Robert Ala|ozovski Prozna groznica Pre neki dan se je na novim mediskim formatom, blogosferi, razvila `estoka polemika

dali se mo`e kritikovati knji`evni tekst samo na bazi naziva dela. Iskusniji ~itatelji, koriste}i o{tri jezik blogoreje nisu se slo`ili sa autorom bloga, mladog i ambicioznog pisca-komparativista, koji se brutalno poigravao nazivima 39 romana dospelih na ovogodi{nji konkurs najpresti`nije prozne nagrade u Makedoniji, roman godine dnevnog lista Utrinski vesnik. Oponenti su argumentovali da je povr{no i neeti~ki raditi takvu kritiku. Duboko saglasan sa tim stavom ja sam ipak dao tajnu podr{ku drskom blogeru. To mo`e biti dobar hermeneuti~ki trik – naslov kondenzira mnoga zna~enja koja su rasprsnuta u celom tekstu. A da ne budemo naivni, moji dou{nici su mi ve} javili o eksplicitnom stavu dvojice uglednih ~lanova komisije da im nije ni na kraj pameti da za dva meseca pro~itaju 40 romana. Jo{ o~ekujem informaciju koju su metodu ta cenjena gospoda primenili u svome komisiskom radu. Na kraju krajeva, bloger je imao, ili nije imao, kontekstualnih informacija koje ve} mogu stvoriti t.z. horizont o~ekivanja. A ba{ su te vantekstovne lucide mladog kolege, daju}i puno indikacija o knji`evnoj sceni u Makedoniji, ostale neiskomentarisane. Zamislite, 39 prijavljenih romana u jednoj fiskalnoj godini. U zemlju od dva miliona stanovnika. A sigurno ima jo{ koji neprijavljeni. Nasuprot 12 prijavljenih u dvaput ve}oj Hrvatsku, na njihovi konkurs, kako mladi bloger informira. Dakle, prva karakteristika zadnjih desetak knji`evnih godina je da se je generi~ka paradigma definitivno promenila. Ako smo u pro{le ~etiri decenije knji`evnog razvoja bili opsednuti poezijom, pa je svaki tinejd`er piskarao stihove na rubu svojih svesaka, danas, ni manje ni vi{e, svaki nabe|eni pisac se hvata u ko{tac sa kraljem vrsti – romana. Naravno ima svega i sva~ega u tu bujicu romana: debitanata svih generacija, `anrovsku i stilisti~ku raznovrsnost - popularne

Tu nema mesta za autsajdera i slu~ajnih igra~a. ljubavnog. kriminal).j. .forme poput detektivskog. Jordan Danilovski). romane teorije zagovora (ko je ubio presednika Makedonije) i t. narkomani. homoseksualnost. ho}ete za zlo. modernizam nakon postmodernizma (prema teoriji Mi{ka [uvakovi}a). Oni su osu|eni `iveti u paralelni svet vlastitih ega i zamaranja bliske rodbine. Modernizam se javlja u malim proporcijama. ho}ete za dobro. ~iji je roman Pupak sveta (2000) ve} postao ikona zeitgeist-a Makedonije na prolazu milenija. Ali ova demokratizacija `anra zavarava.d.. Ba{ zbog incestuozne bliskosti pisaca generalne linije `anra nisu razgranute. Goce Smilevski. semioti~ara i akademika po knji`evnim komisijama mo`e im dodeliti koju nagradu (Dimitru Ba{evskom za Bunar. pa se sad stara odr`ati ga pisaju}i uglavno zanatski dobra ali u svakom drugom pogledu anahrona dela. Luanu Starovi za koji ve}. Mitko Madzunkov.. Kad se pomo}u hermeneuti~ke metode mladog blogera otstrani sva o~ita trivija ostaje u`asna istina – makedonski knji`evni prostor je veoma sku~en. patriotskog romana. postmodernizam i modernizam u postmoderni t. U nedostatku razvijene kni`evne industrije autsajderima ne ostaje ~ak ni uteha tira`nosti i carstvo popularne slave. Dakle. najvi{e pa`nje i lovorika ide na ra~un dela modernizma u postmoderni. Tek pokoji autor koji je svoj status pisca stekao u biv{em sistemu. Sa nekih od svojih romana ovoj paradigmi pripadaju i Vlada Uro{evi}. Tako da se u Makedoniji pi{e u okvirima tri dominantne poetike: modernizam. gde najbolje rezultate ostvaruje Venko Andonovski. Kao rezultanta mutnog tranziciskog doba i izvo|enja slo`ene operacije nacio-bildunga u postmodernoj globalnoj situaciji. "smele" tematske eksperimente na kontraverzne teme (lezbijstvo. postdiplomci. Slobodan Mickovi}. rat.) i privu}i interes javnosti. korupcija. zbunjeno (Dragi Mihajlovski) i tek prisustvo tvrdoglavih strukturalista. incidentno (Kole ^a{ule. eventualno dugogodi{nji kni`evni radnici. njihovi asistenti. prvu ligu ~ine hardcore profesionalci: profesori knji`evnosti s univerziteta.

Na nivou `anra uvode se razli~ite tehnike hibridizacije. Ona putem intelektualne mimikrije svodi sebe na stilsku ve`bu ({to bi rekao Rejmon Keno). {izofreno. avto-.. citatnosti. Subjekt se decentrira.. Kraljevi}a Marka. monta`no. Ali. ali ne i na planu zna~enja. Od retori~kih figura najprisutniji su alegorija. renovacija. liberalne demokratije. bez razlike koliko barokna i kao-subverzivna izgledala. Matije Gubca. mada uglavnom iz repertoara postmodernizma. Sveti Naum. Sestra Zigmunda Frojda. Da se razumemo. ironija. karnevalizacije.). hiper-. poli`anrovstva. Spinoza. palimpsestnosti. Danilo Kocevski. jer bih se ina~e ispravio pred polilemom koji od ovih pribli`no jednako dobrih romana da preporu~im. Internacionalna mitomatika koliko je bila odbrambeni intelektualni gard u doba socijalisti~ke utopistike. Ipak. trans. Ernesto ^e. meta-. Olivera ] orvezirovska. postmodernisti~kog pod`anra: istoriografske metafikcije. Lidija Dimkovska. Anrija Navarskog. parodija. mada tranzicione. Vladimir Ili~.Drugim delom svojeg stvarala{tva ovi pisci pripadaju ~istom postmodernizmom. mada i nenamerno. Ako ve} prigovaram. mada najomiljenijeg.tekstualnosti. nadopunjavaju eksplozijom narativnih tehnika na mikro-retori~kom nivou. Gde se ve} nalaze i najraspisaniji romanopisci zadnjih godina: Ermis Lafazanovski. Carica Teodora. akcentira. dekanonizacije. Pi{e se fragmentarno. i pored . onda bih istoriografskoj metafikciji prigovorio slede}e. pasti{. brate. a moram prigovoriti. Dimitrie Duracovski. Na nivoa tekstualnosti uvode se sve forme inter-. mada ~ini mi se da je rano delo Slobodana Mickovi}a Aleksandar i smrt (1992) sto`ernik koji su gotovo svi kasniji romani pod`anra pre{li u baroknosti znakovnosti. Odrastao sam na Robina Huda. toliko je ~ist eskapizam danas u uslovima globalizirane. konstrukcionizna. pa ~ak i intermedijalnosti. u 80% slu~ajeva ovaj se retori~ki arsenal ispaljuje u okvirima samo jednog. ja stra{no volim pro{lost i njene junake. transgresira. ne{to su mnogo uporni ovi Ekovini svedoci. Pikolomini. ignorira. I sam ve} godinama tra`im svoj historiski lik (Josip Broz. A kad se povesni lik izabere iz doma}e riznice. To {to ovi incestuozni profesionalci su`avaju u pogledu generalnih narativnih strategija.

Mirakuli na grozomorata (1984. Ovaj dugogodi{nji kriti~ar i univerzitetski profesor. imaju}i u vidu kvalitet ostvarenog. i pored problema kojih imaju od aspekta estetskog holizma. on na generalnom nivou ulazi u dr`avotvorni projekat {to zra~i negativno zbog lo{e memorije i prenagla{ene konfliktnosti balkanskih naroda. nadam se razli~itoga od navedena tri. Na `alost. Slavko Janevski) i Aleksandar i Smrtta (1992. A bez subvencije. novi milenij jo{ uvek ~eka ~etvrtoga romanesknog jevan|elija. Na `alost. zbog malog tr`i{ta i neizgra|ene prodajne strategije. (Petre M. jo{ uvek neprevazi|eni action art Spisateljska karijera Slobodana Mickovica (193-2002) je jedna od najneobi~nijih pojava u suvremenoj knji`evnosti. Slavu je odmah stekao spomenutom istoriografskom metafikciju Aleksandar i smrtta (1992). naravno. Zna~i. Gotovo svake godine uvek se na|e neki o{te}eni pisac koji skrene pa`nju na haoti~nu i {tetnu (a)politiku ministarstva. Ali slava i tri objavljena romana iza sebe sa solidnom pro|om i kod kritike i kod publike nije bila dovoljna ovom piscu da dobije subvenciju ministarstva kulture. ^ak i kad bi se delo izdalo to zna~i da ne}e biti nikakve nadoknade za autora. naves}emo par romana koji deluju osve`avaju}e na makedonskoj romanesknoj sceni. jo{ i u poslednjim godinama `ivota. koji je svoj protest protiv politike iskazao u . je na sam kraj svoje karijere napravio preokret i u veoma kratkom roku napisao nekoliko izvanrednih romana. Potse}am.svog tekstualnog subverzivnog potencijala. znalac i diskretni delitelj knji`evne pravde. Andreevski). makedonska literatura je skoro mrtva. ali Mickovic je jedini. Sa mojeg stanovi{ta tu zlusre}u prate tri najzna~ajnija romana zadnje tri decenije: Pirej. Slobodan Mickovic). amputirali smo istoriografsku metafikciju iz ovog izbora jer je ona svet za sebe u makedonsku knji`evnost i pravilno bi bilo posvetiti joj posebnu pa`nju. poku{a}emo stvoriti nekakvog analiti~kog Franken{tajna. u nedostatku jednog romana kojeg bismo izdvojili kao vrh zadnjih deset godina.

i pokazao da je herojski ~in u doba spektakla ipak mogu}. Ova strategija brisanja jednog sveta i preklopljivanja drugim dubokim bogoborskim rezom problematizuje ontologiju i na~in konstruisanja svetova. tako da je pri~a ~ist konstrukt. preko tehnike replay. slikara i intelektualaca. A ba{ ovaj roman Mickovi}a poeti~ki poku{ava da porekne i problematizira ono {to se piscu desilo u realnom `ivotu. medij koji je napravio formu cenzure nemogu}e. U svojoj prozi. kao istinski tok doga|aja. ukazuje na njenu preteranost. prizivaju}i mnogo svojih prijatelja. pretpostavljeni irski pisac OÄVajk i fikcionalnog autora.najboljim tradicijama action art-a. Kako bi prikazao nepoklopljivost zbilje i fikcije Mazarena je konstruirana kao dve narativne jedinice. izmi{ljenost i uspostavlja alternativni. time izazivaju}i seriju ontolo{kih skandala na planu knji`evnosti. Roman se bavi samim sobom. Radi toga se Mickovi} u romanu krije iza ~ak dva naratora. kao niko u makedonskoj knji`evnosti. pozivajuci postmodernisti~ki. Ako je ~in primoranog samizdatstva Mickovi}a ozna~io poklopljivanje realnosti i fiktivne. razotkriva njenu verodostojnost. spajajuci na fotokopir desetak primeraka knjige. a i bila objavljena u elektronskom formatu na internet. svojim konvencijama i sa~injenosti. Mickovi} je svoj odbijeni roman Ku}ata na Mazarena (1999) objavio kao samizdat. Knjiga je odmah dobila ve} spomenutu nagradu Utrinskog Vesnika. u svojoj prozi. li~nog lje~nika glavnog lika Mazarene. `ivih i mrtih. ali i disidentske forme iz vremena posleratnog komunizma. Duracovki se bavi suvremenosti. knji`evnoistoriske situacije. a druga je pori}e. svojim `ivotom pisca. bez namere uveravanja u referencijalnu iluziju. posebno aristotelijansku logiku i zakon isklju~enja tre}eg. Dimitrije Duracovski. Prva uspostavlja nekakvu naraciju. prepli}enje fiktivnom i realnom. roman poku{ava pokazati suprotno. rusku avangardnu tradiciju iz dvadesettih. Istim problemom. A ipak samim tim ~inom naglasio nenormalnost knji`evne politike. Ovaj flert transsvetovnih identiteta je ~as u funkciji ostvarivanja . bavi se i `itejski najusamljeniji a literarno najkomunikativniji pisac. Dakle ovaj je roman izgra|en sav od literature.

akcionog romana. tada (1995) jo{ uvek prvog nau~nofantasti~nog romana u Makedoniji. fantastike. parafraza. roman je ispri~an poput nau~nofantasti~nog filma B-produkcije. u sebe eksplicitno sadr`e}i i elemente gotskog romana. Intermedijalno. Tako je Dvorski pesnik u aparatu za letenje uslovno nazvan avanturisti~ki roman (pozivaju}i se na svoju labavu narativnu strukturu). U njemu narator komentari{e intelektualno svet u kome `ivi. sudire. i prvi se u makedonskom romanu bavi literaturizacijom novog internet mediuma i mejl-komunikacije. prepli}e. uvode}i svoje i tu|e strip kai{e. zamislite. Koncepte paralelnih svetova. akademik Uro{evi} u `anr ume}e sve svoje poznavanje ne samo ove nego i mnoge druge povijesne poetike. sa narativnih linija re{enih . Ovaj doajen nadrealisti~ke poezije i fantasti~ke kratke pri~e. parodija pri tome stvaraju}i jedan posebni postistoriski prostor gde se sve susre}e. aluzija. Vjen~anje akademizma i subliterarnosti Prozna groznica je uhvatila i jednog od najboljih makedonskih pesnika. u poznim godinama svog stvarala{tva re{io je da svoju nau~ni~ku preokupaciju nau~nofantasti~nog `anra prevede u. Njegova hrabrost da komentira autobiografski svoje vreme a da ne padne u banalizaciju svog autorskog pisma je ono {to ~ini ovu knjigu naro~itom. zaokupljen je autoreferencijalnosti. Diskurs Duracovskog impresionira svojom intelektualnos}u i lirskoj meditativnosti u jednom spoju. likovne i grafi~ke priloge. doga|aji koji se de{avaju. Naravno. eseizira o pitanjima umetnosti. Dakle ovaj roman je jedan literarni omnibus u najpozitivnijom smislom te re~i. menipova satira. intermedijalno me{a `anrove. preko strategije postmodernog natrupavanja kataloga tehnika i toposa koji ina}e nisu tako kontingentno prisutni u "normalne" romane nau~ne fantastike. Vlade Uro{evi}a. istoriske fantazije Uro{evi} me{a sa najrazli~itijh intertekstualnih citata. distopije. srednovekovnog romana.fantasti~kog diskursa ~as intelektualne debate o suvremenosti kojom se Duracovski bavi svojim nagra|enim romanom Insomnia (2001).

u svoj izbor svrstao sam jedno delo koje poti~e iz autenti~nog underground-a. treba napomenuti da delo poti~e od dvojice autora kojima knji`evnost nije vode}a preokupacija. tehnolo{ka otkri}a. od ~ijih bi iskustava i ostala makedonska literatura trebala da se hrani. kao posledice nuklearne katastrofe. ~ime se roman pretvara u epistemolo{ku metaforu. je zna~ajan izme|u ostalog. avangardnih iskustava. totalitarnih re`ima. Roman zavr{ava kao rekurzivna struktura. {to romanu {kodi u pogledu onih koji bi hteli videti umetnost plus. i meinstrim i alternativa u isto vreme.poput video igre. Sve tragove pro{lih epoha Uro{evi} municiozno plete u svom romanu. Prodor underground-a Ipak. mada i od iste znala~ke postmoderne matrice kao i sva ostala dela nabrojena ovde. eksplicitnom kori{}enju tehnike kineskih kutija. srednovekovlje.ali sve to ironizirano i distancirano putem fokalizatorske neupu}enosti u te tragove. Ovako. izvan ostvarivanja zami{ljenog autorovog koncepta. Dakle Uro{evi}. ovaj roman nije stilska ve`ba. Ipak. sve`i dah u pogledu direktnog tretiranja nekih tema i ideologema kao . gotike. Dakle Fajl: Drogera{ (2000) Aleksandra Stankovskog i Vlado Man~evskog je jedno delo svesno napisano na rubu literarnosti. i po tome {to svojom knji`evnom radoznalo{}u zamenjuje celu jednu nepostoje}u narativnu tradiciju. narativiziraju}i najnovija teoriska i meta-teoriska istra`ivanja. ostaje da renesansnom raznovidno{}u jedni isti autori igraju nekoliko knji`evnih uloga. pored svog iskonskog bavljenja tradicionalnom slikarstvom i performansima. kao i taj novi. Posthistoriski prostor je stvoren nakon vremenske regresije. kao zadnje. kao i Mickovi}. osobito me|u mladih autora. u svom originalnom obliku realizovano kao "radio-drama" emitovana u produ`etcima na kultnom radiju Kanal 103. mada Stankovski se sve vi{e upli}e u nju. Ipak. Zato ovaj "roman" nije zna~ajan zbog zanatske perfekcije nego zbog svih naratema koji su kontingentno natrpani u ovu fragmentarnu naraciju. kao {to se upli}e i u film.

koriste}i se strategijom antijezika i paronomasti~kog iskrivljavanje vontekstovnih imena. . pri ~emu je glavno boji{te i Mausdonija. od jednog. kontingentno trpaju topose vanzemaljske invazije. to je {to opet ovaj udar na literaru dolazi izvana. singularnog autorstva. Kao intertekstualni tragovi u romanu su dane mnoge aluzije suvremenog `ivljenja u Makedonije kao i elementi biv{e jugoslovenske pop kulture. kao i kod Uro{evi}a. Kao i Duracovski i Stankovski/Man~evski je sklon transhistoriske zabave i ontolo{kog skandala upli}u}i mnogo poznatih likova iz makedonske kulturne. susreta sa vanzemaljcima. koji su jedini i bili hrabri da desakraliziraju i vrhovnu svetinju makedonske literature.j.homoseksualni tabu. Ako moramo `aliti. politi~ke i underground scene. t. Ovaj roman je jedna neverovatno zabavna parodija koja isprevr}e sve knji`evne kanone literature. Roman je realiziran kao karnevalizirana paranoi~ka teorija zagovora. nuklearnih testova i genetskih eksperimentiranja. paralelnih svetova. politi~ka nekorektnost i zavisnosti od droge. @anrovski roman je realiziran kao nisko-tehnolo{ka jeftina nau~na fantastika gde se. dvojice autsajdera. gde se glavni lik arhi-levantinac Teneke Bav~e Bej bori da uspostavi globalnu kontrolu. zemlja devastirana heroinskih ratova. distopije.