-

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ISTORIJSKI OKVIR RAZVOJA Hipokrat: Prvi uočio značaj sredinskih činilaca (klime) u formiranju ljudskog uma i duše. Platon: Učenje o urođenom karakteru ljudskih moći, u „Državi“ je izložio plan idealnog uređenja društva zasnovan na postojanju urođenih razlika među ljudima. Aristotel: Nasledni faktori su presudni činioci duševnog razvoja. „O duši“-prvo poznato psihološko delo. Učenje o postojanju 3 duše: vegetativna (već u zametku), senzitivna i racionalna (postupno useljavaju u embrion). Sv. Augustin: Svako biće ima svoju individualnost. Ljudski karakter se oblikuje u posebnom društvenom uređenju. Lok: Dete se rađa kao tabula raza na koje iskustvo utiskuje svoj trag. Detinji um se može lako preokrenuti, na mnoge načine. Žan Žak Ruso: Zalagao se za povratak prirodi i životu plemenitog divljaka. Čovek se rađa kao dobar, čist i neiskvaren a sredina narušava prirodni tok razvoja. KONSTITUISANJE DEČIJE PSIHOLOGIJE U čoveku u malom nije postojala svest o posebnosti detinjstva I razlikama između detinjstva I ostalih perioda razvoja. Biti dete značilo je biti, zavisna, nesamostalna osoba bez obzira na uzrast, deca su delila isti prostor, igračke, vreme i rad sa odraslima. To nije značilo da nije bilo naklonosti prema deci, brige roditelja. Prvi istraživači psihologije razvoja (filozofi, prirodnjaci, pedagozi, lekari) koji su pratilirani razvoj sopstvene dece metedom dnevničkog beleženja promena u ponašanju dece

Rane biografske studije Posmatranje duševnog razvoja sopstvene dece započelo je u XVIII veku. Tidema je posmatrao razvoj duševne sposobnosti kod dece što obuhvata psihički razvoj u prve dve godine. To je prva iscrpna biografska studijas I zvala se “Posmatranje razvojs duš.sposobnosti kod dece”. Ten je napisao bigrafsku skicu jedne bebe čime je pratio govorni razvoj sina. Prajer je osnivač dečije psihologije, napisao delo „Duša deteta“, p osmatraoi beležio promene u ponašanju svog sina u prve 4 godine života. Odvajao je podatke od ličnih tumačenja. On je pokušao uvesti elemente eksperimenta planski izazivajući određene reakcije deteta kroz podsticanje imitacije facijalnih ekspresija Pokret za proučavanje deteta Začetnik je Stenli Hol. Proučavao dečije laži, maštu, strahove, odnose prema religiji... Prvi ukazuje na značaj adolescencije i starosti-čime otvara novo područje razvojne

časopisi. Upitnicima je bio obuhvaćen veliki broj dece jer ih je dostavljao nastavnicima i roditeljima širom Amerike. Pored ispitivanja pojedinih psihičkih funkcijsa. Ontogeneze u kojima postoji uzlazna linija razvoja do postojanja psihičke zrelosti.dis.disciplina u kojoj fundamentalna saznajno-teorijska pitanja stoje iznad praktičnih. Dečija psihologija se prva konstituiše kao deo buduće razvojne.psihologije-psihologija starenja. Nalazi iz psihologije odraslih su jednostavno testirani na deci različitog uzrasta.Dečija psihologija se bavi samo onim delom ontogenetskog razvoja u kome postoje progresivne organske promene (sazrevanje) koje uzrokujun promene u psih. PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija proučava poreklo i razvoj psihičkog života.dis.postupak. itd. PREDMET: Bavi se pročavanjem filogenetskih.Od samog početka dečija psiho se konstituiše kao empirijska nau. kao poseban zadatak se postavlja ispitivanje karakteristika pojedinih uzrasnih perioda u onim segmentnima psih.Tradicionalna dečija psihologija je pretežno normativno-deskriptivna nau. 4. osnivaju se katedre za dečiju psihologiju. predmet dečije psihologije je prosto stopljen sa predmetom opšte. 1. U drugom. Istorijske promene: Preobražaj psihičkiog života čoveka tokom njegove kulturne istorije. Njeni osnovni zadaci su utvrđivanje karakteristika ponašanja na pojedinim uzrastima I otuda su njena istraživanja prvenstveno zasnovana na posmatranju u prirodnim uslovima. istorijskih i ontogenetskih aspekata psihičkog života. labaratorije i društva za proučavanje deteta. obrazovanja. UTICAJ OPŠTE PSIHOLOGIJE Dečija psihologija se izdvaja iz opšte psihologije. ODNOS IZMEĐU DEČIJE I RAZVOJNE Počeci razvojne se vezuju za istraživanje razvoja u periodima detinjstva I mladosti pa u tom smislu dečija psihologija predstavlja istorijske korene I temelje razvojne.Dečija psihologija je okrenuta praktičnim pitanjima (problemi vaspitanja.ž 2. U periodu postupnog osamostaljivanja dečije psihologije razlikujemo dva perioda. Prvi je primenio metodu upitnika u istraživanju razvoja i ponašanja dece. 3. U prvom. Ontogenetske promene: Poreklo i razvoj tokom individualnog razvoja. Razvojna psihologija je pretežno teorijski usmerena ali I sama neguje emp. Filogenetske promene: Početak i razvoj psihičkih funkcija kod životinja i čoveka. Izveo teoriju rekapitulacije-dete u svom razvoju kratko ponavlja sve bitne etape kroz koje je čovek prošao u toku svoje kulturne istorije (dečija igra). Zadaci razvojne psihologije: 1. A predmet razvojne se odnosi na proučavanje svih linija razvoja psih. Pod uticajem njegovih ideja otvaraju se centri. dečija izgradnjom vlastitih metodoloških strategija i teorija razvoja stiče status samostalne naučne discipline. školovanja) jer su njeni primarni ciljevi vezani za unapređenje razvoja I života deteta. Funkcijama.funkcija. Da definiše početni i finalni stadijum u razvoju . Da opiše psihičke funkcije 2. Razvojna je psih.

varijaciju ponašanja u funkciji vremena iz čega slede njihova posebna obeležja MODELI OBJAŠNJENJA RAZVOJA 1. Erik Erikson-sve što raste sadrži temeljan plan iz kog organa će se pojaviti. Snažan uticaj biologije na razvojno psihička istraživanja. Razvojne promene podrazumevaju system. I proučavanje biologije ponašanja. simboličko mišljenje. ispitivanje najranijih stupnjeva razvoja (period pre rođenja i period novorođenčeta) u vreme kada se mislilo da učenje još ne ostavlja trag. bez bitnih promena sistema). Kategorije promena: Kvantitativne promene (rast ili povećanje. univerzalnost u javljanju I konstantnost razvojnog reda. ritmične promene (rad srčanog mišića).). Glavni istraživački problemi: proučavanje psihologije životinja da bi se osvetlila psihologija čoveka.doba). Da definiše osnovne faktore razvoja i mehanizme putem kojih dolazi do promene RAZVOJ Sve promene u organizmu koje se dešavaju tokom života. Zamerka organizmičkog modela: . tipova socijalnog reagovanja.3. načina rešavanja problema). Izvori razvoja endogenog porekla. ono što se univerzalno javlja kod svih jedinki iste vrste I one funkcije koje imaju isti redosled faza u razvoju. Organizmički Psihički život gleda u kontekstu razvoja organizma. nestajanja (organsko propadanje kada dolazi do degenrativnih promena usled bolesti ili starenja) i alternacije (smenjivanje-preobražaj istog organskog ili psihičkog sistema). Kvalitativne promene: (strukturalna i funcionalna promena sistema. Da opiše sve intermedijalne supnjeve razvoja (između početnog i finalnog) 4. ciklične ili periodične (smena god. Definisani su vrlo precizni kriterijumi za razlikovanje urođenog I stečenog u ponašanju: rano javljanje. Generativne novine u ponašanju se ispoljavaju u obliku nastajanja (pojava novih emocija. senzomotorne int u unutrašnje. prerastanje jednog u drugiprerastanje praktične. Znači urođeno u ponašanju je ono što se javlja odmah po rođenju (jer nije bilo mogućnosti za učenje). Ali nisu sve promene razvojne: tu ne spadaju repetitivne promene (aktivnosti koje se stalno ponavljaju). Ključni pojam u razvoju je pojam promene.

Proučavanje ranog razvoja i uticaja ranog negativnog iskustva na kasniji razvoj. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje (proces imitacije I identifikacije) ima značaj u sticanju socijalno poželjnih oblika ponašanja ali je jednako odgovorno za nastanak antisocijalnih I devijantnih ponašanja. Radnja koja se uči predstavlja instrument dolaženja do cilja. Sredinski činioci su ključni faktori razvoja a učenje osnovni mehanizam generišućih promena. a razvoj je usmeren na postizanje ravnoteže.funkcija u soc-kulturnoj sredini. ovde organizam treba spontano da izvede neko ponašanje iz kojeg se tačan odgovor izdvaja I učvršćuje. učenje tj.uslovljavanja u objašnjenju sticanja novena u ponasanju. po Vigotskom. VIGOTSOVA TEORIJA Mehanistički eksplanatorni model razvoja zastupljen je u teoriji kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog. 2. fizičko iskustvo i socijalno prenišenje). dok struktura ostaje nepromenjena-hrana). svodeći sve psihološke pojave na ponašanje ili S-R veze (asocijacije draži I reakcije). uključuje dve čvrsto spojene I . psihološki razvoj (ono što dete samo saznaje). Mehanistički model se izjednačava sa bihejviorizmom koji je odricao svako postojanje mentalističkih pojmova. on uvodi još jedan faktor razvoja-uravnotežavanje.predstavlja čoveka kao pasivno biće koje je kontrolisano od strane prirode. usvajanje produkata date culture I sticanje soc. Sam process psihičke ontogeneze. Osnovna funkcija inteligencije-adaptacija. Posebna obuka je značila primenu Pavlovljevog principa klas. AKOMODACIJA(promena saznajnih struktura zbog pritisaka spoljašnih promena). Dva procesa adaptacije: asimilacija(objekt se menja. Ispitivanje psihologije životinja sa ciljem da se bolje upoznaju i razumeju procesi učenja kod čoveka. 3. Džon Votson rodonačelnik bihejviorizma. Ispitivanje sredinskih uslova koji uslovljavaju promene u ponašanju. U svom navodu iz “Proglasa” rekao je da posebnom obukom može od tuceta dece učiti da svako od njih postane ono što on odabere. često je isticao svoje uverenje o isključivom značaju učenja za promene u ponašanju. Zato socijalna sredina nije samo okvir razvoja već I nužan uslov I izvor razvoja. ovde se govori o planu obuke. vaspitnom planu. Pojam razvoja izjednačen sa pojmom učenja.iskustva kroz zajedničku aktivnost sa drugim ljudima. U procesu saznanja organizam je aktivni subjekt koji menjajući sebe istovremeno menja i sredinu koju saznaje. Dve linije razvoja po Pijažeu: psihosocijalni razvoj (ono što dete saznaje od društvene sredine i u njoj). Dok kod klasičnog uslovljavanjauvek postoje parovi draži koje treba da izazovu određenu reakciju. Torndajkovo otkriće učenja putem pokušaja I pogrešaka poslužilo je bihejvioristima da potvrde postojanje novog tipa uslovljavanja. Istraživački problemi: 1. Da bi se razvijao. Pijažeovo gledište Pijažeova teorija se odnosi na proces intelektualnog razvoja.organizam mora vršiti stalne akcije-delovanje na sredinu i stalna razmena sa sredinom. Ti procesi su u stalnoj neravnoteži. To znači da ne ostoji unapred određen razvojni put koji svaka jedinka treba da pređe da bi dostigle psihičku zrelost.instrumentalno ili operantno. Pojam učenja kod Vigotskog se odnosi na opšti proces formiranja viših ment. MEHANISTIČKI MODEL Umesto temeljnog plana prirode. Pored osnovnih činilaca razvoja (sazrevanje. On tvrdi da je saznanje određeno međusobnim interakcijama oragnizma i sredine. On je imao otpor prema bihejviorizmu I svim biološkim koncepcijama razvoja koje je najoštrije kritikovao. deformiše.

isustva. jer se kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam deteta koje raste. ČINIOCI PSIHIČKOG RAZVOJA Sazrevanje vs. Ponekad se dodaje I atrubut fizičko ili organsko kako bi se istaklo da je reč o promenama na nivou ćelija I tkiva. Time se opet naglašava važnost soc. Razlike u ponašanju primitivnog I kulturnog čoveka ne mogu se objasniti većom zapreminom mozga ili nekim drugim biološkim svojstvima. Iz tog stava izveden je pojam “zone proksimalnog razvoja” – ono što dete može samo govori nam njegovom razvoju u današnjem danu a ono što može uz pomoć odraslih govori o njegovom razvoju u sutrašnjem danu. pošto se odvija istovremeno sa organskim sazrevanjem. Sazrevanje I učenje se često pominju kao osnovni činioci razvoja iako je reč o razvojnim procesima ili mehanizmima .odnosa I soc.interakcije (zajednička akt. učenje Sazrevanje je unutrašnji proces realizacije nasledno utvrđenih mogućnosti organizma. sazrevanje podrazumeva takve vrste usmerenih promena koje vode ka sve većoj I većoj funkcionalnoj zrelosti ćelija nervnog sistema. već upravo povećanjem složenosti soc. Kulturni razvoj postaje specifičan I ni sa čim uporediv. Za razliku od procesa organskog rasta koji uključuje prosto anatomsko umnožavanje ćelija. Socijalno iskustvo je fiksirano u produktima materijalne I duhovne culture jednog naroda.međusobno isprepletene linje: biološki I kulturni razvoj. Sa druge straneprocesi učenja se odnose na relativno trajne promene u ponašanju nastale kao rezultat vežbe I sticanja iskustva.delatnosti tokom kulturnog razvitka u kome su izrađivana različita spoljašnja pomoćna sredstva koja su menjala prirodu funkcija mišljenja. Radijus prirodnih sistema aktivnosti je značajno proširen zahvaljujući stvaranju novih oruđa koji nadomešćuju prirodna ograničenja. Vigotski je smatrao da učenje uvek ide ispred razvoja I vuče razvoj sa sobom. posebno kada je reč o psihičkom razvoju. pamćenja I dr.između odraslih I dece). Objašnjavajući razliku kod životinja I čoveka došao je do zapažanja da je razvoj kod životinjs određen iskustvom vrste I individualnim iskustvom dok se kod čoveka kao pokretač duševnog razvoja pojavljuje factor soc. menja se I sazreva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful