EVROPSKA BUDUĆNOST OPŠTINA I REGIJA

Instrumenti regionalne politike - Fondovi EU

EU PROGRAMI ZA LOKALNE ZAJEDNICE
* Proces proširenja EU pravi duboke promene evropske političke mape. Ove promene čine okvir buduće stabilnosti i bezbednosti, pospešuju vladavinu prava, ljudska prava i socijalno ekonomski prosperitet EU. U velikoj meri ovo se tiče verovanja u iste vrednosti, iste vizije pravednog društva i osnovne demokratske principe. * U procesu proširenja EU tokom poslednje decenije, istovremeno se pojačano radilo i na regionalnom i lokalnom nivou. S jedne strane, ovo je bila reakcija na jačanje centralnih institucija, ali i rezultat veće slobode kretanja i uklanjanja granica. Tako su novi vidovi lokalne ekonomske i političke saradnje postali integralni deo evropske evolucije.

REGIONALNA POLITIKA EU
* Evropska politika EU zasniva se na finansijskoj solidarnosti. Trećina ukupnog budžeta EU Treć budž usmerava se manje razvijenim regionima za ostvarivanje ekonomskog i socijalnog ekonomskog ujednačavanja unutar EU. Od toga 90% čine strukturni fondovi preko kojih se obezbeđuje ujednač ravnomerniji razvoj bogatijih i siromašnijih regiona kroz programe pomoći (regionima čiji siromaš pomoć BDP po glavi stanovnika iznosi manje od 75% evropskog proseka, regionima u procesu regionima socijalno ekonomskog restruktuiranja i regionima pogođenim visokom stopom visokom nezaposlenosti). * Regionalnom politikom EU, predviđa se obaveza država članica da uvedu administrativnu predviđa drž podelu u skladu sa NUTS klasifikacijom (nomenklatura jedinica za teritorijalnu statistiku). EU naročito insistira na uvođenju NUTS 3 podele (podele na teritorijalne jedinice koje imaju naroč između 150.000 i 800.000 stanovnika), kao uslova da država članica može pristupiti drž mož strukturnim fondovima EU. U pregovorima sa budućim državama članicama, Evropska buduć drž komisija je do sada zastupala stav da organi teritorijalnih jedinica na NUTS 3 nivou, treba jedinica da budu izabrani od strane građana i da imaju određenu zakonsku i finansijsku autonomiju. * Kao posebna stavka u regionalnoj politici EU, predviđa se obaveza država da donesu EU, predviđa drž višegodišnje planove regionalnog razvoja. Države koje nikada nisu imale tradiciju višegodiš Drž regionalizma pristupile su formiranju regiona, pre svega da bi obezbedile pristup obezbedile strukturnim fondovima EU. Na našu sreću, sredstva EU za ujednačavanje regionalnog naš sreć ujednač razvoja nisu dostupna samo državama članicama, već su dostupna i državama u procesu drž već drž pridruživanja EU. pridruž

NUTS
SISTEM STATISTIČKIH TERITORIJALNIH JEDINICA
* Proces pridruživanja jedne države EU podrazumeva primenu NUTS sistema (Nomenclature des Unites Territoriaux Statistiques Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica), koji primenjuje EU. NUTS definiše sistem statističkih teritorijalnih jedinica prema standardima EU (Statističkog zavoda EU iz Luksemburga - Eurostat). * Definisani nivoi NUTS-a su: NUTS 1 - (3 - 7 miliona stanovnika, ima karakter federalne jedinice), NUTS 2 - (800.000 - 3 miliona stanovnika - euroregija), NUTS 3 - (150.000 - 800.000 stanovnika - region države), NUTS 4 - (10.000 - 150.000 stanovnika - područje države), i NUTS 5 - (ispod 10.000 stanovnika - geografski klaster države).

KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI
* Komitet regiona i lokalnih vlasti EU, je institucija koja ima za cilj predstavljanje interesa teritorijalnih jedinica država članica pred organima EU. * Svaka država ima svoju kvotu članova Komiteta, koja se kreće od 5 za manje do 24 za veće države. * Iako je bilo pokušaja da se Komitet ustanovi kao gornji dom Evropskog parlamenta, dobio je isključivo savetodavnu ulogu, uz obavezu da bude konsultovan u vezi pitanja koja se odnose na strukturne fondove i politiku kohezije.

INSTRUMENTI REGIONALNE POLITIKE EU
* Programi i projekti EU za podsticanje razvoja na lokalnom i regionalnom nivou, finansiraju se iz instrumenta za ostvarivanje regionalne politike EU. * Za države Članice EU, postoji pet fondova za ostvarivanje regionalne politike: 4 Strukturna i Kohezioni fond. * Za države Kandidate za članstvo u EU finansijski instrumenti, koji ih pripremaju za korišćenje fondova EU jesu: PHARE, ISPA i SAPARD novi IPA od 2007-2013.god. (pretpristupni fondovi EU). * Za države u Procesu Stabilizacije i Pridruživanja EU (PSP) moguće je upoznavanje sa osnovnim principima i logikom funkcionisanja strukturnih fondova kroz INTERREG III, programe susedske saradnje i pojedine projekte u okviru programa CARDS.

FUNKCIONISANJE INSTRUMENATA - FONDOVA EU
* Osnovni principi funkcionisanja instrumenata - fondova EU su: Fokusiranost na prioritetne ciljeve razvoja, Višegodišnje programiranje, Partnerstvo između Evropske Viš egodiš Partnerstvo Komisije i vlasti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou države članice, kao i Sufinansiranje. dr * Prema principu prioritetnih ciljeva, postoje tri kategorije država i regiona koji konkurišu za pomoć drž konkuriš pomoć iz fondova EU: Cilj 1 - odnosi se na najsiromašnija područja EU gde je BDP od 75% proseka u EU. Države i regioni najsiromaš područ Drž iz ove grupe primaju najveći deo ukupne pomoći iz strukturnih fondova EU - oko 70%. najveć pomoć Cilj 2 - odnosi se na industrijska, ruralna, urbana i ribarska područja sa strukturnim problemima. područ Cilj 3 - odnosi se na modernizaciju sistema stručnog osposobljavanja i unapređenja zapošljavanja u svim struč zapoš regionima EU (izuzev obuhvaćenih Ciljem 1). obuhvać * Države i regioni koji dobijaju sredstva na osnovu jednog cilja, ne mogu dobijati sredstva na osnovu Drž druga dva cilja. Najsiromašniji regioni dobijaju najveća sredstva, dok najbogatiji regioni mogu biti Najsiromaš najveć potpuno isključeni. Svaki od 4 strukturna fonda EU finansira višegodišnje programe, koji su u sklopu isključ viš egodiš razvojnih strategija u određenim oblastima. U utvrđivanju razvojnih prioriteta i izboru projekata, lokalne oblastima. projekata, i regionalne vlasti imaju odlučujuću ulogu. Izuzetno je važno izgraditi odgovarajuće upravljačke kapacitete odluč ujuć važ odgovarajuć upravljač za korišćenje strukturnih fondova EU. Nepotrošena sredstva se vraćaju u budžet EU - npr. sredstva za koriš Nepotroš vrać budž 2008.godinu, moraju se potrošiti do 31.Decembra 2010.god. (tzv. pravilo n+2). potroš

FONDOVI ZA OSTVARIVANJE REGIONALNE POLITIKE DRŽAVA ČLANICA EU
* Fond za regionalni razvoj - ERDF Ustanovljen 1975.god. kao finansijski najznačajniji strukturni fond koji podstiče: izgradnju infrastrukture (saobraćaj, najznač podstič (saobrać industriju, životnu sredinu), razvoj male privrede, zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. industriju ivotnu sredinu zapoš zaš * Fond za socijalni razvoj - ESF Ustanovljen 1958.god. i namenjen je rešavanju socijalnih pitanja i sprovođenju programa osposobljavanja za rad reš nezaposlenih i hendikepiranih kategorija stanovništva. Najvažniji je instrument za smanjenje nezaposlenosti. stanovniš Najvaž * Fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi - EAGGF Ustanovljen 1958.god. i ima dve komponente: deo koji se odnosi na upravljanje - finansira ruralni razvoj i pomoć na pomoć poljoprivrednicima, dok deo koji se odnosi na garancije - podržava sprovođenje Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). podrž Zajednič * Finansijski instrument za pomoć ribarstvu - FIFG pomoć Ustanovljen 1993.god. radi finansiranja projekata modernizacije kapaciteta za ribarstvo (brodovi, luke), kao i za unapređenje proizvodnje i marketinga ribarskih proizvoda. proizvoda. * Inicijative zajednice U okviru strukturnih fondova 5,35% budžeta izdvaja se za 4 inicijative zajednice (Community initiatives), u okviru budž initiatives), kojih se traže zajednička rešenja za specifične probleme: INTERREG III - razvoj prekogranične, međuregionalne i traž zajednič reš specifič prekogranič međuregionalne transnacionalne saradnje, URBAN II - za podršku inovacionim strategijama u gradovima i prigradskim područjima, podrš područ LEADER+ - za podršku ruralnom razvoju kroz lokalne inicijative i EQUAL - za borbu protiv diskriminacije na tržištu rada. podrš trž * Kohezioni fond Specifičan fond ustanovljen 1993.god. sa svrhom pomoći najmanje razvijenim državama članicama EU (čiji BDP iznosi Specifič pomoć drž (č ispod 90% proseka EU). Iz ovog fonda se sufinansiraju najvažniji projekti, saobraćajne infrastrukture u okviru evropske najvaž saobrać transportne mreže, kao i projekti zaštite životne sredine. mrež zaš

PREDPRISTUPNI FONDOVI ZA OSTVARIVANJE REGIONALNE POLITIKE DRŽAVA KANDIDATA ZA ČLANSTVO U EU

* Glavni važeći finansijski pretpristupni instrumenti država kandidata za članstvo u EU, jesu međusobno komplementarni važ drž programi: PHARE, ISPA i SAPARD i novi pretpristupni instrument IPA program od 2007-2013.god. - kao njihova IPA 2007zamena zasnovana na strateškim dokumentima. strateš * PHARE program - pokrenut 1989.god. sa namenom da pomogne državama Srednje i Istočne Evrope u procesu drž Istoč ekonomske i političke tranzicije i institucionalnih reformi. Razvijao se prateći razvoj tranzicionih procesa u pomenutim politič prateć državama i njihove odnose sa EU. Deo programa odnosi se na ekonomsku i socijalnu koheziju i u tom delu se primenjuju drž ekonomsku pravila funkcionisanja strukturnih fondova EU (priprema za korišćenje fondova ERDF i ESF). koriš * ISPA program - pokrenut 1999,god. i odnosi se na tri sektora: životnu sredinu, saobraćaj i tehničku pomoć. saobrać tehnič pomoć Funkcioniše po principu kohezionog fonda i direktno finansira projekte koji se odnose na primenu direktiva EU Funkcioniš koji i zahtevaju znatna finansijska ulaganja, kao i saobraćajne projekte koji su direktno vezani za 10 panevropskih koridora. saobrać koridora. * SAPARD program - pokrenut 1999.god. radi pomoći državama kandidatima za članstvo u EU, da se pripreme za pomoć drž realizaciju zajedničke poljoprivredne politike EU, posebno u delu koji se odnosi na standarde kvaliteta hrane i zaštitu zajednič zaš potrošača, kao i zaštitu životne sredine. š š potro za * IPA program - pokrenut od 2007-2013.god. kao zamena za komplementarne programe CARE, PHARE, ISPA, SAPARD, 2007zasnovan na strateškim dokumentima država kandita za članstvo u EU. Ralog zamene komplementarnih programa strateš drž predstavlja: Unapređenje efikasnosti programa pomoći, Obezbeđenje bolje koordinacije između različitih projekata i Unapređenje pomoć različ Pojednostavljenje procedura, kao i budžetiranja. IPA korisnici su od 2007.god., države u Procesu Stabilizacije i ž ž bud dr Pridruživanja (PSP) u oblastima: izgradnje institucija i pomoć u tranziciji i regionalna i prekogranična saradnja, kao i Pridruž pomoć prekogranič države Kandidati za članstvo u EU u oblastima: izgradnje institucija i pomoć u tranziciji, regionalna i prekogranična drž pomoć prekogranič saradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i razvoj ruralnih oblasti. ruralnih

PROGRAMI POVEZIVANJA DRŽAVA KANDIDATA ZA ČLANSTVO U EU I DRŽAVA ČLANICA EU
* INTERREG inicijativa je u okviru strukturnih fondova EU, pokrenuta 1990.god. sa osnovnim ciljem razvijanja prekogranične pokrenuta prekogranič saradnje između pograničnih oblasti na unutrašnjim i spoljašnjim granicama EU, koje su zbog svog geografskog položaja pogranič unutraš spoljaš polož često izolovane od glavnih tokova ekonomskog razvoja države. Glavni ciljevi III faze ove inicijative jesu jačanje ekonomske drž jač i socijalne kohezije, izbalansiran i održiv razvoj na teritoriji cele EU i teritorijalna integracija sa državama kandidatima održ dr za članstvo u EU i drugim graničnim državama. Akcenat je na granicama i pograničnim oblastima između država članica, granič drž pogranič drž kao i na spoljnim granicama EU u svetlu poslednjih i budućih proširenja EU. buduć proš * U okviru INTERREG III postoje 3 linije transregionalne saradnje država: drž Linija A - Prekogranična saradnja (67%). Integrisan regionalni razvoj susednih pograničnih regiona, uključujući spoljne Prekogranič pogranič uključujuć granice EU (Neighbourhood Programs - programi za susede) i neke pomorske granice. Prioriteti: urbani i ruralni razvoj, kultura, komunikacione mreže, životna sredina i energetika (posebno obnovljivi izvori energije), saobraćajna mrež energije), saobrać infrastruktura i izgradnja institucija. Linija B - Transnacionalna saradnja (27%). Usklađena teritorijalna integracija na teritoriji EU. Prioriteti: strategije prostornog EU. razvoja, održivi saobraćaj, briga o kulturnom nasleđu, integracija primorskih regiona, integracija i unapređenje udaljenih regiona. održ saobrać briga nasleđu, integracija integracija regiona. Linija C - Međuregionalna saradnja (6%). Unapređenje regionalnog razvoja, kohezionih politika i mehanizama kroz razvoja, transnacionalnu/međuregionalnu saradnju. transnacionalnu/međuregionalnu saradnju. * Saradnja u okviru INTERREG III zasniva se na osnovnim principima funkcionisanja strukturnih fondova EU: zajednička strategija, zajednič programiranje i određivanje zajedničkih prioriteta, jedinstvena upravljačka struktura i procedura izbora i realizacije projekta, zajednič upravljač kao i efikasna koordinacija finansijskih instrumenata za države članice EU i one koje to nisu. Posebno je značajna koherentnost drž znač i sinhronizacija izvora finansiranja. Države članice EU finansiraju svoje učešće u INTERREG III iz Evropskog fonda za regionalni Drž uč razvoj (ERDF) i iz svojih vlastitih sredstava (princip sufinansiranja), dok države koje nisu članice EU finansiraju svoje učešće sufinansiranja), drž uč u INTERRREG III iz vlastitih sredstava i/ili odgovarajućih programa (PHARE, ISPA, TACIS, MEDA, CARDS). Implementacija odgovarajuć saradnje na pomenutim principima podrazumeva u punom smislu zajedničke strukture za pripremu programa, izbor aktivnosti, zajednič upravljanje i koordinaciju, kao i monitoring i evaluaciju. Partneri treba da definišu precizne uslove i finansijska sredstva za pripremu Partneri definiš i funkcionisanje zajedničke strukture. zajednič

