You are on page 1of 15

*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla,

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Predmet : ovde unesite ime predmeta


Tema : MONOPOL

Profesor-mentor: Učenik:
*ime mentora *Vase ime, razred
UVOD

ČIST MONOPOL

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. To je tržišna struktura u kojoj


celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi
proizvod za koji ne postoje bliski substituti, i ne postoji mogućnost da se pojavi
druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Naziv potiče od grčkih reči mono –
jedan i polist – prodavac.
Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u
realnom životu. Na primer, lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist
monopolista, budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr.
ugalj ili lož-ulje. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri
onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. U njima ne
postoji efektivna konkurencija, a ukoliko i postoji, vrlo je skromna. Ali većina
firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. Na
primer, ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu, ona ulazi u
konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima, kamionskim prevoznicima i
avionskim kompanijama. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga
što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama
radi sprečavanja monopolizacije.

NASTANAK MONOPOLA

Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane
monopol:

1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti


proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad
izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju.
Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog
ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata.
Međutim, ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. Rađe
posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti
koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim, ali sa
pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno
neprepoznatljivi u poređenju sa pravim, onda jednostavno više neće postojati baza
za preferiranje pravih dijamanata. Kao rezultat, de Beers kontrola nad
snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć.

2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost


ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u
grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi
manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne
telefonske usluge).

3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena


uključujući pronalazak na koji se odnosi, koje daje država na određeni vremenski
period da bi podstakla inventivnost. Sve dok patentno prave postoji, firma ima
zaštićenu poziciju i predstavlja monopol.

4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje


vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Najbolji primer za ovo je pobeda
VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. Kada je jednom
VHS pridobio većinu konzumenata, usavršavanje Bete (i njena superiornost u
odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati.

5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga,
osim firmi koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti
pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu
dozvolu za usluge u određenoj oblasti. U takvim slučajevima, vladina licenca kao
rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj
formi.

TIPOVI TRŽIŠTA

U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu


strukturu, ponašanje i performanse. U zavisnosti od toga, razlikuje se šest glavnih
tipova tržišta:
- čist monopol,
- dominantna firma,
- čvrst oligopol,
- labav oligopol,
- monopolistička konkurencija i
- potpuna konkurencija.
Svih šest tipova tržišta nalaze se u tabeli br. 13.

Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama


snabdeva samo od jedne firme. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim
oblastima: proizvodnja struje, telefonske komunikacije, poštanske usluge i slično.

Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma.To je firma koja ima dominaciju na
tržištu. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih
proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. Takve su na primer firme IBM i
Kodak.

Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma, često se pretapa u labavi i čvrsti
oligopol. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih
proizvoda. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika, njihove povezanosti i
učešća na tržištu. U tom smislu, oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola
pa sve do labavog oligopola. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola
jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno, a u slučaju
labavog oligopola dogovaranja nema. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome
četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. Labavi oligopoli imaju male realne
šanse da održe cene na visokom nivou.
U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani
sporazumima o cenama , segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih
grana svetske privrede.

U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen


monopolisanosti. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. Ni
jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. Znači, svaka ima mali
stepen tržišne snage. Smanjen stepen monopolisanosti, potom dovodi do drugog
ekstrema, do čiste konkurencije. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih
konkurenata, odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na
tržištu.

Prva tri tipa tržišta (čisti monopol, dominantne firme i čvrsti oligopoli)
predstavljaju neefektivnu konkurenciju. To znači da jedna ili više firmi dominira
nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne
konkurencije. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. Dominantna firma
suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala, dok se njeni mali rivali
suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane
dominantne firme. U skladu sa tim, dominantna firma može povećati cene i,
ukoliko to želi, može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa
tržišta.

Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli, monopolistička konkurencija i čista


konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. Ona podrazumeva prisustvo
borbe između poslovnih rivala na tržištu. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak
tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na
tržištu. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava
cene iznad troškova, niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da
nametne superiornu efikasnost. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema
takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na
tržištu. Barijere za ulazak na tržište su niske.

ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE

Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene


na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu. One omogućavaju
materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u
poslovanju, i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu,
odnosno potrošaču. Neke od ovih radnji su:

- povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena


iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu, povećanje cena u odnosu na
odgovarajuće svetske cene itd.);

- uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina,
druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu
domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet, odnosno za koju je isti
smanjen;

- obustava ili ograničavanje proizvodnje, prometa ili tehničko – tehnološkog


razvoja;

- primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim


privrednim subjektima;

- uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa


drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.
Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog
položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. Ona
prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i
preduzima mere protiv zloupotrebe istog. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi
da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj, donosi rešenje
kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi
otkljanjanja utvrđenih nedostataka. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi,
Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa
određenom robom.

Zašto nastaju monopoli?

• Osnovni razlog postojanja monopola su barijere ulasku na


tržište
• Vlada daje jednom preduzeću ekskluzivno pravo da proizvodi
• neku robu
• Vlada zabranuje ulazak drugim preduzećima
• Patenti i autorska prava (Coca-Cola, Microsoft, lekovi)
• Troškovi proizvodnje čine jedno preduzeće efikasnijim u
odnosu
na situaciju u kojoj bi postojao veći broj proizvođača
• Opadajući troškovi
• Transmisija električne energije
• Vodovod
• Svojina kao osnov nastanka monopola
• Oskudni resursi
• De Beers korporacija i tržište dijamanata
• Traganje za rentom

Šta nas interesuje?

• Kako se monopolisti mogu ponašati?


• Da li je monopol loš?
• Da li vlada treba da preduzme korake po pitanju monopola?
Kako se monopol ponaša?

• Šta je drugačije?
• Nema konkurencije.
• Monopolista bira cenu koju će da naplaćuje po
• jedinici proizvoda, ali se suočava sa datom
• krivom tražnje.
• Monopolista će izabrati optimalnu situaciju.
• Sama kriva troškova ne određuje cenu po kojoj
• je preduzeće voljno da prodaje.

Prirodni monopoli

Prirodni monopol nastaje kada jedno


preduzeće može da ponudi robe ili usluge
na tržištu uz troškove koji su manji nego da
to čini dva ili više preduzeća.
Za prirodni monopol vezujemo ekonomiju
obima.

Još jedanput: razlike između monopola i


potpune konkurencije
• Monopol
• Jedini proizvođač
• Proizvod nema supstitut
• Suočen sa krivom tražnje
• negativnog nagiba
• Formira cenu
• Potpuna konkurencija
• Više preduzeća istog proizvoda
• Savršena supstitucija
• Suočeni sa horizontalnom
• krivom tražnje
• Uzima cenu kao datu

Prihod monopola

Ukupni prihod
P × Q = UPr
Prosečan prihod
UPr/Q = PP = P
Marginalni prihod
ΔUPr/ΔQ = MP

Monopol – ukupni, prosečni i marginalni prihod


Marginalni prihod monopola

� Kada monopol povećava količinu proizvoda


koju prodaje javljaju se dva efekta po
ukupni prihod(P · Q):
� Efekat količine – veći obim prodaje (Q)
� Cenovni efekat – pada cena (P)

Maksimiziranje profita

Monopol maksimizira profit pri obimu proizvodnje u kome se


marginalni prihodi izjednačuju sa marginalnim troškovima. Nakon
toga na osnovu krive tražnje formira cenu pri kojoj kupci
preuzimaju proizvedenu količinu na tržištu.
Maksimizacija profita kod monopola

Maksimizacija profita

Poređenje monopola i konkurencije


Kod preduzeća u potpunoj konkurenciji cena je
jednaka marginalnom trošku:
P(cena) = MP(marginalni prihod) = MT(marginalni trošak)
Kod monopola cena prevazilazi marginalni
trošak:
P > MT=MP
Profit monopola

Monopolista prisvaja ekonomski profit sve dok je cena veća od


prosečnog ukupnog troška.

Alokativna neefikasnost

� Monopol formira cenu višu od marginalnog troška.


� Postoji razlika između onog što su kupci spremni
da plate i proizvođačevog troška.
� Sa stanovišta potrošača postojanje monopola je
nepoželjno.
� Sa stanovišta preduzeća monopol je poželjna situacija.
� Monopolista proizvodi manje nego što je to
društveno poželjno.

Alokativna neefikasnost kod monopola je


slična onoj kod uvođenja poreza.
� Razlika je u tome što umesto vlade koja
ostvaruje poreske prihode, monopolista
ostvaruje ekstra profit.
� Setite se da kod konkurentnog tržišta
regulacija cena dovodi do alokativne
neefikasnost.

Opravdavanje monopola
� Prirodni monopoli – visoki fiksni troškovi
� Ohrabrivanje inovacija (monopol je rezultat
i nagrada za uspešnu inovaciju)
� Prezimanje rizika (farmaceutska industrija)

Antimonopolska politika
� Učiniti monopol tj. industrijske sektore u
kojima postoje monopoli konkurentnijim
� Regulisanje ponašanja monopoliste:
� cilj uvećati ekonomsku efikasnost
� problem – ako je namera direktno upravljanje
procesom alokacije resursa

Antimonopolski zakoni
� Promocija konkurencije
� Regulacija kojom se :
� Zabrana aktivnosti kojima se ograničava ili bi
se verovatno ograničila konkurencija
� Ograničavanje nedozvoljenih tržišnih struktura

Kako je počelo?
� Šermanov Antitrust Zakon (1890)
� Smanjuje uticja na tržište velikih i moćnih kompanija tog doba
� Zabrana ugovora ili skrivenih dogovora kjima se ograničava
trgovina
� Eksplicitni dogovori kako bi se ograničila proizvodnja ili
formirale
cene
� Implicitni sporazumi kroz sprovođenje poslovne politike
� Klejtonov Zakon (1914)
� Jača ulogu države i uvodi privatne tužbe
� Nezakonito je tražiti od kupaca da ne kupuju od konkurencije
� Zabranjeno je predatorsko formiranje cena
� Zabranjene su integracije (merdžeri) i akvizicije kojima se stiče
monopolska pozicija

Regulacija monopola
� Državni organi mogu da regulišu cenu po
kojoj monopol prodaje:
� Alokacija resursa je efikasna ako se cena
formira na nivou jednakom marginalnim
troškovima.
� U praksi, državni organi dozvoljavaju
monopolima da prisvajaju deo ekstra
profita

Regulacija cena kod monopola


Domaće zakonodavstvo
� Sporazumi kojma se bitno spre_čava,
ogranič_ava ili narušava konkurencija
(monopolski sporazumi)
� Zloupotreba dominantnog položaja
� 40 %
� Koncentracija (spajanjem ili pripajanjem)
kojom se bitno spre_čava, ogranič_ava ili
narušava konkurencija
� odobrenje komisije

Savršena diskriminacija
� Savršena diskriminacija podrazumeva da
prodavac naplaćuje onoliko koliko bi kupci bili
spremni da plate (rezervaciona vrednost) i time
potpuno“preuzima potrošačev višak”.
� Proizvođaču je veoma teško da sprovede
savršenu diskriminaciju:
� kada postoji veliki broj kupaca
� jer ne može da oceni njihovu rezervacionu vrednost
(koliko su spremni najviše da plate)

Literatura

Udžbenik “Ekonomija”, autor: prof. dr Jovo Jednak, izdanje: BPŠ, 2006. god.

N. Gregori Mankju, Principi ekonomije, CID, EF Bgd, 2004. Pindyck. R. S.


Rubinfild, Microeconomics, Prentice Hall, 2004, O Blanchard,
Macroeconomics, Prentice Hall, 2004