Slede primeri u kojima se vidi kako su se kosov- kafu. Svi su otišli do obližnjeg bara, a srpski sused
ski Srbi izlagali opasnosti i drugim kršenjima ljud- je onda poslao nekoga da kaže albanskoj porodi-
skih prava, pokušavajući da pomognu kosovskim ci i drugim raseljenim licima koji su tamo bili, da
Albancima i da zaštite one koje su lično poznavali. odu što brže mogu. 4 1
Za vreme talasa proterivanja u Kosovskoj Mi-
Jedan rezervista srpske policije je u Vitini/Viti,
trovici, kosovski Albanci koji su živeli u mešovitim
posmatrao incident u kome su pripadnici paravoj-
naseljima i zgradama izgleda da su bili posebno
nih jedinica odveli oca njegovog suseda. Kosovski
na nišanu srpskih snaga. 35 Jedan izbeglica je ispri-
Srbin se ponudio da prati svog suseda u Pozara-
čao kako je za vreme proterivanja kosovskih Alba-
nje/Pozzaran, gde su bile stacionirane paravojne
naca iz kuće u kojoj je on živeo, njegov srpski su-
jedinice, da bi tražio svog oca. Pronašli su oca is-
sed pokušavao da zaštiti njegovu porodicu govo-
pred policijske stanice, gde su ga tukli pripadnici
reći kako su oni već otišli, ali su se policajci slede-
paravojnih jedinica. Kosovski Srbin se zauzeo i
ćeg jutra vratili i otkrili da je porodica još uvek ta-
ubedio pripadnike paravojnih jedinica da puste
mo. 3 6 Nema izveštaja o mogućim posledicama
njegovog suseda. 42
kojima je bio izložen Srbin koji je pokušao da za-
štiti albansku porodicu.
Kosovsi Srbi koje je OEBS-KVM
Takođe u Kosovskoj Mitrovici, prema iskazu dru-
intervjuisaIa u Makedoniji
gog izbeglice, jednog kosovskog Srbina su vlasti
naznačile da kontroliše ulicu. On je bojom nacrtao Manji broj kosovskih Srba je izabrao da napusti
srpski znak (krst sa četiri slova s) na fasadama Kosovo između 20. marta i 8. juna 1999. Izbegli-
albanskih kuća, u pokušaju da zaštiti porodice ko- ce albanske narodnosti su izvestile da su primeti-
sovskih Albanaca pred napadima policije i VJ. Kada le i kosovske Srbe koji su se zajedno sa kosovskim
su svedok i njegova porodica bili isterivani iz svog Albancima kretali prema granici, ali da su srpske

140
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

snage ove ljude poslale natrag. Od onih koji su njega zauzeo jedan vojnik koji je uspeo da spreči
prešli granicu sa Makedonijom, OEBS-KVM je in- da se to desi. 45
tervjuisala njih petoro. Oni kao razlog za napušta- Jedna kosovska Albanka koja je bila vezana za
nje Kosova navode opšti strah, kao i strah od svoja invalidska kolica, i koja je morala da ostane
bombardovanja NATO. Oni su takođe izrazili pesi- u svojoj kući u Kožici/Kozhice (Srbica), krajem
mizam povodom bilo kakvog budućeg života sa marta, kada su srpske snage najpre granatirale i
kosovskim Albancima na Kosovu. Jedna kosovska zatim ušle u selo, zamolila je mladog srpskog voj-
Srpkinja je rekla da u područjima sa većinskim al- nika da pozove natrag njenu majku i sestru koje
banskim stanovništvom, kosovski Srbi ne mogu su zajedno sa drugima bile odvedene u dvorište.
da se kreću ulicama, zbog straha od razljućene al- Vojnik je to učinio, rekao im svoje ime, i pitao za
banske mladeži. Ona se najviše plašila za svog še- ženu koja je bila ubijena minobacačkom vatrom, i
snaestogodišnjeg brata, koji bi morao ili da se pri- rekao „da mu je strašno kada čuje kako je ostavi-
druži vojnicima, ili da postane meta UČK. (Treba la troje dece". Kada su pripadnici paravojnih jedi-
zabeležiti da su se i mnogi kosovski Albanci plaši- nica konfiskovali njihove dokumente, on ih je vra-
li UČK, zbog velikih pritisaka koje je ova na njih vr- tio, a njegovi ljudi su odneli ženu i njena invalid-
šila da joj se pridruže.) 43 ska kolica u džamiju, gde su stariji ljudi i invalidi
ostali osam dana. On je sredio da dva traktora
Slučajevi kada su se pojedini pripadnici prevezu ranjene i invalide. Pripadnici VJ su u dža-
miju donosili hranu, vodu i lekove. Onda su ih pre-
jugoslovenskih i srpskih snaga zauzimali
bacili u drugo selo, govoreći da je za njihovu si-
da spreče kršenje međunarodnih
gurnost bolje tako, budući „da mnogo ljudskog
humanitarnih standarda
đubreta danas nosi oružje". 4 6
Napomena u ovom izveštaju o pripadnicima srp- Jedan izbeglica je ispričao OEBS-KVM kako je
skih snaga koji su se ponašali u skladu sa odgova- početkom aprila u selu Žegra/Zheger (Gnjilane),
rajućim humanitarnim pravom, predstavlja poku- video kako je komandant policije intervenisao da
šaj da se unesu nijanse koje pomažu da se stekne spreči nekog Srbina, moguće pripadnika paravoj-
kompleksnija slika sukoba. Sledeći kratki navodi iz nih jedinica, da ne ubije kosovskog Albanca. 4 7 U
izjava izbeglica pokazuju da su neki pripadnici Lapljem Selu/Fshati Llap, sredinom aprila, srpski
jugoslovenskih i srpskih snaga u nekim slučajevi- civili su odveli dve mlade Albanke, ali je policija
ma reagovali u skladu sa principima zaštite civila naterala civile da puste žene da idu, i onda ih je u
po međunarodnim humanitarnim standardima i policijskim kolima dovezla natrag njihovoj porodi-
da su pokušavali da spreče kršenja ljudskih prava. ci. (Delovanje u selu Zegra jedne nekontrolisane
Imajući u vidu obilje dokaza da se radilo o jedinice dobrovoljaca pominje se u 3. pogla-
sistematskoj i planiranoj kampanji protiv kosov- vlju.) 4 8 Druge izbeglice su izvestile OEBS-KVM o
skih Albanaca, koja je bila naređena i podsticana incidentima u kojima bi se jedan policajac zauzi-
sa najvišeg državnog nivoa, 44 neki od ljudi o ko- mao da zaustavi kršenje ljudskih prava od strane
jima će biti reč verovatno su delovali nasuprot nekog od njegovih kolega. 49
zapovestima.
Treba takođe zabeležiti da mnoge od ovih izja-
1
va pokazuju kako su - iako veliki deo izjava izbe- Prema popisu iz 1991, koji je pouzdan što se tiče srpskog stanov-
ništva na Kosovu. Što se pak albanskog stanovništva tiče, broje-
glica ukazuje na to da su VJ, policija, paravojne je-
vi su samo približni, jer su kosovski Albanci bojkotovali popis.
dinice i naoružani civili delovali zajednički - u ne- 2
Noel Malcolm, Kosovo - A Short History, London: MacMillan,
kim slučajevima nailazili na veliko neslaganje i 1998), str. 353.
3
UNHCR Priština.
opoziciju delova jednih jedinica u odnosu na ono 4
Centar za humanitarno pravo, Priština.
što su činile neke druge. 5
Izveštaj UNHCR od 30. januara 1999, podaci iz izvora jugoslo-
Krajem aprila, šest vojnika VJ je zaustavilo jed- venskih vlasti.
6
Brojeve je sapštio direktor Centra za regionalni razvoj Vlade
nog kosovskog Albanca kada se ovaj vraćao svo-
Republike Srbije.
joj kući u selu Donje Ljupče/Lupqi i Poshtem (Po- 7
OSCE-KVM, „ M o n t h l y Report on the Stuation in Kosovo pursu-
dujevo). Neki od njih su hteli da ga ubiju, ali se za ant to the Requirements set o u t in United Nations Security Co-

141
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

23
uncil Resolutions 1160 i 1203 - Mid-February 1999 - 20 March UNHCR.
1999". 24
Human Rights Watch.
8
Za pravne definicije stanja oružanog sukoba vidi 2. poglavlje 25
OSCE-KVM Report, Period covering 6-7 February 1999.
ovog izveštaja. 26
Komitet protiv torture, „Saveti i preporuke", 18. novembar
9
Centar za humanitarno pravo, Izveštaj o ljudskim pravima za 1998.
1998. 27
Amnesty International, Concerns in Europe, EUR 01/02/97.
10 28
OSCE-KVM Report „Destabilization in Kosovo", 31 January OSCE-MiK, Human Rights Officer, 6 October 1999.
1999, Fusion. 29
Između ostalih A/0295; A/0342; A/0656; A/0634; A/0995;
11
OSCE-KVM Report „Destabilization in Kosovo", 31 January A/1104; M/0011; M/0124; M/0284; M/0392; M/0534; M/0797;
1999, Fusion. M/0928; M/1098; M/1107; M/1171; M/1614.
12
OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Meetings w i t h A d e m 30
A/0295; A/1023; M/0162; M/1287.
Demaci, Political Representative for the UCK, December 1998. 31
A/0027; A/0361; A/0426; A/0436; M/0018; M/0460; M/0605.
13 32
Jugoslovensko ministarstvo unutrašnjih poslova, decembbar A/0192; M/1180.
1998. 33
M/0261.
14
OSCE-KVM, „ M o n t h l y Report on the Stuation in Kosovo pursu- 34
M/0366.
ant to the Requirements set o u t in United Nations Security Co- 35
A/0158; M/0207.
uncil Resolutions 1160 i 1203 - Mid-February 1999 - 20 March 36
M/1507.
1999". 37
A/0191.
15 38
Human Rights Watch. M/1181.
16
Na dan 9. septembra 1998, policija je otkrila tela 34 Srbina i Cr- 39
M/1239.
nogorca u masovnoj grobnici u selu Glođane, blizu jedne baze 40
M/0112.
UČK. Vlasti su tvrdile da su 27. avgusta 1998. otkrile masovne 41
M/0493.
grobnice Srba i Crnogoraca, i delimično spaljena tela u blizini 42
M/1499.
Kličke, i u rudniku Volujak. 43
M/0974; M/1056; M/1531.
17 44
Izveštaj sa sastanka. Vidi ICTY, „ I n d i c t m e n t Milosevic & thers ('Kosovo')", IT99-37,
18
Human Rights Watch, „Serbian Journalist and driver Missing in 24 May 1999, Cherges.
Kosovo", Press Release August 1998. 45
M/0859.
19 46
Human Rights Watch, „Serbian Journalists" Detention Con- M/1267, koji se sastoji od izjava tri sestre, uključujući i ženu-in-
d e m n e d " , Press Release October1998. valida.
20
Centar za humanitarno pravo, Izveštaj o ljudskim pravima 1998. 47
M/0401.
21 48
OSCE-KVM, Operations, „Dauly Sitrep 15 February 1999" (in- M/1085.
terni dokument). 49
Na primer A/0531.
22
OSCE-KVM, „ M o n t h l y Report on the Stuation in Kosovo pursu-
ant to the Requirements set o u t in United Nations Security Co-
uncil Resolutions 1160 i 1203 - Mid-February 1999 - 20 March
1999".

142
Dvadeseto poglavlje

KOSOVSKI „CIGANI" (Maxhupet) - ROMI

Uvodna napomena: terminologija 1 mi/"Cigani" se ovde takođe koristi kada se govori o
zvaničnom jugoslovenskom popisu stanovništva.
Odluka da se u o v o m izveštaju upotrebi termin Ci-
gani (Maxhupet) odražava problem koji na Koso-
Pozadina
vu postoji prilikom pokušaja identifikacije grupe
lica koja inače m o g u biti, u terminolgiji koju je pri- Više grupa koje su ovde zajedno opisane kao ko-
hvatila OEBS, klasifikovana (od strane ljudi koji ne sovski Cigani (Maxhupet) različito same sebe
pripadaju grupi) kao Romi. Nešto niže je objašnje- shvataju, i imaju različite lingvističke i verske tra-
no (vidi: „Pozadina"), da se samo jedna takva gru- dicije. 3 Ove grupe same sebe identifikuju sasvim
pa sama identifikuje kao „Romske narodnosti", različito.
dok se drugi definišu preko mnoštva naziva i po- Takozvani „etnički Romi", sami sebe identifiku-
vezivanja. Odluka o korišćenju terminologije od- ju kao Romi i kao svoj jezik koriste romale, a tako-
ražava veštački aspekt korišćenja termina Romi, đe govore srpski i albanski. Oni su ponosni na sop-
kako bi se pokrila realnost naroda koji se sastoji stvenu kulturnu tradiciju i vezuju se za zajednice
od ovih različitih grupa. Ovaj termin ne dolazi ni Roma u drugim zemljama (među njima živi i manja
od pripadnika same etničke grupe, niti od naroda katolička romska zajednica, blizu hrvatske zajedni-
za koje je termin Romi danas u tekućoj upotrebi. ce na Kosovu, kod Lipljana, 4 kao i jedna grupa ko-
Izbor f o r m u l e „ C i g a n i " (Maxhupet, j e d n i n a ja vodi nomadski život, i koja je poznata kao „Čer-
Maxhup) je prema našem osećaju još ponajbolje gari", koja je pravoslavne vere i govori srpski).
preneo terminološki odraz identifikacije ove gru- Aškalije govore albanski i žive blizu kosovskih
pe u očima drugih, onako kako se u lokalnom Albanaca, sa kojima su se oduvek i identifikovali.
kontekstu koristi i kako ga upotrebljavaju kosov- Egipc'ani, koje m n o g i smatraju Aškalijama,
ski Albanci u izjavama koje su davali OEBS-KVM. 2 govore albanski, ali tvrde da su u početku došli iz
(Engleski izraz „Gypsy", koji je upotrebljen u iz- Egipta. Njih kosovski Albanci smatraju Maxhupet,
veštaju, najviše se približava albanskom terminu a jugoslovenski režim je stvorio pre oko 10 godi-
Maxhup, koji najveći broj kosovskih Albanaca na poseban grupni identitet, što je svojevremeno
uglavnom koristi za ovu vrstu identifikacije koja se trebalo da pojača sliku o multietničkom, a ne al-
zasniva na atributima poput boje kože ili kulturnih banskom Kosovu. Veruje se da je u t o m e izvesnu
razlika, mada postoje i drugi albanski termini sa ulogu igrao i napor samoidentifikacije, kako bi se
ekvivalentnom konotacijom koji se koriste u nekim izbegao pogrdan naziv Maxupet, i kako bi se raz-
delovima Kosova, kao i srpski termin Ciganin.) likovali od „etničih Roma" koji govore romale. I
Kao što je rečeno, skoro sve informacije u Aškalije i Egipćani su islamske vere.
o v o m poglavlju potiču iz intervjua sa izbeglicama, Kosovski Albanci i kosovski Srbi podjednako tre-
kosovskim Albancima. tiraju sve grupe „Cigana" (Maxhupi) kao različite
Kada se govori o izveštavanju OEBS-KVM o raz- od sebe, uprkos različitog stepena integracije. Kao
ličitim grupama koje su predmet ovog poglavlja, što je to slučaj u većini zemalja centralne i istočne
ipak, zadržan je termin Romi, kao standardni ter- Evrope, kosovski Albanci i kosovski Srbi smatraju
min u upotrebi OEBS i OEBS-KVM. Formula Ro- Cigane/Maxhupet za građane nižeg ranga. 5

143
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

Stanovništvo Brojne izjave albanskih izbeglica koje su prešle
granicu sa Albanijom ili Makedonijom pominju
Iako je teško precizno odrediti tačan broj Ro-
kosovske „Cigane" (Maxhupet), kao ljude koji su
ma/"Cigana" koji su živeli na Kosovu pre sukoba i
imali aktivnu i dobrovoljnu ulogu na strani srpskih
do juna 1999, neke romske izbeglice sa Kosova i
i jugoslovenskih snaga za vreme sukoba. Kosovski
Srbije, koje žive u trećim zemljama, tvrde da ih je
„Cigani" (Maxhupi) se pominju kao policajci, kao
bilo 100 do 150 hiljada. 6 Jugoslovenski popis sta-
pripadnici paravojnih jedinica, takođe i kao nao-
novništva iz 1991. je utvrdio da je broj Roma/"Ci-
ružani civili. Mnogi od ovih izveštaja potvrđuju je-
gana" na Kosovu 45.000. Mnogi se nisu deklarisa-
dan drugog i sasvim su verovatni.
li kao Romi/"Cigani", ili zato što su osećali da su
Optužbe da su se neki kosovski „Cigani"
potpuno integrisani u albansku ili srpsku zajedni-
(Maxhupet) svrstali na stranu Srba za vreme NA-
cu, ili zato što bi upisivanje kao Roma moglo da
TO vazdušnih napada i proglašenog ratnog stanja
spreči njihovu dalju integraciju i na taj način ih li-
u Jugoslaviji, sve do juna 1999, kao i da su uče-
ši osnovnih prava. 7 Prema podacima popisa iz
stvovali u kršenju ljudskih prava kosovskih Alba-
1991, romske/"ciganske" zajednice se mogu naći
naca, ocrnile su romsko stanovništvo Kosova u ce-
u skoro svim opštinama na Kosovu.
lini. Ove optužbe su od tada, u periodu koji je iz-
van ovog izveštaja, postavile kosovske Rome u ve-
Podaci koje je prikupla OEBS-KVM oma tešku poziciju.
Malo od podataka koje je OEBS-KVM prikupila do
20. marta 1999. odnosi se na kršenje ljudskih pra- Kosovski „Cigani"(Maxhupet) koji
va pripadnika romske zajednice, 8 i nema nijednog su stradali u periodu između
podatka o žalbama samih Roma koje bi oni direkt- 20. marta i 9. juna
no uputili OEBS-KVM. Osoblje OEBS-KVM je činilo
Premda, kao što je primećeno, ne postoje izjave o
napore da uspostavi odnose sa predstavnicima Ro-
kršenjima ljudskih prava kosovskih Roma, i koje bi
ma. Ovi kontakti se, ipak, nisu razvili u dovoljnoj
sami Romi davali OEBS-KVM, u nekim slučajevima
meri, i nije došlo do međusobne razmene informa-
se i iz izjava kosovskih Albanaca može zaključiti da
cija pre evakuacije OEBS-KVM. Romske zajednice su
su i „Cigani" (Maxhupet) bili žrtve kršenja ljudskih
na OEBS-KVM često gledale sa podozrenjem. 9
prava. Jedan „Ciganin" (Maxhup) je bio među
Nakon 2. marta, masovna prisilna iseljenja, ko-
dvojicom ubijenih i unakaženih ljudi, kada je po-
ja su sprovodile jugoslovenske i srpske snage,
kušao da se kod policije zauzme da njegovog al-
uglavnom su pogađala kosovske Albance, mada
banskog kolegu 17. marta u Prištini policajci ne
je poznato da je bilo i Roma koji su bili nasilno
odvedu. 1 0 Pripadnici paravojnih jedinica su 26.
proterani ili su sami pobegli. Većina takvih je ve-
marta 1999. u Nagovcu/Nagofc (Priština) istovre-
rovatno otišla na sever, u Srbiju i Crnu Goru, a za-
meno pobili jednu romsku i jednu albansku poro-
tim u treće zemlje. Teško je odrediti u kom stepe-
dicu. 11 Jedna intervjuisana osoba iz Kačanika/Ka-
nu su kosovski Romi bili prisutni među izbeglica-
canik ispričala je da je suseda, kosovskog „Cigani-
ma sa Kosova u Albaniji i Makedoniji - među koji-
na" (Maxhup), 28. marta ubio snajperista. 12
ma je OEBS-KVM posle 20. marta prikupljala izja-
ve - pošto se veruje da su se mnogi prijavili kao
kosovski Albanci, plašeći se da ne budu tretirani Optužbe protiv „Cigana"(Maxhupet)
izdvojeno. Romi koji su u Albaniju ili Makedoniju Kosovski Albanci su optuživali romsko stanovni-
stigli za vreme masovnog proterivanja obično su štvo Kosova za kolektivnu saradnju sa jugosloven-
bili ili suviše uplašeni da razgovaraju sa bilo kime, skim i srpskim snagama. Govorili su da su ovi uče-
ili su bili primorani da odu dalje. stvovali u ubijanjima, „pljačkanjima i krađi kada bi
Zbog svih ovih razloga, OEBS-KVM nije od sa- se ukazala prilika", iznuđivanju novca i dragoce-
me romske populacije Kosova prikupila nikakve nosti, kao i u transportu i pokopavanju žrtava u
podatke koji bi se ticali njenog položaja u periodu masovne grobnice.
koji pokriva ovaj izveštaj.

144
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

Učešce Roma u kršenju ljudskih prava šla u kuću kosovskog Albanca u Đakovici i rekla
svim ukućanima da je napuste bez odlaganja. Za-
U svim slučajevima u kojima su romski policajci,
t i m su se policajci dali na krađu imovine. U krađi su
pripadnici paravojnih jedinica ili naoružani civili
učestvovali i „Cigani"(Maxhupet). 1 9 U prištinskom
pomenuti kao učesnici ubijanja kosovskih Albana-
naselju Sunčani Breg/Bregu i Diellit, 29. aprila, „Ci-
ca, kaže se da su delovali zajedno ili u prisustvu ju-
gani"(Maxhupet) su viđeni kako pod zaštitom po-
goslovenskih i srpskih snaga.
licije pljačkaju prodavnice albanskih vlasnika. 20
U nekoliko incidenata u kojima se govori o „Ci-
g a n i m a " ( M a x h u p e t ) kao počiniocima kršenja
Njih četvorica su provalili u kuću i sve nas po-
ljudskih prava, navode se njihova imena. Jedan
zvali da izađemo u dvorište. Jedan od njih je
svedok je tvrdio da je 18. aprila u Prištini 10-15
bio „srpski Ciganin", sin (toga i toga, ime je
muškaraca bilo izdvojeno iz mase od 3-4 hiljade
navedeno) iz iste ulice. On je bio rezervista. 21
seljana, i pobijeno, uglavnom rafalima iz auto-
matskog oružja. Ubistva je obavila grupa od pet
pripadnika paravojnih jedinica, i među njima se Problemi oko načina na koji kosovski
nalazio jedan Ciganin(Maxhup) čije je ime zabele- Albanci identifikuju „Cigane" (Maxhupet)
ženo. 13 Jednom prištinskom policajcu, koji je opi- kao počinioce
san različito kao „Ciganin", ili „srpski Ciganin", Kao što je rečeno, u mnogim izjavama koje je pri-
ime je pomenuto u tri izjave (u jednoj se precizira kupila OEBS-KVM, lica identifikovana kao „Ciga-
u kojoj je policijskoj stanici radio). Za njega se ka- ni" (Maxhupet) učestvovala su u kršenju ljudskih
že da je učestvovao u proterivanjima, iznuđivanju prava. Ipak, treba zabeležiti i to da među kosov-
novca, batinanju ili ubijanju, tokom aprila i počet- skim Albancima postoji otvorena predrasuda pro-
kom maja. 1 4 U Ribniku/Rimnik (Vitina), 18. aprila, tiv „Cigana" (Maxhupet) i negativno gledanje na
jedan svedok je video pripadnike paravojnih jedi- njih. Neki kosovski Albanci su verovali da su se
nica i jednog „Ciganina"(Maxhup) (ime je zabele- „Cigani" (Maxhupet) t o k o m poslednjih godina bi-
ženo), koji su zajedno pljačkali kuće. 15 U jednom li svrstali uz Srbe nadajući se da će dobiti bolja za-
incidentu koji se desio 27. marta, 6 ili 7 blindira- poslenja (kosovski Albanci su, ipak, smatrali da ni
nih vozila i 15 pincgauera je opkolilo selo Crkvena Srbi ne vole „Cigane", nego da su ih samo iskori-
Vodica/Palaj (Obilić). Među počiniocima (16 poli- stili). U izjavama kosovskih Albanaca se ne može
cajaca i pripadnika paravojnih jedinica), dva „Ci- isključiti uloga predrasuda kao faktora identifika-
ganina"(Maxhupi) su pomenuta po imenu. 1 6 cije „Cigana" (Maxhupet) kao počinilaca u nekima
od incidenata o kojima izveštavaju.
Video sam policajca u jednostavnoj plavoj uni- U nekim slučajevima, počinioci su bili idetifiko-
formi i jednog vojnika u maskirnoj uniformi ka- vani kao „Cigani" (Maxhupet) isključivo na osno-
ko ulaze u kuću (zabeleženo je ime vlasnika ku- vu boje kože. Takva"identifikacija" je veoma pro-
će) preko puta, i odvode ga iza zgrade... Video bematična. U jednom intervjuu, trinaestogodišnji
sam kako od njega uzimaju lične isprave i kako dečak opisuje seriju događaja koja je počela čar-
mu onda govore da ide u potok; dok je silazio kom između policije i UČK. Pošto se UČK povukla,
u potok, vojnik je na njega pucao iz puške... policija je upala u njegovu kuću, i njegov otac je
Policajac je živeo u mojoj zgradi, na sedmom bio ubijen:
spratu. Bio je „Ciganin" (ime je zabeleženo). 17
Ušla su četiri policajca. Dvojica su nosila crno-
Mnoge izjave navode da su se „Cigani" (Maxhu- zelene maskirne uniforme, sa srpskom zasta-
pet) pridružili srpskim snagama u proterivanju i vom na ramenima (izjava pominje „policijske
otimačini čije su žrtve bili kosovski Albanci. U Pri- oznake sa dva orla na njima, kao na jugosloven-
štini, 24. marta, za vreme nasilnog iseljavanja ko- skom pasošu"). Nisu bili maskirani. Druga dvoji-
sovskih Albanaca, pripadnici policije i VJ su krali po ca nisu imala uniforme, nego su bila u civilnom
ispražnjenim kućama, a onda naredili „Ciganima" odelu sa crnim maskama na licu (svedok misli
(Maxhupet) da ih unište. 18 Policija je 28. marta do- da su bili Cigani). U izjavi svedok kaže: „Prepo-

145
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

znao sam tamnu kožu oko očiju, kao kod onih red kamiona, i Cigani su pobacali tela u jamu.
Cigana koji žive pored vaše kancelarije (kancela- Buldožer je onda prekrio jamu blatom. 2 5
rije OEBS-KVM u njegovom gradu), iza policij-
ske stanice. Ove sam Cigane ranije video u po-
1
licijskim uniformama i sa Sivim vukovima." 2 2 Iz preporuka ekipi OEBS/ODIHR koja je odgovorna za ovaj izve-
štaj, a koje su sastavili ljudi iz OEBS zaduženi za kontakt za Ro-
mima i Sinti (CPRSI). Interni m e m o r a n d u m OEBS/ODIHR, 15. i
U drugom incidentu gde je „Ciganin"(Maxhup) po- 18. oktobar 1999. Izdavač srpskog prevoda izveštaja je odlučio
menut da je zajedno sa srpskim snagama i paravoj- da se pridržava terminologije koju je koristila OEBS, iako se ona
ne podudara sa uobičajenom praksom u Srbiji, prihvatajući
nim jedinicama učestvovao u iznuđivanju novca i razloge sastavljača izveštaja. Nažalost, na taj način nije mogla
ubijanju jednog čoveka, počinioci su ovako pisani: biti uklonjena razlika između veoma negativno obojenog ter-
„Jedan od pripadnika paravojnih jedinica je bio mina „Ciganin" i znatno neutralnijeg „Gypsy".
2
Izjave koje je prikupljao personal OEBS-KVM nisu beležene na
mali, debeo, sa brkovima, sa dve debele ogrlice,
albanskom, nego na engleskom, tako da nije zabeleženo koji
kao Ciganin. Drugi Ciganin je uvek bio sa njegove su termini u njima zaista korišćeni. U pisanim izjavama se po-
desne strane." 23 Ova izjava se može posmatrati za- javljuju i „Gypsy" i „Roma", ali se može pretpostaviti da je iz-
bor termina pravio ili službenik OEBS-KVM ili prevodilac.
jedno sa pričom kosovskog Albanca koji je jednoj 3
UNHCR/OSCE „Second Assessment of the Situation of Ethnic
intervjuisanoj osobi rekao kako su njemu i nekim Minorities in Kosovo", para. 38, 6 September 1999.
drugima, pripadnici paravojnih jedinica naredili da 4
UNHCR/OSCE „Second Assessment of the Situation of Ethnic
kopaju masovni grob; Srbi su, rekao je, mislili da je Minorities in Kosovo", 6 September 1999.
5
Preporuka OEBS/CPRSI osoblju koje je radilo na sastavljanju
on „Ciganin"(Maxhup), jer je imao tamnu kožu. 24
ovog izveštaja, interni m e m o r a n d u m OEBS/ODIHR, 15. oktobar
1999.
6
Učešce „Cigana"(Maxhupi) u prikupIjanju i Podatak sa Konferencije za mir balkanskih Roma, 18-19. j u n
1999, Sofija, a koju je organizovao Human Rights Project i Eu-
sahranjivanju teIa kosovskih AIbanaca ropean Roma Rights Centre.
7
UNHCR, interni d o k u m e n t o manjinama na Kosovu u 1991. go-
Veliki broj izjava govori o „Ciganima" (Maxhupi) dini, i „Romi u Srbiji", Centar za antiratnu akciju, Institut za kri-
koji prikupljaju i pokopavaju mrtve kosovske Al- minologiju i društvena istraživanja, Beograd, 1991.
8
bance u masove grobnice. Uloga koju su „Cigani" OEBS-KVM je izvestila o ubistvu troje Roma u Kosovskoj Mitro-
vici, decembra 1998. i o pronalaženju tela j e d n o g Roma blizu
(Maxhupet) imali u pokopavanju nije iznenađuju-
Peći, februara 1999, iako okolnosti ovih ubistava nisu bile jasne
ća, budući da su i pre sukoba koji je eskalirao mar- (vidi odgovarajuće odeljke o opštinama).
ta 1999, „Cigani" (Maxhupet) bili često zaposleni 9
Objašnjenje namenjeno ekipi OEBS/ODIHR koja je odgovorna
za ovaj projekt, od strane direktora bivšeg Odeljenja za ljudska
na obavljanju neprijatnih i teških poslova. Ovo je
prava OEBS-KVM, 16. oktobar 1999.
uključivalo kopanje grobova i učestvovanje u sa- 10
M/1421 tvrdi da je video tela, i daje opis okolnosti po čuvenju.
hranama. M/0458 daje opis po čuvenju koji se verovatno odnosi na iste
žrtve, ali ga datira skoro nedelju dana kasnije.
Ostaje, međutim, da se utvrdi stepen u kome 11
A/0135. A/0937 možda govori o istom incidentu.
su „Cigani" (Maxhupet) koji su učestvovali u sa- 12
M/0090 (po čuvenju).
hranama bili odgovorni za kršenje principa huma- 13
M/1142.
14
nitarnog prava koji zahtevaju da sahrana bude M/142, M/1610 (opisuje ga kao „srpskog Ciganina" i precizira
o kojoj se policijskoj stanici radi); M/1817.
obavljena na dostojan način, i tako da olakša ka- 15
M/1779.
sniju identifikaciju (vidi 5. poglavlje). 16
M/0569.
17
M/1731, Kačanik, 30. mart 1999.
18
A/0040.
U Uroševcu, oko 2. aprila, oko 30 do 50 meta- 19
A/0395.
ra od groblja, u pravcu Gjilana (srpski: Gnji- 20
M/0331.
lan), video sam kako se zaustavio veliki žuti ka- 21
A/0885, Kosovo Polje, 4. april 1999.
22
mion. Na kamionu je bilo više od 20 tela. Oko A/0221.
23
M/0832.
20 Cigana u civilnim odelima skidali su tela sa 24
M/0933.
kamiona. Buldožer je otvorio veliku jamu po- 25
M/0187.

146
Dvadeset prvo poglavlje

DRUGE NACIONALNE ZAJEDNICE I
MANJINE

Pored kosovskih Albanaca, kosovskih Srba i Roma, kosovskim Albancima, 4 ili su inače napustili po-
na Kosovu je bilo i mnogo drugih grupa koje su krajinu. Mnogi su se sklonili u Tursku.5
imale status „nacionalnih zajednica" u SRJ. Postoje
i male etničke grupe koje nisu označene kao „naci- Kosovski Hrvati
onalne zajednice", od kojih se jedna ovde pominje.
Među informacijama koje je prikupila OEBS- Kosovski Hrvati su poznati još i kao Janjevci, pre-
-KVM ima malo podataka o posledicama koje je ma selu Janjevo/Janjeve (Lipljan), u kome su činili
sukob imao na druge nacionalne zajednice i ma- dve trećine stanovnika. Kao i Janjevo, i sam Lipljan
njinske etničke grupe, mada je jasno da su neki je imao značajniju hrvatsku zajednicu, a i četiri se-
članovi ovih zajednica i grupa bili podvrgavani kr- la na istočnom kraju opštine Vitina/Viti - Letni-
šenjima ljudskih prava koja su bila široko raspro- ca/Letnive, Šašare/Shashare, Vrnavokolo/Vrnakol-
stranjena na Kosovu u periodu koji pokriva ovaj iz- le i Vrnez/Vernez - imala su hrvatsku većinu.
veštaj. Među podacima koje je prikupila OEBS-KVM
ne pominju se kršenja ljudskih prava kosovskih Hr-
vata.
Kosovski Turci
Popis iz 1991. navodi da je na Kosovu bilo 10.083
Goranci
građanina turske narodnosti, ali ovaj broj verovat-
no ne odražava pravo stanje ove zajednice.1 Turci Ova zajednica se sastoji od lica koja su slovenskog
na Kosovu nastavljaju da koriste turski kao mater- porekla i islamske vere, iz opštine Gora/Dragash
nji jezik (u Ustavu Kosova iz 1974. koji je ukinula na jugu Kosova (izraz Goranac ima veze sa brdima
1989. savezna vlada, turski je bio priznat kao treći u kojima žive Goranci). Goranci se razlikuju od
zvanični jezik na Kosovu),2 i u pokrajini postoje grupe Muslimanskih Slovena koji su opisani nešto
brojne turske škole. Turci su se tradicionalno držali niže. Istraživanje koje su zajednički sproveli UN-
po strani u srpsko-albanskom sporu, i tradicional- HCR i OEBS je utvrdilo da „uprkos tome što im je
no su imali dobre odnose i sa jednima i sa drugima. religija zajednička, njihovi odnosi sa kosovskim Al-
Postoje kontradiktorni izveštaji o t o m e kako se bancima nisu uvek jednostavni, budući da imaju
sukob do juna 1999. odrazio na tursku zajednicu. etničke i lingvističke veze sa Srbima, kao i zbog
U selu sa većinskim turskim stanovništvom Ma- drukčijih političkih shvatanja." 6
muša/Mamushe (Prizren), koje su jugoslovenske i Odeljak ovog izveštaja o opštini Gora opisuje
srpske snage napale krajem marta 1999. (o ovo- bezbednosnu situaciju kako ju je u svoje vreme vi-
me se detajnije govori u odeljku o prizrenskoj op- dela OEBS-KVM. Takođe je bilo zabeleženo da je
štini), ljudi koje je intervjuisala OEBS-KVM kažu da posle evakuacije sa Kosova, OEBS-KVM dobila iz-
su ljudi turskog porekla mogli da ostanu, dok su javu samo jednog izbeglice Goranca, u Makedoni-
srpske i jugoslovenske snage proterale sve kosov- ji. Ovaj svedok, koji je Kosovo napustio 18. juna
ske Albanace. 3 1999, izjavio je da je UČK pljačkala i razarala selo
U drugim delovima Kosova, Turci su, prema iz- Dragaš i okolinu, da su njeni pripadnici naređivali
veštajima, bili napadnuti i proterivani zajedno sa Srbima da odu ili će biti ubijeni, i da su svi putevi

147
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

bili blokirani. Za razliku od većine kosovskih Alba- nosti poklapaju sa obrascima kršenja ljudskih pra-
naca koji su bili proterani sa Kosova, ovaj svedok va koji su bili primenjivani protiv svih kosovskih
je još uvek imao svoje lične isprave. 7 Albanaca. 10 Ipak, vrlo mali broj izjava izbeglica
sadrži sugestiju da su neki pripadnici jugosloven-
Muslimanski Sloveni skih i srpskih snaga razlikovali kosovske Albance
katoličke vere i da su se prema njima bolje pona-
Ova grupa se sastoji od Slovena koji govore srp-
šali. Na primer, kosovski Albanac katolik, koji je iz-
ski, i koji su bili pribrojani „Muslimanima" kao na-
begao iz Đakovice 25. marta 1999, i nalazio se u
rodu, prema klasifikaciji koja je važila u nekada-
selu Meja/Meje, priča kako se njegova porodica
šnjoj SFRJ. Mnogi od njih sami sebe definišu kao
tamo osećala relativno bezbednom, jer je lokalni
Bošnjake. Među podacima koje je prikupila OEBS-
komandant VJ rekao da ne treba da brinu sve dok
-KVM nema dokumenata koji se odnose na krše-
je on tamo, budući da su katolici. Tek kada je ovaj
nje ljudskih prava Muslimanskih Slovena. U Ozri-
komandant otišao, posle 27. aprila, njihova se si-
mu/Ozdrim (Peć), pominje se da su Muslimanski
tuacija pogoršala pa su rešili da idu u Albaniju. 1 1
Sloveni bili pošteđeni, dok su kosovski Albanci bi-
Postoji i jedna izjava kosovskog Albanca, musli-
li napadnuti i proterani maja meseca (vidi odeljak
mana, koji opisuje proterivanje iz sela Karasin-
0 pećkoj opštini). 8
đerđ/Karashengjergj (Prizren), 31. marta 1999, i
tvrdi da je oko 90 domaćinstava kosovskih Alba-
Cerkezi naca katoličke vere moglo da ostane. 12 Iz podata-
Čerkezi su mala manjinska grupa koju kao nacio- ka koje je prikupila OEBS-KVM, ne može se reći da
nalnu zajednicu ne pominju zakoni SRJ. Oni su li je ova vrsta relativno blagonaklonog ponašanja
čerkeskog porekla, iz severnih delova Kavkaza. primećena još negde.
Čerkezi su na Kosovo došli pre više od 80 godina,
1 nastanili se u Miloševu/Millosheve, u opštini Obi-
1
lić/Obiliq. Bilo ih je oko 100, muslimani su i govo- Zasnovano na podacima, uključujući i procene, lidera zajedni-
ca, kao što je navedeno u Drugoj proceni situacije etničkih ma-
re albanski, srpski i čerkeski. Nema podataka koje
njina na Kosovu (UNHCR/OEBS, Second Assessement of the Si-
je prikupila OEBS-KVM koji bi se posebno odnosi- t u a t i o n of Ethnic Minorities in Kosovo, 6 September 1999). Ta-
li na Čerkeze Miloševa, ali je poznato da su u jed- kođe „Informacija o turskoj nacionalnoj manjini na Kosovu",
Turska stalna misija pri OEBS, Beč, 21. septembar 1999.
nom trenutku, između kraja marta i juna 1999.
2
UNHCR/OEBS, Second Assessement of the Situation of Ethnic
bili proterani. Neke od njihovih kuća su zapalil Sr-
Minorities in Kosovo, 6 September 1999, para. 64.
bi, a celokupna zajednica je otišla u izbeglištvo u 3
A/0035; A/0114; A/0994.
Makedoniju. 9 4
Na primer, OEBS-MiK, MI/22/99.
5
UNHCR/OEBS, Second Assessement of the Situation of Ethnic
Minorities in Kosovo, 6 September 1999, para. 64.
Kosovski Albanci katolicke vere 6
UNHCR/OSCE, Second Assessement of the Situation of Ethnic
Minorities in Kosovo, 6 September 1999, para. 55.
To je religiozna, a ne i etnička manjina, koja broji 7
M/1524.
oko 70.000 ljudi. Oni najviše žive u opštinama Đa- 8
OEBS-TFK službenik za ljudska prava, koji izveštava o poseti

kovica/Gjakova, Klina/Klina, Prizren/Prizren i Viti- Ozrimu, krajem juna 1999.
9
UNHCR/OSCE, Second Assessement of the Situation of Ethnic
na/Viti. Minorities in Kosovo, para. 71, 6 September 1999.
Teško je reći da li je njihovo iskustvo sukoba 10
PE/04/042/99 i PE/04/123/99, koji se odnose na incidente u ja-
bitno različito od iskustva koje je imala većina ko- nuaru i martu 1999, u đakovičkoj policijskoj stanici; M/0454,
gde se nalazi iskaz očevica o t o m e kako su tri mlada muškarca
sovskih Albanaca koji su muslimani. Ima izveštaja
bila pretučena ispred kuće u Kabašu/Kabash (Vitina).
u kojima se pominju Albanci katolici koji su bili 11
A/0465.
hapšeni, zlostavljani i proterani, i koji se u potpu- 12
A/1076.

148
Dvadeset drugo poglavlje

POJEDINE GRUPE KOSOVSKIH ALBANACA I
SEGMENTI DRUŠTVA KOJI SU BILI POSEBNO
IZLOŽENI KRŠENJU LJUDSKIH PRAVA
Pojedinci i grupe koji su na neki način igrali ulogu biji. Ove promene su se ticale nastave na alban-
u javnom životu kosovskih Albanaca bili su u ve- skom jeziku u većini srednjih škola, dok je nastava
ćoj meri objekt šikaniranja, zlostavljanja, hapše- na albanskom u okviru prištinskog univerziteta bi-
nja, pristrasnih sudskih procedura i ubistava. la potpuno ukinuta. Oko 6000 srednjoškolskih
Ugrožene su bile razne grupe: političari i drugi is- profesora i 800 univerzitetskog osoblja, koji nisu
taknuti pojedinci, verski lideri, lekari, novinari, prihvatili nove programe, bili su otpušteni. Para-
učitelji, studenti, aktivisti organizacija za zaštitu lelni zdravstveni sistem je bio uspostavljen, često
ljudskih prava, oni koji su radili u nevladinim or- uz podršku humanitarnih grupa kao što je Dru-
ganizacijama (NGO), oni koji su bili povezani sa štvo majke Tereze, što je dovelo do okomljavanja
OEBS-KVM, i imućniji ljudi. na medicinsko osoblje. Kako se bezbednosna situ-
Od početka osamdesetih godina, albanski po- acija pogoršavala tokom 1998, srpske vlasti su
litičari su se zalagali za to da Kosovo dobije status smatrale da medicinsko osoblje albanske narod-
republike unutar tadašnje Jugoslavije, a kasnije, nosti pruža medicinsku pomoć UČK.
kada je i autonomija Kosova bila ograničena Do 1998, polarizacija na Kosovu je bila završe-
1987, i kada se Jugoslavija raspala 1992, tražili su na. Mnoga hapšenja su izvršena u vezi sa pokuša-
punu nezavisnost. Kada je kosovska autonomija jem preuzimanja vojne kontrole nad područjima
bila praktično ukinuta donošenjem novog ustava gde je UČK bila najaktivnija. Poznat je slučaj u
Republike Srbije, septembra 1990, čemu je usle- Uroševcu/Ferizaj, juna 1998, gde je 11 aktivista
dio bojkot srpskih izbora od strane kosovskih Al- organizacija za zaštitu ljudskih prava i političara
banaca, bile su uvedene „vanredne mere" u veći- DLK, uglavnom rukovodilaca ovih organizacija, bi-
ni javnih sektora. Desetine hiljada Albanaca su bi- lo uhapšeno tokom jedne policijske operacije.
le otpuštene, uglavnom zato da bi na njihovo me- (Ovaj slučaj je opisan u 10. poglavlju, kao i u odelj-
sto došli Srbi i Crnogorci. Kosovski Albanci, koji su ku o uroševačkoj opštini.)
sprovodili pacifističku politiku opšte građanske Za vreme prisustva OEBS-KVM, bilo je malo po-
neposlušnosti, počeli su da formiraju paralelne in- litičkih suđenja, sa izuzetkom suđenja „uroševač-
stitucije, uključujući svog predsednika, parla- koj grupi", i slučaja Fatime Bošnjaku, koja je bila
ment, poreski sistem i školski sistem. (Više detalja izvršni sekretar đakovičkog ogranka Društva ma-
se može naći u 1. poglavlju.) jke Tereze. Njeno suđenje je niže opisano.
Oni koji su radili u medijima bili su ugroženi U ovom periodu, bilo je više ubistava i hapše-
kada je država ukidala javno finansirane medije nja javnih ličnosti, na primer, ubistvo člana upra-
na albanskom jeziku, što je počelo da se radi ve prištinskog ogranka Albanske demokratske
1989. godine. Takođe su ih pogađale zabrane partije (LBD), koji je 27. februara 1999. bio nađen
glavnih publikacija na albanskom jeziku. Albanski ubijen blizu jezera istočno od Batlave/Batllave (Po-
učitelji su postali meta napada od trenutka uspo- dujevo). OEBS-KVM je otišla da istraži mesto gde
stavljanja paralelnog obrazovnog sistema, koji je je telo pronađeno i utvrdila da je na političara pu-
bio odgovor na donošenje novog školskog pro- cano najmanje pet puta. Pretpostavlja se da je te-
grama za Kosovo (1990), kako bi se nastava na al- lo tamo bilo dovezeno i ostavljeno, budući da ni-
banskom jeziku izjednačila sa onom u ostaloj Sr- je bilo tragova pucanja. U to vreme, nisu mogle

149
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

biti pronađene druge indikacije koje bi ukazivale Napadi na politicare i istaknute ličnosti
na počinioce ubistva. 1
Albanski političari su bili na meti srpskih progona
Težina i broj incidenata su se brzo povećali po-
na celom Kosovu. Srpski počinioci su bili odgovor-
sle evakuacije OEBS-KVM 20. marta. S obzirom na
ni za progone političara na pokrajinskom, regio-
događaje tokom prethodnih 10 godina, nije bilo
nalnom ili seoskom nivou. Najviše je izveštaja o žr-
iznenađenje što su se mnoge istaknute ličnosti
tvama koje su bile članovi ili aktivisti Demokratske
odmah našle na meti. Ove ličnosti se mogu svrsta-
lige Kosova (DLK), koja je bila osnovana decembra
ti u grupe na osnovu njihove profesionalne delat-
1989. i koju je predvodio Ibrahim Rugova. U poli-
nosti i statusa u albanskom društvu.
tičkoj klimi kakva je vladala na Kosovu, svi politi-
Najpre se radilo o „profesionalcima" i aktivisti- čari, bilo da su pripadali DLK ili drugim manjim
ma kakvi su političari, verski lideri, advokati, novi- partijama kosovskih Albanaca, imali su razloga da
nari, profesori, učitelji, studenti i aktivisti organiza- se plaše progona, a u mnogim slučajevima, posle
cija za zaštitu ljudskih prava. Na drugom mestu su evakuacije OEBS-KVM, bili su prve žrtve masov-
ljudi koji su bili povezani sa OEBS-KVM i drugim nog kršenja ljudskih prava.
međunarodnim organizacijama koje su bile od
Vodeći političari, kao što je Ibrahim Rugova,
strane Srba smatrane za „neprijateljske". Posled-
prema izveštajima štampe, bili su u kućnom pri-
nja grupa pojedinaca koji su bili posebno na meti
tvoru; 5 neki drugi su se krili. 6 Kasnije se Rugova
bili su imućni ljudi, i to ili zato što su imali istaknu- pojavio u Beogradu, gde su ga pokazali na televi-
tu ulogu u društvu, ili isključivo zbog svog bogat- ziji kako se rukuje sa Slobodanom Miloševićem. U
stva. Više izjava se odnosi na ove grupe koje su bi- to vreme, mediji su izveštavali da je bio nateran
le posebno ranjive pred srpskim progonima. 2 da tako učini. Kasnije mu je bilo dozvoljeno da sa
Ovi progoni se mogu tumačiti na razne načine. porodicom pređe u Italiju.
U najvećem broju slučajeva, Srbi su mogli ove raz-
ličite pojedince da smatraju „neprijateljima", ili Jedan od najistaknutijih članova DLK je bio Fehmi
subverzivnim elementima, koji podrivaju srpske Agani, star 66 godina, bivši potpredsednik parti-
vlasti i njihovu dominaciju u pokrajini. U drugim je, koji je bio profesor sociologije, član kosovske
slučajevima, posebno kada su bili u pitanju lekari i Akademije nauka i jedan od saosnivača partije. On
osoblje Društva majke Tereze, oni su mogli biti po- je pripadao užem krugu saradnika Ibrahima Ru-
vezani sa UČK, koju su Srbi smatrali terorističkom gove, i radio je na nacrtu novog ustava Kosova i
organizacijom. Srbi su možda koristili njihov istak- na idejnim osnovama za jedno novo i pravičnije
nuti položaj u društvu, kako bi dali javni primer, društvo na Kosovu. Jedan svedok govori o t o m e
kako bi se osvetili, ili kako bi zastrašili stanovništvo kada je poslednji put video političara:
i odvratili ga od daljih nepoželjnih akcija. Na kraju,
Srbi su možda pokušavali da slome rukovodstvo ... Na dan 6. maja grupa je bila u vozu koji je iz
kosovskih Albanaca, i na taj način ostave kosovske Kosovog Polja/Fushe Kosove išao prema make-
Albance bez vođstva u budućnosti. donskoj granici. Srpske snage su zaustavile voz
UČK je smatrana odgovornom za otmice, iz- blizu granice, i naterale ga da se vrati u Kosovo
među ostalog otmicu sedam srpskih pravoslavnih Polje, oko 13 časova. Blizu Kosovog Polja voz je
monaha i monahinja u junu 1998. 3 Dok je OEBS- bio zaustavljen još jednom; putnici su bili nate-
-KVM bila prisutna na Kosovu, UČK je bila odgo- rani da izađu iz voza i da legnu u batnjavi jarak.
vorna i za otmice više političara među kosovskim Pre toga im je policija koja je učestvovala u ope-
albancima (uglavnom zbog navodnih srpskih veza raciji oduzela dokumente. Policajci su na levoj
ili naklonosti). 4 ruci nosili crvenu ili belu traku. Policajci su on-
Ovo poglavlje se uglavnom bavi onim slučajevi- da izdvojili 20 ljudi iz grupe i izgledalo je da se
ma koji su bili praćeni od strane OEBS-KVM. Drugi spremaju da ih pobiju. Žene i deca su počeli da
slučajevi, kada se radilo o dovoljno istaknutoj lično- vrište i plaču i izgleda da su se policajci predo-
sti ili sudbini da bi o njima pisali mediji i drugi izvo- mislili. Stigla su bila dva autobusa, i pola od
ri koji se mogu koristiti, opisani su samo ukratko. onih 20 je bilo ukrcano u jedan autobus. U t o m

150
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

Hapšenje, pritvor, tortura i smrt sekretara DLK u Kosovom Polju

Nekih 20 do 30 ljudi (koji su nosili različite uniforme, od kojih su neki bili maskirani i koje svedok opi-
suje kao pripadnike policije, VJ i paravojnih jedinica) odveli su 27. marta u zatvor lokalnog sekretara
DLK, njegovu ženu i porodicu njegovog suseda, uključujući i decu. U policijskoj stanici, svi uhapšeni
su bili naterani da stanu licem prema zidu i da tako stoje šest sati. Tu su bili policajci iz Srbije i ljudi iz
Službe državne bezbednosti. Uhapšene su žestoko tukli, sve u istoj prostoriji. (M/0527.) Policajci su
naterali ženu sekretara DLK da čisti policijsku stanicu. Tri sata kasnije, ova žena je od jednog lokalnog
policajca zatražila pomoć. Policajac je odgovorio da policajci i pripadnici paravojnih jedinica iz Srbije
nisu u njegovoj nadležnosti. Ipak, deca i žene su bili pušteni još istog dana, pošto im je najpre pokra-
den novac i nakit. (M/1024; M/0142.)
Četiri muškarca, među njima i sekretar DLK, bili su pušteni sledećeg jutra, 28. marta, u 8:30. Sekretar
DLK nije mogao da hoda, i njegove ruke su bile crne od batina. Imao je široku ranu na vratu, od opeko-
tina cigaretama. Njegov stomak je bio naduven, a izgleda da su mu bila polomljena rebra. Povraćao je
krv. (M/0641; M/0678.) Drugi rođaci kažu da je ispričao kako su policajci zahtevali da obuče srpsku voj-
nu uniformu i da pobije svoju porodicu, optuživali su ga da je komandant UČK. Rođacima je još rekao
da ga je policija nekoliko puta nekuda odvozila, uprizoravajući lažnu egzekuciju. (M/0640 i M/0458 ta-
kođe sadrže ime komandanta policijske stanice u Kosovom Polju.) Porodica je odvela ranjeng čoveka u
selo na samom izlasku iz Kosovog polja, gde mu je pružena lekarska pomoć. Na dan 3. aprila, porodica
je izbegla u Makedoniju, gde je ranjenik umro od posledica rana 4. aprila, u tetovskoj bolnici.

autobusu je bio i Fehmi Agani, jedan od lidera tivan u lokalnoj nevladinoj organizaciji za zaštitu
DLK i član mirovne delegacije u Rambujeu. Ovaj ljudskih prava, Savetu za odbranu ljudskih prava i
autobus je otišao prema Prištini. Tri druga au- sloboda. Njegova žena, (takođe pravnik), bila je se-
tobusa su bila napunjena i ovi ljudi su bili odve- kretar DLK. Dan pre nego što je izvršena otmica,
zeni u Lepane (srpski: Lebane). Svaki putnik je Bajram Keljmendi je branio na sudu list Koha Dito-
bio nateran da plati 50 DM. Onda su otišli u Su- re, kako je opisano u V delu, u odeljku o Prištini.
hareke/Suva Reka.7 U noći 25. marta, dva automobila su se zausta-
vila u blizini njegove kuće. Oko šest ljudi u plavim
Ovu priču potvrđuju i iskazi drugih svedoka, 8 to maskirnim uniformama je prišlo kući, od njih su
jest, videli su Aganija kako se popeo u autobus; je- petorica i ušla, provalivši vrata. 11 Oni su tražili da
dan svedok kaže da je Aganija iz autobusa izvukao im se predaju novac i oružje; onda su oteli Bajra-
jedan civil. 9 Druge verzije govore da je Agani izašao ma Keljmendija i njegova dva sina, od kojih je je-
iz voza, da je čekao u polju, i da je ukrcan u privat- dan radio za OEBS-KVM. Na dan 26. marta, jedan
ni automobil i tako odvezen. 10 Nije bilo izjava izbe- rođak je našao Bajrama Keljmendija i dva njegova
glica u kojima bi se govorilo šta se kasnije sa njim sina na putu od Prištine prema Kosovom Polju. Si-
dogodilo. U svakom slučaju, bio je pronađen mr- novi su imali 15 metaka u svojim telima; jednome
tav. Njegov sin je održao jednu emotivnu konferen- je bio odsečen prst. U telu advokata je bilo 18 me-
ciju za štampu u hotelu Aleksandar Palas u Skoplju, taka. Istog dana bila je otkrivena i bomba podmet-
na kojoj je objavio vest o smrti svog oca, ali nije mo- nuta pod stepenište kuće Bajrama Keljmendija; nju
gao da pruži detalje o okolnostima. su kasnije uklonili prijatelji porodice. 12

Jedan od incidenata o kojima je bilo najviše pisano Pominju se i mnogi drugi regionalni i lokalni poli-
posle prve noći NATO bombardovanja, 24. marta tičari iz raznih delova Kosova koji su bili napadnu-
1999, bilo je ubistvo istaknutog advokata Bajrama ti na posebno surov način. Nekoliko ih je bilo ubi-
Keljmendija. Iako nije bio političar, imao je tesne ve- jeno, na primer predsednik ogranka DLK u Kosov-
ze sa DLK. Bio je branilac u skoro svim procesima skoj Mitrovici, i sekretar u Kosovom Polju. 13 Mno-
„teroristima" koji su se odvijali u Prištini, i bio je ak- gi političari su bili uhapšeni i premlaćeni, 14 ili su

151
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

im kuće provaljene i opjačkane, spaljene ili mini- stanu glavne žrtve sukoba sa kosovskim Albanci-
rane. 15 U nekim intervjuima se pominje srpski spi- ma, Crkva je pokušala da umeri beogradsku eks-
sak osoba koje treba ubiti. 1 6 Istaknute političare tremističku politiku. Zajedno sa liderom Srpskog
je pratila ili posećivala srpska policija, ili srpski ci- pokreta otpora na Kosovu, Momčilom Trajkovi-
vili. 17 Uokvireni tekst pruža jedan od primera su- ćem, vladika Artemije se predstavio kao alternativ-
rovog postupanja sa političarima u policijskom ni srpski glas na Kosovu, pozivajući na saživot Srba
pritvoru. Tu je opisano hapšenje, tortura i kasnija i Albanaca i na međusobnu toleranciju.
smrt lokalnog sekretara DLK za Kosovo Polje. Što se tiče nacionalne svesti kosovskih Albana-
ca, religiozna identifikacija nije posebno jaka. Iako
Mnogo je izjava u kojima se opisuje hapšenje i sa- je većina kosovskih Albanaca islamske vere, posto-
slušavanje ili zatočeništvo albanskih političara iz je i kosovski Albanci katolici i pravoslavni. Religija
raznih delova Kosova. Iscrpno je dokumentovano nije igrala veću ulogu u svakodnevnom životu ve-
hapšenje i postupak prema 10 gnjilanskih politi- ćine Albanaca. Imam i hodža su imali ceremonijal-
čara i aktivista organizacija za zaštitu ljudskih pra- nu ulogu prilikom sklapanja braka, sahrana i dru-
va, koji su bili uhvaćeni i uhapšeni oko 10. maja gih svečanosti. Islam je više imao moralni autoritet
1999. Svi oni su zatim bili prebačeni u zatvor, gde u seoskim područjima, nego što je to bilo u većim
su nedeljama bili zlostavljani, 18 podvrgavani fizič- gradovima. Muslimanski religiozni lideri su ipak
koj i mentalnoj torturi, ponižavanju, gladovanju, učestvovali u organizovanju paralelnog sistema
u veoma lošim zatvorskim uslovima. Drugo hap- vladavine, koji se razvijao od početka devedesetih
šenje, o kome ima mnogo podataka, odnosi se na godina, ali je njihovo učešće postepeno slabilo iz
albanskog političara iz Parlamentarne partije (jed- više razloga. Rugovina „vlada" nije htela da se po-
ne od manjih političkih partija kosovskih Albana- vezuje sa islamskim svetom, jer je smatrala da bi
ca), koji je pomenuo i imena drugih političara ko- učešće religioznih lidera u albanskoj politici bilo
ji su bili sa njim zatvoreni u lipljanskom zatvoru. 1 9 smetnja u naporima da se dobije podrška Zapada.
Jedan svedok je rekao da je srpski policajac pome- Dalje, marginalna uloga, koju su imali u društvu,
nuo spisak ljudi koji treba da budu uhapšeni. 20 islamskim religioznim liderima nije obezbeđivala
dovoljnu podršku kako bi mogli da igraju vodeću
ulogu u organizovanju paralelnog sistema.
Položaj verskih lidera
Dok je OEBS-KVM bila na Kosovu, primila je
Religija igra veliku ulogu u kulturnom identifikova- malo izveštaja koji su se odnosili na proganjanje
nju srpskog naroda, i često je bila korišćena u na- verskih lidera ili ljudi koji su imali religiozne veze
cionalističkoj kampanji srpskih političara od kraja (iako je bilo slučajeva hapšenja, premlaćivanja i ši-
1980. godine. S tačke gledišta Srpske pravoslavne kaniranja kosovskih Albanaca katolika u đakovič-
crkve, koja se na javnoj sceni pojavljuje od kraja koj opštini, kao što je opisano u odeljku koji se na
komunistiičke ere osamdesetih godina, njene ver- tu opštinu odnosi). Međutim, posle evakuacije
ske vođe su iznenada pronašle sredstva i sledbeni- OEBS-KVM, 20. marta 1999, bilo je mnogo incide-
ke da ponovo uspostave svoje pozicije u društvu. nata u kojima su među žrtvama bili imami i hodže,
To je bio razlog zbog koga su se udruživali sa sila- ili je bila uništena imovina verskih zajednica. Ima-
ma zainteresovanim u etničkim podelama. Srpska mi u Lauši/Llaushe (Srbica/Skenderaj) i Vlašti-
pravoslavna crkva je podržavala Miloševića u nje- ce/Llashtice (Gnjilane/Gjilan), i hodže iz Bele Cr-
govoj kampanji za „Veliku Srbiju", sve od početka kve/Bellacerke (Orahovac/Rrahovec) i Pojatišta/Po-
devedesetih godina. Na samom Kosovu, „kolevci jatishme (Uroševac/Ferizaj) bili su ubijeni. 21 Imam
Srpske pravoslavne crkve", lokalne spske političare iz Prilepnice/Perlepnice (Gnjilane) bio je uzet kao
nikada nisu ništa pitali o srpskoj politici, a raški i talac kako bi seljane ubedio da odu, 2 2 a drugi
prizrenski vladika Artemije Radosavljević je bio je- imam iz naselja Velanija u Prištini bio je premlaćen
dini lokalni kosovski predstavnik koji je imao neki i otet. 2 3 Takođe, u Prištini je ručna bomba bila ba-
autoritet. On je pravoslavnoj crkvi na Kosovu dao čena na kuću muftije Islamske zajednice Kosova. 24
posebnu, političku ulogu. Tokom 1998. godine, u Iako navedeni incidenti nisu beznačajni, treba
strahu da na duži rok kosovski Srbi mogu da po- zabeležiti da progon religioznih lidera nije bio

152
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

m n o g o raširena pojava. Izgleda da nije bilo uskla-
Medicinsko i versko osoblje treba da uživa pošto-
đene akcije sa ciljem da se podrije rukovodstvo
vanje i zaštitu, i treba da mu se pruži sva mogu-
muslimanske zajednice na Kosovu. Ima slučajeva
ća pomoć u obavljanju njegovih dužnosti. Ne tre-
gde je imam m o g a o da pregovara u ime grupe ili
ba od njega tražiti da obavlja zadatke koji nisu
da obezbedi pogrebnu svečanost. 25 spojivi sa njegovom humanitarnom misijom...
Rušenje džamija je bilo učestalija pojava. Džami- „Ni u kakvim okolnostima niko ne sme biti ka-
je su rušene za vreme granatiranja, 26 , ili kada je u znjen zato što je obavljao svoju medicinsku pro-
njih bila sklonjena vojna oprema, 2 7 ili u slučaju smi- fesiju u skladu sa lekarskom etikom, bez obzira
šljenog napada na džamiju. 2 8 Prema izveštajima, bi- kome je pomoć pružana...
lo je uništeno ili oštećeno oko 200 džamija. 2 9 Medicinske ekipe i transport treba da uživaju po-
štovanje i podršku u svako vreme, i ne smeju bi-
Napadi na lekare i medicinsko osoblje ti objekt napada."
Dopunski protokol Ženevskim konvencijama od
Progon medicinskog osoblja 12. avgusta 1949. i Članovi 9(1), 19(1) i 11(1)
(Protokol II) koji se odnose na zaštitu žrtava ne-
M e đ u n a r o d n o humanitarno pravo je jasno: medi-
međunarodnog oružanog sukoba.
cinsko osoblje ne sme biti sprečavano u pružanju
pomoći bolesnima ili ranjenima u oružanom su-
kobu, niti sme biti zbog toga progonjeno, bez ob- vljena u položaj da se brani zato što je bolesnim i
ranjenim osobama doturala materijal neophodan
zira na to kome se pruža lečenje.
za njihovo lečenje, bez obzira da li se radilo o
Lekari i medicinsko osoblje su na Kosovu ipak
UČK, ili o civilima bilo koje narodnosti.
bili mete kršenja ljudskih prava. Progoni medicin-
U d r u g o m suđenju kojem su prisustvovali po-
skog osoblja nisu bili motivisani samo njegovom
smatrači OEBS-KVM, lekaru, koji je bio uhapšen sa
u l o g o m kao jedne od vodećih grupa u društvu;
još 13 lica u Orahovcu, suđeno je u Peći po članu
ono je bilo progonjeno i zbog sumnje da je pruža-
136 KZSRJ za „neprijateljsku delatnost", zato što
lo lekarsku pomoć UČK.
se sumnjalo da se pridružio UČK i postao „terori-
Prema Krivičnom zakonu SRJ (KZSRJ), pružanje
stički lekar". Optuženi je poricao da je član UČK, i
pomoći onima koji su počinili krivična dela „tero-
rekao je da je radio u mesnoj ambulanti, gde je le-
rizma" (član 125) ili „subverzivne delatnosti" (član
čio civile, mada je priznao da je u jednoj prilici,
136), i samo je krivično delo po članu 137, koje se
1998. godine pružio pomoć j e d n o m licu koje je
kažnjava kaznom od najmanje godinu dana za-
bilo u uniformi. Pošto je „ p r i z n a o " da je pomagao
tvora. 3 0 Jugoslovenske vlasti su smatrale da je
UČK, bio je proglašen krivim i osuđen na sedam
snabdevanje medicinskim materijalom „pružanje meseci zatvora. 3 2
te vrste p o m o ć i " , i progonile su lekare na toj
Na dan 28. februara 1999, OEBS-KVM je bila
osnovi. Fatima Bošnjaku, aktivista Društva majke
obaveštena da je policija premlatila i uhapsila jed-
Tereze, bila je uhapšena 12. jula 1998, dok je do- nog albanskog lekara iz mesta Sinaje (Istok), iz-
premala p o m o ć selima u đakovičkoj opštini, i bila gleda samo zato što je pružao lekarsku p o m o ć ko-
je osuđena na sedam meseci zatvora zbog organi- sovskom Albancu na koga su ranije pucali policaj-
zovanja neprijateljske delatnosti (kao što je detalj- ci. Lekar je zadobio slomljena rebra i više povreda
nije opisano u 10. poglavlju). Ispitivanje optužene po telu, i bio je optužen da pomaže teroristima, i
je bilo usredsređeno na to da li je materijal koji je prebačen u pećki zatvor. 33
bio dopremljen bio medicinski materijal ili nije; Lekari su takođe premlaćivani zbog vršenja svog
sud je odlučio da je među pomoći koja je deljena posla. Na dan 14. januara 1999, lekar albanske na-
bilo i medicinskog materijala. 3 1 rodnosti je išao da poseti jednu stariju pacijentki-
Bez obzira na druga kršenja prava optuženog nju. Policija ga je zaustavila na kontrolnom punktu
na pravično suđenje u o v o m slučaju, i na nedosta- na putu između Obilića i Podujeva. Devet policaja-
tak dokaza koje je predstavila optužba, već sama ca u bojnoj opremi su ga tukla svojim oružjem. Ka-
optužnica je kršila standarde m e đ u n a r o d n o g hu- da je policajac u lekarskoj torbi pronašao njegove
manitarnog prava. Optužena ne bi smela biti sta- isprave, rekao je „Ovaj je lekar. Ubijte đubre. On le-

153
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

či teroriste." Lekara su tukli sve dok nije izgubio sata. On je o incidentu izvestio policiju, ali su po-
svest, a onda su policajci otišli. Uskoro posle toga, licajci odbili da mu pomognu, zatim su mu rekli
žrtva je uspela da se odveze kući. Kada je izvestio da on i njegova porodica treba da odu u bolnicu i
OEBS-KVM o napadu, sledećeg dana, lekar je još da budu spremni, jer će „možda trebati" da odu
uvek osećao bolove u preponama i stomaku, i bile sledećeg dana. Bračni par je onda otišao autobu-
su vidljive ogrebotine na njegovom vratu. 34 som do granice sa Makedonijom. 4 2
Tri maskirana čoveka obučena u crno došla su u
Napadi na medicinsko kuću jedne intervjuisane osobe, istaknute lekarke iz
osoblje posle 20. marta Prištine, i tukla članove njene porodice, uključujući
i majku staru 70 godina, koju su išutirali po celom
Kada su 24. marta počeli vazdušni udari NATO, po-
telu. Pokušali su da siluju samu lekarku (staru 44
licija je u Vučitrnu rekla jednom kosovskom Alban-
godine), ali nisu u tome uspeli, iako su je udarali
cu, vozaču kola hitne pomoći, da više ne treba da
nogom u stomak i gazili posle neuspelog pokušaja.
se pojavljuje na poslu, jer bi pomagao vojnicima
Takođe su od članova porodice iznuđivali novac. 43
UČK.35 Ostalo medicinsko osoblje albanske narod-
Jedna intervjuisana osoba, medicinska sestra,
nosti, koje je do tada uspelo da sačuva zaposlenje,
koja je radila u Društvu majke Tereze, otišla je kao
takođe je bilo otpušteno otprilike u to vreme. 36
obično u kancelarije Društva u Uroševcu 25. mar-
Intervjuisane osobe su često govorile da su le-
ta. U kancelariju su došla četiri maskirana čoveka u
kari posebno bili traženi za vreme proterivanja, ili
zelenim maskirnim uniformama i pitala jesu li le-
iz drugih razloga, kada su srpske snage dolazile u
kovi koje su imali namenjeni UČK. Zatim su zaklju-
njihovo selo ili kraj. 37 U Gladnom Selu/Gllanaselle
čali medicinsku sestru i jednu mladu lekarku u ku-
(Glogovac), srpske snage koje su došle 26. marta
patilo, preteći im noževima, pa su pili i obećavali
posebno su tražile mesnog lekara, koji je kasnije
da „će ih tucati". Posle jednog sata, otvorili su vra-
bio među ubijenima. 3 8 Na dan 1. aprila, srpske
ta i pustili ih, tako da su mogle da odu kući. Slede-
snage su ušle u Varoš Selo/Varosh (Uroševac) u ci-
ćeg dana, kancelarija je bila minirana. 44
vilnom vozilu, pucajući i tražeći tri lekara koji su
živeli u istoj ulici gde i intervjuisana osoba. Kada Hapšenja lekara su se nastavila posle evakuaci-
se automobil ponovo pojavio sledećeg dana, sta- je OEBS-KVM sa Kosova. Jedna intervjuisana oso-
novnici su pobegli u panici. 39 ba je ispričala da je njen kolega, lekar iz Gnjilana,
Na drugim mestima, ubijanje lekara je ostavilo početkom maja bio uhapšen zbog saradnje sa
poseban utisak na intervjuisane osobe, iako ovi UČK, jer je lečio neke pripadnike UČK.45
možda nisu bili ubijeni baš zato što su bili lekari.
Na primer, u Slatini/Sllatine (Kačanik), jedan sve- Srpski lekari su u nekim prilikama pokušavali, i bi-
dok je video kako su ubili lekara. On je ispričao: li sprečeni, da pruže lekarsku pomoć kosovskim
„Video sam sa razdajine od 200 metara kako su Albancima. Kosovski Albanci koji su bežali ispred
uhvatili lekara i njegovu porodicu. Vezali su ga za jedne ofanzive u području Šala, došli su do Gornje
drvo, tukli ga, isekli su njegovo lice noževima i na Sudimlje/Studime e Eperme (Vučitrn), gde su više
kraju ga ubili. Sve se ovo dešavalo pred njegovom puta bili napadnuti pre nego što su prešli na neko
ženom i decom." 4 0 U mnogim drugim izjavama se imanje koje je bilo na prilazu samom Vučitrnu. Ka-
govori o ubijanju lekara. 41 da su sledećeg dana na imanje došli lekari (izbe-
Medicinsko soblje je bilo meta napada i na glice kažu da se radilo o srpskim lekarima iz Crve-
druge načine. Jedna žena iz Kosovske Mitrovice je nog krsta), policajci su odbili da im dozvole da vi-
opisala kako su maskirani pripadnici paravojnih de ranjenike. 46
jedinica u tamnosivim uniformama i sa neproboj-
nim prslucima došli u bolnicu gde je radio njen Napadi na novinare
muž i pitali gde je on. Kada su ga našli, odveli su
ga u jednu sobu, gde su ga optužili da pomaže
SIoboda medija
UČK, i tukli ga oko 10 minuta. Onda su ga pustili Pitanjima slobode medija bavilo se uglavnom Ode-
i rekli da mora da napusti Kosovo u roku od dva ljenje za razvoj medija pri OEBS-KVM. Ovo pitanje

154
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

je postalo jedno od centralnih i za Odeljenje za ljud- ograničava slobodu izražavanja daleko ispod svih
ska prava, kada je sredinom marta 1999. počelo za- podnošljivih međunarodnih standarda.
tvaranje većih albanskih listova. Pored ove velike Krajem marta, štamparije listova Koha Ditore i Ko-
ofanzive protiv medija, i pre proglašavanja ratnog sova Sot su bile provaljene, razbijene i zapaljene.51
stanja novinari albanske narodnosti su bili zastraši-
vani i šikanirani, ali je to za vreme rata postalo Napadi na novinare
mnogo sistematskija i brutalnija praksa.
Dok je bila na Kosovu, OEBS-KVM nije primila po-
sebne žalbe novinara ili o novinarima koji su bili
Zatvaranje albanskih listova na Kosovu posebno kao takvi meta kršenja ljudskih prava,
Progoni upereni protiv listova, koji su počeli 11. osim u slučaju ubistva Envera Maloku, direktora
marta 1999, pratili su opšte pogoršanje situacije novinske agencije kosovskih Albanaca Informativ-
na Kosovu. Moguće je da su ovi progoni bili deo ni centar Kosova, koje se desilo 11. januara 1999.
opštih priprema za rat, budući da su listovi neoče- Ova istaknuta figura, novinar koji je bio blizak
kivano bili optuženi za izdanja koja su bila obja- DLK, bio je napadnut ispred svoje kuće u naselju
vljena dosta ranije. Jedan od vodećih dnevnih li- Sunčani breg, u Prištini, kada se vraćao sa posla.
stova, Kosova Sot, bio je 12. marta osuđen od Uskoro posle napada, umro je u bolnici. 52
strane Opštinskog suda za prekršaje, i to u odsu- Nakon evakuacije OEBS-KVM sa Kosova, novi-
stvu, samo jedan dan pošto su vlasnik i urednik bi- nari su bili napadani ili zato što su prikupljali ma-
li pozvani na saslušanje. 47 Ministarstvo za infor- terijal o događajima, ili zato što su bili sumnjičeni
macije je optužilo list za podstrekavanje „nacio- da pišu proalbansku propagandu.
nalne, rasne i verske netrpeljivosti ili mržnje", ta- Na dan 25. marta, trojica policajaca su uhapsila
ko što je objavio kalendar sa slikom predstavnika urednika Magazine Kosovare, otela mu novac koji
UČK. 48 List nije mogao da plati kaznu, tako da su je imao, dokumente i ključeve službenih prostorija,
mu bili zamrznuti računi u banci. Pošto je nekoli- udarala ga nogama i kundacima svojih pušaka. Ta-
ko izdanja Kosova Sot bilo zaplenjeno, list je 17. da su druga tri čoveka, pod crnim maskama i u si-
marta prestao da izlazi. vim borbenim uniformama, pitala koja je njegova
Nedeljnik Gazeta Shqiptare je na sličan način profesija. On je poricao da je novinar i rekao je da
optužen i kažnjen za podršku UČK, u skladu sa radi u kafani, ali mu maskirani ljudi nisu verovali i
članovima 42 i 67 Zakona o javnom informisanju. tukli su ga metalnim šipkama za koje su bili pričvr-
Međutim, list nije priznavao srpski zakon, pa sto- šćeni šrafovi. Jedan od ljudi je uperio pištolj u nje-
ga nije ni pripremio odbranu. 4 9 govu glavu, ali su drugi rekli da bi hteli još da ga tu-
Pošto je OEBS-KVM evakuisana, najugledniji ku. Novinar je uspeo da pobegne kada im je pažnju
list kosovskih Albanaca, Koha Ditore, bio je ka- odvratilo nešto što se događalo napolju. Krajem
žnjen u skladu sa članovima 42 i 67 Zakona o jav- marta, prema izveštaju, policija je pretukla i novi-
nom informisanju, navodno zato što je objavio iz- nare iz Kosova Sot, zato što „rade u korist UČK". 53
jave vođe UČK Hašima Tačija.50 U Uroševcu, krajem marta ili početkom aprila,
Bez obzira na to da li su srpske vlasti primenji- bio je otet novinar RTV Priština. Navodno je otmi-
vale korektno Zakon o javnom informisanju, po- cu izvršila policija. Uskoro posle toga, policija je u
stoje osnovane sumnje da su ove procedure kori- njegovu kuću postavila eksplozivnu napravu. Jed-
šćene da na nezakonit način ograniče slobodu iz- na intervjuisana osoba je pronašla njegovo telo
ražavanja listova kosovskih Albanaca. Posebno u pored puta za Prištinu. 54 Više drugih novinara,
slučaju Koha Ditore, iznenađuje ekspeditivnost posebno iz lista Rilindja i RTV Priština, bili su šika-
postupka koji je trajao 24 časa, budući da je spor- nirani od strane srpskih snaga, na primer u Vrbi-
na publikacija bila objavljena 31. decembra 1998. ci/Verbice (Gnjilane), u Srbici, Kosovskoj Mitrovici
i 2. januara 1999. Štaviše, Koha Ditore je često ob- i Blacu/Bllace (Suva Reka).55
javljivala izjave Hašima Tačija, kao vođe UČK i jed- Drugi su uspeli da se sakriju. Veton Suroi, izda-
nog od pregovarača u Rambujeu. Sam Zakon o in- vač prištinskog dnevnika Koha Ditore, za vreme
formisanju, kao i način na koji je primenjivan, bombardovanja NATO krio se u Prištini. Baton Ha-

155
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

džiju, glavni urednik istog lista, takođe se više ne- Policajci i pripadnici paravojnih jedinica koji su
delja krio u Prištini, pre nego što je izbegao u Te- nosili maske, ušli su u Padalište/Padalishte, bli-
tovo, u Makedoniji. zu Crkoleza i upali u kuću učitelja (ime je nave-
deno). Zgrabili su tri njegove kćerke i rekli uči-
Napadi na ucitelje i đake telju da im odeseče glave. Ovaj je odbio, na šta
su policajci zaklali sve tri njegove kćerke. 60
Učitelji i đaci albanske narodnosti mogli su da ra-
de samo u najtežim okolonostima. Dok je bila na
Više svedočenja, kada se govori o motivima
Kosovu, OEBS-KVM je počela da prati situaciju u
ubistva, pominje profesiju žrtve, bilo kao učitelja,
školstvu i utvrdila da postoje ozbiljne poteškoće sa
bilo kao „intelektualca". 6 1 U drugim prilikama,
smeštajem osnovnih škola. Postojao je pravi sistem
učitelji se pominju kao žrtve, ali kao deo veće gru-
„aparthejda". Osnovne škole su bile ili homogene
pe koja je bila napadnuta. U ovim slučajevima iz-
srpske škole, dok su albanske škole radile u impro-
gleda da je za intervjuisanu osobu bilo važno da
vizovanim uslovima i u tesnim prostorijama, ili su
se radi o učitelju, ali to nije obavezno bilo važno i
postojale mešovite škole, gde je mala grupa srp-
za napadače. Sve u svemu, u nekih 30 izjava go-
skih učenika zauzimala isto toliko ili više prostora
vori se o ubijanju učitelja. Učitelje su takođe pre-
nego mnogo veća grupa albanske dece. Što se
mlaćivali, 62 hapsili 63 ili proterivali. 64
srednjeg školstva tiče, situacija je bila još bizarnija.
U Prištini su meta napada bili i studenti. Ima vi-
Nije bilo zvaničnog srednjeg školovanja po alban-
še izveštaja koji govore o t o m e kako su pripadnici
skim programima. Albanske srednje škole su bile
policije ili paravojih snaga dolazili u studentske
smeštene u privatnim kućama, a nastavnici, bedno
stanove. 65 Muškarce su saslušavali i tukli. 6 6 Neke
plaćeni kroz „alternativni sistem", često nisu bili ni
su proterali 6 7 , neke uhapsili, 68 a neke ubili. 6 9 Ne-
dovoljno kvalifikovani. I nastavnici i učenici su bili
ke studentkinje su, prema izjavama, bile žrtve sek-
šikanirani na putu u školu, ili su bili odvođeni u po-
sualne agresije. 70
liciju na „informativne razgovore". 56
Najpoznatiji među studentima je bio student-
Pošto je OEBS-KVM evakuisana 20. marta, pre-
ski vođa i portparol Albin Kurti. Na dan 25. marta,
ma izjavi jednog svedoka, pripadnici policije i pa-
policajci su kidnapovali njega, njegovog oca, koji
ravojnih jedinica su svuda nastojali da pronađu
je bio član Parlamentarne partije, i još dvojicu (od
učitelje. 57 U drugoj izjavi opisuje se kako su selja-
kojih je jedan bio desetogodišnji dečak). Kasnije
ni bili naterani da kažu gde žive intelektualci, me-
su bili viđeni u lipljanskom zatvoru, ali njihova da-
đu njima i učitelji. 58 U još jednoj izjavi se kaže da
lja sudbina nije poznata. 71
su srpske paravojne jedinice koristile spiskove na
kojima su se nalazila imena intelektualaca, kako bi
identifikovale ljude koje je trebalo ubiti. Među nji-
Napadi na aktiviste organizacija za
ma su bili i učitelji. zaštitu ljudskih prava i radnike u NGO
Ljudi koji su radili za NGO, posebno oni koji su bi-
Oko 13. aprila bio sam svedok kako su ubijena li povezani sa albanskom organizacijom za zaštitu
dva albanska učitelja iz Prištine, koji su bili u ljudskih prava, Savetom za odbranu ljudskih pra-
školi u Gllogofc (Glogovica, Priština). Četiri va i sloboda i Društvom majke Tereze (DMT), bili
pripadnika paravojnih jedinica su ušla u školu i su na meti srpskih snaga, jer se smatralo da su
rekla da se učitelji nalaze na spisku za egzeku- subverzivni elementi.
ciju. Ubili su ih 100 metara od škole. Čuo sam Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda bio
pucnjeve, a tela sam video kasnije. 59 je tesno povezan sa DLK, i njegovi aktivisti su i ra-
nije bili hapšeni i izvođeni pred sud zbog subver-
U sledećoj izjavi je predstavljen primer kako se sa zivne delatnosti. 7 2 Nakon evakuacije OEBS-KVM,
učiteljima moglo postupati: aktivisti organizacija za zaštitu ljudskih prava su
bili među ljudima koji su bili najizloženiji srpskim
Na dan 27. marta 1999, oko 15 časova, 43 ten- napadima. Njihove kuće su bile paljene, 73 dok su
ka su opkolila selo Crkolez/Cerkolez (Istok)... neki od njih bili ubijeni, 7 4 a drugi uhapšeni, tuče-

156
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

ni i zatvoreni. 75 Nekoliko izjava pominje general- strane u sukobu u toj fazi bile sputane prisustvom
nu izloženost napadima aktivista organizacija za predstavnika međunarodne zajednice, ipak nije
zaštitu ljudskih prava. 76 bilo sumnje da su lokalni Srbi, kao i lokalni Alban-
Osoblje DMT je bilo optuživano za saradnju sa ci, u nekim situacijama bili zabrinuti za svoju sop-
UČK, tako što ju je snabdevalo hranom, lekovima stvenu sigurnost, i više su voleli da ne rade na ne-
i informacijama. 7 7 U jednom izveštaju, radnik kim mestima.
DMT iz Vrnice/Vernice (Vučitrn), kaže kako je od U prvim danima posle evakuacije OEBS-KVM,
svog srpskog suseda čuo da se nalazio na spisku srpske snage su ubile vlasnika zgrade u kojoj je bi-
za likvidaciju. 78 U drugim izjavama se pominje da la kancelarija OEBS-KVM u Suvoj Reci, zajedno sa
je osoblje DMT bilo specifična društvena grupa na čitavom njegovom porodicom (vidi odeljak o Su-
koju su se Srbi bili posebno okomili. 7 9 Kancelarije voj Reci u V delu knjige). Sin vlasnika zgrade u ko-
i skladišta DMT su bili razbijani i pljačkani i palje- joj je bila kancelarija OEBS-KVM u Kačaniku, apo-
ni, ili uništavani na neki drugi način. 80 Ima neko- tekar, bio je takođe ubijen. Jedan prevodilac iz Đa-
liko izveštaja o individualnom proganjanju oso- kovice, koji je radio za OEBS-KVM, bio je ubijen, a
blja DMT; na primer, predsednik DMT u Kosovom drugi se nalazio u grupi od 120 ljudi koji su počet-
Polju je bio ubijen 24. marta u svom dvorištu. Ima kom maja bili uhapšeni u selu Vrani Do/Vranidholl
izveštaja o ubijanjima osoblja DMT u Leskovči- (Priština), a onda zatočeni u glavnoj prištinskoj
ću/Lajthishte (Obilić), 18. aprila, dva slučaja u Cr- policijskoj stanici. Nije poznato šta se sa njim ka-
kvenoj Vodici/Palaj (Obilić) 17. aprila, i u Novom snije desilo. U vreme pisanja ovog izveštaja, bivši
Cikatovu/Cikatove e Re (Glogovac), 22. marta. 8 1 U stražar OEBS-KVM iz Prištine je još bio u zatvoru u
Uroševcu, medicinska sestra i lekarka su bile na- užoj Srbiji. 85
padnute od strane pripadnika paravojnih jedini- Na dan 1. aprila, VJ i pripadnici specijalne an-
ca. 82 Drugi su se krili, kao što je slučaj sa predsed- titerorističke jedince, uhapsili su jednog namešte-
nikom DMT u Đakovici. nika OEBS-KVM iz Prištine, „zato što je radio za
Vokera" (to jest, Vilijama Vokera, šefa OEBS-
-KVM). Oni su ga odveli u „ D o m armije", blizu ho-
Napadi na ljude koji su bili
tela Grand, gde su ga snage VJ držale u podrumu
povezani sa OEBS-KVM 83
i saslušavale ga o drugom osoblju OEBS-KVM, tra-
Dok su kosovski Albanci otvoreno pozdravili pri- žeći od njega da sastavi spisak lokalnog osoblja
sustvo OEBS-KVM, stav srpskih civila je samo u međunarodnih organizacija koje je još uvek bilo u
početku bio tolerantan. Posle masakra u Račku, t o m području. Pošto je on to odbio, pripadnici VJ
koji se desio 15. januara 1999, Srbi su pokazivali su ga tukli. Odvezli su ga u prištinsko naselje Gri-
mnogo više opstrukcije, a ponekad je njihovo po- mija i podvrgli ga lažnom streljanju. Onda su ga
našanje bilo i nasilno, pošto je preovladalo viđe- vratili natrag u Prištinu, i uručili mu poziv da se
nje da je Misija proalbanski nastrojena. U Prištini sledećeg dana javi u policijsku stanicu, gde mu je
su 20. januara srpski civili napali mesnog prevodi- inspektor SDB rekao da napusti zemlju. 8 6
oca OEBS-KVM. U Podujevu je 21. februara polici- Prostorije OEBS-KVM su obično bile prve koje
ja fizički napala dva člana međunarodnog osoblja. su bile potpuno opljačkane i razbijene. Rušenje
Istog dana, srpski civili su u Lipljanu pretili kosov- kancelarije OEBS-KVM i kuće u kojoj je stanovalo
skom Albancu koji je radio u lokalnoj kancelariji. osoblje, tipičan je primer. Na dan 25. ili 26. mar-
Tokom marta, nekoliko patrola OEBS-KVM je bilo ta, 30-50 policajaca, pripadnika VJ i srpskih civila
napadnuto na teritoriji opštine Priština, a 12. mar- provalilo je u kuću. Oni su pokrali skoro sve što su
ta jedno vozilo je bilo kamenovano. Agresivan verifikatori ostavili, i odveli vlasnika kuće u Uroše-
stav je bio primećen i u Kosovskoj Mitrovici. Šika- vac, u policijsku stanicu, rekavši da treba lepo da
niranje u najvećem broju slučajeva nije bilo suviše se obuče, „jer ga tamo čeka Voker". Čoveka su tu-
ozbiljno, i izgledalo je da mu je glavna namena da kli, šutirali nogama, i pustili još istog dana. Neko-
zastraši i/ili nanese lakše povrede. Sa svoje strane, liko nedelja posle ovog incidenta, kuća je bila
UČK je počela da ugrožava rusko, belorusko i sravnjena sa zemljom. 8 7 Kancelarija OEBS-KVM u
ukrajinsko međunarodno osoblje. 84 Iako su obe Uroševcu je bila minirana. 8 8 U Đakovici, prva po-

