GOZBA iIi OLJUBAVI

LICA:

I

St. III Str. 172

Apolodor

Prijatelj Apolodorov (Glaukon) Aristodem

Sokrat

Agaton

Fedar

Pausanija

Eriksimah

Aristofan

(Diotima)

Alkibijad

Ostali gosti Agatonovi

Apolodor. Ja mislirn da nisam neobfj,vesten 0 tome 0 cemu me a

pitate. Bas nedavno isao sam u varos od kuce, izFalerona 1, kad me je-

dan od poznanika s leda primeti i zovnu izdaleka, pa mi rece, vezuju-

ci u isti mah salu za svoje dozivanje: Ei, ti tamo, Faleranine-, Apolodore-', zar me neces pricekati?

I ja stadoh i pricekah.

I on mi rece: Apolodore, trazio sam te odista vee i onomad, jer

sam zeleo da poblize doznam sto 0 sastanku Agatona i Sokrata i Al- b

kibijada i ostalih koji su tada prisustvovali gozbi, a narocito kakvi su

to bili razgovori 0 ljubavi. Istina, vee mi je pripovedao 0 tome neko drugi, koji je to CUO od Fenika'l, sina Filipova, ali mi je rekao da i ti to znas. No on nije umeo nista odredeno da mi kaze5. Zato mi ti to ispripovedaj, jer ti sf najpozvaniji da me obavestis 0 govorima svoga prijatelja. Ali reci mi pre svega: jesi li ti sam ucesrvovao u tome drusrvu

ili nisi?

I [a mu odgovorih: Razume se, rvoj obavestac nije ti mogao ni-

sta odredeno izneti ako mislis da je taj sastanak za koji pitas bio ne- c

davno, tako da sam i ja ru mogao ucestvovari.

- Da to sam mislio.

- Kako to, Glaukonev? rekoh ja, Zar ne znas da vee ima mno-

go godina kako Agaton 7 nije ovde boravio? A otkako se ja druzim sa Sokratorn i otkako sam se postarao da svaki dan saznam sta on govo-

ri Hi radi, jos nema ni tri godine. A pre toga obilazio sam kuda god bih 173 stigao, i rnislio sam da time nesto ali sam bio bedniji nego rna

ko drugi, ne manje nego li sada ti koji mislis da rreba sve pre raditi sa-

rno se ne zanirnati filosofijorn.

A on odvrati: Ne rugaj se, nego radije reci kada je bio taj sasta-

nak!

I ja mu odgovorih: Dok srno bili jos deca, - onda kada je ton pobedio svojom prvom tragedijom, i to sutradan posle onoga

na kada su on sam i clanovi njegova hora prinosili zrtvu za pobedu'',

b

c

d

e

Rece mi, dakle, da je sreo Sokrata, i okupana i u sandale obuvena, sto je Sokrat retko cinio, pa ga je zato zapitao kuda ide kad se onako Iepo doterao.

A Sokrat je odgovorio: Idem na gozbu kod Agatona. Juee sam mu, nairne, umakao pobednickoj slavi, iz straha pred gomilorn; ali sam mu obecao da cu danas doci. Zato sam se ovako lepo doterao, da lep lepu dodem, Ali ti, Aristodeme, dodade, kako je s tobom? Bi li hteo da i nepozvan ides sa mnom na gozbu?

Na to sam ja, rece, odgovorio: Kako ti naredujes,

- Onda hajde sa mnom, rece on, da i poslovicu pokvarimo i izvrnemo, naime tako da i "dobrima na gozbe dolaze dobri sarni od sebe", Jer Homer kao da nije ovu poslovicu sarno izmenio nego i unakazio. Mada je, naime, opevao Agamemnona kao osobita rarnika, a Menelaja kao slaba kopljanika, opet je izneo, kad je Agamemnon prinosio zrrvu i goste na to pozvao, da je Menelaj nepozvan dosao na gozbu, on, gori, na gozbu boljernu l.

Kad je Aristodem to cuo, odgovorio je: Mozda ce se ipak ciniti da i ja, ne po tvojim recima, Sokrate, nego po onim Homerovirn, kao los dolazirn na gozbu mudru eoveku. Kad me vee vodis, hoces li sto reci u moju odbranu? Ja, naravno, necu priznati da sam dosao nepozvan, nego od tebe pozvan.

- "IduCi u dvoje"2, dogovaracerno se sta cerno reci. Nego hajdemo.

Posro su se tako nekako porazgovorili, produzise put. Razrnisljajuci 0 necernu, Sokrat je, iduci putern, zaostajao, i kad bi Aristodem na njega eekao, Sokrat bi mu same govorio neka ide napred. A kad je stigao do kuce Agatonove, nasao je vrata orvorena, i onda mu se nesto smesno-' dogodilo. Iznutra, nairne, odmah mu je u susret izasao neki rob i odveo ga onamo gde su ostali lezali za stolom, i tu ih je zatekao bas kad su se spremali da iedu, I Agaton, tim ga je opazio,

Pia ton

P rna tome, davno bilo, on. Ali ko

- re 1\,f vd S k ;J

, 'ovedao to? 1\,10Z a 0 rat.

tebl :r~i'e, Diva mi, rekoh i~: ne?o, o~ai isti koji i:: i Feniku govo, b' J neki Aristodem9, Kidarinjanin U', malen covek, uvek bos, to J~ 10 tome drusrvu. jer je, kako se meni cini, medu radasnjirn je biO u pristalicama _?io najodaniji., Ali ja ,s~m i ?okratalirao ;···SjOKnnv i sto sam ih cuo od onega, 1 on rm [e porvrdivao bas ona-

eke stvar , d .

n r ' onaj pnpove ao. v

kako r "to mi onda ne bi ispripovedao ro? ieee. Put u pesa-

,- as I'm pogodan i za razgovor i za slusanje,

ie saSV , "

d "tako zajedno razgovarasmo se 0 orum stvarima, 1 zato,

v 1 UCI U pocetku rekao, nisam neobavesten, Treba li, dakle, da sto sa~ ripovedim, onda svakako moram da to ucinim, Ja bar i varnak~~~ ~od 0 filosof,iji Hi sam st~ govorim iii dru~~ slusarn, ne,gle-

, "d li mislim irnatt kakvu korist od toga, neobicno se radujern; dajUCl , a kl d slusam druge kakve govore, narocito vas bogatase i bannapro~l'l, ase moram da ljutim i da ialim vas, svoje prijatelje, zato sto

k re 1 sam di di ,v I Vd' ' li

a, y' te da nesto ra ire, a ne ra ite rusta. moz a VI opet nus rte

uobrazav~o [a zle srece, i [a smatram da vi s vase strane pravo mislida sa:n sa J rna to ne mislim nego pouzdano znarn.

te; a 1'1pO \atel,'. Vazda S1 isti, Apolodore: vazda zlo govoris i 0 sebi i 0

111a li d v v' d b d v'v

, ' vini se da ti prosto sve JU e, pocevsl 0 sarnoga se e, rzis

osta11rna; iike osirn Sokrata. I otkuda si negda dobio taj nadimak da

nesrec111 , 1'..' da si

za hnitirn ja bar ne znam; a 1 u tvojim govonma vaz a S1 ta-

zoVU rna ' , 1 "s k

te 11 si i 11a sebe 1 na osta e, sarno ne na ~ 0 rata.

kaY: gI1Aevalodor. 0 dragi prijatelju, to je odista ocevidno: kad tako

po d t. ' '1 d!

, i 0 sebi i 0 varna, on a sam mannit 1 U .

sudlrn P "ate/f', Ne vredi, Apolodore, da se sada 0 tome prepiremo; ne-

rtf 'db' " ,v, d kl k k

y te molHi, nernoj nam 0 ttl: lSpnCa) nam, a e, a ve su

, go sto smo

bile besede, ", , , ' 11 dii

to I Ap lodor. To su bile otprilike ovakve besede. All ne ,ra IJe

, " k~usati da 'lam ispricarn od pocetka, onako kao sto je onaj cu 1 Ja po

rneni pricao,

GOZBA

Uvod

II

b

c

d

e

Platen

27

~6 v i u pravi cas dosao: rue aces s nama; ako

e baS S1 d iliku. vec '

, tOdem 'v odgodi to za rugu pn 1 U; vee sam te 1

tekao ie: 0 Ard~Sdrugoga cega, 'sam te mogao ugledati. Ali kako to da

1', v ra 1 / 'ern a ru

1 51 d05ao ozOv,

'v v'o da re P cl'Y? 1 d idi S 1

]uce traZl oo 1S., d okrenem, a i nig e ne VI rm 0 crata

nam Sokr~ta De reee Ansto de~~m i sam sa Sokratom dosao, jer me je

_ 1 Ja se , i, dakle, a

'Reko).>, - k. ", '

da me pran. mO fla rue~ dgovori onaj, all gde n je Sokrat?

on pozvao °bv~ si to uradlO, om pa se i sam cudim gde je sada.

- DOv ~ ulazio za m,DO o~ce rekao je Agaton, i uvesti Sokrata

- Bas )evs u pogledatl, m zi se p' ored Eriksimaha4!

_ Boce , deme, pru

, AnstO unutra? An,

- Ti se rugas, Sokrate, rekao je Agaton. Ali 0 toj nasoj mudrosri prepjracerno se malo docnije, ja i ti, a za sudiju uzecerno Dionisa ', nego sada prvo se prihvati jela.

IV

Posle toga, rece Aristodem, kad je Sokrat legao uza sto i rucao, 176 as njim i ostali, prineli su zrtvu i otpevali pesmu bogu i ucinili sve osta-

10 sto iziskuje obicaj, pa onda presli na pice-.

Tada je Pausanija- poceo ovako nekako besediti: Dobro, ljudi, na koji cerno nacin najprijatnije piti? Ja yam moram reci da mi je odista veoma rdavo od jucerasnjeg pica i da mi treba nekog odmora, a mislim da je to potrebno i vecini od vas, jer ste juce bili ovde. GIedaj-

te, dakIe, na koji bismo nacin mogli sto prijatnije piti. b

Na to je odgovorio Aristofan: To odista dobro govoris, Pausa-

nija; na svaki nacin treba da se nade kakva olaksica za pice, jer i ja sam pripadam onima koji su juce pokisli.

Kad je ovo cuo Eriksimah, sin Akumenov, ovako je rekao: Odista, Iepo govorite. I sarno jos jedno treba od vas da cujem: kako je Agatonu, ima li snage da pije?

- Nikako, odgovorio je Agaton, ni ja nisam pri snazi.

- To kao da bi, produzi Eriksimah, bila sreca za nas, i za me, i e

za Aristodema, i za Fedra ', i za sve ovde, kad ste vi, koji ste najbolji junaei u picu, sada klonuli, jer smo mi za to vazda slabotinje. Sokrata ne racunam, jer on je sposoban i za jedno i za drugo, pa ce mu biti pravo kako god mi ucinimo. Kad vidim, dakle, da niko od prisutnih nema volje da vina mnogo pije, mozda yam nece biti neprijatno ako yam iznesem istinu 0 tome sta to znaci opiti se. Ja mislim da mi je iz

lekarske nauke postalo jasno da je pijanstvo za ljude teskastvar, pa d

zato niti bih sam drage volje hteo da pice produzim, niti bih drugome

to preporucio, narocito kad je mamuran od prosloga dana.

- Odista, uzeo je rec Fedar Mirinusanin, ja sam bar navikao da re slusam i inace kad govoris, a narocito 0 lekarstvu; a sada, ako dobro misle, hoce i ostali.

Kad su to culi, svi su se saglasili u tome da vreme u ovome dru- e

stvu ne provedu u opijanju, nego da piju onako kako se kome svidi.

175

III

b

noge da bi mogao leci uza sto; a dosao

ce oprao k v" k d '

ob rnu je, re, : ci: Sokrat se povukao u omSIJS 0 pre YOfJe

I r , b J' avljaJu . .. hteo da ude.

ki drug1 ro ga zvaO, rnje v '

je ne 1 d ' kad sam,v k 0 je Agaton; zovi ga opet i ne pustaj gal

, "on e 1, oflS re a v '

1 stO)l T/' sta gOV , 'd uzeo rec: Niposto, nego ga ostavite sa-

1'0)e ArISto em d d ' '

- d je sam ,v'. onekad se zaustavi g ego se namen, 1

, Ta ~ njegoV ObIC~J-:O ja mislim; nemojte ga kretati, nego ga rna, Jer to J~, ce odmah, a

.. A doC! I v d "A

sroji- , de tako kako ti mis is, 0 govono ~e gato~.

ostav1te'D bro, l1ek~ hu 1 vuJ'te J'elom! Donosite na sofru sto yam je

- 0 CI pos UZ v ik da ni v', P d

tale, 1110m" adzirati: ja to jos 111 a a msam uciruo. re -

A n_as?S vaS niko nece ada i mene i sve ostale pozvali na cast, pa nas

vol)~, Jer 0 da ste VI, sa hvaliti, ,

stavlt~ s~m da vaS m~ze~or su jesti, a Sokrat nije stigao. Zato Je AgaposluZUJ~:le toga, r~ee, s~ Idovedu Sokrata, ali vov~j too nije d~~l~stao.

,vP uta narech,va,o nne zaddavsi se, kao sto Je unao obicaj, ~uton Vise Pk stigaO Je 1 0 b'li nekako usred jela. Tada je Agaton - jer Naposlet u, negO kad sfu I rekao: Ovamo, Sokrate! Spusti se do me-

~emena, 'so re - "

go vJ.v v na krajU isli koja ti ie u predvorju na um pala.

d ie bas lekza~l11 i od mU,drekJ111. Dobro bi bilo, Agatone, kad bi mudrost

d 0 USl I re ao: d ,v '

ne a 1 S krat)e se~, Ve u praznijega od nas, ako se oncemo Je-

o D1Jega tee k " , v

k da iz pu eharima. koja roz vunu lZ punijega teee u

bila ta eva a kao i vod~,U P mudro~t, onda ie meni mnogo stalo do to-

d n drugog vaZll za da c krai b '

a , .. 1 Jer, ako to debe jer srna tram a eu se raj te e napurn-

e pra:U1J: . zeti mesto pore M OJ' a' mudrost, nairne, mogla bi biti prosta i

sto cu u drostl, ' , d k d '

ga i lepe mu a tvoja blistava 1 veoma napre na, a je

ti mnoge r [e kao kakav lad. nedavno tako zivo sinula i zablistala pred sporna, Je " 5 rake m a , d k 7,

, be koji 51 JO ,t' d hele!1skih sve 0 a-:

12 te , id t hi ia a

,v od trt cSC Vise

- Kad je ovo reseno, rekao je Eriksimah, da svaki pije samo onoliko koliko hoce, ali bez ikakva primoravanja, onda ja predlazern jos oVO: da se oslobodimo sviracice! koja je bas usla - neka svira sama sebi iIi, ako zeli, zenama u kuCi2 - a mi provedimo danasnji dan u raz-

v

1~"7 /;

b

c

d

e

Platen

govorima jedni sa drugima. A u kakvim razgovorirna, ako zelite, hocu i to da yam predlozim.

Svi rekose i da zele i da ga pozivaju neka predlaze,

Tada Eriksimah rekao: Pocinjern svoju besedu kao Melanipa jer govor sto ga nameravam govoriti nije moj nego ovoovde. Fedar, naime, u svakoj prilici zlovoljno govori preda "Zar to nije strasno, Eriksimase, sto su nekim drugim bogovi-

pesnici ispevali himne i peane4, a Erotu-, tako starom i tako moebogu, bas nijedan od tolikih pesnika sto ih ima jos nikada nije isnikakve pohvalne pesmev? Uzrni opet na urn nase izvrsne sofikako u prozi pisu pohvale Heraklu i drugima, kao nas odlicni na primer; i to jos nije tako cudnovato, ali ja sam se vee nana jednu knjigu u kojoj je so dobila cudnovatu pohvalu radi svoa mogao bih naci i mnogo drugih takvih stvari kako ih slaOko takvih stvari, dakle, ljudi su ulozili silan trud, ali nik08 od ljudo dana danasnjega nije pregao da dostojno proslavi Erota, nego je zanemaren ostao tako mocan bog!" U tome, cini mi se, Fedar ima Zato ja zelim da milostu donesem i da mu ugodirn, au isti mah mi se da je za nas prisutne ovo dostojan cas da proslavimo toga Ako se, dakle, i varna tako cini, onda bismo rnogli naci dovoljzabave u svojim besedama. Mislim da svaki od nas, pocinjuci s destrane naokolo, treba da izrekne po jednu besedu u slavu Erotu sto lepsu, a Fedar da pocne prvi, jer on i prvo mesto zauzima ion je, u isti mah, i roditelj ovoj rnisli.

- Niko, Eriksimase, rekao je Sokrat, nece protiv tebe glasati Jer, niti bih tome ikako mogao da zamerim ja koji tvrdim da nista drugo ne razumevam do stvari ljubavne'", a valjda ni Agaton i Pausanija U', a zacelo ni Aristofan, koji se sav posvecuje Dionisu j Afroditi, a ni iko drugi od onih sto ih ja ovde vidim. Istina, za nas koji na kraju lezimo znaci gubitak; rnedutim, ako oni koji su pred nama izdasno i lepo izsvoje besede, mi cemo biti zadovoljni. Elem, u dobar cas neka poe-

Fedar i neka slavi Erota.

S time su se i svi ostali slozili i stali zahtevati isto sto i Sokrat. svega sto je svaki rekao niti se dobro secao Aristodem, niti ja secarn svega sto je ovaj govorio; ali cega se ja najvise secam mi se sto ucinilo vredno parncenja, kazacu yam besedom od njih posebno.

POHVALE EROTU

Prua beseda: Fedar

VI

- Prvi, kao sto kazem, rece Arisrodem, govorio je Fedar, pocevsi orprilike time da je Erot velik bog i cudan i ljudima i bogovirna, kako po mnogim drugim stvarima tako isto i po svome poreklu. Jer pri-

padati medu najstarije bogove to je casno, rekao je Fedar, a dokaz je b

za. ~o ov.o: Erot?vih rodirelja niti ima niti ih iko spominje 1, bilo prozaicar bilo pesnik, nego Hesiod- kaze da je najpre nastao Haos

po tome opet Zemlja sirokih grudi, za bogove sediste stalno, s njome i Erot ...

On kaze, dakle, da je posle Haosa nastalo ovo dvoje: Zemlja i Erot. A Parrnenid- kaze 0 Pramajci (Stvaralackoj snazi):

Najpre izrnedu bogova sviju Erota smisli.

. Sa Hesiodom slaze se i Akusilaj+, Tako se mnogi slazu u tome c

da Je Erot medu bogovima najstariji.

A kako je najstariji, tako nam je uzrocnik najvecih dobara. Ja bar ne bih umeo reci koje je dobro vece u ran oj mladosti nego blazorodan Ijubavnik i za ljubavnika blagorodan ljubimac, Jer, one sro ljude treba da vodi kroz ceo njihov zivot ako hoce da zive lepim zrvotom, to ne moze ni rodbina da im tako lepo u dusu usaduje, ni polozaji, ni

bo~atst_vo, niti ista drugo kao ljubav. A sta podrazumevam pod tim? d

To Je stid pred sramotom i nadmetanje za lepotom, Bez ovoga naime

ne moze ni drzava ni pojedinac da cini krupna i lepa dela.LZato tvr-

dim da coveka koji ljubi, ako bi se pokazivalo da on cini sto srarnot-

no, iii da trpi to od koga drugoga zato sto se zbog strasljivosti ne bra-

ni, da?a ne bi to u tolikoj meri zabolelo ni pred ocem da ga ie ovaj vi-

deo, ill pred drugarima, ni pred ikim drugim, kao sto bi ga zabolelo

da ga je video njegov ljubimac. To isto vidimo i kod ljubimca; on se e

narocito stidi pred svojirn ljubavnicima, ako ga ovi opaze da Je pod kakvom sramotom. Kad bi se, dakle, mogIo udesiti da se drzava ill voj-

------

Platen

179

h

c

e

Druga beseda: Pausanija

jer teze samo na to da dodu do cilja, ne vodeci racuna da li je to lepo ili nije. Zato im se desava da rade sto im god prilika donese, svejedno da li je to dobro ili suprotno. Jer ovaj Erot je i sin takve boginje, koja je mnogo mlada od one druge, i koja po svome poreklu irna dela i u zenskom i u rnuskorn. A onaj drugi je sin nebeske boginje, koja prvo: nerna dela u zenskom nego sarno u musk om - ito ie ljubav prerna cacima - a drugo: ona je starija, i u nje nema drskosti. Zato se i

caju muskarcima oni koji su ovim Erotom zadahnuti, jer oni ljube ono sto je po prirodi jace i sto je u vecoj meri umorn obdareno. I bas u ljubavi prema decacima mogu se raspoznati oni koje jasno podstice ovaj Erot. Jer ovi ne ljube decake dok su jos deca, nego kad se vee pocnu dohvatati parneti, a to se desava onda kad im brada probija. Oni, naime, koji nekoga u tim godinama pocinju da ljube, ti su, mislirn, spremni za to da kroz ceo svoj zivot budu sa ljubimcern i da zive s njim, a ne da ga obmanu kad ga uhvate u njegovoj ludoj rnladosti i da ga, posto ga izvrgnu ruglu, ostavljaju i tree za drugim. A trebalo bi da se donese i zakon koji bi zabranjivao ljubiti decake dok su jos deca, da se ne bi uzalud trosio silan trud: jer se kod dece jos ne zna kako ce se naposletku ona razviti: u nevaljalstvu iii u vrlini i dusevnoj i telesnoj. Dobri ljudi ovaj zakon sarni sebi postavljaju, ali bi trebalo i one obicne Ijubavnike primoravati na takvo ponasanje, kao sto ih, koliko mozerno, prirnoravamo na to da ne Ijube ni slobodnih zena l. Jer, ovo su oni koji su ljubav i izneli na rdav glas, tako da se neb usuduju tvrditi da je srarnota ugadati Ijubavnicirna. A to tvrde imajuci na umu bas te, zato sto njihovu nepristojnost i nepravednost. Jer, sto god se radi onako kako to zahtevaju red i obicaj, tome s pravom ne rnoze se iznositi zarnerka . , A sro se rice i ljubavnoga obicaja u drugim drzavarna, lako ga je razumeti, jer su odredenja tamo prosta, ali ovde kod nas i u Lakedemonu ie zamrseno. U Elidi, i kod Beocana-, i inace gde ljudi nisu vesri besednici-', tu prosto vazi obicaj da je lepo ugadari ljubavnicima, i niko, ni mlad ni star, ne bi onde rekao da je to sramota, a to zato, rnislim, da ne bi imali muke ako mladice pokusavaju reciu privolevari, jer nisu obdareni darom veSte reei. Medutim, u Joniji, i inaee u mnogim krajevima gde varvari vladaju, uzima se to za sramotu. Varvarirna, naime, radi tiranida, vazi kao sramota i to i Ijubav prema mudrosti i Ijubav prema gimnastiei; njihovim vladarima nije od koristi da se krupne misli radaju medu podanicima, a ni i udruzenja, a te stvari najvise i sve drugo voH Ijubav da stvars. Ana delu su to iskusili i ovdasnji tirani4: jer ljubav Aristogitonova i tvrda odanost }Iarmodijeva srusili su njihovu vlastS. Tamo, dakle, gde se odredilo da je sramota ugadati Ijubavnicima, tu to vaii zbog pokvarenosti onih koji su to odredili, naime vladara i strasivo-

d

VIII

d

, ilike takvu besedu izrekao, rece Aristodern, a po-

d le otpn 1 b i k iih ,v"

-Fe ar, ' v ~koliko drugih esec a, 'OJI se on VIse ruje pra-

Fedrove bilo Je l?hS ne resao i pripovedao besedu Pausanijinu.

/ eko OV1 . je P

seeao; pr, -orio ovako:

Ov~j ~e gjO;e, Fedre, da nam zada~ak nije dob;o pO,stav!ien k~d _ elUl rn , v n poziv da slavuDo Erota. Kad bi, naime, bio

k rostO lzrece ,,' d k k "

r rn J' e ta ° P '1 bi bilo' ali, eto, nne samo je an; a a 0 ruje sa-

na E 0" epo 1, di k E I. 1 "

saOl0 jedan r C? ravilnije da se pre utvr 1 oga rota trena s avrti.

° jedan, onda Je.? . da to popravim: najpre da pomenem Erota ko-

JOl i: u dakle, pokusatl, n da ga pohvalim kako bog zasluzuje, Mi svi

a' i' ' a za tlI c

treba hva in, / . a Afrodite1. Da je Afrodita same [edna, i Erot

ga b Erota nem ., Y b '

namo da eZ , '. I' kako su one dve, onda je nuzno da udu 1 dva

z , d n bJO a I d'" i b '

bi samo Je a "dve boginje? Je na je starua 1 ez matere, cer-

E,rota. A kako dak~l~U zovemO i nebeskom; druga mlada, cerka Diva.

ona oJu v ' da se i E

ka Uranova, bicnom. Nuzno Ie, prema tome, a se 1 rot

k ' zovemo 0 bicaru a onai d ' b ki

. Dione, oju d ge s pravom zove 0 lean, a onaj rug! ne es n.

1 '\ cove ru I' v' k d iih

kOJ'i [e pratl,a, e rreba sve bogove, au sta je sva 'orne 0 nu

H 1 n razume s , v" Z k d lani Y, va 1 '} eba da pokusam iznen. ~a sva 0 . e anje vazr,

d del)eno, to tr , I ,v N . v ' dvojice 0 . b mono nije 111 epo l1l ruzno. a pnmer: sto rru

.: r • samO so. 0 ., bil d .

nalme,ovo. , d iiemc bilo da pevamo, loa se razgovararno,

I bllo a PI] istom oo d 1 .

sada de amO, " mo po sebi lepo, nego istorn po e anju, po ono-

d toga nljC sa k Ak v' I '

nil'edno 0 r v' ostaJ'c to ona vo. . 0 se vrSI epo J pravo, po-

k onO ,rSl, P v T k ", I' b

OlC ka 0 se ',avO postaje ruzno. a 0 stvar stOJ1l sa JU a-

ako h nc pr, 1 ' . k " d

stajc lepo,. Ie i dostojan da se s aV1, nego sarno ona) 'OJI po -

, i'e svakl Erot P

vIlu: n 1 I' bav

,v na lcpu jU •

stIce

e

182

b

c

IX

,v Afrodite odista je obican i izvrsuje ono na sto god Erot ob:cne 'koj'im nizi ljudi Ijube. A ovakvi Ijudi, prvo, u jed-

Ito jeonaj , k' I' b "v I'

se nameflj, v i decake; drugo, u omma oJe JU e 0111 VIse JU-

, rilJube zene '1' b v " I'

nako) roe 'd v • naposletku, OIll JU e sto mogu nerazum111Ja lca,

I nego h usu, be te 0

Plaron

a

sri Tosti onih koji su to v' , ~ ..

ne m1Jtav'd 6 k xl nas obicaj je mnogo lepsi 1, kako vee rekoh, nije

All OV e (.

1 ko razumeti. ga a '

X

k ~ovek ima na umu: lepse je ljubiti javno nego Ii tajno, i

Ne a L. , bili " v , ..

k .. su n~1J'blagorodniji i najbolji, pa 110m 1 ruzrujr ne-

b'tO one 0]1 , "1 1 1 k

oso 1, ' za cudo je kako ljubavnika sa SV11 strana SOKO e, cao

d ugl' zatlID, .. . , ima k 1

gO r~ ';, ne cini: pa ako ie OSVO)10 ljubimca, to se uzima ao e-

'sta ruzno, i m+u Iiu ba vnik ' , d

da III .. l' -ojio kao ruzno; zanrn: u ljubavni ovu nastojanju a

nlJe 10SV , 1 b d d v" 1. ,v

po, a , 'voJ'io obicaj je dao ljubavniku s 0 0 u a e1111 neo oic-

e I' buuca os , i koi ik d .

bi JU "d stavise bude i hvaljen, a to su stvan coje ill 0 rug! ne

van} a,., k bi is v'

fie st d~" ada ne pozanje najvecu sramotu, a 0 1 isao za cim

. eo a Clm '1' b '

bl Sfl1 , i hteo da posluzi cemu drugom nego li lju avi prema mu-

1 bilo ~ruglIUklo bi ko ieleei ili da dobije novaea od koga ili da postig-

18.) t Jer a ' v d li

dros 1. 1 Vaj ili drugu kakvu moe, hteo da radi one sto ra e JU-

ne kakav P? oZl'ubimcima moleci ill i u molbarna sklapajuCi ruke i za-

ici sVOjlm I " " b '

baVfl1~. ' ' lezeCi irn pred vratima i gotovi da im robuju ro ovanjern

I, 'UCllm se 1.. i od tak d dv ~ I'

k 10), ne bi robovao nijedan rob, - ~oga bi o~ ta ,v~ ra a 0 vraca 1

kak.:1111 l'i i neprijatelji: jedni bi ga korili za ulagivanje 1 p~?lost, a dru~

b i prlJate J tovali i stideli se za njega. A ljubavnika koji sve to radi

, b' ga save v' k d v'

gIl. ohvala, i obica] mu dOpl,l~ta da to :~dl l?ez sr~m?te, ao a ~el-

pratl P "delo A sto je najeudnovatlJe, njernu jedinorn, kao sto

'J'slavnlJe . l' ,

111 11~ 'I bogovi oprastaju ako se zakune pa zak etvu pogazl, Ie, r

dl goml a, y 1 k ' b ' 'I'd' d r k

{Vr . klerva kazu, ne vazi. Ta 0 su 1 ogovi i ]U 1 a 1 svaxu

I, bavna za, k b'Y i k ,. d v'

C Jll r bavniku, kao sto do azuje 0 tea] '0]1 ov e vazr.

slobodu )U me bi neko mogao pornisliti da se u ovorne gradu kao sa~o t0ta uzima i ljubljenje i sprijateljivanje sa ljubavnicirna. Ali, vrsena ~~? kako su oeevi ljubimcima postavili pedagoge+ i ne dopuska,d ~e V~a\e razgovaraju sa ljubavnicima, i b~s to pedagogu na;oeito LaJu tm, kako im vrSnjaei i drugan zameraJu ako VIde da se sto ta-

d l1aredu!u',a i kako stariji opet odbaeuju te zamerke i ne grde ih kao

k 0 des3,a, ' '1' b'

v ravdane _ ko bi ovo opet uzeo na um, pomls 10 1 sup rot-

da su neop v' d k ,~

. da onakva stvar v,azl ov.~ ao naJveea srvamota. . ,

no. Ali, stvar, mishm,v stoJl ovvako: n~ mo~e se za nlu Jednost~vn~

k VstO I'e vee u poeetku reeeno, U1 da le Jepa sarna po seb, 1 a, 111

ao k v v' Y A

v ako se Jepo vrS!, lepa, a a '0 se ruzno vrSl, ruzna. ru-

~llzn~; ako covek ugada rdavu tov~eku i na r~a v na.Cin,,: l~~a ako ~e zna ~ Vstitu coveku i na lep naem. A rd.lv je ona] OblCI1l IJubavmk

g3u3 ce . " .

e u .. ,v oli telo nego dusu' i on nije ni posto~an, Jer m postoJane stva-

kOjl VIse v c. '

35

ri ne voli3. Cim, prestane cvetanje rela? sto ga je voleo, i on od-

rnah odleti>, osrarnotivsi mnoge govore i obecanja. Naprotiv, ljubav-

nik cija je ljubav posvecena plemenirorn bicu ostaje postojan kroz ceo

svoj zivor, jer se vezao za nesro sto je postojano, Ove, dakle, hoce nas obicaj dobro i valjano da ispira i da se ovima ugodi, a od onih da se 184 bezi. Zato, eto, ljubavnike poziva da love, a ljubimce da beze, da bi

kao u nadrnetanju ocenjivao i ispitivao kojima od one dye vrste pripa-

da ljubavnik, a kojima ljubirnac. Tako, s ovoga razloga, vail kao sramota: prvo, dati se brzo loviti, da bi u tom prolazilo vrerne, koje ocevidno Iepo vecinu odnosa ispitujev; drugo, vazi kao srarnota ako ne-

ko dopusti da ga ko osvoji blagorn i polozajern u drzavi, bilo da se, b

ako rnu je nevolja, savije i ne izdrzi, bilo da ne prezre da bude potpomognut blagorn iIi polirickirn koristima. jer, kao da nista od svega to-

ga ni pouzdano ni postojano, ne uzimajuci u racun sro se otuda

ne moze razviti ni plernenito prijateljsrvo. Prema tome, same jedan put preosraje po nasem obicaju ako ljubimac hoce da se na lep nacin svi-

di ljubavniku. U nas, nairne, vazi obicaj: kao sto je ljubavnicima bilo c

slobodno da od svoje volje rna kakvorn sluzborn sluze ljubimcima i da

to ne vazi ni kao ulagivanje ni kao srarnota, tako i jedna jedina druga dragovoljna sluzba ostaje Ijubimcirna koja nije srarnotna, a to je slu-

zba radi vrline.

XI

Kod nas, naime, vazi ovo shvatanje: ako ko hoce da sluz: kome

drugorne nadajuci se da ce s njegovom pornocu postati bolji ili u ne- d

koj rnudrosti iii rna u korne drugom delu vrline, onda opet ovakva dragovoljna sluzba ne vazi ni kao srarnota ni kao ulagivanje, Treba da se

ova dva shvatanja sjedine u jedno isto, i one 0 ljubavi prema mladici-

rna i ovo 0 filosofiji i svakoj drugoj vrlini, ako treba da izade kao le-

po to da Ijubimac ugodi ljubavniku. jer, kad se sastanu u istoj teznji i ljubavnik i ljubimae, i to svaki sa svojim zakonom: jedan, kad kakvom

bilo sluibom sluzi ljubimeu koj! mu je ugodio, da mu pravo sluz!, a drugi, kad u svemu pomaze onome koji ga Cini mudrim i dobrim, da

mu pravo pomaze; pa ako je onaj sposoban da mu pomogne u razbo-

ru i svakoj drugoj vrlini, a ovaj ima potrebu da napreduje u obrazo- e

vanju i u svakoj drugoj mlldrosti, tek tada, ako se ova dva shvatanja sloze u jedno, i jedino tu deSavace se da ie lepo to ako Ijubimae ugodi Ijubavniku, a inace nigde. U ovom slucaju i prevaren biti nije nikakva sramota, a u svakom drugom slucaju sleduje sramota: iIi bio prevaren

iIi ne bio. Jer, kad bi se radi bogatstva predao ko svom Ijubavniku mi- 185 sleCi da je ovaj bogat, i onda se nasao prevaren posto ne bi dobio no-

b

c

d

e

Platon

nimalo rna-

jer se k nairne koliko ie stajalo do njega, pokazao da bi

tao t a av' .. b k d

sran10. '1 v' rna korne i rna za a to nne lepo. A 0 rnuto: a

vaea S uzio iku mi 1 /' da i i d b da

no d 0 kome Ijubavm U nus eel ale oval 0 a~ u ..

se ko prebal" druguj'uCi s njim, ali se posle u tome nasao prevaren,

b de 0 Jl I' ioak bi k

. u, okazao da [e rdav i ~a nij~ pO,stigao ~r me: ipa 1 ~a va

Je ona) P'l kao lepa; jer i ova), koliko je do mega bilo, opet je po-

"'N\«."'ri~V va~l adi vdine ida postane bolji bio gotov da u svernu svako-

da bi ra 1 'I Y T ko i k I

" 0:' ' a to je opet od svega na) epse. a 0 Je u sva om 5 u-

vo1p udm, . '

po . u adati radi vrline. . " .. ',' ' ,

tepo. ,gE t cija ie mati nebeska boginja 1 kOJI je 1 S10 neb::kl, 1

, To ~eeli~~ ~aznosti i za dria:u, i. za p?jed,i.n~e, j,e,r on ?od~,t~ee ,da Je od v ' posvecuju svojoj vrlini 1 onaj koji ljubi 1 onaj koji je IjupaznJu '

, 'I g Fedre ukoliko mi je to bez priprave rnoglo da uspe,

Ova) pn 0 , '

ti u slavu Eroru.

Razg01/0r izmedu beseda

d i Pausanija ucinio pausu! - ovako u slikovima govoriti

A k: je draei _ trebalo je, rece Aristodem, da govori Aristofan, me n~slbm~ tada iIi od premnogoga jela Hi inace od cega drugoga,

Je ,as, da zovori k

eko stucanje, te niie ~o~ao a go~~n',neg,? je s~mo r~ ao-

,~. lezao lekar Eriksimah: 0 Eriksimase, duznost je tvo-

mze I1)eg1a bodE; od ovoga stucanja+ iii da govoris rnesto mene

da me os 0

, vO ne prestane. y, " ", -:

0:11 ~riksimah je odgovorio: Dobro, ucirucu 1 [edno 1 dru_go! Ja cu

I - t tebe a ti, kad ti prestane, rnesto mene. A dok ja budem

mes 0 , . 'h d v ' i di '

mozda ce ti stucanje prestati, ako 'kte jf.1:s zausta~ltkl oisanje

, . , ko H ne, [speri gdo vodom. A 0 1 Je veoma ja 0, uzrnr vreme~a; aos na·draziti i onda kihni, i uCinis li to jedared Hi dva-

time ces n . "

'e ti'3 ako 1 veorna jako bude.

restac , duc rekao i .A' f ' t

P p' i ti samo svoju bese u, je Arrsto an, a ja 0

_ ocn

Treca beseda: Eriksimah

XII

Onda je Eriksirnah rekao: Mislim da je nuzno da ja pokusam Pausanijinoj besedi dodati zavrsetak, jer je on, doduse, svoju besedu 186 lepo zapoceo, ali je nije prikladno do kraja doveo. Da posroje, nairne,

dva Erota, mislim da je to le po razlikovao. Ali, da se on ne odnosi sa-

rno u dusarna ljudskim na lepe ljude nego i na mnoge druge odnose i

na druge stvari, i u telirna svih zivotinja, i u bilju sto ga zernlja rada, i,

da tako recern, u svemu sto postoji-, to sam, drzim, saznao iz lekar-

stva, 1Z moje urnetnosti, jer je ovaj bog velik i cudan, i svoju moe rasi- b

ruje na sve sto se desava i u ljudskom i bozanskorn zivotu.

A pocecu svoju besedu od lekarsrva da u isti mah odam postu i svojoj umetnosti.

I u prirodi tela postoje ova dva Erota: nesumnjivo [e, naime, da je zdravo stanje tela i bolesno razlicno jedno od drugoga i neslicno; a one sto je neslicno zudi za neslicnim- i ljubi ga. Prema tome, drukcija je ljubav u onom sto je zdravo, a drukcija opet u onom sto

je bolesno. Kao sto je malocas Pausanija govorio, lepo je odista uga- c

dati do brim ljudima, a sramotno ugadati raskalasnim. Tako [e i u sa-

rnirn telima: ugadati do brim i zdravirn stranarna svakoga tela, to je

lepo j nuzno, i to je ono 0 cemu kazemo da isceljuje; naprotiv, uga-

dati zlim i bolesnim stranama, to je srarnota, i tome covek treba da

se opire, ako hoce da pripada onima koji srvari razumevaju. Lekar-

stvo je, naime, da ukratko kazern, nauka 0 erotshim odnosima tela s

obzirom na punjenje i isprainiiuanje, i ko u tome ume da raspoznaje d

lepu i ruznu ljubav, taj se u lekarstvo najvise razumeva; a ko ume da izaziva promenu tako da telo mesto jedne ljubavi dobija drugu, i ko

U onirna u kojima nema ljubavi, a treba da je bude, ume ljubav da stvori, a on de gde je ima da je ukloni, raj bi bio dobar lekar u prak-

si. jer, odista, taj treba da je sposoban uciniti da se one sto je u relu jedno drugom 1.1 najvecoj meri mrsko sprijatelji i da jedno drugo

bi. A najveci neprijarelji to su najvece suprotnosti: hladno i toplo-', gorko i slatko, suvo i vlazno, i kako se sve te s1.1protnosti zovU. Uneti u te suprotnosti Ijubav i slogu, to ie umeo nas pradeda Asklepije4,

Platen

187

'011 sto kazu ovi sto kazem, upra-

je , v'

taj naCln nastikom j , '

I' bog a [st.o tako 1 glm, ' razabratl ko 1

V P' 11 sa

A da isto rako stvar stoi v da i kaze, iako za

v' to To mOZ , d k ' ,

alo obrati paznJu na iv- irne tvrdl da se je na srvar oja Je raz-

rna 'On nalm , k '1 6 AI'

alazi lzraz. v' , h nnonija lu a 1 Ire . n 1 }e veorna

to ne n 1 ze kao 1 a 1 d .. d

li < nama sa sobom sa, .. neko neslaganje i i a se sastoji 0

ic as d ' harm011l]a ~, da i

nelogicno tvrdi;:i a je: oida ie, ipak, namera:a~ reci to ,a je ona

noga stO se jos ne slaze- M k" su pre bili neslozm, a docnije se slo-

o , isk glasa OJI d ' k ' isk 1 k

r-ostala iz visoka 1 ms a , Jer odista, 0 VISO alms a g asa 0-

.1: 'Vk umetnost1" h .. H ..'

z.ili pomoeu mUZlC e, 010 biti nikakve arrnornje. ar,monl)a je,

.. su l' os nesloini ne bi m?o, ka sloga: a sloge ne moze biti od ono-

Jl ' v 'ucle je ne, v' I v '

naime sazvueje, a sazv d ne slaze. A opet sto je nes ozno I n~-

, v dokle go se k ' ' , ' b

ga sto J' e neslozno, " iii, bas ta 0 je 1 ritam postao IZ rZ1-

v b tJ U harmon) , docnii ' di '1 I k

sazvucnc ne mOze 1 '1 dvo)'ene a ocnue se sje ini e. ao on-

koi pre bi e raz " I . v'

ne i sporosti oje su ik u sve re srvan unost S ogu na raj nacin

lekarstVO, rake o~de rn~ZI, a glasnoseu; i tako je opet mu.zika nausto ih je zadahnula l]ubavlJu bzi: om na harmoniju i ritam. I u samorn ka 0 erotskim odnosl':!a s 00 ~t~itma nije teSko raspoznavati ljubavne sastavu kako h~r~omle~ t~di onaj dvostruki ~rot; ,ali ka~ ~streba da odnose i tu se JOS ne na~ 7 'tam i harrnol1lja, bilo da je eovek sam

, eblJava n bli /

se pred Ijudima upotr, bilo da valjano upotre Java vee stvore-

stvara sto zovu mel~peJom, 'va muzicko obrazovanje8, tada to pone melodije i metre, st~ = ;a,Zl dobra veStaka. Tu opet vazi ranija restaje odista tdko, ito ,lZ1S Hje 't'm Ijudima - ida plemenitiii budu oni cenica da tre~a ug,aciatl ~~:;~~;ti njihovu ~jHbav; i to je le?i, nebeski

koji to jOs J1lSH - 1 d~,tr E polimnijin9 Je obican, I onaj ko ga gde

U mle' a rot " d bi Y ,

Erot sin Muze ranu=- bazrivo primenluJe, a 1 pozeo njego-

;rirr:enjuje treba samo da g~? ost. bas kao sto je H nasern zanimanju vu slast a ne izazvao rask,a a~n ozudama koje se tieu kuvarske umet-

, 1 e konstltl p , ,

zadatak epO s . ' slast bez bolestL

d v ek pozanje· " }' "

nostl, tako a ~ov , ,_' i u 1ekarstVU, 1 u SVllnav?~ta In: stv~fll:na, 1

Dakle, 1 u n:UZ1l.l, b koUko se moze, strazltl nad ledmm 1 nad

Ijudskirn i boian~klrn, ~r,e d;n i drugi u njima nahode,

drugim Erotom, Jer se 1 Je

XIII

,¥ .. doba pun ie ovoga i jednoga i drugoga; i ako

I sastav god1snJlh alo pre aovorio, toplo i hladno, suvo

, k" a sam m 1:>, '

one suprotnosn, 0 Ojlin d 'rna plemenite lJubavne veze, 1 ako po-

i vlazno, stvore jedue sa rug! esavinu, onda one donose rodnu godi" 'razbontu rn

stignu hannonlJu 1

b

e

d

e

nu i zdravlje ljudima i ostalim naprave; ali kad Erot koji se doba, onda one suprotnosti tu. Otuda, naime, kuga i mnoge

zivotinjama i medu biljern. I i tuce, i medljike

onda kad pozudnost i bezredica zavladaju u ljubavnim odnosima jed-

stvari prerna drugima: tih niihouil» 14

i u godisniim uremenima zove se astronomija.

Osim toga, i sve zrtve i sve ono spada u oblast manrike- a

to ie medusobno opstenje bogova i ljudi - sve to ne bavi se nicirn drugim nego strazenjern nad Erotorn i nad isceljivanjern njegovim. Jer, svako bezbosrvo obicno nastaje ako ko ne ugada plernenitom Erotu nego onorne drugom i ne postuje ga i ne odaje mu cast u svakom poslu, i to i prema rodireljima, bili oni iiv1 ili rnrrvi, i prema bogovima. A to je bas zadatak vestine prorieanja da nadgleda razne oblike ljubavi i da ih leci, i uestina proricanja je neimarka prijatelistua izmedu bogoua i [judi time sto ona poznaje one ljubaune snage 14 [judi koje teze na praudu ina bezbostuo,

Tako mnogostruku i golemu, ili, stavise, svu moe uopste ima svaki Erot; a onaj koji se radi dobra s razboritoscu i pravednoscu ovaplocuje kako kod nas tako i kod bogova, raj ima najvecu moe i sprerna narn svako blazenstvo, rako da rnozerno opstiti jedni sa drugima, i prijatelji biti i sa onima koji su od nas mocniji: sa bogovima.

Mozda sam i ja u svojoj pohvali Erotu jos mnogo ispusrio, ali ne namerno. Ali, ako sam sto zaboravio, onda je tvoj zadatak, Aristofane, da to dopunis; ili, ako ti imas na umu da na neki drugi nacin slavis boga, a ti ga slavi, jer je i tvoje stucanje prestalo!

Razgouor izmedu beseda

Potorn je, rece, uzeo Aristofan i rekao: Istina, ono je pre-

stalo, ali istom onda kad sam na njega navaHo kijanjem, tako da se cudim sto plemenito ponasanje u takvu buru i takvo draienje kao sto je kijanje: eirn sam poceo da kijam, stueanje je odmah prestalo!

I Eriksimah ie na to rekao: Dobri moj Aristofane, pazl sto ra-

dis! Ti salu zbijas a da i primoravas me

pod stavljam rvoje rekao, a rnogao bi

inace u miru govoriti.

I Aristofan se nasmejao i 1mas pravo, Eriksimase, i ono

sto sam rekao neka bude nereeeno. ostavljaj se straie od mene,

jer strahujem za ono sto mislim reCi, ne da bih sto saljivo rekao - jer

39

b

e

d

e

189

b

Plaron

. ravo polje moje Muze - nego . dobitak 1 p

blO . -

. d 0 udarac, Aristorane -

v S1 a .

_ postO f' uzimaj se same na um i

beel' ne, -" k k

d C"es po 'v . n ~1ozda eu t1 Ipa ,a-o

a . raeu .

poiagan

.",akneS.

!.lIp

ne bih rekao sto

ie Eriksimah - ri rni-

kao onaj je

se svidi, dopustiti da

Cetvrta beseda: Aristofan

XIV

- Odista, Eriksirnase, rekao je Aristofan, ja mislim govoriti ma-

lo drukcije.l nego li sro ste to ucinili ti i Pausanija.

Meni se, naime, cini da ljudi nisu sasvim osetili moe kad bi je osecali, sagradili bi mu najvece hramove i sili bi mu najvece zrtve, a ne kao sro je sada slucaj gde se od

ga nista ne desava za njega, a trebalo bi da se od najvise

On je, ipak, medu bogovima najveci prijatelj ljudima, jer je i pornoc- d

nik ljudski i lekar onoga sto bi, da je iscelieno, bilo najveca za

rod ljudski. Ja cu, dakle, pokusati da vam objasnim njegovu moe, a vi

cere onda biti ucitelji ostalirna. A pre svega, treba da upoznate priro-

du ljudsku i njene sudbine.

Jer, nekadasnja nasa priroda nije bila ista kakva je sada nego drukcija. Isprva su bila tri ljudska roda, ne kao sada same dva, tj, mu-

ski i zenski, nego je bio jos i koji je pripadao i jednome i

me rodu i od koga je danas jos same ime ostalo, a njega sarna je ne-

stalo: musko-zenski (androgini) rod, naime, bio je tada jedno i po li- e

ku i po imenu, sastavljen od oba roda, i muskeg i zenskcg, a sada nije

nista do same ime koje se za porugu-. Zatim, prilika sva-

koga coveka bila je okrugla: leda i strane su imale oblik kruga, a imao

je cetiri ruke, i nogu isto roliko koliko i ruku, i dva na okruglu vra-

tu, sasvim jednaka, a glavu izrnedu ta oba lica, koja su bila okrenuta

na suprotnu stranu jedno od drugoga, same jednu, i uveta, i

stida, i ostalo sve onako kako svako sebi po ovome rnoze zamisliti. A 190 hodio je ne same uspravno kao i sada na koju god je stranu hteo, ne-

go i kad bi se sprernio da brzo potrci, hodio bi kao oni sto u kovitlac skacu i pritorn pruzaju noge u vis i preturaju se u krugu: opiruci se na osam svojih udova, koliko su ih tada imali, brzo su se okretali u okrug.

A sro su bila tri i oblik, to je b

je muski rod prvobitno od SUDea, zenski od

kome irna dela i i rneseca, i mesec ima

jednorn i u drugom roduv; a su i oni sami i njihov

to sto su bili slicni Bili su strasni snagom i !ceiLHEll

Pia ton

i imali su krupne rnisli, stavise: udarili su na bogove, i one sro Homer govori 0 Efijaltu i Otu4 da su pokusali otvoriti put na nebo kako bi navalili na bogove, to vazi za njih,

xv

c

Div i ostali bogovi savetovahu se sta treba da irn ucine, i nisu umeli da nadu resenje. Jer, niti su mogli da raj rod prosto ubiju ida ga kao Gigante nebeskom strelom udare i unisre ' - jer bi onda unistili i casti i zrtve sto su im ljudi prinosili - niti su ih mogli ostaviti da se onako razuzdano ponasaju, Naposletku, jedva je Div nesto smislio, pa progovori: (:ini mi se da sam nasao nacin kako ce, istina, i ljudi biti i kako ce se ostaviti svoje razuzdanosti, i to ako postanu slabiji. Zasad cu ih raseci svakoga na dva dela-, i tako ce biti i slabiji a i za nas korisniji, jer ce im se broj urnnoziti. I hodice uspravno na dye noge. A pokaze Ii se da su jos razuzdani i ne htednu Ii da zive u miru, onda cu ih - rece - jos jedared raseci na dva dela, te ce hoditi na jednoj nozi, kao oni sto igraju na mesinarna-'.

Tako rece, pa stane rasecati ljude na dye polovine, kao oni koji rasecaju oskoruse radi susenja, ili kao oni koji dlakama razrezuju jaja". A koga bi rasekao, naredivao bi Apolonu- da mu i lice i polovinu vrata okrece prema raseku, da bi covek, posrnatrajuci svoj rasek, bio smerniji, a ostalo, naredivao bi mu, da isceljuje. Tako bi im Apolon lice okretao, i sa svih strana navlacio kozu na trbuh, kako se to sada zove, pa bi je, kao kese sto se stezu, vezivao po sredini trbuha, ostavljajuci jedan otvor, koji sada zovu pupkom. Onda bi im izravnjivao mnoge druge nabore i udesavao prsa, sluzeci se nekakvim ala tom kao obucari kad na kalupu glade nabore koze, sarno nekoliko nabora ostavio je, one na samorn trbuhu i oko pupka, da budu opomena na nekadasnje stanje.

Posto priroda ljudska bese razrezana na dye polovine, svaka polovina ceznula je za drugom svojom polovinorn i sastajala se s njorn, pa su se onda rukama grlile i pripijale se jedna uz drugu, pune zudnje da se srastu, i tako su umirale od gladi i od drugoga nerada, jer jedna bez druge nisu htele nista da rade. I kad bi koja polovina umrla, i druga u zivotu ostala, onda bi ova ponovo trazila neku drugu i njoj se pripijala, bilo da se namerila na polovinu od nekadasnje cele zene, dakle na ono sro mi danas zovemo zenom, bilo na polovinu od muskarca. I tako su propadale. Ali Div se smilova i nade drugu pornoc: premetne im stidne udove napred, jer su dotada i ove imali na prvobitno spoljasnjoj strani, te su se oplodivali ne jedno od drugoga i sravljali seme ne jedno u drugo nego u zemlju kao cvrcci''. Prernetne im, dakle, stidne

d

e

191

b

e

GOZBA

udove na~red, i time ucini da su posredsrvom njihovim radali jedno u drug~~, 1 to posredsrvom muskoga u zenskorn, a to radi toga da bi u zagrljaju, ~ko hi se s~stalo musko sa zenskim decu radali i da bi potomstva bilo, a ako bi se sastalo musko sa muskirn da bi bar zadovo~avali sv_oiu zudnju ~ ?rljenju i srnirivali se, pa se p:edavali radu, i inace starali se za ostali zivot. Od tako davnoga vremena dakle usadena je ,u Ijud~ Ijub,av J.ednoga prema drugome: ona 'ih sas;avlja u prvobitnu pnrodu 1 rezi da od dvoga napravi jedno i tako da isceli pri-

rodu ljudsku. .

XVI

v Svaki O? nas, dakle, teste sarno prepolovljeno znarnenje l od jednoga covek,a, jer smo}, raseceni kao svoje-, postali dvoje iz jednoga. I otuda svaki uvek trazi drugo znamenje koje mu odgovara. Prerna to~e, svi oni m,uskarei koji su odsecak od onoga zajednickoga roda, ko)1 s.e tada nazivao rnuskozenski, vole zene, i vecina preljubnika postaIa )e. od ~oga roda, a opet sve zene koje vole rnuskarce i one koje su prelJub~lce, postale su takode od toga roda. A one zene koje su odseeak ~d zene ne mare mnogo za rnuskarce, nego vise naginju ka zenama,.l od toga roda postaju heteristrije-'. A svi oni koji su polovina od muska~ca, vol~ muska:ce; i dok su jos decaci, oni, kao male polovine od muskoga, ljube muskarce i nalaze zadovoljstvo u tome da Ide sa odra~l!:n m~skarcima i da ih grle; i ovo su najbolji medu decacima i mladicima, jer su od prirode najmuzevniji. Istina neki tvrde da su bestidni, al~ t? je lvaz, jer ne Cine to od bestidnosti: nego od srcanosti, i h~~brostI, 1 m~zevnosti; oni se predaju onome sro je njima samima slicno. A za to je krupan dokaz to sto sarno takvi decaci kad odrastu po:taju ljudi za drzavne poslove. A kad postanu muze~ni, oni liub~ ?ecake, a n~v b,rak. i radanje dece ne obracaju paznju od prirode, nego ih samo oblcaJvpr~m~ra.va na to: dovoljno im je da provode zivor me~uvsob~m ~.eoze,nJel1l. Svakako, dakle, takav covek postaje Ijubavnik aeea,ka 1 pnJat~l! svom~ Ijub~vni~u, jer uvek ljubi one sto mu je srod?o. A ka.da se i ljubavnik decaka 1 svaki drugi narneri bas na onu 5VO)U pol~vll1u, tada ih sasvim ,c~dno osvoji i prijateljsrvo, i osecanje pripadanja jednoga drugome, i ljubav, 1 oni ne zele da se rastaju jedan od drugo?,a, da tako reknern, ni za jedan trenutak vremena. Takvi su i ~l1I,koJl k~~z e<:o svoj zivor ostaju jedan drugome verni; oni ne bi urneli III kazati sta zele da jedan druzorne uradi. Jer niko ne bi 1110g .,

1" i d ' 1:>,. ao rru

s in a je to uzajarnno ljubavno uzivanje, da se, naime, mozda radi to-

ga l.edan drugome raduju i tako strasno sjedinjuju. Naproriv, ocevidno je da za necirn drugim zudi dusa svakoga od njih, a ona ro ne ume

d

e

192

b

b

c

c

d

Platen

tarnnirn izrazima.

negO" kad sa u ruka-

bi k np!11a,s·" je to Ijudi, da iedan imate?

lh- ta' h li

'zapitaO .' r da mu odgovore, i on i. po novo zapitao: 1

.i •.....•. IlJ' ... ~ad ne bi U!11~edan s drugim slije:e u iedno, v da se ni nocu ni

._.AI..\"'~ to da se'~e jedan od drugogar jer, ako to :udlte, sprernan sam ne odvol,l k jetUS u jedno, tako da od dvojice postanete jedan,

d 'as stOpl!11 1 s ~a obojica zajednicki zivite kao da ste jedan covek; , ~ v kie god d. pet i u Hadu mesto dvojice budete sarno jet : d un1rete,' ", 0 rri. Nego gledajre da li to zelire i da li yam ie doa a zdruzeul u sm bude _ kad bi to culi, znarno da nijedan ne bi to

dan, k yam to k ' b' ki bi da i v

vo1jnO a 0, drugu ielju ot no, nego , 1 S,V~ ,I 10, uve~en a I,e cuo

dbio ih kOl,u . ' 'davno zudeo: da se sjedini 1 sropi sa [jubavnikom,

o v Je vec 0 J ie uzrck i v.' bi

b 5 onO stO" ostane jedan. er tome Je uzro to sto je prvo itna

a d" od dVOJl~el P akna i sto smo bili celi; dakle, iudnji za celinom i

pa " , da bi a tv'

asa pnro, 'e ljubau.

novu na lZ;U tm!~ kao stO rekoh, bili srno jedno; a sada nas je bog

1 I pre t.ot;',,: raselio kao Lakedemonjani Arkadane''. Prema toboa n3se knvbe demo p'rema bogovima cestito vladali, valja se bot. °ako se ne U J'os J'edared rascepijeni, i da ne moradnemo o. nda

me, bude1110 bovi I' fu i , i.Tik ,v

, ti cia ne , na grobnim stu ovima u re J~ u izvajaru, 1 OVI sto

Pbilaziti kao onl, zrezani kao rasecene kocke I. Ali zato svaki covek

o d nosa ra , " d b d b d v k k L ' "

p05re opomm)e a u e ogo usan, a 0 oismo izma-

sHeba da svak~gaoi sudbini, a kako bi nam dopalo ono prvo, u cernu ~li ovoj posie d i vojvoda. Njernu niko suprotno neka ne radi - a am ie Erot ;Ok a se bogovima mrazi, jer, ako se s bogom sprijateljin rorno ra~ 1 0 aci ':e1110 i namerieemo se na svoga ljubimca, na sUoP i porninrno, npripada, a to malorn broju danasnjih ljudi polazi

m " nama, • b 1

"oga kojl _ cia lui Eriksimah ne upadne u rec i esecu mi ne

0,· I sarno v i za Pat ..' A ., , Vd

za ruko~· ~. to kaoda va~l za v aUSaIUjU ,1,l, .. gatona,: Isr:na, :,noz ~

'l,vrne u sal,' d 'u ovima 1 mozda su obopca po pnrodl muskarcl; ~as i oni rnpa s~;ma, kako 0 muskarcima tako i 0 zenama, tvrdim ja 110pste 0 'naCin rod mogao postati sreean kad bismo pobi sarno na taJ svako se namerio na svoga Ijubimca koji mu pripa-

stigli citj Ero~;;t;O u svoju prvobitnu prirodu. ~~ a~o i~ :0 nai~oli~,

i orne se stO narn ie sada dato mora najbolje bJt1 ono sto je a to je: nati ljnbimca, koji nam ie prirodom svojom

slavili boga koji to daje, onda bismo

. Erota, nam ,i S3?a najv!se poma~e time s~o na,s

moral! nam je srodno, 1 kOJl nam 1 za buducnost dale nal-

k as ako se budemo pokazivali bogodusni, povratiti u

nade , dU i isceliti j tako nas uCiniti blazenima i sreenima. pnro

45

Ovo rekao je, moja beseda 0 Erotu, drukcija ne-

go rvoja. Kao sto sam te, dakle, vee zarnolio, nernoj je izvrnuri na

lu; da cujemo jos i ostale sro koji reci, a narocito sta recr

od dvojice, jer su jos osrali samo Agaron i Sokrat.

e

Razgouor izmedu beseda

XVII

- Dobro, poslusacu te, rekao je Eriksimah, jer si svoju besedu govorio tako da mi je bilo prijatno slusari je. I kad ne bih znao da su Sokrat i Agaton veliki poznavaoci ljubavnih tajni, moran bih se veorna bojati da nece urneti vise govoriti, jer ie vee izreceno tako mnogo i tako razlicitih stvari. Ali sam ipak bez brige.

Na to je odgovorio Sokrat: I ti sam, Eriksirnase, pokazao S1 se dostojan u nadmetanju; ali, kad bi ti bio u polozaju u kome sam ja sada, ili, stavise, u kome en mozda bid kad i svoj govor,

i te kako bi se ti veoma bojao i u neprilici bio, kao ja sada. -

- Hoces da me ureces, Sokrare, rekao je Agaton, da se zbunim time sto en misliri da se slusaoci predaju velikom ocekivanju kao da odlican govor curi od rnene.

- Onda bih bio odista veoma zaboravan, Agatone, odgovorio ie Sokrat, kad bih sada rnislio da ees se zbuniti pred ovo malo slusalaca, a video sam tvoju pouzdanost i ponosirost kad si se sa svojirn glumcirna peo na tribinu! i gledao u 06 onolikim gledaocima, da im nrika-

zujes svoje pesnistvo, i bas nimalo se nisi uplasio! ' ,

- A sta, Sokrare, odgovorio je Agaton, valjda ne mislis da mi je pozornica glavu tako zaokupila da ne bih znao ni to da je parnetan ':0- vek viSe uzbuden kad govori pred malim krugom razumnih nego pred velikim brojem nerazumnih2?

- Odista, Agatone, rekao je Sokrat, ne bih Ie po radio kad bih 0 tebi 510 grubo mislio; staviSe, ja vrIo dobro znam da bi ti. bd bi se nasao s kakvim ljudima koje bi smatrao za mudre, v~dio racnna 0 njima nego 0 velikoj mnoiini3; ali - ko zna jesmo Ii mi takvi! Jel" i mi smo onde prisustvovali i pripadali velikoj mnozini. Naproriv, kad bi se namerio na druge mndre, zacelo bi se od njih stideo, ako bi mozda mislio da radis ndto ruino, Hi kako veliS?

- Pravo govoris, rekao je Agaton.

- A mnozine se ne bi stideo, kad bi mislio

I Fedar ie tada upao u Dragi budd

Sokratu odgovarao, nete t1 on nimalo mariti kako ovde ma

194

b

c

d

Platen

e

stvar bude tekla, samo ako bude irnao nekog~ s kime se ,

a narocito ako je taj neko lep! 1 veoma rado slu-

sam Sokrata kad se razgovara, ali morarn da s~ . za pohv~lu Erotu i od svakoga pojedinoga od vas da prmum besedu kao pn-

nos. Platite, svaki bogu svoj dug, a onda tek da se raz-

govarate. .' .V

_ Odista, lepo govoris, Fedre, rekao je Agaton, 1 rnsta ne sme-

ta da govorim; ta bice jos i docnije prilike da se sa Sokratom

varam.

Peta beseda: Agaton

XVIII

- ja, dakle, zelim, pre svega, da kazern kako treba govoriti, pa cu onda govoriti. Jer cini mi se da svi koji su pre mene govorili nisu hvalili boga, nego su sarno ljude nazivali srecnima zbog onih dobara koja im bog daruje; a kakav je on sam koji je to poklonio, to niko ni-

je rekao. A ima sarno jedan pravi nacin za svaku pohvalu svakorne 195 predmetu, a to je ovaj: treba besedorn obrazloziti kakvo je, i kakve su srvari ?ito ih poklanja ono 0 cemu treba da se besedi. Prema tome, pra-

vo ie da i mi Erota tako pohvalimo: najpre njega sarna kakav je, pa onda njegove darove.

Tvrdim, dakle, da su svi bogovi blazeni, ali Erot - ako ie pravo i ako nije zamerno reci - da ie najblazeniji medu svima, on, jer je lepsi i najbolji.

A najlepsi je zato je ovakav: prvo, najmladi je medu bogo-

vima, Fedre. Za tu rvrdnju pouzdano svedocansrvo daje on sam time b

sto begom beii od starosti, ocevidno zato sto je ona sama brza; bar br-

ie nego sro mi zelimo sustize nas. A Erot je po prirodi takav da [e mr-

zi i da joj se ni izdaleka ne priblizuje. On je uvek s mladim svetorn i

bora vi kod njega, i dobro kaze ona davna rec da slika uvek prilikul. Ja se sa Fedrom slazern u mnogima drugim stvarirna, ali se ne

slazern u tome da je Erot stariji od Krona i japeta=, nego tvrdim da je c

on najmladi medu bogovirna i vecno rnlad, a one stare odncse- medu bogovima, 0 kojirna govore Hesiod i Parmenid", stvorila [e Ananka-,

a ne Erot, $U oni istinu govorili. jer ne bi oni jedni druge skopili i bacali u okove i ne bi vrsili mnoga druga nasilja cia je Erot medu nji-

ma bio, nego bi jedni sarno voleli i u miru ziveli, sto ie sa-

da slucaj otkako Erot caruje rnedu bogovima.

Mlad on, a pored toga sto je mlad i

Homer bio da se pokaze d

je boginja i da je U"'.LU""

U odista nezne su noge;

ne dorice ana, no ljudrna po hodi,

Plaron

[95

znakom, Taj isti znak primenicemo i na

LJ':iJl1·H redmetu nego po . ne hodi po zernlji, a ni po lobanjama,

p Y n On naIrne, . Y ih i . h

da je nezak . ne ~ego po najmeksim srvanrna sto 1 J' lild1~ ondl. 0-

'su bas me a :. irna i dusama bogova 11U 1 po igao

nl ., a Jer Je u srci k . I'

. nuj e u n)l1n , . dusama nego a TO se namen na KOJU

1 sta dom u SVlma , ., k

li opet ne re / d od nje odlazi, a koja ima me canu, tu

stan, a .' a rvrdu cu ,on 1 d di . .

bil 'dusu kojd irn d kl .ek i nogama i reiorn 0 iruje same naj-

10K d on a e, U\ . da i . y •••

tanJ·uje. a;.. . a nuzno sleduje a Je 11aJneZI1lJl.

se nas . ekslm stvanm , d toza i . b k bli

kYe medu na1m· . naJ'ndniji a pore toga 1 gi a 0 1-

me S di on po tome, 1 '.. k d v

Najmla l]e . " de priljubljivan, ru u sva u usu ne-

k h-ace se ne bi mO?~Ok sdvabg bio tvrd. Skladnoj i gipkoj p. rilici nje-

om. 1 ••. izlazltl a I" E

. eeen i ulazltl1. lemenito drZanje, kojim se rot naro-

prim Iik nak n1egovO p . d Y . . E k

. l' este ve 1 z ..' . jer neplernemto ,rzanJe 1 rot uve

gov01 1 'ito SVI pnznaJu, d k . / b k

Y. dlikuje, zao. A' 1 tu nJ'eaove boje 0 azuje vec orava

cito 0 raru epo tJ V· v bil d

du sobom u '. . a relo ni na dusu ru na sto I 0 rugo

su me· . 1a jer 111 n .,

boga na cvetOVlD, d Erot '1 ode se nahodi mesto gde sve

toga c . uvdo ne se a. _, '" n

. b scvetno I' ..' taje

sto Je e .. v 7 tu on 1 staJe 1 os ~ .

. latko rnlflse ,

cveta 1 s

XIX

. ie dovoljno, mada jos mnogo ostaje da

. ga boga I ovo J ib

o lepon t.o Lb r riti 0 vrlini Erotovoj. Pre svega, naj 0-

1 ooa tre a geno ..' . d

. laze. pos e Ov n y •• kr . ,> ni bogu ni coveku, pa Je 1 ne trpl III 0

se ( E ne Cllll IlVlce 1 L • Y . . '1

1. . to sto rot .' m pod silu trpl ako sto trpr, jer se SI a ne

Je Je d Y ka Jer mti sa v· • S k . d

b ani 0 cove . :'1 I ;1' kad nesto ciru .. va 0, naime, rago-

og .. se 51 om s uz· . d li

d tice Erota, run . U cemu se ko dragovol]no sa ragovo 1-

o V· E otu 1.1 svemu, a 1 v d . rl

,. 0 SlUZI _f . . drzave" kazu a Je to praveuno.

v01JI1:. ' zakOl1l, careVI ~. bori L'

. sloZl onda" .' n)'emu veoma mnogo raz oritosu. )u-

111m· 'd . ednostl, una u· .. 1 di .

pore' plaV . . d razboritost sastoji II sav a rvanju na-

. -lazu u tome a se· v·· E k ne

di e nauue, S .' d lada nije snazl1lp no rot; a a 0 su 0

1 S , v d . da mje na nas· . d .. ·1 d

slada i poz,u ~',I ant od Erota, i on ce vladati ~a . njima; a s~v a,.yu-

1 bi'je, blce sa v lad vd da ce on biti narocito razborit. Stav ise,

s a I de I pozu e, on 2 d v. A • E

. li Erot nas a .... ··A .' '" odoleva" .jer ne rZI Arej rota, nego

le .. E 'oW III .T\re1 ne ':\. . k v 1 v • v 3

hrabrosn 1 '.' l' b . Var nrema Afroc ItI, ao sto zaze pnca' .

U .' ona] jU aVDl Z . r . V· d v. A 1 .. y. d .

E'ot Arep, q. ..< y. koza taj jaci rzi, r. co je jaci 0 naj-

I v.' • ko)! drzi nego . ,":. ....:l .ih

A jaCl Je ona1 j'. '. t. i bltl najhrabllJl Ol Sv 1 .

. ' a rnedu osta Ima, a .' lb' <·tI· toaa boga bl'lo j'e

hrabrlJeg' . i 0 razboritosn, 1 0 lra '10" . b v'

o pravednostl, ,; 0 IDudrosti. Dakle, kohko se moze, tre-

. 'osdasegO\OL d" d v

reCi a ostaJe J. I prvo, a opet 1 Ja 0 am postu

, d'111 da nJ tu ne 'I . b . k

ba da se tTU 1 ' E'k . nab svoJoj: kao pesDlK ova] og Je ta -0

sti kao ~n S11 • "k k'

svojoj urnetnO , ;-..,~ niko111. Svako bar postaJe pesm ,,,a 0 1

. d . drugoga Lim pes

IDudar a 1 ~

b

c

d

GOZBA

nije bio sa Muzarna pre"4 koga se Erot dodene. A ovo uzimari kao svedocanstvo za to da je Erot uopste odlican svemu duhovnom srvaralastvu. Jer, sto ko sam ili nema moze ni drugome dati, niti drugoga nauciti.

Stavis«, i stvaranje svih zivih bica - ko bi mogao je Erotova mudrost kojom sva ziva bica i postaju i rastu? A izradivanja u drugim umetnostima - zar ne znamo da se

je ovaj bog bio ucitelj pokazao slavan i sjajan, a onaj denuo, ostao u rami? Odista, bar streljanje, i isceljivanje, i pronasao je Apolon, poveden zeljorn i Ijubavlju, tako da ucenik Erotov, a isto tako i Muze u muzici, i Hefest u VA'<My" na u tkanju>, i Div "u upravljanju i bogovima i Ijudima". tek uredeni i odnosi medu bogovima kad je Erot rnedu ime ljubav prema lepoti, jer u ruznoci nema Erota. Pre vee u pocetku rekoh, desavale su se mnoge strahote medu kao sto kaze predanje, zato sto je carovala Ananka, ali cirn se rodio, iz ljubavi za lepororn nastala su sva dobra i mao

Tako mi se cini, Fedre, da je Erot najpre sam najlepsi a onda i ostalima ostale takve stvari daje, Dolazi mi na urn u stihovima kazem da je on onaj koji stvara:

medu ljudima mir, i glatku pucinu morsku,

i tisinu bez vetra, i odmor i sanak u ruzi".

Ovaj Erot prazni nas od nepoverljivosti, a puni nas seu, udesavajuci da se sastajemo jedni sa drugima na svima sastancirna, i uzirnajuci vodstvo na svetkovinama, na tvarna; on, donosilac blagosti, odnosilac surovosri; neizdasan nemiloscu; milostiv dobrima, primeran mudrima,

govima; zuden od nesrecnih, cuvan od srecnih, otac raskosi,

bujnosti, miline, zudnje, zelje; brizan za dobre, nebrizan za du, u strahu, u zelji, u misli, krmar, pornocnik, branilac i JV".cw,~~ bolji, perjanica svih bogova i ljudi, voda najlepsi i treba da ide svaki covek, pevajuci lepo u slavu njegovu i njegovoj pesmi koja ocarava pamet svih, i bogova i ljudi,

Ova beseda, Fedre, neka bude od mene posvecena tome bogu; njoj ima nesto sale, nesto odmerene zbilje, koliko dopusta rnoja "u,"F.,····

Uvodna rec Sokratova

xx

b

, ton dovrsio svoju besedu, svi gosti, rece Aristodem,

Kad Je Aga1 s da je mladic govorio kako dolikuje i njemu i bogu. kliknuli su u saY ~ ~ogledao na Eriksimaha i rekao: Sta velis, sine AkuA S~k~~\!eda sam odavno strahom nestrahom strahovao+, i da menov? :tvbshs 1 'ki rekao kad sam kazao da ce Agaton divno besedi-

. mono proroc 'I' .)

nlsa , 'biti u nepn ICI." .. . , "

ri, a ja da cu . d 0 odgovono Je Eriksimah, rnislim da SI odista pro-

- ono t n Agaton dobro besediri, ali ri bid u neprilici,

rocki rekao, a

to ne mishm, k sreeni covece, rekao je Sokrat, da ne budem u nepri" -: Pa k~o ~~ugi kad ima da govo~~ posle,govora kc:ji je on~ko le-

Uci l)a 1 rna ~ k ani Ostalo, mje sve jednako divno; all ko se

. b (Jato IS az' , 1 y,. v ' ~} 1:: .

po 1. ~t> ',' slusajUCi na kraJ~ onu e~otu reCII recenicar a ,ar, UZl-

ne bi zadl\ 10 ni izbhza umeti lepo gotovo

majuCi na u~ -ekao i otisao, da sam sarno irnao kuda, ina Gor-

da sam od su ~ ~ala beseda1, tako da mi se odisra dogodilo ono Ho-

.. .ie opom1nJ' . krai " h

glju 11 . 0 sam se da mi na craju svoga govora Agaton ne zama -

hOJa .. 3 govornika, protiv besede i

. Gorg1Je ,'. ,y

ne glavom k. en. I primetlO sam kako sam bio smesan onda kad

onemim kabo ,am da po redu s varna slaviti Erota i kad sam rekao

am 0 eeaO· . bas ni ¥

sam v , rn u Ijubavne stvarr, a as nista se ne razumevam u

da se raz,umeva treba da se slavi ma sro. ja sam, naime, u svojoj stvar, . . li da treba istinu govoriti 0 svakoj stvari koja se slavi, i

prostOtl mlS 10 a iz istine oda birati stvari i

da)e to I [a sam se odista ve~ma p?n~sio odlicno go-

ih stO ao pravi postupak pn hvaljenju ma predmeta.

sam zn . k h I' ,

postupa za va jenje

c

d

sve rnogucne

. dl·t·e da j'e rakav i tolike srvari

! rvr

kao i najbolji, razume se, ga ne

onirna koji ga znaju, I onda lepo i velicansrveno ra

go ja odista nisarn znao raj pohvale, i I1e znajuci ga, ja yam

cah da CU 1 ja, kad na me dode red, izreci pohvalu. "No to je samo

obecao, nije um"4. Dakle, ostavimo to! Necu slaviti na raj nacin, ne bih ni mogao, Odista ne! Ali bar istinu, ako zelite, pripravan sam da kazern na svoj nacin, ne prema vasim govorima, da ne zasluzirn podsrneh. Dakle, Fedre, gledaj, treba li ti i takav govor, nairne: da se cuje kako se 0 Erotu istina govori, a sa izrazima i takvim poretkom recenica kakav rni odista slucajno dode na parnet.

Fedar i ostali, rece, pozvali su ga da samo govori onako kako sam smatra da treba govoriti.

- Ali, Fedre, odgovorio je Sokrat, dopusti mi JOss da upitarn Agatona za neke male srvari, da se s njime sporazumern i da tek onda govorim.

- Dopustam, razume se, rece Fedar, samo ga pitaj.

Posle toga, rece, otpoceo je Sokrat ovako nekako govoriti:

Razgouor Sokratou s Agatanom

XXI

, I odista, dragi Agatone, ucinilo mi se da si lepo otpoceo svoJU besedu kad SI govorio da bi najpre trebalo pokazati kakav je sam Erot, a onda njegova dela. Tome pocetku veorna se divirn. Dakle, napred! Dede mi reci 0 Erotu, kad si i ostalo tako lepo i velicanstveno izlozio kakav je, jos i ovo: da li je Erot i takav da ie on ljubav prerna necemu ili prema nicernu? A ne pitarn da Ii je ljubav kakve majke ili oca - jer smesno bi bilo pitanje da li je Erot Ijubav majke Hi oca - nego kao kad bih, na primer, to isto pitao za oca, nairne da Ii je otac tiji otac ili nije. Odgovorio bi mi po svojoj prilici, ako bi hteo lepo odgovoriti, da [e otae otac sinu iIi cerci, ili ne?

- Dabome, odgovorio je Agaton.

- Zar ne, to isto vazi i za majku?

I to je porvrdio.

- Jos mi odgovori vise, rekao je Sokrat, da bi bolje razu-

mea sto hocu. Kad bih, upitao: A sta? Da Ii je brat, po onome

sro on jest, Ciji brat ili nije? - bi odgovorio?

- Brat je, odgovorio je Agaton.

- Zar ne, brata ili

Potvrdio je.

51

b

c

d

e

c

Plaron

, kao je Sokrat, i 0 Erotu kazati: da li je Erot

v 'to lSto, re , v ;>

_ Pokusa] v u Hi prema Dleemu.

a neeern

prem se J'este, v' i ak ecas pre

R Zurne , v' ' Sokrat saeuvaJ u pamen a 0 se s a. -

- a duzlO Je' '1' E v di 'I'

T etO, pro 1 A ci rni ios samo ovoliko: da 1 rot zu 1 1 1

- 0, r bav. re , -,

" mu je on jU v ole on ljubav?

eel>' rna eemU ,

, onO pre orio Je Agaton. , ' ,

_ Dabome, ~dg~v di i Ijubi, onda zudi i ljubi dok to una III dok li ono stO zu

- Da d "A

k 0 sto je i prirodno, 0 govono Je gaton.

d k nema a , d "

_ Onda ~ _ o.'e Sokrat, da li je mesto onoga "pnr_o_ no v ta~

_ Razmish, re"ka z~di, zudi ono sto mu je p~tr,ebn~, III ne Z~dl

, v 0 da onO sto ;> Jer meni se, Agatone, crru da je to sasvirn

I nuzn .ie otrebno, ')

mu to n:1 p t\ kako teb!.

nuznost,v~' kao je Agaton.

I meni se el111, reo li dakle neko ko je velik zeleo da bude ve-

- , is BI 1, c . ,

_ Lepo gOVor de oak? / ' " '

'1' ko [e jak da buc J prema onorne sto smo vee prizriali; jer valj-

I I rnogucno / disi '

_ To je ne c 0 onome koji to vee 0 ISLa jes:e. "'.' ,v

obi W bilo potr~?n kao je Sokrat. Jer, kad bi onaj kO]1 Je jak 1 zene _ Istinn gov~n~":~rz da bude brz, i,koji je z~rav ~a bude zdrav

d 1. de Jak, I ko] J, j' 0 ovima 1 0 svima takvim stvarrma da om

a OU 'k pomlS 10 v / , , d kl

, ZV da bi .0 /,', to da oni i zude ono sto vee irnaju; a e,

ler rno J ,,"c ImaJu , A

.. ee takV11 vc ovorim - onda je, naime, za sve ove, l,gasu v '0 zaW g'- h v" h I' '

Prevanm, d . e to u onai rna imaju sto imaju, .te I om

se ne ,v vno a sv v " -e ,. db' k I .

ko paZIS, nuz . k tada pOZUdlO? Naprotiv, ka 1.0 re cao:

a 'lkada re i k " b v I' i d

Hi ne. I ko bi t~ "e1im i da bu~em z~rav, I OJI sam ,~gat ze 1l~ ,I ~

1 "sa111 zdra: z, b v ono sto vee Imam, onda blS1110 mu kazali:

(O)l 'ldun as v I v d ' '

bogat',l Zl, v bla a i zdravlja i snage, ti ze is :: 1 U potonje ~re~

," eee kOJ!llTIa:v "g irnas hteo to ili ne. Razrnisliaj, dakle! Kad

T1 co" ~ , a] ca" to' v ' i : v d

" 'mas jer ov v' / I'lTIam" da li ti sto drugo misus 0 sarno

me to 1 v ' , sto vec , , , ' cc

, Zudlrn ono sada vee imam 1 u potonje vreme Imam,

" v d' da ono

Ja ZU IlTI d; razumeo?

" d 0 po nrn

Ii on !ito rug v sve to potvrdio, , v

AaatOn Je, rece, duzio: Ne znaci li to zudeti ono sro mu lOS

I:> 'Sokrat pro '1' v d ia d '

011da je , Verna naime: nije 1 to zu nja a mu 1 za po-

, ' ~to on JOs n , v da i ;>

pri ruC! 1 " v rano ono sto sa a trna :

stane sanJ\

vreme o! d ovor1o ie Agaton. .. v v ,v " v

_ Dakako, 0 g I_ i svaki drugi koji nesto zudi, zudi li ono sto

, dakle "ao v ' v A'" v

- I ova j, , ,v t~ 'os nije tu, i sto on nema~ I st<:, on savm 111 ~ e, l,StO

nema pn rUC!, ITS IJ, to onakve stvan za kojima ZUdl 1 zudnja 11)Uhno: NlSU 1

[e pone '

53

- Svakako, odgovorio je Agaton.

- Dede, dakle, produzio je Sokrat, recimo jos jedared ono u ce-

mu smo se slozili! Da li je Erot sro drugo do najpre ljubav prema necemu, a onda ljubav prema onom sto je potrebno?

- jeste, odgovorio je. 201

- Seti se sada onoga sto si sam rekao u svojoj besedi: prema ce-

mu je ljubav Erot! Ako zelis, ja cu te podsetiti. Mislim da si ovako nekako rekao da su bogovi uradili stvari iz ljubavi za lepotom, jer ljubavi za rugobom nema. Nisi li ovako nekako govorio?

- Tako sam rekao, odgovorio je Agaton.

- I kako dolikuje govoris, prijatelju, rekao je Sokrat; i ako stvar

tako stoji, onda bi Erot bio ljubav za lepotom, a ne za rugobom?

Agaton je potvrdio.

- Nismo li se slozili u tome da neko zudi ono sto mu je potreb- b

no i sto nema?

- jesmo , odgovorio je.

- DakIe, Eroru je potrebna lepota i nema je?

- Nuzno sleduje, odgovorio je Agaton.

- A sta? Cemu je potrebna lepota, i sto lepote nikako nema, zar

mislis da je to Iepo? - Odista ne.

- Tvrdis li, dakle, jos da je Erot lep, ako stvar tako stoji?

I Agaton je odgovorio: Cini mi se, Sokrate, da nista ne znam 0 onome sto sam tada rekao.

- Pa opet si odista Iepo rekao, Agatone. Nego mi reci jos ovo c

malo: ne cini u ti se ono sto je dobro da je i Iepo?

- Cini mi se.

- Dakle, ako Erotu treba Iepote, a ono sro je dobro aka je lepo,

onda bi njemu trebalo i dobrote.

- ja, Sokrate, odgovorio je Agaton, tebi ne bih mogao protivreciti, ali neka vazi sarno onako kako ti kazes.

- Istini, razume se, ne rnozes protivreciti, dragi Agatone, jer 50- kratu protivreciti nije tesko.

i"< beseda- Diotima - Sokrat

;::,esta .

xxn

d

- Ipak, odgovorih ja, svi se slazu u tome da je on veliki bog.

- Govoris li 0 svirna koji ne znaju, ili 0 onima koji znaju?

- 0 svima uopstel

I ona se nasmeja i rece: Kako bi se, Sokrate, slagali u tome da

ie velik bog oni koji kazu da on uopste nije bog? - Ko su ti? zapitah je ja.

- jedan si ti, a jedna sam

I ja je upitah: Kako to govoris?

I ona mi odgovori: Veoma lake, Odgovaraj rni: ne tvrdis Ii da su svi bogovi srecni i lepi? IIi bi se usudio ustvrditi da koji od bogova nije lep i srecan?

- Tako mi Diva, ja bar ne bih! rekoh.

- A ne nazivas li srecnirna one koji irnaju one sto ie dobro i lepo?

- Dabome!

- Ali za Erota si ipak priznao da on, zbog nedostataka lepote i

dobrote, zudi bas za ovim sto mu nedostaje, Priznao sam.

- Kako bi, dakle, bio bog onaj kome nije dopala lepora i dobrota?

- Nikako, kako se cini.

- Vidis li, dakle, da i ti Erota ne dd!s bogom?

XXIII

- Sta bi onda, zapirah, bio Erot? Smrtno stvorenje?

- Niposto.

- Pa sta onda?

- Kao i ono pre, rece: sredina izrnedu smrtna i besmrrna.

- Sta, dakle, Diotimo?

- Demon, i to veliki, Sokrate, jet i sve dernonsko lezi u sredini

izrnedu boga i smrtnog stvorenja.

- A koju moe one ima? zapitah ja,

- Objasnjavati i donositi bogovima one sto dolazi od ljudi i ljudi-

rna ono sto dolazi od bogova; od jednih rnolirve i a od drugih naredenja i na zrrve. A kako se one nalazi u sredini izmedu jednih i drugih, ono ispunjava prostor izmedu njih, tako da je sobom povezana, Posredsrvorn

i onih koji se bave i i bajanjern, i svakim ga-

tanjem i caranjem. A bog se ne mesa sa ccvekom, nego preko ovoga vrsi se say saobracaj i razgovor bogova sa ljudima, i na javi i u snu. I ko se razurneva u takvim stvarima, to je demonski covek; a ko se razurneva u kojim drugirn stvarima, ili u umetnostima iii u zanatima, to je prost

Ovih demon a ima mnogo, i razlicnih, a jedan je od njih i

5S

c

d
(
1
t
C
t
1 e

z

d

Platen

- Ko mu je otac, zapitah je ja, a ko mati?

- To je poduza prica, odgovori mi ona, ali ipak cu ti je kaza-

se, nairne, rodila Afrodita, go stili su se bogovi, i medu ostai Por, sin Metidin. A kad su rucali, stize da sto naprosi, jer je ba, i Penija l , i bila je na vratima. Posto se napio nektara,jos nije bilo vina - ude Por u basru Divovu i onako pijan

A Peniji pade misao na pamet da zbog svoga sirornastva za. s Porom, pa, legne pored njega i zacne Erota. Zato je Erot i pratilae Afrodirin i sluga njen, jer je zacer na dan njezina a, i, u isti mah, voli lepotu, jer je i Afrodita lepa. Sin Pora i Erot, ima ovakvu sudbinu. Pre svega, on je vazda sirornah, je od toga da bude i nezan i lep, kao sto gomila misli, ne-

rd, i suv, i bez obuce, i bez kuce; uvek leii na goloj zemlji j ivaca, spava na vratirna i putevima pod vedrim nebom, i u

ima prirodu materinu, jer ie vazda drugar potrebe. S druge kao otae njegov, zaseda onima koji su lepi i onima koji su hrabar je i drzak, iskusan lovae koji vazda snuje neke zarnjan razboritosti i dovitljiv, prijatelj mudrosti kroz ceo svoj

iskusan gatar, i bajalo , i sofist. I nije se rodio ni kao besmrkao smrtan, nego istoga dana cas evate i zivi, kad [e u dobru,

ali ponovo po prirodi ocevoj. A sto stece vazda ras-

ako da Erot nije nikada ni siromasan ni bogat, a u sredini je mudrosti i neznanja. Ta stvar, nairne, stoji ovako: niko od ne tr azi mudrosti i ne zudi da mudar postane, jer je vee to; . ko ako je mudar, ne tr azi rnudrosti. A opet ni prosti ne mudrosti i ne zude mudri da postanu. A bas to je teskoca u nesto se ona sama sebi cini dovoljna, mada nije lepa i dobra a orita; zaro PC misli je taj i ne ;;,udi ono 0 ceda mu ne treba.

- Koji su to, Diotimo, zapitah ja nju, koji traze mudrost, ako mudraci ni neznalice?

- To je vee, odgovori ona, i detetu jasno da su to samo oni kou sredini izrnedu ta dva soja ljudi; a njima pripada i Erot. Jer, udrost spada u one stvari koje su najlepse, a Erot je ljubav , te je otuda nuzno da Erot trazi mudrost, a kako on trazi

nuzno je da se nahodi u sredini izrnedu mudraca i neznalii ovome jeste njegovo poreklo, jer je od oca mudra i okrer-

nemudre i neokrerne. To eto, dragi Sokrate, priro-

demona. A sto si ri razurnevao pod Erotom, nije nikakvo si, kao sto izvodim iz tvojih reci, da ie Erot ono sto se ono sto.ljubi. Zato ti se, mislim, Erot cinio savrseno lep. ljubavi dostojno, to i jeste odista lepo, i nezno, i savrseno, i

GOZBA

blazeno, a ono sto ljubi ima neki drugi lik, otprilike onakav kakav sam ja opisala.

XXIV

.y .1 ja j01 na to rekoh: Neka tako vazi, prijateljice, ier lepo govo-

ris. All, ako Je Erot rakav, kakvu korist on daje Ijudima?

- 0 tome, Sokrate, rece rni, pokusacu odmah da te obavestim . ?dis.ta j~ r:rot taka v ~ tako postao; on je, dakle, ljubav za Iepotorn, kao st~ n .ka~es. _A kad bi nas ko zapitao: Sta hoce Erot od lepote, Sokra:e 1 ?lO,tlmo:' m, d.a jos jasnije ovako zapitam: Ljubavnik zudi lepotu; sta zudi on na njoj?

I ja odgovorih: Da je zadobije.

- Ali tv oj odgovor zahteva jos ovakvo pitanje: Sta ce postici onaj ko lepotu zadobije?

. - Nisam jos potpuno spreman, rekoh joj, da na to pitanje odgovonm.

- Ali, rece ona, kad bi ko mesto lepote stavio dobrotu i zapitao.

Nude, Sokrate, ljubavnik zudi dobrotu; sta zudi on od nje? - Da bude njegova, odgovorih.

- I sra ce imati onaj kome dobrota zapadne?

- Na to pitanje, rekoh, lakse mi je odgovoriti: bice srecan.

, . .: Zato sto irnaju dobrotu, rece ona, srecni su oni koji su srec~,1, .1 VIse n~ treba pitati: a zasto zeli da je srecan onaj koji to zeli, nego ciru se da je dat potpun odgovor .

- Istinu govoris, dodadoh ja.

, - M~s~is Ii da je ova zudnja i ova Ijubav zajednicka svima ljudima, 1 da SVI zele da im uvek dobro bude, ili kako mislis?

- Tako je, odgovorih ja; svima je zajednicka.

. - Zasto, dakle, Sokrate, ne kazerno da svi ljube, kad svi isro lju-

be 1 to uvek nego kazerno da samo jedni ljube, a drugi ne ljube?

- Cudim se i sam, rekoh ja.

- Ali ne cudi se, odgovori ona, jer kad od ljubavi uzmemo sa-

~o neki oblik, mi tome obliku nadevamo ime eeline i nazivarno ga: ljubav, a za druge oblike sluzirno se drugim nazivima.

- Na primer, kako? zapitah ja.

v v - ~a pri~er, ovako. Ti znas da je stvaranje mnogovrsno, jer svacemu sto iz nebica prelazi u bice uvek je uzrok stvaranje; zato i dela i svima umetnostirna jesu stvaranja, i oni koji to izraduju jesu svi stvaraoci,

- Istinu govoris.

- ~a ipak, rece ,ona, poznato ti je da se oni ne nazivaju srvaraoci,

nego da irnaju druga irnena, a od svega srvaranja sarno je jedan deo iz-

e

d

e

205

b

I

Platen

~ . iku i .... line.S

. . koji se odnosi na mUZI u I metre, 1 taj nosi une ce me. tva-

dvojen, on~1ne naziva se sarno to, i oni koji imaju taj deo srvaranja na-

ranjem, nal , .

. . se stvaraoc1.

IvajU .y k h

z _ Istinu govons, re 0 '. v' v'

_ Fa tako je i sa ljubavlju. Prema opsten: n~zlvu ~va~a zudnJa

d . za sreeom, to je za svakoga ona najveca dovitljiva [jubav,

za .dobrom koji se radi mnogih drugih ciljeva obracaiu njoj, iii da teku All z~ ~~eradi gimnastike, iii radi ~ilos?~ije, za ?jih .se ne ~aze n~ d~ liunova~da sU Ijubavnici; a syam? om. k.OJlldu.z~ Je?I_l1~ _obhko:n 1 njernu be, n dai ti dobijaju opste ime: I ljubav, I ljubiti, 1 ljubavnik.

se pre ~Jtini rni se da istinu g~vo.ris, re~oh ja.. .. .

_ lima, istina, jey~no ucenje d~ l)ub~ o.m kOJ1 SV?Ju sop.stvenu . traze. Ali ja ucim da nema ljubavi ni za polovmom m za ce-

e polOVlD~ to prijatelju moj, nije u isti mah kakvo dobro, jer ljudi su lino~i~aodadu odrezay i svo.je no?e i ru~e ako i:n.se ei~~ da yS.u im njigota veni udovi stetni; jer svuna nurna, rnislim, nije uzivanje to

hovl sopst . k k .. I .V

. y nj ihovo, osirn a 0 ne 0 SVOJlm v asnistvom zove samo one

VtO Je nesta . v • 1 I k . . . v d v

~ .~ d bra a tudim ono sto je z o. ta 0 ne posto)! rusta rugo sto

sto l.t 01 ne'go dobro. Ili ti mislis da vole nesro drugo?

)06 I)'udl vo e . b . l' k h i

. ~ _ Tako 111i Diva, Ja ar ne mlS lITI, re 0 ja. _

_ Moze li se onda, rece ona, onako prosto reci da ljudi vole dobro?

_ Dab0111e, rekoh ja. ..

_ A sto? Zar ne treba dodati da oni vole i to da dobro bude nu-

hovo? d d .

_ Treba 0 at! ."

_ Zar ne, i ne sarno da bude niihovo, nego 1 uvek da bude nJI-

hovo? b d d .

_ I to tre a 0 atl.

Uopste uzevsi, rece ona, liubau tezi na to da joj uue]: pripada

ana sto je dobra.. .y dih .

_ potpunu istinu govons, potvr 1 [a ,

xxv

b

_ Kad ljubav, dakIe, uvek tezi na to, rece ona, pitarn te sada: ko.' 111 idu i sta rade oni ljudi koji idu za tim dobrom da bi im se j1111dPute por mogli nazvati Ijubavlju? Kakvo je to delo po sebi? Urnes uu 1 na

"1

li to re~()nda se odista, Diotimo, odgovorih ja, ne bih divio rebi zbog

d .ti rvoje i ne bih k tebi dolazio da bas to naucim.

mll ros v k . 'T . d. . I .. I

-A [a cu ti, rece,azatI. 10 [e, uprauo, ra ante u iepott 1 te om

i dusom.

t

- Prorockoga dara, rekoh ja, treba za srnisao tvojih reci, i ja to ne razumem.

- Onda cu ti ja, rece ona, jasnije kazati. Trudni SuI, Sokrate, svi Ijudi i telom i dusorn; i kada dodu u odredeno stanje, tada zudi da rada nasa priroda. A radati ne moze u rugobi nego u lepoti. Jer zdruzenje coveka i zene je radanje. A to je bozanska stvar, i to je u bicu koje je in ace smrtno besmrtan deo, naime trudnoca i radanje. Ali to u onome sto je neharrnonicno ne moze da se dogodi; a neharrnonicno je sa svim sro je bozansko one sto je ruzno, dok je one sto je lepo harrnonicno, Kalona je, dakle, Mera i Ilitija svakome porodu-, Zato: kad se leporne priblizi one sro zudi da rada, onda se one razvedrava, i od radosti se razliva, pa zacinje i rada; naprotiv, kad se priblizi ruznorne, onda se zlovoljno i turobno stiskuje i okrece od njega i povlaci se, te ne rada, nego plod svoj nosi dalje kao tezak teret. Otuda u onome sto zudi da rada i sto je vee nabujalo nastaje strasno uzbudenje u blizini lepote, jer ona one sto nju grli oslobodava od velikih trudova. Jer ljubavi, Sokrate, nije do lepote, kao sto ti mislis.

- Nego do cega?

- Do zacinjanja i do radanja u lepoti.

- Neka bude, dodadoh ja .

- Razume se, produzi ona. A zasto, dakle, do radanja? Zato sto

je radanje vecno i besmrtno ukoliko je to mogucno smrtnome bicu. A nuzno je zudeti besmrtnost zajedno sa dobrim, ako smo se slozili u tome da ljubav tezi na to da uvek poseduje one sto je dobro. Odista, prerna ovom razlaganju, nurno je da ljubau teii i na besmrtnost,

XXVI

Ovome svemu, dakle, ucila me ona kad god bi se vodio razgovor 0 ljubavnirn predrnetima, i jedared me zapita: Sta rnislis, Sokrate, sta je uzrok ovoj ljubavi i zudnji? Ne opazas li u kakvu se jakom uzbudenju nahode sve zivotinje kada zazude da radaju, i one koje hode po zemlji i one koje lete, i kako su sve bolesne i kako ih ljubavna zudnja osvaja, prvo: kad se pare medu sobom, i zatim: kad hrane one sto su rodile, i kako su spremne i boriti se za to, cak one koje su najslabije sa onirna koje su najjace, i umirati za to, i kako se same gladu muee sarno da to othrane, i kako inace sve drugo cine? 0 ljudirna, rece, mogao bi ko misliti da to Cine po razrnisljanju, Ali koji je uzrok sto zivotinje ljubavna zudnja tako osvaja? Urnes li to reci?

I ja opet priznadoh da ne bih umeo.

A ona rece: Mislis li da ed ikada postati vican ljubavnim stvarima ako to ne razurnes?

59

c

d

e

207

b

c

c

XXVII

Pia ton

1\1" pravo zato sam, Diotimo, kao sto vee rekoh, i dosao k " 1 U video da mi ucitelj treba. Nego mi kazuj uzrok j ovome sam U bavni "

d om u lju avnrm stvarima:

:~g dak!e verujes, ona, da se ljubav od prirode odnosi

- y 0 smo se vee vise puta slozili 1, onda se nemoj cuditi, Kod

u eemu . I k i k d t' ..J' . d Y, 'a naime sa istoga ra,z oga ~ao I, bro lUul, sAmrrna pnro ~ tezi

'k rko ie to mogucno, vecna I esmrma. to ona rnoze sar~danjem, ukoliko uvek ostavlja iza sebe dru~o r.nlado me, r i u onom vrernenu u kome se 0 svakom pojedinorn stvod )e'i i da je isti kao sto se, na primer, covek od detinjsrva naadZl~ ostari, ovaj se ipak naziva istim, mada nigda u sebi nema

b' 0 nego se uvek podrnladuje i gubi PODeSto, i od kose, i od

i o~~~sti, i od ,~~vi,i 09 cel?g tela~ I ~1ev sam~ od tela" . i o~

ik cudi, 111lsljenle, zudnje, radosti, zalosti, bojazni, sve to ru

VI e, ' ' , d ier a d d "-

ik: da ne osta)e isto, nego Je no postaje, a ' rugo propa a. 1,

ru a cudnije od ovoga to sro i rnedu saznanjima nasim jedna ogOtaju a druga propadaju, i da prema tome nikada nisrno pos anj'irna, nego da se, stavise, i sa svakirn pojedinim sazna-

sazn 'Vi' , d v

d sava . .leI' ono se zove razmis janje, esava se zato

e. da saznanje odlazi, jer zaboravljanje je odlazak sazna-

'f'tlDo:sr3'slj'anje obrazuje novo mesto onega sro odlazi, i tako

razro» '" i d ' , Y, d v

te se eml a Je ovaj nann 0 rzava se sve

e time sto uvek sasvirn isto kao one je bozan-

:1 e sro ono cega nesraje i sro stari ostavlja drugo novo ka-

tim ' ,v, S k v,

" 0 bilo, Na ova] nacin, 0 'rate, rece, ima smrtno u

1 sam d b druzi v' Z

i telo i sverugo; a esmrtno na orugr nacm. ato se ne-

stvorenje od prirode ceni podrnladak, jer se

u svakom srvorenju nahodi ova i ova ljubav,

b

I bd cuh nien govor, ja se zacudih i rekoh: Dobro, premudra , Ii odista tako?

je kao pravi 50f1sti1, odgovori: Budi uveren u to, Sokra-

hotes da obratiS na ljudsku Ijubav prema slavi, mo-

Xuditi u morne tvrdenju, ako ne uzimas na urn

l. kako ih snazno Ijubav da slavni ,,i da

.""LUH~U' za vremena i kako su za to cia pr-

opasnostima, jos vise !le?o za svoiu decu, i sv~ju,!mo:'inu . kakve bilo muke da muce 1 da umru za to. Jer, mlshs h tl, re\lkestida za Admeta umda, iIi da bi Ahilej za Patroklom u iIi da bi vas Kodar3 pre umro da saeuva kraljevstvo za

c

61

svoje sinove da nisu verovali da ce irn "zbog iunastva rrajati besrnrtna uspornena ", koju rni jos sada cuvarno? Razurne se, ne bi, nego, rni-

slim, sve to svi oni Cine za besmrtnu odliku i za ovakav ukoliko su bolji utoliko vise, jer zude za onim sto je besmrtno.

Koji hoce, dakle, da radaju telom, oni nagmju i pre-

daju se tome obliku ljubavi, da radanjern dece besrnrtnost i uspomenu i srecu, kako misle, "teku za sva potonja vremena=". A koji su trudni u dusarna - jer irna ih, tece, i takvih koji su u dusarna rrudni, i to u

jo,s vecoj meri nego u telima - oni naginju onorne sro dusi dolikuje i 209 da i da rodi, Pa sta joj dolikuje? Saznanje i svaku osralu vrlinu

da rada, a tome su roditelji i svi pesnici i od rukotvoraca oni za koje

da rnogu pronalaziti. A ponajvece , rece, i ponajlepse saznanje

one koje se odnosi na uredenje gradova i stanovanja, a irne mu

je razboritost i pravednost, Kad je ko ovirn od mladosti brernenit b

u svojoj dust kao pravi bozanstvenik, i kad InU dode odredeno vreme

i zudi da vee oploduie i da rada, onda i ovaj, mislirn, obilazi i trazi le-

potu u kojoj bi mogao radati, jer u rugobi nece nigda radati, I lepim relima vise se raduje nego ruznirn, jer je bremenit, pa ako se narneri na

Iepu i blagorodnu i obdarenu dusu, onda on veoma raduje i telu i

dusi, i takva coveka odmah obasipa govorima 0 vrlini i 0 tome kakav

treba da je do bar covek i za cim treba da tezi, i sprerna se da pouca- e

va. Jer, kad on tako, rnislim, dolazi L1 dodir s lepotanom i saobraca s njirn, onda zacinje i rada ono cime je odavno zatrudneo. I rnisleci na

to i u prisustvu i odsustvu, zajedno s njim hrani one sto su rodili, ta-

ko da takvi imaju mnogo prisniju uzajarnnu vezu nego sro je bracna i rvrde prijateljstvo, [er su lepsu i besrnrtniju deeu zajednicki rodili-'. I svaki bi voleo da su mu se takva deca rodila nego ljudska, kad pogle-

da ina Homera i na Hesioda i na ostale dobre pesnike, zavideci im sro d

iza sebe ostavljaju takvo potornsrvo , koje irn daje besrnrtnu slavu i uspornenu, jer je i samo takvo; iIi ako hoees, rece, deeu kakvu ie osta-

vio Likurg6 u Lakedemonu, spasioce Lakedemona i, tako reCi, eele lie-

je kod i 5010n7 zbog i mno-

drugi ljudi na drugim e

koji su i Iepa

Ii; njima su vee i mnogi a

XXVIII

U ovakve tajne Ijubavi1 mczda bi j ri, 50krate, mogao biti 2 0

svecen; ali za one poslednje j najvise u Ijubavi,

jima su samo priprema i ovi n1z1 ko za tim pravim

...

b

e am da li bi bio ja ti 0 njirna govoriti, pro-

ide ne zna b '1" , , , k v i d .V k

:. ' neeu u do rOJ vo )1 popustm; a n po usa) a me pratts, a '0

duzl ona, 1

t deS mogao.. " . ~

,u Ko hoce praVlm pute.m d~ ide na tal posao, raj rreba da vee mla?

. 'j za lepim telima2; 1, najpre, ako ga vod njegov pravilno vodi,

'. b de Ijubi jedno od tih tela i da u njernu rada lepe misli, a zatirn da tl,e a r~di da je lepota na kome bile telu sestra lepoti na drugome tesam ~\ Ibi ako rreba ici za lepotom u opstern obliku, bilo veliko

lu, ~. a e ;nisliti da je Iepota na svima telima jedna i ista. A kada to um. Je. nima da postane ljubavnik svih lepih tela ida u on oj izuzetnoj shvar~'prema J'ednome relu popusti, ne rnareci za njega i drzeci ga nestrast!

znatnim. 3

. A posle toga lepotu u dusarna ima smatrati dragoceniiorn od

na telu. Na raj nacin on ce, ako neko irna sarno pogodnu dusu tepr~o telesno cvetanie, zadovoljiti se ovirn i Ijubiti ga i za njega se a sat' i radati i rraziti takve govore koji ce rnladice uciniti boljirna. To stara ~ovesti dotle da vidi lepotu i u poslovirna i U obicajirna i da opa-

. . sve to [edno s drugim srodno, kako bi se uverio da je telesna

zr Je

1 ta ndto neznatno.

epO C A posle poslova treba vod da ga privede k naukarna+ da vidi le-

lauka. I kad vee gleda to obilje Iepote, nece se vise zadovoljava~ot~ I om lepotom, kao rob koji neguje Iepotu kakva decacica ili

tkl ;e '.:~veka ill jednoga jedinoga zanirnanja, i rime biri nisravan i simivall""

car naprotiv, okren~t pr;~a ,m?r~l epote: p~smatraJucl ga,

} "e mnoge i lepe 1 velicajne govore i rnisli u raskosnoj Ijubavi prerna

rauac " v i od ' J d . l iedi k

d osti dok tu ojaea 1 o rasre 1 sag e a jeono je mo 011a vo sazna-

mu r, , k 1 I v. v I: ' '

se odnosl na ova .vu epotu - a po (Usa), reee, 0 oraca tl pa-

v ' na mOJ'u besedu sto bolje mozeS.

znJU

c

d

e

XXIX

211

Ko je, dakIe, dovde upueen u tajne Ijubavi, posmatrajuCi Jepo-

'm redom i pravilom, taj se kraju Jjubavnih

te tl d ' v 1 T' b v

ugle' an nesto po epo, 0 Je as

Sokrate, radi cega su se i vdiE svi predasnji napori; nesto sto ana, . i niti postaje niti propada, niti se mnoii niti ga nesta-

s jednc strane ruino; ni danas lepo, a

ovome a prema onome ni

kao da Je sarno za lepo, a za ruino. Jos ne-

mu se ta lepota pokazati kakvo lice, ni ruke, ni kao

drngo sto pripada telu; a ni kao kakav govor, ni kao kakvo znaani kao neSto sto je sadriano u cemu drugom, bilo to u zivu bi-

GOZBA

63

ell, ili u zernlji, ili na nebu, ili u cernu drugom, nego kao

sarno po sebi i sa sobom jednovrsno i vecno-. Medutirn, sve b

je lepo ucesrvuje u tome na nekakav nacin sro to ostalo nasra-

!e i ~estaje, a ono niti se ista povecava, niri se srnanjuje, niti mu se ista mace desava. Prerna tome, kad se ko, preko prave ljubavi prerna decacima, uspinje od ovih stvari na zernlji i kad pocne da sagleda onu

praleporu, mogao bi gotovo dosperi do cilja. Pravi pur, naime, kojirn c

covek ide k tajnarna ljubavi iIi kojim ga drugi vodi jeste oVO: treba po-

ceti od rnnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjali radi one pralepo-

te, kao da se hodi po srepenicarna, od jednoga tela dvama telima, i od

ova dva svima Iepirn telirna, j od lepih tela lepim poslovirna, i od lepih poslova lepim saznanjirna, i od saznanja dospeti najzad do onoga sazI_lanja koje nije saznanje ni 0 cernu drugom do 0 samoj onoj prale-

pon, da se naposletku tako upozna sustina Iepote.

v v :A~o je ko ,dospeo do ovoga stepena zivora, dragi Sokrate, re- d

ce gosca 1Z Mantineje, onda rnu, ako igde drugde vredi iiveti kad posmatra lepotu po sebi. Ako nju jedared ugledas, neces je uporedivari

sa zlarorn i leporn haljinom, ili sa lepirn decacima i mladicima , koji ti,

kad ih gledas, parnet zanesu, pa S1 sprernan i ti i mnogi drugi, kad gle-

date ljubimce i vazda s njima boravite, da i ne pijere i da ne jedete,

ako s~ to ikako rnoze, nego sarno da ih gledare i zajedno s njima bu-

dere. Sta bismo tek onda irnali misliti kad bi ko mogao postici to da e

vidi lepotu po sebi, jasnu kao sunce, cistu, nepornesanu, ne ispunje-

nu ljudskorn ploti i bojarna i mnogirn drugim smrtnirn tricarna i kucinarna, nego kad bi mogao da sagleda samu bozansku lepotu u jedi-

noj njenoj prilici? Zar mislis, rece, da bi neznatan zivot bio onorne coveku koji onarno gleda i ono posrnatra onirn time rreba-i i s njirne 212 saobraca? IIi zar nemas na umu da ee on, gledajuCi lepotu okom ko-

jim se ona moze gledati, samo tu uspeti da ne rada senke vrline, jet

se senke ne dodeva, nego pravu vrlinu, jer se prave vdine dodeva? A

ko je rodio pravu vrlinu i othranio je, tome pada u deo da bogu postane mio, i ako ikome drugome eoveku pada u deo da bude besmr-

tan, to pada njemu.

To mi ie, Fedre i vi ostali, kazala Diotima, i ja sam uveren u to; b

a sam uveren, pokusavam i ostale da uverim da za ovakvu tekovinu

nik~ n~ bi mogao Iako naci boljega pomocnika Jjudskoj prirodi nego

, Je Erot. Zato bas, izjavljujem, svaki covek treba da postuje Erota,

: s~m g~ postujem i Ijubavnu umetnost negujem i drugima to preporuCUJem,l sada i vazda slavim moe i iunastvo Erotovo koliko god 1110gU.

Ovu besedu, Fedre, ako hotes, uzmi da je recena kao pohvala i.~

Erotu; ako Ii ne, nazivajje Cime hoeeS i kako t1 je milo da je nazivas!

A pI Sf Vl C( A d. je k'

Dolazak Alkibiiadov

xxx

b

rekao: Izujte,

Alkibijada, da se

ov-

rekao je Alkibijad, ali ko nam je treci drug u picu?

mah okrenuo, mu je na Sokrata, a kad

65

je poznao, je na noge i viknuo: 0, Herakle, sta to ima

Ci? Je si li ti to, Sokrate? Ti me opet vrebas, pa si zato seo c

sto se obicno iznenada pojavljujes gde sam te najrnanje

biti. I zasto si sada dosao? I zasro si se opet na ovo mesto spusrio?

Kako nisi pored Aristofana, ili pored koga drugoga koji saljivcina i jeste-' i hoce da je to, nego si izrnudrovao kako eeS lezati pored onokoji je najlepsi medu svirna sro su ovde?!

I Sokrat je rekao: Agatone, gledaj da me branis, jer mi se Ijubav prema ovome coveku razvila u ne malenu muku, Od onega vrernena,

nairne, otkad sam se u njega zaljubio , ja ne smem vise ni jednog lepo- d

tana da pogledam ni da se s njirn porazgovararn, inace ovaj iz sumnje ljubavne i iz zavisti cuda pravi, i gleda me, i sarno sro me ne bije. Za-

to paz! da on i sada sto ne uradi, nego nas pomiri, ili ako pokusa da nasilje cini, pomazi mi, jer ja veorna strahujern od njegove porname i ljubavne vatre.

- Ne, rekao je Alkibijad, nerna mira izmedu rnene j rebe! A, za

ovo cu ti se drugom prilikorn osvetiti. A sada, Agarone, daj mi koji od e

tih trakova da okitim i ovorne njegovu cudesnu glavu, i da rni ne zamera sto sam okitio rebe, a sto sam njega, Sokrata, koji u besedarna prevazilazi sve ljude, ne samo kao ti nedavno, nego vazda, ostavio neokicena,

I u isti rnah uzeo je nekoliko rrakova, privezao ih na Sokratovu glavu, pa se onda spustio.

XXXI

A kad se spustio, rekao je..Napred, ljudil Vi kao da ste trezni!

Ne sme yam se to dopustiti, nego morate piti! Tako smo se pogodili, Za dolibasu 1, dok se vi napiiere, ja izabirarn sam sebe. Nego neka

ton donese, ako ima, kakav veliki vrc. IIi ne treba, nego ti, mornce, rekao je, daj amo onaj psikrer+! Video je, naime, da on ddi vise od osarn

kotila. Ovaj je napunio i najpre sam ispio, a onda da ga 214

ju Sokratu i u isti mah rekao: Protiv Sokrata, ljudi, ne pomaze mi nikakva lukavost, jer koliko god ko naredi, onoliko on ispiie, a zato se

ipak nikada ne opije.

A Sokrat je, kad mu je morrice nalilo, ispio,

Tada je rekao Eriksirnah. Kako da postupimo, Alkibijade? Pred b

nama case, a mi niti sto govorimo niti pevamo-l, nego presto kao zed-

ni ljudi pijemo?

Na toje Alkibijad odgovorio: 0, Eriksirnase, odlicni sine, veoma odlicnog i veoma razboritoga oca, zdrav mi bio!

- I ti rneni, rekao je Eriksimah, ali sta da cinimo?

Platen

e

zato sto lekar ti vredi koliko premnogi drugi."

eciuj, dakie, !ito te volja!, v "v '

odr, _ Onda pazi, rekao je Erikslma~, Pre n_ego ysto S1 n usao.? rru s~o

cHi da je svaki s desna ~edo~n ~uzan ?a l~rece besed~ ~ Eroru st~ odl~ I su ida ga proslavl. SVI nu drugi vee smo govonh, a kako si

dlOZe ep, v" ' ie red b d iu b d iz

P' da ispic a jos nISI ?_ovono, _pao Je re y na ,re e a s~oJu ese u -

tr sa .x. a kad izgovons, naredi Sokratu sto ti bude volja, a onda svo-

ovons, , I'

g susedu s desna, 1 tako _::>sta 1., ," ' v '

me _ Dobro, Eriksimase, rekao je Alkibijad, to je lepo receno, all

i'an covek u govoru nadmece sa rreznima - to ne bi bilo pravo.

da se p J , ,v ' y I' . v v' SkI ka

, toga sreel1lee, verujes 1 tl sto onome sto Je 0 rat rna 0 pre -

I oSlIll·· 'd ,. b v . v' ' ~

. ;; 11' ne znas a stvar stop as suprotno onome sto je on govono.

tr: I), se ako u njegovu prisustvu pohvalim koga drugoga, bilo bo-

fa ova, , ' ' d di k

b '10 coveka, a ne njega, nece ustezan, a 19ne ru una me.

ga 11 _ HoetS li curari? rekao je Sokrat.

_ Tako mi Posidona, odgovorio je Alkibijad, nista ne govori da-

, 'er ja u tVome prisustv~. n,eeu nikoga d~ugo~a ~1Valiti! , ,

lje, ) _ Dobro, a ti onda el111 tako, rekao je Eriksimah, - ako ti [e po

I l'i; pohvali Sok:ayta! , ' " .. "v ' '

\ 0 J _ Kakc kazes? zapitao je Alkibijad. Mislis 11 da to treba, Erik-

Hoeu Ii napasti na ovoga coveka i osveriti mu se pred varna?

_ Hej, rekao je Sokrat, si to naumio? Hoces ii me hvaliti

d - i se podsmevate, iii sta ees d.a radis?

a 111 , ,,' d v v I'

_ Istinu cu all pazl: opustas 1 to

_ Svakako, odgovorio ie Sokrat, istinu dopustam i, sta vise, po-

, am te cia je govori!i.

ZlVa _ Odmah cu poceti, rekao je Alkibijad. A ti, ipak, ovako ucini:

k eknem sto neistinito, odmah mi upadni u rec, ako hoces, i da

a 0 r , ,y I '1' k ? k

1 'em - jer namerno necu rusta s agan; a 1, a '0 po secanju re nem ne-

ro ~z s odavde cas odande, nemoj se cuditi; nije to, nairne, laka stvar da

ca sam izdasno i po redu prikazem cudnovaro bice.

d

e

Beseda Alkibijadova

XXXII

- Sokrata, ljudi, ja cu pokusati da hvalim ovako: naime u poredenjima. On ce mozda misliti da cu ga prikazivati sa smesne strane; ali poredenje ce biti radi istine, a ne radi podsmevanja. Ja tvrdim, naime, da on veoma 1iCi na one silene! sto sede u vajarnicama herma gde ih izraduju vajari kako drze siringe iii frule- u rukama: kad ih covek rastvori, nalazi unutra radove koji predstavljaju bogove. I jos jedared tvrdim: lici na satira Marsiju-'.

Da si ovima bar po liku slican, Sokrate, neces po svoj prilici ni sam sporiti; a da si im i po ostalorn slican, slusaj dalje. Ti volis da se besno rugas, iii nije tako? Ako ne priznajes, navescu ti svedoke! A ne volis li da sviras? I to tako da izazivas mnogo vece divljenje nego Marsija? On je, doduse, frulama ocaravao ljude snagom iz svojih usta, a jos i sada ocarava onaj ko svira njegove melodije. Jer, sro je Olimp" svirao, to pripisujern Marsiji, njegovu ucitelju, Njegove melodije, svirao ih do bar frulas iii i losa frulasica, same svojom bozanstvenoscu, bez narocite sposobnosti frulaseve, mogu da osvajaju i da otkrivaju ljude kojima su potrebni bogovi i posvecenja, A ti se od njega razlikujtS sarno u tome sto ti bez frula nevezanim besedama to isto postizes, Od nas bar, kad cujemo nekoga drugoga kako govori, pa i sasvim odlicna besednika kako govori druge besede, to ne ostavlja utisak, tako reci, ni u kome. Medutim, kad ko tebe cuje ili koga drugoga koji govori tvoje reci, pa ako i slabo govori - cul a to zena, iii CUO covek, ili decak - mi smo svi uzbudeni i ocarani. Ja bar, ljudi, kad se ne bi cini-

10 da sam sasvilm pijan, kazao bih vam pod zaklervom sto sam sam vee pretrpeo od govora ovoga coveka i sto jos i sada trpirn. Kad ga, nairne, cujem, k~ca mi srce mnogo jace nego onima koji su pali u koribantski zanos>, i ronim suze kad slusam reci ovoga coveka, a vidim da se to isto i mnogirna drugima desava. A kad sam slusao Perikla= i druge odlicne besednike, nalazio sam, istina, da su im besede dobre, ali nista slicno nisam osecao, i nije mi dusa bila uznemirena i ozaloscena, kao nekome koji se nahodi u ropsrvu. Naprotiv, od ovoga ovde Marsije, vee su mi se cesto takve srvari desavale, re sam pornislio 2

b

Plaron

rvrdi-

necu mob ziveti onakav kakav sam. Ni za to, Sokrare, nije istina.

Stavise, jos i sada, kad bih imao volju da ga znarn da

ne bih mogao odoleti, nego bi mi bilo isto onako. Primora:'a me,

da priznajem da se za se ne stararn, mada rru mnogo sto ne-

a bavim se poslovima atinskim. Zato silorn, kao pred Sirena-

zatiskujem usi i koliko mogu da ne osedirn sedeci . uz

."""~",,,~, Ali sam kod ovoga coveka iskusio nesto 0 cernu niko ne bi poda ja mogu iskusiti: da se ikoga stidim, a [a se samo ovoga stiUveren sam, naime, da mu ne mogu protivreciti: kao da ne trveba . one sto on nareduje, a cirn od njega odem, onda opet podlezem u gornile. Zato uzrnicem od njega i bezim, i kad ga ugle-

se svojih priznanja. I bih se bih video nema vise medu Ijudima; a opet sam uveren, kad bi se to dogo-

da bih jos mnogo to podnosio, i tako ne znam sta da

tim eovekom!

XXXIII

c

I od njegove svirke i meni i mnogima drugima dogodile su se taod ovoga satira ovde. Ali cujte od mene kako on jos po neliCi na one s kojirna sam ga uporedio, i kakva je cudesna snaga Budite uvereni da niko od vas njega ne poznaje, ali ja cu vam kad sam vee poceo.

Vidite da je Sokrat zaljubljen u leporane i se uvek nahodi oko ida [e zanesen, i da je opet nevest svemu i da nista ne razurne, kao se on ponasa, Nije li to silenski naCin? Zacelo. i~ on s~m~ . navukao na se, kao izvajani ali kad se on OtVOD) slutite II

. u picu, koliko je on pun mudrosti iznutra? Znajte da nje-

nije nista stalo do toga da li je ko lep - on to . tol.iko koliko

ne bi mogao pornisliti - ni cia Ii ie ko bogat, 11l cia 11 ima kakvu odliku koju gomila uzima za srecu: on srnarra da sva ta dobra

nikakve vrednosti j mi sarni srno nista - yam - i 5VO-

iu i svoju salu na racun ljudi vrsi kroz ceo svoj A kad se

ji j kad se otvori, ne znam da Ii je ko video bozje kipo.ve unutra: ih jedared vee video, i ucinilo rni se da su tako bozanstveni 1

i divni, sam mislio da u

ono sto bi Sokrat

A kako sam ie on odista tl

pomislio sam da je to prilika i izvanredna za me sto etl

ako sarno ugodim Sokratu, sve cuti sto bi on znao, sam se za ponosio svojom mladalackom sveiinom. Kad sam 0 tome raz-

d

e

() 21

GOZBA

rnislio, ja, koji pre toga nisam obicno ostajao s njirne bez pratioca, ot-

pustio sam tada pratioca i sam bejah s njim. Treba cia yam iznesern sve b

po istini: ali pazire, i ako lazern, Sokrate, kazi da nije!

Bili srno, ljudi, sami ja ion, i mislio sam da ee se on odmah sa mnom razgovarati kao sto bi se ljubavnik sa ljubimcern u samoci razgovarao, i radovao sam se. Ali od toga se bas nista nije desavalo, nego je po svom obicaju ceo dan proveo u razgovoru sa rnnom, pa se on-

da oprostio i otisao. Posle toga pozvao sam ga na gimnastiku, i vezba- c

li smo se zajedno, ne bi li time sto uspeo. Vezbao se sa mnorn i rvao se

vise puta, a da niko nije bio s nama. I sta treba da vam govorim? Ni-

sta mi to nije pomoglo. Ali kad ni na taj nacin nisarn nikako dospeo

do cilia, resio sam se da silom navalim na coveka i da ga ne pustirn,

kad sam vee jedared preduzeo to, nego da najzad saznam kako stvar

stoji.

Pozovem ga potom da zajedno rucarno, vrebajuci ga bas kao

ljubavnik ljubimca, I ni tu me nije odmah poslusao, ali naposletku ipak d

sam ga pridobio. A kako je prvi put dosao, hteo je odmah posle rue-

ka da ode. I kako sam se tada stideo, pustio sam gao Medurim, kad

sam ga drugi put uvrebao, razgovarao sam s njim, posle rucka, neprestano do u kasnu noc; i kad je hteo da ode, ja sam ga, izgovarajuci se

da je dockan, prinudio da ostane. Pocivao je, dakle, na klini koja je bi-

la do moje i na kojoj je j rucavao, i niko drugi nije u sobi spavao do

nas dvojica.

Dovde bi se moja beseda mogla svakome kazivati, ali njeno pro- e

duzenje ne biste od mene culi kad ne bi prvo, kao sto se kaze, vino - i

bez dece i sa decom - istinu govorilo l; a drugo, cini mi se, nije ni pra-

vo da precutim izuzetno drzanje Sokratovo kad sam vee u pohvali ko-

[a je njemu narnenjena. A jos i sada mi ie kao onorne koga je zmija uje-

lao Kazu ljudi da onaj kome se to dogodilo ne voli nikorne da kazuje

kako [e to bilo, osirn onima koji su vee sami bili ujedeni, jer bi on! je- 218 dini mogli razumeti i oprostiti ako bi smeo da u svojoj muci radi i ka-

zuje sve sto rnoze. Mene je, dakle, ujelo nesto sto ios vise bola zadaje

i za najbolruje rnesto za koje se ko rnoze ujesti - za srce ili za dusu ili

kako vee to treba da nazove onaj koga su ranile i ujele filosofske be-

sede, koje ujedaju ljuce nego zrnija, cini zahvate mladu i obdarenu du-

su, i dovode je dotle da radi i govori ko zna stal I potom, evo, vidim

vas, Fedre, i Agatone, i Eriksimase, i Pausanije i Aristodeme, i Aristo- b

fane - i sto da spominjem samoga Sokrata i sve druge? - sve vas ie jed-

ne sa drugima ujedinila sveta tajna filozofskoga besnila i zanosa. Za-

to eete svi cuti, jer eete moCi oprostiti ono sto se tada dogodilo a 0

mu se sada govori; a vi, siuge, i ako jos ima tu koga ko nije posvecen

u tajnu i odnegovan za niu, golemim vratima zatvorite usi!

11-

Platon

70

XXXIV

c

d "veea ucrasila, ljudi, i kad su sluge izisle, resio sam se

Ka se 1 S i:> d k v '

ba da saram, nego a mu otvoreno re nem sto sam rrn-

da mu ne -uh a pa mu rekoh: Sokrate, spa vas li?

u I gurnU g ,

s 10. J v ne odgovon on.

- OS , ' ;l

_ Znas li sto sam naumlO.

- Sta to? reee. d ih i da ti Ii 1 'v i d ,., di ,

~,f i se cini, ° go von ja, a tl mene )UOlS 1 a S1 n je iru

_ lV.l.en 1 v v d .V

, . n mene, a zace 0 se ustezes a sa mnom progovons 0 to-

koji Je ??st~J~im ovako: mislim, bilo bi sasvim ludo da ti i u ovom ne me, ~h J~a:~ u drugom S~? bi tr~i~? iii od moje ili od moji~ prijat.~lja 1.lgod~m Jer, za me nije 11lst~ vaz~~lev nego to da zostanen; sto. b.oI)!, a imo~lile'd tome ne mogu Imatl1acega pomagaca nego sto S1 u. Kad verule~ ekr ne bih ugadao, ja bih se odista mnogo vise stideo razumtakv1.l cO~~i ~nogih i nerazu:11lli~ kad bi~ mu. ~ga~ao. ". nlh, negkad [e on to cuo, ~~ce m~v~om.a lrolllcn~ 1 po .s:,om nacmu_ 1

" ; I. Dragi moj AlkiblJ~~e, cm~ rru se d.a odista n~sl glup. a~o. J~ oblcaJu. sto 0 meni tvrdlS, 1 da [e u mem neka moc po kOJoJ bi ti istiDlto ~nl? odista bi nasao u meni neizrecenu lepotu i veoma mnopostao"o J1. d tVoje Iepe pojave. Ako si spreman da s tim saznanjem go razhcnu om u zajednicu i da u zamenu dobijes lepotu za lepotu,

deS sa mno ., 'I k v v d .

u . v da me prestlzes ne ma 0, nego po cusavas a mesto pn-

onda snllJes teeeS istinsku lepotu i u stvari mislis da u zamenu dobi-

219 vidne lepote bakar" 1. Ali, srecnice moj, pazi bolje: mozda sam ja ni-

, v zlato za , I' id v ,,' k

Jas" . ne primeeujes. stina, VI nasega razuma pocinje te . on-

sta, ~ttl toledati kad nas vid ociju stane izdavati, a ti si od toga jos cia os.ro g

dalek°izad sam avo euo, rekoh mu: Sto se ~~ne tie,e, stvar ,stoj~ ova-

.v 'am drukCijerekao nego kako mislim; a n sam resavaj ona-

k . niSra DIS ib li ' .

,0. lazis da je naj 0 je 1 za me 1 za teo

ko kak~ ~:, reee on, to dobro ~aieS: ods.eie eem~ reSav~ti i .raditi sro ." nademo cia je u OVOJ 1 U ostalim stvanma najbolje. obadv~l~~o sam ovo ja cuo i rekao, i bacio kao strele, smatrao sam os . pa se onda digoh, i ne dadoh mu nista vise da kaze nego

da j' e raIlJen, . ko ni ier b v' , 1 h d ni

'1 oj oortae pre 0 njega - jer ese zima - I ego po njego-

-ebaCl1 sv e ih ob k ko ovoca odi '

pI, v nu haliinu, savlh 0 e ru e 0 0 ovoga odista demonskoga 1

'u lZJ10se, I 1 y 1 d ni I'

~ . ga coveka, i ta co sam ezao ce u pore njega. ill za

cU,dn~~~~~te, neees tvrdi,ti da laze:11. I k~d sam sve to ue~nio, on se to- 0\10, 'd' mnom uzvisio 1 prezreo 1 ismejao moju lepotu 1 oholo se po-

Itko 11a ada sam rnislio da ona nesto vredi, sudije, jer ste sudije ohoneo-SrI1ka atoV01.·. Ta budite uvereni, tako mi bogova, tako mi boginja: lost! 0 r,

d

e

b

c

ustao sam posto sam spavao sa Sokratom isto onako kao sro bih spavao pored oca iii pored starijega brata!

XXXV

I posIe toga - sta mislite kako mi je bilo pri dusi, jer sam drzao da sa~ osrarnocen, a opet sam morae da se divim 1 njegovoj prirodi, i razboritosti, i hrabrosti, jer sam se namerio na takva coveka na kakva se nisam mislio nikada nameriti po mudrosti i po samosavladivanju? Zato niti sam mogao da se srdim na njega i da se oprostim njegova drustva, niti sam nalazio puta kako bih ga za se pridobio. Bio sam uveren da ga je mnogo teze novcem raniti ma gde nego li Ajanta oruzjem 1; naposletku, time sam jedino ocekivao da ga ulovim, i tu bese mi umakao. Bio sam odista u neprilici, i lutao sam naokolo, zarobljen od toga eoveka kao niko ni od koga drugoga.

To mi se vee ranije bilo dogodilo; tek docnije isli smo zajedno ~ Poti~ej.~2.u vojsku; i onde smo zajedno jeli. Pre svega, prevazilazio Je u vojnickirn naponma ne same mene, nego i sve ostaie. Kad zod bismo bili prinudeni da negde zaostanemo i, kao sto se to desava ~a vojnama, da budemo bez hrane, nista nisu bili ostali prema njemu u otpornoj snazi; zatim, kad bi bile gozbe, umeo je on jedini da uziva ka~o u sven:u ostalo~ ~ako naroeit? u picu: ako i nije zeleo da pije, ipak je, kad b,I, god na r:~ce nagnan bio, mogao sve da natpije. I sto ie od sv~g~ naJcudno~atlJe: Sokrata/~iko nikada nije video pijana. Za ovo, mislim, odmah ce se dokaz naci. Pored toga, u podnosenju zime-' - jer onde su ljute zime - cinio je cuda: narociro jedared kad je bio izvanredno jak mraz, te svi ili nisu uopste izlazili ili, ako bi ko izisao, obukao bi cudo haljina, i obuo se, i umotao noge u pustinu i u ovcije koie, a ovaj je medu njima izlazio u onakvoj odeci kakvu je i ranije obicno nosio,. a bos isao je po ledu lakse nego drugi obuveni A vojnici su ga gledali popreko, jer su mislili da ih prezire.

XXXVI

I to je bilo tako,

a sta je opet izveo junak, podneo sta jel

jedared tamo na vojni, to vredi cuti. Zamislio se u nesto uranu zoru i stajao je onde nv~ is~~ru mestu razrnisljajuci, i kad mu nije polazilo za :~kom ~~ to .resl, nne s .~est~ odlazio, nego je i dalje stajao ispitujuCl2. I ve.c je. bilo podne, I ljudi su to prirnecivali 1 u cudu jedan drugome kazivali da Sokr~t od ,rane zo:e ?nde stoji i 0 nee emu razrnislja. Naposletku, kad je bilo vece po vecen, neb Jonjani izneli su svoje pro-

71

e

220

b

c

d

Platen

napolje, jer je tada bilo leto: i [edni su spavali u hladovini, a pazili na njega hoce li i preko n06 stajati, A on je stajao dok s~vanula i sunce granule, zarim se pornolio suncu- i otisao.

zora t\ zelite li da cujete kakav je bio u borbama, jer je odista pravo da , : u tOme oduzimo: za vreme borbe, posle koje su vojvode dale me-

. st::dlikovanje za [unastvo, niko drugi rnene nije spasao do ovaj. Bio

1 0 jen i on me nije hreo ostaviti, je izbavio i rnoje oruz-

, ra~e s~moga4. I ja sam, Sokrate, zahrevao da vojvode tebi

1 me odlikovanje za junasrvo - ni, to mi neces zameriti ni reci da lazem

ali kako SLl voj~o~e gledale na moj l~gled i htele ,da da~u odlikov~nje ti si sam iOS VIse voleo nego 11 vojvode cia ga ja dobijem, a ne n. Jos je, Ijudi, vredno bilo videri kakav je bio Sokrat kad se vojska D liona u bekstvu povlacila-'. Tu sam ja bio na konju, a ova] pesak

:5kim oruzjem. Posto se voiska vee povlacio se on i s nii-

~het6: i [a se narnerim na njih, i cirn sam ih video, odmah im doikn m da se ne boie, i kazern da ih necu ostaviti. Tu sam odisra jos bo-

~l e gao da posmatram Sokrata nego kod Potideje, jer sam bio male m~~rahu zaro sto sam bio na konju; pre svega, koliko je on

u S prisustvorn duha; zatim, Cinilo se bar rneni, Aristofane, da,

kao u onome tvorne stihu, i onde hodi svojim purern kao i ovde, seb se i bacajuCi oci naokolo=", rnirno pogledajuci i na prijate-

pono J' k da i ko i J 1" d

", neprijateje, ta 0 . a Je sva 0 J rz ua une mogao a se

1 na . I' k ' Vk' b ., Z . k

.• vek dame 1 ga '0, junac 1 ranltl.ato se 1 POVll ao nepovre-

tal co, 'J' . k ..

" . on i njegov pratr ac, jer u raru gorovo 1 ne u one 0)1 se ta-

uen, 1 . k .. b v 1 b bzi

ko drze, nego progone ,sarno o:le rO)l. ~ze ~ a,vo~ . ez 0 zlf,a. "

}os mnogo druglh stvan dosrojnih divljenja mogao bi ko recr II

.obvalu Sokratu. Is~ina~ ~ drugim oblicirna zivota moglo bi se i 0 =. p kome takO reci: all sto on 111 na jednoga drugoga coveka ne 111 go~e ga od onih davnih i ni na koga od danasnjih, to zasluzuje svako ~a rlOnje. Jer, kakav je bio Ahilej, s njime bi se mogao uporediri i Brasi/81~ drugi; a kakav je bio Perikle, bili su Nestor i Antenor", a irna jos i

dra \. i za isro tako moglo bi se uporedenja. A kakav je

Ug! , ". "., b d bi

r ~ postao u 5VO)Oj zagonetnosn, 1 on ! njegove ese e, ne I mu

oval v d ' d d v.. '

, . iblizno shena pore svega ru me u anasnnrn ru me-

~~PJavnima, osim ~ko bi ga ~o up.orediv~o',kao ja rekoh, ne sa Iju-

d. . nego sa silemrna 1 sannma, 1 1 nJegove besede.

lma, .

XXXVII

odista, i ovo sam u pocetku zaboravio da i besede njego-

, .,·viSe !ice na one sto se otvaraju! Jer, ako bi ko da slu-

venwJ v' 'I b' , v k v"

vb. e1e <;okratove, UClUl e 1 mu se lsprva smesne: uta ve reCl 1 resa ego ~

73

cenice spolia su zarnotane, kao u kakvu razuzdanoga satira. On govori 0 magarcima pod sarnarima, i 0 nekirn kovacima, i obucarima, i kozarirna, i cini se da uvek istirn recirna isro govori, tako bi se sva-

ki neiskusan covek mogao srnejati njegovim besedarna. Medutirn, ko 222 ih vidi orvorene i zade unutra, naci ce najpre da one jedine medu svi-

rna besedama irnaju u sebi uma, i zatim da su sasvirn bozanstvene, j

da u sebi kriju najveci broj kipova koji predstavljaju razne vidove plernenitosti i da one najvise srvari dodiruju, stavise: sve ono sto doliku-

ie da irna na umu onaj koji hoce da bude lep i dobar.

To je, eto, ljudi, sto ja imam da kazern u pohvalu Sokratu, a i ono sto imam da kazem u pokudu, jer sam upleo i rekao yam u cernu

me je uvredio. Doduse, nije on to sarno meni ucinio, nego i Harmidu-, b

sinu Glaukonovu, i Eutidemu+, sinu Dioklovu, i drugima veorna rnnogima, koje ova; kao toboznji ljubavnik obmanjuje, a onda sam posta-

je Ijubimac rnesto ljubavnik. Bas ovo govorim i tebi, Agatone, da te

ovaj ne obmanjuje, nego da se pricuvas kad S1 CUO nasa iskustva, j da

se ne opametis, kao sto kaze poslovica-', kao i ludo dete, tek onda kad nasrradas.

Zaorsetak

XXXVIII

c

d

_ Vrlo dobro, rekao ie

_ 0 Dive, uskliknu Alkibiiad, sve

coveka. On da svagda mora biti

ne moze biti drukcije, cudni

, :zmedu nasl , ., h. I'

ne l _ To ne moze biti, odgovorio je Sokrar.jer tl sr mene po va 10,

hvalim I lJ te-

ovaj mora

XXXIX

Agaton je, dakle, ustao da legne do : ali najedared

bane na vrara cela go mila veselih nocnika, i kako su ih slucajno naSH orvorena, jer je neko izisao, udare pravce ka gostima i pogledaju. Nastala je silna graja na sve strane , i su bili prinudeni da bez ikakva reda silno vino piju.

Eriksirnah, i Fedar, i neki drugi, digli su se i otisli, tako Ari-

stodem. Njega samoga uhvatio je san i spavao je veoma dugo, jer su n06 bile duge, i probudio se tek pred zoru, kad su petli pevali; kad se digao video je da su jedni spavali, a drugi poodlazili. Sarno su Agaton, Aristofan i Sokrat ios jedini bili budni i pili iz velike case pocinju- 6 sa desne strane. Sokrat je s njima vodio razgovor. Sro se tice ostalih stvari 1Z njihovih razgovora, rece Aristodem cia se vise ne seca, jer, veli, nije sve od pocetka pratio a i dremao je. No glavna srvar bila je u tome da ih je Sokrat nagonio na priznanje da isti covek treba da ume sastaviti komediju i tragediju, i da je pravi pesnik tragedija takode i pesnik kornedijal , Oni su to priznavali, ali vee nisu vise rnogli da ga prate, jer su bili pospani; prvi je zaspao Aristofan, a kad je vee bio dan, i Agaton.

Posto ih je tako uspavao, Sokrat je ustao i otisao, ion, Aristodem, kao obicno, posao je za njim. Onaj je dosao u Likejori-, okupao se, pa je zatim ostali deo dana provodio kao i inace, i posro ga je tako proveo, tek uvece kod kuce legao je da pociva.

75

b

c

d

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful