Asfalt

Asfalt predstavlja ugrađenu i zbijenu asfaltnu mešavinu. Asfaltna mešavina je mešavina mineralnog agregata definisane granulacije i bitumena kao vezivnog sredstva koji, u zavisnosti od sastava mešavine, može zauzimati različito količinsko učešće. Razmatrajući varijabilnost komponenti (vrsta i količina) moguće je proizvesti asfalt koji će imati različite osobine - na taj način asfalt je moguće prilagoditi svakoj individualnoj potrebi i svakom zahtevu. Pojedini zahtevi se determinišu kasnijim uslovima eksploatacije a to su saobraćajno opterećenje i spoljašnje vremenske prilike kako leti tako i zimi. Iz tog je razloga svakom proizvodnom procesu potrebno posvetiti posebnu pažnju (na primer priprema mešavine, skladištenje, transport, ugradnja i zaptivanje).

Sastav asfaltne mešavine
Optimalni sastav asfaltne mešavine je od vitalnog značaja za trajnost i stabilnost asfaltnog kolovoza. Pored upotrebe kvalitetnog veziva i kvalitetnog agregata, veoma važna stvar za dobijanje kvalitetnog i trajnog asfalta je pronalaženje optimalnog učešća komponenti u mešavini. Za asfaltne mešavine se kao vezivo mineralnog agregata koriste organske ugljovodonične materije koje imaju dobru adhezijsku prionjivost na kamen. Kao „nosive“ konstrukcije asfaltne mase su plastične i hidrofobne odnosno odbijaju vodu te su zbog toga otporne na delovanje atmosferilija i raznih agresivnih hemikalija. Asfaltne mešavine sačinjava: − agregat od kamene sitneži veličine zrna od 2,0 do 32 (45) mm koji čini oko ¾ asfaltne mešavine; − kameno brašno iz mlevene kamene sitneži veličine čestica do 0.71 mm pri čemu veći deo (60 – 85 %) čini punilo od mineralnih čestica koje su manje od 0.09 mm; − pesak, prirodni ili drobljeni, veličine zrna od 0,09 do 2,0 mm; − ugljovodonično vezivo (bitumen, bitumenska emulzija, razrđeni bitumen, prirodni asfalt i ređe katran).
OPŠTI SASTAV ASFALTNE MEŠAVINE
MINERALNA MEŠAVINA VEZIVO

kameno brašno (punilo) pesak kamena sitnež bitumen, razređeni bitumen, bitumenska emulzija, prirodni asfalt, katran

90 – 97 %

3 – 10 %

transporta i ugradnje asfaltne mešavine se prave vrućim ili hladnim postupkom pri čemu mešavine mogu biti: − zagrejane asfaltne smeše. površina izvedenog sloja najčešće se ravna drvenim valjčićima ili posebnim finišerima za izvođenje livenog asfalta. − hladne asfaltne smeše proizvedene po hladnom postupku. bez zagrevanja kamene sitneži i veziva pri čemu se kao vezivo uglavnom koristi emulzija od razredjenog bitumena anjonskog ili katjonskog tipa. Vrući (zagrejani ili topli) asfalt betoni u koje spadaju: − Valjani asfaltni betoni kod kojih se proizvodnja vruće asfaltne mešavine vrši van mesta ugradnje u asfaltnim bazama a ugrađuje se pomoću finišera sa obaveznim valjanjem sloja asfaltne konstrukcije. a u smislu načina i mesta dodavanja i mešanja ugljovodoničnog veziva s agregatom (kao i zagrejanosti sastojaka te načina same ugradnje) razlikuju se u organizacionom. Pri tome se asfaltne mešavine mogu proizvoditi van mesta ugradnje (in plant) ili na mestu ugradnje (in situ) kada je spravljanje asfaltne mešavine sastavni deo tehnike i tehnologije izvođenja asfaltnih slojeva na licu mesta. − Liveni asfaltni betoni (liveni asfalt) kod kojih se asfaltna mešavina najčešće prizvodi na licu mesta u mobilnim mešalicama (kohericama) na kamionskom postolju a sama ugradnja se izvodi livenjem na podlogu bez mašinskog valjanja. − Zalivene (penetrirane) asfaltne makadame kod kojih se prvo na uređenu podlogu razastire kamena sitnež koja se zatim zaliva (prska) vezivom koje prodire (penetrira) u sloj kamene sitneži uz obavezno zatvaranje završnog sloja površinskom obradom odnosno slojem zasutog makadama. Prema karakteristikama ukupnog tehnološkog postupka asfalterskih radova.Vrste asfaltnih mešavina U pogledu tehnike i tehnologije mešanja. − Bitumenizirani kameni agregati koji se proizvode i ugrađuju na isti način kao i asfaltni betoni ali se sastoje od krupnijeg kamenog agregata sa manje peska. odnosno. proizvodnotehnološkom i izvođačkom smislu sledeće osnovne vrste asfaltnih mešavina odnosno asfaltnih konstrukcija: 1. brašna i bitumena te sadrže veći procenat šupljina. . logističkom. Asfaltni makadami ili prskani asfalti koji se proizvode na licu mesta prilikom same ugradnje što obuhvata prskanje ili zalivanje zagrejanog ili hladnog bitumena kao veziva po sloju prethodno razasute kamene sitneži (ili obrnuto). gde se zagreva kamena sitnež i vezivo ili je sitnež hladna a vezivo zagrejano ili je zagrejana sitnež a vezivo hladno. 2. U pogledu načina dodavanja veziva dele se na: − Zasute asfaltne makadame (jednoslojne – višeslojne i pojačane površinske obrade) kod kojih se na uređenu podlogu prvo nanosi vezivo a zatim se zasipava kamena sitnež i valja. − Mešane asfaltne makadame koji su tehnološka kombinacija asfaltnih betona i asfaltnih makadama.

− Asfaltna baza sa kontinualnim procesom proizvodnje.  bez sistema za rasejavanje. Šematski prikaz asfaltnih slojeva u jednoj kolovoznoj konstrukciji ZASTOR (Z) GORNJA PODLOGA (GNS) DONJA PODLOGA (DNS) HABAJUĆI VEZNI GORNJI NOSEĆI SLOJ DONJI NOSEĆI SLOJ TAMPON (OSNOVNI SLOJ) H V BNS DBNS T ASFALTNI BETON ASFALTNI BETON BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT NEVEZANI KAMENI AGREGAT Asfaltne mešavine po vrućem postupku se proizvode na asfaltnom postrojenju (asfaltna baza) tako što se kameni agregat zagreva. suši i meša sa bitumenom u određenom odnosu pri definisanoj temperaturi i brzini mešanja. Razmatrajući postupak proizvodnje dele se na dva osnovna tipa: − Asfaltna baza sa diskontinualnim proocesom proizvodnje. uglavnom srednjeg do velikog proizvodnog kapaciteta 35 – 310 t/h). U zavisnosti od načina doziranja materijala. Dva su tipa ovakvih baza:  sa sistemom za rasejavanje. zagrevanja i mešanja. . Asfaltne baze mogu biti mobilne i stacionarne. Sastavni elementi asfaltne baze su i cisterne za bitumen. i mešanje obavlja neprekidno. različitog kapaciteta i stepena automatizovanosti. Proizvodnja asfaltnih mešavina po vrućem postupku Prilikom izrade fleksibilne kolovozne konstrukcije posebno je značajna tehnika i tehnologija izvođenja konstrukcija od valjanih asfaltnih betona čija je osnovna karakteristika vruć postupak proizvodnje. gde se doziranje i mešanje obavlja u prekidima. vrućih bunkera i mešalice gde se zagrevanje agregata. gde se doziranje. po zapremini. to jest gde se ne prekida dotok kamenog agregata i veziva u mešalicu. Asfaltne i asfaltno-cementne stabilizacije koje su oblik izvođenja povezanih slojeva kamene sitneži sa bitumenom (ili mešavine kamene sitneži s cementom) kao vezivom. vrućim bunkerima i mešalicom. odnosno od tehnološkog procesa proizvodnje. Takođe se mogu koristiti i za proizvodnju asfaltnih mešavina po hladnom postupku. po mešunzima (najčešće su u upotrebi. silosi za kameno brašno i deponije agregata.3. postoje različite vrste asfaltnih baza. dodavanje veziva i mešanje obavlja u jednom bubnju.

. − sklop opreme za („vruće”) sejanje zagrejanog agregata i mešanje svih komponenti asfaltne mase koji je smešten u okviru celovite višeetažne konstrukcije a obuhvata sledeće delove:  uspravni elevator za transport agregata od bubnja za sušenje do sejanja. uključujući transportne trake od bunkera pa nadalje. ako se koristi nafta kao gorivo tada se u okviru ove podceline nalazi jedna ili više cisterni za gorivo sa opremom za dovod goriva do plamenika bubnja.  višeetažno (koso vibratorno ili horizontalno rezonantno) sito za sejanje vrućeg agregata uključujući manje silose prosejanih frakcija ispod sita. U okviru ove tehnološke podceline nalazi se jedan ili više zatvorenih uspravnih silosa za skladištenje otprašivanjem dobijenog i spolja dopremljenog punila zajedno sa opremom za transport punila do mešanja. izvlačenje i transport prašine koju čine posebni cevovodi i tzv. − sklop opreme filtera (separatora) za izdvajanje punila iz prašine dobijene otprašivanjem agregata u bubnju za sušenje.Šematski prikaz asfaltne baze Sve ove asfaltne baze obuhvataju raznovrsne uređaje i ostalu tehnološku opremu koja se okvirno može svrstati u deset osnovnih proizvodno – tehnoloških (i njima pripadajućih) podcelina: − sklop više bunkera u obliku otvorenih silosa za skladištenje agregata sa preddozatorima za „protočno” preddoziranje pojedinih vrsta (po veličini) zrna kamene sitneži – frakcija. zajedno sa vagama iznad mešalice za ponovno merenje agregata i punila pre mešanja. „exhaustor” (ventilator) koji usisava prašinu iz bubnja kroz filtere. − blago zakošeni rotirajući bubanj za sušenje (zagrevanje i otprašivanje) agregata. zajedno sa opremom za otprašivanje tj.

Mora biti osigurano potpuno i ravnomerno obavijanje svih zrna kamenog materijala bitumenom. kotlovi) bitumena i asfalta uključujući opremu za zagrevanje odnosno topljenje veziva kao i opremu (pumpe. − Smole su ugljovodonična jedinjenja koja se na normalnim temperaturama odlikuju viskoznim i plastičnim ponašanjem. kao i drugih organskih jedinjenja na bazi kiseonika. plastičnošću i nizom drugih pozitivnih svojstava. sumpora i azota. Kontinualno postrojenje za proizvodnju asfaltne mešavine može se upotrebiti uz iste zahteve kvaliteta asfaltne mešavine proizvedene na takvom postrojenju. pesak. ciklična mešalica vrućih komponenti asfaltne mase zajedno sa protočnim meračima veziva i sa prskalicama veziva unutar bubnja mešalice. Odlikuju se zadovoljavajućom otpornošću na atmosferske uticaje. odnosno od sastava nafte iz koje se dobija. U bitumenima su prisutne u količinama .  sklop opreme skladišta gotove asfaltbetonske mešavine sa skipuređajem za transport vruće mešavine od ispod mešalice pa do zatvorenih (u smislu spoljašnjih toplotnih utjicaja) bunkera (silosa) smeštenih takođe u okviru celovite etažne konstrukcije ispod koje mogu doći kamioni za preuzimanje i dalji transport asfaltne mase do mesta ugradnje. Elementarni sastav bitumena varira u zavisnosti od njegovog porekla. cevovodi) za dovod veziva do mešalica. Bitumeni sa povećanim sadržajem ulja imaju veću pokretljivost. Količina bitumena može se odmeravati po masi ili zapremini. Karakteristike ugljovodoničnih veziva Već je rečeno da se asfaltima smatraju očvrsle. zastupljenosti u bitumenu između 45 i 60%.  sistem opreme elektro-pogona i instalacija postrojenja uključujući tzv. kamenog brašna i krupnijeg agregata. „komandnu kućicu” s opremom i uređajima za upravljanje radom postrojenja. vrućih frakcija kamenog materijala i bitumena. naftni bitumeni. Ovi materijali su smeše visokomolekularnih ugljenika. pri čemu njihova fizičko – mehanička svojstva bitno zavise od temperature. Ugljovodonična veziva imaju dobru prionjivost za kamen. racionalno sasatavljene i na odgovarajući način pripremljene mešavine ugljovodoničnih veziva.  skladišta (rezervoari. pa se u građevinarstvu prvenstveno koriste veštački. beton. godine zahtevi za uskladištenje osnovnih materijala su: kameno brašno se mora uskladištiti u suvom stanju. prirodni i drobljeni kameni materijal mora biti uskladišten po frakcijama tako da ne dolazi do onečišćenja. tj. međutim eksploatacija prirodnog je veoma skupa. Za proizvodnju asfaltne mešavine primenjuje se diskontinualno postrojenje koje mora osigurati tačno odmeravanje mase kamenog brašna. niži viskozitet. Sa većim sadržajem ulja povećava se vrednost trajne deformacije bitumena. Tri osnovne grupe jedinjena koje ulaze u sastav bitumena su: − Ulja su ugljovodonici koji su na normalnim temperaturama u tečnom agregatnom sranju. opeku i mnoge druge materijale. Po našim standardima iz 1990. Tehnički bitumeni se dele na prirodne i veštačke. tzv. U osnovna ugljovodonična veziva ubrajaju se bitumeni i katrani. frakcije prirodnog i drobljenog peska se moraju štititi od vlaženja i onečišćenja.

Bitumen koji se primenjuje za izradu asfaltnih kolovoza izlaže se dejstvu visokih temperatura kako bi mu se smanjila viskoznost i omogućilo obavijanje kamenog agregata opnom optimalne debljine. smanjuje se sadržaj ulja i smola. pri čemu se navode dubine prodiranja standardne igle u milimetrima (BIT 200. u zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena. Za identifikaciju bitumena za kolovozne zastore koriste se oznake dobijene ispitivanjem penetracije. Rastegljivost bitumena se povećava pri povećanju sadržaja smola. Ulja čine bitumen mekšim i lako topljivim. data je tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 Temperatura bitumena u cisternama °C preporučeno 130 135 140 najviše 140 150 160 Temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice °C preporučeno 140 ± 10 145 ± 10 150 ± 10 najviše 160 165 170 Ugrađivanje asfaltnih mešavina po vrućem postupku Najkritičniji postupci prilikom realizacije asfalterskih radova su prevoz vruće asfaltne mešavine od proizvodnog postrojenja do gradilišta i sam postupak ugradnje. Pošto je materijal amorfne strukture do razmekšavanja dolazi u širem vremenskom intervalu ali je za praktičnu primenu uveden pojam konvencionalne tačke razmekšavanja bitumena. definisane kao temperatura pri kojoj bitumen dostiže određeni stepen deformacije. Svojstva bitumena zavise od toga u kom odnosu su u njemu zastupljene navedene grupe ugljovodonika. Tokom vremena. pod uticajem temperaturnih promena. Razmatrajući uslove eksploatacije može se zaključiti da je bitumen kvalitetniji ukoliko pri određenoj temperaturi razmekšavanja ima veće vrednosti penetracije.od 15 – 30% i one su nosioci plastičnosti i vezivnih svojstava bitumena. Iz . BIT 45…). Navedena svojstva ugljovodoničnih veziva. U bitumenu ih ima između 5 i 30%. Ovaj proces sporog menjanja sastava i pogoršavanja većine svojstava naziva se starenjem bitumena. Temperaturna osetljivost bitumena u praksi se najčešće definiše indeksom penetracije IP koji je funkcija penetracije i tačke razmekšavanja. krtosti i temperature razmekšavanja bitumena. pa dolazi do povećanja tvrdoće i krtosti. Za ocenu kvaliteta bitumena značajan je odnos penetracije i temperature razmekšavanja.014 temperatura bitumena u cisternama i temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice. odnosno bitumena odražavaju se na karakteristike asfaltne mešavine. Povećava se relativni sadržaj čvrstih i krutih komponeti. bitumen menja sastav te mu se menjaju i svojstva. Prema standardu SRPS U. − Asfalteni su jedinjenja koja su na normalnim temperaturama u čvrstom agregatnom stanju.E4. Povećanje sadržaja asfaltena i smola uslovljava povećanje tvrdoće. sunčeve svetlosti i kiseonika iz vazduha. BIT 130. Teškotopljive su supstance koje bitumenu daju tvrdoću i termičku postojanost.

Asfaltni sloj se ugrađuje na pravilno dimenzionisanu i izvedenu nosivu podlogu ili na prethodno pripremljenu postojeću podlogu. metle itd. projekat asfaltne mešavine.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi kamioni kiperi finišer glatki valjak UGRADNJA temperatura mase pri ugradnji najmanje 110°C do 135°C grupa mašina valjak gumenjak ASFALTNO POSTROJENJE (asfaltna baza) Tehnološki postupak izvođenja sloja od asfaltnog betona Ugrađivanje asfaltne mešavine se sastoji iz sledećih faza: − pripreme podloge. grabulje. − razastiranja mešavine. Svi slojevi kolovozne konstrukcije ispod asfaltnog sloja moraju biti dovoljno zbijeni (što se u ovoj fazi pripreme podloge proverava teškim pneumatičkim valjkom ili punim kamionom). ravnjača. auto – cisterna za gorivo. lopate. U zavisnosti od vrste podloge (granulisan nevezan materijal mehanički stabilizovan. valjci vrše završno zbijanje sloja. Nakon valjanja asfaltni sloj se hladi do temperature okolone i tek onda se pristupa ugradnji narednog sloja ili se deonica pušta u saobraćaj. − transorta mešavine. istovremeno obavljajući početno zbijanje sloja. kruti kolovozi. auto – cisterna za vodu. Odmah iza finišera. uređaj za zagrevanje radnih spojeva. Osnovna sredstva za ugradnju asfaltne mešavine su finišeri i valjci a koriste se i kamioni. cementna ili bitumenska stabilizacija. kompresor za vazduh. grtalice. PROIZVODNJA temperatura mešavine najviše 160°C do 180°C TRANSPORT ograničava se na oko 70 km ili 1.tog razloga su svi ostali postupci (izbor agregata i sastav asfaltne mešavine. ojačane posteljice i donjih i gornjih slojeva kolovozne konstrukcije (nedovoljno zbijen sloj će se pod saobraćajnim opterećenjem naknadno zbiti što će rezultirati sleganjem i pukotinama). Podjednako je važna dobra zbijenost svakog sloja nasipa. − valjanja razastrtog sloja. Valjanje se nastavlja sve dok se sloj ne sabije do zahtevanog stepana ili dok temperatura mešavine ne padne toliko da dalje valjanje može izazvati štetne posledice. distributer veziva. stari asfaltni kolovozi ili prethodni novi asfaltni sloj) preko kojih se ugrađuje asfaltni sloj definiše se i konkretna priprema podloge. Nakon prispeća mešavine u prijemni koš finišer se kreće napred i razastire mešavinu u sloju određene debljine i širine. posteljice. vozilo sa rotacionom četkom. dok je mešavina još vruća. mašina za sečenje spojeva na asfaltu. moraju biti ravne i sa zahtevanim padom. Asfaltna mešavina se na gradilište transportuje kamionima kiperima i direktno izručuje u mašinu za razastiranje – finišer. proizvodnja i skladištenje asfaltne mešavine) usmereni ka njima. . Podloge moraju imati ispravan sistem za odvodnjavanje.

. koji su danas u primeni (engl. − radne brzine 1 – 60 m/min (u oba smera). Finišer za asfalterske radove Konstruktivni delovi finišera su: − noseći deo (vozno postolje sa točkovima ili gusenicama. Korišćeni su uređaji razastirači/raspodeljivači što je uzrokovalo razvoj mašnskih uređaja za razastiranje i ugradnju. daje 50 – 80 % potrebne zbijenosti po Maršalu. − vibrogreda ima 2000 – 4000 obrtaja/min. koje nosi koš sa transportnim mehanizmom i peglu sa vibrouređajem). − transmisija (mehanička – zupčanici). − debljina sloja do 30 cm (ali se iz tehničkih razloga rade tanji slojevi). finišera. − pogon (dizel – motor). Uobičajene tehničke karakteristike su: − širina razastiranja 2 – 15 m. vibraciona greda – „pegla”). − u zavisnosti od širine razastiranja. − radni organ (raspodeljivač sa pužem. paver). kapacitet 200 – 800 t/h.Mašina za razastiranje i primarno zbijanje sloja asfaltne mešavine – finišer Prilikom početnih primena asfalta za izgradnju kolovoznih konstrukcija ugradnja se vršila ručno pri čemu se javljao problem razastiranja. − pokretni deo (pužni + tablasti transporter). Funkcija finišera je razastiranje i primarno zbijanje asfaltnih slojeva u toplom stanju. − snaga 50 – 150 kW.

2. a asfaltna mešavina u sloju uz sam finišer se hladi. transportera i pegle naftom. vibraciona ploča svojom težinom pravi deformaciju na sloju asfalta po celoj dužini ploče. Kao i u prethodnim slučajevima finišer stoji te težina ploče deluje na sloj asfalta. U praksi treba poštovati pravilo da ako usled prekida dovoza asfaltne mešavine dođe do prekida razastiranja. a pre početka rada. . Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine i pri tome se u košu finišera zadržava asfaltna mešavina u količini od oko ⅓ zapremine koša ili više. Da bi finišer ispravno radio treba postupati po uputstvima proizvođača. Kr = koeficijent redukcije zapremine asfaltne mešavine. dovoljno toplu (+5°C) podlogu bez prašine poprskanu razređenim bitumenom ili bitumenskom emulzijom. svaki put izvršiti potrbne preglede. detaljno čišćenje stranica. koja se bolje pakuje pa je poprečna traka niža. 3. Pri nastavku rada asfaltna mešavina više nema istu temperaturu. ali ulegnuće je veće jer težina ploče duže deluje. podmazivanje ležajeva i zupčanika. Ovakva deformacija se ne može otkloniti valjanjem i trajno ostaje. asfalt uvalja a zatim obrazuje pravilan poprečni spoj za nastavak rada. tolikog trajanja da temperatura mešavine ispod finišera padne za 10ºC ispod minimalno dozvoljene za tu mešavinu. Druga posledica je što se hladi mešavina ispod i ispred ploče i u košu finišera. Praktični učinak finišera se računa prema sledećoj relaciji: Up = Ut ⋅K v ⋅K r Ut = teorijski učinak. uključivanje motora i probu rada (eventualno zagrijavanje pegle i transportera. Kada se ova mešavina ugradi obrazuje se uska poprečna traka krupnozrnije granulacije u odnosu na datu mešavinu. naročito kada su u pitanju krupnozrnije mešavine. Neki slučajevi prekida rada finišera su: 1. Zaostala količina asfaltne mešavine uz stranice koša je u stvari segregirani obavijeni agregat. uz pomoć plamenika na gas). Finišer se nalazi u sredini proizvodnog lanca za izvršenje radova i zavisi od prispeća sfaltne mešavine. kao posledica ostaje veća visina sloja. nastaje deformacija kao u prethodnom slučaju. suvu. rad se prekida tako što se finišer pomakne. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine ali je ugrađena celokupna količina mešavine iz koša. Finišer je stao za kratko vreme a u košu finišera ima dovoljno mešavine.Priprema finišera za rad podrazumeva predradnje i start: opšti pregled. Kv = koeficijent iskorišćenosti radnog vremena. Specijalni uslovi primene zahtevaju kontinualnu dostavu tople (130°C) asfaltne mešavine. odnosno viskoznost i taj kraći potez asfaltnog sloja se ne može dovoljno zbiti i posle završnog valjanja. Sam rad je kontinualan a završne radnje i isključivanje obuhvataju: opšti pregled.

− frekvencija 23 – 60 Hz. − valjak sa gumenim točkovima – pneumatički valjak. glatki valjak. glatki valjak. Nije dozvoljeno zadržavanje valjka na još nezbijenoj površini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja. Režim valjanja mora biti takav da osigura utvrđen stepen zgušnjenja asfaltnog sloja.3 m. a kod jednostranog poprečnog nagiba od niže prema višoj ivici kolovoza.6 – 2. Asfaltni sloj se valja od ivice kolovoza prema sredini. oko okna slivnika i druge) zbijaju se ručno nabijačima ili vibracionim spravama.Mašina za valjanje razastrtog sloja asfalta – valjak Za zbijanje asfalta u putogradnji se upotrbljavaju valjci različitih tipova: − statički. Karakteristike najčešće korišćenih valjaka u Evropi su: − masa 1 – 25 t. − vibracioni. − snaga 50 – 100 kW. Pojedini hodovi valjka moraju se uvek preklapati za 15 do 20 cm. Osnovna sredstva za ugrađivanje asfaltne mešavine . Površine asfaltnog sloja nepristupačne valjku (pored ivičnjaka. Zaokretanje valjka mora se vršiti na uvaljanom asfaltu izvan površine koja se valja. − udarna sila 2040 – 30500 kP. Statički valjak Vibracioni valjak Standard propisuje da valjci moraju imati uređaj za vlaženje površine točka vodom (vlaženje naftnim derivatima nije dozvoljeno). − širina valjka 0.

broj kamiona. Podloga ne sme biti donji noseći sloj zamrznuta.02. − Mora se osigurati stalna i sigurna veza (telefoni radio) između baze i finišera. Samo pri povoljnim vremenskim uslovima.E4. Ako je podloga smrznuta ne sme se ugrađivati. U rano proleće i poznu jesen ugrađivanje se obavlja pri višim dnevnim temperaturama. Neposredno pre početka rada potrebno je utvrditi: − stanje pripremljene podloge. Vremenski uslovi u zavisnosti od sloja dati su tabelarno: Samo pri povoljnim vremenskim prilikama. − Treba isplanirati potreban broj finišera.014/90.021/86. U periodu ranog proleća i kasne jeseni asfalt treba ugrađivati samo pri višim dnevnim temperaturama. − plan izvršenja rada.E4.028/80. − kompaktnosti ili homogenosti (koja zavisi od održanja jednake homogenosti proizvednog sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje kao i od kvaliteta zbijanja). podloge mora biti iznad +5°C. − uskladiti odnos proizvodnje i ugrađivanja asfalta. makar temperatura podloge bila iznad +5ºC. − spremnost mašina za rad.Izvođenje slojeva kolovoznih konstrukcija po vrućem postupku mora osigurati kvalitet izvedenog sloja u smislu njegove: − ravnosti (koja zavisi od brzine izvođenja i načina zbijanja).12. gornji noseći sloj Samo pri povoljnim vremenskim uslovima.E4. rad zasnivati na koordinaciji nadzor – izvodjač. − mehaničke stabilnosti (koja zavisi od očuvanja jednake homogenosti sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje). − Mora biti jasan sistem komandovanja i prijem instrukcija. broj i tip valjka. Ne sme se ugrađivati pri vetru. Drugi preduslovi za početak ugradnje asfaltne mešavine su: − Za ugrađivanje treba angažovati optimalan broj mašina i ljudi radi veće efikasnosti. Temperatura SRPS U. obično u periodu SRPS U. do 15. . od 15. Prema važećem standardu ugrađivanje asfaltne mešavine dozvoljeno je samo u povoljnim vremenskim prilikama. − kriterijume za odbacivanje nekvalitetnih mešavina. zbog kojeg se habajući sloj mešavina ne može ugraditi sa zahtevanim stepenom zbijenosti SRPS U.

− Predvideti način za regulisanje saobraćaja. vrednosti su date tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 BIT 60 Preporučena temperatura asfaltne mešavine za ugrađivanje °C 130 ± 10 135 ± 10 140 ± 10 150 ±10 Najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine °C 110 115 120 130 Navedene temerature moraju se povećati za 20°C ako se asfaltna mešavina ugrađuje ručno. U zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena preporučena je i najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja. dopušta se ručno razastiranje. − Odrediti načina za priznavanje ugrađene količine asfaltne mešavine. Za manje površine. na kojima mašinsko ugrađivanje nije moguće. .

Ispusni otvori silosa i skladišta za vruću asfaltnu mešavinu trebaju biti sa dovoljno strmim uglom čime je omogućeno ispuštanje velike mase materijala i na taj način sprečeno stvaranje jako ukošenih hrpa istovarene mešavine. njeno očvršćavanje izaziva začepljenje i smanjenje protoka). Nakon spravljanja asfaltne mešavine na izlasku iz mešalice privremeno se lageruje u mali silos. Mašinska ugradnja zahteva veće transportne kapacitete. Takođe treba voditi računa o nivou mešavine u silosu (da ne bude niži od gornje ivice konusa). koji je kod kontinualnog procesa mešanja spojen sa mešalicom. Transportni proces započinje utovarom mešavine u kamion. a u slučaju asfaltne baze sa diskontinualnim mešanjem u odvojeni silos koji se puni pomoću klizne korpe. odnosno broj i kapacitet transportnog sredstva izabrati na osnovu kapaciteta proizvodnje i ugradnje. To znači da je potrebno omogućiti da od trenutka proizvodnje do trenutka ugradnje prođe što manje vremena. loše skladištenje materijala u postrojenju. koja izaziva promene ugljovodoničnog veziva čime se otežava ugradnja i smanjuje se kvalitet ugrađenog asfalta. Uzroci pojave su brojni: loše projektovan sastav asfaltne mešavine. − da asfaltna mešavina ima potrebnu temperaturu. Asfaltne mešavine proizvedene u asfaltnoj bazi se u transportna sredstva utovaraju direktno iz mešalice ili iz silosa za skladištenje vruće asfaltne mešavine.Transport asfaltne mešavine Transport asfaltne mešavine od asfaltnog postrojenja do mesta ugradnje vrši se tovarnim vozilom – kamionom kiperom. Potrebno je omogućiti kontinualan rad finišera. Kod utovara iz silosa treba voditi računa: − da je silos postavljen na optimalnu visinu (u montaži baze). Pored temperature. ravnost i ujednačenost ugrađenih slojeva. vaganjem i označavanjem. brzu ugradnju uslovljava i oksidacija bitumena. zakrivljene površine) za transport se primenjuju kamioni manje nosivosti radi lakšeg pristupa lokaciji i što bržeg prevoza. Nepovoljno utiče na karakteristike i vek trajanja izvedenog sloja te ga je potrebno ublažiti ili eliminisati. − da se utovar vrši iz punog silosa ili bar da je količina mešavine u silosu jednaka tovaru kamiona. o mogućnosti održanja temperature asfaltne mešavine u skladištu (posebno osetljiv deo je ispusni otvor na kome hlađenje asfaltne mešavine. Pojava segregacije u vrućoj asfaltnoj mešavini je problem koji se može javiti u svim fazama izrade sloja kolovozne konstrukcije pa i prilikom transporta. Taj ciklus potrebno je brižljivo analizirati i ustanoviti koliko je kamiona određene veličine potrebno za postizanje usklađenosti kapaciteta asfaltnog postrojenja i opreme za zbijanje i razastiranje asfalta. pojava u mešalici usled čestog prekida rada i vlažnog zrna agregata. na konvejeru i u silosu. . tj. Kontinualna dostava mešavine u finišer je preduslov za kvalitetnu ugradnju. − da se meri tonaža mešavine u kamionu. Ako je silos ujednačeno napunjen istovar asfaltne mešavine bi se trebao odvijati bez problema. o habanju stranica silosa (pogotovo na mestu spoja cilindra i konusa). Prilikom ručne ugradnje (nepristupačna mesta.

U praksi je vrlo teško izvesti utovar na ovaj nacin. U slučaju pojave ove vrste segregacije pooželjno je ne prazniti potpuno prijemni koš finišera između dve dostave asfaltne mešavine. Tako se može omogućiti delimično mešanje krupnijeg i novoprispelog materijala neposredno pre ugradnje. U cilju sprečavanja nastanka ovog problema utovar je pogodno vršiti sa nekoliko ispusta materijala tako što se prilikom ispuštanja mešavine iz silosa za uskladištenje kamion pomeri za 4 do 5 m napred i nazad (prvi ispust na prednjoj strani koša.Vozilo se postavlja ispod silosa u kom je naručena asfaltna mešavina i počinje utovar. Ukoliko se utovar vrši bez pomeranja kamiona a mešavina je podložna segregaciji. drugi na zadnjoj a treći u sredini). Utovar asfaltne mešavine u kamion kiper . Prilikom utovara u finišer ovaj materijal je prvi i poslednji zboog čega može doći do njegovog zadržavanja kod krila prijemnog koša finišera i pojave krupnozrnijih zona u ugrađenom sloju. Nepravilan utovar Pravilan utovar Ako se utovar u kamion vrši iz silosa sa dozatorom koji je pravilno konstruisan osigurano je ujednačeno punjenje kamiona i smanjena verovatnoća pojave segregacije kod osetljivih mešavina. krupniji materijal se kotrlja niz strane hrpe i zadržava kod unutrašnjih ivica koša kamiona. ali se sve više primenjuje pošto se tako eliminiše pojava ove vrste segregacije.

− da ne ispuštaju ulje ili gorivo. Takođe je pokazalo da se vruća asfaltna mešavina hladi različito u različitim delovima sanduka što zavisi od brzine vozila i drugih spoljašnjih uticaja. − da ima ceradu za pokrivanje radi zaštite od kiše. pošto se manja količina mnogo brže hladi u poređenju sa većom količinom u punom košu. od metala. vetra) ali takođe i smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu. Zbog karakteristika tereta tovarni sanduk kamiona mora biti prethodno pripremljen.. tj. Ona zavisi od vrste upotrebljenog bitumena. − da imaju dobre amortizere. i da se utovar u finišer vrši bez otkrivnja. ako je moguće. Maksimalna količina utovarene asfaltne mešavine zavisi od nosivosti kamiona. od dozvoljenog osovinskog opterećenja na transportnom putu. .). − da bude uvek čist. hlađenja i nečistoća. Pretežno se koristi geotekstili kao zaštitni pokrivač. Kao najbolji su se pokazali termo sanduci izolovani sa poliuretanom i prekriveni ceradom pričvršćenom za sanduk tako da ne postoji direktni kontakt između asfaltne mase i cerade. čist i premazan čime se sprečava reakcija između vruće asfaltne mešavine i metala i lepljenje za sanduk (što bi ugrozilo istovar – kipovanje). po potrebi ga treba oprati pred svaki utovar. temperature asfaltne mešavine i primenjuje se pravilo da u toku transporta bitumensko vezivo sme očvrsnuti do jednog stepena tvrdoće. Pri tom je važno da je zaštitni pokrivač čvrsto vezan kako vazduh ne bi ulazio u prostor između pokrivača i asfaltne mešavine. tj. što uslovljava maksimalnu transportnu udaljenost. Minimalna količina zavisi od proizvodnog kapaciteta asfaltne baze i udaljenosti od mesta ugradnje. Proučavanje hlađenja asfaltne mešavine prilikom transporta pokazalo je da različiti tovarni sanduci kamiona i prekrivači značajno utiču na hlađenje u toku transporta.Osnovni uslovi da bi se kamioni mogli koristiti za prevoz asfalta su: − da zadnjim točkovima imaju direktan kontakt sa finišerom... Pre početka transporta kontroliše se temperatura asfaltne mešavine. − da ima dobar mehanizam zatvaranja – otvaranja. Koš kamiona − treba da je čvrst i ravnih površina. − da dimenzije koša kamiona odgovaraju dimenzijama koša finišera. Asfaltna mešavina koja ostane na sanduku se ohladi i stvrdne čime se oštećuje tovarni prostor. Vozila za transport su otvorena pa je moguće hlađenje asfaltne mešavine usled dejstva vetra i niskih temperatura (preporučene temperature pri ugradnji su date tabelom . Mešavinu je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja (kiše. bitna je i oksidacija bitumena. odnosno sprečiti njeno preterano hlađenje i stvaranje kore na površini. − da bi se sprečilo lepljenje asfalta za koš kamiona pre svakog utovara mora se poprskati rastvorom kalijumovog sapuna u vodi ili 30 – 40% silikonskom emulzijom (nije dopušteno prskanje sredstvima koja mogu imati štetno dejstvo na asfaltnu mešavinu). udaljenost od gradilišta i vrstu asfaltne mešavine. Pored hlađenja.. Zato vozila moraju biti opremljena sa mehanizmom za prekrivanje asfaltne mešavine – ceradom bez obzira na godišnje doba. − da imaju što veću nosivost i u skladu sa kapacitetom finišera.

odnosno za 10ºC od temperature pri izlasku iz mešalice (okvirno oko 70 km ili 1. zavise i od vremenskih uslova. Temperatura se ne meri samo u finišeru već i u vozilu. − registarski broj kamiona. Otvara se zadnja strana tovarnog prostora – sanduka a zatim počinje podizanje platforme – sanduka tako da asfaltna mešavina ulazi u finišer koji se kreće brzinom od 3. tako što se kreće unazad ka finišeru i staje na 20 do 30 cm ispred. Asfaltne mešavine pristigle na gradilište se prvo kontrolišu. Proverava se dokumentacija kako bi se ustanovilo da li je stigla tražena vrsta asfaltne mešavine. Na ovom rastojanju finišer prilazi kamionu (nikako obrnuto) jer udar kamiona u finišer izaziva udar vibracione ploče u ugrađeni asfaltni sloj. zatvara zadnja strana i vozilo se odvozi.4m/min i ugrađuje asfalt. Finišer gura kiper napred preko dva valjka. Sabiranjem svih primljenih količina prema otpremnicama dobija se: − sravnjenje otpremljene i ugrađene količine asfalta i − prosečna masa ugrađenog asfalta po m². Kao što je već rečeneo. vrste asfaltne mešavine. − vreme polaska. Kako bi se postigao ovakav način istovara koš kamiona mora biti očuvan i dobro premazan tako da ceo tovar klizne nakon otvaranja i podizanja koša na dovoljno velik ali siguran ugao. temperatura je od posebnoog značaja za ugadljivost asfalta i njena provera je važan i neophodan korak pri preuzimanju pristigle asfaltne mešavine. Ako . − temperatura mešavine. tovarnog sanduka kamiona i dr. Sa nekim mešavinama često je potrebno prilagoditi prednji deo koša kamiona kako bi se eliminisali nepoželjni efekti uzrokovani omotačem hidrauličnog cilindra. odnosno po m´ širine puta. Vozilo se zatim odvozi direktno na gradilište gde će se asfaltna mešavina ugraditi. osim ekonomskih. Vozilo se parkira ispred finišera. Ovi valjci montirani su na prednjoj strani finišera i u kontaktu su sa zadnjim točkovima kamiona čime je omogućeno da finišer gura kamion dok izručuje asfaltnu mešavinu u koš. Ovakav način pražnjenja omogućava da se preplave krila prijemnog koša finišera čime je sprečeno zadržavanje krupnozrnog materijala kod krila i prelivanje oko zadnjih vrata koša kamiona. Prilikom istovara mešavine iz kamiona u prijemni koš finišera pogodnije je masivno pražnjenje nego postepeno. − tonaža mešavine. − vrsta sfaltne mešavine.Maksimalne transportne udaljenosti do gradilišta. pošto se jednom utovarena mešavina više ne može skladištiti. prilikom čega treba koristiti precizne i proverene instrumente koji brzo registruju temperaturu (sekundni termometar). Dozvoljena je svaka razumna transportna dužina na kojoj temperatura mešavine neće pasti na temperaturu od propisane optmalne temperature za ugrađivanje.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi). Nakon razastiranja spušta se platforma. Nakon izvršenog utovara ispisuje se otpremnica koja sadrži sledeće podatke: − datum. Veoma je bitno da se transport odvija neprekidno. određuje se njena temperatura i vizuelno se proverava njena adekvatnost.

Kako bi se postigla ravnomerna dostava na gradilište potrebno je uskladiti broj i kapacitet kamiona sa zahtevanim kapacitetom finišera. Svaki prekid rada asfaltne baze veoma utiče na kvalitet proizvedene mešavine. na kraju istovara dolazi do segregacije. optimizovati brzinu transportnih traka i usaglasiti cikluse proizvodnje – transporta – ugradnje kako bi izbegli nepotrebne prekide u radu. Broj kamiona planira se tako da ne dolazi do prekida rada asfaltne baze. svaki zastoj finišera pogoršava kvalitet ugrađenog sloja (čak i trenutni zastoj finišera utiče na ravnost sloja a kod dužih zastoja i na zbijenost). Kipovanje asfaltne mešavine u finišer Ugradnja asfaltne mešavine . maksimalno napuniti koš mešavinom. a sve to utiče na povećanje troškova izgradnje puta. Ovaj problem se rešava dodavanjem šperploče ili tankog metalnog prekrivača preko celog fronta koša od jedne do druge strane. Vozač rukovodiocu gradilišta daje otpremnicu u koju se unosi pređeni put (km) te mu potpisom potvrđuje obavljen prevoz. potrebne količine i načina ugradnje. Kako se mešavina pomera ka zadnjoj strani koša urušava se i krupnija zrna se zadržavaju na centralnom delu prednje strane koša. Zadnji deo finišera Segregacija oko cilindra Radi smanjenje verovatnoće pojave segregacije potrebno je i krila i vrata prijemnog koša finišera potpuno otvoriti. odnosno finišera. Vozilo se vraća u asfaltnu bazu ka dispečeru i ciklus se ponavlja dok se ne dostavi celokupna naručena asfaltna mešavina. vrsta i količina transportnog sredstva određuje se u funkciji rastojanja od gradilišta. Kao što je već rečeno.mešavina ima tendenciju ka segregaciji može doći do pojave grupisanja krupnozrnog materijala oko cilindra tokom klizanja mešavine iz koša.