P. 1
38167171-Skola-gitare

38167171-Skola-gitare

|Views: 5,002|Likes:
Published by Milan Knežević

More info:

Published by: Milan Knežević on May 04, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/14/2013

pdf

text

original

Sections

  • Uvodni deo
  • Visina tona
  • Linijski sistem i ključevi
  • Visina tona - II deo
  • Stupanj i stepen
  • Povisilice i snizilice
  • Intervali
  • Vrste gitara
  • Delovi gitare
  • Štimovanje gitare
  • Tabela nota na gitari
  • Štimovanje gitare - II deo
  • Trajanje tona
  • Pauze
  • Znaci za produžavanje trajanja
  • Metrika
  • Takt
  • Složeni taktovi
  • Tempo
  • Ritmika
  • Sinkopa
  • Kontrtan
  • Nepravilne tonske grupe
  • Tablature
  • Kako držati gitaru
  • Leva ruka
  • Desna ruka
  • C dur skala
  • Pozicije
  • Downstroke i upstroke
  • Vežbe na praznim žicama
  • Osnovni akordi
  • Osnovni akordi - II
  • Bare hvatovi
  • Osnovni akordi - 7
  • Osnovni akordi - m7
  • Osnovni akordi - maj
  • Osnovni akordi - dim
  • Još neki akordi - I
  • Još neki akordi - II
  • Pull off
  • Skale
  • Sviranje u koracima
  • Rifovi

Uvodni deo

U ovom uvodu, barem kako sam ga ja zamislio, nema šta mnogo da se kaže pa će stoga najverovatnije sve stati u par rečenica. Frka je početi zato idemo polako, redom, jedno po jedno. Svako muziciranje (pevanje, sviranje gitare, klavira, trube ili čukanje bubnjeva) je zapravo proizvođenje tonova. Svaki ton ima nekoliko karakteristika: visinu, dužinu (ili trajanje), boju i jačinu (ili glasnoću). Sve ove osobine zajedno utiču na to o kojem se tonu radi i čim se neka karakteristika promeni dobije se drugi ton. Po ovim celinama, uslovno rečeno, biće podeljena i ova škola gitare. Biće tu naravno i tekstova o gitarskim trikovima, podešavanju, čuvanju i (eventualnom) popravljanju gitare i gitarske opreme. Jednom rečju svega što bi jednog gitaristu moglo da interesuje. Trudiću se da svaki novi termin koji spomenem objasnim na vreme, pa će, u tom smislu, oni koji časove rade sistematski imati prednost. Muzičke teorije će biti dosta. Znam da se ovo zagriženim gitaristima neće baš svideti, ali ne bih da i drugi naprave ozbiljnu grešku kao što sam je napravio ja. Tek kad sam naučio note skapirao sam šta sam i koliko propustio dok ih nisam znao. Ono što su tonovi u prirodi, to su note na papiru, i svaku karakteristiku tona moguće je zapisati. Glavna prednost nota je u tome što nekome ko ih takođe zna možete verno preneti muzičku poruku bez zvučnog zapisa. O tome koliko će ova škola imati uspeha kod vas ne bih mogao ništa da tvrdim, uostalom i sami znate da to ne zavisi samo od mene. Ja vam u svakom slučaju želim sve naj-naj. Za ovaj uvod toliko.

Visina tona
Visina tona je, kao što rekoh, jedna od karakteristika svakog tona koji čujemo. U daljem tekstu pokušaću da vam dočaram šta to zapravo znači. Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako i tonovi i (ili) note dobili svoja. Međutim nije to jedini razlog, imena data tonovima značajno olakšavaju komunikaciju među muzički pismenima. Zašto to baš ovde spominjem? Zato jer ime tona ukazuje baš na njegovu visinu, a ne na trajanje, boju ili jačinu. C (Do), D (Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si), ne izgleda teško, a? Pa i nije. Do, Re, Mi, Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji, a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Ja ću se ovde služiti abecednim imenima tonova. Da bih uopšte mogao da vam pričam o visini tona trebalo bi prvo da vam objasnim koji je ton viši a koji niži. Cvrkutanje ptica je visoko a zvuk koji proizvodi motor velikog kamiona je nizak. Jednostavno, kad upoređujete dva tona, onaj koji zvuči piskutavije je viši. Kada su note u pitanju, tu je stvar još prostija, note se zapisuju u notni sistem (o njemu nešto kasnije) i princip određivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota - nizak ton, visoko napisana nota visok ton. E sad, obzirom da se note najčešće nižu od nižih ka višim, a malopre je napisano baš tako, sledi da je ton C u ovoj grupi najniži, da je E više od D a niže od F i da je H najviše. Obzirom da i vokal i instrumenti mogu da proizvedu mnogo više od sedam tonova stvar je zamišljena tako da se ovaj redosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonski sistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F se misli, tonovi su podeljenji u grupe - oktave tonskog sistema koje se nižu ovim redosledom. C D E F G A H
2 2 2 2 2 2

-

2

Subkontra oktava Kontra oktava Velika oktava Mala oktava Prva oktava Druga oktava Treća oktava Četvrta oktava Peta oktava

1

C D E F G A H
1 1 1 1 1 1

C D E F G A H c d e f g a h c d e f g a h
1 1 1 1 1 1 1

c d e f g a h
2 2 2 2 2 2

2

c d e f g a h
3 3 3 3 3 3

3

c d e f g a h
4 4 4 4 4 4

4

c d e f g a h
5 5 5 5 5 5

5

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskom sistemu od nižeg ka višem glasio bi: C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, c, d, e, f, g, a, h, c , d , e , f , g , a , h , c , d , e , f , g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a i h. Sve ovo može se napisati i notama. Note se pišu znacima a ne slovima i to u sistemu koji je specijalno prilagođen njima a zove se linijski sistem. Šta će koji znak značiti zavisi i od ključa u kom se piše. Upravo linijski sistem i ključevi tema su sledećeg časa.
2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5

Linijski sistem i ključevi
Ono što su za matiš kockice a za srpski linije to je za note linijski sistem a ključ mu dođe kao neki predpokazatelj kako čitati napisano. Diplomatski rečeno linijski sistem i ključ tesno sarađuju. Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg čini pet linija. Izgleda ovako: Pet linija i četiri praznine između su mesta gde se note zapisuju. I linije i praznije broje se odozdo na više. Linijski sistem se na svom početku spaja vertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Kao primer evo nekoliko nota ispisanih po linijskom sistemu tačnije po linijama i prazninama. Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton na početku svakog linijskog sistema crta se znak koji se zove ključ. Ključ koji se najčešće koristi zove se violinski ili G ključ.

Violinski ključ se ne zove za džabe još i G ključ. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta violinski ključ, je upravo nota G.

Drugi po popularnosti ključ jeste bas ključ. Obratite pažnju, kod njega ton F igra glavnu ulogu.

Baritonski F ključ.

Basso profondo F ključ.

Sopranski C ključ.

Mecosopranski C ključ.

Altovski C ključ.

Tenorski C ključ.

Ako mene pitate, najbitnije je da naučite violinski ključ. Bas ključ ako neznate i nije toliko strašno naravno sem ako niste basista. Bas ključ često koriste i pijanisti pošto se u bas ključu piše ono što sviraju levom rukom. Za ove ostale ključeve dovoljno je da znate da postoje i da znate mesto gde se o njima možete podsetiti.

Visina tona - II deo
Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosno prepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena tonova, notnog sistema i violinskog ključa preduslov je za shvatanje onoga što ovde piše. U verbalnom sporazumevanju za određivanje visine tona bitno je njegovo ime a visina tona se kod napisane note očitava mestom gde je napisana (za razliku od trajanja koje se određuje oblikom). Šta to praktično znači? Sećate se, je l' tako, da se ton G u violinskom ključ piše na drugoj liniji notnog sistema. To znači da se ton G piše na drugoj liniji (velike li mudrosti).

Ako se još sećate napomenuli smo da se viši tonovi, na notnom sistemu pišu više a niži niže. Po ovoj logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i viši je od njega, piše odmah iznad G. Ovde je važno napomenuti da linije i praznine podjednako aktivno učestvuju u zapisivanju nota u notni sistem. Dakle, ton A se piše u prazninu između druge i treće linije, zapravo u drugu prazninu.

Viši tonovi više a niži niže. Ton F je niži od G i evo kako se on zapisuje.

Kako ne bih trošio bajtove uludo pokazujući tonove jedan po jedan evo svih nota koje staju na notni sistem. Takođe iskoristiću priliku da vam kažem kako su ono G, A i F iz predhodne priče ustvari g a i f.
1 1 1

Od e do f sve ide lako međutim šta sa notama koje su niže od e ili više od f . Za zapisivanje ovih nota u pomoć se zovu zamislite ko? Pomoćne linije. Kako bi se smanjila količina nacrtanih pomoćnih linija one se ne crtaju dokle god nema potrebe za njima. Nota d (niža od e ) piše se u prazninu između zamišljene prve pomoćne i prve linije i tu se pomoćna linija ne crta a c se piše na prvoj pomoćnoj liniji i tu se pomoćna linija crta.
1 2 1 2 1 1 1

Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom broju mesta u skali.Isto pravilo važi i za pisanje nota koje su više od f . E. H i C i svaki ton je jedan od stupnjeva lestvice. G. F četvrti. E. D. Prvo mala oktava. Nota g se piše u prazninu između zamišljene prve pomoćne i pete linije a a na prvoj pomoćnoj liniji. 2 2 2 Evo napisanih svih nota. A šesti. Druga oktava. F. 4 Za kraj ovog teksta dodao bih još da se u violinskom ključu zapisuju note u rasponu od c do h a u bas ključu od C do h . Sve note sem c . . E treći. A i H zajedno sa prvim sledećim C čine osnovnu lestvicu (C dur skalu) o kojoj ćete se u ovoj Školi Gitare naslušati. G. Treća oktava. čine C. Prva oktava. G peti. Note četvrte oktave pišu se kao i note treće ali se iznad njih dodaje oznaka 8va. F. Stupanj Osnovnu lestvicu. kao što rekosmo. 4 2 1 Stupanj i stepen C. drugi stupanj drugi ton itd. A. D. Kao osnovna često se uzima za primer ma šta trebalo da se objasni. H sedmi i C osmi stupanj. Ako bi lestvicu činili neki drugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te lestvice. D drugi. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice.

između A i H. neka nota povisuje. trećeg i četvrtog stupnja polustepen. kada se pišu note. G. D. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo C dur lestvicu. Između C i D. Povisilice Povisilice su znaci (tačnije predznaci kako ih tretira muzička teorija) kojim se. između G i A. E. Pišu se neposredno ispred note i nota biva povišena za polustepen.Stepen Između stupnjeva (tonova) neke lestvice postoje razmaci koji se zovu stepeni. Raspored celih i polustepena među stupnjevima je ono po čemu se skale razlikuju. Tačno tamo gde postoji ceo stepen između stupnjeva postoji i crna dirka između dve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema. sedmog i osmog stupnja polustepen. Tonovi: C. tačnije prvog i drugog stupnja C dur skale stoji ceo stepen. Ovi tonovi su takozvani celi tonovi i svaki od njih se može povisiti i sniziti jedanput ili čak dvaput. Sve se ovo možda najbolje vidi na klavijaturi. A i H nisu jedini koji čine tonski sistem. . između F i G. F. Povisilice i snizilice Povisilice i snizilice mogle bi podpasti pod lekciju o visini tona ali su kao često korišćeni znaci zaslužili da se o njima posebno priča zato evo nekoliko rečenica o njima. petog i šestog stupnja opet ceo stepen. šestog i sedmog stupnja isto ceo stepen i na kraju između H i C. između E i F. Između D i E. četvrtog i petog stupnja ceo stepen. Stepen može biti ceo ili polustepen. drugog i trećeg stupnja ceo stepen.

Eses i A. F i G. A i B. Oni su bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kod njih zovu: C.Svaku notu je moguće povisiti. Duplo povišene note više su za ceo stepen i na ime povišenog tona dodaje se -isis. Povišenim notama se na ime dodaje nastavak -is. Potrudite se kako znate i umete da ovo shvatite baš ovako kako piše jer stvarno nije sve jedno. . Kao što su Eis i F "isto" (hm. Ovde strogo obratite pažnju. Note pored toga što mogu biti povišene mogu biti i dvostruko povišene. Jelte. Snizilice Snizilice mu dođu isto što i povisilice samo što one snižavaju ton. Postojanje celog stepena zapravo znaši da između C i D postoji još jedan ton koji je na po pola stepena od oba. isto) tako su i Cis i Des "isto". Setite se da između prvog i drugog stupnja C dur skale. Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajući E. F. D. Kako to sad. odnosno tona C i D. Ovde se može ponoviti priča od malopre. D. Evo najzad i jedne razlike između povisilica i snizilica. B. Asas. Sinonim za sniženo H (Hes) je B. C povišeno za ceo stepen jeste isto što i D ali je to ipak Cisis. O tome kako i zašto nešto kasnije. ali nikako ne i teoretski (pri tom mislim na muzičku teoriju). ispade da je povišeno E (Eis) zapravo F? Pa i jeste. A i povisilica diže ton baš za polustepen. Znak za obeležavanje može biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji je ekvivalentan. praktično. Izuzetak su sniženo E i A koji se izgovaraju Es i As. I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogao prepisati da nije jedne začkoljice koju valja objasniti. E. E. No pre nego krenemo redom sa pojedinačnim nabrajanjem povišenih nota prvo da se podsetimo nešto. Setite se još da između E i F stoji polustepen. sniženo H a u američkoj literaturi B je H. G. Taj ton je povišeno C. kod nas je B. Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. odnosno kad se krene iz A: A. sniženi tonovi izgovaraju se sa dodatim nastavkom -es. C. postoji ceo stepen. Dvostruko sniženi tonovi nemaju znak koji zamenjuje dva snižena.

Naravno. Prima (latinski primus = prvi) je razmak od jednog tona. Postoje uzlazni i silazni. tercdecima. Intervala ima raznih. kvartdecima i kvintdecima. sekunda od dva. ovu tabelu uzmite sa rezervom da nebi ispalo da se svi intervali mere od tona C. melodiji ili uopšte. terca od tri itd. smeru (misli se na to da li su uzlazni ili silazni) i vrsti. undecima. kvinta. samo. kao što rekosmo. Ako ih delimo po visini evo kakvih sve intervala ima: prima. intervali se dele i po smeru.Intervali U muzičkoj toriji se stvarno koriste izuzetno intuitivni nazivi za pojmove. Prosto ne mogu da poverujem da na spominjanje reči: interval. Interval se "meri" između dva tona. moguće ih je meriti između bilo koja dva tona. Sem po veličini. duodecima. sekunda. . Da vidimo kako to izgleda zapisano notama. decima. Uzlazni su oni kod kojih je prvi ton niži a drugi viši a silazni oni kod kojih je prvi ton viši a drugi niži. ako ne čak i da pogodi o čemu se radi. Radi se zapravo o podeli po veličini razlike između dva tona. septima. Ako se odsviraju jedan za drugim onda je to melodijski interval ali ako su oba odsvirana istovremeno onda je to harmonski interval. oktava. neko nebi mogao barem da nasluti. nona. dele se u par grupa: po veličini. terca. seksta. kvarta. Interval je razmak po visini između bilo koja dva tona u lestvici.

umanjene i prekomerne./ 1 2 7 7+ / 1 2 . Šta se dešava ako jednoj od nota dodamo neki predznak: povisilicu ili snizilicu? Intervali počnu da se dele po vrsti. male./ 1 2 4 4+ / 1 2 5-2x( / ) 1 2 7 8 9 10 5. naziv čista prima prekomerna prima mala sekunda velika sekunda prekomerna sekunda umanjena terca mala terca velika terca prekomerna terca umanjena kvatra čista kvarta prekomerna kvarta umanjena kvinta čista kvinta prekomerna kvinta umanjena seksta mala seksta velika seksta prekomerna seksta umanjena septima mala septima velika septima prekomerna septima umanjena oktava čista oktava prekomerna oktava razlika u razlika u stupnjevima pragovima +/ 1 1 2 0 1 1 2 2 1./ 1 3 2 2-2x( / ) 1 2 2 3 4 5 4 5 6 6 7 8 2 2+ / 1 2 3./ 1 2 3 3+ / 1 2 4./ 1 1 2 1+ / 2./ 1 2 6 6+ / 1 2 7./ 1 2 5 5+ / 1 2 6-2x( / ) 1 2 9 10 11 12 11 12 13 6. Dele se na: čiste.Ovo su do sada sve bili primeri intervala između takozvanih celih nota. velike.

melodijska uzlazna mala terca harmonska velika seksta melodijska umanjena septima Vrste gitara Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija.Evo. Klasična gitara Najčešće je koriste izvođači klasične muzike pa je zbog toga i dobila ovakvo ime inače se u osnovi radi o akustičnoj gitari. . akustičnih. vrsta gitara ima raznih: klasičnih. Karakterišu je odlična akustičnost i plastične žice a neretko imaju duplo dno u telu. električnih itd. za kraj. poluakustičnih. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih. još nekoliko primera čisto da potpuno utvrdimo priču. Naime.

I ton joj je sličan. Često se svira sa slajdom. "Dupli" komplet pri sviranju akorada daje joj punoću i lepotu.Akustična gitara U poslednje vreme sve više liče na akustične verzije eliktričnih gitara. Dobro Instrument koji specifičnošću svog zvuka zaslužuje svrstavanje u posebnu grupu. Pored žica sve više delova im se pravi od metala. Poluakustična gitara Akustična gitara sa magnetima najjednostavnije je objašnjenje za ovu vrstu. Zbog mekanog zvuka najviše je vole džezeri. Prosto nezamenljiva u nekim situacijama. . Aluminijumsko telo daje mu lako prepoznatljiv ton nalik bendžu. Akustična gitara sa dvanaest žica Popularna dvanestica identična je gitari sa šest žica po svemu.

Električna gitara Gitara punog tela koja ne daje zvuk svojom akustičnošću nego sklopom elektronskih delova. električnih itd. Deblje i duže žice nego na gitari daju mu dublji ton. NE PRESKAČI LEKCIJU! Znam da sve znaš al' kad si preživeo svo ono davljenje sa teorijom preživi i ovo. Najvažniji deo joj je magnet. akustičnih. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih. poluakustičnih. vrsta gitara ima raznih: klasičnih. Ma koliko svojim imenom. Delovi gitare OK. Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. Najčešće se razlikuju i po delovima koji ih čine. a pre nego nastavimo dalje valja nabrojati i njene osnovne delove. bilo bi stvarno red da u Školi Gitare najzad spomenem i gitaru. Električni bas Tek je bas poseban instrument ali ovaj tekst nije mogao sa prođe bez njega. Osnovna razlika između gitare i basa je u broju žica. izgledom i načinom kako se svira ličila na akustičnu zapravo se radi o potpuno različitom instrumentu. Ovde su za primer uzete akustična i električna gitara pošto je takvih najviše kod nas a i sadrže sve delove koji se mogu pojaviti na bilo kojoj gitari. Akustična gitara . bas ih ima četiri. Naime.

Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari.Idemo redom. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranjima. Najčešće su od čelika ili mesinga. Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje. Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. da preciznim štelovanjem naštimuju žicu. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala. kao na slici. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare.. modela.. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. E da. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina. Pored svima znane namene. Njome se vrat završava. umalo da zaboravim. na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. hvata zvuke sa žica . U odbrani od napasti vratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar. mogla sve da podnese. preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem. Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice. koliko je drvo debelo u preseku. Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. naprimer slonove kosti. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. onog koji netreperi i onog koji treperi dok se svira. Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih santimetara. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne. imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje. proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme. Kao prvo. neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci.

Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji ustvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. Kutija kroz isti taj otvor. sada kada su došle na red. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnoge gitare falične po ovom pitanju. Radi se o delovima milimetra. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Prave se od čelika ili plastike. ne znam šta bih rek'o. kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula. Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen glavni zadatak. i teško mi je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Sve se to lepi.i kroz otvor. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno. Električna gitara . Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama. Žice sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima. osobinu i ulogu. svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja. Sve u svemu ima ih svakakvih. Ima ih ravnih i motanih.

Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. naravno da ih ima različitih po kvalitetu. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji jer. Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. čak se veoma često skida da nebi smetala. Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema ih specijalnih. . poluakustičnoj. pre svega onih drvenih. obradi to i pošalje dalje.Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Nemojte me shvatiti bukvalno. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. Da li će vam se neki svideti ne zavisi samo od njega nego i od ostalih delova gitare. I njih ima mali milion tipova i modela. akustičnoj. Njegova funkcija je da "uhvati" sve što žica ispusti iz sebe. Odgovor koje vama lično najviše odgovaraju najverovatnije će dati vreme. Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. banalno gledano. Može ih biti jedan ili više na gitari. Simpatičan ali ne i obavezan deo gitare. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu pa se tako izvode neki gitarski trikovi. neretko tri. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. obliku ili nečem trećem ali čivija je čivija. Skrenuo bih vam pažnju da ih ne mešati sa top lock-om. Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa. oni i nije ništa drugo nego dupli singlecoil. Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj. električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu. do tada možda bi bilo najbolje da koristite neke koje vam je neko kome verujete preporučio. Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare.

na gitari stoje tri magneta a preklopnik je petostepeni onda najverovatnije radi ovako: prvi položaj . Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo.. koji se u nju uključi. drugi položaj . magneti uhvatili. pedala.Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Od punog je drveta. Da bi se žica naterala da svira ton koji nama treba ona se odpušta i zateže čivijom. Ovde je obrađen standardni.uključen prvi magnet. Ako gitara ima još neki pot on kontroliše boju tona. Ako.uključen drugi magnet. mix pult itd. U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. U telo su ukopani mnogi kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. na primer.. ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Utičnica je skoro uvek ženska banana 6. pustiti proizvod sveg onoga što ste uradili na gitari: vi odsvirali. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice. Ubode li se i tremolo ručica njenim pomeranjem ovo sve zajedno se okreće oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. Nivo čega? Gitara obavezno ima bar jedan potenciometar i on kontroliše nivo glasnoće. publika ume biti strašno nestrpljiva). . treći položaj . Zatezanjem se dobija viši a odpuštanjem niži ton.uključeni prvi i drugi magnet. Štimovanje gitare Pre nego odsviramo nešto bilo bi cool da prvo naštimujemo gitaru. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. Kako se to radi. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo jednak kvalitetu tona koji gitara daje.). Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija. italijanski štim za gitare sa šest žica. srećom prost je za upotrebu. Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja. mnogo preciznijeg od čivije. Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivo.uključeni drugi i treći magnet i peti položaj . Uz sve ovo mogu i ono zbog čega se zovu tremolo. Ima ih sa tri i pet položaja. to se samo tako kaže. četvrti položaj . takozvani. Pored toga što je gitaru moguće naštimovati loše moguće je naštimovati raznim štimovima. Na gitari se zapravo ne štimuje gitara nego žice. Štimovanje je radnja koju ćete na gitari najčešće raditi zato bi bilo zgodno da to naučite da radite što bolje i što pre (i za što kraće vreme.3 mm iako ima i drugih rešenja. kako se koja žica zove i ostalo pročitaćete baš ovde. znači volume. Telo gitare je najmasivniji njen deo. potenciometri podesili. Kao dobri se smatraju oni primerci koji mogu dugo da rade a ne pokvare štim.uključen treći magnet. on je takođe i jedna vrsta donje kobile. Ona će u kabl.

a i e. Razlika između dva susedna praga je polustepen. peta A5 i šesta E6.Visina tona prve žice odsvirane na prazno (nepritisnuta ni na jednom pragu) podešava se dokle god nepostigne visinu tona e . Ovo je jedina žica kojoj se ime piše malim slovom. Pritiskom žice na neki prag menjate joj dužinu pa tako menjate i visinu tona koji daje. Trznete zadatu žicu i gledate u kazaljku koja vam govori koji ton daje vaša žica i da li treba da je zatežete ili otpuštate. Prva žica se zove e1. treća ton g . Prvom žicom se na gitari smatra najtanja žica. zovu se štimeri. Simbolično malim slovom jer je (naj)tanja. to viši ton. 2 1 1 1 Kako bi ste znali kako tačno zvuče ovi tonovi najbolje da kao uzorak čujete iste ove tonove na nekom drugom instrumentu i naštimujete gitaru. g1. Druga žica na prazno treba da daje ton h . pre svega da bi se razlikovala od šeste koja takođe daje ton E. ipak savetujem sam da obavezno izvežbate i vaše uvo. Evo slike koja će vam pomoći da lakše nađete ove tonove na klavijaturi. Kliknite na neki od zvučnika i čućete koji ton koja žica daje. Klavir je kao instrument za uzorkovanje dobar izbor jer se teško raštimava a i kad se štimuje. Iz svega . e1 H2 G3 D4 A5 E6 Postoje male duvaljke sa samo šest pisaka koje daju ove karakteristične tonove. U ovoj ćete videti gde se nalaze i ostali. Tabela nota na gitari Sada kad znate kako se tonovi zovu. h1. Ova pomagala su izvrsna i blagonaklono ih preporučujem svima. Postoje i uređaji. Žice imaju i svoja imena koja su dobila od tonova koje sviraju i svojih rednih brojeva. Uostalom. Što veći broj praga. četvrta d . Druga žica se zove H2. U lekciji o štimovanju gitare videli ste gde se na gitari nalaze tonovi e2. četvrta D4. štimuje se kvalitetno pa se tako mogućnost greške smanjuje. klavijature su najbolji izbor jer one ni nemogu da se raštimuju. Međutim bilo šta da koristite moraćete na sluh da pogaćate da li žica daje baš taj ton. čak i programi za računar. d1. note pišu i kako se štimuje gitara vreme je da sve to povežete u jednu celinu. peta a i šesta ton e. treća G3. Ovo vam ujedno može pomoći pri štimovanju. koji će vam i u tome pomoći.

na primer: E. Ais. Iznad njih ispisani su brojevi od 0 do 12. A. . G. Tabela nota na notnom sistemu Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je žica zadužena za koje note. Dis. H. Ovakav način je češće u praksi jer note svojim položajem već ukazuju na visinu tona. Ovde se zapravo odlično vidi da gitara od dvanestog praga prve pa do prazne šeste žice idealno pokriva notni sistem što uopšte nije slučajno. Setite se da je na akustičnim gitarama upravo XII prag poslednji koji se može dohvatiti. D. Gis. Fis. niz vrat. Tabela nota na vratu gitare Tabela nota na vratu gitare sastoji se od šest notnih sistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu žicu. naravno reč je o pragovima. Uz pomoć ove tabele lakše ćete se snalaziti sa notama. nižu po redu.. Primetićete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bez dodatnih oznaka koje ukazuju na to o kojoj se oktavi radi.. Jedino što vam još mogu reći je da ovo treba znati napamet. F.ovog sledi da se tonovi na žici. C. Cis.

Štimovanje gitare .II deo Da bi smo mogli da nastavimo priču o štimovanju morao sam da ubacim onu tabelu sa rasporedom tonova na gitari. .

Primetite da je ton koji daje žica E6 pritisnuta na petom pragu isti onaj ton koji daje žica A5 kada se odsvira prazna. Podignite slušalicu. da vam ne pukne veza :) da sledeći put znate. ničega. Ako su žice raštimovane razlika u frekvencijama se jasno čuje dodatnim treperenjem koje se usporava što je štim korektniji.Bez predhodne lekcije o tome gde se nalazi koji ton nisam imao alibi da pričam o onome što je kod štimovanja najspominjanije. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3 žici. čuveni peti i četvrti prag. u tom slučaju poverujte gitari. tu-tuuu" je ton A. Za kraj evo još nekoliko štimova koji se do duše ređe koriste. Ovo znam da je slučaj sa jugoslovenskom ptt mrežom. Po njemu naštimujte petu pa redom i ostale žice. Kako je u nekim drugim zemljama nemam pojma. trebalo bi da niste daleko od pravog štima. Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kao štimer. Za napredne evo još jednog trika. Signal koji čujete: "tutuuu. onda mora da ste na pustom ostrvu?! Šalim se. G3 i H2 nemaju razliku od pet već od četiri praga i to je jedini izuzetak. Odsvirajte flažolet na sedmom pragu donje žice (na primer D4) i flažolet na petom pragu gornje (A5). Kad ovo znate prostom logikom možete zaključiti da ako imate jednu naštimovanu žici. Sa ovim ipak treba biti malo obazriviji jer ovaj metod hoće malo da vas prevari ako nemate izvežbano uvo. imate naštimovanu treću žicu pritisnite je na četvrtom pragu i štimujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. Po predhodnoj logici idite redom od žice do žice i naštimovaćete ih sve. Svi živi znaju da Hendriksov Hej Džo ide iz E. On važi samo za parove žica između kojih je razlika pet pragova. Ako. recimo. Štimovi za gitare sa šest žica. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova. Distorzija ili drajv dodatno pojačavaju čujnost razlike u frekvencijama. da bi ste naštimovali sledeću. Ako vas ne mrzi i meni javite. ni ovog sajta. a Sultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. nemorate na nekom drugom instrumentu tražiti uzorak nekog tona već ga možete dobiti sa naštimovane žice. Kada se odsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. ni telefona. Od koristi može biti i snimak neke pesme za koju znate u kom je tonalitetu. . Ako oko vas mena nijednog instrumeta. A5 na petom pragu isto je što i D4 prazna. doštimujte je koliko joj je minimalno potrebno. Ako živite napolju proverite sad odmah o kom se tonu radi (ustvari nemojte baš odmah. ni štimera.

žica E H G D A E E H G# E H E E H G D A D Eb Hb Gb Db Ab Eb D A F# D A D F C G D A E Štimovi za gitare sa sedam žica. 5. 4. .1. 6. . 3. . 2. . . . E H G D A E H E H G D A E A D A F C G D A Trajanje tona . 1 2 3 4 5 6 7 žica .

od ovoga se odstupa u slučaju kada je više nota spojeno rebrom. vrat se piše na gore (sa desne strane glave). kada se nađe više takvih nota zajedno umesto barjačića se crta rebro.Trajanje je uz visinu. Sve jedno je da li vrat stoji s leve ili desne strane glave. Obzirom da se note striktno spajaju rebrom samo sa jedne strane rebro se crta onako kako kaže prva nota. Barjačić se obavezno crta nadesno. Evo i međusobnih odnosa trajanja. o kojoj smo do sada pričali. Meni je ova priča o trajanju oduvek imala mnogo veze sa matematikom. . Ova razlika se pravi samo kad se note pišu. Obzirom da je stvar prosta evo kako se koji ton i nota zovu i izgledaju. Note na trećoj liniji pišu se po izboru. Rebrom je moguće spojiti i više nota različitog trajanja. jedna od važnijih karakteristika svakog tona. radi se o istom trajanju. Izuzimajući celu notu svaka pored notne glave ima i vrat a one kraće od četrvtine i barjačić. Nota po svom obliku ima raznih. Slično kao i kad je u pitanju visina i trajanje za tonove ima imena a za note oblik kao znak raspoznavanja. evo nekoliko primera: Malopre je bilo reči o okretanju vrata note. nadam se da to neće biti otežavajuća okolnost. međutim. Da note koje se pišu na trećoj praznini ili iznad ne bi štrčale mnogo ka gore njima se vrat piše na dole (s leve strane glave) a one koje se pišu na drugoj praznini ili ispod.

1/16. pošto nemaju funkciju određivanja visine sve se uvek pišu na isti način. Tri znaka s kojima se produžava vrednost nota i pauza zovu se: tačka. 2. 32 itd. 16.Pauze Pauze su trenuci u kojima izvođač ne svira. lako zapamtiti. a osmina i kraće pauze isto imaju barjačiće. Istini za volju nema ih mnogo ali morao se izmisliti način i za njihovo zapisivanje.. . 4. Tačkom se postižu samo karakteristična produženja a lukom nekarakteristična dok se koronom zapisuju neodređena produženja. Cela "visi" a polovina "leži" na liniji i to je sve. postoje odstupanja ali znatno ređa nego kod nota. Na sledećoj slici prikazani su ekvivalenti znakova za trajanje pauza u odnocu na note. 1/4. I ovde cela i polovina međusobno liče. 1/2. Znaci o kojima je odve reč služe da bi se zapisale i ostale vrednosti trajanja. Samo ako iz nekih razloga (veoma retko) cela i polovina pauze ne mogu da se napišu na četvrtoj i trećoj liniji pišu se na drugim linijama ali na isti način. Znaci za produžavanje trajanja Kao što u matematici ne postoje samo brojevi: 1. Samo uzgred da primetim da ih je. 8. četvrtina ima (za moj ukus) najlepši znak među svim znakovima. luk i korona.. tako i u muzici ne postoje samo trajanja od 1/1. ako se znaju note. Sa pauzama stvari stoje mnogo prostije. 1/8. ustvari. isto komada kao i note.

Tačka
Tačka je znak kojim se produžava trajanje note. Zapisuje se neposredno iza glave note ili pauze a takva nota se zove nota sa tačkom. Može ih biti jedna ili dve. Par primera:

Produženje koje se dobija tačkom unapred je poznato, novo trajanje je jedna ipo vrednost originalne note. Čemu tačka, zašto se trajanje od, recimo, tri četvrtine ne bi zapisalo kao tri note od jedne četvrtine ili jednom polovinom i jednom četvrtinom a ne polovinom s tačkom? Zapisivanjem tri pojedinačne note od četvrtine izazvalo bi kod onog ko čita note izvođenje tri tona. Zapisivanjem polovine s tačkom izvodi se samo jedan ton ali sa dužim trajanjem. U slučaju da se uz neku notu nalaze dve tačke nota za prvu tačku dobija produženje od polovine svoje vrednosti a za drugu, polovinu vrednosti prve tačke. Možda zvuči malo komplikovano ali čim malo uđete u štos ovo će vam biti prosto. U praksi će te često nailaziti na note sa tačkom a ređe na one s dve. Ja do sada nikad nisam naišao na notu s tri tačke, ako slučajno naiđete na takvu nedajte se zbuniti, izračunajte joj vrednost isto onako kao i drugoj.

Luk
Luk, ili ligatura kako se drugačije zove, nije znak koji sam po sebi produžava notu za neku vrednost, nego se lukom spajaju note iste vrednosti i sabiraju njihova trajanja.

Ligaturom je, spajajući trajanja po želji, moguće dobiti svaku vrednost ma kakva ona bila. Možda jeste malo komplikovanija od tačke ali daje više mogućnosti. Tačkom nije moguće dobiti vrednost od 5/4 a lukom jeste ali nije mu to jedina primena, koristi se i u mnogim drugim situacijama. Kako sve nebi bilo skroz prosto pobrinuo se legato. Legato je znak za način kako treba odsvirati neke note. Na žalost slično se zapisuju i zovu a na sreću lako prepoznaju jer ligatora spaja samo note iste visine i između svake se mora uneti znak a legato samo prvu i zadnju notu i note u toj grupi ne moraju biti iste visine.

Još nešto, lukovima se ne spajaju pauze, ako malo razmislite videćete da nema ni potrebe.

Korona
Korona je znak koliko sličan toliko i različit od tačke. Korona je potrebna i dovoljna sama sebi ali je njeno produženje neodređeno.

Korona je znak koji se crta iznad ili ispod note koja se produžava. Ona notu produžava na neodređeno. U praksi se nota iznad koje je uneta korona svira kao ton koji se ne prekida. Na gitari bi to odprilike izgledalo ovako: trznete žicu i pustite da ton traje dok se žica sama ne umiri. Kao što vam predpostavljam već i samo pada na pamet, korona se koristi uglavnom na kraju kompozicije. Možda izgleda malo nelogično ali i pauza moži imati koronu. Uzmite primer partiture za više instrumenata od kojih samo jedan izvodi zadnji (koroniran) ton. Zadnji ton za ostale instrumente, obzirom da ništa ne sviraju, biće pauza kojoj se takođe mora dodati korona.

Metrika
Cela priča o trajanju nota ima smisla samo ako se zajedno uz nju spomene i metrika. Metar, odnosno takt, je ono čime se bavi metrika. Ono što muziku čini posebno lepom jeste raznovrsnost u svakom pogledu. Pokret joj daju naglašeni i nenaglašeni delovi. Grupa metričkoh delova, od po dva, tri, četiri itd. zove se takt. Takt je ujedno i najmanja muzička jedinica. Pravilo je da je uvek prvi deo u taktu naglašen a da su ostali nenaglašeni. Ako je takt dvodelan prvi je naglašen a drugi nenaglašen. Ako je takt trodelan prvi je naglašen a drugi i treći ne ali ako je takt četvorodelan onda je prvi deo naglašen drugi ne, treći polunaglašen i četvrti opet nenaglašen. Naglašeni deo zove se teza i obeležava se pravom linijom a nenaglašen arza i crta se kao luk.

Znakovi za tezu i arzu retko se zapisuju u note jer je ono što bi one trebalo da kažu podrazumevana stvar. Ipak ponekad se vide, uglavnom kad su baš ovakve lekcije u pitanju. Za razliku od njih u note se obavezno unosi znak kojim se odvajaju taktovi. Tanka vertikalna crta preko svih pet linija notnog sistema obeležava kraj jednog i početak drugog takta. Ta linija zove se taktica. Dve tanke vertikalne linije znak su za kraj većih muzičkih celina u kompoziciji a jedna tanka i jedna debela znak su za kraj kompozicije.

Takt

Malopre kad smo spominjali takt rečeno je da ih ima dvodelnih, trodelnih, x-todelnih itd. Koliko on to delova može da ima i šta su zapravo ti njegovi delovi je ono što ću sad probati da vam objasnim. Teoretski gledano delovi koji čine takt jesu teze i arze ali praktično to su neke vrednosti trajanja nota. Evo primera, recimo da se radi o trodelnom taktu i da polovina note predstavlja jedan deo. Vrstu takta obeležavamo i čitamo kao razlomak ove dve vrednosti pa bi za takt iz primera rekli da je tro-polovinski. Naravno ovu muzičku karakteristiku više je nego neophodno zapisati u note. Opet kao razlomak ovo se zapisuje u notni sistem posle ključa a pre nota, zapravo, taktova za koje to važi.

Ovakav takt ima trajanje od tri polovine koje su njegovi delovi. Ma koliko i kojih delova bilo svaki traje jednako. Izvedite to tako što će te ravnomerno otkucavati rukom po stolu, nogom po podu, pustiti metronom ili nešto sedamnesto i svakom delu dati trajanje jednog otkucaja. Tri otkucaja, takt, još ako je prvi otkucaj naglašen eto i metrike.

Kao delovi takta najčešće se javljaju polovine, četvrtine i osmine, ređe cele note i šesnestine (ja ih nikad nisam vid'o). Za brevis-e i tridesetdvojke i teorija kaže da se ne pojavljuju kao delovi takta. Kada se na početku napiše tip nekog takta to važi sa sve taktove koji slede. Nemojte se zbuniti ako među notama ponovo naiđete na novi znak. To znači da na tom mestu prestaje važnost stare oznake i da sledeće taktove treba taktirati po novonapisanom. Obratite pažnju, ova pojava nije retka. Postoje čak tako zamišljene kompozicije u kojima se pravilno smenjuju dve ili više vrste taktova. Kako se nebi stalno pisale oznake raspored koji se ponavlja napiše se na početku.

Taktovi sa dva i tri dela spadaju u grupu prostih što je i logično jer se svaki takt sa više delova može razložiti na proste. Pre nego nastavimo priču o složenim taktovima prvo da nabrojim sve proste taktove.

Složeni taktovi

Oho ho, o ovome bi imalo mnogo da se priča, zato ću probati da ovo ispričam u skraćenoj verziji. Neko ko se dobro razume u izračunavanje kombinacija sa i bez ponavljanja lako bi došao do broja varijanti složenih taktova. Kako ih nebi sve spominjao (nisam pad'o na glavu kad sam bio mali) uzeću samo par njih kao primer. Evo recimo takt od pet četvrtina.

Pre nego u njega postavimo teze i arze prvo ga treba podeliti na proste. To je lako, jedan trodelni i jedan dvodelni. Međutim kako stoje? Ovaj problem se ponekad rešava načinom zapisivanja takta posle ključa.

Ako je raspored baš ovakav onda je sasvim lako otkriti naglašene i nenaglašene četvrtine ovog takta. Prva četvrtina je naglašena, druga i treća ne, onda je četvrta četvrtina polunaglašena i peta opet nenaglašena.

Posle ovoga mislim da vam neće biti teško da i sami izvedete varijantu pet-četvrtinskog takta sa rasporedom prostih 2+3. Ali dosta o ovom primeru. Sledeći primer pokazuje takt 7/8. Zašto baš on? Pa zato što verujem da ste bar nekad čuli pesmu "Jovano, Jovanke", ako ne narodnu verziju onda sigurno u izvođenju Leb i Sol-a. E, ova stvar je u taktu sedam osmina i to sa rasporedom 3+2+2. Ako ste slušali ovu pesmu u živo sigurno ste primetili kako Vlatko uvek pre početka muzike viče: jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva. To je tačno to, je l' da?

Obratite pažnju kako ovde takt, odmah posle ključa, nije zapisan na "komplikovaniji" način ali su zato osmine spajane rebrom tako da ukazuju na naglašene tonove. Ovo je pravilo kao i svako drugo i bilo bi pogrešno note zapisati drugačije. Najverovatnije ćete čuti kako muzičari taktove poput ovog ili devet osmina (Vranjanski Čoček) zovu Složeni ritmovi. Specifični su za Makedoniju i južne krajeve Srbije. "Supersloženi" taktovi (kako ih u šali zovem) 27 osmina i slični koriste se u bugarskom folkloru i kao što su ovi naši "neparni ritmovi" problem za one koji nisu navikli na njih tako i nama ovi bugarski taktovi prave frku. Njima je to urođeno jer od kako znaju za sebe slušaju takvu muziku. Da bi neko od nas svirao u tom taktu treba dobro da se skoncentriše i broji u glavi jer oni to dele na tri od po devet pa njih u različitim kombinacijama, 2+2+2+3 + 2+2+3+2 + 3+2+2+2.

Četiri četvrtine

U muzici su stvari stvarno veoma povezane. U taktu 4/4 prvi deo je čista teza.Među složene taktove spada i takt četiri četvrtine. ako ste u dilemi jednostavno napišite 2/2 ili 8/8. po imenu čaca. već predpostavili o čemu se ovde radi. Kao prvo. drugi i četvrti su arze a treći deo je polunaglašena teza. četri četvrtine. Tempo. Ne znam da li je ovo tačno. znak jednako i broj su dodatna oznaka koja kaže da u minuti treba otkucati 120 otkucaja i da svaka četvrtina ima trajanje jednog bita. Nema tog takta koji će mu makar blizu prići. Umesto klasičnog razlomka 4 kroz 4. Nešto se tri četvrtine koprca pošto se u njemu sviraju svi valcei al' slabo. Tempa se dele u tri grupe: lagana. Kako je za primer uzet takt 4/4 to znači da ovaj takt ima ukupno trajanje od četiri otkucaja. Zbog svojih specifičnosti zaslužio je da ga obradim posebno. Kao znaci koriste se italijanske reči i zapisuju se na samom početku notnog sistema. umerena i brza. Da bi ste znali koliko brzo da otkucavate u note se zapisuje znak koji to određuje. Tempo Mislim da ste i sami. Kada sam spominjao takt rekao sam da svakom delu takta dodelite trajanje između dva otkucaja. u glavnom. Da vidimo kako on to izgleda. brzina izvođenja. što znači: dve polovine. Evo tabele naziva podeljenih po grupama sa prevodima. najčešće je u upotrebi što mu daje apsolutnu dominaciju. ponekad se piše i slovo C verovatno posledica česte upotrebe. osam osmina. dve polovine i osam osmina su toliko retko u upotrebi da možda oko ovoga ni netreba lupati glavu. Šta zapravo ovakva oznaka znači? Allegro je ime jednog tempa a četvrtina. pa je tako i tempo u direktnoj vezi sa taktom. U nekoj literaturi sam pročitao da znak C ustvari menja sve taktove čija je ukupna vrednost jedno celo. lagana tempa largo larghetto lento adagio grave sostenuto = široko = manje široko = sporo = lagano i ozbiljno = teško = zatežući .

. Ajde još jednom da pogledamo kako to izgleda takt 4/4. Za dosadašnja objašnjavanja ovakvo predstavljanje bilo je savršeno. Ustvari takt 4/4 može da primi bilo koju kombunaciju različitih nota po njihovom trajanju čiji je ukupan zbir 4/4 odnosno jedno celo. Za svaki tempo se tačno zna broj bita. To su samo idealni primeri.umerena tempa andante andantino moderato allegretto = mirno = malo brže od andante = umereno = okretno = veselo = živo = brzo brza tempa allegro vivo presto prestissimo = najbrže Uz brojnu vrednost po negde će te videti i skraćenicu bpm (beat per minute) što znači otkucaja u minuti. Negde uopšte neće biti naziva tempa nego samo nota. Za delove nekog takta uzimali smo po jedan deo i kopirali ga onoliko puta koliko je bilo potrebno. evo nekih. barem u zabavnoj muzici Ritmika Predhodni teks o taktu 4/4 odličan je šlagvort za ono o čemu će ovde biti reči. Kao i svugde i ovde ima onih tipova koji se najčešće koriste. Lagana tempa imaju između 40 i 70 otkucaja u minuti. moderato i allegro. jednako i broj ali nedajte se zbuniti. Uzimajući njega kao primer biće objašnjena ritmika. umerena između 76 i 115 i brza od 120 do 208.

Zamolio bih vas da to što sam za primer uzeo takt 4/4 ne uzmete zdravo za gotovo. Sinkopa Kad smućkaš metriku i ritmiku pa prospeš dobiješ sinkopu. Različite kombinacije trajanja nota u jednom taktu čine ritam. nije uopšte neobično naići na sinkopu u kojoj su znakom za produženje trajanja spojene note različitih vrednosti. On se stvarno najčešće koristi pa po nekoj logici ovi primeri imaju najviše svrhe. I ovde se muzička raznolikost postarala za bezbroj varijanti. recimo osmina i četvrtina. Prvi primer prikazuje najklasičniju moguću sinkopu. .Ne zaboravite da i pauze mogu da budu deo nekog takta i da zajedno sa notama ravnopravno učestvuju. hteo sam ustvari da kažem kako je poznavanje obe oblasti potrebno da bi se shvatilo o čemu se radi. Nisam mogao da izdržim a da ne napravim šalu na njihov račun. Ako se sećate lukom se spajaju isključivo note iste visine pa tako ispada da jedino kod takvih nota može doći do ovog metričkog iščašenja. Sve ovo važi i za sve ostale taktove. Sinkopa nastaje onda kada se nenaglašenoj noti u taktu pridoda (ligaturom) naglašena nota pa ona postane teza. U takvoj situaciji naglašenost se prebacuje na početak note.

Pogledajte. Obzirom da se ova pojava često javlja u grupama desi se po nekad i ovakav slučaj. sinkopa i kontrtan. Kontrtan Povisilice i snizilice. kontrtan je moguć samo u okviru jednog takta (jednostavno teze se nikad ne nalaze na kraju). Sinkopa je. veoma lepa pojava u muzici no ni s njom kao ni s drugim stvarima ne treba preterivati. note i pauze. Ispada kao da je pravilo da svaka pojava u muzici mora da ima svoj parnjak u pojavi koja je njegova suprotnost.Postoje čak i sinkope u okviru samog takta gde se nasleđuje polunaglašenost. Još jedna različitost. U primeru koji sledi svaka nota je nasledila nivo naglašenosti od predhodne. po mom skromnom mišljenju. zanimljiv primer. Posebno lepa i izražena postaje onda kada samo jedan instrument svira sinkopu a ostali ritmički pravilnu pratnju. Sinkopa svoju naglašenost krade od note iza nje tako što se s njom spoji. Nepravilne tonske grupe . Kontrtan svoju naglašenost preuzima od note ispred sebe u situaciji kada nota ispred više nije nota nego pauza.

samo se promeni broj delova i to je to. evo primera i za kvintole. polovine. četvrtine. kvintole. Od sada pa na dalje u primerima ove vrste. Nepravilnih tonskih grupa ima raznih. U parne vrednosti trajanja spadaju sve vrednosti koje smo do sada spominjali: cele note. septole itd. znači. Note takvih vrednosti zapisuju se kao note parnih vrednosti samo što se iznad (ili ispod) ucrtava znak koji obuhvata sve tri takve note (zaokružuje nepravilnu grupu u celinu) a iznad znaka se upiše broj tri. Triole Triola nastaje kada neku parnu vrednost trajanja tona podelimo na tri jednaka dela.. Kvintole. kvartole i opet td. koristiću se primerom takta 4/4 u kome je poslednja četvrtina podeljena. osmine. OK. nastaju kad se neko parno trajanje podeli na pet jednakih delova. Evo kako to izgleda i zvuči kad su triole u pitanju. Kvintole Manje više. U neparne se ubrajajaju triole. a u parne duole. Kako nebi dalje širio priču evo odmah objašnjenja za svaku vrstu. ono što je napisano za triole važi za sve nepravilne grupe.Počnete li parne vrednosti trajanja nota da delite na neparan broj delova ili neparne na paran dobićete nepravilne tonske grupe. .. za sve nepravilne grupe. Znak za obeležavanje kvintola je isti kao i za triole sa upisanim brojem pet. pre svega neparnih i parnih.

Praksa je pokazala da se ovakve situacije uglavnom sreću u trodelnim taktovima. Oznaka im je ista kao i triolama i kvintolama sa upisanom dvojkom. Kvartole Kvartole su sasvim slične duolama. tri četvrtine. Duola nastaje onda kada neku trodelnu notnu vrednost podelimo na dva. Duole se pišu istih trajanja kao i note od kojih nastaju. sigurno već i sami predpostavljate kako nastaje i kako se zapisuje nepravilna tonska grupa u kojoj se par deli na sedam. prvi takt je pravilan a drugi u duolama. Oznaka 4. Kvartole na delu. a skoro nikad u četvorodelnim (da se prva ili druga tri dela takta podele na dva) ili osmodelnim. neparne grupe dele na četiri jednaka dela. Primer je napisan u trodelnom taktu. ili ređe šestodelnim.Septole Šta da vam kažem. Isti znak. Primer Duole Ovde se stvar malo menja. .

ako se negde zbunite samo malo opreznije obratite pažnju. četiri četvrtine mogu biti podeljene na šest jednakih delova. Sekstola može biti deljenje parnih na nepar ili neparnih na par. Ovako na prepričavanje sve izgleda po malo zbunjujuće ali je u sušti prosto. Zašto sam sve ovako zakomplikovao na kraju? Zato što je sve moguće. Tablature . ovo se još može protumačiti kao dvostruko deljenje po dve četvrtine na triole. odnosno svaka polovina na duole (odnosno četvrtine).Sekstole Ovde stvar počinje malo da se komplikuje. A može se desiti da se tri polovine dele na šest delova. Kako to? Recimo. Moguće je da neko i pet delova deli na sedam itd.

Znaci za takt i tempo apsolutna su privilegija notnog sistema i nema ih razloga ponavljati. Stvar koja se često ne unosi a na koju treba obratiti pažnju jeste štim gitare. Ma stvar je prosta k'o pasulj. Njega čini šest horizontalnih linija od kojih svaka predstavlja po jednu žicu. U tablaturni sistem unose se brojevi koju simbolizuju pragove na vratu gitare. Umesto ključa nalazi se oznaka TAB. . Predhodni primer kaže da treba odsvirati peti prag četvrte žice u trajanju cele note. Tablature svojim znacima tačno ukazuje na to mesto. U koliko je u pitanju neki drugi štim ispred svake linije se zapiše ton koji žica svira "na prazno".Tablature mu dođu isto što i note samo specijalizovano za gitaru. U koliko je štim standardan ne zapisuje se ništa jer se smatra da je podrazumevan. drugo. Kao što note imaju svoj linijski i notni sistem tako i tablature imaju svoj. je l' da? Čemu zapravo tablature? Videli ste na tabeli nota na gitari da se jedan ton pojavljuje na više mesta (žica). Veliki im je nedostatak to što same ne ukazuju na trajanje tona pa se obavezno pišu zajedno sa notama a prednost to što su veoma intuitivne i što ih je moguće rastumačiti i bez predznanja. Čini mi se da je kod njih svesno zapostavljeno trajanje jer se često dešava da onaj ko čita tablature već poznaje muziku koja je zapisana pa čita samo "žice i pragove". Evo još jednog primera. apsolutno su prilagođene gitari kao instrumentu sa svojim specifičnostima. Kao što rekosmo malopre tablature ne fermaju trajanje tona 3% ali zato visinu tona gitaristima čine veoma čitljivom.

ako koristite samo tabove zaboravićete koji vam je ton gde.Znati čitati sa tablatura izuzetno je korisno jer je između ostalog mnogo brže čitati njih nego note ali za ovu logiku imate alibi samo ako znate da čitate i note. Preporučujem vam da često čitate samo note. Žice .

nije loše da znate kako se šta radi. najčešće prve tri žice ili prve dve kod akustičnih gitara.Zamena žica Kupili ste. H2 i e1. Takav par cipela trajaće vam dva meseca. U stanju su da ozbiljno poseku. D4. Mesec dana je neki prosek za muzičara koji vežba par sati dnevno. a ako ih ne svirate uopšte ne mogu da traju večno. I po nedelju i više dana ćete morati da dotežete štim. a kod rasporeda 6 u nizu (Fender i mnoge druge gitare) E6. drugi je bukvalno vezivanje žice u čvor posle provlačenja kroz otvor. nije loše osloniti se na kalendarsku periodičnost. Ako kupite tri ta ista para i redovno ih menjate. a namotaji na čiviji ostanu mekani. kako bi odstupanje od pravca dela žice koji treperi bilo što veće. Iako neke od stavki nemaju preteranu važnost za one sa hard lock-om. Drugi razlog je vezivanje žice oko čivije. Svaki sistem koji će da zaustavi odmotavanje je dobar. Evo otprilike pravilnog postupka. Redosled montiranja žica nije posebno važan. Namotaji oko čivije treba da idu jedan do drugog i to ka glavi gitare. Ako taj osećaj nemate. . Ne postoji nikakav striktan rok trajanja žica. Ostaci koji vire nisu prijatni zbog svoje oštrine. posle tri-četiri meseca zamenite ih. Žicu dok namotavate držite nategnutu. Ovo uzmite u obzir pre nego žicu skratite. Gitara sa tako stavljenim žicama lako se raštimava. Rasparivanje nikad nisam tretirao kao rešenje. Nove žice sam isključivo stavljao sve zajedno. Osećaj za to kad su žice na vašoj gitari dotrajale steći ćete najverovatnije posle nekoliko godina intenzivnog sviranja. Ipak. Postoji više načina vezivanja žice oko čivije i svakom je cilj da spreče popuštanje žice i razštimavanja gitare. Stari kompleti su bili tu za slučaj da meni ili nekom drugom pukne žica na probi ili svirci. Prvi je banalan. U tom slučaju treba joj dosta vremena da se cela zategne. Jedan od načina je da se žica dva puta provuče kroz otvor na čiviji. jer su zarđale od znoja. stavljajte ih tako da vam one koje ste namontirali ne smetaju dok stavljate sledeće. namotavaju se četiri kruga oko čivije. kako bi što bolje legla na čiviju. Lično sam pristalica skraćivanja žica iz dva razloga. Mogu da vam kažem moja iskustva. Periodičnosti zamene sam se uglavnom pridržavao. Šta se zapravo dešava ako je montirate labavu. To sam mogao jer sam imao drugu gitaru na kojoj sam vežbao u međuvremenu. Moj sistem je da žicu posle provlačenja kroz otvor na čiviji savijem na dole (taj deo je dugačak taman toliko da ne dodiruje drvo) i sve namotaje motam preko njega. par cipela i nosite ih svaki dan ceo dan. radim i po šest i više sati na dan. Ako mnogo svirate na njima brzo će propasati. e1 i E6. Kod gitara sa rasporedom čivija na glavi 3+3 (Gibson ili akustične gitare) redosled bi otprilike bio G3. Svaki put dva dana pre svirke stavio bih nov komplet i svirao gitaru taman toliko da prestane da razštimava. Gornja granica ipak postoji. ili barem prokuvajte komplet (nepoželjno) svirali ili ne. Motane žice tri kruga. Pakovanje žica koje ste naumili da upotrebite nemojte otvarati pre vremena da se žice ne bi isprljale. Takve žice nije vredelo prokuvavati. Ravne žice. Dešavalo mi se da kad uvežbavam nešto. Montiranje žica Montiranje žica je još jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju. A5. Ovu priču o cipelama nisam za džabe pričao jer se i žice veoma slično ponašaju. D4. Izuzeci su bili nastupi sa unapred zakazanim datumom. recimo. A5. trajaće vam bar godinu dana. G3. Uvek sam u rezervi (koferu) imao dva nova i dva poslednja skinuta seta. H2. a od njih strada i pakovanje u kom držite gitaru. Tada bih komplet upropastio za nedelju dana. žica bude napeta samo od donje kobilice do mesta gde dodiruje čiviju.

Na delu koji se natiče postoji jedan usek koji služi za vađenje klinova koji na nekim akustičnim gitarama drže početak žice.0. Ovo ima smisla raditi starim kompletima skinutim sa gitare.026 D4 . desetke i jedanestice su najviše u upotrebi. a za uzvrat dobijate mnogo bolji ton.010. Deblji kompleti koriste se uglavnom na akustičnim gitarama (bronze guitar strings). u nju stavite žice i sipajte vode toliko da se žice potope. Par minuta kuvanja i postupak je gotov. ali lako ćete se navići.010 nemam šta da kažem.050 e1 . Cilj brisanja je sušenje žica.0. Svaki komplet ima svoje prednosti i mane. 0. Nisam siguran da ima neki zvaničan naziv .0. Kuvanje žica Uzmite neku staru šerpu (preporučujem sa visokim obodom.016. Ako vam neko kaže da svira na devetkama.013 H2 . 0.0075. Nove žice nema potrebe prokuvavati. Njome ćete ubrzati odmotavanje i namotavanje.0.0.0.011.046 E6 .0. U mnoge gitare su ugrađeni delovi čije se veličine mere inčima. 0.ja je zovem motalica. ali u njegovom tonu nešto uvek kao da fali. Ekstremno tanke žice uglavnom se koriste u studiju. Ako kažu da je komplet specijalno namenjen.0.017 G3 .0. Debljina žica Primetili ste sigurno da kada se priča o kompletima uvek se spomene neki broj.0.030 A5 . Razlikuju se po debljini ostalih žica. Taj broj je opšti pokazatelj debljine žica u kompletu. Tanji kompleti zvuče svetlije ali im je ton kraći i nema dovoljnu punoću. .011 (Gary Moore koristi 0. Znam da će vam deblji komplet biti tvrđi. prelazni period je neminovan. Kompleta ima raznih. Viđao sam: 0. jer još u fabrici one prođu jedan tretman sličan ovom. Da se vratim na žice.0. 0. preostaje mu 0.0. Za 0. onda to sigurno nije bez osnova.038 E6 .0.026 D4 . Ne zaboravite da je električna gitara američki proizvod i da kod njih vladaju anglosaksonske mere.010 e1 .4 mm.010 isti. Promena iako izgleda tragična nije strašna. Postoji jedna alatka koja će vam u svemu ovome pomoći. Nikako ne pokušavajte alkoholom.009 nije loš komplet. na primer: H2 .014 G3 . Inč je 25.2286 mm.0. i to samo u slučaju specijalnih potreba. sem da je to dobar izbor.010 Za one koji prelaze sa 9-ki na 10-ke imam jednu preporuku. 0.0. Nju je nemoguće skinuti potpuno i barem par dana (što zavisi od toga koliko svirate) žice će vam biti brašnjave. Nepovoljna stvar kod tih gitara je što morate koristiti adekvatan alat. Ko hoće masan ton. Preporuke proizvođača ne treba zanemarivati. Tu posebno mislim na šrafove sa inbus glavom kojih ima dosta na gitarama.013 H2 .0.012 i sve tako do 0. uspite sodu bikarbonu. Jedna kesica biće vam dovoljna čak i za bas komplet. treba im oko dandva.009" (inča). jer sve strašno peni).015 G3 .012). Izgleda kao mala kurbla koja se natakne na čiviju. a ne skidanje preostale sode bikarbone.008. 0. I ovde važi pravilo o zlatnoj sredini.nisu svi kompleti sa oznakom 0.010 e1 .0.022 D4 .009.032 A5 .007. Devetke.040 E6 . Pre nego što voda provri. Za one sa posebnim prohtevima još jedna informacija .036 A5 . to znači da njegov komplet ima prvu žicu čiji je prečnik 0. Žice izvadite iz vode i prebrišite krpom. Zagrevajte sve to na ringli. Budite oprezni po tom pitanju.0. što znači da je debljina njegove prve žice 0. ili eventualno novim koji su dugo stajali. Kad su žice postavljene na pravi način.Na žalost. Svirati stalno na njima graniči se sa neozbiljnošću. 0.

Toniranjem se postiže da svaki odsvirani prag daje tačan ton. logično. 2970 chr (Ned 05/09/1999 11:59) --------------------------------------------------------------------- Milane zdravo. ništa od ove lekcije) a i ja sam se bio malo rasprič'o pa mislim da je sve što se tiče toniranja gitare obuhvaćeno. Ako žica nikako da se iztonira. Milan: Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava". Nemojte se zavaravati da će vam posle ovoga žice svirati kao nove. obzirom da žice imaju različit odnos zatezanja i povišenja tona (probaj: za deblje žice manje okrećeš čiviju od tanjih žica za isto odstupanje) kad naštimuješ zadnju žicu prva se raštimovala. Posle kuvanja žice postanu mekše (neznatno) i iz njihovih pora (mislim na motane žice) izađu masnoća. u suprotnu stranu.Cilj kuvanja žica je njihovo osvežavanje. posebno ako je neki tremolo u pitanju (za tremolo se telo gitare kopa).52 Dobar dan. Oblik gitare u bukvalnom smislu nije bitan ali geometrija jeste. Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili možda i od žica npr? Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na računaru da naštimam oktave. Za položaj mosta odgovoran je jedan šraf koji sa nalazi na donjoj kobili. Žice na kojima se dugo sviralo nemaju konkretan ton. Evo kompletnog sadržaja pisama. Ljudsko uho teško . Što se tiče žica i od njih zavisi. prazna žica i XII prag i ta dva dobijena tona se upoređuju. ali H žicu nikako ne uspevam.52) Ned 05/09/1999 11:58. Nakon prepiske sa jednim gitaristom primetio sam da tekst koji sam napisao u svom integralnom obliku može da posluži kao jedna od lekcija u ovoj školi gitare. Još jedna bitna stvar. most treba da pomeriš još malo ulevo a došao si do kraja onda je cela donja kobila postavljena loše. Gitara se može i treba tonirati. Ukoliko je ton dvanestog praga niži most treba pomeriti ka dvanestom pragu a ako je viši. U ovom slučaju. zavisi od nekoliko stvari. Pre svega od pravilnosti postupka.60446. ali ako zanemarimo to. Na žici koja se tonira odsviraju se dva tona. Milan: Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili možda i od žica npr? Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na računaru da naštimam oktave. 886 chr --------------------------------------------------------------------- -------------------------------------------------------. nema leka. Do duše akustične gitare nemaju ovu mogućnost pa kod njih treba obratiti pažnju pri kupovini. recimo. ako je cela donja kobila samo ušrafljena onda se ponešto i da uraditi ali.. U čemu je problem? Milan -- ============================== Va{a poruka za Tema: SKOLA GITARE (68468.. To je zato što žice počinju da daju otpor federima koji drže tremolo pa se tremolo "diže". prljavština i perut sa prstiju koji zaustavljaju treperenje žice. Most pomeraj za po malo pa probaj ponovo sve dok se ta dva tona ne poklope. ako je tvoja donja kobila tremolo onda obrati pažnju da dok ovo radiš gitara bude naštimovana. Pa vidi ovako. Sigurno si primetio da kad stavljaš nove žice gitara nikako da se naštimuje. tačnije ako. Tvoje pitanje predpostavljam da se odnosi na toniranje gitare. Toniranje se vrši podešavanjem položaja mosta za svaku žicu. Na to sam mislio kad sam rekao geometrija. od još nečega. ali H žicu nikako ne uspevam.52) Pet 03/09/1999 20:06. moj sagovornik tačno je znao šta da me pita (da nebi dobrih pitanja. Još je lakše ako umesto prazne žice odsviraš prirodni harmonik (flažolet) na dvanestom pragu a najlakše ako koristiš štimer. Posle stavljanja novih žica mnogo puta treba doštimavati gitaru. ============================== Poruka od Tema: SKOLA GITARE (60446. Razmak od gornje kobile do dvanestog praga treba da bude jednak razmaku od dvanestog praga do donje kobile. E sad. Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava". na žalost.

koliko je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo? Milan -------------------------------------------------------. Dobar gitarista na svakoj gitari ume da svira a loš ne. nisu skroz razrađene. nije neko savršenstvo. -------------------------------------------------------. Milan: Zaista mi svaka sitnica mnogo znači. tj. ali viđao sam i mnogo lošije. na Stratocaster-a. 6046 chr (Uto 07/09/1999 12:41) --------------------------------------------------------------------- Milan: Mr Orba. Koristio sam dsTune. . a marka je HYUNDAI :).68468. ali viđao sam i mnogo lošije. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. Dalje beše i neki pragovi treba da se odnose 1 : 2. a marka je HYUNDAI :). Milan: U čemu je problem? Nadam se da sam ti barem malo pomog'o. Znam za to da dužine od. oblik je kopiran. Inače. nije neko savršenstvo. zar ne? Žice sam dobio. pa čak i kad svira bolju gitaru od one na kojoj vežba. Dakle. i do. pre svega. od nekog ko je na njima svirao samo oko 2 nedelje. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje mogu da istoniram.52 Orba -- ============================== Poruka od Tema: Re: SKOLA GITARE (76333. ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica. Dakle. još uvek zvuče "metalno" tj. o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim) primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. Dakle. pre svega. jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih stvari nikada nisam našao nekog da mi ih objasni. oblik je kopiran. ali sam sada primetio da je H već stigla da zarđa. Zvuči pomalo smešno ali kad čuješ obrazloženje biće ti jasnije. drugo: ajmo na Ti. Sajt ću smatrati da je gotov onda kada neko (još bolje niko) nebude imao razloga da mi piše jer će sve što ga interesuje već stajati tu. 1 : 3 i tako dalje. gitara o kojoj sam govorio veoma liči. Iz ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. gitara o kojoj sam govorio veoma liči.52) Pon 06/09/1999 18:14. kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim. Dobro. veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru! Zaista mi svaka sitnica mnogo znači. dobro tonirana gitara ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene žice.52 -============================== Va{a poruka za Tema: SKOLA GITARE (80703. tj. veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru! Prvo: nema na čemu. to i nije tako bitno. verovatno i do gitare ili muz. Nažalost taj trenutak je još daleko. Ako hoćeš da naučiš da sviraš takva "sitnica" te sigurno neće zaustaviti. Milan: Inače. ali ne znam koji to. Kvalitet nije od presudne važnosti. jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih stvari nikada nisam našao nekog da mi ih objasni. na Stratocaster-a. Mislim. 2434 chr --------------------------------------------------------------------- Mr Orba.76333.52) Uto 07/09/1999 12:40. Slično se ponašaju i nove žice koje su dovoljno dugo bile pretegnute. 12 praga treba da se odnose 1 : 1.primeti te male razlike ali kada se sve pogleda na štimeru vidi se kako ton "leluja" odnosno kako se visina tona pomera za po koji herc gore dole. Svojevremeno sam imao običaj da kažem kako se gitaristi dele samo na dobre i loše.

U krajnjem slučaju postupak nije niti koplikovan niti traži mnogo vremena pa ga nije teško izvesti a njime se mnogo dobija. Ovaj skok unazad je razlika koju prave treća kao ravna i četvrta kao motana žica. . Mislim. Milan: Dakle. Dalje beše i neki pragovi treba da se odnose 1 : 2. to je zapravo sasvim logično jer. a posebno onda kada novi komplet nije isti kao onaj koji je do tada bio na gitari.Milan: Znam za to da dužine od. o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim) primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. koliko je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo? Jednom prilikom kad me nije mrzelo da povezujem gitaru sa računarom (poleđina računara mi nije savršeno pristupačna) probao sam jedan od dva programa za štimovanje koja spominjem na strani SAVETI. Žice koje si stavio bile su idealne za kuvanje (kako se to radi potraži u lekciji Žice) i to što ih je neko svirao "samo" dve nedelje opet neznači ništa. Čega su posledice anomalije koje se kod tebe javljaju stvarno neznam. I ovi ostali odnosi postoje. zar ne? Žice sam dobio. 12 praga treba da se odnose 1 : 1. a ako kazaljka. Da. od nekog ko je na njima svirao samo oko 2 nedelje. Gledaj ovako. ako se zna da ton koji je za oktavu viši od nekog drugog tona ima tačno duplo više herca. uključi gitaru u štimer (racunar) i odsviraj prazno H. Radio je sasvim korektno. biva duži. Da li to da uradiš ili ne mogli bi da rešimo ovako. Dobro. Sve što si napisao može da bude a nemora da znači. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje mogu da istoniram. Iz ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. dobro tonirana gitara ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene žice. Na debljim kompletima gde je i treća žica motana ovaj skok bi bio između druge i treće žice. ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica. 1 : 3 i tako dalje. E da! Nije baš najzgodnije testove izvoditi sa tonovima H i E (kada je reč konkretno o drugoj žici) nego sa H na prazno i H na XII pragu a i veća je razlika pa se odstupanje lakše primeti. Ako ti se na testu pokazalo da H2 na prazno štimuje a da je E na petom pragu niže to znači da bi (ukoliko bi se moglo verovati žici) most trebalo pomeriti ka vratu gitare. ali sam sada primetio da je H već stigla da zarđa. kad odsviraš ton. Kako ih je i koliko eksploatisao onaj pre tebe i koliko je to uticalo na njih ostaje da se nagađa. ali ne znam koji to. i do. to i nije tako bitno. Jednom iztonirati gitaru nije kraj priče. kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim. Neki moji prijatelji koji sviraju HM imaju običaj da zbog reskije boje i višeg tona štimuju gitare na 450 umesto 440 Hz. Naravno njima žice propadaju brže. Ovu knjigu ti ne preporučujem bez veze jer je školarci smatraju za bukvar pa bi trebalo da je ima barem neko u tvojoj ulici a povrh toga sjajna je kao udžbenik za početnike koji bi da nauče note. ako te taj naučni deo (fizika i matematima) tonova interesuje potraži knjigu koja se zove OSNOVNA TEORIJA MUZIKE od Marka Tajčevića u kojoj ima jedan deo i o tome. skoči. ako kazaljka mnogo šeta levo-desno ili se ponaša haoticno onda je žica ta koja pravi probleme i netreba joj verovati. onda ipak položaj mosta nije dobar. Probaću da ti dodatno objasnim stvari pričajuci po svome. nisu skroz razrađene. onda je za dvostruku frekvenciju potrebno prepoloviti dužinu žice. Da se vratim na ono od malopre. Milan: Koristio sam dsTune. Položaj mostova trebalo bi doterivati svaki put kada se stave nove žice. zaustavi se i kad ton počne da se utišava lagano počne da pada. verovatno i do gitare ili muz. što je žica deblja. Ako su žice dobre a toniranje izvedeno kako treba moje iskustvo kaže da je velika verovatnoća da će mostovi na donjoj kobili stajati kao na ovoj slici. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. e1 H2 G3 D4 A5 E6 |----------------------------------------------------| |-----------------------------------------------------| |------------------------------------------------------| |-----------------------------------------------------| |------------------------------------------------------| |-------------------------------------------------------| Deo koji vibrira. još uvek zvuče "metalno" tj.

Važna napomena za kraj: gitaru ubodi direktno u štimer bez ikakvih efekata. bilo da štimujes ili toniras gitaru jer je zadatak chorus-a upravo da poremeti visinu tona. Orba Kako držati gitaru . posebno neuključuj chorus.

Uz fotke kratak tekst. . Zato sam mislio da o tome kako treba držati gitaru mnogo više mogu da kažu fotografije. Specijalan stalak. Gitara se drži uz telo a vrat ka naviše.Kažu: jedna slika. Od žurki koje ne mogu da prođu bez nje pa do javnih nastupa. Ovde ime jedna caka. Ovo su poze za koje teorija i praksa kažu da se ispostavilo da su najbolje. Akustična gitara Kako se drži akustična gitara mislim da svi znaju. ovako žice dođu lepše pod desnu ruku. Najkaraktističnije za nju su blago raširene noge između kojih dođe telo gitare i odignuta leva noga za oslanjanje na levu butinu. Zbog toga je prijatnije instrument držati malo više da ruka nebi bolela kad se dugo svira. pa čak i oni koji je ne sviraju.. vrat kod klasičnih gitara sa gornje strane nije zaobljen kao kod ostalih pa se šaka mora iskriviti malo više nego inače. previsoko je. tek da se nađe. neće biti konforno no možda bolje na početku nego kasnije. uvek to ali. komad drveta. Ima veze i to što se ova gitara svira. dalje ne bih trošio reči. ali nemojte oslanjati nogu na prečagu od stolice. znam da vam s početka. dok se ne priviknete. vrat joj manje-više stoji pravo.. Naslanja se na desnu butinu. Ipak ne odustajte tek tako. Ako vam ovi položaji ne odgovaraju držite gitaru onako kako vama odgovara jer je bitnije šta se odsvira neko kako. Ja vam ih lično preporučujem ali. hiljadu reči. Klasična gitara Gitaristima koji sviraju klasičnu gitaru najviše odgovara ova poza. Pošto je najsprostranjenija kod nas bezbroj puta smo videli kako je neko svira. desna ruka se ne oslanja na trup (sem možda malo podlakticom) i stoji malo slobodnije za česte trzaje preko svih žica i to je to. ili nešto priručno mogu da prođu.

Desna ruka se uopšte ne naslanja na telo gitaru. uglavnom se kaišem podesi da gitara stoji onako kako bi stajala i da sedimo. Položaj i visina gitare najbolje se odrede prema desnoj ruci. zapravo razlike su iznuđene. retko ko svira gitaru stojeći mirno pa dok se krećemo. Desna ruka se ovde mnogo više oslanja o telo gitare jer nema toliko sviranja ritma a i kad se svira skoro svi udarci se izvode odozgore (od šeste ka prvoj žici). okrećemo i ko zna šta još. Poluakustara ima šire dupe i tanja je pa desna ruka hteli nehteli stoji drugačije. Ne lezi vraže. Jazz gitaristi koji najčešće sviraju ovakve gitare. gitara zauzima razne pozicije. inače poznati po odličnom poznavanju harmonija. Električna gitara Do sada je bilo priče samo o pozama u sedećem položaju. saginjemo. Ova poza iako se pripisuje električnoj gitari zapravo važi za sve gitare koje se sviraju stojeći okačene preko vrata na kaišu. . akorde hvataju po celom vratu. Kako bi im svi pragovi bili pristupačni gitaru drže tako da vrat kao da je malo isturen u napred. Nema druge nego je telom i rukama pratiti prirodnim pokretima i to je jedini savet koji mogu da vam dam. Ovde i nema nekih posebnih pravila. U laktu bi trebala da bude savijena toliko da pravi ugao od 90º.Poluakustična gitara Poluakustična gitara drži se veoma slično kao i akustična.

Pošto se on izuzetno retko koristi u sviranju dobio je simboličnu oznaku +. izuzetno važno šta će kojim prstom biti odsvirano. dok se svira gitara ili neki sličann instrument. Po nekad je zbog akorda i pozicija. Prstima se skoro po pravili žice pritiskaju upravno i ovde su odstupanja od pravila veoma retka. mislim da i ovde slika ume bolje da objasni ono što bi rečima bilo gotovo nemoguće ili veoma teško opisati. Svaki od četri prsta nalazi se iznad jednog praga na gitari i zadužen je za njega (ovo je veoma povezano sa pozicijama ali o tome nešto kasnije). Nasuprot srednjeg prsta. Kažiprst nosi broj jedan. Ostali prsti stoje sa strane vrata na kojoj su žice. srednji prst je broj dva. tačnije. Leva ruka se. tačnije onda kada se njime basira po šestoj žici. treba da stoji palac. kao i u masi drugih situacija. Drži se skoro na sredini vrata. Zato vam preporučujem da na ovo jako obratite pažnju. sem u izuzetnim situacijama kada se i on koristi za pritiskanje žica. domali broj tri a mali prst je broj četiri. Leva ruka je manje-više ista za sve a kod desne je samo razlika u tome da li se svira trzalicom ili prstima. Palac stoji sa zadnje strane vrata i to tako da ne prelazi njegovu gornju ivicu. Palac još služi kao odupirač ostalim prstima da bi se lakše pritisnule žice. koje sam ovde već spomenuo.Leva ruka Pored toga kako se drži gitara evo da objasnim kako se i šta radi sa levom i desnom ruko. Ako se ovo "pravilo" ne nauči na vreme. drži tako kao da u ruci imate jabuku. desi se da baš to posle bude jaka kočnice u daljem napredovanju. sa druge strane vrata. Što se tiče prstiju leve ruke svaki ima svoje ime. Naučiti i navići se na pravilan položaj i figuru leve ruke veoma je važno u sviranju gitare. ono što sad (na početku) naučite teško da ćete ikad odbaciti i prihvatiti nešto drugo. otud i ideja da i oni budu obeleženi. kao što to nejčešće biva jer se na to malo obraća pažnja. Ni palaca nije ostao bez oznake samo što njegova nije brojčana. jedva nešto malo iznad. Naravno. Pored slika reči dobijaju mnogo više smisla. svoj broj. .

zato je dugo i bila deo ritam sekcije uz bubnjeve i bas. Ako vam ruka ne izgleda "lepo" dok svirate znajte da nešto nije u redu. zamišljena kao instrument na kome će se svirati akordi. Sviranje prstima Gitara je svojevremeno. To koliko ovo dobro i pravilno radite najbolji kriterijum će vam biti da li vas se sviđa kako vam ruka izgleda dok svirate. Odstupanja od pravila koja su malopre pobrojana shvatite kao lični stil sem ako odstupanja stvarno nisu velika. da vas ništa ne boli i da vam ruka ne zauzima neki neprirodan i neprijatan položaj. Vremenom. Desna ruka Da li svirati prstima ili trzalicom? Ovu dilemu rešava vrsta gitare i muzički žanr koji se svira. Kako tehnika sviranja prstima praktično predstavlja sviranje sa četiri trzalice u isto vreme postalo je sasvim moguće basirati i razlagati ostale tonove akorda ili svirati melodiju istovremeno ako ne čak i svirati sve tri stvari od jednom. Ako imate klasičnu gitaru sa plastičnim žicama rade prsti. Kažiprst ima skraćenicu I od španskog indice. ako imate električnu gitaru sa metalnim žicama onda se koristi trzalica a ako imate akustičnu gitaru sa metalnim žicama onda najčešće odlučuje vrsta muzike koja se svira. kada je napravljena. srednji prst M od medio i domali A od anular. . Dodao bih još samo to da je važno da vam je dok svirate udobno. U ovome vam još može pomoći gledanje u ruke drugim gitaristima (na TV-u) i njihovo imitiranje. Mali prst se ne koristi. Palac se na španskom kaže pulgar pa je zato dobio ime P. koji se koriste. harmoniju i bas. na gitari je počela da se svira i melodija a sviranje prstima je nastalo onda kada su muzičari poželeli da u isto vreme izvedu barem dve od sledeće tri stvari: melodiju. tačnije skraćenice. od toga kako ih zovu u Španiji.To bi bilo to. dobili su svoja imena. Četiri od pet prsta.

M i A trzaju prve tri žice i tako izvodi melodija. U svakom slučaju nema neke posebne filozofije. petoj i šestoj žici a da se sa prstima I. Najmanje razlike u tonu daje oblik trzalice koji je više prilagođavanje veličini ruke i želji muzičara a najviše razlike pravi materijal. Sviranje trzalicom Da l' postoji jedno 100. :) Ma ludilo koliko ih ima. tako se dobije najbolji ton. Ako zamenarimo da postoje identični modeli različitih proizvođača ipak postoji razlog zašto ih ima toliko. Sviranje prstima podrazumeva trzanje žica noktima. U takvim situacijama često se pribegava odtrzavanju vrhovima prstiju ili specijalnim naprstcima koji se navuku na prst i koji su tako napravljeni da je sa njima veoma lako svirati a prst ne dolazi u kontakt za žicom. Trzanje noktima je podnošljivo sve dok su u pitanju plastične žice.srpski P I M A palac kažiprst domali španski pulgar indice anular engleski trumb first finger (index) second finger (middle) third finger (ring) srednji prst medio Suština sviranja prstima jeste da se palcem sviraju basovi na četvrtoj. Žica se palcem trza odozgore a ostalim prstima odozdole. U zavisnosti od oblika. Toliko o vrstama.000 vrsta terzalica? Šta mislite. kada se svira po metalnim nokti se lako oštete. stavite ruku i prste u prirodan položaj i to je to. tvrdoće i debljine zavisi kakav ton će se dobiti. Tvrde trzalice se najviše koriste za brzu svirku a debele i male cepaju džezeri. materijala. Mekane i malo veće trzalice najčešće koriste oni koji sviraju akordaciju na akustičnim gitarama. Kako prste i ruku treba držati najbolje da pogledate slike. . one će to sigurno bolje objasniti od mene. Trzalica se drži između palca i kažiprsta svojim najoštrijim vrhom okrenuta prema žicama. Razlika je naravno mala ali nije nebitna. kako ih držati najbolje je da vas opet uputim na slike ali evo u najkraćem.

Nego. Evo kako se najprostije i najbukvalnije to radi.ceo stepen . da odredimo drugi. Ovo je u redu? Je l' tako? Sad kad smo došli do rasporeda stepeni između stupnjeva ovoj skali treba da dodamo tonalitet. Iako ova definicija zvuči neozbiljno i smešno ja sam je namerno formulisao baš ovako. čini mi se kao da sam sve rekao. treći. Sasvim retko u potezu učestvuje deo ruke od zgloba do lakta i to više radi teatralnosti ili u trenucima kada se gitarista. da vidimo. tako da kažem.polu stepen . C dur skala Krajnje je vreme došlo pa pre nego što se počne sa objašnjavanjem nekih komplikovanijih stvari i prvim praktičnim vežbama moram da vam objasnim šta je C dur skala. Poređate sve tonove od tona C (koji je tonalitet) pa na više i primenjujući raspored stepena tražite stupnjeve. .ceo stepen . Ma nije nego! Nije šija nego vrat.polu stepen. To bi bilo to.Žice se trzaju tako što se rukom "iz zgloba" radi gore-dole. četvrti i sve ostale njene stupnjeve. Da. Ako kažemo da je tonalitet ove skale C onda to znači da je prvi stupanj u ovoj skali ton C. Da li okinuti odozgore ili odozdole takođe nije sve jedno ali ćemo o tome drugom prilikom.ceo stepen . "izgubi". ili ako hoćete drugačije. Ono što karakteriše dursku skalu i što je čini različitom od neke druge jeste specifičan raspored stepeni između stupnjeva. Ako se sećate časa o stupnjevima i stepenima rekli smo da broj stupnja u nekoj skali odgovara rednom broju tog tona u skali a da su stepeni razmaci (intervali) izmedju dva stupnja.ceo stepen . U durskoj skali raspored je sledeci: ceo stepen . do kojih to podataka još treba da dođemo? Do ostalih tonova koji čine C dur skalu. baš tako. C dur skala je durska skala C tonaliteta. Sa ova dva podatka skala je potpuno definisana a ostatak stvari do kojih treba da dođemo je uzročnoposledičan.

Zbog toga ako svirate u prvoj poziciji sa petim pragom za kojeg niko nije zadužen nećete imati problema. Svi znamo da se. E baš zbog toga je C dur skala najspominjanija skala u muzičkoj teoriji i uopšte. D. Rekli smo da su to: C. Pozicije Pozicija objašnjava poziciju leve ruke. gitara štimuje sa razlikom od pet pragova. Tu pomaže samo obnavljanje većeg dela gradiva pravilnim sviranjem. a pritom je pitanje da l' ćete neke stvari koje ste već uvežbali ikad moći da prvo zaboravite pa nanovo uvežbate. Cela ova priča o pozicijama je jako povezana sa pričom o tome kako držati levu ruku. Pozicije i upotreba prstiju su pravilo koje se najčešće krši. domali na sedmom i mali na osmom pragu. H i C. G. F. Red u kojem su sitni brojevi označava kojim prstom koji ton treba odsvirati a zaokruženi rimski brojevi obeležavaju pozicije (na primer: pozicija VII znači da kažiprst ide na sedmi prag). pozicije su te koje su najčešće izložene prilagođavanjima i izuzecima. takozvani. Ljudi tu najviše greše iz neznanja. F. :) Malo smešno zvuči ali je stvarno tako. Sad mislim da vam je jasnije zašto sam se na onaj način poigrao rečima na početku ovog teksta. Šta ako svirate baš petu poziciju koju sam malopre spomenuo? Četvrti ili deveti prag ostaju nepokriveni. jer uvek možete da se snađete tako što ćete odsvirati praznu žicu. što znači da je skala do detalja definisana. zato sam ovo i spomenuo na tom času. a prsti i pragovi su u ovakvom odnosu: ako je kažiprst zadužen. D. Ogroman posao uzalud. U svim knjigama koje sam konsultovao piše da je mali prst taj koji popunjava prazninu zaduženjem i za osmi i za deveti prag. prstiju i. Kad neko kaže pozicija misli na položaj leve ruke. G. E. Ako ste baš ovako postavili prste. Svirati "slobodnim stilom" naizgled nije ništa strašno sve dok jednom ne naletite na neki čvor koji će da vam veže prste pa ćete prvo pomisliti da je tako nešto nemoguće odsvirati. A. Svirao sam kako bi mi šta palo na koji prst. recimo. za peti prag. onda srednji prst odrađuje posao na šestom. celi tonovi. A. . Pravo da vam kažem. izuzimajući jednu žicu. onda ste na petoj poziciji što se gleda po kažiprstu. Sigurno primećujete da nema nijednog tona sa povisilicom ili snizilicom i da su to sve. Po njima lepo možete da pratite promene pozicija. H i C...Posle ove razrade vidimo da C dur skalu čine tonovi: C. Glavni je princip da jedan prst treba da odradi ceo posao na njegovom pragu. Suština onoga na šta ukazuju pozicije jeste raspored upotrebe prstiju. Obzirom na to da je deveti prag šeste žice isto što i četvrti pete. ni sâm dosta dugo nisam znao da tu ima nekih pravila. Ali! Samo za kratko da se vratimo na tonove za koje se ispostavilo da pripadaju C dur skali. Šta znači dobro odrađen posao probaću da vam objasnim na C dur skali odsviranoj kroz dve i po oktave. Ruku na srce. dovoljno je pokriti samo jedan od ta dva praga. E. oblasti delovanja njenih prstiju i pomeranje leve ruke po vratu u zavisnosti od tonova koje treba odsvirati. navikavanjem na pozicije i korektne promene pozicija. Na ovaj način možete da dobijete skup tonova koji čini bilo koju skalu u bilo kom tonalitetu.

Dakle. Početak ove skale je jasan k'o dan. iako i meni po nekad izleti. to je u redu. U ovakve kompromise se upoštajte samo ako nema bolje rešenje. a na dole malog prsta. ali u koju poziciju? Konkretno ovde bi se prešlo u neku poziciju. zna se. tek treba preći u IX poziciju. srednji prst za osmi. kad se dođe do sedmog praga četvrte žice. onda sledi deseti prag pete žice odsviran domalim prstom. pa dvanesti prag odsviran malim.Probaću da po pitanju pozicija u narednom tekstu obradim svaki detalj datog primera. ali prstom broj dva. Osmi prag šeste žice jeste prvi ton koji se svira. . Ako se odsvira kao u primeru. menja se pozicija. iako je ispravnije od prethodnog. to bi trebalo da bude VIII pozicija. ne zna se koju. Možda ova digresija i nije toliko bitna. idući dalje na gore. domali za deveti i mali za deseti prag. Zabunu oko ove pozicije pravi to što kad bi ste nekome rekli da odsvira ovo baš po ovim pragovima mnogi će umesto domalim prstom deseti prag pete žice odsvirati srednjim. Bilo bi pogrešno odsvirati ovaj deo ovako: Bilo bi nekorektno rešenje koje sledi. Ovde još nije kraj. Oni što kažu da ide na dole posmatraju stvar fizički. a neki da ide na gore. Kad gitarista svirajući rukom i prstima ide ka telu gitare neki kažu da ide na dole. Praviti promenu pozicije kažiprstom je OK. pošto sada kažiprst stoji na njemu. Zapravo. Pravilo kaže da kada se ide na gore promena pozicije se izvodi duplom aktivnošću kažiprsta. samo sam hteo da kad sledeći put kažem nešto slično znate na šta sam mislio. i to je u redu (iako mu se daje nezahvalan posao) jer u VIII poziciji mali prst odrađuje i XI i XII prag. Lično sam pristalica ovog drugog principa. a oni što kažu na gore misle po notama. Sad valjda ako je i bilo više nema nesporazuma. Kreće se sa VII pozicije u kojoj je kažiprst zadužen za sedmi prag. U datom primeru promena pozicije pravi se na petoj žici između sedmog i osmog praga. Ovo namerno ponavljam kako ipak ne bi došlo do zabune.

samo da dodam još nešto. Ako znate ova pravila. sigurno ćete izabrati neko rešenje koje neće značajnije ugroziti vaš pravilno izgrađen prstored koji ste imali do tad. čak bi se na neki način moglo reći da je više teoretska nego praktična jer se radi o nazivima za pokrete koji se izvode desnom rukom dok se svira. Zašto ovo spominjem baš ovde? Pa downstroke i upstroke jesu činioci pikinga (jedna od sledećih lekcija) i kao takvi veoma važni ali. Upravo zbog toga gitara je "okrenuta" tako da je levoj ruci dato da odradi fizički deo posla (koji ona može da odradi) a da filing i artikulacija budu prepušteni desnoj. u pitanju je smer pokreta desnom rukom pri okidanju žice. I još nešto. a i da biste videli da se uzlazno i silazno ne mora kretati po istoj putanji. Za kraj. Gotovo da je neiscrpan u kombinacijama kako ga je moguće odsvirati (probajte šta bi se desilo ako bi u promenu pozicije išli odmah posle prvog tona). . Downstroke i upstroke Baš sam dugo razmišljao o tome kako bi se ovo moglo prevesti na srpski i nijedan. Nije ovo teška oblast. sem trenutka kada opet kažiprst kreće u akciju. Ne treba se zbog toga preterano uzbuđivati. iako se ide silazno (sledeći primer). pošto note tako traže. Ovaj primer je pokazni i njegov cilj je samo da vam pokaže šta je pravilno. Retko kad je neku celinu moguće odsvirati stoprocentno pravilno. sem nekih banalnih prevoda mi nije pao na pamet. ovo o čemu sam ovde pričao je preteško da bi ste to sad radili. Inače.Nadalje sve se dešava kako treba. Ja ne znam kako vi ali ja sam se bezbroj puta zapitao kako to da dešnjaci sviraju gitaru tako da leva ruka odrađuje veći deo posla. Ovaj primer sam izabrao iz još dva razloga. iako je po tom pitanju piking veoma striktan. Stvarno sam se to dugo pitao ali kada sam saznao za neke stvari sve mi je bilo mnogo jasnije. postoje situacije kada je od prizvuka koji želi da se postigne bolje/potrebno odstupiti od pravila i odsvirati baš jedan a ne onaj drugi. brzini pokreta ili veštini nego u mnogo boljoj kontroli osećaja. Razlika između ruke kojom se koristite češće i ruke koju ređe koristije nije u snazi.

potez koji se izvodi dok se svira trzalicom. virtuoznosti. To je možda. . rasporedom i redosledom ova dva udarca. Cela stvar je toliko prosta da ne može biti prostija i cela caka je u tome da se napravi razlika s koje strane je žica okinuta. downstroke je. Ovaj znak i znak za upstroke videćete ovde. Njegove mane jesu da je malo slabiji od DS-a i da se s njim ne može savršeno kontrolisati intenzitet okidanja ali on ima i svoje vrline. Znati razliku između downstroke-a i upstroke-a preduslov je za shvatanje pikinga koji se upravo time bavi. Ima situacija kada se trzaji nižu ds .us . Izvodi se desnom rukom uz pomoć trzalice i to na taj način što se žica odtraz pokretom ruke na dole. Kako ne biste posle na silu svoju svirku prilagođavali ispravnom načinu sviranja preporučujem vam da o ovome od početka vodite računa i tako sebi uštedite mnogo muke. Downstroke u slobodnom prevodu znači: trzaj na dole. Downstroke se u notama obeležava oznakom koja je nalik fudbalskom golu čija je prečka deblja od stativa.us. ponekad je potrebno izvesti baš US jer on ima specifičnu boju tona. Upstroke Za upstroke važi ista priča.ds . međutim. ova dva znaka se retko zapisuju ali onda kada to treba uraditi iznad note se crta znak koji je nalik latiničnom slovu V. Downstoke-om se možda bolje kontroliše snaga okidanja. zatim u još nekim časovima i u vežbama. Evo ga primer za downstroke. Za kraj ovog teksta imam još nešto da kažem.Downstroke Pre svega. kao i upstroke. Onda kada postoji dilema potezi se zapisuju u note. a sigurno je da je snažniji od US-a. efektnosti itd. Konkretno ovde je zapisano da je odsviran ton G na petom pragu četvrte žice na taj način da je trzalica sa gornje strane prešla preko žice i na taj način je naterala da zatreperi. Kao što rekoh. Ovaj primer kaže da je ton G sa petog praga četvrte žice izveden trzalicom potezom ruke na gore.ds .us ... što on u najbukvalnijem smislu to i jeste. Saznali smo šta je i kako se izvodi a sad da vidimo kako se zapisuje. On se isto izvodi trzalicom ali tako da se potez rukom pravi na gore. Pozicija i piking veoma su važni i bilo bi dobro da vam je to uvek na umu jer bez njih nema dobre tehnike pa samim tim ni brzine. Ono zbog čega se oni ne unose stalno jeste činjenica da se raspored ovih poteza može predpostavit skoro sa stoprocentnom sigurnošću pa ih nema svrhe zapisivati.

Drugi ton je h (prazna druga žica). Ove vežbe na praznim žicama i jesu i nisu važne. Pre svega. nepritisnuta ni na jednom pragu) i to e . Znači. polunaglašen. nešto kao rukovanje. naglašen. trzalicom na dole. Ono što ove vežbe treba da postignu kod vas jeste da ukapirate da je pravilan pristup od starta veoma važna stvar i da ako sada ne krenete sa greškama otvarate sebi mogućnost da jednog dana postanete dobar gitarista. oznake za upstrike i downstrike (za one koji sviraju trzalicom) a i teze i arze su zapisane. Šta treba da odsvirate moraćete da počnete da čitate iz nota (i tablatura). kažiprst (I). On je nenaglašen a izvodi se srednjim prstom (M) ili potezom trzalice na gore. Ja sam. Probajte radeći ove vežbe da se naviknete na gitaru. ako sviramo prstima svaki prst "pokriva" po jednu žicu a ako sviramo trzalicom povezujemo dva tona u jedan pokret i naravno vodimo računa o naglašavanju. Vežba 1 Kao što sam rekao. Posle tri potpuno identična takta dolazi četvrti takt u kom se svira ton e u trajanju cele note (četri otkucaja) i to A prstom (domalim) ili potezom trzalice na dole. Kada je sviranje trzalicom u pitanju ovde obratite pažnju! Kako posle ovog tona nema više trzanja bilo je logično da se zadnja dva tona iz trećeg takta i ovaj ton nadovežu i izvedu jednim pokretom desne ruke na dole ali sa tri trzaja. Ali! Nemojte se opuštati ili likovati. takt je četiri četvrtine. Treći ton je g (prazna treća). oznake za sviranje prstima (za one koji sviraju prstima). Kao što je važno od početka imati pravi pristup kada je rad prstiju u pitanju tako u domen pravog pristupa spada i shvatanje da su note ono što je apsolutan standard i da bez njih nema ozbiljnog rada. Polako ali sigurno zapisi će ostajati bez nekih oznaka sve dok na kraju ne budu ostale samo note. sledeće vežbe neće biti ni približno objašnjene kao ova. ipak objasniću i rečima kako se ona izvodi. One najviše služe kao neka vrsta upoznavanja sa instrumentom. Ako kojim slučajem nešto još uvek nije jasno tu je i snimak koji možete da preslušate. Kad kažem da nisu važne mislim da ih ne treba shvatiti preterano ozbiljno i uvežbavati ih do savršenstva jer to nije njihov cilj. Setite se narodne izreke: "Lakše je naučiti nego muku odučiti!" U ovoj i u još nekoliko narednih časova vežbe će biti zapisane i u notama i u tablatura sa svim mogućim oznakama. Možda one i nemaju neku preteranu svrhu ali su ipak bitne. I četvrti ton je opet nenaglašeno h koje se isto izvodi M prstom ali ako se svira trzalicom onda je potez na dole. u ovim vežbana zapisane su sve oznake koje su vam potrebne. Pored nota tu su i tablature. ovako detaljna objašnjenja privilegija su prve vežbe. Prvi takt je podeljen na četiri tona od kojih svaki ima trajanje po jednu četvrtinu. On je. i za one koji sviraju prstima i za one koji sviraju trzalicom. svoje bavljenje gitarom počeo "divljim" stilom koji mi je posle zadavao dosta glavobolje. Ako ste prethodne tekstove pročitali iako ste barem nešto zapamtili sa izvođenjem ove vežbe ne biste smeli da imate problema. na žalost. Izvodi se ili domalim prstom (A) ili potezom trzalice na gore. Za početak to će biti vežbe na praznim žicama. Zato molim/zahtevam da se preterano ne oslanjate na tablature.Vežbe na praznim žicama Sada kada su objašnjeni svi osnovni pojmovi i kada je obrađeno sve što je potrebno za praktične vežbe počinjemo i sa njima. Prvi ton je ton E (prazna prva žica. 2 1 1 2 1 . kao prvi u taktu.

Vežba 2 Takt je šest osmina. treća. M i A ili se vezuju po tri tona u pokret u jednom pravcu. ako se svira trzalicom. Vežba 3 Još jedan četvoročetvrtinski takt. U igri su prazna šesta. Čini mi se da je teže izvesti je prstima nego trzalicom. polunaglašena je svaka četvrta a nenaglašene su sve ostale. naglašeni. I. Naglašena je prva osmina svakog takta. polunaglašeni i nenaglašeni tonovi. Svega ima pa zbog toga a i zbog neobičnih preskakanja žica ova vežba je od ove tri najteža. Svaki takt ima šest osminskih otkucaja i na svaki otkucaj svira se po jedan ton. Učestviju sve (prazne) žice. druga i prva žica. . svi prsti. potezi na gore i dole. Koriste se sva četri prsta P.

treća na prazno ton G. U ovom akordu učestvuju još i prazna i treća žice. Odsvirati ova tri tona na bilo koji način i u bilo kojoj kombinaciji znači odsvirati ovaj akord. međutim nadam se da vam ni jedna neće biti preteška. Ako ćemo iskreno. Dijapazon akorada koji treba da znate da bi ste sebe nazvali gitaristom je mnogo veći. Boga mi. Nemojte da brinete o tempu. Danas su na tapetu tri akorda: C dur. Obradićemo ih po u jednoj poziciji a kako se grade ćemo. da ostavimo po strani. Da pređemo na stvar. verujte mi na reč. E i G. čujete. Peta žica na trećem pragu daje ton C. Ako vam ne ide da vežbe odsvirate onako brzo kao na snimku nije ništa strašno. tako da kažem. C dur Akord: C dur čine tri tona: C. dozvoljene kombinacije spada i ponavljanje nekog od ova tri tona. u ovom trenutku to je prednost.x32010 . Svirajte ih stalno u krug. četvrta na drugom ton E. C . čak mislim da vam to neće uspeti iz prve. nije dovoljno znati ni sve akorde iste prirode a drugih tonaliteta. on je ovde najmanje bitan.Ove praktične vežbe zamišljene su tako da ih prvo shvatite. Prva vežba bi trebalo da je najlakša a sledeće po malo teže. Sad da vidimo na koje sve načine ovo šematski može da se primaže i zapiše. Sad da vidimo koja žica daje koji ton (ovo možete da pogledate i na stranici "Tabela nota na gitari"). Kada gitara već ima šest žica zašto to ne iskoristiti? Je l' da? Pored toga što ćemo pribeći "triku" sa ponavljanjem tonova iskoristićemo još jedan fazon i što je više moguće tonova odsvirati na praznim žicama. Ako "prošišate" brzinu još bolje. Sviranje takozvanih "praznih" akorada ima i prednost i manu ali. nemojte preterivati. nisu one baš toliko važne. drugi prst (srednji) se stavi na drugi prag četvrte žice a treći prst (domali) na treći prag pete. za sada. C dur koji ćemo ovom prilikom da probamo svira se tako što se prst broj jedan (kažiprst) leve ruke stavi na prvi prag druge žice. Takvi akordi ne samo što su lakši za učenje i uvežbavanje nego lepše i zvonkije zvuče. Slične vežbe možete sami izmisliti i vežbati ih zajedno sa ovim. U. A mol i G dur. druga žica na prvom pragu daje ton C i prva žica prazno daje E. Dok ne postignete kakvu-takvu brzinu tempo usporite onoliko koliko vam odgovara pa ga ubrzavajte opet po vašoj volji. zapamtite i odsvirate. Da vidimo kako ti izgleda predstavljeno crtežom na vratu gitare. Osnovni akordi I akordi su došli na red ali to što ćemo ovaj put raditi i obraditi tri najpoznatija akorda ne treba da znači i ne znači da je potrebno i dovoljno znati samo njih.

Ovaj akord ima jednu nezgodaciju koja se javlja u mnogim akordima i za koju verujem da će vam praviti izvesne probleme. treća ton A. takozvani. C i E. Pored ovih žica sviraju se još prazna peta i prva. srednji . ne koristi. Ovde možete i da ga čujete. Da bi se ovaj hvat izveo potrebno je prvi prst staviti na prvi prag druge žice. otvoreni akord jer se u njemu koriste i prazne žice.C Evo i fotografije koja prikazuje kako bi odprilike leva ruka trebala da stoji dok se izvodi ovaj akord. drugi na drugi prag četvrte žice i treći prst na drugi prag treće. kao i u prošlom akordu. Malo je frka "zgužvati" dva prsta u želji da se na istom pragu pritisnu dve susedne žice. Peta žica daje ton A. A mol koji je ovde predstavljen takođe je. A mol A mol čine tonovi A. druga C i prva žica daje ton E. Šesta žica se u ovom. Da vidimo sad koji ton daje koja žica. Obzirom da je sve jedno gde ćete u okviru polja pritisnuti žicu. četvrta daje ton E. S vremenom ćete se već navići da pravilno izvedete ovaj hvat kako treba a do tada možete da se poslužite jednim trikom.

i šeme vrata gitare. Ako neka žica ipak šušti postoje dva razloga zbog kojih se to dešava: prstom niste dovoljno jako pritisnuli žicu pa ona ne vibrira kako treba ili prstom dodirujete neku od susednih žica pa je prigušujete. Klikom na bilo koju od ove dve slike možete da čujete kako zvuči akord. nije ključ uspeha u mojim objašnjenjima nego u tome što je stvar izuzetno prosta. Prikaz akorda koji sledi i koji će od sada pa na dalje biti primenjivan u ovoj školi gitare sastoji se od zapisa akorda notama i tablaturom. to će i onako doći s' vremenom. Ako i dokačite šestu žicu ništa strašno jer . Svojim značajem su se toliko nametnuli da bi bilo greška ne objasniti prvo njih. Ono što je stvarno bitno. da ponovim. C dur. Tako ima više mesta pa je prstima komotnije. šest žica. jeste da hvat držite pravilno i da vam ni jedan ton ne šušti. nekoliko pragova i to je to. Onaj deo od praga na kom je pritisnuta pa do gornje kobilice "ne svira" pa s njim možete da radite šta vam je volja a bilo bi najbolje da ga iskoristite za pravljenje mesta prstu koji je veći od razmaka između dve žice. Stvar bi trebalo da je jednostavna. Ako postoji bilo kakav prikaz uvek je napravljen tako da bude dovoljno jasan i da ne pravi dileme.prst pomerite ka prvom polju (ali i dalje u okviru drugog polja) a domali prst ka trećem. A mol i G dur koji su ovde prikazani su stvarno osnovni akordi bilo koji instrument da je u pitanju. žica vibrira od praga koji je pritisnut pa do donje kobilice. G dur Da probamo ovako. Brzina menjanja akorada u ovom trenutku nije važna. Sumnjam da ste posle onih detaljnih objašnjenja za C dur i A mol pogrešili. Gledajući u sliku na kojoj je prikazan G dur ispričajte sami sebi ono što bi ste inače na ovom mestu pročitali da nema ovog malog testa. Konkretno: ako vam se ne čuje dobro četvrta žica dok svirate G dur i to zato što je dodirujete drugim prstom. Ja sam svoj deo posla završio. Postoje četiri plus jedan prst. na vama je još da ove hvatove uvežbate do te mere da možete da ih uhvatite tako da vam se sve žice čuju. Dok ovo radite trebalo bi da imate jednu pojedinost na umu. prst pomerite ka šestoj žici. Crvene tačke u ovoj šemi prikazuju tonalitet a crne tačke ostale tonove. Međutim.

Možda jesu osnovni i najčešće se koriste ali to nikako ne znači da treba naučiti samo njih. što znači D. . Svira se prvih pet žica a sa prva tri prsta se pritisnu žice H2. Posle svih dosadašnjih objašnjenja mislim da više nije potrebo da "davim" kako se hvata koji akord i prepuštam vam da se sami snalazite sa što manje mog teksta. Osnovni akordi . Malo će da vam bude tesno dok se ne naviknete. Ovaj akord će vam uvek zvučati visoko jer mu je osnovni ton najdalje od najnižeg tona na gitari. Prvo D nalazi se tek na petom pragu pete žice ili na praznoj četvrtoj. Čine ga prvi. najverovatnije vam je nešto promaklo i tu leži razlog neshvatanja. sa velikom rezervom. Ovo koristite kad god imate problem. A dur A dur. Nema veze.II Evo još jedne stranice sa osnovnim akordima.taj deo žice ne treperi a ne treperi jer je pritisnuta trećim prstom na trećem pragu. Hvat koji ovde objašnjavam koristi kao bas (osnovni ton) praznu četvrtu žicu. Ako vam ipak ovo sve nije jasno i teško se snalazite preporučujem vam da se na kratko zaustavite sa napredovanjem i obnovite gradivo koje ste već prošli. Hm! Da li reći osnovni akordi? Ajde da ih nazovemo tako ali samo pod uslovom da se to shvati. F# i A. __ i __. kao što sam to na već nekoliko mesta napomenuo. treći prag druge i drugi prve žice. Ionako piše na slici koja prikazuje akord. treći i peti stupanj A dur skale a to su __. III i V stupanj D dur skale. Raspored prstiju je prikazan na slici. Tu si još tri tona: drugi prag treće žice. D dur D dur je akord kojeg čine I. G3 i D4. sve na drugom pragu.

. U ovom akordu videćete da prvi prst uopšte nije upotrebljen. Zašto kada je moguće isto ovo izvesti i sa prstima 1 i 2 a ne prstima 2 i 3? Iz više razloga. Ovo kaže iskustvo i to ćete i sami primetiti kad počnete da aktivno koristite ovaj akord. E mol Ovde moram na kratko da se ubacim i pojasnim jednu caku (ako je to prava reč) ali to radim ne da bih objašnjavao ono što mislim da više ne treba i što sam rekao da više neću objašnjavati nego da bih ukazao na to kako pri sviranju gitare treba razmišljati. G# i H. pa drugi (srednji prst) i tako redom. III i V E dur skale. Znam da te mrzi ali stvarno mislim da bi bilo korisno da naglas izgovoriš raspored prstiju po žicama i pragovima koji si pročitao sa ove šeme.E dur E dur. Primetili ste sigurno da su u svim akordima koji su do sad objašnjeni korišćeni prsti po svojim brojevima. Uvek se prvo koristio prvi prst (kažiprst). Drugo: na ovaj način je ruka u boljem položaju za hvatanje sledećeg akorda ma koji on bio. I. znači: E. Prvo: i pored toga što se retko sviraju akordi E dur i E mol odmah jedan posle drugog i to se dešava a posle E dura lakše je samo skloniti prvi prst nego premeštati sve prste.

Zašto ovoliko insistiram na tome da se shvati sličnost? Zato što uz pomoć malo logike i poznavanja teorije sebi znatno možete olakšati pamćenje hvatova. ili ako bi ste na prvi prag stavili kapodaster (pomagalo pri sviranju koje pritiska sve žice na odabranom pragu). bla. često se koriste. trebao da se zove "Osnovni akordi . Najzad. karakteristični i. Akord je sazvučje tonova i može se odsvirati na bilo kom instrumentu a hvat je karakterističan položaj ruke i prstiju na gitari. žica a ostali prsti se koriste za dobijanje potrebnog akorda. Kakvi su to "Bare" hvatovi i koja je fora u njima? Pre nego objasnim ovo samo bih hteo da razjasni razliku između akorda i hvata. ustvari. Samo naizgled ove dve stvari su iste. A i C. Ako to nije slučaj obnovite časove o tome kako se grade akordi. F dur Akord F dur čine I. U slučju E dura i nultog praga taj ton je bio ton E. Gitare sa drugačijim štimom imaju svoje hvatove baš kao što svoje imaju neki drugi instrumenti poput: mandoline. Identičnost rasporeda pritisnutih žica lakše ćete prepoznati ako zamislite da se vrat gitare zavrsana između drugog i prvog praga a ne između prvog praga i glave gitare. III i V stupanj F dur skale a to su tonovi F. ako su u pitanju hvatovi za gitaru. sigurno ćete uvideti sličnost.ton E. Ove teoretske stvari više neću ponavljati i objašnjavati jer bi to trebali da znate na pamet. Za F dur i prvi prag to je ton F. Iz ovoga se veoma lako zaključuje da ako istim ovim rasporedom prstiju uhvatite hvat na petom pragu dobijate dur čiji je tonalitet ton koji . ono što je najvažnije. tačnije na gornjoj kobili. pa je imalo smisla imenovati ga po vrsti hvata: "Bare hvatovi". Ono što je meni u vezi sa ovim akordom veoma interesantno jeste njegova sličnost sa načinom na koji se hvata akord E dur objašnjen u času "Osnovni akordi . ili većina.II".Bare hvatovi Ovaj čas bi.. a F duru je osnovni prag I a E6 žica na prvom pragu daje ton F. Evo primera: ako je i za E dur i za F dur bio bitan ton koji daje E6 žica dok se svira taj hvat onda to znači da će taj ton biti bitan i za akord koji se dobija postavljanje hvata na bilo koji prag. U bare hvatovima se odgovarajuće zasvučje tonova postiže tako što se prvim prstom (kažiprstom) pritisnu sve. tamburice itd.III" ali su hvatovi koji su u njemu opisani veoma specifični. Bla.. Razlikuju se u toliko što je E duru osnovni prag 0 (tako da kažem) i ton koji daje E6 žica na prazno . Pogledajte taj E dur pa ovaj F dur. znači tonalitet. bla.

To je zato što onaj značaj koji je za E i F dur imala E6 žica preuzima A5 žica. Stvarno nije lako savladati tehniku pritiskanja svih žica jednim prstom tako da se tonovi na svim žicama čuju pravilno. Ako vaš odgovor bude glasio: "Pogledaću posle. samo dok vam hvat ne "uđe u prste". pa čak i oni sa najmanje iskustva. Nekome ko je dobro savladao F dur mogle bi pasti dve stvari na pamet. S nekim stvarima nema zezanja. Opet je u pitanju tonalitet. Zato ne očekujte da će vam ovo poći za rukom "iz prve". To je dokaz da problem nije prevelik i da će vam za ovo trebati jedva malo više vremena nego obično a ako i posle dužeg vremena baš svaki ton nije savršen ne očajavajte jer će stvar s vremenom "leći na svoje". Možda malo komplikovano za objašnjavanje ali je stvar veoma prosta. Da vidimo kako se to hvata H dur. H dur Nije bitno da li ćete odgovor na pitanje: "Koji stupnjevi koje skale čine akord H dur i koji su to tonovi?" dati tako što to već znate na pamet ili ćete to od negde pročitati ali ga dajte sada. Hm! Ovde moguće da će biti malo problema.daje E6 žica na tom pragu. Prva je da H dur može da se uhvati tako što će se držati hvat kao za F dur ali ne na I nego na VII pragu. A dur na prazno daje ton A a H dur na drugom pragu ton H." mislim da vaša sistematika rada nije dobra i preporučujem vam da o njoj još jednom dobro razmislite. . Ipak. U ovom slučju za primer je uzet onaj hvat koji ličI na A dur. koriste bare hvatove. Ovog momenta. Za peti prag je to ton A što znači da je to A dur. Ako ponovo pogledate A dur videćete da u njemu ne učestvuje šesta žica. problem nije neprebrodiv jer svi gitaristi. a druga je da ovaj H dur liči na A dur na isti način na koji F dur liči na E dur. Oba razmišljanja su ispravna.

Prelaz iz C dur u F dur. Jeste malo čudno ali šta je tu je. Ovaj način nije nepravilan ali ja bi vam preporučio da kažiprstom hvatate samo prvih pet žica jer tako jagodicom pritiskate onaj ton koji je ustvari tonalitet tog akorda. Sedmice su akordi koji se grade iz durskih skala i čine ih I. Iako se ovo ne može smatrati pravilnim nije tragično odsvirati ga ovako jer se po tome kako ovo sazvučje tonova zvuči u podsvesti slušaoca ton G nepogrešivo predpostavlja. zvuče tako jer su na takav način i odsvirane. drugi na drugi prag žice D4 a treći i četvrti na treće pragove žica G3 i A5. III. Kako je iz ovog položaja ruke mnogo lakše iz C7 (x-3-2-3-1-x) preći u F dur koji se na skraćen način svira u rasporedu x-3-3-2-1-x niko se ne trudi da C7 odsvira kao x-3-2-3-x-1 i doda taj ton G. Po šemi koja je prikazana videćete da u ovom akordu nema tona G. mora se znati još dosta toga. da bi se kompletiralo znanje. H dur možete hvatati tako što ćete sve žice pritisnuti kažiprstom na drugom pragu. U čemu je štos? Ton G je peti stupanj C dur skale i koji god akord C tonaliteta da odsviramo ton G se u njemu nalazi (sem alterovanih akorada koji su priča za sebe pa ne bih o ovome ovde). mnogi početnici pored dura i mola nauče i po neku sedmicu alii se tu zaustave. U pitanju je jedini izuzetak pa ga nije teško zapamtiti. Ovo je jedina nelogičnost. E. Ovo namerno ističem jer je ovo česta pojava. . To je glavni razlog zašto sve pesme u njihovom izvođenju zvuče siromašno i pojednostavljeno. ulepšava se ubacivanjem akorda C7 udarac pred F. u nazivima akorada. Razlog nastanka ovog i ovakvog hvata i akorda nije ničija želja za mangupiranjem nego praktičnost. Bio bi mnogo ozbiljniji nedostatak neodsvirati ton E jer se bez njega ne zna da li je akord dur ili mol.7 Do sada smo u časovima o osnovnim akordima pričali o duru i molu ali daleko od toga da je tu kraj priče. Obzirom da se zovu sedmice logično bi bilo za očekivati da ih čine sedmi stupnjevi ali to nije tako. Ustvari! Da prekratimo priču o pravilnosti. C7 akord čine: I. G i Hb. Znati ovih nekoliko glavnih hvatova za ove akorde jeste veoma važno ali pored njih.U ovom bare-u ima jedna "zvrčka" na koju bih vam skrenuo pažnju. nekompletan. Ovaj akord postaje ispravan ako ga nazovemo C7 (no 5). Prvi prst ide na prvi prag H2 žice. ovakav kakav je. kao što rekoh. ako se ovako može nazvati. ili ne odsvirati Hes bez kojeg bi smo dobili čist dur. V i bVII stupanj C dur skale što znači da ga čine tonovi: C. Ustvari. Do duše. Osnovni akordi . sniženi sedmi stupnjevi. Od "čistih" sedmica grade se majevi. koji je u modernim kompozicijama izuzetno čest. Na ovaj način se "vidi" šta svirate. III. sa ostala tri prsta pritisnuti četvrti prag a otrzati samo prvih pet žica. V i sniženi sedmi stupanj. C7 Ovo je jedan od najčešćih hvatova za ovaj akord i zato sam se odlučio da predstavim baš njega iako je ovaj akord. Čine ih.

Sedmi stupanj D dur skale je ton Cis a obzirom da sedmicu čini sniženi sedmi stupanj ton Cis je razrešen u C. A i C. A5 žica se svira prazna. Fis. Na ovaj način se postiže da ta sedmica bude izražena jer se smatra da najviši ton u akordu ima posebnu čujnost kod slušaoca. Ton G je u sazvučju ovih tonova najviši kako i treba da bude. Cis. I ovde bi na jednu stvar da ukažem. Obratite pažnju na ovaj ton C. Najbolje da ovo probate sami jer je moguće da će na vas ovo ostaviti neki drugi utisak. A7 A7 . H2 i e1 se na drugom pragu pritiskaju prvim prstom a bez obzira što je e1 već pritisnuta srednjim prstom se drži na trećem pragu. G3. . U sviranju akorda učestvuju prve četiri žice. Iako prvi prst drži četri žice ne radi se o bare hvatu.D7 Klasičan D7 akord sa pripadajućim tonovima D. Od svih primera na ovoj strani ova sedmica je najpravilnija. E i G. D4. Međutim. na jednu stvar bih samo na kratko da se osvrnem. Međutim to po nekad nije ono što se želi postići pa se drugim hvatovima istog akorda neki drugi ton stavlja kao najviši čime se postiže da sedmica zvuči "mekše". Čisto da ne bude zabune.A. Kažiprst ide na prvi prag druge žice a srednji i domali na druge pragove prve i treće žice.

" probaću opisno da vam objasnim kako se hvata ovaj akord. lako se hvata.. Hvata se isto kao i E dur s tim što se koristi i mali prst da bi se odsvirao ton D na drugoj žici.. .ovaj prst ovde. Treći prst može. iz te pozicije lako se hvataju drugi akordi.. drugi prst preuzima zadatak prvog a treći drugog.E7 E sedam.. sniženi sedmi stupanj nije najviši ton u sazvučju. H7 H sedam u ovoj poziciji je. ovaj ovde.. a i ne mora da se sklanja ali sam ja prikazao hvat u kojem je domali prst sklonjen jer u bare varijantama ovog hvata prvim prstom se drže sve žice. Nije teško. Ajde probajte sami da kažete koji tonovi ga čine ali da ne čitate sa donje skice. najlepši akord koji se svira na gitari.. Da ne bih opet ko papagaj ponavljao: ". iako se samo jedna žica svira na prazno zvuči "otvoreno". po mom ukusu i mišljenju. Nije skraćen.

To su tonovi: C. U pitanju je obrtaj ovog akorda. Tačnije. drugim i trećim prstom se pritiskaju prvi pragovi žica A5. . bIII.molskih sedmica (m7). bIII. četvrta i peta žica a prvim. Pomeranjem ovog hvata uz i niz vrat gitare mogu se dobiti molske sedmice drugih tonaliteta a kao osnovni ton se uzima onaj ton koji svira prag pritisnut kažiprstom na E6 žici.Osnovni akordi . U ovom hvatu trzaju se druga. da ton C nije u basu. Najniži ton je ton Hes pa bi se ovaj akord mogao (ili trebao) zapisati kao Cm7/bH. V i bVII stupanj C dur skale. To ćete primetiti i po broju primera ovih akorada. D4 i H2. Isto kao i durska sedmica. samo je treći stupanj snižen da bi akord bio molski.m7 Dominantni septakordi (7) mnogo su popularniji akordi od malih molskih septakorda ili kako ih drugačije zovemo . V i bVII stupanj. Gm 7 Gm7 iz ovog primera je karakteristični bare hvat za ovaj akord. Ono što ćete primetiti u ovom hvatu jeste da osnovni ton nije najniži ton u sazvučju. Cm 7 Cm7 čine I. G i Hes. treća. Es. Grade se iz durskih skala a čine ih I.

Gitara. nalaze se I. a ne uz pomoć muzičke teorije. III. C maj U Cmaj akordu. To je moj utisak. G i H. rekao bih da ih ja doživljavam kao akorde koji su isti ko dur. V i VII stupanj C dur skale a to su tonovi C. Ovo mi možda ni nebi palo na pamet da napišem da se nisam setio stvarno velikog broja osnovnih hvatova za maj akorde. III. Ona kaže da se majevi grade iz dursakih skala i da su oni sazvučje I. Međutim. Ovaj hvat mislim da vam neće biti veliki problem da posle samo nekoliko pokušaja uhvatite kako treba. V i VII stupnja. usudio bih se reći. E. Hvatova za durske i molske trozvuka možda ima podjednako ali u svim ostalim akordima kao po pravilu ima više hvatova za dureve nego za molove što se moglo primeti i na primeru molskih sedmica kojih imam znatno manje nego durskih. . kao što sam malopre rekao. ako vam bare hvatovi predstavljaju problem i ovaj hvat koji sam prikazao "pije vodu".Osnovni akordi . samo malo oplemenjeni. kao da je prilagođenija durskim nego molskim akordima. a da vidimo ipak šta kaže teorija.maj Kada bi me neko zamolio da opisno objasnim majeve. Teža varijanta ovog hvata je da prvim prstom pritisnete prvih pet žica i u sazvučje uključite i ton G koji će se pojaviti na trećem pragu prve žive.

D i Fis.G. ako budete hvatali takve hvatove. H. . U ovom hvatu bare neće biti jedini problem. biće bolje da prve tri žice držite trećim prstom. Ako je ovo izvan naših mogućnosti možete treću i četvrtu žicu pritisnuti drugim i trećim prstom a petu žicu pritisnuti četvrtim prstom ali vam ja preporučujem da se oko ovog hvata ipak malo potrudite i uvežbate na ga prikazan način jer smatram da je to dobat zalog za budućnost. Biće malo frke oko lomljenja drugog prsta na krajnjem zglobu. D maj Slična priča kao maločas. Ovaj hvat bi bilo lakše uhvatiti prvim prstom ali ako ovaj akord budete "šetali" kroz vrat prvi prst će vam trebati za pritiskanje četvrte žice.G maj G maj . Čak.

A. Ako ovaj akord odsvirate trzanjem desne ruke odozgore (od četvrte žice ka prvoj) tonovi se ređaju baš tim redosledom.A maj I od ovog hvata možete graditi ostale akorde pomeranjem hvata niz vrat ali u tom slučaju teško da ćete upseti da pritisnete petu žicu. Ova "pravilnost" je. Podsetite se: maj čine I. III. . C i E. U primeru F maj-a to su tonovi: F. F maj I od ovog hvata. kao i od mnogih. možete napraviti hvat koji ćete pomerati niz vrat gitare. V i VII stupnja durske skale. veoma retka kod gitarskih hvatova. Do duše u tim hvatovima osnovni ton neće biti najniži ton u sazvučju (to će biti obrtaji) ali to nije toliko tragično. Ono što ovaj hvat posebno karakteriše jeste činjenica da su tonovi poređani baš onako kako se akord gradi. U tim slučjevima odustanite od držanja pete žice jer se u prve četiri nalaze svi potrebni tonovi koju čine maj. koliko sam ja primetio.

G dim . bIII. Odatle proizilazi da C dim. ili C0 čine C. Kako u dim akord ulaze I. Skala ovog akorda ima stalan raspores stepena . Dimovi su jedini akordi koji nemaju dursku i molsku varijantu ali to nije jedino što ih karakteriše. III. primetićete da četiri tonaliteta imaju iste tonove koji ih čine a ti tonaliteti su baš oni tonovi koji čine jedan dim. po stupanj ipo. sniženi III. I bE dim čine isti tonovi. Na primer: C dim čine tonovi: C. Ne dajte se zbuniti. C dim Teorija kaže da dim akorde čine I. bG i bbH. Ges. V i VII i svi parni: II. bV i bbVII durske skale.Osnovni akordi . tačnije I. VI i VIII podjednako udaljeni. III. sniženi V i dvostriko sniženi VII stupanj durske skale. Isto tako i bG (F#) i bbH (A) dim čine isti tonovi. Meni lično su nepoznanica i nikako baš skroz da ih skapiram ali znam da umeju žešće da "čučnu". imaju rumunsko poreklo i koji sem oznakom "dim" mogu da se obeleže znakom "0". IV.dim Dimovi su akordi koji. Heses praktično jeste isto što i A ali teoretski nije i morate ga prihvatiti kao takvog.stepen. polustepena pa ispada da dim skala ima devet stupnjeva i da su svi neparni: I. V i VII stupanj dim skale. bE. Es i Heses. kako sam čuo.

sedmica itd. molova. Naime. kao što i naziv kaže. Zvuči simpatično i nemam ništa protiv ali mislim da je dobro znati i njegov pravi naziv. F dim F dim čine: F. često koriste ali su ipak manje poznati od dureva. Ces i Eses. Još neki akordi .I U ovom tekstu biće prikazani. Des i Fes.G dim čine tonovi: G. D sus4 (no3) Ovaj akord oni koji ne znaju kako se grade akordi zovu: "onaj akord isti kao D samo još dodaš mali prst". još neki akordi koji se.. As. ovaj akord se zove Dsus4. Prvi deo će se baviti hvatovima do 5. Pored ova tri prsta koja ovako držana čine klasičan D dur malim prstom se pritiska prva . Hes. a drugi do 12 praga. Lekcija će imati nastavke I i II. drugim prstom se drži prva žica na drugom pragu a trećim prstom druga žica na trećem pragu. prvim prstom se drži drugi prag G žice. takođe. U prikazanoj kombinaciji D žica se svira na prazno.

A. ili slična.G7 . Malopre kada sam nabrajao tonove koje "svira" ovaj hvat nigde nisam spomenuo ton Fis. trećeg i petog stupnja D dur skale a njima je dodat i četvrti stupanj. A i G kao četvrti stupanj. . Ova. učestvuju tonovi: D. da sad ne nabrajam pojedinačno.žica na trećem pragu. to znači da u zasvučju tonova tog hvata nema trećeg stupnja. Baš zbog tog G u basu sam s početka i mislio da je u pitanju G dur. Akord Dsus4 se sastoji od prvog. na H2 žici ponovo D i na e1 žici ton G. Kako ovde nema trećeg stupnja ispada da "priroda" ovog akorda nije određena ali se u praksi on uvek tretira kao durski. na žici G3 ton A.F Hm7-5 . znači da se svira taj akord ali sa naznačenim tonom u basu. Sećate se da od trećeg stupnja zavisi da li je akord dur ili mol.(no3). Naziv akorda koji u sebi ima oznaku "kroz" pa neki ton. Čim se prepozna pesmu nije teško odsvirati. Gledano po D dur skali ti tonovi su D. I stvarno! Tog tona u ovom hvatu nema. Jeste istina da bi peta žica nepritisnuta dala ton A kojeg već ima u akordu i da nebi bilo nepravilno odsvirati ga ali akord bez njega zvuči mnogo lepće. Međutim. Odmah se primeti da je prva e1 žica pritisnuta na dva praga. Bez obzira što u ovaj akord ide ton A nepreporučujem vam da svirajući ovaj hvat okidate sve žice. C i G u basu. na originalnim snimcima pesama mi je ovaj deo uvek zvučao mnogo lepše nego kada bih ga ja odsvirao sve dok jednog dana nisam seo da dobro preslušam o čemu se radi i ukapirao da muzičari umesto G dura sviraju Dm7/G. U ovom hvatu. Zašto? Naravno da nije neophodno držati žicu na dva praga jer pritiskanje praga bliže donjoj kobilici nema nikakvog uticaja ali se ovaj akord najčešće svira kao jedna vrsta ulepošivača D dura i kao takvog ga je najlakše odsvirati na ovaj način. To je razlog zašto se u oznaku akorda dodaje i . Dakle. Fis. F. D m7 / G Malo iskusniji svirači sigurno će prepoznati veoma čest harmonsi raspored: Dm . D mol sedam kroz G je običan D mol sedam ali sa G u basu.Cmaj . Kada se odsvira ovaj hvat na žici D4 se dobije ton D.E. fraza se obično javlja u pesmama zabavne muzike.

gubljenjem tona Gis u sazvučju izgubi određenost po svojoj prirodi (da li je dur ili mol) i dobija ton D što ga čini sedmicom.dur. Ovaj akord možete da "skratite" za prvu i drugu žicu jer se na njima dobijaju tonovi kojih već ima što zavisi od vaćih želja i potreba. To je u redu jer E dur čine I. Gis. Gis. F. Okidaju se sve žice pa se. C. Gis i H. III i V) dodaju još sedmi stupanj (što ga čini maj-em) i povišeni XI stupanj. H i E. pomera se treći prst sa drugog praga četvrte na drugi prag treće žice. tonovi E. Po tome se zaključuje da u Esus4 idu tonovi: E. I ovde je u pitanju sus4. Fmaj+11 je akord koji se gradi na taj način što se duru (I. drugi na drugom pete i treći na drugom pragu četvrte žice. H i E daju akord E7sus4. F maj add+11 Ovo je opet jedan od akorada koji se često svira u kombinaciji sa E durom. III i V stupnja durske skale sa dodatim IV stupnjem.sedmi i C . E . III i V stupanj E dur skale a to su tonovi: E. promenu visine tona na dve žice pa se na četvrtoj žucu umesto tona E "čuje" ton D a na trećoj umesto tona Gis "čuti" ton A. A. drugi na trećem pragu pete i treći na trećem pragu četvrte žice. Hvata se isto kao i E dur na prvoj poziciji s tim što se kompletan raspored prstiju pomeri za jedan prag dalje od gornje kobilice.E 7 sus4 (no3) Ovo je takođe jedan od akorada kojim se ulepšava neki drugi akord. H i A. Da prvo vidimo šta se dešava sa E durom. isto kao malopre u primeru D i Dsus4. Dakle. D. dakle radi se obrtaju. kao što rekoh. Akord sus4 se gradi od I. E. H i E. Primetite da je ovaj akord po tonalitetu F a da je najniži ton E.povišeni jedanesti stupanj. Ova promena izazivas da dobijanjem tona A akord postaje sus4. Prvi prst je na prvom pragu treće žice. A. Kada se iz E dura prelazi na hvat koji objašnjavam. H. Razlika je u tome što se kod akorda E7sus4 jedan od prsta sklanja sa žice na kojoj se nalazi i prelazi na drugu pa tako dolazi do promene visine tona na dve žice. Svirajte ga naizmenično sa E pa ćete to primetiti i sami. Ovaj hvat daje tonove: E. Takvo pomeranje izaziva. Često se koristi u španskoj mužici. Prvi prst je na drugom pragu treće žice. . H. gledano od E6 ka e1 dobijaju tonovi: E. Redom: F. A i C .

C. svoj puni raskoš.mol. Svaki akord izkombinovan iz belih dirki.sedmica. F. Šteta. sniženi III . G. Hm7-5 = H. U H tonalitetetu to su tonovi: H.Dm G . Ova pesma i ovaj harmonski raspored su fantastičan primer za priču o paralelnim akordima i harmoniju uopšte. Pogledajte: Am = A.celih nota. G = G. C. Još neki akordi . Sve cele note. D. H. Pogledajte pesmu "I Will Survive". E. E. Potrudite se da ga zapamtite.ovde ne ide čisti peti stupanj jer akord ima oznaku -5 i sniženi VII stupanj .E. Dm = D. Fmaj = F. Harmonija ide: Am .Esus4 . Za kraj. F. dobrodošao je u pesmama čiji je tonalitet C dur ili A mol. Ako neko zna priču o paralelnim akordima ili je pročitao taj tekst na ovom sajtu sigurno će lako skapirao zašto je ovaj akord ovoliko značajan. A. kao što malopre napomenuh. on sem toga što je primer svoje vrste izuzetno lepo zvuči i ako kojim slučajem probate da ga zamenite nekim drugim akordom sigurno ćete izgubiti na lepoti pesme koju izvodite. jer tek sa njim harmonija postiže.Hm7-5 . A itd.H m7 -5 Akord Hm7-5 čine I. da ne kažem . Međutim! Nemojte pomisliti da je kod ovog akorda stvar samo u teoriji. A.Fmaj .Cmaj .II . Cmaj = C. Ono namerno naglašavam jer primećujem da ga dosta čak i iskusnih gitarista ne zna i ne koristi. E. D. F i A. sniženi V . H. E.

Dadd9 uhvaćen na ovaj način zvuči lepše nego kada se za njega koristi neki drugi hvat . tačnije. III.to je prvi razlog. A i H. . Upravo ti tonovi se "čuju" kada se uhvati ovaj hvat. Ovaj akord i način njegovog hvatanja možda nisu često u uoptrebi i ne spadaju među one koje treba prve naučiti ali sam ga ovde svrtstao iz ličnih razloga. III i V stupnja durske skale plus VI stupanj. To su tonovi: E. Kažiprst pritiska sve žice na sedmom a domali i mali prst drže petu i šestu žicu na devetom i desetom pragu. D add6 Šestice su durski kvintakordi sa dodatom sekstom što znači da se grade od I. H. a drugi je da se po njemu vidi šta je bas. Fis. raspored prstiju imate nacrtan na šemi. a smatraju se osnovnim i treba ih među prvima naučiti. međutim. V. 7. Otuda i oznaka (no5) na kraju imena akorda. Često se koristi i svuči rokerski. sniženi VII stupanj E dur skale a dodaje se i IX stupanj.. mol.ovde će biti objašnjeni svi oni akordi i hvatovi koji nisu dur. D i Fis. tonalitet akorda.Kao što u prvom nastavku ovog časa rekoh . Lako se hvata i nije neki problem naviknuti se na njega. Ako volite tu vrstu muzike sigurno će se pojaviti među prvih sto pesama koje ćete naučiti da svirate. hvatanjem ovog akorda na ovaj način izvode se samo četiri tona pa ton H kao peti stupanj E dur skale nedostaje. Hvat je u suštini bare. sem ako u pitanju ne budu bile balade.. E 7 add9 (no5) Ovo je takođe jedan od mojih omiljenih hvatova ali to nije jedini razlog zašto je ovde objašnjen. U E7add9 idu I. Gis. Zato trećeg nastavka neće biti pa će svi ostali akordi za koje budem mislio da su važni biti ubačeni ovde. U slučaju tonaliteta D to su tonovi: D.

Čine je: I. Gis. Ono što ovaj akord čini stvarno zanimljim jeste taj ton Fisis koji teoretski gledano jeste povišeni IX stupanj E durske skale ali se praktično može posmatrati i kao sniženi X stupanj a sniženi deseti je. znači #Fis što je jednako Fisis. H. zakucavanje je u pitanju. Nema tona H pa akord ima oznaku (no5). Jedan od najčešćih fazona koji se koristi. kao što rekoh. Taj gitarski virtuoz i genije koristio ga je tako skladno i toliko često da ga svi sad zovu po njemu. H. Samo pre toga da dodam da ga u tablaturama obeležavaju sa ho.dur. Prvi ton (peti prag treće žice) osvirate tako što stavite prst broj jedan (kažiprst) i trznete. III. Drugi ton (sedmi prag treće žice) izvodite tako što bez ponovnog otrzavanja trećim prstom pritisnete žicu na sedmom pragu. Gis. Da vidimo kako se to koristi taj čekić. D i Fisis. zato se ova tehnika i zove "čekićanje" ili ti hammer on.mol. D i Fisis. sniženi III stupanj u akordu .E 7 add+9 (no5) Akord E7add+9(no5) ima svoj nadimak koji je zasigurno nebrojeno puta popularniji od njegovog zvaničnog imena. Hammer on je tehnika sviranja gitare koja se izvodi zakucavanje prstima leve ruke. Dakle. U pitanju je durska sedmica sa dodatim povišenim devetim stupnjem. Sam potez treba uraditi dovoljno brzo da ne priguši ton koji traje (zato ovo zovu čekićanje). . isto što i sniženi III stupanj. Setite se: III stupanj u akordu . sniženi VII i povišeni IX stupanj. D i Fisis. Ako se ovo izvede kako treba udarac po žici kao da izazove pojačanje vibracija pa se sve to zajedno čuje kao novi ton. V. Gis. U ovom hvatu se "sviraju" samo četiri tona i to E. ako se zanemari oktava. Iako je novi ton sasvim jasan veoma lako ga je razaznati među otrzinam tonovima jer ima karakterističan prizvuk. Evo primera tona sa dvostrukom povislicom. To su tonovi: E. Još jednom: E. Nadimak mu je: "Hendrixov akord". Zašto ovo napominjem? Zato što sazvučje tonova koje daje ovaj hvat ima i drusku i molsku karakteristiku pa baš zbog tona zvuči izauzetno interesantno. Ipak. i pored toga on je durski. Najbolje da prokomentarišem sledeći primer. Ovaj povišeni deveti stupanj nije ton G nego Fisis jer je deveti stupanj E durske skale ton Fis pa povišeni IX stupanj nije G nego povišeno Fis. U ovom primeru ho-om povezana su dva tona.

Ako.Ovde je stvar ista sem što se stvar ponavlja dvaput. Ovde je ustvari odviran klasičan hammer on samo je prva nota toliko kratka da je to prosto zanemarljivo. Čak joj ni trajanje (uvek se crta kao osmina) ne ulazi u ukupan zbir nota u jednom taktu. Udarac treba opaliti malo jače tako da žica i bez predhodnog treperenja zavibrira (počne da proizvodi ton) dovoljno jako da se razlika u jačini nota ne primeti. Prvi ton se izvodi trzanjem a drugi i treći bez. Fazom možda jedva da je malo teži za izvođenje ali ništa strašno. naiđete na ovakvu oznaku nemojte se zbuniti. . Ipak i taj ton se čuje. Ovaj sam primer stavio čisto da ne bi došlo do zabune i da bi sve opcije bile obrađene. Ovde se drugim prstom (kažiprstom) kuca po trećoj žici i to po sedmom pragu. Kad budete pročitali o čemu se radi skapiraćete da je stvar zapravo veoma prosta. i kada.

Pull off je samo izveden dvaput i to je to.Pull off Pull of je ništa manje korišćena tehnika od tehnike hammer on čak veoma često idu zajedno. Ovde se treći prst kojim je odsviran prvi ton naglo skloni sa žice pa nastavi da su čuje ton sa petog praga. "kratki" pull off čuje nešto slabije ali nešto lepše. . Zato ćete na ove po-ove tu i tamo u po nekom solu naleteti a na ho-ove ovog tipa sasvim retko. Dobro! Ovde već i sami predpostavljate o čemu se radi. Oznaka mu je po Prvi ton (sedmi prag treće žice) se isto otrzava ali se drugi (peti prag treće žice) postiže sklanjanjem prsta s žice. Obratite pažnju. kao u sličnom primeru sa hammer on-om. Ovde se drugi ton ne izvodi pritiskanje nego odpuštanjem. radi o klasičnom pull off-u gde je prvi ton izveden skroz kratko. Pull of je totalno suprotan od hammer-ovanja. Ovde se opet. čini mi se. Možda je jedina razlika u tome što se. kada se izvodi pull off žica se pritiska na dva mesta na dva različita praga jer posle sklanjanje prsta koji svira prvi ton prst koji svira drugi ton već mora da stoji tamo gde mu je mesto.

tačnije odmah posle hammer-ovanja žica se pull-uje. Ovaj primer možda i nema takvu važnost da bi zaslužio specijalno objašnjenje ali mislim da bi bilo zgodno još jednom podsetiti na začkoljicu da iako se izvode tri tona žica okida samo jednom. . Ovde su hammer on i pull off zalepljeni .E ovo je situacija na koju ćete veoma često da nailazite.

Evo osnovnog položaja C dur skale na gitari kroz jednu oktavu. A. Odnos tonova koji čine skalu je ono po čemu se prepoznaje da li je skala molska.H . Celu priču o skalama objašnjavaću na primeru C dur skale. E.C - * * * * * * E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--| H|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--| G|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--| D|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--| A|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--| E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--| Na ovoj slici predstavio sam vrat gitare (samo do XII praga jer se odavde ponavlja) i sva mesta na kojima se nalaze tonovi koji pripadaju C dur skali. Po pravilu počinju i završavaju se istim tonom.D . e H G D A E * * |-----|-----|-----|-----|-----| |-----|-----|-----|-----|-----| |-----|--A--|-----|--H--|--C--| |-----|--E--|--F--|-----|--G--| |-----|-----|--C--|-----|--D--| |-----|-----|-----|-----|-----| 2 4 1 2 4 1 3 4 e|---------------------------H|---------------------------G|------------------2--4--5--D|---------2--3--5-----------A|---3--5--------------------E|---------------------------- Kroz dve oktave. C dur skalu čine C. D. F. pa dalja proširenja ne bih dodatno obrađivao. G.E . e H G D A E * * * * |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--H--|--C--|-----|-----| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--G--|-----|--A--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--D--|-----|--E--|--F--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|--G--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|--D--| 2 4 1 2 4 1 3 4 1 3 4 2 4 1 2 e|-----------------------------------------------7--8--H|----------------------------------------8--10--------G|------------------------------7--9--10---------------D|--------------------7--9--10-------------------------A|----------7--8--10-----------------------------------E|---8--10---------------------------------------------- Preko (skoro) celog vrata. H i C. . koji skali daje tonalitet.Skale Skale su nizovi tonova sa određenim odnosom izneđu njih. Oni koji znaju pozicije ukapiraće zašto je prstomet baš ovakav. ali je i ovo samo po sebi individualna stvar.F . Skalu karakterišu tonalitet i njena priroda.A . durska ili neka treća. e H G D A E C 1/1 1/1 1/2 1/1 1/1 1/1 1/2 . Ovo je moguće još proširivati. Međusoban odnos između tonova napisan je odmah ispod.G .

Ko je jednom nešto uvežbao kako ne valja zna koliko je teško izbiti to iz prstiju. Ovu treću kombinaciju najbolje da prosviravate tako što će te ova dva navedena dela jednostavno slepiti (hoću reći.itd. bez ponavljanja najvišeg i najnižeg tona po istom principu kao u predhodna dva slučaja). Ne samo kad je C dur ili neka druga skala u pitanju nego je štos ne naučiti pogrešno.* * * * * * * e |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|-F--|-----|--G--| H |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|-C--|-----|--D--| G |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----| D |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----| A |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----|-----|-----| E |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----|-----|-----| 2 4 1 2 4 1 1 2 4 1 1 3 1 1 2 4 1 2 4 e|-------------------------------------------------------------12--13--15--H|---------------------------------------------10--12--13--15--------------G|----------------------------------9--10--12------------------------------D|--------------------7--9--10--12-----------------------------------------A|----------7--8--10-------------------------------------------------------E|---8--10-----------------------------------------------------------------4 2 1 4 4 3 1 3 1 1 4 2 1 4 4 2 1 4 2 e|---15--13--12-------------------------------------------------------------H|---------------15--13--12--10---------------------------------------------G|-------------------------------12--10--9----------------------------------D|------------------------------------------12--10--9-----------------------A|-----------------------------------------------------12--10--8--7---------E|-------------------------------------------------------------------10--8--- Na ovaj način možete da razradite sve skale koje su vam poznate. A prirodni mol (koji je paralelan) i jednu skalu koja je po malo izmišljena G 7 (durska skala sa sniženim sedmim . Osnovna razlika između pijanista i gitarista je u tome što pijanista kada nauči C dur skalu automatski je naučio da svira i C Jonski modus (koji je identičan). lako će te ga izvesti i za dve oktave. Ovde je prstomet. 2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2 1 4 2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2 e|--------------------------------------------------------------------------------H|--------------------------------------------------------------------------------- G|------------------2--4--5--4--2-----------------------------2--4--5--4-2--------D|---------2--3--5-----------------5--3--2-----------2--3--5-----------------5-3--A|---3--5-----------------------------------5--3-5--------------------------------E|--------------------------------------------------------------------------------. Skale možete vežbati svirajući ih uzlazno pa silazno u krug bez ponavljanja najvišeg i najnižeg tona. odnosno postavljanje i pomeranje pozicija vrlo važno i treba ga se pridržavati. Primer koji sledi je izveden samo u slučaju sa jednom oktavom. Dobra pozicija značajno će vam olakšati posao. Za vežbanje bih mogao da vam preporučim par ideja.

i da malo prosviramo solaže. Gitarista koji je naučio C dur skalu ne može pošteno ni A prirodni mol da odsvira. sve je bilo u redu.stepenom. Učestvovao sam na nekom sešnu i pošto smo svi na bini bili različitih žanrovskih opredeljenja bilo nam je teško da nađemo stvari koje svi znamo. Kad je saksofonista sišao sa bine. . on je nikad ni ne nauči. ali zato nema potrebu da napamet uči. onako bez vokala. a duvači su ostali skoro do kraja. stvar sam krenuo iz Fis. recimo. dovoljno je samo da pomeri ruku. jer rad prstiju na gitari ne prepoznaje tonalitet. Dis dur skalu. Epilog. Gitarista kad nauči C dur skalu naučio je da svira durske skale svih tonaliteta. ni dan danas ne znam zašto (obično ga sviram iz A). pa je neko predložio da za početak odrmamo jedan rock 'n' roll. pa mi je tek onda bilo jasno zašto kad smo svirali zajedno nisam u njegovoj svirci ništa neobično primetio. Posle jedno pola godine video sam tog tipa na TV-u kako svira sa nekim jazz orkestrom. Zbog tog nepoznavanja stvari evo šta mi se jednom desilo. Posle dve ili tri stvari ispao sam iz tima jer je bilo još gitarista na redu. takođe paralelna). Čim u startu nema potrebe. Što se mene tiče. Čovek zna znanje. Pijanista koji bi hteo da solira uz E dur pratnju mora napamet da zna tonove koji čine odgovarajuću skalu i da ima veštinu u prstima. Poznavanje teorije je kod njih preduslov. Ja sam počeo stvar. Zamislite samo koliko se jadnik namučio da svira kroz skalu u kojoj ima šest povisilica ili crnih dirki (ko zna kako se sviraju duvački instrumenti zna u čemu je problem. a i drugi mogu da naslute). odmah mi je prišao i pitao me jesam li normalan i znam li odakle sam krenuo onaj rock.

Sviranje u koracima Sviranje u koracima. i tako u krug.. (1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6).. (1-3) (2-4) (3-5). [ Meni ] . Princip sviranja u koracima je. Koraci: (1-3) (2-4) (3-5)... je odličan način da steknete rad prstiju. (1-2-3) (2-3-4) (3-4-5).. naviknete se na pozicije i dobijete na brzini i rutini.. (1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5). Neka skala provučena kroz korake može poslužiti i kao deo nekog sola bez ikakve dorade jer ovaj trik zvuči efektno kad se brzo odsvira.. odabrati neki korak.. Za primer uzeta je durska skala u C tonalitetu a vama preporučujem da i kroz druge skale uradite korake. kao što mu i ime kaže. Ovo će vam sigurno biti jasnije kada vidite i čujete primere. kako ga zove jedan moj poznanik. pomerati ga za po jedan stepen i ponavljati ga redom uzlazno pa silazno...

.. [ Meni ] .(1-2-3) (2-3-4) (3-4-5).

. . [ Meni ] (1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5)...(1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6)..

[ Meni ] .

.. . [ C5 ] Klasičan rif Zbog svog neodređenog karaktera tezgaroši ga najčešće koriste kada moraju da se snalaze u trenutku. Iako je ovde konkretno najniži ton G. Da napomenem još jednom da je ovo isključivo lična opservacija.Rifovi Rifovi ili power chord kako ih često zovu u stranoj literaturi zapravo uopšte nisu akordi. zar vam ne liči na molski bare hvat skraćen za hvatanje kažiprstom preko svih žica? Ovo bi trebalo da ide u prilog mojoj teoriji da ovaj rif ima blagi molski prizvuk. maj.. Pogledajte ovu kombinaciju sa desetog praga.. mol sedmica. ali ne osećaju prirodu akorda (dur. kvintu spustimo za oktavu dobijemo takođe rif. Oni se sastoje samo iz dva tona. što je nedovoljno. sedmica. Naravnu ovu teoriju nije teško oboriti. prepoznaju tonalitet. akord uvek čine najmanje tri tona. Za rokere se već zna zašto ga koriste. [ C5 ] Obrtaj rifa Ako rifu koga čine osnovni ton i kvinta.). mol. tačnije njegov obrtaj (ako i za rifove možemo da kažemo da imaju obrtaje). ali često mi se dešavalo da kad neke rifove pretvaram u ozbiljnije harmonske forme baš ova kombinacija preraste u mol. ovi rifovi su u C tonalitetu.

[ C3 ] Skraćeni dur Dur bez petog stupnja. .[ Cm ] Skraćeni mol Mol bez petog stupnja.

[ C6 ] Skraćena šestica Kad C6 akordu uklonimo sve tonove sem osnovnog i VI stupnja koji ga karakteriše dobijemo ovaj rif. [ C-5 ] Skraćeni umanjeni dur Prvi + sniženi peti stupanj. [ C+5 ] Skraćeni prekomerni dur Prvi + povišeni peti stupanj. .[ C4 ] Skraćena četvorka Prvi + četvrti stupanj.

C7. Interesantno je još i to da ovi skraćeni oblici akorada čine dobro poznat rock 'n' roll krug. C6. C6. po istom principu možemo da dobijemo i skraćenu sedmicu.[ C7 ] Skraćena sedmica Kao i skraćenu šesticu. C7. C5. C6. Probajte: C5. C6. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->