157
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

sledica evakuacije OEBS-KVM su bili sistematski prodavnica i poslovni ljudi su osobito bili ugroženi,
napadi na lokalno osoblje i lokalne kosovske Al- zbog obilnog plena koji se mogao odneti iz pro-
bance koji su imali tešnje veze sa OEBS-KVM.89 davnica i fabrika (vidi 12. poglavlje). 93 Takođe, bo-
Kosovski Albanci koji su na bilo koji način bili gati ljudi su pomagali „paralelni sistem", tako što
povezani sa Misijom, bili su izloženi napadima su obezbeđivali finansiranje i smeštaj, na primer za
zbog svojih veza sa OEBS-KVM. Bili su „kažnjeni" srednje škole i kancelarije, a i uopšte su bili viđeniji
i kosovski Albanci koji su bili primećeni da su članovi društva. Mediji su pisali o spiskovima boga-
OEBS-KVM dali izjavu o nekom incidentu.. tih ljudi koji su bili sastavljeni uz pomoć mesnih vla-
sti mnogo pre nego što je OEBS-KVM evakuisana, 94
... Policija je došla 22. marta u moju kuću, i pi- ali iskazi svedoka to neposredno ne potvrđuju.
tala zašto sam išao u zgradu OEBS u Mitrovici. Ipak, nije nikakvo iznenađenje da su bogati Alban-
Neodevenog su me odveli u policijsku stanicu, ci bili smišljeno napadani zbog svog imovinskog
i tamo me tukli. Naterali su me da uđem u ci- stanja. Jedan od napadnutih je osećao da je „vero-
sternu s vodom, gde su me držali 24 sata i zah- vatno bio napadnut zato što je bio bogat". 9 5 Jedan
tevali da kažem zašto sam išao u zgradu OEBS. svedok opisuje kako su 23. aprila u Konjuhu/Konjuh
Pokazali su mi fotografije na kojima se vidi ka- (Lipljan), pripadnici paravojnih jedinica naterali že-
ko ulazim u zgradu... Imali su takođe i slike nu i muškarca da skinu svoju odeću. Njih su vezali,
moje žene kako ide u kancelariju OEBS. Rekao a onda su stavili ručnu bombu u usta njihovog si-
sam im: „ M i smo išli u OEBS da pokušamo da na. Naterali su bračni par da im kaže koje su najbo-
dobijemo lekarsku pomoć za našeg sina." Poli- gatije porodice kosovskih Albanaca u selu, a ove su
cajci su mi rekli da ako izvestim OEBS da su me onda izbatinali. 96
tukli, oni će me ubiti... Takođe sam video poli- Motiv može biti i zavist. Jedan čovek je opisao
cajce koji su pobili jednu porodicu. Pobili su je kako je početkom aprila u Sojevu/Sojeve (Uroše-
zato što su članovi te porodice bili vlasnici pro- vac), 10 pripadnika u različitim uniformama ubilo
davnica u kojima su se snabdevali mnogi od tri člana njegove porodice, u njihovom dvorištu.
međunarodnog osoblja OEBS. Policajci koji su Čulo se kako su govorili: „Vidi kakve dobre cipele
ovo učinili nosili su maske. 90 imaju, a kakvo sranje mi nosimo. Svi vi ste živeli u
inostranstvu i postali ste bogati. Sad je došlo vre-
Ima i drugih primera „kažnjavanja" i za najma- me da odete." 9 7
nju vezu sa OEBS-KVM. Jedan se odnosi na kosov-
skog Albanca, službenika u Službi društvenog
1
OSCE-KVM, RC5, CC-01 „Weekly Report" N°. 1, 26 February -4
knjigovodstva, koji je nađen mrtav 24. marta. Ne-
March 1999.
delju dana pre smrti, njega su neprestano šikani- 2
A/0414; M/1164; M/1504.
rali na kontrolnim punktovima u Prištini, gde su 3
Kasnije su bili pušteni na intervenciju predstavnika Međuna-
ga pitali da li poznaje Vilijema Vokera (što je i bio rodnog komiteta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Amnesty International „A Human Rights Crisis in Kosovo Pro-
slučaj). Jednog dana nije se vratio kući iz noćne
vince: Orahovac, JuIy-August 1998 - Deaths, dispIacement, de-
smene, i njegovo telo je kasnije nađeno na drumu tentions: many unanswered questions", August 1998.
koji vodi iz Prištine prema Kosovom Polju. 91 Drugi 4
Vidi odeljenje o kačaničkoj opštini.
5
je primer čoveka iz Prištine koga su pripadnici VJ M/0276.
6
Na primer: (i) A d e m Demaći (osnivač CDHRF i politički predstav-
žestoko pretukli optužujući ga da je terorista zato nik UČK, čiji je uticaj, m e đ u t i m , oslabio, posle pregovora u
što su kod njega našli podsetnicu jednog člana Rambujeu); (ii) Hidajet Hiseni (vodeća ličnost Albanskog demo-
međunarodnog osoblja, koju je dobio u vreme kratskog pokreta (LDSh), koji čini deo Ujedinjenog demokrat-
skog pokreta (LBD), t r e n u t n o „zamenik ministra spoljnih poslo-
dok je radio kao kelner u hotelu Dea u Prištini. 92
va" u „privremenoj vladi Kosova"; (iii) Bajram Kosumi (lider Par-
lamentarne partije Kosova (PPK), koja je takođe deo LBD, i koji
je „ministar za informacije" u „privremenoj vladi").
Napadi na imucne osobe 7
A/0440.
8
A/111; M/1714.
Bogati ljudi su pružali priliku za dobru pljačku, pa 9
OSCE-KVM, SK-814 Statement.
su zbog toga bili česta meta napada kako srpskih i 10
Izveštaj člana osoblja OEBS-KVM.
jugoslovenskih snaga, tako i srpskih civila. Vlasnici 11
M/1620. Počinioci su definisani kao policajci. Bili su u plavim

158
Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etničke zajednice kosovskog drustva

maskirnim uniformama sa oznakama belih orlova na rukavima. sane osobe nisu imale specifičnu informaciju da li su bili ubije-
Policajci su takođe imali maske i automatsko oružje sa priguši- ni upravo zato što su bili lekari, ali je činjenica da su ubijeni le-
vačima. kari bila jasno registrovana. U Velikoj Kruši/Krushe e Madhe
12
A/0249; A/0550; M/0052; M/0139; M/0150; M/0167; M/0335; (Orahovac), 26. marta 1999. (A/0136); u Đakovici (A0845;
M/1222; M/1345; M/1620. A/1109; A/0242, ovo m o g u biti različiti incidenti) i u Graštici,
13
O ubijenima: A/0405; M/0140; M/0168; M/0435; M/0597; 20. aprila 1999. (M/1229).
42
M/0646, koji misli na poltičara iz Uroševca, koji je nestao a ka- M/0708.
43
snije pronađen mrtav. M/0641, koji govori o j e d n o m sekretaru Intervjuisana osoba pretpostavlja, mada ne tvrdi, kako je razlog
DLK i članu CDHRF; M/0265; M/0510; M/0614, koji ima na u m u zbog koga su došli u njenu kuću upravo njena profesija.
predsednika DMT u Kosovom Polju; M/1457; M/1723. M/1065.
14 44
Uhapšeni u mučeni: A / 0 7 0 8 ; M/0700; M/1467; M/1712; M/0514.
45
M/1777; M/1786. M/1706. M/1786 je video lekara u gnjilanskom zatvoru pre ne-
15
Uništene kuće: M/0237; M/0260; M/0325; M/0417; M/0529; go što je bio olobođen 5. juna.
46
M/0597; M/0614; M/1100; M/1446. A/0577.
16 47
M/0140. Urednik i izdavač lista su bili pozvani preko sredstava javnog in-
17
M/0346; M/1526. formisanja, što je u skladu sa članom 72 Zakona o informisa-
18
M/1786; OCE-MiK, GN/0001/99. nju. Ipak, pozivanje preko medija nije pouzdan sistem da se iz-
19
M/1712. Izveštaj potvrđuje M/1739. davač obavesti; vidi Savet Evrope, „Expert Opinion of the Ser-
20
M/1786. bian Public Information Law 1998), Strasbourg, 19 November
21
M/0025; M/0457; M/0792; M/1333. 1998", http://www.freeb92.net/media/leqalpression/word/
22
M/0218; M/0219; M/0221; M/0500. Slično, u Oraovici (opština andrew nicol.doc. Savet Evrope, kao i beogradski Centar za
Preševo u užoj Srbiji, koja je na granici sa Kosovom), hodža je ljudska prava, u „Ljudska prava u Jugoslaviji 1998", Beograd
trebalo sa minareta da oglasi kako svi seljani treba da ostanu u 1999, kažu da zakon nije u skladu sa M e đ u n a r o d n o m konven-
kućama, M/1489. cijom o građanskim i političkim slobodama.
23 48
M/1113. Član 67 (1) Zakona o javnom informisanju koji kaže da za obja-
24
M/1354. vljivanje informacije kojom se poziva na svrgavanje ustavnog po-
25
M/0647; M/0814; M/1484. retka, ugrožavanja teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Repu-
26
A/0742; M/00296; M/0591; M/0947; M/1016; M/1215. blike Srbije i SRJ, koja ugrožava slobode i prava građana, ili izazi-
27
M/0212; M/0289. va nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost i mržnju (član 42), za
28
A/0103; M/0201; M/0404; M/0457; M/0565; M/1460; M/1540. prekršaj treba kazniti (i) osnivača i izdavača - sa 400.000 do
29
Izjava Predsedništva Islamske zajednice Kosova, 25. avgust 1999. 800.000 dinara; (ii) stranu odgovornu izdavaču i glavnom ured-
30
„(1) Ko učinioca nekog krivičnog dela iz 136. čl. ovog zakona niku - kaznom od 100.000 do 400.000 dinara. Član 72 Zakona o
krije, daje mu skloniše, hranu, materijal, novac ili druga sred- informisanju kaže da žalba ne odlaže izvršenje odluke.
49
stva, služi mu za održavanje veze, preduzima radnje upravljene OSCE-KVM, RC5, „Weekly Report" 13-19 March 1999; OSCE-
na ometanje otkrivanja ili hvatanja učinioca, ili mu na drugi na- KVM, RC5, „Incident Report 18 March 1999".
50
čin pruža pomoć, kazniće se zatvorom od jedne do deset godi- Associaated Press: „Leading ethnic-Albanian newspaper in Kosovo
na." (Član 137, KZSRJ) Vidi takođe 10. poglavlje. accused of inciting 'racial hatred'", 22. mart 1999. Tači je u izjavi
31
Opštinski sud u Đakovici, suđenje Fatimi Bošnjaku, 17. februar optužio srpsku državu za genocid protiv Albanaca na Kosovu.
51
1999. M/0163; M/0167; M/0432; M/0525.
32 52
Okružni sud u Peći K 144/98, OSCE-KVM, RC3, „Pec Trial Moni- PR/00/0002/99; OSCE-KVM, RC5, „Weekly Report 11-17 Janua-
t o r i n g Case 19", 15-17 February 1999. ra 1999". Jula 1998, neko je već bio pokušao da likvidira novi-
33
PE/05/022/99. nara. OEBS-KVM je utvrdila da je policija propustila da obavi
34
PR/0023/99. ozbiljniju istragu na mestu zločina.
35 53
A/1123. M/0239; M/0355.
36 54
Na primer M/0320 (27. mart, Priština) ; M/0823 (29. mart, Ka- M/0237; M/0417; M/0818 (eksploziju su izazvala četvorica ma-
čanik). Vidi i odeljenje o Gnjilanu, za šikaniranje dvojice Alba- skiranih pripadnika paravojnih jedinica) ; M/0920.
55
naca u gnjilanskoj bolnici. Nema posebnih podataka koji bi go- M/0769; M/1117; M/1314 (novinar je bio i član DLK) ; M/1477;
vorili da su bili otpušteni zato što su pružali pomoć UČK. M/1700.
37 56
M / 1 1 6 4 kaže da su seljani u Vladovu/Lladove (Gnjilane) bili ba- OSCE-KVM, RC5, CC Urosevac, „ H u m a n Rights Weekly Report",
tinani 24. marta 1999, zato što su odbili da navedu adrese le- 3 March 1999; OSCE-KVM, RC5, CC Urosevac, „ H u m a n Rights
kara i drugih istaknutih osoba koje su živele u selu. Weekly Report", 18 March 1999.
38 57
M/1294. M/1023, M/1423 i M/1774 su takođe bili iz sela u glo- A/0931.
58
govačkoj opštini i opisuju kako je bio ubijen čovek sa sličnim M/1164.
59
i m e n o m , ali na d r u g o m mestu. Oni ne pominju da li je taj čo- M/1411.
60
vek bio lekar, tako da se može raditi i o d r u g o m incidentu. A/0640.
39 61
M/0189. Uključujući A/0414; A/0640; A/0644; A/0931; A/1100; M/0540;
40
M/0759. M/0370 i M/0963 su takođe čuli za ubistvo lekara, a i M/0565; M/1055; M/1106; M/1159; M/1292; M/1293; M/1411;
ubistvo koje opisuje M/0417 može da se odnosi na isti incident M/1457; M/1460.
62
(svedok je zabeležio d r u g o ime, ali izveštaj, koji je bio po čuve- A/0644.
63
nju, sličan je u d r u g i m detaljima). M/1293.
41 64
Poznati lekar je 12. marta 1999. ubijen u Kosovom Polju, zajed- A/0971; M/0417.
65
no sa 11 ljudi koji su radili u njegovoj klinici (M/0627). Lekari su „ 1 1 3 " ; A/0322; A/1046; M/057; M/1521.
66
bili ubijani i na drugim mestima, u kojim slučajevima intervjui- „ 1 1 3 " ; A/0322; M/0578; M/1120; M/1121; M/1243; M/1521.

159
KOSOVO kako viđeno, tako rečeno Fond za humanitarno pravo

67
„ 1 1 3 " ; A/0322; M/0578. Bivši lokalni nameštenik misije, i drugi kosovski Albanci koji su
68
A/1046; M/1101; M/1120; M/1521; M/1801. bili povezani sa misijom su bili saslušavani, hapšeni i premlaći-
69
M/1186; M/1495. vani. Stefan Troebst, ConfIict in Kosovo: FaiIure of Prevention?
70
M/1155; M/1521. An AnaIyticaI Documentation, 1992-1998, European Centre
71
M/1101; M/1712. for Minority Issues, 1998, str 38.
84
72
Vidi 10. poglavlje. OSCE-KVM, RC5, „Weekly Report 27 February-6 March 1999";
73
A/0045; M/0176. OSCE-KVM, Headquarters, „Fusion Report Blue Book", 8
74
M/0641, najistaknutiji primer je sekretar DLK za Kosovo Polje, January, 21 February, 2, 3, 5, 13 and 14 March1999.
koji je takođe bio član CDHRF. Slučaj je p o m e n u t u sekciji o po- 85 A/0103; A/1100 (Suva Reka); M/0259; M/0544; M/0565 (Đako-
litičarima; A/1122, ubistvo člana CDHRF u Klini. vica); M/0777; M/0924; M/1602 (Kačanik) ; M/1780 (Priština).
86
75
M/1734, lipljanski zatvror; M/1786, gnjilanski zatvor. M/0335.
87
76
A/0045; M/0597; M/1373. M/0104; M/0112; M/0114; M/0861; M/0935; M/1022.
77 88
M/0514; M/1230. M/0233; M/0322; M/0400; M/0843; M/1079; M/1192; M/1607.
89
78
M/0140. A/0008; A/0010; A/0283; A/0368; 0457; A/0693; M/0910;
79
A/0006; A/0062; M/1504 PE/0014/99.
80 90
M/0563; M/1124, Priština, 30. marta ili 1. aprila; M/0529, Obi- A/0335.
91
lić, oko 27. marta; M/0717, Glogovac, oko 3. maja; M/0525, M/0241.
92
Kosovo Polje, oko 25. aprila; M/0112; M/0349, Štimlje, 25. ili M/1050.
93
26. marta; M/0180; M/0191; M/0417 (zdravstveni centar) ; A/0312; M/0379; M/1149; M/1311; M/1405; M/1722.
94
M/1100, Uroševac, oko 27. marta. Novinski članak o pripadnicima paravojnih jedinica, Petra de
81
M/0350; M/1125; M/1149. Koning, NRCHandeIsbIad (Holandija), 17. juli 1999.
82 95
M/0514, vidi takođe o lekarima i medicinskom osoblju, gore. M/0877.
96
83
Raniji pokušaj OEBS je propao jula 1993; to je takođe imalo tre- M/0873.
97
nutne negativne posledice na stanje ljudskih prava u regionu. M/1406.

160
V deo
Kosovske opštine
i naselja
KOSOVSKE OPŠTINE
Mapa ljudskih prava na Kosovu
od oktobra 1998. do juna 1999.
Svrha ovog dela knjige je da predstavi podrobnu ni na izjavama samo jedne sobe. Ovo je jasno na-
„ m a p u " ljudskih prava i kršenja humanitarnog za- značeno, bilo u samom tekstu, bilo u fusnotama.
konodavstva na Kosovu, kako su ih zabeležili veri- U slučajevima kada je intervjuisana osoba dala do
fikatori OEBS-KVM, ili kako im je bilo saopšteno. znanja da se radi o informaciji koju je ona samo
To znači - posledice sukoba za stotine većih ili ma- čula, a ne o direktnom svedočenju, to je naznače-
njih naselja na Kosovu, kako je to bilo viđeno za no, kao što su naznačene i nepodudarnosti deta-
vreme dok je misija OEBS-KVM delovala. Ovde su lja o istom incidentu o kome govore različiti ispi-
opisane promene u tipu kršenja ljudskih prava tanici.
kroz dati period. Takođe je pokušano da se krše- Činjeni su pokušaji da se proveri što je više mo-
nja ljudskih prava dovedu u vezu sa vladajućom gućno izveštaja, uglavnom preko delatnosti Ode-
lokalnom bezbednosnom situacijom, kao i da se ljenja za ljudska prava OEBS-MiK, naslednika
definišu pretpostavke o t o m e kakve bi vojne cilje- OEBS-KVM, koje je bilo razmešteno na Kosovu (u
ve mogle imati obe strane u sukobu. početku kao Privremena misija sa određenim za-
Svih 29 kosovskih opština zastupljene su ovde datkom - Transitional Task Force) posle 14. juna
u posebnim odeljcima, smeštenim po azbučnom 1999. Izveštači OEBS-MiK o stanju ljudskih prava
redu; na kraju je dodan odeljak o gradskom pod- su posećivali lokalitete koji bi prethodno bili na-
ručju Prištine. U datom periodu, sve one nisu bile značeni u izjavama izbeglica, i vodili su dalje inter-
pogođene u jednakoj meri ili na isti način. vjue. Takođe je bilo naknadnih proveravanja ovih
Odeljak o svakoj opštini počinje osnovnim po- izveštaja koje su obavili analitičari OEBS/ODIHR, uz
dacima o stanovništvu, koje prati kratak opis bez- podršku OEBS-MiK. Nalazi ovih provera se ovde
bednosne klime i situacije ljudskih prava koja je navode svuda gde se to pokazalo relevantnim.
vladala za vreme razmeštanja OEBS-KVM. Zatim Ipak treba naglasiti da nije bilo moguće potpu-
su događaji u opštini praćeni od mesta do mesta, no proveriti celokupnu dostupnu informaciju, po-
zasnivajući se na obaveštenjima koja je misija sebno zato što je OEBS posle svog povratka na Ko-
OEBS-KVM prikupila dok je bila na Kosovu, i na iz- sovo bila suočena sa prioritetnom potrebom da de-
javama koje su izbeglice davale OEBS-KVM posle luje u uslovima produžene ozbiljne situacije po pi-
njezinog povlačenja. tanju ljudskh prava, doduše sasvim drugog, ali ne
Ovde predstavljena informacija koja potiče iz manje ozbiljnog tipa nego što je ova ovde opisana.
izjava izbeglica (označena četvorocifrenim fusno- OEBS obavlja dalje izveštavanje o stanju ljudskih
tama sa azbučnim prefiksom, što predstavlja broj prava na Kosovu, kako bi pred oči javnosti iznela
dosijea poverljivog intervjua sa izbeglicom, uči- nastavljanje kršenja ljudskih prava u ovoj pokrajini.
njenog u Albaniji - prefiks A/ - ili u Makedoniji - Informacije i izjave skupljene od strane OEBS-KVM
prefiks M/) treba da se čita imajući u vidu da se ra- kako na Kosovu tako i među izbeglicama ipak pred-
di o događajima onakvim kako su bili ispričani mi- stavljaju jasnu i verodostojnu sliku situacije na Ko-
siji OEBS-KVM (vidi takođe odeljak „Metodologi- sovu od oktobra 1998. do 9. juna 1999.
ja" u uvodu, kao i 2. poglavlje). U mnogim sluča-
jevima opisi su zasnovani na izjavama više žrtava
ili svedoka istog incidenta. Neki opisi su zasnova-

163
DEČANI/DECANE

Opština Dečani, na zapadnoj granici Kosova sa Al- ski Albanci i raseljena lica nisu imali odgovarajuće
banijom, bila je među najugroženijim područjima lične isprave. Postupak dobijanja novih ličnih is-
za vreme borbi srpskih i jugoslovenskih snaga prava je bio skoro nepremostiva prepreka usled
protiv UČK koje su počele 1998. U oko 40 sela na mnogih birokratskih i praktičnih teškoća, a znača-
teritoriji opštine, u decembru 1998. oko polovine jan faktor je bio i strah od vlasti.
kuća se smatralo nenastanjivim; u nekim selima Misija OEBS-KVM je primila mnoge žalbe na
uništavanja su bila gotovo potpuna. 1 To je stvori- policijsko zlostavljanje kosovskih Albanaca na te-
lo veliku potrebu za humanitarnom pomoći među ritoriji opštine. 5 Ipak, za vreme svog prisustva u
stanovništvom koje je pre sukoba činilo oko 97 opštini, misija je uspostavila konstruktivne radne
procenata Albanaca. odnose sa mesnim šefom policije, kao i sa njego-
Početkom marta 1999. mesni predstavnici su vim zamenikom. 6 OEBS je imala redovne sastanke
procenjivali da je do 1998. opština Dečani imala sa mesnim vlastima i čak je na kraju bila pozvana
oko 60.000 stanovnika. 2 Oni su tvrdili da je tokom da otvori stalnu kancelariju u prostorijama policij-
borbi 1998. oko 200 ljudi bilo ubijeno, i oko 60 ske stanice u Dečanima (ovaj plan nije nikada
nestalo, i smatrali su da je u t o m trenutku u opšti- ostvaren usled evakuacije OEBS-KVM). Ovaj kon-
ni živelo oko 15.000 ljudi. Ostali su opštinu napu- struktivni pristup se, međutim, nije proširio i na
stili i nalaze se ili u drugim opštinama Kosova, ili odnose sa drugim vlastima. Na dan 5. marta
u inostranstvu. 1999, na sastanku sa gradonačelnikom Dečana,
Pre 1998. nije bilo sela sa većinskim srpskim gradonačelnik je počeo dugim političkim govo-
stanovništvom. Samo je u gradu Dečani živela ve- rom u kome je rekao kako „bi bilo bolje započeti
ća srpsko/crnogorska zajednica. 3 Značaj Dečana otvoren rat i pustiti neka bolji pobedi. To bi bilo
za srpsko stanovništvo Kosova je tesno povezan najbolje i trajno rešenje". 7
sa manastirom Visoki Dečani, smeštenim u mirnoj Prema izjavama policije, jedinica UČK koja je
dolini na samom zapadnom izlazu iz grada. 4 delovala u području Dečana bila je procenjena na
Opštinu u pravcu jug-sever preseca put broj 17, 30-40 aktivnih članova, ali se verovalo da može
glavna saobraćajnica kroz zapadno i južno Kosovo. povećati svoje kapacitete i do tri puta. Policija je
U vreme razmeštanja misije OEBS-KVM na teri- smatrala da je ova grupa odgovorna za napade iz
toriji opštine je vladala stalna napetost i nasilje zasede u t o m području. Policija je takođe tvrdila
koje se može pripisati obema sukobljenim strana- da su mesni Albanci veoma zaplašeni, jer je kruži-
ma. Civilno albansko stanovništvo je bilo izloženo lo mišljenje kako grupa brutalno prisiljava mesne
kršenju ljudskih prava sa obe strane. mladiće da se pridruže UČK.8 Srpske vlasti su ta-
Jedan od najhitnijih problema za albansko sta- kođe bile vrlo otvorene prema OEBS-KVM dajući
novništvo Kosova pre srpske ofanzive bila je ogra- dokumentaciju koja se ticala onoga za što su ve-
ničena sloboda kretanja usled stalno prisutnog ri- rovale da je bilo nasilje učinjeno prema mesnim
zika da se bude podvrgnut zlostavljanju ili hapše- Srbima od strane UČK tokom leta 1998, posebno
nju na jednom od bezbrojnih policijskih kontrol- ubistva 35 Srba na kanalu blizu Rznića:/Irzniq, 9 a
nih punktova ili od strane mobilne patrole. Ova takođe i dokumentaciju o masovnoj grobnici u
opasnost je bila t i m veća budući da mnogi Kosov- Glođanima/Gllogjan.

164
Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske opštine i naseIja

U Babaloću/Baballoc 10 i Juniku/Junik 11 , srpska na. Sin jedne od intervjuisanih osoba je video četi-
vlada je podigla prihvatilište za oko 1.500 srpskih ri naoružana pripadnika paravojnih jedinica (dva
izbeglica iz Hrvatske i Bosne (u Babaloću). Ovi su od njih pod maskama) kako ulaze u „Ismailovu
uglavnom bili pomagani od strane UNHCR preko radnju bele tehnike". Dok su dvojica ušla unutra,
jugoslovenskog Crvenog krsta i međunarodnih druga dvojica su stražarila na ulazu. Čuli su se puc-
NVO. Situacija oko ovih je bila - predvidljivo - na- nji; kasnije je intervjuisana osoba čula da su četiri
pregnuta za vreme prisustva misije OEBS-KVM. Je- osobe bile ubijene, među njima i jedan od njenih
dan događaj iz februara 1999. je indikativan: po- prijatelja. 17 Oko 30 ljudi je bilo izdvojeno iz grupe
sle ubistva, 4. februara (u nerazjašnjenim okolno- raseljenih lica nakon što su prošlli Dečane. Bili su
stima) jednog srpskog izbeglice izvan Rastavice,12 ukrcani u veliki kamion, tučeni i opljačkani. Njiho-
blizu Babaloća, grupa Srba iz izbegličkog centra va dalja sudbina je nepoznata. 18
se okupila kod policijske kontrolne tačke na raskr- Tokom prve nedelje u aprilu, meta nasilja je bi-
šću puta prema Juniku. Policija je zaustavila jed- lo albansko stanovništvo koje se po svemu sudeći
nog kosovskog Albanca u kamionu i, videći da je još uvek krilo u sopstvenim kućama. Posle toga je
on prevozio primerke nekog lista na albanskom bilo konačno proterano. Na dan 4. aprila, ljudi ko-
jeziku, verbalno ga vređala i naredila da siđe sa ji su u izjavama bili identifikovani kao pripadnici
kamiona, i za to je vreme u više navrata ga tukla. policije, maskirani i naoružani noževima i pištolji-
Sin ubijenog čoveka je takođe učestvovao u pre- ma, upali su u kuću intervjuisane osobe u Dečani-
mlaćivanju. 13 ma i pod pretnjom oružja sakupili sve prisutne.
Od početka vazdušne operacije NATO protiv SRJ Zatim su ih sproveli putem u Rznić i dalje na jug. 1 9
24. marta, velika masa jugoslovenskih snaga je bi- Osim gore citiranog izveštaja, od kraja marta, naj-
la aktivna oko Dečana. Neprestane borbe i sračuna- veći broj intervjuisanih osoba koje su govorile o
ti napadi na civilna naselja naterali su najveći deo incidentima u i oko Dečana bila su deportovana li-
preostalog albanskog stanovništva da ode. Dečani ca u prolasku kroz grad. Nekoliko jedinica srpskih
su takođe bili tranzitna tačka za hiljade raseljenih li- snaga, uključujući paravojne, izgleda da su se vr-
ca iz Peći/Peja, Istoka/Istog, i zapadne Kline/Klina, zmale