PODRŠKA RAZVOJU PRIVATNOG SEKTORA

BOR - LOKALNA ZAJEDNICA I REGION

NOVI REGIONALNI I LOKALNI IZAZOVI
* Od 90-ih godina XX veka, privreda Bora prolazi kroz tranziciju iz socijalističkog sistema i državnog poslovanja, ka globalnom ekonomskom i tržišnom sistemu poslovanja. Monostrukturnu privredu, industrijske zajednice, uglavnom su činila društvena preduzeća, koja su manje poslovala prema zakonima i zahtevima savremenog tržišnog poslovanja i mnogo više prema državnoj koncepciji eksploatacije i prerade, neobnovljivih lokalnih prirodnih resursa (mineralnih sirovina - ruda). Pritom, država i opština, nisu strateški planirali razvoj lokalnog privatnog sektora, kao alternativnu mogućnost jačanja ekonomskih kapaciteta u okruženju RTB Bor i partnerstva sa javnim sektorom. * Podrška razvoju lokalnih privatnih inicijativa i jačanju privatnih ekonomskih kapaciteta, prepuštena je slabo razvijenom (skoro nepostojećem) privatnom sektoru (i njihovim ne baš dovoljno zainteresovanim poslovnim partnerima).

NERAZVIJENI PRIVATNI SEKTORI U REGIONU I LOKALNOJ ZAJEDNICI
* Slabo razvijen privatni sektor (danas, ima manje od 3.000 registrovanih privrednih subjekata u Boru), sa više od 85% privatnih registrovanih subjekata, koji obavljaju lokalne trgovinske i uslužne delatnosti (mikro i mala preduzeća - MSP), prepušten je sam sebi (bez ikakvog partnerstva i sve veće poslovanje u sivo-crnoj zoni). Pritom, lokalne proizvodnje su veoma retke (same za sebe), dok izvoz produkcije i usluga, skoro da i ne postoji. Lokalnu makroekonomsku posledicu grada predstavlja - nerazvijena spoljna trgovinska razmena privatnog sektora (robe, kapitala, radne sna ge, partnerstva...), sa neposrednim okruženjem (u regionu i državi, dok na inostranim tržištima, lokalne vrednosti nisu konkurentne). * Nerentabilna lokalna privreda i deficitarni javni sektor zajednice, nemaju mogućnost za nove investicione programe. Osiromašeno lokalno stanovništvo ima podršku, samo u vidu novčanih inostranih primanja građana. Sve je manje podrške donatora. Investitori (domaći i strani), svoje programe razvijaju partnerski u društveno i korporativno odgovornijim lokalnim zajednicama.

RESTRUKTURIRANJE I JAČANJE REGIONALNE I LOKALNE EKONOMIJE
* Sektor MSP se obično smatra pokretačem lokalnog i regionalnog privrednog razvoja, obič pokretač razvoja, posebno zbog stvaranje novih radnih mesta - kojih za sada nema dovoljno u Boru. Boru. Obzirom na relativno odsustvo velikih preduzeća u lokalnoj zajednici i regionu (posebno preduzeć inostranih poslovnih subjekata) činjenično stanje ukazuje, da zaposlenost lokalnog subjekata) injenič ukazuje, stanovništva opada usled nepostojanja novih vrednosti i tržišnog sistema poslovanja stanovniš trž (ne otvaraju se nova radna mesta), jer se ne preduzimaju adekvatne kratkoročne mere, kratkoroč ni dugoročni akcioni planovi, radi stabilizacije i rešavanja problematike nezaposlenosti dugoroč reš lokalnog stanovništva. stanovniš * Radi regulacije navedene problematike, Bor mora veoma brzo povećati, nisku poveć produktivnost u svim sektorima lokalnih ekonomija i strateški razvijati alternativne strateš kapacitete privatnog sektora (posebno MSP - porodičnih i partnerskih agrobiznisa i porodič kooperativa, pružanje tradicionalnih i turističkih usluga, uz partnersku produkciju i pruž turistič izvoz, lokalnih brendiranih proizvoda, prema zahtevima razvijenih tržišta). razvijenih trž * Restrukturiranje i jačanje kapaciteta regionalne i lokalne ekonomija zahteva: jač 1. Veću štednju i više ciljeve stanovništva i privrede, Već viš stanovniš 2. Kvalitativno povećanje obima privatnih (domaćih i stranih) i javnih investicija, poveć (domać 3. Izvozno orijentisanu (izvan zajednica) konkurentnu produkciju, i orijentisanu produkciju, 4. Promociju javno-privatnog i lokalno-strateškog partnerstva zajednice. javnolokalno-strateš

PROFESIONALIZAM I NEZAPOSLENOST
PRODUKTIVNOST I KONKURENTNOST LOKALNE EKONOMIJE
* Savremeno partnerstvo i investicije donose u zajednicu mnogo više od samog investicionog kapitala, uključujući viš uključ ujuć
između ostalog, inovacije, tehnologiju, razvoj veština, produkciju i plasman lokalnih brendova, prema zahtevima veš razvijenih tržišta - što je veoma značajno za produktivnost i konkurentnost lokalne ekonomije. trž znač

* Nedostatak integrisane infrastrukture za sticanje profesionalnih veština i biznis obuku, predstavlja karakteristiku veš obuku, karakteristiku
sadašnje lokalne privrede, koja utiče na kratkoročne i dugoročne izazove razvoja regionalne ekonomije. sadaš lokalne rivrede, utič kratkoroč dugoroč izazove ekonomije. Preduzeća koja žele da kvalitativno jačaju svoje kapacitete produkcije, novim razvojnim projektima, moraju reduzeć jač samostalno da sprovode, čak i relativno veoma skromnu obuku. Ovakvi zahtevi, su veoma skupi, zahtevaju vreme sprovo i usporavaju rast preduzeća. U dugoročnom pogledu, ako to pitanje ne bude rešeno, ono će idalje podrivati ionako preduzeć dugoroč rešeno, veoma niske nivoe produktivnosti i destimulisaće, savremene domaće i strane investicije. Navedena problematika ć ć estimulisa doma investicije. ukazuje na ozbiljnost, posebno zbog činjenice da visokostručno i raspoloživo radno-sposobno stanovništvo u isokostruč raspolož radnostanovniš svetu, sve više postaje presudni faktor za kapitalne investicije (npr. u aktivnostima uslužnih centara, u proizvodnji i svetu, viš npr. usluž sastavljanju elektronskih uređaja...). sastavljanju uređaja...).

* Profesionalizam ne podrazumeva samo visokostručne sposobnosti, već i takozvane ”meke veštine” kao što su: podrazume visokostruč već veš tine” su:
sposobnost komuniciranja sa kolegama, rad po utvrđenim procedurama i poštovanje radnog vremena, što utvrđenim procedurama poš vremena, predstavlja veliki izazov za rast privatnog sektora u lokalnoj zajednici. Najneposredniji izazov, predstavlja hronično lokalnoj zajednici. zazov, hronič visoka stopa nezaposlenosti, koja se procenjuje između 20% i 30% od ukupnog radno sposobnog stanovništva u nezaposlenosti, koja 30% stanovniš Opštini Bor. Međutim postojanje poslovanja u “zoni sive lokalne ekonomije” ukazuje na činjenicu da je stopa Opš Međutim ekonomije” nezaposlenosti, verovatno još veća. Teret nezaposlenosti najviše osećaju mladi, koji žele da izgrade karijeru i nezaposlenosti još već Teret najviš oseć mladi, uspostave jedan predvidljiv priliv prihoda. Veoma zabrinjavajuće je traćenje lokalnih resursa, koje stvara zabrinjavajuć trać resursa, nezaposlenost navedenog obima, kao i socio-psihološko opterećenje koje stvaraju nezaposleni pojedinaci i obima, socio-psihološ optereć enje tvaraju pojedinaci siromašne porodice u Borskom regionu. siromaš porodice regionu.

PREPREKE PRI RAZVOJU PRIVATNOG SEKTORA U LOKALNOJ ZAJEDNICI
* Neadekvatni pravni okvir za poslovanje (giljotina propisa...), * Nerazvijena lokalna infrastruktura za privatni biznis, * Politička neizvesnost (korupcija i ekonomska nestabilnost), * Nemogućnost pristupa finansijskim sredstvima, * Nepodsticajne finansijske olakšice (poreske i carinske stope, administrativne i druge komunalne takse...), * Nepostojanje standarda poslovanja i kvalitativne konkurencije (privilegije, monopoli i protekcionizam), * Neodrživa stopa projektovanog rasta privatnog kapitala…

ULOGA RAZVOJA PRIVATNOG SEKTORA U REGIONU I LOKALNOJ ZAJEDNICI
* Privatni sektor (mikro, mala i srednja preduzeća - MSP) ima sve važniju ulogu u nacionalnim, preduzeć MSP) važ regionalnim i lokalnim privredama, jer doprinosi zapošljavanju, poreskim prihodima, privrednom zapoš rastu i očuvanju sistema tržišta. oč trž * Uklanjanje (smanjenje) navedenih prepreka u lokalnoj zajednici i regionu, predstavlja veoma bitan korak, ka razvoju privatnih sektora u Borskom okruženju - jedan od glavnih ciljeva Projekta Svetske korak, razvo okruž banke ,,Regionalni razvoj Bora - Komponente socijalno ekonomske obnove,, i njegove implementacije, radi poboljšanja regionalnog poslovnog ambijenta. poboljš * Obzirom da je u procesu tranzicije, kretanje ka ekonomiji tržišta blisko povezano sa razvojem Obz ekonomiji tr povezano privatnog sektora (pogotovo sa MSP, koja igraju glavnu ulogu u ekonomskim reformama), okruženja reformama), okruž u kojima se privatni sektori razvijaju, nisu uvek pogodna i prijateljski raspoložena... Nakon reformskih sektori razvijaju, nisu pogodna raspolož ena... dešavanja u regionu Istočne Srbije u poslednjoj deceniji (problemi prilikom restrukturiranja i deš Istoč restrukturiranja privatizacije lokalnih i regionalnih preduzeća), kao i negativnih efekata velike ekonomske krize (koja preduzeć potresa ceo svet od 2008.godine, uz povećanu recesiju, umanjeni rast nacionalnih BDP i povećani poveć poveć nacionalnog javnog deficita u svim trgovinskim zonama sveta), može se konstatovati, da se globalni mož privatni i javni sektor, postepeno stabilizuje i normalizuje. Sklonost firmi ka lakim i brzim zaradama normalizuje. se i u Borskom regionu, postepeno zamenjuje realnijim očekivanjima, koja se oslanjaju na razvoj zamenjuje realnijim ekivanjima, tržišta u kome dominira odnos između ponude i potražnje. Iako se osnivanje i razvoj privatnih firmi trž kome potraž osni ,,uvek dešava u nepogodno vreme,, pojedine fleksibilne firme, ipak uspevaju da prežive i ,,današnjicu,, deš firme, prež ,,današ uz planiranje novih i manje rizičnih investicionih projekata. rizič

STRATEŠKA VAŽNOST RAZVOJA MSP U LOKALNOJ ZAJEDNICI
* Stratešku snagu lokalne zajednice i regioona, čini veliki broj privatnih firmi

(MSP - preko 95% registrovanih privrednih subjekata u razvijenim lokalnim zajednicama), koji posluju u pogodnom ambijentu za širenje sopstvenih i partnerskih biznisa, i njihovih izvoznih produkcija (izvan regiona) prema zahtevima razvijenih nacionalnih i internacionalnih tržišta.
* Razvijeni privatni sektor sa velikim brojem regionalnih MSP (koja zapošljavaju

od 1 do 149 radnika) u regionu i lokalnoj zajednici (preko 90% zaposlenih radnika), predstavlja osnovnu platformu za rentabilnu ekonomiju zajednice.
* Razvoj profesionalnih i biznis veština, radno-sposobnog stanovništva i jačanje

standarda u zajednici, stvara profitabilniju i konkurentniju ekonomiju znanja, čiji rast sektora privatnih MSP, utiče na rast nacionalnog, regionalnog i lokalnog BDP.

AKTIVNOSTI EKONOMSKOG RAZVOJA
REGION I LOKALNA ZAJEDNICA
Direkte i indirektne aktivnosti podrške razvoju privatnog sektora: podrš * Podrška privatnim ekonomskim inicijativama lokalnog stanovništva Podrš stanovniš (konsalting i preduzetnička obuka profila; start-up podrška u okviru biznis inkubatora; podrška preduzetnič profila; start- podrš inkubatora; podrš strukovnim udruženjima i inicijativama...) udruž * Razvoj preduzetničkih profila i baze podataka u lokalnoj zajednici i regionu preduzetnič (identifikacija i prezentacija preduzetničkih profila - industrijska i ruralna naselja, kancelarija, mediji, preduzetnič industrijska ruralna naselja, sajmovi, sastanci i konferencije sa potencijalnim investitorima; razvoj klastera i mreža partnera investitorima; mrež agro, turističkih, zanatskih, trgovačkih... i jačanje regionalne operativne logistike) turistič trgovač kih... jač operativne logistike) * Afirmacija malih i srednjih (porodičnih) biznisa u lokalnoj zajednici i regionu (porodič (osnivanje Lokalnog Saveta i Kancelarije za ekonomski razvoj; podrška u izradi strategija LER; razvoj; podrš LER; definisanje javnih fondova podrške LER; osnivanje i povezivanje lokalnih i regionalnih razvojnih podrš LER; institucija - info pultovi, centri, kancelarije; definisanje investicionih zona: trgovinska, privatnakancelarije; privatnaprivredna...) privredna...) * Promocija regionalnog strateškog i javno-privatnog partnerstva strateš javno(marketing i prezentacija tradicionalnih vrednosti i lokalnih brendova; povezivanje lokalnih i brendova; povezivanje regionalnih privrednih subjekata i institucija, sa nacionalnim i internacionalnim institucijama, nacionalnim agencijama, fondovima...) * Strateški izvozna regionalna produkcija i trgovinska razmena Strateš (globalna komunikacija i lobi razvojne regije i poslovnih zajednica) zajednica) * Rast privatnog sektora i jačanje regionalne ekonomije zajednica jač (prepoznatljiv razvojni poslovni ambijent - podrška domaćim i privlaćenje stranih investicija) podrš domać privlać

Rođen 1969.godine. Osnovnu i srednju školu završio u Boru. Diplomorani inženjer Univerziteta u Nišu od 1993.godine. U petnaestogodišnjoj profesionalnoj karijeri obavljao: analitičke, normativne, koordinativne i upravno-nadzorne poslove, strateške i izvršne, organizacione i logističke, monitoring, supervizorske i savetodavne aktivnosti (sektori - građanski aktivizam, javna uprava i privatni multinacionalni biznis; oblasti - zaštita životne sredine, ekonomski razvoj i integracije, bankarstvo i osiguranje, marketing, prodaja i preduzetnički konaslting i edukacija). Aktivan učesnik u sticanju savremenih vrednosti i iskustva ekonomije znanja i profesionalnih kodeksa poslovanja, participijent u internacionalnim i nacionalnim razvojnim programima i projektima u regionu i lokalnim zajednicama (International SEED training ,,Train the trainer,, and National SEED training ,,Business plan,, - The Word Bank Group & International Finance Corporation; Workshop participation: Strategical Planning, Project Management, Executive Management and Founds Management - USAID & CHF/ADF). Prema potrebi poslova koje obavlja, razvija savremenu bazu podataka, institucija i klijenata lokalnih zajednica Timočke regije (Bor, Majdanpek, Negotin, Kladovo, Zaječar, Knjaževac, Boljevac i Soko Banja): Lokalnih vlasti i javnih institucija (strateška i izvršna dokumenta i aktivnosti); Privatnih preduzetnika, msp i preduzeća (poslovni programi, razvojna produkcija i tržišni partneri) i Građanskih ekonomskih aktivnosti (potencijalni biznis, agroinicijativni i kooperativni, ruralno-turistički profili- umreženi u okviru razvojnih aktivnosti lokalnog stanovništva). Komunicira i prati razvojne aktivnosti, nacionalnih i internacionalnih institucija, agencija, fondova, asocijacija i poslovnih mreža u neposrednom okruženju. U skladu sa razvojnim strategijama i poslovnim politikama poslodavaca aktivno učestvuje u razvoju lokalnih i regionalnih zajednica i njihovih tržišta.

Goran Stojanović

Unapređuje i prenosi moralni i profesionalni integritet. U izgrađenom dvodecenijskom bračnom partnerstvu, uživa porodične i roditeljske blagodeti. Globalni patriota, javno afirmiše neophodnost permanentnih promena u neposrednom okruženju - budućnost zasnovanu na realnim potrebama i stečenim iskustvima, funkcionalno sadržajnim partnerskim vrednostima, standardima i lokalnim resursima. Uvek, drugaćiji i pozitivniji, prenosi entuzijazam, na svoje saradnike, prijatelje, sugrađane i komšije. Životnom rezultantom, potvrđuje mogućnost realizacije savremene vizije života i rada u Boru.