zlocin_hriscanstva

ZLO^IN HRI[]ANSTVA

Naslov originala: The Case for Faith by Lee Strobel Copyright za BiH: PriPress Prvo izdanje: 2006 Izdava~: Metaphysica Prevod: Slobodan Balovi} Tehni~ko ure|enje: PriPress Tira`: 1000 [tampa: PriPress Distribucija: 011/292-0062

Li Strobel

Zlo~in hri{}anstva
Da li je religija opijum za narod?

Sadr`aj:
- Uvod: Religija kao izazov . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 - Na putu ka odgovorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 - Prvi prigovor: Po{to u svetu postoji zlo i patnja, onda Bog ljubavi ne mo`e postojati . . . . . . . . . . 20 - Drugi prigovor: Po{to se ~uda kose sa naukom, ona ne postoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 - Tre}i prigovor: Evolucija obja{njava nastanak `ivota i zato nam Bog nije potreban . . . . . . . . . . 75 - ^etvrti prigovor: Bog nije dostojan da ga slavimo ako ubija nevinu decu . . . . . . . . . . . . . 99 - Peti prigovor: Uvredljivo je tvrditi da put do Boga vodi samo preko Isusa Hrista . . . . . . . . . . 126 - [esti prigovor: Bog pun ljubavi nikada ne bi mu~io ljude u paklu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 - Sedmi prigovor: Istorija crkve je prepuna ugnjetavanja i nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 - Osmi prigovor: I dalje imam sumnje, pa zato ne mogu biti religiozan . . . . . . . . . . . . . 191 - Zaklju~ak: Snaga religije . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

5

Uvod RELIGIJA KAO IZAZOV
^ovek koji iole uva`ava razum mora odbaciti biblijsko verovanje u postojanje Boga. D`ord` H. Smit, ateista1 Biblijska religija nije iracionalan skok. Kada se objektivno razmotre, tvrdnje iz Biblije su racionalne i dobro potkrepljene razumom i naukom. ^arls Kolson, teolog2
Vilijam Frenklin Grejem se ~vrsto uhvatio obema rukama za govornicu. Imao je osamdeset godina i borio se sa Parkinsonovom bole{}u, ali je ipak upro netremi~an pogled u mno{tvo ljudi na skupu u Indijanapolisu i govorio ~vrstim i sna`nim glasom. U njemu nije bilo ni trunke kolebanja, neizvesnosti ili nejasno}a. Njegovo predavanje je u su{tini bila ista ona jednostavna i direktna poruka koju je iznosio pedeset godina. Spomenuo je haos i nasilje u svetu, sa akcentom na muke, bol i pometnju u srcima ljudi. Pri~ao je o grehu, o pra{tanju, o iskupljenju grehova, kao i o usamljenosti, o~ajanju i depresiji koje ti{te mnoge ljude, pri~ao je o Bogu. Me|utim, mnogi kada vide televizijski prenos gde masa ljudi se moli sa Bilijem Grejemom, oni odmahuju glavom. Sami sebi uz uzdah ka`u: “Kada bi to bilo tek tako! Kad samo ne bi bilo toliko pitanja!” Pitanja o Bogu su ^arlsa Templtona odvela do ~vrstog stava ogor~enog suprotstavljanja religiji (da ironija bude ve}a, on je nekada bio kolega i bliski prijatelj Bilija Grejema). Poput Grejema, i Templton je nekada davao sna`ne poruke brojnim ljudima po velikim salama i pozivao je ljude da se posvete Bogu. Neki su ~ak govorili da }e Templton na kraju kao teolog i predava~ zaseniti Grejema. Ali davno je to bilo. Bilo je to pre nego {to su se pojavila te{ka pitanja. Danas je Templtonova vera i{~ezla pod neprestanim pritiskom istrajne sumnje. Mo`da i zauvek. Mo`da.
7

OD VERE DO SUMNJE Bila je to 1949. godina. 30-ogodi{nji Bili Grejem nije ni bio svestan da }e ubrzo do`iveti svetsku slavu i uticaj. Da ironija bude ve}a, dok se spremao za svoj prvi “jevan|eoski pohod” u Los An|elesu, `estoko se borio protiv nesigurnosti — i to ne u Bo`je postojanje ili Isusovu bo`ansku prirodu, ve} u najosnovnije pitanje da li mo`e potpuno da veruje onome {to mu Biblija govori. Grejem je u svojoj autobiografiji rekao da se tad ose}ao kao da ga iste`u na spravi za mu~enje. Ka Bogu ga je vukao njegov profesor teologije, koji je dobro poznavao savremenu teologiju i ~vrsto se oslanjao na Bibliju. U drugom smeru ga je vukao njegov bliski prijatelj i kolega telog, 33-godi{nji ^arls Templton.4 Templton je, kako sâm ka`e, postao religiozan petnaest godina ranije, po{to je sve vi{e postajao zga|en nad svojim na~inom `ivota kao sportista u Torontu. Odmah po{to se vratio sa jednog no}nog provoda u jednom od ozlogla{enih striptiz klubova, osetio se bedno i prljavo, oti{ao je u svoju sobu i kleknuo pored kreveta u mraku. Kako se kasnije prise}a: “Iznenada je bilo kao da me je neko ogrnuo crnim }ebetom. U svaku misao i u celo telo mi se uvukao ose}aj krivice. Do mene su jedino dopirale re~i: 'Gospode, si|i, si|i...'” A onda: “Polako je po~eo da se podi`e teret, teret koji je bio te`ak koliko i ja sâm. Pro{ao mi je kroz butine, trup, ruke i ramena i podigao se. Neizreciva toplina je po~ela da mi obliva telo. Kao da mi se svetlo upalilo u grudima i i{~istilo me... Jedva da sam se usu|ivao da di{em, u strahu da ne promenim i prekinem taj trenutak. ^uo sam sebe kako tiho {apatom ponavljam: 'Hvala ti, Gospode.' Kasnije sam mirno legao u krevet, usred blistave radosti koja me je odasvud obasipala”.5 Po{to je ostavio novinarstvo i okrenuo se sve{teni~koj slu`bi, Templton je sreo Grejema 1945. na jednom okupljanju religiozne omladine. Njih dvojica su bili cimeri i nerazdvojni drugovi na odva`nom putovanju po Evropi, gde su na smenu izlazili na govornicu na religioznim okupljanjima. Templton je osnovao crkvu koja je ubrzo prerasla svoje prostorije od 1200 mesta. “American Magazine” je izneo da je on “postavio nove standarde masovne evangelizacije”.6 Uporedo se razvijalo i njegovo prijateljstvo sa Grejemom. “On je jedan od malo ljudi koje sam voleo u `ivotu” — rekao je jednom prilikom Grejem biografu.7 Me|utim, sumnja je ubrzo po~ela da izjeda Templtona. Kasnije se on prise}a: “Ja sam kroz preobra}enje pro{ao kao veoma mlad i zelen. Nedostajale su mi intelektualne sposobnosti i teolo{ka znanja koji su bili neophodni da podupru moju veru kada su — kao {to je
8

bilo neizbe`no — po~ela da me mu~e pitanja i sumnje... Razumom sam po~eo da dovodim u pitanje, a ponekad i pobijam centralne ta~ke biblijske religije.”8 KO ]E TRIJUMFOVATI? Sada dakle imamo skepti~nog Templtona nasuprot profesoru teologije, koji je odvla~io svog drugara Bilija Grejema od stalnih uveravanja da se Bibliji mo`e verovati. Njegovi argumenti su bili: “Bili, u zaostatku si pedeset godina. Ljudi vi{e ne prihvataju kao ti da je Biblija nadahnuta re~. Vera ti je isuvi{e naivna”. Grejem je kazao: “Nisam dobio odgovor na sva pitanja, ali sam pre{ao veliki most”, rekao je. “Duboko u sebi sam znao da sam dobio duhovnu bitku koju sam vodio u du{i.”9 Bio je to presudan trenutak za Grejema. Me|utim, za Templtona je takav razvoj doga|aja predstavljao gorko razo~aranje. “On je po~inio intelektualno samoubistvo, jer je zatvorio sebi um”, izjavio je Templton. Prema svome prijatelju je najvi{e ose}ao sa`aljenje. Njihovi `ivoti su, sada ve} na razli~itim putanjama, po~eli da se razilaze. Templtonov na~in razmi{ljanja je u~inio da mu vera bude proterana. Ali da li su vera i razum zaista u nesaglasju? Da li je mogu}e istovremeno biti mislilac i ~ovek koji veruje u Bibliju? Neki ne veruju da je to mogu}e. “Razum i religija su suprotnosti, odnosno dva uzajamno isklju~iva pojma: oni se ne mogu pomiriti, niti imaju dodirnih ta~aka”, tvrdi ateista D`ord` H. Smit. “Religija predstavlja verovanje bez razuma, odnosno uprkos razumu.”10 Profesor teologije Bingem Hanter zauzima suprotno stanovi{te. On ka`e: “Religija i vera su racionalan odgovor na dokaz da Bog otkriva samog sebe kroz prirodu, ~ovekovu istoriju, Bibliju i svog vaskrslog Sina.”11 Za mene je — budu}i da sam ve}inu `ivota pro`iveo kao ateista — poslednja stvar koju `elim - naivna religija izgra|ena na krhkim temeljima ma{te i izmi{ljotine. Potrebna mi je religija koja je u saglasnosti sa razumom, a ne protivre~na njemu; potrebna su mi verovanja koja su utemeljena na stvarnosti, a ne odvojena od nje. Potrebno je da jednom za svagda saznam da li biblijska religija mo`e da se odr`i uprkos svim preispitivanjima. Do{lo je vreme da razgovaram licem u lice sa ^arlsom Templtonom.

9

OD TEOLOGA DO AGNOSTIKA Sa Templtonom sam se video oko osamsto kilometara severno od mesta gde je Bili Grejem odr`ao svoju seriju teolo{kih predavanja u Indijanapolisu, u modernoj visokoj zgradi u delu Toronta gde je `ivela srednja klasa. Liftom sam se popeo do 25. sprata i pokucao na njegova vrata. U ruci sam nosio primerak najnovije Templtonove knjige, ~iji naslov ne ostavlja nikakvu nedoumicu u vezi sa njegovom duhovnom perspektivom. Knjiga se zove “Opro{taj sa Bogom: moji razlozi za odbacivanje hri{}anske vere” (Farewell to God: My Reasons for Rejecting the Christian Faith). Ova knjiga koja vrlo ~esto ima opor prizvuk nastoji da razori biblijska verovanja, strastveno ih napadaju}i da su “zastarela, evidentno neta~na i ~esto, u svojim razli~itim oblicima, {tetna po pojedince i dru{tvo”.12 Templton se slu`i raznim ilustracijama u svom nastojanju da razori veru u Boga iz Biblije. Me|utim, na mene je naro~it utisak ostavio jedan dirljiv deo u kome je on govorio o stra{noj Alzhajmerovoj bolesti, opisuju}i do tan~ina na kakav u`asan na~in li{ava ljude li~nog identiteta time {to im uni{tava mozak i pam}enje. Kako bi — pitao se on — Bog pun samilosti mogao da dozvoli da tako jeziva bolest mu~i svoje `rtve i njihove najmilije? Odgovor je — kako je on zaklju~io — jednostavan: ova bolest ne bi ni postojala kad bi postojao Bog pun ljubavi. Ali budu}i da ona postoji, to je jo{ samo jedan ubedljivi dokaz da Bog ne postoji.13 Za ~oveka poput mene, kome je suprugina familija stradala od Alzhajmerove bolesti, bio je to argument koji je nosio znatan emocionalni naboj. Nisam znao {ta da o~ekujem dok sam ~ekao pred Templtonovim vratima. Ho}e li biti onako borben kao {to je u svojoj knjizi? Ho}e li biti ogor~en prema Biliju Grejemu? Ho}e li uop{te da pristane na intervju? Kada je dva dana ranije u kratkom telefonskom razgovoru pristao na to, neodre|eno je rekao da mu zdravlje nije dobro. Medlin Templton se upravo vratila iz ba{te gde je zalivala cve}e i toplo me pozdravila. “Znam da ste do{li ~ak iz ^ikaga”, rekla je, “ali ^arls je mnogo bolestan. @ao mi je”. “Mogu da do|em neki drugi put”, ponudio sam se. “Da vidim samo kako mu je”, rekla je. Povela me je uza stepenice sa crvenim tepihom u njihov luksuzan stan, dok su joj za petama i{le dve velike i `ivahne pudlice. “Spava jo{ od...” U tom momentu se njen 83-godi{nji suprug pojavio iz svoje spava}e sobe. Nosio je laganu, tamnosme|u ku}nu haljinu preko pid`ame sli~ne boje. Na nogama je imao crne papu~e. Njegova sve re|a seda kosa bila je malo neuredna. Bio je mr{av i bled, iako su
10

mu sivo-plave o~i izgledale `ivahno i izra`ajno. Ljubazno mi je pru`io ruku u znak pozdrava. “Izvinite, molim vas”, rekao je, ~iste}i grlo, “ali mi nije dobro”. Potom je dodao: “Ja zapravo umirem.” “Od ~ega to bolujete?” pitao sam ga. Odgovor me je presekao: “Alzhajmerova bolest”. Odmah sam se setio kako je pisao da je Alzhajmerova bolest dokaz da Bog ne postoji; najednom sam shvatio barem deo motiva za pisanje ove knjige. “Imam je ve}... da vidimo... ima li ve} tri godine?” rekao je, podi`u}i obrve i okrenuv{i se `eni da ga podseti. “Je li tako, Medlin?” Ona je klimnula glavom: “Da, du{o, tri godine.” “Pam}enje mi vi{e nije ono od nekad”, rekao je. “I, kao {to mo`da znate, ova bolest je uvek fatalna. Uvek. Zvu~i pateti~no, ali je istina da sam dobio smrtnu presudu. Pre ili kasnije, umre}u od nje. Ali }e mi najpre uzeti pamet.” Bledo se nasmejao. “Bojim se da je ve} po~elo. Medlin to mo`e da potvrdi.” “^ujte, ne bih da smetam”, rekao sam. “Ako vam nije do ovoga...” Me|utim, Templton je insistirao. Uveo me je u dnevnu sobu, ure|enu u savremenom stilu i jarko osvetljenu popodnevnim suncem, koje je prolazilo kroz zastakljena vrata kroz koja se mogla videti fantasti~na panorama grada. Seli smo na dve stolice sa jastu~i}ima i za samo nekoliko minuta Templton je sakupio malo snage. “Pretpostavljam da ho}ete da vam objasnim kako sam od teologa pre{ao u agnostika”, rekao je. Potom je opisao doga|aje koji su doveli do rastakanja njegove vere u Boga. To je i bilo ono {to sam o~ekivao. Ali nisam ni sanjao kako }e se na{ razgovor zavr{iti. MO] SLIKE Templton se sada potpuno uneo u pri~u. Povremeno bih mogao da vidim posledice njegove bolesti, kao na primer kada nije mogao da se seti ta~nog redosleda doga|aja ili kada bi ponavljao ono {to je ve} rekao. Ali je najve}im delom govorio te~no i sa entuzijazmom, koriste}i impresivan re~nik, dok se njegov bogat i sna`an glas podizao i spu{tao da naglasi odre|enu stvar. Imao je aristokratski prizvuk koji je pokatkad zvu~ao gotovo teatralno. “Da li je postojala neka konkretna stvar zbog koje ste izgubili veru u Boga?” pitao sam na po~etku. Zamislio se za trenutak. “Bila je to fotografija u ~asopisu Life”, rekao je naposletku. “Zaista?” rekao sam. “Fotografija? Kako to?”
11

Malo je za`murio i pogledao u stranu, kao da u tom trenutku ponovo gleda sliku i prise}a je se. “Bila je to slika jedne crnkinje u severnoj Africi”, objasnio mi je. “Suo~avali su se sa velikom su{om. Ta `ena je dr`ala svoju mrtvu bebu u rukama i gledala gore u nebo sa najbespomo}nijim izrazom lica. Pogledao sam tu sliku i pomislio: 'Da li se mo`e verovati u Tvorca punog ljubavi i brige kada je sve {to je ovoj `eni trebalo bila ki{a?'” Kada je naglasio re~ ki{a, digle su mu se guste sede obrve, a ruke pokazale prema nebu kao da je tra`io odgovor. “Kako je Bog koji voli mogao to da uradi ovoj `eni?” preklinjao je, postaju}i `ivlji i pomeraju}i se ka ivici stolice. “Ko pu{ta ki{u? Ja ne; vi ne. On je pu{ta — ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video tu sliku, odmah sam znao da je nemogu}e da se to dogodi i da postoji Bog koji voli. Nipo{to. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da ubije ovu bebu i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je sve {to je bilo potrebno bila ki{a?” Zastao je i ostavio da pitanje zajedno sa svojom te`inom visi u vazduhu. Potom se ponovo naslonio u fotelju. “To je bio vrhunac”, rekao je. “A onda sam po~eo dalje da razmi{ljam o svetu kao Bo`joj tvorevini. Po~eo sam da razmi{ljam o po{astima koje haraju po raznim delovima planete i ubijaju bez razlike — i to vrlo ~esto i bolno — sve ljude, obi~ne, pristojne i pokvarene. I prosto mi je tada bilo kristalno jasno da za inteligentnog ~oveka nije mogu}e da veruje da postoji bo`anstvo puno ljubavi”. Templton se doticao problema koji me je mu~io godinama. U svojoj karijeri novinskog izve{ta~a, ja nisam samo gledao slike ogromne patnje; ~esto sam bio i direktan posmatra~ tih slabih ta~aka `ivota koje su obilovale tragedijom i patnjama — satrulele siroma{ne delove gradova u Americi; prljave gradove u Indiji; zatvore za te{ke prestupnike; skloni{ta za besku}nike i raznorazne tragi~ne prizore. Vi{e puta sam lupao glavu poku{avaju}i da uskladim ideju o Bogu punom ljubavi sa izopa~eno{}u, tugom i bolom koje sam imao pred o~ima. Ali Templton jo{ nije zavr{io. “Potom su mi misli pre{le na ~itav koncept pakla. Majko mila”, rekao je zapanjenim glasom, “Ne bih mogao ni za trenutak da dr`im ne~iju ruku u vatri. Ni za trenutak! Kako bi Bog pun ljubavi, samo zato {to mu se ne pokorava{ i ne radi{ ono {to on ho}e, mogao da te zauvek uni{ti? To ne bi uradio nijedan kriminalac!” “Zna~i to su bile prve sumnje koje ste imali?” pitao sam ga. “Jo{ i pre toga imao sam sve vi{e i vi{e pitanja. Propovedao sam stotinama hiljada ljudi suprotnu poruku, da bih potom na sopstveno zaprepa{}enje shvatio da vi{e ne mogu da verujem u to. Verovati u to zna~ilo bi pore}i um koji posedujem. Postalo mi je sasvim jasno
12

da sam pogre{io i tako sam se odlu~io da napustim sve{teni~ku slu`bu. Eto kako sam zapravo postao agnostik.” “Defini{ite mi {ta pod tim podrazumevate”, rekao sam mu, po{to razli~iti ljudi iznose razli~ita tuma~enja tog pojma. “Ateista ka`e da Bog ne postoji”, odgovorio mi je. “Hri{}anin i Jevrejin ka`u da Bog postoji. Agnostik ka`e: 'ne mo`e se saznati'. Ne ka`e da ne zna, ve} da ne mo`e da sazna. Nikada se ne bih usudio da otvoreno ka`em da nema Boga. Ja ne znam sve; nisam ovaplo}enje mudrosti. Ali ne mogu da verujem u to da postoji Bog”. Oklevao sam da mu postavim slede}e pitanje. “Po{to ste sve stariji”, zapo~eo sam neodlu~nim tonom, “i borite se sa bole{}u koja uvek ima fatalni ishod, da li...” “... se brinem da nisam pogre{io?” prekinuo me je. Nasme{io se: “Ne, ne brinem.” “A za{to?” “Zato {to sam proveo ~itav `ivot misle}i o tome. Da je re~ o povr{nom zaklju~ku koji bih doneo iz nekog hira, stvar bi bila druga~ija. Ali po meni je nemogu}e — nemogu}e — verovati da postoji bilo kakva stvar ili osoba ili bi}e koje bi moglo da se opi{e kao Bog pun ljubavi, a koji bi mogao da dozvoli ovo {to se doga|a u svetu danas”. “Da li biste hteli da verujete?” pitao sam. “Naravno!” uzviknuo je. “Kad bih mogao, hteo bih. Imam 83 godine. Imam Alzhajmerovu bolest. Ja umirem! Ali sam proveo ceo `ivot razmi{ljaju}i o tome i sada ne}u da se menjam. Ako bi mi, hipoteti~ki govore}i, neko pri{ao i rekao: '^uj, stari, razlog za{to si bolestan je Bo`ja kazna zato {to si odbio da nastavi{ da ide{ putem kojim si krenuo' — da li bi mi to i{ta zna~ilo?” Sam je na to dao izri~it odgovor. “Ne”, istakao je. “Ne. U na{em svetu ne mo`e postojati Bog pun ljubavi”. Netremice je pogledao u mene. “Nema {anse.” ILUZIJA RELIGIJE Templton je provukao prste kroz kosu. Pri~ao je u nepokolebljivom tonu i mogao sam da vidim da po~inje da se zamara. @eleo sam da povedem ra~una o njegovom zdravlju, ali sam imao jo{ nekoliko pitanja koja sam hteo da mu postavim. Nastavio sam, uz njegovo dopu{tenje. “Dok mi sada razgovaramo, Bili Grejem dr`i brojne religijske skupove u Indijani”, rekao sam Templtonu. “[ta biste rekli ljudima koji su istupili i stali na stranu Boga?” Templton je ra{irio o~i. “Pa, ne bih im se uop{te me{ao u `ivot”, odgovorio mi je. “Ako neko ima poverenje u Boga i to ga ~ini boljim ~ovekom, onda sam ja apsolutno za to — ~ak i ako mislim da su
13

}aknuti. Po{to sam i sâm bio religiozan, znam koliko je to va`no ljudima za `ivot — kako uti~e na njihove odluke, kako im poma`e u re{avanju te{kih problema. Za ve}inu ljudi je to neopisivo korisno. Ali da li je to tako zato {to postoji Bog? Nije.” Templtonov glas nije odavao nikakvo spu{tanje na ni`i nivo, mada je ipak ono {to je govorio podrazumevalo duboku saose}ajnost. Da li je to zapravo poenta religije — da po~nete da se zavaravate kako biste postali bolji ~ovek? Da sami sebe uverite da postoji Bog da biste stekli motivaciju da podignete svoju moralnost za stepen-dva? Da slu{ate bajku da biste bolje spavali? Ne, hvala, pomislio sam. Ako je to religija, onda nisam zainteresovan. “A {ta je sa Bilijem Grejemom?” pitao sam ga. “U va{oj knjizi ka`ete da vam ga je `ao”. “O, ne, ne”, insistirao je on, protivno onome {to je napisao. “Ko sam ja da mi bude `ao zbog ne~ega u {ta neko drugi veruje? Ja mogu `aliti zbog tog izbora umesto njega, ako mogu tako da se izrazim, jer je on svoj um zatvorio za stvarnost. Ali da li bih mu `eleo zlo? Ne, nipo{to!” Templton je bacio pogled na jedan sto~i} u blizini na kome je bila autobiografija Bilija Grejema. “Bili je du{a od ~oveka”, s naklono{}u je prokomentarisao. “Kod njega nema ni pretvaranja ni licemerja. On je prva klasa od ~oveka. Bili je religiozan ~ovek iz dubine du{e — potpuno autenti~an. On iskreno veruje i tu nema govora. Kompletna je li~nost i veran je koliko to jedan ~ovek mo`e da bude.” A Isus? Hteo sam da saznam {ta Templton misli o temelju hri{}anstva? “Da li verujete da je Isus ikada postojao?” pitao sam ga. “Nema sumnje u to”, do{ao je brz odgovor. “Da li je mislio da je Bog?” Odmahnuo je glavom u negativnom smislu. “To bi bilo poslednje {to bi mu palo na pamet”. “A {ta je sa njegovim u~enjima — da li ste se divili onome {to je u~io?” “On nije bio veoma dobar predava~. Pri~ao je suvi{e jednostavne stvari. Nije o tome razmi{ljao. Nije do`ivljavao agoniju zbog najve}eg pitanja koje se mo`e postaviti”. “A to je?” “Ima li Boga? Kako bilo ko mo`e da veruje u Boga koji ~ini, ili dopu{ta, ono {to se doga|a u svetu?” “I kako vi onda gledate na Isusa Hrista?” To mi je delovalo kao slede}e logi~no pitanje — premda nisam bio spreman za odgovor koji }e do}i na njega.
14

Govor Templtonovog tela je postao bla`i. Delovao je kao da se odjednom ose}a opu{teno i lagodno dok pri~a o starom dobrom prijatelju. Njegov glas, koji je do tada povremeno imao vrlo britku i neumoljivu o{tricu, sada je poprimio melanholi~an i zami{ljen prizvuk. Naizgled je opustio svoje dr`anje i govorio bez `urbe, gotovo sa nostalgijom, pa`ljivo biraju}i re~i dok govori o Isusu. “On je bio”, zapo~eo je Templton, “najve}i ~ovek koji je ikada `iveo. Bio je moralni genije. Ose}aj za etiku mu je bio jedinstven. On je sam po sebi bio najmudrija osoba koju sam ikada sreo bilo u `ivotu ili u knjigama. Njegova posve}enost je bila apsolutna i dovela ga je do sopstvene smrti, na veliku {tetu celog sveta. [ta bi ~ovek mogao da ka`e o Njemu, sem da je bio veli~ina?” Ostao sam zate~en: “Zvu~ite kao da vam je zaista stalo do Njega”. “Pa da. Sve dobro {to znam, sve pristojno {to znam, sve ~isto {to znam, nau~io sam od Isusa. Da... da. I sve `estoko! Samo pogledajte Isusa. On je ka`njavao ljude. Znao je da bude ljut. Ljudi ne razmi{ljaju o njemu na takav na~in, ali oni ni ne ~itaju Bibliju. On se ispunjavao gnevom pravednika. Brinuo se za ugnjetene i tla~ene. Nema sumnje u to da je On imao najvi{e moralne standarde, najmanje dvoli~nosti, najvi{e sa`aljenja, od bilo kog ~oveka u istoriji sveta. Bilo je i mnogih drugih divnih ljudi, ali Isus je Isus.” “I da li bi stoga bilo dobro kada bi se svet ugledao na Njega?” “O, apsolutno! Ja poku{avam — a poku{aj je najvi{e {to mogu da uradim — da `ivim onako kako verujem da bi On `iveo. To ne zna~i da bih mogao da mu ~itam misli, jer je jedna od najfascinantnijih stvari u vezi sa Njim bila da je ~esto radio upravo suprotno od onoga {to biste o~ekivali...” Templton je iznenada prekinuo misao. Nastala je kratka pauza, gotovo kao da nije bio siguran da li da nastavi. Poku{avao je da se pribere. Mogao sam da vidim da nije li~ilo na njega da izgubi kontrolu nad sobom u prisustvu nepoznate osobe. Duboko je uzdahnuo i obrisao jednu suzu. Nakon jo{ nekoliko nelagodnih trenutaka, rukom mi je dao znak da smo zavr{ili. Napokon je, tiho ali nepokolebljivo rekao: “Dosta s tim”. Nagnuo se da uzme svoj ~aj. Srknuo je, ~vrsto dr`e}i {olju obema rukama kao da iz nje izvla~i toplotu. Bilo je o~igledno da je hteo da se pravi da se ovaj otvoren pogled u njegovu du{u nije nikada dogodio. Ipak ja nisam mogao da odustanem. Niti sam mogao da tek tako prihvatim Templtonove ubojite, ali iskrene prigovore za Boga. Oni su bez daljnjeg zahtevali odgovor. Kako za njega, tako i za mene.
15

NA PUTU KA ODGOVORIMA
1,6 milijardi biblijski religioznih ljudi itekako mo`e da bude u krivu... Ja samo tvrdim da... racionalni ljudi treba da napuste ova verovanja. Majkl Martin, ateista1 Danas, kako se meni ~ini, ne postoji dobar razlog da inteligentna osoba prihvati iluziju ateizma ili agnosticizma i da tako napravi istu intelektualnu gre{ku koju sam ja napravio. Kamo sre}e... da sam onda znao ovo {to sada znam. Patrik Glin, ateista koji je postao religiozan2
Ubrzo po intervjuu sa ^arlsom Templtonom krenuo sam kolima natrag ka ^ikagu i ve}i deo puta proveo u `ivoj diskusiji oko mog zagonetnog susreta sa biv{im teologom. Iskreno re~eno, bilo mi je potrebno neko vreme da sredim utiske. Bio je to neobi~an intervju koji se kretao od odlu~nog odbacivanja Boga, pa sve do emotivne izjave o Isusu koga je nekada slavio. “Zvu~i{ kao da ti se stvarno dopada Templton”, primetio je moj kolega u jednom trenutku. “Da, dopada mi se”, rekao sam. Bilo je ta~no da sam se srcem vezao za njega. On gladuje za religijom; toliko je uspeo da prizna. Kao ~ovek koji gleda smrti u o~i, on ima svaki podstrek da `eli da veruje u Boga. Postoji neporeciva te`nja ka Isusu koja jasno dolazi iz dubine njegove du{e. A opet tu su i ogromne intelektualne prepreke koje su se pojavile na tom putu. I ja sam, poput Templtona, oduvek bio ~ovek koji je vodio borbu sa pitanjima. U svojoj biv{oj ulozi pravnog urednika ~asopisa “^ikago tribjun”, bio sam ~uven po prigovorima koji su po~injali sa “Da, ali...” “Da”, mogao sam da vidim da u su|enju dokazi ukazuju na odre|enu presudu, “ali” {ta je sa ovom nedosledno{}u, ili onom oma{kom, ili pak onom slabom povezano{}u u dokazivanju? “Da”, mo`da je tu`ilac i izneo ubedljiv dokaz za krivicu optu`enog, “ali” {ta je sa njegovim alibijem ili time {to nedostaju otisci prstiju?
16

Isto je bilo i sa mojim li~nim istra`ivanjem Isusa. Krenuo sam kao ateista, potpuno uveren da Bog nije stvorio ljude, ve} da su ljudi stvorili Boga u o~ajni~kom nastojanju da objasne ono nepoznato i da ubla`e strah od smrti koji ih je nadvladavao. U prethodnoj knjizi pod naslovom “Isusov zlo~in” opisao sam svoje skoro dvogodi{nje istra`ivanje istorijskih dokaza koji su me usmerili ka presudi da Bog zaista postoji i da je Isus zapravo Njegov jedinoro|eni Sin. Me|utim, to samo po sebi nije bilo dovoljno da bih u potpunosti re{io problem. I dalje su postojali ti uporni prigovori. “Da”, mogao sam da vidim kako istorijski dokazi Isusovog vaskrsenja mogu da idu u prilog presudi da on ima bo`ansku prirodu, “ali” {ta je sa gomilom problema koje to povla~i za sobom? Njih sam nazvao “Osam velikih prigovora”: Ako postoji Bog pun ljubavi, za{to onda ovaj svet do`ivljava tolike patnje i trpi tolike bolove? Ako Bo`ja ~uda protivre~e nauci, kako bilo koja racionalna osoba mo`e da veruje da su ta ~uda stvarna? Ako je stvarno Bog stvorio svet, za{to onda ubedljivi nau~ni dokazi navode tolike ljude na zaklju~ak da su za `ivot zaslu`ni slu~ajni procesi evolucije? Ako je Bog moralno besprekoran, kako mo`e da odobrava pokolj nevine dece, kao {to stoji u Bibliji? Ako je Isus jedini put na nebo, {ta je onda sa milionima ljudi koji nikada nisu ni ~uli za njega? Ako se Bog stara za ljude koje je stvorio, kako mo`e da ih tolike preda na ve~no uni{tenje u pakao, samo zato {to nisu ispravno verovali u njega? Ako je Bog vrhovni stare{ina u crkvi, za{to u njoj ima toliko licemerja i brutalnosti kroz ~itavu njenu istoriju? Ako me jo{ uvek mu~e sumnje, da li je onda i dalje mogu}e biti religiozan? Ovo su neka od naj~e{}e postavljanih pitanja o Bogu. Zapravo, ona su i bila neke od tema o kojima je govorio ^arls Templton u svom intervjuu i u knjizi. I ba{ kao i kod Templtona, ove su prepreke nekada ~vrsto stajale i izme|u mene i religije. BITKA SA PRIGOVORIMA Iako sam mogao da se prona|em u mnogim prigovorima koje je izneo Templton, ipak nisam bio toliko naivan da ih sve primim zdravo za gotovo. Bilo mi je jasno da neke od njegovih prepreka na putu ka religiji to uop{te ne bi trebalo da budu. Na primer, Templton je sasvim jasno pogre{io kada je rekao da je Isus samog sebe smatrao obi~nim ~ovekom. ^ak i ako se okrenete
17

najranijim i najprostijim informacijama o njemu — {to su podaci koji se nisu mogli pokvariti kroz stvaranje legendi — na}i }ete da je Isus nesumnjivo video sebe kao transcedentnog, bo`anskog i mesijanskog.3 Zapravo, evo jedne ironije: sami istorijski dokumenti na koje se Templton oslanjao za informacije o inspirativnom Isusovom moralnom `ivotu su u stvari upravo oni isti podaci koji stalno podvla~e njegovu bo`ansku prirodu. Stoga bi Templton, ako je ve} voljan da prihvati njihovu ta~nost u vezi sa Isusovim karakterom, morao da ih smatra verodostojnim i kada tvrde da je Isus govorio da ima bo`ansku prirodu i kada je potom dao potporu toj tvrdnji time {to je ustao iz mrtvih. Osim toga, Isusovo vaskrsenje nije moglo biti legenda kao {to je tvrdio Templton. Apostol Pavle je sa~uvao izjavu vere iz rane crkve koja se zasnivala na izjavama o~evidaca da se Isus vratio iz mrtvih — a tu izjavu razni nau~nici sme{taju u period od 24-36 meseci nakon Isusove smrti.4 To bi bilo isuvi{e brzo za mitologiju da izmeni istoriju. Zaista niko nikada nije mogao da prona|e nijedan primer iz istorije da se tako brzo stvori legenda i izbri{e jaku sr` istorijske istine.5 Kao {to sam sistemati~no dokumentovao u “Isusovom zlo~inu”, dokaz o~evidaca, potvrdni dokaz, dokumentarni dokaz, nau~ni dokaz, psiholo{ki dokaz, “otisak prstiju” proro~anskih dokaza, kao i ostali istorijski podaci sna`no ukazuju na zaklju~ak da je Isus stvarno Bo`ji jedinoro|eni Sin. “Da, ali...” A {ta je sa onim dosadnim pitanjima koja predstavljaju prepreku za Templtona da prihvati religiju koju toliko `eli? Ta pitanja su mi uporno dosa|ivala. Bili su to isti problemi koji su me nekada dr`ali u zabuni — i dok sam se vra}ao ku}i, neki od njih su ponovo po~eli da me gnjave. PUTOVANJE ISTIM PUTEM Moj kolega i ja smo }utali neko vreme. Gledao sam kroz prozor u travu koja se lelujala na livadama u tom delu Kanade. Napokon je on rekao: “Izgleda da ti se intervju malo neo~ekivano zavr{io. [ta ti je Templton rekao pre nego {to si iza{ao?” “On je u stvari bio prili~no srda~an. ^ak mi je i pokazao stan. Kao da nije hteo da odem. Ali ma koliko da sam poku{avao, nisam mogao da ga navedem na ponovnu pri~u o tome {ta ose}a prema Isusu.” Malo sam se zamislio, pa sam potom rekao: “Ipak sam ostao zate~en ne~im drugim {to je rekao. Ba{ kada sam se spremao da iza|em, pogledao me je u o~i — veoma sna`no — rukovao se sa mnom i rekao veoma iskreno: 'Mi smo na istom putu'.”
18

Moj kolega je klimnuo glavom. Rekao je: “Zaista ste na istom putu. Obojica ste pisci i obojica skeptici.” Potom je uz osmeh dodao: “I obojica ste isuvi{e tvrdoglavi da biste prihvatili religiju dok se ne uverite da nije puna rupa.” Imao je pravo. “Ali zna{, njegov um je delovao tako zatvoreno”, rekao sam. “Uporno je govorio da ne mo`e postojati Bog koji voli. A opet, u isto vreme je njegovo srce delovalo tako otvoreno. Na odre|eni na~in mislim da on `eli Isusa isto koliko i ljudi koji su do{li u Indijanapolis. Jedino {to ga on ne mo`e imati. Barem on misli da je tako. Ne mo`e ga imati sa svojim prigovorima.” Kada sam stigao ku}i pomislio sam da }u neko vreme mo}i da se odmorim. Ali, nisam mogao da se oslobodim Templtonovih pitanja. Isuvi{e su se poklapala sa mojim li~nim pitanjima. Zato sam odlu~io da se vratim i pro{irim svoje duhovno putovanje u drugom pravcu nego {to sam to uradio kada sam pisao “Isusov zlo~in”, koji je bio istra`ivanje istorijskih dokaza za `ivot, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Hteo sam da jo{ jednom saznam da li postoje zadovoljavaju}i odgovori kada se hri{}anstvo suo~i sa najte`im i najkompleksnijim `ivotnim pitanjima koja nam neprestano unose sumnju u srce i um. Da li se religija i vera zaista mo`e odr`ati pred razumom? Ili }e mo`da rigorozno intelektualno istra`ivanje oterati Boga? Odlu~io sam da prona|em najobrazovanije i najvatrenije branioce religije. Nije mi bila namera da zauzmem cini~an ili antagonisti~ki pristup time {to bih ih spopadao cepidla~kim ili trik pitanjima da bi se nekako zaglavili u praznu retoriku. Ovo za mene nije bila igra. Iskreno sam se interesovao da saznam da li imaju racionalne odgovore na “Osam velikih prigovora”. `eleo sam da im pru`im veliku {ansu da iznesu svoja razmi{ljanja i dokaze do detalja, tako da na kraju mogu da procenim da li njihove pozicije imaju smisla. Ipak, iznad svega sam hteo da saznam da li je Bog govorio istinu kada je rekao: “Tra`i}ete me i na}i }ete me, ako me tra`ite svim srcem svojim.”6 Uzeo sam telefon. Bilo je vreme da se napravi plan i krene na put u potragu za odgovorima. Ni ^arls Templton ne bi o~ekivao ni{ta manje.

19

Prvi prigovor

PO[TO U SVETU POSTOJI ZLO I PATNJA, ONDA BOG LJUBAVI NE MO@E POSTOJATI
Bog ili `eli da ukine zlo, a ne mo`e; ili mo`e, ali ne `eli; ili pak ni ne mo`e, ni ne `eli. Ako `eli, a ne mo`e, onda je on nemo}an. Ako mo`e, ali ne `eli, onda je zao. Ali, ako Bog i mo`e i `eli da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu? Filozof Epikur ^injenica da postoje patnje nesumnjivo da predstavlja upravo najve}i izazov za biblijsku religiju, kao {to je bio slu~aj i u svakom pokolenju. Raspodela patnje i njen stepen deluju mnogima potpuno nasumi~no i samim tim i nepravedno. Osetljivi duhovi se pitaju da li je mogu}e to pomiriti sa Bo`jom pravdom i ljubavlju. D`on Stot, teolog1
Kao mladi novinar pun ideala, odmah nakon zavr{ene {kole, me|u prvim zadacima u “^ikago tribjunu” imao sam da pi{em feljton u trideset nastavaka u kome bih opisao siroma{ne porodice koje `ive u gradu. Odrastao sam u homogenizovanom predgra|u, gde je “oskudevati” zna~ilo imati samo jedan kadilak, a sada sam do`iveo da u se u jednom trenutku prebacim u zapu{teni deo ^ikaga, u nema{tinu i o~ajanje. Ono {to sam do`iveo donekle je bilo sli~no reakciji ^arlsa Templtona na sliku afri~ke `ene sa mrtvom bebom. Nakon kra}e vo`nje od glavne {eta~ke zone u ^ikagu (“The Magnificent Mile”) u{ao sam u malu, zamra~enu i jadnu ulicu u kojoj je 60-ogodi{nja Perfekta de Hezus `ivela sa svoje dve unuke. Tu su ve} bile nekih mesec dana, nakon {to im se zapalio prethodni stan prepun buba{vaba. Nekoliko sedmica pre toga je krhkoj i bole{ljivoj Perfekti nestalo novca i dobila je manju pomo} u vidu bonova za hranu. Rastezala je hranu i kuvala samo pirina~ i pasulj sa vrlo malo mesa, i tako za
20

svaki obrok. Mesa je brzo nestalo. Potom i pasulja. Sada je sve {to je imala bilo malo pirin~a. Kada bi napokon sa zaka{njenjem stigla socijalna pomo}, bila bi brzo potro{ena na stanarinu i ra~une i sve bi krenulo ispo~etka. Ku}a je bila skoro potpuno prazna, bez name{taja, ku}nih aparata ili tepiha. Re~i su odzvanjale od golih zidova i hladnog drvenog poda. Kada bi njena 11-ogodi{nja unuka Lidija u ledeno zimsko jutro krenula pe{ke u {kolu do koje je imao oko jedan kilometar puta, nosila bi samo tanak sivi d`emper preko haljine sa kratkim rukavima. Na pola puta do {kole bi dala d`emper promrzloj 13-ogodi{njoj sestri D`eni, odevenoj samo u haljinu bez rukava, koja bi se ogrnula d`emperom u ostatku puta. To im je od ode}e bilo jedino {to su imali. “Brinem se o devoj~icama najbolje {to mogu”, objasnila mi je Perfekta na {panskom. “One su dobre. Ne `ale se.”2 Nekoliko sati kasnije, nakon {to sam bezbedno stigao nazad u svoj rasko{ni neboder sa stanom koji gleda na najbogatije delove ^ikaga, ostao sam zapanjen kontrastom. Ako ima Boga, za{to da dobrim i pristojnim ljudima, kao {to su Perfekta i njene unuke, bude hladno i da gladuju usred jednog od najve}ih gradova u svetu? Dok sam sprovodio istra`ivanje za svoj serijal ~lanaka, iz dana u dan sam se sretao sa ljudima koji su bili u sli~noj ili jo{ goroj situaciji. Moj odgovor na sve to je bio da se sve vi{e u~vrstim u ateizmu. Te{ko}e, patnje, bol, ~ovekova nehumanost prema drugom ~oveku — time sam se svakodnevno hranio kao novinar. Ovo nije bilo gledanje u slike dalekih mesta u ~asopisu; re~ je bila o direktnom i li~nom iskustvu iz stvarnog `ivota. Gledao sam u o~i mlade majke kojoj su upravo rekli da su joj jedinu }erku maltretirali, osakatili i ubili. Slu{ao sam sudsko svedo~enje u kome se opisuju grozne i stravi~ne stvari koje su ~inili nad nevinim `rtvama. Pose}ivao sam bu~ne i haoti~ne zatvore, te deponije dru{tva; niskobud`etne stara~ke domove gde se mu~e stari ljudi nakon {to su ih ostavili njihovi najmiliji; sobe u pedijatrijskim bolnicama gde se mr{ava deca uzaludno bore protiv galopiraju}eg raka; i zapu{tene delove grada gde su trgovina drogom i ubistva iz kola u pokretu sasvim ~esta pojava. Me|utim, ni{ta me nije toliko {okiralo koliko poseta siroma{nim delovima Bombaja u Indiji. Sa obe strane bu~nih, prljavih, zagu{enih ulica, dokle god je pogled dopirao, stajao je niz stra}ara od kartona, dasaka i grubog platna, upravo pored puta gde bi autobusi i automobili izbacivali izduvne gasove i ~a|. Gola deca su se igrala u otvorenim kanalima za fekalnu vodu koji su bili svuda unaokolo. Ljudi bez udova ili sa deformacijama na telu sedeli su nepomi~ni u pra{ini. Svuda unaokolo su zujali insekti. Bio je to zastra{uju} prizor, mesto
21

gde se — kako mi je rekao jedan taksista — ljudi ra|aju na ulici, pro`ive ceo `ivot na ulici, i umru preranom smr}u na ulici. Potom sam se na{ao licem k licu sa 10-ogodi{njim de~akom, koji je imao otprilike isto godina koliko i moj sin Kajl u to vreme. De~aku su se videle kosti, bio je neuhranjen i prljave i neuredne kose. Jedno oko mu je bilo bolesno i dopola zatvoreno; drugo je buljilo bezizraznim pogledom. Sa krasti na njegovom licu zaudarala je krv. Ispru`io je ruku i promrmljao ne{to na hindu jeziku; o~igledno je hteo novac. Ali mu je glas bio tup, monoton i be`ivotan, kao da nije o~ekivao nikakav odgovor. Kao da mu je presu{ila svaka nada. Gde je bio Bog u toj trule`i i prljav{tini? Ako je imao mo} da u trenutku isceli tog de~aka, za{to mu je okrenuo le|a? Ako je voleo ove ljude, za{to to nije pokazao time {to bi ih izbavio? Da li je ovo — pitao sam se — pravi razlog: zato {to i samo prisustvo ovakve grozne i srceparaju}e patnje zapravo opovrgava postojanje dobrog Boga punog ljubavi? SMISAO PATNJE Svako se ponekad suo~i sa bolom i tugom. Mome ocu je `ivot prekratila sr~ana bolest u vreme kada je mogao jo{ dugo da po`ivi i bude uz svoje unuke dok odrastaju. De`urao sam na odeljenju intenzivne nege za novoro|en~ad dok je moja k}erkica bolovala od nepoznate bolesti koja je ugrozila njen `ivot, a lekare dovela u zabunu. Jednom sam odleteo u bolnicu nakon o~ajni~kog poziva jednog prijatelja ~iju k}erku je udario pijan voza~, i dr`ao sam ih za ruke u trenutku kada ju je `ivot napustio. Morao sam da saop{tim vest deci svog prijatelja da im je majka izvr{ila samoubistvo. Video sam kako mi prijatelji iz detinjstva umiru od raka, Lu Gerigove bolesti, sr~anih bolesti, saobra}ajnih nesre}a. Video sam kako Alzhajmerova bolest razara um drage osobe. Sigurno biste i vi mogli da ispri~ate sli~ne pri~e li~nih patnji. Nedavno smo iza sebe ostavili stole}e bez presedana po svojoj surovosti i nehumanosti, u kome se `rtve tirana kao {to su Hitler, Staljin, Pol Pot i Mao Ce Tung broje desetinama miliona. Mi se ne zapanjujemo toliko zbog toga {to je okrutnost na svakom koraku, ali opet povremeno nai|emo na pri~u koja celi taj u`as prenese u na{ li~ni `ivot i od ~ega ponovo budemo uzdrmani. Takva je, recimo, pri~a koju sam nedavno pro~itao o jednom italijanskom novinaru koji je tokom Drugog svetskog rata posetio nasmejanog Anta Paveli}a, hrvatskog pronacisti~kog vo|u. Paveli} mu je ponosno pokazao korpu ne~ega {to je li~ilo na ostrige. Bio je to, kako je on rekao, dar od njegovih trupa — dvadesetak kilograma ljudskih o~iju. Mali suvenir iz njihovog pokolja Srba, Jevreja i Roma.3
22

Mi pro~itamo takve pri~e — stravi~ne zlo~ine poput holokausta, polja smrti u Kambod`i, genocid u Ruandi i sobe za mu~enje u ju`noj Americi — i ne mo`emo a da se ne zapitamo: Gde je tu Bog? Gledamo televizijske vesti o zemljotresima i uraganima u kojima nastrada na hiljade ljudi, i pitamo se: Za{to Bog to nije spre~io? U statistici ~itamo da jednoj milijardi ljudi u svetu nedostaju najosnovnije stvari za `ivot i pitamo se: Za{to se Bog ne brine? Mo`da i sami neprekidno patimo zbog bolnog gubitka nekog koga volimo ili naizgled beznade`ne situacije, pa se i sami pitamo: Za{to nam Bog ne pomogne? Ako je pun ljubavi i ako je svemogu} i ako je dobar, onda sasvim sigurno nikakva patnja ne bi trebalo da postoji. Pa ipak, ona je tu. Da stvar bude jo{ gora, ~esto nevini ljudi postanu `rtve. “Kad bi samo zlo~inci nastradali i kad bi samo prevaranti i smutljivci dobili Parkinsonovu bolest, videli bismo nebesku pravdu u svetu”, napisao je [eldon Vanoken (Sheldon Vanauken), koji je od agnostika postao religiozan. “Ali sada su stvari takve da dobro dete umre od mo`danog tumora, sre}na mlada supruga vidi kako joj pijan voza~ pred o~ima pregazi supruga i dete; i ... mi bez glasa urlamo na zvezde: 'Za{to? Za{to?' Spominjanje Boga — Bo`je volje — nimalo ne poma`e. Kako je dobar Bog, Bog koji voli, mogao to da u~ini? Kako je uop{te mogao da dozvoli da se to desi? A od ravnodu{nih zvezda ne dolazi nikakav odgovor.”4 Religiozni autor Filip Jensi zapo~inje svoju ~uvenu knjigu o patnji poglavljem koje nosi adekvatan naslov: “Problem koji nikako da pro|e.”5 Ovo nije samo neki intelektualni problem o kome se debatuje u sterilnim akademskim sferama; re~ je o veoma li~nom problemu koji mo`e da nam zave`e ose}anja u ~vor i ostavi nas u duhovnoj vrtoglavici — dezorijentisane, u strahu i ljute. Jedan pisac je problem bola nazvao “znakom pitanja okrenutim naopako poput udice u ~ovekovom srcu”.6 Upravo ovo je u stvari najve}a prepreka za one koji tragaju za duhovnim. Dao sam zadatak istra`iva~u javnog mnjenja D`ord`u Barni da sprovede nacionalno ispitivanje u kome je postavio slede}e pitanje uzorku ljudi do koga se do{lo nau~nim putem: “Ako biste mogli da postavite Bogu samo jedno pitanje, a znali biste da }e vam sigurno dati odgovor, {ta biste ga pitali?” Naj~e{}i odgovor, koji je dalo 17% od onih koji su hteli da postave pitanje, glasio je: “Za{to ima toliko bola i patnje u svetu?” ^arls Templton je tako|e tra`io odgovor na to pitanje. Njegovo povla~enje iz religije je zapo~elo sa onom slikom iz ~asopisa Life na kojoj je `ena iz Afrike dr`ala svoje dete koje je umrlo samo zato {to nije bilo ki{e. U svojoj knjizi protiv biblijskog Boga, Templton detaljno
23

govori o tragedijama iz drevne i savremene istorije, a potom izjavljuje: “'Bog pun ljubavi' nije uop{te mogao da bude stvoritelj strave koju opisujemo — strave koja se nastavlja svaki dan, koja se nastavljala jo{ od po~etka vremena i koja }e se nastaviti sve dok bude bilo `ivota. To je nezamisliva pri~a o patnji i smrti, i budu}i da je ta pri~a istinita — jer je, zapravo, to istorija sveta — o~igledno je da Bog pun ljubavi ne mo`e postojati.”8 Ne mo`e? Da li prisustvo patnje mora da zna~i i Bo`je odsustvo? Da li je ova prepreka ka religiji nesavladiva? Moram li da zaba{urim stvarnost punu zla i bola oko sebe kako bih svim srcem verovao u svemogu}eg Boga punog ljubavi? Za mene kao novinara to jednostavno nije bila nikakva mogu}nost. Morao sam da objasnim sve ~injenice, sve dokaze i da ni~emu ne umanjujem va`nost. O ovim stvarima sam pri~ao sa Lesli u osetljivom trenutku u njenom `ivotu. Ujak samo {to joj je umro, a ujni su dali dijagnozu Alzhajmerove bolesti i raka u zavr{nom stadijumu. Potresena tim burnim doga|ajima, Lesli je bila podozriva prema svakom ko bi poku{avao da joj daje jednostavne odgovore. “Ako neko misli da mo`e sve lepo da umota u lep paketi} i da oko njega omota {arenu teolo{ku ma{nu, neka ide negde drugde”, upozoravala je. Znao sam da je u pravu. Iz tog razloga sam i pozvao Boston koled` i zatra`io sastanak sa autorom knjige “Kako prona}i smisao patnje” (Making Sense Out of Suffering) — knjige ~iji je naslov sa`eto iskazivao upravo ono {to sam `eleo da u~inim. PRVI INTERVJU: DR PITER D@ON KRIFT Volim da govorim o Piteru Kriftu kao o “ne-filozofu”. Nije re~ o tome da on nije filozof; on je u stvari vrhunski filozof i mislilac, koji je doktorirao na univerzitetu Fordhem, zavr{io postdiplomske studije na Jejlu, i ima 38 godina iskustva kao profesor filozofije na univerzitetu Vilanova i (od 1965) na Boston koled`u. Predaje metafiziku, etiku, misticizam, kao i orijentalnu, gr~ku, srednjovekovnu i savremenu filozofiju, stekav{i po~asti kao {to su ~lanstvo u udru`enjima “Vudro Vilson” i “Jejl-Sterling”. Pa ipak, ako biste u sebi zamislili sliku stereotipnog filozofa, to verovatno ne bi bio Krift. Bilo to nepravedno ili ne, filozofe ~esto zami{ljaju kao dosadne ljude, koji govore nejasnim i komplikovanim jezikom, borave izolovani od sveta u svojim akademskim odajama i smrtno su ozbiljni.

Nasuprot tome, Krift daje odgovore iz stvarnog sveta na privla~an i ~ak zabavan na~in; njegov na~in komunikacije je `ivahan, ~esto sa veoma upe~atljivim izrazima; stalno ima na sebi zbunjeni osmejak. Krift je napisao preko ~etrdeset knjiga, me|u kojima su i “Ljubav je ja~a od smrti” (Love is Stronger than Death), “Nebo: najve}a ~e`nja srca” (Heaven: the Heart's Deepest Longing), “Molitva: veliki razgovor” (Prayer: the Great Conversation), “Pobijanje moralnog relativizma” (A Refutation of Moral Relativism), i “Priru~nik hri{}anske apologetike” (Handbook of Christian Apologetics) (sa Ronaldom H. Taselijem). Njegova kapriciozna ma{tovitost se najbolje mo`e videti u knjigama “Izme|u neba i pakla” (Between Heaven and Hell), koja u viziji predstavlja Klajva Luisa, D`ona Kenedija i Oldosa Hakslija kako nakon svoje smrti raspravljaju o Isusu Hristu, i “Sokrat sre}e Isusa” (Socrates Meets Jesus), u kojoj drevni mislilac postaje hri{}anin na harvardskoj bogosloviji. Ono {to me je privuklo Kriftu bila je njegova pronicljivo napisana knjiga o patnji, u kojoj on ve{to dolazi do otkri}a preko Sokrata, Platona i Aristotela; preko Avgustina, Kjerkegora i Dostojevskog; preko “Zvezdanih staza”, “Zeke od somota” (pri~a za decu) i “Hamleta”; i preko Mojsija, Jova i proroka Jeremije. Tokom ~itavog puta stoje klju~evi re{enja koji se kona~no, naposletku i napokon susti`u u Isusu i Bo`jim suzama. Stigao sam pre vremena i ~ekao Krifta u hodniku. Ubrzo je do{ao, upravo sa zatvorenog filozofskog sastanka koji se odr`ao negde drugde u gradu Bostonu. Braon sako od tvida, debele nao~ari i uredno za~e{ljana seda kosa davali su mu o~inski izgled. Seo je za sto i po~eli smo opu{teno da }askamo. Ali sam potom ja napravio zaokret. Nije bilo nikakvog drugog na~ina nego da se Krift direktno suo~i sa Templtonovim otvorenim prigovorima za biblijskog Boga, ~ije je otelotvorenje predstavljala upravo ona slika iz ~asopisa LIfe na kojoj je majka gr~evito dr`ala svoje mrtvo dete u su{om pogo|enoj Africi. MEDVED, KLOPKA, LOVAC I BOG Suprotstaviv{i se Kriftu sa onim istim emocionalnim nabojem koji je Templton izneo meni, opisao sam mu sliku, a potom i doslovno citirao biv{eg teologa: “Pomislio sam: 'Da li se mo`e verovati u Tvorca punog ljubavi i brige kada je sve {to je ovoj `eni trebalo bila ki{a?' Kako je Bog koji voli mogao to da uradi ovoj `eni? Ko pu{ta ki{u? Ja ne; vi ne. On je pu{ta — ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video tu sliku, odmah sam znao da je nemogu}e da se to dogodi i da postoji Bog koji voli. Nipo{to. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da ubije ovu bebu
25

24

i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je sve {to je bilo potrebno bila ki{a? ... A onda sam po~eo ... da razmi{ljam o po{astima koje haraju po raznim delovima planete i ubijaju bez razlike ... i prosto mi je tada bilo kristalno jasno da za inteligentnog ~oveka nije mogu}e da veruje da postoji Bog pun ljubavi”. To sam pogledao iz svojih zabele{ki. Profesorove o~i su bile prikovane za mene. Direktno se suo~avaju}i sa njim, nagnuo sam se napred u svojoj fotelji da bih istakao va`nost onoga {to govorim i rekao prili~no optu`iva~kim tonom: “Profesore Krift, vi ste inteligentan ~ovek i vi verujete u Boga koji ima u sebi ljubav. Kako biste vi uop{te odgovorili Templtonu?” Krift je pro~istio grlo. “Pre svega”, zapo~eo je, “skoncentrisao bih se na ono kada ka`e da 'nije mogu}e'. ^ak i Dejvid Hjum, jedan od naj~uvenijih skeptika u istoriji, rekao je da je jedva mogu}e da Bog postoji. To je barem donekle razumno stanovi{te — re}i da postoji makar mala mogu}nost. Ali re}i da ne postoji nikakva mogu}nost da Bog koji je ljubav i koji zna mnogo vi{e od nas, uklju~uju}i i na{u budu}nost, mo`e da podnosi takvo zlo kao {to Templton vidi u Africi — to ja do`ivljavam kao intelektualnu aroganciju”. Tu sam ostao zate~en. “Zaista?” pitao sam ga. “Kako to?” “Kako to najobi~niji smrtnik mo`e da bude siguran da beskrajna mudrost ne toleri{e izvesna kratkotrajna zla u cilju mnogo dugoro~nijih dobrih stvari koje ne mo`emo da sagledamo unapred?” zapitao se on. Shvatao sam {ta ho}e da ka`e, ali mi je trebao primer. “Ho}ete li mi malo elaborirati na tu temu?” Krift se zamislio na trenutak. “Pogledajte na to ovako”, rekao je. “Da li biste se slo`ili da je razlika izme|u nas i Boga ve}a od razlike izme|u nas i medveda, na primer?” Potvrdno sam klimnuo glavom. “U redu, onda, zamislite da je medved uhva}en u zamku i da lovac iz sa`aljenja ho}e da ga oslobodi. On poku{ava da zadobije medvedovo poverenje, ali ne uspeva i zato mora da ga ga|a uspavljuju}im sredstvom. Me|utim, medved misli da je to napad i da lovac ho}e da ga ubije. Ne shvata da on to radi iz sa`aljenja. Potom, da bi izvukao medveda iz klopke lovac mora da ga gurne jo{ dublje u klopku kako bi rastegao oprugu. Ako bi medved u tom trenutku bio polusvestan, bio bi jo{ vi{e uveren da je lovac njegov neprijatelj koji je do{ao da mu nanese patnju i bol. Me|utim, medved ne bi bio u pravu. On dolazi do ovog neta~nog zaklju~ka po{to nije ljudsko bi}e.” Krift je napravio pauzu i pustio da malo razmi{ljamo o ovoj ilustraciji. “Kako, dakle”, zaklju~io je, “bilo ko mo`e da bude siguran da
26

ovo nije analogija izme|u nas i Boga? Ja verujem da Bog isto ponekad ~ini i prema nama, a mi ne mo`emo da doku~imo za{to On to ~ini, ni{ta vi{e nego {to medved mo`e da shvati lov~eve motive. Kao {to je medved mogao da poveruje lovcu, tako i mi mo`emo Bogu”. RELIGIJA I PREDRASUDE Zastao sam da razmislim o Kriftovom zaklju~ku, ali je on nastavio pre nego {to sam mu odgovorio. “Me|utim, time svakako ne `elim da umanjim zna~aj Templtonovih tvrdnji. On na vrlo iskren na~in odgovara na ~injenicu koja ponekad govori protiv Boga. Religija mo`e postojati jedino u svetu u kome je te{ko imati je. Ja ne moram da verujem da su dva i dva ~etiri ili da je sunce u podne u zenitu. Takve stvari se ne dovode u pitanje. Ali Biblija opisuje Boga kao skrivenog Boga. Morate ulo`iti napor i veru da biste ga na{li. Postoje smernice kojima se mo`ete upravljati. Biblija ka`e: 'Tra`ite i na}i }ete.'9 Ona ne ka`e da }e ga svi na}i; ne ka`e ni da ga niko ne}e na}i. Neki }e ga na}i. A ko su oni? Oni koji tra`e. Oni koji ga tra`e svim srcem i koji slede smernice.” Usko~io sam: “^ekajte malo — malo~as ste priznali da 'ponekad ne{to govori protiv Boga' — odnosno da su zlo i patnja stvarni dokaz protiv Njega. Zar samim tim ne dopu{tate da postojanje zla opovrgava Bo`je postojanje?” Lupio sam {akom o njegov sto. “Stvar je re{ena!” Uzviknuo sam sa ironi~nim trijumfom. Krift se malo povukao pred mojim nastupom. “Ne, ne”, insistirao je, odmahuju}i glavom. “Pre svega, dokazi nisu neophodno izvesni ili zaklju~ni. Ja sam rekao da u ovom svetu postoje dokazi protiv, i dokazi za Boga. Avgustin je to vrlo jednostavno iskazao: 'Ako nema Boga, otkud toliko dobrog? Ako ima Boga, otkud toliko zla?' Nema sumnje u to da je postojanje zla jedan od argumenata protiv Boga — ali u jednoj od mojih knjiga ja dajem pregled dvadeset argumenata koji ubedljivo ukazuju u drugom smeru — u prilog Bo`jem postojanju.10 Ateisti moraju da odgovore na svih dvadeset argumenata, dok teisti imaju samo jedan. Me|utim, svako od nas mora da dâ svoj glas. Religija je aktivna i zahteva odgovor. Nasuprot razumu, koji se verno poklanja pred dokazima, religija se zasniva na iskustvu.” Ova poslednja re~ me je ubola u nerv: “Kako to mislite 'na iskustvu'?” “Pretpostavimo da u ovu sobu u|e policajac i ka`e da su upravo uhvatili moju suprugu kako ubija trinaest suseda time {to im odrubljuje glavu, i da imaju svedoke za to. Ja bih mu se smejao. Rekao bih mu: 'Ne, to je nemogu}e. Vi je ne znate onoliko dobro koliko je ja znam.' On bi tada rekao: 'Gde su vam dokazi?' Ja bih rekao: 'Moji
27

dokazi su druga~ijeg tipa od va{ih. Ali postoji dokaz da je to nemogu}e.' Ja imam dokaz na osnovu iskustva. Me|utim, moje iskustvo je razumno, jer se zasniva na dokazima koje sam sakupio u svom realnom `ivotu. I tako ~ovek koji poznaje Boga ima dokaze — i samim tim i iskustvo zasnovano na tim dokazima — koje nema onaj koji ga ne poznaje. ZLO KAO DOKAZ ZA BOGA Krift se zaustavio na nekoliko trenutaka pre nego {to je dodao ovu neo~ekivanu opasku koja se opire svakoj intuiciji: “Osim toga, ~injenica da postoje zlo i patnja mo`e i}i dvosmerno — ona se zapravo mo`e upotrebiti u prilog Bogu.” Uspravio sam se u svojoj fotelji. “Kako je to mogu}e?” “Razmislite sada o ovome”, rekao je Krift. “Ako je Templton u pravu {to na ove doga|aje daje tako `estok odgovor, to onda pretpostavlja da zaista postoji razlika izme|u dobra i zla. ^injenica da on koristi standard za dobro kada osu|uje zlo — ~injenica da s punim pravom ka`e da ova u`asna patnja nije onako kako bi trebalo da bude — zna~i da on ima predstavu kako bi trebalo da bude; da ta njegova predstava odgovara ne~emu stvarnom; i da, samim tim, postoji stvarnost koja se zove Vrhovno Dobro. E pa, to je drugo ime za Boga.” To mi je zvu~alo sumnjivo, poput nekakve filozofske mahinacije. Obazrivo sam sumirao Kriftov zaklju~ak da vidim da li sam ga shvatio. “Ho}ete da ka`ete da Templton mo`da nesvesno svedo~i o Bo`joj stvarnosti jer time {to priznaje postojanje zla on podrazumeva da postoji objektivni standard na osnovu koga ono postoji?” “Upravo tako. Ako ja jednom studentu dam devetku, a nekom drugom osmicu, to podrazumeva da je desetka pravi standard. Ono {to ho}u da ka`em je slede}e: ako Bog ne postoji, odakle nam standard dobrote po kome zlo ocenjujemo kao zlo? [tavi{e, kao {to je rekao Klajv Luis: 'Ako je svet toliko lo{... kako su uop{te ikada ljudi po~eli da ga pripisuju delovanju mudrog i dobrog Tvorca?' Drugim re~ima, mora se razjasniti upravo to prisustvo ovakvih ideja u na{im mislima — to jest, ideje zla i samim tim i ideje dobra i Boga kao izvora i standarda dobrote”. Zanimljiv protivargument, pomislio sam. “Postoje li drugi na~ini za koje verujete da zlo radi protiv ateizma?” pitao sam ga. “Da, postoje”, odgovorio je. “Ako ne postoji Tvorac, kao ni samim tim trenutak Stvaranja, onda je sve rezultat evolucije. Ako nije bilo po~etka ili prauzroka, onda svet mora da je oduvek postojao. To zna~i da svet evoluira tokom beskona~nog vremenskog perioda — i da bi do sada sve ve} trebalo da je savr{eno. Evolucija bi imala sasvim dovoljno vremena da se zavr{i, a zlo da do`ivi poraz. Ali jo{ uvek postoji
28

zlo, patnja i nesavr{enstvo — a to sve dokazuje da ateista nije u pravu kada govori o svetu”. “Onda je ateizam”, rekao sam ja, “neadekvatan odgovor na problem zla?” “To je lak odgovor — mo`da ~ak, ako mogu da upotrebim tu re~, i jeftin odgovor”, rekao je. “Ateizam potcenjuje tolike ljude, jer ima snobovski stav da je devet od deset ljudi u istoriji pogre{ilo za Boga i da su u svom srcu nosili samu la`. Razmislite o tome. Kako je mogu}e da je preko 90% svih ljudi koji su ikada `iveli — i to obi~no u daleko te`im okolnostima od nas — verovalo u Boga? ^ini se da objektivni dokazi, ako samo pogledamo u ravnote`u zadovoljstva i patnje u svetu, ne opravdavaju verovanje u apsolutno dobrog Boga. Pa ipak se u Boga veruje gotovo svuda. Da li su svi ti ljudi ludi? Recimo da mo`ete da verujete u to ukoliko ste pomalo elitisti~ki nastrojeni. Ali mo`da mi, poput Lava Tolstoja, imamo ne{to da nau~imo od seljaka. U svojoj autobiografiji on se suo~ava sa problemom zla. On je primetio da u `ivotu ima vi{e patnje nego zadovoljstva i vi{e zla nego dobrog, i da stoga njegov `ivot deluje besmisleno. Bio je toliko o~ajan da je bio u isku{enju da se ubije. Govorio je da ne zna kako vi{e da izdr`i. Onda je, prakti~no, rekao: '^ekaj malo — ve}ina ljudi ipak izdr`ava. Ve}ina ljudi `ivi `ivotom te`im od moga, pa ipak im je on predivan. Kako uspevaju? Ne uz obja{njenja, ve} verom.' Tako se nau~io od seljaka i otkrio veru i nadu.11 Stoga se ateizam zapravo bedno odnosi prema ljudima. Tako|e, ateizam oduzima smrti zna~enje, a ako smrt nema nikakav smisao, kako onda i `ivot na kraju krajeva mo`e imati smisla? U kontaktu sa ateizmom sve postaje jeftino — pogledajte posledice komunizma, tog najsna`nijeg vida ateizma na planeti. I na kraju, kada ateista umre i susretne se sa Bogom, on }e, umesto ni{tavila koje je predskazivao, shvatiti da je ateizam bio jeftin odgovor po{to je odbacio jedinu stvar koja nije jeftina — Boga od neprocenjive vrednosti.” PROBLEM LOGIKE Krift je izneo neke veoma zanimljive stvari na po~etku, ali jo{ nismo stigli do glavne teme. Bilo je vreme da pre|emo na samu su{tinu stvari. Izvadio sam neke zabele{ke koje sam zapisao u avionu i postavio mu pitanje koje je iskristalisalo su{tinu spora. “Biblijski religiozni ljudi veruju u pet stavki”, rekao sam. “Prvo: postoji Bog. Drugo: Bog je vrhovno dobro. Tre}e: Bog je svemogu}. ^etvrto: Bog je vrhovna mudrost. I peto: postoji zlo. Kako sada sve ove izjave mogu istovremeno biti ta~ne?”
29

Na Kriftovom licu se pojavio zagonetni osmeh. “Izgleda da ne mogu”, slo`io se. “Se}am se jednog liberalnog teologa koji je jednom poku{avao da me ubedi da se odvojim od fundamentalista. (Re~ je o dve frakcije ameri~kih teologa nastale u 20. veku — liberalima i fundamentalistima.) Govorio je: 'Tu postoji logi~ki problem — ti mo`e{ biti inteligentan, ili mo`e{ biti iskren, ili mo`e{ biti fundamentalista, ili bilo koja dva od ta tri, ali ne i sva tri.' A moj prijatelj fundamentalista je govorio: 'Ja bih rekao da mo`e{ da bude{ iskren, ili da bude{ inteligentan, ili da bude{ liberalan, ili bilo koja dva ponu|ena, ali ne i sva tri.” Nasmejao sam se toj pri~i. “Isti logi~ki problem imamo i mi ovde”, rekao sam. “Tako je. Izgleda da morate da napustite jedno od tih verovanja. Ako je Bog svemogu}, On mo`e da u~ini sve. Ako je Bog vrhovno dobro, On onda ho}e samo dobro. Ako je Bog vrhovna mudrost, On onda zna {ta je dobro. I tako ako su sva ta verovanja ta~na — a biblijski religiozni ljudi veruju da jesu — onda bi posledica toga bila da ne mo`e postojati nikakvo zlo.” “Ali zlo ipak postoji”, rekao sam. “Nije li onda logi~no pretpostaviti da takav Bog ne postoji?” “Ne, nego bih ja rekao da jedno od ovih verovanja o Njemu mora biti neta~no, ili ga svakako ne shvatamo na ispravan na~in.” Bilo je vreme da se to sazna. Jednim pokretom ruke sam pozvao Krifta da razmotri ova tri bo`anska atributa — da je Bog svemogu}, vrhovno dobro i sveznaju} — i to jedan po jedan, u svetlu postojanja zla. Prvi atribut: Bog je svemogu} “[ta zna~i kada ka`emo da je Bog svemogu}?” pitao se Krift, a potom i odgovorio na svoje pitanje: “To zna~i da On mo`e da uradi sve {to je smisleno, sve {to je mogu}e, sve {to uop{te ima ikakve logike. Bog ne mo`e da ukine svoje postojanje. On ne mo`e od dobrog da napravi zlo.” “Dakle”, rekao sam, “postoje neke stvari koje On ne mo`e da u~ini iako je svemogu}”. “Upravo i zato {to je svemogu}, On ne mo`e da uradi neke stvari. On ne mo`e da napravi gre{ku. Jedino slaba i glupa stvorenja prave gre{ke. Jedna takva gre{ka bi bila poku{ati sa stvaranjem protivre~nosti, kao na primer — dva i dva su pet ili okrugao kvadrat. Klasi~na odbrana Boga protiv problema zla glasi da je logi~ki nemogu}e posedovati slobodnu volju uz nemogu}nost moralnog zla. Drugim re~ima, kada je Bog jednom odabrao da stvori ljude sa slobodnom voljom, onda je zavisilo od njih, a ne od Boga, da li }e biti
30

greha ili ne}e. Eto {ta zna~i slobodna volja. Samoj toj prilici, kada Bog odlu~uje da stvori ljude, svojstvena je mogu}nost za zlo i, shodno tome, patnja koja iz njega proisti~e.” “Onda je Bog tvorac zla.” “Ne. On je stvorio mogu}nost zla, a ljudi su sproveli tu mogu}nost u delo. Izvor zla nije u Bo`joj sili, ve} u ~ovekovoj slobodi. ^ak ni svemogu}i Bog nije mogao da stvori svet u kome bi ljudi imali istinsku slobodu, a da ipak ne postoji mogu}nost greha, jer na{a sloboda u sklopu sopstvenog zna~enja obuhvata mogu}nost greha. Bila bi kontradikcija — besmisleno ni{tavilo — imati svet u kome postoji stvarna mogu}nost izbora, a da je u isto vreme nemogu}e izabrati zlo. Pitati za{to Bog nije stvorio takav svet je kao da pitamo za{to Bog nije stvorio bezbojnu boju ili okrugle kvadrate.” “Za{to onda Bog nije stvorio svet bez ~ovekove slobode?” “Jer bi to onda bio svet bez ljudi. Da li bi to bio svet bez mr`nje? Svakako. Svet bez patnje? Da. Ali bi to tako|e bio i svet bez ljubavi, koja predstavlja najve}u vrednost u svemiru. I to vrhovno dobro se nikada ne bi moglo osetiti. Prava ljubav — odnosno na{a ljubav prema Bogu i prema drugim ljudima — mora u sebi sadr`ati mogu}nost izbora. Naravno, sa davanjem takve mogu}nosti izbora dolazi i mogu}nost da ljudi umesto ljubavi izaberu mr`nju.” “Ali, pogledajte Prvu knjigu Mojsijevu”, rekao sam. “Bog jeste stvorio svet gde su ljudi bili slobodni, a da ipak nije postojao greh.” “Upravo tako”, rekao je Krift. “Posle Stvaranja Bog je rekao da je svet 'dobar'. Ljudi su bili slobodni da izaberu da vole Boga ili da se odvrate od njega. Me|utim, takav svet mora biti mesto gde greh stoji kao slobodna mogu}nost — i doista, tu mogu}nost greha su ostvarili ljudi, a ne Bog. Krivica je u krajnjem smislu na nama. On je svoj deo savr{eno odradio; mi smo svoje zabrljali.” “Teolog Harold Ku{ner dolazi do druga~ijeg zaklju~ka u svom bestseleru 'Kada se lo{e stvari doga|aju dobrim ljudima' (When Bad Things Happen To Good People). On ka`e da Bog ipak nije svemogu}, odnosno da bi On hteo da pomogne, ali da naprosto nije sposoban da re{i sve probleme sveta. On je rekao: '^ak i Bog ima muke da odr`i haos pod kontrolom'.”12 Krift je podigao obrvu. “Te{ko mi je da shvatim tako ne{to za jednog teologa”, rekao je. “Biblijski religiozni teolozi insistiraju na tome da postoji Bog koji je svemogu} i, bez obzira na sve, vrhovno dobro. To pak ne deluje tako razborito kao paganizam, koji ka`e da ako postoji zlo u svetu, da onda mora postojati mno{tvo bogova, od kojih svaki ima ograni~ene mo}i; neki od njih su dobri, neki zli, ili pak ako postoji jedan Bog, onda se On suo~ava sa silama koje nije ba{ u
31

stanju da kontroli{e. Sve do jevrejskog otkrivenja pravog Boga, ovo je bila veoma popularna filozofija.” “Vi ne mislite tu na Ku{nerovog boga”, rekao sam, vi{e kao izjavu, nego kao pitanje. “Iskreno, u takvog boga te{ko da vredi verovati. Da li imam velikog brata koji radi {ta mo`e, ali to ipak nije mnogo? Pa koga onda briga?” rekao je, sle`u}i ramenima. “Prakti~no re~eno, to je isto {to i ateizam. Najpre se uzdajte u sebe, a tek onda mo`da u Boga. Ne: dokazi ukazuju na to da je Bog definitivno svemogu}. Ono {to treba zapamtiti je da stvaranje sveta u kome postoji slobodna volja, a nema mogu}nosti za greh je kontradiktorno — a to otvara vrata da ljudi odaberu zlo umesto Boga, nakon ~ega dolazi do patnje. Ogroman deo patnje u svetu nastaje kao posledica na{eg izbora da ubijamo i klevetamo ljude, da budemo sebi~ni, da se odamo seksualnim perverzijama, da kr{imo obe}anja, da budemo bezobzirni.” Drugi atribut: Bog je sveznaju} Zamolio sam Krifta da pre|e na slede}u bo`ansku osobinu: Bo`je sveznanje. On se malo udobnije naslonio u fotelju, a potom pogledao u stranu jo{ jednom presabiraju}i svoje misli. “Po~nimo ovako”, rekao je. “Ako je Bog sveznaju}, onda On zna ne samo sada{njost, ve} i budu}nost. Osim toga, On zna ne samo sada{nje dobro i zlo, ve} i budu}e dobro i zlo. Ako Njegova mudrost vi{estruko prevazilazi na{u, kao {to i lov~eva mudrost prevazilazi medvedovu, onda barem postaje mogu}e — nasuprot Templtonovoj analizi — da Bog pun ljubavi mo`e da svesno toleri{e stravi~ne stvari poput gladi, jer gleda na du`e staze i vidi da }e ve}i broj ljudi biti zadovoljniji i sre}niji, nego ako bi On odmah ~udesno intervenisao. To je barem intelektualno mogu}e.” Odmahnuo sam glavom: “To je i dalje te{ko prihvatiti. Deluje mi kao 'hvatanje krivine'”. “U redu, hajde onda da to i ispitamo”, odgovorio mi je Krift. “Vidite, Bog nam je vrlo konkretno i jasno pokazao kako ovo mo`e funkcionisati. On je pokazao kako se i najgora stvar koja se ikada dogodila u istoriji sveta zavr{ila tako {to se dogodila najbolja stvar koja se ikada dogodila u istoriji sveta”. “Kako to mislite?” “Mislim na bogo-ubistvo”, odgovorio je. “Na smrt samog Boga na krstu. U tom trenutku niko nije mogao da sagleda kako bilo {ta dobro mo`e da proistekne iz takve tragedije. Pa ipak, Bog je predvideo da }e posledica toga biti otvaranje neba za ljude. I tako je najgora tragedija u istoriji dovela do najslavnijeg doga|aja u istoriji. I ako se tako ne{to desilo tamo — odnosno ako krajnje zlo mo`e da rezultira
32

krajnjim dobrim — onda se to mo`e desiti bilo gde, pa ~ak i u na{em li~nom `ivotu. Ovde nam Bog podi`e zavesu i daje nam da bacimo pogled. Na drugim mestima On jednostavno ka`e: 'Veruj mi'. Sve ovo bi zna~ilo da je ~ovekov `ivot neverovatno dramati~an, poput pri~e ~iji kraj vam nije ni{ta poznatiji od neke nau~ne formule. U stvari, hajde da krenemo malo dalje tokom te dramati~ne pri~e. Zamislite da ste Sotona (\avo). Vi ste Bo`ji neprijatelj i ho}ete da ga ubijete, ali ne mo`ete. Me|utim, Bog ima tu osobinu da stvara i voli ljude, na koje pak mo`ete da uti~ete. Aha! Eto vam taoca! I tako naprosto odete u svet, iskvarite ljude i odvu~ete neke od njih u propast. Kada im Bog po{alje proroke da ih prosvetle, vi ubijete proroke. A onda Bog uradi najneverovatniju stvar od svih mogu}ih — po{alje sopstvenog Sina i igra po pravilima igre u svetu. Vi pomislite: 'Ne mogu da verujem da je toliko glup! Ljubav mu je pomutila pamet! Sve {to treba da uradim je da inspiri{em neke od mojih slugu — Iroda, Pilata, Kajafu i rimske vojnike — da ga oni raspnu'. I to i uradite. I tako On visi na krstu — napu{ten od ljudi, a naizgled i od Boga, smrtno ranjen, da vi~e 'Bo`e moj, Bo`e moj, za{to si me ostavio?' [ta sada ose}ate kao \avo? Imate ose}anje trijumfa i osvete! Ali naravno, nalazite se u najve}oj mogu}oj zabludi. To je Njegov krunski trijumf, a va{ krunski poraz. On vam je svoju petu gurnuo u usta i vi sve je ugrizli i ta krv vas je uni{tila. Dakle, ako to nije neki nakaradan doga|aj, ve} paradigma ~ovekove situacije, onda kada krvarimo i patimo, kao {to je bilo sa Hristom, mo`da se i sa nama de{ava ista stvar. Mo`da je to na~in na koji Bog pora`ava \avola. U vreme raspe}a, u~enici nisu mogli da sagledaju kako bilo {ta dobro mo`e da proistekne iz toga; na sli~an na~in, suo~avaju}i se sa borbama, isku{enjima i patnjom, ni mi ponekad ne mo`emo da zamislimo pozitivan ishod. Ali, videli smo kako je do{lo do pozitivnog ishoda u Isusovom slu~aju, i zato mo`emo verovati da }e tako biti i u na{em. Primera radi, najve}i ljudi religije u istoriji ka`u da su ih li~ne patnje dovele veoma blizu Boga — zato je to najbolje {to se mo`e desiti, a ne najgore”. Tre}i atribut: Bog je vrhovno dobro Preostao nam je jo{ Bo`ji atribut dobrote. “Veoma je poznato da se u re~i dobro kriju mnoge zamke”, zapo~eo je Krift, “jer ~ak i u ~ovekovim aktivnostima postoji tako veliki opseg zna~enja. Ali je opet razlika izme|u nas i Boga svakako ve}a od razlike izme|u nas i `ivotinja, a po{to ono {to je dobro u velikoj
33

meri varira izme|u nas i `ivotinja, onda mora da jo{ vi{e varira izme|u nas i Boga”. “Razume se”, rekao sam. “Ali ako bih sedeo skr{tenih ruku i ne radio ni{ta kada bi moje dete pregazio kamion, ja ne bih bio dobar ni u kom smislu te re~i. Bio bih lo{ otac ako bih tako uradio. I Bog ~ini to isto. On sedi skr{tenih ruku i odbija da u~ini ~udo kako bi nas izbavio iz opasnosti koje su jo{ ve}e od toga da nekoga pregazi kamion. Pa za{to da za Njega onda ne ka`emo da je lo{?” Krift je klimnuo glavom: “On nam se i ~ini kao da je lo{. Ali ~injenica da Bog svesno dopu{ta odre|ene stvari, za koje bismo mi postali ~udovi{ta ako bismo ih dopustili, ne mora neophodno da govori protiv Njega”. Nisam mogao da shvatim njegov rezon: “Mora}ete da mi objasnite za{to je to tako”. “U redu, evo da}u vam jednu analogiju u me|uljudskim odnosima”, odgovorio mi je. “Ako bih rekao svom bratu, koji je otprilike mojih godina: 'Mogao bih da te izvu~em iz nevolje, ali ne}u', verovatno bih bio neodgovoran, a mo`da i zao. Ali mi to ~inimo svojoj deci sve vreme. Mi ne radimo njihove doma}e zadatke umesto njih. Ne stavljamo ih pod stakleno zvono da ih {titi od svake mogu}e ozlede. Se}am se kada je jedna od mojih k}erki imala 4-5 godina i poku{avala da udene konac u iglu. To je za nju bilo veoma te{ko. Svaki put kada bi poku{ala, ubola bi se u prst i par puta je pustila i krv. Ja sam je gledao, ali me ona nije videla. Uporno je poku{avala i poku{avala. Moj prvi impuls je bio da odem i da joj pomognem, po{to sam video kap krvi. Ali sam dobro uradio {to sam se suzdr`ao, jer sam pomislio: 'Neka je, mo`e i sama'. Posle nekih pet minuta, kona~no je uspela. Stao sam pred nju, a ona je rekla: 'Tata, tata, vidi {ta ja znam, vidi!' Bila je toliko ponosna {to je uvukla konac u iglu da je zaboravila na sav bol. U tom trenutku je taj bol za nju bio ne{to dobro. Bilo je dovoljno mudro sa moje strane {to sam unapred video da je taj bol koristan. E sad, Bog je svakako kudikamo mudriji nego {to sam ja bio sa svojom }erkom. Tako je barem mogu}e da je Bog dovoljno mudar da predvidi da nam je potrebno malo bola iz razloga koji mo`da mi ne shvatamo, ali ~iju potrebu On uvi|a u neke krajnje dobre svrhe. I stoga On nije zao zato {to dopu{ta da do|e do tog bola. Zubari, treneri atletike, nastavnici i roditelji — svi oni znaju da ponekad biti dobar nije isto {to i biti ljubazan. Svakako da postoje trenuci kada Bog dopu{ta patnju i li{ava nas manjeg dobra i zadovoljstva kako bi nam pomogao da krenemo ka ve}em dobru moralnog i duhovnog obrazovanja. ^ak i stari Grci su verovali da bogovi u~e
34

ljude mudrosti preko patnje. Eshil je napisao: 'Dan za danom, ~as za ~asom/Bol kaplje na srce/Dok protiv na{e volje, pa ~ak i nama uprkos/dolazi mudrost od velike Bo`je milosti'. Mi znamo da se moralni karakter obrazuje kroz te{ko}e, preko savla|ivanja prepreka, putem istrajnosti uprkos te{ko}ama. Na primer, hrabrost bi bila nemogu}a u svetu bez bola. Apostol Pavle je svedo~io o ovom prefinjenom kvalitetu patnje kada je napisao da 'nevolja (patnja) daje postojanost, a postojanost iskustvo, a iskustvo nadanje'.13 Pogledajmo istini u o~i: mi se u~imo iz gre{aka koje ~inimo i iz patnji koje one donose. Svet predstavlja ma{inu za stvaranje karaktera, a sastavni deo tog procesa je u~enje, odrastanje i razvoj kroz te{ka, izazovna i bolna iskustva. Su{tina na{eg `ivota u ovome svetu nije u udobnosti, ve} u obuci i pripremi za ve~nost. Biblija nam ka`e da se ~ak i Isus 'nau~i poslu{anju, po onome {to podnese'14 — a ako je to bilo ta~no za Njega, za{to onda ne bi bilo jo{ ta~nije i za nas?” Krift je pustio da pitanje na trenutak visi u vazduhu dok mu je mozak radio punom parom. Potom je nastavio: “Zamislite da nemamo ama ba{ nikakvu patnju. Zamislite da imamo lekove za sve bolove, slobodnu zabavu, slobodnu ljubav — dakle, sve sem bola. Bez [ekspira, bez Betovena, bez bostonskih “Red Sox”-a, bez smrti — bez smisla. Postali bismo prava mala neverovatno razma`ena deri{ta. To je sli~no onoj staroj seriji 'Zona sumraka' gde ubijaju bandu plja~ka{a banke i jedan od njih se budi na paperjastom obla~i}u na zlatnim vratima nebeskog grada. Tu mu ljubazan ~ovek u beloj haljini nudi sve {ta po`eli. Ali mu ubrzo zlato postane dosadno jer je sve besplatno, a dosadne su mu i prelepe devojke, koje se jedino smeju kada on poku{a da ih povredi, jer poseduje sadisti~ke sklonosti. Potom poziva svetog Petra: 'Ovo mora da je neka gre{ka'. 'Ne, mi ovde ne pravimo gre{ke'. 'Zar ne mo`ete da me po{aljete nazad na Zemlju?' 'Naravno da ne mo`emo, jer si mrtav'. 'Onda sigurno treba da budem sa prijateljima na Drugom mestu. Po{alji me tamo'. 'O, ne, to ne smemo. Pravila su pravila'. 'Gde sam ja uop{te?' 'Nalazi{ se tamo gde mo`e{ da dobije{ sve {to po`eli{'. 'Ali ja sam mislio da treba da volim nebo'. 'Nebo' Ko je uop{te spomenuo nebo? Nebo je upravo to Drugo mesto'. Su{tina je u tome da svet bez patnje vi{e li~i na pakao nego na nebo”. To mi je izgledalo preterano. “Da li stvarno verujete u to?” pitao sam ga. “Da, verujem. Zapravo, ako ne verujete, onda poku{ajte da budete Bog i da stvorite bolji svet po sopstvenoj zamisli. Poku{ajte da stvorite utopiju. Ali }ete morati da dobro razmislite o posledicama svega
35

