You are on page 1of 16

RAZVOJRAZVOJ LJUDSKIHLJUDSKIH RESURSARESURSA

BORBOR -- GRADSKAGRADSKA ZAJEDNICAZAJEDNICA OPOPŠŠTINATINA

RAZVOJ RAZVOJ LJUDSKIH LJUDSKIH RESURSA RESURSA BOR BOR - - GRADSKA GRADSKA ZAJEDNICA ZAJEDNICA OP OP
RAZVOJ RAZVOJ LJUDSKIH LJUDSKIH RESURSA RESURSA BOR BOR - - GRADSKA GRADSKA ZAJEDNICA ZAJEDNICA OP OP
RAZVOJ LJUDSKIH LJUDSKIH RESURSA RESURSA BOR BOR - - GRADSKA GRADSKA ZAJEDNICA ZAJEDNICA OP OP Š
RAZVOJ LJUDSKIH LJUDSKIH RESURSA RESURSA BOR BOR - - GRADSKA GRADSKA ZAJEDNICA ZAJEDNICA OP OP Š

USLOVUSLOV STRATESTRATEŠŠKOGKOG RAZVOJARAZVOJA

OObrazovanjebrazovanje premaprema potrebipotrebi privredeprivrede

brazovanje prema prema potrebi potrebi privrede privrede * * Svaka Svaka lokalna lokalna ekonomija ekonomija i

** SvakaSvaka lokalnalokalna ekonomijaekonomija ii njennjen stratestratešškiki razvojrazvoj zavisizavisi odod kvalitetakvaliteta ljudskihljudskih resursa,resursa, kojikoji predstavljajupredstavljaju primarniprimarni faktorfaktor razvojarazvoja (os(osnovnanovna infrastrukturnainfrastrukturna pretpostavkapretpostavka rastarasta ii razvojarazvoja zajednice).zajednice).

** OkruOkružženjeenje uu kojemkojem sese odvijaodvija danadanaššnjenje privrednoprivredno obrazovanje,obrazovanje, prupružžaa određeneodređene prednostiprednosti ii izazoveizazove (koji(koji sese javljajujavljaju sasa globalizacijom,globalizacijom, otvorenaotvorena konkurencijakonkurencija ii informatiinformatiččkeke tehnologije,tehnologije, kojekoje susu svesve toto ii omoguomoguččile),ile), aliali ii ograniograniččavaava (demografskom(demografskom strukturomstrukturom stanovnistanovnišštvatva evropskihevropskih narodanaroda -- papa ii srbasrba,, nnasleđenomasleđenom negativnomnegativnom kadrovskomkadrovskom selekcijom,selekcijom, veomaveoma rigidnimrigidnim institucijamainstitucijama ii zakonodavstvom,zakonodavstvom, ččimeime sese kokoččii napredak,napredak, reformereforme ii evropskeevropske integracije).integracije).

GLOBALNIGLOBALNI USLOVIUSLOVI

FleksibilnostFleksibilnost ii otvorenostotvorenost zaza reformereforme

i i otvorenost otvorenost za za reforme reforme * * Sektor Sektor privatnih privatnih subjekata,

** SektorSektor privatnihprivatnih subjekata,subjekata, predstavljapredstavlja ,,reformski,,reformski motormotor globalglobalizacijeizacije,,.,,. PonaPonaššanjeanje velikihvelikih kompanijakompanija uu privatnomprivatnom sektorusektoru ii javnihjavnih preduzepreduzeććaa ii ustanovaustanova kojekoje trebajutrebaju bitibiti servisservis građanagrađana ii privredeprivrede,, moramora bitibiti fleksibilnofleksibilno ii otvorenootvoreno zaza reformskereformske promenepromene (uslov(uslov konkurentnostikonkurentnosti nana trtržžiišštu).tu).

REFORMAREFORMA SISTEMASISTEMA OBRAZOVANJAOBRAZOVANJA

ImplikacijeImplikacije

SISTEMA OBRAZOVANJA OBRAZOVANJA Implikacije Implikacije * * Brzina Brzina promena promena u u potrebama

** BrzinaBrzina promenapromena uu potrebamapotrebama zaza raznovrraznovrssnimnim vevešštinamatinama ii znanjima,znanjima, uslovljavauslovljava brzobrzo zastarjevanjezastarjevanje znanjaznanja kojekoje sese stističčee uu redovnomredovnom sistemusistemu obrazovanja,obrazovanja, ** IstovremenoIstovremeno,, ppostojiostoji kontraproduktivnakontraproduktivna tendencijatendencija usklađivanjausklađivanja redovnogredovnog šškolovanja,kolovanja, ** InformacijeInformacije susu danasdanas lakolako dostupnedostupne ii akcenatakcenat nana faktografijifaktografiji uu sistemskimsistemskim procesimaprocesima obrazovanjaobrazovanja zastareva,zastareva, ** SposobnostiSposobnosti uuččenja,enja, analizeanalize ii sintezesinteze znanja,znanja, kljuključčnene susu ii sistemsistem obrazovanjaobrazovanja ihih moramora garantovati,garantovati, ** AktivnoAktivno znanjeznanje stranihstranih jezikajezika (naro(naroččitoito engleskog)engleskog) ii informatiinformatiččkaka pismenost,pismenost, temeljtemelj susu ekonomijeekonomije znanja,znanja, kojikoji sese moramora garantovatigarantovati srednjesrednješškolskimkolskim obrazovanjemobrazovanjem građanagrađana,, ** RestrukturiranjeRestrukturiranje pprereduzeduzećća,a, premaprema globalnimglobalnim trtržžiiššnimnim zahtevima,zahtevima, predstavljapredstavlja veomaveoma vavažžanan elementelement konkurentnostikonkurentnosti privrede.privrede. SistemSistem obrazovanjaobrazovanja moramora podrpodržžatiati naporenapore drudrušštvenetvene zajednicezajednice,, kojakoja podnosipodnosi deodeo trotrošškovakova uu obrazovanjuobrazovanju građanagrađana (prekvalifikacije(prekvalifikacije ii dokvalifikacijedokvalifikacije radnika,radnika, kojekoje susu neminovneneminovne prilikomprilikom restrukturiranjarestrukturiranja privrede,privrede, morajumoraju bitibiti programskiprogramski sufinsufinancirane),ancirane), ** SpecifiSpecifiččnostnost tranizicijskihtranizicijskih zajednicazajednica sasa aspektaaspekta sistemasistema obrazovanjaobrazovanja je,je, dada ććee strukturnestrukturne promenepromene bitibiti mnogomnogo brbržžee ii bolnijebolnije odod onihonih uu evropskimevropskim drudrušštvenimtvenim zajednicama,zajednicama, ii bibiććee neophodnoneophodno,, brzobrzo putemputem dodošškolovanjakolovanja ii prekvalifikacija,prekvalifikacija, menjatimenjati strukturustrukturu postojepostojeććihih znanjaznanja ii vevešštinatina radnosposobnihradnosposobnih građanagrađana (zaposlenih(zaposlenih -- aktivnihaktivnih ii nezaposlenihnezaposlenih -- neaktivnih).neaktivnih).

RAZVOJRAZVOJ LJUDSKIHLJUDSKIH RESURSARESURSA

CiljeviCiljevi

RAZVOJ LJUDSKIH LJUDSKIH RESURSA RESURSA Ciljevi Ciljevi * * Sistem Sistem obrazovanja obrazovanja mora mora biti

** SistemSistem obrazovanjaobrazovanja moramora bitibiti oslonacoslonac dugorodugoroččnognog razvojarazvoja zajednicezajednice,, aa nene tekutekuććihih potrebapotreba privredeprivrede PPotrebnootrebno jeje dugorodugoroččnono planirati,planirati, alternativnealternativne stratestratešškeke pravcepravce razvojarazvoja zajednicezajednice ii privrede,privrede, ii prilagođavatiprilagođavati ssistemeisteme formalnogformalnog ii dodožživotnogivotnog obrazovanjaobrazovanja,, premaprema lokalnimlokalnim potrebamapotrebama ii globalnimglobalnim trendovimatrendovima,, ** ObziromObzirom dada jeje proseproseččnana inteligencijainteligencija ii sposobnostsposobnost,, uu poseduposedu veveććineine građanagrađana zajednicazajednica,, kapacitetkapacitet korikoriššććenjaenja potencijalapotencijala,, predstavljapredstavlja kljuključč razvojarazvoja zajednicezajednice ii njenenjene privredeprivrede NadareniNadareni građanigrađani,, predstavljajupredstavljaju lokalnilokalni bonus.bonus. ZatoZato sistemsistem obrazovanjaobrazovanja moramora tetežžitiiti,, dada proseproseččnnii građanigrađani razvijrazvijuu priroprirodnedne iliili stesteččeneene vevešštinetine ii znanja,znanja, ččimeime bivajubivaju motivisanimotivisani dada iskoriiskoriste,ste, uu potpunostipotpunosti svojesvoje potencijalpotencijale,e, ** SSistemistem obrazovanjaobrazovanja moramora izgrađivatiizgrađivati samoinicijativusamoinicijativu,, kreativnostkreativnost,, ppreduzimljivostreduzimljivost,, kritikritiččnostnost ii komunikativnostkomunikativnost pojedinacapojedinaca ii timskitimski rad.rad. NaNa tajtaj nanaččinin ćće,e, pripremitipripremiti pojedincepojedince zaza konkurenciju,konkurenciju, ulitiuliti imim veruveru uu sebesebe ii stvaratistvarati jedinkejedinke spremnespremne zaza aktivizamaktivizam demokratskodemokratskogg civilnocivilnogg drudrušštvtva,a, ** SistemSistem moramora dada omoguomoguććii pojedincipojedincimama kojikoji susu pogrepogreššiliili uu odabiruodabiru šškolekole iliili fakultetafakulteta,, iliili nisunisu zadovoljilizadovoljili kriterijumekriterijume profesijeprofesije,, dada mogumogu nastavitinastaviti šškolovanjekolovanje ss minimalnimminimalnim gubitkomgubitkom vremenavremena ii sredstava.sredstava. ZaZa zajednicuzajednicu jeje najskupljinajskuplji pojedinacpojedinac bezbez kvalifikacijekvalifikacije,, nana kojegkojeg susu vevećć utroutroššenaena znatnaznatna sredstvasredstva -- uuslugasluga profesionalneprofesionalne orijentacijeorijentacije ii informiinformissanjaanja,, moramora bitibiti kvalitetnakvalitetna ii svsvugdeugde dostupnadostupna,, ** OOtvorentvoren sistemsistem obrazovanjaobrazovanja razmatra,razmatra, ssveve obrazovneobrazovne potrebepotrebe,, kojekoje morajumoraju bitibiti predmetpredmet zajednizajedniččkogkog razmrazmatranjaatranja drudrušštventvenee zajednicezajednice ((odod dece,dece, roditelja,roditelja, uuččitelja,itelja, grgrađanskihađanskih ii strustruččnihnih udruudružženja,enja, dodo institucijainstitucija vvlastilasti),), pripri ččemuemu jeje najvanajvažžnijanija ssistemskaistemska vezaveza sasa privredomprivredom -- direktandirektan iliili zajednizajedniččkiki rad,rad, prekopreko socijalnihsocijalnih partnera,partnera, ** KakoKako obrazovanjeobrazovanje predstavljapredstavlja javnojavno dobrodobro -- moramora bitibiti dostupnodostupno svimasvima jednakojednako ii trebalotrebalo bibi najvenajveććimim delomdelom bitibiti finanfinanssiranoirano iziz javnogjavnog budbudžžetaeta zajednice,zajednice, kaokao ii drugadruga infrastrukturainfrastruktura zajednicezajednice (plan(plan integralnihintegralnih ttrorošškkova,ova, sistemasistema redovnogredovnog obrazovanjaobrazovanja ii sistemasistema prekvalifikacijprekvalifikacijaa ii dokvalifikacijadokvalifikacija -- sasa mogumoguććnostimanostima porastporastaa deladela trotrošškkovaova obrazovanjaobrazovanja uu proraproraččunuunu,, aliali ii kombinkombinovovanjanjaa razlirazliččitihitih izvoraizvora finanfinanssiranjairanja))

RROSTOJEOSTOJEĆĆEE STANJESTANJE

PropustiPropusti

R R OSTOJE OSTOJE Ć Ć E E STANJE STANJE Propusti Propusti * * Obrazovne Obrazovne

** ObrazovneObrazovne ustanoveustanove sistemasistema nene podstipodstiččuu dovoljnodovoljno razvoj,razvoj, prepre bibi sese rekloreklo dada uniunišštavajutavaju prirodnuprirodnu znatiznatižželju,elju, kreativnostkreativnost ii samoinicijativnostsamoinicijativnost decedece ii omladine.omladine. RazloziRazlozi su:su: prprevelikieveliki razredi,razredi, neadekvatnaneadekvatna savremenasavremena obuobuččenostenost uuččitelja,itelja, nastavnikanastavnika ii profesoraprofesora (autoritaran(autoritaran odnosodnos premaprema uuččenicimaenicima ii studentima,studentima, potporapotpora sistemasistema vrijednosti,vrijednosti, kojakoja zahtevazahteva posluposluššnost,nost, urednost,urednost, uljudnost,uljudnost, popošštivanjetivanje starijegstarijeg -- kvalitativnost,kvalitativnost, kojakoja omoguomoguććavaava profesionalnomprofesionalnom personalupersonalu jednostavnijejednostavnije prenoprenoššenje,enje, osnovnogosnovnog ii posebnogposebnog obrazovanja,obrazovanja, znanjaznanja ii vevešština,tina, aliali bezbez podsticanjapodsticanja individualnosti,individualnosti, ispitivanjaispitivanja postojepostojeććeg,eg, glasnogglasnog razmirazmiššljanjaljanja ii diskusije).diskusije). ** VezaVeza izmeđuizmeđu obrazovnogobrazovnog sistemasistema ii privredeprivrede jeje veomaveoma slabaslaba NemaNema percepcije,percepcije, dada jeje glavniglavni stratestratešškiki faktorfaktor razvojarazvoja pojedinacpojedinac (ili(ili grupa)grupa) kaokao vrednostvrednost kapitalakapitala (HR(HR -- humanhuman resource).resource). SveSve šštoto jeje uu vezivezi sasa privredomprivredom smatrasmatra sese nana nekineki nanaččinin sveto,sveto, dokdok sese znanjeznanje predstavljapredstavlja kaokao lukavostlukavost (ne(ne postojipostoji mudmudrost).rost). NeNe shvatashvata sese dada ččovekovek uu kogakoga drudrušštvotvo ulaulažže,e, moramora opravdatiopravdati tutu investicijuinvesticiju uu intergeneracijskojintergeneracijskoj razmenirazmeni vrvrednosti,ednosti, ** NegativnaNegativna selekcijaselekcija kadrovakadrova uu obrazovanju,obrazovanju, tetešškoko jeje oošštetilatetila sposobnostsposobnost podizanjapodizanja kvalitetkvalitetaa šškolkolovanjaovanja,, aa nedostataknedostatak konkurencijekonkurencije ii kvalitativnost,kvalitativnost, kaokao ii relativnerelativne plate,plate, dovelidoveli susu dodo zamrzavanjazamrzavanja postojepostojeććegeg nekvalitetnognekvalitetnog kadra,kadra, iakoiako sese žžrtvertve iskazujuiskazuju generacijamageneracijama ii pokoljenjpokoljenjimima.a. ** NastavniNastavni programiprogrami susu pretrpani,pretrpani, metodimetodiččkiki neprilagođenineprilagođeni ii glorifikujuglorifikuju kvantitetkvantitet ččinjenicinjenicaa PotpunoPotpuno jeje zanemarenzanemaren najvanajvažžnijiniji znaznaččajaj pedagopedagošškogkog pristupapristupa -- razvijanjerazvijanje momoććii rasuđivanjarasuđivanja ii sintezesinteze znanjaznanja,, ** ProgramiProgrami obrazovanjaobrazovanja susu nefleksibilninefleksibilni ii nene prilagođavajuprilagođavaju sese loklokalnim,alnim, regionalnimregionalnim ii nacionalnimnacionalnim potrebamapotrebama ii trtržžiišštima.tima. AnalizeAnalize pokazujupokazuju dada pojedinipojedini programi,programi, iziz godinegodine uu godinu,godinu, proizproizvodevode kadrovekadrove ,,za,,za berzuberzu rada,,.rada,,. ToTo jeje ččestoesto najvenajveććii podsticajpodsticaj emigracijiemigraciji iziz zaostalihzaostalih podrupodruččjaja (u(u kojimakojima jeje biobio prisutanprisutan monoprivrednimonoprivredni sistemsistem -- ,,,,jednojedno preduzepreduzeććee ii jednajedna šškola,kola,,, nakonnakon lološšegeg poslovanjaposlovanja fabrikefabrike,, šškolakola idaljeidalje stvarastvara istiisti kadar).kadar). ** ObrazovniObrazovni sistemsistem jeje izuzetnoizuzetno rigidanrigidan ii ekstenzivan.ekstenzivan. ŠŠtoto jeje viviššii nivonivo obrazovanja,obrazovanja, veveććii brojbroj pojedinacapojedinaca ispadaispada iziz sistema.sistema. NakonNakon iskljuisključčenja,enja, vrlovrlo tetešškoko ii gotovogotovo nikakonikako se,se, pojedincipojedinci nene mogumogu ukljuuključčitiiti nana nekomnekom ninižžemem iliili paralelnomparalelnom nivounivou obrazovanja.obrazovanja. OvakvoOvakvo neracionalnoneracionalno ii skuposkupo ponaponaššanje,anje, kasnijekasnije sese plaplaććaa nezaposlenonezaposlenoššććuu ii napunapušštanjemtanjem drudrušštevenetevene zajednicezajednice odod stranestrane građanagrađana ** SistemSistem obrazovanjaobrazovanja odraslih,odraslih, gotovogotovo dada ii nene postojipostoji -- svedensveden jeje nana prupružžanjeanje znanja,znanja, kojakoja susu viviššee uu podrupodruččjuju hobija,hobija, negonego uu funkcijifunkciji promenepromene strukturestrukture ii kvaliteta,kvaliteta, postojepostojeććihih znanjaznanja ii vevešština.tina. IstovremenoIstovremeno sese uruuruššavanjemavanjem velikihvelikih preduzepreduzećća,a, uniunišštavatava mnomnošštvotvo kvalitetnihkvalitetnih obrazovnihobrazovnih jedinicajedinica zaza radrad nana radnradniimm mestmestimaima,, bezbez nikakvenikakve pojavepojave alternativealternative poslovanja.poslovanja.

MOGUMOGUĆĆEE PROMENEPROMENE

ReformskaReformska nanaččelaela

E PROMENE PROMENE Reformska Reformska na na č č ela ela Promene Promene se se moraju

PromenePromene sese morajumoraju uvoditiuvoditi premaprema nanaččelima:elima:

** UpotrebeUpotrebe internihinternih potencijala,potencijala, ** PovePoveććanjaanja efikasnostiefikasnosti institucija,institucija, ** PozitivnePozitivne selekcijeselekcije kadrovakadrova sposobnihsposobnih zaza promene,promene, ** StrogogStrogog kvalitativnogkvalitativnog pristupapristupa pripri odabiruodabiru reformskihreformskih kadrova.kadrova.

PojedinePojedine promenepromene sese mogumogu ostvaritiostvariti kratkorokratkoroččno,no, dokdok jeje zaza nekeneke potrebnopotrebno vreme.vreme. KljuKljuččnono jeje razumevanjerazumevanje reformereforme,, predstavljapredstavlja mogumoguććnostnost izboraizbora najkvalitetnijihnajkvalitetnijih ljudskihljudskih resursaresursa (omogu(omoguććavanjeavanje sprovođenjasprovođenja promenapromena -- institucionalnainstitucionalna reformskareformska podrpodršška).ka).

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTI

MereMere

** KratkoroKratkoroččnene meremere

** SrednjoroSrednjoroččnene mere,mere, ii

** DugoroDugoroččnene mere.mere.

č č ne ne mere mere * * Srednjoro Srednjoro č č ne ne mere, mere,

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTI

KratkoroKratkoroččnene meremere

AKTIVNOSTI Kratkoro Kratkoro č č ne ne mere mere * * Aktiviranje Aktiviranje unutra unutra š

** AktiviranjeAktiviranje unutraunutraššnjihnjih potencijalapotencijala KaoKao uu svakomsvakom sistemu,sistemu, aa naronaroččitoito uu sistemusistemu gdjegdje jeje brojnostbrojnost nastavnognastavnog kadrakadra velika,velika, postojepostoje oosobesobe kojekoje susu spremnespremne

ii sposobnesposobne zaza promenepromene uu obrazovanju,obrazovanju, samosamo imim jeje potrebnopotrebno datidati prpriliku,iliku, dada sese ukljuuključčee uu procesproces reformereforme obrazovnogobrazovnog

sistema.sistema. BiloBilo bibi dobro,dobro, dada predlozipredlozi kojikoji sese odnoseodnose nana reformureformu obobrazovanja,razovanja, posluposlužžee kaokao podsticajpodsticaj zaza šširokuiroku javnujavnu raspravuraspravu kojakoja ććee sastavnosastavno ukljuuključčivatiivati -- nastavninastavni kadarkadar ii njihovanjihova udruudružženja,enja, roditeljeroditelje ii njihovunjihovu djecu,djecu, lokalnulokalnu samoupravu,samoupravu, socijalnesocijalne partnerepartnere ii institucijeinstitucije nana trtržžiišštutu radarada -- svesve zainteresovanezainteresovane institucijeinstitucije zajednice.zajednice.

** IdentifikacijaIdentifikacija unutarnjihunutarnjih potencijala,potencijala, otvaranjeotvaranje premaprema lokalnolokalnojj zajednicizajednici ii povezivanjepovezivanje sasa predstavnicimapredstavnicima stranihstranih obrazovnihobrazovnih institucijainstitucija ii udruudružženjaenja ŠŠirokairoka javnajavna raspravarasprava bibi trebalatrebala dada omoguomoguććii identifikacijuidentifikaciju najkvalitetnijihnajkvalitetnijih kadrovakadrova uu okruokružženjuenju obrazovnogobrazovnog sistema.sistema. NjihovNjihov reformskireformski doprinos,doprinos, primenioprimenio bibi sese uu okviruokviru lokalnelokalne zajedzajednice,nice, aliali ii uzuz pomopomoćć domadomaććihih ii stranihstranih strustruččnjakanjaka ii investitora.investitora. NeophodnoNeophodno jeje otvoritiotvoriti ii reformisatireformisati sistemsistem obrazovaobrazovanja,nja, premaprema potrebamapotrebama ii trendovima,trendovima, kaokao ii lokalnolokalno globalnihglobalnih inicijativainicijativa uu zajednicamazajednicama -- osposobitiosposobiti lokalnelokalne resurseresurse zaza partnerskepartnerske projekte.projekte. DosadaDosadaššnjanja saradnjasaradnja optereoptereććivanaivana jeje nepoverenjemnepoverenjem ii zatvorenozatvorenoššććuu sistemasistema obrazovanja,obrazovanja, ččimeime smosmo izgubiliizgubili dragocenedragocene prilikeprilike zaza unapređenjeunapređenje nanaššegeg obrazovnogobrazovnog sistema.sistema. PotrebnoPotrebno jeje formiratiformirati,, viviššee radnihradnih grupagrupa -- premaprema relanimrelanim potrebamapotrebama zajednice:zajednice:

-- ZaZa pojedinepojedine segmentesegmente obrazovnogobrazovnog sistema:sistema: srednjesrednje strukovnostrukovno šškolstvokolstvo premaprema grupamagrupama srodnihsrodnih zanimanja,zanimanja, gimnazije,gimnazije, viviššee poslovneposlovne šškolekole ii fakultetefakultete premaprema glavnimglavnim smerovimasmerovima (ova(ova strustruččnana grupagrupa trebatreba razmatratirazmatrati nastavnenastavne planoveplanove ii programe,programe, organizaciju,organizaciju, finansiranjfinansiranje,e, međusobnomeđusobno povezivanjepovezivanje ii svesve drugedruge aspekteaspekte obrazovanjaobrazovanja UUččesnici:esnici: nastavninastavni kadar,kadar, predstavnicipredstavnici privredeprivrede ii sindikata,sindikata, morajumoraju predviditipredviditi partnerskepartnerske oblikeoblike saradnjesaradnje sasa domadomaććimim ii stranimstranim strustruččnjacimanjacima ii investitorima).investitorima). -- GrupaGrupa uu kojojkojoj susu prisutniprisutni predstavnicipredstavnici roditeljaroditelja ii institucijainstitucija lokalnelokalne zajednice,zajednice, kaokao ii svihsvih ostalihostalih zainteresovanihzainteresovanih akteraaktera interesnointeresno povezanihpovezanih sasa obrazovanjemobrazovanjem uu zajednici.zajednici.

-- IzmeđuIzmeđu aktivnihaktivnih ii sposobnihsposobnih reformskihreformskih kadrovakadrova,, potrebnopotrebno jeje odabratiodabrati rukovoderukovodeććee kadrovekadrove ii postavitipostaviti ihih nana mestamesta

koordinatorakoordinatora reformskihreformskih prosecaproseca uu sistemusistemu obrazovanju,obrazovanju, pripri ččemuemu jeje neophodnoneophodno definisanjedefinisanje razvojnihrazvojnih partneskihpartneskih ciljevaciljeva ii

dinamikedinamike njihovenjihove ralizacijeralizacije -- razvojnihrazvojnih logilogiččkihkih okviraokvira reformskihreformskih procesaprocesa uu sistemusistemu obrazovanja.obrazovanja.

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTI

SrednjoroSrednjoroččnene meremere

AKTIVNOSTI Srednjoro Srednjoro č č ne ne mere mere * * Osnovanje Osnovanje institucija institucija za

** OsnovanjeOsnovanje institucijainstitucija zaza dodožživotnoivotno obrazovanje,obrazovanje, kojekoje ććee priprematipripremati savremenesavremene programeprograme politikepolitike obrazovanjaobrazovanja ii partnerskepartnerske saradnjesaradnje sasa stranimstranim razvojnimrazvojnim institucijamainstitucijama ii investitorima.investitorima.

** OmoguOmoguććitiiti monitoring,monitoring, evaluacijuevaluaciju ii superviziju,superviziju, implementacijeimplementacije reformskihreformskih procesaprocesa -- kvalitativnostkvalitativnost nastavenastave ii nastavnika,nastavnika, aliali ii relavantnostirelavantnosti razvojnihrazvojnih privrednihprivrednih programaprograma ii projekata.projekata.

** DefinisatiDefinisati sistemsistem odluodluččivanjaivanja ii prapraććenjaenja kvalitetakvaliteta ii relevantnostirelevantnosti obrazovnihobrazovnih reformskihreformskih procesa,procesa, uzuz uuččeeššććee nastavnika,nastavnika, socijalnihsocijalnih partnera,partnera, institucijainstitucija nana trtržžiišštutu radarada ii zainteresovanihzainteresovanih institucijainstitucija nana nekolikonekoliko nivoa:nivoa: lokalnalokalna zajednica,zajednica, regionregion ii drdržžava.ava.

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTI

DugoroDugoroččnene meremere

AKTIVNOSTI AKTIVNOSTI Dugoro Dugoro č č ne ne mere mere * * Permanentno Permanentno informisanje informisanje

** PermanentnoPermanentno informisanjeinformisanje,, reorganizacijareorganizacija obrazovnihobrazovnih institucijainstitucija ii krovnihkrovnih institucijainstitucija sistemasistema obrazovanja,obrazovanja,

** PartnerstvoPartnerstvo postojepostojeććihih domadomaććihih institucijainstitucija obrazovanjaobrazovanja sasa evropskimevropskim inicijativamainicijativama ii programimaprogramima dodožživotnogivotnog obrazovanjaobrazovanja -- primenaprimena globalnihglobalnih standarda,standarda, uu ciljucilju sticanjasticanja savremenihsavremenih vrednostivrednosti obrazovanjaobrazovanja ljuljudskihdskih resursaresursa ii razvojarazvoja konkurentskihkonkurentskih prednostiprednosti unutarunutar drudrušštvenihtvenih zajednica.zajednica.

** GlobalniGlobalni ciljcilj reformereforme sistemasistema obrazovanja,obrazovanja, predstpredstvaljavalja uvođenjeuvođenje konceptakoncepta dodožživotnogivotnog obrazovanjaobrazovanja uu praksi,praksi, uu kojimakojima CentriCentri zaza obrazovanje,obrazovanje, imajuimaju realnerealne razvojnerazvojne ponudeponude (za(za praktipraktiččnene vevešštine,tine, strustruččnono ii visokostruvisokostruččnono znanje),znanje), radnoradno aktivnomaktivnom stanovnistanovnišštvutvu zajednicezajednice -- pojedinapojedinaččnene ii grupnegrupne ponude,ponude, bezbez obziraobzira nana dobadoba žživota,ivota, profesionalniprofesionalni ii drudrušštvenitveni statusstatus,, kaokao ii modelmodel finansiranja.finansiranja.

OGRANIOGRANIČČAVAJUAVAJUĆĆII FAKTORIFAKTORI

VizijaVizija ii finansijskafinansijska sredstvasredstva

Vizija i i finansijska finansijska sredstva sredstva * * Vizija Vizija budu budu ć ć eg

** VizijaVizija budubuduććegeg sistemasistema obrazovobrazovanja,anja, predstavljapredstavlja proizvodproizvod sistemasistema kojegkojeg trebatreba reformireformissatiati,, pripri ččemuemu susu najvenajveććii ograniograniččavajuavajuććii faktorifaktori -- znanja,znanja, vizijevizije ii kapacitetkapacitet ljudskihljudskih resursaresursa uu postojepostojeććemem sistemusistemu obrazovanja.obrazovanja.

** NedostatakNedostatak finansijskihfinansijskih sredstvasredstva zaza obrazovanjeobrazovanje ii tehnitehniččkaka opremljenostopremljenost (finansijska(finansijska sredstvasredstva sese najvenajveććimim delomdelom trotroššee nana plateplate nastavnognastavnog kadra,kadra, kojikoji iakoiako jeje malomalo plaplaććen,en, nene opravdavaopravdava nini postojepostojeććee trotrošškove).kove). PotrebnoPotrebno jeje promeniti,promeniti, relativnorelativno velikiveliki brojbroj nastavnognastavnog osoblja,osoblja, pripri ččemuemu sese moramora pristupitipristupiti planskiplanski ii podsticanjempodsticanjem pozitivnepozitivne selekcijeselekcije uu okviruokviru postojepostojeććegeg kadra.kadra.

ZAKONODAVNIZAKONODAVNI OKVIROKVIR

RedefinicijaRedefinicija premaprema reformskimreformskim ciljevimaciljevima

prema prema reformskim reformskim ciljevima ciljevima * * Neophodno Neophodno je je redefinirati redefinirati

** NeophodnoNeophodno jeje redefiniratiredefinirati zakonodavnizakonodavni okvir,okvir, premaprema navedenimnavedenim ciljevima,ciljevima, aliali tektek nakonnakon šštoto sese strategijastrategija reformereforme sistemasistema obrazovanjaobrazovanja sagledasagleda uu celosticelosti ii nakonnakon primeneprimene kratkorokratkoroččnihnih aktivnosti.aktivnosti.

FINANSIRANJEFINANSIRANJE

DecentralizacijaDecentralizacija ii menadmenadžžerskierski pristuppristup

i i menad menad ž ž erski erski pristup pristup * * Finansijska Finansijska decentralizacija

** FinansijskaFinansijska decentralizacijadecentralizacija -- osnovneosnovne šškolekole nana lokalnilokalni nivo,nivo, osimosim uu nerazvijenimnerazvijenim podrupodruččjima,jima, gdegde sese nemogunemoguććee prupružžitiiti adekvatanadekvatan kvalitetkvalitet nastavenastave ii tehnitehniččkuku opremljenostopremljenost procesaprocesa obrazovanja,obrazovanja,

** ZahtevatiZahtevati ii omoguomoguććitiiti menadmenadžžerskierski pristuppristup upravljanjaupravljanja uu šškolamakolama ss veveććimim ingerencijamaingerencijama ii mnogomnogo viviššimim stupnjemstupnjem samostalnosti,samostalnosti, aliali ii finansijskefinansijske ii drugihdrugih proceduralnihproceduralnih odgovornostiodgovornosti ((danasdanas sese globalnoglobalno,, nana nivounivou srednjesrednješškolskihkolskih centara,centara, razvirazvijajujaju odseciodseci zaza međunarodnumeđunarodnu saradnju,saradnju, uu kojimakojima nastavninastavni kadarkadar obavljaobavlja posloveposlove konsultanta,konsultanta, ččimeime doprinosidoprinosi jajaććanjuanju finansijskefinansijske momoććii ii afirmacijiafirmaciji poslovanjaposlovanja svogsvog šškolskogkolskog centra).centra).

** IzboritiIzboriti finansiranjefinansiranje iziz viviššee izvora,izvora, šštoto jeje jedinojedino mogumogućće,e, akoako sese prupružžajuaju obrazovneobrazovne uslugeusluge uu komercijalnomkomercijalnom formatu.formatu.

INSTITUCIJEINSTITUCIJE

NeracionalnostNeracionalnost ii savremenostsavremenost

Neracionalnost Neracionalnost i i savremenost savremenost * * U U potpunosti potpunosti je je neracionalno

** UU potpunostipotpunosti jeje neracionalnoneracionalno sistemsistem obrazovanjaobrazovanja -- neprirodnoneprirodno uu instituciinstitucionalnonalnomom smislu,smislu, delitdelitii izmeđuizmeđu pojedinihpojedinih ministarstavaministarstava drdržžave.ave. JednaJedna institucija,institucija, dovoljnadovoljna jeje ii neophodna,neophodna, dada sagledavasagledava ceoceo sistem.sistem.

** OseOseććaa sese velikiveliki nedostataknedostatak savremenihsavremenih institucijainstitucija znanjaznanja ii vevešština,tina, kojekoje bibi istraistražživaleivale potrebepotrebe ii analiziraleanalizirale svesve aspekteaspekte funkcionisanjafunkcionisanja sistemasistema oobrazovanjabrazovanja uu zemljizemlji ii inostranstvuinostranstvu -- potrebnopotrebno jeje razvitirazviti takvetakve institucijeinstitucije ii negovatinegovati njihovnjihov kadar.kadar.

Rođen 1969.godine. Osnovnu i srednju školu završio u Boru. Diplomorani inženjer Univerziteta u Nišu od 1993.godine.

U petnaestogodišnjoj profesionalnoj karijeri

analitičke, normativne, koordinativne i upravno-nadzorne

poslove, strateške i izvršne, organizacione i

monitoring, supervizorske i savetodavne aktivnosti

(sektori - građanski aktivizam, javna uprava

multinacionalni biznis; oblasti - zaštita životne sredine,

ekonomski razvoj i integracije, bankarstvo i

marketing, prodaja i preduzetnički konaslting i edukacija).

obavljao:

logističke,

i privatni

osiguranje,

Aktivan učesnik u sticanju savremenih vrednosti i iskustva ekonomije znanja i profesionalnih kodeksa poslovanja, participijent u internacionalnim i nacionalnim razvojnim

programima i projektima u regionu i lokalnim zajednicama (International SEED training ,,Train the trainer,, and National SEED training ,,Business plan,, - The Word Bank Group & International Finance Corporation; Workshop participation:

Strategical Planning, Project Management, Executive Management and Founds Management - USAID & CHF/ADF).

Prema potrebi poslova koje obavlja, razvija savremenu bazu podataka, institucija i klijenata lokalnih zajednica Timočke

regije (Bor, Majdanpek, Negotin, Kladovo, Zaječar, Knjaževac, Boljevac i Soko Banja): Lokalnih vlasti i javnih institucija

(strateška i izvršna dokumenta i aktivnosti);

preduzetnika, msp i preduzeća (poslovni programi, razvojna produkcija i tržišni partneri) i Građanskih ekonomskih aktivnosti (potencijalni biznis, agroinicijativni i kooperativni,

ruralno-turistički profili- umreženi u okviru razvojnih aktivnosti lokalnog stanovništva). Komunicira i prati razvojne aktivnosti, nacionalnih i internacionalnih institucija, agencija, fondova, asocijacija i poslovnih mreža u neposrednom okruženju.

U skladu sa razvojnim strategijama i poslovnim politikama

poslodavaca aktivno učestvuje u razvoju lokalnih i regionalnih zajednica i njihovih tržišta.

Privatnih

i regionalnih zajednica i njihovih tržišta. Privatnih Goran Stojanovi ć Unapređuje i prenosi moralni i
i regionalnih zajednica i njihovih tržišta. Privatnih Goran Stojanovi ć Unapređuje i prenosi moralni i

Goran Stojanović

Unapređuje i prenosi moralni i profesionalni integritet. U izgrađenom dvodecenijskom bračnom partnerstvu, uživa porodične i roditeljske blagodeti. Globalni patriota, javno afirmiše neophodnost permanentnih promena u neposrednom okruženju - budućnost zasnovanu na realnim potrebama i stečenim iskustvima, funkcionalno sadržajnim partnerskim vrednostima, standardima i lokalnim resursima. Uvek, drugaćiji i pozitivniji, prenosi entuzijazam, na svoje saradnike, prijatelje, sugrađane i komšije. Životnom rezultantom, potvrđuje mogućnost realizacije savremene vizije života i rada u Boru.