,,PREVEDENO NA SRPSKI,,
* Kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, Srbija trenutno koristi dva od pet IPA instrumenta, instrumenta, - predpristupne fondove EU koji finansijski podržavaju: podrž Projekte tranzicije i izgradnje institucija, i Projekte prekogranične saradnje. prekogranič * U nadi da će Srbija uskoro dobiti status države kandidata za članstvo u EU, neophodno je drž intenzivno razvijanje lokalnih, regionalnih i nacionalnih kapaciteta za strateško partnerstvo na kapaciteta strateš projektima i integraciji sa EU, iz još tri IPA instrumenta - sva 5 (4+1 strukturna) pristupna fonda još EU, koji će finansijski podržavati: podrž Projekte regionalnog razvoja, Razvoja ljudskih resursa, i Projekte ruralnog razvoja. * U perspektivi, sredstva finansijske podrške koje će Srbija kroz razvojne strateške projekte podrš strateš integracije sa EU moći namenski da koristi (IPA instrumenti), trebala bi biti znatno veća. moć već

IPA INSTRUMENTI - VEOMA ZAHTEVNE PROCEDURE

BUDŽET EU 2007-2013 864,4 MRD EUR
* 76% budžeta EU kontrolišu države članice, putem kohezione i poljoprivredne politike * 22% budžeta EU predstavljaju centralizovani komunitarni programi (istraživanje, obrazovanje, zdravlje, preduzetništvo, kultura,itd.) * 2% budžeta je namenjeno trećim državama i za humanitarnu pomoć

IPA INSTRUMENT for Pre-accession Assistance
CILJ: Pružanje podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima ružanje podrš za članstvo u EU. AKTIVNOSTI: 1. 2. 3. 4. 5. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija, Pomoć institucija, Prekogranična saradnja, Prekogranič saradnja, Regionalni razvoj, razvoj, Razvoj ljudskih resursa, i resursa, Ruralni razvoj. razvoj.

BUDŽET: BUDŽ 11,468 MRD EUR za 6 godina (2007-2012) (2007PARTNERI: - Države kandidati (Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Turska) koriste sve 5 komponente, Drž Hrvatska, Turska) - Potencialni kandidati (Albanija, Srbija, Kosovo, BIH) koriste samo 2 komponente. Srbija, KONTAKT: http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm

IPA 2007-2013 € Million
(Tabelarni prikaz finansijske podrške državama partnerima EU u MIL EUR)
COMPONENT HRVATSKA MAKEDONIJA CRNA GORA TURSKA ALBANIJA SRBIJA KOSOVO BIH 2007 141,2 58,5 31,4 497,2 61 189,7 68,3 62,1 2008 146 70,2 32,6 538,7 70,7 190,9 184,7 74,8 2009 151,2 81,8 33,3 566,4 81,2 194,8 105,1 89,1 2010 154,2 92,3 34 653,7 93,2 198,7 67,3 106 2011 157,2 98,7 34,7 781,9 95 202,7 68,7 108,1 2012 160,4 105,8 35,4 899,5 96,9 206,8 70 110,2

EU PLANIRA BUDŽET U TOKU 2012.GODINE ZA PERIOD 2014-2020

OPERATIVNA LOGISTIKA DRŽAVNE I LOKALNE ZAJEDNICE
KANCELARIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE VLADE REPUBLIKE SRBIJE Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, glavni je koordinator svih aktivnosti državnih i lokalnih organa u vezi sa procesom evropskih integracija u Republici Srbiji i zadužena je za sprovođenje Strategije komunikacije Vlade Republike Srbije o Procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, čiji je osnovni cilj da pravovremeno i objektivno informiše građane o procesu evropskih integracija i na taj način doprinese razumevanju zajedničkog vlasništva svih građana nad ovim procesom. KANCELARIJA ZA EKONOMSKI RAZVOJ I INTEGRACIJU BORA U cilju informisanja građana, privrede i javnih institucija o svim aspektima procesa građana, ekonomskog razvoja i integracije lokalne zajednice i prepoznavanja zajedničkih prepoznavanja zajednič potreba na putu evropskih integracija države, koji zahtevaju zajednički rad i drž zajednič koordinaciju svih aktera lokalne, regionalne i društvene zajednice - Opština Bor druš Opš mora formirati Kancelariju za ekonomski razvoj i integraciju lokalne zajednice, koja zajednice, će biti operativna logistička podrška razvojnim građanskim, privredim i javnim logistič podrš građanskim, inicijativama, u procesu planiranja i implementacije Strategije lokalnog razvoja i integracije Bora, u koordinaciji sa Kancelarijom za evropske integracije Vlade integracije Republike Srbije.

NAJVAŽNIJI ZADATAK LOKALNE ZAJEDNICE

IZGRADNJA I RAZVOJ STRATEŠKIH KAPACITETA
za partnerske projekte integracije sa EU

Rođen 1969.godine. Osnovnu i srednju školu završio u Boru. Diplomorani inženjer Univerziteta u Nišu od 1993.godine. U petnaestogodišnjoj profesionalnoj karijeri obavljao: analitičke, normativne, koordinativne i upravno-nadzorne poslove, strateške i izvršne, organizacione i logističke, monitoring, supervizorske i savetodavne aktivnosti (sektori - građanski aktivizam, javna uprava i privatni multinacionalni biznis; oblasti - zaštita životne sredine, ekonomski razvoj i integracije, bankarstvo i osiguranje, marketing, prodaja i preduzetnički konaslting i edukacija). Aktivan učesnik u sticanju savremenih vrednosti i iskustva ekonomije znanja i profesionalnih kodeksa poslovanja, participijent u internacionalnim i nacionalnim razvojnim programima i projektima u regionu i lokalnim zajednicama (International SEED training ,,Train the trainer,, and National SEED training ,,Business plan,, - The Word Bank Group & International Finance Corporation; Workshop participation: Strategical Planning, Project Management, Executive Management and Founds Management - USAID & CHF/ADF). Prema potrebi poslova koje obavlja, razvija savremenu bazu podataka, institucija i klijenata lokalnih zajednica Timočke regije (Bor, Majdanpek, Negotin, Kladovo, Zaječar, Knjaževac, Boljevac i Soko Banja): Lokalnih vlasti i javnih institucija (strateška i izvršna dokumenta i aktivnosti); Privatnih preduzetnika, msp i preduzeća (poslovni programi, razvojna produkcija i tržišni partneri) i Građanskih ekonomskih aktivnosti (potencijalni biznis, agroinicijativni i kooperativni, ruralno-turistički profili- umreženi u okviru razvojnih aktivnosti lokalnog stanovništva). Komunicira i prati razvojne aktivnosti, nacionalnih i internacionalnih institucija, agencija, fondova, asocijacija i poslovnih mreža u neposrednom okruženju. U skladu sa razvojnim strategijama i poslovnim politikama poslodavaca aktivno učestvuje u razvoju lokalnih i regionalnih zajednica i njihovih tržišta.

Goran Stojanović

Unapređuje i prenosi moralni i profesionalni integritet. U izgrađenom dvodecenijskom bračnom partnerstvu, uživa porodične i roditeljske blagodeti. Globalni patriota, javno afirmiše neophodnost permanentnih promena u neposrednom okruženju - budućnost zasnovanu na realnim potrebama i stečenim iskustvima, funkcionalno sadržajnim partnerskim vrednostima, standardima i lokalnim resursima. Uvek, drugaćiji i pozitivniji, prenosi entuzijazam, na svoje saradnike, prijatelje, sugrađane i komšije. Životnom rezultantom, potvrđuje mogućnost realizacije savremene vizije života i rada u Boru.