{to poku{ate da popravite. Svaki put kada upotrebite silu da spre~ite zlo, mora}ete da ukinete sve slobode i da od ljudi napravite marionete, {to zna~i da oni onda ne bi imali mogu}nost da slobodno izaberu ljubav. Vi biste mo`da mogli da stvorite tako precizan svet koji bi se dopao nekom in`injeru — mo`da. Ali je jedno sigurno: izgubili biste onakav svet kakav bi Otac `eleo”. MEGAFON BOLA Jedan po jedan zaklju~ak, i Krift je sve vi{e i vi{e rasvetljavao misteriju patnje. Ipak je svaki novi zaklju~ak povla~io za sobom nova pitanja. “Lo{i ljudi se uvek izvuku iako stalno ~ine zlo drugima. Valjda Bog ne smatra da je to pravedno”, rekao sam. “Kako mo`e da sedi skr{tenih ruku i gleda kako se to doga|a? Za{to se ne ume{a i ne suo~i sa zlom u svetu?” “Nije ta~no da se ljudi izvuku posle nedela”, nije popu{tao Krift. “Odlo`ena pravda ne mora nu`no da zna~i ukinutu pravdu. Do}i }e dan kada }e Bog ra{~istiti ra~une i kada }e ljudi biti pozvani na odgovornost za zlo~ine koje su izvr{ili i patnju koju su izazvali. Kritikovati Boga {to to ne radi ovog trenutka je kao kada bismo pro~itali neki roman do polovine, a potom kritikovali pisca {to nije razre{io zaplet. Bog }e ljude pozvati na odgovornost u pravo vreme — zapravo, Biblija ka`e da je jedan razlog iz koga On to sada odla`e taj {to neki ljudi jo{ uvek slede put ka Njemu i tek treba da ga prona|u.15 On zapravo odla`e da zaklju~i istoriju sveta iz svoje velike ljubavi prema njima”. “Ali zar vam, u me|uvremenu, ne smeta o~igledna koli~ina patnje u svetu?” pitao sam ga. “Zar ne bi Bog mogao da prekrati makar neka veoma u`asna zla? Jedan filozof je ovako formulisao svoj argument protiv Boga: prvo, nema nikakvog razloga da se Bog opravda {to je dopustio toliko zla umesto mnogo manje; drugo, ako Bog postoji, onda mora postojati takav razlog; stoga — tre}e, Bog ne postoji”. Krift je imao razumevanja za taj problem, ali nije prihvatao ovakvo re{enje. “To je kao kada bismo rekli da je razumno verovati u Boga ako {est miliona Jevreja nastrada u holokaustu, ali ne i sedam. Ili {ezdeset hiljada, ali ne i {ezdeset hiljada i jedan, ili pak 5.999.999, ali ne i {est miliona”, rekao je on. “Kada prenesete uop{ten izraz 'toliko (zla)' u konkretne primere poput ovih, vidite koliko je to apsurdno. Tu se ne mo`e odrediti jasna granica. Istina je da postoje neki primeri gde dodu{e kvantitet postaje kvalitet. Na primer, klju~ala voda: jednom kada se dostigne tempera36

tura od 100 stepeni, dobijate novo agregatno stanje — vodenu paru — i tada za gas va`e gasni zakoni, umesto zakona te~nosti. Me|utim, sa patnjom nije tako. U kojoj ta~ki patnja opovrgava Bo`je postojanje? Ne mo`e se prona}i nijedna takva ta~ka. Osim toga, po{to mi nismo Bog, ne mo`emo re}i koliko je patnje potrebno. Mo`da je svaki pojedina~ni element patnje u kosmosu neophodan. Kako to mo`emo znati?” Zasmejao sam se. “Mislim da bi onda neko mogao re}i: 'Ako ja trpim bol, onda je to previ{e patnje u svetu!'” Krift se nasmejao. “Svakako!” uzviknuo je. “To je taj subjektivni izraz 'previ{e'. Re~ je o klasi~nom slu~aju antropomorfizma. Da sam ja Bog, ne bih dopustio ovoliko bola; Bog bi se sigurno slo`io sa mnom; Bog je dopustio ovaj bol; i otud Bog ne postoji”. “Malo~as ste rekli da je postojanje izvesnog bola mo`da neophodno. To ukazuje da postoji smisao patnje”, rekao sam. “Ako je tako, koji je onda to smisao?” “Jedna svrha patnje kroz istoriju je da ona dovodi do pokajanja”, rekao je. “Jedino se nakon patnje, jedino nakon katastrofe, starozavetni Izrael, narodi i pojedinci vra}aju Bogu. Opet se moramo suo~iti sa tim: mi se u~imo te`im putem. Da citiram Klajva Luisa: 'Bog nam {apu}e u na{im zadovoljstvima, govori u na{oj svesti, ali vi~e u na{im bolovima. Patnja je njegov megafon kojim budi ogluveli svet'.16 I naravno, pokajanje dovodi do ne~eg predivnog — do stanja bla`enstva, po{to je Bog izvor sve radosti i sveg `ivota. Ishod je dakle dobar — zapravo i vi{e nego dobar. Jednostavno re~eno, ja verujem da patnja stoji u skladu sa Bo`jom ljubavlju ukoliko dovodi do isceljenja i ukoliko je neophodna; odnosno, ukoliko smo veoma bolesni i o~ajni~ki nam je potrebno izle~enje. A takva i jeste na{a situacija. Isus je rekao: 'Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni... Jer sam ja do{ao da zovem gre{nike na pokajanje, a ne pravednike'”.17 “Ali dobri ljudi pate isto toliko — ili ponekad i vi{e — od lo{ih”, rekao sam. “To je ono {to je tako upe~atljivo u naslovu Ku{nerove knjige 'Kada se lo{e stvari doga|aju dobrim ljudima'. Kako to mo`e biti fer?” “Pa, odgovor na to je da ne postoje dobri ljudi”, odgovorio je Krift. “[ta je sa onom starom izrekom da Bog ne stvara otpad?” “Da, mi jesmo ontolo{ki dobri — i dalje nosimo Bo`ji lik — ali moralno nismo. Njegov lik u nama je zatamnjen. Prorok Jeremija je rekao: 'Jer od malog pa do velikoga svi se na lakomstvo da{e',18 a prorok Isaija: 'Svi smo mi kao ne~isti, i sva pravda na{a kao haljina ne~ista'.19 Na{a dobra dela su ukaljana li~nim interesima, a na{ zahtev da se izvr{i pravda je pome{an sa `udnjom za odmazdom. Da
37

ironija bude ve}a, upravo najbolji ljudi najspremnije shvataju i priznaju sopstvene slabosti i grehe. Mi smo dobra stvorenja koja su se iskvarila, oskrnavljena remekdela, neposlu{na deca. Luis je ukazao na to da mi nismo samo nesavr{eni ljudi koji treba da dorastu, ve} i da smo pobunjenici koji treba da se predaju. Bol i patnja su ~esto sredstva kojima postajemo motivisani da se kona~no pot~inimo Bogu i da potra`imo Hristovo isceljenje. To je ono {to nam je o~ajni~ki najpotrebnije. To je ono {to }e nam doneti vrhunsku radost zato {to poznajemo Isusa. Bilo kakva patnja je, kao {to }e vam re}i veliki teolozi kroz istoriju, vredna tog rezultata”. KAKO PODNOSITI BOL Naslonio sam se u fotelju i razmi{ljao o onome {to je Krift do sada rekao. Neki od njegovih argumenata su bili ja~i od drugih, ali barem nije nudio otrcana obja{njenja. Njegovi zaklju~ci su nedvosmisleno vodili u odre|enom smeru. Odlu~io sam da ga pitam za citat Avgustina, koji je rekao: “Po{to je Bog najvi{e dobro, On ne bi dopustio da u Njegovom delu postoji ikakvo zlo, osim ako je On u svojoj svemo}i i dobroti hteo da izvede dobro ~ak i iz zla”. Nakon {to sam mu pro~itao ove re~i, rekao sam: “Da li to zna~i da patnja i zlo sadr`e potencijal za dobro?” “Da, ja verujem da svaka patnja sadr`i makar mogu}nost za dobro”, bio je njegov odgovor, “ali ne ostvari svako taj potencijal. Iz patnje se ne u~i, niti izvla~i iz nje korist svako od nas; to je trenutak u kome stupa na scenu slobodna volja. Jedan zatvorenik u koncentracionom logoru mo`e reagovati dosta druga~ije od nekog drugog, zbog izbora koji svako ima u tome kako }e reagovati na okolnosti. Ali svaki ~ovek mo`e da razmi{lja o svojoj pro{losti i da ka`e: 'Nau~io sam lekciju iz te te{ko}e. U tom trenutku nisam mislio da }u uspeti, ali sada sam ja~a i bolja li~nost jer sam podneo nevolju i istrajao u njoj'. ^ak i ljudi koji nisu vernici svesni su te dimenzije patnje. A ako onda mo`emo da izvedemo dobro iz zla ~ak i ako ne uvedemo Boga u perspektivu, mo`ete da zamislite koliko onda vi{e, uz Bo`ju pomo}, zlo mo`e da se okrene na jo{ ve}e dobro”. Me|utim, uvo|enje Boga u perspektivu je povla~ilo za sobom jo{ jedan problem: ako On voli ljude, kako onda mo`e emotivno da podnese neprestane provale bola i patnje? Zar ga to ne bi ophrvalo? Izvadio sam Templtonovu knjigu i pro~itao Kriftu slede}i citat: “Isus je rekao: 'Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom; ... vi vi{e vredite od mnogo vrabaca'. Ali ako se Bog `alosti nad smr}u jednog vrapca, kako onda
38

~ak i Njegov beskrajni duh mo`e da podnese bolesti, patnje, i smrt miliona i miliona ljudi, `ena, dece, `ivotinja, ptica i drugih `ivih bi}a, u svakom delu sveta i u svakoj eri otkako je sveta i veka?”20 “Mislim da Templton tu antropomorfizuje Boga govore}i: 'Ne mogu da zamislim kako bi bilo koji inteligentni stvor mogao to da podnese'”, rekao je Krift. “I da, on je u pravu: mi i ne mo`emo to da zamislimo. Ali mo`emo u to da verujemo. Bog zaista tu`i nad svakim vrapcem i `alosti se nad svakim zlom i svakom patnjom. Zato je patnja koju je Hrist pretrpeo na krstu bukvalno nepojmljiva. Ta patnja nije samo ne{to {to smo vi i ja osetili u svojoj smrtnoj ljudskoj agoniji, fizi~koj i mentalnoj, ve} su se tamo u tom trenutku nalazile sve patnje sveta. Vratimo se sada na Templtonovu fotografiju izgladnele `ene u Africi — sve {to joj je trebalo bila je ki{a. A gde je Bog? On se poistove}ivao sa njenom agonijom. I to ne samo sa njenom fizi~kom agonijom, ve} i sa moralnom. Pa gde je Bog? Za{to ne po{alje ki{u? Bo`ji odgovor je u Utelovljenjuenju. On se sâm poistovetio sa celom tom agonijom, On sâm je podneo sav bol ovoga sveta, a to je nezamislivo i veoma potresno i jo{ impresivnije od bo`anske sile stvaranja sveta. Samo zamislite svaki pojedina~ni bol u istoriji sveta, sve tako uvaljano u kuglicu, koju je pojeo Bog, svario, i u potpunosti okusio, za ve~nost. Prilikom ~ina stvaranja sveta, Bog nije rekao samo 'neka budu lepe `ivotinje i cve}e i zalasci sunca', ve} i 'neka bude i krvi i utrobe i muva oko krsta. U izvesnom smislu je Templton u pravu. Bog je tesno povezan sa ~inom stvaranja sveta ispunjenog patnjom. Nije On to uradio — mi smo to uradili — ali je on ipak rekao: 'Neka postane takav svet'. I da je to u~inio i onda samo seo i skrstio ruke i rekao: 'Ne zanima me, to je tvoja gre{ka' — iako bi bilo savr{eno opravdano da uradi tako — ne vidim kako bismo mogli da ga zavolimo. ^injenica da je oti{ao dalje od same pravde i potpuno neverovatno preuzeo svu patnju na sebe, ~ini ga toliko dragim da odgovor na patnju glasi...“ Krift je pogledom prelazio po sobi u potrazi za pravim re~ima. “Odgovor glasi... kako mo`ete da ne volite to bi}e, koje je oti{lo dodatni kilometar, koje je praktikovalo i vi{e nego {to je pri~alo, koje je u{lo u na{ svet, koje je pretrpelo na{e bolove, koje se `rtvovalo za nas usred na{e tuge? [ta je vi{e mogao da uradi?” Ja sam rekao: “Onda, prakti~no, odgovor na Templtonovo pitanje kako je Bog mogao da podnese svu tu patnju glasi — On ju je i podneo”. “On ju je i podneo!” izjavio je Krift. “Bo`ji odgovor na problem patnje je da je On si{ao dole, upravo usred patnje. Mnogi religiozni ljudi poku{avaju da 'izvuku' Boga iz nevolje zbog toga {to postoji patnja;
39

me|utim, Bog je samog sebe takore}i 'stavio' u nevolje — na krst. I stoga je prakti~an zaklju~ak da ukoliko `elimo da budemo sa Bogom, onda moramo `iveti s patnjom, ne smemo da izbegavamo krst, bilo u mislima ili na delu. Mi moramo i}i tamo gde je On, a krst je jedno od mesta gde se On nalazi. Kada nam po{alje izlazak sunca, mi mu se na tome zahvaljujemo; a kada nam {alje zalaske i smrt i patnju i krst, mi mu se i na tome zahvaljujemo”. Nakostre{io sam se: “Da li je stvarno mogu}e zahvaljivati se Bogu za bol koji nas sna|e?” “Da. Na nebu }emo upravo to i ~initi. Re}i }emo Bogu: 'Mnogo ti hvala za ovo malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku, i za ono malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku; sada vidim da su mi ti bolovi bili najdragocenije stvari u `ivotu'. ^ak i ako ne ose}am da sam sada u stanju da to uradim, ~ak i ako ne mogu iskreno da ka`em Bogu usred bola: 'Bo`e, hvala ti za ovaj bol', ve} umesto toga moram da ka`em: 'Izbavi me od zla', i to je savr{eno ispravno i iskreno — pa ipak verujem da to nije poslednja re~. Poslednje re~i molitve 'O~e na{' nisu 'izbavi nas od zla', ve}: 'Tvoja je sila i slava'. Zaista smatram da bilo koji prili~no zreo religiozan ~ovek mo`e da se osvrne na svoj `ivot i prepozna odre|ene trenutke patnje koji su ga mnogo vi{e pribli`ili Bogu nego {to je ikada ranije mislio da je to mogu}e. Pre tog doga|aja, on bi mo`da rekao: 'Zaista ne vidim kako iz ovoga mo`e da iza|e bilo {ta dobro', ali nakon {to iza|e iz te patnje, on ka`e: 'Ovo je fantasti~no. Nau~io sam ne{to {to nikada nisam mislio da }u nau~iti. Nisam mislio da moja slaba i nepokorna volja mo`e imati toliku snagu, ali mi je Bog svojom milo{}u u momentu dao tu snagu'. Da nije bilo patnje, sve ovo ne bi bilo mogu}e. Bliskost Bogu, sli~nost Bogu, i to ne samo ose}anje bliskosti Bogu ve} i ontolo{ka stvarna bliskost sa Bogom, du{a koja nali~i Bogu — sve ovo veoma efikasno proizlazi iz patnje.” “Spomenuli ste nebo”, rekao sam. “A Biblija i govori da su na{a stradanja u ovom svetu laka i trenutna u odnosu na to {ta }e Bo`ji sledbenici do`iveti na nebu. Kako se nebo uklapa u celu ovu pri~u?” Kriftu su se ra{irile zenice. “Da nije toga, te{ko da bi uop{te bilo ikakve pri~e. Isecite sve delove Novog zaveta koji govore o nebu i osta}e vam veoma malo. Jedan religiozni autor je rekao: 'U svetlu neba }e i najgore stradanje na zemlji, i `ivot pun najsvirepijeg mu~enja na zemlji izgledati kao samo jedna no} u zapu{tenom hotelu.' Ova izjava je te{ka, ~ak zapanjuju}a! Ali ovaj autor nije govorio iz nekakvog izolovanog balona u kojem toliko nas `ivi; on je to rekao jer je pro{ao kroz mnoga stradanja.

Apostol Pavle koristi jo{ jednu neo~ekivanu re~ u sli~nom kontekstu kada poredi zemaljska zadovoljstva sa zadovoljstvom poznavanja Hrista. On je rekao da su njegove privilegije kao rimskog gra|anina, kao fariseja nad farisejima, kao visoko obrazovanog ~oveka, po zakonu besprekornog — dakle, sve ove privilegije, u pore|enju sa time {to poznaje Hrista, 'sme}e'.21 To je veoma jaka re~! Na sli~an na~in, u pore|enju sa ve~nim poznavanjem Boga, u pore|enju sa prisno{}u sa Bogom koju Biblija naziva duhovnim brakom, ni{ta drugo nije bitno. Ako put do toga vodi kroz mu~enje, u tom slu~aju mu~enje nije ni{ta u pore|enju sa tim. Svakako da je mu~enje enormno samo po sebi, ali u pore|enju sa ovim, ono nije ni{ta. Stoga bi odgovor Templtonu bio: da, savr{eno ste u pravu kada ka`ete da je fotografija sa Afrikankom ne{to ne~uveno. To {to nema ki{e i sama ta glad su zaista po sebi ne{to ne~uveno. I u izvesnom smislu odgovor nije u tome da poku{avamo to da shvatimo; jedan od odgovora je da pogledamo u Bo`je lice i uporedimo te dve stvari. Na jednom kraju imamo ovu muku, kao i sve druge muke sveta; na drugom kraju imamo Bo`je lice — lice Boga koji stoji na raspolaganju svima koji ga tra`e usred svoga bola. Bo`je dobro i Bo`ja radost }e naposletku prevagnuti nad svim patnjama — pa ~ak i nad radostima — ovoga sveta.” MO] BO@JEG PRISUSTVA Bilo mi je drago {to je Krift vratio razgovor na `enu sa Templtonove fotografije. Nisam hteo da se intervju suvi{e udalji od nje. Ona je predstavljala oli~enje problema patnje i stajala kao mo}an predstavnik jedne milijarde siroma{nih ljudi u svetu. “Kad bi ona sada bila ovde”, rekao sam Kriftu, “{ta biste joj rekli?” Krift se nije dvoumio. Samo je rekao: “Ni{ta”. Trepnuo sam u neverici: “Ni{ta?” “U svakom slu~aju, ne u prvi mah”, rekao je. “Pustio bih je da ona pri~a meni. Osniva~ jedne organizacije za osobe sa vi{estrukim invaliditetom ka`e da radi za te osobe iz veoma sebi~nih pobuda: one ga u~e ne~emu kudi-kamo vrednijem nego {to bi on ikada mogao da ih nau~i. Naime, u~e ga ko je on. To zvu~i sentimentalno, ali je istina. Jedno od moje ~etvoro dece ima bla`i invaliditet, i od nje sam nau~io vi{e nego od ostalo troje. Nau~io sam da sam i ja hendikepiran i da smo svi hendikepirani, i kad slu{am nju to mi poma`e da shvatim sebe samog.
41

40

I zato je prva stvar koju treba uraditi sa tom `enom da je saslu{amo. Da budemo svesni nje. Da vidimo njen bol. Da osetimo njen bol. Mi `ivimo pod relativno udobnim staklenim zvonom, a na bol gledamo kao posmatra~i, kao na filozofsku zagonetku ili teolo{ki problem. To je pogre{an na~in posmatranja bola. Ono {to treba uraditi sa bolom je u}i u njega, biti jedno sa tom `enom, i tek onda }ete se nau~iti ne~emu iz bola. Zapravo, zna~ajno je to {to ve}ina prigovora na postojanje Boga zbog problema postojanja patnje dolazi od spolja{njih posmatra~a kojima je `ivot prili~no lagodan, dok oni koji stvarno pate, skoro u 50% slu~ajeva, od svoje patnje postanu jo{ vi{e religiozni.” To je pojava koju su mnogi pisci primetili. Nakon opse`nog istra`ivanja na temu patnje, Filip Jensi je napisao: “Kada bih odlazio u posetu ljudima ~ije su patnje daleko nadilazile moje... iznena|ivali bi me efekti tih patnji. ^inilo se da patnja ima jednake {anse da u~vrsti veru kao i da poseje klicu agnosticizma.”22 [kotski teolog D`ejms S. Stjuart je rekao: “Upravo su posmatra~i, odnosno ljudi koji stoje spolja i posmatraju tragediju, oni iz ~ijih redova dolaze skeptici; nisu u pitanju ljudi koji se nalaze u areni i koji poznaju patnju iznutra. I doista je ~injenica da su ljudi koji su najvi{e patili na svetu dali najsjajnije primere nepobedive vere.”23 “Za{to je to tako?” pitao sam Krifta. Njegov odgovor je bio jasan: “Slobodna volja. Ima jedna pri~a o dva rabina u koncentracionom logoru. Jedan od njih je izgubio veru i govorio je da nema Boga; drugi je odr`ao svoju veru i govorio: 'Bog }e nas izbaviti.' Obojica su stajali u redu za gasnu komoru. Rabin koji je verovao u Boga pogledao je oko sebe i rekao: 'Bog }e nas izbaviti', ali kada je do{ao njegov red da u|e, poslednje re~i su mu bile: 'Nema Boga.' Nakon toga je rabin koji je bio izgubio veru u Boga i konstantno potkopavao veru prvom rabinu, u{ao u gasnu komoru sa molitvom '[ema Izrael' (^uj Izraelu) na usnama. Opet je po~eo da veruje. Slobodna volja, i to u oba smera. Za{to neki ljudi u izgladneloj Africi ili koncentracionim logorima po~nu da veruju u Boga, dok neki pak izgube svoju veru? To je misterija ljudske nepredvidivosti”. “Vratimo se na ovu `enu”, odgovorio sam mu. “Rekli ste da bi trebalo da je saslu{amo i da reagujemo na njene patnje, {to zvu~i kao dobro re{enje. Ali mora biti i vi{e od toga.” “Da”, rekao je on. “Trebalo bi da prema njoj budemo kao Isus Hrist, da joj slu`imo, da je volimo, ute{imo, zagrlimo, pla~emo sa njom. Na{a ljubav bi — kao odraz Bo`je ljubavi — trebalo da nas podstakne da joj pomognemo, kao i ostalima koji pate.”

Krift je pokazao prema hodniku. “Na vratima imam strip sa dve kornja~e. Jedna od njih ka`e: 'Ponekad bih htela da ga pitam za{to dozvoljava toliku bedu, glad i nepravdu, kada ve} mo`e ne{to da uradi po tom pitanju.' A druga }e: 'Bojim se da Bog ne postavi isto pitanje i meni.' Oni koji imaju Isusovo srce prema ljudima koji pate treba da sprovedu svoju veru u `ivot tako {to }e im olak{avati patnje tamo gde mogu, tako {to }e biti od nekakve pomo}i i tako {to }e na prakti~an na~in primeniti njegovu ljubav.” “Taj strip me podse}a na na~in na koji Bog voli da preokre}e pitanja”, prokomentarisao sam. “Da, On to stalno radi. To se dogodilo i Jovu. Jov se pitao ko je to Bog, jer je delovalo kao da je Bog kosmi~ki sadista. Na kraju Knjige o Jovu — tog klasika za sva vremena u vezi sa problemom patnje — Bog se napokon pojavljuje sa odgovorom — a odgovor se sastoji u pitanju. On Jovu ka`e: 'Ko si ti? Jesi li ti Bog? Jesi li ti napisao ovaj scenario? Jesi li prisustvovao kada sam postavljao Zemlji temelje?' I Jov shvata da odgovor glasi: Ne. To ga je zadovoljilo. A za{to? Zato {to sada vidi Boga! Bog mu ne pi{e knjigu. On je mogao da napi{e najbolju knjigu o problemu zla koja je ikada napisana. Umesto toga, On se Jovu li~no prikazao.” “I to ga je zadovoljilo...” “Da! Mora da ga zadovolji — to je ono {to }e nas zasvagda zadovoljiti na nebu. Mislim da Jov sti~e predukus neba na kraju Knjige o Jovu, zato {to se sre}e sa Bogom. Da mu je Bog poslao samo re~i, to bi zna~ilo da bi Jov mogao da pokrene dijalog i da postavi Bogu jo{ jedno pitanje, pa bi onda Bog dao dobar odgovor, ali bi Jov slede}eg dana postavio novo pitanje, pa potom i jo{, dan kasnije, jer je Jov bio filozof prepun pitanja. To bi se oteglo u beskraj. [ta je moglo da stavi ta~ku na to? Upravo Bo`je prisustvo! Bog nije dopustio da Jov pati zato {to mu je nedostajalo ljubavi, ve} zato {to je On bez daljnjeg voleo Jova, kako bi ga doveo do momenta susreta sa Bogom licem u lice, {to predstavlja vrhunsku sre}u za ~oveka. Zbog patnje je u Jovu nastala velika praznina i tada su Bog i radost mogli da je ispune. Kada posmatramo me|uljudske odnose, ono {to mo`emo videti je da ljudi koji vole ne tra`e obja{njenja od onih koje vole, ve} njihovo prisustvo. I ono {to Bog jeste, u su{tini, i jeste prisustvo — doktrina o trojstvu ka`e da se Bog sastoji iz tri osobe koje su prisutne jedna za drugu u savr{enom poznanju i savr{enoj ljubavi. To je razlog za{to je Bog beskrajna radost. I onoliko koliko budemo u~estvovali u tom prisustvu, i mi }emo imati beskrajnu radost. I to je ono {to ima i Jov — ~ak i onda kada je do gu{e u blatu, ~ak i pre nego {to natrag dobi43

42

je bilo {ta od svojih dobara ovoga sveta — samo kada mo`e da gleda Boga licem k licu. Kao {to sam rekao, ovo ima logike ~ak i me|u ljudima. Recimo da Romeo i Julija imaju mnogo dublju i zreliju ljubav nego u [ekspirovoj drami. Recimo da je Julija ono {to Romeo najvi{e `eli na celom svetu. I recimo da je izgubio sve prijatelje i sve imanje, da krvari i da misli da je Julija mrtva. A onda ugleda Juliju kako ustaje i ka`e: 'Gde si, Romeo? Ja nisam umrla, a ti?' Je li Romeo potpuno sre}an? Da. Potpuno sre}an? Da. Da li ga je uop{te briga zato {to krvari i zato {to je sav iscepan i u bednom stanju? Nipo{to! Njemu je mnogo va`nije da bude u zajednici punoj ljubavi, makar `iveo i u nekakvoj stra}ari, nego da bude razdvojen od Julije, a da `ivi u luksuznoj vili.” SVAKA SUZA JE I NJEGOVA SUZA Bilo je potpuno jasno da se kre}emo ka vrhuncu na{eg razgovora. Naznake koje je Krift dao na po~etku na{eg intervjua sada su se pribli`avale zajedni~koj ta~ki i ja sam mogao da osetim sve ja~u strast i samouverenost u njegovom glasu. @eleo sam da vidim {ta jo{ nosi u srcu — i kako se ispostavilo, nisam se razo~arao. “Dakle, odgovor na patnju glasi”, rekao sam u poku{aju da sumiram dokle smo do{li, “da odgovor uop{te nije ni potreban”. “Tako je”, naglasio je on, nagnuv{i se napred kako bi istakao svoj argument. “Poenta je u Onome koji donosi odgovore — u samom Isusu Hristu. Nije poenta ni u gomili re~i, ve} u jednoj jedinoj Re~i. Nije poenta u dobro satkanom filozofskom argumentu, ve} u osobi. Jednoj jedinoj Osobi. Odgovor na patnju ne mo`e biti puka apstraktna ideja, jer tu nije re~ o apstraktnom problemu; re~ je o li~nom problemu. I taj problem tra`i i li~ni odgovor. Odgovor mora biti neko, a ne samo ne{to, jer je sa ovim problemom povezana i jedna osoba — Gde si, Bo`e?” Ovo pitanje je gotovo odjeknulo kroz njegovu malu kancelariju. Zahtevalo je odgovor. Za Krifta, odgovor postoji, i to veoma stvaran. Zapravo, to je `ivi Odgovor. “Isus je tu i sedi pored nas u najni`im ta~kama u na{em `ivotu”, rekao je on. “Jesmo li slomljeni? I on je bio izlomljen, poput hleba, zbog nas. Jesmo li prezreni? I on je bio prezren i odba~en od ljudi. Da li uzvikujemo da ne mo`emo vi{e da podnesemo? I on je bio vi~an patnji i dobro upoznat sa tugom i bolom. Da li nas ljudi izdaju? I njega su izdali. Da li su nam odnosi sa na{im najmilijima do`iveli krah? I on je voleo ljude, pa bio odba~en. Da li nam ljudi okre}u le|a? I od njega su sakrivali lice kao od gubavca.
44

Da li on silazi u svaki na{ pakao? Da, silazi. Iz dubine nacisti~kog logora smrti Kori ten Bum je zapisala: 'Ma koliko duboka bila na{a tama, On }e biti jo{ dublje.' On ne samo da je ustao iz mrtvih, nego je promenio i zna~enje smrti i samim tim i svih malih pojedina~nih umiranja — patnji koje nagove{tavaju smrt i sa~injavaju njen sastavni deo. Njega su otrovali gasom u Au{vicu. Izrugali su mu se u crna~kom naselju. Rugaju mu se u Severnoj Irskoj. Zarobljen je u Sudanu. On je neko koga volimo da mrzimo, a ipak je On odabrao da nam uzvrati ljubavlju. Svaka suza koju prolijemo postaje njegova suza. Mo`da ih On jo{ nije obrisao, ali }e ih obrisati.” Zastao je, a njegov samouvereni ton izra`avanja je pre{ao na kolebljiv. “Na kraju krajeva, Bog nama daje samo delimi~na obja{njenja”, rekao je polagano, kao da glasom sle`e ramenima. “Mo`da je to zato {to je video da bolje obja{njenje ne bi bilo dobro za nas. Meni nije poznato za{to. Kao filozof, ja sam po prirodi stvari radoznao. Na ljudskom nivou, ja bih `eleo da nam je On dao vi{e informacija”. Tada me je pogledao direktno u o~i. “Ali je On znao da Isus predstavlja i vi{e od obja{njenja”, ~vrsto je rekao. “On je ono {to nam je stvarno potrebno. Ako vam je prijatelj bolestan i umire, najbitnija stvar koju On `eli nije obja{njenje; On ho}e da vi sedite pored njega. Vi{e nego bilo ~ega drugog, u`asavao bi se da mora da ostane sam. Dakle, Bog nas nije ostavio same.” Krift se naslonio nazad u fotelju i opustio. Ostala je jo{ samo jedna stvar koju je `eleo da mi ka`e. “I zato ga”, kazao je, “ja volim”. KAKO IZVU]I DOBRO IZ ZLA Posle manje od sat vremena, u kolima je vladala ti{ina dok smo i{li mokrim bostonskim ulicama nazad ka aerodromu. Moj prijatelj Mark Herind`er koji u Bostonu `ivi ve} dugo vremena, ljubazno se ponudio da me odveze do Kriftove kancelarije i vrati nazad. Dok sam kroz prozor gledao ni u {ta odre|eno, u glavi sam razmi{ljao o celom intervjuu. Najvi{e sam se od svega pitao kako bi Afrikanka odgovorila na duboke misli ovog filozofa. Mark je tokom ~itavog intervjua sedeo u kancelariji i predano nas slu{ao sa drvene stolice prislonjene uza zid. To za njega nije bila neka tema za zaludne filozofe. On je prekinuo ti{inu u kolima. “Ta~no je”, rekao je. “[ta je ta~no?” pitao sam ga. “Ono {to je rekao Krift — tako je. Znam da je tako. To sve pro`ivljavam.”
45

Nekoliko godina ranije desilo se da je Mark ~istio sneg ispred svoje gara`e kada mu je `ena rekla da ho}e da pomeri kola i da zato pripazi na njihovu k}erkicu. Kada je auto krenuo nazad, najednom su se na{li u najgorem ko{maru koji roditelji mogu da zamisle: njihovu nedavno prohodalu bebu pregazio je to~ak. Kao i Afrikanka, i Mark zna kako izgleda dr`ati u rukama dete koje umire. Iako nisam mogao da pri~am sa ucveljenom majkom iz Afrike, mogao sam da pri~am sa Markom. Markovo o~ajanje je na po~etku bilo toliko duboko da je morao da moli Boga da mu pomogne da di{e, da mu pomogne da jede, da mu pomogne da funkcioni{e u najosnovnijim stvarima. Ina~e je bio paralisan bolnim emocijama. Ali je ipak sve vi{e po~eo da ose}a Bo`je prisustvo i Njegovu milost, toplinu i utehu, i veoma polako su, vremenom, njegove rane po~ele da se zaceljuju. Nakon {to je do`iveo Boga u ovom trenutku kada mu je to bilo najpotrebnije, Mark }e iz ovog ogromnog isku{enja iza}i kao druga li~nost: napu{ta svoju poslovnu karijeru i upisuje se na bogosloviju. Kroz ovu patnju — iako je nikada ne bi birao, iako je bila u`asno bolna i iako ga je u tom trenutku potpuno izbacila iz koloseka — Mark se pretvorio u nekoga ko }e ostatak svog `ivota posvetiti dono{enju Bo`je samilosti drugim ljudima koji su usamljeni u svom o~ajanju. Kada je prvi put stao za propovedaonicu, Mark je mogao da se poslu`i sopstvenim iskustvom sa Bogom u ambisu tuge. Ljudi su bili odu{evljeni jer mu je sopstveni gubitak doneo posebnu sposobnost uvida u stvari, kao i saose}ajnost i kredibilitet. Na kraju je na desetine ljudi odgovorilo rekav{i da i oni ho}e da poznaju tog Isusa, tog Boga suza. Sada su druga srca bila isceljena jer je Markovo srce bilo slomljeno. Iz o~aja jednog bra~nog para mo`e iza}i nova nada za mnoge druge ljude. “Ponekad se skeptici rugaju Bibliji i govore da Bog mo`e da u~ini da iz na{eg bola iza|e dobro ako budemo tr~ali prema Njemu umesto od Njega”, rekao je Mark. “Ali sam ja gledao kako se to de{ava u mom `ivotu. Osetio sam Bo`ju dobrotu kroz ogroman bol, a nijedan skeptik ne mo`e to da porekne. Boga koga pori~e skeptik je onaj isti Bog koji nas je dr`ao za ruku u dubokim, tamnim mestima, koji nam je u~vrstio brak, produbio veru, pomogao nam da se vi{e oslanjamo na Njega, dao nam jo{ dvoje dece i ispunio na{ `ivot novom svrhom i smislom, tako da i mi mo`emo da budemo od pomo}i drugima.” Obazrivo sam mu postavio pitanje: “Da li bi voleo da si imao vi{e odgovora o tome za{to uop{te dolazi do patnje?” “Mi `ivimo u rasturenom svetu; Isus je bio dovoljno iskren da nam ka`e da }emo imati isku{enja i nevolje.24 Sigurno da bih voleo da znam vi{e o tome koji su razlozi. Ali je Kriftov zaklju~ak ta~an —
46

kona~an odgovor predstavlja Isusovo prisustvo. Zvu~i pateti~no, znam. Ali samo ~ekaj — kada ti se svet ru{i, filozofija i teologija ti ni ne trebaju onoliko koliko ti treba realnost Hristovog prisustva. On je i bio odgovor za mene. On je bio upravo taj odgovor koji nam je trebao.” Postojanje bola i patnje predstavlja sna`nu optu`bu protiv Boga. Me|utim, pitanje glasi da li su ti dokazi dovoljni da ga i osudimo. Mislim da su Kriftove ve{te analize i analogije obavile veliki deo posla u uklanjanju ove ogromne prepreke na putu ka veri, ali su ipak ostali mnogi drugi prigovori. Ovo je bio samo po~etak dugog putovanja i otkri}a i ja sam odlu~io da se uzdr`im od kona~ne presude sve dok se ne suo~imo sa svim preprekama na putu ka religiji i veri i dok se ne iznesu sve ~injenice. U me|uvremenu, istaknuti britanski teolog D`on R. V. Stot, koji je priznao da je upravo patnja “najve}i izazov za biblijsku religiju”, do{ao je do sopstvenog zaklju~ka: “Ja li~no nikada ne bih mogao da verujem u Boga da nije bilo krsta... Kako bi ~ovek, u stvarnom svetu punom bola, mogao da po{tuje Boga koji je imun na bol? Ulazio sam u mnoge budisti~ke hramove u raznim azijskim zemljama i s po{tovanjem sam stajao ispred Budine statue sa ukr{tenim nogama, sklopljenim rukama, zatvorenim o~ima, misterioznim osmehom na usnama, daljinom koja mu se oslikavala na licu — odvojen od svake agonije ovoga sveta. I svaki put sam posle izvesnog vremena morao da se okrenem i odem. I u svojim mislima ja sam se umesto Bude okretao ka onom usamljenom, presavijenom i izmu~enom liku na krstu, sa klinovima zabodenim kroz ruke i noge, raskomadanim le|ima, i{~a{enim udovima, obrvama koje krvare od uboda trnja, sasu{enim i nesnosno o`ednelim ustima, liku ba~enom u tamu koju je i Bog napustio. To je Bog koji je za mene! On je ostavio po strani svoju imunost na bol. U{ao je u na{ svet od krvi i mesa, suza i smrti. Propatio je za nas. Na{e patnje postaju podno{ljivije u svetlu Njegovih. Nad ljudskim patnjama i dalje se nadvija znak pitanja, ali mi preko Njega sasvim samouvereno stavljamo drugu oznaku, a to je krst koji simbolizuje bo`ansku patnju. 'Hristov krst... je jedini na~in da Bog opravda sebe samog u ovakvom svetu' kao {to je na{.“25

47

Drugi prigovor

PO[TO SE ^UDA KOSE SA NAUKOM, ONA NE POSTOJE
Devica koja ra|a Hrista, Hristovo vaskrsenje, vaskrsenje Lazara, pa ~ak i starozavetna ~uda — sve se ovo na{iroko koristi u svrhe verske propagande i vrlo je efikasno kod priprostih ljudi i dece. Ri~ard Dokins, ateista1 To da Bog ~ini svoja dela tokom ~itave istorije nije samo nekakva provokativna glasina, ve} ~injenica dostojna na{eg intelektualnog ube|enja. Oni koji imaju biblijski pogled na svet ne stide se Bo`jih ~uda. Naprotiv, ta ~uda predstavljaju svedo~anstvo Bo`je samilosti prema ljudima koji `ive u tminama greha i sopstvenih `ivotnih okolnosti. Geri Habermas, teolog2
Imao sam prilike da posmatram kako se optu`enici mu~e i preznojavaju u toku svedo~enja na sudu i ose}aju kako im se om~a pravde lagano zate`e oko vrata. Oni poku{avaju da se la`ima izvuku iz te{ke situacije koja ih je sna{la. Izmi{ljaju gotovo nemogu}e pri~e u uzaludnim naporima da na|u obja{njenje za dokaze koji ih terete. Smi{ljaju o~igledno la`ne alibije; bacaju krivicu na nevine ljude; poku{avaju da diskredituju policiju i tu`ioce; pi{u neku novu istoriju; pori~u stvari, stvaraju zbrku i poku{avaju da obmanu sudiju i porotnike. Ali postoji jedna taktika koju nikada nisam video: da optu`eni tvrdi da je razlog iz koga su se njegovi otisci prstiju stvorili na oru`ju kojim je izvr{eno ubistvo taj da se nekako, iz nekog neobja{njivog razloga, dogodilo Bo`je delo i tajanstven, neponovljiv i natprirodan doga|aj zbog koga su se njegovi otisci prstiju iznenada pojavili na mestu koje on nikada nije dotakao. Jednom je optu`enik poku{ao besmislenu odbranu, iznose}i sumnjive tvrdnje da je visok {e}er u krvi nekako kriv za njegovo kriminalno delo, ali ~ak ni najsmeliji optu`enik ne bi smeo da poku{a da se brani “~udima”.
48

Za{to? Jer mu niko ne bi verovao! Na kraju krajeva, mi smo savremeni ljudi iz ere nauke, koji `ive u tre}em milenijumu. Ne prihvatamo sujeverje, magiju ili direktan uticaj nekakvog nevidljivog bo`anstva. Uvoditi ~uda u tvrdnje bi bilo toliko o~evidno besmisleno da ni najo~ajniji optu`enik ne bi pribegao takvoj strategiji. Jednom sam video kako dvojica komi~ara i ma|ioni~ara pozivaju 10-ogodi{njeg de~aka iz publike i pokazuju mu duga~ku traku od poliestera, koju su potom zavezali u ~vor i presekli po sredini. Potom su veoma pompezno protresli traku i — gle ~uda! — ona je opet bila u jednom komadu. “[ta misli{?” pitao je ma|ioni~ar de~aka. “Da li je to bilo ~udo ili ma|ioni~arski trik?” De~ak se nije dvoumio. “Ma|ioni~arski trik”, samouvereno je odgovorio. Izgleda kao da je i obi~no dete dovoljno pametno da shvati da kada nismo u stanju da potpuno shvatimo {ta je to izazvalo neki misteriozni doga|aj, ipak i dalje bez sumnje postoji racionalno obja{njenje izvan domena ~udesnog. Iz svog razgovora sa agnostikom ^arlsom Templtonom saznao sam da je mnogo godina ranije odbacio svoju veru u ~uda. “Na{i praoci su unutar granica svog iskustva nastojali da objasne tajne `ivota, obi~no pripisuju}i neobja{njive stvari delovanju jednog ili vi{e bogova, polubogova i zlih duhova”, napisao je. “Ali je definitivno vreme da se ostavimo primitivne spekulacije i sujeverja i da `ivot posmatramo u racionalnim pojmovima”.3 Ima nau~nika koji se sla`u sa ovim i predvi|aju da }e napredak znanja napokon slomiti veru u natprirodne doga|aje. 1937. godine je jedan nema~ki fizi~ar rekao: “Vera u ~uda mora korak po korak da odstupi pred postojanim i ~vrstim napretkom nau~ne sile, a njen kona~an poraz nesumnjivo je samo pitanje vremena”.4 Ateista Ri~ard Dokins, profesor javnog poznavanja nauke na Oksfordskom univerzitetu i pisac knjige “Sebi~ni gen” (“The Selfish Gene”), veruje da nam se to vreme brzo pribli`ava. “Mi radimo na tome da ... potpuno shvatimo svet i sve {to se u njemu nalazi”, rekao je u jednom televizijskom intervjuu.5 To zna~i da }e kao i kod magi~no sastavljene vrpce kod onih ma|ioni~ara, i sada biti “gle ~uda!” — ne}e biti nikakve potrebe da se pozivamo na ~uda kako bismo objasnili ono {to je pre toga bilo obavijeno velom misterije. Mo`e li, pak, neko biti nau~no obrazovan, a da ipak veruje u postojanje ~uda? “Moja vera se mo`e sumirati ovim paradoksom: verujem u nauku i verujem u Boga”, rekao je nuklearni fizi~ar Hju Zifkin. “I nameravam da nastavim da svedo~im i za jedno i za drugo”.6
49

On i mnogi drugi nau~nici ne vide nikakav konflikt izme|u svoje profesije i zaklju~ka da je Bog koji ~ini ~uda odgovoran za stvaranje i odr`avanje svemira. Da li je ovo jedan vid svesnog poricanja? Mo`e li ~ovek da odbaci patuljke i vile kao ma{tu, a da u isto vreme prihvati hranu sa neba (manu), Hrista ro|enog od device, kao i Hristovo vaskrsenje kao istorijske doga|aje u koje se mo`e verovati? Ako ~uda predstavljaju direktno kr{enje zakona u prirodi, kako onda razuman ~ovek mo`e da veruje da se ona uop{te mogu desiti? Znao sam da je Vilijam Lejn Kreg racionalan ~ovek. Bilo mi je poznato i da se slu`i svojim zna~ajnim intelektualnim kapacitetima kako bi odbranio ideju da je Bog intervenisao — i da jo{ uvek interveni{e — u svetskim de{avanjima putem svojih ~uda. Pozvao sam ga i pitao da li bi bio voljan da mu postavim nekoliko pitanja na ovu temu. “Svakako”, kazao je. “Samo izvolite”. Pribele`io sam podu`i spisak pitanja i rezervisao let za Atlantu. U avionu sam razmi{ljao kako bi drevni ljudi let avionom verovatno smatrali ~udom. Kako bi se ina~e moglo podi}i u vis pedeset tona metala prkose}i zakonu gravitacije? Mora biti da se iza toga krije nevidljiva ruka Bo`ja! Danas ljudi znaju mnogo vi{e. Poznaju zakone aerodinamike i mlazni pogon. Ali da li je na{e nau~no i tehnolo{ko znanje zaista u~inilo zastarelom svaku veru u ~uda? I da li }e Kreg mo}i da iznese ubedljive dokaze da ~ovek mo`e ostati ~iste svesti i zdrave pameti, a da u isto vreme tvrdi da postoje ~uda? DRUGI INTERVJU: DR VILIJAM LEJN KREG Prva moja reakcija kada sam video Bila Krega bila je neverica. Nije vi{e bilo njegove brade, koja mu je 23 godine davala izgled ozbiljnog intelektualca. Na licu mi se sigurno moglo videti da sam {okiran. “Napunio sam pedeset godina”, objasnio mi je, “pa sam proslavio to i obrijao bradu”. Kreg me je niz stepenice doveo do svoje kancelarije, koja je bila lepo sre|ena prostorija u kojoj su bili upadljivi radni sto od tamnog drveta i police od poda do plafona sa uredno pore|anim redovima knjiga i nau~nih ~asopisa. Ja sam seo u udobnu fotelju, a Kreg za svoj sto, u ko`nu kancelarijsku fotelju koja je glasno za{kripala. Kreg je mnogo pisao o ~udima, a naro~ito o Isusovom vaskrsenju. Me|u njegovim knjigama su “Racionalna vera” (Reasonable Faith), “Saznajte istinu o vaskrsenju” (Knowing the Truth about the Resurrection), “Istorijski argument za Isusovo vakrsenje” (The Historical Argument for the Resurrection of Jesus) i “Ocena novozavetnih svedo~anstava za istori~nost Isusovog vaskrsenja” (Assessing the
50

New Testament Evidence for the Historicity of the Resurrection of Jesus), a zaslu`an je i za knjige “U odbranu ~uda” (In Defense of Miracles), “Postoji li Bog?” (Does God Exist?), “Isus pod rafalnom paljbom” (Jesus Under Fire) i “Intelektualci otvoreno govore o Bogu” (The Intellectuals Speak Out about God). Stekao je doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Birmingemu u Engleskoj, kao i iz teologije na Univerzitetu u Minhenu, a trenutno je profesor filozofskih istra`ivanja na Teolo{kom fakultetu Talbot. ^lan je devet profesionalnih udru`enja, uklju~uju}i i Ameri~ku religijsku akademiju, Dru{tvo za biblijsku knji`evnost i Ameri~ko filozofsko udru`enje, a aktivno pi{e za mnoge stru~ne ~asopise iz oblasti religije, filozofije i nauke. Bez brade i u farmerkama, Kreg je izgledao za deceniju mla|i od svojih pravih godina, sa prodornim plavim o~ima, sme|om kosom za~e{ljanom u stranu i brzim i entuzijasti~nim smehom. Dodirivao je podbradak — verovatno mu je nesvesno nedostajala brada — dok je pa`ljivo slu{ao moje prvo pitanje, koje je, istina, ve} u sebi sadr`alo pote{ko}e. “U redu, dr Kreg, vi ste inteligentan i obrazovan ~ovek”, zapo~eo sam. “Recite mi: kako mo`e savremena i racionalna osoba jo{ uvek da veruje da se od device mo`e roditi beba, da ljudi hodaju po vodi, a da le{evi `ivi ustaju iz grobova?” Kreg se nasme{io. “Interesantno je da ba{ spominjete Isusovo ro|enje od device”, odgovorio mi je, “jer je za mene to bio glavni kamen spoticanja da postanem religiozan. Smatrao sam da je to potpuno apsurdno”. “Zaista?” rekao sam. “I {ta se dogodilo?” “Kada sam prvi put ~uo ovu biblijski poruku kao tinejd`er, ve} sam znao biologiju. Znao sam da je, da bi bila istinita pri~a o tome da je Isus ro|en od device, Y hromozom morao biti stvoren ni iz ~ega u Marijinoj jajnoj }eliji, jer Marija nije posedovala genetski materijal za ra|anje mu{kog deteta. Za mene je to bila totalna izmi{ljotina. Jednostavno je bilo besmisleno”. “Niste jedini”, primetio sam. “I drugi skeptici imaju problem da to shvate. [ta je bilo dalje?” Kreg se zamislio na trenutak. “Pa, ostavio sam to pitanje malo po strani i svakako postao religiozan, iako nisam stvarno verovao u to da je Hrist ro|en od device. Ali mi je onda, nakon {to sam postao religiozan, palo na pamet da ako stvarno verujem u Boga koji je stvorio svet, onda bi za njega bila de~ja igra da stvori Y hromozom!” Rekao sam Kregu da mi je zanimljivo to {to je postao religiozan uprkos sumnjama u vezi sa doktrinom koja je tako va`na kao {to je ova.
51

“Verujem da su autenti~nost Isusove li~nosti i istinitost Njegove poruke bile toliko jake da su jednostavno nadja~ale bilo koju preostalu sumnju koju sam imao”, odgovorio je. Pritesnio sam ga pitanjem: “Zar niste srljali u ne{to {to niste u potpunosti prihvatili?” “Ne. Mislim da ovo mo`e biti dobra procedura”, rekao je. “Vi ne morate dobiti odgovor na sva pitanja da biste do{li do religije i poverenja u Boga. Samo treba da ka`ete: 'Te`ina dokaza ukazuje na to da je u pitanju istina, pa }u tako, iako nemam odgovore na sva pitanja, verovati i nadati se da }e odgovori do}i na du`e staze'. I to se kod mene i dogodilo”. “Da li ~ovek mora da ostavi po strani svoje kriti~ko rasu|ivanje da bi verovao u ne{to tako malo verovatno kao {to su ~uda?” Kreg se ispravio u svojoj fotelji i podigao ka`iprst kako bi istakao ono {to }e re}i. “Jedino ako verujete da Bog ne postoji!” naglasio je. “Tada bih se slo`io — ~uda bi bila apsurdna. Ali ako postoji Tvorac koji je zamislio i stvorio svet, koji ga iz ~asa u ~as odr`ava u postojanju, koji je odgovoran za same prirodne zakone koji upravljaju fizi~kim svetom, onda je svakako razumno verovati da su ~uda mogu}a”. ^UDA NASUPROT NAUCI Ve} smo pre{li na intervju, ali se jo{ nismo zaustavili kako bismo definisali pojmove. Znao sam da je va`no da se pre svakog daljeg ispitivanja slo`imo oko toga {ta zna~i '~udo'. “Ljudi prili~no neprecizno koriste ovu re~”, rekao sam. Osvr}u}i se na ono {to sam do tada uradio tog dana, dodao sam: “Na primer, ja bih mogao da ka`em: 'Pravo je ~udo {to sam doleteo u Atlantu' ili 'Pravo je ~udo {to sam prona{ao va{u ku}u'. Da li bi to bila previ{e neprecizna upotreba ove re~i?” “Da, mislim da je pogre{no govoriti o tim stvarima kao o ~udima”, rekao je. “Tu je jasno re~ o prirodnim doga|ajima sa prirodnim posledicama”. “Kako vi onda defini{ete taj pojam?” Kreg je s precizno{}u iskazao svoju definiciju: “U pravom smislu re~i, ~udo je doga|aj koji se ne mo`e proizvesti prirodnim uzrocima koji su prisutni u vreme i na mestu gde se taj doga|aj odvija”. Dok je izgovarao definiciju, ja sam je u sebi ponavljao da bih je dobro zapamtio. Razmislio sam o njoj nekoliko trenutaka pre nego {to sam nastavio sa onim {to sam smatrao narednim logi~nim pitanjem. “Ali, zar onda ne postoji kontradikcija izme|u nauke i ~uda?” upitao sam. “Filozof i ateista Majkl Ruz je rekao: 'Religiozni nau~nici veruju da je svet zapo~eo ~udom. Ali ~uda stoje izvan opsega nauke,
52

koja po svojoj definiciji prou~ava prirodne pojave, koje se mogu ponoviti i kojima upravljaju odre|ene zakonitosti'”.7 “Obratite pa`nju da Ruz ne ka`e da ~uda protivre~e nauci”, ukazao je Kreg. “On ka`e da ~uda stoje izvan opsega nauke, a to je dosta razli~ito. Mislim da bi se religiozan ~ovek koji veruje u ~uda u tome mogao slo`iti sa njim. On bi mogao da ka`e da ~uda, precizno re~eno, stoje izvan oblasti prirodnih nauka — ali to ne zna~i da su ona protivre~na nauci”. Poku{ao sam da shvatim tu razliku. “Mo`ete li da smislite jo{ neki sli~an primer?” pitao sam ga. Kreg se zamislio na trenutak pre nego {to je dao odgovor. “Pa evo, na primer etika se nalazi izvan oblasti prirodnih nauka”, odgovorio mi je. “Nauka ne donosi eti~ke sudove. Tako da ja ne moram da iznesem prigovor na Ruzovo tvr|enje. On ka`e da cilj nauke jeste da traga za prirodnim obja{njenjima i da samim tim ~uda stoje izvan carstva nauke”. Pre nego {to sam stigao da postavim jo{ jedno pitanje, Kreg je rekao jo{ i ovo: “Trebalo bi ipak da dodam da se mo`ete baviti teisti~kim vidom nauke. Na primer, postoji ~itav pokret ljudi kao {to su matemati~ar Vilijam Dembski i biohemi~ar Majkl Behe, koji putem nau~nih principa izvode zaklju~ak da postoji Inteligentan Tvorac svemira i biolo{kog sveta.8 Oni ne tvrde ni{ta proizvoljno — iz racionalne i nau~ne perspektive putem dokazivanja zaklju~uju da mora postojati inteligentan Tvorac”. “Zna~i”, rekao sam, “vi se ne sla`ete sa velikim skeptikom Dejvidom Hjumom, koji je definisao ~uda kao kr{enje prirodnih zakona”. “Da, apsolutno. To je neispravno poimanje ~uda”, rekao je on. “Vidite, prirodni zakoni imaju implicitne uslove ceteris paribus — {to na latinskom zna~i 'pod uslovom da su sve ostale stvari nepromenjene'. Drugim re~ima, prirodni zakoni pretpostavljaju da nikakvi drugi prirodni ili natprirodni ~inioci ne uti~u na funkcionisanje opisano tim zakonima”. “Mo`ete li mi dati primer za to?” Kreg je prelazio pogledom po prostoriji u potrazi za ilustracijom. Kona~no se zaustavio na jednoj ilustraciji koja je bila na samom njegovom telu. “Evo, na primer, prirodni je zakon da se kalijum pali u dodiru sa kiseonikom”, objasnio mi je. “Ali ja u svom telu imam i kiseonik i kalijum, pa ipak ne sagorevam. Da li to zna~i da je prisutno ~udo i da ja kr{im prirodne zakone? Ne, jer zakon samo ka`e {ta se doga|a pod idealnim uslovima, pod pretpostavkom da nema uticaja drugih faktora. Me|utim, u ovom slu~aju postoje drugi faktori koji spre~avaju sagorevanje, pa do njega ne dolazi. I tu nije re~ o kr{enju zakona.
53

Sli~no tome, ukoliko postoji natprirodni faktor koji deluje u prirodnom svetu, onda vi{e ne postoje idealni uslovi opisani zakonom. I tu zakon nije prekr{en, jer on u sebi ima taj implicitni preduslov da ni{ta ne sme uticati na spoljne uslove”. Rekao sam Kregu da me njegovo obja{njenje podse}a na razgovor koji sam vodio nekoliko godina ranije sa D`ejmsom Morlendom, poznatim filozofom koji je napisao knjigu “Hri{}anstvo i priroda nauke” (Christianity and the Nature of Science). On se poslu`io ilustracijom zakona gravitacije, koji ka`e da }e neki predmet, ako ga ispustite, pasti na zemlju. Ali, kako ka`e, ako sa drveta padne jabuka i vi pru`ite ruku da je uhvatite pre nego {to padne na tlo, vi time ne kr{ite i ne pori~ete zakon gravitacije; vi ste se samo ume{ali u situaciju. “Da, na to sam mislio kada sam spomenuo uslove ceteris paribus”, rekao je Kreg. “Zakon gravitacije ka`e {ta }e se dogoditi pod idealnim uslovima, bez prisustva prirodnih ili natprirodnih ~inilaca. Hvatanje jabuke ne}e ukinuti zakon gravitacije i ne}e zahtevati formulaciju novog zakona. Re~ je naprosto o delovanju ~oveka sa slobodnom voljom koji zaobilazi prirodne principe koji su operativni u ovom konkretnom slu~aju. I to je u su{tini ono {to Bog radi kada ~ini ~uda”. To mi je zvu~alo logi~no. Me|utim, znao sam da bi neki nau~nici ipak odbacili ~uda kao puko sujeverje. Odlu~io sam da krenem dalje ovom linijom ispitivanja. STVARNA BO@JA DELA Pitao sam Krega {ta misli o predvi|anjima nema~kog fizi~ara da }e se vera u ~uda neizbe`no povu}i pred napretkom nauke i o opasci biologa Ri~arda Dokinsa da }e nau~nici jednoga dana shvatiti kako funkcioni{e svemir i tako prevazi}i potrebu za uvo|enjem ~uda u obja{njenja. Kregova reakcija me je iznenadila. “Mislim da su u pravu”, izjavio je. Podigao sam pogled sa svojih bele{ki, misle}i da je mo`da pogre{no razumeo pitanje. “Molim?” rekao sam. “Da, zaista”, bio je uporan, “mislim da su u pravu — u onoj meri u kojoj se neki sujeverni ljudi slu`e ~udima kao izgovorom za neznanje i pokazuju prstom na Boga svaki put kada ne{to ne mogu da objasne. Mislim da je dobra stvar {to }e nauka istisnuti takav vid upro{}enog rezonovanja. Ali to nisu ~uda o kojima ja pri~am. Ja govorim o doga|ajima preko kojih biste, na jedan principijelan na~in, mogli legitimno da zaklju~ite da je u njihovom procesu u~estvovao natprirodni faktor. Ta ~uda — ta stvarna dela Bo`ja — ne}e biti istisnuta napretkom nauke,
54

jer ona ne crpe svoju snagu iz ljudske neprosve}enosti. Ta ~uda su potkrepljena brojnim nau~nim i istorijskim dokazima. Majkl Behe ~ini upravo to u svojoj knjizi “Darvinova crna kutija” (Darwin's Black Box). Behe istra`uje 'neumanjivu slo`enost' u prirodi — organizme koji nisu mogli da evoluiraju korak po korak postepenim darvinovskim procesom prirodne selekcije i genetske mutacije. Naravno, on ne ka`e samo da je ovo nau~no neobja{njiva stvar. On pru`a principijelan zaklju~ak u prilog Inteligentnom Tvorcu na osnovu onoga {to se vidi iz dokaza. I to je racionalno. Njegovi zaklju~ci se temelje na ~vrstoj nau~noj analizi”. Kregova rasprava o dokazima za ~uda me je podstakla da mu postavim pitanje o jo{ jednom zaklju~ku koji je izveo Hjum, skeptik iz {kotske iz 18. veka i ~ovek koji je u istoriji bio naj~uveniji po svojoj sumnji u ~uda. “Hjum je rekao da su dokazi za uniformnost prirode toliko ubedljivi da ih nijedan dokaz za ~uda nikada ne bi mogao pobiti”, rekao sam. “Na primer, pogledajte u vaskrsenje. Imamo hiljade godina jedinstvenog dokaza da se umrli ljudi jednostavno ne vra}aju iz mrtvih. Tako da Hjum ka`e da nema tih dokaza koji bi prevagnuli nad tom ogromnom pretpostavkom”. Kreg je odmahnuo glavom. “Ne postoji protivre~nost izme|u verovanja da ljudi uglavnom ostanu u grobu i da je Isus iz Nazareta ustao iz mrtvih. Religiozni ljudi zapravo veruju u oba. Suprotnost tvrdnji da je Isus ustao iz mrtvih nije da su svi ostali ljudi ostali u grobu, ve} da je Isus iz Nazareta ostao u svom grobu. Da biste raspravljali protiv dokaza vaskrsenja, morate izneti dokaze protiv samog vaskrsenja Isusa Hrista, a ne dokaze da od svih ostalih ljudi niko nikada nije ustao iz groba. Zato mislim da je njegov argument naprosto pogre{an. Dodu{e, slo`io bio se sa Hjumom da je prirodno vaskrsenje Isusa iz mrtvih, bez bilo kakvog bo`anskog ~ina, veoma malo verovatno. Me|utim, to nije pretpostavka. Pretpostavka glasi da je Bog podigao Isusa iz mrtvih. Ova pretpostavka ne govori ni{ta protiv prirodnih zakona, koji ka`u da se mrtvi ljudi po prirodi stvari ne vra}aju u `ivot”. SPECIFI^NI DOKAZI Iako sam mogao da shvatim {ta Kreg ho}e da ka`e, hteo sam da krenem jo{ dalje tim putem. “Neki kriti~ari ka`u da je Isusovo vaskrsenje specifi~an doga|aj i da stoga zahteva specifi~ne dokaze”, rekao sam. “Zar takva izjava ne deluje donekle prihvatljivo?” “Da, zvu~i kao zdravorazumsko tvr|enje”, odgovorio mi je. “Ali se mo`e pokazati da je neta~no”. “Kako to?”
55

“Zato {to bi vas takav standard odvratio od verovanja u sve one doga|aje koje prihvatamo na racionalnom nivou. Primera radi, ne biste poverovali kada biste ~uli na vestima da su brojevi izvu~eni na lotou bili 4, 2, 9, 7, 8 i 3, jer bi to bio veoma malo verovatan doga|aj. Verovatno}a za tako ne{to bi bila milione i milione na prema jedan, i samim tim vi ne bi trebalo da poverujete u to {to ~ujete na vestima. Pa ipak, mi o~igledno verujemo da smo racionalni kada zaklju~ujemo da je to istina. Kako je to mogu}e? Teoreti~ari verovatno}e ka`u da morate uporediti koja je verovatno}a da se doga|aj ne}e desiti sa verovatno}om da bi dokaz bio ba{ takav kakav jeste pod uslovom da se doga|aj nije odvio”. Kreg je ovu re~enicu toliko brzo izrekao da je moj mozak imao probleme da je primi. “Uf”, rekao sam i podigao ruku. “Mora}ete da malo usporite i da mi date primer”. “U redu. Pogledajte ovako: ako su vesti ta~ne sa velikom verovatno}om, onda je vrlo malo verovatno da }e neta~no preneti koji su brojevi izvu~eni na lotou. To predstavlja protivte`u bilo kojoj maloj verovatno}i da }e ti brojevi biti izvu~eni, tako da bi s va{e strane bilo prili~no racionalno verovati u ovaj vrlo malo verovatan doga|aj. Na isti na~in, ma koliko malom smatrali verovatno}u u vezi sa Isusovim vaskrsenjem, ona svoju protivte`u ima u maloj verovatno}i da grob bude prazan, da se Isus javlja ljudima po vaskrsenju i da se dogodi iznenadna promena kod prvih u~enika, pod uslovom da uop{te nije do{lo do Isusovog vaskrsenja. Shvatate li {ta ho}u da ka`em?” Da, rekao sam, ta ilustracija mi je razjasnila {ta je hteo da ka`e. Koliko god Isusovo vaskrsenje skepticima izgledalo malo verovatno, to se mora uporediti sa tim koliko bi bilo malo verovatno imati sve ove razne istorijske dokaze za njega pod uslovom da se ono nikada nije dogodilo. “Zato”, zaklju~io je Kreg, “postaje prili~no racionalno verovati u doga|aj kao {to je ~udesno Isusovo vaskrsenje. Osim toga, ja to i ovako posmatram: ako Bog stvarno postoji, u kom bi onda smislu doista bilo malo verovatno da bi On podigao Isusa iz mrtvih? Ne pada mi na pamet nijedan”. “Da li ste nekada videli nekog skeptika koji postaje religiozan zbog kvaliteta i kvantiteta dokaza za Isusovo vaskrsenje?” pitao sam. Kreg je iskola~io o~i. “O, da, svakako!” rekao je. “Nedavno sam upoznao ~oveka koji je postao religiozan napustiv{i takozvani pokret 'slobodne misli'. On je posmatrao vaskrsenje i zaklju~io iz dokaza da je Bog podigao Isusa iz mrtvih. Naravno, drugi ~lanovi iz tog pokreta su ga zasuli drvljem i kamenjem. On je rekao: 'Za{to su toliko neprijateljski nastrojeni? Ja sam samo sledio principe slobodne misli, i evo gde su me doveli dokazi i razum!'”
56

Zasmejao sam se. “Ho}ete li da ka`ete da neki ljudi iz pokreta 'slobodne misli' i ne razmi{ljaju tako slobodno kao {to bi hteli da predstave drugim ljudima?” “Iskreno re~eno”, odgovorio mi je, “mislim da su mnogi skeptici zatvorenog uma”. Po{to sam i sâm bio biv{i skeptik, primetio sam istu stvar. “Mislite li na ~injenicu da neki od njih na samom po~etku odbace ~ak i mogu}nost da do|e do ~uda?” pitao sam. “Upravo tako”, rekao je Kreg. “Logi~ari imaju jedan izraz: 'zaklju~ivanjem do najboljeg obja{njenja'. To zna~i da imate korpus podataka koje treba objasniti, a pored toga imate i opseg raspolo`ivih mogu}nosti ili raznih obja{njenja za te podatke. Vi treba da odaberete koje bi obja{njenje iz tog opsega, pod uslovom da je ta~no, najbolje objasnilo podatke koje prou~avate. Neki skeptici, pak, uop{te ne dopu{taju da se u tom opsegu raspolo`ivih mogu}nosti na|u natprirodna obja{njenja. Shodno tome, ukoliko ne postoji prirodno obja{njenje nekog doga|aja, njima ne preostaje ni{ta drugo do neznanja. Tu se radi o predrasudama. Ako se izuzmu neki dokazi ateizma, nema opravdanja da se iz opsega raspolo`ivih mogu}nosti izbacuju natprirodna obja{njenja. Ukoliko ih smestite u taj opseg, onda morate biti otvoren i iskren istra`iva~ kako biste videli koje je najbolje obja{njenje za bilo koji doga|aj”. ISUSOVA ^UDA “Recimo da ste vi iskren istra`iva~”, rekao sam, nadovezuju}i se na njegovu poslednju misao. “[ta biste tra`ili kao uverenje da se neko ~udo dogodilo?” “Morali biste uzeti u obzir brojne kriterijume. Morali biste da istra`ite i da vidite da li se ne{to ne mo`e objasniti u terminima prirodnih sila koje su delovale u to vreme na tom mestu. Tako|e biste pogledali i u religijsko-istorijski kontekst”. Hteo sam da razradim ovu ideju konteksta. Hjum je rekao da ako bi se istori~ari jednodu{no slo`ili da je umrla engleska kraljica, pa da se potom `iva pojavila mesec dana kasnije, onda bi on te`io tome da prihvati bilo kakvo obja{njenje osim toga da je Bog tu u~inio ~udo. Pitao sam Krega koji bi bio njegov odgovor na to. “Ja bih se slo`io da je ~udo bez konteksta samo po sebi nejasno”, odgovorio je Kreg. “Kontekst ~uda nam mo`e pomo}i da saznamo da li je ono od Boga ili nije. Na primer, kralji~inom ponovnom o`ivljavanju nedostaje svaki religijski kontekst i to bi onda u su{tini bio ogoljen i nerazja{njen izuzetak.
57

Ali sa Isusom to nije slu~aj. Njegovi natprirodni podvizi su se odigrali u kontekstu prepunom religijskog zna~enja jer je On ~inio ~uda i isterivao demone kao znak dolaska Bo`jeg prisustva u ~ovekovu istoriju, i ona su slu`ila kao potvrda autenti~nosti njegove poruke. A vaskrsenje dolazi kao vrhunac njegovog jedinstvenog `ivota i slu`be, i njegovih radikalnih tvrdnji da poseduje bo`ansku vlast, zbog ~ega je i raspet na krst. Eto za{to nam Njegovo vaskrsenje daje razloga da zastanemo i zamislimo se, dok bi nas kralji~in povratak u `ivot samo zbunio. Stoga je religijsko-istorijski kontekst klju~an za razumevanje ~udesnih doga|aja”. Ali sam ja insistirao dalje: “Da li je Isus zbilja ~inio ~uda? Zbog ~ega ste uvereni u to?” “^injenica je da danas ve}ina kriti~ara Novog zaveta priznaje da je On ~inio ono {to bismo mi nazvali ~udima. Razume se, mo`da ne}e svi oni i verovati da su ovo bila autenti~na ~uda, ali pojam Isusa iz Nazareta kao ~udotvorca i isteriva~a duhova predstavlja sastavni deo istorijskog Isusa koga danas kriti~ari uglavnom prihvataju”. U tom trenutku se Kreg okrenuo i izvukao registrator sa police iza stola. Prelistao je nekoliko strana dok nije do{ao do onoga {to je tra`io. “Pro~ita}u vam citat Rudolfa Baltmana, koga priznaju za jednog od najskepti~nijih novozavetnih kriti~ara ovoga veka: 'Hri{}anska zajednica je bila uverena da je Isus ~inio ~uda i pri~ali su mnoge pri~e o njegovim ~udima. Ve}ina ovih pri~a iz jevan|elja su legendarnog karaktera ili su makar obavijene velom legende. Ipak, ne mo`e biti sumnje da je Isus ~inio dela, koja su, po Njegovom shvatanju i shvatanju njegovih savremenika, ~uda; drugim re~ima, doga|aji koji su bili posledica natprirodne bo`anske kauzalnosti. On je bez sumnje isceljivao bolesne i isterivao demone'.”9 Kreg je zatvorio registrator. “^ak i Baltmen ka`e da ~uda i isterivanje demona pripadaju istorijskom Isusu. U Baltmanovo su se pak vreme ove pri~e smatrale legendarnim zbog navodnog uticaja gr~ko-rimske mitologije na jevan|elja, ali danas teolozi shvataju da ovog uticaja apsolutno nije bilo. Oni sada veruju da se uloga Isusa kao ~udotvorca mora razumeti u kontekstu judaizma u Izraelu u prvom veku, gde se savr{eno uklapa. “Zapravo”, zaklju~io je, “jedini razlog da budete skepti~ni u to da su ovo bila autenti~na ~uda umesto psihosomatskog isceljenja bio bi filozofski — da li verujete u to da su ti doga|aji mogu}i ili ne? Sama istori~nost doga|aja ne dovodi se pod sumnju”. ^UDA I LEGENDE Zaklju~ci ovih teologa su bili korisni, ali ja sam hteo vi{e od toga. “Koji je konkretan dokaz da je Isus ~inio ~uda?” pitao sam.
58

“Deo tog dokaza je da se ovi doga|aji nalaze u svim slojevima jevan|eoskih izvora. Na primer, ~udo kada je nahranjeno pet hiljada ljudi nalazi se u svim jevan|eljima, tako da imate nezavisna, vi{estruka svedo~anstva za te doga|aje. Ni u jednom od izvora ne postoje ni naznake za nekakvog Isusa iz Nazareta koji nije ~inio ~uda; stoga je veoma verovatno da se sve to odnosi na istorijsku li~nost Isusa Hrista. [tavi{e, sve se odli~no uklapa u jevrejski milje. Bilo je i drugih jevrejskih isteriva~a duhova i ~udotvoraca koji su bili pre Isusa”. To za mene nije bilo dovoljno. “To {to je samo nekoliko ljudi reklo da se dogodilo ne{to neobi~no — kao {to je hrana za pet hiljada ljudi — ne mora neophodno da zna~i da je istina”, rekao sam. “U odre|enom smislu je veoma individualno pitanje toga {ta }e za vas biti ubedljivo”, odgovorio je on. “Mislim da mo`emo sa pouzdanjem re}i da ne postoje nikakvi drugi razlozi za sumnju u ove izve{taje osim filozofskih. Drugim re~ima, ako verujete da Bog postoji, onda ne postoji dobar razlog da budete skepti~ni prema ovim doga|ajima. Ali, dodao bih i ovo: kada je re~ o centralnom ~udu u Novom zavetu — Isusovom vaskrsenju — imamo veoma dobre argumente da sa pouzdanjem zaklju~imo da je to zaista bio istorijski doga|aj. Vidite, dokaz vaskrsenja je mnogo, mnogo ja~i od dokaza da je, recimo, Isus u~inio ~udo kada je iscelio slepog ~oveka u Jevan|elju po Jovanu 9. glava. Imate izobilje podataka u vezi sa praznom grobnicom, sa pojavljivanjem vaskrslog Isusa Hrista, kao i sa tim kako su u~enici poverovali da je do{lo do vaskrsenja”. “Zar nije verovatnije da su zapisi o Isusovim ~udima zapravo bili legende koje su nastale mnogo godina nakon Njegovog `ivota?” pitao sam. “Ateista D`ord` Smit ka`e: 'Kad idemo od ranih ka kasnijim jevan|eljima, neka ~uda se sve vi{e preuveli~avaju'.10 On ovo stvaranje legende ilustruje pore|enjem Jevan|elja po Marku 1. glava, gde pi{e da su svi dolazili Isusu i da su mnogi bili isceljeni; Jevan|elja po Mateju 8. glava, koje ka`e da su mnogi prilazili Isusu i da su svi bili isceljeni; i Jevan|elja po Luki 4. glava, gde stoji da su svi prilazili Isusu i svi bili isceljeni. Kao {to je rekao istori~ar Ar~ibald Robertson: 'Ovde smo svedoci procesa nastajanja legende'”.11 Kreg je napravio kiseo izraz lica. “Taj argument je prili~no neozbiljan”, rekao je, “jer pisci jevan|elja ne koriste re~i 'svi' i 'mnogi' onako kako bi to stajalo u policijskom izve{taju”. Ostavio je registrator i uzeo Bibliju, otvorio Novi zavet i tra`io prstom taj stih. Na{ao ga je u Jevan|elju po Marku 1,5 i naglas pro~itao: “Sva Judejska zemlja i Jerusalimljani izla`ahu k njemu ispovedaju}i grehe svoje, i on ih kr{tava{e u reci Jordanu”.

59

“Eto. Razmi{ljajte sada malo o tome”, rekao je. “Pi{e da je Jovan Krstitelj kr{tavao svu Judeju i sav Jerusalim. Stvarno? Ba{ svu Judeju? Ba{ ceo Jerusalim?” rekao je Kreg glasom koji je odavao la`nu zapanjenost. “^itava provincija je ostala bez naroda koji je oti{ao na reku Jordan i ba{ svi su bili kr{teni — sva deca i svaka starija osoba? Pa, o~igledno da ne. Ovo nije izraz koji treba ~itati doslovno, kao policijski izve{taj. A sada, da se vratimo na zapise koje ste ranije spomenuli — {ta je centralna stvar u njima? Jasno je da se tu desilo da je mno{tvo ljudi prilazilo Isusu da ih On isceli i da izgoni ne~iste duhove, i za to postoje mnoga svedo~anstva. ^injenica je da se svi ovi zapisi apsolutno sla`u me|u sobom da je Isus ~inio ~uda i da su tome prisustvovali mnogi ljudi”. Dodao je jo{ i ovo: “A va`no je zapamtiti da za najve}e ~udo, vaskrsenje, znamo iz istorijskih istra`ivanja da nije bilo ni izdaleka dovoljno vremena da se razviju legende i uklone jaku sr` istorijske istine”. MUHAMEDOVA “^UDA” Pod pretpostavkom da postoje istorijski dokazi da je Isus zaista ~inio velika dela koja su o~evici smatrali za ~uda, {ta je onda sa ~udima u drugim religijama? Za kriti~ki nastrojenog Hjuma, ~uda iz razli~itih religija me|usobno opovrgavaju mogu}nost da budu dokaz istine. Primera radi, islamska tradicija ka`e da se Muhamed popeo na nebo na mazgi, da je iscelio slomljenu nogu svom saputniku, da je hranio velike grupe ljudi sa malo hrane, da je pretvorio granu drveta u ma~, kao i da je bio zaslu`an i za druge natprirodne podvige. “Ako su i on i Isus ~inili sli~na ~uda”, rekao sam Kregu, “zar onda to ne oslabljuje Isusovu jedinstvenost i ne pori~e ~uda kao dokaz za Njegovu istinu?” Kreg je naborao ~elo. “Mislim da se to zasniva na pogre{nom vi|enju Islama”, rekao je malo neodlu~no. “Ispravite me ako gre{im, ali kada ~itam Kuran, u su{tini i ne nalazim mnogo ~uda, osim navodne ~udesnosti samog Kurana”. “Tako je”, odgovorio sam. “Osim nekoliko spornih odeljaka, mislim da teolozi uglavnom tako i tuma~e Kuran. Ali, ja sam rekao da se o ovim ~udima govori u islamskoj tradiciji, gde ih ima u ogromnom broju”.12 Kreg je prebirao po glavi i onda se prisetio. “A, da, tako je — ~uda se spominju u takozvanom Hadisu”, rekao je. “I evo {ta je tu bitno: islamska tradicija se javlja stotinama godina nakon Muhamedovog
60

`ivota i stoga se ne mo`e uporediti sa Jevan|eljima, koja su napisana za `ivota prve generacije, kada su o~evici jo{ bili `ivi. Na primer, u Prvoj Korin}anima 15. glava, izve{taji o Isusovom vaskrsenju poti~u iz prvih pet godina nakon tog doga|aja. Samim tim, re~ je o sve`im podacima koji nisu mogli do}i kao posledica nastanka legende. To se jednostavno ne mo`e uporediti sa ovim legendarnim pri~ama o Muhamedu koje su se nakupile mnogo, mnogo godina kasnije u islamskoj tradiciji”. “Da li mislite da je od zna~aja to {to sam Kuran ne stavlja akcenat na ~uda kod Muhameda, dok Biblija to ~ini kod Isusa?” “Mo`da, u smislu da kasnije izgleda kao da je za Hadit bilo bitno da izmisli ~uda za Muhameda. On nikada za sebe nije tvrdio tako ne{to. U su{tini, ove pri~e ilustruju kako nastaju neistorijski podaci putem uticaja legendi kroz vekove, nasuprot Jevan|eljima, gde su zapisi o ~udima deo najranijih slojeva izvornih podataka”. Ipak sam ja i dalje ose}ao protivre~nosti. Ukoliko je za ~uda bitno neposredno objavljivanje, onda je sigurno da Mormonova knjiga prolazi taj test. “U njoj imate tvrdnje o ~udima koja se prenose ubrzo nakon {to su se navodno dogodila, a vi ih ipak ne biste prihvatili kao istinita”, rekao sam. “U ovom slu~aju je re~ o najobi~nijoj prevari D`ozefa Smita, koji je stvorio mormonizam”, odgovorio je Kreg. “Zanimljivo je da su Smit i njegov otac, dok su `iveli u Njujorku, bili opsednuti traganjem za zakopanim blagom Kapetana Kida. A {ta potom Smit tvrdi da je na{ao? Zlatne tablice od an|ela Moronija; potom one nestaju — navodno su uzete na nebo i niko ih vi{e nikad nije video. Ono {to tu imate u pore|enju sa Jevan|eljima, jeste jedna detaljno razra|ena obmana, sa o~iglednim iskrenim uverenjem tih ljudi u ono {to objavljuju. Problem kod mormonizma je u su{tini problem kredibiliteta zbog nepouzdanog D`ozefa Smita i o~iglednog nedostatka potkrepljuju}ih dokaza. Nasuprot Jevan|eljima, ~iji kredibilitet arheologija veoma dobro potvr|uje, arheolo{ka otkri}a nikada nisu potkrepila Mormonovu knjigu”. LI^NA STRANA ^UDA Moja diskusija sa Kregom je do sada bila stimulativna, ali je ostala isklju~ivo na intelektualnom nivou. Hteo sam da pre|em malo vi{e na li~ni nivo, kako bih ispitao teren iza Kregove nau~ne li~nosti i kako bih povezao pitanje ~uda sa njegovim li~nim `ivotom. Ipak, oklevao sam. Tokom mojih godina poznanstva sa Bilom Kregom prime}ivao sam da ima izvesne zdravstvene probleme sa kojima se suo~ava. Na primer, kad bismo se rukovali mogao sam da osetim da mu je desna
61

{aka pomalo ispup~ena. Iz pristojnosti nikada sa njim nisam zapodenuo razgovor na tu temu. Sada, kad smo ve} analizirali ovu temu, njegov o~igledan problem je postavljao mu~no pitanje koje vi{e nisam mogao da ignori{em: ako Bog mo`e da ~ini ~uda, za{to onda nije iscelio ~oveka koji mu je toliko posve}en kao {to je to bio Bil Kreg? Zapo~eo sam obazrivo: “^ujte, Bile”, rekao sam, “vi verujete da Bog jo{ uvek ~ini ~uda, zar ne?” “Ja ne bih porekao da se ~uda mogu desiti i danas”, rekao je Kreg. “Me|utim, dodao bih da nema razloga da o~ekujemo da budu onoliko ~esta ili o~igledna kao {to su bila kod Isusa. ^uda se nekako ~e{}e doga|aju uo~i velikih trenutaka u istoriji spasenja, kao {to su izlazak Izraela iz Egipta ili Isusova slu`ba, a On je na svoja ~uda gledao kao na znake upu}ene narodu da dolazi carstvo Bo`je, a na to {to isteruje demone kao na znak svoje mo}i da uni{ti sile tame”. “Ka`ite mi onda ovo”, ljubazno sam rekao. “Ako Bog vas voli i ima tu silu da vas isceli, za{to vas ne oslobodi va{ih zdravstvenih tegoba?” Kreg nije delovao kao da ga je uvredilo ovo pitanje. Naslonio se na drugu stranu fotelje, potom nagnuo napred, a glas mu se promenio od profesorskog tona ka malo li~nijem i bla`em. “Apostol Pavle je imao ne{to {to je nazvao '`alac u mesu', za koji se triput molio Bogu da ga ukloni”, zapo~eo je Kreg, “a Bo`ji odgovor je bio da mu je njegova milost dovoljna i da se njegova sila usavr{ava u slabostima. Taj odeljak mi stoji kao uteha u li~nom `ivotu”. Malo je pogledao u stranu, mo`da da bi odlu~io koliko toga da ka`e. Kada me je ponovo pogledao, o{tra i ~eli~na ja~ina njegovih plavih o~iju je smek{ala do ranjive iskrenosti. “O ovome ne govorim mnogo otvoreno”, rekao je, “ali ja imam uro|enu neuromi{i}nu bolest koja izaziva progresivnu atrofiju u ekstremitetima. U mom slu~aju ona je prili~no blaga. Mnogi ljudi sa ovim sindromom moraju da na nogama nose metalne {ine. Oni su potpuni invalidi. Ja sam prili~no sre}an {to moj slu~aj nije tako te`ak”. “Da li ste se molili za ~udo?” pitao sam ga. Klimnuo je glavom. “Kao mlad u veri molio sam se Bogu da me isceli. Ali On to nije u~inio”. Iako mi je bilo jasno iz njegove pragmati~ne boje glasa da nije tra`io sa`aljenje, ja sam ipak saose}ao s njim. “Vi ste razo~arani”, rekao sam, a re~i su mi izletele vi{e kao konstatacija nego kao pitanje. Na licu mu se pojavio blagi osmeh. “Li, znate li ~emu se divim?” pitao me je sa o~iglednim ose}anjem ~u|enja. “Kada posmatram svoj `ivot, Bog je ovu bolest upotrebio da uobli~i mene i moju li~nost na
62

tolike divne na~ine. Po{to nisam mogao da se bavim atletikom, da bih uspeo u ne~emu dospeo sam u akademske vode. To {to postojim kao stru~njak za religiju zaista mogu da zahvalim ovoj bolesti. Ona me je primorala na misaoni `ivot. Tako|e je psiholo{ki uticala na mene daju}i mi ogroman podstrek da uspem. Navela me je da steknem orijentaciju prema uspehu i cilju, {to mi je pomoglo da u~inim mnogo toga u `ivotu. Tako da sam zaista na delu video, i to veoma li~no, ono {to je apostol Pavle rekao — da se njegova sila usavr{ava u slabostima”. “Da ste mogli da budete isceljeni, da li biste to i `eleli?” Nasmejao se. “Recimo da bi sada to mo`da bilo lepo, po{to sam nau~io lekcije!” rekao je. Potom mi je dao i ozbiljniji odgovor koji je bio odjek pre|a{njih komentara Pitera Krifta o patnji. “Sa druge strane, prili~no sam se privikao na nju. Kada pogledam unazad, mogu iskreno da ka`em da mi je drago {to me je Bog usmerio na ovaj `ivotni put. On mo`e da upotrebi ~ak i lo{e stvari u `ivotu kako bi do{ao do svog kona~nog cilja i svrhe. To ne zna~i da te stvari nisu lo{e — one zaista to i jesu. Ali su sve one pod Bo`jim suverenitetom. ^ak i dobro mo`e da proiza|e iz zla”. VERA U BOGA ^UDOTVORCA Bil Kreg nije nekakav suvoparan teoreti~ar; on je ~ovek ~iji svakodnevni `ivot sadr`i njegovu religijsku filozofiju. ^ak i kada se suo~ava sa veoma realnim problemom sopstvene patnje, on dolazi do potvrde da su mu verovanja na mestu. Sve je poduprto vrhovnim uverenjem u racionalnost biblijske religije — religije ~ija je su{tina u ~udu nevi|enih razmera. “Jednu od svojih najpopularnijih knjiga naslovili ste 'Racionalna vera'”, rekao sam, “ali postoje skeptici koji bi to nazvali kontradikcijom”. Pru`io sam ruku u torbu, izvukao knjigu pod naslovom “Kritike protiv Boga” i okrenuo poglavlje “Religija i razum”. To poglavlje je napisao ateista Ri~ard Robinson, filozof koji je zvanje stekao na univerzitetima Oksford i Kornel. Pro~itao sam Kregu citat koji sam pre toga podvukao: “Biblijska religija se ne sastoji samo u verovanju da postoji Bog. Njena su{tina je u verovanju da postoji Bog bez obzira na to kakvi su dokazi za to. 'Imati veru', u biblijskom smislu re~i, zna~i 'naterajte sebe da verujete da postoji Bog bez obzira na dokaze'”.13

63

Zatvorio sam knjigu, pogledao u Krega i pitao ga: “Kako vi posmatrate ovu interakciju izme|u vere i razuma? Da li su te dve stvari zaista kontradiktorne, kao {to insistiraju kriti~ari?” Kreg je zapo~eo definicijom. “Vera je uverenje ili posve}enost za ono {to smatrate da je istina”, odgovorio mi je. “Razlog za{to neko misli da je biblijska religija ispravna mo`e se razlikovati od ~oveka do ~oveka. Za nekog, taj razlog mo`e biti zato {to Bog govori njegovom srcu i u njemu stvara uverenje da je to istina. Ja svakako verujem da je to validno. Za nekog drugog, pak, mo`da je vi{e stvar u upornom intelektualnom istra`ivanju dokaza koji ga dovode do istog zaklju~ka. Ali nijedan od te dvojice ne}e do}i do vere sve dok ne po~ne da `ivi na osnovu vere ili posve}enosti za ono {to misle da je istina. Kada veru shvatamo u ovim kategorijama, mo`emo videti da je potpuno usagla{ena sa razumom”. Kada sam zamolio Krega da razradi tu temu, on se zamislio na trenutak, a potom mi ponudio ilustraciju iz sopstvenog `ivota. Zapo~eo je: “Nedavno sam imao operaciju transplantacije ro`nja~e”, ali ~im su te re~i iza{le iz njegovih usta, nasmejao se. Jo{ jedan zdravstveni problem je zaista zvu~ao kao “nadodavanje” u svetlu na{eg prethodnog razgovora o njegovom zdravlju. Kreg je slegao ramenima. “@ena mi ka`e da sam medicinsko minsko polje na dve noge”, rekao je uz smeh, “ali i najzdravija osoba koju zna. U svakom slu~aju, pre nego {to sam bio spreman da dam da mi bilo ko operi{e o~i, D`en i ja smo sve detaljno pregledali da bismo prona{li najboljeg hirurga za operaciju ro`nja~e u zemlji. Istra`ili smo, gledali u dokaze, kontaktirali smo ga, pri~ali sa njim, i kona~no, nakon {to smo se uverili na osnovu dokaza da je on najbolji, dobio je moje poverenje i dopustio sam da mi operi{e o~i. Moja vera ili poverenje u njega zasnivali su se na dobrim dokazima koje sam video iz njegovih kvalifikacija i kredibiliteta. Na isti na~in, kada je re~ o verovanju u Boga ili u ~uda, mnogi ljudi se odlu~e na taj ~in poverenja i posve}enja nakon {to su se uz pomo} dokaza uverili da je biblijska religija ispravna. Ne krene svako tim putem, ali svakako da postoje ljudi koji krenu. I to je logi~an i racionalan pristup koji se koristi razumom i ne pori~e ga”. Tematika dokaza je otvorila vrata za temeljno pitanje koje se prosto nametalo da ga istra`imo. Kreg je neprestano govorio o ~injenici da ako Bog postoji, da je onda razumno verovati da su ~uda mogu}a. I dok to samo po sebi ima smisla, za mnoge ljude stvar zavisi od onog veoma velikog “ako”.

“Kakav vas potvrdan dokaz uverava da postoji takvo Bi}e koje ~ini ~uda?” pitao sam ga. “Mo`ete li mi dati neke ~vrste razloge za verovanje u bo`anskog Tvorca i u utemeljenost biblijske religije?” Kreg je klimao glavom sve vreme dok sam izgovarao pitanje. “1986. godine sam slu{ao predavanje na kome je Elvin Plantinga izneo mno{tvo dokaza za verovanje u Boga. On je danas mo`da najva`niji biblijski filozof, a to predavanje je bilo sjajan prikaz teisti~kih argumenata”, odgovorio mi je Kreg.14 Bacio sam pogled na sat. “Kako bi bilo da privedemo razgovor kraju sa pet glavnih argumenata?” predlo`io sam. “Dobro”, rekao je. “Nave{}u vam argumente za Boga koji su me|usobno dobro povezani u smislu da podupiru i nagla{avaju jedni druge”.15 Kreg je zasukao rukave na ko{ulji i udobno se namestio u fotelju. Kao autor ~lanka “Bo`je postojanje i po~etak sveta” (The Existence of God and the Beginning of the Universe) i koautor knjige “Teizam, ateizam i kosmologija Velikog praska” (Theism, Atheism, and Big Bang Cosmology), on je svoje argumente zapo~eo tamo gde bi se i moglo o~ekivati. Prvi razlog: Bog daje smisao nastanku svemira “Kako filozofski, tako i nau~no”, rekao je Kreg, “izneo bih tvrdnju da su svet i vreme zapo~eli u jednom trenutku u kona~noj pro{losti. Ali po{to ne{to, ne mo`e tek tako da nastane ni iz ~ega, onda mora postojati transcedentan uzrok izvan prostora i vremena koji je stvorio svet”. “A je li svet nastao u onome {to nazivaju Stvaranje?” pitao sam ga. “Upravo tako. Na to nam ukazuju brojni nau~ni dokazi. Me|utim, to predstavlja klju~an problem za skeptike. Kako ka`e Entoni Keni sa Oksfordskog univerziteta: 'Zagovornik teorije stvaranja, barem ako je on ateista, mora da veruje da... je svemir nastao ni iz ~ega i sam po sebi'”.17 Kreg se zasmejao. “Naravno, ne{to {to nastaje ni iz ~ega ne zvu~i logi~no! Li, vi ste u na{em intervjuu dosta citirali ~uvenog skeptika Dejvida Hjuma. E pa, ~ak i on je rekao: 'Ali mi dopustite da vam ka`em da nikada nisam iznosio tako apsurdno tvr|enje da bilo {ta mo`e da nastane bez uzroka'.18 Ovo priznaju i ateisti. Primera radi, jedan od najistaknutijih ateista u savremenoj filozofiji, Kaj Nilsen, jednom je rekao: 'Zamislite kad biste videli knjigu ispred sebe... a onda me pitali {ta je izazvalo nastanak knjige, i da ja na to odgovorim da nije ni{ta izazvalo njen nastanak, nego je nastala sama od sebe. Vi to ne biste prihvatili'.19
65

64

I on je apsolutno u pravu. Ipak, razmislite o tome: ako mora postojati uzrok za malu knjigu, zar onda nije logi~no da }e postojati uzrok i za veliki univerzum?” Bilo je to pitanje za koje je izgledalo da mu odgovor nije potreban. “I kako biste onda ukratko iskazali ovaj prvi argument?” pitao sam ga. Kreg je prstima izbrojao svaku od slede}ih stavki koju je izneo. “Prvo, {ta god nastaje poseduje svoj uzrok. Drugo, svemir je nastao. I otud, tre}e, svemir poseduje svoj uzrok. Kao {to je napisao istaknuti nau~nik Artur Edington: '^ini se da po~etak predstavlja nepremostivu te{ko}u, osim ako se ne saglasimo da ga jasno posmatramo kao natprirodni doga|aj'”.20 Prekinuo sam ga. “Dobro, to ukazuje na Tvorca, ali da li nam govori i{ta o Njemu?” “U su{tini, da, govori”, odgovorio mi je Kreg. “Mi znamo da ovaj natprirodni uzrok sam mora biti bez uzroka, nepromenljiv, vanvremenski, kao i nematerijalno bi}e”. “Koja je osnova ovih va{ih zaklju~aka?” “Mora biti bez uzroka, jer znamo da ne mo`e postojati beskona~na regresija uzroka. Mora biti vanvremenski i samim tim nepromenljiv, barem bez univerzuma, jer je stvorio vreme. Osim toga, po{to je stvorio i prostor, mora nadilaziti prostor i samim tim biti po svojoj prirodi nematerijalan”. Javilo se o~igledno pitanje koje se moralo postaviti. “Ako sve mora imati svoj uzrok, ko je ili {ta je onda prouzro~ilo Boga?” rekao sam. “^ekajte malo — uop{te nisam rekao da ba{ sve mora imati svoj uzrok”, odgovorio mi je Kreg. “Premisa glasi da {ta god nastaje mora posedovati svoj uzrok. Drugim re~ima, 'bi}e' ne mo`e nastati iz 'nebi}a'. Po{to Bog nikada nije nastao, njemu nije potreban uzrok. On nikada nije nastao”. Rekao sam mu da to zvu~i sumnjivo; kao da poku{ava da napravi specijalan izuzetak za Boga. “Samim ateistima je nekada bilo veoma komotno da tvrde da je univerzum ve~an i da ne poseduje svoj uzrok”, odgovorio je on. “Problem je {to oni vi{e ne mogu da se dr`e tog stanovi{ta zbog savremenih dokaza da je univerzum zapo~eo Stvaranjem. Zato oni ne mogu da iznesu legitiman prigovor kada ja iznosim isto tvr|enje o Bogu — On je ve~an i ne poseduje svoj uzrok”. Drugi razlog: Bog daje smisao slo`enosti univerzuma “Tokom poslednjih 35 godina”, rekao je Kreg, “nau~nike zapanjuje otkri}e da po~etak Stvaranja nije bio neki haoti~an, primitivan doga|aj, ve} naprotiv veoma organizovan doga|aj, za koji je bila
66

potrebna ogromna koli~ina informacija. Zapravo, od samog trenutka kada je zapo~eo, univerzum je morao da bude fino pode{en do nezamislive preciznosti da bi nastao `ivotni oblik kao {to smo mi. A to veoma ubedljivo ukazuje na postojanje inteligentnog Tvorca”. “'Fino pode{en' je subjektivan izraz”, rekao sam. “Mo`e da zna~i mnogo toga. [ta vi pod njim podrazumevate?” “Evo, re}i }u to ovako”, rekao je. “Nau~no govore}i, mnogo je verovatnije postojanje univerzuma koji bi spre~io nastanak `ivota, nego univerzuma koji bi potpomagao `ivot. @ivot stoji u ravnote`i na o{trici `ileta”. Kao primer je citirao Hokingove spise. “On je izra~unao da bi se svemir — da je u po~etku samo jedan njegov parametar bio manji za samo jedan u sto hiljada miliona miliona delova — pretvorio u vatrenu kuglu”.21 Kreg je brzo preleteo preko liste jo{ nekoliko neverovatnih statisti~kih podataka kako bi potkrepio svoj zaklju~ak.22 Izme|u ostalih: Britanski fizi~ar Pol Dejvis zaklju~io je da je verovatno}a da po~etni uslovi pogoduju formiranju zvezda — {to je neophodno za planete, pa tako i `ivot — jedan prema jedinici iza koje sledi barem hiljadu milijardi milijardi nula.23 Dejvis je tako|e procenio da kada bi se ja~ina gravitacije ili slabe sile promenila za samo jedan deo u desetki iza koje sledi sto nula, `ivot nikada ne bi mogao da nastane.24 Postoji oko pedeset konstanti i veli~ina — na primer, koli~ina upotrebljive energije u svemiru, razlika u masi izme|u protona i neutrona, odnosi osnovnih prirodnih sila i proporcija materije i antimaterije — koje se moraju uravnote`iti do matemati~ki infinitezimalnog stepena kako bi bio mogu} bilo kakav `ivot.25 “Sve ovo”, kazao je Kreg, “umnogome podupire zaklju~ak da se iza Stvaranja nalazi inteligencija. U stvari, u druk~ijim obja{njenjima jednostavno nema logike. Primera radi, jedna teorija se zove 'prirodna nu`nost', koja ka`e da postoji neka nepoznata Teorija svega koja bi objasnila kako svemir funkcioni{e. Drugim re~ima, ne{to u prirodi je u~inilo nu`nim da stvari ovako ispadnu. Me|utim, taj koncept pada u vodu kada ga dublje prou~ite. Prvo, svako ko tvrdi da svemir mora omogu}avati `ivot iznosi radikalnu tvrdnju koja zahteva sna`an dokaz, dok je ova alternativa samo puka izjava. Drugo, postoje drugi modeli svemira koji se razlikuju od na{eg, stoga mora biti mogu}e da je svemir bio i druga~iji. I tre}e, ~ak i ako su prirodni zakoni nu`ni, ipak morate da imate po~etne uslove koji su postavljeni na sam po~etak i na osnovu kojih ovi zakoni mogu da deluju”.
67

Pa ipak, ovo nije bila jedina mogu}a alternativa. Prekinuo sam ga kako bih izneo druga~iji scenario koji je na povr{ini delovao ubedljivo. “A {ta je sa mogu}no{}u da je fino pode{avanje svemira rezultat ~iste slu~ajnosti?” pitao sam ga. “Mo`da je cela stvar samo veliki kosmi~ki slu~aj — kolosalno bacanje kockica, da se tako izrazim”. Kreg je uzdahnuo. “Li, re}i }u vam ovo: preciznost je tako krajnje fantasti~na i tako matemati~ki frapantna, da je prosto sme{no smatrati da je to mogla biti slu~ajnost. Tim pre {to ne govorimo samo o jednostavnim odnosima verovatno}e, ve} o onome {to teoreti~ari nazivaju 'specifi~nom verovatno}om', koja isklju~uje slu~ajnost van svake razumne sumnje”. Ja nisam bio spreman da napustim mogu}nost slu~ajnosti. “A {ta ako je postojao beskona~an broj drugih svemira koji su postojali odvojeno od na{eg?” pitao sam. “Onda bi verovatno}a glasila da }e jedan od njih imati ispravne uslove za odr`avanje `ivota — a to je upravo ovaj u kome mi imamo sre}u da se nalazimo”. Kreg je ve} ~uo tu teoriju. “Ona se zove Hipoteza o mnogim svetovima”, rekao je. “Hoking iznosi ovaj koncept. Evo u ~emu je problem: ti drugi teoretski univerzumi za nas su nedostupni i stoga ne postoji mogu}i na~in da pru`imo bilo kakav dokaz da je to istina. Re~ je ~isto o konceptu, ideji, bez nau~nog dokaza. Istaknuti britanski nau~nik i teolog D`on Polkinghorn nazvao ju je 'pseudonaukom' i 'metafizi~kim naga|anjem'.26 A pomislite na ovo: kad bi to bilo ta~no, to bi onemogu}ilo racionalno pona{anje, jer biste mogli da date obja{njenje za sve — bez obzira na to koliko malo verovatno — postuliranjem beskona~nog broja drugih univerzuma”. Nisam u potpunosti sledio tu liniju rezonovanja. “[ta podrazumevate pod tim?” upitao sam. “Kad biste, na primer, delili karte u igri pokera i svaki put sebi podelili ~etiri keca, ne bi mogli da vas optu`e da varate, bez obzira na to koliko je malo verovatna takva situacija. Mogli biste samo da ka`ete da se u beskona~nom ansamblu univerzumâ mo`e pojaviti univerzum u kome svaki put kada ~ovek deli karte, podeli sebi ~etiri keca i samim tim — blago meni! — upravo sam ja u tom univerzumu! ^ujte — re~ je o ~istoj metafizici. Ne postoji stvaran razlog za verovanje da postoje takvi paralelni svetovi. Sama ~injenica da skeptici moraju da iznesu tako bizarnu teoriju je zato {to fina pode{enost svemira sna`no ukazuje na Inteligentnog tvorca — a neki ljudi }e postaviti bilo kakvu hipotezu kako bi izbegli da izvedu takav zaklju~ak”. Znao sam da je ova zadivljuju}e precizna ravnote`a u svemiru jedan od glavnih faktora koji je doveo Patrika Glina, stru~njaka obra68

zovanog na Harvardu, do toga da napusti ateizam i postane religiozan. On u svojoj knjizi “Dokazi za Boga” (God: The Evidence) razobli~ava alternativne teorije kao {to su kvantna mehanika i “bebeuniverzumi” i dolazi do ovog zaklju~ka: “Danas konkretni podaci sna`no ukazuju u pravcu hipoteze o Bogu... Oni koji ho}e da joj se suprotstave nemaju ispitivu teoriju koju bi izneli, ve} samo spekulacije o nevidljivim univerzumima, ispredene iz bujne nau~ni~ke ma{te... Da ironija bude ve}a, slika univerzuma koju nam donosi ve}i deo napredne nauke dvadesetog veka je bli`a po svom duhu viziji iznetoj u 1. Knjizi Mojsijevoj u Bibliji nego bilo ~emu {to je nauka ponudila od Kopernika naovamo”.27 Tre}i razlog: Bog daje smisao objektivnim moralnim vrednostima Kreg je na samom po~etku sa`eto sumirao svoju slede}u stavku: “Tre}i faktor koji ukazuje na Boga jeste postojanje objektivnih moralnih vrednosti u svemiru. Ako Bog ne postoji, onda ne postoje ni objektivne moralne vrednosti”. To je, dakako, povla~ilo za sobom pitanje {ta podrazumeva pod “objektivnim” vrednostima. Kreg je brzo dodao i definiciju i ilustraciju. “Objektivne moralne vrednosti imaju validnost i obavezuju nezavisno od toga da li bilo ko veruje u njih ili ne”, objasnio je. “Primera radi, ozna~iti holokaust kao ne{to objektivno pogre{no zna~i re}i da je on gre{ka iako su nacisti smatrali da je to ispravna stvar. I jo{ uvek bi bio gre{ka ~ak i da su nacisti pobedili u Drugom svetskom ratu i uspeli u ispiranju mozga i uni{tenju svakoga ko se ne bi slo`io sa njima. Ali, ako Bog ne postoji, onda moralne vrednosti nisu objektivne na ovakav na~in”. Odmahivao sam glavom. “^ekajte malo”, upao sam. “Ako ho}ete da ka`ete da ateista ne mo`e imati moralne vrednosti ili `iveti u osnovi moralnim `ivotom, onda se ja sa tim ne sla`em. Ja imam prijatelja koji ne veruje u Boga, ali je on isto ljubazan i pa`ljiv ~ovek kao i mnogi religiozni ljudi koje poznajem”. “Ne, ja ne ka`em da neko mora verovati u Boga kako bi `iveo moralnim `ivotom. Pitanje glasi: 'Ako Bog ne postoji, da li postoje objektivne moralne vrednosti?' A odgovor glasi: 'Ne'”. “A za{to ne?” “Zato {to ako nema Boga, onda su moralne vrednosti samo proizvod dru{tveno-biolo{ke evolucije. To zapravo misle i mnogi ateisti. Prema filozofu Majklu Ruzu: 'Moral ne predstavlja ni{ta ve}u biolo{ku adaptaciju nego ruke, noge i zubi', a moral je 'samo jedno pomo}no sredstvo za opstanak i reprodukciju... svako dublje zna~enje je iluzorno'.28
69

Ili, ako ne postoji Bog, onda je moral samo pitanje li~nog ukusa, sli~no izjavama poput: 'Pasulj je ukusan'. E pa, nekima jeste ukusan, ali drugima nije. Za to ne postoji nikakva objektivna istina; re~ je o subjektivnom pitanju ukusa. Isto tako, re}i da je ubijanje nevine dece pogre{no bilo bi samo iskazivanje li~nog ukusa, kao kada biste rekli: 'Ja ne volim ubijanje nevine dece'. Poput Ruza i ateiste Bertrana Rasela, ja ne vidim nijedan razlog da smatram da je u odsustvu Boga, moral kojega razvija ~ovek Homo sapiens objektivan. Na kraju krajeva, ako ne postoji Bog, {ta je onda tako specijalno u ljudskom bi}u? Ono je samo slu~ajan nus-proizvod prirode koji je tek nedavno nastao na si}u{nom zrncu pra{ine izgubljenom negde u bezose}ajnom univerzumu i osu|en da zauvek i{~ezne nakon relativno kratkog vremena. Sa ateisti~ke ta~ke gledi{ta, neki ~inovi, kao na primer silovanje, mogu biti dru{tveno {tetni, i tako su postali tabu u toku ljudskog razvoja. Ali to ne dokazuje da je silovanje zaista pogre{no. Zapravo, mo`e se zamisliti i da se silovanje razvilo kao ne{to {to je korisno za opstanak vrste. I tako, bez Boga ne postoji apsolutna razlika izme|u dobrog i lo{eg koja bi se nametala na{oj savesti. Me|utim, svi mi u dubini du{e znamo da, u stvari, objektivne moralne vrednosti itekako postoje. Sve {to treba da uradimo da bismo to uvideli je da prosto sebi postavimo pitanje: 'Da li je maltretiranje deteta zabave radi zaista moralno neutralan ~in?' Ube|en sam da biste rekli: 'Ne, to nije moralno neutralno; zaista je pogre{no ~initi tako ne{to'. I to biste rekli sa potpunom sve{}u o Darvinovoj teoriji evolucije i svemu ostalom. Dobra ilustracija za ovo je pismo za prikupljanje nov~anih priloga koje je 1991. poslao D`on Hili, izvr{ni direktor Amnesti interne{nala, u kome ka`e: 'Pi{em vam danas jer mislim da delite moje duboko uverenje da zaista postoje neke moralno apsolutne vrednosti. Kada je re~ o mu~enju, ubistvu koje odobri sama vlada, nestancima pojedinih ljudi... sve ovo su ne~uvene stvari za svakog od nas'.29 ^in kao {to je silovanje i zlostavljanje dece ne predstavlja samo pona{anje koje je nekim slu~ajem dru{tveno neprihvatljivo — jasno je da takav ~in predstavlja moralnu gadost. On je objektivno pogre{an. A stvari kao {to su ljubav, jednakost i samopo`rtvovanje su zaista dobre u objektivnom smislu. Mi sve to znamo u dubini du{e. I po{to ove objektivne moralne vrednosti ne mogu postojati bez Boga, a nema sumnje u to da one postoje, onda logi~no i neizbe`no sledi da i Bog postoji”.

^etvrti razlog: Bog daje smisao Vaskrsenju Kod ovog ~etvrtog razloga je Kreg rekao da }e malo promeniti brzinu. “Rekli smo da ako imamo dobre razloge da verujemo u Boga, onda mo`emo da verujemo i u ~uda”, kazao je. “Ja vam dajem razloge koji ukazuju na Bo`je postojanje. Ali i sama ~uda mogu biti sastavni deo sveukupnog argumenta u Bo`ju korist. To je, na primer, ta~no kada je re~ o Isusovom vaskrsenju. Ako se Isus iz Nazareta zaista vratio iz mrtvih, onda u rukama imamo bo`ansko ~udo i, samim tim, dokaz za Bo`je postojanje”. Zamolio sam Krega da ukratko ponovi za{to veruje u istorijske dokaze koji ukazuju na taj zaklju~ak — “Ali”, naglasio sam mu, “nemojte pretpostaviti da je Novi zavet nadahnuta Bo`ja re~”. On se zarad svog odgovora slo`io da smatra Novi zavet obi~nim skupom dokumenata na gr~kom jeziku iz prvog veka koji mogu podle}i analizi kao i bilo koji drugi drevni spisi. Postoje bar ~etiri ~injenice oko Isusovog `ivota koje su op{te prihva}ene me|u novozavetnim istori~arima {irokog ranga”, zapo~eo je Kreg. “Prva glasi da je Isusa, nakon {to je bio raspet, u grob sahranio Josif iz Arimateje. Ovo je va`no jer zna~i da je mesto groba bilo poznato kako Jevrejima, tako i hri{}anima, pa i Rimljanima”. “Kakve dokaze posedujete za to?” pitao sam ga. “Isusov pogreb je zabele`en u izuzetno starim informacijama koje je apostol Pavle uneo u svoju prvu poslanicu crkvi u Korintu.30 Ove informacije se mogu smestiti u period od pet godina nakon Isusove smrti, i stoga nemaju karakter legende. Osim toga, pri~a o pogrebu je deo veoma starog materijala koji je Marko iskoristio u pisanju svog Jevan|elja, a njegovoj pri~i nedostaju simptomi legende u nastajanju. Ne postoje nikakvi tragovi bilo kakve paralelne pri~e o pogrebu. [tavi{e, bilo bi neobja{njivo da bilo ko izmisli Josifovo u~e{}e, po{to je on bio ~lan Sinedriona koji je osudio Isusa. Druga ~injenica glasi da je u nedelju nakon raspe}a grupa Isusovih sledbenica njegov grob zatekla prazan. To potvr|uje rano Pavlovo pismo Korin}anima, koje podrazumeva da je grob ostao prazan, kao i Markov veoma stari izvorni materijal. I tako opet imamo rana i nezavisna svedo~anstva. Ali imamo i mnogo vi{e. Primera radi, pri~i o praznom grobu nedostaju znakovi ulep{avanja svojstvenog za legende, a najraniji poznati jevrejski odgovor na objavu Isusovog vaskrsenja podrazumeva da je njegov grob bio prazan. Osim toga, izve{taj glasi da su `ene zatekle prazan grob. Me|utim, svedo~anstvo `ena se smatralo toliko nepouzdanim da one nisu mogle da svedo~e na jevrejskim sudovima. Jedini razlog za zapisivanje tog veoma nelagodnog detalja o `enama
71

70

koje su otkrile da je grob prazan jeste taj da su pisci Jevan|elja verno bele`ili {ta se stvarno doga|alo. Tre}a ~injenica glasi da su u vi{e navrata i pod razli~itim okolnostima, razli~iti pojedinci i grupe ljudi prisustvovali Isusovom javljanju iz mrtvih. To priznaju gotovo svi stru~njaci za Novi zavet iz nekoliko razloga. Primera radi, spisak o~evidaca Isusovog vaskrsenja koje je apostol Pavle dao Korin}anima predstavlja garanciju da je do tih pojavljivanja i do{lo. Imaju}i u vidu rani datum tih informacija i li~no poznanstvo apostola Pavla sa doti~nim ljudima, ovo se ne mo`e odbaciti kao legenda. Tako|e, i pri~e u Jevan|eljima pru`aju vi{estruka i nezavisna svedo~anstva o tim pojavljivanjima. ^ak i skepti~ki novozavetni kriti~ar Gerd Lideman zaklju~uje: 'Mo`e se uzeti kao istorijski izvesno da su Petar i u~enici nakon Isusove smrti bili u prilici da im se Isus pojavi kao vaskrsli Hrist'.31 ^etvrta ~injenica glasi da su prvi u~enici iznenada i iskreno po~eli da veruju da je Isus ustao iz mrtvih uprkos svojim naklonostima da veruju upravo suprotno. Jevrejska verovanja su isklju~ivala mogu}nost bilo ~ijeg ustajanja iz mrtvih pre op{teg vaskrsenja na kraju sveta. I pored toga, prvi u~enici su iznenada po~eli toliko ~vrsto da veruju da je Bog vaskrsao Isusa da su bili spremni i da umru za to verovanje. Stru~njak za Novi zavet Luk D`onson je rekao: 'Za stvaranje takvog pokreta kao {to je bilo najranije hri{}anstvo potrebno je pro}i kroz nekakvo sna`no iskustvo koje je u stanju da promeni ~oveka'”.32 “U redu”, rekao sam. “[ta onda vi mislite, koje je najbolje obja{njenje za ove ~etiri ~injenice?” “Iskreno re~eno, ne postoji apsolutno nikakvo naturalisti~ko (prirodno) obja{njenje koje bi se uklopilo”, odgovorio mi je. “Svi dana{nji teolozi odbacuju sve stare teorije kao {to su teorija da su u~enici ukrali telo ili teorija da Isus nije bio stvarno mrtav. Ja li~no mislim da je upravo najbolje obja{njenje isto ono koje su dali o~evici: tj. da je Bog podigao Isusa iz mrtvih. U stvari, ova hipoteza lako prolazi svih {est testova koje koriste istori~ari u odre|ivanju koje je najbolje obja{njenje za zadati korpus istorijskih ~injenica”.33 Peti razlog: Bog se mo`e neposredno do`iveti Kreg je rekao da ova poslednja stavka nije toliko argument za Bo`je postojanje, “koliko tvr|enje da mo`ete znati da Bog postoji kada ga neposredno do`ivljavate, nevezano za bilo kakve argumente. Filozofi ovo zovu 'prava bazi~na vera'”. Kreg je pogledao direktno u mene. “Li, dopustite mi da vam ilustrujem ovaj koncept jednim pitanjem”, rekao je. “Mo`ete li da
72

doka`ete da postoji spolja{nji svet?” To pitanje me je zateklo. Razmislio sam o njemu jedan trenutak i nisam mogao da iznesem nijedan logi~ki sled argumenata koji bi neosporno utvrdio tako ne{to. “Nisam siguran kako bih to mogao da izvedem”, priznao sam. “Tako je”, odgovorio mi je on. “Va{a vera u realnost spolja{njeg sveta je 'prava bazi~na vera'. Vi ne mo`ete da doka`ete da spolja{nji svet postoji. Na kraju krajeva, mogli biste da budete obi~an mozak u posudi koga neki ludi nau~nik stimuli{e elektrodama tako da samo mislite da vidite spolja{nji svet. Morali biste ipak da budete ludi da mislite tako ne{to. Zato je ova 'prava bazi~na vera' u spolja{nji svet potpuno racionalna. Drugim re~ima, ona je s pravom ukorenjena u na{em iskustvu. Na isti na~in, u kontekstu neposrednog iskustva Boga, racionalno bi bilo verovati u Boga na pravi bazi~an na~in. I ja sam pro{ao kroz takvo iskustvo. Tako su ljudi u biblijskim danima poznavali Boga. Kao {to je napisao D`on Hik: 'Za njih Bog nije bio pretpostavka koja dopunjava silogizam, ili ideja koju je prihvatio razum, ve} iskustvena stvarnost koja je njihovim `ivotima davala zna~enje'”.34 “Ali”, ubacio sam se, “{ta ako i ateista ka`e isto to — da i on ima 'pravu bazi~nu veru' u nepostojanje Boga? Onda ste zapali u }orsokak”. Kreg mi je odgovorio: “Filozof Vilijam Olston ka`e da u tom slu~aju religiozan ~ovek treba da u~ini sve {to je mogu}e kako bi se na{ao zajedni~ki teren, kao {to su logika i empirijske ~injenice, kako bi necirkularnim argumentom pokazao ~ije je stanovi{te ispravno.35 To sam i poku{ao da uradim u ova druga ~etiri argumenta. Ja na pravi bazi~an na~in znam da Bog postoji i nastojim da to poka`em apeluju}i na op{te poznate ~injenice iz nauke, etike, istorije i filozofije. Te ~injenice kada se me|usobno pove`u obrazuju sna`an argument u prilog Bogu i biblijskoj religiji”. KUCNI NA VRATA Video sam kako Kreg kao iz rukava navodi svoje razloge za veru u Boga i primetio da pokazuje spokojnu samouverenost u ono {to govori. Pre nego {to smo zavr{ili, hteo sam da do|em do su{tine onoga {to je stvaralo tu samouverenost. “Evo, kada sedite ovde i u ovom trenutku, da li vam je, u dubini du{e, poznata ~injenica da je u Bibliji istina?” pitao sam ga. On je bez kolebanja odgovorio: “Da, poznata mi je”. “Kako to u krajnjem smislu mo`ete zasigurno znati?” “U krajnjem smislu, na~in na koji biblijski religiozan ~ovek stvarno zna da je u Bibliji istina je tako {to biblijska religija potvr|uje samu sebe kroz svedo~anstvo Bo`jeg Duha”, rekao je. “Sveti Duh {apu}e
73

na{em duhu da pripadamo Bogu.36 To je jedna od Njegovih uloga. Drugi dokazi, iako su i dalje validni, u su{tini to samo potvr|uju”. Kreg se zamislio na momenat, pa me je pitao: “Sigurno znate Pitera Grenta?” Rekao sam mu da ga znam, jer sam njegov prijatelj. “Dakle”, rekao je Kreg, “on je dao sjajnu ilustraciju kako ovo funkcioni{e. Zamislite da idete prema kancelariji da vidite da li vam je tu {ef. Vidite da mu je tu auto na parkingu. Pitate sekretaricu da li je unutra, a ona vam ka`e: 'Da, sad sam pri~ala sa njim'. Ispod vrata njegove kancelarije vidite tra~ak svetla. Oslu{kujete i ~ujete njegov glas dok telefonira. Na osnovu svih ovih detalja imate dobar razlog da zaklju~ite da vam se {ef zaista nalazi u kancelariji. Me|utim, mogli ste i da u~inite ne{to sasvim druga~ije. Mogli ste da odete do njegovih vrata, pokucate na njih i li~no se susretnete sa {efom. Dokaz da su kola na parkingu, sekretari~ino svedo~anstvo, svetlo ispod vrata, glas koji razgovara preko telefona — u tom trenutku bi sve ovo i dalje bilo validno, ali bi dobilo drugorazrednu ulogu, po{to ste se sada li~no videli sa {efom. Na isti taj na~in, kada smo se sreli sa Bogom, takore}i licem u lice, svi argumenti i dokazi za Njegovo postojanje — iako su i dalje savr{eno validni — dobijaju drugorazrednu ulogu. Sada oni samo potvr|uju ono {to nam je sam Bog pokazao natprirodnim putem preko svedo~anstva Svetoga Duha u na{im srcima”. “A da li taj neposredni kontakt sa Bogom stoji na raspolaganju svakome ko ga tra`i?” “Apsolutno. Biblija ka`e da Bog kuca na vrata na{eg `ivota, i ukoliko ih otvorimo, susre{}emo se i li~no upoznati sa njim. On ka`e u Bibliji, u knjizi Otkrivenje 3,20: 'Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko ~uje glas moj i otvori vrata, u}i }u k njemu i ve~era}u s njim i on sa mnom'”. Kreg je pokazao na diktafon koji je snimao na{ razgovor. “Danas smo puno razgovarali o ~udima”, rekao je u zaklju~ku. “Ne}e biti preterivanje re}i da je najve}e ~udo od svih li~no poznavanje Boga i posmatranje kako menja ne~iji `ivot”. Pru`io sam ruku i isklju~io diktafon. Znao sam da je Krift u pravu iz svog li~nog iskustva sa Bogom nakon mnogih godina `ivota provedenih u kaljuzi nemorala kao ateista. Na osnovu toga kako mi je Bog promenio `ivot, stavove, odnose sa ljudima, motive, brak i `ivotne prioritete kroz svoje veoma realno i neprekidno prisustvo u mom `ivotu, u tom trenutku sam shvatio da su ~uda kao {to su mana sa neba, Isusovo ro|enje od device Marije i Njegovo vaskrsenje na kraju svega u stvari samo de~ja igra za takvog Boga.
74

Tre}i prigovor

EVOLUCIJA OBJA[NJAVA NASTANAK @IVOTA I ZATO NAM BOG NIJE POTREBAN
^arls Darvin nije hteo da — kako se jednom izrazio — ubije Boga. Ali je ipak to u~inio. Time magazin1 'Teorija evolucije' jo{ uvek je, kao {to je i bila u Darvinovo vreme, veoma spekulativna hipoteza, u potpunosti li{ena ~injenica koje bi je direktno podupirale, kao {to je i veoma daleko od onog po sebi evidentnog aksioma u koji bi neki od njenih agresivnijih zagovornika hteli da poverujemo. Majkl Denton, molekularni biolog2
Istra`ni organi su o~ajni~ki tragali za bilo kakvim materijalnim dokazom koji bi osumnji~enog Ronalda Vilijamsona doveo u vezu sa brutalnim ubistvom koje je tri godine pre toga {okiralo stanovnike mirnog mesta Ada u dr`avi Oklahoma. Imali su mnogo problema u sastavljanju ~vrstog argumenta protiv Vilijamsona, koji je `estoko poricao da je zadavio 21-ogodi{nju Deboru Karter. Do sada se njihov jedini dokaz sastojao od svedoka koji je video Vilijamsona kako pri~a sa Karterovom ranije te iste ve~eri kada je usmr}ena, Vilijamsonovog priznanja da je jednom sanjao da ju je ubio i svedo~anstva jedne pritvorenice koja je tvrdila da ga je ~ula kako pri~a o zlo~inu. O~igledno je da je policiji trebalo vi{e dokaza ako su hteli da ga osude. Napokon su detektivi prona{li klju~ re{enja. Jedan ekspert je uzeo ~etiri dlake koje su prona|ene na telu `rtve i na drugim mestima na popri{tu zlo~ina, prou~io ih pod mikroskopom i zaklju~io da se “uklapaju” sa uzorcima dlake uzetih sa Vilijamsona, prema jednom novinskom izve{taju. Budu}i da su tako nau~ni dokazi potkrepili njihove pretpostavke, istra`ni organ je uhapsio Vilijamsona i doveo ga na sud.
75

Nije pro{lo mnogo vremena i sudija je utvrdio da je nekada{nji igra~ bejzbola kriv za ubistvo i poslao ga u samicu za smrtno osu|ene. Po{to je jeziv zlo~in kona~no razre{en, stanovnici Ade su odahnuli. Pravda je zadovoljena. Ubica }e platiti svojim `ivotom. Me|utim, postojao je jedan velik problem: Vilijamson je govorio istinu da je nevin. Po{to je dvanaest godina istrunuo u zatvoru — od kojih je devet ~ekao na pogubljenje — DNK analiza na mestu zlo~ina je utvrdila da je neko drugi po~inio ubistvo. 15. aprila 1999. Vilijamson je kona~no pu{ten na slobodu.3 Ali ~ekajte malo — {ta je sa dokazom iz upore|enih dlaka koji je ukazao na Vilijamsonovu krivicu? Ako je njegova dlaka prona|ena na mestu zlo~ina, zar to nije zna~ilo da je on po~inio ubistvo? Odgovor je uznemiruju}: dokazivanje pomo}u dlake pretenduje da mo`e mnogo vi{e nego {to je zaista slu~aj. Novinski izve{taj je prenebregnuo neke veoma va`ne detalje. Dlaka sa mesta zlo~ina nije se stvarno “uklapala” sa Vilijamsonovom. Kriminolog je samo zaklju~io da se dlake me|usobno “sla`u”. Drugim re~ima, njihova boja, oblik i sastav izgledali su sli~no. Otud mo`e biti da dlake sa mesta zlo~ina poti~u od Vilijamsona — ili da pak mo`da dolaze od nekog drugog. Daleko od toga da analiza dlake mo`e dokazati optu`be podjednako dobro kao otisci prstiju; nju ~ak neki pravni analiti~ari nazivaju “pseudo-naukom”. Porotnici ~esto ~uju svedo~anstva koja impresivno zvu~e i govore o ne~emu {to deluje kao nau~no validan dokaz, pa zaklju~e — pogre{no — da to potvr|uje krivicu optu`enog. Poznato je da ~ak neki tu`ioci, u rasplamsaloj borbi u sudnici, pogre{no predstavljaju ili neosetno prenagla{avaju vrednost analize dlake tokom svojih kona~nih argumenata.4 U Vilijamsonovom slu~aju, federalni sudija je dokazivanje preko dlake nazvao “nau~no nepouzdanim” i rekao da nikad nije ni trebalo koristiti ga protiv optu`enog. Ono {to je jo{ vi{e zabrinjavaju}e jeste da je u poslednjih tridesetak godina dokazivanje uz pomo} dlake upotrebljeno protiv osamnaest osu|enika na smrt kojima je posle toga izre~ena presuda o nevinosti.5 Slu~aj Ronalda Vilijamsona primer je koji jasno pokazuje kako pravda mo`e da omane. Njegova neopravdana osuda pokazuje kako porota mo`e da donese olake zaklju~ke koji nisu realno opravdani stvarnim nau~nim ~injenicama. I u izvesnom smislu, Vilijamsonova pri~a je paralelna sa mojim li~nim ispitivanjem jednog od najmo}nijih nau~nih dokaza koji se uobi~ajeno koristi protiv Bo`jeg postojanja.

DARVINOV USPEH Iako je bilo mnogo toga {to me je dovelo do gubitka vere, moglo bi se re}i da sam poslednje ostatke vere u Boga izgubio u gimnaziji na ~asovima biologije. To iskustvo je bilo toliko upe~atljivo da bih mogao da vas odvedem do same stolice gde sam sedeo kada sam prvi put nau~io da evolucija daje obja{njenje za nastanak i razvoj `ivota. Posledice su bile jasne: teorija ^arlsa Darvina elimini{e potrebu za natprirodnim Tvorcem pokazuju}i kako prirodni procesi mogu da objasne rastu}u slo`enost i raznolikost `ivih organizama. Moje iskustvo nije bilo neuobi~ajeno. Stru~njak za religiju Patrik Glin opisuje kako je krenuo sli~nim putem koji se zavr{io u ateizmu: “Ja sam rano stao na stranu skepticizma, kada sam prvi put ~uo za Darvinovu teoriju evolucije i to, verovali ili ne, u katoli~koj {koli. Odmah mi je palo na pamet da je ili Darvinova teorija ta~na ili da je pak ta~na pri~a o stvaranju sveta u 1. Knjizi Mojsijevoj (Postanje). One nisu obe mogle u isto vreme da budu ta~ne i ja sam ustao iz klupe i to i rekao sirotoj sestri-nastavnici. Tako je zapo~ela duga odiseja od pobo`nosti, vere i prakse koja je obele`ila moje detinjstvo prema sve ja~em sekularnom i racionalisti~kom pogledu na svet”.6 Uop{teno se smatra da je pitanje evolucije zavr{ena pri~a. “Darvinizam ostaje jedna od najuspe{nijih nau~nih teorija koje su ikada objavljene”, kako je izneo magazin Time u svom pregledu drugog milenijuma.7 Po ^arlsu Templtonu jednostavno je van svake rasprave da je “sav `ivot rezultat beskrajnih evolutivnih snaga”.8 Biolog Fransisko Ajala rekao je da je Darvinov “najve}i uspeh” to {to je pokazao kako je razvoj `ivota “rezultat prirodnog procesa, prirodne selekcije, bez bilo kakve potrebe da uvodimo Tvorca u obja{njenje”.9 Majkl Denton, molekularni biolog i lekar iz Australije, slo`io se da je Darvinizam “raskinuo ~ovekovu vezu sa Bogom” i samim tim ga “pustio da lebdi u kosmosu bez cilja”.10 Jo{ je dodao: “[to se ti~e hri{}anstva, pojava teorije evolucije... je bila katastrofa... Nestajanje vere se verovatno mo`e vi{e pripisati propagiranju i zagovaranju darvinovske verzije evolucije u intelektualnim i nau~nim krugovima nego bilo kom drugom faktoru”.11 Ba{ kao {to govori ud`benik “Evoluciona biologija”: “Spajaju}i neusmerene promene bez cilja sa zaslepljenim i bezobzirnim procesom prirodne selekcije, Darvin je teolo{ka ili duhovna obja{njenja `ivotnih procesa proglasio izli{nim”.12 Britanski biolog Ri~ard Dokins govorio je u ime mnogih kada je rekao da je Darvin “omogu}io da ~ovek postane intelektualno ispunjen ateista”.13 U stvari, istaknuti evolucionista Vilijam Provajn sa Kornel Univerziteta otvoreno je priznao da ako je darvinizam ta~an, onda postoji pet neizbe`nih implikacija: nema dokaza da postoji Bog; ne postoji
77

76

`ivot posle smrti; nema apsolutne osnove za ispravno i pogre{no; ne postoji krajnji smisao `ivota; i ljudi uop{te ne poseduju slobodnu volju.14 Ali, da li je darvinizam ta~an? Svoje formalno obrazovanje sam zavr{io ube|en u to da jeste. Kada sam, pak, na svom duhovnom putu krenuo u carstvo nauke, po~eo sam da se ose}am sve nelagodnije. Da li je, kao u slu~aju sa dokazom preko upore|enih dlaka kod Vilijamsona, i dokaz za evoluciju pretendovao da doka`e vi{e nego {to je stvarno u stanju? [to sam vi{e ispitivao ovaj slu~aj, to sam vi{e shvatao da zanemarujem zna~ajne pojedinosti u `elji da {to pre donesem sud, {to me je podsetilo na ono su|enje za ubistvo u Oklahomi. Kada sam detaljno ispitao stvar, po~eo sam da se pitam da li su prenagljeni zaklju~ci darvinista stvarno opravdani ~vrstim nau~nim ~injenicama. Kako sam ubrzo otkrio, ovde nije bila re~ o slu~aju religije protiv nauke; ba{ naprotiv, problem je bio u nauci protiv nauke. Sve vi{e biologa, biohemi~ara i drugih nau~nih istra`iva~a — i to ne samo hri{}ana — poslednjih godina iznosi ozbiljne prigovore na teoriju evolucije, tvrde}i da se njeni veliki zaklju~ci ponekad zasnivaju na tankim, nepotpunim ili pogre{nim podacima. Drugim re~ima, ono {to na prvi pogled izgleda kao nepobitan nau~ni argument u prilog evoluciji po~inje da se raspli}e prilikom pobli`eg ispitivanja. Nova otkri}a tokom proteklih trideset godina navode sve ve}i broj nau~nika da se suprotstavi Darvinu uz zaklju~ke da je iza stvaranja i razvoja `ivota stajao Inteligentan tvorac. “Rezultat ovih ukupnih nastojanja da se istra`i }elija — odnosno da se istra`i `ivot na molekularnom nivou — jeste jasan, glasan i prodoran povik 'plan!'” rekao je biohemi~ar Majkl Behe sa Lehaj univerziteta u svojoj pionirskoj kritici darvinizma.15 Potom je rekao: “Zaklju~ak inteligentno osmi{ljenog plana `ivota prirodno proisti~e iz samih ~injenica — a ne iz svetih knjiga ili verovanja verskih grupa... Opiranje nauke u prihvatanju zaklju~ka da je `ivot inteligentno isplaniran... nema opravdano utemeljenje... Mnogi ljudi, uklju~uju}i i mnoge va`ne i vrlo uva`ene nau~nike, naprosto ne `ele da tu bude bilo ~ega drugog osim prirode”.16 Poslednja re~enica je opisala mene. Bio sam i vi{e nego sre}an da se dr`im darvinizma kao izgovor za odbacivanje ideje Boga tako da bih mogao da bez zapreka nastavim da radim po svom planu i programu u `ivotu bez moralnih ograni~enja. Ipak me je neko, ko me dobro poznaje, jednom opisao kao “ljubitelja istine”.17 Moje obrazovanje u sferi novinarstva i prava tera me da kopam ispod raznih mi{ljenja, spekulacija i teorija, dovoljno duboko sve dok ne do|em do ~vrste stene i ~vrstih ~injenica. I ma
78

koliko poku{avao, nisam mogao da okrenem le|a upornim nedoslednostima koje su potkopavale temelj Darvinove teorije. PRVOBITNA DETEKTIVSKA PRI^A Neki ljudi }e re}i da je evolucija ta~na do odre|ene mere. Oni iznose argumente da postoje varijante u okviru vrsta `ivotinja i biljaka, {to daje obja{njenje za{to postoji vi{e od dvesta razli~itih rasa pasa; krave se mogu ukr{tati kako bi davale vi{e mleka, a bakterije mogu da se prilago|avaju i razviju otpornost na antibiotike. To oni nazivaju “mikroevolucija”. Me|utim, Darvinova teorija ide mnogo dalje od toga i tvrdi da je `ivot nastao pre mnogo miliona godina sa prostim jedno}elijskim organizmima i da se potom razvio putem mutacije i prirodne selekcije u ogromno mno{tvo biljnog i `ivotinjskog sveta koji nastanjuje ovu planetu. Ljudi su se pojavili od istog zajedni~kog pretka kao i ~ovekoliki majmuni. Nau~nici ovu sporniju teoriju nazivaju “makroevolucija”. Ono {to mi je na po~etku zadavalo probleme bio je mali broj fosilnih dokaza za prelaze izme|u razli~itih `ivotinjskih vrsta. ^ak i Darvin je priznao da je nedostatak ovih fosila “mo`da najo~igledniji i najozbiljniji prigovor” ovoj teoriji, iako je samouvereno predvi|ao da }e ga budu}a otkri}a ipak opravdati. Premotajmo sada film na 1979. godinu. Dejvid M. Rop, kustos Fild muzeja nacionalne istorije u ^ikagu, rekao je: “Sada se nalazimo oko sto dvadeset godina posle Darvina i znanje fosilnih podataka se veoma pro{irilo. Sada posedujemo dvesta pedeset hiljada fosilnih vrsta, ali se stvari nisu mnogo promenile... Sada imamo jo{ manje primera evolutivnog prelaza nego {to smo imali u Darvinovo vreme”.18 Ono {to fosilni podaci definitivno pokazuju je da se u stenama navodno datiranim na oko 570 miliona godina iznenada javljaju skoro sva `ivotinjska kola (glavne grupe organizama) i to potpuno formirana, “bez ikakvog traga evolutivnih predaka koje o~ekuje darvinisti”.19 Ova pojava daleko vi{e ukazuje na Tvorca nego na darvinizam. To nije i jedini argument protiv evolucije. U svojoj knjizi “Poreklo vrsta”, Darvin je tako|e priznao: “Ako bi se moglo pokazati da je postojao bilo kakav slo`en organ koji se nije uop{te mogao formirati brojnim, sukcesivnim i malim promenama, onda bi se moja teorija definitivno raspala”.20 Prihvativ{i taj izazov, Beheova nagra|ivana knjiga “Darvinova crna kutija” pokazala je kako su nedavna biohemijska otkri}a donela brojne primere upravo ovog tipa “neumanjive slo`enosti”. Me|utim, ja sam se specijalno zanimao za mnogo temeljnije pitanje. Biolo{ka evolucija se eventualno mo`e odvijati jedino nakon {to
79

ve} postoji neki vid `ive materije koji se mo`e kopirati, a potom i uslo`njavati putem mutacije i opstanka najprilago|enije jedinke. Hteo sam da se vratim jo{ dalje i da postavim ono klju~no pitanje ljudskog postojanja: gde je `ivot uop{te nastao? Poreklo `ivota vekovima dovodi u zabunu i teologe i nau~nike. “Za mene je naj~udesnija stvar - egzistencija, sama po sebi”, rekao je kosmolog Alan Sendid`. “Kako je mogu}e da se ne`iva materija organizuje i po~ne da razmi{lja o sebi samoj?”21 Zaista, kako je mogu}e? Darvinova teorija pretpostavlja da se ne`ive hemijske supstance, ako imaju na raspolaganju adekvatno vreme i okolnosti, mogu same po sebi razviti u `ivu materiju. Nesumnjivo je da je ovo stanovi{te vremenom postalo veoma prihva}eno kod ljudi. Ali, da li postoje bilo kakvi nau~ni podaci koji bi podr`ali takvo verovanje? Ili mo`da, kao i kod dokaza upore|ivanjem dlaka na su|enju za ubistvo u Oklahomi, u toj analizi ima previ{e spekulacije, a premalo ~vrstih ~injenica? Znao sam da ako bi nau~nici mogli ubedljivo da doka`u kako `ivot mo`e da nastane jedino kroz prirodne hemijske procese, da onda nema potrebe za Bogom. Sa druge strane, ako dokazi pokazuju u drugom smeru prema Inteligentnom Tvorcu, onda }e se sru{iti ~itava Darvinova evolutivna kula od karata. Ova detektivska pri~a o po~ecima povela me je na put u grad Hjuston u dr`avi Teksas, gde sam iznajmio auto i njime pro{ao kroz sela i sto~ne farme do mesta Koled` Stej{n u kome se nalazi teksa{ki univerzitet “A&M”. Niz ulicu, nedaleko od {kole, pokucao sam na vrata ku}e jednog od najuticajnijih stru~njaka za nastanak `ivota na planeti Zemlji. TRE]I INTERVJU: DR VOLTER L. BREDLI Volter Bredli je 1984. uzburkao javnost kada je kao koautor izdao knjigu koja je postala presedan; knjiga pod naslovom “Misterija porekla `ivota” (The Mystery of Life's Origin) je bila beskrupulozna analiza teorija o nastanku `ive materije. Iznena|enje je izazvalo to {to je za nju predgovor napisao biolog Din Kenjon sa dr`avnog univerziteta u San Francisku, ~ija je knjiga “Biolo{ka predodre|enost” (Biological Predestination) pre toga iznela argument da hemijske supstance poseduju u sebi sposobnost da evoluiraju u `ive }elije pod odre|enim uslovima. Nazvav{i Bredlijevu knjigu “ubedljivom, originalnom i uverljivom”, Kenjon je zaklju~io: “Autori veruju, a ja se sa njima sla`em, da postoji fundamentalna gre{ka u svim dana{njim teorijama o hemijskom poreklu `ivota”.22 Od tada Bredli mnogo pi{e i govori na temu postanka `ivota. Doprinos je dao za knjige “Najobi~nije stvaranje sveta” (Mere
80

Creation) i “Tri ta~ke gledi{ta na Stvaranje i Evoluciju” (Three Views of Creation and Evolution), dok su on i hemi~ar ^arls B. Tekston napisali poglavlje “Informacije i poreklo `ivota” za knjigu “Hipoteza o Stvaranju” (The Creation Hypothesis). Me|u ne{to stru~nijim ~lancima bio je koautor “Statisti~kog ispitivanja spontanog re|anja aminokiselina u proteinima”, objavljen u ~asopisu “Poreklo `ivota i evolucija biosfere” (Origins of Life and Evolution of the Biosphere), {to pokazuje njegovo bavljenje istra`ivanjima na polju porekla `ivota. Bredli je doktorirao na prou~avanju materijala na teksa{kom univerzitetu u Ostinu i bio je profesor ma{instva na teksa{kom univerzitetu “A&M” dvadeset ~etiri godine, kao i {ef katedre ~etiri godine. Kao stru~njak za polimere i termodinamiku, obe oblasti od klju~nog zna~aja u raspravi o poreklu `ivota, Bredli je sada direktor Centra za tehnologiju polimera na univerzitetu “A&M” i do sada su mu odobrena sredstva za istra`ivanje u ukupnom iznosu od ~etiri miliona dolara. Bio je konsultant za korporacije kao {to su Dau kemikal, 3M, B. F. Gudri~, D`eneral Dajnemiks, Boing i [el Oil, a bio je i stru~ni svedok u oko sedamdeset pet pravnih slu~ajeva. Osim toga, ~lan je i nekoliko nau~nih dru{tava. Prijatnog glasa i skromni Bredli opu{teno vodi razgovor ote`u}i sporim teksa{kim akcentom; veoma je posve}en porodici. Njegovo dvoje dece i petoro unu~adi `ive svi jedni drugima u blizini u Koled` Stej{nu i ~esto se vi|aju. Zapravo, njegova `ena En, k}erka [eron i unuci Rej~el, Denijel i Elizabet su i ru~ali zajedno sa nama u lokalnom restoranu posle na{eg intervjua. Kao nau~nik koji vodi ra~una o preciznosti, Bredli na pitanja odgovara pa`ljivo sastavljenim re~enicama, vode}i ra~una o nijansama i o tome da ne prenaglasi svoje zaklju~ke. S po{tovanjem govori o evolucionistima sa kojima ve} godinama raspravlja, uklju~uju}i i poznatog profesora hemije Roberta [apira sa Njujor{kog univerziteta, koji je “Misteriju porekla `ivota” nazvao “va`nim doprinosom” koji “na jednom mestu iznosi glavne nau~ne argumente koji pokazuju neadekvatnost dana{njih teorija”.23 Samo tri meseca nakon {to je oti{ao u penziju iz teksa{kog “A&M”, 56-ogodi{nji Bredli je bio le`eran i srda~an kada smo seli za sto u trpezariji. Bio je komotno obu~en u svetloplavu duksericu, farmerke i bele ~arape bez cipela. Od po~etka je bilo jasno da se spremio za na{ razgovor: pored njega je stajala uredno naslagana gomila istra`iva~kih radova. Kao pravi nau~nik, hteo je da bude spreman da podr`i sve {to govori. Da bih postavio temelj razgovoru, zapo~eo sam ga osvrtom na samog Darvina. “Njegova teorija evolucije je nastojala da objasni kako
81

jednostavni oblici `ivota mogu da se tokom du`ih vremenskih perioda razviju u sve slo`enije”, rekao sam. “Ali to ignori{e va`no pitanje kako je `ivot uop{te postao. Koja je bila Darvinova teorija za to?” Bredli je uzeo jednu knjigu kada je po~eo da daje odgovor. “Vidite, on zapravo nije imao predstavu kako je `ivot nastao”, rekao je Bredli, stavljaju}i nao~are za ~itanje. “1871. godine je napisao pismo u kome je malo spekulisao na tu temu — to ~ak nije bila ni hipoteza, ve} samo izno{enje nekoliko ideja”. Tada je pro~itao Darvinove re~i: “^esto se ka`e da su sada prisutni svi uslovi za prvo stvaranje `ivog organizma, koji su oduvek mogli biti prisutni. Ali ako (i, da, koliko je veliko to “ako”) bismo mogli da zamislimo u nekoj toploj barici, sa prisutnim svim onim solima amonijaka i fosfora, svetlo{}u, toplotom, elektricitetom, itd. da se hemijski stvara slo`en protein spreman da pro|e kroz jo{ slo`enije promene, danas bi takva materija bila trenutno uni{tena ili bi je neki drugi agens apsorbovao, {to nije mogao da bude slu~aj pre nego {to su stvorena `iva bi}a”.24 Zatvoriv{i knjigu, Bredli je rekao: “Dakle, Darvin je bio prvi koji je izneo teoriju da je `ivot nastao iz hemijskih supstanci koje su me|usobno reagovale u nekakvoj 'toploj barici'.” “Po njemu, to zvu~i prili~no prosto”, primetio sam. “Darvin je mo`da potcenio taj problem jer se tada uop{teno smatralo da se `ivot nekako prirodno svuda razvija”, odgovorio mi je. “Ljudi su verovali da }e se crvi spontano razviti iz trulog mesa. Me|utim, istovremeno sa objavljivanjem Darvinovog 'Porekla vrsta', Fran~esko Redi je pokazao da se u mesu koje se dr`i dalje od muva nikad ne stvore crvi. Potom je Luj Paster pokazao da vazduh sadr`i mikroorganizme koji se mogu namno`iti u vodi, pru`aju}i tako la`nu predstavu spontanog nastanka `ivota. On je na Sorboni u Parizu objavio da se 'nauka o spontanom stvaranju nikada ne}e oporaviti od smrtnog udarca u ovom jednostavnom eksperimentu'.”25 Bredli me je pustio da dobro to zabele`im u glavi pre nego {to je krenuo dalje. “Ali su onda tokom 1920-tih godina neki nau~nici rekli da se sla`u sa Pasterom da se spontan nastanak `ivota ne de{ava u kratkom vremenskom rasponu. Me|utim, oni su postavili teoriju da ako biste imali milijarde i milijarde godina — kao {to je pokojni astronom Karl Sagan voleo da ka`e — onda bi se mo`da ipak i mogao dogoditi spontan nastanak `ivota”. “I to je”, zaklju~io sam, “osnova za ideju da se ne`ive supstance mogu spojiti u `ive }elije ako imaju dovoljno vremena”. “Upravo tako”, rekao je on.

GRADIVNI ELEMENTI @IVOTA Rekao sam Bredliju da sam u gimnaziji i na fakultetu u~io da je prvobitna Zemlja bila prekrivena barama punim hemijskih supstanci i da je imala atmosferu koja je pogodovala nastanku `ivota. Uz energiju iz munja, hemikalije iz ove “prebioti~ke supe” su se — u periodu od vi{e milijardi godina — povezale i nastao je jednostavan oblik `ivota. Od tada je evolucija preuzela kormilo. “Ko je dao koncept takvog scenarija?” pitao sam. “Ruski biohemi~ar Aleksandar Oparin je 1924. predlo`io da su se slo`eni molekulski nizovi i funkcije `ive materije razvili iz jednostavnijih molekula koji su pre toga postojali na prvobitnoj Zemlji”, rekao je. “Potom je 1928. britanski biolog D`. B. S. Haldejn postavio teoriju da je dejstvo ultraljubi~aste svetlosti na prvobitnu Zemljinu atmosferu izazvalo zgu{njavanje {e}era i aminokiselina u okeanima, i onda se kona~no iz ovog prvobitnog buljona pojavio i `ivot. Kasnije je dobitnik Nobelove nagrade Herold Jurej izneo da bi prvobitna Zemljina atmosfera pogodovala nastanku slo`enih organskih molekula. Jurej je bio savetnik doktora Stenlija Milera na Univerzitetu u ^ikagu, a upravo je Miler odlu~io da ovo i eksperimentalno proveri”. Milerovo ime mi je zvu~alo potpuno poznato. Se}am se da sam u {koli u~io o njegovom eksperimentu koji je bio prekretnica i u kome je on u laboratoriji simulirao atmosferu prvobitne Zemlje i potom pustio elektri~no pra`njenje kroz nju kako bi simulirao efekte munje. Ubrzo je otkrio da su se stvorile aminokiseline — gradivni elementi `ivota. Se}am se kako je moj nastavnik biologije prepri~avao taj eksperiment sa velikim entuzijazmom, rekav{i da je u njemu zaklju~eno i dokazano da je `ivot mogao da nastane iz ne`ive supstance. “Taj eksperiment je pozdravljen kao klju~ni korak napred u to vreme, zar ne?” pitao sam. “O, apsolutno!” rekao je Bredli. “Sagan je rekao da je ba{ taj eksperiment najzna~ajniji korak u uveravanju mnogih nau~nika da je verovatno da `ivot u kosmosu postoji u izobilju.26 Hemi~ar Vilijam Dej je rekao da eksperiment pokazuje da ovaj prvi korak u nastanku `ivota nije slu~ajan doga|aj, ve} da je bio neizbe`an.27 Astronom Herlou [epli je rekao da je Miler dokazao da je 'nastanak `ivota u su{tini automatski biohemijski razvoj stvari koji prirodno nastupi kada se ispune fizi~ki uslovi za to'.”28 To je svakako bilo impresivno. “Da li je to re{ilo problem?” pitao sam. “Te{ko”, odgovorio je Bredli. “Evolucionisti su neko vreme bili u euforiji. Ali je postojao veliki problem u vezi sa eksperimentom koji je poni{tio njegove rezultate”.
83

82

U {koli nikada ni{ta nisam u~io o tome da je Milerov eksperiment bio pun gre{aka. “U ~emu je bio problem?” pitao sam. “Miler i Oparin nisu imali nikakav stvaran dokaz da se prvobitna zemljina atmosfera sastojala od amonijaka, metana i vodonika, koje je Miler koristio u eksperimentu. Oni su svoju teoriju zasnovali na fizi~koj hemiji. Hteli su da dobiju hemijsku reakciju koja bi bila pogodna, pa su tako predlo`ili da je atmosfera bila bogata tim gasovima. Oparin je bio dovoljno pametan i znao je da ako zapo~nete sa inertnim gasovima kao {to su azot ili ugljen-dioksid, ne}ete dobiti nikakvu reakciju”. Razroga~io sam o~i. Bila je ovo beskrupulozna kritika Milerovog eksperimenta. “Ho}ete da ka`ete da su karte bile name{tene da bi dobili rezultate koje su hteli?” pitao sam, s nevericom u glasu. “Prakti~no, da”, odgovorio je. “Kakva je stvarno bila atmosfera na prvobitnoj zemlji?” pitao sam. “Od 1980. godine naovamo, nau~nici NASE su pokazali da prvobitna zemlja nikada nije imala nikakav metan, amonijak ili vodonik”, rekao je on. “Ona se, umesto toga, sastojala iz vode, ugljen-dioksida i azota — a apsolutno je nemogu}e dobiti iste rezultate eksperimenta sa tom sme{om. Jednostavno ne}e uspeti. Noviji eksperimenti potvr|uju da je tako”. Naslonio sam se nazad na naslon stolice, zapanjen implikacijama onoga {to je Bredli otkrio. Na trenutak sam o`iveo se}anje na nastavnika biologije, koji je delovao tako potpuno ube|en da je Milerov eksperiment potvrdio hemijsku evoluciju `ivota. Svakako da se u njegovo vreme tako mislilo. Sada su nova otkri}a sve promenila — pa ipak postoje ~itave generacije biv{ih studenata koji jo{ uvek `ive pod utiskom da je problem porekla `ivota razre{en. “Zna~i, onda je nau~ni zna~aj Milerovog eksperimenta danas ...”, zapo~eo sam, o~ekuju}i od Bredlija da dovr{i moju re~enicu. “... nikakav”, rekao je. “Kada se u ud`benicima predstavlja Milerov eksperiment, trebalo bi biti dovoljno iskren, pa re}i da je on bio zanimljiv za istoriju, ali ne i preterano bitan za to kako se `ivot stvarno razvio”.29 Oteo mi se tih zvi`duk. Analogija sa su|enjem za ubistvo u Oklahomi se pokazivala ~ak mnogo ta~nijom nego {to sam mislio. SASTAVLJANJE ]ELIJE Pre nego {to smo krenuli dalje, mislio sam da je va`no shvatiti neke osnovne stvari o `ivoj materiji da bismo odredili da li je razumno verovati da ona mo`e biti proizvod spontanih hemijskih reakcija. “Po~nimo tako {to }emo definisati razliku izme|u `ivog i ne`ivog sistema”, rekao sam Bredliju.
84

“@ivi sistem mora obavljati bar tri stvari: pretvarati energiju, ~uvati informacije i razmno`avati se”, rekao je. “Svi `ivi sistemi to rade. Ljudi tako|e obavljaju ove tri funkcije, iako ih bakterije obavljaju mnogo br`e i efikasnije. Ne`iva materija to ne ~ini”. Ponovo se prise}aju}i Darvinovog vremena, pitao sam: “Da li je Darvin smatrao prostu `ivu materiju — na primer, jedno}elijski organizam — prili~no jednostavnim?” “Da, nesumnjivo ga je smatrao takvim”, do{ao je odgovor. “Darvin verovatno nije mislio da bi bilo previ{e te{ko stvoriti `ivo iz ne`ivog po{to se jaz izme|u to dvoje njemu nije ~inio prevelikim. 1905. godine je Ernst Hekel opisao `ive }elije kao obi~ne 'homogene globule ispunjene plazmom'.30 U to vreme nije postojao na~in da se vidi sva kompleksnost koja postoji unutar }elijske membrane. Me|utim, istina je da je jedno}elijski organizam komplikovaniji od bilo ~ega {to smo bili u stanju da stvorimo putem superkompjutera. Jedan ~ovek je veoma ma{tovito — iako prili~no ta~no — opisao jedno}elijski organizam kao fabriku sa visokom tehnologijom, sve skupa sa ve{ta~kim jezicima i sistemima za dekodiranje; centralnim memorijskim bankama koje ~uvaju i daju impresivnu koli~inu informacija; preciznim sistemima kontrole koji upravljaju automatskim sklapanjem sastavnih delova; mehanizmima kontrole rada i kvaliteta koji {tite sistem od gre{aka; sistemima sklapanja koji koriste principe prefabrikacije i modularne konstrukcije; kao i kompletnim sistemom za umno`avaje koji omogu}ava organizmu da se umno`i zapanjuju}om brzinom”. “To je veoma impresivno”, rekao sam. “Ali mo`da su jedno}elijski organizmi komplikovaniji danas zbog ~injenice da su se razvijali i evoluirali kroz vekove. Mo`da su prve }elije stvorene na prvobitnoj zemlji bile mnogo prostije i samim tim lak{e za stvaranje”. “Hajde da prihvatimo tu teoriju”, do{ao je Bredlijev odgovor. “Ali ~ak i kada poku{ate da zamislite kako bi izgledala ta minimalna }elija, to i dalje uop{te nije tako jednostavno”. “[ta bi sve bilo potrebno da se izgradi `ivi organizam?” pitao sam — a onda, pre nego {to je Bredli i zaustio da dâ odgovor, brzo dodao: “A da on ostane jednostavan”. “Dobro”, rekao je on, pro~i{}avaju}i grlo. “U su{tini kre}ete sa aminokiselinama. One se javljaju u osamdeset razli~itih vrsta, ali se samo njih dvadeset nalazi u `ivim organizmima. Samim tim je problem u tome da se izoluju samo prave aminokiseline. Potom se te prave aminokiseline moraju me|usobno povezati ispravnim redosledom kako bi se napravili proteinski molekuli. Setite se onih plasti~nih modela kojima se igraju deca — morate da slo`ite prave aminokiseline pravim redosledom da biste naposletku dobili biolo{ku funkciju”.
85

To {to sam zamislio kako se deca igraju plasti~nim igra~kama u~inilo je da ceo proces izgleda — recimo, kao de~ja igra. “To ne zvu~i suvi{e te{ko”, rekao sam. “I nije te{ko, ako se koristite inteligencijom da re{ite problem i ako svesno birate i sla`ete jednu po jednu aminokiselinu. Ali, ne zaboravite da govorimo o hemijskoj evoluciji. Njome ne bi upravljala nikakva pomo} iz spolja{njeg sveta. A postoji i mnogo drugih faktora koji komplikuju celu stvar, a koje treba imati u vidu”. “Kao {to su?” “Primera radi, drugi molekuli imaju tendenciju da br`e reaguju sa aminokiselinama nego {to aminokiseline reaguju me|usobno. Sada ste suo~eni sa problemom kako da elimini{ete te strane molekule. ^ak i u Milerovom eksperimentu, samo se 2% materije koju je stvorio sastojala od aminokiselina, pa biste tako imali i mnogo druge hemijske materije koje bi zako~ile ceo proces. Potom imate jo{ jednu komplikaciju: postoji jednak broj levih i desnih izomera aminokiselina, a samo su levi zastupljeni u `ivom svetu. Sada morate da izdvojite samo njih da biste ih povezali pravim redosledom. Tako|e vam trebaju i prave vrste hemijskih veza — naime, peptidne veze — na pravom mestu kako bi protein mogao da se savije u karakteristi~an trodimenzionalni oblik. U suprotnom on ne}e funkcionisati. To je sli~no sa slovoslaga~em koji uzima slova iz kutije i pravi slog onako kako se nekada to ru~no radilo. Ako nad ~itavim procesom upravlja intelekt, onda nema problema. Ali ako samo nasumi~no budete birali slova i slagali ih slu~ajnim rasporedom — uklju~uju}i i naopako postavljanje, i postavljanje unatra{ke — kakve su onda {anse da }ete dobiti re~i, re~enice i pasuse koji }e imati bilo kakvog smisla? Tako ne{to je veoma malo verovatno. Na isti na~in se mo`da i jedna stotina aminokiselina mora pore|ati ta~no odre|enim redosledom kako biste napravili molekul proteina. A ne zaboravite da je to tek prvi korak. Stvaranje jednog molekula proteina ne zna~i da ste stvorili `ivot. Sada morate da spojite ~itav skup molekula proteina — mo`da njih dve stotine — sa ta~no odre|enim funkcijama kako biste dobili tipi~nu `ivu }eliju”. Uh! Tek sada sam po~injao da shvatam koliko je to ogroman izazov. ^ak i da je Miler bio u pravu za lako}u s kojom se mogu proizvoditi aminokiseline u prvobitnoj zemljinoj atmosferi, ipak bi proces njihovog spajanja u molekule proteina i potom spajanje ovih u funkcionalnu }eliju bili ne{to nezamislivo. “U `ivim sistemima”, nastavio je Bredli, “uputstvo koje je potrebno u sastavljanju svega nalazi se u DNK. Svaka }elija svake biljke i `ivotinje mora imati molekul DNK. O njemu mo`ete razmi{ljati kao o
86

malom mikroprocesoru koji upravlja svime. DNK je u veoma bliskoj saradnji sa RNK u kontrolisanju ispravnog nizanja aminokiselina. Ona mo`e da ovo izvede putem biohemijskih uputstava — odnosno informacija — koje su zapisane na DNK”. To je povuklo za sobom o~igledan problem. “A odakle dolazi DNK?” pitao sam. “Stvaranje DNK i RNK bi bio jo{ ve}i problem nego stvaranje proteina”, odgovorio je. “One su mnogo slo`enije, a postoji i mno{tvo prakti~nih problema. Primera radi, sinteza klju~nih delova DNK i RNK nikada do sada nije uspe{no izvedena osim pod veoma malo verovatnim uslovima koji ni najmanje ne nali~e onima na prvobitnoj zemlji. Klaus Doze sa Instituta za biohemiju u Maincu u Nema~koj je priznao da su te{ko}e u sintetisanju DNK i RNK 'u ovom trenutku ne{to {to ne mo`emo ni da zamislimo'.31 Iskreno re~eno, poreklo jednog tako izuzetno ure|enog sistema koji je kako bogat informacijama, tako i sposoban da se reprodukuje predstavlja apsolutnu prepreku za nau~nike koji prou~avaju poreklo `ivota. Kao {to je rekao dobitnik Nobelove nagrade Frensis Krik: 'Poreklo `ivota se ~ini gotovo ~udesnim: toliko uslova je potrebno zadovoljiti da bi se on pokrenuo'.”32 Uprkos tome, nau~nici poku{avaju da izna|u ma{tovite teorije u poku{aju da objasne kako su biopolimeri (kao {to su proteini) uspeli da se sastave samo sa pravim elementima (aminokiselinama) i jedino pravi izomeri (levi izomeri aminokiselina) spojili jedino uz pomo} pravih peptidnih veza isklju~ivo ispravnim redosledom. Odlu~io sam da pitam Bredlija za njegovu analizu najpoznatijih hipoteza koje su predlagali nau~nici u pro{losti. Prva teorija: slu~ajnost U {koli sam u~io da ako bi supstance imale dovoljno vremena da reaguju u “toplim baricama” prvobitne zemlje, onda bi naposletku ono {to je malo verovatno postalo verovatno, i nastao bi `ivot. Me|utim, imaju}i u vidu Bredlijev opis toga {ta bi sve trebalo da se desi, jasno mi je bilo za{to je ova teorija izgubila podr{ku tokom proteklih godina. “Nau~nici su nekada verovali u ideju da slu~ajnost plus vreme donosi `ivot, jer su tako|e verovali u teoriju ve~nog stanja svemira (steady-state)”, rekao je Bredli. “To je zna~ilo da je svemir beskona~no star, a ko zna {ta je sve moglo da se dogodi ako biste na raspolaganju imali beskona~no vreme? Me|utim, sa otkri}em pozadinskog zra~enja 1965. godine, u kosmologiji je teorija stvaranja postala sve dominantnija. Lo{e vesti za evoluciju su bile da je to zna~ilo
87

da svemir nije beskona~no star. Skorija istra`ivanja su potvrdila da Zemlja tako|e nije veoma stara”. “Ali”, upao sam, “{ta ako je Zemlja stara par milijardi godina. Onda se mnogo toga mo`e dogoditi za pet milijardi godina”. “U stvari, to i nije toliko dugo kao {to mislite. Zemlji bi u tom slu~aju trebalo mnogo vremena da se ohladi do temperature na kojoj je mogao da se odr`i `ivot. Na osnovu otkri}a mikrofosila, ~ak i evolucioni nau~nici sada procenjuju da je vremenski razmak izme|u Zemlje koja dosti`e pravu temperaturu i pojave prvog oblika `ivota bio navodno samo oko 400 miliona godina. To nije dovoljno vreme da do|e do hemijske evolucije. U stvari, Siril Ponamperuma sa Univerziteta u Merilendu i Karl Vouzi sa Univerziteta u Ilinoisu tvrde da `ivot mo`e biti star isto koliko i Zemlja i da je do njegovog postanka do{lo mo`da ba{ u isto vreme kada je do{lo i do ro|enja planete.33 I ne samo da je i vreme bilo prekratko, ve} je matemati~ka verovatno}a da do|e do sastavljanja `ivog organizma tako astronomski mala da niko vi{e ne veruje da se slu~ajno{}u mo`e objasniti nastanak `ivota. ^ak i kada biste optimizovali uslove, opet ne bi uspelo. Kad biste uzeli sav ugljenik u svemiru i stavili ga na zemljinu povr{inu, omogu}ili mu da stupa u hemijsku reakciju najve}om mogu}om brzinom, i ostavili ga tako milijardu godina, {anse da se stvori samo jedan funkcionalan molekul proteina bile bi jedan na prema 10 sa 60 nula”. Te verovatno}e su toliko beskona~no male da ih ljudski um ne mo`e pojmiti. “U odnosu na to dobitak na lotou izgleda kao sigurna stvar”, na{alio sam se. “Apsolutno. Behe ka`e da bi verovatno}a da se spoji samo stotinu aminokiselina da bi se stvorio jedan molekul proteina pukim slu~ajem bila jednaka verovatno}i da ~ovek sa povezom preko o~iju prona|e jedno ozna~eno zrnce peska negde u prostranstvima pustinje Sahare — i da to u~ini ne samo jednom, ve} tri puta.34 Frederik Hojl je to slikovito iskazao kada je rekao da je ovaj scenario verovatan isto koliko i tornado koji pre|e preko otpada i slu~ajno sastavi potpuno ispravan boing 747. Drugim re~ima, prakti~no govore}i ta verovatno}a je ravna nuli. Eto za{to ~ak i ako neki ljudi koji nisu obrazovani u ovoj oblasti i dalje veruju da je `ivot slu~ajno nastao, nau~nici jednostavno u to vi{e ne veruju”. Druga teorija: hemijski afinitet Po{to su bez daljnjeg odbacili slu~ajnost kao obja{njenje za postanak `ivota, nau~nici su se okrenuli drugoj teoriji, koja ka`e da mora postojati neki afinitet unutar samih aminokiselina pomo}u kojeg bi se
88

one spontano povezale pravilnim redosledom i izgradile proteinske molekule iz kojih se sastoje `ive }elije. Ova ideja je postala popularna nakon knjige izdate 1969. ~iji je koautor bio Kenjon, a u kojoj se tvrdi da je nastanak `ivota zapravo mo`da bio “biohemijski predodre|en” zbog ovih specijalnih afiniteta u hemijskim vezama.35 U stvari, istra`iva~i su prou~avali “Atlas strukture proteina i redosleda aminokiselina” kako bi utvrdili da li se odre|ene aminokiseline po odre|enom afinitetu sme{taju do odre|enog suseda. Posmatrali su deset proteina i izveli eksperiment u prilog validnosti ove hipoteze. “To zvu~i kao prihvatljivo obja{njenje”, rekao sam Bredliju. “[ta ne valja sa njim?” Iako to u tom trenutku nisam znao, ovo pitanje sam postavio nau~niku koji je bio deo tima koji je pobio tu hipotezu 1986. “Napisali smo kompjuterski program koji analizira ne samo deset proteina, nego svaki od dvesta pedeset proteina iz 'Atlasa'”, odgovorio je Bredli. “Rezultati su pokazali nepobitan zaklju~ak da nizanje proteina nema nikakve veze sa hemijskim afinitetom. Shodno tome, ta teorija je do`ivela poraz.36 ^ak je i Kenjon, kao jedan od njenih najve}ih zagovornika, odbacio tu ideju”. Tre}a teorija: sposobnost za spontano nizanje Ova teorija dolazi pod zastra{uju}im nazivom: “neravnote`na termodinamika”. Koncept prakti~no ka`e da neki sistem pod odre|enim uslovima, ukoliko se energija prenosi kroz njega prili~no velikom brzinom, postaje nestabilan i onda }e se zapravo preurediti u alternativni i ne{to slo`eniji oblik. Primer toga bi bilo isticanje vode iz kade. Na po~etku, molekuli vode jednostavno neure|eno padaju niz cev. Ali na kraju isticanje postaje mnogo ure|enije kada molekuli spontano obrazuju vrtlog. “Neki nau~nici tvrde da bi ova sklonost molekula za urednijim poretkom mogla predstavljati analogiju za to kako se priroda spontano organizuje pod odre|enim okolnostima”, rekao sam Bredliju. On je bio veoma dobro upoznat sa ovom hipotezom. “Problem je taj {to je nivo organizacije o kome govorite prili~no mali. ^ak je i Ilija Prigo`in, termodinami~ar koji spekuli{e o ovoj teoriji, nedavno priznao da 'i dalje postoji jaz izme|u najkompleksnijih struktura koje mi mo`emo da napravimo u neravnote`nim situacijama u hemiji, i slo`enosti koju nalazimo u biologiji'.37 On je u pravu. Uporedite vrtlog u kadi sa nezamislivom kompleksno{}u koju sam opisao u stvaranju `ive materije i vide}ete da postoji neverovatno velik jaz”.
89

Drugi nau~nici su izneli “ravnote`nu termodinamiku” kao drugo mogu}e re{enje. Na primer, ako se voda rashladi, pretvori}e se u led. Molekuli u ledu su ure|eniji od haoti~nih molekula u vodi. Neki na ovo ukazuju kao na jo{ jedan na~in na koji priroda ure|uje sebe samu. Me|utim, Bredli je odbacio ovu teoriju iz sli~nog razloga. “Opet vam je”, rekao je, “potreban veoma mali broj informacija za stvaranje kristala leda u pore|enju sa velikim brojem informacija potrebnih da se aminokiseline pore|aju i stvore molekule proteina. Eto za{to ni ova teorija nije do`ivela ve}u popularnost”. Bredli je rekao da postoji zna~ajna razlika izme|u “poretka” koji se nalazi u nekim ne`ivim stvarima i “specifi~ne kompleksnosti” `ivih }elija. “Kristali leda poseduju odre|eni poredak, ali je taj poredak jednostavan, ponavlja se, i ima u sebi malo informacija, ne{to kao kada biste celu knjigu ispisali re~ima “volim te, volim te, volim te” milion puta. Nasuprot tome, slo`enost koju vidimo u `ivoj materiji poseduje veliki sadr`aj informacija koje ta~no govore kako pravim redosledom sastaviti aminokiseline, poput knjige ispunjene smislenim re~enicama koje prenose odre|enu pri~u. Nema sumnje da energija mo`e da stvara jednostavne ure|ene strukture. Kao primer, mo`ete videti talasast pesak na pla`i i zaklju~iti da su nastali delovanjem talasa. Ali ako biste u pesku videli re~i “D`on voli Meri” i nacrtano srce sa strelicom, znali biste da to nije stvorila sama energija. Zato istaknuti teoreti~ar informacija H. P. Joki ka`e: 'Poku{aji da se pove`e ideja poretka ... sa biolo{kom organizacijom ... moraju se gledati samo kao igra re~i koja se ne mo`e odr`ati pred pa`ljivim ispitivanjem'.”38 ^etvrta teorija: klice iz svemira Pora`eni nao~igled nesavladivim preprekama za hemijsku evoluciju na zemlji, neki nau~nici — uklju~uju}i i Krika, jednog od dvojice nau~nika koji je otkrio DNK — iznose ideju da su gradivni elementi `ivota do{li odnekud iz svemira. Hojl i Vikramasinge spekuli{u da su ~estice veli~ine `ivih }elija mogle da dospeju do zemlje, a da ih atmosfera ne spr`i. U kosmosu bi mogao da ih za{titi tanak sloj grafitne pra{ine od razornih zraka ultraljubi~aste svetlosti. Ovu teoriju je potkrepilo otkri}e aminokiselina u poznatom meteoru Mur~ison koji je pao na Australiju 1969, kao i u jo{ jednom meteoritu koji se sru~io na Antarktik pre nekih 3,8 milijardi godina.39 Krik i Lezli Ord`el su oti{li jo{ dalje, tvrde}i da je spore `ivota mo`da namerno poslala na zemlju nekakva napredna civilizacija,
90

mo`da, kao {to neki spekuli{u, sa namerom da od zemlje naprave pustinju, zoolo{ki vrt ili kosmi~ki otpad.40 “Sve to zvu~i prili~no bizarno”, rekao sam Bredliju. “Ali to mo`da ipak nije toliko bizarna ideja kao ideja da je Bog sve stvorio”. Bredliju se na licu otkrilo gnu{anje od ovog pristupa. “^injenica da nau~nici istupaju sa ovakvim vrstama nastranih predloga pokazuje da naprosto nisu u stanju da zamisle bilo kakav na~in na koji bi `ivot mogao da se prirodno razvije na zemlji, i u tome su u pravu”, rekao je. “Svi|a mi se kako je to izrekao Filip D`onson: 'Kada nau~nik Krikovog kalibra ose}a da treba da prizove u pomo} nevidljive vanzemaljce, vreme je da se zapitamo da li je polje prebiolo{ke evolucije zapalo u }orsokak'.41 Najve}a rupa u ovoj teoriji je da ona ne re{ava problem porekla `ivota”, objasnio je Bredli. “Razmislite o ovome: ako ka`ete da je `ivot nastao nedge drugde, to samo preseljava problem na drugu lokaciju! I dalje postoje iste prepreke”. Iako je to svakako bilo ta~no, ja sam video i drugu mogu}nost. “Mo`da bi neka druga planeta imala atmosferu sa amonijakom, metanom i vodonikom, koja bi vi{e pogodovala nastanku `ivota”, rekao sam. “^ak i da je takav slu~aj”, odgovorio je, “kako su se ove aminokiseline i proteini sastavili u `ivu materiju? U pitanju je problem informacija — kako ispravno pore|ati atome — i taj problem je nezavisan od atmosfere. ^ak i ako su meteoriti doneli aminokiseline na zemlju, i dalje se suo~avate sa problemom njihovog vezivanja. Kao {to je rekao A. Dovije u 'Fotohemijskom poreklu `ivota', ova teorija je 'povr{na hipoteza, okoli{anje u kome se nastoji da se izbegne osnovni problem porekla `ivota'.42 ^ak ni Stenli Miler ne gaji simpatije prema ovoj teoriji. On je ~asopisu Discover rekao: 'Organska materija iz kosmosa — to je sme}e, bez daljnjeg'.”43 Bredli je uzeo jedan izve{taj o me|unarodnoj konferenciji nau~nika koji se bave poreklom `ivota odr`anoj jula 1999. i pro~itao mi odlomak: “Pre zavr{etka drugog dana konferencije, istra`iva~i su morali da se slo`e da ako su `ivu materiju doneli vanzemaljci to nije moglo da obezbedi sve neophodne prebioti~ke molekule”.44 Izve{taj potom ka`e da je evolucionista [apiro prou~avao meteor Mur~ison i da je “pokazao da bi bo~ne reakcije potpuno spre~ile da se od bilo kojih prebioti~kih molekula u meteoritu ikada spontano obrazuju molekuli `ivota”.45 “U me|uvremenu je”, dodao je Bredli, “Kristofer ^iba, planetarni nau~nik u NASI, rekao da iako iz svemirskih letelica dobijamo potvrdu da u kometama u svemiru postoje izvesna organska jedinjenja, 'pri ovim brzinama od bar 15 - 25 kilometara u sekundi, temperature koje
91

se posti`u prilikom sudara su toliko velike da se na kraju sve mogu}e spr`i'.46 Osim toga, ~ak i ako su uspeli da stignu do zemlje, opet imate problem kako da se spoje u `ivu materiju”. Peta teorija: gejziri u okeanu 1977. su nau~nici u istra`iva~koj podmornici “Elvin”, 800 metara ispod povr{ine Pacifika zapadno od Ekvadora, otkrili neobi~ne hidrotermalne gejzire na morskom dnu. U njihovoj blizini je bilo mnogo cevastih crva, {koljki i bakterija, ~iji su primaran izvor energije sumporna jedinjenja iz gejzira. Od tada su prona|eni na desetine gejzira na raznim lokacijama ispod mora. Ovo je navelo D`eka Korlisa, pomorskog biologa koji sada radi u jednom NASA centru, na zaklju~ak da su mo`da ovi gejziri nekada obrazovali sredinu u kojoj je mogao da nastane `ivot. “Su{tina u termalnim izvorima je da pru`aju dobar, bezbedan i neprekidan proces kojim mo`ete i}i od veoma jednostavnih molekula sve do `ivih }elija i primitivnih bakterija”, rekao je on ~asopisu Discover.47 Neki popularni ~asopisi, u kojima se mnogo toga spekuli{e, a iznosi malo konkretnih stvari, zagovaraju ovaj koncept. Me|utim, kada je pisac i nau~nik Piter Radecki upitao za ovo istra`iva~a porekla `ivota Milera, dobio je otvoreno neprijateljski odgovor. “Hipoteza o gejzirima je potpuno gubitni~ka. Ne razumem za{to uop{te razgovarati o njoj”, rekao mu je ljutiti Miler.48 I Bredli je bio skepti~an kada sam mu spomenuo ovu teoriju. “Istina je da gejziri mogu da pru`e neobi~an izvor energije koji bi mogao da podstakne neke supstance da postanu reaktivne”, rekao je. “Me|utim, ovde se uop{te ~ak ni ne spominje problem vezivanja. Ova teorija ni{ta ne poma`e da se razre{i problem kako dolazi do spajanja gradivnih elemenata `ivih organizama ispravnim redosledom i sa ispravnim vezama”. [tavi{e, rekao je, iz eksperimenata Milera i D`efrija Bade sa Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu moglo bi se zaklju~iti da bi visoke temperature ovih veoma vrelih gejzira pre uni{tile nego {to bi stvorile slo`ena organska jedinjenja. Kako je objasnio Bredli, “Sada se smatra da sva voda u okeanu u odre|enom intervalu procirkuli{e kroz ove gejzire. Ako biste najzad i uspeli da dobijete neke molekule koji bi postajali ve}i i slo`eniji, oni bi bili toliko osetljivi da bi ih uni{tila ta visoka temperatura kada bi prolazili kroz gejzir. To zna~i da bi se vremenska skala za hemijsku evoluciju drasti~no smanjila. Gejziri bi vas vratili na sam po~etak stvari i to u prili~no kratkom intervalu — a to bi delovalo protiv razvoja `ivota”.
92

[esta teorija: `ivot nastao iz gline Jo{ jedna hipoteza koju u skorije vreme popularizuju mediji je tvrdnja {kotskog hemi~ara A. G. Kerns-Smita da je `ivot nekako nastao u glini, ~ija kristalna struktura je imala dovoljnu slo`enost i nekako pogodovala sjedinjavanju prebioti~kih supstanci.49 “Kakav je taj pristup?” pitao sam Bredlija. “U izvesnom smislu bi glina mogla da pomogne, jer molekuli slabo reaguju u vodi, a povr{ina gline bi im pru`ila manje vla`nu sredinu”, odgovorio je Bredli. “Ali, kako bi glina mogla da bude u stanju da pru`a informacije koje su potrebne da bi se supstance pore|ale na pravi na~in? Najvi{e {to bi kristali gline mogli da urade je da pru`aju informaciju o redosledu na veoma, veoma niskom nivou, i ona bi se stalno ponavljala. To je poput knjige koju sam spomenuo malo~as u kojoj milion puta stoji napisano 'volim te, volim te, volim te'. Da li tu ima poretka? Da. Ima li puno informacija? Ne. Upravo to i jeste kristal — ni{ta vi{e od mno{tva istih prostih informacija. Njemu u velikoj meri nedostaje specifi~na kompleksnost koja je potrebna `ivoj materiji. ^ak i Kerns-Smit priznaje da u ovom konceptu ima problema. On je 1991. priznao: 'Niko nije uspeo da pretvori ilova~u u bilo {ta nalik evoluciji u laboratoriji; niti je bilo ko u prirodi prona{ao bilo {ta {to li~i na organizam baziran na glini'.”50 NAJRAZUMNIJI ZAKLJU^AK Nau~nici koji se bave poreklom `ivota uvek iznova ostanu kratkih rukava kada poku{aju da postavljaju teorije kako su supstance mogle da se razviju u `ivu materiju. Nedavno su neki poku{ali da uz kori{}enje kompjuterskih modela poka`u kako su se mo`da odvijale hemijske reakcije na prvobitnoj zemlji, ali ovi scenariji jedino funkcioni{u ukoliko se kompjuter programira da elimini{e neke od nepremostivih prepreka sa kojima bi se supstance sigurno srele u stvarnom svetu. Kada je neki nau~nik u Institutu u gradu Santa Fe, gde su vr{ene neke kompjuterske simulacije, prokomentarisao: “Da je Darvin na svom stolu imao ra~unar, ko zna {ta bi sve otkrio”, stru~njak za poreklo `ivota D`on Horgen je kiselo dodao: “Da, stvarno {ta: ^arls Darvin bi mo`da otkrio mnogo toga o kompjuterima, a vrlo malo o prirodi”.51 Po{to toliko teorija pada u vodu kada se temeljno preispita, pitao sam Bredlija za li~no mi{ljenje u kakvoj se situaciji nalaze ateisti~ka istra`ivanja porekla `ivota.
93

“Nema nikakve sumnje da se ateisti~ka nauka, barem u ovom trenutku, nalazi u }orsokaku”, odgovorio je on. “Nema vi{e onog optimizma iz 1950-tih godina. Atmosfera na me|unarodnoj konferenciji o poreklu `ivota iz 1999. je opisana kao tmurna — puna frustracije, pesimizma i o~ajanja.52 Niko vi{e ne glumi da bilo koja alternativa pru`a razuman put kojim je `ivot spontano nastao iz prostih supstanci, preko proteina do osnovnih oblika `ivota”. Bredli je ispru`io ruku, uzeo knjigu i brzo prona{ao deo koji mu je trebao. “Klaus Doze, biohemi~ar koga smatraju za jednog od glavnih stru~njaka u ovoj oblasti, prili~no je dobro rezimirao situaciju”, rekao je Bredli i pro~itao njegove re~i: “Nakon preko trideset godina eksperimentisanja na poreklu `ivota u oblastima hemijske i molekularne evolucije mi smo pre do{li do boljeg shvatanja koliko je ogroman problem porekla `ivota na Zemlji, nego {to smo prona{li re{enje za njega. U sada{njem trenutku se svaka diskusija o glavnim teorijama i eksperimentima na ovom polju zavr{i pat-pozicijom ili priznanjem da ni{ta ne znamo”.53 Bredli je nastavio: “[apiro iznosi sna`no tvr|enje da su sve sada{nje teorije propale.54 Krik je frustrirano izjavio: 'Svaki put kada pi{em rad o poreklu `ivota, zakunem se da ne}u napisati slede}i, zato {to ima previ{e spekulacije, a premalo ~injenica'.55 ^ak je i Miler, ~etrdesetak godina nakon svog ~uvenog eksperimenta, to veoma ubla`eno iskazao ~asopisu Scientific American: 'Problem porekla `ivota se pokazao mnogo te`im nego {to sam ja, a i ve}ina drugih ljudi, o~ekivali'.”56 Slu~aj je hteo da, negde u isto vreme kada sam imao intervju sa Bredlijem, od otvorenog evolucioniste sa Harvardskog univerziteta Stivena D`eja Goulda zatra`e da napi{e esej za ~asopis “Tajm” da li }e nau~nici ikada rastuma~iti kako je nastao `ivot. Rezultat toga je bio neodre|en i dvosmislen tekst koji je mnogo toga naga|ao, ali se ni u jednom trenutku nije primakao izno{enju jedne hipoteze kako je `ivot uspeo da nastane iz ne`ivog.57 “[ta mo`emo da uradimo sa tom nau~nom pat-pozicijom?” pitao sam Bredlija. “To umnogome zavisi od li~ne metafizike”, rekao je on. “[apiro ka`e da sigurno postoje neki prirodni zakoni koje jo{ nismo otkrili, a koji }e nam na kraju pokazati kako je `ivot prirodno nastao. Ali u nauci ne postoji ni{ta {to garantuje prirodno obja{njenje kako je nastao `ivot. Nauka je neutralna po pitanju ishoda. Te{ko je zamisliti nove prirodne zakone, po{to }e oni imati karakteristike saglasne sa ve} postoje}im zakonima”. “Koja je onda”, pitao sam, “va{a li~na najbolja hipoteza?”

Bredli nije odmah dao odgovor. Preleteo je pogledom preko hrpe istra`iva~kih radova, oklevaju}i na momenat pre nego {to je ponovo pogledao u mene. Kada su nam se pogledi sreli, nastavio je. “Ukoliko ne postoji prirodno obja{njenje, a ne ~ini se da postoji mogu}nost da se ono na|e, onda verujem da valja razmotriti natprirodno obja{njenje. Mislim da je to najlogi~niji zaklju~ak na osnovu dokaza koje posedujemo”. To je izgledalo kao velik ustupak za ~oveka koji je nau~no obrazovan. “Za vas nije problem da ka`ete da izgleda da je najbolje obja{njenje u postojanju Inteligentnog Tvorca?” “Apsolutno nije. Mislim da ljudi koji veruju da je `ivot nastao prirodnim putem moraju da imaju mnogo vi{e vere nego ljudi koji logi~no zaklju~e da postoji Inteligentan Tvorac”. “[ta smeta da vi{e nau~nika izvu~e taj zaklju~ak?” “Mnogi i jesu izvukli taj zaklju~ak. Ali nekima stane na put njihova li~na filozofija. Ako su unapred ube|eni da ne postoji Bog, onda }e oni, ma koliko ubedljivi bili dokazi, uvek re}i: 'Sa~ekajte malo i mi }emo prona}i ne{to bolje u budu}nosti'. Me|utim, taj argument je metafizi~ki. Nau~nici nisu ni{ta objektivniji od bilo koga drugog. Svi oni pristupaju pitanjima poput ovog sa svojim predrasudama”. Brzo sam usko~io: “Da, ali i vi ste do{li sa predrasudom da Bog postoji”. Bredli je klimnuo glavom. “Da li je to predrasuda?... Mene bi verovatno zadovoljilo i manje dokaza. Ali je ono {to sam otkrio apsolutno obilje dokaza koje ukazuje na Inteligentnog Tvorca”. “Zna~i vi mislite da ~injenice uverljivo ukazuju na postojanje Tvorca?” “Uverljivo je suvi{e blag termin”, odgovorio je. “Dokazi su apsolutno ubedljivi. 'Uverljivo' zna~i da je ne{to verovatnije da bude nego da ne bude, dok 'ubedljivo' zna~i da zaista morate da se napregnete kako ne biste do{li do tog zaklju~ka”. “Ali to zvu~i tako...”, rekao sam, malo zamuckuju}i dok sam tra`io pravu re~, “nenau~no” — izgovorio sam kona~no. “Ne, naprotiv”, odgovorio je Bredli, “to je veoma nau~no. U toku proteklih sto pedeset godina, nau~nici se koriste argumentima zasnovanim na analogijama sa stvarima koje razumemo u cilju formulisanja novih hipoteza u novonastalim oblastima nau~nog rada. I upravo je u tome stvar”. ZAKLJU^IVANJE UZ POMO] ANALOGIJA Metod analogije je u 19. veku opisao astronom D`on F. V. Her{el, koji je napisao: “Ukoliko je analogija dve pojave veoma sli~na i upadljiva, a istovremeno je i uzrok jedne od njih veoma o~igledan,
95

94

onda te{ko da je mogu}e odbiti da se prizna delovanje analognog uzroka u drugoj analogiji, iako ona sama po sebi nije toliko o~igledna”.58 “Kako se to mo`e primeniti na pitanje porekla `ivota?” pitao sam Bredlija. “Ako mi mo`emo videti pisane informacije — pa bila to slika na zidu pe}ine ili roman sa nekog veb sajta — i ako iza njih stoji nekakva pamet, zar onda to ne bi bilo ta~no i za samu prirodu?” rekao je Bredli kao odgovor. “Drugim re~ima, ono {to je {ifrovano na DNK u svakoj }eliji svakog `ivog stvorenja su prosto i jednostavno pisane informacije. U engleskom jeziku se koristi abeceda od dvadeset {est slova; u DNK postoji hemijska abeceda od ~etiri slova, koja se razli~itim redosledom spajaju i obrazuju re~i, re~enice i pasuse. Sve to obuhvata sva uputstva koja su potrebna da bi se upravljalo nad funkcionisanjem }elije. Oni bele`e u kodifikovanom obliku uputstva kako da }elija napravi protein. To funkcioni{e ba{ onako kao {to i nizovi slova iz abecede funkcioni{u u jeziku. Dakle, kada vidimo pisani jezik, mo`emo na osnovu iskustva da zaklju~imo da ono ima svoj inteligentan uzrok. I mo`emo se legitimno poslu`iti analognijom i logikom i zaklju~iti da su ogromne sekvence informacija u DNK tako|e posedovale inteligentan uzrok. Samim tim, to zna~i da je `ivot na zemlji do{ao od 'nekoga' umesto iz 'ne~ega'.” Nije se moglo pore}i da je ovo bio mo}an i ubedljiv argument. Bredli kao da je razmi{ljao o njemu nekoliko trenutaka pre nego {to je izneo jednu ilustraciju koja bi ~vrsto prikovala ono {to je zaklju~io. “Da li ste gledali film 'Kontakt'?” “Svakako”, rekao sam. “Snimljen je prema knjizi Karla Sagana”. “Tako je”, odgovorio je on. “U tom filmu nau~nici pa`ljivo posmatraju nebo da bi na{li znake inteligentnih stvorenja u svemiru. Njihovi radioteleskopi hvataju samo {umove — slu~ajne zvuke iz svemira. Logi~no je pretpostaviti da iza toga ne stoji nikakva inteligencija. Potom jednog dana po~nu da hvataju prenos prostih brojeva, a to su brojevi koji se mogu podeliti samo samim sobom i jedinicom. Nau~nici tada zaklju~uju da je previ{e malo verovatno da postoji prirodan uzrok koji stoji iza takvog niza brojeva. To sada vi{e nije bio samo neure|eni {um; to su bile informacije, odnosno poruka sa sadr`ajem. Iz nje su oni zaklju~ili da iza nje stoji inteligentan uzrok. Kao {to je i sam Sagan jednom rekao, 'prijem jedne jedine poruke iz svemira' bi bio dovoljan da znamo da tamo negde postoje inteligentna bi}a.59 To je zaklju~ivanje putem analogije — znamo da tamo gde postoji inteligentna komunikacija postoji i inteligentan uzrok”.

Bredli me je netremice gledao iznose}i svoj zaklju~ak. “A ako je jedna jedina poruka iz svemira za nas dovoljna da zaklju~imo da iza nje stoji inteligencija, {ta je onda sa obiljem informacija koje sadr`i DNK svake biljke i `ivotinje?” rekao je on isti~u}i to povi{enim tonom. “Svaka }elija u ljudskom telu sadr`i vi{e informacija nego {to ima u svih trideset tomova enciklopedije 'Britanika'. Svakako je onda logi~no izvesti zaklju~ak da ovo nije slu~ajan proizvod spontanih procesa u prirodi, ve} nepogre{iv znak Inteligentnog Tvorca”. Bio je to argument bez odgovora. “Onda je”, rekao sam, “poreklo `ivota Ahilova peta evolucije”. “Ta~no. Kao {to je kazao Filip D`onson: 'Ako darvinisti ho}e da dr`e Tvorca na distanci, onda moraju da pru`e prirodno obja{njenje porekla `ivota'.60 Li, oni to nisu u stanju da urade. Uprkos svom njihovom trudu, nisu ~ak pru`ili nijednu jedinu mogu}nost koja bi ~ak izdaleka delovala logi~no. I nema izgleda da }e je ikada pru`iti. U stvari, sve ukazuje u drugom smeru — nepogre{ivo ukazuje ka Bogu. Danas je potrebno mnogo vere da biste bili iskren nau~nik koji je ateista”. “JA PRAVIM MOLEKULE” Pukim slu~ajem se desilo da je malo pre toga u obli`njem Hjustonu odr`ao govor nano-nau~nik D`ejms Tur, profesor na Katedri za hemiju i Centru za nanonauku i nano-tehnologiju pri univerzitetu Rajs. Sa doktoratom iz organske hemije na univerzitetu Perdju i postdoktorskim radom na Stenfordu i na univerzitetu u dr`avi Viskonsin, Tur se nalazi na glavnom frontu prou~avanja molekularnog sveta. Napisao je preko sto ~etrdeset ~lanaka na temu tehnolo{kog istra`ivanja i autor je sedamnaest patenata u SAD. “Ja zara|ujem za `ivot prave}i molekule”, rekao je kada se predstavljao. “Ne mo`ete ni da zamislite koliko je te`ak taj posao”. Cilj njegovog izlaganja nije bio da zaseni publiku opisima svojih najnovijih visokotehnolo{kih napora u cilju pohranjivanja ogromne koli~ine informacija na mikroskopskom nivou, {to bi zamenilo silikonske ~ipove koji su glomazni u pore|enju sa njima. Umesto toga, cilj mu je bio da opi{e ne{to drugo {to je otkrio dok je sve dublje i dublje zadirao u zadivljuju}a ~uda na molekularnom nivou: otiske prstiju Inteligentnog Tvorca. “Ja sa strahopo{tovanjem gledam {ta je On u~inio kroz svoju tvorevinu”, rekao je. “Samo amater koji ne zna ni{ta o nauci mo`e da ka`e da vas nauka odvla~i od religije. Ako zaista prou~avate nauku, ona }e vas pribli`iti Bogu”.61 Kakva ironija, pomislio sam. Nekada me je elementarno poznavanje nauke o evoluciji gurnulo ka ateizmu; sada je sve bolje pozna97

96

vanje nauke o molekulima u~vr{}ivalo moje uverenje u Boga. Poput slu~aja sa ubistvom u Oklahomi, moja prvobitna presuda se zasnivala na manjkavim dokazima koji su doveli do manjkavih zaklju~aka. Ideja da bi neure|eni procesi nekako mogli da budu zaslu`ni za pretvaranje mrtvih supstanci u celokupnu slo`enost `ivih orgnizama svakako, kao {to je mikrobiolog Denton zapazio, “nije ni{ta vi{e i ni{ta manje od velikog mita kosmogeneze” savremenog doba.62 ^asopis Time nije bio u pravu: Darvin nije ubio Boga. Naprosto postoji previ{e jakih indikacija — a naro~ito u ~udesnoj slo`enosti nevidljivih atoma i u nesvakida{njem hemijskom jeziku kodifikovanom na dvostruku spiralu DNK — koje potvr|uju da je Tvorac `iv i zdrav.

^etvrti prigovor

BOG NIJE DOSTOJAN DA GA SLAVIMO AKO UBIJA NEVINU DECU
Biblija nam ka`e da postanemo poput Boga, ali onda na mnogim stranicama opisuje Boga kao masovnog ubicu. Robert A. Vilson1 Ali ti, Gospode, Bo`e milostivi i blagi, strpljivi i bogati dobrotom i istinom. car David2

Pro{av{i kroz detektor metala i pored uniformisanih ~uvara u Beloj ku}i, mogao sam da osetim atmosferu i{~ekivanja. Uprkos naporima da se predstavi kao da se ni{ta naro~ito ne de{ava, bilo je jasno da se de{ava ne{to veliko iza kulisa. [irio se skandal sa Monikom Levinski, a pritisak je bio sve ve}i na predsednika Klintona da prizna sve pre nego {to specijalni tu`ilac Kenet Star objavi svoj dugo o~ekivani izve{taj. Klinton je zakasnio na doru~ak pola sata i seo ba{ meni preko puta. Imao je iznuren izraz lica sa umornim i podbulim o~ima. Pitao sam ga kako je, budu}i zabrinut za njegovo zdravlje. “Ostao sam budan do tri sata jutros”, odgovorio je blago promuklim {apatom. Novinari su se bu~no gurali za mesto u zadnjem delu prostorije, fotoaparati su {kljocali, a olovke i notesi su bili spremni. Klinton je ustao i napravio nekoliko koraka do govornice. Nad prostorijom je zavladao tajac. Nestala je njegova uobi~ajena razgovorljivost. “Mo`da danas ne}u tako le`erno da pri~am kao {to sam to radio proteklih godina”, rekao je manjem skupu verskih vo|a. “Ostao sam do prili~no kasno sino} da razmi{ljam i molim se za to {ta treba danas da ka`em”.

98

99

Izvadio je nao~are da pro~ita ono {to je napisao na par~etu papira. Usledila je njegova najpotresnija i najdramati~nija izjava otkako je vest o njegovoj aferi procurela u medije. “Mislim da ne postoji previ{e ma{tovit na~in da ka`em da sam sagre{io”, rekao je sa suzama u o~ima i bolom na licu. “Meni je va`no da svako ko je povre|en zna da je tuga koju ose}am iskrena — pre svega i najva`nije, moja porodica, potom i moji prijatelji, moje osoblje, moj kabinet, Monika Levinski i njena porodica, kao i ameri~ki narod. Od svih njih tra`im opro{taj. Kajem se... Potrebna mi je Bo`ja pomo} da postanem ~ovek kakav ho}u da budem”. Ovde je, dakle, stajao najmo}niji ~ovek sveta i govorio kako mu je “slomljeno srce” zbog svog strahovito nemoralnog odnosa sa biv{om sta`istkinjom. Sve njegove ekonomske inicijative, svi napori u spoljnoj politici i socijalnom programu su sada pali u zape}ak. Na centru bine sada je bilo surovo i ubedljivo pitanje karaktera. Ljudi o~ekuju od politi~ara da poseduju dobar javni imid` i da ga glancaju do visokog sjaja izjavama za {tampu u svoju korist i visprenom retorikom, ali se njihov stvarni karakter ~esto otkrije u li~nim odlukama daleko od svetlosti reflektora. Nema sumnje da su moralne odluke ~oveka iza kulisa — njegova bra~na vernost i osnovna iskrenost u odnosima sa ljudima — bitne za to kako }e voditi narod. Na kraju krajeva, upravo takve stvari i otkrivaju kakav je neko u stvarnosti. Dok sam bio ateista, smatrao sam da religiozni ljudi mogu da podu~e politi~are nekim trikovima u izgradnji dobrog imid`a. Religiozni ljudi bi se neumorno koncentrisali na odre|ene privla~ne aspekte Bo`jeg karaktera — Njegovu ljubav, milost, pra{tanje, saose}anje — ali bi zanemarivali ili ignorisali delove Biblije za koje bi se reklo da otkrivaju ne{to problemati~nije aspekte Njegovog karaktera. Kada se usredsredi pa`nja na retko spominjane starozavetne pri~e o pokoljima i drugim krvoproli}ima masovnih razmera, na Boga se iznenada gleda u druga~ijem svetlu. Poput Klintona, ~ija je ve{to napravljena javna li~nost do`ivela krah nakon {to su dokumentovane verodostojne pri~e o vanbra~nim aferama, i imid` Boga kao blagonaklonog bo`anstva punog ljubavi dovode u pitanje pri~e o naizgled surovom i osvetni~kom postupanju. Da li ove brutalne pri~e otkrivaju pravi Bo`ji karakter? I ako otkrivaju, da li On zaslu`uje da ga po{tujemo? ^arls Templton ima svoje mi{ljenje o tome. “Bog iz Starog zaveta je u potpunosti nenalik Bogu u koga veruje ve}ina religioznih ljudi”, rekao je on. “Njegova pravda je, po savremenim standardima, ne~uvena... On je jednostran, mrzovoljan, osvetoljubiv i ljubomoran za ono {to je njegova privilegija”.3

Ateista D`ord` H. Smit se sla`e s tim. “Starozavetni Bog je napravio impresivan spisak zlo~ina”, rekao je. “Biblijski Bog je li~no voleo da direktno istrebljuje veliki broj ljudi, obi~no putem bolesti ili gla|u, i to vrlo ~esto za prili~no neobi~ne prestupe”.4 Smit voli da citira nekada{njeg predsednika Tomasa D`efersona koji je rekao da pri~e iz Starog zaveta otkrivaju da je Bog “surov, osvetoljubiv, hirovit i nepravedan”.5 Ovo pitanje nas dovoljno uznemirava, ali osim toga postoji jo{ jedna dodatna stvar koju treba istra`iti. U ocenjivanju Bo`jeg karaktera, i kriti~ari religije i sami religiozni ljudi citiraju Bibliju kao izvor svojih informacija. Ali da li je ona stvarno verodostojna knjiga? Nije li Biblija prepuna kontradikcija i nedoslednosti koje potkopavaju njenu pouzdanost? Zar savremena arheologija ne dovodi u pitanje biblijske reference istorijskih doga|aja? Zar ona nije pre zbirka ma{tovitih legendi nego precizan opis Tvorca sveta? Ova dva problema — Bo`ji karakter i pouzdanost knjige koja nam navodno govori o njemu — bili su klju~ne prepreke za mene kao duhovnog tragaoca. U to vreme sam se zatrpavao knjigama i ~lancima u poku{aju da do|em do nekakvog pametnog zaklju~ka. Kamo sre}e da sam tada mogao da uradim ono {to radim upravo sada: da sednem i intervjui{em stru~njaka koji je jedan od najpoznatijih i najboljih branilaca religije u svetu. ^ETVRTI INTERVJU: DR NORMAN L. GAJSLER Norman Gajsler mo`e biti `ilav i zastra{uju} u~esnik u debati kad po~ne da deklamuje biblijske stihove, arheolo{ka i nau~na otkri}a i istorijske doga|aje da bi pobio ~oveka koji je re{io da diskredituje religiju. Njegovo enciklopedijsko pam}enje i `ustar na~in izlaganja impresioniraju mnoge kriti~are ve} du`i niz godina. Me|utim, ja sam do{ao kod druga~ijeg Normana Gajslera — prijatnog glasa i blage naravi — u njegovu skromnu, ali prijatnu kancelariju na Teolo{kom fakultetu u [arloti u dr`avi Severna Karolina. On je dekan tog fakulteta. Bio je le`erno odeven u {aren d`emper preko plave ko{ulje na dugmi}e. Sme{kao se i imao zdrav smisao za humor. Ipak, ubrzo se laserskom ja~inom fokusirao na probleme za koje sam pre{ao pola dr`ave da bih mogao da razgovaram sa njim. Gajsler je, kao vrlo plodan i nagra|ivan autor, napisao, bio koautor ili uredio preko pedeset knjiga, uklju~uju}i standardnu literaturu kao {to je “Op{ti uvod u Bibliju” (General Introduction to the Bible), “Nepogre{ivost” (Inerrancy), “Uvod u filozofiju” (Introduction to Philosophy), “Filozofija religije” (Philosophy of Religion), “Kad skeptici postavljaju pitanja” (When Skeptics Ask), “Kad kriti~ari postavljaju pitanja” (When Critics Ask) i “Kad sekta{i postavljaju pitanja” (When
101

100

Cultists Ask). Jedan od njegovih najnovijih poduhvata je ambiciozna “Bejkerova enciklopedija hri{}anske apologetike” (Baker Encyclopedia of Christian Apologetics) na 841 stranici, koja sistematski obra|uje teme od “apsolutne istine” do “zen budizma”. Nakon studija po raznim koled`ima i fakultetima, Gajsler je doktorirao filozofiju na univerzitetu Lojola u ^ikagu. Nekada je bio glavni profesor za filozofiju religije na jednoj bogosloviji, kao i profesor sistematske teologije na drugoj. ^lan je nekoliko filozofskih, nau~nih i religijskih dru{tava. Gajsler mnogo putuje — po svih pedeset dr`ava SAD i dvadeset pet dr`ava na {est kontinenata — i dr`i predavanja o dokazima za religiju i debatuje sa dobro znanim skepticima kao {to je humanista Pol Kurtz. Zato sam znao da nema mnogo {anse da ga potpuno zateknem nekim pitanjem. Me|utim, do{ao sam naoru`an nekim od najte`ih problema od svih. Po{to smo seli jedan preko puta drugog u braon ko`ne fotelje, izvukao sam papir na kome sam pribele`io jetke re~i uva`enog ameri~kog patriote ~ija kritika religije je postala legendarna. “1794. godine je”, zapo~eo sam, “Tomas Pejn napisao u knjizi 'Doba razuma': 'Svaki put kada pro~itamo odvratne pri~e sa raskala{nim razvratom, nemilosrdnim i izvitoperenim pogubljenjima, neumornom osvetoljubivo{}u, koje ispunjavaju vi{e od polovine Biblije, bilo bi doslednije nazvati je delom demona, nego Bo`jom re~ju'.”6 Pogledao sam u Gajslera da vidim da li se trgnuo na `aoku Pejnovih re~i. “Ovo je `estok izazov”, rekao sam. “Kako biste mu vi odgovorili da on danas sedi ovde?” Gajsler je namestio svoje nao~are, a potom zapazio uz osmeh: “Pre svega, rekao bih da je ba{ {teta {to nije imao Bibliju. Kada je napisao prvi deo knjige 'Doba razuma', nije je imao. Ali na stranu to, ja mislim da on brka dve stvari: {ta Biblija bele`i i {ta Biblija odobrava”. “Dajte mi neki primer te razlike”, rekao sam. “Evo, na primer, Biblija bele`i Sotonine la`i i preljubu kralja Davida, ali ih ne odobrava”, objasnio je. “Ta~no je da u Bibliji ima puno bizarnih pri~a. Knjiga o Sudijama bele`i kako je silovana `ena, potom iskasapljena na dvanaest komada i po jedan komad poslat svakom izraelskom plemenu.7 Me|utim, sigurno da Biblija to ne odobrava. Drugo, mislim da Pejn iznosi neta~ne stvari. U Bibliji ne postoje nikakva nemilosrdna i izvitoperena pogubljenja koja bi zapovedio Bog”. Podigao sam ruku u znak protesta. “David je nazvan ~ovekom po Bo`jem srcu, a Biblija opet govori kako je on mu~io svoje neprijatelje”, istakao sam. “Ka`e i ovo: 'natera ih pod testere i pod brane
102

gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u pe}i u kojima se cigle peku'.8 To mi zvu~i surovo i nemilosrdno!” “Samo polako”, upozorio me je Gajsler. “Ovakav prevod otvara vrata za pogre{na tuma~enja. U nekim prevodima se bolje prenosi izvorno zna~enje na hebrejskom jeziku, i recimo da bi preciznije glasilo da David 'izvede narod koji beja{e u njemu i stavi ga da radi kod testera, i sa gvozdenim pijucima, i sa gvozdenim sekirama, i upotrebi ga za rad u ciglanama'. Re~ je o radu, a ne o mu~enju, i taj rad je prili~no human u pore|enju sa okrutnostima koje su sprovodili njegovi neprijatelji. Osim toga, ovo je jo{ jedan slu~aj da Biblija ne{to zabele`i, ali ne mora da zna~i da to i podr`ava”. Aha! — pomislio sam. Brzo sam se presabrao i krenuo dalje. “Na stranu taj odeljak, ali u Starom zavetu i dalje ima puno krvoproli}a”, rekao sam. “Zar ne postoji velika razlika izme|u veoma ~esto okrutnog Boga iz Starog zaveta i Boga punog ljubavi iz Novog?” Gajsler se nasme{io. “Zanimljivo da me to pitate”, odgovorio mi je, “jer sam upravo zavr{io sa prou~avanjem svakog mesta na kome Biblija koristi re~ 'milost'. Na{ao sam da se ta re~ u Bibliji javlja oko tri puta vi{e u Starom nego u Novom zavetu. Potom sam prou~io re~ 'ljubav' i na{ao da se javlja otprilike isti broj puta i u Starom i u Novom zavetu, tako da imate isti naglasak na ljubav u oba zaveta”. “Da ironija bude ve}a”, dodao je, “mogli biste da tvrdite da Bog vi{e sudi u Novom zavetu nego u Starom. Na primer, Stari zavet veoma malo govori o kazni, ali Novi zavet itekako govori o tome”. “Onda zna~i nema evolucije u Bo`jem karakteru?” “Tako je. U stvari, Biblija i ka`e: 'Jer sam ja Gospod, i ja se ne menjam'.9 U oba zaveta imate identi~nog i nepromenljivog Boga — Boga koji je toliko svet da ne mo`e da gleda greh, a opet Boga ~ije srce puno ljubavi, milosr|a i saose}ajnosti `eli da izlije opro{taj na sve one koji se pokaju”. Saose}ajnost? Pomislio sam. Milosr|e? Do{ao je trenutak da se dotaknemo same sr`i problema sa Bo`jim karakterom. BO@JE NAREDBE ZA UBIJANJE LJUDI Upro sam pogled u Gajslera. Glas mi je odisao sarkazmom kada sam izneo najo{triji prigovor na Bo`ji karakter. “Vi govorite o saose}ajnosti i milosr|u”, rekao sam, “ali je te osobine te{ko razumeti kada vidimo gde Bog nare|uje genocid govore}i Izraelcima u 5. Knjizi Mojsijevoj 7. glava da 'potpuno istrebe' Hananeje i ostalih {est naroda i da 'se ne smiluju na njih'.” To mi je dalo ubrzanje. “I to nije bio izolovan slu~aj”, nastavio sam, govore}i sve br`e i br`e. “Bog je naredio ubistvo svakog prvenca u Egiptu; potopio je svet i ubio nebrojene hiljade ljudi; rekao je
103

Izraelcima: 'Idi sad ti udaraj na Amalika, i zatri kao prokleto sve {to je njegovo; ne `ali ga, nego }e{ pobiti i ljude i `ene, i decu, i decu na sisi, i volove, i ovce i kamile i magarce'.10 To vi{e li~i na nasilnog i brutalnog Boga nego na Boga koji voli ljude. Kako mo`ete o~ekivati od ljudi da ga po{tuju, ako nare|uje da se ubiju nevina deca?” Uprkos ja~ini pitanja, Gajsler je odr`ao smiren i razborit ton. “To pokazuje”, rekao je, “da je Bo`ji karakter apsolutno svet, i da On mora da kazni greh i pobunu. On je pravedan sudija; to je neporecivi deo onoga {to On jeste. Ali je sa druge strane Njegov karakter i milostiv. ^ujte: ako bilo ko ho}e da se pokaje, On }e mu to dopustiti”. Gajsler je zastao. Moja pitanja su jasno zahtevala detaljnije obja{njenje. “Li, vi ste postavili gomilu dobrih pitanja, a ona zaslu`uju promi{ljen odgovor”, rekao je. “Imate li ne{to protiv da ne{to pa`ljivije pre|emo te delove? Jer mislim da }emo, ako to uradimo, videti da se isti princip stalno ponavlja”. Dao sam mu znak da po~ne. “Molim vas onda”, rekao sam, “da ih pre|emo. Zaista mi je stalo do toga da ih razumem”. “Po~nimo sa Amali~anima”, kazao je. “^ujte, Li, oni su bili daleko od nevinih ljudi. Daleko od nevinih. To nisu bili dobri ljudi. Oni su zapravo bili potpuno i totalno izopa~eni. Njihov zadatak je bio da uni{te Izrael. Drugim re~ima, da po~ine genocid. Da zlo bude jo{ ve}e, pogledajte {ta je jo{ bilo va`no u svemu tom: Izraelci su bili izabrani narod preko koga }e Bog doneti spasenje ~itavom svetu kroz Isusa Hrista”. “Zna~i, ho}ete da ka`ete da su zaslu`ili da budu istrebljeni?” pitao sam ga. “Istrebljenje njihovog naroda je postalo neizbe`no zbog te`ine njihovog greha”, rekao je Gajsler. “Da je kojim slu~ajem pre`iveo neki najokoreliji ostatak tog naroda, oni bi mo`da obnovili svoju agresiju na Izraelce i Bo`ji plan. To su bili uporni, zli i ratoborni ljudi. Da bih vam pokazao koliko su bili dostojni svake osude, re}i }u vam da su pratili Izraelce i kukavi~ki klali najslabije me|u njima — slabe, stare ljude i invalide koji su zaostajali za ostatkom naroda. Oni su hteli da zbri{u do poslednjeg Izraelca sa lica zemlje. Bog je mogao da ih uni{ti prirodnom katastrofom kao {to je poplava, ali je umesto toga upotrebio Izrael kao svoje oru|e za presudu. On je stupio u akciju ne samo zbog Izraelaca, ve} u krajnjem smislu zbog svakog ~oveka koji je ikada postojao i ~ije }e spasenje doneti Mesija koga }e taj narod iznedriti”. “A {ta je sa decom?” protestovao sam. “Za{to je trebalo ubiti nevinu decu?” “Treba imati na umu”, rekao je, “da tehni~ki niko nije potpuno nevin. Biblija u 51. psalmu ka`e da smo svi ro|eni u grehu, odnosno
104

sa sklono{}u da se pobunimo i da ~inimo zlo. Tako|e, treba imati na umu Bo`ji suverenitet nad `ivotom. Jednom je neki ateista pokrenuo ovo pitanje tokom rasprave, a ja sam odgovorio rekav{i: 'Bog je stvorio `ivot i On ima pravo da ga oduzme. Ako vi mo`ete da stvorite `ivot, onda mo`ete imati pravo i da ga oduzmete. Ali ako ne mo`ete da ga stvorite, onda nemate to pravo'. I za~uo se aplauz publike. Ljudi pretpostavljaju da je ono {to je po nama pogre{no, pogre{no i za Boga. Me|utim, za mene bi bilo pogre{no da vam oduzmem `ivot, jer ga ja nisam stvorio i ne posedujem ga. Bilo bi, na primer, pogre{no da odem u va{e dvori{te i da vam po~upam cve}e, izlomim ga, uni{tim, presa|ujem i preme{tam. To mogu da radim u svom dvori{tu, jer je cve}e u njemu moje. Dakle, Bog ima vrhovnu vlast nad svim `ivim bi}ima i ima to pravo da oduzme `ivot ako tako ho}e. Mi zapravo kao da zaboravljamo da Bog i oduzima `ivot svakom ~oveku. To se naziva smrt. Jedino pitanje je kada i kako, a to moramo prepustiti Njemu”. A [TA JE SA DECOM? Na intelektualnom nivou sam do ovog trenutka mogao da razumem Gajslerov odgovor. Me|utim, na emotivnom nivou on nije previ{e daleko dospevao. I dalje nisam imao mira. “Ali {ta je sa decom...” — nisam hteo da odustanem. Gajsler je imao razumevanja za to, budu}i i sam otac {estoro dece i deda devetoro unu~adi. “Na dru{tvenom i fizi~kom planu, sudbina dece kroz ~itavu istoriju je uvek bila skop~ana sa njihovim roditeljima, bilo to na dobro ili na zlo”, istakao je on. “Li, vi ipak morate da shvatite situaciju kod Amali~ana. U takvoj potpuno zloj, nasilni~koj i izopa~enoj kulturi nije bilo nikakve nade za tu decu. Taj narod je bio toliko prljav da je li~io na gangrenu koja se {iri ~oveku po nozi, i Bog je morao da amputira tu nogu jer bi se ina~e ganrena pro{irila i na kraju ne bi preostalo ni{ta. U izvesnom smislu je taj Bo`ji ~in bio ~in milosr|a”. “Milosr|a?” pitao sam. “Kako to?” “Prema Bibliji, svako dete koje premine pre nego {to postane svesna osoba bi}e spa{eno, jednoga dana ponovo stvoreno i provesti ve~nost u Bo`jem prisustvu”, odgovorio je on. “A da su ta deca nastavila da `ive u tom groznom dru{tvu i nakon {to su postala svesna, nema sumnje da bi postala iskvarena i samim tim zauvek izgubila spasenje”. “Za{to mislite da deca bivaju spasena kada umru?” pitao sam. “Isaija 7,16 govori o `ivotnom dobu pre koga je dete sposobno da moralno rasu|uje, odnosno 'pre no {to nau~i dete odbaciti zlo i izabrati dobro'. Kralj David je govorio da }e biti sa sinom koji je umro
105

na ro|enju. Isus je rekao: 'Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im, jer je takvih carstvo Bo`je', {to ukazuje na to da }e deca 'i}i na nebo'.11 Postoji veliki broj drugih stihova koji tako|e podr`avaju ovo stanovi{te”. Ustremio sam se na o~iglednu nedoslednost. “Ako je u krajnjem smislu bilo najbolje da ta deca umru pre nego {to postanu ura~unljiva, zato {to }e tako oti}i na nebo, za{to se ne mo`e isto re}i i za abortirane bebe?” pitao sam. “Ako su abortirani, onda definitivno bivaju spaseni, ali ako se rode i odrastu, mogli bi da se pobune protiv Boga i da budu izgubljeni za ve~nost. Zar to onda ne bi bio sna`an argument u prilog abortusu?” Gajslerov odgovor je brzo stigao. “Ne, to je neispravna analogija”, insistirao je. “Prvo, Bog danas nikako ne daje zapovest da svako obavi abortus; abortus zapravo nije u skladu sa biblijskom naukom. Ne zaboravite da je On jedini koji mo`e da odlu~i da oduzme `ivot, jer je On, na kraju krajeva, i Tvorac istog. Drugo, mi danas nemamo kulturu koja je toliko duboko iskvarena koliko je bilo amali~ko dru{tvo. U toj kulturi nije postojala nada; danas ta nada postoji”. “Zna~i”, rekao sam, “vi ne smatrate da je Bog bio nerazuman zato {to je naredio da se uni{te Amali~ani?” “Morate imati u vidu da je ovim ljudima pru`eno dovoljno prilike da promene svoj na~in `ivota i sve ovo izbegnu”, rekao je. “U stvari, ako biste uzeli u obzir sve Hananejce zajedno sa Amali~anima, oni su imali na raspolaganju 400 godina da se pokaju. To je veoma dug period. I naposletku je, nakon {to je nekoliko vekova ~ekala da im pru`i priliku da odustanu od svog puta u samouni{tenje, Bo`ja priroda je morala da stane na put njihovom svesnom ~injenju zla. Bog svakako nije ni{ta uradio napre~ac. Tako|e moramo imati u vidu da su oni koji su hteli da se izvuku iz ove situacije to ve} i u~inili — za to su imali brojne prilike tokom mnogih godina. Oni koji su hteli da se spasu od propasti su bez sumnje pobegli i ostali po{te|eni. U Knjizi Isusa Navina 6. glava, gde Biblija govori o uni{tenju Jerihona i Hananeja, imate isti princip. Ovo je bila veoma iskvarena sredina, do te mere da Biblija ka`e da se smu~ila Bogu. Ti ljudi su bili brutalni, surovi, praktikovali su incest, seksualni odnos sa `ivotinjama, religijsku prostituciju, pa ~ak i `rtvovanje dece u ognju. Bili su agresivna nacija koja je `elela da uni{ti Izraelce. Opet, dakle, imate zle ljude koji su uni{teni, ali i pravednike me|u njima koji su se spasli. Primera radi, `eni Ravi koja je pru`ila za{titu izraelskim vojnicima nije presu|eno zajedno sa ostalim narodom. A pogledajte {ta se desilo sa gre{nim stanovnicima grada Ninevije. Bog se spremio da im presudi po{to su tako zaslu`ili, ali su se pokajali
106

i Bog ih je sve po{tedeo. Zna~i, poenta je u slede}em: Ko god se pokaje, Bog je voljan da ga spasi i izbavi. To je va`no zapamtiti. Vidite, Bo`ja namera je u ovim slu~ajevima bila da uni{ti gre{an narod jer je sama struktura naroda po sebi bila gre{na, a ne da uni{ti ljude ako su ti ljudi bili spremni da se pokaju. Mnogi stihovi ukazuju na to da je Bo`ja primarna `elja bila da protera ove gre{ne narode iz zemlje za koju su oni ve} znali da je odavno obe}ana Izraelu. Na takav bi na~in Izrael mogao da do|e i da bude relativno oslobo|en od spolja{njeg gre{nog uticaja koji bi mogao da ga uni{ti poput raka. On je hteo da stvori jednu sredinu gde bi mogao da do|e Mesija na dobrobit mnogih miliona ljudi koji su ikada postojali”. “Onda, zna~i, princip glasi da su ljudi ~uli dovoljno upozorenja?” pitao sam ga. “Naravno”, rekao je. “A razmislite i o ovome: veliki deo `ena i dece bi unapred pobegao pre nego {to bi zapo~eli pravi sukobi i ostavio iza sebe ratnike da se suo~e sa Izraelcima. Borci koji bi preostali bi bili najokoreliji ljudi, koji bi tvrdoglavo odbili da odu odatle — sam kostur te iskvarene zajednice. Stoga je pod velikim znakom pitanja koliko bi uop{te u svemu tome bilo `ena i dece. Osim toga, u skladu sa pravilima pona{anja koje je Bog dao Izraelcima, kad god bi oti{li u neki neprijateljski grad prvo je trebalo da ponude mir narodu. Narod je mogao da izabere: mogao je da prihvati ponudu, i u tom slu~aju ne bi stradao, ili je pak mogao da odbije ponudu na sopstveni rizik. I to je fer i korektno”. Morao sam da priznam da je ova analiza bacala novo svetlo na celu situaciju, a naro~ito njegovi komentari vi{estrukih upozorenja koja su davana i to da su `ene i deca bili najverovatnije evakuisani iz tih oblasti pre svake bitke. I ma koliko nevolja mi zadavali ovi odeljci u Bibliji, bilo je lepo znati da bi Izrael ponudio mir pre nego {to bi krenuo u rat, kao i da je pravilo u Bibliji bilo da se ljudima koji se pokaju pru`i prilika da izbegnu sud. “Onda Bog to nije u~inio iz hira?” “On i ne radi stvari iz hira, tek tako, i nije nemilosrdan. Ali vam, Li, moram re}i jednu stvar: On je bez daljnjeg pravedan. Sama Njegova priroda zahteva da stane na put izopa~enim ljudima koji mu se tvrdoglavo i svesno odupiru u svome grehu. A zar to i nije ono {to On treba da radi? Zar to nije ono {to i mi ho}emo — da bude pravde? Jedna od klju~nih stvari koje treba imati na umu je da je tokom ~itave istorije On bio saose}ajan, milosrdan i blagonaklon prema onima koji se pokaju i okrenu njemu. Na kraju krajeva, svi }emo videti koliko je On fer”. Me|utim, postojala je jo{ jedna epizoda koja mi je zadavala muke — opet se ticala dece — i ~inilo se da ona stoji nasuprot Gajslerovom
107

mi{ljenju da Bog ne radi stvari na svoju ruku. Re~ je o jednoj od naj~udnijih epizoda u ~itavoj Bibliji. KRAJNJI EKSTREMIZAM Prorok Jelisije je i{ao putem ka Vetilju kada su mu u susret iza{la mala deca koja su ga zadirkivala zbog toga {to je bio }elav. Rugali su mu se: “Penji se }elo! Penji se }elo!” Njegova reakcija je bila da ih prokune u Bo`je ime. Potom su, kao {okantan ~in osvete, iznenada iza{la dva medveda iz {ume i ra{~ere~ili ~etrdeset dvoje dece.12 “Profesore, vi uporno tvrdite da Bog ne radi stvari na svoju ruku”, rekao sam. “Ali ovo zvu~i kao ne~uven odgovor na neznatnu i sme{nu uvredu. Ra{~ere~iti ~etrdeset dvoje male nevine dece samo zato {to su se {alili na ra~un jednog }elavog ~oveka je veoma surovo”. Gajsler je bio dobro upoznat sa ovim pitanjem. “U va{em pitanju stoji pogre{na pretpostavka”, odgovorio je Gajsler. “To nisu bila mala nevina deca”. Po{to sam unapred o~ekivao kakav }e biti njegov odgovor, izvukao sam fotokopiju tog odeljka i pru`io mu je. “O, nego {ta nego jesu”, uzvratio sam. “Pogledajte ovde”, rekao sam, pokazuju}i na re~i. “Pi{e da su deca u pitanju”. Gajsler je bacio letimi~an pogled na stranicu i odmah video koji je izvor. “Na`alost, u tom prevodu stoji re~ koja vas mo`e navesti na pogre{an zaklju~ak”, kazao je. “Stru~njaci za Bibliju su utvrdili da se ta re~ sa izvornog hebrejskog jezika najbolje prevodi kao 'de~aci' ili 'mladi}i'. Najbolje {to mo`emo zaklju~iti je da je to bila nasilni~ka rulja opasnih adolescenata, koja se mo`e uporediti sa dana{njim uli~nim bandama. Prorok se na{ao u `ivotnoj opasnosti zbog njihovog velikog broja — ako su ra{~ere~eni njih ~etrdeset dvojica, ko zna koliko ih je skupa ugrozilo `ivot proroku?” “Ugrozilo `ivot?” pitao sam ga. “Ma dajte, molim vas! Oni su se samo na{alili na ra~un njegove }elavosti”. “Kada budete razumeli kontekst, vide}ete da je situacija bila mnogo ozbiljnija od toga”, odgovorio je Gajsler. “Biblijski komentatori zapa`aju da je njihovo ruganje imalo za cilj da isku{a Jelisijeve tvrdnje da je prorok. Oni su prakti~no rekli: 'Ako si Bo`ji ~ovek, za{to se ne uzdigne{ na nebo kao i prorok Ilija?' O~igledno su se rugali pre|a{njem Bo`jem delu kada je podigao Iliju u nebo. U svom neverovanju su prezirali ono {to je Bog ~inio preko obojice proroka. Osim toga, to {to su govorili Jelisiju da je }elav najverovatnije je aludiralo na ~injenicu da su u ono vreme gubavci brijali glave. Zna~i, nasrnuli su na Jelisija — na ~oveka od dostojanstva i autoriteta kao Bo`jeg proroka — kao na prezrenog i prognanog ~oveka dostojnog
108

svakog prezira. Bacali su ljagu ne samo na njegovu li~nost, ve} i na Bo`ju, jer je on bio Bo`ji predstavnik”. “Ali ipak”, rekao sam, “zar to nije prili~no banalna uvreda?” “U kontekstu onog vremena nije bila”, rekao je on. “Jelisije se sasvim razumljivo osetio ugro`eno zbog te bande. @ivot mu se nalazio u opasnosti. Ti mladi}i su prakti~no napadali i njega i Boga. Ono {to se desilo je bio jedan vid preventivnog udarca koji bi ulio strah bilo kom drugom ko bi uradio ovako ne{to, jer bi ovo mogao da bude opasan presedan. Ako bi se opasna banda tinejd`era izvukla posle ovoga, a Bog ne bi pritekao u pomo} proroku, samo pomislite na to kakav bi negativan odraz to imalo na dru{tvo. To bi otvorilo vrata za dalje napade na proroke i samim tim i ignorisanje hitnih poruka koje su poku{avali da prenesu od Boga. U stvari, kao {to je rekao jedan komentator: 'Medvedi nisu bili izraz nekontrolisane surovosti, ve} su pokazali da Bog stalno poku{ava da povrati sebi svoj narod kroz manje presude, sve dok greh naroda ne postane toliko veliki da presuda mora da se izvr{i u punoj snazi... Katastrofalan pad Samarije bio bi izbegnut da su se ljudi pokajali posle ovog incidenta'.”13 “I kao poslednja stvar”, dodao je Gajsler, “Jo{ jednom bih rekao da moramo uzeti u obzir Bo`ji suverenitet. @ivote ovih mladi}a nije oduzeo Jelisije, ve} je sam Bog, koji ih je i stvorio, pustio medvede na njih. A ako je On stvorio `ivot, onda ima pravo i da ga oduzme. Nasrtaj ove bande na proroka otkrio je njihov pravi odnos prema Bogu, a ~ovek se uvek nalazi na opasnom putu koji vodi u smrt kada izaziva~ki vre|a i tvrdoglavo se opire Bogu”. Presavio sam fotokopiju. “Zna~i, onda je pogre{an prevod izvornog teksta ovo {to pi{e da su to bila obi~na deca”, rekao sam. “Tako je”, rekao je on. “Hebrejska re~ ukazuje na to da su verovatno bili tinejd`eri. U stvari, ista re~ na hebrejskom se koristi na drugim mestima kada se govori o vojnicima.14 Kao {to vidite, kada se sve stavi u pravu perspektivu, dobija se mnogo druga~ija predstava nego {to se na po~etku pretpostavi”. U ovom trenutku je ve} splasnula ve}ina argumenata protiv Bo`je li~nosti zahvaljuju}i Gajslerovim odgovorima koji su pru`ili dozu uravnote`enosti i kontekst za shvatanje Bo`je jasne namere u ovim diskutabilnim situacijama. Iako su ovi odeljci i dalje bili problemati~ni, posmatranje i sa druge strane je svakako pru`ilo mogu}nost da Boga “oslobodimo presude u nedostatku dokaza”, a naro~ito u svetlu obilja drugih dokaza njegove milosti i ljubavi. Me|utim, tako|e je postojalo sli~no pitanje oko Bo`jeg karaktera koje zabrinjava mnoge ljude danas, a to je kako se Bog odnosi prema `ivotinjama. Za{to je stvorio svet u kome grabljivice stalno vrebaju
109

plen i gde je nasilna smrt sastavni deo `ivota? I {to je jo{ bitnije, zar nam to ne otkriva ne{to u Njegovom karakteru {to je uznemiruju}e? BOL KOJI TRPE @IVOTINJE ^arls Templton je postavio problem patnje u `ivotinjskom svetu kada je u svojoj knjizi “Opro{taj sa Bogom” napisao: “Turobna i neizbe`na realnost je da je ~itav `ivot zasnovan na smrti. Svaki meso`der mora da ubija i pro`dire druga stvorenja... Kako bi svemo}an Bog pun ljubavi mogao da stvori takve strahote?... Nema sumnje da sveznaju}em bo`anstvu ne bi bilo nemogu}e da stvori `ivotinjski svet koji bi se mogao odr`ati i trajati bez patnje i smrti”.15 “A {ta je sa ovim?” pitao sam Gajslera nakon {to sam mu pro~itao Templtonove re~i. “On je u tome rekao dosta toga ta~nog”, odgovorio je Gajsler. To nije bio odgovor koji sam o~ekivao. “Mislite?” pitao sam ga. “Da”, rekao je on. “Ali je na`alost taj iskaz poput ~a{e pitke vode sa jednom kapi arsenika. U toj ~a{i ima kvalitetne vode, ali je ona zatrovana”. “Kako to?” “Kvalitetna voda je da Bog svakako mo`e da stvori takve `ivotinje. I ~injenica je da On to i jeste uradio. U po~etku su `ivele takve `ivotinje, a i na obnovljenoj Zemlji u budu}nosti }e `iveti takve `ivotinje. U stvari i pi{e u Bibliji da je Bog ispo~etka stvorio `ivotinje i ~oveka kao biljojede”. Gajsler je potom pru`io ruku ispod stolice i uzeo Bibliju. Otvorio je na po~etak i o~ima preleteo preko stranice zaustaviv{i se pred kraj prvog poglavlja i pro~itao: “Jo{ re~e Bog: Evo dajem vam sve bilje {to nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja seme nose. To da vam je za hranu va{u. A svim `ivotinjama zemaljskim i svim pticama nebeskim, i svemu {to se mi~e na zemlji, i u ~emu ima daha `ivota, dajem svu travu zelenu za hranu. I bi tako”.16 Gajsler je zatvorio knjigu i nastavio sa izlaganjem. “Bog nije odredio da se u po~etku jedu `ivotinje, niti su `ivotinje jele druge `ivotinje. Prorok Isaija je rekao da }e jednog dana Bog stvoriti nova nebesa i novu zemlju, gde }e zajedno vuk i jagnje pasti, a lav jesti travu kao i vo.17 Drugim re~ima, ne}e biti ubijanja koje se danas de{ava. Jednom re~ju, sve {to je Bog stvorio bilo je dobro. Stvari je promenila ~ovekova pobuna. Kada su Bogu prakti~no rekli da treba da se skloni, On je to delimi~no i uradio. Rimljanima poslanica 8. glava ka`e
110

da se to odrazilo na ~itavu tvorevinu — a to se odnosi na biljni svet, ljude, `ivotinje, na sve. Do{lo je do fundamentalnih genetskih promena; mo`emo, na primer, videti kako se `ivotni vek brzo skratio nakon Potopa. Bog nije isplanirao da to tako bude — tako je ispalo jedino zbog greha. Na kraju }e i to biti sre|eno”. “Ali zar Bog nije bio okrutan prema `ivotinjama kada je uspostavio sistem njihovog `rtvovanja u Starom zavetu?” pitao sam ga. “Na~in na koji su ubijane te `ivotinje bio je prili~no human. Bila je to najbezbolnija mogu}a smrt. I ni{ta se nije bacalo. Ljudi su jeli meso, a ko`u koristili za pravljenje ode}e, zna~i u su{tini su gajili `ivotinje i ubirali rod od toga. Nije to bio poku{aj da se istrebi vrsta. A svakako da je postojao i va`an razlog prino{enja `ivotinja na oltar — te `rtve su pokazivale na budu}nost, na kona~nu `rtvu Isusa Hrista, Jagnjeta Bo`jeg, na krstu kao plata za na{e grehe”. “A {ta je sa svom patnjom u svetu nastalom kao posledica toga {to `ivotinje love i ubijaju druge `ivotinje?” pitao sam. “Ukupna suma celokupne patnje koju Bog dopu{ta u svetu je apsolutno enormna”. “Mislim da je tu cela pretpostavka pogre{na”, odgovorio je on. “Kao {to je rekao Klajv Luis, za patnju ne postoji ukupna suma. Tu se koristi pogre{an naziv. Nijedan ~ovek ni `ivotinja ne do`ive zbirni iznos patnje. Nijedan ~ovek, zapravo, ne mo`e u jednom jedinom trenutku da oseti zbirni iznos patnje u celom svom `ivotu. Kad biste imali trideset kilograma patnje i razvukli ih na trideset godina, godi{nje bi vam sledovao samo jedan kilogram, a potom i samo deli} kilograma dnevno. Kada govorimo o `ivotinjama, moramo imati na umu da Biblija jasno zabranjuje njihovo maltretiranje. Religiozni ljudi treba da se suprotstave svakom maltretiranju `ivotinje. Me|utim, doveo bih u pitanje premisu pokreta za prava `ivotinja da `ivotinje imaju moralna prava. @ivotinje nisu moralna stvorenja. Istina, ljudi kao moralna bi}a mogu da ~ine nemoralne stvari sa `ivotinjama, ali Biblija ka`e: 'Pravednik se i za stoku svoju brine'.18 @ivotinje su tu da nam slu`e i poma`u, ali je moralno neispravno ako se okrutno odnosimo prema njima”. MO@E LI SE VEROVATI BIBLIJI? U svojoj analizi Bo`jeg karaktera Gajsler se oslanjao na Bibliju. S obzirom na to da je napisao knjigu o nepogre{ivosti Biblije, Gajslerovo mi{ljenje o njoj je dobro poznato: on veruje da je Biblija jedinstvena knjiga koju je inspirisao Bog, kao i da je ta~no sve {to ona u~i i ~ega se doti~e. Me|utim, da li ipak postoji ikakav racionalan razlog da verujemo da Biblija doista pouzdano otkriva istinu o Bogu?
111

Filozof-ateista D`ord` H. Smit smatra da nije tako: “Biblija ne pokazuje ama ba{ nikakve indikacije natprirodnog u sebi. Ona, ba{ suprotno tome, predstavlja o~igledan proizvod sujevernih ljudi koji su, povremeno, bili spremni da varaju ljude ako bi tako mogli da pro{ire svoju nauku”.19 Templton non{alantno odbacuje ve}i deo Biblije kao “ulep{ane narodne pri~e”, dodaju}i da “vi{e ne postoji mogu}nost da obrazovan ~ovek poveruje da je Biblija... niti pouzdan dokument... niti, kako insistiraju religiozni ljudi, nepogre{iva Re~ Bo`ja”.20 Dok sam bio ateista, rugao sam se fantasti~nim pri~ama i o~evidnim mitovima za koje sam verovao da diskvalifikuju Bibliju od toga da bude Bogom nadahnuta knjiga — to mi{ljenje mi je, uzgredno, bilo prili~no pogodno da me oslobodi od bilo kakve potrebe da sledim njene moralne naredbe. Mada nikada nisam detaljno prou~avao njen sadr`aj, na brzinu sam odbacivao Bibliju da bih mogao slobodno da `ivim gre{nim `ivotom koji se jasno kosio sa njenim na~elima. Vreme koje sam proveo sa Gajslerom bilo je retka prilika da iz prve ruke ~ujem za{to on izvla~i suprotan zaklju~ak i tako predano brani verodostojnost Biblije. Ustao sam da protegnem noge i pri{ao jednoj od polica, prele}u}i po naslovima knjiga. Zatim sam se okrenuo i rekao: “Sve se vrti oko toga da li je ta~no to {to pi{e u Bibliji. Na osnovu ~ega vi verujete da jeste?” Gajsler je, sa njemu svojstvenom samouvereno{}u, odgovorio: “Vi{e ima dokaza da je Biblija pouzdan izvor informacija nego za bilo koju drugu knjigu iz drevnih vremena”. Meni je, pak, to izgledalo vi{e kao zaklju~ak nego kao dokaz. “Mora}ete da mi iznesete neke ~injenice koje bi to podr`ale”, rekao sam i seo na rub stolice u i{~ekivanju Gajslerovog odgovora. “Postoje mnogi dokazi o kojima bih mogao da pri~am”, zapo~eo je on. “Mogao bih da govorim o jedinstvu u Bibliji — o {ezdeset {est knjiga napisanih razli~itim knji`evnim stilovima sa mo`da ~etrdeset razli~itih pisaca razli~itog porekla u rasponu od preko hiljadu petsto godina, pa ipak je ~udesno kako Biblija otkriva jednu neprekidnu pri~u sa jednom centralnom porukom. To ukazuje na postojanje bo`anskog uma za koji su pisci Biblije tvrdili da su njime inspirisani. Potom je tu i mo} Biblije da menja ljude — ona od samog po~etka prepora|a ljude, daje im nadu, uliva hrabrost, pru`a smisao, mudrost, pomo} i snagu i slu`i im kao sidro u `ivotu. Li~no, pak, verujem da se najubedljiviji dokazi mogu svrstati u dve kategorije. Prva — njenu pouzdanost potvr|uje arheologija i drugo — za njen bo`anski autoritet postoje ~udesne potvrde”.

Prvi razlog: arheologija kao potvrda Biblije Svoje izlaganje o arheolo{kim dokazima Gajsler je zapo~eo citiranjem Isusovih re~i, koji je rekao: “Ako ne verovaste kad vam govorih o stvarima zemaljskim, kako }ete verovati kad vam budem govorio o stvarima nebeskim?”21 “I obratno”, rekao je Gajsler, “ako mo`emo da verujemo Bibliji kada nam pri~a o jasnim zemaljskim stvarima koje se mogu proveriti, onda joj mo`emo verovati i u oblastima gde je ne mo`emo direktno proveriti empirijskim putem”. “[ta onda slu`i kao potvrda Biblije?” pitao sam. S obzirom na to da sam u svojoj prethodnoj knjizi “Isusov zlo~in” ispitao neke od arheolo{kih potvrda Novog zaveta, bio sam naro~ito zainteresovan za arheologiju Starog zaveta, pa sam i zamolio Gajslera da odatle po~ne. “Postoji na hiljade — ~ak ne ni na stotine — arheolo{kih nalaza na Bliskom istoku koji podr`avaju sliku koju nam prikazuje Biblija. Nedavno je prona|eno ne{to {to potvr|uje detalje o kralju Davidu. Patrijarsi — odnosno pri~e o Avramu, Isaku i Jakovu — nekad su smatrani legendarnim, ali kako saznajemo sve vi{e i vi{e, ove pri~e dobijaju sve ja~u potporu. Smatralo se da uni{tenje Sodoma i Gomore pripada mitologiji dok nisu otkriveni dokazi da su svih pet gradova spomenutih u 1. Knjizi Mojsijevoj u stvari bili sme{teni ba{ tamo gde i pi{e u Starom zavetu. Kada je re~ o njihovom uni{tenju, arheolog Kliford Vilson je rekao da 'postoje trajni dokazi ogromnog po`ara koji se dogodio u davnoj pro{losti'.22 “Osim toga”, dodao je Gajsler, “potvr|eni su i razni aspekti jevrejskog ropstva. Tako|e se pokazalo kao ta~no svako spominjanje asirskih kraljeva u Starom zavetu; u jednom iskopavanju tokom 1960tih potvr|eno je da su Izraelci tokom Davidove vladavine stvarno mogli da u|u u Jerusalim kroz tunel; postoje dokazi da je jedno vreme svet zaista govorio jednim jezikom, kao {to ka`e Biblija; trenutno se iskopava mesto na kome je bio Solomonov hram; i tako redom. Arheolozi mnogo puta izraze sumnju u Stari zavet, da bi kasnije u novim otkri}ima samo potkrepili ono {to pi{e u Bibliji”. “Na primer...”, rekao sam. “Samuilo recimo ka`e da je nakon Saulove smrti njegovo oru`je ostavljeno u ku}i Astarotinoj, koja je bila hananska boginja plodnosti u Bet{anu, dok u Knjizi dnevnika stoji zabele`eno da mu je glava ostavljena u hramu filistejskog boga sa rogovima koji se zvao Dagon. Arheolozi su smatrali da to mora da je bila gre{ka i da je zato Biblija nepouzdana. A nije im palo na pamet da bi neprijatelji mogli da imaju hramove na istom mestu u isto vreme”. “I {ta su otkrili arheolozi?” pitao sam.
113

112

“Njihova iskopavanja su potvrdila da su na tom mestu bila dva hrama, po jedan za Dagona i Astarotu. Bili su razdvojeni jednim hodnikom. Kako se ispostavilo, Filisteji su o~igledno prisvojili Astarotu kao jednu od svojih boginja. Biblija je ipak bila u pravu. A takve se stvari neprestano iznova de{avaju. Biblija spominje Heteje oko 35 puta, ali kriti~ari su jedno vreme iznosili optu`bu da ne postoje nikakvi dokazi da je takav narod ikada postojao. Sada su arheolozi koji vr{e iskopavanja u dana{njoj Turskoj otkrili svedo~anstva o Hetejima. Kao {to je rekao veliki arheolog Vilijam F. Olbrajt: 'Ne mo`e biti sumnje u to da arheologija potvr|uje su{tinsku istori~nost starozavetne tradicije'.”23 Zamolio sam Gajslera da nastavi i ukratko izlo`i za{to veruje u to da arheologija potkrepljuje Novi zavet. “Poznati istori~ar starog Rima Kolin D`. Hemer, u knjizi 'Knjiga dela apostolskih u kontekstu helenisti~ke istorije', pokazuje kako arheologija potvr|uje ne na desetine, ve} na stotine detalja iz biblijske pri~e o ranoj crkvi”, rekao je Gajsler. “Potvr|eni su ~ak i mali detalji, kao na primer u kom pravcu duva vetar, koliko je duboka voda na odre|enoj udaljenosti od obale, koja vrsta bolesti postoji na odre|enom ostrvu, imena lokalnih zvani~nika, i tako dalje. Dela apostolska je napisao istori~ar Luka. Hemer nam daje preko deset razloga za{to je ta knjiga morala biti napisana pre 62. g.n.e. ili tridesetak godina nakon Isusovog raspe}a. Luka je jo{ i pre toga napisao Jevan|elje po Luki, koje je u osnovi istovetno kao i drugi delovi Biblije koji se ti~u Isusovog `ivota. Dakle, ovde imamo nepogre{ivog istori~ara, za koga se pokazalo da je u pravu za stotine detalja, a nikada se nije dokazalo da je pogre{io, i on pi{e ~itav istorijat Isusa Hrista i rane crkve. I taj istorijat je napisan u opsegu jedne generacije, dok su o~evici bili jo{ `ivi i mogli su da ga odbace da je bio preteran ili la`an. Ne postoji ni{ta nalik tome iz bilo koje druge verske knjige staroga sveta”.24 “Je li Hemer usamljeni glas u ovome?” pitao sam ga. “Ne”, do{ao je odgovor. “Istaknuti istori~ar Vilijam Remzi zapo~eo je kao skeptik, ali nakon {to je prou~io Dela apostolska, zaklju~io je da 'u razli~itim detaljima pri~a pokazuje ~udesnu istinitost'.25 Veliki istori~ar klasi~nog perioda sa Oksfordskog univerziteta A. N. [ervinVajt je rekao: 'Potvrda istori~nosti za Knjigu dela apostolskih je ogromna' i da 'bilo koji poku{aj odbacivanja njene temeljne istori~nosti danas mora izgledati apsurdno'.26 Ve} sam spomenuo arheologa Vilijama F. Olbrajta, koji je ~etrdeset godina bio vode}i u Ameri~koj {koli za orijentalna istra`ivanja. On je zapo~eo sa liberalnim stavom, ali je postajao sve konzervativniji u toku prou~avanja arheolo{kih podataka. Zaklju~io je da se radikalni
114

kriti~ari Novog zaveta zapravo nalaze 'u pre-arheolo{kom periodu' i da su njihova gledi{ta 'prili~no zastarela'.”27 Naslonio sam se u fotelju i razmi{ljao o Gajslerovoj bara`noj vatri ~injenica i citata. Njegov argument je bio jak: ako arheologija pokazuje da je Biblija bila pouzdana u onome {to se mo`e proveriti, za{to bi onda bila i{ta manje pouzdana u drugim stvarima koje u njoj pi{u? Me|utim, time se ne dokazuje ni{ta vi{e od ovoga. “^ak i ako arheologija stvarno potvr|uje da je Biblija istorijski pouzdana, to ne zna~i da ona poseduje i bo`anski autoritet”, rekao sam. “Tako je”, rekao je kratko Gajsler. “Jedini razlog za{to svako treba da prihvati Bibliju kao knjigu od bo`anskog autoriteta je zato {to ona poseduje ~udesnu potvrdu”. Drugi razlog: dokaz bo`anskog porekla Biblije Gajsler je prelistao svoju ishabanu Bibliju do samog po~etka i potom je stavio na krilo. “Sve se svodi na to da li je istina ono {to pi{e u prvom stihu u Bibliji: 'U po~etku stvori Bog nebo i zemlju'”, rekao je Gajsler. “Ja verujem da postoji obilje nau~nih dokaza da je to ta~no — svaka stvar koja ima po~etak ima i svog za~etnika; svet je imao svoj po~etak, pa samim tim ima i svog za~etnika; svemir je od samog svog nastanka bio veoma precizno i dobro pode{en za nastanak ljudskog `ivota; i tako dalje”. Prekinuo sam ga da bih mu rekao da sam ve} razgovarao sa Vilijamom Lejnom Kregom o dokazima koji ukazuju na bo`ansko poreklo sveta. “A, pa dobro onda”, rekao je on. “Ono {to ljudi ~esto zaboravljaju je da ako je ovaj prvi stih ta~an, onda ne samo da su ~uda mogu}a, nego su i realna, jer se najve}e ~udo ve} dogodilo — napraviti ne{to ni iz ~ega. [ta je te`e: da Isus uzme vodu i pretvori je u vino ili da uzmemo malo ni~ega u ruku i stvorimo vodu? Mnogo je te`e stvoriti vodu ni iz ~ega nego pretvoriti vodu u vino. Jedan mi je skeptik jednom rekao: 'Ja ne verujem u Bibliju jer u njoj ima ~uda'. A ja sam mu rekao: 'Navedite mi jedno'. On je kazao: 'Pretvaranje vode u vino. Da li vi verujete u to?' Rekao sam mu: 'Da, to se sve vreme doga|a'. On je rekao: 'Kako to mislite?' A ja sam rekao: 'Evo kako: ki{a pro|e kroz lozu i do|e do grozda, a potom se grozd pretvori u vino. Isus je samo malo ubrzao ceo proces'. Ono {to ho}u da ka`em je da ako imate Boga koji mo`e da stvori ne{to ni iz ~ega, On onda mo`e da ~ini ~uda. A onda je jedina stvar koju treba da gledamo koja od svih knjiga na svetu ima potvrdu u ~udima. Postoji samo jedna knjiga, a to je Biblija”.
115

“Dobro”, rekao sam. “Recite mi kako”. Gajsler je podigao dva prsta. “Na dva na~ina”, rekao je. “Prvo, Biblija je ~udesno potvr|ena preko ispunjenja proro~anstava za budu}nost, i drugo, potvr|uju je ~uda koja su ~inili ljudi koji su tvrdili da govore u Bo`je ime”. POTVRDA U PRORO^ANSTVIMA Gajsler je zapo~eo duga~kom re~enicom: “Biblija je jedina knjiga na svetu koja sadr`i precizna i konkretna predvi|anja koja su izno{ena na stotine godina unapred i koja su se precizno ispunila”. Pokazuju}i na jednu od sabijenih knjiga na polici, nastavio je i kazao: “Prema enciklopediji 'Barton Payne's Encyclopedia of Biblical Prophecy', u Starom zavetu postoji 191 proro~anstvo o Hristovom dolasku, uklju~uju}i i Njegovo poreklo, grad u kome }e se roditi, da }e ga roditi devica, ta~no vreme u istoriji kada }e umreti, i tako dalje. Konkretno, Psalam 22,16 govori da }e mu ruke i noge biti probodene; 14. stih ka`e da }e mu se kosti 'rasuti'; 18. stih govori o bacanju kocke za njegovu 'dolamu', dok Knjiga proroka Zaharije 12,10 ka`e da }e biti proboden, a Isus je i bio proboden kopljem. To je o~igledno slika njegovog raspe}a — me|utim, napisana je pre nego {to je raspe}e uop{te uvedeno kao metod izvr{enja smrtne kazne kod Rimljana. U to vreme su Jevreji smrtnu kaznu obavljali kamenovanjem. I, naravno, Knjiga proroka Isaije 53,2-12 sadr`i mo`da naj~udesnija proro~anstva o Hristu u ~itavom Starom zavetu. Ona predskazuju dvanaest aspekata njegovog stradanja koji su se svi ispunili — on je bio odba~en od ljudi, ~ovek vi~an patnji, `iveo `ivotom punim bola, bio prezren od drugih, nosio na{e patnje, bio od Boga uni`en i pogo|en, bio slomljen za na{e bezakonje, ranjen za na{e grehe, odveden kao jagnje na klanje, imao grob me|u zlo~incima, bio bezgre{an i molio se za gre{nike”. Upao sam mu u re~. “^ekajte malo”, kazao sam. “Ako pri~ate sa rabinom, on }e vam re}i da se taj odeljak simboli~no odnosi na Izrael, a ne na Mesiju”. Gajsler je odmahnuo glavom. “U starozavetno vreme su jevrejski rabini itekako smatrali da je ovo proro~anstvo koje govori o Mesiji. To je mi{ljenje koje je stvarno relevantno”, kazao je on. “Tek kasnije, kada su Hristovi prijatelji rekli da se ovo o~igledno odnosi na Isusa, fariseji su po~eli da govore da je u tom odeljku zapravo re~ o patnjama jevrejskog naroda. Ali jasno je da je to neta~no. Kada govori o jevrejskom narodu, Isaija se redovno koristi prvim licem mno`ine, kao na primer 'na{' ili 'mi', ali uvek kada govori o Mesiji, on se slu`i tre}im licem jednine, kao na primer 'on' ili
116

'njega' — a tako je i pisao u 53. glavi. Osim toga, svako ko ovo ~ita i sam }e jasno primetiti da se govori o Isusu. Dakle, ovde imate neverovatna proro~anstva koja su se doslovno ispunila u `ivotu jednog ~oveka, iako on sam nije nad njima imao nikakvu kontrolu. Primera radi, on nije mogao da namesti svoje poreklo, vreme kada }e se roditi i tako dalje. Ova proro~anstva su napisana od dvesta do ~etiristo godina unapred. Nijedna druga knjiga na svetu ne sadr`i tako ne{to. Biblija je jedina knjiga koja se na ovakav na~in natprirodno potvr|uje”. Zamislio sam se nad ovim. “Ali starozavetni proroci nisu bili jedini ljudi u istoriji ~ija su se predvi|anja ispunila na ~udesan na~in. Primera radi, Nostradamus, lekar i astrolog koji je `iveo u 16. veku, ~uven je po tome {to je predskazivao budu}nost. Nije li on predvideo pojavu Hitlera i nacizma u Nema~koj?” kazao sam, vi{e kao izjavu nego kao pitanje. “Ako i on to mo`e, {ta je onda tako specijalno kod biblijskih proro~anstava?” “Problem kod Nostradamusa i mnogih drugih takozvanih parapsihologa je u tome {to su njihova proro~anstva ~esto veoma zagonetna, dvosmislena i neprecizna”, odgovorio mi je Gajsler. “A {ta je onda sa proro~anstvom o Hitleru?” insistirao sam. “To proro~anstvo je sasvim konkretno”. “Naprotiv, to proro~anstvo uop{te nije bilo konkretno”, odgovorio je on. Gajsler je ustao i oti{ao do svoje police sa knjigama, izvukao jednu knjigu i pro~e{ljao je dok nije prona{ao {ta mu je trebalo. Tada je pro~itao Nostradamusovo proro~anstvo: “Sledbenici sekti, Vesnika ~ekaju velike nevolje. Zver sprema scensku dramu u pozori{tu. Tvorac tog bezbo`nog podviga bi}e ~uven. Svet }e biti u zbrci i podeljen zahvaljuju}i sektama... Zveri }e, razjarene zbog gladi, plivati po rekama. Ve}ina vojske }e biti protiv donjeg toka Dunava (Hister sera). Mo}nika }e odvu}i u gvozdeni kavez kada brat koji je jo{ dete (de Germain) ne}e ni{ta videti”.28 Gajsler je nastavio: “Ovde se o~igledno ne govori o Adolfu Hitleru. Re~ ne glasi 'Hitler', nego 'Hister', i jasno je da to nije osoba, ve} mesto. Latinski izraz de Germain treba tuma~iti kao 'brat' ili 'bliski ro|ak', a ne kao 'Nema~ka'. On ne navodi nikakve datume, niti ~ak neko op{te vremensko razdoblje. Osim toga, {ta podrazumeva pod 'zverima' i 'gvozdenim kavezom'? Celo proro~anstvo je toliko nejasno da zvu~i besmisleno. Princip kod Nostradamusovih proro~anstava je da su ona veoma dvosmislena i da bi mogla da se uklope u raznorazne doga|aje. Njegovi sledbenici nisu dosledni u tuma~enjima onoga {to je on rekao. A i dokazano je da su neka od njegovih proro~anstava neta~na.
117

U stvari, nikada do sada nije dokazana autenti~nost nijednog jedinog Nostradamusovog proro~anstva”. “Slo`i}u se sa vama da su mnogi parapsiholozi, kao i Nostradamus, nejasni u svojim predskazanjima”, kazao sam. “Ali morate priznati da je isto to ta~no i za neka od biblijskih proro~anstava”. “Istina, nisu sva biblijska proro~anstva najjasnija”, odgovorio je Gajsler. “Me|utim, mnoga proro~anstva su veoma konkretna. Koliko vam je jo{ detalja potrebno uz precizno proro~anstvo kada }e Isus umreti, kao {to se vidi u Knjizi proroka Danila 9,24-26? Kada se malo pozabavite matematikom, vide}ete da ovaj odeljak veoma precizno pokazuje kada }e se Isus pojaviti u toku ~ovekove istorije. A {ta je sa proro~anstvima o Njegovom mestu ro|enja i o tome kako }e postradati i umreti? Detalji su zapanjuju}i — i bez izuzetka su se pokazali kao ta~ni”. Suprotstavio sam se jednim savremenim primerom parapsihologa ~ija su predskazanja ~esto bila vrlo detaljna. “1956. godine je D`in Dikson prorekla da }e na predsedni~kim izborima 1960. godine pobediti demokrata i da }e ga ubiti za vreme mandata. To se i dogodilo sa D`onom Kenedijem, a re~ je o prili~no konkretnom proro~anstvu”. To Gajslera ni{ta nije impresioniralo. “Tako|e je predvi|ala da }e u izborima 1960. dominirati radni~ki sindikati, {to se nije dogodilo. Kasnije je raspodelila svoj 'ulog' rekav{i da }e pobediti Ri~ard Nikson, tako da je postojala stopostotna {ansa da se ostvari jedno od tih proro~anstava. [to se ti~e ubistva, tri od deset predsednika tokom dvadesetog veka su umrli tokom svog mandata, dok su jo{ dvojica bili smrtno bolesni pred kraj mandata. Imala je solidnu verovatno}u da }e joj se ispuniti proro~anstvo. Osim toga, nasuprot biblijskim prorocima, ona je predvi|ala mnoge stvari koje su na kraju ispale neta~ne — da }e komunisti~ka Kina uvu}i ceo svet u rat zbog Kvemoja i Macua 1958. godine; da }e Tre}i svetski rat po~eti 1954. godine; da }e Kastra proterati sa Kube 1970. Po meni joj je najbolje ono kad je prorekla da se @aklina Kenedi ne}e preudati — a ve} slede}eg dana, udala se za Aristotela Onazisa!” kazao je uz smeh. “Jedna studija iz 1975. o proro~anstvima koje su kazivali parapsiholozi, uklju~uju}i i D`in Dikson, pokazala je da su im proro~anstva ta~na u svega 6% slu~ajeva. To je bedno! Verovatno biste uz najobi~nije naga|anje napravili bolju statistiku. Osim toga, primeti}ete da se uobi~ajena praksa Diksonove, Nostradamusa i drugih parapsihologa sastoji u bavljenju okultnim — ona je, na primer, koristila kristalnu kuglu — a to bi moglo da objasni deo onoga {to su proricali”.

Budu}i i sam skepti~an prema parapsiholozima, nisam hteo da odem jo{ dublje u poziciju da jo{ poku{avam da ih branim. A i Gajsler je bio sasvim jasan: oni se potpuno razlikuju od biblijskih proroka. Odlu~io sam da krenem dalje ka mnogo sna`nijoj kritici biblijskih proro~anstava, a to su tvrdnje da ih religiozni judi izvla~e iz konteksta i tvrde da su predvidela dolazak Isusa Hrista, mada su zapravo govorila o drugim stvarima. Pao mi je na pamet i jedan primer. “Dozvoljavate li?” pitao sam i pru`io ruku da uzmem njegovu Bibliju. Okrenuo sam Jevan|elje po Mateju 2,15 u kome pi{e: “Josif usta, uze dete i mater njegovu no}u i otide u Egipat. I osta onde do smrti Irodove, da se ispuni ono {to je Gospod javio preko proroka koji re~e: 'Iz Egipta dozvah sina svoga'.” Taj stih je povezan sa Osijom 11,1. Okrenuo sam taj stih i pro~itao ga Gajsleru: “Kad Izrailj dete be{e zavoleh ja njega, i ja iz Egipta dozvah sina svoga”. Zatvorio sam knjigu i pru`io je nazad Gajsleru, rekav{i: “O~igledno je da taj odeljak govori o sinovima Izraelovim koji izlaze iz Egipta. Zna~i, ne govori se o Mesiji. Zar to onda nije izvla~enje proro~anstva iz konteksta?” “Dobro pitanje”, konstatovao je Gajsler. “Me|utim, treba da znate da nemaju sva proro~anstva namenu da predvi|aju budu}nost”. “[ta to zna~i?” pitao sam ga. “Istina je da je Novi zavet povezao odre|ene odeljke iz Starog zaveta sa Isusom — odeljke koji nisu predstavljali neposredno proro~anstvo za Njega. Mnogi stru~njaci posmatraju ove veze kao 'tipolo{ko' ispunjenje u Hristu, za proro~anstva koja nisu direktno govorila o Njemu”. “A {ta pak to zna~i?” “Drugim re~ima, jedan deo tog odeljka se mo`e legitimno povezati sa Hristom iako sam odeljak ne predstavlja proro~anstvo koje se ti~e direktno njega. Drugi stru~njaci ka`u da u odre|enim odeljcima Starog zaveta postoji op{te tuma~enje koje se odnosi i na Izrael i na Hrista, jer su i jedan i drugi nazvani Bo`jim 'sinom'. Ovo se ponekad zove i 'pristup dvostrukog zna~enja' u proro~anstvu. Ja li~no vidim da postoji vrednost u oba pristupa. Ali, opet ka`em, ovi odeljci ne predstavljaju direktno proro~anstvo o Isusu Hristu i ja ih tako ni ne tretiram. Jasno je, pak, da postoji dovoljan broj primera za proro~anstva ~iji je jasan cilj predvi|anje budu}nosti i iz kojih mo`emo da utvrdimo da Biblija ima bo`anski autoritet. Matematika pokazuje da apsolutno nema {anse da su ta proro~anstva mogla da se ispune pukim slu~ajem”.

118

119

POTVRDA PREKO ^UDA Pre{av{i na drugi razlog za bo`anski autoritet Biblije, Gajsler je rekao da postoji jedan siguran na~in za odre|ivanje da li je neki prorok zaista Bo`ji izaslanik ili pak {arlatan koji nastoji da prevari masu ljudi: da li on mo`e da u~ini neko pravo pravcato ~udo? Sve tri monoteisti~ke religije — hri{}anstvo, judaizam i islam — priznaju da ~uda va`e kao na~in potvrde da je poruka do{la od Boga. ^ak i ~uveni skeptik Bertran Rasel je priznao da bi ~uda mogla da potvrde autenti~nost tvrdnje da je ono {to se iznosi ta~no.29 “U Bibliji — za koju smo, seti}ete se, potvrdili da je istorijski pouzdana — imamo proroke ~iji je autoritet dovo|en u pitanje, ali koji bi potom u~inili ~udo kako bi dokazali ko ih {alje”, kazao je Gajsler. “Primera radi, Mojsije je u 2. Knjizi Mojsijevoj 4,1 kazao: 'Oni mi ne}e verovati niti }e poslu{ati glasa moga, nego }e mi re}i: 'Nije ti se Bog pojavio'. [ta mu je Bog odgovorio na to? Rekao je Mojsiju da baci svoj {tap na zemlju i on se u tom trenutku pretvorio u zmiju. Onda je kazao Mojsiju da uhvati zmiju za rep i ona se pretvorila nazad u {tap. Tada je Bog rekao u 5. stihu: 'To }e{ u~initi, da veruju da ti se pojavio Gospod, Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev'. Ista stvar se dogodila i proroku Iliji na gori Karmilskoj — njegov autoritet je doveden u pitanje i Bog je poslao oganj sa nebesa kao potvrdu da je Ilija pravi prorok. A {to se Isusa ti~e, On je ~ak istupio i rekao: 'Ako ne ~inim dela Oca svoga, ne verujte mi'.30 I On je i ~inio dela svoga Oca, odnosno ~uda. ^ak je i Nikodim to priznao kada je Isusu rekao: 'Ravi, znamo da si ti u~itelj od Boga do{ao, jer niko ne mo`e ~initi ~udesa ova koja ti ~ini{, ako nije Bog s njim'.31 Muhamed je i sam verovao da je Isus prorok koji je ~inio ~uda, uklju~uju}i i vaskrsavanje mrtvih. Muslimani tako|e veruju da su Mojsije i Ilija ~inili ~uda. To je vrlo zanimljivo, zato {to je u Kuranu Muhamed, kada su od njega nevernici tra`ili da u~ini ~udo, odbio da to u~ini. Samo im je kazao da treba da pro~itaju jedno poglavlje Kurana”.32 “Stvarno?” ubacio sam se. “Apsolutno. Pa ipak je i sam Muhamed rekao: 'Bog svakako ima mo} da po{alje znak'.33 On je ~ak rekao i ovo: 'Oni }e re}i: 'Za{to mu njegov Gospod ne po{alje znak odozgo?'34 A kada se Jovan Krstitelj zapitao da li je Isus Mesija, Isus je sa sigurno{}u mogao da Jovanovim u~enicima dâ odgovor: 'Idite i ka`ite Jovanu {to videste i ~uste: Slepi progledaju, hromi hode, gubavci ~iste se, gluvi ~uju, mrtvi vaskrsavaju, siromasima javlja se jevan|elje'.”35
120

Gajsler se zaustavio na trenutak dok sam ja razmi{ljao o onome {to je pri~ao. Potom je rezimirao svoje argumente: “Kada sve to saberete — istorijsku pouzdanost Biblije ~iju autenti~nost potvr|uje arheologija, ~udesno ispunjavanje proro~anstava koja jasno govore o budu}nosti, kao i sva zabele`ena ~uda koja su se dogodila — dobi}ete natprirodnim putem potvr|enu knjigu koja nije nalik nijednoj drugoj na svetu”. Hteo sam samo da razjasnimo jednu stvar. “Ali vi sada ne ka`ete: 'Verujem da je Biblija nadahnuta od Boga zato {to u njoj tako pi{e”. “Tako je. To je cirkularan argument. Dakle ne, argument ovako treba da glasi: Biblija tvrdi da je Re~ Bo`ja i Biblija dokazuje da je Re~ Bo`ja”. To bi izgledalo kao prili~no dobar argument — kada naizgled Biblija ne bi u sebi imala toliko kontradikcija. Kako uop{te Biblija mo`e biti verodostojna ako nije u stanju da bude dosledna u onome {to govori? Kako da je smatramo nadahnutom od Boga ako u njoj stoje tvrdnje koje se jednostavno ne mogu me|usobno pomiriti? KAKO IZA]I NA KRAJ SA KONTRADIKCIJAMA? Kada sam ga upitao za navodne kontradikcije u Bibliji, Gajsler se naslonio u fotelju i nasme{io. Bio je to problem u ~ijem je prou~avanju proveo ceo `ivot. “Postao mi je hobi da sakupljam navodne protivre~nosti, neta~ne stvari i suprotne izjave u Bibliji”, kazao je. “Imam spisak od oko osamsto stavki. Pre nekoliko godina sam kao koautor izdao knjigu 'Kad kriti~ari postavljaju pitanja' u kojoj je skoro {est stotina stranica posve}eno ispravljanju krivih drina.36 Sve {to vam mogu re}i je da iz mog iskustva, kada kriti~ari iznesu ove prigovore, oni uvek prekr{e jedan od sedamnaest principa tuma~enja Biblije”. “Koji su to principi?” upitao sam. “Na primer, pretpostavka da se ono {to do sada nije obja{njeno ne mo`e ni objasniti. Siguran sam da bi neki `ustar kriti~ar mogao da mi ka`e: 'A {ta je sa ovim?' i ~ak iako ve} ~etrdeset godina prou~avam ove stvari, ne bih bio u stanju da mu dam odgovor. [ta to pokazuje — da u Bibliji stoji gre{ka ili da Gajsler jednostavno to nije znao? Ja bih Bibliju “oslobodio presude u nedostatku dokaza”, jer od osamsto tvrdnji koje sam prou~io nisam na{ao nijednu jedinu gre{ku u Bibliji, ali sam zato prona{ao mnogo gre{aka kod kriti~ara”. Ko~operno sam podigao glavu. “Ipak, da li je stvarno racionalna opcija pretpostaviti da je Biblija u pravu u nedostatku suprotnih dokaza?” “Da, jeste”, uporno je tvrdio on. “Kada nau~nik nai|e na neku anomaliju u prirodi, da li on odustane od nauke? Kada je na{a
121

svemirska sonda otkrila isprepletene prstenove oko Jupitera, to je bilo suprotno svim nau~nim obja{njenjima. Da li se se}ate da su svi NASA nau~nici napustili svoj posao zato {to nisu mogli da objasne tu pojavu?” Nasmejao sam se. “Naravno da se ne se}am”, kazao sam. “Upravo tako. Oni nisu digli ruke. Rekli su: 'Pa, mora da postoji obja{njenje' i nastavili sa prou~avanjima. Ja Bibliji pristupam na isti na~in. Ona se uvek iznova poka`e kao ta~na knjiga, ~ak i kada sam ispo~etka mislio da nije tako. Za{to da i sada ne verujem isto to, u nedostatku suprotnih dokaza? Mi Bibliji treba da pristupamo onako kako se Amerikanac tretira na sudu: smatra se da je nevin dok se ne doka`e da je kriv. A kriti~ari rade obrnuto. Oni su poricali da su starozavetni Heteji ikada postojali. A sada su arheolozi prona{li hetejsku biblioteku. Kriti~ari govore: 'Pa dobro, recimo da je ta~no to {to pi{e u tom stihu u Bibliji, ali ne mogu da prihvatim ostatak knjige'. Ali, ~ekajte malo — ako Biblija uvek iznova doka`e svoju ta~nost u stotinama raznih detalja, onda je teret dokazivanja na kriti~aru, a ne na Bibliji”. Zamolio sam Gajslera da ukratko opi{e neke od drugih principa za re{avanje prividnih protivre~nosti u Bibliji. “Evo, na primer”, kazao je, “neuzimanje u obzir konteksta u nekom odeljku Biblije. Ovo je naj~e{}a gre{ka koju prave kriti~ari. Ako izvadite re~i iz konteksta, onda mo`ete ~ak da izvedete da Biblija doka`e da ne postoji Bog. Na kraju krajeva, Psalam 14,1 to upravo i ka`e: 'Nema Boga!' Me|utim, naravno da u kontekstu stoji — 'Re~e bezumnik u srcu svome: Nema Boga!' Stoga kontekst ima presudnu va`nost, a kriti~ari su naj~e{}e krivi {to izvla~e stihove iz konteksta i izvode navodnu kontradikciju tamo gde je nema. Jo{ jedna gre{ka je pretpostavka da odlomak koji ne iznosi sve ~injenice nije ta~an. Matej ka`e da je Petar Isusu kazao: 'Ti si Hristos, Sin Boga `ivoga'. Marko ka`e: 'Ti si Hristos'. A Luka ka`e: 'Ti si Hristos Bo`ji'.37 I kriti~ari ka`u: 'Vidite li ovo? Eto gre{ke!' A ja ka`em: 'A gde je gre{ka?' Nije Matej rekao 'Ti nisi Hristos', a Marko recimo rekao 'Ti jesi Hristos'. Matej je samo dao vi{e podataka, a to nije gre{ka. Ti podaci se me|usobno dopunjavaju. Me|u ostalim gre{kama su i kada se ne obrati pa`nja da te`e razumljive odeljke treba tuma~iti u svetlu jasnijih; zasnivanje u~enja na nejasnom stihu; zaboravljanje da se Biblija ne slu`i tehni~kim, nego svakodnevnim jezikom; ispu{tanje iz vida ~injenice da se Biblija koristi razli~itim knji`evnim postupcima i zaboravljanje da je Biblija ljudska knjiga sa ljudskim karakteristikama”. “Ljudi gre{e”, rekao sam. “Ako je Biblija ljudska knjiga, zar nisu onda gre{ke neizbe`ne?”
122

“Ako izuzmemo, recimo, Deset Bo`jih zapovesti, Biblija nije knjiga koja je izdiktirana”, odgovorio mi je Gajsler. “Njeni pisci nisu bili sekretari kod Boga. Ponekad su koristili ljudske izvore ili koristili razli~it stil pisanja ili pak pisali iz razli~ite perspektive ili nagla{avali razli~ite stvari kao bitne ili otkrivali ~ovekove principe razmi{ljanja i ose}anja. U tome nema nikakvih problema. Biblija je pisana od strane ljudi, ali bez gre{ke”. “Ipak”, upao sam, “ljudi sve vreme iznose navodne kontradikcije”. “Kao na primer koju?”, odgovorio je on. “Koje su naj~e{}e kontradikcije koje ~ujete?” Zamislio sam se na trenutak. “Matej ka`e da je na Isusovom grobu bio jedan an|eo, a Jovan da ih je bilo dvojica; Jevan|elja ka`u da se Juda obesio, a Dela apostolska da mu se prosula utroba”. “U pravu ste, ta mesta se ~esto citiraju”, odgovorio je. “Ali ih mo`ete lako uklopiti. [to se ti~e an|ela, da li ste ikada primetili da kad god imate dvoje ne~ega, da onda imate i jedno? Dakle, to nije kontradikcija. Matej nije rekao da je bio samo jedan an|eo. Jovan je izneo vi{e detalja rekav{i da ih je bilo dvojica. [to se ti~e Judinog samoubistva, ~ovek se mo`e obesiti ili o drvo ili na ivici litice. U ono vreme je bilo protivno zakonu da se dotakne le{. Zna~i, neko je kasnije do{ao, prona{ao njegovo telo, presekao u`e i nateklo telo je palo na stene. [ta se doga|a? Utroba mu se prosipa, kao {to ka`e Biblija. Ovi odeljci nisu kontradiktorni, ve} komplementarni”. Sve u svemu, morao sam da priznam da je Gajsler na dobrom putu. Se}am se kako sam kao ateista zasipao nespremne religiozne ljude gomilom prividnih biblijskih kontradikcija i nelogi~nosti. Oni bi bili frustrirani i bilo bi ih stid {to ne bi mogli da odgovore na to, a ja bih oti{ao sav sre}an i pun sebe. Ali to {to oni nisu mogli da odgovore nije zna~ilo da odgovori ne postoje. Ba{ kao i sa problemati~nim odeljcima o Hananejcima i Jelisiju, {to sam vi{e prekopavao po istorijskim dokazima i detaljno ispitivao pitanja, to su prigovori u njima sve vi{e bledeli. ZA[TO JE TAKO TE[KO VEROVATI? Bilo je ve} skoro vreme za ru~ak i po~eo sam da ose}am glad. “Ho}ete li da prezalogajimo ne{to?” pitao sam Gajslera. “Svakako”, kazao je. “Ima tu u blizini jedna sendvi~ara”. Preleteo sam pogledom bele{ke. ^inilo mi se da sam pokrio sve o ~emu sam hteo da razgovaram — ali sam tada primetio citat koji sam doneo sa sobom. On je odra`avao ose}anje frustracije kod mnogih ljudi: za{to je Bog u~inio da bude tako te{ko verovati u Njega? Nisam hteo da zavr{im intervju, a da to ne pitam Gajslera.
123

“Samo jo{ ne{to pre nego {to krenemo”, rekao sam mu i pro~itao slikovite re~i jednog frustriranog duhovnog tragaoca: “Zna~i, ako ho}u da izbegnem pakao, trebalo bi da verujem da je zmija razgovarala sa Evom, da je devica za~ela od Boga, da je velika riba progutala proroka Jonu, da se rastavilo Crveno more, i mnoge druge sumanute stvari. Pa, dobro, ako sam Bogu toliko potreban ... za{to je Bog u~inio da vera u njega bude tako... nemogu}a? ... Meni se ~ini da je jedan svemogu} Bog mogao da uradi mnogo bolji posao da ubedi ljude u Svoje postojanje, bolje od svakog jevan|eliste... Samo napi{i na nebu, ~itko i krupnim slovima: 'Evo ti dokaz, ~ove~e. Veruj u Mene ili idi u pakao! Iskreno tvoj, Bog Svemogu}i'.”38 Pogledao sam u Gajslera i rekao mu: “[ta biste mu vi rekli na ovo?” Gajsler se malo zbunio: “Moj odgovor bi mu bio da je Bog tako ne{to i u~inio”, odgovorio je. “Psalam 19,1 ka`e: 'Nebesa objavljuju slavu Bo`ju, dela ruku Njegovih nebeski prostor glasi'.39 Ovo je, u stvari, tako `ivopisno zapisano na nebo da sve vi{e nau~nika koji prou~avaju zvezde postaju religiozni. Veliki kosmolog Alan Sendid`, dobitnik nagrade za astronomiju sli~ne Nobelovoj, zaklju~io je da Bog predstavlja 'obja{njenje za ~udo postojanja'.40 Fred Hojl, koji je osmislio Teoriju ve~nog stanja kosmosa kako bi izbegao postojanje Boga, na kraju je po~eo i sam da veruje u Inteligentnog Tvorca svemira. Astrofizi~ar Hju Ros, koji je doktorirao iz astronomije na Univerzitetu u Torontu i bavio se istra`ivanjima na kvazarima i galaksijama, rekao je da su nau~ni i istorijski dokazi 'duboko u~vrstili moje uverenje u verodostojnost Biblije'.41 Robert D`estrou, otvoreni agnostik i upravnik opservatorije Maunt Vilson, kao i osniva~ svemirskog instituta Godard zaklju~io je da astronomija ukazuje na Boga. A svi|a mi se i ono {to je kazao matemati~ki fizi~ar Robert Grifits: 'Ako nam treba ateista za debatu, moram da odem na katedru za filozofiju. Na katedri za fiziku nema mnogo vajde'.42 Li, dokazi su vam veoma jasni”. Ali nisu i za skeptika kao {to je Bertran Rasel, primetio sam. “On je rekao da ako jednog dana bude stao pred Boga i ako ga Bog bude pitao za{to nikada nije verovao u Njega, da }e re}i da nije imao dovoljno dokaza na raspolaganju”, podsetio sam Gajslera. Gajsler je, po{to mu je jedan od hobija da skuplja citate ateista i agnostika, ukazao na jo{ ne{to {to je rekao Rasel: “Pitali su ga u jednom intervjuu u ~asopisu Look: 'Pod kojim uslovima biste verovali u Boga', a on je na to odgovorio otprilike ovako: 'Pa, ako bih ~uo glas sa nebesa i ako bi on predvideo niz stvari, pa se one i obis-

tinile, onda pretpostavljam da bih morao da poverujem da postoji nekakvo natprirodno bi}e'.”43 U svetlu na{e diskusije o ~udesnom ispunjenju proro~anstava za budu}nost u Bibliji, ironija u Raselovoj izjavi je bila o~igledna. “Ja bih rekao: 'Gospodine Rasel, sa neba je zaista i do{ao glas; On je predvideo mnogo toga; i mi smo videli da se sve to neosporno obistinilo',” rekao je Gajsler. “Zna~i, vi onda ne mislite da Bog ote`ava ljudima veru u Njega?” “Ba{ naprotiv, dokazi su tu ako su ljudi voljni da ih vide. Ne okre}u se ljudi od Boga zbog nedostatka dokaza — oni to ~ine zbog svog ponosa ili samovolje. Bog nikoga ne}e terati u svoje stado. Ljubav nikada ne mo`e biti na silu. Mo`e samo da radi na tome da ubedi nekoga. A ovde imamo obilje ubedljivih dokaza”. Ose}ao sam du`nost da otkrijem identitet ~oveka koji se pitao za{to je Bog u~inio da je toliko te{ko verovati u Njega. Rekao sam Gajsleru da je njegovo ime Edvard Bojd, i da je on taj komentar poslao svom sinu, religiozom filozofu Gregoriju Bojdu, u okviru prepiske u kojoj su raspravljali o dokazima za religiju. 1992. godine, nakon {to je i li~no razmotrio dokaze, dotada{nji skeptik Edvard Bojd je odlu~io da postane Isusov sledbenik.44 Gajsler se nasme{io na tu pri~u, a potom je krajnje prisno, ~ak poetski, zavr{io na{ susret sa nekoliko re~i o njegovoj li~noj veri. “[to se mene ti~e, ja ka`em isto {to je rekao i apostol Petar: 'Gospode, kome }emo i}i? Ti ima{ re~i ve~noga `ivota'.45 On je jedini koji nije samo tvrdio da je Bog, nego je to i dokazao. Kada to uporedim sa svim drugim osniva~ima svih drugih religija, to me podse}a na pesnika koji je rekao da 'no} ima hiljadu o~iju, ali dan samo jedne i da svetlost celog sveta umire sa zalaskom sunca'.” Gajslerov glas je postao bla`i, ali je i dalje bio sna`an. “Kada do|e pono} ~ovekovog neznanja, na nebu ima puno zvezda koje svetle. Kada do|e podne, ostane samo jedna zvezda. A ta zvezda je Isus Hrist, svetlost sveta. I na osnovu dokaza Njegovog identiteta niko drugi mu ne mo`e biti ravan. Zato ja sav svoj ulog stavljam na Njega — a ne na ~oveka koji se smatrao mudrim, Konfu~ija; ili na ~oveka koji se smatrao prosvetljenim, Budu, ve} na Onoga koji je tvrdio da je Bog u ljudskom telu. Na onoga koji je izjavio: 'Ja sam od pre nego {to je Avram postao'46 — i to i dokazao”.

124

125

Peti prigovor

UVREDLJIVO JE TVRDITI DA PUT DO BOGA VODI SAMO PREKO ISUSA HRISTA
Ja sam apsolutno protiv svake religije koja ka`e da je jedna vera iznad druge. Ne vidim u ~emu bi se to i{ta razlikovalo od duhovnog rasizma. To je jedan na~in da ka`emo da smo bli`i Bogu od vas, a to nas dovodi do mr`nje. [muli Boteah, teolog1 Mojsije je mogao da bude posrednik za zakon; Buda je davao savete ljudima; Konfu~ije je izgovarao mudre izreke; ali nijedan od ovih ljudi nije bio kvalifikovan da pru`i o~i{}enje za greh celog sveta... Jedino je Hrist dostojan neprestanog posve}enja i po{tovanja. Robert ^arls Spraul, teolog2
Volter [aplinski imao je ~vrsto mi{ljenje o religiji i nije se stideo da ga iska`e. 1940. godine izazvao je pometnju u Ro~esteru u Nju Hemp{iru, glasno izjaviv{i da je organizovana religija “zamka” i osudiv{i po imenu nekoliko hri{}anskih denominacija. Ishod svega: uhapsili su ga i osudili, jer se u dr`avnom zakonu navodi da je kriminalni ~in govoriti “bilo kakve uvredljive, podrugljive ili neprikladne re~i bilo kome ko se legitimno nalazi na bilo kojoj ulici ili drugom javnom mestu”. Smatraju}i da su mu uskra}ena prava slobodnog izra`avanja, [aplinski se `alio na presude sve dok nije do{ao do Vrhovnog suda SAD. Me|utim, 1942. godine su sudije jednoglasno potvrdile presudu protiv njega, rekav{i da “ratoborni re~nik” koji je on glasno upra`njavao stoji izvan domena za{tite Prvog amandmana ameri~kog Ustava.3 Posle trideset godina, sud je razjasnio svoju definiciju “ratobornih re~i” nazvav{i ih “epitetima koji vre|aju li~nost” koji “sami po sebi vrlo verovatno mogu izazvati nasilni~ko pona{anje”.4
126

“Nasilni~ke re~i” kod ljudi izazivaju instinktivne reakcije, krv im proklju~a, a ruke se stisnu u pesnice. Ovaj uvredljiv jezik dopire duboko u ~oveka, vr{i atak na njegova najdra`a verovanja i izaziva ljude da uzvrate udarac u znak osvete. Nekim ljudima se takvim ~ine re~i Isusa Hrista: “Ja sam put i istina i `ivot. Niko ne}e do}i k Ocu do kroza me”.5 Mnogi ljudi misle da je arogantno, uskogrudo i netrpeljivo kad hri{}ani insistiraju na tome da jedini put ka Bogu mora i}i preko Isusa iz Nazareta. U vreme religijskog pluralizma i tolerancije, ove isklju~ive tvrdnje su politi~ki nekorektne, i predstavljaju verbalni {amar u lice drugim sistemima verovanja. Pluralista Rouzmeri Redford Ruder je takve tvrdnje ozna~ila kao “apsurni verski {ovinizam”,6 dok ih je jedan teolog nazvao “duhovnom diktaturom” koja podstrekava ose}aj samodovoljnosti i superiornosti koji mo`e odvesti u mr`nju i nasilje prema ljudima ~ija su verovanja druga~ija.7 Danas je mnogo prihvatljiviji pristup poput onog koga je iskazao indijski filozof Svami Vivekenanda: “Mi 'Indusi' prihvatamo da su sve religije ispravne”, kazao je na Svetskom parlamentu religija 1893. godine. Greh je u stvari, kako je rekao, kada nekog drugog nazivamo gre{nikom.8 Takav vid otvorenog razmi{ljanja i slobodoumlja se dobro uklapa u na{u dana{nju relativisti~ku kulturu, gde se smatra da nijedna “~injenica” nema sveop{tu va`nost u svako vreme, na svakom mestu, za svakog ~oveka i za svaku kulturu. I zaista, danas ~itave dve tre}ine Amerikanaca pori~u da uop{te postoji tako ne{to kao {to je istina.9 Dok sam bio ateista, dizala bi mi se kosa na glavi na tvrdnje hri{}ana da oni dr`e monopol na jedini ispravan pristup religiji. “[ta oni misle, ko su?” gun|ao bih. “Ko su oni da sude svakom drugom? Gde je tu Isusova ljubav?” ^arls Templton je nazvao “nepodno{ljivom drsko{}u”10 to {to Biblija tvrdi da sem Isusa Hrista “nema drugoga imena pod nebom... kojim bismo se mogli spasti”.11 Templton je dodao: “Hri{}ani su velika manjina u svetu. Otprilike ~etvoro na svakih pet ljudi na kugli zemaljskoj veruje u druge bogove, a ne u hri{}anskog Boga. Vi{e od pet milijardi ljudi koji `ive na planeti po{tuju i slave vi{e od trista bogova. Ako bismo uklju~ili i animisti~ke ili plemenske religije, taj broj bi se podigao do preko tri hiljade. Zar onda treba da verujemo da su jedino hri{}ani u pravu?” 12 Uprkos Templtonovom tragi~nom potcenjivanju broja bogova koji se po{tuju u svetu, zaklju~ak i dalje stoji. Isusove isklju~ive izjave stoje me|u najve}im preprekama za dana{nje duhovne istra`iva~e. Uz ovako delikatnu temu, znao sam da je potrebno da razgovaram sa stru~njakom koji ima o{tar i analiti~ki um, zdravu filozofsku potporu i
127

puno iskustva u velikoj oblasti razli~itih svetskih religija. Ti kriterijumi su me doveli u predgra|e Atlante u D`ord`iji, u kancelariju Ravija Zakarijasa, koji se rodio i odrastao u Indiji. PETI INTERVJU: RAVI ZAKARIJAS, DOKTOR TEOLOGIJE I PRAVA “Ima jedna stara indijska izreka koja ka`e da postoje dva puta kojima mo`ete do}i u svoj nos”, kazao mi je Ravi Zakarijas dok je skidao svoj crni kaput i seo za okrugli drveni sto u njegovoj kancelariji. “Imate ovaj put”, rekao je i pokazao je pravo ka svom nosu. Onda je pru`io ruku iza glave i dotakao nos sa zaobilazne strane. “A imate i ovaj put”, kazao je uz osmeh. Drugim re~ima, Indusi ponekad vi{e vole da krenu du`im i zaobilaznim putem ka odgovoru nego da prebrzo krenu ka zaklju~ku. I to je ponekad ta~no i za Zakarijasa, koji je stekao reputaciju jednog od najo{troumnijeg branioca hri{}anstva koji ima sposobnost da se veoma precizno izrazi. Blagog duha, ali britkog uma, Zakarijasa je Bili Grejem nazvao “~ovekom velike duhovne percepcije i intelektualnog integriteta”.13 Do sada je govorio o hri{}anstvu, filozofiji, svetskim religijama i kultovima u pedeset zemalja i na brojnim univerzitetima. Me|u njegovim knjigama su i nagra|eno delo “Mo`e li ~ovek da `ivi bez Boga?” (Can Man Live Without God?), koja se delimi~no zasniva na nizu odli~nih predavanja koja je odr`ao na Harvardu; “Skrhan izraz lica: pravo lice ateizma” (A Shattered Visage: The Real Face of Atheism); “Izbavi nas od zla” (Deliver Us From Evil); “Vapaji srca” (Cries of the Heart); i “Isus me|u drugim bogovima” (Jesus Among Other Gods). Svoju prvu knjigu za decu, “Trgovac i lopov” (The Merchant and the Thief), izdao je 1999. godine. Zakarijas je studirao na bogosloviji “Trinity Evangelical Divinity School”, gde je magistrirao teologiju, a kao stru~njak i profesor povremeno dr`i predavanja na Kembrid`u. Imao je ~ast da doktorira teologiju na koled`ima Hauton i Tindejl, kao i da doktorira pravo na koled`u Ezburi. Svojevremeno je bio glavni profesor evangelizma i savremene misli na jednom teolo{kom fakultetu. Danas Ravi Zakarijas dr`i svoju internacionalnu teolo{ku slu`bu, sa sedi{tima u SAD, Kanadi, Indiji i Engleskoj. Sa svojom `enom Margaret ima troje dece. Zakarijas je impozantna li~nost sa de~a~kim osmehom. Njegova umereno zatamnjena ko`a stoji u kontrastu sa kosom koja je toliko bela da izgleda kao da svetli. Govori mekim i hrapavim glasom sa karakteristi~nim indijskim akcentom i padom na kraju re~enice. Nepogre{ivo ljubazan i gostoljubiv, velikodu{no je posvetio sve vreme intervjuu, iako je iza kulisa njegovo osoblje grozni~avo obavljalo
128

pripreme za jo{ jedan me|unarodni put na koji je trebalo ubrzo da krene. Ja sam do{ao da mu postavljam pitanja o Isusovoj tvrdnji da je On jedini put ka Bogu, koju je izneo svom u~eniku Tomi. Prema tradiciji, Toma koji je nekada bio sumnji~av, budu}i ohrabren u susretu sa vaskrslim Hristom, kasnije se otisnuo na put u daleku Indiju da bi preneo hri{}ansku poruku, da bi kona~no postradao blizu Madrasa. Zakarijas se rodio na svega desetak kilometara od spomenika podignutom u znak njegovog stradanja. U izvesnom smislu Zakarijasovo duhovno putovanje podse}a na Tomino. Po{to je pro`iveo svoje prve godine `ivota kao hri{}anin samo po imenu, Zaharijas je do{ao do nestabilnog tipa vere u svojih 17 godina kada je ~uo jednog ameri~kog teologa kako govori na jednom skupu. Nakon tog doga|aja postao je posve}en Isusov sledbenik i misionar iz Indije koji je obi{ao svet. Znao sam da }e mu iskustvo u tom multikulturnom i multireligijskom okru`enju, po{to je odrastao me|u Muslimanima, Indusima i Sikima, obogatiti perspektivu za ovo problemati~no pitanje Hristove isklju~ivosti. Dok je pijuckao vru} ~aj, ja sam izvadio svoje bele{ke iz ta{ne i odmah pre{ao na stvar. AROGANCIJA HRI[]ANSTVA “Oprosti}ete mi {to sam direktan”, kazao sam kao uvod u svoje pitanje, “ali nije li veoma arogantno to {to hri{}ani tvrde da je Isus jedan jedini put ka Bogu? Za{to hri{}ani smatraju da imaju opravdanja da tvrde da su oni u pravu, a da svako drugi u svetu sem njih gre{i?” Iako je Zakarijas svojim akcentom i konzervativnim poslovnim odevanjem — u{tirkanom belom ko{uljom i jednobojnom kravatom — ostavljao utisak formalnosti, on je sve vreme bio pun entuzijazma, srda~an i skoncentrisan na odgovore koje daje. “Li, to pitanje mogu da ~ujem veoma ~esto, a naro~ito na istoku”, kazao je `ivahnim glasom i sa iskrenim i zabrinutim pogledom. “Prva stvar koju uradim je da poku{am da ispravim neta~ne informacije koje se u tom pitanju nalaze”. “Neta~ne informacije?” upitao sam. “Kao na primer?” “Prvo”, kazao je, “va`no je shvatiti da hri{}anstvo nije jedina isklju~iva religija. I muslimani su, na primer, radikalno isklju~ivi — ne samo u teolo{kom, nego i u jezi~kom smislu. Muslimani veruju da je jedino, dovoljno i savr{eno ~udo Islama upravo Kuran. Me|utim, oni ka`u da se on mo`e razumeti samo na arapskom jeziku, i da ga bilo koji prevod obesve}uje. Ali ono {to je potrebno nije samo osnovno znanje arapskog, ve} vrlo detaljno poznavanje ovog jezika.
129

[to se ti~e budizma, on je nastao kada je Gautama Buda odbacio dve osnovne tvrdnje hinduizma: vrhovni autoritet Veda, odnosno njihove spise, kao i sistem kasti. Sam hinduizam je apsolutno beskompromisan po pitanju dve-tri stvari: po pitanju zakona o karmi, koji je zakon eti~kog uzroka i posledice, tako da svako ro|enje predstavlja ponovno ro|enje koje predstavlja nadoknadu za prethodni `ivot; po pitanju autoriteta Veda, kao i po pitanju reinkarnacije”. Prekinuo sam ga. “Ali, ja sam ~uo kako Indusi veoma plemenito govore da je hinduizam veoma tolerantna vera”, kazao sam, misle}i na izjave poput one koju je dao Svami Vivekenanda na po~etku ove glave. On se nasme{io. “Kad god ~ujete tu izjavu, nemojte je olako shvatati”, kazao je. “Ono {to ona zaista zna~i je da vam hinduizam dozvoljava da po{tujete svoju religiju sve dok ona prihvata i njihovo stanovi{te o istini, {to je sinkretizam”, rekao je. Sinkretizam je poku{aj stapanja razli~itih ili ~ak suprotstavljenih verovanja. “Kada je re~ o sikizmu”, nastavio je on, “on je do{ao kao izazov i za hinduizam i za budizam. Potom su tu i ateisti — oni odbacuju stanovi{te ljudi koji veruju u Boga. Pa ~ak i bahaizam koji tvrdi za sebe da na kosmi~kom planu obuhvata sve religije, naposletku isklju~uje one koji su isklju~ivi! Stoga izjava da su hri{}ani arogantni zato {to imaju isklju~ive tvrdnje, ignori{e ~injenicu da svaka druga ve}a religija ~ini to isto. Zna~i, kad ljudi govore o aroganciji, njihov napad ne mo`e biti logi~an”. Krenuo sam da formuli{em svoje slede}e pitanje, ali je Zakarijas ve} znao na {ta ciljam i usko~io je, dopuniv{i moju re~enicu. “Verujete li da je svaka istina ...” zapo~eo sam. “...po definiciji isklju~iva”, kazao je. “Da, da, verujem. Ako istina ne{to ne isklju~uje, onda se ni ne tvrdi nikakva istina; onda je to samo mi{ljenje koje se iznosi. Svaki put kada ka`ete da tvrdite istinu, vi podrazumevate da je ne{to {to je suprotstavljeno tome - neta~no. Istina isklju~uje svoju suprotnost”. “Neki ljudi to pori~u”, primetio sam. “Da, ali razmislite malo o ovome: negirati isklju~ivu prirodu istine ipak zna~i tvrditi neku istinu, a zar onda nije i ta osoba arogantna? To je taj efekat bumeranga, a onaj koji osu|uje druge ~esto ne zastane da o tome razmisli. Jasne implikacije Isusove izjave da je On put, istina i `ivot su da je, prvo, istina apsolutna, i drugo — da se istina mo`e saznati. Njegove isklju~ive tvrdnje kategori~ki zna~e da je bilo {ta {to protivre~i onome {to On govori po definiciji neta~no”. “Jedno je kada hri{}anin veruje u to”, kazao sam. “Potpuno je ne{to drugo prenositi to drugima, a da to ne zvu~i arogantno i nadmeno. Me|utim, hri{}ani veoma ~esto tako nastupaju”.
130

Zakarijas je uzdahnuo. Bila je to optu`ba koju je mogao da ~uje vrlo ~esto. “Da, ako istina nema potporu u ljubavi, tada }e ~ovek koji tu istinu iznosi postati mrzak, a i sama istina posta}e odbojna”, kazao je. “Po{to sam odrastao u Indiji i to uz prijatelje hinduiste, muslimane, budiste i sike, mogu da razumem neke njihove kritike hri{}ana. Hri{}anstvo mora da objasni svoju metodologiju rada iz pro{losti. Nasilje, antagonizam i neprijateljstvo su u suprotnosti sa Hristovom ljubavlju. Hristova ljubav se ne mo`e preneti na na~in mr`nje. Mi u Indiji imamo jednu poslovicu koja ka`e da kad jednom ~oveku odse~ete nos, vi{e ne vredi da mu dajete da pomiri{e ru`u”, nastavio je. “A ako hri{}ani svojom arogancijom nekoga odbiju, onda taj ~ovek vi{e ne}e biti naklonjen za hri{}ansku poruku. Mahatma Gandi je rekao: 'Dopada mi se njihov Hrist, ali mi se ne dopadaju njihovi hri{}ani'. Fridrih Ni~e je rekao: 'Po~e}u da verujem u Iskupitelja kada hri{}ani po~nu da izgledaju malo iskupljenije'. Ne treba zanemariti ovo {to su oni rekli. “Me|utim”, dodao je, “itekako je mogu}e da se s ljubavlju tvrdi isklju~ivost istine, ba{ kao {to i nau~nik mo`e da veoma pa`ljivo ka`e 'Ovo je drugi zakon termodinamike', a da ne doda 'A sada, ho}emo li da glasamo koliko }e nas da sara|uje oko ovoga ili ne}emo?'” “Zna~i, kritike hri{}ana su ~esto opravdane?” “Da, jer ponekad dospevamo u sukob sa stvarima koje su osetljive u odre|enoj kulturi. Me|utim, u isto vreme i dana{nje isto~nja~ke religije u vezi sa ovim imaju mnogo toga da preispitaju kod sebe. Ako ostavimo po strani klanovske i politi~ke sukobe, ne znam ni za jednu hristijanizovanu dr`avu gde vam se `ivot mo`e na}i u opasnosti zato {to pripadate drugoj veri. Me|utim, danas u svetu postoje mnoge zemlje — kao na primer Pakistan, Saudijska Arabija i Iran — gde ako postanete Hristov sledbenik dovodite u rizik svoj `ivot i `ivot va{e porodice”. Proteklih nekoliko godina sam pro~itao dovoljno novinskih izve{taja i znao sam da je to bilo ta~no, uklju~uju}i i Zakarijasovu zemlju odakle poti~e, gde su u proteklih nekoliko godina militantni Indusi ubili nekoliko hri{}ana. Ali ponekad ono {to vre|a druge ljude nije na~in na koji hri{}ani poku{avaju da pro{ire svoju veru. Ponekad ljudi jednostavno reaguju na samu poruku. “^ak i ~ovek koji je svoj `ivot najsavr{enije pro`iveo zavr{io je na krstu”, primetio je Zakarijas. “Otpor prema istini mo`e biti toliko jak da ipak mo`e da izazove mr`nju i nasilje ~ak i kad ~ovek ne u~ini apsolutno ni{ta lo{e”. POREKLO, SMISAO, MORAL I SUDBINA
131

Svako mo`e da tvrdi da je jedini put ka Bogu. U stvari, dosta ekscentrika je to tvrdilo tokom ~itave istorije. Pravo pitanje glasi za{to bi bilo ko verovao da je Isus govorio istinu. “Na osnovu ~ega verujete da je Isusova tvrdnja u ovom pogledu ta~na?” pitao sam Zakarijasa. “A, da, to je su{tina celog pitanja”, odgovorio je, klimaju}i glavom. “S jedne strane, mogli biste re}i da je vaskrsenje pokazalo da je Isus Sin Bo`ji. Ako je to ta~no, onda svi ostali sistemi religije ne mogu biti ispravni, jer svaki od njih tvrdi ne{to suprotstavljeno Njegovoj bo`anskoj prirodi. I naravno, istorijski podaci oko Isusovog vaskrsenja su izuzetno ubedljivi. Sa druge strane, ovom problemu mo`ete pristupiti razmatranjem ~etiri fundamentalna pitanja koja nastoji da re{i svaka religija: poreklo, smisao, moral i sudbinu. Ja verujem da jedino odgovori Isusa Hrista odgovaraju stvarnosti. Me|u Njegovim odgovorima postoji takva koherentnost kakve nema ni u jednoj drugoj religiji”. Bila je ovo smela tvrdnja. “Mo`ete li to da potkrepite primerima kako to druge religije ne uspevaju da pro|u te testove?” “Pogledajte budizam”, odgovorio je on. “Budin odgovor na pitanje morala ne uklapa se sa odgovorom na pitanje porekla. Vidite, budizam je tehni~ki gledano neteisti~ka religija, ako ne i ateisti~ka. Ali ako nije bilo Tvorca, kako onda mo`emo do}i do moralnog zakona? Ili pogledajte hinduisti~ku verziju reinkarnacije. Ako je svako ro|enje zapravo ponovno ro|enje, i ako svaki `ivot predstavlja ispa{tanje za prethodne `ivote, za {ta ste onda ispa{tali kada ste se prvi put rodili? Vidite, dakle, neusagla{enost je dominantna”. Brzo je dodao da ne poku{ava da omalova`ava doti~ne religije. “I veliki stru~njaci za religiju }e vam re}i da neusagla{enosti postoje”, kazao je. “^ak je i Gandi rekao da bi on, kad bi bilo po njegovom, izbacio neke delove hinduisti~kih spisa, jer su toliko me|usobno protivre~ni. Nasuprot tome, Isus daje odgovore na ova ~etiri temeljna `ivotna pitanja na takav na~in koji odgovara stvarnosti i poseduje unutra{nju usagla{enost, {to je netipi~no za bilo koji drugi sistem religije”. Ta izjava je predstavljala pravi izazov. “Analizirajte svako to pitanje”, kazao sam, “i recite mi kako”. “Razume se”, odgovorio je on. “Kada je re~ o poreklu, Biblija ka`e da mi nismo identi~ni sa Bogom — nasuprot tvrdnjama u hinduizmu — ve} da postojimo zasebno od Njega. Drugim re~ima, nismo mi sami sebe stvorili, ve} smo Bo`ja tvorevina. Po{to smo stvoreni po Njegovom obli~ju, to obja{njava za{to imamo referentnu ta~ku za moral. Nijedan sistem nije u stanju da objasni ovo sem monoteisti~kog. ^ak

ni naturalisti nemaju obja{njenje za ~ovekov eti~ki sistem. Me|utim, ovaj eti~ki sistem predstavlja sastavni deo ~ovekove stvarnosti. Tako|e, hri{}anstvo ka`e da smo mi odbacili bo`ansku volju. Ku{a~ je u Edemskom vrtu rekao da ako pojedete taj plod, posta}ete kao bogovi, znaju}i dobro i zlo. Implikacija je u tome da tada mo`ete da defini{ete {ta je dobro, a {ta zlo. Upravo tada je nastao humanizam — ~ovek je postao mera svih stvari. Ova svojevoljna pobuna i odbacivanje Boga odgovara stvarnosti. Kao {to je rekao Malkolm Magerid` — ljudska izopa~enost odjednom postaje stvarnost koja se mo`e empirijski dokazati, a u isto vreme je i najotpornija u filozofskom smislu. Zatim imamo pitanje smisla. I tu je hri{}anska religija bez premca. Najjednostavniji na~in da ovo opi{emo je da nas Bog ne poziva u smisao tra`e}i od nas da budemo dobri ljudi. On nas ne poziva u smisao samo time {to nam ka`e da volimo jedni druge. Smisao se javlja tek u samom toku prakse slu`enja Bogu. Smisao nam mo`e pru`iti jedino ne{to {to je iznad pukog zadovoljstva, a to je ~injenica da u Bogu uvek nalazimo ne{to novo kad mu slu`imo. Biblija nam ka`e da volimo na{eg Gospoda i Boga svim svojim srcem, du{om i umom, i tek po{to smo to uradili, mo`emo da po~nemo da volimo svoje bli`nje kao sebe same. I ovo je povezano sa praksom. Slede}a stvar je da hri{}anstvo ka`e da moral nije kulturolo{ki utemeljena stvar, ve} da umesto toga proizlazi iz samog Bo`jeg karaktera. Ina~e biste se suo~ili da dilemom drevne filozofije: da li moralni zakon stoji iznad ljudi ili pak zavisi od ljudi? Ako se nalazi iznad vas, gde }ete mu onda prona}i koren? Jedini na~in da to objasnite je da ga prona|ete u ve~nom, moralnom, svemogu}em i beskrajnom Bogu koji je neodvojiv od svog karaktera. Na taj na~in hri{}anstvo obja{njava moral na koherentan na~in. I napokon, sudbina se zasniva na vaskrsenju Isusa Hrista, istorijskom doga|aju koji je dokazao njegovu bo`ansku prirodu i otvorio nebeska vrata za svakog ko ho}e da ga sledi. Gde drugde imate bilo {ta {to nali~i ovakvim tvrdnjama? Bili Grejem je jednom ispri~ao svoj susret sa Konradom Adenauerom, gradona~elnikom Kelna koga je Hitler stavio u zatvor zato {to se protivio nacisti~kom re`imu i koji je kasnije postao veoma cenjen kancelar Zapadne Nema~ke od 1949. do 1963. godine. Adenauer je pogledao Grejema u o~i i pitao ga: 'Da li verujete u vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih?' A Grejem je kazao: 'Naravno da verujem'. Na to je Adenauer odgovorio: 'Gospodine Grejem, osim Isusovog vaskrsenja, ja ne znam ni za jednu drugu nadu za ovaj svet'.

132

133

I bio je u pravu. Po{to je Vaskrsenje stvaran istorijski doga|aj, mi se mo`emo pomiriti sa Bogom, mo`emo provesti ve~nost sa Njim i mo`emo da verujemo da su Isusova u~enja do{la od Boga. Jedan od mojih prijatelja je bio preobra}enik iz muslimanske vere koji je kasnije postao zbog toga nastradao. Se}am se kako sam ga posetio u bolnici nakon {to je izgubio obe noge, i tada je rekao: 'Sve {to vi{e shvatam ono {to su drugi tvrdili i u~ili, sve mi lep{e Isus Hrist izgleda'. To nikada nisam zaboravio i verujem da je apsolutno ta~no. Nijedan ~ovek nije govorio kao Isus. Niko nikada nije odgovarao na pitanja onako kako je On to ~inio, ne samo po tome kako je pri~ao, nego i kao pojava. Mi to mo`emo proveriti egzistencijalno. Mo`emo ga proveriti i empirijski. Biblija nije samo neka knjiga o misticizmu ili duhovnosti; to je knjiga koja daje i geografske i istorijske podatke. Ako ste iskren skeptik, ona vas ne poziva samo u nekakvo ose}anje; ona vas poziva ka stvarnoj Osobi. Eto za{to je apostol Petar kazao: 'Jer vam ne pokazasmo sile i pojavljenja Gospoda na{ega Isusa Hrista po ve{to izmi{ljenim pri~ama, nego kao oni koji smo sami videli veli~anstvo Njegovo'.14 On prakti~no govori: 'To je istina. To je stvarnost. Tome se mo`e verovati'. I da, ta istina isklju~uje ono {to joj je suprotstavljeno”. O SLONOVIMA I VERI ^ak i ako je Zakarijas bio u pravu za hri{}anstvo, da li je ipak to neophodno zna~ilo da su sve ostale religije pogre{ne? Mo`da ipak sve one u svojoj osnovi na neki na~in u~e istu temeljnu istinu, koriste}i razli~ite jezike, razli~ite slike i razli~itu tradiciju da bi prenele u osnovi identi~na verovanja. “Neki ljudi govore da kada sklonite sve detalje, onda sve svetske religije u osnovi u~e to da je Bog otac svih ljudi i da su svi ljudi bra}a”, kazao sam. “To bi zna~ilo da su svi sistemi religije u svetu jednako ispravni”. Zakarijas je odmahnuo glavom, a na licu mu se video u`as. “Jedino neko ko ne poznaje svetske religije mo`e da tvrdi da one u osnovi u~e isto”, kazao je. “Na {ta misle kada ka`u da je Bog otac svih ljudi, kada budizam ~ak uop{te ni ne tvrdi da Bog postoji? [ta podrazumevamo pod tim konceptom kada je [ankara, jedan od najuva`enijih hinduisti~kih filozofa, rekao da je teizam obi~an put za decu do samog vrha, gde }ete shvatiti da Bog nije ne{to zasebno od vas samih? [ta onda zna~i to da je Bog otac svih? Re~ je o iluziji. Doktrina o tome da je Bog otac svih nije transreligijska.
134

Drugo, ideja da su svi ljudi bra}a — da, mi jesmo bra}a i sestre po{to smo svi ljudska bi}a, ali je jedini razlog za to ~injenica da nas je Bog stvorio. Kada jednom uklonite taj temelj, onda od tog bratstva ne ostaje ni{ta. Jednom re~ju, budizam, hinduizam i hri{}anstvo ne govore iste stvari. Re~ je o zasebnim i uzajamno isklju~ivim religijskim doktrinama. One ne mogu sve biti ta~ne u isto vreme”. Ja ipak jo{ nisam zavr{io sa poku{ajem da ih uskladim. “Mo`da svaka od tih razli~itih religija poseduje po deo istine”, kazao sam. “Teolog D`on Hik je kazao da svetske religije predstavljaju razli~ite, kulturolo{ki uslovljene odgovore na krajnju 'Stvarnost', odnosno Boga.15 Zar to ne li~i na staru pri~u o tri slepa ~oveka koji opipavaju slona — svaka religija predstavlja iskren, ali neadekvatan poku{aj da objasni misteriju Boga, i tako je svaka od njih ispravna na svoj na~in?” Zakarijas je zapo~eo sa malo filozofskih vratolomija. “Hik je ili proizvod sopstvene kulture ili je transcendirao svoju kulturu time {to je ovo izjavio. A ako je transcendirao svoju kulturu, za{to onda nije i svako drugi transcendirao kulturu? Zvu~i prili~no akademski i sofistikovano, ali u svojoj biti ima previ{e problema”. “Na primer kakvih?” upitao sam. “Na primer, da li i ateista poseduje deo istine ili je on ovde marginalizovan? Ako ateista poseduje deo istine, koji je onda to deo, po{to je temeljno na~elo ateizma poricanje da Bog uop{te postoji?” On je zastao i pustio da pitanje bude samom sebi odgovor. Potom je dodao: “Re}i }u vam slede}e: aspekti istine postoje u gotovo svim ve}im religijama. One sadr`e odre|ene velike misli i ideje. ^itanje istaknutih isto~nja~kih filozofa je vrlo, vrlo stimulativna stvar. Ali nije da smo mi slepi ljudi koji ispipavaju slona, pa jedan dodirne nogu i pomisli da je to drvo, drugi dotakne surlu i pomisli da je to u`e, a tre}i pipne uvo i pomisli da je lepeza”. “Stvar je u tome”, kazao je podigav{i glas da bi to istakao, “da je ova pri~a ve} otkrila ~injenicu da je to u stvari slon! Slepi ~ovek vam mo`e re}i da je to drvo, ali ne}e biti u pravu. To nije ni drvo, ni u`e, a ni lepeza. ^ovek koji vidi zna da je to slon. On zna istinu i njemu je istinu otkrio njegov vid. A Isus Hrist je jasno kazao da se mogu spoznati ve~ne Bo`je istine. Isus Hrist zauzima samo sredi{te Jevan|elja — u Njemu se susti~e sva istina. Tako da iako mo`da na drugim mestima postoje neki aspekti istine, ukupna suma istine se nalazi u Hristu. Hikovo obja{njenje zanemaruje mogu}nost da Bog mo`e da se otkriva i da stoga mo`emo da spoznamo ko je On. Umesto toga, Hik je stavio kulturu i intuiciju na najvi{u poziciju. Ali Biblija ka`e da je Bog bez daljnjeg otkrio sebe: 'U po~etku be{e Re~, i Re~ be{e u
135

Boga, i Bog be{e Re~... I Re~ postade telo i useli se usred nas, puna milosti i istine; i mi gledasmo slavu njezinu, slavu kao {to je slava jedinoro|enoga Sina koji od Oca do|e'.”16 ISKUPLJENJE, PRAVEDNOST, SLU@ENJE BOGU Komi~ar Kventin Krisp je jednom prilikom rekao: “Kada sam ljudima u Severnoj Irskoj rekao da sam ateista, ustala je neka `ena iz publike i rekla: 'Da, ali u kog Boga ne verujete: katoli~kog ili protestantskog?'” Njegova {ala je zapravo tu`an komentar na dubinu verskog sukoba u toj zemlji. Tokom vekova svet je bio popri{te mnogo gneva i nasilja zbog razlika u na~inu na koji ljudi vide Boga. Neki ljudi su, zga|eni verskim prepucavanjima, digli ruke i rekli da bi svet bio mnogo bolje mesto kada bi ljudi jednostavno prestali da se prepiru oko doktrinalnih pitanja i umesto toga se skoncentrisali na `ivot u me|usobnom miru. “Postoje moralni muslimani, Jevreji, hri{}ani, mormoni i Indusi”, kazao sam Zakarijasu. “Zar nije to - kako }e ~ovek `iveti i odnositi se prema svom bli`njem - va`nije od onoga {ta veruje na teolo{kom planu?” “To kako neko `ivi i kako se odnosi prema bli`njem jeste veoma bitno”, do{ao je odgovor. “Ali to nije va`nije od onoga u {ta veruje, jer je na~in njegovog `ivota odraz onoga u {ta veruje. Bez obzira na to da li je ikada zvani~no prihvatio neki aspekat doktrine, ono u {ta on stvarno i odistinski veruje je ono {to }e se na kraju preto~iti u njegov `ivot. Me|utim, ovo pitanje pretpostavlja da je etika najbitnija stvar u `ivotu”. “Ako u `ivotu nije bitno biti moralna osoba”, kazao sam, “{ta je onda bitno?” “Isus Hrist nije do{ao na ovaj svet da bi od lo{ih ljudi napravio dobre”, kazao je on. “On je na ovaj svet do{ao da od mrtvih ljudi u~ini `ive. Do{ao je da bi oni koji su mrtvi Bogu - postali `ivi Bogu. Ako bi u ovom `ivotu moral bio najva`nija stvar, onda bi to kako `ivite svoj `ivot bilo najbitnije, iako bi i dalje bilo povezano sa onim u {ta verujete. Ali to predstavlja pogre{no shvatanje hri{}anskog koncepta, koji ka`e da bez obzira na to koliko dobar `ivot vodimo, mi ne mo`emo da dostignemo Bo`ji standard i karakter. Re~ 'greh' zna~i proma{iti metu. I ako je to ispravna definicija, onda Bo`ja milost postaje najva`nija istina. Izvan Njega, mi ~ak ne mo`emo ni verovati u ono {to je ispravno, a da ne govorim o ispravnom `ivljenju. Dakle, jeste, va`no je `iveti kulturnim i moralnim `ivotom, ako ni{ta drugo, barem zbog opstanka ljudi. Me|utim, filozofi po~ev od
136

Sokrata, Platona i Aristotela, pa sve do prosvetiteljskih mislilaca poput Imanuela Kanta, nisu ~ak bili u stanju ni da defini{u {ta je eti~nost. U krajnjem smislu su jedino mogli da nam pru`e ono {to je moral u~inio za dru{tvo. Kada sam jednom prou~io mogu}nosti po kojima ljudi mogu da `ive dobrim `ivotom, do{ao sam do {est-sedam njih, kao {to su situaciona etika D`ozefa Fle~era, egocentri~ni humanizam Ejn Rend, Kantov koncept du`nosti, i tako dalje. Me|utim, te mogu}nosti su u prili~no velikoj meri protivre~ile jedna drugoj, a razlog za to je {to jednostavno nije postojao transcedentni, prinu|uju}i moralni razlog. Sve se svelo na puki opstanak. Zato verujem da biti dobar ili lo{ predstavlja pogre{an po~etak; `ivot i smrt, u duhovnom smislu, treba da vam predstavljaju po~etnu ta~ku”. “Ali, kao {to ste priznali, ipak je va`no kako ljudi `ive”, rekao sam. “Ljudi ka`u da je Gandi `iveo mnogo ~estitijim `ivotom od ve}ine hri{}ana. Za{to bi onda trebalo da ode u pakao samo zato {to nije bio Isusov sledbenik?” “To je te{ko pitanje. Kada mi postave to pitanje pred ve}om publikom, to je trenutak u kome po`elim da napravimo pauzu!” rekao je uz osmeh. “Ali, Biblija nam ipak daje neke smernice kako da odgovorimo na ovo pitanje. Prvo i najva`nije, bitno je znati da nijedan ~ovek ne odre|uje ko }e oti}i na nebo ili u pakao; osoba odlu~uje da li }e odgovoriti na Bo`ju milost ili je odbaciti, mada i tu odluku omogu}uje njegova milost. Drugo, Avram je za Sodom i Gomor pitao Boga da li }e dozvoliti da tamo i pravednici poginu sa nepravednicima, i predivno je kako je Avram sam odgovorio na svoje pitanje. On je kazao: 'Ne}e li sudija cele zemlje pravo suditi?'17 To zna~i da mo`emo biti apsolutno sigurni da {ta god Bog da uradi u slu~aju Gandija ili bilo kog drugog ~oveka, u~ini}e ono {to je ispravno. Razmislite sada o ovome: Biblija ka`e da svako ko provodi ve~nost sa Bogom mo`e da zahvali milosti i zalaganju Isusa Hrista, u koga je poverovao i prihvatio ga kao spasitelja. Ako je ~ovek odbacio tu milost, da li je on onda bio dobar ili lo{ ~ovek? To je zanimljivo pitanje, jer nam Biblija ka`e da niko nije stvarno dobar dok mu se prvo ne iskupe gresi”. “Objasnite mi to malo detaljnije”, kazao sam. “Zna~enje izlaska Izraela iz Egipta je trostruko: Bog je izveo narod iz Egipta, dao im je moralne zakone, i potom im je dao {ator od sastanka. Drugim re~ima: otkupljenje, pravednost, slu`enje Bogu. Taj redosled se nikada ne mo`e prekr{iti. Ako niste otkupljeni, ne mo`ete postati pravedni. Ako niste otkupljeni i pravedni, ne mo`ete slu`iti
137

Bogu, jer 'ko }e izi}i na goru Gospodnju', ka`e Biblija, ako ne '~ovek ~ista srca i nevinih ruku'?18 Zato je otkupljenje najva`niji korak ka pravednosti. Ako ja poku{am da sam sebe popravim i postanem bolji ~ovek, ja prakti~no govorim da mi ne treba Bo`je iskupljenje. Ja sam svoj li~ni iskupitelj. Svaki ~ovek koji to govori, pa bio on dobar ili lo{ u na{im o~ima, kr{i osnovni princip Bo`jeg otkrivenja, koji glasi da iskupljenje predstavlja prvi korak”. I [TA ]EMO, DAKLE, SA GANDIJEM? Me|utim, ja sam i dalje mislio na Gandija. “On nije sledio Isusa”, kazao sam, “tako da pretpostavljam da biste zaklju~ili da nije bio iskupljen”. “To je ne{to {to }e Bog odlu~iti”, odgovorio mi je Zakarijas. “Me|utim, u {ta je ta~no verovao Gandi? On je to sa`eo u jednu izjavu: 'Bog je istina i istina je Bog'. Moje pitanje njemu bi glasilo: 'A {ta to zna~i?' Mi sada sedimo u prostoriji i to je ta~no tvr|enje. Kakve bi to veze imalo sa tim da li je ova prostorija dobra ili nije? Nema nikakve veze. Ona se samo poklapa sa tvr|enjem koje sam upravo izrekao. Bog postoji — da li je to ta~no tvr|enje? Ako je to ta~no tvr|enje, ko je taj Bog?” Prekinuo sam ga. “Ipak, ovde imate ~oveka kao {to je Gandi, koji je u o~ima ve}ine ljudi `iveo ~estitim `ivotom, dok je serijski ubica kao {to je Dejvid Berkovic, 'Semov sin', ubio nekoliko nevinih ljudi, a sada ka`e da je izgovorio molitvu da postane hri{}anin. Hri{}ani bi rekli da }e Berkovic oti}i na nebo, a da Gandi ne}e. Gde je tu pravda?” “Po{to smo mi moralna ljudska bi}a, `elimo da vidimo pravdu. Ali kada svedemo pravdu na pitanje toga ko se kako vladao tokom odre|enog vremenskog perioda, onda uop{te nismo razumeli ceo koncept pravde kako treba. Mi o tome donosimo sud sa ta~ke gledi{ta na{eg sistema. Ako bi Bog svakom od nas stvarno dao {ta smo zaslu`ili, niko od nas ne bi dospeo na nebo. Znate za onu pri~u o dva brata koji su `iveli skandalozno, i kada je jedan od njih iznenada umro, drugi brat je oti{ao kod sve{tenika i pitao ga da li ho}e da govori na sahrani njegovog brata. Kazao je: 'Imam samo jednu molbu: da o mom bratu govorite kao o svecu'. I sve{tenik je rekao da }e uraditi najbolje {to mo`e da mu iza|e u susret. Do{la je i sahrana i sve{tenik je ovako ishvalio pokojnika. 'Ho}u da znate da je ovaj ~ovek bio varalica, la`ov, prevarant i lopov', kazao je. 'Ali, u pore|enju sa njegovim bratom, bio je pravi svetac!'
138

Ova pri~a ima svoju sna`nu poruku. Mi o~ajni~ki poku{avamo da se prika`emo kao dobri u pore|enju sa drugima. Dejvid Berkovic bi mogao da ka`e: '^ekajte malo, pa nisam ja Hitler! Ja nisam ubio na milione ljudi, ubio sam samo nekoliko njih'. Ili pak 'Nisam bio D`efri Damer — nisam jeo svoje `rtve'. Mi imamo tu tendenciju da pravimo takva pore|enja u kojima }emo uvek ispasti bolji od nekog drugog, i tako mislimo da smo dobri ljudi. Ali u pore|enju sa Bo`jim savr{enim moralnim standardom, svi pravimo gre{ke. Svima nam je potreban opro{taj i milost od Boga. Moram priznati da je ono {to je Dejvid Berkovic uradio bilo nasilno i lo{e. U to nema sumnje. Ali mi to moramo posmatrati u okviru celokupnog Bo`jeg plana. Jer vidite, postoje i gore stvari od smrti ili ubistva?” “Koje, na primer?” upitao sam. “Iako je to te{ko shvatiti”, kazao je, “najgore je re}i Bogu da vam nije potreban. Za{to? Zato {to Bog mo`e povratiti u `ivot umrlog ~oveka; o`alo{}ena osoba mo`e da dobije mir od Boga; zlostavljana osoba mo`e da dobije Bo`ju podr{ku i snagu i da vidi kako Bog dolazi do pobede kroz mra~nu misteriju zla. Drugim re~ima, u ovim zverstvima i tragedijama postoji uto~i{te. Ali kakvo je uto~i{te za ~oveka koji govori da mu Bog ne treba? Nema ga. Zna~i, stvar nije u tome da li sam ja, recimo, jedan Dejvid Berkovic, Mahatma Gandi, Adolf Hitler ili Majka Tereza. Stvar je u ovome: 'Da li sam postao svestan toga da sam daleko od savr{enog Bo`jeg standarda i da, samim tim, daleko od Bo`je milosti nemam nikakvu {ansu da budem sa njim na nebu?' Iskreno govore}i, da sam `iveo `ivotom za koji bih mislio da je toliko dobar da mi Bog ni ne treba, onda bi, da ironija bude ve}a, Berkovic prona{ao kona~nu istinu za koju sam ja bio zaslepljen sopstvenom arogancijom i samouvereno{}u. [ta je pakao, ako ne odsustvo Boga? A meni `ivot bez prisutnog Boga ve} zna~i biti na putu za pakao”. “Ali”, bunio sam se, “da li je fer da se ubica kao {to je Berkovic izvu~e bez kazne?” “Ne bih ba{ rekao da nije bio ka`njen”, kazao je Zakarijas. “Da, Bog mu jeste oprostio ako je ispovedio svoje grehe, pokajao se i tra`io Bo`ju milost. Ali {to vi{e bude bio na istoj talasnoj du`ini sa Hristom, to }e i njegova patnja zbog onog {to je uradio biti ve}a. Da}u vam jedan primer. Zamislite da vozite kola i misli vam odlutaju na trenutak. Iznenada vam pred kola istr~i neko dete i vi ga udarite. [to bli`e budete bili u kontaktu sa tom tragedijom, to }e biti ve}i va{ teret ~itavog `ivota. Nikada vi{e ne}ete mo}i da pogledate

139

drugo dete u o~i, a da ne pomislite: '[ta sam to uradio? [ta sam to uradio?' Mo`da mislimo da se Berkovic izvukao u smislu da nije zavr{io na ve{alima, ali postoji takva stvar kao {to su ve{ala u srcu. Va{e srce mo`e vrlo lako da do`ivi pakao koji ste sami stvorili. Ja ne verujem da bi prava preobra}ena osoba sedela u svojoj zatvorskoj }eliji i razmi{ljala: 'Dobro je, upoznao sam Hrista i izvukao sam se'. Ne. Ponekad i pakao duboko u samom srcu mo`e biti veoma dubok i bolan. Verujem da u odlo`enom spasenju ima pakla jer su suze koje teku suze zbog onoga {to je izgubljeno pre nego {to ste spoznali Boga. Da li vam on opra{ta pro{la dela? Pra{ta, ali ponekad vi ne mo`ete da ih zaboravite”. Rekav{i to, Zakarijas je napravio pauzu i naslonio se u fotelju. Kada je nastavio, kazao je: “Svaki put kada se pogre{no poima milost, uvek }e nastati pore|enja sa drugima, ljubomora i nezadovoljstvo i optu`ba Boga za nepravdu. Da stvar bude zanimljivija, i Isus govori o ovom problemu. U jednoj od Njegovih pri~a, radnici koji su se ceo dan mu~ili, ljutili su se {to su oni koji su do{li u poslednjem trenutku tako|e primili gospodarevu milost.19 Jedna od naj{okantnijih istina u Bibliji je kada shvatimo da mi ne mo`emo ste}i put na nebo. Tako|e, u Bibliji mo`emo pro~itati pri~u o `eni sa lo{om reputacijom koju je primio Isus. Farisej je gledao sa visine (na koju je stigao svojim li~nim trudom i zaslugama) i rugao se Bo`joj milosti.20 Dela imaju svoje mesto — ali samo kao demonstracija primljenog opro{taja od Boga, a ne kao zna~ka zasluge da ste vi sami stekli taj opro{taj”. A [TA JE SA LJUDIMA KOJI NISU ^ULI PORUKU? Serijski ubica Dejvid Berkovic je imao sre}e. On `ivi u zemlji u kojoj ljudi slobodno govore o hri{}anstvu. Neko mu je rekao za Hristovu ponudu za opro{tenje grehova, i on ka`e da je ispovedio svoje prestupe i poverovao u Isusa. Ali {ta je sa ljudima koji `ive na mestima gde se o Jevan|elju ne pri~a tako ~esto ili gde je njegovo objavljivanje stavljeno van zakona? “Zar nije nepravedno osuditi ih kada nisu uop{te ni ~uli za Isusa, ve} su samo sledili versku tradiciju svojih roditelja?” upitao sam. Zakarijas je pru`io ruku ka Bibliji. Kada ju je otvorio i potra`io Dela apostolska, zapazio sam da je na mnogim mestima `utom bojom ozna~io va`ne stihove. “Biblija pre svega ka`e da niko ne}e biti u Bo`jem prisustvu osim ako ta osoba li~no, kao i Hristovo delo, to ne omogu}e. To je cena svega: Hristova smrt na krstu kao zamena za na{u `rtvu, koja pla}a
140

kaznu koju smo mi zaslu`ili da platimo. Istina, neki ljudi su ro|eni u jednoj ili drugoj kulturi, ali je apostol Pavle rekao ne{to veoma zanimljivo o tome kada je govorio Atinjanima”. Zakarijas je iz d`epa izvadio nao~are za ~itanje i stavio ih na ivicu nosa. Zatim je pro~itao deo Biblije gde je apostol Pavle raspravljao sa nekim gr~kim filozofima: “On je u~inio da svi ljudi, koji su svi od jedne krvi izi{li, `ive po svemu licu zemaljskome, odrediv{i trajanje vremena i granice njihovih stanova; On je hteo da oni tra`e Gospoda, i da se trude da ga na|u, mada nije daleko ni od jednoga od nas”.21 Zakarijas je skinuo nao~are i pogledao me. “Ovo je va`no”, kazao je, “jer on govori o tome da u tvorevini postoji vrhovni plan, gde je svakom ~oveku dodeljeno mesto ro|enja. Bog zna gde }emo se roditi i odrasti, i On nas stavlja u polo`aj odakle mo`emo da ga tra`imo. Jasno pi{e da gde god da `ivimo — u kojoj god kulturi i narodu — On nam svakome stoji na dohvat ruke. Za svakog ~oveka uvek postoji mogu}nost da zavapi na kolenima: 'Bo`e, pomozi mi!' i ako se to dogodi postoje na~ini na koje Bog mo`e da im pomogne, a koje mi ne mo`emo ni da pojmimo”. “Na primer?” “Na primer, mogao bi da po{alje nekoga da im objavi Jevan|elje. A mogu i da vam ka`em {ta se desilo u slu~aju jedne muslimanke koja je radila za veoma poznatu instituciju u njenoj dr`avi. Pri~ala mi je o tome kako je izlazila iz kancelarije na kraju radnog dana i bila veoma nesre}na. Dok je i{la ulicom, promrmljala je: 'Ne znam za{to sam toliko prazna' i posle toga je iznebuha rekla: 'Isuse, mo`e{ li da mi pomogne{?' Zastala je na trotoaru i pomislila: 'Za{to sam ga nazvala po imenu?' E pa, ta je `ena na kraju postala hri{}anka. Mislim da je u njenom slu~aju Bog video srce koje gladuje za Njim, ali nije znalo kako da do|e do Njega u svojoj zatvorenoj sredini. Mislim da je ovde Bog probio barijere njene okoline jer je ona ve} po~ela da probija barijere svog unutra{njeg bi}a u potrazi za Njim. I tako Bog mo`e da dopre u svako kulturno okru`enje u odgovoru na svakoga ko `eli da ga upozna. Jo{ jedan ugao posmatranja ovog pitanja nalazi se u poslanici Rimljanima, gde apostol Pavle ka`e da su Bo`ja beskrajna sila i bo`anstvo svakom otkriveni preko njegove tvorevine.22 On potom ka`e da nam je Bog stavio zakon u srca i u savest da bismo ga tra`ili.23 A govori i o Hristovoj re~i koja je ~oveku neophodna da bi ga poznao.24 I ja sve vi{e mislim da ova re~ Hristova dolazi iz okvira razli~itih kultura. [ta pod tim podrazumevam?

141

Govorio sam u mnogim islamskim zemljama, gde je te{ko govoriti o Isusu Hristu. Bukvalno svaki musliman koji je po~eo da sledi Hrista je to u~inio prvo zbog Hristove ljubavi iskazane preko nekog hri{}anina, i drugo zbog vizije, sna ili neke druge natprirodne Bo`je intervencije. Treba znati da nijedna religija nema kompleksiju doktrinu o an|elima i vizijama od islama, i ja mislim da je izuzetno to {to Bog koristi tu senzitivnost za natprirodni svet u kome On govori ljudima u vizijama i snovima i otkriva se njima. Jedan od najve}ih preobra}enika u Indiji je bio sik, Sundar Sing, koji je poznao Hrista kada mu se On jedne no}i prikazao u snu u njegovoj sobi. To je na njegov `ivot imalo ogroman uticaj i postao je hri{}anin. Dakle, postoje na~ini na koje se Bog mo`e otkriti, a koji daleko nadilaze na{e poimanje. A ako je Bog u stanju da pronese re~ Hristovu u razli~itim okru`enjima na na~ine koje ne mo`emo ni shvatiti — ako On nije daleko od nas gde god mi bili, i ako je u stanju da govori kroz sveop{te otkrivenje u svojoj tvorevini i preko na{e savesti — onda moramo da prihvatimo ~injenicu da nemamo nikakvog izgovora. Svaki ~ovek }e znati dovoljno istine tako da }e im, ako na tu istinu budu reagovali, Bog otkriti jo{ vi{e. Da li to zna~i da oni moraju da imaju istu koli~inu istine koliko ima i neki drugi ~ovek u drugom okru`enju? Ne bih rekao da je tako”. Poku{ao sam da rezimiram {ta je rekao. “Vi u stvari ka`ete da }e, bez obzira na to gde ~ovek `ivi na planeti, bez obzira na kulturu u kojoj `ivi, svako ko reaguje na znanje koje poseduje i iskreno tra`i Boga, na bilo kakav na~in dobiti priliku da odgovori Bogu?” Dok sam govorio, Zakarijas mi je pa`ljivo odmeravao re~i. “Mislim da je tako”, odgovorio je. “Tu moramo biti veoma obazrivi, ali ja ipak verujem da }e, ako ga neko od srca i iskreno tra`i, Bog na ma koji na~in omogu}iti toj osobi da ~uje za Njega. Ako taj ~ovek mo`da ne bi reagovao na Boga pod ma kakvim okolnostima, onda mo`da ne}e ni ~uti za Njega. Ali svi ljudi znaju dovoljno toga {to ih osu|uje; nije neophodno da ~uju i Jevan|elje po Jovanu 3,16 da bi izgubili spasenje. Oni su spasenje izgubili jer su ve} odbacili ono {to im Bog govori preko svoje tvorevine, preko njihove savesti, kao i na druge na~ine. Zbog toga }emo svi odgovarati pred Njim”. “Zna~i da je va`na iskrenost?” “Iskrenost nije isto {to i spasenje”, odgovorio je on. “Ali ja ipak mislim da iskrenost dovodi do mogu}nosti da vam se Bog otkrije. Neki ljudi mogu delovati iskreno, ali kada im se Hrist pojavi, oni ga odbace. I tako padnu na testu istine”. Ja sam kazao: “Vi, dakle, verujete da koli~ina informacija koju neko treba da ima u vezi sa Hristom mo`e veoma varirati?”
142

“Da, verujem da je tako. Opasnost zapadnja~ke perspektive je u razmi{ljanju da ako ne{to nije lepo zapakovano, onda to nije ni dobro. I na`alost, neki hri{}ani sa zapada misle da ako neko ne izgovori izjavu vere ba{ kao njihovu, onda oni nisu poznali Boga. A {ta pak dete zna o svojoj majci? Ono zna da ga majka hrani, presvla~i, grli, ljubi — ona mora da mu je prijatelj onda. To dete ne}e tako dobro poznavati svoju majku kao {to }e je poznavati kad bude imalo 18 godina. Ali je ono zna dovoljno toliko da bi je volelo. Ja verujem da kada se Bog otkriva ljudima postoje razli~iti nivoi poznanja koji }e se svakako me|usobno razlikovati”. ZA[TO ONDA ISUS NIJE OP[TEPRIHVA]EN? Ako je istina u Isusu Hristu, za{to ga onda toliki ljudi odbacuju? Ako je hri{}anstvo prava religija, zar ne bi naposletku trebalo da trijumfuje? Statistika ipak ne govori u prilog tome. Hri{}anstvo pravi relativno male korake napred u osvajanju preobra}enika iz drugih ve}ih svetskih religija. Ljudi {irom sveta uglavnom imaju tu tendenciju da prime veru svojih roditelja. Pitao sam za ovo Zakarijasa, i on mi je rekao da mu kao branitelju hri{}anstva ova pitanja zadaju glavobolje. Me|utim, ipak postoje neka obja{njenja — kazao je. “Pogledajmo ovu stvar iz druga~ije perspektive — za{to je budizam danas toliko popularan u Americi?” zapitao se on. “Moj odgovor je jednostavan: zato {to mo`ete da budete dobra osoba, a da nemate Boga. Mo`ete da primite slatku malu dozu duhovnosti od tri do pet sati popodne i da potom opet uni{tavate svoj `ivot i `ivite ga kako god vam je volja — pa, za{to da ne? Takva religija bi bila vrlo privla~na. Za{to je Islam privla~an za neke ljude? Zbog geopoliti~kih pitanja. [ta je privla~no u hinduizmu? On je pun filozofije, a njegovo na~elo dubokog po{tovanja zemlje danas je u odre|enoj meri privla~no”. “Za{to onda Hrist nije prihva}eniji?” upitao sam. “Zato {to vas On poziva da umrete sebi samima”, odgovorio je. “Kad god istina u sebi sadr`i potpunu posve}enost u kojoj dovodite sebe do potpune poniznosti i do pot~injavanja svoje volje, uvek }e postojati otpor. Hrist ugro`ava na{u vlast i autonomiju. On dovodi u pitanje na{u ~istotu. Jovan Krstitelj je do{ao i izneo zakon. Ljudima se taj zakon nije dopao. Isus je do{ao i doneo poruku blagodati, a ljudi su rekli: 'Za{to nam ne da{ ~vrste zakone?' [ta god da Isus donese u kulturu, kultura }e to hteti da izmeni. U samoj su{tini tog odbacivanja stoji otpor prema Njegovim tvrdnjama sopstvenog identiteta.
143

Budizam i drugi religijski sistemi u su{tini govore ljudima kako da sami sebi budu od moralne pomo}i. Ja nikada nisam imao problema da znam {ta je ispravno, a {ta pogre{no u ve}ini situacija; ono {to mi je nedostajalo je volja da uradim ono {to je ispravno. To je trenutak u kome Hrist stupa na scenu. On ka`e da ako mu pri|ete svim srcem, On }e vam dati ne samo ve~ni `ivot, nego }e promeniti i ono {to ho}ete da radite u ovom `ivotu”. Imaju}i u vidu stepen posve}enosti koji zahteva hri{}anstvo, zanimalo me je {ta je podstaklo Zakarijasa da dâ pozitivan odgovor na poruku o Isusu Hristu. “Recite mi malo kakva je va{a pri~a”, kazao sam. Pogledao je dole na trenutak i otresao mrvu sa rukava ko{ulje. Zatim je uzeo {olju i popio jo{ malo ~aja pre nego {to je odgovorio. “U Indiji vi postajete ono u {ta ste se rodili”, zapo~eo je. “Moji otac i majka su bili deklarativni hri{}ani; u stvari, razlog za{to su bili hri{}ani je jednostavno bio zato {to nisu bili budisti, muslimani ili hinduisti. Ne se}am se da sam ikada ~uo kako se u mojoj crkvi propoveda Jevan|elje, jer je ona bila prili~no liberalna. Malo pre nego {to sam pristupio Hristu, moje sestre su ~ule Jevan|elje i posvetile se Bogu. Ja sam postao religiozan u dve faze. Prva faza je bila kada sam ~uo javno propovedanje Jevan|elja u jednoj dvorani kada sam imao sedamnaest godina. Tada sam pomislio: 'Ima neke istine u ovome i ose}am da mi je potrebna'. Krenuo sam dalje i savetovao se, ali nisam stvarno shvatao su{tinu. Teret je bio prete`ak. U to vreme sam se nalazio pod velikim pritiskom kulture u kojoj je akademski uspeh bio od presudne va`nosti. Ako se ne nalazite na vrhu klase, ne}ete uspeti. Nisam mogao da se izborim sa tim. Tako|e sam imao veoma strogog oca i to me je mu~ilo. Bio sam puno fizi~ki ka`njavan. I tako sam nekoliko meseci kasnije pomi{ljao sam da skon~am svoj `ivot. Nisam bio u depresiji; moji prijatelji bi se {okirali da su ~uli da mi je samoubistvo bilo na pameti. Ali za mene `ivot nije imao ni smisla ni cilja.”. Gledao sam u neverici. Pored ovako prefinjenog, obrazovanog, elokventnog i uticajnog Zakarijasa danas, bilo mi je nemogu}e da ga zamislim kao konfuznog tinejd`era `eljnog nade kako razmi{lja o samoubistvu. “Dok sam le`ao u krevetu, u{ao je jedan moj prijatelj sa Novim zavetom i pokazao mi Jevan|elje po Jovanu 14. glava: 'Ja sam put i istina i `ivot. Niko ne}e do}i k Ocu do kroza me'. Potom je do{ao i do 18. stiha, gde Isus u~enicima ka`e: 'Jer ja `ivim, a i vi }ete `iveti'.

Taj stih me je ganuo. Pomolio sam se: 'Isuse, ne znam mnogo o tome ko si ti, ali mi ti govori{ da si tvorac pravog `ivota'. Nisam shvatao koncept greha. U takvoj kulturi to nisam ni mogao. Ali sam razumeo toliko da mi je On nudio da mi dâ `ivot. I tako sam rekao: 'Ako me izvede{ iz ovog stanja, da}u sve od sebe da do|em do istine'. I nakon pet dana sam iza{ao iz te sobe kao potpuno nov ~ovek. Po~eo sam da prou~avam Bibliju i ona mi je dramati~no izmenila `ivot. Potom su i moja bra}a po~ela da slede Isusa, kao i moji roditelji pre nego {to su umrli. Ali je u toj sobi meni Hrist rekao — a da mi nijedan ~ovek to nije objasnio — da mo`e da mi pru`i pravi smisao `ivota. I nisam se nikad vi{e okrenuo nazad. Mnoge godine prou~avanja su samo potvrdile moju odluku da ga sledim. Upisao sam se na nekoliko filozofskih kurseva na Kembrid`u kod ~uvenog ateiste i se}am se da sam bio zapanjen kad sam razmi{ljao: 'Jesu li ovo najbolji argumenti koje imaju ateisti?' To je samo potvrdilo istinitost Biblije”. “Vi sada radite sa mnogim duhovnim tragaocima”, kazao sam. “[ta im govorite?” “Biblija ka`e: 'Tra`i}ete me i na}i }ete me, ako me tra`ite svim srcem svojim'.25 Pomislite samo kako je zadivljuju}e to obe}anje. Ljude podsti~em da svoje srce i misli dovedu da budu prijem~ivi i da ne {tede svoje intelektualne sposobnosti kad proveravaju biblijske istine. Ne mogu da vidim kako bi bilo koja iskrena osoba koja pristupa bez predrasuda mogla da ode, a da ne ka`e da ne postoji ni{ta nalik ovome na celoj kugli zemaljskoj. Proputovao sam ceo svet. Svuda sam tragao. Nisam na{ao ni{ta nalik Isusu {to bi mi zadovoljilo um, srce i najdublje du{evne ~e`nje. On nije samo put, istina i `ivot — za mene je On sasvim li~an. On je moj put, moja istina i moj `ivot — kao {to to mo`e biti za svakoga koji pru`a ruke ka njemu. Jer, se}ate se {ta je apostol Pavle rekao Atinjanima: 'On nije daleko ni od jednoga od nas'.”

144

145

[esti prigovor

BOG PUN LJUBAVI NIKADA NE BI MU^IO LJUDE U PAKLU
Po meni postoji jedan veoma ozbiljan defekt u Hristovom moralnom karakteru, a to je da je On verovao u pakao. Ja li~no smatram da niko ko je zaista duboko humana osoba ne mo`e da veruje u ve~no uni{tenje. Bertran Rasel, ateista1 Pakao je veliki odraz Bo`jeg uva`avanja ~ovekove slobode i dostojanstva ljudskog izbora. D`ilbert Kit ^esterton, teolog2
Sudija Kortland A. Mejters nalazio se u velikoj dilemi. Pred njim je stajala optu`enica koja je igrala sporednu ulogu u jednom slu~aju sa drogom. Ona je bila 31-ogodi{nja siroma{na majka sa malom decom. Kajala se zbog svog prestupa. Po mi{ljenju sudije, zaslu`ila je drugu {ansu. Pravda }e biti zadovoljena njenim uslovnim pu{tanjem na slobodu. Me|utim, postojao je jedan problem: ako bi sudija Mejters ustanovio da je kriva za ono za {ta se tereti, on po zakonu dr`ave Masa~usets ne bi imao drugog izbora nego da je osudi na {est godina zatvora. Znao je da bi zatvor na nju ostavio trajne o`iljke. Jo{ sigurnije bi zatvor uni{tio njenu krhku porodicu i ostavio je ogor~enu, ljutu, nezaposlenu i osu|enu na jo{ ve}e nevolje. Ovaj sistem se zove “obavezna presuda” koji sudijama oduzima diskreciono pravo u razre{avanju odre|enih vrsta sudskih slu~ajeva. Pozitivna strana u tome je {to je spre~eno da sudije budu previ{e blage. Me|utim, negativne posledice su da u nekim slu~ajevima ta automatska presuda mo`e biti previ{e surova — kao na primer u ovom slu~aju, gde je optu`enicu o~ekivalo da provede iza re{etaka vi{e vremena od ve}ine oru`anih plja~ka{a. Poznato je da se Mejters nikada nije ustru~avao da osudi kriminalce na dug period zatvorske kazne ako su to okolnosti zahtevale.
146

Ali je u ovom slu~aju smatrao da je obavezna osuda — bez mogu}nosti ranijeg pu{tanja na slobodu — “apsolutni poba~aj pravde”. I tako je Mejters odlu~io: “Prekr{ite zakon kako biste bili pravedni”. Izjavio je da je kriva za manji prestup, koji nije povla~io unapred odre|eno trajanje zatvorske kazne i osudio je uslovno na pet godina uz obavezan nadzor. “Ako sudija nije sposoban da to uradi, onda ne bi ni trebalo da predsedava sudom”, rekao je Mejters za naj~itanije bostonske novine The Boston Globe u ~lanku koji je govorio o obaveznim presudama. “Sudija je ili automat koji rutinski 'overava' ove presude ili ga pak vodi nekakav ose}aj za pravdu”.3 Razmi{ljao sam o tom slu~aju jednog sparnog septembarskog jutra dok mi je avion sletao na me|unarodni aerodrom u Los An|elesu. Kakve li ironije, mislio sam, da zakon koji je osmi{ljen da sprovede pravdu u delo zapravo preti da je osujeti. Mogao sam da razumem ose}aj pravde koji je poveo Mejtersa da izbegne osu|ivanje po principu {ablona i da umesto toga odredi kaznu koja bi bolje odgovarala zlo~inu. Kao duhovnom tragaocu, ve} du`e vremena mi je ose}aj za pravdu bio ozloje|en zbog biblijskog u~enja o paklu, koje sam smatrao daleko nepravednijim nego {to bi to bio obavezan period zatvora u su|enju kod Mejtersa. Ta doktrina je delovala totalno ekstremno, kao automatska i neopoziva osuda na ve~no uni{tenje. To je obavezna osuda dovedena do krajnosti: svako ispa{ta iste posledice, bez obzira na svoju situaciju. Samo se ogre{ite prema Bogu — ~ak samo malo, pa ~ak i nehotice — i kao {amar dobijate ve~nu osudu, u pore|enju sa kojim zatvor li~i na zabavni park. Gde je u svemu tome pravda? Gde je srazmera izme|u zlo~ina i kazne? Kakav to Bog u`iva da gleda kako se njegova tvorevina zauvek uni{ti — bez ikakve nade i mogu}nosti u iskupljenje — u sobi za mu~enje koja je isto onoliko jeziva i varvarska kao nacisti~ki koncentracioni logor. Nije li ateista B. S. D`onson imao pravo kada je rekao da je “ideja pakla moralno apsurdna?”4 Ovo su te{ka pitanja, puna emotivnog naboja. Bili su mi potrebni odgovori od realisti~nog autoriteta, nekog ko ne bi be`ao od iskrenih pitanja. Bacio sam pogled kroz prozor aviona i video kako ispod nas prolazi predgra|e Los An|elesa, presijavaju}i se na jarkom suncu. Jedva sam ~ekao da se u`ivo sretnem sa veoma uva`enim filozofom koji se mnogo bavi ovom spornom doktrinom ve~ne osude.

147

[ESTI INTERVJU: DR D@EJMS P. MORLEND Nije mi trebalo mnogo vremena da iznajmim auto i krenem ka ku}i D`ejmsa Morlenda, koja se nalazi nedaleko od Talbotskog teolo{kog fakulteta na kome je on profesor na glavnom kursu filozofije i etike. Morlendove knjige pokazale su da je on mnogo radio na dubokom razmi{ljanju i li~nom preispitivanju u vezi sa doktrinom o paklu. On i koautor Geri Habermas su tako|e duboko zadrli u prirodu du{e, iskustva bliska smrti, reinkarnaciju i teologiju neba. Tako|e sam odabrao Morlenda zbog njegove velike op{te kulture. Studirao je prirodne nauke (diplomirao hemiju na Univerzitetu dr`ave Misuri), temeljan je poznavalac teologije (magistrirao je na Teolo{kom fakultetu u Dalasu) i veoma cenjen filozof (doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Ju`noj Kaliforniji). Napisao je preko deset knjiga, izme|u ostalih “Hri{}anstvo i priroda nauke” (Christianity and the Nature of Science); “Postoji li Bog?” (Does God Exist?) — debata sa Kajem Nilsenom; “Hipoteza o stvaranju sveta” (The Creation Hypothesis); “Telo i du{a” (Body and Soul); “Ljubi Gospoda svoga svim umom svojim” (Love Your God with All Your Mind); kao i nagra|enu knjigu “Isus pod rafalnom paljbom” (Jesus Under Fire). Sve to je napisao, a ima tek 51 godinu. Morlend me je pozdravio ispred svoje ku}e, le`erno odeven u majicu kratkih rukava, {orc i sa cipelama “brodaricama” bez ~arapa. Rukovali smo se i ja sam mu izjavio sau~e{}e. Znao sam da je prethodne ve~eri bio u San Dijegu i gledao kako njegov dragi bejzbol tim gubi od autsajdera. Ipak je i dalje nosio bejzbol ka~ket sa nazivom svoga tima. Unutra sam, nakon {to smo razmenili uobi~ajene po{alice, zaseo na njegov trosed u dnevnoj sobi i odahnuo. Tematika pakla je bila velika, te{ka, sporna i vrlo osetljiva za duhovne skeptike. Prebirao sam po glavi odakle da po~nemo. Napokon sam odlu~io da jednostavno budem iskren. “Nisam siguran gde da po~nemo”, priznao sam. “Kako da uop{te pristupimo tematici pakla?” Morlend se nakratko zamislio, a potom naslonio u svoju zelenu tapaciranu fotelju. “Mo`da bi”, predlo`io je, “trebalo da razdvojimo {ta to zna~i da li ne{to volimo ili ne volimo, a {ta zna~i prosuditi da li je to ispravna stvar koju treba uraditi”. “Kako to mislite?” “Mnogo puta ne{to {to nam se dopada nije prava stvar”, objasnio je. “Neki ljudi ka`u da preljuba donosi zadovoljstvo, ali ve}ina ljudi bi se slo`ila da to nije ta~no. A ~esto puta nije prijatno raditi ono {to
148

je ispravno. Re}i nekome te{ku istinu koju treba da ~uju ili otpustiti nekoga ko ne radi dobro svoj posao, mo`e biti vrlo neprijatno”. Ubacio sam se: “A pakao izaziva instinktivan odgovor. Ljudi sna`no reaguju na samu pomisao na njega”. “Tako je. Ljudi imaju tendenciju da odre|uju da li je pakao ispravna stvar na osnovu li~nih ose}anja ili uvre|enih emocija”. “Kako da to prevazi|emo?” “Mislim da bi trebalo da ljudi ostave na stranu svoja ose}anja”, kazao je. “Osnova za njihovu analizu bi trebalo da bude da li je pakao eti~ki pravedno ili eti~ki ispravno stanje stvari, a ne da li se njima dopada taj koncept ili ne”. Morlend je zastao, pa potom nastavio: “A bitno je i shvatiti da ako je biblijski Bog stvaran, On mrzi pakao i ne voli da ljudi dospeju u njega. Biblija je vrlo jasna: Bog ka`e da mu smrt gre{nika ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo”.5 Mo`da je tako, ali oni ipak na kraju bivaju uni{teni za ve~nost na mestu apsolutnog u`asa i beznade`nog o~ajanja. Setio sam se svog intervjua sa ^arlsom Templtonom, nekada{njim jevan|elistom, a sada{njim skeptikom. On priznaje da jako emotivno reaguje na pakao, ali su te reakcije izgledale legitimno podstaknute pravednom ogor~eno{}u i moralnom zapanjeno{}u. Iskreno re~eno, malo sam bio obazriv da u potpunosti ne razdvojimo razgovor o paklu od na{e emotivne reakcije na njega — na kraju krajeva, te dve stvari su ipak delovale kao neizbe`no isprepletene. KRE]EMO SA TEMPLTONOVIM PITANJEM Iako sam shvatao Morlendovu izjavu da je moralnost ili nemoralnost pakla nezavisna od na{ih ose}anja u vezi s njim, odlu~io sam da bi moja najbolja taktika bila da direktno su~elim Morlenda sa Templtonovim prigovorima — sa sve emocijama. Pro~istio sam grlo i seo uspravno, okrenuv{i se direktnije prema Morlendu. “Vidite, profesore Morlend”, po~eo sam, sa intenzivnijim tonom glasa, “ja sam intervjuisao ^arlsa Templtona na ovu temu i on je bio sasvim nepopustljiv. Kazao mi je: 'Ne bih mogao ni za trenutak da dr`im ne~iju ruku u vatri. Ni za trenutak! Kako bi Bog pun ljubavi, samo zato {to mu se ne pokorava{ i ne radi{ ono {to On ho}e, mogao da te zauvek uni{ti?'” Onda sam izrekao poslednje Templtonove re~i sa istim tonom ga|enja koji je on imao kada mi je rekao: “'To ne bi uradio nijedan kriminalac!'” Ovo pitanje je gotovo odzvanjalo u njegovoj dnevnoj sobi. I napetost je ubrzo porasla. Potom sam, vi{e sa optu`iva~kim nego sa
149

istra`iva~kim tonom, zavr{io pitanje: “Profesore Morlend, {ta vi, za ime sveta, ka`ete na to?” Toliko o Templtonovoj ideji, da ostavimo ose}anja po strani. E sad, trebalo bi da znate ne{to o D`ejmsu Morlendu: on je filozof, mislilac, hladne glave i racionalan. Ni{ta ne mo`e da ga uzruja. I uprkos mom optu`iva~kom tonu kojim gotovo da sam hteo da ka`em da je on li~no odgovoran za stvaranje pakla, Morlend se uop{te nije uvredio. Naprotiv, njegove misli su brzo prodrle do same su{tine problema. “Klju~ za odgovor Templtonu je u njegovim formulacijama”, zapo~eo je Morlend. “On je svoje pitanje tako formulisao da izgleda kao da pita: 'Kada ste prestali da tu~ete svoju `enu?' Kako god da odgovorite, od po~etka ste osu|eni na propast ako prihvatite njegovu formulaciju”. “Zna~i, njegova premisa je pogre{na”, kazao sam. “Kako to?” “Recimo da, za po~etak, pakao nije soba za mu~enje”. Podigao sam obrve. E pa, to bi definitivno bilo ne{to novo za mnoge generacije dece iz biblijske {kole koja su do`ivljavala ko{mare zbog jezivih opisa ve~nog uni{tenja. “Nije?” upitao sam. Morlend je odmahnuo glavom. “Bog ne mu~i ljude u paklu, tako da je on tu potpuno pogre{io”, nastavio je. “Templton tako govori kao da je Bog razma`eno dete koje ljudima ka`e: '^uj, ako ne}e{ da se pokori{ mojim proizvoljnim pravilima, onda }u da te osudim zbog toga. Treba da zna{ da su moja pravila moja pravila, i ako ne bude bilo po mome, onda si nadrljao'. Naravno, ako je Bog samo dete sa proizvoljnim pravilima, onda bi s Njegove strane bilo hirovito da osu|uje ljude. Ali to uop{te nije su{tina stvari. Bog je najvelikodu{nije bi}e u kosmosu, puno ljubavi, najdivnije i najprivla~nije bi}e. On nas je stvorio sa slobodnom voljom i to s odre|enom svrhom: da budemo u odnosu ljubavi sa Njim i sa drugim ljudima. Mi nismo proizvod slu~aja, nismo izmenjeni majmuni, nismo slu~ajne gre{ke. I ako stalno budemo do`ivljavali kao neuspeh to da `ivimo u skladu sa svrhom za koju nas je On stvorio — sa svrhom koja bi nam, uzgredno, omogu}ila da napredujemo u `ivotu vi{e nego kad bismo bilo kako druga~ije `iveli — onda Bog apsolutno ne}e imati nikakvog drugog izbora nego da nam dâ ono {to smo celoga `ivota tra`ili, a to je odvajanje od Njega”. “A to je pakao...” “Da, to je pakao. I jo{ ne{to: pogre{no je smatrati da je Bog samo bi}e puno ljubavi, naro~ito ako pod tim 'puno ljubavi' podrazumevate zna~enje pod kojima ga danas koristi ve}ina ljudi na Zapadu. Da, Bog je bi}e puno samilosti, ali je On i pravedno, moralno i ~isto bi}e.
150

Dakle, Bo`je odluke se ne zasnivaju na savremenom zapadnja~kom sentimentalizmu. To je jedan od razloga za{to ljudi nikada nisu imali problem sa idejom pakla sve do savremenog doba. Ljudi danas imaju tendenciju da misle samo na blage vrline kao {to su ljubav i ne`nost, a zaboravili su na ~vr{}e vrline svetosti, pravednosti i pravi~nosti. Stoga nam je Templton u samoj formulaciji svog pitanja predstavio nekakvo zlurado bi}e koje name}e ova nepravedna i proizvoljna pravila i koje na kraju lupi nogom o pod i ka`e: 'Ako ne bude bilo kako ja ka`em, zauvek }u da te uni{tim'.” Moj pogled se susreo sa Morlendovim prodornim sivoplavim o~ima. “Ni{ta”, naglasio je, “ne mo`e biti dalje od istine”. BO@JA REZERVNA POZICIJA “Onda dobro”, rekao sam i namestio se bolje na kau~u, “evo va{e prilike da ispravite krivu Drinu. Hajde da postavimo temelj tako {to }emo odrediti definicije. Rekli ste da pakao nije soba za mu~enje. [ta bi onda bio?” “Su{tina pakla je u odnosima ljudi”, odgovorio mi je. “Biblija ka`e da su ljudi ne{to najdragocenije od ~itave tvorevine. Ako su ljudi bitni, onda su i me|uljudski odnosi bitni, a pakao se u velikoj meri odnosi upravo na to. U Bibliji je pakao odvajanje ili proterivanje od najuzvi{enijeg bi}a na svetu — Boga li~no. Pakao je isklju~ivanje od svega onoga {to ima vrednost i {to je bitno: ne samo od Boga, nego i od onih koji su ga poznali i zavoleli”. Ne{to me je tu bunilo. “Da li pakao predstavlja kaznu za kr{enje Bo`jih standarda?” upitao sam. “Ili je on pak prirodna posledica toga {to ljudi `ive svoj `ivot i govore: 'Ba{ me briga {to sam izdvojen od Boga, ja ho}u da radim kako ja ho}u', i onda i dobiju ono {to su tra`ili za ~itavu ve~nost time {to }e zauvek biti odvojeni od Boga?” “U pitanju su obe stvari”, kazao je. “Da se ne la`emo: pakao jeste kazna — ali pakao nije i ka`njavanje. Pakao nije mu~enje. Kazna u paklu je odvojenost od Boga. A po{to }emo u vaskrslom stanju imati i telo i du{u, do`ivljena beda mo`e biti i mentalna i fizi~ka. Ali }e podneti bol do}i i zbog tuge usled kona~nog, krajnjeg i beskrajnog stanja progonstva od Boga, iz Njegovog carstva i dobrog `ivota za koji smo uop{te i stvoreni. Ljudi u paklu }e duboko `aliti nad svim onim {to su izgubili. Pakao je kona~na presuda koja ka`e da ste stalno odbijali da `ivite za cilj za koji ste i stvoreni, a jedina alternativa je da budete presudom udaljeni za ~itavu ve~nost. Dakle, pakao jeste kazna. Ali je on i prirodna posledica `ivota koji je vo|en u odre|enom pravcu”.
151

“Prema 1. Knjizi Mojsijevoj, kada je Bog stvorio sve, rekao je da je sve 'dobro'”, istakao sam. “O~igledno je da je Bog stvorio i pakao. Ali kako je uop{te mogao da pomisli da je pakao dobar? Zar to ne dovodi u pitanje njegov karakter?” “Pakao zapravo”, odgovorio je Morlend, “nije bio sastavni deo izvorne tvorevine. Pakao je Bo`je rezervno re{enje. Pakao je ne{to {to }e Bog biti primoran da stvori jer su ljudi odabrali da se pobune protiv Njega i odvrate od onoga {to je bilo najbolje za njih, kao i od svrhe za koju su stvoreni. Vidite, kada su ljudi osnivali Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave, oni nisu prvo izgradili zatvore. Svakako da im je dra`e bilo da budu dru{tvo bez zatvora. Ali su bili primorani da ih izgrade jer ljudi nisu hteli da sara|uju. Isto va`i i za pakao”. PLAMEN, CRVI I [KRGUT ZUBA Opet smo se dotakli tog prizora sobe za mu~enje. “Nije ni ~udo {to je to popularna slika pakla”, kazao sam. “Kada mi je bilo desetak godina, odveli su me u biblijsku {kolu, gde je u~itelj zapalio sve}u i rekao: 'Da li znate koliko boli kada ope~ete prst? A zamislite da vam je celo telo u plamenu. E, to vam je pakao'.” Morlend je klimnuo glavom kao znak da je ve} ~uo za tu pri~u. “To je neku decu prestravilo”, dodao sam. “Ja sam bio uvre|en {to je taj ~ovek hteo da manipuli{e mnome. Mislim da su mnogi ljudi pro{li kroz takvo iskustvo. Morate priznati da kada je re~ o paklu, Biblija svakako ima tendenciju da spominje plamen”. “To je ta~no”, odgovorio je Morlend, “ali je taj plamen i metafora”. Podigao sam ruku. “E, ~ekajte sad malo”, protestovao sam. “Mislio sam da ste vi konzervativan stru~njak za religiju. Da li vi to poku{avate da ubla`ite ideju pakla kako bi on delovao prijatnije?” “Nipo{to”, do{ao je njegov odgovor. “Samo ho}u da ta~no gledam {ta pi{e u Bibliji. Znamo da se 'oganj' spominje u figurativnom smislu jer ako poku{ate da ga bukvalno protuma~ite, nema nikakve logike. Pakao se, na primer, opisuje kao mesto potpune tame, a ipak je tu i oganj. Kako je to mogu}e? Plamen bi osvetlio ~itav prostor. Osim toga, zapisano je da }e se Hrist vratiti okru`en vatrom i da }e mu iz usta iza}i velik ma~. Ali niko ne misli da Hrist ne}e ni{ta mo}i da ka`e jer }e mu smetati ma~. Metafora ma~a ozna~ava Bo`ju re~ koja donosi sud. Vatra predstavlja Hrista koji dolazi na sud. U Jevrejima 12,29. Bog je ozna~en kao oganj koji spaljuje. Ipak niko ne misli da je Bog kosmi~ki plamenik. Figurativni prikaz ognja predstavlja na~in da se ka`e da je on Bog koji sudi”.
152

“A {ta je sa onim da je pakao mesto gde crvi stalno izjedaju ljudska tela”, upitao sam. “U Isusovo doba se u Hramu sedmi~no `rtvovalo na hiljade `ivotinja i postojao je odvodni sistem za oticanje krvi i masno}e koje su se skupljale u jednoj jami. U njoj su stalno bili crvi koji su se hranili tim otpadom. Bilo je to vrlo grozno mesto”, kazao je Morlend. “Kada je Isus u~io ljude, slu`io se ovom metaforom kako bi pokazao da je pakao gori od tog ogavnog mesta izvan grada”. “Postoji i izraz '{krgut zuba' koji opisuje ljude u paklu”, kazao sam. “Zar se tu ne govori o reakciji ljudi na bolne muke?” “Preciznije bi bilo re}i da ovo predstavlja opis stanja gneva ili svesti o velikom gubitku”, kazao je Morlend. “To predstavlja izraz besa zbog ~ovekove svesti da je po~inio ogromnu gre{ku. Ako ste ikada bili okru`eni ljudima koji su opsednuti sobom, puni sebe i veoma narcisoidni, primetili ste da se iznerviraju kada stvari ne idu po njihovom. Ja verujem da je {krgut zuba izraz tipa li~nosti ljudi koji }e se na}i u paklu”. “Dakle, nema ognja, nema crva, nema {krguta zuba od mu~enja — mo`da pakao i nije tako lo{ kao {to smo mislili”, kazao sam u poku{aju da malo razgalim atmosferu. Morlend je brzo odgovorio. “Bilo bi pogre{no tako razmi{ljati”, kazao je odlu~no. “Svaka metafora ima i svoj bukvalni smisao. Ono {to i jeste i nije figurativno u tome je vatra, a ono {to je bukvalno je da je to mesto potpunog o~aja. To mesto predstavlja gubitak svega, a smisao je u ~injenici da je pakao najgora mogu}a situacija koja ikoga ikada mo`e da sna|e”. “Spomenuli ste ljude u paklu koji su opsednuti sobom i narcisoidni, koji su odbacivali Boga celog svog `ivota”, kazao sam. “Da li je mogu}e da bi, za ovakve ljude, nebo bilo pakao?” “Iskaza}u to ovim re~ima”, kazao je. “Da li ste se ikada na{li kraj nekoga ko je neverovatno dobro izgledao, bio ekstremno privla~an i mnogo pametniji od vas? Kada se na|ete u dru{tvu, ljudi ho}e da slu{aju njega, a ne vas. Zamislite da vas ba{ briga za tog ~oveka, ali da boravite u istoj prostoriji sa njim 24 ~asa dnevno tokom 30 godina. To bi bilo neverovatno naporno iskustvo. A sada pomno`ite te osobine sa deset hiljada, i to {to dobijete }e biti samo deli} toga kakav je Bog. On je mnogo, mnogo pametan. Veoma je privla~an. Mnogo je moralno ~istiji od nas. I ako se ~ovek veoma ne odu{evi sa Njim, onda bi njegova prinu|enost da zauvek bude sa Bogom — i da radi sve ono {to }e ljudi koji ga vole hteti da rade — bila potpuno neprijatna stvar. Morate shvatiti da se ~ovekov karakter ne obrazuje trenutnom odlukom, ve} putem hiljada malih izbora koje ~ovek donosi svakod153

nevno, a da ih nije ni svestan. Mi se svaki dan pripremamo da ili budemo sa Bogom i Njegovim narodom i da cenimo ono {to i On ceni, ili da pak odaberemo da ne u~estvujemo u tome. Dakle, ta~no, pakao je prvenstveno mesto za ljude koji ne `ele da idu na nebo”. “Ho}ete da ka`ete da ljudi svesno biraju pakao?” “Ne, ne mislim da svesno odbacuju nebo i biraju da umesto toga odu u pakao. Ali definitivno biraju da ih ba{ bude briga za one vrednosti koje }e na nebu svakodnevno biti prisutne”. Rekao sam: “Onda prakti~no zna~i da na~inom na koji `ivimo svoj `ivot mi se ili pripremamo da budemo u Bo`jem prisustvu i da u`ivamo u tome ~itavu ve~nost ili se pak pripremamo za `ivot gde }emo poku{avati da od sebe napravimo centar sveta i gde se ne}emo uop{te zanimati da budemo sa Bogom i sa ljudima koji ga vole”. Morlend je klimnuo glavom. “Apsolutno tako. Zna~i, pakao nije samo presuda. On jeste presuda, ali je On i kraj puta koji se bira do izvesne mere u ovom `ivotu, sada i ovde, iz dana u dan”. Ipak i dalje postoje aspekti pakla za koje se ~ini da vre|aju na{ ose}aj za pravdu. To sam barem smatrao u pro{losti. Iskoristio sam pauzu u na{em razgovoru da uzmem ta{nu i izvadim spisak tih aspekata koje sam zapisao u avionu. “Kako bi bilo da vas zamolim za odgovor na svako od ovih pitanja”, kazao sam Morlendu. “Moj cilj nije da u|em u raspravu sa vama. Ja samo ho}u da mi jasno ka`ete svoje vi|enje, a onda }u ja na kraju da ocenim da li mislim da mi dajete adekvatne odgovore i da li nakon sveukupnog preispitivanja mo`e da se odr`i doktrina o paklu”. “To mi zvu~i po{teno”, odgovorio mi je. Bacio sam pogled na spisak i odlu~io da zapo~nem sa jednim od prigovora na hri{}anstvo koji je od svih najvi{e nabijen emocijama. Prvi prigovor: kako Bog mo`e da {alje decu u pakao? Ljudi se u`asavaju na pomisao da deca trunu u paklu. U stvari, neki ateisti vole da se rugaju religioznim ljudima raskrinkavaju}i spise Jevan|elista iz 19. veka koji su se slu`ili u`asnim jezikom u opisima sablasnih stvari koje do`ivljavaju deca u paklu. Primera radi, britanski sve{tenik pod nadimkom “de~ji apostol” napisao je ove grozne stvari: “U ovoj usijanoj pe}i je malo dete. Slu{ajte kako vri{ti da iza|e! Gledajte kako se okre}e i presavija u plamenu! Kako udara glavom u vrh pe}i. Kako lupa svojim no`icama o dno. Na licu ovog malog deteta vidite isto {to vidite i na licima svih ljudi u paklu — o~aj i u`as”.6 “Ideja da deca budu u paklu — e, pa to je stvarno previ{e”, kazao sam Morlendu. “Kako mo`e postojati Bog pun ljubavi, ako i deca dospevaju u pakao?” Zanimalo me je da vidim da li }e se Morlendov
154

odgovor slagati sa ranijom analizom ovog problema koju je izneo stru~njak Norman Gajsler. “Ne zaboravite”, skrenuo mi je pa`nju Morlend u svetlu pri~e o detetu u pe}i, “da Biblija govori o ognju i plamenu i figurativno”. “Da, dobro, ali opet — da li }e biti i dece u paklu?” Morlend, otac dve k}erke, nagnuo se napred i rekao mi: “Treba da znate da posle smrti na{e li~nosti svakako odra`avaju odraslu osobu, tako da sa sigurno{}u mo`emo re}i da u paklu ne}e biti dece”, zapo~eo je. “I svakako da u paklu ne}e biti niko ko bi, da je imao prilike da odraste, odabrao da ode na nebo. Niko ne}e oti}i u pakao naprosto zato {to je sve {to im je bilo potrebno bilo malo vi{e vremena, a prerano su umrli”. Morlend je pru`io ruku i sa stola uzeo svoju Bibliju u ko`nom povezu. “Osim toga, u Bibliji se deca uvek predstavljaju kao metafora za spasenje. U svim odeljcima gde se deca spominju u vezi sa `ivotom posle smrti, ona se koriste kao slika spasenja. Ne postoji nijedan primer gde se deca koriste kao metafora za propast”. Prelistavao je Stari zavet dok nije do{ao do 2. Knjige Samuilove. “Evo dobrog primera”, kazao je. “Dete koje je kralj David za~eo u preljubni~kom odnosu sa Virsavejom je umrlo, a David u 2. Samuilovoj 12,23 ka`e: 'Ja }u oti}i k njemu, ali se ono ne}e vratiti k meni'. David je govorio istinu govore}i da mu je dete spaseno i da }e mu se ono jednoga dana pridru`iti. I to je jo{ jedan dokaz da deca ne}e biti u paklu”. Drugi prigovor: za{to svi u paklu trpe iste muke? Ustao sam sa troseda i, dok sam formulisao svoje slede}e pitanje, krenuo ka prozoru, zastav{i na delu gde su zraci sunca padali na tepih. Slu~aj u dr`avi Masa~usets u vezi sa sudijom Mejters potajno mi se vrzmao po glavi. “Na{ ose}aj pravde zahteva da zli ljudi budu odgovorni za to kako su na{kodili drugima”, kazao sam. “I u tom smislu, pakao bi mogao da bude adekvatna sankcija za neke ljude. Me|utim, na{e ose}anje pravde bilo bi uvre|eno ako bi Adolf Hitler trpeo istu kaznu kao i neko ko je po na{im standardima `iveo prili~no dobro, ali koji je doneo odluku da ne sledi Boga”. Morlend me je pa`ljivo slu{ao. “Izgleda nepravedno da svako podle`e istim posledicama”, kazao je. “Da li to ho}ete da ka`ete?” “Da, tako je. Zar vam to ne smeta?” Morlend je otvorio Novi zavet u Bibliji. “U stvari”, kazao je, “ne do`ivljava svako pakao na isti na~in. Biblija u~i da postoje razli~iti stepeni patnje i kazne”.
155

Otvorio je Jevan|elje po Mateju 11. glava i ka`iprstom do{ao na deo od 20-24. stiha, koji je pro~itao naglas: “Tada Isus po~e ukoravati gradove u kojima se uspuni{e najve}a ~udesa njegova, zato {to se ne pokaja{e. Te{ko tebi, Horazine! Te{ko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila ~udesa koja su bila u vama, davno bi se u kostreti i u pepelu pokajali. Ali ja vama ka`em: Tiru i Sidonu }e lak{e biti u dan su|enja nego vama. I ti Kapernaume, ho}e{ li ti biti do nebesa uzdignut? Ne, ti }e{ do pakla uni`en biti; jer da su u Sodomu bila ~udesa {to su u tebi bila, i danas bi on postojao. Zato vam ja ka`em da }e zemlji Sodomskoj lak{e biti u dan su|enja nego tebi”. Morlend je zatvorio knjigu. “Isus ka`e da }e ljudi biti osu|eni u skladu sa svojim delima”, kazao je. “Zna~i, ne}e biti istovetne osude za sve?” upitao sam. “Ho}e li pravda biti uskla|ena prema svakom pojedina~no?” “Upravo tako. U paklu }e postojati razli~iti stepeni kazne. Mislim da je to zna~ajno jer nagla{ava da je Bo`ja pravda proporcionalnog karaktera. Ne}e biti apsolutno iste presude za svakoga ko odbaci Bo`ju milost. Ne zaboravite da ako Bog zaista omogu}ava ljudima da formiraju svoj karakter putem hiljada izbora koje prave, On }e im tako|e dopustiti da trpe prirodne posledice karaktera koji su izabrali da izgrade. I oni koji se karakterno nalaze u gorem stanju trpe}e ve}i stepen kazne”. Tre}i prigovor: za{to ljudi bivaju uni{teni za ve~nost za zlo~ine koji su po~injeni u kona~nom vremenskom periodu? Kako bilo koje nedelo koje smo po~inili u ovom `ivotu mo`e da zaslu`i ve~no uni{tenje? Zar nije nepo{teno re}i da kona~an `ivot proveden u grehu obezbe|uje ve~no uni{tenje? Gde je tu pravda? “Zar ne bi Bog pun ljubavi odredio kaznu u skladu sa zlo~inom time {to pakao ne bi predstavljao uni{tenje za ve~nost?” upitao sam ga, sednuv{i nazad na kraj troseda. “Kako mo`emo da u~inimo bilo {ta u ovom `ivotu {to bi imalo za posledicu ve~no uni{tenje?” “Ne zaboravite da nije re~ o mu~enju”, istakao je Morlend. “Formulacije su ovde od presudne va`nosti. Dakle, nije re~ o ve~nom svesnom mu~enju, ve} o ve~nom uni{tenju zbog presude koja nas odvaja od Boga”. “Dobro”, kazao sam, “ali to ne daje odgovor na pitanje”. “Ta~no. Ali hajde da poku{am. Prvo, svi mi znamo da stepen u kojoj neko biva ka`njen nije u funkciji du`ine vremena koje je potrebno da bi se po~inio zlo~in. Za ubistvo, na primer, mo`e trebati deset sekundi; za kra|u ne~ije enciklopedije 'Britanika' bi mo`da trebalo
156

pola dana ako bi dugo trajalo provaljivanje u ku}u. Ono {to ho}u da ka`em je da stepen ne~ije pravedne kazne nije u funkciji toga koliko je vremena trebalo da se po~ini zlodelo, ve} u funkciji toga koliko je samo zlodelo bilo te{ko. A to nas dovodi do druge stvari. Koja je najgnusnija stvar koju ~ovek mo`e da uradi u svom `ivotu? Ve}ina ljudi }e, budu}i da ne razmi{ljaju mnogo o Bogu, re}i da je to maltretiranje `ivotinja ili ugro`avanje `ivotne sredine ili drugog ~oveka. Nema sumnje u to da su sve te tri stvari grozne. Me|utim, one padaju u senku u svetlu najgore stvari koju ~ovek mo`e da uradi, a to je da se izruga, omalova`i i odbije da prihvati osobu kojoj dugujemo apsolutno sve, a to je na{ Tvorac, Bog li~no. Morate razumeti da je Bog beskrajno ve}i u svojoj dobroti, svetosti, milosti i pravdi od bilo koga drugog. Misliti da ~ovek mo`e da pro`ivi ceo svoj `ivot konstantno ga ignori{u}i, konstantno mu se rugaju}i na~inom na koji bira da `ivi bez Njega, govore}i: 'Savr{eno me ne zanima {ta bi ti hteo da uradim ovde. Savr{eno me ne zanimaju tvoje vrednosti i smrt tvoga Sina za mene. Sve }u to ignorisati' — upravo to je krajnji greh. I jedina kazna koja je dostojna toga je najve}a kazna, odnosno beskrajno odvajanje od Boga. Kao {to je istakao Alan Goumz, priroda subjekta protiv koga je po~injen greh, kao i priroda samog greha, moraju se uzeti u obzir kada se odre|uje to koliko je taj greh gnusan”.7 Morlendov odgovor me je podsetio na priliku kada je poznavalac Bo`jeg zakona pitao Isusa: 'Koja je najva`nija zapovest?'. Isus mu je kazao: “Ljubi Gospoda Boga svoga, svim srcem svojim i svom du{om svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim, i bli`njega svoga kao samoga sebe”.8 U Americi se najte`i zlo~in — ubistvo — ka`njava najstro`om presudom, odnosno odvajanjem od dru{tva za ceo `ivot u zatvoru. I definitivno je imala logike izjava da bi bezo~no kr{enje Bo`jeg vrhovnog zakona trebalo da dovede do najvi{e presude, odnosno odvajanja od Boga i njegovog naroda za ~itavu ve~nost. ^etvrti prigovor: zar Bog ne bi mogao da prisili svakog da ode na nebo? “Da se vratimo na ne{to {to ste rekli na samom po~etku”, kazao sam Morlendu. “Rekli ste da je Bogu veoma `ao {to pakao uop{te mora da postoji u odre|enom vremenskom periodu”. “Da, tako je”. “Za{to onda prosto ne prisili svakoga da ode na nebo? To bi delovalo kao jednostavno re{enje”. “Zato {to bi to”, odgovorio je Morlend, “bilo nemoralno”.
157

“Nemoralno?” iznena|eno sam rekao. “Nemoralnije od pakla?” “Da, nemoralno. Obratite pa`nju na ovo sada: postoji razlika izme|u svojstvene vrednosti i instrumentalne vrednosti. Neka stvar poseduje svojstvenu vrednost ako je korisna i dobra po sebi i za sebe, dok njena instrumentalna vrednost zna~i da je korisna kao sredstvo za postizanje nekog cilja. Primera radi, spasiti `ivot je samo po sebi dobar ~in. Vo`nja desnom stranom puta je pak instrumentalna vrednost — to je dobro samo zato {to se tako odr`ava red. Ako bi dru{tvo odlu~ilo da treba voziti levom stranom, i to bi bilo u redu. Cilj je da se o~uva red i sa~uvaju `ivoti ljudi. E sad, kada tretirate ljude kao instrumentalnu vrednost, ili samo kao sredstvo za postizanje cilja, vi se onda prema njima odnosite kao prema nekom predmetu, a to je pogre{no. Vi ljude tretirate kao stvari kada ih tretirate samo kao sredstvo za postizanje cilja. Ljude }ete po{tovati jedino ako ih budete tretirali kao vrednosti po sebi”. “I kako da to pove`emo sa prisiljavanjem ljudi da odu na nebo?” upitao sam. “Ako biste primoravali ljude da u~ine ne{to protiv njihovog slobodnog izbora, tada biste ih li{avali njihove ljudske prirode. Ispalo bi kao da govorite da je dobra stvar u onome {to ho}ete da uradite vrednija nego da po{tujete njihov izbor, i tako tretirate ljude kao sredstvo za postizanje cilja tra`e}i od njih da urade ne{to {to oni ne `ele. Tako bi bilo kada bi Bog prisiljavao svakoga da ode na nebo. Li, ako je Bog ljudima dao mogu}nost slobodnog izbora, onda ne postoji garancija da }e svako odlu~iti da sara|uje sa Njim. Opcija da se svako primora da ode na nebo je nemoralna, jer onda li{ava ljude njihove prirode; li{ava ih dostojanstva da donose li~ne odluke; pori~e im slobodu izbora i tretira ih kao sredstvo za postizanje cilja. Bog ne mo`e umesto ljudi da izgra|uje karakter, i ljudi koji ~ine zlo ili gaje pogre{na verovanja kre}u da se udaljavaju od Boga, a takav put na kraju zavr{ava u paklu. Bog po{tuje ~ovekovu slobodu. U stvari, prisiljavati ljude da prihvate nebo i Boga ako oni to uop{te ne `ele ne bi bio ~in ljubavi — bilo bi to svojevrsno silovanje sa Bo`je strane. Kada Bog omogu}i ljudima da mu ka`u 'ne', On zapravo uva`ava njihovo dostojanstvo”. Peti prigovor: za{to Bog jednostavno ne ugasi ljudima `ivot? Jo{ jedan aspekat pakla koji ljudima zadaje posebne muke je to {to on predstavlja uni{tenje za ve~nost. Ali {ta bi bilo kad pakao ne bi predstavljao uni{tenje za ve~nost? [ta bi bilo kad bi umesto toga Bog jednostavno ugasio njihov `ivot? “To bi svakako”, kazao sam Morlendu, “bilo humanije od ve~nog uni{tenja”.
158

“Biblija upravo u~i da }e do}i do uni{tenja, da samo ka`njavanje nije ve~no, mada kazna jeste”, kazao je Morlend. “Ako pogledamo 37. psalam, on ka`e da }e bezbo`nici nestati, da }e pro}i kao dim i da }e se nasle|e bezbo`ni~ko zatrti. Tako|e u Psalmu 145,20, David je rekao: '^uva Gospod sve koji ga ljube, a sve bezdu{nike istrebljuje'. I Isaija 1,28: 'Ali }e se odmetnici i gre{nici svi satrti, izginu}e svi koji Gospoda napu{taju'. Isus tako|e ka`e da }e bezbo`nici biti 'vezani u snopove, da se spale'; lo{a riba se baca, a korov ~upa.”9 Ja sam tako|e istakao {ta je rekao uva`eni britanski sve{tenik D`on. R. V. Stot: “Sam oganj se opisuje kao 've~ni' i 'neugasivi', ali bi bilo veoma ~udno da ono {to se u njega baci nikada ne izgori. Mi bismo o~ekivali suprotno: da zauvek izgori, a ne da se zauvek mu~i”.11 Morlend je dodao: “U Knjizi Otkrivenje pi{e da su i smrt i predeo mrtvih ba~eni u ognjeno jezero. Na smrt se stavlja ta~ka jer vi{e ne}e biti smrti.” [esti prigovor: kako pakao mo`e da postoji zajedno sa nebom? “Ako nebo treba da bude mesto bez suza, kako onda u isto vreme mo`e da postoji pakao?” pitao sam. “Zar oni na nebu ne bi oplakivali one koji su ve~no uni{teni?” “Pre svega, mislim da }e ljudi na nebu shvatiti da je pakao na~in da se po{tuje vrednost samih ljudi po sebi kao stvorenja po Bo`jem obli~ju”, kazao je Morlend. “Drugo, mnogo puta ~ovekova sposobnost da u`iva u ne~emu dolazi sa godinama i sa sticanjem zrelijeg pogleda na stvari. Kada su mi deca bila mala, jedno dete nije moglo da u`iva u poklonu ako bi mu se ~inilo da je drugo dete dobilo malo bolji poklon. Kada su porasli, mogli su da se raduju poklonu nevezano za to {ta je drugi dobio. U stvari, ako bi se brinuli za ono {to je drugi dobio, tom drugom bi dali mogu}nost da se njima kontroli{e. Klajv Luis je rekao da pakao nema pravo veta u odnosu na nebo. Time je hteo da ka`e da ljudima na nebu ne}e biti osporena privilegija da se raduju svom `ivotu samo zato {to su svesni da su neki ljudi uni{teni. Morate zapamtiti da je du{a dovoljno velika da do`ivi nepomu}enu radost, blagostanje, ljubav i sre}u, dok u isto vreme ose}a `alost i tugu zbog drugih. To nisu nesaglasna stanja u ~ovekovom `ivotu, i znak da je ~ovek razvio zreo karakter je u tome {to mo`e da bude u oba stanja istovremeno”.

159

Sedmi prigovor: za{to Bog nije stvorio samo one ljude za koje je znao da }e ga slediti? “Ako Bog zna budu}nost, za{to je stvorio ljude za koje je znao da mu se nikada ne}e obratiti i koji }e tako zavr{iti u paklu?” upitao sam. “Zar nije mogao da stvori jedino ljude za koje je znao da }e ga slediti, a da prosto ne stvara ljude za koje je znao da }e ga odbaciti? Ta bi opcija delovala mnogo humanije od pakla”. “Zavisi od Bo`jeg cilja”, kazao je Morlend. “Da je Bog odlu~io da stvori samo ~etiri, {est ili sedam ljudi, mo`da je i mogao da stvori samo one ljude koji }e oti}i na nebo. Problem je u tome {to kada jednom Bog po~ne da stvara vi{e ljudi postaje te`e da stvori samo ljude koji bi ga izabrali, a da ne stvori ljude koji bi ga odbacili”. “Za{to je to tako?” “Zato {to je jedan od razloga iz koga nas je Bog stavio ovde da bi nam pru`io priliku da uti~emo na druge ljude”. Morlend se zamislio na trenutak pre nego {to je smislio analogiju. “Da li se se}ate filmova 'Povratak u budu}nost'?” upitao me je. “Se}ate se da kada bi se vra}ali u pro{lost, i promenili neku sitnicu, da bi onda, kada bi se vratili u budu}nost, ceo grad bio potpuno druga~iji? Mislim da u tome ima istine. Prosta ~injenica u svemu tome glasi da na nas uti~e to {to posmatramo druge ljude. Pretpostavimo, na primer, da je Bog mojim roditeljima, kada sam ja bio mali, dao da izaberu da se presele u dr`avu Ilinois, umesto da ostanu u Misuriju. Pretpostavimo i da je tamo bio kom{ija hri{}anin koji je bio licemer, i da sam ja gledao tog ~oveka i zbog njegovog na~ina `ivota odlu~io da ka`em 'ne' Bogu do kraja svog `ivota. A sada pretpostavimo da su kolege na poslu gledale koliko sam nepodno{ljiv i pet ljudi odlu~i da sledi Boga zbog mog lo{eg primera kako izgleda `ivot ateiste. Dakle, ako odemo u Ilinois, spasenje gubi jedan ~ovek — to jest ja — ali zato petoro ljudi bude iskupljeno. S druge strane, pretpostavimo da Bog odlu~i da ne ponudi novi posao mom tati i da tako ostanemo u Misuriju. Recimo da ja imam trenera koji je religiozan i koji daje sve od sebe za mene i da ja na kraju zbog njega odlu~im da sledim Boga. Ali zato {to moj religijski `ivot nije onakav kakav bi trebalo da bude, to uti~e na drugih petoro ljudi da se okrenu od Hrista. Vidite li {ta ho}u da ka`em? Re~ je o scenariju kao iz filmova 'Povratak u budu}nost'. Kada Bog odlu~i da nekog stvori, ta osoba }e uticati na odluke drugih ljudi i mo`e se desiti da uti~e i na njihovu odluku da li }e verovati Bogu ili ne. Kada Bog donosi ove odluke, Njegov cilj nije da {to vi{e ljudi spase od pakla. Njegov cilj je da {to vi{e ljudi odvede na nebo.
160

I samim tim se, na`alost, mo`e desiti da }e morati da dopusti stvaranje jo{ nekih ljudi koji }e odabrati da odu u pakao kako bi dobio ve}i broj ljudi koji }e odabrati da odu na nebo”. Osmi prigovor: za{to Bog ne da ljudima drugu {ansu? Biblija otvoreno ka`e da je odre|eno da ljudi jednom umru, a potom da iza|u na sud.12 Ali ako Bog zaista voli ljude, za{to ljudima ne bi pru`io drugu {ansu da posle smrti donesu odluku da ga slede i odu na nebo? “Ako bi ljudi osetili pakao, zar im to ne bi dalo jaku motivaciju da se predomisle?” upitao sam. “Ovo pitanje pretpostavlja da Bog nije uradio ni{ta {to je mogao da uradi pre nego {to su ljudi umrli, a ja to odbacujem”, kazao je Morlend. “Bog ~ini sve {to mo`e da ljudima pru`i priliku, i ne}e biti nijednog ~oveka koji }e mo}i da ka`e Bogu: 'Da samo nisi pustio da umrem pre vremena, da si mi dao jo{ dvanaest meseci, znam da bih doneo pravu odluku'. Biblija nam govori da Bog odla`e Hristov povratak na zemlju da bi svima dao {to je mogu}e vi{e vremena da mogu da mu se obrate.13 Ako je sve {to je nekome bilo potrebno jo{ samo malo vremena da pri|e Hristu, onda bi im Bog produ`io vreme na zemlji da bi im pru`io tu {ansu. Zato ne}e biti nikoga kome je trebalo jo{ samo malo vremena ili ko je prerano umro, a koji bi odgovorio na drugu {ansu i primio Hrista. Bog je fer. On ne poku{ava da ote`ava stvari ljudima. Verujem da je svakako mogu}e da }e onima koji reaguju na svetlo istine iz prirode koje su primili ili biti poslata jevan|eoska poruka, ili }e se mo`da suditi na osnovu njihovog odnosa prema svetlosti istine koju su primili. Jednostavna ~injenica glasi da Bog nagra|uje one koji ga tra`e”.14 Me|utim, to je re{avalo samo deo pitanja. “^ekajte malo”, kazao sam. “Zar ne bi smrt i svest o Bo`jem prisustvu ili odsustvu nakon {to umrete bila vrlo podsticajna stvar za ljude?” “Bi, ali u negativnom smislu. Prvo, morate shvatiti da {to du`e ljudi `ive daleko od Boga, to su manje u stanju da praktikuju slobodan izbor i da mu veruju. To je razlog za{to ve}ina ljudi koji do|u ka Hristu to urade dok su mladi. [to du`e `ivite sa nekom lo{om navikom, te`e }e vam biti da se odviknete. Nije nemogu}e, ali je te`e. Dakle, za{to bi ljudi onda o~ekivali da bi, recimo, 10-ogodi{nji period inkubacije i odvajanja od Boga privukao njihovu pa`nju prema Bogu? Osim toga, to bi potpuno umanjilo zna~aj `ivota u pore|enju sa smr}u. Tada bi pitanje glasilo za{to Bog nije stvorio ljude sa inkubacionim periodom na samom po~etku? Za{to ih je stvorio na zemlji da
161

`ive 75 godina, da potom umru, i da ih posle toga stavi u period inkubacije ako je taj period inkubacije bio ne{to {to im je trebalo na samom po~etku? Li, evo {ta je istina: ovaj `ivot je upravo taj inkubacioni period! Slede}a stvar koju morate imati na umu je da kada bi ljudi videli Bo`ji presto posle smrti, to bi na njih ostavilo tako sna`an utisak da vi{e ne bi imali mo} slobodnog izbora. Svaka 'odluka' koju bi doneli ne bi bila stvaran autenti~an slobodan izbor; bila bi potpuno prisilna. To bi bilo kao kad bih ja zapretio batinama svojoj k}erki i kazao: 'Sad da ide{ i da se izvini{ svojoj sestri {to si obukla njenu haljinu, a nisi je pitala'. Svako izvinjenje ne bi bilo iskreno, ve} bi samo bilo linija manjeg otpora. Svako ko bi donosio 'odluku' u drugoj {ansi ne bi stvarno izabrao Boga, ni Njegovo carstvo, ni Njegove puteve — i ti ljudi ne bi ni bili podobni za `ivot u Njegovom carstvu. Oni bi doneli mudru 'odluku' samo zato da bi izbegli sud. I izneo bih jo{ jednu stvar. Bog odr`ava finu ravnote`u izme|u toga da Njegovo postojanje bude dovoljno o~igledno tako da ljudi znaju da On postoji, i da u isto vreme dovoljno sakrije svoje prisustvo tako da ljudi koji `ele da odlu~e da ga ignori{u mogu to da u~ine. Na ovakav na~in je njihov izbor `ivotnog ishoda zaista slobodan”. Deveti prigovor: zar nije reinkarnacija racionalnije re{enje od pakla? Indusi odbacuju koncept pakla. Oni umesto toga veruju u reinkarnaciju, preko koje se ljudi posle smrti ponovo vra}aju u ovaj svet u drugom vidu i pru`a im se jo{ jedna prilika da se iskupe za lo{u karmu koju su napravili u svom prethodnom `ivotu i da krenu ka prosvetljenju. “Zar ne bi reinkarnacija bila racionalan na~in da Bog pun ljubavi pru`i ljudima nov po~etak da bi mogli da se pokaju za slede}i put i da ne mora da ih po{alje u pakao?” upitao sam. “Zar to ne bi bilo bolje re{enje od pakla?” “Ne zaboravite da mi ne treba da odlu~ujemo {ta je istina na osnovu onoga {to se nama svi|a ili ne svi|a. Moramo da pogledamo dokaze. Ja ne znam ni za jedan na~in da odredim da li je ne{to ta~no osim da pogledam dokaze”, do{ao je Morlendov odgovor. “Da”, kazao sam, “zar ne postoje dokazi za reinkarnaciju — konkretno mislim na ljude koji se se}aju pro{lih `ivota ili ~ak govore jezicima koje ina~e ne bi mogli da znaju?” “Mislim da su argumenti za reinkarnaciju slabi iz nekoliko razloga”, kazao je. “Oni su, na primer, me|usobno neusagla{eni. A da}u vam i primer za{to. Broj dva je paran broj. Ako biste mi vi rekli da razmi{ljate o broju dva, ali da je to neparan broj, ja bih vam rekao:
162

'Vi mo`da mislite na trojku ili peticu, ali ne mo`ete misliti na dvojku, jer }u vam re}i jednu stvar koja je su{tinski povezana sa tim brojem — on mora biti paran'. S druge strane, moja su{tinska osobina nije to {to sam visok 173 centimetara. Moja su{tinska osobina nije ni to {to imam 75 kilograma. Me|utim, moja su{tinska osobina jeste to {to sam ljudsko bi}e. Ako biste vi rekli: 'D`ejms Morlend se nalazi u drugoj prostoriji i smr{ao je 2 kilograma', ve}ina ljudi bi rekla: 'Svaka mu ~ast'. A {ta bi bilo ako biste rekli: 'D`ejms Morlend se nalazi u drugoj prostoriji i zna{ {ta ima novo? On je postao kockica leda'. Ve}ina ljudi bi rekla: 'To ne mo`e biti D`ejms Morlend, zato {to ako i{ta znam za njega, to je da je on ~ovek. On nije kockica leda'. E, vidite, reinkarnacija ka`e da bih mogao da se vratim u `ivot kao pas, kao ameba i sli~no. Ne znam za{to onda ne bih mogao da se vratim i kao kockica leda. Ako je to ta~no, koja je onda razlika izme|u D`ejmsa Morlenda i bilo ~ega drugog? Onda ja ne posedujem nikakvu su{tinsku osobinu. I ba{ kao {to je parnost su{tinska osobina broja dva, tako je i ljudsko bi}e moja su{tinska osobina — a reinkarnacija ka`e da moja su{tinska osobina uop{te nije su{tinska”. “Onda zna~i”, ubacio sam se, “da je reinkarnacija nedosledno u~enje”. “Upravo tako”, kazao je Morlend. “Drugi razlog iz koga ne verujem u reinkarnaciju je zato {to se ve}ina ovih dokaza koje ste naveli — stvari poput navodnog se}anja na pro{le `ivote — mo`e bolje objasniti na drugi na~in. Obja{njenja mogu biti psiholo{ke prirode — ljudi se ponekad se}aju odre|enih pojedinosti, ali su to nejasna ili nasumi~na naga|anja ili se neke od tih aktivnosti mogu objasniti demonima. U su{tini, kad pa`ljivo razmotrite istra`ivanja, primeti}ete da ona jednostavno nisu u stanju da potkrepe reinkarnaciju.15 Napokon, ne verujem u reinkarnaciju zato {to postoji stru~njak za te stvari, a to je Isus iz Nazareta. On je jedini ~ovek u istoriji sveta koji je umro, ustao iz mrtvih i sa autoritetom govorio o tom pitanju. A Isus ka`e da nema reinkarnacije, da postoji jedna smrt i da posle nje dolazi sud. Njegovi apostoli, koje je pa`ljivo podu~avao, ponovili su njegovo u~enje na ovu temu”. Isus je, umesto toga, u~io da pakao stvarno postoji. On je zapravo govorio na tu temu vi{e nego bilo ko drugi u Bibliji. “Ironi~no je to”, istakao sam, “{to mnogi ateisti prihvataju Isusa kao velikog u~itelja, mada je ipak On taj koji je rekao najvi{e stvari o paklu”. “Da”, kazao je Morlend, “a ne zaboravite ni ovo: imamo dokaze da su Isus i njegovi sledbenici bili pravedni ljudi. Ako `elite da znate kako da gledate siromahe, pita}ete nekog ko je poput Majke Tereze.
163

Ne}ete pitati Hjua Hefnera, izdava~a ~asopisa Playboy, jer li~nost poput Majke Tereze ima vi{e karaktera od njega. A ako ho}ete da znate da li je pakao u krajnjem smislu fer, pita}ete Isusa. A evo odmah i odgovora: za njega u toj doktrini nije bilo nikakvih problema. Mislim da se nalazimo na tankom ledu kada poredimo na{a eti~ka ose}anja i eti~ku intuiciju sa Isusovom. Mi onda govorimo da bolje sagledavamo od Njega {ta je fer, a {ta nije. A ja mislim da to nije zona u koju `elimo da se upustimo”. ISTINA O PAKLU Naslonio sam se na trosedu i razmi{ljao jedan trenutak. Morlend je spretno odgovorio na najte`e prigovore na pitanje pakla. Morao sam da priznam da se, kada sam u celini pogledao sve njegove odgovore, zaista ~inilo da daju razumno obrazlo`enje za tu doktrinu. Ali to ipak nije udaljilo moj ose}aj nelagodnosti. A u tom svom ose}aju nisam bio sâm. Klajv Luis je jednom rekao da je doktrina o paklu “jedna od glavnih osnova na kojoj se hri{}anstvo napada kao okrutno, i pori~e Bo`ja dobrota”.16 [to se ti~e Morlenda, on je govorio kao filozof i teolog, ali me je zanimala njegova li~na reakcija na ovaj problem. “A vi, D`ejmse?”, pitao sam ga. “Vi ste mi razradili neke ubedljive argumente u prilog ovoj doktrini, ali budite iskreni — zar ne zapadate u trenutke kada se ose}ate stra{no nelagodno zato {to postoji pakao?” Morlend je skinuo svoje nao~are i protrljao o~i pre nego {to je odgovorio. “Apsolutno”, kazao je. “Nema spora. Ali, opet ka`em, ose}ati se nelagodno zbog ne~ega nije isto {to i imati racionalan i promi{ljen sud da je to neispravno. Ja verujem da se pakao mo`e moralno opravdati, ali se ne ose}am prijatno zbog njega zato {to je to tu`no mesto”. Zastao je na trenutak, pa potom nastavio. “Ne zaboravljajte ni da Bogu nije prijatno zbog pakla. On ga ne voli. Dakle, koji je dobar odgovor na ovaj ose}aj nelagodnosti? To ne bi bio poku{aj da stvorim pogled na `ivot posle smrti koji bi mi omogu}io da se ne ose}am nelagodno. To je u`asan na~in da pristupite istini. Prava stvar koju treba uraditi je priznati da }e pakao stvarno postojati u jednom vremenskom periodu i pustiti da nas to ose}anje nelagodnosti podstakne na dela. Za one koji ne znaju Hrista, pakao bi trebalo da ih motivi{e da udvostru~e svoje napore da Ga tra`e i prona|u. Za nas koji ga znamo, pakao bi trebalo da nas navede da udvostru~imo svoje napore da pro{irimo Njegovu poruku o blagodati i milosti onima kojima je ona potrebna.
164

I u svemu tome moramo odr`ati ispravnu perspektivu. Ne zaboravite da }e pakao zauvek biti spomenik ljudskom dostojanstvu i vrednosti ~ovekovog izbora. “Da li vam se ~ini da bi doktrina o paklu mogla da bude kamen spoticanja za duhovne tragaoce?” “Da, ~ini mi se, i hteo bih da ka`em ne{to o tome. Kad god poku{avate da postanete prijatelj bilo kome, vi ne znate sve o njemu i ne morate se obavezno slagati ili ose}ati dobro zbog svakog njegovog stava. Ali morate da se pitate da li, kada razmotrite sve {to znate, dovoljno verujete tom ~oveku da ho}ete da uspostavite prijateljski odnos sa njim. Isto va`i i za Isusa. Ne}e se svako pitanje razre{iti pre nego {to stupimo u odnos sa Njim. Ali pitanje glasi: da li mu mo`ete verovati kada ispitate sve ~injenice? Ja bih podstakao svakog tragaoca da pro~ita Jevan|elje po Jovanu i da se onda zapita: 'Mogu li da verujem Isusu?' Mislim da je odgovor potvrdan. I verujem da }emo vremenom, dok razvijamo odnos sa Njim, po~eti da mu verujemo i u onim stvarima gde za sada ne znamo sve”. “[TA BOG ONDA MO@E DA U^INI?” Pustio sam da se Morlendove re~i malo slegnu pre nego {to sam ustao i zahvalio mu se za njegovo vreme i stru~an pristup. “Bila je ovo te{ka tema”, kazao sam. “Drago mi je {to ste hteli da pri~amo o ovome”. On je klimnuo glavom i nasme{io se. “Nema problema”, kazao je. “Nadam se da sam vam pomogao”. Ispratio me je iz ku}e, gde smo se rukovali i ja sam u{ao u auto i krenuo nazad ka aerodromu. Gust saobra}aj mi nije smetao — imao sam puno vremena pre leta. U stvari, prijala mi je le`erna vo`nja jer sam tako imao prilike da razmi{ljam o ovom intervjuu. Da li je pakao bio jedina opcija koja je Bogu stajala na raspolaganju? Je li pakao ne{to pravedno i moralno? Da li je ova doktrina logi~na i konzistentna? Jasno je da je Isus mislio da jeste. A ja sam verovao da je Morlendova analiza, sve u svemu, bila dovoljna da prebrodimo pakao kao prepreku. To nije zna~ilo da mi je svaki detalj u onome {to je rekao bio potpuno prijatan. Ali bilo je ta~no da su njegova obja{njenja u celini uzev{i bila dovoljno jaka da ne dopustim da me ovaj problem izbaci iz koloseka na mom duhovnom putu. Dok sam stajao upleten u neizbe`no zakr~enje saobra}aja u Los An|elesu, otvorio sam ta{nu i preturio po njoj da na|em materijale za istra`ivanje koje sam sastavio u pripremi za razgovor sa
165

Morlendom. Napokon sam uspeo da izvadim kasetu sa prethodnim razgovorom o paklu koji sam imao sa ~uvenim teologom D. A. Karsonom. Stavio sam je u kasetofon i premotao na komentare koji su izgleda bili prikladan zaklju~ak za to popodne: “Pakao nije mesto gde Bog {alje ljude zato {to su bili prili~no dobri momci, samo zato {to nisu verovali u {ta je trebalo. Bog ih tamo {alje prvenstveno zato {to prkose svome Tvorcu i ho}e da budu u centru univerzuma. Pakao nije ispunjen ljudima koji su se ve} pokajali, samo zato {to Bog nije dovoljno blag i dobar da ih izvede odatle. On je pun ljudi koji, za ~itavu ve~nost, i dalje ho}e da budu u centru sveta i koji istrajavaju u svojoj pobuni i prkosu protiv Boga. [ta Bog onda mo`e da u~ini? Ako ka`e da ga je ba{ briga, onda Bog vi{e nije Bog dostojan divljenja. On je onda ili nemoralan ili na~isto sablastan. Ako bi On na bilo koji drugi na~in postupao prema tako otvorenom prkosu onda bi umanjivao svoju veli~inu kao Boga”.17

Sedmi prigovor

ISTORIJA CRKVE JE PREPUNA UGNJETAVANJA I NASILJA
Hri{}anstvo su u toku njegove istorije izvesni ljudi koristili kao izgovor za neke od najbrutalnijih, najnemilosrdnijih i najbezo~nijih zverstava poznatih ~oveku. Nije te{ko prisetiti se primera iz istorije: krsta{ki ratovi, inkvizicije, spaljivanje ve{tica, holokaust... U hri{}anstvu nisam video mnogo toga {to bih smatrao dostojnim da neko ima. Ken [aj, ateista1 Hri{}anstvo je prava blagodat za ~ove~anstvo... a ima i blagotvorno dejstvo na ljudski rod... Mnogi ljudi koji danas `ive u zvani~nom hri{}anskom okru`enju sa hri{}anskom etikom ne shvataju koliko toga dugujemo Isusu iz Nazareta... Ono dobrote i milosti {to ima na ovom svetu do{lo je u velikoj meri od Njega. D`ejms Kenedi, teolog2

Vejn V. Olson je uvek znao kako da bude u centru pa`nje. Kao markantan i prijatan sudija, sa svetloplavim o~ima i sedom kosom, Olson bi bio u stanju da svakoga zabavi urnebesnim pri~ama iz svoje vrlo ~esto bizarne sudske prakse na Krivi~nom sudu okruga Kuk, u ^ikagu. Bio je veoma dovitljiv ~ovek i imao je onu preteranu srda~nost svojstvenu starijim generacijama okru`nih vlasti. Olson nije bio preterano istaknut sudija, ali je ipak delovao savesno. Naro~ito je voleo da vidi svoje ime u novinama, pa bi mi tako ~esto doturao pri~e dok sam bio izve{ta~ za ~asopis Chicago Tribune pri Krivi~nom sudu. Na kraju dana bismo ponekad provodili slobodno vreme u njegovim prostorijama i zbijali {ale. Ponekad bismo se na{alili u na{em omiljenom obli`njem sastajali{tu, gde bi on svakoga zabavljao pri~ama kako je pro{ao kroz pravnu {kolu kao bubnjar u polka bendu. Budu}i neumoran ekstrovertan tip, nije podnosio da bude sam.
166 167

Jednom me je pozvao da iz novinske {tamparije odem na jedno ven~anje. Oti{ao sam do njegovih prostorija i zatekao veseljaka Olsona kako obavlja improvizovanu ceremoniju sklapanja braka izme|u provalnika sa lisicama na rukama — koga je on upravo osudio na tri godine zatvora — i njegove devojke u poodmakloj trudno}i. Olson me je odmah odredio kao mlado`enjinog kuma. “@ao mi je”, kazao je nakon dvominutne ceremonije uz osmeh, dok su odvodili mlado`enju. “Ni{ta od medenog meseca”. Kao sudija za narkotike koji slu{a rutinske kriminalne slu~ajeve, Olson nije bio u poziciji da stvara bilo kakav nov sudski pristup. Barem ne svesno. Me|utim, za vikend nakon ameri~kog praznika Dana zahvalnosti 1980. godine, Olson nije ni bio svestan da }e postati glavna li~nost u doga|aju bez presedana u ameri~kom pravnom sistemu. Nakon {to se Olson odvezao iz zgrade suda u i{~ekivanju ~etvorodnevnog odmora, tim agenata FBI je potajno provalio u njegove prostorije sa poga{enim svetlima i postavio sudski odobren ure|aj za prislu{kivanje. To je ozna~ilo prvi put u istoriji SAD da federalni istra`itelji prislu{kuju prostorije nekog sudije na du`nosti — {to je ~ast koju bi Olson, da je znao, rado prepustio nekom drugom. Terens Hejk, tu`ilac koji je postavljen da radi u Olsonovoj sudnici, bio je zapravo tajni agent koji je bio sastavni deo tajnog vladinog istra`ivanja zvanog “Operacija Grejlord”. Kada se Olson vratio sa odmora, svaki put kada bi neko pod nadzorom u{ao u njegove prostorije, Hajk bi koristio sakriveni predajnik da po{alje kodiranu poruku agentu FBI koji je bio u kolima parkiranim napolju. Agent bi potom signalizirao drugom istra`itelju da aktivira bubicu da bi agenti mogli da prislu{kuju {ta se doga|a iza zatvorenih vrata.3 Tajno je snimljeno ukupno preko dvesta pedeset sati razgovora, koji su potvrdili vladine sumnje u to da sudija vodi dvostruki `ivot. Ispostavilo se da je dopadljivi i opu{teni Olson — Gospodin “Popularni” iz okru`nog suda — veoma korumpiran iznu|iva~ koji je cini~no prodavao pravdu onome ko bi ponudio najvi{e novca. Na traci je zauvek bilo sa~uvano kako Olson od advokata prima mito i izvr}e pravdu na svakom koraku. U jednom trenutku ~ulo se i da je rekao: “Volim ljude koji uzimaju lovu jer ~ovek sa njima lepo zna na ~emu je”.4 Zapravo, ve} nekoliko dana nakon {to je postavljena bubica, agenti su zapanjeni slu{ali kako Olson bestidno re{ava neki slu~aj sa narkoticima sa korumpiranim advokatom: “Olson: Ja sam sakuplja~ nov~i}a. Advokat: Da li je dvesta dolara dosta — da li je dovoljno, sudijo? Danas sam namlatio sedamsto {ezdeset pet dolara.

Olson: Ve} sam se dogovorio sa jednim, ali bolje da ti to uradi{; ti }e{ to bolje. Advokat: Dao sam ti dvesta dolara. Ako nije dosta, samo ka`i. [ta god smo se dogovorili... Olson: Volim ~oveka koji mi da pola ... onoga {to zaradi ... Problem je {to ima dana kad ni{ta ne uradim. Bruka je da mi ~ovek do|e ovde, a ni{ta ne donese”.5 Ja sam ve} napustio Chicago Tribune i ure|ivao druge novine kada je procurela {okantna vest: Olson je optu`en da je pedeset pet puta primio mito, iznu|ivao novac i reketirao ljude. Odmahivao sam glavom. Varao je mene, svoje kolege i javnost tolike godine! Ose}ao sam se iznevereno i bio sam besan zbog njegovog non{alantnog bacanja u ko{ istih onih zakona koje se zakleo da }e ~uvati. Desio se neverovatan preokret u kolu sre}e — sudija koji je nekada na onako kraljevski na~in predsedavao nad sudbinom drugih ljudi sada se na{ao osu|en na 12 godina robije u federalnom zatvoru. Ali, u zatvor nije oti{ao sam. I na desetine drugih korumpiranih sudija i advokata su tako|e uhva}eni u mre`u tokom operacije “Grejlord”, tog najuspe{nijeg tajnog zadatka u istoriji sudskog sistema okruga Kuk — a to je, po analogiji, postavilo pitanja koja su tako|e relevantna i za religiju. KORUPCIJA DO SR@I? Jedno od pitanja koje je isplivalo na povr{inu u operaciji “Grejlord” je bilo ovo: kada se bude pisala istorija ^ikaga, da li }e se zlo~ini Vejna Olsona i drugih korumpiranih sudskih zvani~nika smatrati nepravilnostima u ina~e po{tenom pravnom sistemu? Drugim re~ima, da li je aparat kriminalne pravde u svojoj su{tini neukaljan i nepristrasan s izuzetkom tih malih ljaga do kojih je do{lo kada je ovaj prevarant od sudije poku{ao da zgrne novac za sebe? Ili su mo`da Olson i njegovi pajta{i simptom {iroko rasprostranjene i sistematske korupcije koja nagriza samu sr` pravde u okrugu Kuk i gradu ^ikagu? Da li je sudski sistem kompromitovan do sr`i zbog iznu|ivanja i nepotizma, gde je Olsonov slu~aj zapravo samo jedan pogled u “uobi~ajene poslove” me|u lokalnim sudijama? Ista ova pitanja se prakti~no mogu postaviti i za hri{}anstvo. Hri{}ani imaju tendenciju da na primere crkvenog zlostavljanja i nasilja tokom vekova gledaju kao na anomalije u ina~e pozitivnoj instituciji. Kriti~ari su, pak, skloniji tome da izopa~enja poput krsta{kih ratova, inkvizicije i su|enja ve{ticama u Salemu posmatraju kao sliku i priliku dubljeg problema: da je samo hri{}anstvo do sr`i ukaljano gla|u za mo} i `eljom da se drugima name}e sopstvena volja — pa ~ak i putem nasilja i eksploatisanja, ako je neophodno. Jedan od
169

168

najpoznatijih ateista u savremenoj istoriji, Bertran Rasel, kazao je da je to neizbe`no: “^im se pretpostavi da se apsolutna istina nalazi u kazivanjima odre|enog ~oveka, nastaje korpus stru~njaka koji tuma~e {ta je on kazao, i ti stru~njaci bez gre{ke do|u do vlasti, po{to oni dr`e klju~eve istine. I poput svake druge privilegovane kaste, oni se slu`e svojom vla{}u za sopstvene ciljeve... Oni neophodno postaju protivnici svakog intelektualnog i moralnog napretka”.6 Zverstva koja su po~injena u Isusovo ime su svakako odli~na meta za protivnike religije. Kako ka`e fizi~ar Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade: “Sa religijom ili bez nje, i dalje biste imali dobre ljude koji ~ine dobro, i lo{e ljude koji ~ine zlo. A da bi dobri ljudi ~inili zlo, e za to je ve} potrebna religija”.7 Zloupotrebe od strane crkve bile su jedan od ~inilaca koji je podstakao Kena [aja da napravi neobi~an potez i osnuje organizaciju koja se zove “Ateisti za Isusa”, koja prihvata ono {to naziva Isusovom “porukom ljubavi i dobrote”, a da ga ne prihvata kao Boga niti crkvu kao njegovu instituciju. Zga|enost ^arlsa Templtona nad ve}inom onoga {to se doga|a po crkvama jasno se mogla videti kako u na{em razgovoru, tako i u njegovim spisima. Iako je priznavao da je organizovana religija u~inila “neizmerno puno toga dobrog”, on ju je optu`io da je “retko ~inila najbolje {to mo`e. Previ{e ~esto je predstavljala lo{ uticaj... Tokom vekova i na svim kontinentima su hri{}ani — sledbenici Kneza mira — bili uzrok sukoba u kojima su i u~estvovali”.8 On je, na primer, uporedio crkvu u srednjem veku sa “teroristi~kom organizacijom”.9 Da li takav sud ima upori{te u istorijskim podacima? Da li je mogu}e da se hri{}ani odbrane od brutalnog krvoproli}a u krsta{kim ratovima i okrutnog mu~enja inkvizicije? Da li ovi primeri nasilja i eksploatacije predstavljaju dosledan princip pona{anja koji bi s pravom trebalo da podstakne duhovne tragaoce da se dr`e podalje od organizovane religije? Ovo su mu~na pitanja, ali na sre}u nisam morao da putujem predaleko da bih dobio neke odgovore. Jedan od vode}ih istori~ara hri{}anstva `iveo je na manje od sat vremena od moje ku}e dok sam `iveo u predgra|u ^ikaga. SEDMI INTERVJU: DR D@ON D. VUDBRID@ Nakon {to je diplomirao istoriju na Mi~igenskom dr`avnom univerzitetu, Dr Vudbrid`, koji govori i francuski, doktorirao je na Univerzitetu u Tuluzu u Francuskoj. Stekao je i ~lanstvo u Udru`enju Fulbrajt i stipendije iz Nacionalnog fonda za razvoj nauke i Ameri~kog saveta obrazovanog dru{tva, a predavao je i na brojnim sekularnim univerzi170

tetima, uklju~uju}i i oblast religije na Visokim studijama na Sorboni u Parizu. Trenutno radi kao profesor-istra`iva~ crkvene istorije na teolo{kom fakultetu “Trinity Evangelical Divinity School” u Dirfildu u dr`avi Ilinois. Me|u brojnim Vudbrid`ovim knjigama na temu istorije su i takva stru~na dela kao {to su “Pobuna u predrevolucionarnoj Francuskoj: zavera princa De Kontija protiv Luja XV, period 1755-1757”, kao i radovi na ne{to popularnijem nivou, kao {to su “Velike vo|e hri{}anske crkve” (Great Leaders of the Christian Church), “Vi{e od osvaja~a” (More Than Conquerors) i studije o Bibliji, kao {to su “Hermeneutika, autoritet i kanon” (Hermeneutics, Authority and Canon) i “Sveto pismo i istina” (Scripture and Truth), koje je napisao zajedno sa D. A. Karsonom, kao i “Biblijski autoritet”. Osim toga, dve godine je radio kao stariji urednik ~asopisa “Hri{}anstvo danas” (Christianity Today). Vudbrid` je ~lan nekoliko va`nih istorijskih udru`enja u SAD i u Francuskoj, uklju~uju}i i Ameri~ko katoli~ko istorijsko dru{tvo, Ameri~ko udru`enje crkvene istorije, Ameri~ko dru{tvo za prou~avanje istorije 18. veka; zatim Francusko dru{tvo za prou~avanje 17. veka i Udru`enje za modernu i savremenu istoriju. Kada sam do{ao kod Vudbrid`a u njegovu tradicionalno ure|enu holandsku kolonijalnu ku}u, imao sam blagi ose}aj ve} vi|enog. Tek sam kasnije shvatio da on ima misterioznu sli~nost sa glumcem Piterom Bojlom. 59-ogodi{nji pro}elavi otac troje dece nosio je beli pecaro{ki mre`asti d`emper preko plave ko{ulje na zakop~avanje. Seli smo jedan naspram drugog za njegov trpezarijski sto, po kome su bili razbacani papiri za knjigu koju je zavr{avao. Nije postojao nikakav na~in da se lagano upustimo u razgovor. Sa ovom temom, nikako. Iako je na{ intervju bio nekoliko meseci pre nego {to je papa Jovan Pavle II izrekao svoje istorijsko javno priznanje i molio Boga za opro{taj za grehe koje je po~inila ili odobrila Rimokatoli~ka crkva tokom protekla dva milenijuma,10 ja sam izvadio ise~ak iz novina koji je govorio o jednom ranijem papinom priznanju i ukazao na to postavljaju}i svoje prvo pitanje. ISPOVEST GREHOVA CRKVE “Jo{ 1994. godine”, zapo~eo sam, “papa Jovan Pavle II je pozvao crkvu da prizna 'tamnu stranu svoje istorije' i kazao: 'Kako mo`emo pre}utati mnoge oblike nasilja koji su u~injeni u ime religije — verske ratove, tribunale inkvizicije i druge oblike kr{enja ljudskih prava?'11 Nije li ta~no da je crkva vekovima svesno zata{kavala ove primere nasilja?”
171

Dok me je slu{ao, Vudbrid` je sedeo naslonjen laktovima na sto i sa sklopljenim rukama. Razmi{ljao je o mom pitanju nekoliko trenutaka pre nego {to je odgovorio. “Mislim da je papina izjava hrabra”, odgovorio je, “zato {to priznaje da je Katoli~ka crkva zata{kavala neke stvari koje su ra|ene u Hristovo ime i koje su o~igledno dobar podstrek za kritiku hri{}anstva uop{te. Ipak bih i brzo dodao da bi trebalo da budemo obazrivi kada koristimo re~ 'crkva', jer to odaje utisak da postoji samo jedna institucija koja predstavlja hri{}anstvo. Ja bih povukao jasnu liniju razgrani~enja izme|u izme|u ljudi koji su deo 'crkve' — ljudi koji su ovce koje slu{aju pastirov glas i koji bi bili pravi hri{}ani — i institucionalizovanih crkava”, kazao je, nagla{avaju}i mno`inu kod poslednje re~i. “O~igledno je”, dodao je, “da postoji mnogo, mnogo pravih hri{}ana koji se nalaze u crkvama kao institucijama, ali samo zato {to je neko deo crkve ne mora nu`no da zna~i da je on i Isusov sledbenik. Neki ljudi su hri{}ani po tradiciji, ali ne i autenti~ni hri{}ani”. Sumnji~avo sam ga odmerio. “Zar to ne li~i malo na revizionizam 21. veka?” upitao sam. “Tako je prili~no lako osvrnuti se i re}i da su sve zlo~ine po~injene u ime hri{}anstva zapravo po~injavali ljudi koji su govorili da su hri{}ani, ali to nisu bili. To se ~ini pogodnim izlazom iz problema”. “O, ne, ta razlika nije ne{to novo”, insistirao je on. “U stvari, ona se prote`e do samog Isusa”. On je uzeo Bibliju, koja je stajala pod nekim zalutalim papirima i pro~itao Isusove re~i iz Jevan|elja po Mateju: “Ne}e svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! u}i u carstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjava volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi }e mi re}i u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li mi u ime tvoje prorokovali? Nismo li mi tvojim imenom zle duhove izgonili? I nismo li mi tvojim imenom ~udesa mnoga ~inili? Tada }u ja njima otvoreno re}i: Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu ~inite”.12 Podigav{i pogled sa Biblije, Vudbrid` je kazao: “Dakle, Isus je o ovoj razlici govorio pre dva milenijuma. A svakako da se tokom vekova mnogo toga uradilo u ime hri{}anstva {to ne odra`ava Njegova u~enja. Primera radi, Adolf Hitler je poku{avao da zaba{uri svoj pokret kao hri{}anski, ali je o~igledno da on nije predstavljao ono za {ta se Isus zalagao. Kada su od teologa Karla Barta zatra`ili da u Nema~koj zapo~ne jedno predavanje re~ima 'hajl Hitler', on je odgovorio: 'Prili~no je te{ko re}i 'hajl Hitler' neposredno pred tuma~enje Histove Besede na gori!' Te dve stvari se jednostavno ne sla`u. Tako da ako
172

prihvatimo ovu razliku, onda mo`emo ta~nije da analiziramo neke od stvari koje se pripisuju hri{}anskoj religiji”. I dalje sam bio sumnji~av. “Zna~i, ho}ete da ka`ete da ako je u istoriji po~injeno neko zlo, njegovi po~inioci nisu mogli da budu autenti~ni hri{}ani?” “Ne, ne, ne poku{avam to da ka`em”, odgovorio je Vudbrid`. “Biblija jasno ka`e da mi zbog svoje gre{ne prirode i dalje radimo ono {to kao hri{}ani ne bi trebalo da radimo. Mi u ovom svetu ne}emo biti savr{eni. I na`alost, zaista je mogu}e da su neka od zlodela po~injenih u istoriji po~inili hri{}ani. Kada se to doga|alo, oni su se vladali protivno Isusovim u~enjima. U isto vreme, potrebno je da budemo svesni da je ~esto postojao glas manjine koji je govorio protiv nasilja koje su sprovodile neke institucionalizovane crkve. Primera radi, ba{ sam jutros ~itao da je tokom {panske kolonizacije Latinske Amerike bilo katolika koji su se u`asavali nad time kako su starosedeoci bivali eksploatisani u ekonomske ciljeve u Hristovo ime. I oni su govorili: 'Ne, pa ne mo`ete tako da radite!' Ti hri{}ani su bili spremni da otvoreno govore protiv nasilja od strane predstavnika dr`ave ili crkve”. “Vratimo se na papinu izjavu”, kazao sam. “Da li je na mestu da se u ovom trenutku u istoriji priznaju gresi iz pro{losti crkve?” “Da, apsolutno je na mestu priznati da su neke stvari koje su hri{}ani radili zapravo gresi. Biblija nam i ka`e da ispovedamo svoje grehe. Ispovedanje grehova bi trebalo da bude jedno od glavnih obele`ja hri{}ana — spremnost da se prizna gre{ka, tra`i opro{taj i nastoji da ubudu}e promenimo puteve. U stvari, nije samo papa to uradio. U Konvenciji Ju`nih baptista pojavila se nedavno inicijativa da se prizna da su prvi Ju`ni baptisti stra{no pogre{ili po pitanju ropstva, a pre nekoliko godina se i jedna kanadska luteranska grupa izvinila Jevrejima zbog antisemitizma u spisima Marina Lutera”. “Kao istori~ar, mo`ete li da razumete za{to se skeptici gr~evito dr`e nasilja u istoriji crkve kao argumenata protiv hri{}anstva ili na~ina da napadnu religiju?” “O, da, to mogu da shvatim”, odgovorio je. “Na`alost, odre|eni istorijski doga|aji su u nekim ljudima izazvali cinizam prema hri{}anstvu. U isto vreme postoje i brojni pogre{ni stereotipi o tome {ta su hri{}ani uradili i {ta nisu uradili. Neki kriti~ari zapravo napadaju tradicionalno hri{}anstvo, iako nisu svesni da to nije isto {to i autenti~no hri{}anstvo. To je jedan od na{ih problema ve} vekovima. Volter je bio veliki kriti~ar hri{}anstva, ali je ipak kada je oti{ao u Englesku nai{ao na neke kvekerske i prezviterske hri{}ane i bio vrlo impresioniran njihovom religijom. Dakle, mo`e postojati institucionalizovan oblik hri{}an173

stva koji ponekad odbija ljude, dok autenti~an izraz religije mo`e biti veoma privla~an kada na njega nai|e ne-hri{}anin”. Sa tom pozadinom, odlu~io sam da se vratimo na osvit hri{}anstva i da potom krenemo dalje kroz istoriju i usredsredimo se na neke od najstra{nijih epizoda koje se pripisuju religiji. RAZLOG ZA[TO SE HRI[]ANSTVO [IRILO Istori~ari su se dugo i{~u|avali i teoretisali o neverovatnoj brzini kojom se hri{}anstvo {irilo po Rimskom Carstvu uprkos surovom progonu. Zamolio sam Vudbrid`a da oceni komentare koje je izneo Patrik Glin, ateista koji se preobratio u hri{}anstvo: “Delimi~an razlog za brzo {irenje hri{}anstva, kao {to su primetili istori~ari, je jednostavno bio u tome {to su rani hri{}ani bili izuzetno dobri ljudi. Sama ljubaznost hri{}ana i njihovo pomaganje siroma{nima i ubogima privla~ili su nove pristalice. 'Hri{}ani su svojom ljubavlju predstavljali ~udo za svoje savremenike', kako nam ka`e jedan istori~ar”.13 Vudbrid` je kao odgovor na to klimnuo glavom. “Da, mislim da je Glinova opaska o brzom {irenju hri{}anstva ta~na”, kazao je. “Tertulijan na kraju drugog veka pi{e: 'Mi smo tek nedavno nastali, a ipak ve} ispunjavamo va{e gradove, va{e ostrvo, va{u palatu, senat i forum; vama smo ostavili samo va{e hramove'. Zna~i za 150 godina se hri{}anstvo veoma, veoma brzo {irilo. Jedno obja{njenje za njegovo brzo rasprostiranje je, kao {to je ukazao Glin, to {to se mnogi hri{}ani nisu samo brinuli za svoje, ve} su se starali i za bli`nje, siroma{ne, udovice, one koji su patili, i u osnovi su pokazivali puno ljubavi. Iskazivali su samilost prema deci, prema kojoj su se Rimljani i Grci pri ro|enju odnosili vrlo bezose}ajno, a pogotovu prema devoj~icama. Na~in `ivota kod hri{}ana se poklapao sa njihovim u~enjem, pa se tako mnogi rani hri{}ani nisu bojali da ka`u: 'Opona{ajte nas kao {to i mi opona{amo Hrista'.” Rekav{i to, Vudbrid` je dodao pomalo sa snebivanjem: “Na`alost, u dana{njem hri{}anstvu ljudi ponekad ka`u: 'Nemojte gledati u nas, gledajte u Hrista', jer se bojimo {ta }e ljudi otkriti ako na{ `ivot dospe pod lupu. To nije bilo ta~no za mnoge od ovih ranih hri{}ana — izme|u njihovih verovanja i vladanja postojala je saglasnost”. Vudbrid` je izvukao neki papir. “Tako|e mo`emo od nekoliko ranih ne-hri{}ana ste}i odre|en uvid u to za{to se hri{}anstvo tako brzo {irilo”, kazao je on i naglas pro~itao opaske Lucijana, koji je bio gr~ki satiri~ar i kriti~ar hri{}anstva iz 2. veka: “Ovi zastraneli stvorovi polaze od op{teg uverenja da su zauvek besmrtni, {to obja{njava preziranje smrti i dobrovoljnu posve}enost koje su tako ~este kod njih; osim toga, njihov izvorni zakonodavac im
174

je usadio u glavu da su svi bra}a od trenutka kada se preobrate, i oni pori~u gr~ke bogove, klanjaju se raspetom mudracu i `ive po njegovim zakonima. Sve ovo u velikoj meri ~ine verom, zbog ~ega jednako preziru sva dobra ovoga sveta, smatraju}i ih obi~nom zajedni~kom imovinom”.14 “On potvr|uje ~injenicu da su hri{}ani tretirali jedni druge kao bra}u i da su slobodno me|usobno delili ono {to imaju. Dodajte na to jo{ jedan va`an faktor na koji on aludira: hri{}ani su verovali da umreti zna~i biti sa Hristom. Justin Mu~enik u 'Prvoj apologiji' ka`e: 'Mo`ete nas ubijati, ali nas ne mo`ete ozlediti'.15 Ve}ina nas misli da je ubistvo najve}a mogu}a ozleda, ali sa njihove ta~ke gledi{ta, biti ubijen i nije tako stra{na stvar. Kao {to je rekao apostol Pavle: 'Jer je meni `ivot Hristos, a smrt je za me dobitak'.16 Dakle, kada uzmete u razmatranje neustra{ivu odanost ranih hri{}ana religiji; njihovu spremnost da li~nim stradanjem posvedo~e Hristovu istinu; njihov `ivot ispunjen ponizno{}u i milosr|em; njihovu me|usobnu brigu, kao i brigu za bespomo}ne, napa}ene i odba~ene od dru{tva; njihovu posve}enost molitvi i njihovu osna`enost Bo`jim duhom, po~injete da shvatate za{to se ta religija tako brzo {irila”. “Da li je u krajnjem smislu”, upitao sam, “za hri{}anstvo bilo dobra ili lo{a stvar to {to je prihva}eno kao rimska dr`avna religija?” “S jedne strane je bilo veoma dobro {to je prestao progon, tako da je to bila dobra stvar”, rekao je Vudbrid` uz osmeh. “Ali sa bliskim povezivanjem crkve i dr`ave, crkva je po~ela da koristi dr`avu kao organ za progonjenje, a to je postalo vrlo lo{e. Tako|e se i svetovni duh uvukao u crkvu”. “Kako to?” pitao sam. “Bila se ra{irila glasina da je Konstantin obe}ao da }e svako ko postane hri{}anin dobiti lepu haljinu i zlatnike. E, to ve} nisu tako dobri razlozi da ~ovek postane hri{}anin. I tako su se {irom otvorila vrata za ljude koji su mo`da ispovedali hri{}anstvo, ali koji nisu stvarno prihvatili Isusa Hrista”. “Drugim re~ima, tradicionalni hri{}ani umesto autenti~nih Isusovih sledbenika?” “Upravo tako”, kazao je on. Po{to smo postavili osnove vezane za rano hri{}anstvo, okrenuo sam stranicu na svom spisku pitanja i skoncentrisao se na pet glavnih mrlja u istoriji hri{}anstva koje su mi zadavale najvi{e muka dok sam bio skeptik — krsta{ke ratove, inkviziciju, su|enje ve{ticama u Salemu, eksploataciju od strane misionara i antisemitizam. Bila je to, bez sumnje, neukusna i nesveta litanija.

175

Prvi greh: krsta{ki ratovi “Hajdemo sada malo napred”, kazao sam Vudbrid`u. “Hri{}anski krsta{i su dva veka poku{avali da izbace muslimane iz Svete zemlje”. Otvorio sam jednu istorijsku knjigu i listao je dok nisam na{ao ono {to mi treba. “Jedna u`asna hronika ovako opisuje ulazak krsta{a u Jerusalim tokom Prvog krsta{kog rata”, kazao sam i pro~itao Vudbrid`u slede}i opis jednog o~evica: “Neki od na{ih ljudi su... odrubljivali glave neprijatelju; drugi su ih ubijali strelama, pa su padali sa kula; tre}i su ih pak bacali na duge muke u vatru... Morali smo da gazimo po telima ljudi i konja. Ali su ovo bile male stvari u pore|enju sa onim {to se de{avalo u Solomonovom hramu gde su ... ljudi jahali konje u krvi do kolena i uzdi. I zaista je bio pravedan i sjajan Bo`ji sud da ovo mesto bude puno krvi nevernika, po{to je toliko dugo stradalo zbog njihovog bogohuljenja”.17 Zalupio sam knjigu zga|en, netremice pogledao u Vudbrid`a i pitao glasom prepunim sarkazma: “Da li se vi sla`ete da su krsta{ki ratovi bili 'pravedni i sjajni'?” Vudbrid` je napu}io usne. “Takvo krvoproli}e je gnusno i odvratno”, ~vrsto je kazao. “Da li se ono stvarno desilo? Da, desilo se. Da li nam se cepa srce dok razmi{ljamo o njemu? Da, cepa se. Ja ne}u poku{avati da iznosim nekakve izgovore ili da racionalizujem stvar. Me|utim, va{e pitanje — da li su krsta{ki ratovi bili pravedni ili ne — zahteva odgovor sa da ili ne, a ja mislim da bi mo`da bilo korisnije da damo malo {iri kontekst”. Naslonio sam se nazad na stolicu. “Izvolite”, kazao sam. “Papa Urban II je poveo prvi krsta{ki rat 1095. godine, kada je dao veoma poznatu propoved, a mase su odgovorile poklikom 'Bog tako ho}e!'” zapo~eo je Vudbrid`. “Krsta{ki ratovi su se nastavili dok nije bilo izgubljeno poslednje hri{}ansko upori{te u Svetoj zemlji 1291. godine, kada su grad pod imenom Akr opet preuzeli muslimani. Jerusalim je bio ponovo u rukama muslimana 1187. godine. Papa je sazvao barone i druge ljude da odu u Svetu zemlju i da je oduzmu od muslimana koji su je zauzeli i koji su bili smatrani Hristovim neprijateljima. Dakle, ako se stavimo u poziciju prvih krsta{a, shvati}emo da su mislili da ~ine ne{to veli~anstveno za Hrista. Ali kada detaljno prou~ite {ta se zapravo de{avalo, duboko }ete se zabrinuti. U stvari, u jednom krsta{kom ratu — ~etvrtom — u~esnici nisu ~ak ni stigli do Svete zemlje. Do{li su do Konstantinopolja, osvojili ga i uspostavili sopstveno carstvo. Usledilo je stravi~no krvoproli}e. Zapadni 'hri{}ani' ubijali su isto~ne hri{}ane. Pored nasilja, jo{ jedan veliki problem bila je motivacija nekih ljudi koji su odlazili u pohod. 1215. godine je papa Ino}entije III zapravo
176

u~io ljude da ako budu oti{li u krsta{ki pohod, ste}i }e svoje spasenje. A ako bi poslali nekog da se bori umesto njih, i to bi im obezbedilo spasenje. Ovaj savet je bio o~igledno izopa~enje pravog hri{}anstva. On predstavlja ruganje biblijskim u~enjima i ne mo`e se ni na kakav na~in uklopiti u hri{}anska verovanja iz istorije. Motive krsta{a postaje sve te`e shvatiti nakon {to su muslimani preoteli Jerusalim. U nekim od kasnijih krsta{kih ratova zapravo su u~estvovali hri{}ani koji su oti{li u Svetu zemlju u nastojanju da izbave druge hri{}ane koji su bili u te{kom {kripcu. Ipak je, sve u svemu, fer re}i da su uprkos sva~ijim namerama, op{ta pohlepa i pokolj povezani sa krsta{kim ratovima stvorili ru`nu ljagu na reputaciji hri{}anske religije. I to nije samo liberalna perspektiva iz 21. veka. Na po~etku 13. veka, brojni hri{}ani su govorili isto to. Jedan od razloga za{to se raspao krsta{ki ideal bio je zbog velikog prikrivanja motiva u krsta{kim ratovima. Pape su u vekovima posle toga poku{avali da pokrenu krsta{ke ratove, ali nisu mogli da dobiju politi~ku podr{ku i podr{ku naroda. Jasan nesklad izme|u autenti~nog hri{}anstva i podataka o tome kako su izgledali krsta{ki ratovi doprineo je da do|e do ovog gubitka interesovanja ili entuzijazma za nove pohode. To nas vra}a na razliku izme|u stvari koje su ura|ene u Hristovo ime i onih stvari koje prakti~no ne predstavljaju Isusova u~enja. Kada poku{avate da uklopite Isusova u~enja sa pokoljem u krsta{kim ratovima — vide}ete da ne postoji nikakav na~in da to u~inite”. Pitao sam ga: “[ta vi ka`ete nehri{}aninu koji ka`e da upravo krsta{ki ratovi pokazuju da hri{}ani `ele da ugnjetavaju druge ljude i da su nasilni koliko i bilo ko drugi?” Vudbrid` je razmi{ljao o ovom pitanju koji trenutak pre nego {to je odgovorio. “Ja bih rekao da postoji deo istine u toj tvrdnji kada je re~ o krsta{kim ratovima”, zapo~eo je. “Postojali su ljudi koji su u Hristovo ime radili stvari koje uop{te nisu smeli da rade. Potom bih istakao da ne treba sve {to se uradi u Hristovo ime zapravo pripisivati hri{}anstvu. Me|utim, ne bih poku{avao da izbegnem to da su se tokom krsta{kih ratova de{avale grozne stvari. Te stvari treba priznati kao stvari koje su potpuno suprotne u~enjima onoga koga su navodno sledili krsta{i. Va`no je zapamtiti da ovde nisu pogre{na Isusova u~enja; pogre{na su dela onih koji su, iz ma kog razloga, veoma zastranili od onoga {to je On jasno u~io — da treba da volimo i svoje neprijatelje. Teorija o 'pravednom ratu' se mora suo~iti sa ovim principom. Niko nije otvorenije govorio protiv licemerja i okrutnosti od Isusa. Shodno tome, ako kriti~ari veruju da aspekte krsta{kih ratova treba
177

javno osuditi kao licemerne i nasilne — u tom bi, dakle, slu~aju imali saveznika u Hristu. Oni bi se tada slagali sa Njim”. Drugi greh: inkvizicija Inkvizicija je po~ela 1163. godine kada je papa Aleksandar III naredio biskupima da prona|u dokaze za jeresi i da pokrenu akciju protiv jeretika. Tako se stvorila kampanja zastra{ivanja, sa tajnim su|enjima, vrhovnim autoritetom u vidu inkvizitora, kao i potpunim nedostatkom sudskog procesa, gde optu`enici nisu ni znali kako se zove njihov tu`ilac, nije ni bilo advokata odbrane, a priznanja su se iznu|ivala mu~enjem. Oni koji su odbijali da se pokaju predavani su vlastima da budu spaljeni na loma~i. “[ta je dovelo do inkvizicije?” upitao sam. “I jo{ va`nije, kako su autenti~ni hri{}ani mogli da u~estvuju u takvim zlo~inima?” “Koreni inkvizicije se mogu prona}i u dubokoj zabrinutosti papa zbog problema jeresi, a naro~ito u ju`noj Francuskoj me|u Albi`anima”, objasnio je Vudbrid`. “Nema ni sumnje u to da su Albi`ani bili zagovornici jereti~kih u~enja i prakse. Tradicionalni na~ini ube|ivanja — na primer, slanja misionara — nisu urodili plodom. Inkvizicija je predstavljala alternativan pristup ili taktiku u poku{aju da se spre~i {irenje ove jeresi. Osim toga, bilo je tu i politi~kih faktora — Francuzi sa severa su tra`ili svaki izgovor da interveni{u u ju`nim provincijama”. “Zna~i, to je bila prva faza inkvizicije?” upitao sam. “Da, tako je”, kazao je. “Postojala su prakti~no tri talasa inkvizicije. Prvi je bio ovaj koji sam upravo spomenuo. Drugi je po~eo 1472. godine kada su Izabela i Ferdinand pomogli da se osnuje {panska inkvizicija, iza koje je tako|e stajao autoritet pape.18 Tre}i talas je zapo~eo 1542. godine kada je papa Pavle III odlu~io da pohvata protestante, a naro~ito kalviniste”. “Zna~i”, kazao sam, “imamo katolike koji sebe nazivaju hri{}anima i koji progone protestante koji sebe nazivaju hri{}anima”. “Da, to jo{ jednom pokazuje da ne mo`ete govoriti o 'jednoj crkvi'”, odgovorio je on. “A situacija se jo{ vi{e komplikuje zato {to su onda{nji savremenici ~esto poistove}ivali jeres sa politi~kom pobunom. Ako se mislilo da je neki ~ovek jeretik, smatralo se da je bio i politi~ki pobunjenik. Na primer, prilikom su|enja Migelu Servetu (Michael Servetus) kona~ni smrtni udarac mu je zadala dr`ava. Jedna optu`ba je glasila da je on jeretik, ali koji je bio najve}i mogu}i strah dr`ave? Strah je bio u tome da se on i politi~ki pobunio. Religija i politika su bile tesno povezane”. “Da li je mogu}e da su neki autenti~ni hri{}ani u stvari bili `rtve inkvizicije? Obi~no mislimo da hri{}ani ~ine strahote i pitamo se kako
178

su pravi hri{}ani mogli da mu~e bilo koga, ali da li je mogu}e da su zapravo ubijani bili i pravi hri{}ani?” “Da, to je vrlo mogu}e”, kazao je. “Nije nam poznat identitet svih onih koji su stradali, ali je verovatno da su mnogi bili ljudi koji su se dr`ali prave vere. Svakako da postoje dokazi da je Katoli~ka crkva oti{la na stranputicu pokrenuv{i ove inkvizicije. I protestanti su se ponekad slu`ili neadekvatnom taktikom da bi ugu{ili jeres”. “Da li je inkvizicija bila samo izuzetak ili pak deo ve}eg nasilja i ugnjetavanja od strane crkava kroz istoriju?” “Mislim da je inkvizicija tragedija od koje hri{}ani ne mogu da pobegnu. Ali ipak ne mislim da je to slika i prilika istorije hri{}anskih crkava. Previ{e je slobodan zaklju~ak re}i da je ovaj vid netrpeljivog stava sastavni deo nekog {ireg pravila. Tokom ve}eg dela svog postojanja, mnoge hri{}anske crkve su bile u manjinskoj situaciji i stoga nisu ~ak ni bile u poziciji da progone bilo koga. U stvari, kad je re~ o progonu — milioni samih hri{}ana su bili `rtve brutalnih progona tokom vekova, a na nekim mestima i dan danas. U stvari, u 20. veku po svoj prilici ima vi{e hri{}anskih mu~enika nego u bilo kom drugom. Hri{}ani do dana dana{njeg {irom sveta stradaju zbog svoje religije. Dakle, inkvizicija je, naj{ire posmatrano, izuzetak u istoriji crkve, a ne pravilo”. Vudbrid`ova zapa`anja su me podsetila na jedan tekst u ~asopisu o hri{}anima koji stradaju u progonima. Dok ve}ina ljudi misli da je prose~ni dana{nji hri{}anin stanovnik SAD koji `ivi daleko od bilo kakve opasnosti za svoju religiju, novinar Dejvid Nef je postavio stvari na svoje mesto. “Tipi~an hri{}anin”, kazao je on, “`ivi u zemlji u razvoju, govori neevropski jezik i `ivi pod neprekidnom pretnjom progona — ubistva, zatvora, mu~enja ili silovanja”.19 Tre}i greh: su|enja ve{ticama u Salemu Su|enja ve{ticama u Salemu na kraju 17. veka ~esto se navode kao deo hri{}anske histerije. Na smrt ve{anjem osu|eno je ukupno 19 osoba, a jedan ~ovek je ubijen pod presom zato {to je odbio da svedo~i.20 “Nije li to jo{ jedan primer kako hri{}anska verovanja mogu imati za posledicu ga`enje po tu|im pravima?” upitao sam. “Da, jeste — ako je tu uop{te i re~ o pravom hri{}anstvu. Kada analizirate do tan~ina epizode koje prethode su|enjima, vide}ete da postoje mnogi ~inioci koji su doveli do su|enja. Postoje ~injenice da su ljudi kovali planove kako da otmu zemlju drugim ljudima; postoje ~injenice u vezi sa histerijom; postoje ~injenice da su neki verovali u astralna prikazanja, putem kojih ljudi svedo~e da je neko ne{to ura179

dio ~ak i kada je bio na drugom mestu. Kada prou~ite pravni kontekst ovih su|enja, vidite da postoje parametri povezani sa pitanjima koja nemaju veze sa hri{}anstvom”. “Ho}ete da ka`ete da su crkve bile nevine?” “Ovo mo`da ne}e potpuno osloboditi krivice uticaj hri{}anstva na su|enjima, ali istori~ari koji rade na problemima ove vrste znaju da u analizi ovakvih doga|aja ne bi trebalo da se dr`ite jednog jedinog uzroka. @ivot je mnogo komplikovaniji od toga da prosto ka`ete da je odgovorno 'hri{}anstvo'. Iako su u Evropi postojala su|enja ve{ticama, to je bilo odstupanje od pravila, a ne deo nekog ve}eg pravila u kolonijama. Morate dovesti u pitanje psiholo{ku uravnote`enost nekih ljudi koji su u~estvovali u su|enjima ve{ticama i uzeti u obzir njihove la`ne izjave. Jo{ jednom, moramo naglasiti da su su|enja ve{ticama u Salemu jedna grozna epizoda iz pro{losti. Ja ne poku{avam da zata{kam njihovu ozbiljnost. Me|utim, istori~ari shvataju da je sam istorijat zna~ajno komplikovaniji od toga da jednostavno svalite krivicu na crkve”. “Jedna od pretpostavki tog doba bila je da ve{tice postoje”, istakao sam. “[ta vi mislite? Verujete li da postoje ve{tice?” “Da, verujem da postoje”, odgovorio je. “Zapravo, pre dosta godina sam gledao francusku televiziju kada je veoma dobar istori~ar Robert Mandrou izneo ideju da jednom kada se ljudi prosvetle, oni vi{e ne veruju u ve{tice. Potom se javila neka `ena koja je rekla: 'Gospodine Mandrou, vrlo sam impresionirana svim {to ste rekli, ali sam samo htela da vam ka`em da sam ja ve{tica'. I ljudi se doista bave ve{ti~arenjem u Francuskoj, SAD i u drugim zemljama. Dakle, deo problema u razmatranju su|enja ve{ticama u Salemu jeste pretpostavka da je sve to bila samo podvala i da ne postoji tako ne{to kao {to su ve{tice i magija. Me|utim, surova stvarnost glasi da postoje, a to priznaju ~ak i mnogi nehri{}ani. Da li je to dobar izgovor za ono {to se desilo u Salemu? Naravno da nije. Ali kada analizirate sve pojedinosti, jednostavno ne mo`ete tek tako da ozna~ite ovu situaciju kao primer gde je hri{}anstvo izgubilo kompas. @ivot — kao i istorija — naprosto nisu tako jednostavni”. “[ta je okon~alo su|enja?” upitao sam. “To nije op{te poznato”, kazao je, “ali je klju~nu ulogu odigrao jedan hri{}anin. Puritanski vo|a pod imenom Inkris Meder `estoko je govorio protiv svega onoga {to se doga|alo i to je bio po~etak kraja. Ironi~no je to {to je upravo hri{}anski glas zaustavio to ludilo.” ^etvrti greh: eksploatacija od strane misionara “Misionari dolaze nepozvani. Uprkos plemenitim namerama, oni ni{ta ne znaju o mestu gde su 'otvorili svoju radnju' i ravnodu{ni su
180

prema srcima i vrednostima ljudi kojima su do{li da pomognu. Me{aju se u stvari koje ih se ne ti~u. Uzimaju zdravo za gotovo da je tradicionalna duhovnost starosedelaca fali~na, pa ~ak i |avolska. Podmi}uju ili prisiljavaju ljude da odbace svoj tradicionalni na~in `ivota sve dok, u procesu nastojanja da 'spasu' ljude, misionari ne zavr{e tako {to ih poubijaju”.21 Pro~itao sam Vudbrid`u tu optu`bu i potom postavio slede}a pitanja: “Nisu li tokom istorije misionari doveli do nestanka domoroda~kih dru{tava? Zar nisu na kraju eksploatisali narode za koje su tvrdili da `ele da im pomognu? Imaju}i sve u vidu, zar nisu misionari napravili vi{e {tete nego koristi?” Ovo pitanje je blisko doticalo Vudbrid`a, ~ija porodica poseduje dugu tradiciju slu`be u misionarskoj oblasti. Me|utim, delovao je kao da nije li~no shvatio to pitanje, po{to je odgovorio uz svoju karakteristi~nu nepristrasnost i uravnote`enost. “Po~e}u sa {panskim upadom u Latinsku Ameriku kao primerom, jer on ilustruje koliko zamr{eno ovo pitanje mo`e da postane”, kazao je. Kada sam to prihvatio klimaju}i glavom, on je nastavio. “Da li je tamo do{lo do iskori{}avanja i nasilja nad starosedeocima? Da, do{lo je, na`alost. Ali, da li je to bila posledica misionarskog dela? Vidite, istorija nam govori da se misionarski pokret ~esto povezivao sa ekonomskom politikom kolonijalnih sila poznatom kao merkantilizam”. “Da li biste definisali {ta to zna~i?” “Merkantilizam je predstavljao verovanje da }e zemlja koja ima najvi{e zlata biti i najmo}nija. Smatralo se da politi~ku ravnote`u sila u Evropi delom odre|uje to koja }e zemlja uspe{no da istra`i Latinsku Ameriku i druga mesta. Kao rezultat toga, merkantilisti~ke pobude su se, na`alost, pome{ale sa misionarskim poduhvatima. Zaista je ta~no da su [panci ~inili u`asne stvari u Latinskoj Americi, ali su ve}inu tih stvari podstrekavali avanturisti i merkantilisti~ki nastrojeni ljudi dok su mnogi misionari ~inili stvari dostojne hvale”. Vudbrid` je otvorio knjigu koja je bila u blizini. “Istori~ar Entoni Grefton sa Prinston univerziteta govori o dragocenim stvarima koje su uradili misionari”, kazao je i pro~itao citat iz knjige “Novi svetovi, drevni tekst”: “Katoli~ka crkva je insistirala na tome da su i Indijanci ljudi i do{ao je veliki broj misionara — a naro~ito idealisti~kih siroma{nih fratara re{enih da privedu Hristu ono {to su smatrali jednostavnim, neiskvarenim narodom Novoga sveta. Oni su izgradili crkve i verske zajednice”.22 “Grafton ne prihvata misioniranje”, nastavio je Vudbrid`, “ali pa`ljivo prou~ava misionarski pokret i priznaje da postoji mnogo toga
181

dobrog {to su misionari uradili. Na`alost, o misionarima se kao o grupi raspravlja kao o merkantilisti~kim agentima, i zato ih ~esto krive za neke u`asne stvari koje su [panci uradili u Latinskoj Americi. Kao {to sam ranije rekao, u 16. veku se u [paniji raspravljalo o tome da li je ono {to se doga|a u Latinskoj Americi u skladu sa hri{}anskim na~elima. Bilo je onih koji su `estoko branili Indijance i koji su insistirali da ih ne treba iskori{}avati. Jedna od klju~nih li~nosti, Bartolome de las Kasas, podstrek za svoj reformi{u}i stav na{ao je nakon {to je pro~itao deo u apokrifnoj Knjizi Sirahovoj u rimokatoli~koj Bibliji, gde pi{e: 'Oskudna hrana `ivot je siromaha, i ko je otima - pravi je krvnik'.23 Kada je ovo pro~itao, on i drugi katolici su se suprotstavili lo{im stvarima koje su se doga|ale u Latinskoj Americi”. Njegove opaske su me podsetile na kip pored zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku koji sam video mnogo godina ranije. Sada mi je bila jasna pozadina: Fran~esko de Vitorija, osniva~ me|unarodnog prava, bio je jedan od teologa koji je zastupao puno dostojanstvo Indijanaca i koji se na {panskom dvoru neustra{ivo suprotstavljao njihovom iskori{}avanju. “Dakle, iako je stvarno ta~no da je ponekad 'hri{}anska civilizacija' radila neke od stvari koje ste ranije izneli, postoje i hiljade milosrdnih dela koje slu`e na slavu Bogu. O Katoli~koj crkvi postoje impresivni podaci o brizi za siroma{ne tokom srednjeg veka. U Kaliforniji su se njihove misije du` ~itave obale brinule o ljudima. Kada ~itate dnevnike brojnih protestantskih misionara koji su i{li u druge zemlje, veoma je te{ko do}i do zaklju~ka da su oni samosvesno odlu~ivali da potla~e ili uni{te sve aspekte starosedela~kih dru{tava”. Iako mi je Vudbrid`ov odgovor davao odre|en kontekst, hteo sam da ga nateram da mi dâ jo{ li~niji odgovor. “U va{oj porodici je bilo misionara”, kazao sam. “Kakva su bila njihova iskustva?” “Eto na primer ja sam pro~itao dnevnik svoga dede, koji je bio me|u prvim misionarima u Kini. Svakako nisam stekao utisak da je radio ono {to ste ranije rekli. Naprotiv, imao je vatrenu `elju da kineski narod pozna Hrista, i vrlo se brinuo zbog siroma{tva kineskog naroda i zbog nekih njihovih obi~aja koji su bili veoma {tetni po dostojanstvo ljudi. On je po{tovao aspekte njihove kulture i povremeno bi nosio per~in da bi ga oni prihvatili. Treba ista}i i to da oni koji kritikuju misionarski rad ponekad imaju gotovo rusoovski idealizam da su starosedeoci uvek bili sre}ni i `iveli savr{eno i da u njihovoj kulturi uop{te nije bilo demonskog i negativnog spiritizma. Ali, kada ~itate pri~e o ljudima koji odlaze u odre|ene oblasti, vidite da su neki od ovih uro|enika bili u u`asnoj fizi~koj i duhovnoj situaciji i da su im misionari veoma pomogli.
182

Tako|e sam ~itao pisma koje je pisala moja majka, koja je radila kao misionar u Africi dok se jo{ nije udala. Vozila bi motocikl duboko u d`uglu i i{la od sela do sela. Radila je u jednoj koloniji gubavaca i starala se za bolesne. @elela je da im poka`e Hristovu ljubav, da im slu`i i da vidi njihovo isceljenje. Slu`ila je ~ak uprkos velikom riziku da oboli od malarije i uprkos drugim opasnostima skop~anim sa `ivotom u d`ungli. Zna~i, jeste, ponekad mo`e do}i do transformacije kulture, ali je ~esto ta transformacija donela neko dobro. Kada bi domoroci postajali hri{}ani, do`ivljavali bi Hristovu ljubav i radost. I to je ne{to predivno. Lo{e stvari se doga|aju kada se u misli ljudi koji nastoje da promene drugu kulturu uvuku drugi motivi, kao {to su `elja za materijalnom dobiti ili izopa~eni stavovi o rasnoj superiornosti”. “Mo`da”, razmi{ljao sam, “neki kriti~ari misionara ne vide nikakvu vrednost u hri{}anskoj poruci i samim tim nikakvu korist ni za ljude koji postanu Isusovi sledbenici”. “Upravo to!” izjavio je on. “^esto je upravo to pretpostavka koja le`i u osnovi svega. Ali ako ~ovek ima pretpostavku da je jevan|elje sila Bo`ja na spasenje, onda je dobit za razne kulture u svetu koje ~uju jevan|elje neprocenjiva. Imam jednog kolegu koji je vode}i teolog u Africi. On mora da vodi bitku protiv knjiga u kojima pi{e da je hri{}anstvo zapadna imperijalisti~ka ideologija koja je sebi zadala za cilj da uni{ti afri~ke religije. Njegova perspektiva je prili~no druga~ija. On vidi {ta je to predivno u ~emu je hri{}anstvo dalo svoj doprinos afri~kim zajednicama. Ono je donelo nadu, donelo je iskupljenje za grehe i nebrojeni Afrikanci su vrlo zahvalni zbog Jevan|elja. U isto vreme, on ne pori~e da donosioci hri{}anske poruke ponekad nisu `iveli u skladu sa Hristovim u~enjima u svom odnosu prema Afrikancima”. Peti greh: antisemitizam Jedna od najru`nijih ljaga u istoriji hri{}anstva je antisemitizam — svakako velika ironija, po{to je sam Isus bio Jevrejin i tvrdio da je On dugo ~ekani Mesija Izraela i celog sveta. Njegovi u~enici su bili Jevreji, a Jevreji su napisali i skoro celi Novi zavet, s izuzetkom Dela apostolskih i tre}eg Jevan|elja, koje je napisao lekar Luka. 1998. godine se Katoli~ka crkva izvinila za “gre{ke i debakl” nekih katolika {to nisu pomogli Jevrejima za vreme nacisti~kog holokausta, dok je kardinal D`on O'Konor iz Njujorka izrazio “najve}u `alost” zbog antisemitizma u crkvama tokom mnogih godina, rekav{i: “Mi najiskrenije `elimo da zapo~nemo novu eru”.24 Vudbrid` je spremno priznao da je, na`alost, antisemitizam ukaljao istoriju hri{}anstva. Klju~no pitanje je za{to se to uop{te dogodilo.
183

“Jedan od faktora je bio ovaj: ve}ina Jevreja nisu smatrali da je Isus Mesija. To {to su Jevreji odbili da ga prihvate ~esto ih je u glavama nekih hri{}ana pretvaralo u Hristove neprijatelje”, kazao je. “Tome dodajte jo{ i da su Jevreji smatrani odgovornim za Hristovo raspe}e i dobijate dve jake komponente 'hri{}anskog' antisemitizma”. To mi nije bilo dovoljno. “Ali mora da ima i vi{e od toga”, insistirao sam. “Da, verujem da ima i vi{e”, kazao je on. “Heiko Oberman, istaknuti istori~ar sa Univerziteta u Arizoni, poku{ao je da ustanovi brojne druge faktore. Primera radi, kad stignete do srednjeg veka i do reformacije, postojalo je obilje neta~nih glasina o Jevrejima koje su dolivale jo{ vi{e ulja na vatru antisemitizma”. “Kakvih glasina?” “Da su u~estvovali u bacanju otrova u bunare za vreme 'Crne smrti' 1348. godine, da su skrnavili hri{}anske svetinje kad god su mogli, da su u tajnosti prinosili `ivot na `rtvu, da su falsifikovali hri{}ansku Bibliju i tako dalje. Imajte pak na umu da te optu`be nisu bile ta~ne. Me|utim, ipak su potpaljivale ose}aj mr`nje i ogor~enosti”. Me|utim, to kao da nije zadovoljilo Vudbrid`a. Gledao je u stranu kao da tra`i drugo obja{njenje, da bi mi se napokon okrenuo o~igledno frustriran. “Meni se ~ini da ovo ne re{ava taj problem u potpunosti”, kazao je. “Pomislili biste — ili, bolje re~eno, ponadali biste se — da su hri{}ani u srednjem veku i potom dalje do Martina Lutera shvatili da im Isusova u~enja apsolutno zabranjuju da rade i govore neke stvari koje su se govorile i radile u Njegovo ime”. “Spomenuli ste Lutera”, kazao sam. “Njegov li~ni antisemitizam je dobro poznat. Odakle je to do{lo?” “O~igledno da je ~uo za neke od glasina o Jevrejima. Me|utim, u ranom periodu svoga `ivota on je po svoj prilici bio filosemita — ~ovek koji voli Jevreje — i zbog ove ljubavi on se nadao da }e do}i do masovnog preobra}ivanja u kome bi oni prihvatili Isusa kao svoga Mesiju. Po{to oni to nisu u~inili, a jo{ i budu}i da je Luter u poznom dobu svog `ivota postajao sve vi{e razdra`ljiv, on je rekao neke veoma ru`ne stvari o njima”. Njegov odgovor me je zbunio. “Ja sam imao utisak da je njegov antisemitizam bio boljka koja ga je mu~ila ~itavog `ivota”, kazao sam. “Neki stru~njaci smatraju da postoji kontinuitet u njegovom odnosu prema jevrejskom narodu tokom ~itavog njegovog `ivota, ali bih ja rekao da Luterove naj`e{}e neprijateljske izjave dolaze pred kraj `ivota. Mo`da ih je i iskazao budu}i duboko frustriran zato {to oni nisu pri{li Hristu.

I pored svega ovoga, ipak su neke od njegovih izjava toliko grozne da je sasvim razumljivo to {to ih se luteranci odri~u i {to ih svi hri{}ani u potpunosti odbacuju. Hri{}ani naprosto ne mogu biti antisemite. To bi trebalo da bude nezamislivo za svakog Isusovog sledbenika. [to se ti~e druge strane medalje, u dana{nje vreme, mnogi hri{}ani su ~esto bili me|u najve}im prijateljima Izraela. I op{ti stav koji vidim u mnogim crkvama prema jevrejskom narodu danas je stav po{tovanja”. “[ta biste vi rekli Jevrejinu koji bi vam kazao da za njega hri{}anstvo nikad ne bi do{lo u obzir upravo zbog njegove antisemitske istorije?” Vudbrid` je blago klimnuo glavom. “Imao sam ve} sli~nu situaciju”, kazao je sa tugom u glasu. “Predavao sam na jednom sekularnom univerzitetu i jedna mlada studentkinja Jevrejka mi je kazala: 'Ho}u da napi{em rad o Luteru. Baka mi je rekla da je mrzeo Jevreje. Je li to ta~no?' Ja sam kazao: 'Verovatno jeste, ali vi svakako uradite rad'. Istra`ivanje koje je napravila dovelo me je do suza. Prona{la je stvari koje je Luter rekao, a za koje ~ak nisam ni znao; toliko su stra{ne”. “[ta mo`ete re}i nekom poput nje?” “Da mi je veoma, veoma `ao za to {to je rekao Luter; te stvari su u apsolutnom raskoraku sa Hristovim u~enjima, i to je jedan od problema sa kojim se mi, kao hri{}ani, suo~avamo — mi ne `ivimo uvek u skladu sa Isusovim idealima. I ja bih rekao: 'Shvatam koliko je to te{ko, ali se nadam da }ete razmi{ljati o onome {to je Isus govorio i radio i da }ete hri{}anstvo razumeti na osnovu onoga {to ono zaista u~i'.” Vudbrid` je poku{ao da razradi temu, ali o~igledno nije mogao da se seti bilo ~ega drugog {to bi dodao i {to bi bilo od pomo}i. “Bojim se da ne zvu~i previ{e elegantno”, priznao je. “Ali bih to rekao iz sveg srca”. “Neki Jevreji veruju da je Hitler bio hri{}anin”, zapo~eo sam, ali me je Vudbrid` prekinuo. “O da, to je apsolutno ta~no”, kazao je. “To je opet razlog za{to moramo da napravimo razliku izme|u tradicionalnog i autenti~nog hri{}anstva. Za vreme uspona nacionalsocijalista, Hitler je poku{avao da se zaogrne hri{}anstvom i Martinom Luterom. Bila je to mudra ideolo{ka taktika. Me|utim, hri{}anski kriti~ari kao {to su Karl Bart i drugi, nisu nijednog trenutka prihvatili da Hitler predstavlja ortodoksno hri{}anstvo. Da}u vam jo{ jednu ilustraciju iz istorije. Mnogi Jevreji su 1665. i 1666. godine poverovali da je jedan ~ovek bio Mesija. Ali se onda on
185

184

preobratio u islam, i to je uni{tilo nadanja mnogih Jevreja. Ako bih ja danas pitao nekog jevrejskog istori~ara: 'Da li biste tog ~oveka smatrali za Mesiju?' On bi rekao: 'Naravno da ne, jer on je bio prevarant'. Dakle, na sli~an na~in bismo i mi hri{}ani rekli da Hitler nije bio nikakav hri{}anski mesija. Ljudi ~esto tvrde stvari koje nisu ta~ne. On je bio prevarant, lo{ ~ovek, koji nije mogao da bude autenti~ni hri{}anin, a jo{ manje predstavnik prave hri{}anske nauke”. PORTRET HRI[]ANSTVA Mogli smo i da nastavimo sa diskusijom drugih istorijskih mrlja hri{}anstva, uklju~uju}i i nasilje nad `enama, koje se de{avalo uprkos Isusovom netipi~nom stavu prema njima, kao i na~in na koji su mnogi ljudi na jugu SAD nekada citirali Bibliju u uvrnutom nastojanju da opravdaju rasizam i ropstvo. Ali sam ve} proveo dosta vremena u ispitivanju Vudbrid`a. On je, ne poku{avaju}i da odbrani neodbranjivo, nastojao da pru`i kontekst i obja{njenje. Da bismo utvrdili da li su ove epizode u hri{}anstvu bile izuzetak ili pravilo, bio je trenutak da istra`imo i drugu stranu hri{}anske istorije. “Imaju}i u vidu sve o ~emu smo razgovarali”, kazao sam, “koji bi bio zaklju~ak? Da li je svet bolje ili gore mesto zahvaljuju}i hri{}anstvu?” Vudbrid` se potpuno uspravio na svojoj stolici. “Bolje mesto”, insistirao je. “Nema sumnje u to. Ovo su bili primeri iz istorije dostojni `aljenja, koje ne treba gurati pod tepih. Treba da se izvinimo za njih i ulo`imo trud da se ne ponove. Me|utim, u isto vreme je najve}i deo hri{}anske istorije bio veoma blagotvoran za svet”. “Rekao bih da je u razgovoru o gresima hri{}anstva lako zaboraviti ulogu ateizma u kr{enju ljudskih prava”, primetio sam. Izvadio sam knjigu i pro~itao Vudbrid`u nekoliko opaski istaknutog hri{}anina Luisa Palaua: “Seizmi~ki potres sveop{teg ateizma izazvao je velike talase {irom Evrope i jo{ dalje, budu}i direktno odgovoran za ubistva i masakr preko sto miliona ljudi i to samo u veku koji je za nama. ^ove~anstvo je platilo stravi~nu cenu za grozne eksperimente u sklopu svesnog antiteizma koji su sproveli Lenjin, Hitler, Staljin, Mao Ce Tung i drugi — a na svakog od njih su veliki uticaj imali spisi promotera ateizma ... Sada kada smo videli kako izgleda kad ateizam napreduje... jasnije je nego ikad... da smo bez Boga izgubljeni”.25 “Sla`em se da smo bez Boga izgubljeni”, odgovorio je Vudbrid`. “To ne zna~i da ateista nikad ne bi mogao dobro da vlada, jer sa hri{}anske ta~ke gledi{ta, i ateista ima korist od Bo`je op{te blagodati. Ali po{to u ateizmu ne postoji okvir za dono{enje moralnih odlu186

ka, lako je videti za{to je svet do`iveo u`ase ovih re`ima. Tamo gde ne postoji apsolutni moralni standard, ~esto pobedi sirova snaga”. “[ta biste rekli, koji su pozitivni na~ini na koje je hri{}anstvo dalo doprinos civilizaciji?” Vudbrid` se udubio u misli. Razmi{ljao je o mom pitanju nekoliko trenutaka, a potom odgovorio tonom ~ija iskrenost, divljenje i entuzijazam su odra`avali ljubav koju duboko ose}a prema crkvi. “Ja vidim uticaj hri{}anstva kao sjajnu sliku sa mnogim prizorima, i svaki od njih je prikazan svetlim, blistavim i prelepim bojama”, kazao je. “Bez hri{}anstva, tu bi bilo stra{no puno sivih nijansi i samo nekoliko tu i tamo rasutih i nepovezanih linija koje bi mu davale nekakav smisao. Ali hri{}anstvo u tu sliku unosi toliko puno smisla, nade i lepote i bogatstva”. Taj prizor me je zaintrigirao i pitao sam ga: “[ta bi onda bilo na samoj slici?” “Prikaz u samoj sredini bi predstavljao pri~u o Isusu Hristu i Njegovom otkupljenju na{ih grehova. On je kona~no, jednom za svagda, razre{io problem na{e krivice, na{e usamljenosti i na{eg otu|enja od Boga. On je preko svoje iskupiteljske smrti i vaskrsenja otvorio nebo za svakoga ko ga sledi. To je najve}i doprinos koje je hri{}anstvo ikada moglo da dâ. On se sumira u Jevan|elju po Jovanu 3,16: 'Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinoro|enoga dao, da ni jedan koji u Njega veruje ne propadne, nego da ima `ivot ve~ni'. Hri{}anstvo nam tako|e pru`a otkrivenje smisla `ivota i postojanje univerzalnog morala. Bez tog otkrivenja, veoma je te{ko imati bilo kakav ose}aj za smisao `ivota. Zavr{ili biste kao Alber Kami, koji je u prvom pasusu 'Mita o Sizifu' kazao: 'Za{to ja ili bilo ko drugi ne bi po~inio samoubistvo?' A hri{}anstvo obja{njava za{to ne. Ono nam daje referentni okvir za `ivot, za pridr`avanje moralnog puta, za odnos sa Bogom i drugim ljudima na zdrav i izuzetno smislen na~in. Potezi ~etkom na ovoj slici bi prikazali scene koje otkrivaju ogroman humanitaran podstrek ~ija je inspiracija u Hristovom `ivotu i u~enju. I katolici i pravoslavci i protestanti su veoma anga`ovani u pomaganju siroma{nima, ubogima i odba~enima. Oni su voljni da rade protiv li~nih interesa da bi slu`ili drugima. Izgubiti sve to — sve misionarsko delo, sve bolnice, sva prihvatili{ta za besku}nike, sve programe rehabilitacije, sva siroti{ta, sve organizacije za pomo}, svo nesebi~no hranjenje gladnih i odevanje siroma{nih i ohrabrivanje bolesnih — bio bi stravi~an udarac za svet. Pored toga, uticaj hri{}anske misli ovoj slici dodaje druge scene i daje joj osen~enje, nijanse i dubinu. Hri{}ani su svoj um dali Bogu i ako bi se izbrisao njihov knji`evni, muzi~ki, graditeljski, nau~ni i umetni~ki doprinos, svet bi postao mnogo dosadniji i povr{niji. Pomislite
187

na sve velike obrazovne institucije koje su izgradili hri{}ani, poput Harvarda, Jejla i Prinstona, koji su ispo~etka bili zami{ljeni i izgra|eni da bi se {irilo Jevan|elje. Kona~no, tu je i sila Bo`jeg duha koja svemu daje lepu boju. Mo`ete li da zamislite na {ta bi svet li~io kada bi se oduzeo Bo`ji duh? Pomislite samo na va{ li~ni horor! Dovoljno je lo{e i kako stvari sada stoje, a jo{ kada ne bi bilo Bo`jeg duha i Njegove mo}i da obuzdava stvari, onda bi ona stra{na strana `ivota postala jo{ upe~atljivija nego {to je sada”. “Kada posmatrate ovu sliku istorije”, pitao sam ga, “da li vidite da pozitivna strana hri{}anstva nadja~ava negativne slu~ajeve o kojima smo razgovarali?” “Da, vidim”, kazao je ne oklevaju}i. “Du{a me boli zbog trenutaka u kojima mi, kao hri{}ani, nismo `iveli po Isusovim u~enjima i {to smo time stvorili drugima prepreku na putu ka religiji. Ali sam ipak toliko zahvalan zbog anonimnih ljudi i `ena koji su vekovima ponizno i hrabro odr`ali veru, koji su neznano slu`ili drugima, koji su davali svoje `ivote da bi pomagali drugima, koji su nam ostavili jedan mnogo bolji svet i koji su se borili da urade ispravnu stvar uprkos izuzetno velikom pritisku da urade suprotno”. “Kada razmi{ljam o istoriji hri{}anstva”, zaklju~io je, “oni su prvi koji mi padnu na pamet. Oni su heroji koje previ{e ~esto zaboravljamo”. Zastao je. Potom im je, uz ~e`njiv osmeh, odao najve}u mogu}u po{tu: “Oni predstavljaju ono {to je bila Isusova vizija”. DAROVI HRI[]ANSTVA Vudbrid`ove neostra{}ene re~i su mi jo{ uvek odzvanjale u glavi kada sam se vratio ku}i, iscrpljen nakon duga~kog dana. Zaseo sam u svoju omiljenu fotelju i uzeo da malo prelistam neki ~asopis. U njemu sam, sasvim slu~ajno, nai{ao na jedan ~lanak u kome je nekoliko stru~njaka, na samom kraju 20. veka, pisalo i spekulisalo gde bi civilizacija bila bez hri{}anstva. Njihova razmi{ljanja su se nastavljala ba{ tamo gde je Vudbrid` zastao.26 Majkl Novak je uzdizao hri{}anski dar dostojanstva. “I Aristotel i Platon su smatrali da su ve}ina ljudi po prirodi robovi i podobni samo za ropstvo”, napisao je. “Ve}ina i nema prirodu dostojnu slobode. Grci su se vladali 'dostojanstveno' samo prema malom broju ljudi, umesto prema svakome. Nasuprot njima, hri{}anstvo je insistiralo na tome da Tvorac voli svakog ~oveka ponaosob, da ga je stvorio po svom liku i odredio ga za ve~no prijateljstvo i zajedni{tvo sa sobom”. On je ukazao na civilizacijske tekovine slobode, savesti i istine koje se mogu pripisati hri{}anstvu. “Bez hri{}anskih temelja postav188

ljenih u razvijenom srednjem veku, a potom ponovo i u 16. veku, na{ sveukupni ekonomski i politi~ki `ivot bio bi ne samo daleko siroma{niji”, kako je tvrdio, “nego i daleko brutalniji”. Dejvid N. Livingston, profesor u {koli geonauka na Kraljevskom univerzitetu u Belfastu u Severnoj Irskoj, istakao je hri{}anski doprinos nauci. “Ideja da su hri{}anstvo i nauka stalno bili u zavadi predstavlja ogromno izvrtanje istorijskih ~injenica”, napisao je. “I zaista, Robert Bojl, veliki engleski prou~avalac hemije, verovao je da nau~nici vi{e od bilo koga drugog slave Boga u obavljanju svoje delatnosti, jer je njima dato da ispituju Bo`ju tvorevinu”. On je istakao da su ljudi iz perioda reformacije “verovali da se Bog ljudima otkriva na dva na~ina — putem Biblije i preko prirode. To im je omogu}ilo da se anga`uju na nau~nom istra`ivanju prirode”. Rezultat toga je bio sveobuhvatan doprinos nau~nika koji su podstrek imali u svojoj hri{}anskoj veri. Dejvid Lajl D`efri, profesor engleske knji`evnosti na Univerzitetu u Otavi, opisao je hri{}anski dar pismenosti. “Te{ko da se mo`e preterati ako se ka`e da je knji`evna kultura u Evropi, ve}em delu Afrike i na ameri~kom kontinentu neodvojiva od hri{}anske snage kulturnog preobra`aja”, kazao je on. “U ve}em delu Evrope, kao i u Africi, Ju`noj Americi i mnogim drugim delovima sveta, nastanak pismenosti i knji`evnosti se su{tinski, a ne slu~ajno, poklapa sa dolaskom hri{}anskih misionara”. Mo`da je ipak najimpresivnije bilo istra`ivanje hri{}anskog dara poniznosti istori~ara Marka Nola — malo zapa`eni doprinos koji je bio naro~ito relevantan u svetlu mojih diskusija sa Vudbrid`om oko ru`ne strane hri{}anske istorije. Kako je napisao Nol: “Tokom duga~kog toka hri{}anske istorije, stvar koja najvi{e deprimira — ba{ zato {to se tako ~esto ponavlja — je to koliko redovno i tragi~no omanemo u hri{}anskim idealima mi, obi~ni hri{}ani. U dugom toku hri{}anske istorije, najimpresivnija stvar — budu}i tako veliko ~udo blagodati — jeste to koliko ~esto su religiozni ljudi, da bi slavili Hrista, radili uprkos sopstvenom ponosu `ivota. Od svih takvih 'indikacija kontradikcije', najvi{e su nalik Hristu bile prilike kada su religiozni ljudi koji su jaki — zbog bogatstva, obrazovanja, politi~ke mo}i, uzvi{enije kulture ili boljeg mesta za `ivot — pru`ali ruke prezrenim, napu{tenim, ostavljenim, izgubljenim, bezna~ajnim ili bespomo}nim ljudima”.27 Mo}, kako je on rekao, pothranjuje klanjanje samom sebi kao idolu. Ona kvari ljude i skoro se nikada ne izvinjava. I potom je Nol dalje prepri~ao nekoliko istorijskih epizoda u kojima su se mo}ni ljudi, u celini ili delom zbog svoje hri{}anske religije, dobrovoljno ponizili u vidu javnog pokajanja {to su zloupotrebili svoju mo} — a to je trajno
189

svedo~anstvo snage Jevan|elja, svedo~anstvo koje se opire utvr|enoj kulturi. Jedna pri~a mi je privukla posebnu pa`nju jer je govorila o nejasnom, ali prosvetljuju}em doga|aju na kraju epizode o kojoj smo Vudbrid` i ja diskutovali: su|enje ve{ticama u Salemu. Jedan od sudija, istaknuti puritanac po imenu Semjuel Sjual iz Bostona, stra{no se uznemirio zbog uloge koju je odigrao u tom debaklu. Njegova hri{}anska savest se kona~no probudila kada je ~uo kako sin izgovara poznati stih iz Biblije: “Kad biste znali {ta to zna~i: 'Milosr|u se ja radujem, a ne `rtvama', nikad ne biste osu|ivali pravednike”.28 Te re~i su mu slomile srce. Na crkvenoj slu`bi 14. januara 1697. godine, dao je svom pastoru da pro~ita izjavu dok je skru{eni Sjual posti|eno stajao pred ljudima. Izjava je predstavljala Sjualovo priznanje krivice za mnogo toga {to se dogodilo, rekav{i da on “ho}e da preuzme krivicu i sramotu za to i tra`i da mu ljudi oproste, a da naro~ito `eli njihove molitve da Bog, koji ima neograni~en autoritet, oprosti taj greh i sve druge grehe”. Njegov ponizan ~in `aljenja i pokajanja podstakao je nekoliko drugih porotnika da i oni priznaju svoje gre{ke. Zatvorio sam ~asopis i stavio ga na sto~i}. To je, pomislio sam, mo`da najdivnije hri{}ansko nasle|e — spremnost mo}nih ljudi da kleknu na kolena i pokaju se kada se u~ine nedela. Bio je to jo{ jedan podsetnik koliku mo} ima religija da trajno nabolje menja ljudske `ivote i istoriju ~ove~anstva.

Osmi prigovor

I DALJE IMAM SUMNJE, PA ZATO NE MOGU BITI RELIGIOZAN
U svojim najdubljim mislima, ~ak i najposve}eniji hri{}ani znaju da u religiji ima ne~eg nelegitimnog. Ispod njihovog ispovedanja religije nalazi se usnuli gigant sumnje... Iz mog iskustva, najbolji na~in da savladamo sumnju je da joj se prepustimo. Den Barker, biv{i sve{tenik, sada ateista1 Ljudi koji veruju da veruju u Boga, ali bez strasti u srcu, bez bola u du{i, bez neizvesnosti, bez sumnji, pa ~ak ponekad i bez o~ajanja, veruju samo u ideju Boga, a ne i u samog Boga. Madlen Langl, hri{}anka2

Advokat je imao ne{to za mene — pri~u koja }e, kako je rekao, zainteresovati ljude. Pri~u o ~lanu bande koji je postao drugi ~ovek. Inspirativnu pri~u o biv{em uli~nom teroristi koji je otkrio religiju i vratio se na pravi put. Kako je obe}ao, veoma }e me razgaliti. Bi}e to dobra pri~a za novine. Zakolutao sam o~ima. Pri~a mi je zvu~ala previ{e sladunjavo. Ja sam vrebao ne{to {to }e biti ubojitije, ne{to upe~atljivo, ne{to {to bi me dovelo na naslovnu stranu vikend izdanja “Tribjuna”. Nije me zanimala naivna bajka o nekom prevrtljivom beguncu koji se preobratio. Me|utim, vikend se brzo pribli`avao, a tragovi pri~a za kojima sam i{ao vodili su me samo u }orsokak. I tako sam neodlu~no napisao advokatovu pri~u. Ko zna, mislio sam, mo`da mogu da iznesem neta~nu pri~u tog prevaranta i da sastavim ~lanak kakav mi je trebao. Podigao sam slu{alicu i krenuo da zovem svoje policijske izvore. Da li je iko ikada ~uo za ovog lika po imenu Ron Bronski? Kao {to se moglo i o~ekivati, ljudi s kojima sam kontaktirao u Jedinici za kriminalne bande bili su dobro upoznati sa njim. On je bio `estok
190 191

momak sa asfalta, na drugom mestu po va`nosti u bandi koja je operisala u jednom delu ^ikaga. Kako su mi rekli, bio je opasan i agresivan. Bio je vrlo temperamentan, sklon konzumiranju droge i imao je podu`i dosije o hap{enjima. “^ovek je sociopata”, rekao mi je jedan inspektor. Drugi se namrgodio na spomen njegovog imena, a potom ga okarakterisao jednom jedinom re~ju: “Sme}e”. Rekli su mi da je za njim raspisana poternica na osnovu optu`be za te`ak slu~aj nasilja — pucao je ~lanu protivni~ke bande u le|a. U svoju bele`nicu sam na`vrljao re~ “kukavica”. “Nismo ga vi|ali u kraju ve} du`e vreme”, rekao mi je jedan tajni policajac. “Mislimo da je pobegao iz grada. U stvari, ba{ nas briga gde je sve dok nije ovde”. Potom sam pozvao stare{ine nekoliko crkava u Portlandu u dr`avi Oregon, gde mi je advokat rekao da Bronski `ivi u proteklih par godina. Dok je radio u jednoj metalnoj radionici, sreo je nekoliko hri{}ana i navodno napustio svoj kriminalni `ivot, o`enio se svojom devojkom koja je ve} `ivela sa njim i postao posve}eni Isusov sledbenik. “Ron je jedan od najdivnijih i najbri`nijih ljudi za koje znam”, rekao mi je njegov sve{tenik. “On je potpuno posve}en Hristu. Zajedno se molimo nekoliko puta sedmi~no, a on uvek odlazi da poseti bolesne i da se moli sa njima, i slu`i se svojim iskustvom sa ulice kad propoveda problemati~noj deci”. On je rekao da je Bronski pomiren sa Bogom, ali ne i sa dru{tvom. “Znao je da je poternica za njim i dalje bila na snazi”, kazao je, “pa je zato u{tedeo novac i oti{ao vozom do ^ikaga da se preda”. To mi je pobudilo radoznalost. Priznanje krivice za te`ak slu~aj nasilja moglo bi da mu donese dvadeset godina zatvora. Odlu~io sam da krenem korak dalje u svojoj potrazi i razgovaram sa Bronskim ~im njegov advokat bude mogao da nam organizuje da se vidimo. Te ve~eri sam sedeo za stolom u kuhinji i prebirao po glavi me|usobno neusagla{ene portrete Bronskog koje sam dobio od policije i od sve{tenika. “Na povr{ini to zvu~i kao ~udesna promena”, prokomentarisao sam suprugi dok je stajala kod {poreta i kuvala sebi ~aj. “Na povr{ini?” pitala je. “Da”, kazao sam. “Kad budem dublje zakopao, otkri}u njegov trik”. Sela je na stolicu meni preko puta i srknula ~aj iz {olje. “Policija ga nije jurila, ali im se on svakako predao. [ta bi moglo da ga motivi{e da to uradi?”

“Upravo to }u i saznati”, kazao sam. “Verovatno se pravi da se promenio da bi dobio lak{u presudu. Ili mo`da njegov advokat poku{ava da napravi nekakav dogovor sa tu`iocem. Ili pak zna da su svi svedoci umrli i da ga ni ne mogu osuditi. Ili se nada da }e ste}i pozitivan publicitet i uticati na sudiju. Ili mo`da priprema odbranu sa argumentom da nije bio pri ~istoj svesti...” I tako sam nabrajao sve bizarnije pretpostavke i naga|anja o stvarnom razlogu njegove predaje. Razmi{ljao sam o svakoj neverovatnoj mogu}nosti — osim o mogu}nosti da se njegov `ivot stvarno promenio i da je odlu~io da uradi pravu stvar i suo~i se sa posledicama svog zlo~ina. Na kraju je moja supruga digla ruku. “E hej, stani”, kazala je. “To su prili~no bizarne teorije”. Spustila je {olju i pogledala me u o~i. “Ka`i mi jednu stvar”, kazala je sa o{trinom u glasu. “Da li ti to poku{ava{ da prona|e{ rupe u njegovoj pri~i zato {to stvarno misli{ da je on prevarant? Ili iznosi{ prigovore zato {to ne `eli{ da njegova pri~a bude istinita?” Zauzeo sam odbramben stav. “Ej”, uzvratio sam udarac, “moj je posao da budem skepti~an!” Ali me je ipak pogodila u `ivac. Iskreno re~eno, nisam `eleo da verujem da hri{}anstvo mo`e radikalno da promeni ne~iju li~nost i vrednosti. Bilo je mnogo lak{e iznositi sumnje i smi{ljati kojekakve prigovore nego razmi{ljati o mogu}nosti da Bog zapravo mo`e da zapo~ne revolucionaran preokret jednog tako izopa~enog i degenerisanog `ivota. PRODOR KROZ DIMNU ZAVESU Kako se ispostavilo, Ron Bronski je pre`iveo moje cini~ne poku{aje da nataknem njegovu pri~u na ra`anj. Policijski detektivi, dobri poznavaoci prilika na ulici, bili su apsolutno ube|eni da su promene u njegovom `ivotu autenti~ne. Isto je bilo i sa tu`iocem. Nakon {to je ~uo dokaze, slo`io se i sudija, i umesto da ga osudi na zatvorsku kaznu, pustio ga je na uslovnu slobodu. “Idite ku}i i budite sa svojom porodicom”, kazao je iznena|enom i zahvalnom Bronskom. Danas, posle vi{e od dvadeset godina, Bronski i dalje propoveda deci sa ulice u zapu{tenim delovima Portlenda — i ostao je moj blizak prijatelj.3 Moj prvobitni stav prema Bronskom je podse}ao na sumnje koje sam iznosio kao duhovni skeptik. Ispo~etka sam imao iskrene i smislene prigovore na biblijsku religiju. Me|utim, tokom vremena, nakon {to sam po~eo da nalazim adekvatne odgovore na ta pitanja, po~eo sam da iznosim nova i sve marginalnija pitanja.
193

192

Onda sam se jednoga dana setio `eninih komentara o Ronu Bronskom i zamislio sam da bi mogla da me ponovo su~eli sli~nim re~ima: “Li, da li ti to poku{ava{ da prona|e{ rupe u hri{}anstvu zato {to stvarno misli{ da je ono iluzorno — ili pak mo`da iznosi{ prigovore zato {to ne `eli{ da ono bude istina?” To me je bolelo. Priznajem, imao sam puno motiva da prona|em gre{ke u hri{}anstvu dok sam bio ateista. Znao sam da je moj na~in `ivota sa puno alkohola, nemorala i narcisoidnosti morao da se menja ako bih ikada postao Isusov sledbenik, i nisam ba{ bio siguran da sam toga hteo da se odreknem. Na kraju krajeva, to je bilo sve {to sam znao. Samim tim, umesto da poku{am da na|em istinu, ja sam poku{avao da je pobijam izmi{ljenim sumnjama i prigovorima. I ne mislim da sam sâm u tome. Mnogi duhovni tragaoci imaju legitimna pitanja u vezi sa hri{}anstvom i treba da na|u odgovore koji }e im zadovoljiti du{u i srce. Pa ipak mislim da neki tragaoci do|u do trenutka kada nesvesno prave dimnu zavesu kako bi zamaskirali svoje duboko usa|ene motive za odbacivanje religije. Isto va`i i za hri{}ane koji postanu plen sumnji u svoja verovanja. Vrlo ~esto oni do`ivljavaju nastup sumnji~avosti oko nekog aspekta svoje religije; u drugim pak situacijama sumnje koje iskazuju mogu zapravo biti suptilan odbrambeni mehanizam. Mo`da misle da su zapeli oko nekog prigovora na odre|eni aspekat hri{}anstva, dok zapravo samo tra`e neki izgovor — ma kakav izgovor — da ne po~nu ozbiljnije da shvataju Isusa Hrista. Za mnoge hri{}ane sama sumnja bilo kog tipa mo`e biti zastra{uju}a stvar. Oni se pitaju da li ih njihova pitanja diskvalifikuju kao Hristove sledbenike. Ose}aju se nesigurno zato {to ne znaju da li je dozvoljeno izraziti sumnju u Boga, Isusa ili Bibliju. I tako oni zadr`e svoja pitanja za sebe — a iznutra, budu}i bez odgovora, ta pitanja rastu, gnoje se i razvijaju sve dok im naposletku ne ugu{e veru. “Nije sramota to {to ljudi sumnjaju”, napisao je jednom Os Ginis, “nego {to se toga stide”.4 U isto vreme, mnogi hri{}ani imaju potpuno druga~iju perspektivu. Oni veruju da sumnja nije dokaz nedostatka vere; naprotiv, smatraju da je sumnja sama su{tina vere. “Borba sa Bogom nije nedostatak vere”, kazao je Andre Rezner. “To jeste vera!”5 Da li duhovni tragaoci moraju da razre{e svako pojedina~no pitanje pre nego {to po~nu da slede Isusa? Mo`e li neko biti hri{}anin, a da i pored toga ima rezervi ili sumnji? [ta ljudi mogu da u~ine ako ho}e da veruju u Hrista — a to je prili~no sli~no ^arlsu Templtonu koji je izjavio da ho}e kada sam pri~ao sa njim — ali ose}aju da su im se pitanja o hri{}anstvu ispre~ila na putu? Postoji li neki proces razre{avanja sumnji kada se pojave? I ima li nade za one ~ija melan194

holi~na li~nost kao da ih neumitno vu~e ka neizvesnosti oko religijskih stvari? Stru~njaci se godinama bore sa ovim pitanjima, ali ja nisam hteo da pri~am sa nekim profesorom ~ije je interesovanje za sumnju bilo samo obezli~eno i akademsko. Hteo sam da dobijem odgovore od nekoga ko je li~no upoznao konfuziju, krivicu i izlu|uju}u dvosmislenost neizvesnosti — i to me je primamilo da odem u Dalas i intervjui{em jednog hri{}anskog teologa ~iji put kroz veru ga uvek iznova vodi na vijugave zaobilaznice kroz dolinu senki sumnje. OSMI INTERVJU: DR LIN ANDERSON Izvan svoje starinske ku}e iz 1929. godine, pune starih pisa}ih ma{ina, neobi~nih starinskih telefona i drugih antikviteta iz tog doba, Lin Anderson radi u kancelariji u{u{kanoj iznad gara`e. Njegov radni prostor odaje utisak staromodnosti, sa starim umetni~kim predmetima, drvenim policama za knjige od poda do plafona, kao i fotografijom ku}ice u kojoj se rodio u kanadskoj pokrajini Saska~evan pre 63 godine. Na imanju gde je odrastao nije bilo struje, nego samo jedan omiljeni radio na baterije koji je odr`avao vezu porodice sa spolja{njim svetom. Anderson poseduje le`eran kaubojski {arm koji skriva njegov duboki intelekt i impresivne uspehe. Magistrirao je na {koli “Harding Graduate School of Religion”, a doktorirao je teologiju na Univerzitetu u Ebilinu u Teksasu, gde je vanredni profesor preko dve decenije. Anderson je trideset godina bio stariji pastor po crkvama u Kanadi i SAD, a propovedaonicu je napustio 1996. i osnovao “Hope Network Ministries”, putem kojeg obu~ava, poma`e i osposobljava crkvene stare{ine. Napisao je brojne knjige, izme|u ostalih “Kako ploviti uz vetrove promene” (Navigating the Winds of Change), “Nebo se spustilo” (Heaven Came Down), “U potrazi za ~udom” (In Search of Wonder), “Pastirova pesma” (The Shepherd's Song) i “Miri{u mi na ovce” (They Smell Like Sheep). Me|utim, knjiga koja je naro~ito privukla moju pa`nju nosila je provokativan naslov: “Ako stvarno verujem, otkud mi onda ove sumnje?” (If I Really Believe, Why Do I Have These Doubts?). Upravo je ova otvoreno i vispreno pisana knjiga otkrila Andersonove stalne li~ne borbe sa nesigurno{}u. Malo smo popri~ali i upoznali se, a onda smo Anderson i ja seli na stolice sa naslonom za jednostavan drven sto iznad koga je na tavanici bio ventilator koji nas je blago milovao sve`im vazduhom. Anderson ima sna`nu konstituciju, sa crvenkastom kosom, rumenom bojom ko`e i zlatnim nao~arima.
195

Veoma je ekspresivan dok govori i ponekad se slu`i rukama da bi objasnio ili bolje istakao neku stvar. Njegov glas, pun neizbru{ene iskrenosti i po{tenja, ponekad se pretvori u {apat, kao da ima da mi poveri neku tajnu za koju ga je stid. Istra`uju}i poreklo njegove hroni~ne nesigurnosti, ve} svojim uvodnim pitanjima vratio sam Andersona na do`ivljaje iz detinjstva u zapadnoj Kanadi. ^ini mi se da bi se mnogi koji se bore sa sumnjom mogli prona}i u njegovoj pri~i. KORENI SUMNJE Anderson je bio sin posve}enih hri{}ana koji su bili deo male, ali ~vrsto povezane crkve u oblasti u kojoj je bilo veoma malo hri{}ana. Rekao mi je da svoj identitet i ose}aj vrednosti izvodi iz svoje porodi~ne i crkvene zajednice, ali da su se uprkos tome njegove sumnje u hri{}anstvo rano pojavile. “^ak i kao malo dete ja sam bio melanholi~na, kontemplativna li~nost”, zapo~eo je. “Dugo bih ostajao zami{ljen nad ne~im. Uvek sam gledao {ta se krije ispod samih stvari, nikad nisam ni{ta uzimao zdravo za gotovo, uvek sam postavljao pitanja, uvek ispitivao stvari za jedan nivo dublje. Nikada nisam u potpunosti mogao da se udaljim od toga”. Nasme{io sam se. I mene su ~esto optu`ivali da mnogo pitam. “Kada ste postali hri{}anin?” upitao sam. “Postao sam religiozan na jednom letnjem kampu kada sam imao 11 godina, ali sam se posle toga ose}ao ne~isto. Trebalo je da posvetim svoj `ivot Isusu, ali nisam ~ak bio ni siguran da Isus postoji. Imao sam varljiv ose}aj”. “Da li ste bilo kome govorili o svojim ose}anjima?” “Razgovarao sam sa jednim sve{tenikom, ali on kao da to nije shvatao”, kazao je. “I ja sam nekako naprosto progutao celu stvar. Ali sam se, naravno, i dalje molio za razne stvari. Se}am se kako sam se molio i molio da dobijem bicikl i nikada ga nisam dobio. Zato sam se ose}ao kao da Bog nije povezan sa mnom. Pomislio sam: 'Da se spustim ja na zemlju! Kada se molim, gore ne postoji ni{ta osim plavog neba'.” Pitao sam ga da li je ose}ao samo sumnju ili su dolazili periodi kada mu je vera cvetala. “Ponekad bih stvarno ose}ao Bo`je prisustvo”, kazao mi je. “Vra}ao bih se ku}i iz {kole u sumrak za vreme me}ave, pevao pesme Bogu i ose}ao kao da sam u Bo`jim rukama. Ali ve}i deo vremena nisam verovao u Njega — barem ne onako kako su verovala moja bra}a i sestre u crkvi”. “Da li ste se bojali da bi oni to mogli da saznaju?”
196

“Potpuno, jer sam imao ogromnu potrebu da me vole i prihvate i da imam svoj status u toj zajednici vernika. Bojao sam se da ne pomisle da sam lo{ ~ovek, da se ne naljute, da ne pomisle da su moji roditelji duhovno propali. Bojao sam se da mi se roditelji ne razo~araju ili obrukaju”. Roditelji, o~igledno, mogu da odigraju zna~ajnu ulogu u formiranju detetovog gledanja na Boga. Jedna studija je zapravo i pokazala da su ve}ina najpoznatijih ateista u istoriji — izme|u ostalih i Bertran Rasel, @an Pol Sartr, Fridrih Ni~e, Alber Kami, Sigmund Frojd, Medlin Mari O'Her i Karl Marks — imali problemati~an odnos sa ocem ili im je otac rano umro ili ih ostavio dok su bili mali, {to im je stvorilo te{ko}e da poveruju da postoji nebeski Otac.6 Zato sam odlu~io da ispitam tu situaciju kod Andersona. “Recite mi ne{to o svojim roditeljima”, kazao sam pomalo neodlu~no, u nadi da nisam oti{ao previ{e u li~ne sfere. Anderson je skinuo nao~are i spustio ih na Bibliju koja je stajala otvorena ispred njega. “U retrospektivi”, kazao je, “rekao bih da su neke od mojih sumnji mo`da potekle od na~ina kako me je majka vaspitavala. Volela me je vi{e od svog `ivota, ali nije na{la na~ina da i iska`e ta ose}anja. Njen na~in da od vas napravi bolju osobu bio je da vam poka`e gde ste pogre{ili. U~ili su je da majke ne treba da pokazuju svoja ose}anja prema sinovima jer bi to od njih moglo da napravi homoseksualce, kao i da ne treba da hvalite ljude jer bi tako mogli da se uobraze”. “Da li je to uticalo na formiranje va{eg pogleda na Boga?” “Kao {to znate, ljudi ~esto defini{u Boga kao sliku roditelja. I za to postoji dobar razlog — Biblija ga naziva ocem, pa ~ak ponekad i majkom. Otud je deo te distance koji sam ose}ao prema Bogu mo`da zapravo bila distanca koju sam ose}ao prema majci. S druge strane, otac mi je bio otvoren, srda~an i energi~an ~ovek, ali mislim da postoji ne{to u na{oj paloj ljudskoj prirodi {to ~uje lo{e vesti u dobrim vestima”. “Zna~i, koja je onda osnovna religijska poruka koju ste primili u svojim ranim godinama?” upitao sam ga. “Ona je glasila: 'Ako se ne uklopi{ u ovaj standard, izgubio si spasenje — ali niko ne mo`e da se uklopi u taj standard, a naro~ito ne ti'. Kao posledica toga, {to bih se vi{e pribli`avao Bogu — kada bih po~eo da verujem i da se ozbiljnije povezujem sa Njim — to bih se beznade`nije ose}ao zato {to nisam mogao da ispunim njegova o~ekivanja. Tada bih pomislio: 'Ovo je bolesno! Za{to da verujem u ne{to {to }e me osu|ivati ma {ta ja radio? Ako Bog postoji, on sigurno ne bi mogao da bude takav. Ovo je izmislio neki monstrum'.” “Da li ste mislili da }ete to prerasti?”
197

“Nadao sam se da je to de~ja stvar. Me|utim, na koled`u su se sumnje preselile sa emotivnog plana na intelektualni. Do{ao sam na pitanja u vezi sa Biblijom i pitao se otkud toliko patnje u svetu”. Nasme{io se kada se setio jedne pri~e. “Se}am se kako je jednog dana neko od studenata izneo neku veliku biblijsku dilemu. Profesor nije umeo da mu dâ odgovor. Napokon je, nakon {to se neko vreme namu~io, rekao: 'Kada do|emo do svih ~injenica, vide}emo da one potvr|uju kredibilitet Biblije'.” Anderson se nasmejao. “Se}am se da sam mislio: 'O, ne! I ovaj ~ovek se nada da je u Bibliji istina! Ali ako zagrebete ispod povr{ine, i on se pla{i isto kao i ja!'” TIPOVI SUMNJE Anderson sebe opisuje kao “kongenitalnog skeptika”, odnosno ~oveka koji uvek postavlja pitanje: “A {ta ako?” Poput advokata i ra~unovo|a, koji su nau~eni da tragaju za onim {to mo`da nije dobro, kongenitalni skeptici se kao magnet lepe za neizvesna pitanja. Oni su mo`da ispunjeni ose}anjem strepnje ili mogu imati melanholi~an tip li~nosti. Za njih, vera ne dolazi sama od sebe. Ali to je samo jedna vrsta sumnje. Andersona sam pitao za primere drugih. On se naslonio na naslon stolice, malo zadigao dva prednja nogara i lagano se ljuljao. “O, pa postoji mnogo razli~itih vrsta”, kazao je. “Neki skeptici su buntovnici, iako oni sebe mo`da ne smatraju takvima. Oni imaju stav: 'Ne dam nikome da upravlja mojim `ivotom ili da misli za mene'. Ovo mo`e poprimiti jedan vid ponosa i arogancije. Ponekad neko mlad ho}e da se pobuni protiv roditelja, a jedan na~in da to uradi je da se pobuni protiv Boga u koga veruje. Potom postoje i ljudi ~ije sumnje poti~u iz razo~arenja u Boga. Kao na primer jedna devojka sa kojom sam ju~e razgovarao. Bog ka`e: 'Tra`ite i i{tite', ali je ona tra`ila, a On nije dao. Zato se sada bori sa neizvesno{}u. Da li je Bog to ozbiljno mislio? Da li je uop{te bio tu? Drugi pak imaju li~ne ili porodi~ne rane. Pre nekoliko sedmica sam razgovarao sa jednom `enom koja je pretrpela fizi~ko zlostavljanje od strane majke i oca koji su bili duboko religiozni — oni bi je terali da klekne pored kreveta i da se moli, a zatim bi je tukli. Definitivno mogu da shvatim za{to ima problem sa Bogom! Drugi budu li~no povre|eni ako ih recimo napusti bra~ni drug, posao im krene nizbrdo ili im se pak zdravlje pogor{a. I onda se pitaju: 'Ako Bog postoji, za{to se de{avaju ovakve stvari?' Potom imamo intelektualne sumnje. Tu sam ja zapeo. Radio sam najbolje {to sam mogao da i intelektualno poduprem svoju veru, ali
198

je bilo mnogo pametnijih ljudi od mene koji nisu verovali u Boga. Po~eo sam da razmi{ljam: 'Da li je vera samo za genije? Kako vera mo`e biti toliko va`na Bogu, a da morate da imate koeficijent inteligencije 197 da biste je imali?'” Pitao sam se da li postoje neki faktori koji kod ljudi mogu da podstaknu sumnju. Andersona sam pitao: “Koje to stvari doprinose sumnji, ~ak i ako ~ovek toga nije svestan?” “@ivotna doba mogu veoma uticati na same sumnje”, odgovorio je on. “Ponekad ljudi budu veliki vernici dok su na koled`u, ali kada postanu mladi roditelji sa drugom bebom i rade 60 ili 80 sati sedmi~no, `ena im je stalno bolesna, a {ef im za vratom — naprosto nemaju vremena za razmi{ljanje. I ja ne mislim da se vera mo`e ja~ati bez odre|enog vremena za duhovno razmi{ljanje. Ako oni ne odvoje vremena za to, vera im ne}e ja~ati i uvu}i }e se sumnja. Jo{ jedan faktor mo`e biti upore|ivanje sa verom drugih ljudi. Sreo sam jednu mladu `enu koja je rekla: 'Mrzim da idem na religijske skupove zato {to ~ujem sve te izjave o ne~emu {to ja ne do`ivljavam. Ja verujem, prou~avam Bibliju, molim se, jednako puno radim na slu`enju drugima kao i svako od njih, ali ne dolazim do te radosti, ne dobijam odgovor na molitve, ne dobijam veliki ose}aj mira, ne ose}am kao da sam u rukama Boga koji me vodi putem i koji }e se brinuti za mene'. Ovakvi ljudi po~nu da misle: '[ta je to sa Bogom kad ne}e da mi pru`i ove stvari?'” Zanimalo me je kako je on reagovao u ovoj prilici. “[ta ste joj rekli?” upitao sam. “Podstakao sam je da ~ita Psalme, jer }e to promeniti njeno gledi{te na to kako izgleda normalna vera. Mi volimo da se koncentri{emo na radosne psalme, me|utim 60% psalama su tu`ni, gde ljudi vape: 'Bo`e, gde si?' Normalnoj veri je dopu{teno da 'udara Boga u grudi' i da se `ali”. “U na{oj kulturi ima mnogo straha od posve}ivanja nekoj stvari”, istakao sam. “Da li to uti~e na ne~iju spremnost da veruje u Boga?” “Da, mo`e da uti~e”, odgovorio je. “U ovoj narcisoidnoj dr`avi definicija slobode je da je to sloboda da radim kako ho}u i da imam sve otvorene opcije. Neki mladi ljudi se pla{e da stupe u brak zato {to je to do`ivotna obaveza. E pa, najve}a obaveza je prema Bogu. Mi `ivimo u jednoj kulturi gde se gaji 'kult izbora i raznih mogu}nosti' i gde bi najstra{nija kazna bila slu`iti ~itav `ivot bez drugih opcija. I ja bez daljnjeg mislim da to kod ljudi doprinosi ja~em strahu od posve}enja Hristu”.

199

[TA NIJE RELIGIJA Znao sam da pogre{na predstava o religiji ~esto otvara vrata za sumnju po{to se tim predstavama mogu stvoriti la`na o~ekivanja ili pogre{no shvatanje Bo`je prirode. Ako ljudi, na primer, pogre{no smatraju da je Bog obe}ao da }e isceliti svakoga ili dati svakome materijalno bogatstvo samo ako poka`u dovoljno vere, onda mogu postati `rtve sumnji kada obole ili kada ostanu bez prebijene pare. Ja sam, da bih do{ao do ispravnog gledi{ta na veru, odlu~io da najpre ra{~istim 'teolo{ko {iblje' time {to }u definisati {ta religija i vera zapravo nisu. “Koje su neke uobi~ajene pogre{ne predstave o religiji?” upitao sam. “Ljudi brkaju religiju i ose}anja”, odgovorio je Anderson. “Neki ljudi, na primer, veru izjedna~avaju sa ve~nom religijskom euforijom. Kada ta euforija popusti, kao {to se neizbe`no i desi, oni po~nu da sumnjaju da li uop{te imaju veru u sebi”. Prekinuo sam ga. “Ho}ete li da ka`ete da ne postoji nikakva veza izme|u ose}anja i vere?” “Ne”, kazao je. “Ose}anja su povezana sa nekim dimenzijama vere, ali mnogo toga ima veze sa ljudskim temperamentom. Neki ljudi naprosto nisu skloni preteranim ose}anjima, iako mogu imati jake vrednosti i ube|enja”. “A vi?” upitao sam. On se zasmejao. “Ja sam sklon emotivnim usponima i padovima. Trebalo mi je mnogo godina da shvatim da to ne predstavlja kolebanje vere. Zato moramo da pazimo kada je re~ o ose}anjima — ona mogu biti nestalna. Da}u vam jedan primer. Jedan ~ovek mi je jednom rekao: 'Ja vi{e ne volim svoju `enu'. A ja sam mu odgovorio: 'Idite ku}i i zavolite je'. Ali je on kazao: 'Ne razumete — vi{e nemam nikakvih ose}anja prema njoj'. Ja sam mu kazao: 'Nisam vas pitao kako se ose}ate. Samo sam rekao: 'Idite ku}i i zavolite je'. A on je zatim rekao: 'Ali ako bih se prema `eni tako odnosio, a da to ne ose}am, to bi s moje strane bilo neiskreno'. Zato sam ga ovako pitao: 'Da li vas va{a majka voli?' To kao da ga je uvredilo. Kazao je: 'Da, naravno'. Ja sam rekao: 'Tri sedmice nakon {to vas je dovela ku}i iz bolnice dok ste se drali u prljavim pelenama, a ona morala da mrtva umorna ustane i bosa ide po hladnom podu, opere va{e prljave pelene i da vam dâ fla{icu — da li mislite da ju je to stvarno odu{evljavalo?' Kazao je: 'Ne'. Ja sam rekao: 'E, ja onda mislim da su ose}anja va{e majke bila neiskrena'. Evo u ~emu je zapravo bila poenta: mera njene ljubavi nije bila u tome da li se ose}ala divno {to menja pelene, ve} u tome da je bila
200

voljna da to uradi ~ak i kada zbog toga nije bila ne{to naro~ito sre}na. I mislim da to moramo da nau~imo i kod vere. U veri nije uvek stvar u pozitivnim ose}anjima prema Bogu ili `ivotu”. “Dobro, to je jedna pogre{na ideja”, kazao sam. “A {ta je sa idejom da je vera zapravo odsustvo sumnje?” “Da, neki ljudi misle da vera zna~i nepostojanje sumnje, ali to nije ta~no”, kazao je. “Jedna od mojih omiljenih pri~a iz Biblije je kada ~ovek prilazi Isusu sa svojim sinom koji je opsednut od demona, u nadi da }e de~ak biti isceljen. Isus ka`e da je sve mogu}e za onog koji veruje. A taj ~ovek je dao veoma sna`an odgovor. On ka`e: 'Verujem! Pomozi mi ti u mojemu neverju!'”7 Anderson je udario rukom u koleno. “O, ~ove~e!” uzviknuo je. “Stvarno mogu da se prona|em u tome!” “Dakle, sumnja i vera mogu paralelno da postoje?” pitao sam. “Da, to zna~i da mo`ete imati sumnji ~ak i kada verujete. To je bilo istina ~ak i za Avrama. On je jasno verovao, ali u isto vreme, imao je i sumnji. To mo`ete videti na osnovu toga {ta je ponekad radio i govorio. Dakako, ne znam gde stoji linija prelaska u destruktivnu, {tetnu i negativnu sumnju, ali itekako verujem da tamo gde nema apsolutno nikakve sumnje, da verovatno nema ni zdrave vere”. “Zna~i da sumnja u stvari mo`e da odigra i pozitivnu ulogu?” “Mislim da je tako. Uvek se pomalo nelagodno ose}am zbog onoga {to ja zovem mentalitet 'pravog vernika' — ljudi sa blistavim osmehom i svetlucavim o~ima koji ama ba{ nikada nemaju sumnji, koji uvek misle da je sve divno i fantasti~no. Ne mislim da se oni kre}u po istom svetu po kome se ja kre}em. Bojim se {ta }e im se dogoditi kada se dogodi ne{to lo{e. Primera radi, poznajem jednog lekara ~ije dete od 4 godine je obolelo od raka. Se}am se mnogih ve~eri kada bi se 40 ili 50 ljudi naguralo u ku}u da se usrdno moli za to dete. Neki od njih su mislili: 'Naravno da }e ozdraviti zato {to smo se molili'. A kad se to nije desilo, oni su bili razoreni. Njihova teologija je na stranputici i nisu je preispitali. Nikada je nisu preispitali nekom sumnjom ili logi~nim pitanjem. Sumnje su mogle da im pomognu da razviju mnogo utemeljeniju i realisti~niju veru — da veruju Bogu i u smrtnim situacijama, a ne samo kada je u pitanju isceljivanje”. Anderson se duboko zagledao u mene kako bi naglasio svoje slede}e re~i: “Vidite”, naglasio je, “vera koja dolazi u isku{enje kroz nevolje ili te{ka pitanja ili razmi{ljanje na kraju ~esto ispadne ja~a”.

201

ZAKOPAVANJE ISPOD POVR[INE Sumnje ponekad, mora se priznati, mogu da poslu`e i u pozitivne svrhe. Me|utim, tokom godina sam shvatio da mogu da se prevarim ako svaku sumnju uzimam zdravo za gotovo. Skepticizam, poput moje prve reakcije na pri~u o Ronu Bronskom, ponekad mo`e da se lukavo iskoristi kao {tit koji udaljava ljude od dubljih motiva. Nisam hteo da umanjim legitimnost pitanja kod ljudi koji tra`e odgovore za ono {to smatraju svojim autenti~nim preprekama ka Bogu, ali sam morao da do|em do su{tine tog pitanja za{to neki ljudi iznose probleme koji im slu`e kao maska, poput dimne zavese. “Da li, iz va{eg iskustva”, kazao sam Andersonu, “neki ljudi tvrde da imaju intelektualne prigovore, iako njihove sumnje ispod povr{ine poti~u od drugog izvora?” “Da, to je svakako ta~no”, kazao je klimnuv{i glavom i prestao da se ljulja na stolici. “U stvari, li~no mislim da svako neverovanje u krajnjem smislu poseduje neki drugi, prikriven razlog. Ponekad ~ovek mo`e iskreno verovati da je njegov problem intelektualnog karaktera, a zapravo on nije dovoljno ni stupio u kontakt sa samim sobom da bi ispitao druge mogu}nosti”. “Mo`ete li da mi date neki primer?” pitao sam. Trebao mu je samo jedan trenutak da ga smisli. “Kada sam bio mladi}, jedan sjajan pisac — ateista iz ateisti~ke i komunisti~ke porodice — do{ao je u na{e mesto u Kanadu da prikupi materiju za knjigu koju je pisao. Jedan dan je razgovarao sa na{om porodicom i veoma ozbiljno nas pitao: 'Mogu li da vas pitam ne{to oko va{e religije?' Iako sam se s vremena na vreme borio sa sumnjom, rekao sam da mo`e. On me je pitao: 'Da li stvarno verujete da postoji Bog koji zna kako se ja zovem?' Kazao sam: 'Da, ja verujem u to'. On je rekao: 'Da li verujete da je ta~no ono {to pi{e u Bibliji? Bebe se ra|aju od device, a mrtvi ljudi ustaju iz grobova?' Kazao sam: 'Da, tako verujem'. Zatim je uz sna`an izliv emocija rekao: 'Dao bih sve da mogu da verujem u to, jer sam proputovao ceo svet i video da je ve}ina ljudi u jadnom stanju. Jedini ljudi koji kao da stvarno uspevaju da iz `ivota izvuku ono {to ho}e su ljudi koji ka`u da veruju u ono {to i vi verujete. Ali ja naprosto ne uspevam da poverujem zato {to mi se moja glava uvek ispre~i na putu!'” Anderson je razroga~io o~i. “Li, to me je urnisalo. Nisam znao {ta dalje da ka`em jer je njegova glava bila mnogo pametnija od moje!” Tada se Anderson nagnuo ka meni. “Ali, kad pogledam unazad, ne mislim da je stvaran problem bio u njegovoj glavi”, kazao je. “Po~eo sam da razmi{ljam {ta bi on izgubio ako bi sledio Isusa. On je
202

spadao u grupu sjajnih pisaca koji su svi smatrali da je religija totalna propast. I zaista mislim da bi njegov profesionalni ponos i to da ga kolege odbace bila prevelika cena koju bi morao da plati”. Pustio je da se pri~a malo slegne. “Da}u vam jo{ jedan primer”, ponudio se. “Jednom prilikom sam pri~ao sa biv{im marincem koji je rekao: 'Ja sam bednik. Imam `enu i decu, zara|ujem vi{e para nego {to mogu da potro{im obema rukama i spavam sa svakom `enom u gradu — i mrzim samog sebe. Morate da mi pomognete, ali mi nemojte pri~ati pri~e o Bogu jer ne mogu u to da verujem'. Pri~ali smo satima. Napokon sam ja rekao: 'Mo`da mislite da ste bili iskreni prema meni, ali ja nisam ba{ siguran u to. Ja ne mislim da je va{ problem u tome {to ne mo`ete da verujete; mislim da je problem u tome {to ne}ete da verujete jer se bojite da ostavite ono {to vam poma`e da prekratite no}'. On se malo zamislio, pa potom rekao: 'Da, izgleda da je tako. Ne mogu da zamislim sebe kako spavam sa samo jednom `enom. Ne mogu da zamislim da `ivim sa manje para nego {to sada zara|ujem — {to bih morao da uradim jer ga zara|ujem prevarom'. Napokon je poku{ao da bude iskren”. Tada se Andersonu glas promenio u glasan {apat. “I evo u ~emu je su{tina”, kazao je. “Taj ~ovek bi bio u stanju da se satima prepire oko svojih sumnji iz mozga. Ube|ivao bi ljude da nije u stanju da veruje zato {to ima previ{e intelektualnih prigovora. Ali su ti prigovori bili samo dimna zavesa. Oni su bili samo magla koju je on koristio kako bi prikrio svoju pravu neodlu~nost prema Bogu”. Anderson se ponovo naslonio na naslon. “Razgovarao sam i sa jednom devojkom koju su seksualno zlostavljali”, nastavio je. “Svaki na~in na koji joj je Bog bio predstavljen, profiltriran kroz religiju njenih roditelja, bio je u`asan. I ja je ne krivim {to joj je te{ko da bude religiozna. Me|utim, njeni argumenti su se uvek nalazili u intelektualnoj sferi. Kada biste poku{avali da dublje zadrete do njenih stvarnih prepreka, ona nije htela da pro|e kroz to bolno suo~avanje sa njima. Ona se slu`ila intelektualnim sumnjama da bi zamazala ljudima o~i. Potom je do{ao i momenat kada sam razgovarao o Bogu sa ~ovekom na pacifi~kom severozapadu. On je iznosio raznorazne intelektualne probleme. Me|utim, kada smo zadrli ispod njih, ispostavilo se da nije hteo da veruje u Boga zato {to nije hteo da proda svoj toples bar. Njemu je bilo sasvim lepo i zabavno da ima pare i da ih na takav na~in zara|uje”. “Evo kakvo je moje iskustvo”, rezimirao je Anderson. “Kada zagrebete ispod povr{ine, postoji ili volja da se veruje ili volja da se ne veruje. I upravo to je sama su{tina stvari”.
203

“Zna~i, vi prakti~no ka`ete da je vera stvar izbora”, kazao sam. Anderson je klimnuo glavom kao znak da se sla`e. “Upravo tako”, odgovorio je. “Vera je stvar izbora”. ODLUKA U PRILOG VERI Kada sam zamolio Andersona da detaljnije objasni ulogu vere i volje, on je odmah kao ilustraciju spomenuo starozavetni lik Avrama. “On je nazvan 'otac vere'”, kazao je Anderson, “ali nije da on nikada nije sumnjao, nije da je uvek radio ispravnu stvar, nije da su njegove namere uvek bile ~asne. On je omanuo na sva tri polja. Ali pazite sad — Avram nikada nije digao ruke od dobre volje da sledi Boga. On je govorio: 'Ja }u mu verovati — zar ne}e car ~itave zemlje uraditi ono {to je dobro?' On nije hteo da digne ruke od Boga. A jedna od definicija religije je volja da imamo poverenje. Religija predstavlja odluku da sledite najbolje svetlo koje imate ka Bogu i da ne odustanete. Koncept izbora se prote`e du` cele Biblije. Pogledajte Isusa Navina. On ljudima ka`e da upravo tog dana odlu~e kome }e slu`iti, a {to se ti~e njega i njegovog doma, oni }e slu`iti Gospodu. Zato religija, u svojoj osnovi predstavlja odluku dobre volje”. Podigao sam ruku i prekinuo ga. “Ali zar vera u odre|enom smislu nije dar od Boga?” upitao sam. “Da”, priznao je, “i ta ~injenica povla~i za sobom veliku misteriju izbora i slobodne volje. Ja na to pak gledam kao na upravlja~ki mehanizam u automobilu. ^ik poku{ajte da usmerite to~kove bez njega. Me|utim, sa njim vi uz pomo} jednog prsta mo`ete da odredite gde ho}ete da kola idu i upravlja~ki mehanizam }e vam to i omogu}iti. Na sli~an na~in, na{a dobra volja donosi odluku da verujemo u Boga, a Bog nam daje snagu”. Anderson je pru`io ruku i sklonio nao~are sa Biblije. Stavio ih je na glavu i potom prelistao tanke listove Biblije dok nije do{ao do Jevan|elja po Jovanu. “Slu{ajte {ta pi{e u Jovanu 7,17”, kazao je i pro~istio grlo. “Isus ka`e: 'Ko ho}e Njegovu volju vr{iti, razume}e je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim'. Zna~i, na neki na~in, ako imamo dobru volju da verujemo, Bog onda potvr|uje da je Isus do{ao od Boga”. Okrenuo je jo{ nekoliko strana i do{ao do Jovana 12,37. “Biblija to detaljno razra|uje na ovom mestu: 'Ali ako je i ~inio tolika ~udesa pred njima, ipak ne verovahu u Njega'. Zatim posle dva stiha pi{e: 'Zato ne mogahu verovati'.8 Drugim re~ima, oni su svojevoljno doneli odluku da poreknu vest o ~udima — dokaz da je Isus Bog — zato {to nisu hteli da plate cenu, a cena bi bila ogromno iznena|enje za ~itav njihov religijski sistem”,
204

kako je objasnio. “I oni se toliko dugo dr`e svoje odluke da ne veruju da su time razorili svoju sposobnost da veruju. Shodno tome, vera je u svojoj biti voljna odluka koju stalno donosimo, ali nam je ta opcija data Bo`jom milo{}u. Mi dobijamo snagu da stalno donosimo takvu odluku putem Njegovog Duha”. “A re~ je o odluci”, primetio sam, “koju moramo doneti, a da nemamo sve informacije koje bismo hteli da imamo”. “Tako je. Ina~e bi ono {to bismo imali bilo sveznanje, a ne vera”. “Pri~ajte mi o toj razlici”. Anderson je vratio Bibliju na sto, da bi zatim pogledom preleteo po sobi u potrazi za trenutnom ilustracijom. U o~evidnoj nemogu}nosti da prona|e adekvatnu potvrdu, stavio je ruku u d`ep i potom je izvadio. “U redu”, kazao je, “ja imam ne{to u ruci. Da li znate {ta je to?” Naga|ao sam: “Nov~i}”. “Ali ne mo`ete to sigurno znati”, kazao je. “To je va{e mi{ljenje. A to nije isto {to i vera. Evo, re}i }u vam da u ruci imam nov~i} od 25 centi. Da li mi verujete?” “Svakako”, kazao sam. “Ja vam govorim da je to istina, ali vi to niste videli. I to je vera. U poslanici Jevrejima pi{e da je vera osvedo~enje o stvarima koje ne vidimo”. Anderson se nasme{io. “Gledajte sada kako }u potpuno da vam uni{tim veru”. U tom momentu je otvorio {aku i otkrio nov~i} od 25 centi. “Sada to vi{e nije vera; sada je to znanje”. Stavio je nov~i} na sto. “Ljudi ponekad misle da vera predstavlja znanje da je ne{to istina van svake sumnje, i onda poku{avaju da dokazuju veru putem empirijskih dokaza”, kazao je. “Me|utim, to je pogre{an pristup”. Pokazao je na nov~i}. “Vi taj nov~i} mo`ete da vidite i da dodirnete, i zato vam ne treba vera. Bog sebe nije podlo`io takvoj vrsti dokaza. Umesto toga, ljudi bi trebalo da urade ono {to ste vi u~inili u knjizi 'Isusov zlo~in' — vi ste se oslonili na potkrepljuju}e dokaze. Pokazali ste kako razni putevi u dokazivanju ubedljivo pokazuju ka Bogu. To je veoma va`no, jer nam ostavlja prostora da donesemo odluku zakora~ivanjem u veri u istom pravcu u kome pokazuju dokazi”. BORBA SA SUMNJOM Popodne je odmicalo, ali ja nisam hteo da zavr{imo razgovor, a da od Andersona ne dobijem savet kako se ljudi mogu izboriti sa sumnjama koje ih mo`da mu~e. Znao sam da ne postoji jednostavna formula da se prebrodi neizvesnost; u isto vreme, postoje neke stvari
205

koje se mogu uraditi da bi se olak{ao teret sumnje. I sve to zapo~inje sa voljom. “Kada u~ite ljude na ovu temu, govorite im da na po~etku treba da odlu~e da li stvarno ho}e da veruju ili ne”, kazao sam. “Za{to po~injete odatle?” “Zato {to neki ljudi govore da ho}e da veruju, a u stvari ne}e. Kao {to sam pre rekao, oni postavljaju intelektualna pitanja, dok zapravo samo poku{avaju da odvuku pa`nju od toga za{to u stvari ne}e da veruju. Jedna devojka sa koled`a mi je, na primer, kazala: 'Izgleda mi kao da su ~itavu ovu papazjaniju zvanu hri{}anstvo izmislili ljudi koji imaju tu potrebu da u ne{to veruju'. Moj odgovor je glasio: da, ljudi psiholo{ki gledano imaju potrebu da veruju — kao {to neki ljudi imaju psiholo{ku potrebu da ne veruju. Kazao sam joj: 'Iz kog razloga vi ne `elite da verujete? Je li razlog u tome {to ne}ete odgovornost koju vera sa sobom donosi? Je li razlog mo`da o~ajanje zato {to ste nepopravljivi? Ili mo`da zato {to ne `elite da se odreknete onoga {to znate da nije dobro?' Ostala je zaprepa{}ena i kazala: 'Otkud znate? Ta~no je pomalo od sva tri'. Dobro, zna~i ona je imala emotivne razloge {to ne `eli da veruje. Drugi ljudi imaju druge razloge. Ali ljudi ipak moraju da odlu~e za{to `ele da veruju. Da li zato {to su videli neki dokaz da je hri{}anstvo ispravno? Ili zato {to su o~ajni bez Boga? A ako pak ne `ele da veruju, za{to ne `ele? Ako imaju intelektualnih nedoumica, to je u redu, ali neka se ne zaustave tu. Oni treba da odu dublje do ne~eg {to ih mo`da odvla~i od Boga. Ve} deset godina odlazim u posetu jednoj devojci ~ija je porodica bila veoma lo{a, i evo sada mi je kona~no priznala da ona nema problema sa Bogom, i da nije stvar u njenim pitanjima — ve} u o`iljcima i emocijama. Odatle treba da krene”. “Pod pretpostavkom da neko ho}e da veruje”, kazao sam, “{ta vi preporu~ujete kao slede}i korak?” “Predla`em im da odu tamo gde se vera nalazi. Ako ho}ete da gajite ru`e, ne}ete kupiti hektar zemlje na severnom polu. Oti}i }ete tamo gde ru`e dobro uspevaju. Ako ho}ete da uzgajate veru, sigurno se ne}ete u~laniti u neko ateisti~ko udru`enje. Pri|ite ljudima koje po{tujete zbog njihovog na~ina `ivota, razmi{ljanja, karaktera, vere i u~ite se od njih. Posmatrajte kako oni `ive. Tako|e podsti~em ljude da svojim mislima pridodaju stvari koje ja~aju veru. Pod tim mislim na knjige, kasete i muziku koje daju jaku motivaciju za veru, rasvetljavaju Bo`ju prirodu, razmatraju dokaze za i protiv, koje se na mudar na~in suo~avaju sa kritikom vere, koje vam daju nadu da se mo`ete spojiti sa Bogom, koje vam daju oru|e za razvoj li~ne duhovnosti”.
206

Ovi predlozi su delovali dobro. Ali je ne{to ipak nedostajalo. “Vera zbog vere same je besmislena”, kazao sam. “Zar nije bitno ta~no utvrditi u {ta ste to po~eli da verujete?” “Ba{ tako, i to je razlog za{to se slede}i korak sastoji u odre|ivanju predmeta vere”, odgovorio je Anderson. “Mi Kana|ani znamo da postoji dve vrste leda: debeo i tanak. Mo`ete imati vrlo malo vere u debeli led i on }e vas sasvim dobro dr`ati; mo`ete pak imati ogromnu veru u tanak led i mo`ete da se udavite. Uop{te nije stvar u koli~ini vere koju imate. Vera mo`e biti mala, poput goru{i~inog zrna — ali se mora ulo`iti u ne{to ~vrsto”. “Zato ljudi moraju da ra{~iste iz kojih razloga veruju. Za{to da pre veruju u Isusa nego u Mahari{ija? Za{to veruju u kristale ili u isto~nja~ki misticizam? Gde je tu su{tina?” Anderson je pokazao na Bibliju u ko`nom povezu na stolu. “Ja o~igledno imam predrasude”, kazao je, “ali kada govorimo o samoj su{tini stvari, jedini predmet vere koji je ~vrsto poduprt istorijskim dokazima, arheologijom, knjigama i iskustvom jeste Isus Hrist”. EKSPERIMENT SA RELIGIJOM Sve ovo: odluka da poverujemo, da odemo tamo gde se vera nalazi, da upra`njavamo materijale koji izgra|uju veru, da ra{~istimo koji nam je predmet vere — svakako je zvu~alo kao dobra preporuka. Ali ne{to kao da je i dalje falilo. “U jednom momentu treba i da se krene na taj put vere”, kazao sam. “Kako dolazi do toga?” “Sâmo sedenje i duboko razmi{ljanje o veri i sumnji nikad ni od koga ne}e napraviti religioznog ~oveka”, do{ao je Andersonov odgovor. “Tako|e ne}e ni ~itanje svih dobrih knjiga ili provo|enje vremena sa pravim ljudima ili ~ak sama odluka da se poveruje. U krajnjem smislu morate da se otisnete na li~ni eksperiment vere i uradite ono {to bi vera uradila. Isus je kazao da ako ostanemo u njegovoj Re~i — tj. ako nastavimo da radimo ono {to Isus ka`e — onda }emo zaista biti Njegovi u~enici.9 Biti u~enik zna~i da ste 'sledbenik koji u~i'. A kada ste sledbenik i u~enik, zna}ete istinu i istina }e vas osloboditi. Poznanje istine ne zna~i da treba da napunite sebi glavu znanjem; re~ je o hebrejskom 'poznanju', {to ne predstavlja sakupljanje informacija. Re~ je o znanju iz iskustva. Kao kada je Adam poznao Evu — nije se samo raspitao za njeno ime i adresu, ve} ju je li~no do`iveo. Da biste do`iveli istinu i bili oslobo|eni, morate biti sledbenik i u~enik. Drugim re~ima, radite {ta je rekao Isus i vide}ete da je to ispravno. To vam je skoro kao vo`nja bicikla. O tome ne mo`ete da gledate film ili ~itate knjigu; morate da sednete na bicikl i osetite kako to izgleda”.
207

“Kako da ~ovek to uradi?” upitao sam. “Jednostavno ka`ete: '^uo sam neke stvari koje je Isus u~io. Zvu~i mi logi~no, ali ne znam da li je to ba{ tako. ^uo sam, na primer, kako Isus ka`e da je ve}i blagoslov davati nego uzimati. Kako da znam da li je to tako?' To svakako ne bi dokazalo ni hiljadu rasprava. Ali kada budete postali velikodu{ni, shvati}ete da je to tako. Mo`da }ete re}i: 'Dodu{e, mo`da je Isus to slu~ajno ta~no rekao'. U tom slu~aju samo krenite dalje. Zapanji}ete se kad vidite koliko je toga ispravno kazao!” Uzeo sam Andersonovu Bibliju i prelistao je dok nisam do{ao do Psalma 34,8: “Kralj David je kazao: 'Ose}ajte i vidite koliko je Gospod dobar!'”, kazao sam. “Je li to va{a poenta?” “Upravo u tome je poenta. [to vi{e budete tako radili”, sa ube|enjem je kazao, “to }ete vi{e iskustveno biti okru`eni iskustvenim dokazima za religiju”. O~ekivao sam od Andersona da to malo razradi, ali se u momentu zaustavio na tom komentaru. Pogledao je u stranu presabiraju}i svoje misli. Potom je dirljivo po~eo da opisuje iskustvo vere. VERA KAO GLAGOL “Li, znam da ste biv{i ateista”, kazao je Anderson. “Verovatno biste mogli da postavite stotinu pitanja o Bogu na koja ja ne bih znao kako da vam odgovorim. Ali znate {ta? Uop{te nije ni bitno, jer ja sam li~no otkrio da je to tako. Ja nisam stekao slatkasti osmeh ili svetlucave o~i. Otkrio sam da je ve}i blagoslov davati nego uzimati. I tako `ivim veoma dugo. Svaki put kad otkrijem neku novu mudrost, svaki put kada Isus sa mnom li~no razgovara na na~in koji ne mogu ~ak ni da iska`em, svaki put kada isprobam njegovo u~enje i vidim rezultate — uostalom, posle nekog vremena uop{te mi nije va`no koliko pametnih pitanja imate o tome za{to ovo ne mo`e biti tako. Ja znam da jeste tako. To bi bilo kao da ka`ete: 'Doka`ite mi da je duga lepa'. I ja vam ka`em: 'Pa, ona je crvena i zelena'. Ali vi ka`ete: 'Ja ne volim zajedno crvenu i zelenu boju'. Ja bih vam rekao: 'Ali je njihov spoj u dugi predivan!' Nikad nisam ~uo ni za koga ko misli da je duga ru`na. Kada je zapravo sami pogledate, onda vi{e ne moram ja ni{ta da vam ka`em. Vi ste je li~no videli, osetili i znate da je predivna. Mislim da je tako i sa religijom i verom. Naposletku morate da se otisnete u `ivot i da je sprovedete u delo. Uzgredno, u Jevan|elju po Jovanu vera nikad nije imenica, ve} uvek glagol. Vera predstavlja akciju: ona nikada nije nekakav mentalni pristanak. Vera je `ivotni pravac. I zato kada po~nemo da sprovodimo veru u delo, Bog je potvrdi. I {to dalje idemo tim putem, to vi{e znamo da je ta vera prava”.
208

Mada je njegova analiza zvu~ala prihvatljivo, ipak je u njoj po svoj prilici bila rupa. “Ako je vera stvar iskustva, onda biste mogli da pre|ete u budizam i shvatite da vam meditacija sni`ava krvni pritisak i poma`e da se dobro ose}ate”, kazao sam. “Ali zato to ne mora da zna~i da je budizam ispravna religija”. “Ipak ne zaboravite da je iskustvo samo jedan {iroki put za dokazivanje”, upozorio me je. “Tako|e morate jasno znati koji vam je predmet vere, kako biste odredili da li postoje valjani razlozi da verujete u njenu istinitost. Me|utim, kona~an dokaz se vidi kada se stvar isproba do kraja. Budizam funkcioni{e u nekim stvarima; i ateizam funkcioni{e u nekim stvarima. Ali ako krenete celim putem sa Isusom Hristom, otkri}ete da Njegova u~enja dosledno funkcioni{u zato {to su ispravna. Hri{}anstvo nije ispravna religija zato {to funkcioni{e — ono funkcioni{e zahvaljuju}i tome {to je istinska religija”. Nasme{io sam se. “Zvu~ite kao da govorite iz li~nog iskustva”. “Znate, da vam ka`em ne{to — vera mi je mnogo bolja nego pre trideset godina. Da li sam dostigao savr{enstvo? To bi bila prejaka izjava. Ali sada sa toliko vi{e mira prihvatam ~injenicu da Bog jeste to {to jeste, sa toliko vi{e pouzdanja ose}am da sam u Njegovim rukama, i verujem da On prihvata moje slaba{ne poku{aje da ga proslavim svojim `ivljenjem”. “Da li jo{ uvek ima momenata kada posumnjate?” upitao sam ga. “Oho, itekako!” uzviknuo je. “Imam problem sa tim za{to ne ~inim vi{e napretka u savla|ivanju svojih dragih grehova. Za to Bog sasvim sigurno nije kriv — ali sa druge strane, za{to mi On to toliko ote`ava? Takve me sumnje mu~e. Mu~e me u`asne stvari koje se doga|aju {irom sveta, gde dolazi do istrebljivanja ~itavih naroda — a deo toga se ~ini u ime religije. Za{to Bog koji je ljubav to ne zaustavi? Ne ka`em da ne verujem u Njega. Ho}u zapravo da ka`em da nemam potpun i kona~an odgovor na to pitanje”. “Ima li nade za kongenitalne skeptike poput vas?” Anderson je bio nepokolebljiv. “Da, da”, uporno je tvrdio. “Apsolutno. Kada govorim kako se mu~im sa li~nim sumnjama i grehovima, ne `elim da zvu~im poput nekoga ko do`ivljava poraz ili nema nadu. Jedan moj poznanik je pro~itao moju knjigu o sumnji i kazao: 'O, ne! Ho}ete da ka`ete da vi ipak ne verujete?' A ja sam mu kazao: 'Ne, naravno da verujem — ali da li biste pomogli mome neverju?' Ovih dana ose}am Boga vi{e nego ikad. ^ak mogu da sagledam Bo`ju blagodat u trenucima kada mi se ~ini kao da nije tu. Ovih dana se vi{e i molim i vidim da mi Bog odgovara na molitve vi{e nego ikad ranije. Ose}am manju potrebu da kontroli{em druge ljude ili situacije zato {to znam da Bog dr`i stvari pod kontrolom.

209

A da ironija bude ve}a, ose}am da sam manje spreman da odgovorim na sve one prigovore koji dolaze od velikih umova skeptika. Ali znate {ta? To mi vi{e nije toliko bitno kao {to je nekad bilo. Zato {to znam da je u ovome istina. Jednostavno vidim to. To vidim u svom `ivotu, to vidim u svom braku, to vidim kod svoje dece, to vidim u svojim odnosima sa ljudima, to vidim u `ivotima drugih ljudi kada ih promeni sila Bo`ja, kada ih On obnavlja, kada ih Njegova istina oslobodi”. U Andersonovom glasu se provla~ila nota samopouzdanja i autoriteta. I tada je, kao zavr{nicu, izjavio: “Li, ja sam osetio. Ka`em vam — osetio sam! I video sam da je Gospod dobar”. U mislima sam se na trenutak vratio na prizor mladi}a sa farme u Kanadi koga mu~e li~ne sumnje i koji o~ajni~ki traga za ~vrstim duhovnim tlom na kome bi gradio svoj `ivot. I sada je on to tlo i prona{ao — i to ne uprkos sumnjama, ve} upravo zahvaljuju}i njima. Njegov li~ni do`ivljaj Boga mu neprestano potvr|uje ono {to nijedno empirijsko svedo~anstvo nikada ne bi moglo da doka`e. Pru`io sam ruku i isklju~io diktafon. “Hvala vam, Lin”, kazao sam, “{to ste bili tako iskreni”. VERA U SUMNJU Te no}i sam, dok sam leteo nazad za ^ikago u polupraznom avionu nastavio da premotavam u glavi traku sa intervjuom sa Andersonom. Zaklju~io sam da se sla`em sa njegovom analizom uloge koju ima sumnja. Iako sumnja mo`e da uznemiri ~oveka, i iako na kraju mo`e da postane destruktivna ako se ne usmeri na pravu stazu, ona bez daljnjeg mo`e da bude i od koristi. U glavi mi je odzvanjala misao Gerija Parkera iz njegove knjige “Dar sumnje”: “Ako se vera nikada ne susretne sa sumnjom, ako istina nikada ne zarati sa la`i, ako se dobro nikada ne bori sa zlim, kako vera mo`e spoznati sopstvene snage? Na mom li~nom hodo~asni~kom putu, ako bih morao da izaberem izme|u vere koja sumnji gleda direktno u o~i i jo{ je natera da trepne, i naivne vere koja nikada nije shvatila {ta je prva linija fronta sumnje, uvek bih odabrao onu prvu veru”.10 I ja bih je izabrao. Znao sam da }e moje bazi~no verovanje u Isusa biti ja~e, sigurnije, pouzdanije i postojanije zato {to je pro~i{}eno kroz vatru sumnje. Na kraju krajeva, uprkos pitanjima, izazovima i preprekama, moja vera ne samo da }e opstati, nego }e i napredovati. Potom sam se setio i ^arlsa Templtona. Da li su njegovi intelektualni prigovori Bogu zaista krivi za krah njegove vere — ili se ispod tih sumnji pritajilo ne{to drugo — neki neiskazan, zakulisni motiv koji je u potaji potpirivao njegova pitanja u vezi sa hri{}anstvom? Nije bilo
210

na~ina da to zasigurno saznam. Nisam hteo da kopam po njegovom li~nom `ivotu da bih to saznao. U ovom trenutku, najbolje {to sam mogao da radim je da i dalje prihvatam njegove prigovore kao iskrene. Bila je jo{ jedna va`na implikacija iz intervjua sa Andersonom. Ako sumnja i vera mogu da stoje rame uz rame, to onda zna~i da ljudi ne moraju u potpunosti da razre{e svaku prepreku izme|u sebe i Boga ponaosob da bi stekli autenti~nu veru. Drugim re~ima, kada te`ina svih dokaza jasno pretegne u Bo`ju korist, i kada ~ovek donese racionalnu odluku da poveruje u Njega, onda on mo`e da ostavi neke od sporednijih prigovora na stranu dok ne do|e dan kada }e se oni razjasniti. U me|uvremenu, ~ovek ipak mo`e da se odlu~i da veruje u Boga — i da od Boga zatra`i da mu pomogne u njegovom neverju.

211

Zaklju~ak

SNAGA RELIGIJE
Ima li iko igde ko bi me voleo?! Vi{e puta stoji zapisano u dnevniku preminule ateistkinje Medlin Mari O'Her1 ^ovek ne odbacuje Boga niti iz intelektualnih potreba niti zbog nedostatka dokaza. ^ovek odbacuje Boga zbog moralnog otpora zbog kog odbija da prizna da mu je Bog potreban. Ravi Zakarijas, teolog2
Trebao mi je ~itav dan da se vratim ku}i nakon intervjua u Teksasu. Moj let je kasnio zbog lo{eg vremena, pa su ga potom otkazali zbog tehni~kih problema, tako da sam morao da promenim trasu i krenem preko druga dva grada da bih stigao ku}i. Avioni su bili prepuni ljudi, a na letovima je bilo turbulencije. Bio sam potpuno iscrpljen fizi~ki — ali sam imao prekovremeni mentalni rad. Kona~no sam zavr{io pregled i dodatno razmatranje svog po~etnog duhovnog puta sa intervjuima eksperata o “Osam velikih prigovora” biblijskoj religiji. I opet je Vera netremice gledala direktno Sumnji u o~i — i jedino je preostalo pitanje koja }e od njih prva da trepne. Uvalio sam se u svoju omiljenu fotelju, a mozak mi je radio punom parom u nastojanju da sredim sve podatke, mi{ljenja i dokaze koje sam sakupio u prethodnih godinu dana. Gomilu notesa sam ispunio podacima iz istra`ivanja. Moja zbirka kaseta sa intervjua nije mogla da stane u dve kutije za cipele. Kancelarija mi je bila prepuna knjiga. Svih osam prepreka na putu ka religiji su postavljale problemati~na pitanja. Me|utim, stru~njaci sa kojima sam razgovarao su bili profesionalni u davanju zadovoljavaju}ih odgovora. U nekoliko pitanja su bili u mogu}nosti da ponude jasna obja{njenja koja bi mi definitivno pomogla da re{im problem. Za neke teme koje nisu podlagale takvim decidnim re{enjima, ti stru~njaci bi uspevali da ubla`e mo} prigovora iznose}i va`an kontekst i bitne ~injenice. Ra{~i{}ene su pogre{ne ideje, do{lo se do sve ve}e jasno}e, i na kraju je `aoka svakog prigovora uspe{no ubla`ena.
212

Meni su li~no najvi{e smetala dva prigovora — ~injenica da postoji patnja i u~enje o paklu. [to sam se vi{e udubljivao u njih, to sam vi{e shvatao da se nalazim u opasnosti da izgubim uvid u celinu stvari. Kada sam zatvorio o~i i razmi{ljao o istra`ivanju, u potrazi za sveobuhvatnim temama koje bi svemu ovome dale smisao, na pamet su mi pale tri jasne scene — po~ev od kratkog razgovora u kome mi je D`ejms Morlend pomogao da ponovo uspostavim li~nu ravnote`u. PRVA SCENA: NA]I PERSPEKTIVU Spremao sam se da iza|em iz Morlendove ku}e na dan na{eg razgovora o u~enju o paklu. Znao sam da mora da stigne na fakultet i zahvalio sam mu se za njegovo vreme i po~eo da pakujem opremu za snimanje. Ali njemu i dalje ne{to nije davalo mira. Dok smo stajali, zamolio me je da ka`e jo{ jednu stvar. “Li, postoji jo{ ne{to {to treba da spomenem”, kazao je dok je prebirao po glavi koji je pravi na~in da to iska`e. Uzdahnuo je i izgledao frustriran ne znaju}i kako da to iska`e jednom re~ju. Zatim sam se naslonio na okvir od vrata, a on mi je opisao analogiju zahvaljuju}i kojoj sam do`iveo trenutno prosvetljenje. “Kada poku{avate da donesete odluku oko ne~ega i vagate razloge za i protiv toga, va`no je uzeti u obzir sve relevantne razloge, a ne samo neki njihov mali deo”, zapo~eo je. To je zvu~alo logi~no, ali sam ga pitao za{to je smatrao da to mora da mi ka`e. “Zato {to se”, kako je objasnio, “mi koncentri{emo na jedan uobi~ajeni prigovor hri{}anstvu — naime, na postojanje pakla. Me|utim, ako se koncentri{ete samo na jednu prepreku, izgubi}ete iz vida ve}u i sveobuhvatniju sliku. Da vam ilustrujem to jednim primerom. Zamislimo da sam video kako moja `ena razgovara sa drugim ~ovekom u parku. Da li bi bilo pametno zaklju~iti da me vara? To, dakako, zavisi od toga koje dokaze razmatram. Ako je jedino svedo~anstvo koje uzimam u obzir ono {to sam video u parku, onda }u sebi re}i: 'Ne vidim ni{ta {to bi ukazivalo na to da me ona ne vara'. Ali time bi se pone{to izostavilo, zar ne? Time se ignori{e ogromnan broj svedo~anstava koja nemaju nikakve veze sa situacijom u parku, ali koja imaju svaku vezu sa poslednjom ~etvrtinom veka koju sam proveo sa njom. Nju poznajem dovoljno dobro, iz dana u dan, da bih bio siguran da me nikada ne bi prevarila. Zna~i, ako bi mi bilo dopu{teno da se slu`im tim dugogodi{njim svedo~anstvom, onda bih rekao: 'Na povr{ini bi se reklo da tu ima ne~eg ~udnog, ali naprosto ne mo`e biti istina to da me vara. Mora postojati neko drugo obja{njenje'.
213

A sada pretpostavimo da je meni nepoznata ~injenica da ju je pozvao ~ovek kome je dvadeset godina ranije pomogla da postane religiozan. Slu~ajno se zadesio u gradu, a ona ga nije videla dve decenije, pa su se sreli u parku. Spremao se da ode u inostranstvo i ona ga mo`da vi{e nikada ne}e videti. I tako su se oni kao brat i sestra pri~ali u parku. To je sli~no na{em prou~avanju koliko je pakao racionalna stvar. Mo`da se pitate: 'Da li mogu da progutam pri~u o paklu ili ne?' Ako je jedini dokaz koji uzimate kao va`an faktor u va{im prou~avanjima argument za i protiv samog pakla, to je onda kao kada bismo razmi{ljali o ovoj situaciji sa mojom `enom i dozvolili samo razmatranje argumenata za i protiv onoga {to sam video u parku. @eleo bih da iznesem da postoji puno drugih svedo~anstava koja bi trebalo imati u vidu, a koja nemaju nikakve veze sa paklom, ali su ipak relevantna. Koja su to svedo~anstva? Sva ona svedo~anstva da postoji Bog, da vas je stvorio, da je Biblija istorijski verodostojna, da je Isus ~inio ~uda i ustao iz mrtvih, da Bog ho}e da provede ve~nost sa vama na nebu. Kada sve te ~inioce uzmete u obzir, mogli biste da pomislite: '^ak i da u ovom trenutku mo`da nemam najbolje obja{njenje za postojanje pakla, znam da takvo obja{njenje sigurno postoji, zato {to imam toliko dokaza da je Isus Hrist stvarno Sin Bo`ji i da je On govorio o paklu. A po{to mogu da verujem Njemu i Njegovoj velikoj ljubavi prema ljudima — {to je i pokazao svojom smr}u na krstu — mogu sa sigurno{}u da ka`em da }e postojanje pakla u krajnjem smislu imati logike i da }u shvatiti da je to fer opcija i da }u ga kona~no priznati kao najbolju moralnu alternativu'.” Serija dokaza Morlendova prosta ilustracija mi je bila od ogromne pomo}i. Kada bih se udubljivao u najte`e prepreke na putu ka religiji, one bi mi se u mislima ~inile tako ogromne da bi zasenile druge relevantne informacije. Mo`da se ista stvar desila i vama dok ste razmi{ljali o nekom problemu koji vam zadaje naro~ite muke. Za razbijanje religije bi bilo potrebno vi{e od obi~nog poku{aja da se u njemu napravi rupa izno{enjem prigovora. Razlog za to je zato {to u pozadini postoje drugi relevantni dokazi koji formiraju jaku pretpostavku u prilog vere u Isusa Hrista. Nije dovoljno samo uzeti u obzir pojedina~na pitanja; treba imati na umu ovaj {irok spektar dokaza prilikom analize svakog prigovora ponaosob.

O kakvim dokazima je re~? Iz mojih razgovora sa stru~njacima izvodim slede}e ubedljive ~injenice koje sna`no ukazuju na postojanje Boga i Njegovog jedinoro|enog Sina, Isusa Hrista: Stvaranje. Vilijam Lejn Kreg, koautor brojnih knjiga, pokazao je da kosmos kao i samo vreme imaju svoj po~etak u jednom trenutku u kona~noj pro{losti. Nau~nici ovo ozna~avaju kao Stvaranje. Kreg je izneo argument da sve {to nastaje ima svoj uzrok, a svemir je nastao, pa samim tim i svemir ima svoj uzrok — to jest, Tvorca koji je sâm bez uzroka, nepromenljiv, vanvremenski i nematerijalan. ^ak i ~uveni ateista Kaj Nilsen je jednom kazao: “Zamislite kad biste iznenada videli knjigu... a onda me pitali {ta je izazvalo nastanak knjige, i da ja na to odgovorim da nastanak knjige nije ni{ta izazvalo, nego je nastala sama od sebe'. Vi to ne biste prihvatili”. Na to je Kreg dodao da ako je o~igledno da postoji uzrok za malu knjigu, zar onda ne}e biti logi~no da postoji Uzrok i za veliki univerzum? Precizno pode{eni svemir. U proteklih 35 godina nau~nici su zapanjeni otkri}em s kolikom i najsitnijom precizno{}u je pode{en `ivot u svemiru. ^in Stvaranja je bio veoma ure|en doga|aj koji je zahtevao enormnu koli~inu podataka i svemir je od trenutka svog po~etka bio fino pode{en do nepojmljive preciznosti za postojanje oblika `ivota kao {to smo mi sami. Beskona~no mala razlika u ja~ini gravitacione sile, ili desetina drugih konstanti i veli~ina bi u~inilo da postoji svemir koji spre~ava nastanak `ivota umesto {to bi ga podr`avao. Sve to nas dovodi do zaklju~ka da iza tvorevine stoji inteligentan Tvorac. Moralni zakon. Bez Boga moral je puki proizvod dru{tveno-biolo{ke evolucije i prakti~no predstavlja pitanje ukusa ili li~nih preferenci. Primera radi, silovanje mo`e da postane tabu u toku ljudskog razvoja zato {to nije korisno za dru{tvo, ali se tako|e mo`e zamisliti da je silovanje nastalo kao ne{to {to je korisno za opstanak vrste. Drugim re~ima, bez Boga ne postoji apsolutno ispravna ili pogre{na stvar koja bi se nametala na{oj savesti. Ali mi u dubini du{e znamo da objektivne moralne vrednosti itekako postoje — neke stvari kao {to su silovanje i zlostavljanje dece, na primer, odvratne su u sklopu svake etike — i to samim tim zna~i da Bog postoji. Poreklo `ivota. Darvinizam ne mo`e da ponudi nikakvu pouzdanu teoriju kako je `ivot prirodno mogao da nastane iz ne`ive supstance. Prvobitna zemljina atmosfera bi spre~ila razvoj gradivnih elemenata `ivih bi}a, a sastaviti ~ak i najprostiju `ivu materiju bilo bi toliko neverovatno te{ko da `ivot nipo{to nije mogao da bude proizvod neusmerenih ili slu~ajnih procesa. Naprotiv, ogromna koli~ina specifi~nih podataka koji postoje u svakoj `ivoj }eliji — kodiranih u vidu

214

215

hemijskog alfabeta od ~etiri slova DNK — sna`no potvr|uje postojanje inteligentnog Tvorca koji stoji iza ~udesnog stvaranja `ivota. Verodostojnost Biblije. Teolog Norman Gajsler izneo je ubedljive argumente da postoji vi{e dokaza da se mo`emo uzdati u autenti~nost spisa Biblije nego {to postoji za bilo koju drugu knjigu iz starog sveta. Njenu su{tinsku pouzdanost neprestano potvr|uju arheolo{ka otkri}a, “a ako mo`emo da verujemo Bibliji kada nam pri~a o jasnim zemaljskim stvarima koje se mogu proveriti, onda joj mo`emo verovati i u oblastima gde je ne mo`emo direktno proveriti empirijskim putem”, kako je kazao. [tavi{e, bo`ansko poreklo Biblije mo`e se utvrditi na dva na~ina. Prvo, uprkos svakoj matemati~koj verovatno}i, na desetine drevnih proro~anstava o Mesiji — uklju~uju}i i precizno odre|eno vreme kada }e se pojaviti — ~udesno su se ispunila u jednom jedinom ~oveku u ~itavoj istoriji: Isusu iz Nazareta. Drugo, biblijski proroci ~inili su ~uda kao potvrdu svog bo`anskog autoriteta. Isusova ~uda su priznali ~ak i Njegovi neprijatelji. Isusovo vaskrsenje. Kreg je razradio ubedljiv argument da se Isus Hrist vratio iz mrtvih kao poslednji dokaz svojih tvrdnji da nosi bo`ansku prirodu. On je izneo ~etiri ~injenice koje u velikoj meri prihvataju istori~ari Novog zaveta {irokog ranga. Prvo, nakon {to je Isus bio raspet, u grobnicu ga je sahranio Josif iz Arimateje. To zna~i da je mesto gde je bio grob bilo poznato i Jevrejima i hri{}anima i Rimljanima. Drugo, u nedelju nakon raspe}a grupa `ena, njegovih u~enica, zatekla je prazan grob. I zbilja, niko nije tvrdio ne{to drugo osim da je grob prazan. Tre}e, u vi{e navrata i pod razli~itim okolnostima razli~iti pojedinci i grupe bili su svedoci pojave Isusa koji je o`iveo iz mrtvih. Ovo se ne mo`e odbaciti kao legenda zbog veoma ranog perioda iz kojeg datiraju ova svedo~anstva. ^etvrto, prvi u~enici su neo~ekivano i iskreno poverovali da je Isus vaskrsao iz mrtvih uprkos svojoj sklonosti da veruju u obrnuto. Bili su spremni da odu i u smrt objavljuju}i da je Isus vaskrsao i time dokazao da je Sin Bo`ji — a niko ne}e svesno i dobrovoljno da umre za la`. Osim toga, trinaest stru~njaka koje sam intervjuisao za svoju prethodnu knjigu “Isusov zlo~in”, utvrdili su da biografije Isusa Hrista u Novom zavetu uspe{no prolaze stru~nu proveru; da su nam na pouzdan na~in prenete u toku vremena; da i izvan Biblije postoji ubedljiv dokaz da je Isus postojao; da Isus nije bio psihi~ki labilan kada je tvrdio za sebe da je Bog; i da je ispunjavao sve bo`anske osobine. Obja{njenje dokaza Svaki od “Osam velikih prigovora” treba ponaosob razmatrati u svetlu ovih ubedljivih direktnih dokaza za postojanje Boga i za
216

bo`ansku prirodu Isusa Hrista. Primera radi, kao {to je Piter Krift priznao u na{em razgovoru, patnja u ovom svetu mo`da nekima predstavlja prigovor na ra~un Bo`jeg postojanja — ali te dokaze na kraju zatrpa lavina drugih dokaza da On postoji, da nas On stvarno voli i da ~ak mo`e da iskupi i na{e patnje i okrene ih na dobro. Ovo brdo dokaza nam mo`e pru`iti sigurnost da iako mo`da ne razumemo u potpunosti za{to postoji patnja ili pakao, mo`emo biti sigurni da je Bog pravedan, da postupa u skladu sa pravdom, i da }emo jednoga dana dobiti bolje obja{njenje. Iako je svaka od ovih osam prepreka ozbiljna, nijedna od njih nije mogla da se suprotstavi drugim podacima koji ubedljivo ukazuju na istinitost biblijske religije. Dok sam bio ateista, shvatio sam da moram da u~inim vi{e nego da samo iznosim nasumi~ne prigovore kako bih uzdrmao religiju; morao bih da izlo`im scenario bez Boga koji bi bolje uklopio sve ~injenice koje sam upravo naveo. Ali ateizam ne mo`e uverljivo da objasni Stvaranje, preciznu pode{enost parametara u svemiru, nastanak `ivota, postojanje moralnih zakona, natprirodnu potvrdu Biblije, kao i vaskrsenje Isusa Hrista. Jedina hipoteza koja obja{njava sve ovo je da postoji bo`anski Tvorac ~iji je jedinoro|eni Sin Isus iz Nazareta. Svaku od prepreka sam razmotrio na osnovu nje same, kroz razgovor sa stru~njacima koji su mogli da pru`e zadovoljavaju}a obja{njenja i analize. Potom sam razmotrio svaki od prigovora u kontekstu ubedljivih dokaza da je u biblijskoj religiji istina i da je otud Bog u krajnjem smislu verodostojan i da nas veoma voli. Moj zaklju~ak glasi da je religija kroz sve to pro{la bez ogrebotine. Nakon {to sam proveo godinu dana ispituju}i “Osam velikih prigovora”, ostao sam potpuno siguran da je najracionalniji i najlogi~niji korak koji ~ovek mo`e napraviti da svoju veru ulo`i u Isusa iz Nazareta. DRUGA SCENA: DONETI ODLUKU Na Univerzitetu u Ju`noj Kaliforniji unutar zgrade od crvenih cigala sa re~ima “Istina }e vas osloboditi” koje su urezane sa spolja{nje strane, moja supruga i ja smo sedeli u kancelariji koja je izgledala kao da je na nju pala atomska bomba. Oko nas su svuda bile gomile papira, na stolu, podu i stolicama. Police su bile prepune debelih knjiga, starih ~asopisa i raznoraznih suvenira. I usred svega toga spokojno je sedeo filozof Dalas Vilard, jedan od najuticajnijih religijskih mislilaca na{eg vremena. Bila je to retka prilika za razgovor sa autorom dve najproslavljenije religijske knjige u proteklim decenijama — “Duh discipline” (The Spirit of the Disciplines) i “Bo`anska zavera” (The Divine Conspiracy).
217

Na{ razgovor sa sedokosim profesorom filozofije sa nao~arima koncentrisao se na to kako se vera ja~a kroz molitvu. U jednom trenutku, dok smo diskutovali o tome kakve odgovore ljudi {alju Bogu, Vilard je izneo prili~no interesantnu opasku: “Pitanje glasi — {ta mi zapravo ho}emo? Biblija ka`e da ako tra`ite Boga svim srcem, da }ete ga onda sigurno prona}i. Dakle, ka`e da }ete ga sigurno prona}i. A Bog se i otkriva ljudima koji ho}e da ga poznaju. A ako neko ne}e da pozna Boga — pa, uostalom, Bog i jeste stvorio svet i ljudski um na takav na~in da ~ovek i ne mora da `eli da pozna Boga”. Potom je prekopao po gomili papira na stolu i izvukao jedan list. “Ovaj list dajem studentima na predavanju”, kazao je. Uzeo sam papir i pro~itao {ta na njemu pi{e: “Slede}eg utorka ujutro, odmah nakon doru~ka, svi mi u ovom jednom svetu }emo pasti na kolena zbog silne i zaglu{uju}e grmljavine. Sneg se kovitla, listovi padaju sa drve}a, zemlja se trese, ru{e se zgrade i kule. Nebo blje{ti ~udnovatom srebrnastom svetlo{}u i upravo tada, dok svi ljudi ovoga sveta gledaju gore, nebo se otvara, a oblaci razilaze i otkrivaju neverovatno sjajnu i ogromnu priliku nalik Zevsu koja stoji nad nama kao hiljadu Everesta. On se natmureno mr{ti dok mu munje osvetljavaju crte mikelan|elovskog lica, i tada on pokazuje dole, na mene, i ka`e da ga ~uje svaki ~ovek, svaka `ena i svako dete: 'Dosta mi je tvoje mudrija{ke logi~ke analize i analize re~i u teolo{kim pitanjima. Mo`e{ biti siguran, Norvude Rasele Hensonu, da ja sasvim sigurno postojim!'“ 3 “I tada sam”, kazao je Vilard, “pitao studente: 'Kad bi se ovo stvarno dogodilo, kako bi odgovorio Henson?'” Ja sam rekao: “Vi mislite da bi on na{ao ve} nekakvo obja{njenje za to”. “Apsolutno!” odgovorio je Vilard. “To je veoma nesre}na varijanta, ali mislim da bi on za to na{ao bilo kakvo obja{njenje. Moramo da budemo na oprezu za ~injenicu da se, u gotovo svakoj mogu}oj situaciji, odgovor na molitvu mo`e racionalizovati ako to ho}ete tako da uradite. I ljudi to obi~no i rade. Govore: 'Ja sam pametan ~ovek — mene ne mogu da prevare sve te stvari'.” Mogao sam da se prona|em u tome. Ispri~ao sam Vilardu o vremenu kada je moja k}erkica morala hitno da ode na intenzivnu negu zbog tajanstvene bolesti koja joj je ugrozila `ivot. Doktori nisu znali koja joj je dijagnoza. Iako sam bio ateista, bio sam toliko o~ajan da sam se zapravo pomolio i preklinjao Boga da je isceli — ako uop{te postoji. Nedugo zatim je beba zapanjila sve redom jer joj je iznenada bilo skroz bolje. Doktorima je samo preostalo da se ~e{u po glavi. “Moja reakcija na sve to”, kazao sam Vilardu, “bila je da izmislim bilo kakvo obja{njenje. Rekao sam: 'Kakva koincidencija! Mora da je
218

imala neku bakteriju ili virus koji je i{~ezao sam od sebe'. ^ak ne bih ni pomislio na mogu}nost da je tu do{lo do Bo`je intervencije. Umesto toga, ostao sam u svom ateizmu”. Vilard se nasme{io na tu pri~u. “Ne bih hteo da postavljam dijagnozu va{eg slu~aja u va{em prisustvu”, kazao je sa oprezom, “ali da nije mo`da to da se u celu stvar ume{ao va{ ponos? Bili ste premudri za sebe! Niste hteli da dozvolite da potpadnete pod uticaj te situacije. Neka se sve one slatke bakice varaju, ali vi to sebi ne}ete dopustiti. Sve dok ~ovek ima takav stav, na takav na~in }e i reagovati”. Pun pogodak! U sred srede. ^ak i da je postojalo izobilje ubedljivih dokaza da se Bog tu ume{ao, ja bih opet izneo bilo koje obja{njenje — ma koliko bizarno i ma koliko besmisleno — a da to ne bude mogu}nost da je On odgovorio na moju molitvu. Bio sam previ{e ponosan da bih kleknuo na kolena pred bilo kime i previ{e upetljan u svoj nemoralni na~in `ivota da bih od toga odustao. “Garantujem vam”, nastavio je Vilard, “da ne bi trebalo ni pet minuta da se izmisli bilo kakvo obja{njenje za nedvosmisleno ~udo kao {to je oganj koji je si{ao sa nebesa i spalio oltar u slu~aju sa prorokom Ilijom u Starom zavetu. I znate {ta? Ljudi i jesu izmi{ljali obja{njenja! Da to nisu uradili, istorija Izraela bi se umnogome razlikovala od onoga kakva je bila. A Bog je i molitvu postavio na takav na~in da, ukoliko `elite da je racionalizujete, mo`ete i to da uradite. Takav je ljudski um. Bog ga je takvim uspostavio iz odre|enog razloga, a to je ovaj: Bog je tako postavio stvari da ljudi treba da iznad sebe, na kraju krajeva, imaju onakvu vlast kakvu izaberu”. Volja za verom Ova Vilardova misao izra`avala je samu su{tinu mog duhovnog puta. Da sam hteo, mogao sam i dalje da poku{avam da dam neko drugo obja{njenje za re~i eksperata koje sam intervjuisao, bez obzira na to koliko bi bizarni ili sitni~avi moji argumenti postali na kraju. A verujte mi da sam poprili~no sposoban da razglabam svakojake elaborantne izgovore i kontraargumente — ~ak i uprkos o~iglednoj istini. Ipak, u krajnjem smislu, su{tina religije nije u tome da imamo savr{ene i potpune odgovore na svaki od “Osam velikih prigovora” ponaosob. Naposletku, mi taj nivo konkluzivnog dokazivanja ne tra`imo ni u jednoj drugoj oblasti `ivota. Su{tina je u tome da svakako posedujemo dovoljno dokaza o Bogu na osnovu kojih treba stupiti u akciju. I na kraju krajeva, u tome i jeste problem. Religija je stvar izbora, iskorak na osnovu dobre volje, odluka da ho}emo da li~no poznamo Boga. Ta religija govori: “Verujem — pomozi mome ne219

verju!” Kao {to je i rekao Vilard: “Bog se i otkriva ljudima koji ho}e da ga poznaju”. Ili kao {to mi je kazao Lin Anderson: “Kada zagrebete ispod povr{ine, postoji ili volja da se veruje ili volja da se ne veruje. I upravo to je sama su{tina stvari”. Bilo mi je drago {to nisam morao da odbacim svoj intelekt da bih postao religiozan. Direktni dokazi da je Isus Sin Bo`ji, kao i ubedljivi odgovori na “Osam velikih prigovora” ra{~istili su mi put za taj korak. Ali sam ipak morao da savladam li~ni ponos. Ipak sam morao da ukinem taj egoizam i aroganciju koji su pretili da me vrate nazad. Ipak sam morao da pokorim li~ni interes i uga|anje samom sebi koji su mi zatvarali srce prema Bogu. Ako bih hteo da primenim Vilardove re~i na sebe samog, najve}i problem je glasio: “[ta sam ja hteo?” Da li sam hteo da li~no poznam Boga — da do`ivim oslobo|enje od krivice, da `ivim na na~in na koji sam napravljen da `ivim, da sprovodim Njegov plan za moj `ivot, da svaki dan u `ivotu budem povezan sa Njegovom silom, da komuniciram sa njim u ovozemaljskom `ivotu i za ~itavu ve~nost u narednom `ivotu? Ako sam to hteo, postojalo je obilje dokaza na osnovu kojih sam mogao da utemeljim racionalnu odluku da mu odgovorim sa “da”. Odluka je bila na meni — ba{ kao {to je i na vama. Kao {to je to iskazao Vilijam Lejn Kreg: “Ako ne postoji Bog, `ivot je onda besmislen. Ako postoji Bog iz Biblije, onda `ivot ima smisao. Jedino nam druga od ove dve alternative omogu}ava da `ivimo sre}no i dosledno. Stoga se meni ~ini da ~ak i ako bi dokazi za ove dve mogu}nosti bili apsolutno jednaki po snazi, racionalan ~ovek bi morao da izabere biblijsku religiju. Za mene je potpuno iracionalno odabrati smrt, besmisao i uni{tenje `ivota, smisla i sre}e. Kao {to je rekao Blez Paskal, 'ne mo`emo izgubiti ni{ta, a mo`emo dobiti ve~nost'.”4 TRE]A SCENA: PROMENITI @IVOT Tre}a epizoda se desila nakon mog intervjua u Atlanti sa Kregom u vezi sa problemom ~uda. U{ao sam u svoj iznajmljeni auto i polako krenuo autoputem u gradi} Roum u dr`avi D`ord`ija. Slede}e jutro je bilo hladno, ali sun~ano, i ja sam se obukao i krenuo na jedno teolo{ko predavanje. Napolju je stajao Vilijam Nil Mur i ljubazno pozdravljao ljude i rukovao se sa svakim ko je pristizao; lepo mu je stajalo odelo be` boje sa tamnim prugama, belom ko{uljom i sme|om kravatom. Lice mu je bilo tamne mahagoni boje, crna kosa kratko o{i{ana, ali ono ~ega se najvi{e se}am bio je njegov osmeh: bio je u isto vreme stidljiv i
220

topao, blag i iskren, ljubak i pun ljubavi. Zbog njega sam se ose}ao dobrodo{lo. “Slava Gospodu, brate Mur!” izjavila je jedna postarija `ena, nakratko se rukovala sa njim i potom u{la unutra. Mur je teolog. On je posve}en suprug i otac, vredno radi za porodicu, ~ovek koji je pun sa`aljenja i stalno se moli i provodi svoje slobodno vreme poma`u}i unesre}enim ljudima, koje su izgleda svi drugi zaboravili. Ukratko, ~ovek za uzor. Mur je {esnaest godina radio u zatvoru za osu|enike na smrt. Odr`avao im je prou~avanje Biblije i vodio molitvene sastanke. Savetovao je zatvorenike i mnoge od njih doveo u vezu sa Isusom Hristom. Neke crkve su ~ak slale ljude u zatvor da ih on savetuje. Bio je pretpla}en na desetine dopisnih biblijskih kurseva. Postao je poznat kao “mirotvorac” jer je njegova grupa }elija, u kojoj su uglavnom bili zatvorenici koji su pod njegovim uticajem postali religiozni, uvek bila najbezbednija, najti{a i najurednija. Dok sam sedeo sa Murom u njegovom domu koji gleda na {umu bujnih borovih stabala, pitao sam ga koji je izvor njihovog fascinantnog preobra`aja. “To je uspelo uz pomo} zatvorskog sistema rehabilitacije, zar ne?” upitao sam ga. Mur se nasmejao. “Ne, nije uz njegovu pomo}”, odgovorio mi je. “Onda je sigurno bio program samopomo}i ili pozitivan mentalni stav”, kazao sam. On je zna~ajno odmahnuo glavom. “Ne, ne, ni to”. “Da nisu antidepresivi? Transcendentalna meditacija? Psiholo{ko savetovanje?” “Ma, dajte, Li”, kazao je. “Dobro znate da nije ni{ta od toga”. Bio je u pravu. Znao sam koji je pravi razlog. Samo sam hteo da to ~ujem od njega. “[ta je onda bilo zaslu`no za preobra`aj ovih ljudi?” pitao sam ga. “To je prosto i jednostavno bio Isus Hrist”, nepokolebljivo je izjavio. “On ih je promenio na na~ine na koje nikada ne bi sami od sebe mogli da se promene. Dao im je razlog da `ive. Pomogao mi je da u~inim ispravnu stvar. Dao mi je srce za druge ljude. Spasio im du{u”. To je mo} koju ima religija da promeni ~ovekov `ivot. Apostol Pavle je napisao: “Ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; staro pro|e, gle, sve novo postade”.7 Hri{}ani u zatvoru nisu iste li~nosti kao oni razbojnici pre dolaska u zatvor. Bog je promenio njegov `ivot svojim opro{tajem, milo{}u, silom i stalnim prisustvom svoga Duha. Ista ta vrsta blagodatnog preobra`aja stoji na raspolaganju svakome koji reaguje na obilje dokaza
221

za Isusa Hrista time {to odlu~i da se okrene od svoga greha i prihvati Njega kao onog koji im pra{ta grehe i koji ih vodi u `ivot. To o~ekuje sve one koji potvrdno odgovore Bogu i njegovim putevima. Reafirmacija religije Te tri scene rezimiraju moje traganje za odgovorima na “Osam velikih prigovora” koje je trajalo ~itavih godinu dana. Prva scena isti~e veli~inu sveukupnog argumenta u prilog Hristu i dostupnost ~vrstih odgovora na najte`a pitanja u vezi sa biblijskom religijom. Drugim re~ima, za racionalnu osobu postoji izobilje opravdanja da svoju veru stavi u Isusa Hrista. Druga scena isti~e na{u ljudsku tendenciju da iz li~nog ponosa ili interesa izmi{ljamo svakakva obja{njenja za te dokaze. Religija, naposletku, predstavlja potez dobre volje; i Bog }e nam dati ono {to ho}emo. Tre}a scena se slu`i jednim radikalnim primerom kako bi ilustrovala Bo`ju dobru volju da promeni `ivote onih ljudi koji reaguju na dokaze, savladavaju svoj ponos i otvaraju mu svoje srce. Sve ovo se mo`e svesti na proces koji se sastoji iz tri re~i: istra`ivanje — odluka — preobra`aj; taj proces sam do`iveo na svom duhovnom putu. 1981. godine sam prvi put reagovao na dokaze odlu~iv{i da napustim ateizam i stanem uz Hrista. Ni ja kao ni mnogi drugi vi{e nisam bio onaj stari. Po{to sam `ivot sve vi{e i vi{e otvarao za Boga i njegove puteve, time su se i moje vrednosti, karakter, prioriteti, stavovi, odnosi sa ljudima i `elje vremenom menjali — i to nabolje. Danas, nakon {to sam ponovo pro{ao svoje prvobitno istra`ivanje, moje uverenje u tu odluku 1981. godine se samo poja~alo. Postavljanje neprijatnih pitanja mi nije oslabilo veru — naprotiv, oja~alo ju je. Ispitivanje “slabih ta~aka” religije mi je jo{ jednom potvrdilo da je vera zasnovana na zdravom razumu i da ima logi~ki integritet. Budu}i pre~i{}ena strogim intelektualnim preispitivanjima, moja vera je postala dublja, bogatija, elasti~nija i sigurnija nego ikad. Ipak, dok sam u fotelji u dnevnoj sobi u glavi rezimirao svoje istra`ivanje, shvatio sam da zadatak nije skroz obavljen. ^arls Templton, propovednik koji je pre{ao u skeptike i odlu~no poricao da postoji Bog koji voli ljude, mada je ipak plakao zbog toga {to ~ezne za Isusom, dao mi je najve}i deo podsticaja za ovaj niz intervjua na temu “Osam velikih prigovora” religiji. Namera moga istra`ivanja je bila da dobijem odgovore na probleme koji su me najvi{e mu~ili na mom duhovnom putu, a ne da poku{avam da opovrgavam pojedina~ne stavke Templtonovih spisa. Ipak, postojalo je zna~ajno preklapanje izme|u pitanja koja su bloki222

rala njegov put ka veri i tema koje su mi zadavale muke dok sam i ja bio duhovni tragalac. Pitao sam se: kako bi Templton reagovao na moje intervjue sa ovih osam stru~njaka? Da li bi bio spreman da prihvati njihove dokaze i argumente? Ili bi mu pak neumitan razvoj Alzhajmerove bolesti ve} uskratio mogu}nost da ponovo razmotri duhovna pitanja? Poruka nade Bilo je sun~ano prole}no popodne u okrugu Orind` u Kaliforniji, gde sam se nedavno preselio. Upravo sam bio od{tampao skoro 500 strana rukopisa za ovu knjigu i krenuo da ih pakujem u kutiju kada je moja supruga pomolila glavu u moju kancelariju. “[ta radi{?” pitala me je. Pokazao sam na rukopis. “Treba nekome ovo da po{aljem”, odgovorio sam. “Je li ^arlsu Templtonu?” kazala je. “Setim ga se povremeno. U stvari, ja se molim za njega”. To me nije iznenadilo. “[ta se moli{ za njega?” pitao sam. “Da i dalje bude dovoljno zdrav da jo{ jednom razmisli o svojim zaklju~cima o Bogu. Da bude otvoren za obja{njenja koja si dobio od stru~njaka. Da odgovori na taj poriv u njemu {to ga o~igledno vu~e ka Isusu”. Klimnuo sam glavom. I ja sam se molio. “Pre nekoliko minuta sam pri~ao sa njegovom `enom preko telefona”, kazao sam. “Rekla mi je da prema ^arlsu bolest nije imala mnogo milosti i da sada ima jo{ nekih zdravstvenih problema. Kada sam imao priliku da pri~am sa njim i da ga pitam kako mu je bolest, odgovorio je samo jednom re~ju, veoma o~ajni~kim glasom. Rekao je: 'Razara'”. “O, ba{ mi je krivo”, rekla je Lesli tiho. “I meni”, uzdahnuo sam. “Veoma `alosno”. Ubacio sam jo{ nekoliko stranica u kutiju. “Rekla mi je i da je Bili Grejem posetio ^arlsa pre nekoliko meseci”. Lesli je razroga~ila o~i. “Stvarno?” kazala je. “I, {ta je bilo?” “Dosta dugo se nisu videli pre toga. Rekla mi je da, kada ga je ^arls prepoznao, kao da je neka drhtavica pro{la kroz njega, da je po~eo da pla~e i da je obrglio Bilija. Nije mogla dovoljno da ishvali Bilija kako je bio dobar i pun ljubavi. Proveli su neko vreme zajedno, a potom i ru~ali. Bili se pomolio pre ru~ka — kazala je: 'To je bio prvi put da se za na{im stolom ~uje zahvalnost'. Zatim se Bili, pre nego {to je krenuo, pomolio za ^arlsa”. Video sam da su se o~i moje supruge ovla`ile. “Ba{ mi je drago {to su mogli da budu zajedno neko vreme”, kazala je. “Mo`da }e biti ne{to od toga”.
223

Klimnuo sam glavom i vratio se na pakovanje rukopisa. “Medlin je rekla da jedva ~eka da vidi moju knjigu i obe}ala je da }e je pro~itati ^arlsu”, kazao sam. “Jedino se nadam da nije pro{lo previ{e vremena i da }e mu mozak biti dovoljno bistar da mo`e da razume {ta su mi rekli ovi stru~njaci. Ipak mi se ~ini da bi trebalo da je po{aljem — za svaki slu~aj”. Zatim sam seo da mu napi{em pismo i po`elim sve najbolje i ohrabrim ga, da {to bolje mo`e, o~uva otvoren um i nanovo pogleda dokaze u prilog Isusu Hristu. Potpisao sam se i spustio olovku, ali mi se nije dalo da presavijem pismo. Hteo sam da napi{em jo{ ne{to; jedino nisam bio siguran {ta je jo{ trebalo re}i. Bacio sam pogled kroz prozor. Planina Sedlbek je izgledala veli~anstveno pod tamnoplavim nebom. Na trenutak su mi odlutale misli. I tada su mi, iznenada, re~i navalile u glavu. Uzeo sam olovku i, dok mi je Lesli virila preko ramena, brzo dopisao ovaj post skriptum: “^arls, nadam se da }ete uzeti k srcu ono {to pi{e u Pri~ama Solomonovim 2,3-5: 'Ako prizove{ mudrost i k razumu glas obrati{; ako ih kao srebro tra`i{ i kao blago sakriveno dobro istra`uje{ oseti}e{ tada strah od Gospoda, i poznanje na}i }e{ ti u Boga'.” Stavio sam poruku u koverat, ubacio ga u kutiju i uzeo klju~eve od kola. “Hajde da po{aljemo ovo”, kazao sam.

LITERATURA
UVOD: RELIGIJA KAO IZAZOV 1. George H. Smith, Atheism: The Case Against God (Amherst, N.Y.: Prometheus Books, 1989), 51. 2. Charles Colson, How Now Shall We Live? (Wheaton, 111.: Tyndale House, 1999), 31-32. 3. “Billy Graham Indiana Crusade.” Available: www.billygraham.org/ newsannouncementl2.asp [1999, June 4]. 4. Billy Graham, Just As I Am (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1997), 137138. 5. Charles Templeton, Farewell to God (Toronto: McClelland & Stewart, 1996), 3. 6. Ibid., 11. 7. Ibid., 9. 8. Ibid., 5-6. 9. Billy Graham, Just As I Am, 139. 10. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 98. 11. W. Bingham Hunter, The God Who Hears (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1986), 153. 12. Charles Templeton, Farewell to God, vii. 13. Ibid., 200-202. NA PUTU KA ODGOVORIMA 1. Michael Martin, The Case Against Christianity (Philadelphia: Temple University Press, 1991), 3, 5. 2. Patrick Glynn, God: The Evidence (Rocklin, Calif.: Forum, 1997), 20. 3. See: Lee Strobel, The Case for Christ (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1998), 131-143; Ben Witherington III, The Christology of Jesus (Minneapolis, Minn.: Fortress Press, 1990); and William Lane Craig, Reasonable Faith (Wheaton, III.: Crossway, 1994), 233-54. 4. Vidi: 1. Korin}anima 15,3–8. 5. Vidi: Lee Strobel, The Case for Christ, 35, 208-11, 229-33, 264-65. 6. Jeremija 29,13. PRVI PRIGOVOR: PO[TO U SVETU POSTOJI ZLO I PATNJA, ONDA BOG LJUBAVI NE MO@E POSTOJATI 1. John R. W. Stott, The Cross of Christ (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1986), 311. 2. Vidi: Lee Strobel, “Thanksgiving Near; Only Food Rice,” The Chicago Tribune, November 25, 1974. 3. Peter Maass, “Top Ten War Crimes Suspects,” George, June, 1999.

224

225

4. Peter Kreeft, Making Sense Out of Suffering (Ann Arbor, Mich.: Servant: 1986), viii. 5. Philip Yancey, Where Is God When It Hurts? (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1990), 15. 6. Ibid., 20, quoting novelist Peter De Vries. 7. The OmniPoll, conducted by Barna Research Group, Ltd., January, 1999. 8. Charles Templeton, Farewell to God, 201-2. 9. Vidi: Matej 7,7. 10. Vidi: Peter Kreeft and Ronald K. Tacelli, Handbook of Christian Apologetics (Downers Grove, 111.: InterVarsity, 1994), 48-88. 11. Vidi: Leo Tolstoy (David Patterson, translator), Confession (New York: W. W. Norton & Co.: 1996), Reprint edition. 12. Harold Kushner, When Bad Things Happen to Good People (New York: Schocken Books, 1981), 43. 13. Vidi: Rimljanima 5,3-4. 14. Jevrejima 5,8. 15. 2. Petrova 3,9. 16. C. S. Lewis, The Problem of Pain (New York: Macmillan, 1962), 93. 17. Vidi: Matej 9,12-13. 18. Jeremija 6,13a. 19. Isaija 64,6a. 20. Charles Templeton, Farewell to God, 201. 21. Filibljanima 3,8. 22. Philip Yancey, Where Is God When It Hurts?, 255-56. 23. Warren W. Wiersbe, Classic Sermons on Suffering (Grand Rapids, Mich.: Kregel Publications, 1984), 92. 24. John 16,33. 25. John R.W. Stott, The Cross of Christ, 335-36, the last sentence quoting P. T. Forsyth, Justification of God (London: Duckworth, 1916), 32. DRUGI PRIGOVOR: PO[TO SE ^UDA KOSE SA NAUKOM, ONA NE POSTOJE 1. Richard Dawkins, “Snake Oil and Holy Water.” Dostupno na: www.forbes.com/asap/99/1004/235.htm [1999, Nov. 19]. 2. R. Douglas Geivett and Gary R. Habermas, In Defense of Miracles (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1997), 280. 3. Charles Templeton, Farewell to God, 21. 4. Citirano u: Nicky Gumble, Searching Issues (Eastbourne, East Sussex, UK: Kingsway Publications, 1994), 99. 5.––––-. “Interviews.” Available at: www.pbs.org/faithandreason [1999, Nov. 21]. 6. Dale and Sandy Larsen, Seven Myths about Christianity (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1996), 86. 7. Michael Ruse, Darwinism Defended (London: Addison-Wesley, 1982), 322. 8. Vidi: William Dembski, The Design Inference (Cambridge: Cambridge University Press, 1998); Michael Behe, Darwin's Black Box (New York: The Fress Press, 1996); and William Dembski and Michael Behe, Intelligent Design (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1999). 9. Rudolf Bultmann, Jesus (Berlin, 1926), 159. 226

10. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 215. 11. Archibald Robertson, The Origins of Christianity (New York: International Publishers, 1954), 82, quoted in: George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 216. 12. Norman L. Geisler writes in Baker Encyclopedia of Christian Apologetics (Grand Rapids, Mich.: Baker Books, 1999), 512. 13. Richard Robinson, “Religion and Reason,” in Critiques of God, ed. Peter A. Angeles (Buffalo, N.Y.: Prometheus Books, 1997), 121. 14. Alvin Plantinga, “Two Dozen (or so) Theistic Arguments,” Lecture presented at the 33d Annual Philosophy Conference, Wheaton College, Wheaton, Illinois, October 23-25, 1986. 15. Za pamflet koji sumira pet Krejgovih razloga za verovanje da Bog postoji, videti: William Lane Craig, God, Are You There? (Norcross, Ga.: Ravi Zacharias International Ministries, 1999). 16. Stephen W. Hawking and Roger Penrose, The Nature of Space and Time (Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1996), 20. 17. Anthony Kenny, The Five Ways: St. Thomas Aquinas' Proofs of God's Existence (New York: Schocken Books, 1969), 66. 18. David Hume to John Stewart, February, 1754, in The Letters of David Hume, ed. J. Y. T. Greig (Oxford: Clarendon Press, 1932), vol. I, 187. 19. Kai Nielsen, Reason and Practice (New York: Harper & Row, 1971), 48. 20. Arthur Eddington, The Expanding Universe (New York: Macmillan, 1933), 124. 21. Stephen W. Hawking, A Brief History of Time (New York: Bantam Books, 1988), 123. 22. Za listu primera, videti: John Leslie, Universes (London: Routledge, 1989). 23. P. C. W. Davies, Other Worlds (London: Dent, 1980), 160-61. 24. Ibid., 168-69. 25. Na primer, videti: P. C. W. Davies, “The Anthropic Principle,” in Particle and Nuclear Physics 10 (1983), 28; and Patrick Glynn, God: The Evidence, 29-31. 26. John Polkinghorne, Serious Talk: Science and Religion in Dialogue (London: Trinity Press International, 1995), 6. 27. Patrick Glynn, God: The Evidence, 53-54, 26. 28. Michael Ruse, “Evolutionary Theory and Christian Ethics,” in The Darwinian Paradigm (London: Routledge, 1989), 262, 269. 29. John Healey, fund-raising letter, 1991. 30. Vidi: 1. Korin}anima 15,4ff. 31. Gerd Liidemann, What Really Happened to Jesus?, trans. John Bow-den (Louisville, Ky.: Westminster John Knox Press, 1995), 8. 32. Luke Timothy Johnson, The Real Jesus (San Francisco: Harper San Francisco, 1996), 136. 33. Za listu ovih istorijskih testova, videti: C. Behan McCullagh, Justifying Historical Descriptions (Cambridge: Cambridge University Press, 1984), 19. Kako se vaskrsenje uklapa u ove kriterijume, videti: William Lane Craig, God, Are You There?, 46-47. 34. John Hick, Introduction, in The Existence of God, ed. with an Introduction 227

by John Hick, Problems of Philosophy Series (New York: Macmillan, 1964), 13-14. 35. Vidi: William Alston, “Religious Diversity and Perceptual Knowledge of God,” in Faith and Philosophy 5 (1988), 433-48. 36. Rimljanima 8,16. TRE]I PRIGOVOR: EVOLUCIJA OBJA[NJAVA NASTANAK @IVOTA I ZATO NAM BOG NIJE POTREBAN 1. “Iconoclast of the Century, Charles Darwin (1809-1882),” Time, December 31, 1999. 2. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis (Chevy Chase, Md.: Adler & Adler, 1986), 77. 3. Vidi: Charles T. Jones, “DNA Tests Clear Two Men in Prison,” The Oklahoman, April 16, 1999. 4. Vidi: Steven Mills and Ken Armstrong, “Convicted By a Hair,” The Chicago Tribune, November 18, 1999. 5. Ibid. 6. Patrick Glynn, God: The Evidence, 2–3. 7. “Iconoclast of the Century: Charles Darwin (1809-1882),” Time, December 31, 1999. 8. Charles Templeton, Farewell to God, 232. 9. Francisco Ayala, Creative Evolution, John H. Campbell and J. W. Schoff, eds. (New York: James and Bartlett, 1994), 4-5. 10. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis, 67. 11. Ibid., 66. 12. Douglas Futuyma, Evolutionary Biology (Sunderland, Mass.: Sinauer, 1986), 3. 13. Richard Dawkins, The Blind Watchmaker (New York: Norton, 1987), 6. 14. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 2d ed. (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1993), 126-27. 15. Michael Behe, Darwin's Black Box (New York: The Free Press, 1996), 232. 16. Ibid., 193, 251, 243. 17. Introduction by Bill Hybels in: Lee Strobel, Inside the Mind of Unchurched Harry and Mary (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1993), 7. 18. David M. Raup, “Conflicts Between Darwin and Paleontology,” Bulletin, Field Museum of Natural History, January 1979, quoted in Paul S. Taylor, The Illustrated Origins Answer Book, (Meda, Ariz.: Eden, 1993), 108; and in Hank Hanegraaff, The Face that Demonstrates the Farce of Evolution (Nashville, Tenn.: Word, 1998), 34. 19. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 2d ed., 54. 20. Charles Darwin, Origin of Species, 6lh ed. (New York: New York University Press, 1988), 154. 21. George Johnson, “Science and Religion: Bridging the Great Divide,” The New York Times, June 30, 1998. 22. Charles B. Thaxton, Walter L. Bradley, and Roger L. Olsen, The Mystery of Life's Origin (Dallas, Tex.: Lewis and Stanley, 1984), back cover. 23. Ibid. 228

24. Francis Darwin, The Life and Letters of Charles Darwin (New York: D. Appleton, 1887), 202. 25. R. Vallery-Radot, The Life of Pasteur, trans, by R. L. Devonshire (New York: Doubleday, 1920), 109. 26. Robert Shapiro, Origins (New York: Summit Books, 1986), 99. 27. William Day, Genesis on Planet Earth (East Lansing, Mich.: House of Talos, 1979), 7. 28. Citirano u: S. Tax, ed., Evolution After Darwin (Chicago: University of Chicago Press, 1960), 1:57. 29. Vidi: Gordon C. Mills, Malcolm Lancaster, and Walter L. Bradley, “Origin of Life and Evolution in Biology Textbooks–A Critique,” The American Biology Teacher, February, 1993. 30. Ernst Haeckel, The Wonders of Life, trans, by J. McCabe (London: Watts, 1905), 111, quoted in: Stephen C. Meyer, “The Explanatory Power of Design” in Mere Creation (Downers Grove, 111.: Inter Varsity Press, 1998), 114. 31. Klaus Dose, “The Origin of Life: More Questions Than Answers,” in Interdisciplinary Science Reviews 13 (1988), 348. 32. Francis Crick, Life Itself (New York: Simon and Schuster, 1981). 33. “How Did Life Begin?” Newsweek, August 6, 1979. 34. J. Buell and G. Hearn, eds., Darwinism: Science or Philosophy? (Dallas, Tex.: Foundation for Thought and Ethics, 1994), 68-69; quoted in: Stephen C. Meyer, “The Explanatory Power of Design,” Mere Creation, 126. 35. Vidi: Dean Kenyon and G. Steinman, Biological Predestination (New York: McGraw Hill, 1969). 36. Vidi: Randall A. Kok, John A. Taylor, and Walter L. Bradley, “A Statistical Examination of Self-Ordering of Amino Acids in Proteins,” Origins of Life and Evolution of the Biosphere 18 (1988). 37. Ilya Prigogine and Isabelle Stengers, The End of Certainty: Time, Chaos, and the New Laws of Nature (New York: The Free Press, 1997), 71. 38. H. P. Yockey, “A Calculation of the Probability of Spontaneous Biogenesis by Information Theory,” Journal of Theoretical Biology 67, 380. 39. Vidi: Charles B. Thaxton, Walter L. Bradley, and Roger L. Olsen, The Mystery of Life's Origin, 191-96. 40. Ibid., 194. 41. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 111. 42. A. Dauvillier, The Photochemical Origin of Life (New York: Academic Press, 1965), 2. 43. Peter Radetsky, “How Did Life Start?” Discover, November 1992. 44. Fazale R. Rana and Hugh Ross, “Life from the Heavens? Not This Way,” Facts for Faith, October, 2000 (emphasis in original). 45. Ibid. 46. Peter Radetsky, “How Did Life Start?” Discover, November, 1992. 47. Ibid. 48. Ibid. 49. Vidi: A. G. Cairns-Smith, Genetic Takeover and the Mineral Origins of Life (New York: Cambridge University Press, 1982). 50. Citirano u: Walter L. Bradley and Charles B. Thaxton, “Information and the Origin of Life,” The Creation Hypothesis (Downers Grove, 111.: Inter229

Varsity Press, 1994), 194. 51. William A. Dembski, ed., Mere Creation, 46. 52. Fazale R. Rana and Hugh Ross, “Life from the Heavens? Not This Way,” Facts for Faith, Quarter 1, 2000. 53. Klaus Dose, “The Origin of Life: More Questions than Answers,” Interdisciplinary Science Review 13 (1998), 348. 54. Robert Shapiro, Origins, 99. 55. Francis Crick, Life Itself, 153. 56. J. Horgan, “In the Beginning ...” Scientific American, February 1991. 57. Vidi: Stephen Jay Gould, “Will We Figure Out How Life Began?,” Time, April 10, 2000. 58. J. F. W. Herschel, Preliminary Discourse on the Study of Natural Philosophy (London: Longman, Rees, Orme, Brown and Green, 1831), 149. 59. Carl Sagan, Broca's Brain (New York: Random House, 1979), 275. 60. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 103. 61. Vidi: Candace Adams, “Leading Nanoscientist Builds Big Faith,” Baptist Standard, March 15, 2000. 62. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis, 358. ^ETVRTI PRIGOVOR: BOG NIJE DOSTOJAN DA GA SLAVIMO AKO UBIJA NEVINU DECU 1. Citirano u: Garry Poole and Judson Poling, Tough Questions 4 (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1998), 12. 2. Psalam 86,15. 3. Charles Templeton, Farewell to God, 71. 4. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 77. 5. Ibid., 76. 6. Thomas Paine, Age of Reason, Part I (First printed 1794; reprinted by The Freethought Press Association, New York, 1954), 18-19, quoted in George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 78. 7. Sudije 19,25.29. 8. 2. Samuilova 12,31. 9. Malahija 3,6a. 10. 1. Samuilova 15,3. 11. Marko 10,14. 12. Vidi: 2. Carevima 2,23-25. 13. Walter C. Kaiser Jr., Peter H. Davids, F. F. Bruce, and Manfred T. Brauch, Hard Sayings of the Bible (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1996), 233, 234. 14. Ibid. Vidi tako|e: 1. Carevima 20,14-15. 15. Charles Templeton, Farewell to God, 197,198,199. 16. 1. Mojsijeva 1,29-30. 17. Isaija 65,17.25. 18. Pri~e 12,10. 19. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 210-11. 20. Charles Templeton, Farewell to God, 38. 21. Jovan 3,12. 22. Vidi: Clifford A. Wilson, Rocks, Relics and Biblical Reliability (Grand 230

Rapids, Mich.: Zondervan, 1977), 42. 23. William F. Albright, Archaeology and the Religion of Israel (Baltimore, Md.: Johns Hopkins Press, 1953), 176. 24. Vidi: Colin J. Hemer, The Book of Acts in the Setting of Hellenistic History (Winona Lake, Ind.: Eisenbrauns, 1990). 25. William M. Ramsay, St. Paul the Traveler and the Roman Citizen (Grand Rapids, Mich.: Baker, 1982), 8. 26. A. N. Sherwin-White, Roman Society and Roman Law in the New Testament (Oxford: Clarendon Press, 1963), 189. 27. Vidi: William F. Albright, “Retrospect and Prospect in New Testament Archaeology,” in The Teacher's Yoke, E. Jerry Vardaman, ed. (Waco, Tx.: Baylor University, 1964), 288ff. 28. Norman L. Geisler, Baker Encyclopedia of Christian Apologetics (Grand Rapids, Mich.: Baker, 1999), 544. 29. Vidi: Bertrand Russell, “What Is an Agnostic?”, Look magazine, 1953, quoted in Norman L. Geisler, Baker Encyclopedia of Christian Apologetics, 455-56. 30. Jovan 10,37. 31. Jovan 3,2. 32. Vidi Sura 2:118; 3:181-84; 4:153; 6:8, 9, 37 in the Koran. 33. Sura 6:37. 34. Ibid. 35. Luka 7,22. 36. Norman Geisler and Thomas Howe, When Critics Ask (Grand Rapids, Mich.: Baker, 1992). 37. Matej 16,16, Marko 8,29, Luka 9,20. 38. Gregory A. Boyd and Edward K. Boyd, Letters From a Skeptic (Wheaton, 111.: Victor, 1994), 120. 39. Revised Standard Version. 40. John Noble Wilford, “Sizing Up the Cosmos: An Astronomer s Quest,” New York Times, March 12,1991, quoted in: Hugh Ross, Creator and the Cosmos (Colorado Springs: NavPress, 1993), 116. 41. Hugh Ross, Creator and the Cosmos, 17. 42. Robert Jastrow, “The Secret of the Stars,” New York Times Magazine, June 25, 1978, quoted in: Hugh Ross, Creator and the Cosmos, 116. 43. Vidi: Bertrand Russell, “What Is an Agnostic?” Look magazine, 1953, quoted in Norman L. Geisler, Baker Encyclopedia of Christian Apologetics, 455-56. 44. Gregory A. Boyd and Edward K. Boyd, Letters From a Skeptic, 189. 45. Jovan 6,68. 46. Jovan 8,58. PETI PRIGOVOR: UVREDLJIVO JE TVRDITI DA PUT DO BOGA VODI SAMO PREKO ISUSA HRISTA 1. Dostupno na: http://cnn.com/Transcripts/0001/12/lkl.00.html [2000. January 13]. 2. R. C. Sproul, Reason to Believe (Grand Rapids, Mich.: Lamplighter Books, 1982), 44-45. 231

3. Vidi: Robert J. Wagman, The First Amendment Book (New York: Pharos Books, 1991), 106. Also see: Chapkinsky v. New Hampshire, 315 U.S. 568 (1942). 4. Vidi: Cohen v California, 403 U.S. 15 (1971). 5. Jovan 14,6. 6. Vidi: John Hick and Paul F. Knitter, eds., The Myth of Christian Uniqueness (London: SCM Press, 1987), 141, quoted in: Paul Copan, True for You, But Not for Me (Minneapolis, Minn.: Bethany House, 1998), 78. 7. Dostupno na: http://cnn.com/Transcripts/0001/12/lkl.00.html [2000. January 13]. 8. Citirano u: Paul Copan, True for You, But Not for Me, 34. 9. Ravi Zacharias, Can Man Live Without God (Nashville, Tenn.: Word, 1994), from introduction by Charles Colson, ix. 10. Charles Templeton, Farewell to God, 27. 11. Dela 4,12. 12. Charles Templeton, Farewell to God, 27, emphasis added. 13. Citirano u: Ravi Zacharias, Can Man Live Without God, back cover. 14. 2. Petrova 1,16. 15. Vidi: “The Exclusivism of Religious Pluralism,” in: Paul Copan, True For You, But Not For Me, 71-77. 16. Jovan 1,1.14. 17. 1. Mojsijeva 18,25c. 18. Vidi: Psalam 24,3-4. 19. Vidi: Matej 20,1-16. 20. Vidi: Luka 7,36-50. 22. Rimljanima 1,20. 23. Rimljanima 2,14-15. 24. Rimljanima 10,14-15. 25. Jeremija 29,13. [ESTI PRIGOVOR: BOG PUN LJUBAVI NIKADA NE BI MU^IO LJUDE U PAKLU 1. Bertrand Russell, Why I Am Not a Christian (New York: Simon and Schuster, 1957), 17. 2. Citirano u: Cliffe Knechtle, Give Me An Answer (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1986), 42. 3. Ova pri~a, uklju~uju}i intervju sa sudijom Cortlandom A. Mathersom, originalno je objavljeno u istra`ivanju koji je uradio The Boston Globes Spotlight Team. Vidi: Gerard O'Neill, ed., Dick Lehr and Bruce Butterfield, “A Judgment on Sentences: Some Judges Balk at Preset Penalties,” The Boston Globe, September 27, 1995. 4. B. C. Johnson, The Atheist Debater's Handbook (Buffalo, N.Y.: Prometheus, 1979), 237. 5. Jezekilj 33,11. 6. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 300. 7. Vidi: Alan Gomes, “Evangelicals and the Annihilation of Hell, Part II,” Christian Research Journal 13 (Summer 1991), 8–13. 8. Luka 10,27. 9. Vidi: Samuele Bacchiocchi, “Hell: Does it Have an End?”, Signs of the 232

Times, August 1999, 8-10. 10. Danilo 12,2. 11. John Stott and David L. Edwards, Essentials: A Liberal-Evangelical Dialogue (London: 1988), 316. 12. Vidi: Jevrejima 9,27. 13. Vidi: 2. Petrova 3,9. 14. Vidi: Jevrejima 11,6. 15. Za dodatne informacije vezano za kritiku reinkarnacije, videti: Gary R. Habermas and J. P. Moreland, Beyond Death: Exploring the Evidence for Immortality (Wheaton, 111.: Crossway, 1998), 237–53; and Norman L. Geisler and J. Yutaka Amano, The Reincarnation Sensation (Wheaton, 111.: Tyndale, 1986). 16. C. S. Lewis, The Problem of Pain (Glasgow: William Collins Sons, 1983), 107. 17. Vidi: Lee Strobel, The Case for Christ, 164–66. SEDMI PRIGOVOR: ISTORIJA CRKVE JE PREPUNA UGNJETAVANJA I NASILJA 1. Ken Schei, “What Is an Atheist for Jesus?” Available: www.atheists-forJesus.com/about.htm [2000, January 10]. 2. D. James Kennedy, Why I Believe (Dallas: Word, 1980), 118, 121. 3. Maurice Possley, “Court Hears How FBI Agents Bugged Judge,” The Chicago Tribune, April 26, 1985. 4. Maurice Possley, “Judge Liked 'People Who Take Dough,' Greylord File Shows,” The Chicago Tribune, April 27, 1985. 5. Maurice Possley, “Records Charge Deals By Judge; 'We Can Make $1,000 a Week,' Olson Quoted,” The Chicago Tribune, February 21, 1985. 6. Bertrand Russell, Why I am Not a Christian (New York: Simon and Schuster, 1957), 25-26. 7. “Why Are We Here: The Great Debate,” International Herald Tribune, April 26, 1999. 8. Charles Templeton, Farewell to God, 127, 129. 9. Ibid., 154. 10. Vidi: Richard Boudreaux, “Pope Apologizes for Catholic Sins Past and Present,” The Los Angeles Times, March 13, 2000. 11. Peggy Polk, “Papal State: Despite His Recent Ills, Pope John Paul II is Focused on the Future,” The Chicago Tribune, June 5, 1995. 12. Matej 7,21-23. 13. Patrick Glynn, God: The Evidence, 157. 14. Vidi: Lucian, The Death of Peregrine, 11-13, in The Works ofLucian of Samosata, trans, by H. W. Fowler and F. G. Fowler, 4 vols. (Oxford: The Clarendon Press, 1949), vol. 4. 15. Vidi: Justin Martyr, First Apology: Ante-Nicene Fathers, ed. by Alexander Roberts and James Donaldson (Grand Rapids, Mich.: Eerdmans, 1973). 16. Filibljanima 1,21. 17. Bruce L. Shelley, Church History in Plain Language (Dallas, Tex.: Word, 1982, 1995, updated 2d edition), 189. 18. Kako se pribli`avao Tre}i milienijum, {panski sve{tenici su javno tra`ili opro{taj za “ove religiozne ljude koji su bili bliski Inkviziciji i monahe koji su 233

bili ratnici”. Vidi: “Catholic Clerics Apologize for Past Cruelties,” The Chicago Tribune, November 14, 1999. 19. David Neff, “Our Extended, Persecuted Family,” Christianity Today, April 29,1996,14. 20. Mark A. Noll, A History of Christianity in the United States and Canada (Grand Rapids: Eerdmans, 1992), 51. 21. Dale and Sandy Larsen, Seven Myths About Christianity (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1998), 110. 22. Anthony Grafton, with April Shelford and Nancy Siraisi, New Worlds, Ancient Text (Cambridge, Mass.: Belknap Press, 1992), 132. 23. Ibid., 136. Knjiga Sirahova se ne smatra kao bo`anski inspirisana od strane protestantskih hri{}ana, iako predstavlja deo kanona katoli~ke crkve. Tako|e je poznata kao “Mudrost Isusova, sina Sirahova”, na osnovu autora, jednog u~enjaka koji je pisao knjigu izme|u 195 i 171 p.n.e. 24. “Kardinalovo pismo za Jom Kipur tra`i opro{taj za antisemitizam u crkvi,” The Chicago Tribune, September 21, 1999. 25. Luis Palau, God Is Relevant (New York: Doubleday, 1997), 23, 82. 26. Vidi: Michael Novak, David N. Livingstone, David Lyle Jeffrey, et al., “Where Would Civilization Be Without Christianity?”, Christianity Today, December 6,1999, 50-59. 27. Ibid., 56. 28. Matej 12,7. OSMI PRIGOVOR: I DALJE IMAM SUMNJE, PA ZATO NE MOGU BITI RELIGIOZAN 1. Dan Barker, Losing Faith in Faith (Madison, Wis.: Freedom from Religion Foundation, 1992), 106, 109. 2. Quoted in: Lynn Anderson, If I Really Believe, Why Do I Have These Doubts? (Minneapolis, Minn.: Bethany House, 1992), 60 (emphasis added). 3. See: Lee Strobel, “Reformed Hood Comes Back to Pay His Dues,” The Chicago Tribune, Oct. 27, 1977; and Lee Strobel, God's Outrageous Claims (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1997), 63-67. 4. Os Guinness, In Two Minds (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1976), 61. 5. Andre Resner, Grief and Faith–Three Profiles of Struggle in the Face of Loss, Annual Lectures, Pepperdine University, April 19, 1989, quoted in: Lynn Anderson, If I Really Believe, Why Do I Have These Doubts, 78 (emphasis in original). 6. See: Paul C. Vitz, “The Psychology of Atheism,” Truth: An International Interdisciplinary Journal of Christian Thought 1 (1958), 29. 7. Vidi: Marko 9,14-27. 8. Naglasak dodat. 9. Jovan 8,31-32. 10. Gary E. Parker, The Gift of Doubt (San Francisco: Harper & Row, 1990), 69. ZAKLJU^AK: SNAGA RELIGIJE 1. Citirano u: Leadership magazine, Spring 1999, 75. 234

2. Citirano u: Servant magazine, Spring, 1999, 8. 3. Iz eseja, “What I Do Not Believe,” by Russell Hanson, citirano u: William A. Dembski, Intelligent Design (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1999), 27. 4. William Lane Craig, Reasonable Faith (Wheaton: Crossway, 1984), 72. 5. Bill Montgomery, “U.S. Supreme Court Halts Execution: Even Victim's Family Pleaded for Mercy,” The Atlanta Journal and Constitution, August 21, 1990. 6. “When Mercy Becomes Mandatory,” The Atlanta Journal and Constitution, August 16, 1990. 7. 2. Korin}anima 5,17.

235

O AUTORU
Li Strobel je magistrirao prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl, a diplomirao je i novinarstvo na Univerzitetu dr`ave Misuri. Biv{i je pravni urednik novina Chicago Tribune. Nagra|en je izme|u ostalog najvi{im po~astima dr`ave Ilinois za istra`iva~ko izve{tavanje i za javnu novinarsku delatnost. Svoj put od ateizma do religije je zapisao u bestseleru “Isusov zlo~in”.

Preporu~ujemo:
- Isusov zlo~in, Li Strobel - Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman - Masonski i okultni simboli, Keti Barns - Moj beg od demona, Rod`er Norn - Tehnologija samouni{tenja - kakve su posledice proizvodnje genetski modifikovane hrane, Dr Marijan Jo{t, Dr Tomas Koks - Nauka i problem smrti - kriju li velike svetske misterije odgovore na najva`nija ~ovekova pitanja, Miroljub Petrovi}

Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

236

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful