NASLOV

:

Giorgio Armani: Revolucionarna vizija

LID: Uz detinjstvo provedeno u Musolinijevoj Italiji, Armani je odrastao u modnog revolucionara. On je oslobodio muškarce i žene iz okova tradicionalnih krojeva i upoznao ih sa zadovoljstvom laganog šika. On je nepopravljivi perfekcionista koji savršeno uspešno žonglira kontrolisanjem onoga što je postalo svetski poznat brend i imperija sa velikim „A“. Giorgio Armani nije čovek koji se predaje kitnjastoj, prenaglašenoj emotivnosti. Po svom temperamentu i fizičkom opusu je najsličniji upravo odeći koju tako precizno osmišljava u poslednje tri decenije. Može se aludirati na njegovo nezadovoljstvo i jedinu slabu tačku, kada kažemo da je niži nego što bi želeo. O njemu se može reći i da je štedljiv, ali samo u smislu da se uvek radije predaje jednostavnosti. „Suština stila je da na jednostavan način kažemo nešto kompleksno“ je izjava po kojoj je Armani poznat. Njegova lična garderoba je do te mere svedena, da se prostire poput beskrajnog niza ponoćno-plavih majica i identičnih crnih i bež pantalona, što se u nekom trenutku može shvatiti kao samo-povlačenje iz centra pažnje. To samo dodatno naglašava njegovu diskreciju, za koju se može reći da je ceni iznad svega, koja je kako kaže „iskonski neprijatelj vulgarnosti“. On je čitav stil kojim je obavijen, zasnovao na diskreciji i uzdigao se na kristalni vrh svoje profesije. U sedmoj deceniji života je ostao jedini vlasnik imperije uz naglašavanje činjenice da nikada nikome nije dugovao ni jedan peni, a budući da se na njegovom poslovnom računu uvek nalazi oko $300 miliona, potpuno je jasno i zašto. Anti-modni perfekcionizam Svim „zlim jezicima“ koji su prilikom retrospektive Armanijevog dela govorili kako ne mogu da primete razliku između Armanija od pre 20 godina i Armanija danas, možemo uputiti samo jednu reč –doslednost. Ukoliko je definicija mode nešto što se dešava u trenutku, preokupirano novim i sledećim, onda je Armani čitav život utrošio na stvaranje anti-modne energije. Mnogi predviđaju njegovo polvlačenje sa scene, ali to se ne dešava-njegova reputacija moćnog vladara u okviru modne industrije ga održava na vrhu i tamo je upravo zato što nikada ne toleriše nesavršenstvo. Ali, kao što je poznat po zahtevnosti, Armani je poznat i po tome što jako dobro plaća svoje saradnike, što nam govori, da poput mnogih uspešnih ljudi, on ostaje na vrhu uz kombinaciju demagogije i demokratije. U industriji ga često opisuju kao nekog ko je savršeno siguran u sebe i ono što radi i upravo ta sigurnost ga čini potpuno slobodnim. To ne znači da ignoriše okolinu, čak šta više Armani naglašava: „Nije pametno ići jednom putanjom, morate sumnjati. Zato uvek saslušam a tek onda odlučim. Tako je najbolje.“ Take the terror out of fashion

Može se reći da je Armanijeva misija naslovljena baš tako, uz nastojanje da se umesto napora i stroge linije, revolucionarna modna silueta pokaže u novom svetlu. Njegovo svojevrsno otkrovenje, kada je iz tradicionalnog Savile Row odela izvadio čvrsti egzoskelet, oslobodio ga postave, izostavio dugmiće i omekšao ramena, je izrodilo dekostruisanu jaknu. Armani nam je dao mekoću, umesto nekadašnje nepokolebljivo čvrste forme. Njegov stil je postao izjava lične elegancije, i poput Frojda u dizajnerskim cipelama, on nas je oslobodio teskobe koja je dolazila sa odevanjem. Ali, moramo primetiti i da je Armani imao sreće. Uzdizanje feminizma u 70-im je dosta pomoglo, budući da je tada odeća smatrana simbolom ugnjetavanja žena. Ako se zapitamo gde su koreni Armani revolucije, videćemo da leže u njegovoj estetici i želji da razbije strukture i sve učini promenljivim, ali se ogledaju i u etici. Može se reći da je Armanijeva moda reakcija protiv hijerarhije, nepoverenje prema konformizmu i rigidnosti u svim njenim inkarnacijama. Upravo zato Armani sumira esenciju njeogovog stila rečenicom: „Odeća treba da pruži samopouzdanje ali ne da definiše ličnost“. Preko izloga do zvezda Armanijevo uzdizanje do trona najuspešnijeg komercijalnog dizajnera je počelo u kasnim 50-im kada je radio kao uređivač izloga u robnoj kući La Rinascente, a nakon toga je 1961. primećen od strane Nina Cerutti-ja koji ga je zaposlio kao dizajnera za novu mušku liniju naslovljenu „Hitman“. Armanijeva solo karijera kreće 1970. a četiri godine kasnije je pokrenuo sopstvenu etiketu. Tada je upoznao Sergia Galeotti-ja, koji je postao nauticajniji čovek u Armanijevom radu i životu, pružajući mu sigurnost, pa čak i ljubav koja je često nedostajala u njegovom domu u kome je stroga majka vodila glavnu reč, pogurao ga ka otvaranju sopstvene etikete i delio sa njim uzbuđenje deteta iz provincije usred užurbanog milanskog života. Osamdesetih se posao proširio i Armani je bio prvi dizajner sa ispostavom u Holivudu, koja je privlačila poznate kao med mušice. Kada je Ričard Gir postao američki žigolo, koji je uz dendi šik i blagi narcisizam ultimativnog skorojevića, perfektno izgledao dok se šepurio obučen u Armanija od glave do pete, Giorgio je tada shvatio značaj poznatih za promociju svog brenda. Sve je išlo glatko, ali se tada Galeotti smrtno razboleo. Mnogi su verovali da posle njegove smrti Armani neće imati snage da nastavi dalje. Ali, još jedna reč, koja se posle doslednosti uvek pripisuje Armaniju jeste vernost, koja je otelovljena u obećanju datom prijatelju, da će nastaviti. Da je Galeotti danas živ, jedva bi prepoznao modnu kuću u čijem je stvaranju učestovao. Od početne zarade od $14.000 prve godine, danas godišnji obrt novca iznosi oko $2 milijarde. Otvoreno je 305 prodavnica u svetu, i uskoro ćemo se buditi, doručkovati Armani obrok, odlaziti na posao sa Armani naočarima, vratiti se kući u Armani krevet i odmarati se u Armani hotelima u Dubaiu. Da li je to ono što je zaista želeo? Niko to nije predvideo pa ni Armani koji kaže: „Nekada je bila jedna linija za žene i muškarce, sve je bilo sporo i imali smo vremena. Pre 20 godina su stvari bile manje agresivne a više izbalansirane.“ Ali, celokupna modna industrija se promenila. Moda

više nije ekskluzivno utočište za bogate kao što je nekada bila, i ona sada obuzima svaki aspekt naših života, počev od tašne do penkala. Sada je sve podređeno modi. Da li ste znali: -Armani je dve godine studirao medicinu, ali je shvatio da ne može tim da se bavi jer mu je muka od krvi. -Armani stalno nosi tamen naočare zato što su mu oči povređene za vreme rata, kada je sa prijateljima našao torbu punu eksploziva. Proveo je 20 dana u tami sa mogućnošću da ostane slep. -Voli da lovi na svom ranču u bilzini rodne Piacenze. -Kao dečak, bio je fasciniran ljudskom anatomijom. Zabavljao se praveći lutke od blata u koje bi sakrio zrno kafe, a zatim ga tražio kuhinjskim nožem. Sebe je za uspešnost operacije najčešće ocenjivao ocenom 10. -Armani je kao dečak imao kovrdžavu kosu, ali je nakon što je spaljena ekspozijom, izrasla prava.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful