You are on page 1of 18

EVROPSKA BUDUĆNOST

OPŠTINA I REGIJA
Instrumenti regionalne politike - Fondovi EU
EU PROGRAMI
ZA LOKALNE ZAJEDNICE

* Proces proširenja EU pravi duboke promene evropske političke mape.


Ove promene čine okvir buduće stabilnosti i bezbednosti, pospešuju
vladavinu prava, ljudska prava i socijalno ekonomski prosperitet EU.
U velikoj meri ovo se tiče verovanja u iste vrednosti, iste vizije
pravednog društva i osnovne demokratske principe.

* U procesu proširenja EU tokom poslednje decenije, istovremeno se


pojačano radilo i na regionalnom i lokalnom nivou. S jedne strane,
ovo je bila reakcija na jačanje centralnih institucija, ali i rezultat veće
slobode kretanja i uklanjanja granica. Tako su novi vidovi lokalne
ekonomske i političke saradnje postali integralni deo evropske evolucije.
REGIONALNA POLITIKA EU
Trećina ukupnog budž
* Evropska politika EU zasniva se na finansijskoj solidarnosti. Treć budžeta EU
usmerava se manje razvijenim regionima za ostvarivanje ekonomskog
ekonomskog i socijalnog
ujednačavanja unutar EU. Od toga 90% čine strukturni fondovi preko kojih se obezbeđuje
ujednač
ravnomerniji razvoj bogatijih i siromaš pomoći (regionima čiji
siromašnijih regiona kroz programe pomoć
BDP po glavi stanovnika iznosi manje od 75% evropskog proseka, regionima
regionima u procesu
socijalno ekonomskog restruktuiranja i regionima pogođenim visokom
visokom stopom
nezaposlenosti).

predviđa se obaveza drž


* Regionalnom politikom EU, predviđa država članica da uvedu administrativnu
podelu u skladu sa NUTS klasifikacijom (nomenklatura jedinica za teritorijalnu statistiku).
naročito insistira na uvođenju NUTS 3 podele (podele na teritorijalne jedinice koje imaju
EU naroč
između 150.000 i 800.000 stanovnika), kao uslova da drž država članica mož
može pristupiti
budućim drž
strukturnim fondovima EU. U pregovorima sa buduć državama članicama, Evropska
komisija je do sada zastupala stav da organi teritorijalnih jedinica
jedinica na NUTS 3 nivou, treba
da budu izabrani od strane građana i da imaju određenu zakonsku i finansijsku autonomiju.

* Kao posebna stavka u regionalnoj politici EU, predviđa se obaveza drž


EU, predviđa država da donesu
viš
višegodiš
egodišnje planove regionalnog razvoja. Drž
Države koje nikada nisu imale tradiciju
regionalizma pristupile su formiranju regiona, pre svega da bi obezbedile
obezbedile pristup
strukturnim fondovima EU. Na naš sreću, sredstva EU za ujednač
našu sreć ujednačavanje regionalnog
razvoja nisu dostupna samo drždržavama članicama, već
već su dostupna i drž
državama u procesu
pridruž
pridruživanja EU.
NUTS
SISTEM STATISTIČKIH TERITORIJALNIH JEDINICA

* Proces pridruživanja jedne države EU podrazumeva primenu NUTS


sistema (Nomenclature des Unites Territoriaux Statistiques -
Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica), koji primenjuje EU.
NUTS definiše sistem statističkih teritorijalnih jedinica prema
standardima EU (Statističkog zavoda EU iz Luksemburga - Eurostat).

* Definisani nivoi NUTS-a su:

NUTS 1 - (3 - 7 miliona stanovnika, ima karakter federalne jedinice),


NUTS 2 - (800.000 - 3 miliona stanovnika - euroregija),
NUTS 3 - (150.000 - 800.000 stanovnika - region države),
NUTS 4 - (10.000 - 150.000 stanovnika - područje države), i
NUTS 5 - (ispod 10.000 stanovnika - geografski klaster države).
KOMITET REGIONA
I LOKALNIH VLASTI
* Komitet regiona i lokalnih vlasti EU, je institucija koja ima
za cilj predstavljanje interesa teritorijalnih jedinica država
članica pred organima EU.

* Svaka država ima svoju kvotu članova Komiteta, koja se


kreće od 5 za manje do 24 za veće države.

* Iako je bilo pokušaja da se Komitet ustanovi kao gornji dom


Evropskog parlamenta, dobio je isključivo savetodavnu
ulogu, uz obavezu da bude konsultovan u vezi pitanja koja
se odnose na strukturne fondove i politiku kohezije.
INSTRUMENTI
REGIONALNE POLITIKE EU
* Programi i projekti EU za podsticanje razvoja na lokalnom i regionalnom
nivou, finansiraju se iz instrumenta za ostvarivanje regionalne politike EU.

* Za države Članice EU, postoji pet fondova za ostvarivanje regionalne


politike: 4 Strukturna i Kohezioni fond.

* Za države Kandidate za članstvo u EU finansijski instrumenti, koji ih


pripremaju za korišćenje fondova EU jesu: PHARE, ISPA i SAPARD -
novi IPA od 2007-2013.god. (pretpristupni fondovi EU).

* Za države u Procesu Stabilizacije i Pridruživanja EU (PSP) moguće je


upoznavanje sa osnovnim principima i logikom funkcionisanja strukturnih
fondova kroz INTERREG III, programe susedske saradnje i pojedine
projekte u okviru programa CARDS.
FUNKCIONISANJE
INSTRUMENATA - FONDOVA EU
* Osnovni principi funkcionisanja instrumenata - fondova EU su:
Fokusiranost na prioritetne ciljeve razvoja, Viš
Višegodiš Partnerstvo između Evropske
egodišnje programiranje, Partnerstvo
Komisije i vlasti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou drdržave članice, kao i Sufinansiranje.

* Prema principu prioritetnih ciljeva, postoje tri kategorije drž


država i regiona koji konkuriš pomoć
konkurišu za pomoć
iz fondova EU:

Cilj 1 - odnosi se na najsiromaš područja EU gde je BDP od 75% proseka u EU. Drž
najsiromašnija područ Države i regioni
najveći deo ukupne pomoć
iz ove grupe primaju najveć pomoći iz strukturnih fondova EU - oko 70%.

područja sa strukturnim problemima.


Cilj 2 - odnosi se na industrijska, ruralna, urbana i ribarska područ

stručnog osposobljavanja i unapređenja zapoš


Cilj 3 - odnosi se na modernizaciju sistema struč zapošljavanja u svim
obuhvaćenih Ciljem 1).
regionima EU (izuzev obuhvać

* Drž
Države i regioni koji dobijaju sredstva na osnovu jednog cilja, ne mogu dobijati sredstva na osnovu
druga dva cilja. Najsiromaš najveća sredstva, dok najbogatiji regioni mogu biti
Najsiromašniji regioni dobijaju najveć
isključeni. Svaki od 4 strukturna fonda EU finansira viš
potpuno isključ višegodiš
egodišnje programe, koji su u sklopu
razvojnih strategija u određenim oblastima.
oblastima. U utvrđivanju razvojnih prioriteta i izboru projekata,
projekata, lokalne
odlučujuć
i regionalne vlasti imaju odluč ujuću ulogu. Izuzetno je važ odgovarajuće upravljač
važno izgraditi odgovarajuć upravljačke kapacitete
korišćenje strukturnih fondova EU. Nepotroš
za koriš vraćaju u budž
Nepotrošena sredstva se vrać budžet EU - npr. sredstva za
2008.godinu, moraju se potroš
potrošiti do 31.Decembra 2010.god. (tzv. pravilo n+2).
FONDOVI ZA OSTVARIVANJE
REGIONALNE POLITIKE DRŽAVA ČLANICA EU
* Fond za regionalni razvoj - ERDF
najznačajniji strukturni fond koji podstič
Ustanovljen 1975.god. kao finansijski najznač podstiče: izgradnju infrastrukture (saobrać
(saobraćaj,
industriju
industriju, životnu
ivotnu sredinu
sredinu), razvoj male privrede, zapoš
zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvenu zaš zaštitu.

* Fond za socijalni razvoj - ESF


rešavanju socijalnih pitanja i sprovođenju programa osposobljavanja za rad
Ustanovljen 1958.god. i namenjen je reš
nezaposlenih i hendikepiranih kategorija stanovniš
stanovništva. Najvaž
Najvažniji je instrument za smanjenje nezaposlenosti.

* Fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi - EAGGF


Ustanovljen 1958.god. i ima dve komponente: deo koji se odnosi na pomoć
na upravljanje - finansira ruralni razvoj i pomoć
podržava sprovođenje Zajednič
poljoprivrednicima, dok deo koji se odnosi na garancije - podrž Zajedničke poljoprivredne politike (CAP).

pomoć ribarstvu - FIFG


* Finansijski instrument za pomoć
Ustanovljen 1993.god. radi finansiranja projekata modernizacije kapaciteta za ribarstvo (brodovi, luke), kao i za
unapređenje proizvodnje i marketinga ribarskih proizvoda.
proizvoda.

* Inicijative zajednice
U okviru strukturnih fondova 5,35% budž
budžeta izdvaja se za 4 inicijative zajednice (Community initiatives),
initiatives), u okviru
kojih se traž zajednička reš
traže zajednič specifične probleme: INTERREG III - razvoj prekogranič
rešenja za specifič prekogranične, međuregionalne
međuregionalne i
transnacionalne saradnje, URBAN II - za podrš područjima,
podršku inovacionim strategijama u gradovima i prigradskim područ
LEADER+ - za podrš
podršku ruralnom razvoju kroz lokalne inicijative i EQUAL - za borbu protiv diskriminacije na trž
tržištu rada.

* Kohezioni fond
Specifičan fond ustanovljen 1993.god. sa svrhom pomoć
Specifič pomoći najmanje razvijenim drždržavama članicama EU (č (čiji BDP iznosi
ispod 90% proseka EU). Iz ovog fonda se sufinansiraju najvaž saobraćajne infrastrukture u okviru evropske
najvažniji projekti, saobrać
transportne mrež
mreže, kao i projekti zaš
zaštite životne sredine.
PREDPRISTUPNI FONDOVI ZA OSTVARIVANJE
REGIONALNE POLITIKE DRŽAVA KANDIDATA ZA ČLANSTVO U EU

važeći finansijski pretpristupni instrumenti drž


* Glavni važ država kandidata za članstvo u EU, jesu međusobno komplementarni
programi: PHARE, ISPA i SAPARD i novi pretpristupni instrument IPA IPA program od 2007-
2007-2013.god. - kao njihova
zamena zasnovana na strateš
strateškim dokumentima.

* PHARE program - pokrenut 1989.god. sa namenom da pomogne drž Istočne Evrope u procesu
državama Srednje i Istoč
političke tranzicije i institucionalnih reformi. Razvijao se prateć
ekonomske i politič prateći razvoj tranzicionih procesa u pomenutim
drž
državama i njihove odnose sa EU. Deo programa odnosi se na ekonomsku ekonomsku i socijalnu koheziju i u tom delu se primenjuju
pravila funkcionisanja strukturnih fondova EU (priprema za koriš korišćenje fondova ERDF i ESF).

saobraćaj i tehnič
* ISPA program - pokrenut 1999,god. i odnosi se na tri sektora: životnu sredinu, saobrać tehničku pomoć
pomoć.
Funkcioniš
Funkcioniše po principu kohezionog fonda i direktno finansira projekte koji
koji se odnose na primenu direktiva EU
saobraćajne projekte koji su direktno vezani za 10 panevropskih koridora.
i zahtevaju znatna finansijska ulaganja, kao i saobrać koridora.

* SAPARD program - pokrenut 1999.god. radi pomoć pomoći drž


državama kandidatima za članstvo u EU, da se pripreme za
zajedničke poljoprivredne politike EU, posebno u delu koji se odnosi na standarde kvaliteta hrane i zaš
realizaciju zajednič zaštitu
potroš
potro ša ča, kao i zaš
zaštitu životne sredine.

* IPA program - pokrenut od 2007-


2007-2013.god. kao zamena za komplementarne programe CARE, PHARE, ISPA, SAPARD,
zasnovan na strateš
strateškim dokumentima drž država kandita za članstvo u EU. Ralog zamene komplementarnih programa
Unapređenje efikasnosti programa pomoć
predstavlja: Unapređenje pomoći, Obezbeđenje bolje koordinacije između različ
različitih projekata i
Pojednostavljenje procedura, kao i budž
budžetiranja. IPA korisnici su od 2007.god., drž
države u Procesu Stabilizacije i
Pridruž pomoć u tranziciji i regionalna i prekogranič
Pridruživanja (PSP) u oblastima: izgradnje institucija i pomoć prekogranična saradnja, kao i
države Kandidati za članstvo u EU u oblastima: izgradnje institucija i pomoć
drž pomoć u tranziciji, regionalna i prekogranič
prekogranična
saradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i razvoj ruralnih
ruralnih oblasti.
PROGRAMI POVEZIVANJA DRŽAVA KANDIDATA ZA ČLANSTVO U EU
I DRŽAVA ČLANICA EU

* INTERREG inicijativa je u okviru strukturnih fondova EU, pokrenuta prekogranične


pokrenuta 1990.god. sa osnovnim ciljem razvijanja prekogranič
saradnje između pogranič
pograničnih oblasti na unutraš
unutrašnjim i spoljaš
spoljašnjim granicama EU, koje su zbog svog geografskog polož položaja
često izolovane od glavnih tokova ekonomskog razvoja drž jačanje ekonomske
države. Glavni ciljevi III faze ove inicijative jesu jač
i socijalne kohezije, izbalansiran i održ
održiv razvoj na teritoriji cele EU i teritorijalna integracija sa dr
državama kandidatima
za članstvo u EU i drugim granič
graničnim drž
državama. Akcenat je na granicama i pograničpograničnim oblastima između drž država članica,
budućih proš
kao i na spoljnim granicama EU u svetlu poslednjih i buduć proširenja EU.

* U okviru INTERREG III postoje 3 linije transregionalne saradnje drž


država:

Prekogranična saradnja (67%). Integrisan regionalni razvoj susednih pogranič


Linija A - Prekogranič pograničnih regiona, uključ
uključujuć
ujući spoljne
granice EU (Neighbourhood Programs - programi za susede) i neke pomorske granice. Prioriteti: urbani i ruralni razvoj,
kultura, komunikacione mrež
mreže, životna sredina i energetika (posebno obnovljivi izvori energije), saobraćajna
energije), saobrać
infrastruktura i izgradnja institucija.

Linija B - Transnacionalna saradnja (27%). Usklađena teritorijalna integracija na teritoriji EU.


EU. Prioriteti: strategije prostornog
razvoja, održ saobraćaj, briga
održivi saobrać briga o kulturnom nasleđu,
nasleđu, integracija integracija i unapređenje udaljenih regiona.
integracija primorskih regiona, integracija regiona.

Linija C - Međuregionalna saradnja (6%). Unapređenje regionalnog razvoja,


razvoja, kohezionih politika i mehanizama kroz
transnacionalnu/međuregionalnu saradnju.
transnacionalnu/međuregionalnu saradnju.

* Saradnja u okviru INTERREG III zasniva se na osnovnim principima funkcionisanja strukturnih fondova EU: zajednič zajednička strategija,
programiranje i određivanje zajednič
zajedničkih prioriteta, jedinstvena upravljač
upravljačka struktura i procedura izbora i realizacije projekta,
kao i efikasna koordinacija finansijskih instrumenata za drždržave članice EU i one koje to nisu. Posebno je znač
značajna koherentnost
Države članice EU finansiraju svoje uč
i sinhronizacija izvora finansiranja. Drž učešće u INTERREG III iz Evropskog fonda za regionalni
razvoj (ERDF) i iz svojih vlastitih sredstava (princip sufinansiranja), države koje nisu članice EU finansiraju svoje uč
sufinansiranja), dok drž učešće
odgovarajućih programa (PHARE, ISPA, TACIS, MEDA, CARDS). Implementacija
u INTERRREG III iz vlastitih sredstava i/ili odgovarajuć
saradnje na pomenutim principima podrazumeva u punom smislu zajedni čke strukture za pripremu programa, izbor aktivnosti,
zajednič
upravljanje i koordinaciju, kao i monitoring i evaluaciju. Partneri
Partneri treba da definiš
definišu precizne uslove i finansijska sredstva za pripremu
zajedničke strukture.
i funkcionisanje zajednič
,,PREVEDENO NA SRPSKI,,
* Kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, Srbija trenutno koristi dva od pet IPA instrumenta,
instrumenta,
- predpristupne fondove EU koji finansijski podrž
podržavaju:

Projekte tranzicije i izgradnje institucija, i

prekogranične saradnje.
Projekte prekogranič

* U nadi da će Srbija uskoro dobiti status drž države kandidata za članstvo u EU, neophodno je
intenzivno razvijanje lokalnih, regionalnih i nacionalnih kapaciteta
kapaciteta za strateš
strateško partnerstvo na
projektima i integraciji sa EU, iz još
još tri IPA instrumenta - sva 5 (4+1 strukturna) pristupna fonda
EU, koji će finansijski podrž
podržavati:

Projekte regionalnog razvoja,

Razvoja ljudskih resursa, i

Projekte ruralnog razvoja.

podrške koje će Srbija kroz razvojne strateš


* U perspektivi, sredstva finansijske podrš strateške projekte
moći namenski da koristi (IPA instrumenti), trebala bi biti znatno već
integracije sa EU moć veća.

IPA INSTRUMENTI - VEOMA ZAHTEVNE PROCEDURE


BUDŽET EU 2007-2013
864,4 MRD EUR
* 76% budžeta EU kontrolišu države članice,
putem kohezione i poljoprivredne politike

* 22% budžeta EU predstavljaju centralizovani


komunitarni programi (istraživanje, obrazovanje,
zdravlje, preduzetništvo, kultura,itd.)

* 2% budžeta je namenjeno trećim državama i


za humanitarnu pomoć
IPA INSTRUMENT
for Pre-accession Assistance
CILJ:
Pruž
ružanje podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima
anje podrš
za članstvo u EU.
AKTIVNOSTI:
1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija,
Pomoć institucija,
2. Prekogranična saradnja,
Prekogranič saradnja,
3. Regionalni razvoj,
razvoj,
4. Razvoj ljudskih resursa,
resursa, i
5. Ruralni razvoj.
razvoj.
BUDŽ
BUDŽET:
11,468 MRD EUR za 6 godina (2007-
(2007-2012)
PARTNERI:
- Drž
Države kandidati (Hrvatska,
Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Turska)
Turska) koriste sve 5 komponente,
- Potencialni kandidati (Albanija, Srbija,
Srbija, Kosovo, BIH) koriste samo 2 komponente.
KONTAKT:
http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
IPA 2007-2013
Million €
(Tabelarni prikaz finansijske podrške
državama partnerima EU u MIL EUR)
COMPONENT 2007 2008 2009 2010 2011 2012

HRVATSKA 141,2 146 151,2 154,2 157,2 160,4

MAKEDONIJA 58,5 70,2 81,8 92,3 98,7 105,8

CRNA GORA 31,4 32,6 33,3 34 34,7 35,4

TURSKA 497,2 538,7 566,4 653,7 781,9 899,5

ALBANIJA 61 70,7 81,2 93,2 95 96,9

SRBIJA 189,7 190,9 194,8 198,7 202,7 206,8

KOSOVO 68,3 184,7 105,1 67,3 68,7 70

BIH 62,1 74,8 89,1 106 108,1 110,2


EU PLANIRA BUDŽET
U TOKU 2012.GODINE

ZA PERIOD 2014-2020
OPERATIVNA LOGISTIKA
DRŽAVNE I LOKALNE ZAJEDNICE
KANCELARIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, glavni je koordinator svih
aktivnosti državnih i lokalnih organa u vezi sa procesom evropskih integracija u
Republici Srbiji i zadužena je za sprovođenje Strategije komunikacije Vlade Republike
Srbije o Procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, čiji je osnovni cilj da
pravovremeno i objektivno informiše građane o procesu evropskih integracija i na taj
način doprinese razumevanju zajedničkog vlasništva svih građana nad ovim procesom.

KANCELARIJA ZA EKONOMSKI RAZVOJ I INTEGRACIJU BORA

U cilju informisanja građana,


građana, privrede i javnih institucija o svim aspektima procesa
ekonomskog razvoja i integracije lokalne zajednice i prepoznavanja zajedničkih
prepoznavanja zajednič
potreba na putu evropskih integracija drž zajednički rad i
države, koji zahtevaju zajednič
koordinaciju svih aktera lokalne, regionalne i druš
društvene zajednice - Opš
Opština Bor
mora formirati Kancelariju za ekonomski razvoj i integraciju lokalne zajednice,
zajednice, koja
će biti operativna logistič
logistička podrš
podrška razvojnim građanskim,
građanskim, privredim i javnim
inicijativama, u procesu planiranja i implementacije Strategije lokalnog razvoja
i integracije Bora, u koordinaciji sa Kancelarijom za evropske integracije
integracije Vlade
Republike Srbije.
NAJVAŽNIJI ZADATAK
LOKALNE ZAJEDNICE

IZGRADNJA I RAZVOJ
STRATEŠKIH KAPACITETA
za partnerske projekte integracije sa EU
Rođen 1969.godine. Osnovnu i srednju školu završio u Boru.
Diplomorani inženjer Univerziteta u Nišu od 1993.godine.
U petnaestogodišnjoj profesionalnoj karijeri obavljao:
analitičke, normativne, koordinativne i upravno-nadzorne
poslove, strateške i izvršne, organizacione i logističke,
monitoring, supervizorske i savetodavne aktivnosti
(sektori - građanski aktivizam, javna uprava i privatni
multinacionalni biznis; oblasti - zaštita životne sredine,
ekonomski razvoj i integracije, bankarstvo i osiguranje,
marketing, prodaja i preduzetnički konaslting i edukacija).

Aktivan učesnik u sticanju savremenih vrednosti i iskustva


ekonomije znanja i profesionalnih kodeksa poslovanja,
participijent u internacionalnim i nacionalnim razvojnim
programima i projektima u regionu i lokalnim zajednicama
(International SEED training ,,Train the trainer,, and National
SEED training ,,Business plan,, - The Word Bank Group &
Goran Stojanović International Finance Corporation; Workshop participation:
Strategical Planning, Project Management, Executive
Management and Founds Management - USAID & CHF/ADF).

Prema potrebi poslova koje obavlja, razvija savremenu bazu


Unapređuje i prenosi moralni i profesionalni integritet. podataka, institucija i klijenata lokalnih zajednica Timočke
U izgrađenom dvodecenijskom bračnom partnerstvu, regije (Bor, Majdanpek, Negotin, Kladovo, Zaječar, Knjaževac,
uživa porodične i roditeljske blagodeti. Globalni Boljevac i Soko Banja): Lokalnih vlasti i javnih institucija
(strateška i izvršna dokumenta i aktivnosti); Privatnih
patriota, javno afirmiše neophodnost permanentnih
preduzetnika, msp i preduzeća (poslovni programi, razvojna
promena u neposrednom okruženju - budućnost produkcija i tržišni partneri) i Građanskih ekonomskih
zasnovanu na realnim potrebama i stečenim aktivnosti (potencijalni biznis, agroinicijativni i kooperativni,
iskustvima, funkcionalno sadržajnim partnerskim ruralno-turistički profili- umreženi u okviru razvojnih aktivnosti
vrednostima, standardima i lokalnim resursima. lokalnog stanovništva). Komunicira i prati razvojne aktivnosti,
nacionalnih i internacionalnih institucija, agencija, fondova,
Uvek, drugaćiji i pozitivniji, prenosi entuzijazam,
asocijacija i poslovnih mreža u neposrednom okruženju.
na svoje saradnike, prijatelje, sugrađane i komšije. U skladu sa razvojnim strategijama i poslovnim politikama
Životnom rezultantom, potvrđuje mogućnost poslodavaca aktivno učestvuje u razvoju lokalnih i regionalnih
realizacije savremene vizije života i rada u Boru. zajednica i njihovih tržišta.