Ovo delo, zasnovano na

zakonima koji upravljaju svime

stoje na ovom svetu stvoreno,
ruši mit o tome da je uspeh
rezultat napornog rada,
detaljnog planiranja i
neumorne ambicije.
U Sedam duhovnih zakona
uspeha Dipak Copra nudi put ka
uspehu koji može da izmeni
svačiji život: potrebno je da
shvatimo svoju pravu prirodu
i da naučimo da živimo u skladu
sa prirodnim zakonima,
a osećanje unutarnjeg mira,
dobro zdravlje, sređeni odnosi
sa okolinom, energija i životna
radost uslediće sami od sebe,
bez napora.
Ova knjiga predstavlja spoj
prastare mudrosti i praktičnih
postupaka
čiju primanu u svakodnevnom
životu možemo bezgranično
^proširivati.

ZAHVALNOST
Zeleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost sle-
dećim osobama:
Dženet Mils (Janet Mills) koja je predano
podržavala ovu knjigu od nastanka do ostvarenja.
Riti Copra, Maliki Copra i Gautami Copra (Rita
Chopra, Mallika Chopra, Gautama Chopra) što postoje
kao živi izrazi Sedam duhovnih zakona.
Rej čejmersu, Gejl Rouz, Adriani Nienov, Dejvidu
Sajmonu, Džordžu Herisonu, Oliviji Herison i Naomi
Džad (Ray Chambers, Gayle Rose, Adrianna Nienow,
David Simon, George Harrison, Olivia Hanison, Na-
omi Judd) želim da se zahvalim na hrabrosti i istraj-
nosd u sprovodenju vizije koja svojom Iepotom, ple-
menitošću i nadahnućem menja naše živote.
Rodžeru Gabriel, Brentu Bikvar, Rouzi Bueno-
Marfi (Roger Gabriel, Brent Becvar, Rose Bueno-
Murphy) i svima zaposlenim u Šarp centru za medicinu

uma i tela zahvaljujem što svojim primerom nada-

hnjuju sve naše pacijente i posetioce.
Dipak Singu i Giti Sing (Deepak Singh, Geeta
Singh), kao i svim zaposlenim u Quantum Publications
zahvaljujem na predanom i neumornom radu.
Mjuriel Nelis (Muriel Nellis) dugujem zahvalnost
zato što je bez ustupaka nastojala da svi naši poduhvati
budu srećno izvedeni do kraja.
Ričardu Perlu (Richard Perl) zato što pruža najbolji
primer kako čovek može sebi da bude referentna tačka.
Lindi Ford (Linda Ford) zbog toga što gaji nepo-
kolebljivu veru u poznavanje same sebe i zato što je
uvek spremna da, ne žaleći truda, pomogne drugima.
Isto tako Bilu Elkusu (Bili Elkus) zahvaljujem na
prijateljstvu i razumevanju. ,

UVOD
Iako je naziv ove knjige Sedam duhovnih zakona uspe-
fia, on bi isto tako mogao da glasi i Sedam duhovnih
zakona života, jer je reč o istim principima koje i priroda
koristi da bi stvarala sve ono stoje opipljivo - što može,
da se vidi, čuje, oseti čulom mirisa ili dodirne.
U svojoj knjizi Kako postati imućan: svest o bo-\
gatstvu u odnosu na otvorene mogućnosti ja sam u]
glavnim crtama opisao stupnjeve koji vode svesti oj
bogatstvu, zasnovane na svesti o delovanju prirode.!
Sedam duhovnih zakona uspeha čine suštinu ovog"
učenja. Kada se znanje o ovome ugradi u našu svest,
ono će nam omogućiti da stvaramo neograničena bo-
gatstva sa neverovatnom lakoćom i da uspemo u sva-
kom svom pokušaju.
Uspeh u životu može se opisati kao sreća koja
teče u neprekidnom nizu; kao neprekidno ostvarivanje
postavljenih, vrednih ciljeva. Uspeh je sposobnost da
11

se ti ciljevi ostvare sa lakoćom i bez napora. Mada

se oduvek smatralo da je uspeh, a tu spada i stvaranje
bogatstava, dug proces koji zahteva težak rad i da se
često može ostvariti jedino na štetu drugih. Potrebno
je da se uspehii i bogatstvu pristupi imajući u vidu u
velikoj meri ono duhovno, kako bismo ih posmatrali
kao stalni, bogati dotok svega što je za nas dobro.
Upoznavanje i primena duhovnih zakona dovodi nas
u sklad sa prirodom i mi stvaramo oslobođeni briga,
radosno i sa ljubavlju.
Postoji mnogo viđenja uspeha, a materijalna dobra
su samo jedno od njih. Sem toga, uspeh je putovanje,
a ne odredište. Materijalno obilje, u svim vidovima,
je činilac koji to putovanje može učiniti prijatnim. Ali,
uspeh isto tako obuhvata i dobro zdravlje i energiju i
volju za životom, odnose sa drugima koji nas usrećuju,
stvaralačku slobodu, emotivnu i psihološku stabilnost,
osećanje zadovoljstva i smirenost.
Ipak, čak i kada smo ispunjeni svim ovim doživ-
ljajima, ostaćemo neostvareni ako u sebi ne gajimo
seme božanskog. U stvari, svako od nas je božanstvo
u nekom prerušenom obliku, a bogovi i boginje koji
u nama obitavaju traže da se u potpunosti izraze. Istin-
ski uspeh je, dakle, doživljavanje čudesnog. On znači
da se ono božansko u nama razvilo. Uspeh je osećanje
12

božanskog kudgod krenuli, u štagod pogledali - oči

deteta, lepotu cveta, let ptice. Kada počnemo da doživ-
ljavamo život kao čudesno iskazivanje božanskog, i
to ne samo povremeno nego sve vreme, onda ćemo
shvatiti pravo značenje reci uspeh.
Pre nego što definišemo sedam duhovnih zakona,
provenmo pre svega da li razumemo šta je to zakon.
Zakon je postupak u kome ono što nije bilo jasno
iskazano, postaje jasno iskazano; to je postupak u
kome posmatrac postaje posmatrani; to je proces u
kome posmatrac postaje predmet posmatranja; to je
postupak u kome snevač iskazuje svoj san.
Sve što je stvoreno, sve što postoji u fizičkom
svetu, rezultat je neiskazanog koje se pretvorilo u is-
kazano. Sve što vidimo ima svoj nastanak u nepozna-
tom. Naše fizičke biće, fizički svemir, bilo šta i sve
ono što do nas stiže preko naših čula je pretvaranje
neiskazanog, nepoznatog i nevidljivog u iskazano, po-
znato i vidljivo.
Fizički svet nije ništa drugo nego Biće koje je
svoje Ja u Sebi samom izvilo da bi se doživelo kao
duh, um i fizička materija. Drugim recima, svi procesi
13

stvaranja su procesi u kojima Ja ili božanstvo ostvaruje

Sebe. Svest u kretanju ispoljava se u vidu predmeta
u svemiru koji učestvuju u večnoj igri života.
Izvor sveg stvaranja je božanstvo (ili duh); proces
stvaranja je božanstvo (ili duh) u kretanju (ili um); a
predmet stvaranja je celokupan fizički svet - svemir
- koji uključuje i fizičko telo.
Tri činioca stvarnosti - duh, um i telo, ili posma-
trač, proces posmatranja i posmatrani - u suštini su
isto. Svi oni dolaze iz istog izvora: iz oblasti čistog
potencijala koji je u svojoj suštini neiskazan.
Fizički zakoni svemira su, u stvari, proces božan-
skog u kretanju, ili svesti u kretanju. Kada shvatimo
te zakone i primenimo ih u životu, sve što želimo
može i da se ostvari, jer isti oni zakoni kojima se
priroda služi da bi stvorila Šumu, galaksiju, zvezdu ili
ljudsko telo, mogu da dovedu i do ispunjenja naših
najskrivenijih želja.
Pređimo sada na sedam duhovnih zakona uspeha,
i pogledajmo kako oni mogu da se primene na naše
živote.
14
ZAKON
čISTOG POTENCIJALA
Izvor svakog stvaranja je čista svest... čist
potencijal koji teži svom izrazu od
neiskazanog ka iskazanom.
I kada shvatimo da je naše istinsko Ja u
stvari Ja čistog potencijala, svrstavamo se
uporedo sa svim što postoji u svemiru.

U početku
Nije bilo ni postojanja ni nepostojanja,
Sav ovaj svet bio je neiskazana energija...
Jedno je disalo bez daha,
Svojom sopstvenom snagom
I ničega drugog nije bilo...
Himna o stvaranju, Rig Veda
Prvi duhovni zakon uspeha je ZAKON čISTOG PO-
TENCIJALA. Taj zakon se zasniva na činjenici da
smo mi, u svom suštinskom obliku, čista svest. čista
svest je čisti potencijal, to je polje svih mogućnosti i
neograničenog stvaralaštva. čista svest je naša duhov-
na suština. Biti neograničen i nesputan je isto tako
čista radost. Ostale odlike svesti su čisto znanje, bes-
krajna tišina, savršena ravnoteža, nepobedivost, jed-
nostavnost i blaženstvo. To je naša suštinska priroda.
Naša suštinska priroda je priroda čistog potencijala.
Kada otkrijemo svoju suštinsku prirodu i shvatimo
ko smo u stvari, otkrićemo da se u samom tom shva-
tanju nalazi sposobnost da ispunimo bilo koji svoj san,
2 Sedam zakona uspeha
17

jer smo mi večita mogućnost, nemerljiv potencjal sve-

ga što je bilo, što jeste i što će biti. ZAKON čISTOG
POTENCIJALA može, isto tako, da se nazove i ZA-
KONOM JEDINSTVA, jer se u osnovi beskrajne ra-
znolikosti života nalazi jedinstvo jednog duha koji sve
prožima. Ne postoji ništa što nas deli od tog polja
energije. Polje čistog potencijala je naše sopstveno Ja.
I što više doživljavamo sopstvenu prirodu, to smo bliži
polju čistog potencijala.
Doživljavanje sopstvenog Ja ili "obraćanje sebi sa-
mom" znači da je unutarnja referentna tačka nas sop-
stveni duh, a ne predmeti našeg doživljavanja.
Suprotno od obraćanja sebi samom nalazi se
obraćanje objektima. Kada se obraćamo objektima, na
nas uvek utiču objekti van našeg Ja, koji obuhvataju
situacije, okolnosti, ljude i stvari. Prilikom obraćanja
objektima uvek tražimo odobravanje - priznanje dru-
gih. Naše mišljenje i ponašanje nalaze se u stanju
očekivanja povratnog reagovanja. Zato je takvo
obraćanje zasnovano na strahu.
Kada se obraćamo objektima, osećamo stalnu po-
trebu da stvari držimo pod kontrolom. Osećamo jaku
potrebu za spoljašnjom moći. Potreba za odobrava-
njem - priznanjem, potreba da se stvari drže pod kon-
trolom i potreba za spoljašnjom moći zasnovane su
18

na strahu. Ta moć nije Moć čistog potencijala, niti je

moć našeg Ja ili stvarne moći. Kada doživljavamo
snagu sopstvenog Ja, straha nema, ne postoji prinuda
da se sve drži pod kontrolom, kao što nema ni borbe
za odobravanje - priznanje i spoljašnju moć.
Prilikom obraćanja objektima unutrašnja referent-
na tačka je ego. Ali, ego nije ono što mi u suštini
jesmo. Ego je naša slika o sebi, naša društvena maska
- to je uloga koju igramo. Naša društvena maska živi
od odobravanja - priznanja. Ona želi da kontroliše,
nju podržava moć, jer ona živi u strahu.
Naše istinsko Ja, koje je naš duh, naša duša, potpuno
je slobodno od svega ovog. Ono je neosetljivo na kritiku,
njega ne plaši izazov i ne oseća se nižim u odnosu na
bilo koga. A ipak, ono je skromno i ne oseća se višim
u odnosu na bilo koga, jer uvida da je svako drugi ono
isto Ja, onaj isti duh prerušen u nešto drago.
U tome leži osnovna razlika između obraćanja
objektima i obraćanja samome sebi. Prilikom
obraćanja samom sebi doživljavamo svoje istinsko
biće koje se ne boji nikakvog izazova, koje poštuje
sve ljude i koje se ne oseća potčinjeno bilo kome.
Sopstvena moć je, dakle, istinska moć.
Moć zasnovana na objektu je, nasuprot tome, lažna
moć. Pošto je to moć zasnovana na egu, ona traje
19

samo dok je prisutan objekat kome se obraća. Ako

neko ima visoku titulu, ako je, na primer, predsednik
neke zemlje ili predsednik upravnog odbora veoma
velike firme, ili ako neko ima mnogo novca, moć koju
on uživa vezana je za zvanje, položaj ili novac. Moć
zasnovana na egu traje onoliko koliko traju i stvari
koje smo pomenuli. Kada zvanje, položaj ili novac
nestanu, nestane i moć.
Sopstvena moć, nasuprot tome, trajna je, jer se
zasniva na poznavanju svoga Ja. Postoje, sem toga,
izvesne odlike sopstvene moći. Ona privlači ljude
nama, a isto tako privlači nam i stvari koje želimo.
Ona magnetiše ljude, situacije i okolnosti koje onda
potpomažu ispunjenju naših želja. Drugi naziv za ovo
je pomoć prirodnih zakona. To je pomoć koju pruža
božansko, to je pomoć koja se dobija kada se čovek
nalazi u stanju milosti. Naša moć je tada takva da
uživamo vezu sa svetom i svet uživa vezu sa nama.
Naša moć je moć povezivanja - povezivanja koje na-
staje iz prave ljubavi.
Kako je moguće primeniti ZAKON čISTOG PO-
TENCIJALA na polje svih mogućnosti, to jest na naše
20

živote? Ako želimo da uživamo ono sto polje čistog

potencijala pruža, ako želimo da u najvećoj mogućoj
meri koristimo kreativnostjkoja je sadržana u čistoj
svesti, moramo, pre svega, tom polju da priđemo. Je-
dan od načina prilaženja tom polju je putem svako-
dnevnog sprovodenja ćutanja, meditacije i neprocen-
jivanja. Provođenje vremena u prirodi nam isto tako
omogućuje pristup osobinama sadržanim u polju, a to
su beskrajna kreativnost, sloboda i blaženstvo.
Sprovođenje ćutanja znači čvrstu odluku da izve-
sno vreme odvojimo i da jednostavno budemo. Spro-
vođenje ćutanja znači da se povremeno uzdržavamo
od govora. To, takođe, znači povremeno uzdržavanje
od aktivnosti, kao što su gledanje televizije, slušanje
radija ili čitanje knjiga. Ako sebi nikada ne pružimo
priliku da doživimo tišinu, dovešćemo do sukoba u
svom unutarnjem dijalogu.
Povremeno treba odvojiti malo vremena da bi se
doživela tišina. Tišinu možemo da doživljavamo i tako
što ćemo svakodnevno odrediti jedan period namenjen
tome, kojeg ćemo se pridržavati. To može da bude
period od dva sata ili, ako nam to izgleda dugo, onda
jedan sat. Ipak, povremeno je potrebno da za doživ-
ljavanje tišine odvojimo duži period - ceo dan, dva
dana ili čak ćelu sedmicu.
21

Šta se događa kada se upustimo u doživljavanje

tišine? U početku nas unutarnji dijalog postaje još bur-
niji. Osećamo snažnu potrebu da saopštavamo stvari.
Znao sam ljude koje je ćutanje, na početku dužeg pre-
uzetog perioda, dovodilo skoro do ludila. A onda,
pošto uđu u period tišine, njihov unutarnji dijalog
počinje da se smiruje. I ubrzo, zatim, tišina postaje
duboka. To je zbog toga što um odustaje od borbe -
on shvati da nema smisla vrteti se u krug, ako mi,
naše Ja, duh, onaj od koga zavisi izbor, neće da govore.
I tačka. Tada, kada unutarnji dijalog počinje da se
stišava, počinjemo da osećamo tišinu polja čistog po-
tencijala.
Povremeno doživljavanje čiste tišine, kako svakom
od nas najbolje odgovara, jedan je od načina da se
doživi ZAKON čISTOG POTENCIJALA. Da svako-
dnevno provedemo izvesno vreme u meditaciji, je dru-
gi način. Idealno bi bilo da se u meditaciji provede
trideset minuta izjutra i trideset uveče. Kroz meditaciju
naučićemo da doživljavamo polje čiste tišine i čiste
svesti o sebi. U tom polju čiste tišine je polje bes-
krajnog povezivanja, polje beskrajne moći za organi-
zaciju, najviša podloga za stvaranje gde je sve neras-
kidivo povezano sa svim ostalim.
22

Peti duhovni zakon, ZAKON NAMERE I ŽELJE*

pokazace nam kako u ovo polje možemo da uvedemo
jedan blagi impuls namere, što dovodi do spontanog
ispunjenja naših želja. Ali, pre svega, moramo da is-
kusimo tišinu. Tišina je prvi zahtev za iskazivanje sop-
stvenih želja, jer u tušini leži naša veza sa poljem
čistog potencijala u kome se dovodi u sklad bezbroj
pojedinosti koje su za nas važne.
Podsetimo se kako to izgleda kada ubacimo ka-
menčić u mirnu baricu na čijoj se površini zbog toga^
stvore talasići. Kada se oni umire, posle izvesnog vre-j
mena, možda ćemo poželeti da opet ubacimo ka-j
menčić. Tačno se to događa kada uđemo u polje čiste
tišine i u njega uvedemo svoju nameru. U toj tišini,!
čak i najslabija namera uzburkaće onu podlogu uni-|
verzalne svesti koja sve povezuje sa svim ostalim.
ako ne doživimo tišinu u svesti, ako je naš um nalil
uzburkanom okeanu, on se neće promeniti čak ni akc
u njega ubacimo Empajer Stejt Bilding. U Bibliji po|
stoji izreka: "Umiri se i spoznaj da sam ja Bog",
to može da se postigne samo putem meditacije.
Drugi način da se dođe do polja čistog potencijal:
je da se uzdržimo od procenjivanja. Procenjivanje je
neprekidno svrstavanje stvari u ispravne i neispravne
dobre i lose. Ako neprestano procenjujemo, klasifiki
23

jemo, obeležavamo i preispitujemo, istovremeno stva-

ramo snažne nemire u svom unutarnjem dijalogu. Ti
nemiri stoje na putu protoku energije između nas i
polja čistog potencijala. U tom slučaju "razmak"
između misli nasilno se uklanja.
Taj razmak je veza sa poljem čistog potencijala.
To je stanje čiste svesti o sebi, onaj tihi prostor između
misli, ona unutarnja tišina koja nas povezuje sa istin-
skom moći. Kad taj razmak istisnemo, to jest, nasilno
ga uklonimo, uklanjamo i vezu sa poljem čistog po-
tencijala i beskrajne kreativnosti.
U Učenju o čudima (A Course in Miracles) postoji
jedna molitva koja kaže "Danas neću da prosuđujem
ništa što se dogodi". Uzdržavanje od procenjivanja
stvara tišinu u umu. Zato je dobro da se dan započne
ovom izjavom. I tokom celog dana podsećajmo sebe
na ovu izjavu kada primetimo da smo počeli da pro-
suđujemo. Ako nam se učini teško da se ove odluke
pridržavamo celog dana, možda bismo mogli sebi da
kažemo: "Sledeća dva sata neću da dajem svoju pro-
cenu niočemu". Ili, "Sledeći sat će biti sat moga ne-
prosuđivanja". A vremenom taj period možemo da pro-
dužavamo.
Putem tišine, putem meditacije i putem uzdrža-
vanja od procenjivanja, stići ćemo do prvog zakona
24

- ZAKONA O čISTOM POTENCIJALU. Kada po-

čnemo da primenjujemo sve pomenuto, onda tome
možemo dodati i četvrtu komponentu, a to je da re-
dovno provodimo vreme u direktnom opštenju sa pri-
rodom. Provođenje vremena u prirodi omogućuje nam
da osetimo skladno međusobno delovanje svih eleme-
nata i sila života, što kod nas stvara svest o jedinstvu
sa životom u celini. To može da bude reka, suma,
planina, jezero ili more - kroz bilo koje od toga nama
se obraća priroda, što doprinosi ulaženju u polje čistog
potencijala.
Svako od nas mora da nauči da stupi u vezu sa
najdubljom suštinom sopstvenog bića. Ta suština pre-
lazi granice ega. Ona je neustrašiva, slobodna, neose-
tljiva na kritiku, ne boji se izazova. Ona nije nikome
podređena, ona nije nikome nadređena, ona je
magična, tajanstvena, očaravajuća.
Pristup sopstvenoj suštini pruža isto tako uvid u
reflektovanje odnosa, jer svi odnosi su odraz naših
odnosa sa samim sobom. Na primer, ako kod nas po-
stoji osećanje krivice, straha ili nesigurnosti u odnosu
na novac, uspeh ili bilo šta drugo, onda će se odraz
krivice, straha ili nesigurnosti pojavljivati kao osnovna
crta našeg karaktera. Ne postoji taj novac ili uspeh
koji je u stanju da izmeni ovakav osnovni problem
25

nečijeg života; jedino najprisniji odnos sa samim so-

bom dovešće do istinskog izlečenja. Kada jednom stek-
nemo znanje o svome Ja - kada zaista shvatimo svoju
pravu prirodu - onda se nećemo nikada osećati krivim,
uplašenim ili nesigurnim, bilo daje u pitanju novac,
bogatstvo uopšte ili ispunjenje želja, jer ćemo tada
znati daje suština svakog materijalnog bogatstva život-
na energija, u stvari čisti potencijal. A čisti potencijal
je naša suštinska priroda.
Sto više ulazimo u svoju pravu prirodu, to će nam
kreativne misli spontanije nailaziti, jer je polje čistog
potencijala ujedno i polje beskonačne kreativnosti i
čistog znanja. Franc Kafka, austrijski filozof i pisac,
na jednom mestu kaže: "Nije potrebno da napuštate
sobu. Jednostavno ostanite za stolom i slušajte. Nije
potrebno ni da slušate, jednostavno čekajte. Nije po-
trebno ni da čekate, jednostavno naučite kako da bu-
dete smireni, da ćutite i da budete sami. Svet će vam
se sam ponuditi, vi treba samo da mu skinete masku.
On neće imati izbora - prosto će vam se u zanosu
baciti pred noge".
Bogatstvo svemira - sva neverovatna raznolikost
oblika u tom bogatom svemiru - sve je to izraz kre-
ativnog uma prirode. Koliko budemo bolje shvatili um
prirode, toliko će nam pristup beskrajnoj, neogra-
26

ničenoj kreativnosti biti slobodniji. Potrebno je da, pre

svega, prevazidemo uzburkanost unutarnjeg dijaloga,
kako bismo mogli da stupimo u vezu sa tim raznovr-
snim, bogatim, beskrajnim, kreativnim umom. Na taj
način stvorićemo mogućnost za dinamičnu aktivnost,!
sačuvavši istovremeno onaj večni, neogranični krea-
tivni um. Ova izuzetna kombinacija tihog, neogra-j
ničenog i beskrajnog uma i dinamičnog, ograničenog
uma pojedinca predstavlja savršeni sklad mirovanja i
pokreta koji je u stanju da ostvari sve što poželimo.
Ovo naporedno postojanje suprotnosti - mirovanja i
dinamike istovremeno - omogućuje nam da ne zavi-
simo od situacije, okolnosti, ljudi ili stvari.
Kad jednom mirno prihvatimo ovo izuzetno napo-
redno postojanje suprotnosti, mi se stavljamo naporedc
sa svetom energije, sa kvantnom mešavinom, sa ne-j
materijalnom materijom koja je izvor materijalnog sve-j
ta. Taj svet energije je fluidan, dinamičan, otporan]
promenljiv i nalazi se u procesu neprestanog kretanje
Ali on je istovremeno nepromenljiv, miran, tih, večar
i nem.
Mirovanje samo po sebi predstavlja potencijal za;
kreativnost; pokret sam po sebi predstavlja kreativnost
koja je ograničena na neki određeni vid izražavanja.j
Ali, spoj pokreta i mirovanja omogućuje nam da oslo-
27

bodimo svoju kreativnost u svim pravcima kuda nas

pažnja i interesovanje snažno povuku.
Kako god da usmerimo svoja kretanja i aktivnosti,
mi iz njih ne smemo da isključimo svoje mirovanje.
Ako tako postupimo, burna kretanja svugde oko nas
neće zaseniti naš pristup izvoru kreativnosti, polju
čistog potencijala.

PRIMENA ZAKONA čISTOG

POTENCIJALA
Ja ću ZAKON čISTOG POTENCIJALA početi aktivno
da primenjujem tako što ću se obavezati da predu-
zmem sledeće:
1. Stupicu u vezu sa poljem čistog potencijala tako
što ću svakog dana odvojiti vreme za ćutanje, vre-
me da jednostavno budem. Isto tako provesću u
tihoj meditaciji najmanje dva puta na dan po pri-
bližno trideset minuta, izjutra i uveče.
2. Svakoga dana posvetiću izvesno vreme opštenju
sa prirodom i na taj način se u tišini podsećati na
njenu poruku koju saopštava svako živo biće.
Sedeću i ćuteći posmatrati zalazak sunca, ili slušati
huk mora ili reke, ili ću samo mirisati jedan cvet.
U zanosu svog sopstvenog ćutanja i u opštenju sa
prirodom uživaću u pulsiranju života iz beskrajnih
daljina, uživaću u polju čistog potencijala i nespu-
tane kreativnosti.
29

3. Primenjivaću uzdržavanje od procenjivanja. Počeću

dan izjavom: "Danas neću da procenjujem ništa
što se dogodi". I tokom celog dana podsećaću sebe
da ne procenjujem.

2 OS
ZAKON
DAVANJA
Svemir deluje na osnovama dinamičke
razmene - davanje i primanje su različiti
vidovi tokova energije u svemiru.
A u našoj spremnosti da damo ono
što tražimo, naš je doprinos obilju
svemira koji kruži kroz naše živote.

Ovu krhku posudu ti neprekidno prazniš

i neprestano je puniš novim životom.
Ovu malu sviralu
od trske doneo si preko brda i dolina i
na njoj odsvirao pesme koje su svaki put
nove... Tvoje beskrajne darove
mogu da primim samo u ove male ruke.
Vekovi prolaze a
ti još uvek sipaš, i još uvek ima gde da se sipa.
Gitanđali Rabindranat Tagore
Drugi duhovni zakon uspeha je ZAKON DAVA-
NJA. Taj zakon bi mogao da se nazove i ZAKON
DAVANJA I PRIMANJA, jer svemir funkcioniŠe na
osnovu dinamičke razmene. Ništa se ne nalazi u stan-
ju stalnog mirovanja. Naše telo se nalazi u nepresta-
nom procesu razmene sa svemirom; naš um nepre-
kidno dinamički opšti sa umom kosmosa; naša ener-
gija je ispoljavanje kosmičke energije.
Tok života nije ništa drugo nego skladno međusob-
no delovanje svih elemenata i snaga koje čine polje
3 Sedam zakona uspeha
33

¦ I"" 'tf;
postojanja. To skladno delovanje elemenata i snaga u
našim životima ispoljava se kao ZAKON DAVANJA.
Pošto su naše telo, naš um i svemir u stanju nepre-
stanog i dinamičkog međusobnog delovanja, zaustav-
ljanje energije ravno je zaustavljanju proticanja krvi.
Kad krv prestane da kruži u njoj se stvaraju ugrušci,
ona se ne hrani i počinje da propada. Zato je potrebno
da održimo kretanje, da dajemo i primamo ako želimo
da zadržimo obilje i bogatstvo, ili bilo šta do čega
nam je u životu stalo.
U engleskom jeziku za obilje se koristi reč "afflu-
ence". Ona ima svoj koren u (latinskoj) reci "affluere",
što znači "teći ka", "slivati se ka". Znači imenica "af-
fluence" znači "obilan dotok". Novac je simbol za
životnu energiju koju razmenjujemo sa drugima i sim-
bol za životnu energiju koju smo upotrebili za ono
što smo kao uslugu pružili kosmosu - svom okruženju.
Za novac se koristi i izraz "currency" (tok) što, takode,
odražava pokretnu prirodu energije. Reč "currencv"
dolazi od latinske reci "currere", Što znači juriti ili
teći. Možemo, dakle, reći da ako zaustavimo kruženje
novca, ako postavimo sebi kao jedini cilj da ga stek-
nemo i gomilamo, samim tim ćemo sprečiti i njegov
protok kroz naš život, jer je on životna energija. Da
bismo održali dotok te energije u svom pravcu, mo-
34

ramo da održimo, pre svega, kruženje te energije. No-

vac, isto kao i reka ili bilo koji tok, mora da teče, jer
u suprotnom prvo dolazi do zastoja, da bi kasnije došlo
do začepljenja, gušenja i odumiranja životne pokre-
tačke snage. Kruženje daje život i svežinu.
Svaki odnos je odnos davanja i uzimanja. Davanje
pokreće primanje, a primanje pokreće davanje. Ono
Što se uzdiže mora da se spusti; ono što izlazi mora
da se vrati. U stvari, primanje je isto što i davanje,
jer davanje i primanje su samo različiti vidovi protoka
energije u kosmosu. Ako prekinemo tok bilo kojeg
od njih, narušavamo inteligenciju prirode.
U svakome semenu nalazi se mogućnost stvaranja
hiljada šuma. Ali seme ne sme da se gomila i zadržava
- ono mora da prenese svoju poruku plodnom zem-
ljištu. Tim davanjem njegova nevidljiva energija se
pretače u materijalni vid.
Što više dajemo vise ćemo primati, jer davanjem
omogućujemo da obilje svemira teče kroz naš život.
U stvari, sve što zaista ima neku vrednost u životu,
davanjem se samo umnožava. Ono što se davanjem
ne umnožava ne vredi ni davati ni primati. Ako činom
davanja osećamo da smo nešto izgubili, onda nismo
ništa ni darovali i nećemo podstaći uvećavanje darova.
Ako dajemo nevoljno, dali smo bez energije.
35

Namera koja stoji iza davanja i primanja u stvari

je najvažniji činilac. Namera uvek treba da nam bude
da usrećimo i onoga koji daje i onoga koji prima, jer
sreća podstiče i održava život, a samim time podstiče
rast i uvećavanje. Ono što se dobija zauzvrat u nepo-
srednoj je srazmeri sa davanjem, pod uslovom da je
nešto dato bez uslovljavanja i od srca. Zato čin davanja
treba da bude radostan čin - čin pri kome davanje
samo po sebi stvara radost. Tada se energija koja stoji
iza čina davanja višestruko umnožava.
Primena ZAKONA DAVANJA veoma je jednostav-
na - ako želimo radost, pričinjavajmo radost drugima;
ako želimo ljubav, naučimo da pružamo ljubav; ako
želimo da nas poštuju i cene, naučimo da poštujemo
i cenimo; ako želimo materijalno blagostanje, pomo-
zimo drugima da dođu do materijalnog blagostanja.
U stvari, najkraći način da dođemo do onoga što želimo
je da pomognemo drugima da dođu do onoga što oni
žele. To pravilo važi kako za pojedince, tako i za
preduzeća, društvene zajednice i narode. Ako želimo
da nam pripadne sve ono što život čini lepim, naučimo
da u tišini poželimo i drugima sve to isto.
čak i pomisao na davanje, lepe želje koje upućuje-
mo u vidu blagoslova, ili jednostavna molitva u sebi
nose snagu koja može da utiče na druge. A sve zbog
36

toga sto naše telo, svedeno na svoj suštinski oblik

predstavlja jezgro energije i informacija na jednom
određenom, ograničenom mestu, u kosmosu energije
i informacija. Mi smo jezgro svesti na jednom
određenom mestu, a smešteni smo u svesni univerzum.
Reč "svest" nosi u sebi više značenja nego što su to
pojmovi energije i informacija - ona znači da su to
energija i informacije koje žive kroz misao. To znači
da smo mi jezgro misli u svemiru koji misli. A misao
ima moć da jedno pretvara u drugo.
Život je beskrajna igra svesti koja se ispoljava u
vidu dinamičke razmene impulsa inteligencije -
opštenja između mikrokosmosa i makrokosmosa,
između ljudskog tela i tela svemira (univerzalnog tela),
između ljudskog uma i kosmičkog uma.
Kada naučimo da dajemo ono što tražimo, po-
krećemo i razrađujemo tu igru životnim pokretima pu-
nim lepote i energije, a ta igra je, u stvari, večno
pulsiranje života.
Najbolji put da pokrenemo ZAKON DAVANJA, da
započnemo taj kružni tok, je odluka da uvek kada
dođemo u dodir sa nekim, nešto damo. To ne mora
37

da bude poklon materijalne prirode - to može da bude

cvet, lepa reč ili molitva. U stvari, najsnažniji oblici
davanja su nematerijalne prirode. Darovi obzira prema
drugima, pažnje, simpatije, poštovanja i ljubavi, pred-
stavljaju nešto najdragocenije što može da se da, a ne
koštaju ništa. U susretu sa nekim tiho poželite sve
ono Što je lepo, poželite toj osobi sreću, radost i smeh.
Takvo davanje ima veliku moć.
Kada sam bio dete, naučili su me da nikad ne
pođem u nečiju kuću a da nešto ne ponesem, da nikada
ne pođem u posetu bez poklona. To isto naučio sam
i ja svoju decu. Možda ćete ovde reći: "Kako da po-
klanjam kada ni za sebe nemam dovoljno?" Ponesite
cvet. Samo jedan cvet. Ponesite neki crtež ili karticu
koja govori o vašim osećanjima prema osobi kojoj ste
došli u posetu. Ponesite lepu reč. Ponesite molitvu.
Odlučimo da dajemo kudgod išli, da dajemo sva-
kome koga vidimo. I sve vreme dok budemo davali,
mi ćemo i primati. I što više budemo davali, to ćemo
se više uveravati kolika je čudesna moć ovoga zakona.
A što više budemo primali, to će se naša moć da
dajemo uvećavati. Naša prava priroda je sama po sebi
bogata i obiluje darovima. Nama je po prirodi dato
obilje, jer priroda zadovoljava svaku potrebu i želju.
Nama ništa ne nedostaje, jer naša suštinska priroda je
38

priroda čistog potencijala i beskrajnih mogućnosti. Po-

trebno je, dakle, da budemo svesni činjenice da smo
sami po sebi obdareni obiljem, bez obzira koliko mno-
go ili koliko malo novca imali, jer je izvor bogatstva
polje čistog potencijala. Svest je ta koja zna kako da
ispuni svaku potrebu uključujući radost, smeh, mir,
sklad i znanje. Ako ove zahteve stavimo na prvo mesto,
i to ne samo za sebe već i za druge, sve ostalo će
doći samo po sebi. ^

I
PRIMENA ZAKONA DAVANJA
I
I
¦ a ću ZAKON DAVANJA primeniti tako što ću se
I *3 obavezati da radim sledeće:
[
f
1. Bilo gde da idem i bilo koga da susretnem, ja ću
nešto da podarim. Taj dar može biti lepa reč, cvet
ili molitva. Već danas daću nešto svakome sa kim
dođem u dodir, čime ću pokrenuti tok radosti, bo-
gatstva i obilja u svom životu i u životu drugih.
2. Već danas ću sa zahvalnošću da primim sve darove
koje mi život pruža. Primiću darove prirode: sunce,
glasove ptica, proletnji pljusak ili prvi zimski sneg.
Primiću sa otvorenošću darove drugih - materijal-
na dobra, novac, lepu reč ili molitvu.
3. Obavezaću se da ono što ja posedujem neprestano
kruži tako Što ću da dajem i primam ono što je
najdragocenije u životu, a to su darovi pažnje, sim-
patije, poštovanja i ljubavi. Kadgod nekoga susret-
nem, ja ću mu u sebi poželeti sreću, radost i smeh.
40

ZAKON "KARME"
ILI ZAKON UZROKA
I POSLEDICE
Sve što činimo proizvodi silu energije
koja nam se vraća u istom obliku...
što smo posejali to zanjemo.
I kada se opredelimo za dela koja donose
sreću i uspeh drugima
plod naše karme je sreća i uspeh.

Karma je večno potvrđivanje ljudske

slobode...
Naše misli, naše reci, naša dela
su niti one mreže kojom se sami obavijamo.
Swami Vivekananda
Treći duhovni zakon uspeha je ZAKON KARME.
"Karma" je i delovanje i posledica tog delovanja:
ona je istovremeno i uzrok i posledica, jer svako de-
lovanje proizvodi silu energije koja nam se vraća u
istom obliku. Zakon karme je ono što svi, inače, dobro
znamo. Ko nije čuo za izreku "Sto poseješ to ćeš i
žnjeti?" Iz toga proizlazi da ako želimo da stvorimo
sreću za sebe, moramo, pre svega, naučiti da posejemo
seme sreće. Zato je karma postupak pri kome moramo
da napravimo svestan izbor. Svako od nas je onaj koji
sve vreme donosi odluke svesnog izbora. U svakom
trenutku svoga postojanja nalazimo se u polju neo-
graničenih mogućnosti izbora. Neke od tih mogućnosti
izbora prihvatamo sa svešću o njima, dok neke, opet,
prihvatamo nesvesno. Ali, najbolji način da shvatimo
43
i da do najvišeg dometa iskoristimo zakon karme je
da postanemo svesni izbora koji donosimo u svakom
trenutku. Hteli to ili ne hteli, sve što nam se događa
u datom trenutku posledica je izbora koji smo načinili
u prošlosti. Nažalost, većina nas dolazi do svojih izbora
nesvesno, pa zato i ne oseća da je izbor pojedinačan
- a, ipak, on to jeste.
Ako vas ja, na primer, uvredim, vi ćete, najvero-
vatnije, odlučiti da budete uvređeni. Ako vam ja upu-
tim lepu reč, vi ćete, najverovatnije, učiniti izbor da
se osetite polaskani i zadovoljni. Ali razmislimo - ipak
je u pitanju izbor.
Ja mogu da vas povredim ili da vam nanesem grubu
uvredu, a vi ipak možete da odlučite da se ne uvredite.
Ja mogu da vam uputim kompliment, a vi ipak možete
da odlučite da se ne osetite polaskanim.
Drugim recima, većina nas, iako smo celog života
u položaju da činimo izbor, u stvari smo klupko uslov-
nih refleksa koje ljudi ili okolnosti u datim trenucima
usmeravaju ka predvidivim ishodima u ponašanju. Ovi
uslovni refleksi su kao refleksi koje je opisao Pavlov.
Pavlov je poznat po tome što je dokazao da, ako pri-
likom hranjenja psa taj čin svaki put propratimo zvu-
kom zvonceta, pas će uskoro početi da luči pljuvačku
44

i na sam zvuk zvonceta, jer je jedan podsticaj uslovljen

drugim.
Većina nas, zbog toga što smo uslovljeni, daje iste
predvidljive povratne reakcije na spoljašnju sredinu.
čini se da naše reakcije nastupaju automatski na ono
Što dolazi od ljudi ili okolnosti koje nas okružuju,
ali mi pri tome zaboravljamo da ipak u svakom tre-
nutku svog postojanja činimo izbor. Jedino, mi taj iz-
bor činimo nesvesno.
Ako se za trenutak udaljimo da bismo razmotrili
izbor koji činimo dok ga činimo, mi samim činom
razmatranja ceo proces iz oblasti nesvesnog prenosimo
u oblast svesnog. Ovaj postupak prenošenja odluke u
oblast svesnog i njeno razmatranje stavlja nas u položaj
moći.
Kada donosimo neku odluku - o bilo kakvoj odluci
da je reč - možemo da se upitamo dve stvari. Prvo:
"Kakve su posledice odluke koju donosim?" Duboko
u dusi odmah ćemo znati kakve su. Drugo: "Da li će
odluka koju ja sada donosim usrećiti mene ili moju
okolinu?" Ako je odgovor potvrdan, donesimo tu od-
luku. Ako je odgovor odrečan, ako ta odluka donosi
neprijatnosti nama ili našoj okolini, nemojmo je doneti.
I to je sve.
45
Postoji samo jedan izbor iz onog beskonačnog niza
koji nam stoji na raspolaganju svakog trenutka, a koji
može da usreći, i nas, i one koji nas okružuju. Kada
napravimo takav izbor, on dovodi do postupka koji
se naziva spontanim pravim izborom. Spontani pravi
izbor je pravi postupak u pravom trenutku. To je is-
pravno reagovanje na svaku situaciju koja iskrsne. To
je postupak koji obogaćuje i nas same i sve one koji
su u njega uključeni.
Postoji veoma interesantan mehanizam koji ko-
smos poseduje, a koji nam pomaže da donosimo spon-
tane prave odluke. Taj mehanizam je u vezi sa centrima
reagovanja u našem telu. Telo doživljava dve vrste
osećanja preko čula: jedno su osećanja zadovoljstva,
a drugo osećanja neprijatnog. U trenutku svesnog
donošenja odluke oslušnimo svoje telo i upitajmo se:
"Ako donesem ovu odluku, šta će se dogoditi?" Ako
nam telo pošalje osećanje prijatnosti, izbor je pravi.
Ako nam telo pošalje osećanje neprijatnog, nismo na
putu ka pravom izboru.
Kod nekih ljudi te poruke prijatnog i neprijatnog
su u sferi solarnog pleksusa, dok su kod nekih u sferi
srca. Svesno usmerimo pažnju u oblast srca i upitajmo
srce šta da uradimo. Oslušnimo odgovor - on će doći
46

u obliku fizičkog osećaja. On može biti veoma, ve-

oma slab, ali će ga biti, jer on je tu, u našem telu.
Srce jedino zna pravi odgovor. Većina ljudi stavlja
srce u sferu mekog i sentimentalnog. Ali to nije tako.
Srce poseduje intuiciju, ono je i borbeno, ono reaguje
u sklopu okolnosti, ono prepoznaje povezanosti. Ono
nije usmereno ka jednostavnoj formuli: pobeda ili po-
raz. Njemu je dostupan onaj kosmički kompjuter -
polje čistog potencijala, čistog znanja i beskrajne moći
organizovanja - ono uzima u obzir sve. Ponekad će
nam se učiniti da se sledeća tvrdnja protivi razumu,
ali srce ima veću moć, precizniju moć povezivanja
činjenica, nego bilo šta što se nalazi u oblasti racio-
nalne misli.
ZAKON KARME možemo koristiti za sticanje nov-
ca i obilja, kao i za dotok svih dobrih stvari kadgod
poželimo. Ali, pre svega, moramo da postanemo svesni
činjenice da sami stvaramo svoju budućnost izborom
koji činimo u svakom trenutku svoga života. Ako to
budemo redovno radili, Zakon karme ćemo koristiti
u svoj njegovoj punoći. Što više budemo uvodili svoje
odluke u oblast svesnog izbora, to ćemo više donositi
odluke koje su spontano prave odluke - i za nas, i za
one koji nas okružuju.
47
A šta da kažemo o karmi iz prošlosti i kako ona
sada utiče na nas? Ima stvari koje možemo da učinimo
u vezi sa karmom iz prošlosti. Jedna od njih je da
platimo svoje dugove karmi. Većina ljudi to i radi,
svakako nesvesno. Možda je to izbor svakog od nas.
Ponekad je to veoma bolno, ali Zakon karme kaže da
nijedan dug u kosmosu ne ostaje nenaplaćen. U ko-
smosu obračunski sistem deluje bez greške i sve što
se događa samo je kretanje energije na jednu ili na
drugu stranu.
Drugi način je da prebacimo ili preobličimo svoju
karmu u neko poželjnije iskustvo. To je veoma za-
nimljiv postupak u kome se, dok plaćamo svoj kar-
mički dug pitamo "Kakvu pouku mogu da izvučem
iz ovoga? Zašto se ovo događa i kakvu mi poruku
šalje kosmos? Kako da pomognem bližnjima da se
koriste ovim mojim iskustvom?" čineći to, mi tražimo
seme mogućnosti i vezujemo to seme mogućnosti za
svoju darmu (dharma), za svoju svrhu života o kojoj
ćemo govoriti u sedmom duhovnom zakonu uspeha.
On nam omogućuje da karmu preoblikujemo u novi
izraz.
48

Na primer, ako slomimo nogu baveći se nekim

sportom, možemo da se upitamo: "Kakvu pouku mogu
iz ovoga da izvučem? Kakvu mi poruku Šalje kosmos?"
Možda poruka glasi da treba da usporimo tempo, da
počnemo da obraćamo više pažnje na ono što nam
poručuje naše telo. Ako putem svoje darme žalimo
da prenesemo i drugima saznanja do kojih smo došli
i ako se upitamo: "Kako bi ovo iskustvo moglo da
koristi i mojim bližnjima?" - možda ćemo napisati i
knjigu sa uputstvima kako da se ljudi bezbednije bave
sportom. Ili, neko će biti u stanju da napravi nacrt za
specijalnu obuću ili štitnik za noge, kako bi se izbegla
povreda koju je neko od nas iskusio.
Na ovaj način, dok plaćamo svoj karmički dug,
mi istovremeno možemo da preobratimo neprijatnost
u prednost koja će nam doneti novac i zadovoljstvo.
To je preobražavanje karme u pozitivno iskustvo. Na
ovaj način niko ne može da pobegne od svoje karme,
ali, koristeći se jednom karmičkom epizodom, može
da iz nje stvori novu, pozitivnu karmu.
Treći način postupanja sa karmom je da se ona
prevazide. Prevazići karmu znači postati od nje neza-
visan. Način da se prevazide karma je da se stalno
proživljava međuprostor, Ja i Duh. To je slično pranju
komada prljave tkanine u reci. Svakim pranjem ukloni
4 Sedam zakona uspeha 49

se bar poneka mrlja. Što više peremo, to tkanina po-

staje čistija. Mi peremo ili prevazilazimo serne svoje
karme time što ulazimo u međuprostor i iz njega iz-
lazimo. To se, kao što smo rekli, postiže meditacijom.
Svako delovanje je neka karmička epizoda. I is-
pijanje šolje kafe je karmička epizoda. Taj postupak
stvara zapamćivanje, a zapamćivanje ima sposobnost
ili potencijal da stvara želju. A želja stvara novo de-
lovanje. Radni softver naše duše je karma, za-
pamćivanje i želja. Naš duh je klupko svesti u kome
se nalazi seme karme zapamćivanja i želje. Time što
smo postali svesni tog semena izražavanja, mi posta-
jemo i svesni tvorac stvarnosti. Time što smo postali
onaj koji svesno donosi odluke, mi počinjemo da pod-
stičemo delovanja koja unapređuju i razvijaju, i nas,
i one u našoj okolini.
Ukoliko nas karma vodi napred, ukoliko una-
pređuje i razvija, i naše Ja, i sve one na koje naše Ja
utiče, plod karme će biti sreća i uspeh.
50

PRIMENA ZAKONA
KARME ILI UZROK
I POSLEDICA
Z
AKON KARME ću staviti u dejstvo tako što ću
odlučiti da postupam na sledeći način:
1. Danas ću biti svestan svedok svake odluke koju
donesem. Time što ću biti svestan svedok, ja ću
svaku od tih odluka uneti u svoje svesno shvatanje.
Znam da je najbolja priprema za ono što može da
naiđe u bilo kom trenutku u budućnosti, potpuna
svest o sadašnjem trenutku.
2. Kad god učinim neki izbor, postaviću sebi dva
pitanja: "Kakve su posledice ovog mog izbo-
ra?" i "Da li će ovaj moj izbor doneti zado-
voljstvo i sreću meni i onima na koje će ovaj
izbor uticati?"
3. Zatražiću, zatim, savet od svog srca i rukovodiću
se porukom koju mi ono šalje u vidu prijatnog ili
neprijatnog. Ako izbor donosi osećanje prijatnosti,
ja ću ga bez razmišljanja prihvatiti. Ako postoji
51

osecanje neprijatnog, ja ću da sačekam i da u sebi

preispitam posledice mogućeg izbora. Taj glas i
njegovo vođenje omogućiće mi da spontano do-
nosim prave odluke, odluke koje su dobre i za
mene i za one koji me okružuju.

4 OS
ZAKON
NAJMANJEG NAPORA
Inteligencija prirode deluje sa
neizmernom lakoćom... oslobođena muka
skladno i sa ljubavlju.
J kada mi ovladamo snagama sklada,
radosti i ljubavi, mi stvaramo uspeh i sreću
u poduhvatima
sa beskrajnom lakoćom.

C6 1,
I
Celovito biće zna i kada ne ode, vidi
i kada ne gleda, postiže i kada ne dela.
Lao Tzu
četvrti duhovni zakon uspeha je ZAKON NAJMA-
NJEG NAPORA. Ovaj zakon se zasniva na či-
njenici da inteligencija prirode deluje sa beskrajnom
lakoćom i oslobođena suvišnih napora. To je zakon
najmanjeg delovanja, odsustva otpora. Zato je to prin-
cip sklada i ljubavi. Kada se tome naučimo od prirode,
sve svoje želje ćemo moći lako da ispunimo.
Ako posmatramo prirodu na delu, videćemo da se
sve odvija uz najmanji mogući napor. Trava ne nastoji
da raste - ona jednostavno raste. Riba ne nastoji da
pliva - ona jednostavno pliva. Cvet ne nastoji da cveta
- on jednostavno cveta. Ptica ne nastoji da leti - ona
jednostavno leti. To je deo njene prirode. Zemlja ne
nastoji da se okreće oko svoje ose - u njenoj prirodi
je da se vrtoglavom brzinom okreće oko svoje ose,
krećući se pri tom kroz svemir. U prirodi novorođenog
55

deteta je da postoji bezbrižno, u sreći. U prirodi sunca

je da šija. U prirodi zvezda je da svetle i trepere. I u
prirodi coveka je da svoje snove iskazuje u fizičkom
obliku, lako i bez napora.
U nauci Veda, prastaroj induskoj filozofiji, taj prin-
cip je poznat kao princip uštede snage ili kao princip
"uradi manje - postigni više". Na kraju se stiže do
stanja u kome ne moramo da uradimo ništa, a po-
stižemo sve. To znači da treba da postoji samo na-
značena zamisao, a manifestacija te zamisli doći će
sama od sebe, bez napora.
Ono što se obično naziva "čudom" u stvari je ma-
nifestacija ZAKONA NAJMANJEG NAPORA. Inteli-
gencija prirode deluje bez napora, bez sukoba, spon-
tano. Ona nije linearna - ona je intuitivna, podsticajna,
ona daje snagu. Kada smo u skladu sa prirodom, kada
dođemo do spoznaje o svome Ja, tada možemo da
koristimo ZAKON NAJMANJEG NAPORA.
U one postupke koji su vodeni ljubavlju ulaže se
najmanji napor, jer snaga ljubavi je snaga koja prirodu
održava kao celinu. Kada težimo da postignemo moć
ili kontrolu nad drugima, mi u stvari uzaludno trošimo
energiju. Kada težimo da steknemo novac ili moć da
bismo zadovoljili svoj ego, mi uzalud trošimo energiju
u potrazi za prividom sreće dok nam izmiče sreća
56

dostupna tog trenutka. Kada želimo novac samo radi

lične koristi, mi presecamo tok energije ka sebi, čime
ujedno sprečavamo delovanje inteligencije prirode.
Ali, kada su naša dela motivisana ljubavlju, ne postoji
gubitak energije. Naprotiv, kod takvih dela energija
se umnožava i gomila, pa visak energije koju sakupimo
ne može da se usmeri ka ostvarenju bilo koje želje,
pa i želje za postizanjem ogromnog bogatstva.
Fizički deo našeg bića može da se posmatra kao
uređaj za kontrolisanje energije koju možemo da stva-
ramo, čuvamo ili trošimo. Ako znamo kako da stva-
ramo, čuvamo i trošimo energiju na efikasan način,
onda ćemo biti u stanju da stvorimo bogatstvo i to ne
bogatstvo ograničenog obima. Usmeravanjem na ego
troši se najveći deo energije. Ako je naša unutarnja
referentna tačka ego, ako želimo da posedujemo moć
nad drugima i da njima upravljamo, ako stalno težimo
samopotvrdivanju tako što očekujemo priznanja dru-
gih, onda mi energiju neracionalno trošimo.
Kada se sva ta energija oslobodi, ona može da se
preusmeri na stvaranje bilo čega što poželimo. Kada
naša unutarnja referentna tačka postane naš duh, kada
postanemo imuni na kritiku i kada se ne budemo plašili
izazova, bićemo u stanju da u svoju službu stavimo
57

snagu ljubavi, a da energiju usmerimo kreativno ka

stvaranju obilja i ka ličnom razvoju.
U Umetnosti snevanja Don Huan kaže Karlosu Ka-
stanedi "... Najveći deo energije mi trošimo da bismo
zadržali sopstvenu važnost... Kada bismo bili u stanju
da se odreknemo dela te važnosti, dogodile bi nam se
dve veoma važne stvari. Prva je da bismo oslobodili
energiju koju koristimo za održavanje privida o sop-
stvenoj veličini; druga je da bismo sebi pružili dovo-
ljno energije da... pogledamo u svemir i da se zagle-
damo u njegovu stvarnu veličinu".
ZAKON NAJMANJEG NAPORA čine tri sastavna
dela - tri stvari koje nam stoje na raspolaganju da
bismo princip "uradi manje, postigni više" stavili u
svoju službu. Prvi sastavni deo je prihvatanje. Prihva-
tanje jednostavno znači donošenje odluke: "Danas ću
da prihvatim ljude, situacije, okolnosti i događaje kakvi
budu". To znači da ću znati daje ovaj trenutak onakav
kakav treba da bude, jer je kosmos onakav kakav treba
da bude. Ovaj trenutak - trenutak koji upravo doživ-
ljavamo - vrhunac je svih trenutaka koje smo doziveli
58

u prošlosti. Ovaj trenutak je onakav kakav jeste, jer

je ceo kosmos onakav kakav jeste.
Kada se suprotstavimo ovom trenutku, mi se su-
protstavljamo čitavom kosmosu. Umesto toga, dakle,
možemo da odlučimo da se nećemo suprotstavljati
čitavom kosmosu time što ćemo se suprotstavljati
ovom trenutku. To znači da je naše prihvatanje ovog
trenutka potpuno i sveobuhvatno. Time prihvatamo
stvari kakve jesu, a ne kakve želimo da trenutno budu.
Važno je da ovo shvatimo. Možemo želeti da stvari
ubuduće budu drugačije, ali ovog trenutka moramo ih
prihvatiti onakve kakve jesu.
Kada se osećamo nemoćnim ili povredenim u od-
nosu na neku ličnost ili situaciju, podsetimo se da ne
reagujemo na ličnost ili situaciju, već na svoja osećanja
u vezi sa ličnošću ili situacijom. To su naša osećanja,
a naša osećanja ne možemo drugima pripisati kao
grešku. Kada dođemo do toga saznanja i kada to pot-
puno shvatimo, preuzećemo odgovornost za svoja
osećanja i biti u stanju da ih menjamo. Kada prihva-
timo stvari onakve kakve jesu, bićemo u stanju da
prihvatimo odgovornost za svoju situaciju i za sve
događaje koje vidimo kao probleme.
To nas vodi ka drugom sastavnom delu 2AK0NA
NAJMANJEG NAPORA: odgovornosti. Šta znači od-
59

govornost? Odgovornost znači da ne krivimo nikoga

i ništa za situaciju u kojoj se nalazimo, uključujući tu
i sebe. Kada prihvatimo neku okolnost, događaj ili
problem, onda odgovornost znači sposobnost da damo
kreativni odgovor na situaciju kakva je ona sada. Svaka
situacija nosi u sebi seme mogućnosti, a svest o tome
nam omogućanje da prihvatimo dati trenutak i da ga
pretvorimo u bolju situaciju ili stvar.
Kada to učinimo, svaka takozvana neprijatna si-
tuacija postaće mogućnost za stvaranje nečeg novog
i lepog, a svaki, kako ga ponekad nazivamo, mučitelj
ili tiranin postaće nam učitelj. Stvarnost je u stvari
tumačenje. Ako se opredelimo da stvarnost tumačimo
na ovaj način, bićemo okruženi učiteljima, a nove
mogućnosti otvarače se pred nama.
Kad god se suočimo sa tiraninom, mučiteljem, učitel-
jem, prijateljem ili neprijateljem (a oni su svi isto) pod-
setimo se: "Ovaj trenutak je onakav kakav treba da bude".
Odnosi koje smo u životu sami stvorili ovog trenutka
su tačno onakvi kakvi su nam potrebni. Postoji skriveno
značenje iza svega što se događa i to skriveno značenje
služi našem razvoju i napredovanju.
Treći sastavni deo ZAKONA NAJMANJEG NAPO-
RA je nebranjenje, što znači da je naša svest odbacila
potrebu da se branimo, da je odustala od toga da
60

ubeđuje druge ili da im dokazuje ispravnost svojih

stavova. Ako pogledamo ljude oko sebe, videćemo da
oni troše devedeset i devet postotaka svog vremena
braneći svoje stavove. Ako se odreknemo potrebe da
branimo svoja gledišta, sva ta ogromna energija koju
smo ranije trošili na odbranu, sada će nam biti na
slobodnom raspolaganju.
Onoga časa kada zauzmemo odbrambeni stav, kada
počnemo da krivimo druge, kada ne želimo da pri-
hvatimo situaciju trenutka i da joj se prilagodimo, su-
kobljavamo se sa otporom. A kada se sukobimo sa
otporom i kada počnemo da forsiramo situaciju, otpor
sa kojim se sukobljavamo samo će se povećati. Niko
od nas sigurno ne želi da stoji kao nesavitljiv, visok
hrast koji puca i pada pod naletima oluje. Umesto
toga bolje je da budemo prilagodljivi kao trska koju
vetar povija, ali koja preživi oluju.
Odustanimo od branjenja sopstvenih pogleda u bilo
čemu. Ako ne postoji nešto što ćemo braniti, neće biti
ni potrebe za sukobom. Ako nam to postane način
postupanja, ako prestanemo da se borimo ili suprot-
stavljamo, bićemo u stanju da u potpunosti doživimo
sadašnjost, što je dar koji nam život pruža. Jednom
sam čuo, ne znam od koga, sledeće: "Prošlost je isto-
rija, budućnost je tajna, a sadašnjost je dar koji se nama
prezentira. Zato se sadašnje vreme naziva prezent".
Ako prihvatimo sadašnjost raširenih ruku i stopimo
se sa njom, osetićemo u sebi plamen, sjaj i iskru zanosa
koja treperi u svakom biću. Kada počnemo da osećamo
to treperenje duha u svemu što je živo, kada se sa
njim srodimo, u nama će narasti radost i mi ćemo biti
u stanju da odbacimo užasna opterećenja odbrambenih
stavova, ogorčenja i uvreda. Tek tada ćemo moći da
se osetimo raspoloženim, bezbrižnim, veselim i slo-
bodnim.
Bez ikakve sumnje u dubini duše znaćemo da nam
ova jednostavna radosna sloboda pruža sve ono što
poželimo i kadgod poželimo, jer naše želje kreću sa
polazišta sreće, a ne sa polazišta brige i straha. Nije
potrebno da bilo šta pravdamo, potrebno je da samo
sebi kažemo kakva nam je namera i doživećemo is-
punjenje, radost, zadovoljstvo, slobodu i osećanje da
smo sopstveni gospodari u svakom trenutku svoga
života.
Obavežimo se da ćemo sprovoditi odluku o ne-
branjenju. To je put koji sledi inteligencija prirode u
svom spontanom hodu, bez trvenja i bez napora. Kada
steknemo taj divan spoj prihvatanja, odgovornosti i
62

nebranjenja, osetićemo kako život teče sa neverovat-

nom lakoćom.
Kada budemo stalno otvoreni za sva gledišta, bez
upornog i krutog pristajanja uz samo jedno, naši snovi
i želje teći će u skladu sa željama prirode. To će nam
omogućiti da svoje namere oslobodimo, ali da ih ne
vezujemo za bilo šta drugo, očekujući tako pogodan
trenutak da naše želje predu u stvarnost. Budimo si-
gurni da će u pravom trenutku naše želje postati opi-
pljiva stvarnost. To je ZAKON NAJMANJEG NAPORA.

PRIMENA ZAKONA
NAJMANJEG NAPORA
Ja ću ZAKON NAJMANJEG NAPORA primenjivati
tako što ću se obavezati da preduzmem sledeće
korake:
1. Primenjivaću prihvatanje. Danas ću da prihvatam
ljude, situacije, okolnosti i događaje onakve kakvi
budu. Shvatiću da je ovaj trenutak onakav kakav
treba da bude i da je ceo kosmos onakav kakav
treba da bude. Neću se suprotstavljati ćelom ko-
smosu tako što ću se suprotstavljati ovom trenutku.
Moje prihvatanje je potpuno i sveobuhvatno. Pri-
hvatam stvari onakve kakve su ovog trenutka, a
ne onakve kakve želim da budu.
2. Mojim prihvatanjem stvari onakvima kakve jesu,
preuziman odgovornost za svoju situaciju i za
događaje koji za mene predstavljaju problem.
Znam da prihvatanje odgovornosti znači da neću
smatrati daje bilo ko ili bilo šta krivac za situaciju
u kojoj se nalazim; za to neću okrivljavati ni sebe.
Znam da je svaki problem u stvari prerusena nova

mogućnost i da mi svest o ovom trenutku daje

mogućnost da se tim trenutkom koristim kao po-
tencijalnom prednošću.
3. Moja svest o trenutku danas će se izražavati i kroz
nebranjenje. Odbaciću potrebu da branim svoje sta-
vove. Oslobodiću se potrebe da ubeđujem druge
u ispravnost svojih stavova ili da ih privoljevam
da ih prihvate. Nastojaću da ostvarim otvorenost
za sve stavove, ne držeći se kruto ni jednog od
njih.
5 Sedam zakona uspeha
ZAKON
NAMERE I ŽELJE
U svakoj nameri i želji sadržan je
mehanizam za njihovo ostvarivanje, jer
namera i zelja u polju čistog potencijala
imaju beskrajnu moć organizovanja.
I kada u plodno tle čistog potencijala
uvedemo nameru, mi beskrajnu moć
organizovanja stavljamo u svoju službu.

U početku bese želja koja je prvo seme

uma; mudraci koji su u svojim srcima raz-
mišljali, putem svoje mudrosti otkrili su
vezu između postojećeg i nepostojećeg.
Himna o stvaranju, Rig Veda
Peti duhovni zakon uspeha je ZAKON NAMERE I
ŽELJE. Ovaj zakon se zasniva na činjenici da
energija i inteligencija postoje svugde u prirodi. U
stvari, na nivou kvantnog polja i ne postoji ništa drugo
sem energije i informacije. Kvantno polje je samo dru-
gi naziv za polje čiste svesti i potencijala. A na to
kvantno polje utiču namera i želja. Pogledajmo poje-
dinosti toga procesa.
Cvet, duga, drvo, vlat trave ili ljudsko telo svedeni
na svoje osnovne sastojke u stvari su energija i infor-
macija. Ceo kosmos u svojoj suštinskoj prirodi u stvari
je kretanje energije i informacija. Jedina razlika
između nas i drveta je sadržina energije i informacija
u našim telima.
69

Na nivou materije i mi i drvo sastavljeni smo od

istih elemenata koji su već nekada bili u nešto
ugrađeni. To su ugljenik, vodonik, kiseonik i azot u
velikoj meri, kao i drugi elementi u veoma malim
količinama. Sve te elemente bismo mogli da kupimo
u radnji za neznatnu sumu novca. Razlika između nas
i drveta nije, dakle, u ugljeniku, vodoniku ili kiseoniku.
Mi i drveće, čak, stalno razmenjujemo ugljenik i ki-
seonik međusobno. Bitna razlika leži u energiji i in-
formacijama.
U šemi prirode mi, ljudi, smo povlašćena vrsta.
Posedujemo nervni sistem koji je sposoban da dođe
do svesti o sadržaju energije i informacija u tom lo-
kalizovanom polju koje je nastalo kao naše telo. Mi
to polje subjektivno doživljavamo putem misli, čula,
osećanja, želja, sećanja, nagona, poriva i verovanja.
To isto polje doživljava se i objektivno kao fizičko
telo, a kroz fizičko telo to polje doživljavamo kao
svet. A radi se o istom. Zato su stari mudraci govorili:
"Ja sam to, ti si to, to je to i to je sve".
Naše telo nije odvojeno od celine kosmosa, jer na
nivou kvantne mehanike ne postoje jasno definisane
granice. Svako od nas može se uporediti sa trzajem,
talasom, tokom, skokom ili virom - ili bilo kojim lo-
kalizovanim pokretom u većem kvantnom polju. To
70

veće kvantno polje - kosmos - je naše telo prošireno

u svim pravcima. čovekov nervni sistem je ne samo
u stanju da bude svestan informacija i energije u sop-
stvenom kvantnom polju već je, zahvaljujući činjenici
što je zbog tog savršenog nervnog sistema svest toliko
fleksibilna, u stanju da svesno menja informacijski
sadržaj koji uslovljava nastajanje fizičkog tela.
Možemo svesno menjati energiju i informacijski
sadržaj sopstvenog mehaničkog tela i time uticati na
energiju i informacijski sadržaj svog proširenog tela
- svoje okoline, svoga sveta - i prouzrokovati
određene manifestacije.
Ova svesna promena izaziva se pomoću dva čini-
oca koji su sadržani u svesti - pažnje i namere. Pažnja
daje energiju, namera preobražava. Sve ono na šta u
životu usmerimo pažnju, postaje jače. Sve ono čemu
uskratimo pažnju vene, raspada se, nestaje. Namera,
sa druge strane, daje podsticaj pretvaranju energije i
informacija u druge oblike. Namera organizuje svoje
ispunjenje.
Kvalitet namere usmeren na predmet pažnje
dovešće do spleta događaja koji su povezani u vremenu
i prostoru, kako bi se došlo do nameravanog ishoda,
pod uslovom da se pridržavamo i ostalih duhovnih
zakona uspeha. Namera, na plodnom tlu pažnje ima
71

neograničenu moć organizovanja. Neograničena moć

organizovanja znači moć da se u vremenu i prostoru
uskladi bezbroj događaja istovremeno. Izraz te neo- ,
granicene moći organizovanja ogleda se u svakoj vlati/
trave, u svakom cvetu jabuke, u svakoj ćeliji našeg
tela. To se ogleda u svemu što živi.
U šemi prirode sve jedno drugom odgovara i sve
je jedno sa drugim u vezi. Kada mrmot izađe iz zemlje,
znamo da je proleće blizu. U određeno doba godine
ptice se sele i zna se u kome pravcu. Priroda je sim-
fonija - sklad. A tom simfonijom tiho se diriguje na
najvišoj tački stvaranja.
Primer te simfonije je i ljudsko telo. Jedna jedina
ćelija u ljudskom telu obavlja oko šest triliona radnji
u jednoj sekundi i uz to mora znati šta ostale ćelije
rade tog trenutka. Ljudsko telo može da izvodi muziku,
ubija bacile, stvara decu, recituje poeziju i prati kre-
tanje zvezda istovremeno, jer je polje beskrajne kore-
lacije deo informacionog polja.
Nervni sistem čoveka ima tu izvanrednu osobinu
da može da upravlja ovom beskrajnom moći organi-
zovanja putem svesne namere. Namera kod ljudske
vrste nije nepomerljiva, niti stavljena u ograničene
okvire energije i informacija. Ona je beskrajno prila-
godljiva. Drugim recima, ukoliko ne narušavamo dru-
72

ge zakone prirode, mi putem namere možemo doslov-

no da usmeravamo zakone prirode ka ispunjenju svojih
snova i želja.
Kosmički kompjuter sa svim organizacionim
moćima koje poseduje može da se stavi u našu službu.
Mi najvišem nivou stvaranja možemo da predstavimo
svoju nameru i samim tim činom pokrenemo polje
neograničene korelacije.
Sama namera predstavlja osnovu za lak, spontani,
neometani tok čistog potencijala koji teži svom izrazu
od neiskazanog ka iskazanom. Jedino ograničenje na
tom putu je da namera mora biti za dobro čovečanstva.
A to dolazi samo po sebi ako smo usklađeni sa SEDAM
DUHOVNIH ZAKONA USPEH A.
Namera je stvarna snaga koja stoji iza želje. Već
sama namera je veoma jaka, jer je namera želja koja
nije vezana za ishod. Želja sama po sebi je slaba, jer
je želja kod većine ljudi pažnja vezana za nešto
određeno. Namera je želja koja strogo vodi računa o
svim drugim zakonima, a posebno o ZAKONU NE-
VEZFVANJA koji je šesti duhovni zakon uspeha.
73

Namera u kombinaciji sa nevezivanjem vodi ka

svesti o usmeravanju na život i svesti o sadašnjem
trenutku. Kada se neko delo izvodi sa svešću o
sadašnjem trenutku, ono je najuspešnije. Namera se
odnosi na budućnost, ali je pažnja usmerena na
sadašnjost. Ako je pažnja usmerena na sadašnjost, na-
mera za budućnost će se manifestovati, jer se
budućnost stvara u sadašnjosti. Sadašnjost mora da se
prihvati onakva kakva jeste. Prihvatimo sadašnjost i
stvarajmo namere za budućnost. Budućnost je nešto
što može da se stvara putem nesputanih namera, ali
ne smemo nikada da se borimo protiv sadašnjosti.
I prošlost i sadašnjost i budućnost pripadaju svesti.
Prošlost je ono što je zapamćeno, sećanje; budućnost
je predviđanje; sadašnjost je svest. Vreme je, prema
tome, kretanje misli. I prošlost i budućnost nastaju iz
mašte, jedino je sadašnjost -'koja je u stvari svest -
stvarna i večna. Ona jeste. Ona čini potencijal za vre-
me-prostor, materiju i energiju. Ona je beskrajno polje
mogućnosti koje se iskazuju kao apstraktne sile - bilo
da su svetlost, toplota, elektricitet, magnetizam ili zem-
ljina teža. Te sile nisu ni u prošlosti ni u budućnosti.
One prosto jesu.
Naše tumačenje tih apstraktnih sila omogućuje nam
da doživimo konkretne pojave i oblike. Zapamćena
74

tumačenja apstraktnih sila stvaraju doživljaj prošlosti,

očekivana tumačenja istih apstraktnih sila stvaraju
budućnost. A to su kvaliteti pažnje, kako se nakze 1
smešteni u svesti. Kada se ti kvaliteti oslobode tereta
prošlosti, onda delovanje u sadašnjosti postaje plodno _
tle za stvaranje u budućnosti.
Namera koja svoje temelje ima u toj nesputanoj
slobodi sadašnjosti, služi kao katalizator za odgova- I
rajuću smešu materije, energije i događaja u vremenu
- prostoru kako bi se ostvarila bilo koja želja. j
Ako kod nas postoji svest o sadašnjem trenutku i
ako je ona okrenuta životu, onda će sve zamišljene
prepreke - a skoro devedeset postotaka uočenih pre-
preka čine zamišljene prepreke - naprosto nestati.
Ostatak od pet do deset odsto uočenih prepreka može
se pretvoriti u nove mogućnosti putem strogo usme-
rene namere.
Strogo usmerena namera je pažnja koju ništa ne
može da skrene sa ciljanog usmerenja. Strogo usme-
rena namera je vezivanje celokupne pažnje za name-
ravani ishod, i to sa nepokolebljivom pažnjom koja
ne prihvata mogućnost da je prepreke ometu na i
određenom putu. Iz naše svesti tada nestaju sve pre-
preke, svaka od njih i sve one u celini. Pri tome mi .
zadržavamo nepokolebljivu mirnoću, dok se istovre-
75

meno posvećujemo svome cilju sa potpunom preda-

nošću. To je snaga svesti i usmerene namere koje teku
istovremeno.
Naučimo da vladamo snagom namere i bićemo u
stanju da ostvarimo sve što poželimo. Do cilja se može
doći i trudom i naporom, ali je cena visoka. Cena se
plaća u stresu, srčanim napadima ili ugrožavanjem sop-
stvenog odbrambenog sistema. Mnogo je bolje slediti
ovih pet koraka datih u ZAKONU NAMERE I ŽELJE.
Kada koristimo te korake za ispunjenje svojih želja,
namera se hrani sopstvenom snagom.
1. Koraknite u međuprostor. To znaci, koncentrišite
se na onaj tihi prostor između misli da biste ušli
u tišinu, na onaj nivo Postojanja koji je naše osnov-
no stanje.
2. Pošto smo ušli u to stanje Postojanja, oslobodimo
svoje namere i želje. Dok smo u međuprostoru,
misli, u stvari, nema; ne postoji ni namera, ali kada
se izađe iz međuprostora - na tome spoju između
međuprostora i misli - vreme je da se uvede na-
mera. Ako imamo više ciljeva, treba da ih
popišemo i da na njih usmerimo pažnju pre nego
Što uđemo u međuprostor. Ako, na primer, želimo
uspešnu karijeru, mi ulazimo u međuprostor sa tom
namerom, a namera će već biti u našoj svesti, ma-
76

kar i kao slabi plamičak. Oslobađanje namera i

želja kada se uđe u međuprostor znači njihovo stav-
ljanje u plodno tle čistog potencijala sa saznanjem
da će se one razviti kada za njih dođe najpovoljnije
vreme. Ne treba iskopavati seme želja da bismo
videli da li je počelo da klija, niti se treba strogo
vezivati za očekivanu šemu njegovog razvoja.
Naše je da to seme oslobodimo.
3. Ostanimo u stanju u kome sami sebi služimo kao
referentna tačka. To znači da treba da budemo do-
sledni u svesti o samima Sebi, o svome Ja, o svome
duhu i svojoj vezi sa poljem čistog potencijala.
To, takođe, znači da ne treba da posmatramo sebe
očima sveta oko nas niti da dozvolimo da na nas
utiču mišljenja i kritika drugih. Da bismo ostali u
tome stanju u kome smo sami sebi referentna tačka,
dobro je da svoje želje zadržavamo za sebe i da
ih saopstavamo samo onome ko sa nama deli iste
želje ili ko je veoma vezan za nas.
4. Odbacimo svoju vezanost za ishod. Na taj način
oslobodićemo se grčevitog očekivanja određenog
rezultata prihvatajući mudrost neizvesnosti. To
nam omogućuje da uživamo u svakom trenutku
na svom životnom putu, čak i kada ne znamo šta
pred nama leži.
77

5. Izvođenje u pojedinostima prepustite kosmosu. Naše

želje i namere puštene u međuprostor imaju neogra-
ničenu moć organizovanja. Poverimo toj moć'i,
koju poseduju i namere, da se sve dovede u sklad.
Podsetimo se da je naša prava priroda suštinski
duhovna priroda. Nosimo sa sobom svest o sopstve-
nom duhu u svakoj prilici, svoje želje oslobađajmo
bez grča i prepustimo kosmosu da on uskladi sve po-
jedinosti.

PRIMENA ZAKONA
NAMERE I ŽELJE
I
Primenjivaću ZAKON NAMERE I ŽELJE tako što
ću se obavezati da preduzmem sledeće korake:
1. Napraviću spisak svojih želja. Taj spisak nosiću
stalno sa sobom. Pre nego što se upustim u ćutanje
i meditaciju, pogledaću taj spisak. Spisak ću po-
gledati i uveče, pre nego što zaspim. Kada se izjutra
probudim isto tako ću ga pogledati.
2. Sve te svoje popisane želje ja ću osloboditi i do-
zvoliti da one sazrevaju u utrobi stvaranja, sa ve-
rom da i kad mi se čini da sve ne ide kako ja
želim, za to postoji razlog i da u kosmičkom planu
za mene postoje rešenja koja su mnogo bolja od
onih u mojim predviđanjima.
3. Stalno ću sebe podsećati da je potrebno da održim
svest o sadašnjem trenutku u svemu što činim. Neću
dozvoliti da prepreke naruše moju pažnju koju po-
svećujem sadašnjem trenutku. Prihvatiću sadašnjost
onakvom kakva jeste, a budućnost ću izražavati
kroz svoje najdublje i najdraže namere i želje.
79

ZAKON
NEVEZIVANJA
U nevezivanju leži mudrost neizvesnosti...
u mudrosti neizvesnosti leži sloboda
u odnosu na prošlost, na poznato,
jer je ono tamnica uslovljenosti prošlošću.
A svojom spremnošću da koraknemo u
nepoznato, u polje svih mogućnosti,
mi se predajemo kreativnom umu
koji usklađuje igru svemira.
6 Seiktm zakona uspeha

Kao dve zlatne ptice u granama istog

drveta, dva bliska druga, Ego i Ja, žive
u istom telu. Ona prva hrani se slatkim i
kiselim plodovima drveta života,
dok ova druga,
ničim sputana, gleda.
Mundaka Upanisad
Šesti duhovni zakon uspeha je ZAKON NEVEZI-
VANJA. Zakon ne vezivanja kaže daje, da bismo
dobili bilo šta u fizičkom svetu, pre svega, potrebno
da odbacimo svoju vezanost za taj predmet. To ne
znači da se time odričemo namere da ostvarimo želju.
Ne odričemo se ni namere ni želje. Mi se odričemo
svoje vezanosti za ishod.
To je veoma delotvorna odluka. Onoga trenutka
kada se odreknemo vezivanja za ishod, povezujući
istovremeno usmerenu nameru sa nevezivanjem, po-
stićićemo ono što želimo. Putem nevezivanja može
da se postigne sve Što hoćemo, jer se nevezivanje za-
sniva na bezuslovnoj veri u svoje pravo Ja.
83

Vezivanje, s druge strane, zasniva se na strahu i

nesigurnosti, a u osnovi potrebe za sigurnošću leži
nepoznavanje svoga pravog Ja. Izvor bogatstva, obilja
ili bilo čega u fizičkom svetu je Ja; ono je svest koja
zna kako da ostvari svaku potrebu. Sve ostalo su sim-
boli: kola, kuće, novac, odeća, avioni. Simboli su pro-
lazni - sada su tu, sada nisu. Trka za simbolima može
da se uporedi sa prihvatanjem mape umesto teritorija.
Ona stvara napetost i ostavlja čoveka sa osećanjem
unutarnje praznine, jer je svoje Ja zamenio za simbole
svoga Ja. Vezivanje nastaje iz svesti o siromaštvu, jer
se vezivanje uvek odnosi na simbole. Odvajanje na-
staje iz svesti o bogatstvu, jer odvajanje ostavlja slo-
bodu da se stvara. Ako smo u nešto uključeni, ali ne
i vezani za to, moći ćemo da se radujemo i smejemo.
Tada se simboli bogatstva stvaraju sami od sebe i bez
napora. Bez nevezivanja mi smo robovi bespomoćnosti
i beznađa, potreba koje diktira ovaj svet, beznačajnih
briga, tihog očaja i strašne ozbiljnosti - što su sve
jasne odlike najprosečnijeg svakodnevnog bitisanja i
svesti o siromaštvu.
Pravo bogatstvo svesti je sposobnost da se ima
sve što čoveku treba, kadgod mu treba, i to sa naj-
manjim naporom. Da bismo razumeli takvo postojanje
potrebno je da razumemo mudrost neizvesnosti. U toj
84

neizvesnosti naći ćemo slobodu koja nam omogućuje

da stvorimo sve što poželimo.
Ljudi su neprestano u potrazi za sigurnošću, ali
nije teško otkriti da je sigurnost veoma neodređena
stvar. čak i vezanost za novac je znak nesigurnosti.
čovek može da kaže: "Kada dostignem sumu od deset
miliona dolara, osećaću se sigurno. Tada ću biti fl-
nansijski nezavisan i moći ću da se povučem iz po-
slova. Tada ću moći konačno da radim ono Što želim".
Ali do toga nikada ne dođe - nikada!
Oni koji traže sigurnost, jure za njom celog života,
ali je ne nalaze. Ona stalno izmiče ili ostaje neod-
ređena, jer se sigurnost ne stiče samo novcem. Veza-
nost za novac uvek stvara nesigurnost, ma koliko ga
čovek imao. U stvari, oni koji imaju najviše novca,
često su najnesigurniji.
Traganje za sigurnošću je iluzija. Stari sistemi mu-
drosti nalaze rešenje ove dileme u mudrosti nesigur-
nosti ili mudrosti neizvesnosti. To znaci daje traganje
za sigurnošću i izvesnoŠću u stvari vezivanje za po-
znato. A šta je poznato? Poznato, to je naša prošlost.
Poznato nije ništa drugo nego tamnica uslovljenosti
prošlošću. Tu nema nikakvog kretanja napred. Apso-
lutno nikakvog. A kada ne postoji kretanje napred,
dolazi do stagnacije, kvarenja, nereda i raspadanja.
85

Neizvesnost, nasuprot tome, predstavlja plodno tle

za čistu kreativnost i slobodu. Neizvesnost znači stu-
panje u nepoznato svakog trenutka postojanja. Nepo-
znato je polje svih mogućnosti, uvek sveže i novo,
uvek spremno za nove vidove izražavanja. Bez neiz-
vesnosti i nepoznatog život je ustaljeno ponavljanje
istrošenih sećanja. čovek postaje žrtva prošlosti, a nje-
gov mučitelj danas je njegovo Ja zaostalo od juče.
Odbacimo vezanost za poznato i stupimo u nepo-
znato - na taj način ćemo ući u polje svih mogućnosti.
U našu spremnost da stupimo u nepoznato biće već
uračunat činilac mudrosti neizvesnosti. To znači da
ćemo u svakom trenutku života doživljavati uzbuđenja
i sve ono što donosi novo i nepoznato. Upoznaćemo
radosti života - čari, zadovoljstva, uspone i zanose
sopstvenog duha.
Svakog dana ćemo moći da potražimo nešto novo
i uzbudljivo što može da se pojavi u polju svih
mogućnosti. Kada jednom doživimo neizvesnost, na
pravom smo putu i ne treba više da ga napuštamo.
Nije potrebno da imamo potpuno jasan plan o tome
šta ćemo da radimo sledeće nedelje ili sledeće godine,
jer ako smo sve to unapred odredili i ako se za to
čvrsto vežemo, mi smo tim činom isključili čitav niz
drugih mogućnosti.
86

Jedna od odlika polja svih mogućnosti je beskrajna

mogućnost povezivanja. To polje je u stanju da dovede
u međusobnu vezu neverovatan broj događaja vezanih
za mesto i vreme, kako bi ostvarilo nameravani ishod.
Kada se, nasuprot tome, vežemo, naša namera je ogra-
ničena krutim okvirima uma, čime se gubi pokretlji-
vost, kreativnost i spontanost koje su, inače, sadržane
u samom polju. Kada se za nešto vežemo, svoju želju
stavljamo u stanje mirovanja i time joj oduzimamo
onu beskrajnu pomerljivost i promenljivost, što one-
mogućuje proces kreativnosti.
ZAKON NEVEZTVANJA ne kosi se sa ZAKONOM
NAMERE I ŽELJE, to jest sa postavljanjem ciljeva.
Tu je još uvek prisutna namera da se ide u izvesnom
pravcu i ka određenom cilju. Ali, između tačaka A i
B postoji beskrajan niz mogućnosti. Ako pođemo od
toga da je sve neizvesno, u svakom trenutku kada ot-
krijemo neki visi ideal ili nešto uzbudljivije, možemo
da promenimo pravac. Isto tako, manje ćemo biti sklo-
ni da na silu iznalazimo rešenja za probleme, pa ćemo
na taj način ostati otvoreni za nove mogućnosti.
ZAKON NEVEZIVANJA ubrzava ceo postupak evo-
lucije. Kada jednom shvatimo taj zakon, neće nam
biti potrebno da na silu iznalazimo ili donosimo
87

rešenja. Problem rešen na silu stvara nove probleme.

Ako se, pak, opredelimo za neizvesnost, ako je pri-
hvatamo dok strpljivo čekamo da rešenje izroni iz ha-
osa i nereda onda će ono što izroni biti neočekivano
i do tada nezamislivo.
To stanje budnosti - naša spremnost u sadašnjosti,
u polju neizvesnosti - spojiće se u jednom trenutku
sa našim ciljem i našom namerom i dati nam priliku
da prihvatimo ponuđenu mogućnost. Sta je
mogućnost? Ona se nalazi u svakom problemu koji
bilo kada u životu pred nas iskrsne. Svaki, apsolutno
svaki problem na koji u životu naiđemo predstavlja
seme mogućnosti za nešto bolje i veće. Kada to jednom
shvatimo, otvaramo čitav niz novih mogućnosti, a to
je onaj nepresušni izvor tajni, lepota, uzbuđenja i novih
iskustava.
Svaki problem koji pred nas u životu iskrsne, može
da se posmatra kao mogućnost za nešto bolje što nam
se nudi. Ostanimo budni za svaku mogućnost time Što
ćemo prihvatiti mudrost neizvesnosti. Kada naša
spremnost naiđe na pravu mogućnost, rešenje će doći
samo od sebe.
Rezultat je ono što često nazivamo "sticajem
srećnih okolnosti". Srećne okolnosti su prosto spoj
88

spremnosti i mogućnosti. Kada se to dvoje nađe na

jednom mestu, a uz svest o postojanju haosa, iz svega
će izroniti rešenje koje će predstavljati povoljan korak
napred, i za nas, i za one sa kojima dolazimo u vezu.
Ovo je savršen recept za uspeh, a zasniva se na ZA-
KONU NEVEZIVANJA.

PRIMENA ZAKONA
NEVEZIVANJA
Ja ću ZAKON NEVEZIVANJA primenjivati tako
sto ću se obavezati da preduzmem sledeće ko-
rake:
1. Danas ću se obavezati na nevezivanje. Dozvo-
liću i sebi i onima oko mene da budu onakvi
kakvi su. Neću kruto nametati svoje ideje o
tome kako šta treba da bude. Neću na silu do-
nositi rešenja za probleme i time stvarati nove
probleme. U svemu ću učestvovati aktivno, ali bez
vezivanja.
2. Danas ću u sve uneti činilac neizvesnosti kao jedan
od bitnih načina na koji doživljavam svet oko sebe.
Ta moja spremnost da prihvatim neizvesnost omo-
gućiće da iz zbrke, nereda i haosa, rešenja sama
izrone. Sto stvari izgledaju neizvesnije, to ću se
ja sigurnije osećati, jer je neizvesnost put ka slo-
bodi. Nalaziću sopstvenu sigurnost u prihvatanju
mudrosti neizvesnosti.
90

3. Ući ću u polje svih mogućnosti očekujući sva ona

uzbuđenja koja mogu da nastanu kada smo otvo-
reni za beskrajan niz ponuđenih izbora. Kada jed-
nom uđem u to polje, sve radosti, iskustva, čari i
tajne života biće moji.

L0 7 OŠ
ZAKON "DARME"
ILI ŽIVOTNOG
CILJA
Svako ima neki životni cilj... izuzetan cilj ili
poseban dar da daruje druge.
, Kada taj poseban dar povezemo sa
služenjem drugima, ose tičemo zanos i polet
sopstvenog duha, što je najviši cilj, onaj
koji stoji iznad svih ciljeva.

cg
Dok radiš, ti si frula kroz čije srce se šapat
vetrova pretvara u muziku.
... A šta tek znači raditi sa ljubavlju?
To znači tkati platno nitima izvučenim iz
srca, kao da će se tebi najvoljenija osoba
zagrnuti tom tkaninom...
Kahlil Gibran, Prorok
Sedmi duhovni zakon uspeha je ZAKON DARME. '
Na jeziku sanskrit Darma znači "životni cilj". ZA- I
KON DARME kaže da smo se mi ostvarili u fizičkom I
obliku da bismo ispunili neku svrhu ili cilj. Polje
čistog potencijala je božanstvo u svojoj suštini, a
bozansko uzima na sebe ljudsko obličje da bi ispunilo
neku svrhu.
Prema tom zakonu svako od nas ima poseban dar
da tu svrhu ostvari. Postoji nešto što svako od nas
ume bolje od bilo koga na svetu, a za svačiji osoben
dar i posebno izražavanje toga dara postoje i posebne
potrebe. Kada dođe do spoja tih potreba i kreativnog
izražavanja tog dara, iskoči varnica koja stvara obilje.
95

Ispoljavanje naših darova da bi se zadovoljile potrebe

stvara neograničeno bogatstvo i obilje.
Kada bismo decu, na samom početku, mogli da
usmerimo ka ovom toku misli, mogli bismo da se uve-
rimo koliki bi uticaj on na njih izvršio. U stvari, ja
sam tome učio sopstvenu decu, neprestano im ponav-
ljajući da postoji razlog njihovog postojanja, a da sami
moraju da otkriju koji je to razlog. Od svoje četvrte
godine oni su to slušali. Otprilike u isto vreme učio
sam ih da meditiraju, govoreći im: "Ne želim da vas
muči razmišljanje o tome od čega ćete živeti. Ako ne
budete u stanju da se sami izdržavate kada porastete,
ja ću se brinuti o vama, ali nemojte da vas to sada
muči. Ne želim ni da vaš jedini cilj bude uspeh u
školi. Ne želim da vaš cilj budu najviše ocene ili upi-
sivanje na najbolje univerzitete. Jedino želim da se
upitate kako na najbolji način možete da poslužite
čovečanstvu i da nastojite da otkrijete koji su vaši
posebni darovi. Jer, svako od vas poseduje poseban
dar koji drugi nema i svako od nas poseduje poseban
način da taj dar izrazi, koji nije svojstven nikom dru-
gom". Svako od njih obezbedilo je sebi ulaz u najbolje
škole, u tim školama postizalo je najviše uspehe, a na
univerzitetima svako od njih uspeva da sebe izdržava,
96

jer su usmereni ka onome šta treba da pruže. To je,

dakle, ZAKON DARME.
ZAKON DARME se sastoji od tri činioca. Prvi čini-
lac kaže da je svako od nas ovde da bi otkrio svoje
pravo Ja, da bi otkrio da je našao pravo Ja duhovne
prirode i da smo mi svi, u stvari, duhovna bića koja
su se ostvarila u fizičkom obliku. Mi nismo ljudska
bića koja povremeno prolaze kroz duhovna iskustva
- upravo je obrnuto: mi smo duhovna bića koja po-
vremeno prolaze kroz ljudska iskustva.
Svako od nas je ovde da bi otkrio svoje više ja
ili svoje duhovno ja. To je prvo ispunjenje ZAKONA
DARME. Mi u sebi treba da pronađemo onog boga ili
boginju koji postoje u zametku i koji očekuju da se
rode, kako bismo mi mogli da izrazimo ono božansko
koje nosimo u sebi.
Drugi činilac ZAKONA DARME je potreba da se
izraze naši posebni darovi. ZAKON DARME kaže da
svako ljudsko biće poseduje neki jedinstveni dar. Sva-
ko od nas ima dar koji se izražava na samo njemu
svojstven način i na celoj planeti ne postoji niko živ
ko poseduje istovetan talenat ili talenat koji se ispo-
7 Sedam zakona uspeha 97

ljava na istovetan način. To znači da svako od nas

ume nešto i to na način na koji to niko drugi na ćelom
svetu ne zna i ne ume. Kada mi tu određenu stvar
radimo, gubi se pojam o vremenu. Kada izražavamo
taj jedinstveni dar koji nam je svojstven - a u mnogo
slučajeva je reč o više darova - mi ulazimo u stanje
svesti koje nije ograničeno vremenom.
Treći činilac ZAKONA DARME je služenje
čovečanstvu, to jest bližnjima, pri čemu se pitamo:
"Na koji način ja mogu da pomognem? Kako mogu
da pomognem onima sa kojima dolazim u dodir?"
Kada svoju sposobnost da izrazimo dar koji nam je
dat udružimo sa služenjem čovečanstvu, moći ćemo
da kažemo da u punoj meri primenjujemo ZAKON
DARME. Kada se to poveže sa doživljavanjem sop-
stvene duhovnosti, to jest poljem čistog potencijala,
nije moguće da ne dostignemo neograničeno obilje,
jer je ovo pravi način na koji se do njega dolazi.
To nije prolazno obilje - ono je trajno, jer postoji
naš jedinstveni dar, način na koji ga mi ispoljavamo,
kao i naša predanost bližnjima koju ispoljavamo pi-
tajući se: "Na koji način ja mogu da pomognem?"
umesto "Kako to može da posluži meni?".
Pitanje: "Kako to može da posluži meni?" je deo
unutarnjeg dijaloga našeg ega. Pitanje: "Na koji način
98

ja mogu da pomognem?" je deo unutarnjeg dijaloga

duha. Duh je ona oblast naše svesti kroz koju mi doživ-
ljavamo svoju univerzalnost. Ako unutarnji dijalog
samo pomerimo sa pitanja "Kako to može da posluži
meni?" ka pitanju "Kako ja tu mogu da pomognem?",
mi ćemo automatski prevazići svoj ego i preći u stanje
duha. Meditacija jeste najbolji način da se uđe u oblast
duhovnog, ali će i jednostavno pomeranje ka pitanju
"Kako ja tu mogu da pomognem?" pomoći da uđemo
u stanje duha, u onaj deo svesti gde doživljavamo
svoju univerzalnost.
Ako želimo da ZAKONDARME iskoristimo na naj-
bolji način, potrebno je da se obavežemo na nekoliko
stvari:
Prva je - ja ću težiti ka svom višem biću, onom
biću koje je iznad ega, a to ću nastojati da postignem
duhovnim vežbama.
Druga je - nastojaću da otkrijem koje posebne
darove ja posedujem, a kada ih otkrijem ja ću osećati
sreću i zadovoljstvo, jer zadovoljstvo nastupa kada
uđemo u stanje svesti koje nije ograničeno vremenom.
To je stanje blaženstva.
Treća je - upitaću se kako ja na najbolji način
mogu da služim čovečanstvu? Naći ću odgovor na to
pitanje, a onda taj nađeni odgovor početi da sprovodim.
i
7*
99

Staviću te posebne darove u službu bližnjih, a potrebe

bližnjih uskladiću sa svojom željom da služim i
pomažem drugima.
Sednimo, dakle, i odgovorimo na ova dva pitanja:
da li mi novac nešto znači i šta bi bile moje želje pod
uslovom da imam onoliko novca koliko poželim? Ako
odgovor glasi da bismo i pod tim uslovom radili ono
što trenutno radimo, mi smo u darmi, jer radimo sa
predanošću primenjujući svoje posebne darove. Upi-
tajmo se, zatim, i ovo: kako ja na najbolji način mogu
da poslužim čovečanstvu? Odgovorimo i na to pitanje
i počnimo da ga sprovodimo.
Otkrijmo božansko u sebi, nadimo šta je naš po-
seban dar, poslužimo čovečanstvu tim darom i moći
ćemo da ostvarimo sva bogatstva koja poželimo. Kada
se naše kreativno izražavanje poklopi sa potrebama
bližnjih, bogatstva će sama od sebe poteći, prelazeći
iz neizrazenog u izraženi oblik, iz oblasti duha u oblast
materijalnog. Tada ćemo početi da primamo život kao
čudesno izražavanje božanskog, i to ne samo na tre-
nutke već neprestano. Shvatićemo istinsku radost i
značenje uspeha - zanos i polet sopstvenog duha.
100

PRIMENA ZAKONA "DARME"

ILI ŽIVOTNOG CILJA
Ja ću ZAKON DARME primenjivati tako što ću se
obavezati da preduzmem sledeće korake:
1. Danas ću se sa ljubavlju odnositi prema bogu ili
boginji koji duboko, u mojoj duši, leže u zametku.
Sa pažnjom ću osluškivati duh koji je u meni i
koji pokreće moje telo i moj um. Probudiću svoja
čula kako bi osetila taj duboki mir u mome srcu.
Svest o beskrajnom večnom Biću unosiću u sve
doživljaje koji imaju vremensku granicu.
2. Napraviću spisak svojih posebnih darova. Zatim
ću napraviti spisak svega u čemu uživam dok
izražavam te posebne darove. Dok izražavam te
posebne darove i služim čovečanstvu, ja gubim
pojam o vremenu i stvaram obilje u svom životu
i životima drugih.
3. Svakog dana ću se upitati: "Kako ja mogu da
služim?" i "Kako ja tu mogu da pomognem?" Od-
govori na ova pitanja omogućiće mi da pomažem
bližnjima sa ljubavlju.
101
SVOđENJE I ZAKLJUčAK
Želim da saznam šta Bog misli... ostalo su
sitnice.
Albert Ajnštajn
Kosmički um upravlja svime što se događa u bi-
lionima galaksija i on to čini sa prefinjenom
tačnošću i inteligencijom koja ne pravi greške. Ta in-
teligencija je konačna i apsolutno najviša - ona
prožima svako vlakno postojanja, od najmanjeg do
najvećeg, od atoma do kosmosa. Sve što živi izraz je
te inteligencije. A ta inteligencija deluje putem Sedam
duhovnih zakona.
Ako pogledamo bilo koju ćeliju u ljudskom telu,
u njoj ćemo videti te zakone na delu. Svaka ćelija -
bilo daje to ćelija stomaka, ćelija srca ili ćelija mozga
ima svoj nastanak u ZAKONU čISTOG POTENCIJA-
LA. DAT je savršen primer čistog potencijala - u stvari
103

ona je materijalizovani izraz čistog potencijala. DNK

koja postoji u svakoj ćeliji ispoljava se u različitim
vidovima kako bi zadovoljila posebne potrebe baš te
date ćelije.
Svaka ćelija funkcionisaće i putem ZAKONA DA-
VANJA. ćelija živi i zdrava je kada se nalazi u stanju
ravnoteže u odnosu na sebe i druge. To stanje ravno-
teže je stanje ispunjenja i sklada, a što se održava
neprestanim davanjem i primanjem. Svaka ćelija daje
svakoj drugoj i zauzvrat prima od svake druge. ćelija
je uvek u stanju dinamičkog toka i taj tok se nikada
ne prekida. U stvari, tok je suština života ćelije. I
samo održavanjem tog toka davanja može ćelija da
zadrži sposobnost primanja i time nastavi svoj aktivni,
odgovarajući život.
ZAKON KARME se savršeno sprovodi u svakoj
ćeliji, jer je u njenu inteligenciju ugrađen savršeno
primeren i tačan odgovor na svaku situaciju koja is-
krsne.
ZAKON NAJMANJEG NAPORA takode se savršeno
sprovodi u delovanju svake ćelije u našem telu. Rad
se obavlja tiho i efikasno, bez žurbe, a budno. Pri-
menjujući ZAKON NAMERE 1 ŽELJE svaka namera
svake ćelije koristi se organizacionim sposobnostima
koje poseduje priroda. čak i tako jednostavna namera
104

kao što je metabolisanje jednog molekula Šećera od-

mah pokreće čitavu simfoniju događaja u telu, gde je
potrebno da se tačno određena količina hormona izluči
u tačno određenom trenutku da bi se taj molekul šećera
pretvorio u čistu kreativnu energiju.
Svaka ćelija, isto tako, sprovodi i ZAKON NEVE-
ZIVANJA. Ona se ne vezuje za ishod svojih namera.
Ona ne posrče niti posustaje, jer je njena funkcija ve-
zana za održanje života, za svest o sadašnjem trenutku.
ZAKON DARME isto tako nalazi svoju primenu u
životu svake ćelije. Svaka ćelija mora da otkrije svoje
poreklo, svoje više biće. Ona mora da služi bližnjima
primenjujuci svoje posebne darove. Celije srca, ćelije
stomaka i imune ćelije - sve one imaju svoj izvor u
višem biću, u polju čistog potencijala. A pošto su ne-
posredno vezane za kosmički kompjuter, one svoje
posebne darove mogu da izraze bez napora, sa lakoćom
i sa svešću koja ne poznaje vremenske granice. I upra-
vo primenjivanjem posebnih darova koje poseduju,
one čuvaju svoje jedinstvo i jedinstvo tela kao celine.
Unutarnji dijalog svake ćelije u čovekovom telu glasi:
"Kako ja mogu da budem od pomoći?". ćelije srca
žele da pomognu imunim ćelijama, imune ćelije žele
da pomognu ćelijama stomaka i pluća, a ćelije mozga
budno osluškuju i nastoje da pomognu svakoj ćeliji.
105

Svaka ćelija u ljudskom telu ima samo jednu funkciju,

a to je da pomogne svim drugim ćelijama.
Posmatranjem ćelija sopstvenog tela moći ćemo
da vidimo primenu SEDAM DUHOVNIH ZAKONA u
njenom najboljem i najdelotvornijem vidu. To je genije
inteligencije prirode. To je ono što Bog misli - ostalo
su sitnice.
SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA predstav-
ljaju snažne principe koji nam omogućuju da potpuno
ovladamo sobom. Ako se usredsredimo na ove zakone
i ako primenjujemo korake koji su navedeni u ovoj
knjizi, videćemo da ćemo moći da ostvarimo sve što
poželimo - obilje, novac, uspeh. Uverićemo se isto
tako da nam je život postao radosniji i bogatiji u sva-
kom pogledu, jer su ovi zakoni istovremeno duhovni
zakoni života koji mu daju smisao.
Postoji prirodni redosled primene ovih zakona u
svakodnevnom životu koji će nam pomoći da ih za-
pamtimo. ZAKON čISTOG POTENCIJALA primenjuje
se kroz ćutanje, meditaciju, neprocenjivanje i kroz
opštenje sa prirodom, ali on stupa u dejstvo tek kad
ga pokrene ZAKON DAVANJA. Princip koji se ovde
primenjuje je princip da treba da naučimo da dajemo
106

ono što tražimo. Time se aktivira ZAKON čISTOG

POTENCIJALA. Ako želimo obilje, pružajmo obilje;
ako želimo novac, pružajmo novac; ako želimo ljubav,
poštovanje i privrženost, naučimo da pružamo ljubav,
poštovanje i privrženost.
Putem svojih delovanja kroz ZAKON DAVANJA
mi aktiviramo ZAKON KARME. Na taj način se stvara
dobra karma, a dobra karma čini sve u životu lakšim.
Odjednom ćemo shvatiti da nije potrebno da ulažemo
toliko napora da bismo ostvarili svoje želje, što samo
po sebi vodi ka shvatanju ZAKONA NAJMANJEG NA-
PORA. Kada sve počne da teče lako i bez napora i
kada želje počnu da nam se ostvaruju jedna za drugom,
mi spontano počinjemo da shvatamo ZAKON NAME-
RE I ŽELJE. Ispunjavanje želja sa lakoćom i bez na-
pora olakšava nam primenu ZAKONA NEVEZIVANJA.
I konačno, kada počnemo da shvatamo sve ove
zakone, usmerićemo svoje misli ka onome što je naš
životni cilj i time smo došli do ZAKONA DARME.
Primenom ovog zakona, izražavanjem svojih posebnih
darova i zadovoljavanjem potreba svojih bližnjih,
počećemo da stvaramo sve što poželimo i kadgod to
poželimo. Postaćemo bezbrižni i veseli, a naš život
će postati izražavanje bezgranične ljubavi.
107

i smo putnici na putovanju kroz kosmos - zve-

dana prašina koja treperi ili se kreće u kovitlac
nošena strujama i vrtlozima beskraja. Život je večan.
Ali oblici kroz koje se život ispoljava su neuhvatljivi,
trenutni, prolazni.
Gautama Buda, osnivač budizma, najednom mestu
je rekao:
Naše postojanje proleti kao jesenji oblak.
Posmatranje rađanja i umiranja živih bića nalik je
posmatranju pokreta u igri.
Jedan život ravan je blesku munje na nebu,
on se obruši brzinom bujice koja jurne
niz planinsku stranu.
Za trenutak smo zastali da bismo se sreli, voleli,
delili. Taj trenutak je dragocen, ali prolazan. To je
samo mali prostor večnosti uhvaćen između zagrada.
Ako to delimo razmišljajući o drugima, sa voljom i
ljubavlju, jedni za druge ćemo stvarati obilje i radost.
I onda je taj trenutak vredelo proživeti.
108

O AUTORU
Dipak Copra je svetski poznati autoritet u oblasti
medicine koja um i telo posmatra kao nerazdvoj-
nu celinu, kao i u oblasti ljudskog potencijala.
Navescemo samo neke od njegovih knjiga koje se na-
laze na spisku najbolje prodavanih knjiga, a to su:
Telo bez starosti, um bez granica (Ageless Body, Ti-
meless Mind); Kvantno lečenje (Quantum Healing);
Stvaranje obilja (Creating Affluence). Sem toga tu su
i mnogobrojni audio i video-programi kojima se daju
pouke o zdravlju i uravnoteženosti. Njegove knjige su
prevedene na više od dvadeset i pet jezika, a on drži
predavanja po Severnoj Americi, Južnoj Americi, In-
diji, Evropi, Japanu i Australiji. Trenutno je direktor
Instituta za medicinu uma i tela i ljudskog potencijala
u "Centru za lečenje Šarp" (Sharp Health Care) u San
Dijegu u Kaliforniji.
109

JOŠ NEKA DELA DIPAK čOPRE

KNJIGE:
Stvaranje obilja (Creating Affluence, Amber-Allen/
/New World Library)
Telo bez starosti, um bez granica (Ageless Body, Ti-
meless Mind, Crown/Harmony)
Put u lečenje (Journey Into Healing, Crown/Harmony)
Okrepljujući san (Restful Sleep, Crown/Harmony)
Savršena težina (Perfect Weight, Crown/Harmony)
Savršeno zdravlje (Perfect Health, Crown/Harmony)
Ničim uslovljen život (Unconditional life, Bantam)
Kvantno lečenje (Quantum Healing, Bantam)
Stvaranje zdravlja (Creating Health, Houghtom Mifflin)
Povratak Rišija (Return ofthe Rishi, Houghton Mifflin)
AUDIO-KASETE
Sledeće kasete su zajednici izdali "Amber-Alen Pa-
blišing" i "Nju Vorld Lajbreri" (Amber-Allen Publis-
hing & New Worlđ Library):
110

Sedam duhovnih zakona uspeha (The Seven Spiritual

Laws of Success)
Stvaranje obilja (Creating Affluence)
Bekstvo iz tamnice intelekta (Escaping the Prison of the
Intellect)
Sveti stihovi, lekoviti zvuči - deo I, Bagavad Gita (Sacred
Verses, Healing Sounds, Volunie I - The Bhagavad Gita)
Sveti stihovi, lekoviti zvuči - deo II, Himne Rig Vede
(Sacred Verses, Healing Sounds, Volume II - Hymns
ofRig Veda)
Život s druge strane čuda - sa dr Vejn Dajerom (Living
Beyond Miracles - with Dr. Wayne Dyer)
Povratak Rišija (Return of the Rishi)
OSTALI AUDIO-PROGRAMI:
čudesni um, čudesno telo (Magical Mind, Magical Body,
Nightingale - Conant)
Naše više Ja (The Higher Self Nightingale-Conant)
Ničim uslovljen život (Unconditional Life, Bantam Au-
dio Publishing)
Mršavljenje: rešenje koje uključuje i um i telo (Weight
Los: The Complete Mind-Body Solution, Quantum
Publications, Inc.)
Nesanica: rešenje koje uključuje i um i telo (Insomnia:
The Complete Mind-Body Solution, Quantum Pub-
lications, Inc.) . ;
111

Hronični zamor: rešenje koje uključuje i um i telo (Chro-

nic Fatigue: The Complete Mind-Body Solution, Qu-
antum Publications, Inc.)
Gitanđali: darovi od srca (Gitanjali: Offerings from the
Heart, Sound Horizons)
Podmlađivanje (Growing Younger, Audio-Video Pro-
gram/Time-Life
VlDEO-KASETE:
Um koji leci - stara mudrost, nova viđenja (The Healing
Mind - Ancient Wisdom, Modem Insights, Quantum
Publications, Inc.)
Buđenje unutarnje snage - slobodan pristup lečenju
(Waking Up the Power Within - The Freedom to
Heal, Quantum Publications, Inc.)
Ako želite jos neka obavestenja o radionicama,
predavanjima i dmgim programima koje vodi
Dipak Copra ili ako želite da poručite neku od
knjiga ili kaseta sa datog spiska, možete da se
obratite na:
QUANTUM PUBLICATIONS, INC.
P. O. Box 598, Tel. (800) 858-1808
South Lancaster, MA 01561
112

Sedam duhovnih zakona uspeha su, u stvari, suština

dela Stvaranje obilja: svest o bogatstvu u polju svih
mogućnosti. U ovoj izuzetnoj knjizi Dipak Copra
istražuje dubinski smisao svesti o bogatstvu i navodi
niz jednostavnih postepenih postupaka za ponašanje
u svakodnevnom životu putem kojih se postiže bogat-
stvo u svim svojim oblicima.
Stvaranje bogatstva je štampano u tvrdom povezu
i posebno je prikladno kao poklon. Ova knjiga će ujed-
no biti stalni pratilac svoga čitaoca, knjiga kojoj će
se čitalac nebrojeno puta i u raznim situacijama vraćati.
Može se nabaviti kao audio-kaseta od izdavača
Amber-Allen/Nevv World Library:
The Seven Spiritual Laws of Success
Creating Ajfluence: Wealth Consciousness in
the Field of Ali Possibilities
S Sedam zakona uspeha
113

SVETSKA MREŽA ZA DUHOVNI USPEH

(Global Network for Spiritual Success)
Post Office Box 1001
Del Mar, Califomia 92014
Drugi prijatelju,
U SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA ja opi-
sujem vrline i srodne principe koji su pomogli
meni, kao i velikom broju drugih, da postignemo
duševno zadovoljstvo i materijalni uspeh. Ja vas ovim
pozivam da se pridružite meni i potencijalno milionima
drugih Širom sveta, pristupanjem Svetskoj mreži za du-
hovni uspeh, sto znaci da čete se svakog dana u praksi
rukovoditi ovim principima.
Pristup mreži slobodan je za svakog ko odluči da
primenjuje SEDAM DUHOVNIH ZAKONA. Ja, lično,
otkrio sam da mi je bilo najpogodnije da primenu
započnem u nedelju ZAKONOM čISTOG POTENCI-
JALA i da ciklus završim u subotu ZAKONOM DAR-
ME. Usmeravanje pažnje na jedan zakon potpuno će
izmeniti vaš život, kao što je izmenilo moj, a ako se
veliki broj nas usredsredi svakog dana na isti zakon,
mi bismo mogli da dostignemo kritičnu masu uspesnih
ljudi, što bi moglo da promeni život na Zemlji.
114

Već postoje velike grupe ljudi u svetu koje se isto-

ga dana usredsređuju na isti zakon. Ja sam to učinio
sa osobljem i prijateljima i znam da je moguće da se
stvori grupa od članova porodice, prijatelja ili sarad-
nika na poslu, u kojoj bi se jednom nedeljno razme-
njivala iskustva u • ¦¦""a sa primenom duhovnih zakona.
Ako dođe do iznošenja posebno snažnih utisaka, što
se događa, ja vas molim da te utiske zapišete i da mi
ih pošaljete.
Za formalno pristupanje Svetskoj mreži za duhovni
uspeh potrebno je da pošaljete ime, adresu, ako želite
i broj telefona (ili adresu za elektronsku poštu) na
broj koji je gore naveden. Mi ćemo vam poslati karticu
koja može da se nosi u novčaniku, na kojoj se nalazi
sedam zakona. Isto tako ćemo vas obaveštavati o radu
Mreže.
Ustanovljavanje ove mreže predstavlja ostvarenje
jednog od mojih najdražih snova. Pristupanjem Mreži
i primenom SEDAM DUHOVNIH ZAKONA znam da
ćete i vi postići duhovni uspeh i ispunjenje svojih želja.
Ne mogu da vam poželim veću sreću.
Voli vas i želi vam sve najbolje,
Dipak Copra
115