38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta. U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR 39.

Lozne podloge od Američkih vrsta. BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB BERLANDIERI x RIPARIA SO4 40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa evropskim vrstama. ŠASLA x BERLANDIERI 41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4 internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je slabo zastupljen kod evropske vinove 42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u korenilištu se može posebno pripremiti i tu spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na dubinu od 50-60cm i to u jesen. 43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.

temperatura se održava par dana,za koje vreme se na spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni se mogu iznositi. 45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik pregledava kalemove na brzinu I odmah se stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom kada se naredja u dno se nabaca trosna zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to redovno kad se stvori pokorica.humke treba kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa je u susnijim predelima neophodno obezbediti redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.

44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se obavlja u sadnucima sa strugotinom,u pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduksanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400 kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta

46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7 dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za 10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7 do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu. 47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i sadržaj lakopristupačnih hranjivih materija;suzbijanje korova,suzbijanje štetočina,olakšano izvođenje

60.Na njima se ostavlja 40-60 okaca.boboice krupnije i lepše boje.Kada se završi kopanje jamića. 51.potpomogne provetravanje.da je izgrađen od kvalitetnog materijala.Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove loze mogu se saditi u jesen.lisičij rep.Prolećna obrada zemljišta.U zavisti od agrotehničkih uslova sredine.obrada se obavlja motikom.KASORON-u toku jeseni ili proleća.Uticaj đubriva na kvalitet vina se ispoljava na taj način što je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se đubrenje primenjuje pravilno.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta oko posađenog kalema.poveća količina hranjivih materija.berbe grožđa i dr.Rezidba može biti jaka i slaba.Jesenja obrada. 56.Kao naslon vinovoj lozi može biti .Pod rezidbom se podrazumeva skup mera koje imaju za cilj:obrazovanje osnovnog oblika čokota.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.da je ekonomičan i prihvatljiv.Organizacija teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i zaštiti.Čokoti sa visokim stablom.loboda itd.Organizacija teritorije u vinogradu.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od dužine kalemova.Kao najbolji položaj se smatra blago kosa sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom.Ona su dosta razvijena.dubina obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina obrade je 25-30cm.razmeštaj sorti po parcelama.Izbor parcela i položaja za vinograd.stanja zasada i dr.što zavisi od vrste sadnog materijala.Kod nas se vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog aprila.U toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni herbicidi(BASTA).sirak)primenjuje se u toku vegetacije.Ova stabla se formiraju 3 godine.sa više je aromatičnih materija.kao i održavanje osnovnog oblika čokota koji će obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet grožđa. 55. 49.uspostavljanje ravnoteže u rastenju i razvoju vegetativnih i generativnih organa.štir.urednije rađa.rastura se po vinogradu.Za sadnju se bira zdrav kalem.one crpe i veliku količinu vlagei na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju zemljište.vrši se i orezivanje lastara(na 1-2 dobro razvijena okca).stablo je slabo razvijeno(slaba i srednja bujnost).prisutna su manja međuredna rastojanja.povezanosti saobraćajnicama.hormonski herbicidi.Uticaj rezidbe na vinovu lozu.kopanje jamića za sadnju.da je blagovremeno postavljen.dok je severni položaj nepovoljan za gajenje vinove loze.ima povoljniji odnos šećera i kiseline.jer loza na ovim položajima na vreme sazreva.to su bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).Ovu meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u svakom drugom redu.čokoti su dosta opterećeni.Loza na ravničarskim terenima i nižim položajima je izložena zimskim mrazevima.Primenjuje se kao redovna i obavezna mera.i moraju se primenjivati velike koliočine đubriva.U njemu se proizvode reznice loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog materijala. 48.jesenja(posle opadanja listova).rana prolećna(za vreme suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle aktiviranja okaca i porasta letorasta od34cm).Korovske biljke su veoma štetne.klimatskih uslova i tipa zemljišta.U umereno kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara.GLIFOSAN-za zubaču.lokacija ekološkog dvorišta i drugih objekata.đubrenje.uništavanje korovskih biljaka u okolini.Zbog toga se korov mora obavezno uništavati.Preparati:TRIAZIN. 52.U krajevima gde ima više vlage.grozdovi su razvijeniji .Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.Podrivanje zemljišta.MONASAN.Ravniji tereni su pogodniji za mehanizovanu obradu.Pošto je vinova loza lijana-povijuša.Je sastavni deo loznog rasadnika.transportu i drugih agrotehničkih mera. 54.ako je jaka smanjuje prinos a ako je slaba prinos je kvalitetniji.Podrivanje se izvodi pomoću specijalnog kostruisanog pluga.u obliku je granula.Nakon sabijanja dodaje se dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100150 gr super-fosfata.za prporenje i proizvodnju prporaka namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka.međutim kvalitet grožđa je slabiji.primenjuje se rezidba na kondir.kao i pre pojave poznih jesenjih kiša. 57.Matičnjak loznih podloga.Nasloni za vinovu lozu.u toku zime i proleće.Najčešći korovi:mišjakinja.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je prilagođen osnovnom obliku čokota.da se lako postavlja i zamenjuje.24d za višegodišnje korove(na korove deluju u punoj vegetaciji.koji na sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje mineralnih đubriva.organizaciju putne mreže.što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.Primenjuje se samo u vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2 metra.prolećna i letnja obrada zemljišta.vrši se raznošenje kalemova po parceli.zimska(za vreme zimskog mirovanja).Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz primenu kartonažne tehnike sade se u toku vegetacije od juna do kraja septembra.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.parcela i sadnih mesta. 50.Najveći efekat postiže ako se obavi pre pojave zimskih mrazeva.kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile na 10-12 cm.jačine vučne snage.zaštita od bolesti. 58.kod njih se vrši mehanizovana obrada.ima dug period delovanja.a ako su vinogradi uskoredni.pirevinu.ranije sazreva.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje zemljišta(tanjiračama i rotofrezama).Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 510cm..Na jesenje obrade zemljišta zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih uslova. 53.Podrivanjem se vrši rastresanje srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna masa korenovog sisitema.po čokotu se ostavlja 6-10 okaca.Niski ravničarski tereni su veoma plodni.vina i drugih prerađevina.tako i u ovoj eksploataciji.Uticaj đubrenja na kvalitet vina.kad su korovi visoki 1015cm.Duboko oranje se obavlja plugom.kao i da se suzbiju korovi.jer pored toga što troše hranjive materije iz zemlje.Najvažnije mere borbe protiv korova su:redovna jesenja.Čokoti sa niskim stablom. 59.transportabilnost je veća i td.Vrši se u jesen posle padanja lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je zemljište suvlje.rezidba može biti rana jesenja(posle berbe grožđa).obeležavanje puteva.da ima dug vek trajanja.Ova stabla se formiraju 5-6 godina.zalivanja.za njeno uspevanje potreban je naslon.Rezidba je važna tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.raspored sadnje i pravac redova.Iznad tog mesta pravi se humka od zemlje.Organizacija teritorije u vinograd obuhvata:parcelaciju.dugovečnija je.Suzbijanje korova u vinogradu.sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i hemijske mere borbe-primena herbicida.položaj vetrova.poznim prolećnim i ranim jesenjim mrazevima i raznim bolestima.primenjuje se kasno u jesen ili u rano proleće.Vreme i tehnika sađenja vinograda.ali samo kad nema velikih.Vinova loza se može saditi u različito vreme.tretiranje korenovog sistema rastvorima fitohormona.Podrivanje se izvodi na dubini od 40-70cm.odnosno ona mora da obezbedi funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako pri zasnivanju zasada.za proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za izvoz u druge zemlje.

2.Župska rezidba-stablo je visoko 1-1.mat.prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga zelenom galicom.ta visina je obicno 1.ako se loza gaji u špaliru.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap od kudelje.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta i plodonošenja vinove loze.na produzenom delu kordunice odaberu se najpogodniji lastari za lukove I orezu na odgovarajuci broj okaca.a ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca. Prema tome.3god.20 do 1.u 2god.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem luku.4.orezuje se na 1 okce.nastaje zbog uvijanja rasljika oko lastara.u 4god.u liscu.Vezivanje vinove loze.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom cele vegetacije.Kod ovog načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i kondire.Usled opadanja lisca narusava se fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni poremecaji u rastenju I plodonosenju.god.žica.posle sađenja rezidba se vrši na 2okca. 64.Formiranje:u I godini ostavi se dva lastara i režu se na 1-2 okca. 66.u 3.U proleće 2.Postoji više načina za mešovitu rezidbu.tako da ce u jesen cetvrte godine biti formirani rodni cvorovi.a ostala loza se odbacuje.I red žice postavlja se na 50cm.Lačenje i prekraćivanje lastara.pojava kriptogamskih bolesti.god.koji se reze na luk.vezivanje jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i stonih sorti.ranije i bolje sazrevanje.3.skaljarova kordunica i td.a niži za kondir sa 2luka.režemo 2 lastara na 2 okca.izabrani lastari se režu na 2-3 okca.Obično se uklanjaju jalovci-lastari izbili iz slepih okaca.obicno se kod starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju izrasline ili se razvija gljivica stereum hirstum.Mešovita rezidba.najveći broj okaca se skidaju uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se razviti lastari.bez obzira na to da li je jednokraka ili dvokraka kordunica.na polozenom delu stabla kordunice posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.Rezidba u prolece 5 godine-u svakom rodnom cvoru.Tijov dvogubi način rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm.Kratka rezidba.Najcesci uzrok je poremecaj u metabolizmu grozdja.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac posle rezidbe.Lastari koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I sprata.Tijov jednogubi način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je naslon od stubova i žice.Hloroza vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije zutobela.50m.a sa kondir služe za zamenu.drvena lika i vezivo od plastične mase.u prvoj god.za vreme letnjih zega kada dolazi do poremecaja transpiracije I apsorpcije.Se vrši u područjima gde su niske temperature.uzroci opadanja su mnogobrojni.Redovna rezidba-posto je u 6 godini formiran osnovni oblik za ovu kordunicu.U II godini u proleće se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.pogresni postupci sa zelenim delovima loze.Defolijaciju je potrebno obavljati po oblačnom vremenu.Fizioloski poremecaji vinove loze.Krajinska rezidba-stablo je visoko 20cm. Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom opadanju cvetova I susenju I opadanju cvasti.Primenjuje se kada se loza gaji bez naslona.režemo 4 lastara na 1-3 okca.druge razvijene oblike stubovi.manila.povećava se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž.Prstenovanje je delimično zakidanje kore lastara u vidu prstena.ako se primenjje duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar koji se reze na luk.a ostali se režu do osnove.(sulfat gvozdje FeSO4).u drugoj god.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na kraju uvenulo.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili špalirski.Nakon sadnje u prvoj god.u jesen ili rano u proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.Oni se sledeće godine režu na luk a druge godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II sprat.Padavica apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske nepodudarenosti podloge I vijoke.Lačenje se obično obavlja kada jalovci dostignu određenu dužinu.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari zastite se od lomljenja.Rezidba u prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod odbacuju se.Horizontalna kordunica-karakteristična za uslove gde se očekuju temperature od-15do16C.kleme i od plastičnog materijala.u trećoj god.Visina stabla je od 3050cm.Razlikuje se:vezivanje stabala.rezidba se vrši u visini prvog reda žice-2okca.krajnji lastar se ostavlja.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.Lastari izbili iz lukova donose rod.pa se polozei deo oreze na 6-8 okaca.Stablo se vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i rafije.Vezivanje stablaprimenjuje se kod viskoih i srednjevisokih stabala.pomoću noža ili srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.Izvodi se pred cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili rezidbu.Njeno vezivanje se kod nas primenjuje kao redovna agrotehnička mera.Stubovi mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.Lačenje ne treba obavljati suviše rano.vezuje se za žicu. Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo kordunice savije se na visini na kojoj se zeli formirati polozeni krak kordunice.odnosno reze na onoliki broj okaca koliko je to potrebno da se produzi kordunica.Na visini prvog reda žice.Uklanja se 4-6 listova.Sredstva za suzbijanje hloroze su razl.da omogući slobodan prolaz radnicima..3m sa naslonom.manila.Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana posle cvetanja.načini:1. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm od površine zemlje. Lastari se režu na 1 okce.ostavljaju se viši lastrari za luk.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja cokota.Cilj prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja.konoplje.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama.jer mnoge od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u zemlj.Horizontalna kordunica može biti jednokraka i dvokraka.rafija.formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši rezidba.lastar se reže na 1 okce. 67.Kod domace nekalemljene loze hloroza se retko pojavljuje.Skaljararova kordunica-obično je četvokraka sa dva sprata.nepravilno djubrenje.Duga rezidba se moze podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve godine odseku se dva lastara na po jedno okce.Duga rezidba. okca.rezidba u prolece 4 godne-lastari izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva 65.Usled stalnog debljanja staba.U okviru duge rezidbe mozemo primeniti silvoz kordunicu.a medju njima su najvazniji:velika bujnost podloge I sorte.najnizi rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk.kolje.pojava grada.Hloroza se najcesce pojavljuje kod loznih podloga. 63.I sprat 20-30cm od zemlje.smanjuje se opasnost od pojave sive truleži i td.gaji se uz naslon.u prvoj god.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj.losi meteroloski uslovi.Špalirski sistem-(Giov način rezidbe)stavlja se 3reda sadnice.Defolijacija je uklanjanje lišća koje zaklanja grozdove.da se lastari postave u određeni pravac i položaj i dr.to se pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna rezidba.Potrebno je petredova žice.Kada lastari dostignu određenu dužinu.II sprat od 60 do 120cm. 61.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara na čokotu.čime se postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti.vezivo se mora popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove loze.Materijal za vezivanje je kanap od rafije.hidrata nego zeleno.lastari se režu na 2 okca.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom cvoru.kao i veća krupnoća bobica i grozdova.Tijov jednogubi i dvogubi način rezidbe.Crvenilo na liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica prekomernog nagomilavanja org.široko od 1 do 5mm pomoću specijalnih makaza.ni suviše kasno.Potreban je naslon od stubova i žice.Vrši se posle završenog cvetanja.U prvoj god. 62. .grožđe sazreva 5-10 dana ranije.

70.veštačkom kišom(nije pogodna za vinograde).Letnja obrada zemljišta.Kao mere pored kojih se reguliše rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i dopunsko oprašivanje i vezivanje loze. 71.utvrđivanje prinosa metodom slučajnog izbora čokota.Ca.krečna(krečnjak.Organska đubriva se unose u jesen.već odmah pristupiti prihranjivanju azotnim đubrivima.uklanjanje površinskih žilabrandusa.navodnjavanje.na otpornost prema bolestima i niskoj temperaturi. 75.na prihod.Đubrenje se vrši pre podizanja zasada.Nega mladog vinograda.potrebna transportna sredstva za prevoz obranog grožđa.pri čemu se posebno obraća pažnja na:proračun potrebne radne snage radi pravovremenog obavljanja berbe grožđa.sistemom ’kap po kap’.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada nastupi deficit u vlazi.potrebnu opremu za berbu.68.Berba grožđa.pri sađenju vinove loze.Ovakvim vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak oštećenih delova vinove loze.Nega čokota oštećenog gradom.Vinova loza kao i ostale biljke.na osnovu čega se daje procena očekivanog prinosa grožđa.što podrazumeva da se na manjoj površini izvrši berba.Količina utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne podloge.trebalo bi da intenzivno razvija korenov sistem i da se te godine nerodnosti iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblikakordunice.Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi aprilska suša tj pred kretanje okaca.Ova metoda se sastoji u tome što se dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili 20i čokot.Čokot vinove loze u prve 3-4 godine.sorte plemenite loze.amidna. 73.fosforna(superfosfat)kalijumova đubriva(kalijum-sulfat.crpi iz zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih podzemnih organa.Zelena rezidba vinograda.za nege mlade loze od početka plodonošenja i za vreme plodonošenja.Mere u okviru zelene rezidbe su:lačenje.proređivanje grozdova i bobica.potreban materijal za pakovanje stonog grožđa.podzemno i dr.kalijumkarbonat).Mg. 72.cinksulfat).Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.i dr.potrebne sudove za berbu vinskog grožđa i grožđa namenjenog za bezalkoholnu preradu.U I godini nakon sadnje potrebno je sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje zemljišta i borba protiv korova.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.Đubriva koja se koriste u vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće grupe:Organska ili potpuna đubriva.Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak.zaštita od bolesti i štetočinai zaštita od mrazeva.prstenovanje lastara i dr.gips). .Fe.mineralna(veštačka) i organo-mineralna đubriva.Navodnjavanje se vrši:dva ili tri puta.Uticaj navodnjavanja je višestruk.na rodnost i redovno plodonošenje.Da bi se pravovremeno izvršile pripreme za berbu grožđa neophodno je još jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa.uklanjanje i defolijacija.Značaj.dohodak i dobit i td.drugo-u početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i treće navodnjavanje pre šarka grožđa.Ako je grad pao pred cvetanje treba odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca.poveća količina hranjivih materija.kao i da se suzbiju korovi.ambalažu za berbu i pakovanje stonog grožđa.potpomogne provetravanje.Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti rezidbu.bakar-sulfat.plodnosti i fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti vinograda i dr.prekraćivanje lastara. 74.P.Ako je grad pao kada su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu.Potrebe vinove loze u mineralnim materijama.Letnje prasenje posle cvetanja 8-10 listova.Vrste i vreme đubrenja u vinogradarstvu.Zelenom rezidbom uklanjaju se suvišni lastari. 69.smanjuje se masa lista.suzbijanje korova i dr.zakidanje zaperaka.Od mineralnih najviše se koriste:azotna(nitratna.metod probne berbe.mangan-sulfat.Najdominantniji način za navodnjavanje vinograda je ’KAP PO KAP’.a zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.-lakše je kontrolisati ako dođe do oštećenja.vreme sazrevanja grožđa po sortama i po količinama očekivanog grožđa.Na osnovu ove procene vrši se programiranje berbe.potapanjem.kalijum-hlorid.mikrođubriva(bor aks.S a u veoma malim količinamai ostale elemente.Obavlja se 2 ili više puta u toku vegetacije.Procena se može vršiti na više načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje odoka.Uz njega se može vršiti prihranjivanje.utiče se na kvalitet grožđa.Važniji način navodnjavanja:navodnjavanje u brazde.nega izbilih lastara.posle završetka vegetacije.amonijačno nitratna).nega humke.Posle padanja grada treba odmah izvršiti prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile pojave raznih bolesti(od bele truleži).Za svoju ishranu vinova loza najčešće koristi N.treset.K.Najviše se održava na rastenje i povećanje bujnosti čokota.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.na kvalitet stonog grožđa i vina.vreme i način navodnjavanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful