O DUŽNOSTI GRA ANINA DA BUDE NEPOSLUŠAN

i drugi eseji

Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov

Naslov originala Henry David Thoreau Civil Disobedience and Other Essays

NAPOMENA

Mada je tokom života bio relativno malo poznat, danas se smatra da je Henri Dejvid Toro (1817–1862) jedna od centralnih figura ameri ke misli i književnosti. Njegovo najpoznatije delo, Valden ili Život u šumi (Walden; or, Life in the Woods, 1854) ostaje upe atljivo, ali ipak neostvareno zalaganje za jednostavnost i promišljenost u svakodnevnom životu; ono i dalje pleni ljude koji su svesni razlika izme u ideala i stvarnosti u kulturi okrenutoj ka materijalnom. U knjizi koju imate pred sobom sabrana su etiri Toroova najpoznatija eseja. „O dužnosti gra anina da bude neposlušan” može se povezati sa Toroovim protivljenjem Meksi kom ratu (1846–1848), kao i sa injenicom da je Toro tokom jedne no i bio pritvoren zato što je (u znak protesta) odbio da plati glasa ku taksu. Taj esej, prvobitno zamišljen kao govor, ovde se objavljuje u obliku koji je imao u prvom izdanju, u asopisu Aesthetic Papers (1849), gde se pojavio pod naslovom „Otpor gra anskoj vlasti”. Sadašnji naslov prihva en je kada je to delo ponovo objavljeno u posthumnoj zbirci Jenki u Kanadi, sa lancima protiv ropstva i o reformama (A Yankee in Canada, with Anti-Slavery and Reform Papers, 1866); nije jasno odakle taj naslov poti e. „Molba za kapetana Džona Brauna (Brown)” proistekla je iz jednog klju nog doga aja borbe protiv ropstva: oružanog prepada na Saveznu oružarnicu u gradu Harpers Feri u Virdžiniji (sada u Zapadnoj Virdžiniji); prepad je vodio abolicionista∗ Džon Braun kome je namera bila da podigne veliki ustanak robova. Taj esej sadrži govor koji je održan samo dve nedelje nakon Braunovog neuspelog poduhvata 16. oktobra 1859. i ponovljen nekoliko puta pre Braunovog pogubljenja 2. decembra iste godine. Tekst je preuzet iz antologije Eho Harpers Ferija (Echoes of Harper’s Ferry) koja podržava Brauna i koja je objavljena po etkom 1860. „Šetanje” se ovde objavljuje prema prvom, posthumnom izdanju u broju asopisa The Athlantic Monthly iz juna 1862, a „Život bez principa”, prvi put objavljen u istom asopisu oktobra 1863, poti e iz Toroovih obimnih dnevnika i otkriva individualistu i ljubitelja prirode koji se može uo iti i u Valdenu. Ta dela, napisana u opuštenijem i manje zajedljivom tonu od Toroovih politi kih spisa, obuhvataju poetske aluzije kao i originalne stihove, a pokazuju i interes autora za strane jezike i književnosti.

Abolicionizam je bio pokret za ukidanje ropstva u SAD (prim. prev.)

O DUŽNOSTI GRA ANINA DA BUDE NEPOSLUŠAN

Od sveg srca prihvatam moto: „Najbolja je vlada koja najmanje vlada”, i voleo bih da vidim da se to ostvaruje brže i sistematski. Kad se taj princip sprovede, dobija se nešto u šta tako e verujem: „Da je najbolja vlada koja ne vlada.” A kad ljudi budu spremni za to, ima e takvu vladu. U najboljem slu aju, vlada je korisno sredstvo, no ve ina ih je obi no nekorisna, a ponekad su sve nekorisne. Prigovori protiv postojanja stalne vojske mnogobrojni su i ozbiljni, i zaslužuju da prevagnu, a ti isti prigovori mogu se upotrebiti i protiv postojanja stalne vlade. Stalna vojska je samo produžena ruka stalne vlade. Vlada – u stvari, samo oblik koji je narod izabrao da vrši svoju volju – podložna je zloupotrebi i kvarenju pre no što narod uspe da deluje kroz nju. Pogledajte sadašnji rat sa Meksikom, delo relativno malog broja pojedinaca koji se koriste vladom kao oru em, jer, pre svega, narod ne bi pristao na takvu meru. Šta je današnja ameri ka vlada – samo tradicija, mada skorašnjeg datuma, koja nastoji da se prenese na potomstvo nedirnuta, a svakog trenutka gubi svoj integritet. Ona nema vitalnost i snagu jednog jedinog oveka, jer pojedinac je može savijati po svojoj volji. Za narod je ona neka vrsta drvene puške, a ako je ikad upotrebe kao pravu jedan protiv drugog, sigurno e se raspasti. No, zbog toga nije manje potrebna, jer ljudi moraju imati neku komplikovanu mašinu i slušati njenu buku da bi zadovoljili svoje predstave o vladi. Vlade na taj na in pokazuju kako se s uspehom može podvaljivati ljudima, ak i kako oni sami sebi podvaljuju za spostveno dobro. Moramo priznati da je to izvrsno. Ova vlada nije nikada ni im pomogla neki poduhvat, samo ga je revnosno zaobilazila. Ne uva slobodu zemlje. Ne sre uje stvari na Zapadu. Ne obrazuje. Sve što je postignuto u injeno je zahvaljuju i osobinama svojstvenim ameri kom narodu, a postiglo bi se i više da mu vlada nije ponekad smetala. Vlada je sredstvo pomo u kojeg ljudi pokušavaju da jedan drugog ostave na miru i, kao što je re eno, kad je najefikasnija, ona ostavlja na miru one kojima vlada. Da trgovina i promet nisu elasti ni kao guma, nikad ne bi uspeli da savladaju prepreke koje im zakonodavci stalno stvaraju, i kad bi ovek sudio o tim ljudima samo po posledicama njihove delatnosti, a ne delimi no i po njihovim namerama, zaslužili bi da budu svrstani u istu grupu sa šteto inama koje kvare železni ke pruge, i da budu kažnjeni istom kaznom. Govore i prakti no i kao gra anin, za razliku od onih koji sebe nazivaju protivnicima svake vlade, ne tražim odmah da ne bude nikakve vlade, ali tražim odmah bolju vladu. Neka se svaki ovek izjasni kakva bi mu vlada ulivala poštovanje, pa e to biti korak bliže da se takvo što postigne. Kad je vlast u rukama naroda, prakti ni razlog što je ve ini dopušteno da vlada za duži period nije u tome što je ona, najverovatnije, u pravu, niti što se to manjini ini najpravi nije, nego što je fizi ki ja a. Ali vlada u kojoj ve ina još odlu uje ne može biti zasnovana na pravdi ak ni onoliko koliko ljudi shvataju pravdu. Zar ne može postojati vlada u kojoj o tome šta je pravedno, a šta ne odlu uje ve ina, ve savest? – u kojoj ve ina odlu uje samo o onim pitanjima na koja se može primeniti pravilo efikasnosti? Mora li gra anin, ma i na trenutak ili u najmanjoj meri, da prepušta svoju savest zakonodavcu? emu onda svakom oveku savest? Treba da budemo prvo ljudi, pa tek onda podanici. Poželjnije je negovati poštovanje pravde no zakona. Jedina obaveza koju imam pravo da prihvatim jeste da uvek inim ono što smatram ispravnim. Istina je kad se kaže da korporacija nema savesti, ali korporacija savesnih ljudi jeste korporacija koja ima savesti. Zakon nije nikada inio ljude ni trunku pravednijim, a poštuju i ga, ak i dobronamerni se svakodnevno stavljaju u službu nepravde. Opšti i prirodni rezultat preteranog poštovanja zakona jesu kolone vojnika, pukovnika, kapetana, kaplara, redova koji marširaju preko brda i dolina u ratove, protiv svoje volje, protiv svakog zdravog razuma i savesti, zbog ega je marširanje zaista naporno i izaziva lupanje srca. Oni dobro znaju da je prokleta rabota u kojoj u estvuju, svi su oni miroljubivi. Pa šta su onda oni? Ljudi? Ili male tvr ave i magacini u službi nekog bezobzirnog oveka na vlasti? Posetite mornaricu i posmatrajte jednog mornara, oveka kakvog može da napravi ameri ka vlada, ili šta ona može da napravi od oveka pomo u svojih mra nih veština – samo senku koja podse a na ljudsko bi e, oveka živog i u stoje em stavu opremljenog za pogreb, i ve , moglo bi se re i, sahranjenog pod oružjem uz pogrebnu pratnju, iako se, možda: „Ni doboš ne u, ni pogrebna pesma, Dok telo mu spuštamo u raku,

Nijedan vojnik ne ispali metak u znak pozdrava Nad grobom našem junaku”. Veliki broj ljudi služi državu, uglavnom ne kao ljudi, ve kao mašine, svojim telima. Oni su stalna vojska, milicija, policija, naoružani gra ani i kompanija. U ve ini slu ajeva nema slobodnog izražavanja mišljenja, ili moralne odgovornosti, nego se spuštaju na nivo drveta, zemlje i kamenja, a možda se mogu od drveta praviti ljudi koji e isto tako poslužiti cilju. Takvi ne izazivaju ve e poštovanje no ljudi od slame ili šaka ubreta. Njihova je vrednost kolika i konja i pasa. A ipak, takve obi no smatraju dobrim gra anima. Ostali, ve ina zakonodavaca, politi ara, pravnika, ljudi na položajima, služi državu, uglavnom, glavom, a kako retko prave moralne distinkcije, služi e avolu, nenamerno, kao bogu. Veoma mali broj, a to su heroji, rodoljubi, mu enici, reformatori u pravom smislu i ljudi služe državu i saveš u, i zato joj se, uglavnom, i opiru, a ona postupa s njima kao sa neprijateljima. Mudar ovek e biti koristan samo kao ovek i ne e pristati da bude „glina” da „zapuši rupu da ne u e vetar”, nego e to ostaviti svom prahu: „Suviše sam visokog roda ne ija svojina da budem, Drugi po važnosti Ili koristan sluga i oru e Bilo kojoj suverenoj državi na svetu”. Ko se potpuno stavi u službu svojih bližnjih, ini im se nekoristan i sebi an, a ko se delimi no posveti bližnjima, proglašavaju ga dobrotvorom i ovekoljupcem. Kako dolikuje oveku da se ponaša prema današnjoj ameri koj vladi? Odgovaram da on ne može imati veze s njom a da se ne osramoti. Ni za trenutak ne mogu priznati tu politi ku organizaciju kao svoju vladu, jer je istovremeno i vlada robova. Svi ljudi priznaju pravo na revoluciju, to jest pravo da se otkaže poslušnost vladi i da joj se pruži otpor kad njena tiranija ili efikasnost postanu neizdrživi. No gotovo svi kažu da današnja vlada nije takva. Smatra se da je takva bila vlada u vreme revolucije 1775. Ako neko ho e da mi kaže da je to bila loša vlada zato što je oporezivala neke strane proizvode u svojim lukama, najverovatnije je da ne u dizati veliku galamu zbog toga, jer mogu bez te strane robe: sve mašine imaju neku falinku i možda je to protivteža zlu koje ine. U svakom slu aju, veliko je zlo dizati prašinu zbog toga. Ali kad falinka stvori svoju mašinu i kad su ugnjetavanje i plja ka organizovani, onda, kažem, nemojmo više podnositi takvu mašinu. Drugim re ima, kada šestinu stanovništva naroda koji je preuzeo na sebe da bude pribežište slobode sa injavaju robovi, a celu jednu zemlju neopravdano osvaja i pokorava strana vojska, i name e joj vojni zakon, mislim da za poštene ljude nije rano da se pobune i dignu revoluciju. Tu dužnost ini neodložnijom injenica što ta opustošena zemlja nije naša, nego je naša osvaja ka vojska. Pejli (Paley), autoritet za mnoge u pitanjima morala, u svom poglavlju o „Dužnosti pokoravanja gra anskoj vladi”, svodi sve gra anske dužnosti na probita nost i kaže:„sve dok je to u interesu celog društva, to jest, sve dok se postoje oj vladi ne može pružiti otpor ili se ona ne može promeniti a da se pri tom javnost ne dovede u nepriliku, volja je božja da se postoje a vlada poštuje, i nikako više”. „Ako se prihvati ovaj princip, opravdanost svakog pojedina nog otpora svodi se na izra unavanje opasnosti i nezadovoljstva, na jednoj strani, i mogu nosti i cene da se to ispravi, na drugoj.” To e, kaže on, svaki ovek za sebe da proceni. No ini se da Pejli nije nikad razmišljao o slu ajevima na koje se ne može primeniti zakon probita nosti, kad jedan narod ili pojedinac moraju po svaku cenu u initi ono što je pravo. Ako sam neopravdano istrgao dasku iz ruku davljenika, moram mu je doturiti pa makar se sam udavio. Po Pejliju, to bi bilo nezgodno. A u tom slu aju izgubi e život neko ko se mogao spasti. Ovaj narod mora prestati da drži robove i ratuje s Meksikom, pa makar ga to stajalo opstanka. Narodi se u svojoj praksi slažu sa Pejlijem. No misli li iko da država Masa usets u sadašnjoj krizi ini ono što je pravo?

uglavnom. No kakvog zna aja ima odluka koju e oni doneti. da bi onaj na ijim sam le ima bio mogao da se bavi svojim razmišljanjima. a duša joj se po blatu vu e”. bi e to zato što su ravnodušni prema ropstvu. niti e želeti da ona pobedi kroz vlast ve ine. i koji nisu spremni da se po svaku cenu pošteno odnose prema robovima u Meksiku. Voljan sam da ostavim to ve ini. Mudar ovek ne e ostaviti pravednu stvar na milost i nemilost su aju. Kakva je današnja cena poštena oveka i rodoljuba? Oni oklevaju. inteligentnog i uglednog oveka? Zar se bez toga ne bismo mogli koristiti njegovom mudroš u i poštovanjem? Zar ne možemo ra unati na neke nezavisne glasove? Zar nema mnogo pojedinaca koji ne pose uju konferencije? Ali ne. i ne ine ništa. a sede skrštenih ruku. koji se mogu kupiti. ak i glasanje za ono što je pravo zna i ne raditi ništa za to. ali nisam životno zainteresovan da to što smatram za pravo i pobedi. uspavaju se itaju i. Takozvani ugledan ovek odmah napušta svoje mišljenje i o ajava zbog svoje zemlje. govore da ne znaju šta da ine. a ponekad pišu peticije. za ono što mislim da je pravo. s primesom morala. Njegov glas ne vredi više no što bi vredeo glas nekog neprincipijelnog stranca ili doma eg pla enika. Kad ve ina bude najzad glasala za ukidanje ropstva. kaju se. i kome o igledno nedostaju intelekt i veselo samopouzdanje i ija je prva i glavna briga. da se izabere kandidat za Predsedništvo. Ima devet stotina devedeset devet uvara vrline jednog vrlog oveka. možebiti. Pruže malokrvnu podršku i požele uspeh pravednoj stvari. mogu ga zaokupljati druge brige. Ne sporim se ja sa dalekim neprijateljima. za nezavisnog. uo sam kako neki moji sugra ani kažu: „Neka samo pokušaju da mi narede da idem i gušim pobunu robova ili da . u srebrno ruho obu ena drolja iji šlep nose. da ga i ne pomaže. ujem da e se održati konferencija u Baltimoru ili u nekom drugom mestu. moralnim problemima i. On prihvata jednog od kandidata izabranih na taj na in. može biti. Samo mlako izražavanje želje da pravedna stvar prevlada. Dajem svoj glas. Naše statistike su pogrešne: kažu da je stanovništvo suviše brojno. Mi imamo obi aj da kažemo kako je masa ljudi nespremna. dok ta njegova zemlja ima više razloga da o ajava zbog njega. Koliko ima ljudi na hiljadu kvadratnih milja u ovoj zemlji? Teško da ima jedan ovek. urednici listova i profesionalni politi ari. napredak je spor zato što manjina nije. Svako glasanje je neka vrsta igre. jer e to podsta i celinu. No lakše je iza i na kraj sa pravim vlasnikom nego s privremenim uvarem. Dajte mi oveka koji je ovek i koji. kao jedinog koji je na raspolaganju dokazuju i time da je on sam na potpunom raspolaganju demagogu. nego stotinu hiljada ovdašnjih trgovaca i farmera. koji ak daju prednost slobodnoj trgovini nad sobom i posle ve ere mirno itaju spisak teku ih cena zajedno sa vestima iz Meksika i. ni mudrija ni bolja od ve ine. Istinu govore i. Malo je vrline u akciji masa.„Država je bludnica. uglavnom. koji sara uju s njima i pomažu te iz daleka koji bi bez njih bili bezopasni. Karakter glasa a nije ulog. kad do e na ovaj svet. igranje istinom i neistinom. No dužnost mu je da bar pere ruke od zla. Zato njihove obaveze nikad ne prevazilaze probita nost. pre no što obu e odelo odraslog. kod ku e. Zar Amerika ne podsti e ljude da je naseljavaju? Amerikanac se sveo na udnog svata – koji može biti poznat po tome što je razvio potrebu da živi u grupi. Najpre moram da sjašem s tu ih le a. naravno. koje više interesuju trgovina i agrikultura no humanost. moram se najpre pobrinuti da bar to ne inim jašu i na tu oj grba i. a u stvari ne ine ništa da ih okon aju. Ako se posve ujem drugim poslovima i razmišljanjima. Ukidanje ropstva može ubrzati samo glas onoga koji svojim glasanjem brani sopstvenu slobodu. a ako više o njemu ne misli. makar i najve eg zla. skuplja pare za pomo udovicama i siro adi i ubrzo po inje da živi samo od pomo i zajedni kog osiguravaju eg društva koje obe ava da e ga pristojno sahraniti. ali ne ine ništa ozbiljno i efikasno. uz to ide i kla enje. kao što moj sused kaže. Pogledajte kakva se golema nedoslednost dopušta. U najboljem slu aju glasaju. ili zato što je ostalo malo ropstva koje treba ukinuti njihovim glasom. Nije ovekova dužnost da se posveti iskorenjivanju nekog. kao igra „dame” ili „trik-traka”. Nije važno da mnogi budu dobri kao vi. Oni e blagonaklono ekati da drugi izle e zlo kako oni ne bi morali da ose aju žaljenje. Postoje hiljade ljudi koji se ne slažu s ropstvom i ratom. a da e joj prisustvovati. protivnici reforme u državi Masa usets nisu stotinu hiljada politi ara s juga. nego s ovima ovde. da se pobrine da se sirotinjski domovi dobro oprave i. No. ima ki mu koju niko ne može saviti. Oni e tada biti jedini robovi. koji sebe smatraju decom Vašingtona (Washington) i Franklina. ali je važno da negde postoji apsolutna dobrota.

menja stvari i odnose. pljeskaju mu oni ije postupke i autoritet on ne poštuje i ne obazire se ni na šta. konopac ili polugu. da se ne osvr e na zahteve Predsednika. tvrdoglavo i nepomirljivo. nije nužno da ini nešto loše. naime. Kao da se država kaje tek toliko da iznajmljuje nekog ko e je bi evati dok greši. od kojih se telo gr i. To je u suštini revolucionarno. da pomažu vladu države Masa usets. a ipak ti isti ljudi. novcem. Ako je nepravda deo nužnog škripanja vladine mašine. Ali greška je same vlade što lek jeste gori od zla. Nisam dužan da pišem molbe guverneru ili zakonodavnom telu ništa više no što su oni dužni da pišu molbe meni. ve je prepušten na milost i nemilost onih koji su ga zatvorili. Ona ga ini gorim. pustite je – neka radi. umesto što ekaju na ve inu od jednog glasa da bi stekli . Oni koji ne odobravaju karakter i mere vlade. ili izjavom da vas varaju. Imam i drugih poslova. ekskomunicira Kopernika i Lutera (Luther). a meni nije poznat zakon koji odre uje koliko e vremena provesti u zatvoru. i ne podudara se potpuno ni sa im što je bilo. Ako nepravda ima sopstvenu oprugu. li no i materijalno. nego smesta preduzimate efikasne korake da vam se odmah isplati ceo iznos i da vas više niko nikad i ne pokuša prevariti. šta onda da inim? Za takav slu aj država nema rešenja. odgovaraju u i srazmernu kaznu? Ako ovek bez imanja odbije samo jednom da zaradi za državu devet šilinga. ve nešto. Ho emo li se zadovoljiti time da im se pokoravamo. svakako su njene najsavesnije pristalice i stoga esto najozbiljnija prepreka reformi. Ovo što kažem može se initi oštro. onda. ali se ne kaje dovoljno da bi prestala da greši ma i za trenutak. ne treba da služim zlu koje osu ujem. brzo ga puštaju na slobodu. a Vašingtona i Franklina proglašava pobunjenicima? ovek bi pomislio da je namerno i prakti no osporavanje njene vlasti prekršaj o kome vlada nije nikada razmišljala. ekrk. svaki ponaosob. ak ni zahtevom da vam on vrati dug. ako im se opiru. I tako. Neki šalju peticije državi da raspusti Uniju. ili emo ih odmah kršiti? Pod vladom kakva je sadašnja ljudi obi no misle da treba da ekaju dok ne ubede ve inu da ih izmeni. Površan prekor koji se obi no upu uje vrlini patriotizma najverovatnije e navu i na sebe plemeniti ljudi. Najraširenijoj i estoj grešci treba potpora najnesebi nije vrline. možda ete razmisliti da li je lek gori od samog zla. Škripanje e možda prestati – mašina e svakako izan ati. svojom odanoš u ili. A ako ne e ni da saslušaju moju molbu. pod imenom reda i gra anske vlade. Nepravedni zakoni postoje. Ne ustežem se da kažem da svi koji se nazivaju abolicionistima treba odmah da prestanu. odvaja avolsko od božanskog u njoj. i ne baš nužan za život kakav smo stvorili. a pošto ne može da u ini sve. Zašto nije spremna da pripremi i izvrši reformu? Zašto ne neguje svoju mudru manjinu? Zašto zapomaže i opire se pre nego što je ranjena? Zašto ne podsti e svoje gra ane da joj ukazuju na greške i bude bolja od njih? Zašto uvek raspinje Hrista. sam njen ustav je zlo. prekršite zakon.odmarširam u Meksiko – pa da vidite ho u li”. No ako od društva ukrade dvadest puta devet šilinga. njega hapse. vi se ne zadovoljavate saznanjem da ste prevareni. Oni misle da e. Zašto sami ne raspuste Uniju – uniju izme u sebe i države – i ne odbiju da pla aju kvotu njenoj blagajni? I zar nisu oni prema državi u istom odnosu kao i država prema Uniji? I zar isti razlozi koji su spre ili državu da se odupre Uniji ne spre avaju i njih da se odupru državi? Kako može ovek biti zadovoljan time što ima neko mišljenje. posredno. a ljudski vek je kratak. greh postaje ravnodušan i od amoralnog pretvara se takore i u nemoralan. Takva je svaka promena na bolje. ali ako je priroda nepravde takva da traži od vas da inite nepravdu drugome. Ne samo da razjedinjuje države i crkve nego deli porodice. Delati na osnovu principa. ili emo nastojati da ih popravimo i pokoravati im se samo dok u tome ne uspemo. Nakon što je prvi put pocrveneo. najzad svi ukazujemo po ast sopstvenoj niskosti i podržavamo je. kao ro enje ili smrt. neposredno. Posvetite život zaustavljanju mašine. jer zašto ina e nije za to odredila jasnu. deli li nost. Potrebno im je dugo vreme. oveku koji ne e da ide u nepravedan rat pljeskaju oni što ne odbijaju da pomažu nepravednu vladu koja vodi rat. Ne poznajem na ine koje je vlada odredila za ispravljanje zla. a verni su joj i podržavaju je. No to je ukazivanje najve e ljubaznosti i pažnje duhu koji to ume da ceni ili to zaslužuje. ine to na drugi na in. nego da živim u njemu bio on dobar ili loš. Došao sam na ovaj svet ne da ga na inim dobrim za život. i zar mu je to dosta? Ima li ikakvog zadovoljstva u tome što misli da mu je u injeno nažao? Ako vas vaš sused prevari samo za jedan dolar. kažem. U svakom slu aju. lek biti gori od samog zla. uo avati ono što je pravo i postupati na osnovu toga. ovek ne mora da u ini sve.

licem u lice. skuplja poreza. i da vidi može li da savlada smetnju koja se ispre ila njegovom dobrosusedskom ose anju. treba da ih na u na tom izdvojenom. za pravednog oveka je jedino mesto – tako e zatvor. najefikasniji i najjednostavniji na in da pokažete koliko ste malo zadovoljni njom i koliko je volite. ili kao ovek. Vidim da takva krv te e sada. preko poreznika. da ne e biti ništa drugo do neprijatelji u njenim zidovima – oni ne znaju koliko je istina ja a od zablude. što je jedan i u inio. jeste da je osporite.” Kad podanik otkaže poslušnost. ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati – ako bi samo deset poštenih ljudi – avaj. Jedino se na taj na in sre e s vladom ovek u mom položaju. ako bi stotinu. Kako e on. Pod vladom koja nepravedno uhapsi makar jednog oveka. ponašati kao prema susedu i dobrom oveku ili kao prema manijaku i narušitelju mira. ne samo komadi papira. a nijednog oveka. ako bi se jedan POŠTEN ovek u državi Masa usets. Iskreno govore i – što više novca. „Pokažite mi novac hara ki”. Doli no mesto danas. Tu. Ako neki misle da bi im u tom slu aju uticaj bio sveden na nulu. a svakako nije bila velika vrlina ste i novac. No mi više volimo da pri amo o tome – da govorimo kako je to naša misija. To je. niti koliko se re itije i efikasnije može boriti protiv nepravde onaj ko je tu nepravdu li no iskusio. svom susedu koga poštuje. Ako država treba da bira: ili da sve ispravne ljude drži u zatvoru ili da se odrekne rata i ropstva. Sa ovom ameri kom vladom ili sa njenim predstavnikom. Takvima je država od srazmerno male koristi i zato im se i niski porez može initi preteran. ako bi hiljadu. i on iskrvari do trajne smrti. i zbog toga su najopasniji za korumpiranu državu. novac koji je on uveo u . nego sav uticaj koji imate. Manjina je nemo na dok se prilago ava ve ini. „A šta ja da inim?” – moj odgovor je: „Ako zaista želiš da u iniš nešto. stvarno povukao iz tog ortakluka. a pri sadašnjem stanju stvari jedini. na tom mestu treba da ih na u odbegli rob. naro ito ako ga moraju zara ivati posebnim radom svojih ruku. i zbog toga bio stavljen u opštinski zatvor. Životne šanse smanjuju se s pove anjem onoga što se naziva „sredstvima”. Isusov odgovor Irodovim podanicima je u skladu s prilikama pod kojima su živeli. Moj u tivi sused. daj ostavku. Štaviše. Kad bi meni cenjeni sused. i ona mu tad jasno kaže – priznaj me. vladom države Masa usets. to manje vrline. gde država stavlja one koji nisu s njom. obi no ne troše mnogo vremena na gomilanje imovine. ali slobodnijem i asnijem mestu. ali suvišno: kako ga potrošiti? Tako se oveku izmi e ispod nogu moralno tlo. a službenik dâ ostavku. kad do e da se žali na nepravde u injene njegovom narodu. Kad bi postojao ovek koji živi bez ikakvog novca. da ih svojim inom protera. koja žudi da greh ropstva prebaci na svoju sestru – mada sad može otkriti da je osnova za sva u s njom samo in negostoljublja – zakonodavna vlast ne bi potpuno prenebregla to pitanje idu e zime. ovek s kojim se sre em – jer ja se sva am s ljudima. a ne s papirom – dobrovoljno je pristao da bude vladin posrednik. Pretpostavimo ak i da se prolije krv. i sama država bi se ustezala da mu ga traži. umesto što se grozi zatvora Karoline postao zatvorenik države Masa usets. u stvari. to bi bilo ukidanje ropstva u Americi. Reforma ima mnoge listove u svojoj službi. i da ne ekaju onog drugog. Više sam razmišljao o zatvaranju prestupnika no o zapleni njegove imovine – mada e i jedno i drugo poslužiti istom cilju – zato što oni koji brane naj istiju pravdu. Najbolje što bogat ovek može da u ini za svoju kulturu jeste da ostvari planove koje je imao dok je bio siromašan. i jedan izvadi nov i iz svog džepa. dolazim u dodir. izdvoji iz države. jer novac se postavlja izme u oveka i njegovih predmeta i nabavlja ih za njega. – Ako se služite novcem na kome je esarov lik. Zar krv ne te e kad je savest ranjena? Kroz tu ranu oti u ovekova sr anost i besmrtnost. ona ne e oklevati šta da izabere. bez grube i nagle misli ili re i? Dobro znam. kao što su se ve i sami izdvojili svojim principima. ako je takva revolucija mogu a. jeste – u njenim zatvorima. prestavši da drži robove. Ali bogat ovek – da ne pravimo nikakva uvredljiva pore enja – uvek je prodan instituciji koja ga ini bogatim. Ako ove godine hiljadu ljudi ne bi platilo porez. svaki ovek koji je više u pravu od svog suseda ve je ve ina od jednog glasa.pravo na akciju. tad nije ak ni manjina. ali je neodoljiva kad pretegne svom težinom. Mislim da je dovoljno ako je bog na njihovoj strani. a glasovi im ne bi više dopirali do uha države. meksi ki zarobljenik ili Indijanac. to ne bi bila nasilna i krvava mera kao što e biti ako plate porez i omogu e državi da vrši nasilje i proliva nevinu krv. Dajte svoj glas ceo. On ostavlja na miru mnoga pitanja na koja bi ovek ina e morao da odgovori. A jedino novo pitanje koje novac postavlja teško je. ambasador države. revolucija je izvršena. ipak saznati šta je i šta ini ako ne bude morao da razmisli da li e se prema meni. koji e posvetiti svoje dane rešavanju pitanja ljudskih prava u Savetu. samo jednom godišnje. Ako me poreznik ili neki drugi državni službenik zapita. nego protiv nje – u jedinoj ku i u robovlasni koj državi u kojoj slobodan ovek može živeti asno. kao vladin službenik. Nije važno koliko se po etak može initi skromnim – dobro u injeno jednom. u injeno je zauvek. jedino mesto koje je država Masa usets obezbedila svojim slobodnijim i manje utu enim duhovima. definicija mirne revolucije.

siromaštvo i nesre a su sramota. Video sam da je država glupa. Morate unajmiti zemlju ili se š u uriti negde. Disa u na svoj na in. Henri Toro. ovek se može obogatiti ak i u Turskoj ako je dobar podanik turske vlade u svakom pogledu. pa da država i crkva podrže njegove zahteve. nego sam se izdržavao dobrovoljnim prilozima. postoji još jedan na koji e se još teže uspeti ili probiti ga da bi bili slobodni kao što sam ja. Ne vredi gomilati imovinu. no da je slušam. ne želim da budem smatran lanom ijedne korporacije u koju se nisam upisao. vrata od drveta i gvož a. Ne – dokle god mi ne treba zaštita države Masa usets u nekom dalekom pristaništu na jugu. da im ne mogu biti koristan ni na koji drugi na in. i ne upuštati se u mnogo poslova. a zidovi su mi se inili kao veliko tra enje kamena i maltera. kostiju i krvi i kao da me mogu zatvoriti. ako se država ne rukovodi principima razuma. Konfu ije je rekao – „Ako se država rukovodi principima razuma. da je plašljiva kao usamljena žena koja se boji za svoje srebrne kašike. Kako je država na taj na in obaveštena da ne želim da me smatraju pripadnikom te crkve. Ose ao sam se kao da sam ja jedini od svih gra ana platio porez.promet i dao mu vrednost. njegovim ulima. Kakav je to na in života? Kad se suo avam sa vladom koja mi kaže. „Dajte caru carevo. mogu sebi dopustiti otkazivanje poslušnosti državi Masa usets i osporavati joj pravo na moje imanje i moj život. a ne sveštenika da pomaže u itelja. To je teško. Nisam ro en da me na silu nateraju na to. Kad bih je slušao. Država se nikad namerno ne suprotstavlja ovekovom intelektualnom i moralnom ose anju. Teraju me da postanem ono što su oni. sve u svemu ispada da ne mogu bez zaštite postoje e vlade. No. uvek spakovani i spremni za nov po etak. zašto bih se žurio da dam svoj novac? Ona može biti u velikom škripcu i ne znati šta da ini – ja tu ništa ne . Nisam uvi ao zašto oporezivati u itelja da pomaže sveštenika.” Tu izjavu sam dao gradskom inovniku. gde mi sloboda može biti ugrožena. a Bogu Božje”. sejati malo i odmah sve pojesti. to jest ako ste državni ljudi i rado se koristite preimu stvima esarove vlade. Nisam mogao a da se ne smešim kad sam video kako savesno zaklju avaju vrata za mojim razmišljanjima. mada je rekla da se ovaj put mora držati svoje ranije pretpostavke. na zahtev zvani nika udostojio sam se da napišem ovakvu izjavu: „Neka je svima znano da ja. prime ujem da. debela trideset santimetara. „ili eš biti uhapšen. Pre nekoliko godina država mi se obratila u ime crkve. Da sam im znao imena. bogatstvo i po ast su sramota”. i da se boje posledica po svoju imovinu i porodice ako joj otkažu poslušnost. i izgubio sam i ono malo poštovanja prema njoj i sažaljevao je. i tako ih ostavi u nedoumici ije je ije. Morate živeti u okviru svojih mogu nosti i oslanjati se na sebe. o svojoj zabrinutosti za javni mir. Da vidim ko je ja i.” Nisam hteo da platim. rekla je država. Ni za trenutak se nisam ose ao zatvoren. nego ve om fizi kom snagom. ili dok se bavim samo podizanjem imanja kod ku e mirnim pregalaštvom. i onemogu ava oveka da živi pošteno i u isto vreme udobno. i da ne razlikuje prijatelje od neprijatelja. onda mu vratite deo onog što je njegovo. Mislili su da je moja najve a želja da budem s druge strane zida. jer ja nisam bio državni u itelj. I dok sam stajao i posmatrao vrste kamene zidove debele gotovo jedan metar. jer oni to nisu želeli da znaju. Oni prosto nisu znali kako da postupaju sa mnom. „Plati”. Ne vidim zašto licej ne bi raspisao svoj porez. kad on to zahteva. na nesre u. mu e njenog psa. ne volim ni da pomislim da u se ikad oslanjati na zaštitu države. Kako nisu mogli da uhvate mene. pa su se ponašali kao nevaspitani ljudi. ose ao bih se manje vrednim. Šest godina sam pla ao glavarinu. „Pare ili život”. a u stvari su samo ona bila opasna. Ona nije naoružana snažnijim duhom ili ve im poštenjem. Što se mene ti e. koja su izašla za njima bez prepreka. nego samo njegovom telu. Nisam uo da mase nateruju ljude da žive na ovaj ili onaj na in. odlu ili su da kazne moje telo. tad bih se ispisao iz svih društava u koja se nisam nikad ni upisao. kad ne mogu da se do epaju osobe na koju su kivni. jer isto bi se sigurno ponovilo. ako izme u mene i mojih sugra ana postoji kameni zid. bez obzira na to šta oni kažu o veli ini i ozbijnosti ovog pitanja. U svakoj pretnji i u svakoj pohvali bila je jedna velika greška. Kad razgovaram sa svojim najslobodnijim susedima. neki drugi ovek je smatrao da on treba da plati. Kakvu snagu ima mnoštvo? Samo ljudi koji poštuju zakon viši od onoga koji poštujem ja mogu me prisiliti na to. ubrzo e mi oduzeti i potrošiti svu imovinu i na taj na in mu iti mene i moju decu u nedogled. od tada mi nije više postavljala takve zahteve. i ona je kod njega. nisam se mogao oteti misli da je glupa ta institucija koja se ponaša prema meni kao da sam sastavljen samo od mesa. Ako osporim vlast kad mi podnese svoj poreski ra un. Me utim. i naredila mi da platim odre enu sumu svešteniku ijim je propovedima prisustvovao moj otac. U svakom pogledu košta me manje da navu em kaznu zbog otkazivanja poslušnosti državi. Zbog toga sam proveo jednu no u zatvoru. baš kao de aci koji. a ja nikad. i gvozdene šipke koje su propuštale svetlost. Pitao sam se da nisu najzad došli do zaklju ka da je to najbolje što mogu u initi sa mnom. Uvideo sam da. ali nisam znao gde da na em potpuni spisak.

kad padnu jedan pored drugog. ne naraste i uništi suseda. Tamni ar mi je predstavio mog sobnog druga kao „prvoklasnog momka i pametnog oveka”. u košuljama. Sobe kre e jednom mese no. a tako je i sa ovekom. „Pa. A kad sam mu rekao. i tako se ambar zapalio. Iscedio sam iz svog sobnog druga sve što sam mogao. Da nisu baš plemeniti. crni hleb i gvozdena kašika. No u zatvoru je bila nešto novo i zanimljivo. i puste kao sedokosog oveka nesigurna hoda. i smatrao je da s njim dobro postupaju. a nadaju se da e nekolikim spoljnim gestovima i molitvama i povremenim sle enjem nekog naro ito ispravnog. ekao su enje ve tri meseca. a pušio je lulu. Otkrio sam da i ovde postoje pri e i ogovaranja koja nikad ne dopiru izvan zatvorskih zidova. Na kraju mi je pokazao moju postelju i ostavio da ja ugasim lampu. Potpuno se odoma io i bio zadovoljan što dobija stan i hranu besplatno. zapitao sam ga kako je on ovamo dospeo. ak ni svoju imovinu. vreme je da se zaklju a”. hteo sam da vratim hleb koji nisam pojeo. puta spasti svoje duše. inilo mi se da nikad ranije nisam uo otkucavanje gradskog asovnika. ona umire. zatvorenici su na ulazu. No u zatvoru inila mi se kao putovanje u neku daleku zemlju. Po eo sam da shvatam njegove stanovnike. zemlji – ve u od svake koju sâmo vreme izaziva. što je. ako ostane tamo duže. slu ajno. zaobljenih ivica da bi mogle pro i kroz otvor. Nisam odgovoran za uspešno funkcionisanje mašinerije društva. budu i neiskusan. Video sam svoje rodno mesto u svetlosti srednjeg veka. Naša reka Konkord pretvorila se u Rajnu.mogu. koju nisam nikad o ekivao da vidim. i ja sam shvatio da je oveku. Odmah posle doru ka pustili su ga napolje. No tamni ar viknu: „Hajde. Nikad ranije nisam video njegove institucije. Kad sam izašao iz zatvora – neko je intervenisao i platio moj porez – nisam primetio velike promene na javnim mestima i sastajalištima kakve prime uje onaj koga zatvore u mladosti. i oni se razi oše. niti ve ernje zvuke sela. ne ustupaju mesto jedan drugom. a nisam”. a privi enja vitezova i zamkova re ala su mi se pred o ima. Možda je ova ocena o mojim susedima suviše oštra. No ipak sam video promenu u gradu. Ako se biljci uskrati da živi u skladu sa svojom prirodom. pretpostavljaju i. naravno. Kad su ponovo došli da pokupe prazno posu e. Mora se sama pomo i – initi što ja inim. askali i uživali u ve ernjem vazduhu. Pokazali su mi veliki broj stihova koje su napisali neki mladi i. No moj drug ga je š epao i rekao mi da ga ostavim za ru ak i ve eru. video sam koliko se može verovati ljudima me u kojima živim. kao dobrim susedima i prijateljima. video gde su zatvorenici prestrugali rešetke i pobegli. Uživao je glas pametnog oveka. Ne vredi sliniti zbog toga. verovatno je pijan otišao u ambar da spava. Video sam još jasnije državu u kojoj živim. Posmatrao sam svoj rodni grad sasvim izbliza. i mora e da eka još toliko. Zato se pozdravio sa mnom rekavši kako sumnja da emo se opet videti. izgleda. da u žrtvovanju za ove anstvo ne izlažu nikakvim rizicima sebe. da su mi zbog svojih predrasuda u sujeverica daleki kao Kinezi ili Malajci. optužuju me da sam zapalio ambar. Ovo je jedna od njegovih specifi nih institucija. kuda je odlazio svakog dana i nije se vra ao do podneva. jer grad je središte oblasti. Protiv svoje volje video sam i uo sve što se doga a u susednoj seoskoj kr mi – za mene sasvim novo i retko iskustvo. Ubrzo sam pro itao sve što je bilo ispisano po zidovima. a ja sam slušao odjek njihovih koraka dok su se vra ali u pusta staništa. i kako se on snalazi. jer sam se bojao da ga više nikad ne u videti. ali verujem da ve ina njih nije svesna da u njihovom selu postoji institucuja koja se zove zatvor. Zauzeli smo svaki po jedan prozor. mada nekorisnog. i bio. Kad sam ušao. da se baš ne trude da ine dobro. On je. i uo istorije raznih stanovnika te sobe. . Spavali smo pored otvorenih prozora zašti enih rešetkama. on mi pokaza gde da obesim šešir. da ide i skuplja seno na susednom polju. Pošto su zaklju ali vrata. da je pošten ovek. Koliko sam razumeo. U njima je bila okolada. pevali su svoje stihove u znak osvete. sasvim skromno nameštena i verovatno najuredniji stan u gradu. nego se oba pokoravaju svojim zakonima. prirodno. nego se ponašaju prema lopovu kao što se on ponaša prema njima. rastu i napreduju što bolje mogu dok jedan. glavni posao da gleda kroz prozor. S ulice sam uo glasove starih burgera. Vidim da žir i kesten. a kad su ih otkrili u pokušaju bekstva. Bio sam gotovo usred grada. momci. Verovatno je to jedina ku a u gradu u kojoj se sastavljaju stihovi koji se posle štampaju u obliku cirkulara. hteo da zna odakle sam i zašto sam u zatvoru. državi. Video sam da njihovo prijateljstvo vredi samo u letnje vreme. a naša je bila najbelja. Ujutru su nam kroz rupe u vratima doturili doru ak u malim etvrtastim limenim posudama. ali se nikad ne objavljuju kao knjiga.

postoji razlika izme u opiranja ljudskoj sili i slepoj ili prirodnoj sili. ina e e na njegove postupke uticati tvrdoglavost. Suviše sam spreman da im se povinujem. Kroz pola sata – jer su ubrzo upregli konje – bio sam usred borovnica. ili obaziranje na mišljenje drugih. kao što je uobi ajeno u takvim slu ajevima. iz saose anja s državom. da izmenim prirodu stenja. Ne želim da se sva am ni sa kim. a ne. i rekao bih da je to božja volja. a odatle se država nije nikako videla. a ne želji za vlaš u i koriš u. jer želim da budem dobar sused kao što želim da budem loš podanik. ne bih li otkrio izgovor za povinovanje. poznanici pozdravljaju gledaju i kroz ukrštene prste. A ako ikad naša ljubav i rad ne služe njoj na ast. Ali baš zato što na to ne gledam kao na potpuno slepu. kao dobar musliman i fatalist. a onda bi se zagledali kao da sam se vratio s nekog dugog putovanja. ni s pojedincem ni s narodom. U tom slu aju moram sam sebe da okrivim.U našem selu je nekad postojao obi aj da nekog jadnog dužnika. da pratim svoj dolar na putu do kupovine oveka ili puške kojom se ubija ovek – dolar je nevin – ali ho u da pratim posledice svoje lojalnosti. ili da pustim da drugi podnose ja i i druga iji bol. objavljujem tihi rat državi. bolje re i. Ako plate porez zbog pogrešnog interesovanja za oporezovanu osobu. bez mogu nosti (jer takav im je ustav) da povuku ili promene svoj zahtev. Želim jedino da ne budem lojalan državi. vetrovima i talasima. inili bi bolje kad bi znali kako. ali ne mogu o ekivati. kao i duh naroda. Ne stavljaš glavu u vatru. da se povu em i budem zaista daleko od nje. na osnovu svojih zahteva i o ekivanja kakvi oni i ja treba da budemo. najpre i odmah Tvorcu koji ih je stvorio. kao Orfej. onda. pomislim da to nije razlog da se ponašam kao oni. No ovek ne može nikad biti suviše oprezan u takvom slu aju.” . Moji susedi nisu mene tako pozdravljali. a ona je u tome što se ljudskoj sili mogu odupreti s nekim uspehom. kad milioni ljudi bez ljutnje. To je cela pri a o „Mojim zatvorima”. „Moramo voleti svoju zemlju kao roditelje. Ne želim da cepidla im. ne može se apelovati na vatru ili na Tvorca vatre. Neka uvidi da ini samo ono što pripada njemu i odre enom trenutku. Ako. iznad svega. Ponekad mislim – pa ovi ljudi imaju dobre namere. da pravim tanane razlike. drugi plate porez koji je trebalo da platim ja. Ponekad kažem sebi. da se postavljam kao da sam bolji od svojih suseda. Uhapšen sam dok sam išao obu aru da uzmem svoje opravljene cipele. Svoje odbijanje da platim porez ne zasnivam na nekom odre enom paragrafu poreskog zakona. to je zato što nisu dobro razmislili do koje mere dopuštaju svojim privatnim ose anjima da se upli u u opšte dobro. Pre e biti da tražim izgovor da se povinujem zakonima zemlje. a ne samo sa slepim i mrtvim stvarima. Ima zaista razloga što sumnji im sebe u tom pogledu. Kad bih mogao sebe da ubedim kako imam pravo da budem zadovoljan ljudima onakvim kakvi jesu i da se shodno tome ophodim. drve a i zveri. ine ono što su ve u inili sa sobom ili. ve delimi no ljudsku silu. To je moj sadašnji stav. udaljenom dve milje. a zatim sebi samima. Ne u. nastojao bih da budem zadovoljan stvarima kakve jesu. nego bi me prvo pogledali. vidim da je priziv mogu . odužujem svoj deo obrazuju i sugra ane. u izvesnom smislu. utke se prepuštaš hiljadama sli nih nevolja. pošto sam obuo opravljene cipele. zle volje i li nog ose anja traže od tebe samo nekoliko šilinga. i što smatram da sam povezan s tim milionima kao i sa tolikim drugim milionima ljudi. A što se ti e pomaganja škola. mada u uvek gledati da se koristim njom koliko mogu. U stvari. da bi je spasli zatvora. na svoj na in. A. i kad bih mogao. otišao sam tamo kuda sam se bio uputio prethodnog dana i. Ali. i svake godine kad se pojavi skuplja poreza raspoložen sam da razmotrim položaj i dela savezne vlade i vlada pojedinih država. Kad sam pušten. sutradan ujutru. samo su neznalice. zašto se izlažeš toj slepoj sili? Tako tvrdoglavo se ne opireš zimi i gladi. zalažu se za nepravdu više nego što to država zahteva. i kad ti sa svoje strane nemaš mogu nosti da apeluješ na druge milione ljudi. Zašto zadavati bol svojim susedima time što im dopuštate da se ponašaju prema vama onako kako ne žele. tek puštenog iz zatvora. koji su predstavljali zatvorske rešetke. na jednom od naših najviših brda. Moramo prihvatiti posledice i u iti dušu Savesti i religiji. pridružio sam se grupi koja je išla u berbu borovnica i jedva ekala da je povedem. Nisam nikad odbio da platim porez na puteve. Ali ako svoju glavu stavim namerno u vatru. opet.

Znam da postoje ljudi ija e pribrana i mudra razmišljanja na tu temu uskoro otkriti ograni enost njegovog duha i uma. ne baš širokim okvirima. i zbog ega treba da smo zahvalni. Amerika ne bi zadugo zadržala svoje mesto me u narodima. koja može biti na strani zla. i mudro je što se drže. Nemudri vlastodršci ili reformatori ne mogu mi sudbonosno smetati. nisam nikad podsticao niti nameravam da podsti em pokušaj da se poremeti prvobitni sporazum po kome su se razne države priklju ile Uniji. a jedino se u njemu ose aju spokojno.” I pored posebne oštroumnosti i sposobnosti. A oni koji vide odakle ona kaplje u ovo jezero ili u onaj potok pritežu kaiš i nastavljaju hodo aš e ka izvoru. no oni koji su po profesiji posvetili svoje živote prou avanju ovih ili sli nih predmeta ne zadovoljavaju me više od ostalih. originalan i iznad svega prakti an. On zaslužuje da ga zovu kako ga zovu – branilac ustava. oni su onakvi kakve sam ih ja opisao. Oni su. no sva njihova mudrost i korisnost su u odre enim. ak i u ovakvom svetu. ljudi s izvesnim iskustvom i ugledom.” Misle i na to što ustav sankcioniše ropstvo. on se ak i ne doti e predmeta. Advokatova istina nije istina. jedinstva i ispravnosti. zakoni i sudovi su vredni poštovanja. On je. on zadaje samo odbrambene udarce. Oni govore o menjanju društva. koji ne prate njene tokove dalje od Biblije i Ustava. U Americi se nije pojavio ovek s genijem za zakonodavstvo. nemam pravo da to kažem – pisan je Novi zavet. možda. i onda ne u biti ništa bolji rodoljub od svojih sugra ana. Osamnaest stole a – mada. u pore enju s jeftinim izjavama ve ine reformatora i još jeftinijom mudroš u i re itoš u politi ara. posmatrani s malo više ta ke gledišta. Ali za mislioce i za one koji donose zakone za sva vremena. Znam da ve ina misli druga ije. Asocijacije nastale iz ose anja humanosti ili iz nekog drugog uzroka. on kaže: „Zato što je to deo prvobitnog sporazuma neka tako ostane. drže se. Mi volimo re itost radi nje same. za šta iskreno zahvaljujemo. niti nameravam da to inim. ili radi heroizma koji može izazvati. ili ga guraju.”1 Oni koji ne znaju za istije izvore istine. u takve o ajni ke odgovore kao što je slede i. Me utim. njegove re i su gotovo jedino razborite i vredne. Istina je uvek u skladu sa samom sobom i nije joj glavni cilj da otkrije pravdu. i zemljoradnja. te hvala nebesima što ga imamo. izjavljuju i da govori nezavisno i kao privatno lice – a kakav se nov i jedinsten pravilnik o društvenim dužnostima može iz toga izvesti? On kaže: „Na in na koji e vlade država u kojima postoji ropstvo rešavati to pitanje jeste njihova stvar i spada u njihovu odgovornost pred bira ima. Ako su ovekove misli i mašta slobodni. Posmatran s niže ta ke gledišta. a ne radi bilo koje istine koju od nje možemo uti. Retki su trenuci kad živim pod vladom. nego pristalica. neispravljena blagovremenim iskustvom i uspešnim žalbama naroda. No. U stvari. Državnici i zakonodavci. Njegove re i su mudrost za zakonodavce koji ne nameravaju suštinski da reformišu postoje i na in vladanja. relativno. na primer. Njegovi vo i su ljudi iz 1787. Nemaju ni genija ni talenta za relativno neznatne probleme kao što su oporezivanje i finansije. Kad bismo bili ostavljeni da nas vodi samo blagoglagoljivost zakonodavaca u Kongresu. nemaju s tim nikakve veze. Ima govornika. Biblije i Ustava i piju odatle s poštovanjem i poniznoš u. pred opštim zakonima o svojini. a gde je zakonodavac sa dovoljno mudrosti i prakti nog talenta da vidi svetlost koju on baca na nauku zakonodavstva? 1 Ovi navodi su ušli u tekst pošto je predavanje pro itano [Toroova napomena] . i pored svih nedostataka. on nije u stanju da izdvoji injenicu iz njenog isto politi kog aspekta i da je posmatra samo intelektom – šta je. budu i potpuno u instituciji. Takvi su retki u istoriji sveta. ak i ova država i ova ameri ka vlada su retkosti dostojne poštovanja. On nije vo a. može biti. vrlo dobar. kao i pred bogom. kao što su ih mnogi opisali.Uveren sam da e država ubrzo na i na ina da mi oduzme ovakav rad. Ipak. trgovina i manufaktura. i bez sumnje su izmislili ingeniozne i ak korisne sisteme. ono što ne postoji ne može mi se zadugo initi da postoji. dužnost oveka da ini ovde danas u Americi kad je re o ropstvu – ve se upušta. ustav je. uvek jak. politi ara i re itih ljudi na hiljade. Naši zakonodavci nisu još shvatili relativnu vrednost slobodne trgovine i slobode. vlada me se mnogo ne ti e i na nju u misliti što je mogu e manje. On kaže: „Nisam se nikad naprezao. Skloni su da zaborave da svetom ne vladaju metod i efikasnost. nego doslednost ili dosledna ekspeditivnost. humanosti i pravdi. ne vide nikad jasno kakva ona jeste. No još nije otvorio usta onaj ko je sposoban da reši najmu nije probleme današnjice. Vebster ne zalazi nikad u suštinu vladanja i zato ne može o tome govoriti s autoritetom. za jednu zemlju. Nikad ih nisam podržavao niti u ih podržavati. Vi eni s još više i najviše ta ke – ko bi znao šta su i da li su iole vredni da se u njih gleda ili da se o njima razmišlja.

osim ako ja ne pristanem na to. što se ne mešaju u njene poslove. Progres od apsolutne do ustavne monarhije. Da bi bila strogo opravdana. koja ne e smatrati da joj se narušava spokojstvo što nekoliki žive daleko od nje. Nalazim zadovoljstvo u zamišljanju države koja e se ponašati prema pojedincu s poštovanjem kao prema susedu.Vlast državne uprave je još neopravdana. Ona ne može polagati pravo na moju li nost i moje imanje. Da li je demokratija koju mi poznajemo najbolji mogu oblik vladavine? Nije li mogu e koraknuti napred ka priznavanju i organizovanju prava oveka? Ne e biti zaista slobodne i prosve ene države sve dok država ne shvati da je pojedinac viša i nezavisna sila iz koje proizlazi njena mo i vlast. . a u mnogim stvarima ak i one koji niti znaju niti mogu koliko ja. i dok se ne bude ponašala prema njemu u skladu s tim shvatanjem. a ispunjavaju sve dužnosti prema svojim susedima i ostalim ljudima. mora da ima odobrenje i pristanak onih kojima vlada. ak i one kojoj bih se i ja pokorio. ali je još nisam video. od ustavne monarhije do demokratije. Država koja odgaji takav plod i dopusti da on otpadne im sazri. utr e put još savršenijoj i veli anstvenijoj državi kakvu tako e zamišljam. jer ho u rado da slušam one koji znaju više i mogu bolje no ja. jeste progres ka istinskom poštovanju pojedinca. što ne pripadaju njoj. ak je i kineski filozof bio dovoljno mudar da pojedinca smatra za osnovu carstva.

Ne treba da vam opisujem njegovu li nost. Itan Alen (Allen) i Stark. . Ali 1 2 Mesta gde su se vodile prve ve e bitke u Ameri koj revoluciji 1775 (prim. kao u uvek. ali on je imao smelosti da se suo i sa samom zemljom kada ona nije bila u pravu. i njegovim zalaganjem. na polju kod Leksingtona i na brdu Banker1. ali ose am obavezu da nešto kažem. i to je ono što sada predlažem da uradimo. Oni su se hrabro suo avali sa dušmanima svoje zemlje. primetio je. On nije išao u koledž zvani Harvard. a malo je trgovao vunom. kao što znate. Šteta je što svoja zapažanja nije preto io u knjigu. kao da u toj preriji heroj. jer je esto prisustvovao savetovanjima oficira. rekao im je da e. upoznaju i se dosta sa životom vojske. poštuju i njegov karakter i njegove postupke. pa je išao u Evropu kao posrednik u tom poslu. poslao je tamo nekoliko svojih sinova da bi oja ao partiju Države slobodnih ljudi. Alma mater je izraz koji ozna ava univerzitet ili koledž kao duhovnu majku studenata (prim. Ne želim da vam name em svoje ideje. Smatrao je da je ropstvo potpuno u suprotnosti sa njima. On se nije hranio kašom koja se tamo služi. Neko vreme bio je nadzornik. bio oficir tokom Revolucije. Trudi u se da. Kažu mi da je njegov deda. što je više mogu e. možda i više nego da je bio vojnik. mnogo više nego zalaganjem drugih. U svakom slu aju video je dovoljno da mu se ogadi život vojske. i još deset puta više od toga. rekao je da je shvatio zašto je zemlja u Engleskoj tako plodna. nešto o njegovoj životnoj pri i. jer ga je ve ina vas verovatno videla i ne e ga brzo zaboraviti. Po poreklu i ro enju bio je farmer iz Nove Engleske. u stvari. mada je razmišljao o ponudi da prihvati neko manje važno mesto u vojsci kada mu je bilo oko osamnaest godina. ne samo da je tu ponudu odbio ve je odbio i da ide na obuku kada je na nju pozvan. Ništa nas ne košta da budemo pravedni. Rekao je da malo ljudi ima predstavu o ceni. Nije ga preobratio neki zagovornik abolicionizma. bili su rendžeri i njihovo bojno polje bilo je uže i manje važno. kakvi ve i jesu ljudi tog sloja. po pravilu. prev. zahteva barem isto toliko iskustva i veštine kao i vo enje ljudi u bitku. dobru staru alma mater2 koju taj koledž i predstavlja. sa kojima se po ne emu može porediti. rado u preuzeti obavezu da korigujem ton i izjave iz novina. I pored toga što znam malo o kapetanu Braunu. ali je rano sa ocem prešao u Ohajo. Na primer. Kanzas je oslobo en. zbog ega je platio globu. treba da nosi samo gra ansko odelo. ak i o ceni u novcu. Zatim je odlu io da nikada ne bude umešan ni u kakav rat.). pa je zato bio odlu an protivnik ropstva. Jedan pisac sa ameri kog zapada kaže. samo što je bio odlu niji i principijelniji od svih za koje sam ja uo da su bili tamo. Bio je onakav kakvi su bili najbolji ljudi koji su nekada stajali kod mosta u Konkordu. opremaju i ih onakvim oružjem kakvo je imao. Sam je priznao da „Ne zna ništa više o gramatici od nekog teleta”. objašnjavaju i njegov uspešan prolaz kroz tolike opasnosti. a u Nema koj se no u sakupljaju u selima. uo sam ga kako kaže da je njegov otac bio liferant koji je tamošnju vojsku snabdevao gove im mesom tokom rata 1812. Kada su po eli nemiri u Kanzasu.MOLBA ZA KAPETANA DŽONA BRAUNA Nadam se da mi ne ete zameriti što sam ovde. Trebalo bi da kažem da je on bio staromodan ovek po svom poštovanju Ustava i po svojoj veri u postojanost ove Unije. da je njegov unuk ro en u Konektikatu po etkom ovog veka. Posebno je li no upoznao na in snabdevanja i opskrbljivanja vojske na ratištu – posao koji. Razlog je bio taj što u Engleskoj seljaci žive na zemlji koju obra uju. godine. da se u njemu javi snažan prezir prema tom životu – u tolikoj meri da. a ona u Nema koj (mislim da je bila ta država) tako loša. izostavim ono što ste ve pro itali. do i da im pomogne svojom rukom i savetom. kao i uopšte stavove svojih zemljaka. ubrzo i u inio. ispaljivanja jednog metka u ratu.). da je bio sakriven ispod „selja ke spoljašnjosti”. To je. Barem možemo izraziti saose anje i divljenje prema njemu i njegovim saborcima. Tamo je. ako se nemiri prošire i ukaže se potreba za njegovom pomo i. ovek zdravog razuma. prev. osim ako to ne bude rat za slobodu. Prvo. Džon Braun. da je pratio oca do vojnih logora i pomagao mu u tom poslu. širom otvarao o i i zapazio je mnogo toga. i razmišljao je da nekim krunisanim glavama piše o tome. odmeren i prakti an.

otvoreni i skloni molitvi. govore i staloženo kao iskusan vojnik koji ostavlja rezervu i u snazi i u izrazu. On je spadao u grupu ljudi o kojima ujemo puno. on bi. ovek retkog zdravog razuma i neposrednog govora. Kada je pre nekoliko godina bio ovde. on je rekao da bi rado pridodao kapelana na spisak kada bi mogao da na e nekoga ko bi to mesto asno popunio. nije govorio Bankomu (Buncombe) niti zastupnicima svoje regije.Pre bih.”3 Rekao je da bi on. a i ja sam ga uo da to kaže. nose i osrednje puške i ostalo oružje koje je uspeo da sakupi. Bilo bi nepotrebno ubiti ga. na primer. kao što i prili i vojniku ili nekome ko se sprema za naporne poduhvate. gospodine. zato je delovao neuporedivo mo nije. . ve ljudi jednostavnih navika.. nekome ko e biti izložen udima prirode. on je. greše kada misle da su siledžije najbolji borci i prave osobe koje mogu da se suprotstave tim južnjacima. bila savršena kromvelovska trupa. Što se ti e njegove takti nosti i mudrosti. u vreme Kromvela (Cromwell). a govorancije u Kongresu i drugim mestima nisu mu bile ravne.. bez skrivanja i polako vozio volovska kola kroz Misuri. imao vrlo malo poverenja u takvu osobu. ali koje uglavnom uopšte ne vi amo – u puritance. Naši ljudi. ako joj se pridoda kapelan. On je umro nedavno. me u njima behu i njegovi sinovi. a imao je puno prilika da prou i namere neprijatelja. kona no je po eo javnu praksu humanosti u Kanzasu. a ne nekakvo prou avanje gramatike. nije imao potrebu da bilo šta izmišlja. A u vezi sa postupcima nekih nitkova sa granice. .). nijedan ovek lošeg morala nije mogao tamo da boravi osim ako nije bio ratni zarobljenik. To su bile njegove društvene nauke. Ipak verujem da su se u njegovom logoru molitve itale i ujutru i uve e. kona no. ve je postojano sledio svoj životni cilj. kao što svi vi znate. obi no. . Kada je. kao što je neko nedavno napisao. izvinjavaju i se da mora da jede malo i navikne se na oskudicu. u koje je imao potpuno poverenje. prev. ve je samo govorio prostu istinu i izražavao svoj stav. Lako je na i kapelana za vojsku Sjedinjenih Država. On nikada nije mogao da na e više od dvadesetak regruta koje bi prihvatio. ali se ponovo pojavio ovde. o ito u svojstvu nadzornika i sa jasno istaknutim oznakama nadzornika. On bi gr ki kosi akcenat postavio u pogrešnom pravcu. uzeo svoju nadzorni ku zna ku i zajedno sa jednim od svojih sinova krenuo nekim izmišljenim povodom sve do mesta na kome se ta grupa sastala. „Na svom posedu”. Puritanci su predstavljali klasu koja je uradila još ponešto osim što je slavila dan svojih predaka i jela prženi kukuruz u se anje na prošla vremena. A zašto i ne bi? Pri a se da su neki puritanci prešli okean i naselili se u Novoj Engleskoj. pre svega transcendentalist. Neko vreme po dolasku bavio se tom profesijom. razgovaraju o jedinoj temi koja je tada zaokupljala njihove umove. kao i ovek akcije. koji nisu pravili kompromise i nisu tražili valjane kandidate. On je bio ovek spartanskih navika i u šezdesetoj je pazio na jelo na svom stolu. a bilo je samo desetak onih. Nije se predavao hiru ili trenutnom impulsu. ležerno bi zastao i porazgovarao sa njima upoznaju i se sa novostima i. Dajte mi ljude sa dobrim principima – bogobojažljive ljude – ljude koji poštuju sebe. Oni nisu bili ni demokrate ni republikanci. On uopšte nije bio dobar retori ar. rekao je. tako je prošao bez problema. ako bi neko poželeo da bude vojnik pod njegovom komandom i pri tome odmah pobrojao šta bi mogao ili želeo da uradi kada bi samo ugledao neprijatelja. ovek ideja i principa – to je ono što ga je odlikovalo.on je išao na veliki univerzitet na zapadu gde je marljivo prou avao slobodu prema kojoj je rano pokazao sklonost. Kada je neko primetio da bi to. video grupu bandita u preriji kako. nisu imali lepo mišljenje o vladarima koji se nisu bojali Boga. naravno.na svoje imanje pustio zajedno velike boginje. Posebno se se am kako je u svom govoru ovde pomenuo šta je njegova porodica pretrpela u Kanzasu. Bio je to vulkan sa obi nim dimnjakom. re i u samo da u vreme kada gotovo niko iz slobodnih država nije mogao da stigne do Kanzasa nijednim direktnim putem a da mu pri tome barem ne oduzmu oružje. rekao je. svim 3 Grad u centralnom delu Džordžije (prim. ali je zato uspravio posrnulog oveka. i sa desetinom takvih ja u se suprotstaviti bilo kojoj stotini ljudi kakve su bitange iz Bjuforda. a da nijednom nije pao u vatru. pošto je stekao mnoge diplome. žutu groznicu i koleru nego oveka bez principa. ve je govorio odmereno. „on nije dozvoljavao nikakvo bogohuljenje. Primetio sam da nikada nije preterivao u govoru. nekolikima je pokazao malu beležnicu sa ispisanim tekstom – mislim da ju je zvao „knjiga saboraca” – koja je sadržala imena njegovih saradnika u Kanzasu i pravila koja su oni prihvatili. „Bilo je sasvim u redu da ih obese”. i rekao je da su neki od njih taj ugovor ve zape atili svojom krvlju. kada bi stigao do njih. Kao kad bismo Kromvelove govore uporedili sa govorima obi nog kralja.

njihovim planovima. pogrešno. ali skrnave svaku ku u i svaki dan koji osvane. Radost se pretvara u žu kada ujem ili mi ispri aju opaske nekih mojih suseda. umerenom brzinom od jedne do druge države kroz pola teritorije severa. mada neobi nog „soja”. Takva osoba ne zna za drugi dobitak osim materijalnog. ne vide jasno injenicu da bi se barem milion slobodnih stanovnika Sjedinjenih Država radovalo da je poduhvat uspeo. Ja pod svoj jastuk stavljam par e papira i olovku. Mogao je ak i u i u grad u kojem je bilo više bitangi sa granice nego pristalica Slobodnih država. sumnjiv za sve strane. Volandingem (Vallandingham) morao je da prizna da je „to bila jedna od najbolje planiranih i izvedenih zavera me u zaverama koje nisu uspele. kao da je uhva en i da e biti obešen obi an zlotvor. ve zato što su ga se bojale. jedan od mojih sugra ana primetio je da je „umro kao što umiru budale”. Ako postoji takva osoba koja može mirno da spava. ja ne znam od ega je ona sazdana. Zapažam da novinari i ljudi uopšte govore o tom doga aju hladnokrvno. nije im se svidelo da to bude njihovo poslednje delo na ovome svetu. Ne oklevam da kažem da takvi ljudi ine važnu i sve ve u i ve u grupaciju. nastavio bi ono izmišljeno i kretao se u odre enom pravcu dok ne bi izašao iz njihovog vidokruga. To o ito nije bio ni blizu sulud i o ajni ki pokušaj. Njegov neprijatelj. rekli su potcenjiva ki da je „pro erdao život”. ujem kako neko drugi pita. ako se ne dobije novi par izama ili ne . pomisao na položaj tog oveka i njegovu mogu u sudbinu mra i dane mnogih ljudi ovde na severu kada o svemu tome razmišljaju. ubedio Misuri da ne vredi držati robove u njegovom susedstvu? – sve to je uspeo ne zato što su vladine sluge bile blage. Ako se poduhvat ne okon a uspelom zasedom. Neki drugi. i druže i se samo sa Indijancima i sa nekoliko belaca. „Ša ice ljudi nisu bile spremne da se u to upuste. a velike grupe ljudi nisu se mogle okupiti za kratko vreme”. Braun nije razmišljao o svojim dušmanima u trenutku kada je guverner rekao da izgleda tako smelo. A kako oni. tamo bi bez puno odlaganja obavio neki posao i niko mu ne bi naudio jer. Kada smo uli da je mrtav. Ako neka osoba koja ga je srela ovde može spokojno da gaji druga ije misli. Što se ti e njegovog nedavnog neuspeha. nije se ovih dana pove alo. kada je ušao u sudnicu i ispri ao šta je u inio. ako ne i mesecima. ali tada mi se u inilo da život toga mog suseda li i na takvu smrt. kao što je guverner Virdžinije navodno rekao. moli u vas. pošto je tako obavio svoje pravo nadziranje. garantova u joj da e lako napredovati u svim uslovima koji ne ugrožavaju njeno telo ili njen nov anik. mu e i se zbog oskudice i bolesti. vrlo malo ljudi bilo je voljno da položi život u odbranu ne ega što je. pa kada ne mogu da spavam. ali upravo njihova potreba da to dokažu može im pokazati da time nije sve re eno. jer je pružio otpor vladi. Zašto oni još prikrivaju istinu? Toliko su uporni jer nemaju jasnu predstavu. sa ucenjenom glavom. „Šta e time posti i?”. ili možda zaista ne znaju injenicu da postoje barem dva ili tri pojedinca u svakom gradu na severu koji o Braunu i njegovom poduhvatu misle isto što i vaš govornik. Izgleda da novine ignorišu. Pa ipak. koriste i jezik iz borilišta za petlove – „najko operniji ovek koga je ikada video”. ili je neuspeh to što je. kako je rekao. kao što je jedan od njegovih zarobljenika priznao. Iako se možda znalo da se on krije u nekoj odre enoj šikari. što je bila posledica izlaganja klimi. a tako veliki broj ljudi. pišem u mraku. g.” Godinama je morao je da se skriva po šikarama. on svoj uspeh nije nerazumno pripisao „svojoj sre noj zvezdi” ili nekoj aroliji. erdaju svoj život? – Takvi bi hvalili oveka koji je sam napao obi nu bandu lopova ili ubica. Mi težimo da budemo nešto više od glupih i pokornih utljivaca koji se pretvaraju da itaju istoriju i Bibliju. moje poštovanje za svoje zemljake. sve je to objasnio rekavši: „Sasvim je razumljivo što me nisu uhvatili. to što oni nisu imali cilj – vrstu oružja koja njegovoj družini nikada nije nedostajala. kao da Braun o ekuje da mu taj poduhvat napuni džepove. uklju uju i i vlast. kukavnog srca. Kada je za to došlo vreme. oprostite mi. možemo se samo upitati da li je to bio neuspeh ili primer dobrog rukovo enja: on je oslobodio ropstva dvanaestak ljudskih bi a i otišao sa njima usred bela dana.” Ne moramo pominjati njegove druge uspehe. Mada ne nosimo crni flor. išao je sa njima nedeljama. Izrazio sam iznena enje što je uopšte mogao da živi u Kanzasu pošto je za njegovu glavu raspisana nagrada. Rekao je iskreno da je razlog zašto je toliko veliki broj ljudi drhtao pred njim. znali su. Sve u svemu. osim za oko milion njih. Možda uporni politi ari mogu da dokažu da je u taj poslednji poduhvat bilo uklju eno samo sedamnaest belaca i pet crnaca. bio je ogor en na njega. u jenkijevskom stilu. mi ne znamo sve injenice u vezi sa tim. ili. Ali da se vratimo njegovom poslednjem delu i posledicama koje je ono proizvelo. Ti ljudi bi u najgorem slu aju samo kritikovali koriš enu taktiku. njegovi dušmani obi no nisu želeli da krenu na njega.

prev. Stoga proglašavaju toga oveka ludim. Teško da postoji ku a koja nije podeljena iznutra. esto otkrivamo taj razmak i tu razli itost izme u nas i naših najbližih suseda. taj juriš je. vode život koji zaslužuje divljenje. Oni su naše Austrije i Kine i ostrva južnih mora. imaju dobru volju. on ne želi da doda nikakve nove odredbe u svoj ugovor da bi ga prilagodio sadašnjem vremenu. Crkva koja ekskomunicira pravog sledbenika Hrista! Ostavite svoje široke i niske crkve. on je neuspeo. slavio pesnik oven an lovorovim vencem5. Mnogi. ali uglavnom se zadržavaju i na slu aju Patnama (Putnam). bez sumnje. kada zasejete ili sahranite junaka na njegovom polju. a 4 5 Luka na Krimu. inteligenciji i veri. kao i svoje uske i visoke crkve! U inite korak napred i izmislite nov tip nusprostorija. prev. Engleski pesnik Alfred Tenison (Tennyson). na poziv bezmerno više komande. a stanovnik Nove Engleske je isto idolopoklonik koliko i Indijac. itaju i pomalo Plutarha. . jer nije postavio ak ni politi ki oblikovanog idola izme u sebe i svoga boga. makar to radio i celu godinu. lud”. Mislite li da e taj juriš ostati neopevan? „Tako mu i treba” – „Opasan ovek” – „On je. koji se našao u vu joj jazbini. osim ako se nekom itaocu ne u ini da su neki pastori vukovi u jagnje oj koži. „Ameri ki zastupni ki odbor za inostrane misije” ak se može usuditi da protestuje protiv ovog vuka. Misleni ovek postaje pustinjak u gužvi me u pija nim tezgama. a svoje crne misli tokom ostatka nedelje. ve i u stagniranju duha. Ishitreni juriš na Balaklavu4. ali su lenji po prirodi i navici. Na pijaci se. – doživotno lanstvo. Nepremostiva mora odjednom se postavljaju izme u nas ili se tu pojave prostrane stepe. isto i privla no za oko. ali sve donedavno nikada nisam uo takva umovanja. ustaljena milosrdna dela. isto kao što je i inteligentan i savestan ovek nadmo an u odnosu na mašinu. A oni samo nastavljaju da žive razumno i mudro.zadobije opšte odobravanje. Naši dušmani su u našoj okolini i svuda oko nas. tako i u moralnom svetu. praznoverje. Mi maštamo o stranim zemljama. Mi smo samo figure. Takvi ne znaju da. može dobiti više za litru mleka nego za litru krvi. i na taj na in oni se kale za smela i patriotska dela u nekom budu em vremenu. ali to nije pijaca na koju junaci nose svoju krv. zamišljaju i istorijski i prostorni razmak izme u nas i njih. ženama i deci sa severa koji za svoje porodice kupuju „doživotno lanstvo” u udruženjima poput toga. dvoli nost.). i on neprekidno misli na vreme kada e oti i na svoj „dugi odmor”. nedostatak vitalnosti ljudi koja je rezultat našeg poroka. jer znaju da oni nikada ne bi mogli da postupaju kao on. do groba! Mogu e je na i i jevtiniju sahranu od te. dokazuje kakva je savršena mašina vojnik. postajemo svesni da izme u nas i njih postoji isto toliko hvati kao i izme u Tatara lutalice i kineskog grada. bez sumnje. progoni i ropstvo svih vrsta. U izvesnoj meri pristao je i na odre ena stara. ali ima veliku šansu da spase dobar deo svoje duše – i to kakve duše! – dok vi tu šansu nemate. uo sam za odbore i za ameri ke odbore. Sve njegove molitve po inju sa „Sada idem da spavam”. Zlo nije samo u stagniranju krvi. ali ne želi da uje za novotarije. ali kada se neki važan doga aj kao ovaj desi u našoj najbližoj okolini. u pesmi „Juriš lake brigade” (prim. trup sa jetrom umesto srca. Naše prenaseljeno društvo odjednom postaje prostrano. On pokazuje svoje beonja e tokom Sabata. jer u njemu nema ni ega o ropstvu ili crkvi. mnogo je vredniji pam enja. ne verujem da bi dobio etiri dolara i šest centi na dan za to da visi. o drugim vremenima i rasama ljudi. kao što je seme plod. ali postojan i u najve em delu uspešan višegodišnji juriš toga oveka protiv legija ropstva. sve u svemu. kada su vojnici poslušali pogrešnu komandu. mora uslediti dobar plod – i to ne zavisi od zalivanja i obrade zemlje. Pa ipak slušam o muškarcima.” Pa. Ovaj ovek bio je izuzetak. pa ne mogu da zamisle oveka koji sledi uzvišenije motive od motiva koje slede oni sami. kako glave tako i srca. To je seme takve snage i vitalnosti da od nas ne traži dozvolu da proklija. tako e. bez sumnje. grad na nekog ogromnoj razdaljini. Izmislite lekovitu so koja e vam pomo i i poštedite naše nozdrve. jer naš dušmanin je upravo opšta umrtvljenost. Tract Society moglo je sebi priuštiti da štampa tu pri u o Patnamu. U okružnim školama možete po eti školsku godinu itaju i to štivo. jurišala na englesku vojsku (prim.). sve dok ostaju takvi kakvi su. Razlike u prirodi. gde je engleska konjica 1854. svakako ni i usev junaka. Savremeni hriš anin je ovek koji e pristati da izgovori sve molitve u liturgiji ako mu dozvolite da odmah potom ode u krevet i mirno zaspi. Otkrivamo zašto sa tim susedima nikada nismo stigli dalje od površnih komplimenata. sasvim zasluženo. i zato se javljaju strah. kada se poseje dobro seme. Obožavanje idola je prokletstvo koje na kraju i samog obožavaoca pretvara u kamenu statuu. „Ali time ništa ne e posti i.

na sve strane. mala posada vlasnika robova. u nekim bostonskim novinama. Zar ne biste voleli da budete u srodstvu sa njim po tome. To samo pokazuje sa kakvom razumnom gomilom urednika smo blagosloveni mi. ali to nije bio lanak urednika. „da je savestan ovek. I zato zaista li e na putuju e prodavce koji otpevaju skarednu pesmu da bi oko sebe okupili gomilu. Tako mi „širimo” humanost i ljudska ose anja zajedno sa njom. bez bilo kakvih „izgreda”. Još se jednostavno služe svojim starim trikovima. novi tovari se ubacuju usred okeana. ona je kao igra uro enika sa bubnjem tokom koje Indijanci dižu veliku graju! Izostavite izveštaje sa verskih i politi kih skupova i objavite re i jednog živog oveka. vrlo odmerenog ponašanja. natovaren žrtvama koje umiru. onda ne govore istinu i ne govore ono što misle. ne misle tako..” Brod za prevoz robova je na putu. Ne treba da se toliko trudite da perete ruke u odnosu na njega. On je sve zapo eo i okon ao. ovek u ini hrabro i humano delo. tako da sada mogu samo da stanu i odu na popravku. Republikanska partija ne shvata koliko mnogo ljudi e njegov neuspeh shvatiti kao podsticaj da glasaju druga ije nego što bi ta stranka htela. niti e me zanimati. ve jaja nabavljaju na veresiju! Njihova velika igra se igra slam icama ili. ve te ljude nazivaju „zabludelim fanaticima” – „ljudima koji greše” – „ludacima” ili „pomahnitalima”. To je kao da je izdava odbio rukopis Novog zaveta. pa ipak politi ar tvrdi da je jedini ispravan na in da se nešto promeni „mirno širenje ljudskih ose anja”. Nakon toga sam zapazio jednu plemenitu izjavu.ne reke i planine. ujemo ljude i stranke kako izjavljuju: „Ja to nisam uradio i ni na koji na in ne odobravam što je on to uradio. na primer. Oni su prebrojali glasove Pennsylvania & Co. Ako oni. kako nas sam obaveštava. sve dok se ne bi pomenula tema ropstva. u stvari. Republikanski urednici. kaže jedna osoba koja ga zove ludim. Mislim da je to isti egoizam ili drskost. Ali prelaz ka njima bio je suviše nagao. Te skupove je trebalo poštedeti takvog kontrasta. Niko osim istomišljenika ne može postati opunomo enik na našem dvoru. a objavio poslednji Vilsonov (Wilson) govor. ne zanima da ujem kako vi odre ujete svoju poziciju. . guši etiri miliona ljudi u utrobi broda. Neki obimni asopisi odlu ili su da ne objave puni izveštaj o Braunovim re ima da ne bi izostavili neke druge teme. Nikada me nije ni zanimalo. mada on ni na koji drugi na in nije poput vas niti vam je sli an? Mislite li da biste tako izgubili reputaciju? Ono što istekne kroz esmu sa uva se u bokalu. ako ne štampaju prijatne stvari.” Mene. To se jasno vidi iz moje dosadašnje karijere. pa je izveštaje o njima trebalo štampati barem u vanrednom izdanju. Kao da ljudska ose anja ne treba da budu propra ena delima i kao da ose anja možete prosto razasuti. još bolje. zaista ne znam urednika koji bi svojevoljno štampao nešto ako bi znao da e to u krajnjoj instanci dugoro no smanjiti broj njegovih pretplatnika. Pro itao sam sve novine koje sam mogao da nabavim tokom prvih nedelju dana nakon toga doga aja. ne izražavaju nikakvo divljenje. Ostali stupci jednog asopisa koji je objavio tu zna ajnu vest bili su uglavnom ispunjeni izveštajima sa politi kih skupova koji su tada bili održani. U svoj toj gomili novina i asopisa u našoj zemlji. „Uvek se priznavalo”. Pa šta ako on nije pripadao vašoj kliki! Mada možda ne odobravate njegov metod ili njegove principe. obavezni da svoje re enice pripreme za jutarnje izdanje i sa navikom da na sve gledaju kroz prizmu politike. vratoloman i o ito sulud – pokušaj”. pa ak ni iskrenu tugu. a ne ti „ljudi koji greše”. ali nisu pravilno prebrojali glas kapetana Brauna. proizvesti po porudžbi kao obi nu robu. ak i Liberator je taj poduhvat okarakterisao kao „nepromišljen. kojoj podršku pruža veliki broj putnika. kao što se voda sipa iz kantice za zalivanje da bi se slegla prašina. oni barem dobro znaju koja je strana par eta hleba namazana buterom. i smesta. Pre i sa re i i potupaka iskrenih ljudi na kokodakanje politi kih skupova! Na pretendente na položaje i vajne oratore što ne uspevaju sami da snesu ni jedno pošteno jaje. niko ne e obra ati pažnju na njihove novine. „pod pokroviteljstvom Džona Brauna i nikoga drugog”. priznajte njegovu velikodušnost. ine prave i nepremostive me e izme u pojedinaca i izme u država. Oni smatraju da to ne bi bilo uputno. Nijedan inteligentan ovek nikada ne e pomisliti da ste ga vi stvorili. jer bi tada izražavao svoje krajnje gnušanje. ono malo vetra što su imali. a ne se am se da sam u njima našao i jedan jedini izraz saose ajnosti za te ljude. Šta to ujem da se baca sa palube? Tela mrtvih koja su se kona no oslobodila. sasvim dobro udan. On je preuzeo vetar iz njihovih jedara. Ali ja ne zameram toliko onome što su izostavili koliko onome što su ubacili. Kako onda mogu da štampaju istinu? Kažu da.

Nije stavljao u prvi plan telesne prohteve. on zastupa? Ako pažljivo pro itate njegove re i. kao ni ulagivanja ugnjetava ima. Zato i ne ose am ga enje ni prema emu što bi oni mogli da kažu. a uz to i još nekoliko ljudi – barem dvanaest kao dvanaest apostola. Sila viša od ljudske okupila ih je oko ovog propovednika. jer njemu ravni nisu postojali. koje su se radovale njegovim delima u Kanzasu i koje su mu tamo pružale materijalnu pomo . Oni moraju da sagledaju oveka od vere i religijskih principa. on je bio najviše Amerikanac od svih nas. Kako su jalovi njihov govor i njihovi postupci! a kako je besmisleno njihovo utanje! Oni su samo bespomo na oru a u tom velikom delu. blistava kao munja koja se obrušava na njihove sramne hramove. Da li hiljade koje ga najbolje poznaju. – svi su odjednom dobili napad ludila. Kada ovek stoi ki podnosi osudu i osvetu ljudi. poslati na drugi svet. U njegovom slu aju nema prazne elokvencije. republikanci? – i mi postajemo kriminalci u pore enju sa njim. nekog vlasnika robova za svog kandidata. a traži. polugrubo. dok ja govorim. dok normalni tiranin drži svojih etiri miliona robova još vrš e stisnutom pesnicom. Nije mu bio potreban brbljiv advokat koji bi ga branio izvrtanjem injenica. na drugoj. Pro itajte njegove izuzetne odgovore Mejsonu (Mason) i drugima. On je bio izuzetan ovek. Moraju da uveli aju sebe da bi mogli da ga shvate. a iskrenost je izgla ala . Kakva suprotnost u odnosu na tu politi ku stranku koja tako nestrpljivo gura dalje od sebe njega i njegovu zaveru. naviknuti na saradnju sa politi arima. Nije priznavao nepravedne zakone ljudi. Svestan sam da možda malo tr im pred rudu. spasavaju svoju zemlju i svoju stražnjicu! Isto tako su ludi bili i njegovi poduhvati u Kanzasu. ve je mislio na ideale. jer je on. Geslera i inkvizicije. ali bih radije video kip kapetana Brauna u dvorištu ve nice države Masa usets nego bilo kog drugog oveka kojeg poznajem. Koga. istina. Ne sumnjam da e do i vreme kada e po eti da razumeju kakav je. Radujem se što živim u ovom dobu – što sam njegov savremenik. u svom neznanju. ni izmišljotina ni okolišanja. a ne politi ara niti Indijanca. Zašto su Masa usets i sever poslali onih nekoliko normalnih predstavnika u Kongres poslednjih godina? – da upe atljivo izraze koja ose anja? Svi njihovi govori prou eni zajedno – to e verovatno i oni sami priznati – ne mogu ni prineti smeloj otvorenosti i snazi. sa ljudima znatno lošijeg kova. možda. U ini ete sebi ast ako mu priznate zasluge. – to je ovek koga ete ubrzo obesiti. normalan ovek ili taj ludak. oveka koji nije ekao da sam bude napadnut ili da neki njegov pošten posao bude ugrožen da bi dao život za ugnjetene. barem za mesto onoga ko e primenjivati Zakon o odbeglim robovima i sve druge nepravedne zakone koje je on želeo da poništi oružjem! Lud! Otac i šest sinova. On je bio suviše dobar primerak oveka da bi predstavljao ljude poput nas. ja sve vreme razmišljam i govorim o njemu kao da je fizi ki mrtav. zastupnici. izdižu i se iznad njih doslovno celom visinom. Nije mu mogla suditi porota njemu ravnih ljudi. voleo bih da kažem da je Braun predstavnik severa. oslobodioci.Istaknuti i uticajni urednici. ije kosti još nisu istrunule u zemlji oko nas. shvati ete. Ne. – mada ga odnedavno smatraju za najpodlijeg ubicu koji treba da plati za svoje grehe – prizor je uzvišen – zar to niste znali. Ako se Voker (Walker) može smatrati predstavnikom juga. onda. misle da je on lud? Tu re mnogi koriste samo kao praznu frazu i ne sumnjam da je velik broj njih ve pre utno povukao svoje re i. jedan zet. pošto se ve nalazi u takvoj situaciji. asopisi Demokratske partije nisu dovoljno humani da bi me uopšte doticali. vi. još živ u rukama svojih dušmana. polaze i od toga da je i sam ovek i da je jednak svakom drugom u svim vladama. polublago ispitivanje. ve im se suprotstavljao kako je umeo. On je bio više nego ravan svim sudijama koje ameri ki glasa i ili zvani nici na bilo kom nivou mogu da stvore. kao i jednostavnoj istini onih nekoliko uzgrednih opaski ludog Džona Brauna na podu u ložionici u Harpers Feriju. Oni ne poznaju toga oveka. U tom smislu. Bar na kratko se izdižemo iz trivijalnosti i prašine politike i ulazimo u predeo istine i ove nosti. Njemu vaše poštovanje nije potrebno. kažu. Upitajte tiranina ko je njegov najopasniji dušmanin. on nije bio naš predstavnik ni u kom smislu re i. Istina ga je inspirisala. Nijedan ovek u Americi nikada nije tako uporno i delotvorno zastupao dostojanstvo ljudskog bi a. ali ne da tamo predstavlja vas. da je on postupio „po principu osvete”. Kako oni deluju patuljasto i kako ih poražava upore ivanje sa njim! Na jednoj strani. njegovih ortaka. Oni su takvi da stoje pored Pilata. Ne verujem u podizanje kipova onima koji još žive u našim srcima. a hiljade normalnih urednika.

Kakva je priroda te tišine koja usledi nakon što zakon i vlasnik robova dobiju prevagu? Smatram da je taj doga aj iskušenje koje treba da poput bleska iznese na videlo narav ove vlade. pri tome. Dok je jedan njegov sin ležao mrtav pored njega. a drugi imao tešku ranu. Kada vlada svoju mo stavi na stranu nepravde. umišljen i brbljiv” (to misli g. u protivnom... poti e iz one 6 Od re i do re i (prim. oni koji su preživeli. pošto stoje izme u nje i onih koje ona ugnjetava? Vlada koja pretenduje da bude hriš anska.).” Mi govorimo o predstavni koj vladi. Sumnjam u razboritost svakog oveka koji pro ita izveštaj o tom razgovoru i još naziva njegovog protagonistu ludim. kao demonska sila. ali ja nikada nisam uo da je ovakva vlada u inila išta dobro. . Junaci kojima bi razneli noge dobro su se borili na svojim patrljcima. kažu asopisi. vladama. Ona je slika i prilika nepoštenja. drugom držao pušku i pri tom komandovao svojim ljudima krajnje pribrano. Guverner Vajz (Wise) govori o njemu pravednije i sa više poštovanja od bilo kog urednika sa severa ili politi ara ili javne li nosti koja je meni poznata. „šarpovu” pušku beskrajno pouzdanijeg i ve eg dometa. ima isti smisao. fanatika ili ludaka”. ali kakav je to monstrum od vlade kada u njoj nisu predstavljene najplemenitije sposobnosti uma i celo srce. da „ne treba potcenjivati ni tog oveka ni njegovu zaveru. prev. ona se pokazuje kao obi na brutalna sila. sve sam rekao istinito. Ova najlicemernija avolska vlada gleda sa svog trona etiri miliona koji jedva dišu i pita glume i naivnost: „Zašto me napadate? Zar ja nisam od poštenih ljudi? Prestanite da pokre ete to pitanje jer u i od vas napraviti robove ili u vas obesiti.. Brauna. Stevensa (Stephens) i Kopika (Coppic) bio naj vrš i.. ili gore. Znam da ete rado ponovo uti šta on kaže o ovome. Možete li da isušite fontane misli? Velika zavera. nemaju merilo na osnovu kojeg bi otkrili plemenitog oveka.. On je hladnokrvan. „Sve je mirno u Harpers Feriju”. On nije baš nimalo nalik na obi nog bandita. kada predstavlja otpor tiraniji. ustaljena organizacija. On kaže: „Varaju se oni koji smatraju da je on ludak. Jedina vlada koju priznajem – a. Taj razgovor pokazuje ve e mentalno zdravlje od zdravlja koje pružaju uobi ajena disciplina i životne navike. gospodine. Uzmite bilo koju re enicu iz njega – „Odgovori u na svako pitanje na koje mogu da odgovorim asno. Trebalo nam je pomo i da je sagledamo u svetlu istorije.” Gotovo prvi ovek sa severa kojeg je vlasnik robova po eo da poštuje! Svedo enje g. ali uplašenih tamni ara i dželata. podsti u i ih da budu vrsti i da svoj život prodaju što skuplje. Trebalo je da i ona sama sebe sagleda. Volandingema. Poluo ove eni tigar ili vo koji se vu e po zemlji. nikada ona koja uspostavlja nepravdu. isti su kao on. I njegovi ljudi. Nije bilo lako proceniti koji je od tri zatvorenika belca. iskren i inteligentan. pribran i nesalomiv. „ali vrst. on je jednom rukom opipavao puls sina koji je umirao. a razapinje na krst milion Hristova svakoga dana! Zavera! Odakle izvire takva zavera? Ne mogu a da ne mislim o vama.. Sada se više nego ikada pre pokazalo da vlada tiranija. Što se mene ti e.” Oni malobrojni koji govore o njegovom osvetni kom duhu dok se zaista dive njegovom heroizmu. I pokazao se kao ovek od principa i istine. nije važno ako je na njenom elu mali broj ljudi niti koliko mala je njena vojska – jeste ona snaga koja uspostavlja pravdu u zemlji. Ja držim do svoje re i. i pravi no je re i za njega da je bio human prema svojim zatvorenicima. Vajz). Pukovnik Vašington kaže da je on najhladnokrvniji i naj vrš i ovek koga je ikada video kako prkosi opasnosti i smrti. nemaju amalgam koji bi uporedili sa njegovim istim zlatom. Šta da mislimo o vladi za koju istinski smeli i pravedni ljudi u zemlji predstavljaju neprijatelje. A New York Herald prenosi taj razgovor „verbatim”!6 Nije ni svestan za kakve je besmrtne re i postao medijum. onako kako zaslužujete.njegove re enice. ne u.. Olakšanje je pre i sa tih izmišljotina na svedo enja iskrenijih. kao što naša ini da bi se održalo ropstvo i ubijali oslobodioci robova. sa odstranjenim srcem i vrhom mozga koji mu je raznesen metkom. mada manje važno. Vidim da se ova vlada efikasno udružuje sa Francuskom i Austrijom u ugnjetavanju ove anstva.. Mogao je sebi dopustiti da izgubi „šarpove” puške. On je fanatik. Oni sa njim porede svoju sopstvenu kaljugu. Postoji tiranin koji drži etiri miliona okovanih robova i to dovodi do pojave njihovog smelog oslobodioca. jer je zadržao svoju veštinu govora.

Da li ume e topolivca stvara proizvod koji se okre e protiv svoga tvorca? Da li je kalup u koji livac izliva topove važniji od materijala i od njega samog? Sjedinjene Države imaju karavan od etiri milina robova u lancima. „Rado emo raditi za vas pod tim uslovima. bez sumnje. Oni su napravili pozdemne tunele po celoj zemlji. U izvesnoj meri te sulude vlade priznaju i prihvataju takav položaj. osim ako niste neprestano nadahnuti da to inite. One žele da robovi ostanu u tom položaju. zato ja to i nisam inio.sile koja stvara i neprekidno obnavlja oveka. o ito je bio ovek od principa. kako rade mesecima. da štite slabe i brane pravdu. a ostale poslove prepusti takozvanoj vladi. a Masa usets je jedan od federalnih uvara koji treba da spre e njihovo bekstvo. ako ne i godinama. Kada ponekad uzgred ujem kako radi. Njegova družina je zaista bila mala. poseduje Odbor za red i zakon. ne smatram da treba provesti život govore i ili pišu i samo o ovoj temi. ne postižete ništa osim što postajete krivi. Oni su bili zreli za njena vešala. Pretpostavimo da u Državama postoji udruženje koje iz svoga džepa i zbog velikodušnosti spase sve odbegle robove koji pobegnu kod nas i zaštiti naše sopstvene obojene sugra ane. Takva vlada gubi mo i ugled kao što vodu koja isti e iz probušene posude prihvata onaj ko može da je zadrži. Oni koje ropstvo neprestano zgražava imaju izvesno pravo da se zgražavaju i nad nasilnom smr u robovlasnika. ija je plata obezbe ena. retke hrabrosti i iskrene humanosti. Svako ko je na tom mestu položio život za siromašne i ugnjetene bio je pažljivo odabran ovek. ali takvi su oni koji vladaju i koje tamo slušaju. Zar takva vlada ne gubi brzo svoj smisao i zar ne izaziva nezadovoljstvo ljudi? Ako civili moraju da obavljaju vladine poslove. to je samo senka vlade i zbog toga mora da se formira Odbor za red i zakon. podzemnu železnicu. po mom mišljenju. Verovao je u doktrinu po kojoj ovek ima pravo da prema robovlasniku primeni silu da bi se oslobodili robovi. humano. Ova zemlja je to ve dugo praktikovala. jer niste udarili na sam izvor. ovek može imati i . kako nastupaju hladnokrvno. Može se sumnjati da je u celoj zemlji bilo još toliko ljudi ravnih njima – govorim samo o njegovim sledbenicima – jer je njihov vo a. znatan broj je i obesila. Masa usets i Virdžinija su ugušili ustanak u Harpers Feriju. Šta bi trebalo da mislimo ak i o orijentalnom kadiji iza koga radi tajni Odbor za red i zakon? Ali takav je opšti karakter naših severnih država. Kada pomislim na njega. kako se to kaže. temeljno pretražio zemlju uzduž i popreko. Govorim u ime robova kada kažem da više volim filantropiju kapetana Brauna od filantropije koja me ne ubija niti me osloba a. ali do sada nikada nije pronašla prave ljude. To je bio najve i kompliment koji ova zemlja može da im dâ. spreman da svakog trenutka žrtvuje život za dobrobit svojih bližnjih. Oni su tamo poslali svoje marince i mora e da plate cenu njihovih greha. a da je zatim pružio šešir za milostinju. koji bi monotono i uporno svirao jednu istu poznatu melodiju. injenica da je ili tiranin njemu ili on tiraninu morao ustupiti mesto izdvajala ga je od svih reformatora ovoga vremena koje znam. Kada su dobri i smeli bili u ve ini? Zar bi trebalo da ekaju dok ne do e to vreme? – dok im se vi i ja ne pridružimo? Ve i sama injenica da nije imao gomilu ili trupu pla enika za sobom izdvaja ga od obi nih heroja. povla i u stražnju sobu. to bi bilo pogubno za njegovu efikasnost. žele i da popuni svoju trupu. dostojanstveno. ne može imati pogrešan metod. Da je imao asopis koji bi zastupao „njegovu stvar”. Jedini slobodni put. Vi se hvatate u koštac sa neprijateljem protiv koga ne stoje kadeti iz Vest Pointa i protiv koga nisu usmereni naši topovi. njegovih šest sinova i njegovog zeta – da ne nabrajamo ostale – koji su odabrani za tu borbu. Kada pohvatate i povešate sve te pobunjenike. I tako se vlada. Više zgražava život robovlasnika nego njegova smrt. Ja se slažem sa njim. Da je postupao tako da ga vlada ostavi na miru. U svakom slu aju. neki instrument. izabran me u hiljadama. samo nemojte praviti buku zbog toga”. možda bi bio sumnjiv. ne o ekuju i nikakvu nagradu osim iste savesti. Oni su doista bili najbolji ljudi koje ste mogli izabrati za vešanje. ali nisu sposobni da izgrade ni pošteni drum. A kakvo to pi e treba njihova burad da sadrži? Oni špekulišu deonicama i buše rupe u planinama. ali ne i drugi ljudi. ujem da mnogi osu uju te ljude zato što ih ima tako malo. i on njome i upravlja. vlada me u najboljem slu aju podse a na one farmere koji zimi pokušavaju da zarade poneki peni bave i se ba varskim poslom. dok je gotovo cela Amerika stajala postrojena sa druge strane – opet kažem da me se to doima kao uzvišeni prizor. svaka od njih ima svoj odbor za red i zakon. tada vlada postaje samo najamnik ili službenik koji treba da obavlja fizi ke ili sporedne poslove. Samo oni su bili spremni da stanu izme u ugnjetava a i ugnjetenih. nose i sa sobom ustav i ve i deo svojih napora ulaže u njegovu doradu. Osoba koja prva uspe da oslobodi roba. Naravno. jer su malobrojni zadovoljavali njegove kriterijume. ako ne i milionima drugih. One prakti no kažu. spavaju i i bude i se sa mislima o zadatku i leti i zimi. jer ta sila prva za ne zaveru. Nisu svi stanovnici Masa usetsa takvi.

samo je jednoga dana prosto prime eno da nedostaju. Mi smo je protuma ili na podao i licemeran na in. da bi se lovili Indijanci ili da bi se pucalo na odbegle robove i sli no. Mislim da „šarpove” puške i pištolje treba bar jednom upotrebiti za pravu stvar.druge poslove o kojima treba da vodi ra una. Isto ogor enje koje je prema pri i jednom raš istilo hram raš isti e ga ponovo. . u e i nas kako da umremo. oni su prosto istrulili ili izvetrili. Tako branimo sebe i svoje kokošinjce. Nemaju oni dovoljno života u sebi. On je živeo za njih. Prionite na svoj posao i dovršite ga. U ovom slu aju to oru e bilo je u rukama onoga koji je znao kako da ga upotrebi. nema života koji bi se mogao uzeti. vidim da je me u njima razdaljina koliko i izme u neba i zemlje. Neka mrtvi sahrane svoje mrtve. jer da biste umrli. pokrov za mrtvaca i sahrane koje su mnogi ljudi imali. Od po etka sveta umrlo je samo pola tuceta ljudi ili otprilike toliko. Suština problema nije u samom oružju. a nastavak života. u isto vreme su nas u ili kako da živimo. Morate ostati na dopunskoj nastavi. i ne toliko muškarci kvekeri koliko žene kvekeri? Taj doga aj me uverava da postoji ono što zovemo smrt – mogu nost da ovek umre. Koliko samo ljudi koji su nedavno razmišljali o samoubistvu sada ima razlog za život! Jedan pisac kaže da je zbog svoje udne monomanije Braun „izazivao strah kod stanovnika Misurija gotovo kao neko natprirodno bi e”. a. prvo morate živeti. Nema posve enog odra u hramu. ma kakav bio. možda ve i umro. Glupost! Izazivam ih da to u ine. Pravimo nepotrebnu buku oko smrtne kazne – oduzimanja života. bi e to najgrublje mogu e ruganje delima i re ima koje u e. ujem da znatan broj ljudi smatra da umire ili da je. „Ako se iznad sebe ne izdigne. Kada razmislim o cilju kojem se ovaj ovek sa toliko religijskog zanosa posvetio. ve miroljubivi gra ani. samo je negde iskopana rupa. ve u tome za šta se oružje koristi. Pogledajte samo pendrek i lisice policajca! Pogledajte zatvor! Pogledajte vešala! Pogledajte kapelana u nekom puku! Mi samo težimo da živimo bezbedno u okrilju te provizorne vojske. kao da se religijski zaveti ne mogu povezati sa svakodnevnim poslovima oveka – kao da osoba koja e ukinuti ropstvo može da bude samo neko koga postavi predsednik ili neka politi ka stranka. Ali pobrinite se da ipak umrete. gospodine? Ne ete! za vas nema nade. ve kvekeri. Oni e se razložiti kao gljive i ostaviti za sobom stotinu hvalilaca koji e okititi mesto sa kojeg su otišli. Ako dela i re i ovoga oveka ne dovedu do osveš ivanja. uspeh. 7 Pomišljaj na smrt (prim. a zatim razmislim kakvom se cilju posve uju njegove sudije i svi oni koji ga tako ljuto i re ito osu uju. Kakvo je to nasilje za koje se ne zalažu vojnici. On je nešto više. Memento mori!7 Mi ne razumemo tu uzvišenu re enicu koja je. više nego što se ubaci tokom bilo kojeg broja godina privrednog i politi kog prosperiteta. po želji nekih valjanih ljudi. Ne verujem u mrtva ka kola. ve propovednici jevan elja. Frenklin (Franklin) – Vašington – oni su otišli bez smrti. a zadržavamo ropstvo. Ako znate kako da po nete. Ti ljudi. sli no kao što su trulili i vetrili ranije. Svakoga dana uvamo takozvani mir svoje zajednice delima koja podrazumevaju izvesno nasilje. ne svetovni ljudi. ko zna. Znam da velik broj mojih zemljaka misli da se „šarpove” puške i pištolji mogu opravdano upotrebiti samo u dvobojima. I zaista. Ponudio je svoj život i položio ga pred njih. To je najbolja vest koju je Amerika ikada ula. Oni govore kako je ovekova smrt poraz. ali mogu da zamislim okolnosti u kojima bi i jedno i drugo za mene bilo neizbežno. Najbolji od njih su polako usporavali poput asovnika. Ona ve ubrzava slabašan puls severa i ubacuje sve više i više velikodušne krvi u vene i srce. ne ratoborne sekte. zna ete i kada da se zaustavite. u stvari. Izgleda kao da nijedan ovek nikada pre nije umro u Americi.Kako je slabašan ovek!” Urednici novina tako e smatraju da njegovu ludost dokazuje i to što je mislio da ima zadatak da uradi to što je uradio – što nije ni trenutka sumnjao u sebe! Oni govore kao da u naše vreme nije mogu e da ovek dobije „zadatak od boga” da uradi neki posao. U tom slu aju nije bilo smrti. U sebi ima božansku iskru. Mislite li da ete umreti. mi smo potpuno zaboravili kako da umremo.). U Americi se još nije pojavio ovek koji je toliko voleo svoje bližnje i bio toliko pažljiv prema njima. Pokazuje da je nadmo an u odnosu na prirodu. zatim u slu aju da nas druge nacije uvrede. prev. jer nije bilo ni života. junak me u kukavicama uvek izaziva takav strah. Još niste nau ili lekciju. urezivana na nadgrobne spomenike. Ja ne želim da ubijam niti da budem ubijen.

” „Uz to. ve su izabrani glasovima svoje stranke. pošto sumnjam da nastavak života. Ne priznajem gospodara u ljudskom obliku. niti predstavnik neke stranke.Sve u svemu. Gotovo se bojim da u uti da je oslobo en. isto kao što poštujem prava najbogatijih i mo nih. a da vlada greši? Da li se zakoni primenjuju samo zato što su napisani? da li neki ljudi izjavljuju da su zakoni dobri. Da oni primenjuju ve ite zakone koji pravi no obavezuju oveka. želim da kažem da je bolje da svi vi. obešen je kapetan Braun. on je an eo svetlosti. a on odgovara ranjen sa poda oružarnice. pa bi bilo dobro da vam neko objasni da treba da oslobodite one koje tvrdoglavo i bezbožno držite u ropstvu. u takav na in napadanja i odbrane oveka. Pre nekih hiljadu osamsto godina Hrist je razapet na krst. u najvažnijim slu ajevima nije važno da li ovek prekrši neki ljudski zakon ili ne. ovog prepodneva. najfinijeg dijamanta. istinito kao glas prirode: „Niko me nije ovde poslao. Pomislite na njega – na njegove nesvakidašnje kvalitete! ovek kakav se javlja u nekoliko vekova. sem toga. bila bi sasvim druga stvar. pa su potrebni vekovi da bi se on razumeo. rekao je: „Ovo je. Sada shvatam da je bilo neophodno da se najsmeliji i najhumaniji ovek u celoj zemlji obesi. Dok se rade takve stvari. jer tada pristajete da se sretnete sa sudijom na njegovom terenu. Neka advokati rešavaju trivijalne slu ajeve. to je bila zamisao moja i moga Tvorca. Fabrika za falsifikovanje zakona sa nadležnostima i u robovskoj zemlji i u slobodnoj zemlji! Kakve zakone za slobodne ljude možete o ekivati od nje? Ja sam ovde da zastupam njegov slu aj pred vama. zato sam ovde.” Ne spoznajete svoju obavezu ak ni kada vam je pred nosom. Što pre budete . život uopšte.” I kako samo nastavlja lepim i plemenitim tonom. a ne i njegov duh? Kakvo pravo imate vi da se dogovorite sa samim sobom da uradite ovo ili ono. a muzika je odurna laž. koje ugnjetava mo robovlasnika. On više nije stari Braun. Ubica uvek zna da je pravedno kažnjen. Svaki ovek zna kada je u pravu i svi umovi ovoga sveta ne mogu mu re i ništa novo na tu temu. ne zbog li ne uvrede. osvete ili ratobornog duha. recite jasno. „Zaveden”! „Brbljiv”! „Lud”! „Osvetoljubiv”! Tako vi pišete u svojim foteljama. ija to bezbednost zahteva da se kapetan Braun obesi? Da li je to neophodno zbog bilo koga oveka na severu? Zar nema drugog na ina osim da se ti ljudi bace Minotauru? Ako to ne želite. ak i ako nisu pravedni? Da li ovek može da bude oru e za izvo enje nekog ina koji bolji deo njegove li nosti ne odobrava? Da li je namera zakonodavaca da dobri ljudi doveka vise na vešalima? Da li sudije treba da tuma e samo slovo zakona. ni najmanje ne samo njegov. i u oku Boga isto toliko vredni kao vi. Ne govorim o njegovom životu. da ste krivi za veliku nepravdu prema Bogu i ljudskom rodu. poslat je da bude spasilac porobljenih. po nete da se spremate za rešavanje toga pitanja. jer e se ono morati rešiti i pre nego što vi budete sasvim spremni za to. ta vlada je drska i ini korak ka svom sopstvenom uništenju. prijatelji. ljudi sa juga. jasno kao vedro nebo. stoga i ovaj slu aj u potpunosti postaje vaš. Možda je i on sam to shvatio. po mome mišljenju. Poslovni ljudi mogu se me u sobom dogovoriti. najviše što ovek može u initi za Boga. a vi ne znate šta drugo da u inite sa njim osim da ga oka ite o konopac! Vi koji kažete da poštujete Hrista razapetog na krst. ve o njegovom karakteru – njegovom besmrtnom životu. naši „rukovode i ljudi” su bezopasan soj i dovoljno dobro znaju da oni nisu dobili zadatak od boga. protivno svetlu u sebi? Da li vi treba da odlu ite – da donesete bilo kakvu odluku – i da ne prihvatite stavove koje vam drugi name u ako oni nisu u skladu sa vašim pogledima? Ja ne verujem u advokate.” „Žao mi je siromaha u ropstvu kojima nema ko da pomogne. Takav ovek poput sunca možda se ne e ponovo roditi u ovoj mra noj zemlji. lepota stoji pod velom. To su dva kraja lanca koja nisu nepovezana. ali kada vlada oduzme život oveku bez saglasnosti njegove savesti. može da u ini toliko dobrog koliko njegova smrt. Zar nije mogu e da je pojedinac u pravu. obra aju i se onima koji su ga uhapsili i koji stoje iznad njega: „Mislim. On je sazdan od najskupljeg materijala. ne lažni junak. sticajem okolnosti. razmislite o tome šta ete upravo uraditi njemu koji je ponudio sebe za spasioca etiri miliona ljudi.” A govore i o svom pokretu. Ja samo saose am sa ugnjetenima i obespravljenima koji su isti kao i vi. „Želim da razumete da ja poštujem prava najsiromašnijih i najslabijih obojenih ljudi.

to još nije dovedeno do kraja.spremni. i ne pre toga. ali to pitanje još ostaje da se reši – mislim. a zajedno sa dolaskom prvih doseljenika i Deklaracijom nezavisnosti. Tada. Ve ste me se gotovo i oslobodili. istori ar zabeležiti. tim bolje.” Zamišljam vreme kada e slikar naslikati tu scenu i ne e i i u Rim da tamo prona e temu za svoje slike. kada barem sadašnji oblik ropstva ovde više ne bude postojao. mi emo dobiti satisfakciju. pesnik e je opevati. to crna ko pitanje. . Tada emo mo i da oplakujemo kapetana Brauna. Mene se vrlo lako možete osloboditi. to e biti ornament u nekoj budu oj nacionalnoj galeriji.

uz crkvu. Me utim. Onaj ko sve vreme mirno sedi u ku i možda je ve a lutalica od svih. Izgleda da viteški i herojski duh koji je nekada pripadao jaha u sada obitava u šeta u ili se ak možda stopio sa njim – nije više u lutaju em vitezu. moj drugar i ja (jer ja esto šetam sa nekim) volimo da zamišljamo sebe kao vitezove novog.). zahtevaju i da krenemo i ponovo preuzmemo tu Svetu zemlju iz ruku nevernika. to jest odlaska u šetnju – koje su imale. ve u lutaju em šeta u. pošto je zaista i najverovatniji. Da se vratimo mome iskustvu. što. kao nekoga ko je njen neraskidivi deo. Tada su se. ali oni koji su tamo zaista išli jesu „saunterers” u pravom smislu te re i. Da bi neko postao šeta . šetnji tokom kojih su se ose ali tako blagosloveni da su pola sata lutali po šumi.ŠETANJE Želim da kažem nešto o prirodi. slobodu i nezavisnost. non fit.). onako kako je ja shvatam. – ako ste isplatili svoje dugove. 1 2 Engleska re koja zna i neobavezno. a ne kao lana društva. ali vrlo dobro znam da su se od tada držali širokih puteva. Tamo u ptice koje pevahu sve bliže i bliže. Ambulator nascitur. „Kada jednog vedrog jutra U šumu zelenu stiže. jer postoji dovoljno zagovornika civilizacije: ministri. nije nimalo ve a skitnica od krivudave reke koja sve vreme neumorno traži najkra i put do mora. kada su ak i oni bili šumari i odmetnici. Naše ekspedicije su samo kratke ture i mi se uve e vra amo starom ognjištu od kojeg smo krenuli. po meni još starijeg i asnijeg soja. na tren osetili uzvišeno. školski odbori. ve šeta a. . trajne poduhvate. iskreno govore i. ali njihove izjave ne treba uzimati zdravo za gotovo. Nikakvo bogatstvo ne može kupiti tako potrebno opuštanje. ali šeta („saunterer”). Možda bi trebalo da po emo u vrlo kratku šetnju puni avanturisti kog duha. Oni koji su se šetali. Želim da ponudim jedan upe atljiv prikaz i da na taj na in skrenem pažnju na tu temu. Morate se roditi u porodici Šeta a. državu i ljude. što je kapital u ovoj profesiji. talenat za sauntering1: ta re se vrlo lepo može povezati sa pri om o „besposlenim ljudima koji su se u srednjem veku kretali zemljom i tražili milostinju. zaista su bili samo besposli ari i skitnice. i svako od vas e se ve pobrinuti za to. mada su to tvrdili. u stvari. ali nisu išli ka Svetoj zemlji. jer ne preduzimamo smele. Šeta je neka vrsta etvrtog staleža. mada. ve ina mojih sugra ana kaže da ponekad kao i ja rado šeta. sa inili testament. kao da se se aju nekog prethodnog postojanja. zna i nemati odre en dom. Jer to je tajna uspešne šetnje („sauntering”) . „Evo ide jedan Sainte-Terrer. o apsolutnoj slobodi i divljini koja se razlikuje od gra anske slobode i kulture – želim da sagledam oveka kao stanovnika prirode. opušteno šetanje (prim. da ih više nikada ne vidite. tada ste spremni za šetnju. govore i da idu ’à la Sainte Terre’ u Svetu zemlju. niti ritera ili jaha a. Ali ja više volim prvi na in izvo enja. da se tako izrazim. Ako ste spremni da ostavite oca i majku. ma koliko želeli da pripadaju ovom odabranom soju. prev. potreban je dar sa Neba. brata i sestru. „Saunterer” – putnik u Svetu zemlju. bez namere da se vratimo – spremni da svojim udaljenim kraljevstvima pošaljemo natrag samo svoja balsamovana srca kao relikvije. ili možda starog reda – ne reda konjanika ili kavaljera. Sve to dobijamo samo miloš u božjom.2 Ta no je da neki moji sugra ani mogu da se sete svojih šetnji u koje su išli pre deset godina i da mi ih opišu. Ta no je da smo danas samo malodušni krstaši. Šeta se ra a. prev. u pravom smislu te re i. doveli u red svoje poslove i ako ste slobodan ovek. a ne postaje (prim. bez zemlje ili doma. neki tu re izvode iz izraza sans terre. ve se ose ati svugde kao kod ku e. bez sumnje. Imamo utisak da ovde gotovo samo mi primenjujemo tu plemenitu veštinu. decu i prijatelje. Tokom života sreo sam samo jednu ili dve osobe koje su razumele umetnost šetanja. uklju uju i i šeta e. deca bi za njima vikala. ženu. Jer svaka šetnja je neka vrsta krstaškog pohoda na koji nas poziva pustinjak u nama. Polovinu šetnje provedemo prate i vlastite stope.

dobijaju se gotovo godine. Kada je neki putnik zamolio Vordsvortovu (Wordsworth) sluškinju da mu pokaže radnu sobu svoga gospodara. ve i celo popodne. oni iznuruju sopstvenu posadu sa kojom su povezani tako prisnim vezama. brzo prolaze i pored ku a sa izrazitim dorskim ili gotskim fasadama koje deluju tako usnulo. . Kada me ponekad podsete da mehani ari i prodavci ostaju u svojim radnjama ne samo celo prepodne. Kako ovek stari. mnogi od njih sede i prekrštenih nogu. da ne kažemo tanko u kože. bez sumnje e stvoriti odre enu vrsto u karaktera – tako da izraste deblja pokožica preko nekih suptilnijih delova našeg tela. Ne mogu da ostanem u svojoj sobi ni jedan dan a da ne zar am. potpuno slobodan od svih svetovnih poslova. idite u potragu za izvorima života. A ostajanje kod ku e.Dosta je prošlo. ali njegova radna soba je napolju. kada se ponekad iskradem u šetnju u „minut do dvanaest”. i uz ulicu i niz ulicu ne za uje velika eksplozija koja bi raznela na sve etiri strane sveta. suviše kasno da bi se spasao dan. kada je previše kasno za jutarnje novine. Tada mi možete ponuditi peni ili hiljadu funti da biste uli šta mislim bez opasnosti po svoj džep. Robin3 re e. u etiri sata popodne. može da stvori meko u i glatko u. to podnose. Bonaparta može da pri a o hrabrosti koju ovek ima u tri sata ujutru. na suncu i vetru. moj drugar mi je šapnuo da su svi stanovnici tih ku a u to vreme verovatno ve otišli na spavanje. ona je odgovorila: „Ovde je njegova biblioteka. na primer po licu i rukama. Od kad posetih ove gore. legiju zastarelih. temperament i. Kada smo. udi me da se u ovo vreme. puno uti u na sve to. kao da je tri sata ujutru. Zato bih rado barem malo Lovio divlja u osvit zore. u tri sata popodne. sve dok ovek ne po ne da izlazi neposredno pre zalaska sunca i dok mu ne bude dovoljno pola sata šetnje. Možda zato postajemo više podložni uticajima koji su važni za naš intelektualni i moralni rast ako sunce umereno sija na nas. ose am kao da sam po inio neki greh koji treba da okajem. prev. u rano letnje popodne. godine. Ja sam tada osetio divljenje prema lepoti i veli anstvenosti arhitekture koja sama nikada ne odlazi na po inak. a vetar malo manje duva. morate šetati kao kamila za koju se kaže da je jedina životinja koja preživa dok šeta. Ne znam od kakvog su to materijala stvoreni – sede tamo sada. priznajem da sam zadivljen izdržljivoš u i moralnom neosetljivoš u svojih komšija koji se nedeljama i mesecima zatvaraju u prodavnice i kancelarije po sav dan – kada se sve to sabere. pove ava se njegova sposobnost da sedi mirno i da radi svoj posao u zatvorenom prostoru. nije mi jasno. a svakako je dobro uspostaviti i pravu ravnotežu izme u 3 Robin Hud (prim. Ali šetanje o kojem ja govorim nema ništa zajedni ko sa onim što se zove rekreacija i što li i na potrebu bolesnih da uzimaju lek u odre eno vreme – ili na dizanje tegova ili gimnastiku. Pomislite samo da ovek diže tegove da bi sa uvao zdravlje. Ako želite da se rekreirate.” Duži boravak napolju. – ja kažem da oni zaslužuju pohvalu zato što još davno nisu izvršili samoubistvo. šetnja je sama po sebi poduhvat dana i avantura. pre svega.).” Mislim da ne mogu da sa uvam zdravlje i dobro raspoloženje ako ne provedem barem etiri sata na dan – a obi no i više od toga – neobavezno šetaju i kroz šumu i preko brda i polja. isto kao što zbog teškog fizi kog rada šaka gubi nešto od fino e dodira. s druge strane. ku evnih stavova i hirova – kako bi se zlo moglo izle iti. kada senke no i ve po inju da se mešaju sa svetloš u dana. ve neprekidno stoji uspravno i uva spava e. uz pove anu osetljivost na odre ene utiske. koje su vezane za ku u još više nego muškarci. – kao da su noge stvorene da bi se na njima sedelo a ne stajalo ili hodalo. ali imam razloga da sumnjam kako ve ina njih sve to uopšte i ne podnosi. ali to nije ništa prema hrabrosti onih koji mogu spokojno da sede u ovaj popodnevni sat i štete svome bi u koje je presedelo celo prepodne. Bez sumnje. na provetravanje. Kako žene. a ti izvori žubore na dalekim pašnjacima koje on uopšte ne traži! Štaviše. izme u etiri i pet sati popodne. stresali seosku prašinu sa skutova svoje ode e. a previše rano za ve ernje. Njegove navike poprimaju odlike ve eri dok se približava ve e njegovog života.

U šetnjama se potpuno vra am sebi. Ono što danas zovemo razvoj podrazumeva izgradnju ku a za gotovo sve ljude. bilo koji broj kilometara. put. Ali ponekad se desi da ne mogu lako da se odvojim od grada. ve je usred toga raja tražio tragove starih ivi njaka. a do njega vodi još uža saobra ajnica. Ponekad neki putnik zatraži da ga usmerim ka njoj. pa duhom nisam tu gde mi je telo – ja sam van sebe. bez izlaska na put osim tamo gde to ine lisica i kuna: prvo uz reku. pa se seku šume i veliko drve e. „Sadili su platane stvaraju i šumarke i aleje”. Politika je samo jedno usko polje. a zatim ga zaboravljam. kako pronalazi svoje ivi njake. Sa mnogih brda mogu da vidim udaljenu civilizaciju i ljudske nastambe. crkva i država i škola. a da duhom nisam prisutan. pod zasvo enim stubovima. Ni u jednom ni u drugom slu aju nikada ne ete potpuno iscrpeti sve mogu nosti. usred paklenih mo vara. o ito. U mojoj okolini u rasponu od nekoliko kvadratnih kilometara nema stanovnika. dvadeset. fabrike i poljoprivreda.) Engleska re za selo je „village” (prim. Želja da se danju leži u postelji i razmišlja do usijanja obi na je sentimentalnost koja ljude odvaja od preplanulosti i žuljeva iskustva. zajedno sa re ju via. jer i ona ima svoje mesto i ne zauzima ceo postoje i prostor. jer ona je kao dim cigarete nekog oveka.) 6 Varon. Tada e biti mnogo više vazduha i sunca u našim mislima. zatim uz potok. Oni koji su zara ivali za život rade i seoske poslove nazivali su se vellaturam facere. Otuda. Kad bi ljudi samo po eli da ruše ograde i kad bi ostavili šume na miru! Jednom sam usred prerije ugledao poluzarasle ograde i nekog prepredenog škrticu koji je sa nadzornikom premeravao svoje imanje. U popodnevnoj šetnji potpuno zaboravim na svoje prepodnevne poslove i svoje obaveze prema društvu. dolazi i latinska 4 5 Dnevne šetnje (prim. Naravno da ne vredi usmeravati korake ka šumi ako nas oni ne nose tamo. petnaest. Priroda u mojoj okolini pruža puno prilika za dobre šetnje.debele i tanke kože. Ako želite da odete u svet politike. sledite prometan put – sledite tog oveka sa tržišta. Re „selo” poti e od latinske re i villa5 koju. nositi. jer je selo bilo mesto u koje su i iz kojeg su nošene stvari. pošto sami nisu išli do šuma. Potpuno novi pejzaž predstavlja za mene veliku sre u i još ga mogu prona i bilo kog popodneva. Šta tražim u šumama ako razmišljam o ne emu što se nalazi izvan šuma? Vodim ra una o tome i ne mogu a da ne zadrhtim kada uhvatim sebe kako se tokom šetnje bavim ak i ne im što se zove dobar posao – jer to se ponekad dešava. ili starijim oblikom ved i vella. stoga tamo nema politike. Usamljena selja ka ku a koju pre nisam video ponekad je isto toliko zanimljiva kao i odaje kralja Dahomeja. Šetnja od dva ili tri sata odvede me do nekog neobi nog predela koji prija mome oku. U stvari. gde su odlazili u subdiales ambulationes4 na istom vazduhu. prev. i onoga što može da pruži sedamdeset godina ljudskog života. Farmeri i njihove zgrade ne vide se ništa bolje nego mrmoti i njihove jazbine. Ono je telo ije ruke i noge predstavljaju putevi – mesto sa tri ili etiri kraka. još ih nisam sve istražio. Lako mogu da prepeša im deset. Pogledom prelazim preko tog mesta kao što bih prešao preko polja sa pasuljem ili preko šume. ono je neka vrsta proširenja puta. idemo naravno u polja i šume: šta bi se desilo sa nama kada bismo šetali samo po vrtovima ili šetalištima? ak su i neke filozofske sekte osetile potrebu da šume približe sebi. najopasnija od svih njih – zadovoljan sam kada vidim koliko malo mesta oni zauzimaju u pejzažu. prev. Nije dobro da telom prošetam kilometar u šumi. zime i leta. tako se kvari pejzaž koji postaje sve pitomiji i obi niji. Za pola sata mogu da otpeša im do nekog dela zemljine površine u koji ovek ne kro i po godinu dana. Žuljeviti dlanovi težaka bolje se slažu sa finijim tkivima samopoštovanja i junaštva iji dodir ushiti srce nego slabašni prsti besposlenosti. a kad sam pogledao pažljivije. ak i politika. trgovina i poslovanje. bez svra anja u neku ku u. okružen avolima.) . Ali ja mislim da je to ljuštura koja e brzo otpasti – prirodan lek se može na i u ravnoteži kakva postoji izme u no i i dana. kre u i od svojih vrata. latinski gramati ar iz prvog veka pre nove ere (prim. ovek i njegove aktivnosti. tri mala kamena na mestu gde je nekada bio stub. misli i iskustva. raskrsnica i odmorište za putnike. zadržite njegovu prašinu u svojim o ima i ona e vas odvesti pravo do politike. poput jezera u odnosu na reku. Kada šetamo. Misao na neki posao vrti mi se po glavi. ali on nije video an ele kako se kre u tamo-amo. i mada ve mnogo godina šetam skoro svakoga dana. a ponekad i po nekoliko dana. što je domet popodnevne šetnje. prev. Selo je mesto do koga vode putevi. Varon6 izvodi od re i veho. Pogledao sam malo bolje i video ga kako stoji usred blata. može se zapaziti izvesna sli nost izme u onoga što može da ponudi pejzaž u krugu od desetak kilometara. nebo je ispunjavalo prostor oko njega. pa dolinom i pored šume. video sam da je njegov nadzornik sam Princ Tame.

) Menu ili Manu. Ja ih uglavnom ne koristim mnogo. nikad ništa nisu našli. isto tako i villain7. zao”. Slikar pejzaža koristi figure ljudi da obeleži put. navika divljih on je ovek. Ja dobro podnosim put. Krv mi se uzburka prole e kad zablista. Putevi se prave za konje i poslovne ljude. I gde živeti je najbolje On ostaje do mile volje. osim ako Marlboro nije svako mesto do kojeg me on dovede. ne vodi u Marlboro. Me utim. STARI PUT ZA MARLBORO Gde su nekad blago kopali. Poriv da putujem dobijam. Jer ga niko i ne koristi. postoji nekoliko starih puteva kojima se može hoditi sa zadovoljstvom. – O. hulja” (prim. odista. Gde se put poput mreže Miljama u daljinu proteže. Niko ga ne isti. U mitologiji je to ta nije opisano nego u bilo kojoj. ali to nije Amerika: nisu je otkrili ni Amerigo Vespu i. ni Kolumbo niti ostali istraživa i. Imam želju da ga ovde pomenem zato što pretpostavljam da u svakom gradu postoji jedan ili dva takva puta. Neki ljudi uopšte ne šetaju. Sasvim sam on živi. meni poznatoj istoriji takozvane Amerike. prev. I dovoljno oduška nalazim Na starom putu za Marlboro. ali nisam obi an putnik. prev. a „villain” zna i „nitkov. Tako postoji stari put za Marlboro koji sada. Osim Eliše Dugana. Prepelice i ze eve lovi navek. Tu prirodu možete nazvati Amerika.) . Nema nijednog drugog druškana. 7 8 U savremenom engleskom jeziku „vile” zna i „podao. drugi šetaju samo putevima. Pravoj prirodi se divi. Taj put sve putnike hrani. I gde je Elijina šuma sada. polazim. mali broj šeta po imanjima. Oni su svedoci putovanja koja se dešavaju oko njih. U tu svrhu ne bi mogao da iskoristi moju figuru. mada oni sada ne vode nikuda jer su skoro napušteni. ovek se ni emu dobrom ne nada. Homer i oser (Chaucer). jer ne žurim da stignem u neku kr mu ili piljarnicu ili konjušnicu ili magacin do kojih oni vode. Ja šetam po prirodi kao što su šetali stari proroci i pesnici Menu8. ini mi se. mada sami ne putuju. To pokazuje kakvim su nevaljalstvima seljaci bili skloni. Mojsije. po indijskoj tradiciji za etnik ljudskog roda i prvi kralj (prim.re vilis i naša vile. Al. Za drugo on ne mari Osim da životinjske zamke tovari.

I koju e ovek pamtiti mo i. Vredi oti i i videti Gde i vi možete dospeti. Baš sam radoznao. Ako mu je stalo do sopstvene kože. Pa e ih opet itati u prole e. Gde putnik može da otkle i. Gurgas ili Li. Znak na putu koji vrluda. Malo ljudi pomeri kosti Na tom putu s puno krivina. Koja u zemlji prija svima. Vreme e do slede eg decembra pro i. Kako su postavljene sve. I jednu re enicu urezbari Da kaže zašto svet je i. šta je to tamo. bez re i. Al’ putnika više nema ni za lek. Tuda prolaze samo gosti Irca Kvina. Da li mogu nost postoji samo Da se tim pravcem ode nekuda? Plo e kamene tu su ceo vek. Znam jedan ili tri Stiha koja cene svi. . Plo e kamene prazne. Koji kralj je naredbu dao I te plo e doneti mogao.Kao što rekli bi hriš ani. Književnost koja vrednost ima. To neko drugi pro itati može. Kada i ko odabra plo e te. Šta je. Klark ili Darbi? To beše poduhvat veliki Pa treba pamtiti trud toliki. Imena mrtvih iz gradova Gledaju sa kamenih vrhova.

Mi idemo na istok da bismo prou ili istoriju i dela umetnosti i književnosti. „iza toga nema ni ega osim mora bez obale”. ali znam da nešto sli no selidbenom instinktu ptica i etvoronožaca uti e i na narode i na pojedince. Možete krenuti na put oko sveta Starim putem za Marlboro. Kada iza em iz ku e u šetnju. kažu oni. da kona no i neizbežno krenem na jugozapad. najbolji deo zemlje nije u privatnom vlasništvu. ali na zapad idem svojom voljom. bez sumnje. a ponekad nam je. Bolje je stoga osmisliti ono što imamo pre nego što do u loši dani. sa izdignutim repom kao jedrom i premoš uju i uže potoke svojim mrtvima. Dopustite mi da živim gde želim. ako mu se nesvesno prepustimo. Ako ovaj put ne uspemo. teško da odaberemo pravac zato što još nije jasno izražen u našem svetu ideja. idealnom svetu. i ja moram konstatovati da ove anstvo napreduje od istoka ka zapadu. Linija koja bi sledila moju šetnju ne bi bila krug. svaka na posebnom komadu drveta. sa one divljina. I napustite svoj dom srca ista. „Svet se završava tamo”. šetanje po površini Božje zemlje shvata e se kao povreda poseda nekog džentlmena. prema nekoj odre enoj šumi ili dolini ili napuštenom pašnjaku ili brdu koje se nalazi u tom pravcu. Tamo me ne vodi nikakav posao. Zašto je ponekad tako teško odlu iti kuda da šetamo? Verujem da u prirodi postoji suptilni magnetizam koji nas. sude i po moralnim i fizi kim odlikama prve generacije Australijanaca. sledimo duh preduzetništva i avanture. izmisle zamke za ljude i druge naprave koje oveka treba da zadrže na javnom putu. Ne ushi uje me pomisao da tamo šetam. dobili smo priliku da zaboravimo Stari svet i njegove institucije. Ne znam koliko je injenica da pojedinac uskla uje svoje najsitnije poslove sa opštim pokretom rase važna i u kojoj meri je dokaz jedinstva rase. još se nije dokazala kao dobar eksperiment. a zemlja na toj strani deluje svežije i plodnije. i. Oni žive na nepatvorenom istoku. još ne znaju i kuda e me koraci odvesti. Postoji pravi put. U tom pravcu se kre e nacija. idemo u budu nost. ali ta selidba deluje kao pokret unazad. u ovom slu aju otvorene ka zapadu gde moja ku a zauzima mesto pod suncem. ve parabola ili bi bila poput orbita onih kometa za koje se smatra da su krive bez kraja. i ja sve više i više napuštam grad i povla im se u divljinu. uputi u pravom smeru. Moram da šetam prema Oregonu. kad idemo na zapad. – varira po nekoliko stepeni i ne pokazuje uvek na jugozapad. možda za našu rasu postoji još jedna prilika pre nego što stignemo do obala reke Stiks. Ponekad se etvrt sata vrtim neodlu an dok po hiljaditi put ipak ne odlu im da krenem na jugozapad ili zapad. Mi obi no odaberemo onaj put kojim nikada pre nismo išli u ovom stvarnom svetu. Tatari na istoku misle da ne postoji ništa zapadno od Tibeta. Oni koji u ne emu sebi no uživaju. odista. podsti u i ih na opšti i tajnovit pokret tokom kojeg su. Ako se vaša mašta rascveta. postoje dobri razlozi za takva odstupanja.Kad topljenje snega otpo e e. ali verujem da se šuma koju vidim na zapadnom horizontu prostire beskona no. Ne bih toliko naglašavao tu injenicu da ne verujem kako je ona preovla uju a tendencija me u mojim sunarodnicima. Atlantik predstavlja tok Lete. ma kako to udno i hirovito delovalo. u ovoj regiji. ali se uvek zaustavlja izme u zapada i jugajugozapada. Sada. Ta no je da se moja igla sporo zaustavlja. a koji savršeno simbolizuje put kojim volimo da se kre emo u svom unutrašnjem. i kada smo ga prešli. Za nas nije nevažno kojim putem šetamo. ovaj predeo niko ne poseduje i šeta uživa u znatnoj slobodi. Ve nekoliko godina svedoci smo pojave da ljudi odlaze na jugoistok – to je naseljavanje Australije. ali mi vrlo lako možemo zbog nemara ili gluposti izabrati pogrešan. Na istok idem samo kada sam na to prisiljen. Moja budu nost leži u tom pravcu. Teško mi je da poverujem da u pod isto nim horizontom na i lepe pejzaže ili dovoljno divljine i slobode. sve do zalaze eg sunca i da tamo nema gradova niti naselja dovoljno zna ajnih da mi zasmetaju. nju nudi Leta u obliku Pacifika. Zna se da je taj instinkt u nekim slu ajevima uticao na pleme veverica. koja je tri puta šira od prethodne. – što li i na mahnitost koja obuzima doma u stoku u prole e . – kada se ograde umnože. kažu neki. prate i prošle korake svoje rase. prepustim instinktu da to odlu i umesto mene i zapažam. bilo stalno bilo s vremena na vreme. a ne prema Evropi. Ali možda e do i dan kada e zemlja biti podeljena na takozvana mesta za zabavu u kojima e samo mali broj ljudi na i zabavu za sebe. obi no sebe lišavaju pravog uživanja. sa ove strane je grad. vi ene kako prelaze najšire reke.

u isto vreme tako pogodna za Evropljane? Mišo (Michaux). ex Occidente FRUX. nadmo nije od prethodne. gledaju i u nebo u vreme zalaska sunca. U to vreme. Sa istoka svetlo. ovekovo pleme je osetilo miris svežih pašnjaka u daljini. ovek iz Starog sveta kre e na put. „krenuo je u svoj avanturisti ki pohod na zapad. Kad je stigao do Atlantika. obavijen tajnom i poezijom. Sutra ka drugim šumama i rosnoj travi.kada kažemo da je „stoka dobila pundravce”. A zatim zašlo u zaliv na zapadu. prev.” Gde se na kugli zemaljskoj može na i oblast iste veli ine kao ona koju zauzima prostranstvo naših Država. „Tad ljudi žude da odu na hodo aš e. Povinovao mu se i otkrio novi svet za Kastilju i Leon9. I hadžije traže nepoznate obale. Ko nije u mašti video. a koja je tako rodna i bogata i raznolika po plodovima. – dalje nego što sam ja spreman da ga sledim. bili za drevne ljude veliki zapad. da sam posrednik u prodaji nekretnina. Izgleda da su ostrvo Atlantida. Tako govori Gijo.. Ono je veliki pobornik zapada koga slede mnogi narodi. neke vrste zemaljskog raja. Humbolt (Humboldt) je došao u Ameriku da ostvari svoje mladala ke snove o tropskoj vegetaciji i video ju je u savršenom obliku u prašumama Amazona. 9 10 Tadašnje kraljevine na teritoriji današnje Španije (prim. on se spušta od postaje do postaje ka Evropi.Iz kog dela sveta dolazite? Kao da su te prostrane i plodne regije prirodno mesto sastanka i zajedni ka država za sve stanovnike zemljine kugle. i sve ve u sposobnost za dalji razvoj. tako i Amerika postoji za oveka iz Starog sveta. verovatno bih taj inilac uzeo u obzir. u Sjedinjenim Državama postoji više od sto etrdeset vrsta ija visina premašuje trideset stopa.. ovek je zastao na obali nepoznatog okeana ije granice nije znao i za trenutak ostao na tom mestu. „Sunce je upravo prešlo preko brda. Iznad našeg grada prolete mnoga jata divljih gusaka. kao i ostrva i vrtovi Hesperida. sa zapada plod. kaže da „u Severnoj Americi ima mnogo više vrsta velikog drve a nego u Evropi. Kasniji botani ari više nego potvr uju njegova zapažanja. godine (Travels West of the Alleghanies in 1802) kaže da uobi ajeno pitanje na novonaseljenom zapadu glasi „. Ostavljaju i visove Azije. Izgleda da ono svakoga dana putuje na zapad i poziva nas da ga sledimo. koju je tako re ito opisao. a to u izvesnoj meri uti e na vrednost ovdašnjih nekretnina. ide još dalje.) . ali ga sledim kada kaže – „Kao što biljke postoje za životinje. Tokom tog pokreta na zapad i susreta sa preprekom kod Atlantika stvoreni su trgovina i preduzetništvo savremenog doba.” Kada je iscrpeo bogato evropsko tlo i oja ao se. mogao bih re i Ex Oriente lux. On je ustao i uzeo svoj ogrta plavi. u Francuskoj postoji samo trideset vrsta koje dostižu tu visinu”. tako dalek i tako lep kakvo je i mesto gde sunce zalazi. Geograf Gijo (Guyot). vrtove Hesperida i zasnovanost svih tih bajki? Kolumbo je osetio poriv da krene na zapad ja e nego bilo ko drugi. koji je poznavao samo jedan njen deo. Svaki od tih koraka ozna ava stvaranje nove civilizacije. najve oj divljini na zemlji. tako e Evropljanin.” Koriste i staru latinsku izreku.” Svaki zalazak sunca koji vidim budi u meni želju da odem na zapad. Mla i Mišo u svojoj knjizi Putovanja na zapad od Alighenskih planina10 1802. kao što biljni svet postoji za životinjski svet. Mi svu no sanjamo planinske grebene na horizontu. mada su oni možda sa injeni samo od isparenja što su sun evi zraci pozlatili. kao što je inio i u najstarijim vremenima”.

šume ve e. oma ijan. za koje sam saznao prou avaju i istoriju. koji kao da se. Plovidba tim istorijskim tokom prevazišla je i moju maštu. munja je življa.” Kao istinski rodoljub. ili ih barem ima malo. upu uju na more da traže svoje nasledstvo. ali je druga ije vrste. verovatno sunce tako e deluje krupnije. mnogo je važnije da se razume ak i današnji žargon. . Takva svedo enja ohrabruju. a svako od njih bilo je povezano i sa nekom legendom. doline šire. engleski putnik i generalni guverner Kanade. glabra plantis Americanis: Ne znam šta to ameri ke biljke ini tako životnim i lepim”. i u našim licima. Africanae bestiae. smatram da te injenice simboli no pokazuju visine do kojih se filozofija i poezija i religija stanovnika Amerike mogu jednog dana uzvisiti. Plovio sam dalje. Ako mesec deluje krupniji ovde nego u Evropi. mesec izgleda krupnije. a zvezde sjajnije. i osetio sam da je i ovo herojsko doba. naše simpatije nisu usmerene samo ka Novoj Engleskoj. da je i po toj odlici posebno pogodna za nastanjivanje oveka. Možda e putnik primetiti nešto od laeta i glabra. imamo simpatije za zapad. ne znaju i ta no šta je to. – naše poimanje potpunije i šire. mada mi to ne znamo. i dok sam se kretao niz reku obasjan svetlom današnjice.. Sve je delovalo kao srednjovekovni san. ja verujem da klima uti e na oveka. brežuljaka sa vinovom lozom i dolina izvire prigušena muzika krstaša što odlaze u Svetu zemlju.. Izgledalo je kao da iz vode. Nebeski svod Amerike deluje neuporedivo više. pored gradova i zamkova ija su i sama imena bila najlepša muzika za moje uši. Ne e li se zbog takvih uticaja ovek uzvisiti do ve eg intelektualnog i fizi kog savršenstva? Ili nije važno koliko maglovitih dana postoji u ne ijem životu? Smatram da emo biti maštovitiji. Tamo je dom naših potomaka. poput našeg groma i naše munje. planina i šuma. Možda e vremenom i za sam ameri ki um nematerijalna nebesa delovati mnogo viša. Tamošnje ruševine su me najviše zanimale. a lukove uvenih mostova tek treba sagraditi preko reke. kako su ih zvali Rimljani. poput našega neba. – kao da postoji nešto u planinskom vazduhu što hrani i nadahnjuje duh. hladno a je ja a. Kažu nam da u rasponu od tri milje od centra isto noindijskog grada Singapura stanovnike svake godine odnose tigrovi. gledao sam parobrode kako tovare drva. – a naša srca e uvek po širini i dubini i veli ini odgovarati našim kopnenim morima. U kom bi pravcu ina e svet išao i zašto bi Amerika bila otkrivena? Amerikancima gotovo i ne moram da kažem – „Ka zapadu zvezda imperije kre e na put. ali skoro svuda u Severnoj Americi putnik može ležati no u u šumi bez straha od divljih životinja. plovio sam ispod mostova koje su sagradili Rimljani. Jer. svežije i eteri nije. U Masa usetsu. reke su duže. poput naših dolina. i slušao legende o mestima Debjuk i Venonas Klif – misle i više o budu nosti nego o prošlosti ili sadašnjosti. mada smo se možda otu ili od juga. posmatrao Indijance kako prelaze preko reke na zapad. po starom obi aju Skandinavaca. – naš intelekt po pravilu impresivniji. govori nam da „i na severnoj i na južnoj hemisferi Novog sveta priroda ne samo da je svoje delo ocrtala upe atljivije ve je i celu sliku oslikala svetlijim i ja im bojama od onih koje je koristila da iscrta i ulepša Stari svet. ova konstatacija se može barem postaviti nasuprot Bifonovom (Buffon) opisu ovog dela sveta i njegovih plodova. vazduh svežiji. Tamo su bili Erenbrajtštajn i Rolandsek i Koblenc. a zvezde mnogo sjajnije. Ako nebeski svod Amerike deluje neuporedivo viši. nebo je plavlje. a ja dodajem da u ovoj zemlji nema. Suviše je kasno da se u i hebrejski. jer su naši heroji po pravilu sasvim jednostavni i neupadljivi ljudi. naših reka. da e naše misli biti jasnije. kao da me je neko preneo u herojsko doba i kao da sam udahnuo atmosferu viteštva.” Ako ništa drugo. Pre nekoliko meseci otišao sam da vidim panoramu Rajne. brojao gradove koji ni u. Ubrzo nakon toga išao sam da vidim panoramu Misisipija. trebalo bi da se postidim kad pomislim da je Adamu u raju bilo bolje nego osvaja ima divljine u ovoj zemlji. ovde temelje zamkova tek treba postaviti. kao što sam pre gledao reku Mozel. grmljavina je glasnija. – i shvatio sam da je i ovaj vodotok poput Rajne. gledao ruševine Novua novijeg datuma. a dogra ivali kasniji heroji. zvezde su sjajnije. Line (Linnaeus) je davno rekao „Nescio quae facies laeta. sada sam gledao Ohajo i Misuri.Ser Frensis Hed (Head). od životnosti i lepote. afri kih zveri.

to je za mene prijatniji miris od onoga koji se obi no širi iz ode e trgovaca ili u enjaka. a ono što ho u da kažem jeste da u toj divljini leži spas sveta. Oni. Hotentoti redovno i rado proždiru sirovu koštanu srž kudua ili neke druge antilope. „Bledi belac!” Ne udim se što to Afrikanac kaže sa sažaljenjem. Verujem u šumu i dolinu. Za oveka je to verovatno bolje od govedine iz staje i od svinjetine iz klanice. koji se brzo razvija i ima velike zahteve u odnosu na život. uvek stiže u novu zemlju ili u divljinu. ve u nepatvorenom i rastresitom humusu. prevazilaze kuvare Pariza. Pošto kasniju decu imperije nije dojila vu ica. Iz šume i divljine dolaze sokovi i materije koje ja aju ove anstvo. uklju uju i i vrhove rogova.” Ben Džonson (Jonson) uzvikuje. I tako. „Kako je nalik dobrom ono što je lepo!” A ja bih rekao. tamnozelene biljke koja raste puna života na otvorenim poljima. „Kako je nalik dobrom ono što je divlje!” Život se sastoji od divljine. širi najlepši miris drve a i trave. – to je boja stanovnika šume. Voleo bih da je svaki ovek kao divlja antilopa. Treba da dodamo eliksir kanadske jele ili tuje u svoj aj. Za moje o i ne postoji lepša podloga od gustih nizova patuljastog vresa (Cassandra calyculata) koji pokriva ta nežna mesta na zemljinoj površini. a možda je sme a boja i prikladnija za oveka nego bela. gde je okružen sirovim materijalom života. u stvari. ne podsetim se travnatih dolina i cvetnih livada koje su pose ivali. Preplanula koža je vredna poštovanja. Više okrepljenja nalazim u humusnim poljima koja okružuju moj rodni grad nego u kultivisanim vrtovima na selu. Postoje šumski predeli u kojima obitava drozd. kao i u no tokom koje raste kukuruz. Osniva i svake države koja je kasnije nešto zna ila dobijali su hranu i snagu iz nekog sli nog divljeg izvora. rade isto što radi osoba koja održava vatru. Nije isto jesti i piti zbog zdravlja i zbog obi ne halapljivosti. nada i budu nost nisu u travnjacima i kultivisanim poljima. esto sam ustanovio da me je privuklo isklju ivo nekoliko kvadratnih metara gipkog i dubokog humusa – sa prirodnom kaljugom u jednom njegovom uglu. On se penje preko pokleklih panjeva prašumskog drve a. ono ga osvežava. oni su bili poraženi i zamenila su ih deca iz severnih šuma koja jesu sisala vu je mleko. možda. Ljudi oru zemlju i jedre morima zbog nje. Najživlje je ono što je najviše divlje. Afri ki lovac Kamings (Cummings) pri a nam da se iz krzna elanda. Gradovi uvoze divljinu po bilo kojoj ceni. Botanika može samo da mi . tamo bih se ja odselio – u divlju zemlju gde još nije kro io nijedan naseljenik. Kada pogledam u njihove ormare i dotaknem njihovu ode u. Svako drvo pruža svoja vlakna u potragu za divljinom. Po meni. To je bio dragulj koji me je zaslepio. Pri a o Romulu i Remu koje je dojila vu ica nije besmislena pri a. kao i ve ine drugih vrsta upravo ubijene antilope. Neki od naših severnih Indijanaca jedu sirovu koštanu srž arkti kog soba. niti u gradovima i naseljima. ini mi se da sam ve prilago en toj okolini. Kada sam analizirao svoju pristrasnost prema nekoj farmi koju sam nameravao da kupim.*** Zapad o kome govorim samo je još jedan naziv za divljinu. da je u tolikoj meri neraskidivi deo prirode da naša ula osete njegovo prisustvo kad nas njegov miris podseti na one delove prirode koje naj eš e pose uje. Pošto to divlje još nije podre eno oveku. Naši preci bili su divljaci. Stvorimo divljinu iji pogled nijedna civilizacija ne može da izdrži. kao i druge njegove delove. ako su meki. ovek koji neprekidno ide napred i marljivo radi. – kao da živimo od koštane srži kudua koju proždiremo sirovu. Nisam sklon da se bunim ak ni kada se iz traperovog kaputa širi miris ondatre. Prirodnjak Darvin (Darwin) kaže: „Belac koji se kupa pored Tahi anina izgleda kao bleda biljka kultivisana veštinom baštovana nasuprot lepe. ve pre prašnjavih trgovina i biblioteka.

ne bi stajali na takvoj parceli umesto usred neke bledunjave zbirke retkog bilja. Civilizovani narodi – Gr ka. gra ani! Moje raspoloženje se obavezno popravlja u onolikoj meri u kojoj oko mene ima nepatvorene prirode! Dajte mi okean. Da. Da bi divlje životinje opstale. u ku u se može ulaziti i sa stražnje strane. kao i humus koji je za gra ane neprijatan. prev. suštinski princip koji je kalio i ja ao vlakna ljudskih misli. Ulazim u humusne predele kao u sveto mesto – sanctum sanctorum11. brzo mi dosade i gade mi se. a druga trune na tlu – grad u takvoj opštini spreman je da gaji ne samo kukuruz i krompire ve i pesnike i filozofe za naredna pokolenja. postajete iskreni i srda ni. ve da bi se u najboljem slu aju prolazilo kroz njih. moj salon. Kako je samo za mene besmislen sav vaš trud. Pre neki dan sam premeravao imanje nekog oveka – oko etiristo hvati dužine u pravoj liniji. ak ni za staze sa šljunkom – ja bih ispod prozora imao plodnu parcelu. To je jaka hrana kojom se on krepi. ovekovo zdravlje zahteva isto toliko akri12 doline koliko je i njegovoj farmi potrebno tovara ubriva. najguš u i nepreglednu. Zašto moja ku a. Kaže se da je zadatak Amerikanaca da „obra uju nedirnutu zemlju” i da „poljoprivreda ovde ve dobija proporcije nepoznate bilo gde drugde”. Akra („acre”). Engleska – oslonac nalaze u prašumama koje od davnina trule tamo gde i rastu.” Kada želim da obnovim energiju. u jednom trenutku sam doslovno video svog poslodavca potonulog do guše kako pliva po svom imanju bore i se za život. vlatasti vres. vazduh nam nije odgovarao i inilo nam se da emo svakog trena umreti zbog nedostatka kiseonika. Loše se piše ljudskoj kulturi! malo se toga može o ekivati od naroda kada se biljna crnica iscrpi i nacija mora da pravi ubrivo od kostiju svojih otaca. srž prirode. radilo se o humusnom terenu na ijem ulazu su mogle stajati re i koje je Dante uo io iznad ulaza u paklene predele. usred loše zamene za prirodu i umetnost. jer je stanje u mome rodnom selu prili no nazadovalo. potiskuje Indijanca i zato što uva svoju dolinu i tako postaje snažniji i na neki na in prirodniji. mada je još bila zima. na mestu koje zovem prednje dvorište? Zar je teško raš istiti zemlju i dovesti je u red kada odu drvodelja i zidar. Na takvom tlu rasli su Homer i Konfu ije i ostali. pustinju ili divljinu! U pustinji. potrebno je odgajiti šumu u kojoj e one živeti i u koju e se sklanjati. Imao je još jedan sli an humusni teren koji uopšte nisam mogao da premerim. ne bih se odlu io za saksije i žardinjere. Ah! ve strepim. Prednja dvorišta se ne prave da bi se po njima šetalo. Divlje drve e natkriva nedirnutu crnicu – ta ista zemlja dobra je i za ljude i za drve e. Mislim da farmer. ipak. Tu je snaga. otvorena srca mi je pomenuo da se ne bi odvojio od njega ni po 11 12 Svetilište nad svetilištima (prim. Pre stotinu godina ljudi su na našim ulicama prodavali lekovitu koru drve a iz lokalnih šuma. a filozof pada na niske grane. U pustinji alkoholna pi a izazivaju samo ose aj ga enja. Rim. možda ete pomisliti da sam udak. ist vazduh i samo a nadokna uju nedostatak vlage i plodnosti. koji jesam procenio iz daljine. svakako bih se odlu io za humus. tako i vlasniku? Mome oku ni najlepša ograda prednjeg dvorišta nikada nije bila prijatna. Uživa se u samom životinjskom postojanju. prev. tim pre što to prija kako prolazniku.” Oni koji su dugo putovali stepama Tatarije kažu – „Kada smo ponovo došli do kultivisanog zemljišta. „Ostavite svaku nadu. a ne samo nekoliko sanduka zemlje dopremljenih da pokriju pesak izba en dok se kopao podrum. u vezi sa tre im terenom. azaleje i gorske ruže – svi oni bujaju u rastresitom humusu. tamo. vi koji ulazite ovde” – nadu da ete ikada iza i odatle.. izme u ostalog. mera za površinu – jutro.) . Tu pesnik može da se hrani samo svojim salom.). naime. ov iji lovor. u obliku žira ili ve ne eg drugog. gostoljubivi i odlu ni. Putnik Barton (Burton) kaže za nju – „Vaš moral se popravlja.saopšti imena žbunova koji na takvom mestu rastu – visoke borovnice. ral (prim. U samoj prirodi toga primitivnog i grubog drve a postojao je. Grad spasavaju ne toliko pravedni ljudi u njemu koliko šume i humus koji ga okružuju. ne možete sakupiti tovar lekovite kore dovoljne debljine – a više se ne proizvode ni katran ni terpentin. gušili su nas i mu ili nemir.. Tako je i sa ovekom. a iz takve divljine dolazi i Spasitelj koji je jeo skakavce i divlji med. Oni opstaju sve dok se tlo ne iscrpi. ini mi se. ali kada bi mi predložili da stanujem u susedstvu najlepšeg vrta koji je ljudsko ume e ikada stvorilo ili u obi nom humusu. za presa ene omorike i okresanu ogradu. esto pomislim da bih voleo da ispred ku e imam tu masu tamnocrvenih žbunova. najkomplikovaniji ornamenti. jer je bio potpuno pod vodom. zbrka i vreva civilizacije. Opština u kojoj se jedna prašuma njiše na površini. tražim najmra niju šumu. Spustite svoje pragove sve do same ivice humusa (mada se tako možda ne dobija najbolje mesto za suv podrum) i pobrinite se da tu ne ulaze prolaznici.

Sent Lorensa i Misisipija. Nila i Rajne su dale svoj plod. prev. one bi cvetale i svake godine vernom itaocu donosile svojevrsne plodove u skladu sa okolnom prirodom. Sve druge književnosti traju samo onoliko koliko i brest koji se nadnosi nad naše ku e.). mada možda nisu bliski stavovima danas svojstvenim Englezima i Amerikancima. kao što farmeri u prole e ponovo pobadaju kolje koje se povilo od mraza. Koliko plodniju prirodu u svom korenu sadrži gr ka mitologija u odnosu na englesku književnost! Mitologija je usev koji je Stari svet požnjeo pre nego što je tlo iscrpeno. da govore u njegovo ime. Njega smatram izuzetnim ovekom. Kada kroz mnogo vekova ameri ka sloboda postane samo pri a iz prošlosti. i pored svih nau nih otkri a i nagomilanog ljudskog znanja. kako se to kaže – a neke proro anski. ve uz pomo sekire. . Te bitke su doline Indijanaca pretvorile u kukuruzna polja. – njen divlji ovek je Robin Hud. Postoji puno istinske ljubavi prema prirodi. a ne ono što se u i u školama. Dosada je samo još jedan naziv za pitomost. Taj ovek namerava da za tri godine opaše ceo posed jarkom i da ga tako sa uva magijom svoga ašova. ni jedna kultura ne može da pruži. Kao što je divlja patka brža i lepša od pitome. Zapad se sprema da svoje bajke doda bajkama sa istoka. slobodno i divlje razmišljanje u Hamletu i Ilijadi. ali nema dovoljno same prirode. pronašao opis koji bi mi do arao onu prirodu koju poznajem. Svaka istina ne mora se svesti na zdrav razum. Ali farmer je opremljen plugom i ašovom. pijuka. on bi ih i stvarao – presa ivao bi ih na stranice zajedno sa zemljom koja se zadrži na njihovim korenima. drevnoj ili savremenoj. Doline Ganga. Ako se posmatra sa te ta ke gledišta. Mitologija se više približava tome cilju od ostalih. taj bi bio veliki pesnik. grifona. poput bleska munje koja možda protrese i sam hram znanja – a ne mala sve a pripaljena na kamenoj plo i ognjišta koja utihne pre nego što osvane dan. Njene hronike nas obaveštavaju kada su u njoj izumrle divlje životinje. ona e trajati jer odumiranje drugih književnosti stvara tlo na kome ona može da buja. ostaje da se vidi šta mogu da pruže doline Amazona. ašova i motike. nismo zadobili oružjem poput ma a i koplja. isto kao i divlji cvet otkriven u prerijama zapada ili u džunglama istoka. ak i neki oblici bolesti mogu da nazna e neke oblike zdravlja. Gde je književnost koja izražava prirodu? Onaj ko bi uspeo da ubedi vetrove i potoke da sara uju sa njim. ali Indijanci nisu umeli da primene nove veštine. pa stoga ti ukrasi „pokazuju izvesne 13 Engleski romanti arski pesnici sa kraja XVIII i po etka XIX veka (prim. lete ih zmajeva i drugih maštovitih ukrasa na grbovima mogu na i u fosilnim ostacima vrsta koje su izumrle pre nego što je stvoren ovek. i pored toga što leže u biblioteci poluugušene izme u dva ustajala lista hartije. pa ak i Šekspira – ne odiše svežim i divljim tonom. zar alih od krvi mnogih dolina i garavih od prašine mnogih polja sa kojima smo se teško izborili. koje bi kao nasle e trebalo da se prenose sa oca na sina. i mitologija još ima taj kvalitet svugde gde njena prastara životnost nije umanjena. Humboltova nauka je jedna stvar. takva je i divlja – neobuzdana – misao koja usred magle pole e iznad ritova. Istinski dobra knjiga je prirodna.koju cenu zbog blata koje se tu nalazilo. Svoje najvažnije pobede. ali ne znam da takva postoji. Ne znam gde bih u bilo kojoj književnosti. Ovde bih rado citirao poeziju koja verno izražava tu žudnju za zapadom. ona je iznena uju e i neobjašnjivo lepa i savršena. Plate. Jedan geolog je otkrio da se prete e crteža zmija. pre nego što su mašta i kreativnost bile zahva ene metljikom. nije ni u kakvoj prednosti u odnosu na Homera. – kao što je u izvesnoj meri ona i u sadašnjosti samo pri a – možda e se svetski pesnici inspirisati ameri kom mitologijom. u svim svetim knjigama i mitologijama. od vremena trubadura do pesnika iz jezerske oblasti13 – uklju uju i osera (Chaucer) i Spensera i Miltona. Neke istine zvu e poznato – neke samo razumno. Prime ujete da tražim nešto što ni avgustovsko ni elizabetinsko doba. Današnji pesnik. U prirodi postoji mesto za i divlji pavit i za kupus. staro kao i ove anstvo. on bi vezao re i za njihova prvobitna zna enja. Njena divljina je krotka šuma. Najdivljiji snovi divljih ljudi nisu manje istiniti. i najbolja poezija je pitoma. a mitologija je kao veliko zmajevo drvo sa zapadnih ostrva. Ushi uje nas nekultivisano. Ona je u osnovi pitoma i kultivisana književnost u kojoj se naziru Gr ka i Rim. ali ne i kada je iz nje otišao divlji ovek. Nisu imali bolja oru a pomo u kojih bi se vezali sa zemlju osim drvenih lopatica. sveže i prirodne da bi se širile kao pupoljci u prole e. njegove re i bile bi tako istinite. a poezija druga. Orinoka. Engleska književnost. on ne bi samo koristio re i. U književnosti nas privla i samo ono divlje. Stvarala ki dar je sjaj koji osvetljava tamu. – da.

imena pasa. Kako nama zvu e poljska i ruska imena. zvuk trube u letnjoj no i. ve treba da ga zasluži. Onaj deo tela stoke koji pogodi bi odjednom po inje da boli. ali se mogu razvijati na razli it na in i postati razli iti. kao i život mnogih ljudi. ista su kao uštavljena krzna psa i ovce”. Ali. svi ljudi nisu jednako pogodni podanici civilizacije. posmatraju i njihove rogove. moglo bi pripadati i pacovu. gotovo bez ikakve razlike. a kornja a na zmiji. Ne o ekujemo da vidimo stoku kako se igra. njihove slabine i tetive obuzdao bi kao što obuzdava i lokomotivu. Ako treba uraditi neki jednostavan posao. to što je ve ina ljudi. niti da ovce pretvara u mesoždere. i mada je to možda samo slu ajna koincidencija. pitoma po prirodi. Bilo koji ovek može zapušiti neku rupu kroz koju vetar duva u ku u. ako je zadatak složeniji. slon na kornja i. – jer ne pretpostavljamo da je imao sopstveni karakter. – eci peci pec. avaj! iznenadni uzvik Ojs! smesta bi prekinuo zanos stoke i divlja bi pretvorio u goveda. Tresli su glavama. nije razlog da se ostali ljudi silom menjaju kako bi se izjedna ili sa ve inom. . – što me svojom divljinom i željom da iskreno progovori podse a na krikove koje ispuštaju divlje zveri u svojim rodnim šumama. kada se uštave. naravno. Potrebno je znati samo rasu i možda vrstu i podvrstu da bi se poznavao pojedinac. isto tako se radujem što sami ljudi treba da se istutnje pre nego što postanu pokorni lanovi društva. ljudi i stoka se neko vreme kre u bok uz bok. ini mi se da bi bilo filozofski opravdano da ljudi dobijaju samo opšta imena. na primer. Ukratko. Postoji nešto u zvuku muzike. štavljenje krzna tih životinja da bi se napravile cipele nije najbolji na in da se one iskoriste. to ini krava mog suseda kada u rano prole e pobegne iz pašnjaka i smelo prepliva reku. po meni. Imena ljudi su. a svaki njihov predvodnik odaziva se na neki varvarski zvuk iz njegovog sopstvenog dijalekta. isto tako. još jednom se uverim da nema ni ega u imenu. – uzmite. na primer. Priznajem da sam pristrasan kada su u pitanju te smele fantazije koje idu dalje od uobi ajenog poimanja vremena i razvoja vrsta. nabujalu od topljenja snega. sve što je dobro divlje je i slobodno. poput velikih pacova ili ma i a. poput pasa i ovaca. tako njima zvu e naša. Ali zadatak istinske kulture nije da pripitomljava tigrove. One su najuzvišenije okrepljenje za intelekt. drugari zvali „Baster (Buster)”14 i taj nadimak je zasluženo istisnuo njegovo pravo ime. ime Men ikov (Menschikoff) za moje uši ne zvu i ništa ljudskije od re i za brkove. ali ne onaj koji ide sa njom u lonac. U mislima vidim hordu divljih stvorenja koja preplavljuju zemlju. Voleo bih da moji prijatelji i susedi budu divlji. Neki putnici nam govore da se Indijancu ime ne daje odmah. – to je dokaz da nisu sasvim izgubile svoje prvobitne divlje navike i silinu. Volim kada ak i doma e životinje pokazuju neke svoje prirodne osobine. život stoke. Ispod grube kože stoke i konja trajno se sa uvao zametak instinkta divljine. Mi nismo spremni da poverujemo da je svaki redov u rimskoj vojsci imao sopstveno ime. zapazio sam sli nost sa plemenom jelena. Na taj na in i ja mogu da razumem divljinu. – mada je ona i ina e dostojanstvena. Kada pregledam spisak muških imena koja se mogu na i u nekom stranom jeziku. mada nezgrapno. ovde ne e biti na odmet re i da je fosil kornja e koji je nedavno otkriven u Aziji bio dovoljno velik da nosi slona. jer su ona dovoljna. ali nijedan drugi ovek ne bi mogao da preuzme izuzetnu ulogu koju je preuzeo autor narednog primera. Kao da su dobili ime po de joj pesmici. sivu reku široku šezdeset pet ili sedamdeset hvati. a ne pitomi ljudi. bez obzira na to da li taj zvuk stvara instrument ili ljudski glas. pa je 14 Na engleskom „Vragolan” (prim. zabavlja. „Krzna tigra i leoparda. U mojim o ima stoka zbog takvih poduhvata sti e izvesno dostojanstvo. sa svojim mašinama. Indusi veruju da zemlja po iva na slonu. podizali repove i jurili uzbrdo i nizbrdo. treba tražiti izuzetnog pojedinca. zbog njegove posebne energije. odmi e konju i volu.maglovite spoznaje o prethodnim oblicima organskog života”. Isto to ini i bizon kada prelazi Misisipi. Da li bi iko ikada pomenuo bok jedinke iz gipkog ma jeg plemena u situaciji sli noj onoj u kojoj bok ozna ava samo deo gove eg mesa? Radujem se što konje i junce treba obuzdati pre nego što postanu robovi oveku. Konfu ije je rekao. kao što se zametak biljaka uva u utrobi zemlje. Poznavao sam de aka koga su. na primer oficira u vojsci ili autora koji su pisali o odre enoj temi. a zatim ovek. kao i njihove pokrete. Jednog dana video sam stado od dvanaestak junadi i krava kako juri i lepo se. Ko bi osim Ne astivog uzviknuo „Ojs!” ove anstvu? Odista. Na primer. samo je neka vrsta kretanja. on se može poveriti ovom ili onom oveku. – hladnu. prev.). Danas su naša prava imena samo nadimci. Bez sumnje. Ljudi su u osnovi sli ni. Žestina koja se sre e kod divljih ljudi samo je bleda slika velike žestine sa kojom se dobri ljudi i ljubavnici moraju suo iti. isto tako jednostavna i besmislena kao i Riki i Trezor. Jarebica voli grašak.

Mi u sebi nosimo neobuzdanog divljaka i divlja ko ime je možda negde zapisano kao naše. Dovoljno dugo ste jeli seno. neznanje je naše negativno znanje. ve bi se stvarala crnica za budu nost – tako što bi tu iz godine u godinu trulila vegetacija koja bi rasla na toj zemlji. leži svuda oko nas. kada jednog prole a odšeta u veliko polje misli. Španci imaju dobar naziv za to divlje i mutno znanje – Gramática parda. Kaže se da je znanje mo . zbog ega nam je uskra ena prednost koju pruža naše stvarno neznanje? Ono što zovemo znanje esto je naše pozitivno neznanje. skida to ime isto kao što skida jaknu.). u najboljim institucijama ljudi. Ono ne ostaje uz njega kada spava ili kada je besan. ali ve i deo treba da budu doline i šume koje ne bi imale odre enu svrhu. mada sam uo za jednog udnog farmera koji je svoju kravu držao u ambaru i hranio je senom tokom cele godine. pa ipak. umesto da sede do kasno u no . kada ga obuzme neka strast ili nadahnu e. On je primetio i da „ona tela koja su pretrpela takve promene tokom dana poseduju mo da se vrate u prvobitno stanje tokom no i. – sa onim koji ne 15 Po starogr kim predanjima. izgovara njegovo prvobitno divlje ime na nekom melodi nom jeziku ili nare ju. Na osnovu toga je zaklju eno da su „sati tame za neorgansku materiju neophodni kao što su. Kada bi još trebalo da budemo deca koja rastu. kamene skulpture i metalne statue „sve pokazuju posledice destruktivnog delovanja sun eve svetlosti. Kadmo je bio feni anski princ koji je izmislio pismo (prim. kao što ne bih voleo ni da se kultiviše svaka stopa zemlje: deo zemlje treba nameniti za obradu. Kao da u tim situacijama ujem njegovu rodbinu kako. – dok je njegovo takozvano znanje esto gore od beskorisnog. u nekim plemenima pojedinac sti e novo ime nakon svakog novog poduhvata. znanje korisno u višem smislu: jer šta je ve i deo našeg toliko hvaljenog takozvanog znanja nego obmana da nešto znamo. on. Tokom dugih godina strpljivog truda i itanja novina – jer šta su nau ne biblioteke nego svežnjevi novina? – ovek sakupi nebrojeno mnogo injenica. prev. ide ka travi kao konj. Po mome mišljenju. osim što je i ružno. pohrani ih u se anje i zatim. lepa poput leoparda i sa velikom ljubavlju za svoju decu. uli smo da postoji Društvo za širenje korisnog znanja. Ponekad imam želju da Društvu za širenje korisnog znanja kažem – Idite ka travi. Društvo za širenje korisnog znanja se esto tako odnosi prema svojoj pastvi. U društvu. sama imena nisu bitna za razlikovanje ljudi. ona brzo prestaje da nas doji i mi prilazimo društvu. i ubrzo bi nestale pod delikatnim dodirom najsuptilnijih sila svemira da se priroda nije udesno postarala da se to ne desi”. Nieps (Niépce). civilizaciju koja se brzo suo ava sa ograni enjima. i fizi ki i intelektualno. kulturi koja se sastoji isklju ivo od me uljudskih odnosa – što je neka vrsta internog odgoja koji u najboljem slu aju stvara plemstvo poput engleskog. ve ostavlja mesto i za tamu.njegovo ime i mera njegove uspešnosti. Francuz. kada se uticaj svetla više ne ose a”. kada bi. Ono se može dati i divljaku koji potajno zadržava i svoj divlji naziv zaslužen u šumama. koje emo mi zvati visoko znanje. ak i toliko potrebna svetlost može da bude prejaka. po našim saznanjima. Ovde je ta naša prostrana. Meni se ini da isto tako treba da postoji i Društvo za širenje korisnog neznanja. ak ni mesec ne sija svake no i. Ne bih voleo da svaki ovek i svaki deo oveka bude kultivisan. koji nosi poznati epitet Vilijam ili Edvin. no i san neophodni kraljevstvu organske materije”. otkrio je „aktinizam”. divlja majka koja zavija – priroda. Došlo je prole e sa zelenom vegetacijom. takore i. pošteno odspavali kao i svako drugi. mo sun evih zraka da stvori odre eni hemijski efekat – zbog ega granitne stene. ali ve vidim gomile ljudi koji ekaju da ih dobiju. a svu konjsku opremu ostavlja u staji. lome i jezik. Vidim da moj sused. Ime koje znam ne može mi približiti oveka. mada zaista nije stekao ni ime ni slavu. Sa kojim je ovekom najbolje sara ivati. i sli no. lako se može zapaziti izvesno prerano sazrevanje. Glasam za kulturu koja koristi ubrivo iz dolina da snaži zemlju – a ne za onu koja se oslanja na vešta ka ubriva i na usavršene proizvode i modalitete kulture! Znam mnoge jadne studente umornih o iju koji bi brže napredovali. . Šteta je što ovek dobija ime samo iz prakti nih razloga. Krave se odvode na seoske pašnjake pre kraja maja. mi smo ve mali ljudi. tamna gramatika – što je neka vrsta pra-uma nasle enog od onog leoparda koga sam ve pomenuo. ovekovo neznanje ponekad je ne samo korisno ve i divno. Postoje i druga slova koje dete treba da nau i osim onih koje je izmislio Kadmo15.

i u najboljem slu aju svet sagledavamo samo kao zanimljiv filozofski fenomen. – a u odnosu na znanje svi smo mi deca magle. κεινον νοησεις’ – „Ne ete uo iti celinu. Najviše što možemo dose i nije znanje. Dante. Banjan (Bunyan) i drugi kao da su imali gipkiji um nego mi: bili su uronjeni u takvu vrstu kulture o kojoj naše oblasne škole i koledži i ne razmišljaju. To esto nije onako skladan odnos kao u slu aju životinja. i pored svojih sposobnosti. kaže Višnu Purana. „Prava obaveza”.” Zanimljivo je koliko malo doga aja ili kriza postoji u našim životnim pri ama. razli itoj od opisa koji stoji u poveljama njenih vlasnika. ini mi se da su ljudi u svom odnosu prema prirodi. Svet koji poznajemo ovde ne ostavlja nikakav trag i ne e proslaviti svoju godišnjicu. koje sam li no premerio. „Nežni lahore. ili sa onim koji zaista zna nešto o tome. jer bi se tako stalno unosile novine u dosadnu rutinu. koliko malo razgibamo svoje umove. Te farme. ali mi ne shvatamo zašto su to inili. Nemam utisak da to najviše znanje predstavlja išta odre enije od novog i velikog iznena enja kada se odjednom shvati nedovoljnost svega onoga što smo pre zvali znanje. . Putni e vetrovitih klisura. Koliko malo divljenja prema lepoti pejzaža postoji u nama! Treba nas podsetiti da su Grci svet zvali Kosmos. sparnih no i ili tmurnih perioda. pravo znanje je samo ono kojem je cilj naše osloba anje: sve druge obaveze dovode samo do umora. Šeta u poznatim poljima koja se prostiru oko mog rodnog grada ponekad kao da se na e u drugoj zemlji. jer stoji u posebnom odnosu sa zakonodavcem. „jeste ona koja nas ne ograni ava. pošao bih ak i za hirovitim vodi em kroz nezamislive kaljuge i mo vare. ve sklonost ka inteligenciji. onda vozovi zaista prolaze pored njega a da ih on ne uje. Zašto si tako brzo napustio moje uho?” Gotovo svi ljudi osete da ih nešto privla i društvu. što je izuzetno retko. zna da ne zna ništa. koji lutaš neopažen. a slika koju je slikar zamislio nejasno se ocrtava na tlu. ali mi ni mesec ni svitac nisu pokazali stazu do njega. Što se mene samog ti e. mada e se mnogi možda pobuniti na pomen njegovoga imena. po nekom neumoljivom zakonu. smatram da u odnosu na prirodu vodim neku vrstu života na granici. vra amo životu i po injemo da prime ujemo vozove. one kao da nestaju sa površine. pošto uo avate pojedina nu stvar”. ovek ne može da zna ni u kakvom višem smislu od toga. Ali ubrzo se. – makar taj razvoj zahtevao i puno napora tokom dugih. kao što samo može spokojno i nekažnjeno da gleda u lice sunca: ‘Ως τι νοων ου. Možemo prou avati odre ene zakone kada nam to odgovara i kada nam koristi. živim na me ama sveta u koji esto. gde povelja više ne važi i ono što re Konkord podrazumeva prestaje da važi. kao da nema ni ega što bi ih konkretizovalo. ispod životinja. tamnih. Zaista je neprijatno otkriti da nas neki zakon ograni ava tamo gde pre nismo znali da postoje ograni enja. Bilo bi mi milo kada bih se brzo razvijao i napredovao. deluju nejasne kao da su od izmaglice. sve drugo znanje samo je puka veština. ali moja žudnja da uronim glavu u atmosferu koju moja stopala ne poznaju dugogodišnja je i stalna. i njihove granice koje sam utvrdio. A povijaš i ak kad postaneš oluja. nego što ljudi obi no imaju. Živite slobodno. kao da je u nekom udaljenom polju na me i Konkorda. koliko malo iskustava imamo. ovek koji se odvaži da živi stariji je od svih zakona. moje rodoljublje i odanost državi u ije se teritorije povla im takvi su da se ose am kao kradljivac. Kada u retkim intervalima neku osobu posete misli. Rado bih krenuo u život koji je po meni prirodan. ali uspešan život ne poznaje zakone. deco magle. I Muhamed je. lepota ili red. ali malo njih oseti privla nost prema prirodi. To je kao kada sunce osvetli maglu. u ve ini slu ajeva. ali misli da zna sve? Moja žudnja za znanjem je povremena. kažu haldejska proro anstva.zna ništa o nekoj temi i. Postoji nešto ropsko u navici da tražimo zakon koji treba da poštujemo. Priroda je tako velik i univerzalan organizam da mi nikada u potpunosti ne možemo da sagledamo nijednu jedinu njenu odliku. imao mnogo više razloga da živi. Bilo bi bolje da su naši životi ak i božanska tragedija nego što su ova trivijalna komedija ili farsa. – otkri e da na nebu i zemlji postoji više od onoga što smo promišljali u svojoj filozofiji. pa i da umre. ali samo na kratko ulazim. kao na primer dok šeta pored železni ke pruge.

Oni nikada nisu uli za Spoldinga i ne znaju da je on njihov sused. razaznao najfiniji mogu i. dok govorim i trudim se da se saberem i da ih se setim. – zaposlen da hrani nepotrebne vatre ambicije ili poslat u borbu. Bio sam zadivljen. kao i njihova mesta za zabavu. plodnih cvetova belog bora koji su okrenuti ka nebu. a oni to ne opažaju. – kao što se i blatnjavo dno bare ponekad može nazreti u odsjaju oblaka. tamo gore. Setite se drevnih arhitekata koji su vrhove visokih stubova izra ivali isto tako savršeno kao i niže. Tu su sinovi i k erke. ja nisam poznavao tu porodicu. i mada sam dobro tresnuo o zemlju. Naše šume im ne nude prikladne grane. jer je lug u našim umovina opustošen. Tek nakon dugog i ozbiljnog napora da dozovem svoje misli opet postajem svestan njihovog divljeg braka. u Spoldingovoj dolini punoj drenjina video sam njihov park. Farmerov kolski put. tako da je za misli ostala jedva poneka gran ica na koju mogu da se smeste. Njihova ku a se nije mogla jasno videti. predivan muzi ki bruj. ustaje rano i rano po inje da radi. One se više ne nastanjuju i ne razmnožavaju kod nas. drve e je raslo oko nje. Nisu imali beskorisnih misli i niko sa strane nije mogao videti njihov rad. – to je zdravlje izvora koji žubori. na vrhu brda. nova fontana Muza. Njihov grb je jednostavan lišaj. – kao zvuk udaljene košnice u maju. mislim da bih se odselio iz Konkorda.Pre neki dan. Ali teško mi je da ih upamtim. U Novoj Engleskoj imamo obi aj da kažemo da nas svake godine pose uje sve manje i manje golubova. Izgledalo je da lanovi te porodice uživaju u zracima sunca. retko koji farmer ili lovac u zemlji ih je ikada video. pa ipak. nijedan od njih nikada pre nije video ništa sli no. pre svega. Njihovi tavani su na vrhovima drve a. Ništa se ne može uporediti sa vedrinom njihovog života. Ta osoba ne gubi vreme. jednog popodneva. Njegovi zlatni zraci širili su se po delovima šume kao po nekoj sve anoj dvorani. Od svih smrtnika blažen je onaj ko ne gubi ni tren prolaznog života se aju i se prošlosti. One više ne pole u ka nebu i dosežu samo visine dostupne kikirezima i morkama. Nisam primetio da su tkali ili preli. Takvo delanje je izraz zdravlja i nepatvorene prirode. i to u najranije mogu e vreme. U daljini. kada je vetar oslabio i moglo se bolje uti. Nešto nam govori da ta osoba predstavlja noviji zavet. – iako sam ga uo kako zviždi dok vozi svoju družinu kroz njihovu ku u. pa su se udili kao kada se vidi zvezda padalica. Oni se ne bave politkom. jer sam otkrio nove planine na horizontu koje nikada pre nisam video. koji vodi pravo kroz njihovu dvoranu. bolje vidljive delove! Priroda se od prvog otvorenog majušnog cveta šume širi ka nebu. kroz drve e. kao da se neka drevna. Borovi su im pružali zaštitu. Za razliku od naše filozofije. ispod naših stopala. Ako ne uje petla kako kukuri e u svakoj pojati na horizontu. Sasvim im je dobro. Te ve-elike misli. – koja nije stupila u kontakt sa društvom u selu. ugledna i blistava porodica doselila u taj deo zemlje zvan Konkord. isplatilo se. Borovi ve vekovima. ne možemo da razaznamo suštinu te misli. nošena krilima misli koja kre e u prole nu ili jesenju selidbu. nedre nežne cvetove na najvišim gran icama šume. ti ve-e-liki ljudi o kojima slušate! Mi se držimo zemlje. Slike o njima bespovratno blede iz moga uma ak i sada. Da nema takvih porodica. Mogli bismo se barem popeti na drvo. što je možda bio zvuk njihovog razmišljanja. . – kojoj je sunce služilo. – kako se retko penjemo! Meni se ini da bismo mogli malo više da se izdignemo. Ali. iznad glava ljudi. – mnogo sam više saznao o zemlji i nebu. Ne znam da li sam uo zvuk tihog veselja ili ne. svakog leta. filozofija te blažene osobe obuhvata vreme koje je bliže sadašnjosti. nije im ni najmanje smetao. Najviši kupasti cvet sam smesta odneo u selo i pokazao ga nepoznatom porotniku koji je šetao ulicom – jer je te nedelje sud zasedao – i farmerima i prodavcima drvne gra e i drvose ama i lovcima. naša filozofija tapka u mraku. jer su vorovi i izrasline prikrivali njihovu preduzimljivost. Taj zvuk nas uvek podse a da možemo da zar amo i okoštamo u svojim misaonim tokovima i navikama. na vrhovima najviših grana – bio je kraj juna – otkrio sam nekoliko majušnih nežnih kupastih cvetova. Nema buke koju stvara rad. Ipak sam. Jednom prilikom sam imao divan doživljaj kada sam se popeo na drvo. Mi vidimo samo cvetove koji su u dolinama. Video sam da je on ocrtan na borovima i hrastovima. Naše krilate misli se pretvaraju u doma u perad. biva tamo gde treba da bude u odre eno godišnje doba. – jevan elje koje odgovara ovom trenutku. ali. Možda tokom nekog vedrijeg perioda poneka bleda senka prhne preko pejzaža našeg uma. Mogao sam hodati oko stabla tog drveta šezdeset plus deset godina. mi ne možemo sebi priuštiti da ne živimo u sadašnjosti. pa ipak sve to sigurno ne bih video. Video sam kako sunce koje zalazi obasjava dostojanstvenu borovu šumu na suprotnoj strani. A izgleda da iz godine u godinu sve manje i manje misli pose uje odraslog oveka. iznad glava crvene i bele dece prirode. kada se time pozabavimo. primer za sav svet. – koju drugi nisu pose ivali. prošetao sam do Spoldingove (Spaulding) farme. Pre svega. Bio je to visoki beli bor.

bez ikakvog mreškanja ili žuborenja. Šetali smo u istoj i blistavoj svetlosti koja je pozla ivala uvelu travu i liš e i bila tako meka i spokojno sjajna. Zapadna strana šume i obronci brda sijali su kao me a Elizijuma. upravo pre zalaska. Sunce je zalazilo u nekoj utihnuloj dolini. iznova u beskrajnom nizu ve eri i da e razveseliti i obodriti i poslednje dete koje tu bude šetalo. a naše izdužene senke pružale su se po dolini u pravcu istoka. najmekša. Bila je to svetlost kakvu samo tren pre toga nismo mogli ni zamisliti. a vazduh je bio tako topao i miran da je dolina gotovo li ila na raj. ali gde je osoba koja može da nam do ara istu jutarnju radost? Kada. spokojnom i zlatnom kakva je svetlost na obali u jesen. sa svom lepotom i veli anstvenoš u kojima zasipa gradove. ujem petla kako kukuri e u daljini ili blizu mene. poput jutarnje. „Barem jednom od nas je dobro”. setan i potišten. Neki peva lako može da nas rastuži do suza ili da nas zasmeje. i uz iznenadnu bujicu ose anja dolazim sebi. shvatio sam da se nikada pre nisam kupao u takvoj zlatnoj bujici. ne prožme sav naš život velikom svetloš u bu enja. kada je sunce kona no. – i time prekida strašnu tišinu koja nedeljom vlada na našem drvenom trotoaru ili. Jednoga dana u novembru video sam izuzetan zalazak sunca. Ko nije mnogo puta izneverio svog gospodara od vremena kada je poslednji put uo takve note? Dobra strana tih nota je to što im je strana svaka tugaljivost. a sunce iza naših le a li ilo je na nežnog pastira koji nas uve e tera ku i. stiglo do vedrog dela horizonta. možda. gde se ne vidi nijedna ku a. i. najsjajnija sun eva svetlost. .ono uvek slavi sadašnji trenutak. kao da su samo prah svetlosnih zraka. remeti tišinu osobe koja bdi u ku i koja je u žalosti. na stabla drve a na suprotnom horizontu i na liš e niskog hrasta na padini brda. nakon hladnog sivog dana. Šetao sam dolinom u kojoj je izvirao poto i . pala je na suvu travu. Tako emo mi šetati ka Svetoj zemlji dok jednoga dana sunce ne zasija blistavije nego ikada pre i ne obasja naše umove i srca. Gde živi takva osoba ne donose se zakoni o odbeglim robovima. Taj prizor nam je delovao još veli anstvenije kada smo shvatili da to nije pojava koja se nikada više ne e desiti. možda. ve pojava koja e se dešavati stalno. – ja pomislim u sebi. kako nikada pre nije zašlo. – na mestu gde prebiva samo usamljeni mo varski soko ija krila sunce pozla uje ili gde samo ondatra gleda iz svoje ku ice. a usred mo vare je poto i sa tamnom vodom koji se upravo tu ra va i polako krivuda oko trulog panja. onako toplom.

Jednom je neki ovek prešao veliku razdaljinu da bi me zamolio da održim predavanje o ropstvu. ali u razgovoru sa njim ustanovio sam da on i njegova klika o ekuju da sedam osmina predavanja bude njihovo. mada u im možda biti dosadan preko svake mere. zato sam to odbio. Ako je ovek pao kroz prozor kao dete i tako bio obogaljen za ceo život. Uticajni ljudi su mu predložili tu ideju kao rešenje za njegove probleme. rad. me utim. Pošto je vreme kratko. ve u se približiti ku i što je više mogu e. primetio sam jednog svog komšiju kako ide pored svoje zaprege koja je s mukom vukla tešku kamenu plo u položenu na kola. rad. kada me pozovu da negde održim predavanje. smatram da treba da im dam veliku dozu sebe. makar ja bio i najve a budala u zemlji. Nema sabata. Nakon svega toga. . a samo jedna osmina moja. a i radostan. mnogi e me hvaliti kao vrednog i marljivog oveka. ali samo malo novca. pošto mi nije potreban taj besmislen posao da bih stekao neki nauk. pa i samim životom. Iznena en sam. Vi jeste moji itaoci. Ona prekida moje snove. cene ga kao vrednog i preduzimljivog gra anina. Oni se nikada ne pozabave mojom suštinom. Oni su me pozvali i potrudili se da mi plate. Kada ljudi nešto žele da uju od mene. Ja uzimam zdravo za gotovo – jer imam malo iskustva u tom poslu. on e možda mo i da zgrne nešto više novca i da ga ostavi svojim naslednicima koji e ga uludo potrošiti. imao sam utisak da je predava odabrao temu koja mu je suviše strana. sveske obi no ve sadrže rubrike za dolare i cente. kada se to desi. – da. na trivijalne novosti koje su prodrle u moj um.ŽIVOT BEZ PRINCIPA U jednom liceju. a on sada želi da ja provedem tri nedelje kopaju i za njega. kao što ine pesnici. Kao da grad sa svojim šumama ne može da uradi ništa drugo osim da ih pose e! Ve ina ljudi bi se ose ala uvre enim ako bi im se predložilo da bacaju kamenje preko nekog zida. a zatim da ih sa druge strane bacaju natrag. pa zato nije uspeo da me zainteresuje onoliko koliko je mogao. nedavno. – ma koliko udno to njemu izgledalo. odmah nakon izlaska sunca. to se obi no odnosi na moju procenu koliko akri ima njihovo imanje – pošto sam ja nazdornik – ili. samo da bi tako zaradili plate. ali ja nisam baš neki veliki putnik. Ipak. pošto se retko ko tako postavi prema meni. filozofijom. Kakva je to beskona na vreva! Gotovo svake no i me budi brektanje lokomotive. ve se nalazi oko srca ili na njegovoj površini. Nadomak našeg grada živi jedan grub i hvalisav ovek koji zara uje puno para i koji želi da sagradi debeli zid ispod brda koja okružuju njegovu dolinu. moji itaoci. želeo da ispri am nešto sli no i vama. Bilo bi divno videti ove anstvo bar jednom u dokolici. videvši kako se olakšavam u polju. više volim da završim svoje obrazovanje u druga ijoj školi. Najve i kompliment koji mi je ikad upu en dobio sam kada bi me neko upitao šta ja mislim i pri tom saslušao moj odgovor. Ovaj svet je mesto gde se obavljaju poslovi. pa ne u govoriti o ljudima udaljenim hiljadu milja. pomislio je da brojim svoju zaradu. a ja sam se saglasio da me dobiju. više ih zanima površina. eto. ako odlu im da se posvetim odre enim poslovima koji donose istinsku dobit. izostavi u sve laskanje. ili ako su ga na smrt preplašili Indijanci. stoga. a to obi no zna i i da me dobro poznaje. ali ako provede ceo dan kao špekulant. Opisivao je nešto što nije u njegovom srcu niti mu je blisko. U tom smislu nije bilo prave centralne ili objedinjuju e misli u predavanju. nego što je taj neprekidni posao. Sada bih. postoji želja da se uje ono što ja mislim o nekoj temi. Ako ovek svakodnevno šeta po šumi pola dana zato što voli šumu. što bi bilo u ve oj suprotnosti sa poezijom. uklju uju i i zlo in. a zadržati svu kriti nost. Ako ponudu prihvatim. njega sažaljevaju samo zato što je time onesposobljen za – posao! Mislim da ne postoji ništa. Razmotrimo na in na koji provodimo svoj život. Ne mogu lako ni da kupim svesku bez linija da bih u nju upisivao svoje misli. – barem ništa više nego u mnogim poduhvatima naše vlade ili stranih vlada. i pošto ne vidim apsolutno ništa hvale vredno u poduhvatu toga oveka. Na primer: jednog letnjeg jutra. oni e na mene gledati kao na besposli ara. on je u opasnosti da ga smatraju za dangubu. – a ne da ja govorim samo prijatne stvari ili ono sa ime e se publika složiti. Više bih voleo da se bavio svojim neposrednim iskustvima. Sve je samo rad. Ali danas mnogi nemaju nimalo bolje zaposlenje. seku i šume i prevremeno ogoljevaju i zemlju. u najboljem slu aju. Jedan Irac.

Efikasan i vredan ovek radi ono što ume. Po mome mišljenju. ve da dobro obavi odre eni posao. moj poslodavac obi no pita na osnovu kojeg od njih se može zara unati najve a površina zemlje. ali mera mi je rekao da prodavci ne žele da se njihovo drvo ta no izmeri. da. a ak i finansijski gledano. on je prevaren. morate biti popularni.sve je odisalo marljivoš u. One usluge za koje društvo najradije pla a najneprijatnije je obaviti. u stvari. Zanimljivo je da postoji malo ljudi koji ak i po sopstvenom mišljenju imaju dobra zaposlenja. On se mora podmititi ba vom vina. da u em u neki njegov poduhvat. kao što ve ina izgleda ini. – njegov radni dan je po eo – njegovo elo po elo je da se znoji. Oni posli i pomo u kojih zara ujem za život i zbog kojih se može re i da sam u izvesnoj meri na usluzi svojim savremenicima. ve za nau ne ili ak moralne ciljeve. – on zastaje kad pretekne svoje volove. jer sam sve to posmatrao sa prozora. odraslom muškarcu. ako se moje potrebe mnogo uve aju. – koji hleb toga oveka ini slatkim. Kada primetim da postoje razni na ini nadziranja. – da je on za njih ve i previše precizan i da stoga oni obi no mere svoju gra u u arlstaunu pre nego što pre u most. još mi pri injavaju zadovoljstvo i samo ponekad postajem svestan da su oni neophodni. Jednom sam izmislio na in za merenje drvne gra e i pokušao da ga uvedem u Bostonu. Cilj radnika ne bi trebalo da bude da samo zaradi za život. Bio sam veoma iznena en kada je jedan ovek u poverenju predložio meni. za grad bi bilo ekonomi no da pla a svoje radnike tako da oni nemaju ose aj kako rade za koru hleba. ve onoga koji to ini iz zadovoljstva. on se naselio negde drugde da bi tamo još jednom postao zaštitnik umetnosti. Društvo ne može da ponudi takav mito koji e mudrog oveka dovesti u iskušenje. Taj dan se približio kraju i ja sam uve e prošao pored dvorišta drugog komšije koji drži mnoge sluge i uludo troši puno novca ne doprinose i ništa zajedni kom dobru. ali ne idem. nikuda i predložio mi da krenem sa njim! Da sam to u inio. tamo sam video jutrošnju plo u kako leži pored neke udne strukture koja je krasila prebivalište lorda Timotija Dekstera (Dexter). Tada sam pomislio da ameri ki Kongres postoji da bi štitio takav rad. Sigurno nikada ne u budzašto prodati svoje . Imam utisak da su moje veze sa društvom i moje obaveze prema njemu uvek sitne i prolazne. okre e se prema njima i fijukne milostivim bi em da bi ih poterao. Ali predvi am da e. bilo da mu društvo pla a za to ili ne. Mogu i da dodam da je naru ilac plo e nedugo nakon toga pobegao jer je bio dužan dobrom delu grada. U izvesnoj meri sam prekorio sebe. ak i pesnik oven an lovorovim vencem retko se može pohvaliti novcem za autorska prava. kao da nemam ama baš ništa da radim i kao da je moj život do tada bio potpuni promašaj. a sladi i celo društvo. Ako treba društvu da prodam i svoja prepodneva i svoja popodneva. Možete sakupiti toliko novca da prokopate tunel kroz planinu. ne! Ja nisam bez posla u ovoj fazi puta. što je prekor svim lenštinama i besposli arima. Iskreno re eno. – predan. Neefikasni nude svoju neefikasnost onome ko ponudi najviše i stalno o ekuju da dobiju zaposlenje. i im sam postao punoletan ja sam se ukrcao. ali mukotrpan kuluk. kada se završio sudski proces. U tom smislu sam uspešan. Vidim oglase za snažne mladi e kao da je snaga njihov jedini kapital. a ne koji je najta niji. Ako radnik ne dobije više od plate koju mu poslodavac daje. u mojim o ima smesta je nestalo ushi enje koje sam osetio zbog truda zaprege. – predan kao što je dan dug. ali ne možete sakupiti dovoljno novca da unajmite oveka koji gleda svoja posla. što zna i da se morate strmoglaviti ka dnu. Pla eni ste da budete nešto manje od oveka. sunce je stvoreno da bi osvetljavalo rad vredniji od ovog. video sam oglas za sposobne pomorce dok sam kao de ak bazao po rodnoj luci. moji poslodavci uopšte ne žele onu vrstu nadziranja koju ja obavljam sa najviše zadovoljstva. šta mislite šta bi reklo pomorsko osiguravaju e društvo? Ne. ne dovoljno dobro. Putevi pomo u kojih možete do i do novca gotovo bez izuzetka vode nadole. on vara samoga sebe. – nisam bio napolju i nisam se bavio sli nim poslom. A što se ti e moga posla. Kakav mi je samo nedoli an kompliment dao! Kao da me je sreo usred okeana kako se borim sa vetrom. I u tome verovatno retko bivaju razo arani. a možda se i neki drugi pesnik odvoji od svoje muze da proceni tu istu ba vu. marljiv trud. da dobije „dobar posao”. samo za preživljavanje. – pa takav rad svi ljudi poštuju i blagosiljaju: on je jedan od posve enih koji obavlja neophodan. posao nužan da bih ih zadovoljio postati kuluk. ali njih obi no nešto novca ili slave odvu e od trenutnih angažmana. Oni više vole da ja svoj posao obavljam grubo i ne sasvim dobro. Možda ljubomornije uvam svoju slobodu nego što bi trebalo. Uraditi nešto samo da biste zaradili novac prosto zna i da ste istinski besposleni ili u nekom još gorem stanju. siguran sam da za mene tada ne bi ostalo ništa zbog ega bi vredelo živeti. Ova država obi no ni genija ne nagra uje mnogo bolje. Nemojte najmiti oveka koji posao za vas obavlja zbog novca. Ako želite da zaradite novac kao pisac ili predava .

Želim da naglasim da ovek može biti veoma marljiv. teže i zanimljivijem i uspešnijem životu. Svinja koja živi tako što kopa korenje i preriva zemlju stidela bi se takvog društva. Posebno se u okviru katoli ke crkve izvode procene. ve i privla no i uspešno. u ve ini slu ajeva. ne bih tu mogu nost iskoristio ak ni uz tako nisku cenu. ovek bi pomislio da se pojedinac nikada nije optere ivao razmišljanjem o tome pitanju.). obi na je improvizacija i izbegavanje pravog poslovnog života – uglavnom zato što oni ne znaju ili ne žele ništa bolje. Odlika mudar. stalno svoj cilj postavlja sve više. ne samo trgovaca ve i filozofa i takozvanih proroka prema svemu tome. mada pod veoma malim uglom u odnosu na horizont. na primer.pravo ste eno ro enjem. – pod uslovom da niste izdahnuli – zna i i i u sirotište. Prou avaju i književnost. manje sre nih. Hitanje u Kaliforniju1. Ako uporedimo ono što ljudi o ekuju od života. najve a je sramota za ove anstvo. postoji važna razlika izme u dve vrste ljudi: jedna je zadovoljna malim uspehom i poga anjem mete iz neposredne blizine. – ili je podlegao teško ama života poput drugih ljudi? Da li je neke od njih prevladao samom nezainteresovanoš u ili zauzimaju i pozu velikana? ili mu je bilo lakše da živi zato što mu je tetka nešto ostavila testamentom? Na in na koji ve ina ljudi zara uje za život. biti izdržavan milostinjom prijatelja ili vladinom penzijom. Niko ne pravi ve u grešku od oveka koji utroši ve i deo svoga života zara uju i samo za osnovne potrebe. kao što parna strugara hrani svoje kazane iverjem koje nastaje tokom proizvodnje. Nedeljom jadni trudbenik ide u crkvu da odmeri svoju uspešnost i. a druga. Što se ti e sredstava za život. a možda je ak i pokvarilo ono što je ve postignuto. a bankrot se može prore i sa velikom sigurnoš u. pesnik može da hrani svoje telo pomo u poezije. Kada bih samo jednim pokretom malog prsta mogao da steknem sve bogatstvo na svetu. Ma kojim lepim sinonimima ozna avali te pojave. – jer. Kako neko može biti mudar ako ne zna kako da živi bolje od drugih ljudi? – ako je samo nešto vispreniji i veštijeg uma? Da li Mudrost obitava u kolote ini? ili svojim primerom u i kako da uspemo? Da li postoji mudrost koja nema primenu u životu? Da li je ona samo vodeni ar koji usitnjava našu logiku? Umesno je upitati da li je Platon zara ivao za život na bolji na in i uspešnije od svojih savremenika. daje se izjava. tako i život ljudi uopšte. Do i na svet kao naslednik velikog bogatstva pre zna i biti mrtvoro en nego ro en. a da svoje vreme ipak ne utroši na pravi na in. Na primer. kakva satira u odnosu na naše institucije! Na kraju e se svo ove anstvo obesiti o drvo. zapanjuju e je koliko su ljudi iz svih slojeva nezainteresovani za njih. „Veli ina ne stiže do onoga ko stalno gleda dole. a da pri tom društvu ne pruži nikakav vredan doprinos! I to se zove preduzetništvo! Ja ne znam za strašniji primer nemoralnosti kada je re o trgovini i ostalim na inima zara ivanja za život. naravno. Radije bih bio kao ova druga vrsta. Zanimljivo je da od onoga što je napisano o zara ivanju za život malo ili ništa nije vredno pam enja: zara ivanje za život ne treba da bude samo pošteno i asno. Da li su sve pouke iz svih Biblija ljude nau ile samo tome? i da li su poslednji i najsjajniji izum ljudske rase samo usavršene lopate za sakupljanje ubreta? Da li je to tlo na kojem se orijentalci i zapadnjaci sre u? Da li nam je Bog rekao da 1 U vreme „zlatne groznice” (prim. a nikada ne u ine napor da zaista ustanu. tada nema ni života. Da li su ljudi toliko zga eni svojim iskustvom da o njemu ne žele da govore? Skloni smo da potpuno presko imo pou nu lekciju o novcu koju Tvorac svemira uz toliko truda želi da nam prenese. – ne zanima ih da li se ona nasle uju ili zarade ili ukradu. Mojoj naravi hladno a i glad deluju podnošljivije od metoda koje su ljudi prihvatili i koji se preporu uju da bi se neda e izbegle. Filozofija i poezija i religija takvog ove anstva nisu vredne ni po lule duvana. a svi oni koji gledaju previsoko postaju sve siromašniji”. meren tim aršinom. ak i takozvani reformatori. ak je i Muhamed znao da Bog nije stvorio ovaj svet da bi se našalio. Kao da je Bog imu ni gospodin koji baca ša icu nov i a da bi gledao kako se ove anstvo otima za njih. Tako ljudi leže na le ima i govore o ovekovom padu. Mislim da društvo za nas nije u inilo ništa u tom pogledu. kao što kažu orijentalci. Koliko je samo ljudi spremno da se osloni na sre u i da tako stekne sredstva kojima e upravljati radom drugih. Svetsko kockanje! Opstanak u prirodi stavljen na kocku! Kakav komentar. i stav. pojedinim ljudima se pripisuje bez osnova. . prev. ostave se neuspeli poslovi i sve se po inje iz po etka. ustanovi da su njegove greške ve e od zasluga. Smeli poduhvati e vam omogu iti da budete nezavisni. Ali kao što se kaže da od stotinu trgovaca 97 propadne. Ljubav treba da vas vodi dok zara ujute za život. jeste neuspeh. jer ako zara ivanje za život nije takvo. odnosno živi.

sve ispresecane ružnim rupama dubokim od deset do stotinu stopa. a širokim pet-šest stopa. razmišljao sam o svom neuspešnom životu u kojem radim ono što i drugi rade. – da li e nas za to. „Ubi in bar” (prim. Hauvit dodaje: „On je potpuno uništen ovek. Drugima ne e smetati njegova korita za ispiranje zlata ili njegova sita.). ve može kopati bilo gde i isprati sav beli svet u svom situ. On ne mora da se zadovolji posedom od dvanaest kvadratnih stopa. u stvari. jer je to ve u inio kad je našao onaj grumen. umiru i od hladno e i boleština. Kopa zlata je neprijatelj poštenog radnika. a ne i na princip. „Gudura ‘Ov ija glava’”. ali se sve više i više udaljavaju od pravog traga. ho u da sledim neki put. u dužini od trideset milja.7 kilograma: „Ubrzo je po eo da pije. – cele doline su. iznenada prekrivene rudarskim jamama tako da se ak stotine rudara davi u njima.). – zašto ja ne bih prokopao kanal do zlata u sebi i radio u tom rudniku. kao u Beleretu. I avo radi naporno. ma kako samotan. društvo gubi. nabavio je konja. u mislima su mi cele no i bile brojne doline sa potocima. ma koliko rada i truda da uloži u kopanje. ali ne toliku kao zrno mudrosti. ali to zna i da idu upravo u suprotnom pravcu od mesta gde ono leži. Imena zna e „Magare a utura”. Svi su oni žilavi momci. dozivao ih je i pitao da li znaju ko je on. iskopanim onoliko blizu jedna drugoj koliko je to mogu e i delimi no ispunjenim vodom. iskrade u neistražene divljine oko nas. i sa tom vizijom o kopanju u mislima. . Kada sam pro itao i delimi no zaboravio tu pri u. prev. uzan i krivudav bio. jer misli samo na posao. oni rade danono no. a zatim bi ih ljubazno obavestio da je on ‘prokletnik koji je pronašao onaj grumen. Nakon što sam jedne ve eri pro itao Hauvitov (Howitt) lanak o kopa ima zlata u Australiji. jer niko ne e nikada poricati njegovo pravo. pa je dobio hranu i ruho kao onaj prvi. – stoje i u vodi prekriveni blatom i glinom. „Sheep’sHead Gully”.” Mislim da nije ni postojala opasnost da on sebi tada prospe mozak. ne postoji opasnost da bilo ko sledi njegov trag i pokuša da ga istisne. Tu su vaši Beleret i Bendigo2 – ak i ako predstavljaju tamnu klisuru. možda On nagraditi grumenjem zlata? Bog je pravednom oveku uru io potvrdu koja mu daje pravo na hranu i ruho. I obi an posmatra koji ode u rudnik kaže da je kopanje zlata po svojoj prirodi lutrija. obi no u punom galopu. Hauvit piše o oveku koji je u kopovima oko Bendiga u Australiji pronašao veliki grumen težak 12. najnesre niji kada misle da su najuspešniji. svoj dugi život proveš e mirno.. U svakom slu aju. On može da prisvoji i razrije ak i celu dolinu. „Murderer’s Bar” itd3. kada bi sreo ljude. – nesigurni gde da raspore zemlju. Po emu se ispiranje zemlje razlikuje od bacanja kocke? Ako vi dobijete. Kopa zlata u planinskim gudurama isto je toliko kockar kao i njegov sabrat u salunima u San Francisku. Evo nekih imena mesta gde oni kopaju: – „Jackass Flat”. Oni odlaze.tako zara ujemo za život. mada obi ni putnici vide samo rupu u ogradi kraj puta. ali je nepravedan ovek pronašao faksimil potvrde u božjim škrinjama i prisvojio je. Ljudi hitaju u Kaliforniju i Australiju kao da e tamo na i suvo zlato. Pogrešan put može biti naporan u mnogim vidovima. Obi no se desi da je naš samotni put onaj viši put na tom raskrš u.” Ali on je tipi an predstavnik svoga soja. kopaju i tamo gde nikada nismo sadili. Ali on ubrzo zaboravlja šta je rekao. kako njene obra ene. prev. jahao svuda po okolini. Na kraju je jašu i punom brzinom naleteo na drvo i gotovo prosuo sebi mozak. mada to na po etku nije svima jasno. pa su. Nisam znao da ove anstvo pati od nedostatka zlata. Kad god se ovek odvoji od mnoštva i krene svojim putem sa takvim namerama. Zar nije naša rodna gruda zlatonosna? Zar žila sa zlatne planine ne prolazi kroz našu rodnu dolinu? i zar ne donosi blistava zrnca i ne nudi nam grumene zlata duže nego što traje bilo koje geološko doba? Treba re i i ovo – ako se kopa . – ne znaju i da je zlato ispod samog njihovog kampa. Zrno zlata e pokriti veliku površinu. Ja li no nisam video mnogo zlata. – pretvoreni u demone koji u svojoj že i za bogatstvom ne misle na prava drugih rudara. tako i neobra ene delove. To je jedan od najširih sistema falsifikovanja koje je svet ikada video. Nije dovoljno da mi kažete da ste radili naporno da biste došli do zlata. tako ste eno zlato nije isto što i plata za pošten rad. Zar u tim imenima nema satire? Neka nose svoje nepošteno ste eno 2 3 Gradovi u Australiji (prim. pa kre e u poduhvat. makar samo nalazio najsitnija zrnca. upitao sam se zašto ja ne bih iz dana u dan tražio zlato. ali ne toliko savitljivo kao pamet. kojim u mo i da kora am pun ljubavi i estitosti. – to je mesto do koga ljudi hitaju da bi iskušali svoju sre u. zaista se javi raskrš e na putu. odnosno kupuje kartu za nešto što se obi no pokaže kao još jedno izvla enje lutrije. – ponekad kopaju i stotinu šezdeset stopa pre nego što nai u na zlatnu žilu ili je promaše za jednu stopu. nadaju i se suvom zlatu. Znam da je veoma savitljivo.

ali mi sami ne stojimo na podlozi od 4 Prosvetljeni. ostanite tu. oni bi možda pomislili da sam opisao živote perjanica njihove crkve. u zakonodavnim telima Nove Granade pripremljena je tek druga verzija zakona koji reguliše tu vrstu rudarstva. zamišljen osmeh. kažu mi uz ljubazan. Ve ina asnih starina. koji su illuminati4 ovoga doba. Kažem vam: sklonite pau inu. Odsustvo razmišljanja je grobar celog sveta. popuštamo pomalo u svojoj disciplini. Zašto moramo prljati i nebo. izme u nadahnu a i strepnje. Duh sekte i licemerja postavio je svoje kopito me u zvezde. Ve ina onih sa kojima pokušate da razgovarate ubrzo po ne da se zalaže za neku instituciju u koju se samo prividno kune – odnosno stvari po ne da sagledava na specifi an. a ne preko Boca del Toro. „Ako dobro živite plja kaju i grobnice kod ku e. Dok starimo. grobnice]. Proroci se trude da opravdaju puteve ljudske. i nemojte se opteretiti šatorom. Zanimljivo je da me u svim propovednicima ima tako malo u itelja morala.bogatstvo gde god žele. lopata i sekira od dobrog materijala gotovo je sve što e vam trebati”. dok vi želite da gledate u nebo direktno. OSTANITE TU’” što se može protuma iti kao. ali svoj u inak prou avaju detaljnije od drugih. gradimo ograde od kamena. Naš najnoviji izvor prihoda je plja kanje grobnica na Panamskom moreuzu. nema svrhe pokušavati da promenite svet. a dopisnik asopisa Tribune piše: „Tokom sušnog perioda. Objektivno govore i. da ne budem previše bole iv kada je re o tom pitanju – da sve to zgrudvam. isto se desilo i u slu aju ser Džona Frenklina (Franklin) . poduhvat koji je izgleda tek u za etku. a ne univerzalan na in. . Jedva da poznajem intelektualca koji bi bio toliko širokih vidika i istinski liberalan da biste u njegovom prisustvu mogli glasno da razmišljate. lanak se završava jednim redom odštampanim kurzivom i delom velikim slovima: „Ako vam je dobro kod ku e. bez sumnje e se prona i nova bogata ‘guacas’ [to jest. Ali kako ja mogu da znam kakva je njihova religija i kada sam u kontaktu sa njom. odgajeno u njenoj školi i crkvi. Ne pitajte kako buter stiže na vaš hleb. ali neophodan je par dobrih ebadi. One se moraju podneti teolozima na pregled. Oni neprestano postavljaju svoj niski krov sa uskim svetlarnikom izme u vas i neba. Suština svega toga bila je – Kada je re o tim pitanjima. Tim predavanjem publiku nisam nimalo oštetio. laskaju.” Ali zašto bismo po takve tekstove išli u Kaliforniju? Kalifornija je samo dete Nove Engleske. Ali još je okrutnija bila sumnja da je to možda bio razlog zašto je prvi krenuo u potragu za drugim. Ali treba da budemo izbirljivi do krajnosti i ne treba da se osvr emo na ruganje onih koji su nesre niji od nas. tako da je publici bilo sasvim jasno šta mislim. pijuk. prev. Nema popularnog asopisa u ovoj zemlji koji bi se usudio da bez komentara objavi misli nekog deteta o važnim pitanjima. nemojte nositi nepotreban prtljag. a u izvesnoj meri prestajemo da poštujemo i svoje najbolje instinkte. Da sam im. Naj eš e ih zanima – Odakle dolazite? ili Kuda idete? Jednom prilikom sam slu ajno uo kako jedan od mojih slušalaca postavlja drugom umesnije pitanje: „Za šta se on zalaže?” Od iznena enja sam se tresao od glave do pete. Bolje da ovek odmah umre od gladi nego da izgubi ednost zara uju i za hleb. kao što joj ne šteti ni mese ina. savet je možda preuzet iz „Berkerovog (Burker)vodi a”. ali ja mislim da e i mesto gde budu živeli tako e biti „Jackass Flat”. Po meni. bogatog znanja (prim. Vi dolazite sa sahrane ove anstva i smatrate da je to prirodan fenomen. bilo bi bolje podneti ih na uvid u obližnji kokošinjac. kada vreme dozvoli da se teren dobro prou i. ak i u našoj nauci i filozofiji obi no ne postoji istinit i sveobuhvatan prikaz tih tema. Mi biramo granit za potporu svojih ku a i ambara. Oni se u najve oj meri zadržavaju na formi. me utim. a ne samo zemlju? Otkri e da je dr Kejn (Kane) mason izazvalo je veliko iznena enje. pri ao o biografijama najve ih hulja u istoriji. odnosno da napravim od toga grudvu zlata. prema izveštajima. postajemo sve opušteniji. ako ne „Murderer’s Bar”. oni su svet za sebe. a kada ne? Jednom sam ušao u raspravu i dao sve od sebe da razjasnim kako poimam religiju. smu i e vam se ako to u inite – i tome sli no. onda je on samo jedan od avolovih an ela. jer. bolje idite putem preko moreuza.” Imigrantima poru uje: „Nemojte dolaziti pre decembra. najbolji ljudi koje znam nisu jednostavni. Savet sa najvišeg mesta koji sam uo o toj temi bio je nizak.). Ako u obrazovanom oveku ne u i neobrazovan ovek. operite prozore! U nekim licejima mi kažu da su glasali da se izbaci predmet religija.

ne ete pamtiti te vesti. Nacije! Šta su nacije? Tatari i Huni i Kinezi! Množe se poput insekata. a tek sada shvatate da je to zato što su vam jutro i ve e bili ispunjeni novostima. Kada naš život prestane da bude okrenut ka nama samima i privatan. Celo leto i duboko u jesen možda ste i nesvesno izbegavali štampu i vesti. – kada se uzme u obzir kakvi su ljudski snovi i o ekivanja. To što mnoštvo ljudi izbija u prvi plan pokazuje da je pojedinac zapostavljen. Vaše šetnje su bile pune neo ekivanih doga aja. krivica je. a svi zajedno ni na šta. Naši pragovi su truli. Plod sve te buke samo je milostinja za Košuta. Mislim da su i jedne novine nedeljno previše. Prijatna su široka polja moga spokoja. oslanjaju i se jedan na drugoga. Pojedinci naseljavaju svet. Me utim. mi ne pou avamo jedni druge o poštenju i iskrenosti kao što to ine životinje. esto padate u iskušenje da se upitate zašto nekom doživljaju treba pridati zna aj – na primer. ponosan na svoju obimnu prepisku. sve eš e o ajni ki odlazimo na poštu. ali padaju na neki zapostavljenji talus ili površinu našeg uma koji im pruža podlogu. Ljudi su držali govore o njemu širom zemlje. U srazmeri u kojoj se naš unutrašnji život smanjuje. U velikoj meri isto su tako prazni i nedelotvorni i naši svakodnevni razgovori. sneg. ja ne bih otr ao do ugla da to posmatram. drve e ne govore mi više o meni samome kao pre.granitne istine. Budite ube eni da jadnik koji iza e iz pošte sa najve im brojem pisama. jedina razlika izme u nas i našeg bližnjeg je u tome što je on pro itao novine ili bio kod nekog na aju. Možda zato što taj doga aj pokazuje da niste nimalo napredovali? Tako stoji stvar sa svakodnevnim vestima. pošto ne postupamo uvek na pravi na in. To uzbu enje oko Košuta (Kossuth) – tako karakteristi no i tako površno! – samo je još jedna vrsta politike ili poigravanja. tome što ste nakon dvadeset pet godina na trotoaru ponovo sreli Hobinsa. Mi ne živimo za beskorisnu zabavu. kao što po Indusima svet po iva na slonu. razgovor se pretvara u obi no ogovaranje. nije dobio vesti od samog sebe ve duže vreme. naime. Osta ete mentalno zdravi ako svakoga dana posmatrate izlazak i zalazak sunca i ako sebe dovedete u odnos sa tom univerzalnom injenicom. Retko sre emo oveka koji nam može re i neku novost koju nije pro itao u novinama ili je nije uo od komšije. ali ako lebdite ili ronite iznad ili ispod toga nivoa. u velikoj meri. niti o postojanosti i vrstini kao što ine stene. dok ispod zmije ne postoji ništa. ve za svoje poslove u poljima Masa usetsa. Vi se ne brinete za evropske poslove. situacija ne bi morala da bude tako nedostojna. obostrana. slon na kornja i. Potrebno je više od povremene pažnje da bi se spoznalo i posedovalo bogatstvo dana. kre ete se i postojite u onom tanušnom nivou u okviru kojeg kruže vesti o doga ajima – nivou tanjem od hartije na kojoj se vesti objavljuju – tada e sve to ispuniti vaš svet. Ako živite. Trebalo bi da nas je stid da kažemo šta smo sve pro itali ili uli tokom dana. naj vrš e prirodne stene. Mirno je moje prebivalište u oblacima. – „Ja sa svoje visine posmatram nacije. Vest koju ujemo. Ako bi svet odleteo u vazduh. po pravilu. Samo su. ali svaki od njih je izražavao samo stav ve ine ili nije izražavao nikakav stav. a mi nismo. bezna ajne su kao spore gljiva. Ne znam zašto bi vesti koje primam morale biti tako trivijalne. Niko se nije držao istine. a zatim dolazi do parazitskog rasta. Površnost se sre e sa površnoš u. Treba da se potpuno odvojimo od takvih vesti. I one preda mnom postaju pepeo. Sunce. stajali zajedno. nije nova za naš duh. Svaki ovek koji razmišlja može re i u duhu Lodina. Nedavno sam pokušao da itam novine i ose am se kao da dugo ne živim u svom prirodnom obitavalištu. jer mi uglavnom i ne zahtevamo više jedni od drugih. oblaci. pa ni drugi ne e mo i da vas podsete na njih. injenice iz vesti kao da lebde u vazduhu.” . kao obi no. pravnog zastupnika. kornja a na zmiji. u ve ini slu ajeva. Od kakvog materijala je sa injen ovek koga u svojim mislima ne povezujemo sa naj istijom i najsuptilnijom istinom? esto optužujem svoje najbolje poznanike za beskrajnu lakoumnost. Ona je bajato ponavljanje. Ne možete služiti dva gospodara. Istori ar uzalud pokušava da ih u ini vrednim pam enja. Od kakvog bi zna aja bila eksplozija naše planete ako ne bi postojala li nost zahva ena eksplozijom? U stvari ne treba da pokazujemo ni najmanji interes za takve doga aje.

isklju ite takve uljeze iz prostora koji za vas predstavlja svetinju. i zapanjen sam kada shvatim koliko su ljudi voljni da svoj um pune takvim glupostima. Postoji inspiracija. oni bi hvatali široko. Tako je teško zaboraviti ono što je više nego beskorisno pamtiti! Ako treba da budem staza. Nemojte itati Times (Vremena). kada stignu ku i. Prema svojim umovima. preko mosta sa veli anstvenim lukom kojim želimo da ovladamo. ako opet sagradimo hram uma. nakon izvesnog mreškanja i okretanja zup anika u njihovim mozgovima. svaka neprimerena misao koja prolazi kroz um doprinosi da se on troši i svodi se na rutinu. – pa dozvoljavaju besmislenim glasinama i sasvim bezna ajnim doga ajima da se uvuku u prostor koji treba da bude svetilište misli. dasaka i asfalta. esto uz jezu uo im koliko sam bio blizu iskušenju da u svoj um primim detalje nekog trivijalnog doga aja vesti sa ulice. isto tako pažljivo peru uši kao što su pre oprali ruke i lica. ali plitko strujanje zvuka koji bi. a koji vodi od najudaljenije ivice vremena do najbliže obale ve nosti! Zar nemamo kulturu ni prefinjenost. Takve su. kao da je taj prostor ve okupirala prašina sa ulice. Poput krila vetrenja e. U slu aju da smo na taj na in oskrnavili sebe – a ko nije? – lek emo na i ako budemo oprezni i predani. Pitao sam se da li. Zamislite da u svoje misli primite detalje samo jedne krivi ne parnice. Koriste i sve vrste zamki i upozoravaju ih natpisa. ak i nau ne injenice mogu svojom suvoparnoš u zamagliti um. jure i preko brda i dolina i grizu i uši jedni drugima. Konvencionalnosti su. ak i najsporijim kasom ili obi nim hodom. osim ako se na neki na in ne uklanjaju svakog jutra ili se ne oplode rosom sveže i žive istine. kada bi skinuli šešire. poput Eskima.Pokušajmo da ne živimo tako kao da nas. U to vreme mi se u inilo da su slušaoci i svedoci. bolji od kamen i a. izlazio na drugu stranu glave. što je mogu e samo uz pomo božanskog uma. vuku psi. treba samo da pogledate neki od naših umova koji je dugo odolevao takvom tretmanu. sudija i okrivljeni – ako mogu da ga smatram krivim pre nego što bude osu en – svi podjednako kriminalci i ne bih se udio da je udario grom i sve ih zajedno uništio. odnosno prema sebi. kao da smo samo oklop i ljuska bez mekog i živog jezgra? Da li naše institucije treba da budu poput onih bodljikavih kestena koji sadrže zakržljala jezgra. i kada sam video svoje bližnje koji nisu na to bili primorani. vesti iz novina i razgovora. a za šta zatvoriti. ve kroz bleskove svetlosti sa neba. više volim da krivudam pored planinskih potoka i parnaskih slapova nego da prolazim kroz gradsku kanalizaciju. Isto uho je u stanju da primi obe informacije. ako ponovo primimo blagoslov. isto toliko loše kao i banalnosti. ali to svakako ne može biti sloboda samo u politi kom smislu. ak i ako se složimo sa tim da je Amerikanac oslobodio sebe od 5 Svetinja nad svetinjama (prim. u stvari. kako s vremena na vreme tiho ulaze u sudnicu i hodaju na vrhovima prstiju opranih ruku i lica. Smatram da se um može zauvek iskvariti ako stekne naviku da sluša trivijalne stvari. Znanje nam ne dolazi kroz injenice. Trebalo bi proveriti koliko stvari zaista možemo upoznati razmišljanjem. jer se tako sve naše misli oboje trivijalnoš u. u mašti mi se u inilo da bi se. U tom smislu. prev. Samo karakter slušaoca odre uje za šta e se ono otvoriti. u najve oj meri. – treba dobro da pazimo koje objekte i subjekte poveravamo njihovoj pažnji. a ako želite da saznate šta je najtrajniji kolovoz. Treba li um da bude javna arena u kojoj se najviše raspravlja o uli nim doga ajima i ogovaranjima koja se prepri avaju uz aj? Ili treba da bude deli neba – otvoreni hram posve en službi božjoj? Meni je toliko teško da se odvojim od onih nekoliko injenica koje su mi bitne i oklevam da opteretim svoju pažnju onima koje su nevažne. da se tako izrazim. da time jereti ki opteretite taj sanctum sanctorum5 tokom jednog sata. pa ak i više sati! da unutrašnjost uma pretvorite u sudnicu. . vrevom i prljavštinom prolazi kroz svetilište naših misli! Zar to ne bi bilo intelektualno i moralno samoubistvo? Kada sam bio primoran da nekoliko sati sedim u sudnici kao gledalac i slušalac. trebalo bi da postupamo kao prema nevinoj i prostodušnoj deci iji smo mi uvari. njihove uši iznenada pretvorile u velike levke za prikupljanje zvuka izme u kojih bi bile zgr ene njihove uske glave. porota i advokati. – osnova uma biva isitnjena u komadi e da bi to kovi mogli da prelaze po njemu. pretvara u makadamski put. važno je sa uvati ednost uma. glasovi koji do uha otvorenog uma stižu iz nebeskih polja. prete i drasti nim kaznama po božjem zakonu. – ve samo veštinu da živimo grubo i služimo avolu? – da steknemo malo ovozemaljskog bogatstva ili slave ili slobode. Da. – da dozvolite ulici da sa svom svojom jurnjavom. Time se naš um. – proveriti da li je bolje pustiti da sve one same pre u. itajte Eternities (Ve nosti). tako da biva koriš en koliko i ulice Pompeje. a kad ih berete samo možete izbosti prste? Kaže se da je Amerika arena u kojoj se vodi borba za slobodu. i da se di imo njima. A postoji i prizemno i nezanimljivo saopštenje iz sudnice i policijske stanice.).

Likurge i Solone. manufakturama. Pred sobom imate ljušture umesto živog mesa. poljoprivredi i sli nom. ljudi se ponašaju kao komarci. Njihove mane. borovnica i badema rasuo se po obali.e. Mi isto tako primamo nežne duše u svoja gruba tela. prime uje neko. „privatna stvar” ili „imovina” (prim. prev. Postoji deo populacije koji ne može da bira. Mi svoje namete ne raspore ujemo ravnopravno. prev. Kada se uporede sa višom inteligencijom. Mi opskrbljujemo vojsku. opskrbljujemo budale i gajimo stoku svih vrsta. a postoje i oni koji sebe nazivaju državnicima i filozofima. pri tome ništa ne menja injenica da je kod nekih vodenih stvorenja ljuštura vrednija od mesa. sve dok tela ne pojedu svu suštinu duše. ljudi su slepi kao ostrige. imamo namete i za ljude bez bira kog prava. – jer smo izgubili uspravan hod i širinu zato što smo se posvetili isklju ivo trgovini. odgovaram ja. mada su toliko slepi da misle kako progres i civilizacija zavise upravo od te vrste razmene i takvih poduhvata – poduhvata muva oko ba ve molase. – jer se ne molimo istini.politi kih tirana. Amerika kre e da u Stari svet pošalje svoje bademe! Nisu li slani talasi i brodolom ve dovoljno gorki da prepune ašu? Pa ipak. kop e za dokolenice iznad kojih idu pumparice. 8 Duhoviti naziv za Amerikanca (prim. dok ja želim da vidim njega samog. a ne izvrsni maniri odre uju njihov karakter. (prim. Jedan pretor ili prokonzul bili bi dovoljni da reše pitanja koja zaokupljaju pažnju engleskog Parlamenta i ameri kog Kongresa. ve odblesku istine.).). prev. pošto je ovlaš en samo za transalpska pitanja. ponikle na nebu. Ponavljam da je u tom smislu i najlepši dvor u hriš anskim zemljama provincijalan. ali mi smo još u suštini provincijalci. Vlada i zakonodavstvo! mislio sam da su to ugledne profesije. Oni izgledaju kao moda iz prošlih vremena – isprazna ugla enost. Istorija sveta pominje Nume9. a ne cilj. on je još rob ekonomskih i moralnih tirana. – zar On nema dece u devetnaestom veku? da li se ta porodica ugasila? – u kojim uslovima bismo je opet mogli imati? Šta e sudnjeg dana re i za sebe država poput Virdžinije. ija imena barem mogu da ozna avaju idealne zakonodavce. Da li ovo zovemo zemlja slobodnih? Šta zna i biti slobodan od kralja Džordža. 6 7 Na latinskom. Ne želim da pori em našu istinsku kulturu i dostojanstvo. a ne stanovnici velegrada – obi ni Džonatani. inilo se da i nije bilo vredno truda prkositi opasnostima mora izme u Leghorna i Njujorka zbog tovara borovnica i gorkih badema.). Dakle. „res publica” doslovno zna i „javna stvar” ili „država” (prim. Tamo sede obi ni seoski klipani koji se pokazuju u pravom svetlu kada se pojavi neko važnije pitanje koje treba rešiti. a to su samo sredstva. Njihovo „lepo vaspitanje” im dopušta da se pozabave samo drugorazrednim temama. 9 Numa je legendarni sabinjanski kralj iz VIII-VII veka pre n. osnovni proizvodi? Kakve osnove za patriotizam postoje u takvoj zemlji? Ja izvodim zaklju ke na osnovu statisti kih tabela koje objavljuju same Sjedinjene Države.8 Mi smo provincijalci jer nismo usvojili prave standarde. Eto. na primer irsko pitanje. ovek koji mi prikazuje svoje manire ponaša se kao da mi nudi svoj ormar pun antikviteta. takva je u velikoj meri naša hvaljena trgovina. zaradi. da privatna pitanja ne trpe štetu. Pa eto. Isto tako je i engleski Parlament provincijalan. – zašto nisam rekao englesko pitanje? Njihova priroda se prilago ava onome na emu rade. Pesnik Deker (Decker) nije u tom smislu nazvao Hrista „prvim pravim džentlmenom koji je ikada hodao zemljom”. Sada kada je republika – res-publica6 – uspostavljena. a ne i za poslove koji se ti u celog Rimskog carstva. prev. oni su odba ena odela ili ljušture. Tek e deca naše dece možda biti zaista slobodna. kako je rimski Senat naložio svojim konzulima. a zahtevaju poštovanje koje je pripadalo živom stvoru. a zadržati robove kralja Predrasude? Šta zna i biti ro en slobodan. što je sve izašlo iz mode. u kojoj su to glavni. . Trgovina po svim morima traga za orasima i suvim grož em. najlepši maniri na svetu deluju neprimereno i luckasto. vreme je da se pobrinemo za res-privata7 – privatna pitanja – da pripazimo. „ne quid res-PRIVATA detrimenti caperet”. a njegov tovar od tkanina. Na latinskom. a ne živeti slobodno? Koji smisao ima politi ka sloboda ako ne vodi ka moralnoj slobodi? Da li treba da se ponosimo slobodom koja dopušta da neko bude rob ili slobodom koja omogu ava da se bude slobodan? Mi smo nacija politi ara koja se ponajviše bavi odbranom slobode. a mornare zbog toga pretvara u robove! Pre neki dan sam video brod koji je doživeo brodolom i izgubio mnoge živote. ali zamislite donošenje zakona da bi se regulisalo držanje robova ili izvoz duvana! Šta nebeski zakonodavci imaju sa izvozom ili uvozom duvana? a šta oni ljudski sa držanjem robova? Pretpostavimo da treba da postavite to pitanje bilo kom božjem sinu.).

Ali koje to „istinsko koriš enje” bi trebalo podsticati? Ne želju za luksuzom. vlada e pred njim pasti na kolena. barem ne na javi. kao što ovek. takore i. – koje se obrušavaju jedna na drugu. želudac društva. Ako neki ovek propusti da pro ita Daily Times. tako e se. jer ne zna kako da istovremeno održi svoju popularnost i obavlja svoj posao. ionako nikada ne itam te stupce. Svaka druga vlast svodi se na nekoliko marinaca u Fort Indipendensu. Ne mogu se proglasiti odgovornim ni za itanje jedne jedine Predsednikove poruke. a ako mi padne na pamet da nešto upitam. Zašto se ne bismo ponekad susreli ne kao dispepti ari koji pri aju svoje ružne snove. jer sama vlada ne govori naš jezik. da proširi teritoriju Ropstva. prev. ali rezultat ili osnovni proizvod ne treba da budu robovi niti težaci. isto tako. kao glavni krivci pomenuti istinite ili izmišljene erupcije nekog Vezuva ili izlivanje neke reke Po. verujem. i na kraju ih oduva. glasam za nju. primetio je da tamo nema „marljive i aktivne populacije koja bi znala šta su ugodnosti života i koja bi istinski koristila velika bogatstva zemlje”. koji jedni drugima pominju veli anstvena jutra? Mislim da zaista ne postavljam prevelik zahtev.). Ako želimo kulturu koja se ne svodi na gajenje krompira i prosve enost koja nije nalik na še erlemu. Funkcije društva treba da budu infra-ljudske. Novine u stvari imaju vlast. isto tako. ve . Sve u svemu. što obi no i inim? Jadni predsednik. poput politike ili svakodnevnih poslova. potpuno je zbunjen. ali te aktivnosti treba izvoditi nesvesno. To je kao kada mislilac ose a gr u želucu zbog kreativnih napora. Novine. verovatno. italac. kada carstva.Poru nik Herndon. to je važno jer ovek. zavisi od prirode. na primer. Ponekad postajem polusvestan injenice da se one odvijaju oko mene. kraljevine i republike dolaze do vrata pojedinca da prose i njemu u uho iznose svoje žalbe! Ne mogu da uzmem novine u ruke. Ono što nazivamo politika u stvari je nešto tako površno i nehumano da mi se prakti no nikada nije u inilo da je to za mene bitno. rodnoj Virdžiniji. pri a se. kao što se snežni smet stvara tamo gde vetar duva slabije. kako se to kaže. koga je naša Vlada poslala da istraži Amazon i. Ali istina ipak uvek duva pravo na institucije. može. – ponekad možda podeljene i na etvrtine. kao što naše telo obavlja svoje fizi ke funkcije. ve kao eupepti ari. ali možda se od mene o ekuje da vladin zamak ostavim na miru. zahteva da ja. i sami možete pretpostaviti kroz kakvu vrstu govorništva se dispepsija države ispoljava. filozofi i spasitelji. . i to je. onda velika bogatstva sveta treba koristiti i crpsti. a da ne pro itam da ova ili ona bedna vlada. pesnici. a u izvesnoj meri i istinu. odnosno da se obavljaju vegetativno. Ovo je udno doba u svetu. granitom i drugim materijalnim bogatstvima naše rodne Nove Engleske. ono što vladu i politiku održava. – ona to ini nametljivije nego neki italijanski prosjak. avaj!. jer je u naše vreme to jedina prava pobuna. niti za dijamantima. potpuno besplatno ustupaju neke od svojih stubaca politici ili vladi. a dve politi ke partije su njegove suprotstavljene polovine. u velikoj meri i osveš ivanje onoga ega nikada nije ni trebalo da budemo svesni. rekli bismo. Kada se to desi. na primer za duvanom i držanjem robova kao u njegovoj. Ta no je da ono što sada najviše zaokuplja pažnju ljudi. Tako naš život ne podrazumeva samo zaboravljanje. Zato trajnu dispepsiju imaju ne samo pojedinci ve i države. Ono što je najviše trebalo svakoj državi u kojoj sam bio jeste uzvišeni i iskreni cilj koji bi se postavio pred njene stanovnike. ve ljudi – oni retki plodovi zvani junaci. Ne želim da toliko otupim svoj ose aj za ono što je ispravno. naravno. rekli bismo. institucije ni u tamo gde ima manje istine. i imati. pojavi e se neki prostodušni službenik ili šef policije da ponudi objašnjenje. 10 Probavne smetnje (prim. dispepsiju10. pun kamen i a i šljunka. postati svestan procesa varenja. predstavlja vitalne funkcije ljudskog društva. Jedino tako se zaista koriste „velika bogatstva” prirode i stvara nešto više od samih tih bogatstava. kada se ne ose a dobro. ni „velika prirodna bogatstva zemlje” ne treba crpsti samo da bi se taj luksuz stvorio. koja je zapala u teško e i na kolenima je. ja bih za vladu bez oklevanja predložio prinudni rad ili odlazak u sirotište. moj je utisak. Politika je. pošto volim književnost. ali. sveci.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful