Otpad i reciklaža

Uč enik: Đorđe Pantelić

Otpad se deli na više načina:  prema sastavu: staklo.Krajem 19. industrijski otpad. limenke. gume. razgrađivale i problem čvrstog otpada nije postojao. Otpad i reziklaža 2 . organski otpad. Takode broj ljudi na Zemlji je neprekidno rastao. a novi veštački materijali nisu mogli da istrule i razgrade se. neopasni I dr.Jedan od važnih načina upravljanja i odnosa prema otpadu. tekstil.  prema mestu nastanka: komunalni otpad (iz domaćinstva).Otpad i reciklaža Od svog nastanka čovečanstvo je stvaralo otpad. drvo. baterije. Stvari koje nam ne trebaju ili koje više ne želimo da koristimo. predmeisključeni iz upotrebe. a plastični otpad da se gomila takođe Jedan od tih načina su kontejneri za reciklažu. papir. medicinski I životinjski otpad. građevinski otpad. kosti) koje su se u prirodi raspadale. U današnjem zagađenom svetu postalo je izuzetno važno naučiti pravilno postupati sa otpadom! Šta je otpad i kako se deli? Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji kao nus – proizvod nastaje u toku obavljanja neke proizvodne ili druge delatnosti. a time smanjiti količina otpada i sačuvati priroda i zdravlje. Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. poljoprivredni I baštenski otpad. Razvrstavanje je važan način u rukovanju čvrstim otpadom. pepeo. električni aparati I drugo. U početku su to bile stvari prirodnog porekla (koža. veka pojavila se industrija(fabrike) i nastali su novi problemi. šljaka I drugo. metali. drvo. kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje nisu za dalje korišćenje pa se moraju odbaciti. je razlaganje. stara vozila. Otpad nastao u kući može se reciklirati (preraditi) ili dalje upotrebljavati. Svako domaćinstvo stvara otpad (đubre) iz dana u dan neprekidno.Pošto su gradovi počeli da ubrzano rastu. spadaju u čvrst otpad i namenjene su za bacanje.  prema toksičnosti (stepenu opasnosti): opasni otpad. Zemlja je postala zagađena od industrije. plastika.

Vreme koje je potrebno da se neki materijal razloži je:  Hrana. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. Sa porastom stanovništva. građevinskog materijala. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. cveće i ostali organski proizvodi – 1 do 2 nedelje  Papir (ne plasificiran) – 10 do 30 dana  Pamučna odeća – 2 do 5 meseci  Vuneni predmeti – 1 godina  Drvo – 10 do 15 godina  Konzerve – od 100 do 500 godina  Plastična kesa – 1 milion godina  Staklena flaša – nikada Reciklaža otpada Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. a 1997. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. aluminijumskim folijama.Tipovi čvrstog otpada Čvrsti otpad može biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: a) Kućni otpad koji se zove i gradski otpad b) Rizičan otpad c) biomedicinski otpad ili bolnički infektivni otpad Kućni čvrst otpad: Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. izdvajanje. zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. preradu i izradu novih proizvoda Otpad i reziklaža 3 . Uključuje sakupljanje.

stare fotokopije. kartonske kutije.iz iskorištenih stvari ili materijala.Smanjuje uticaj otpada na zagađenje .. očuvanju sirovina ... poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. dok kod nas takvih centara jos nema. U Srbiji takođe ne postoji centar za recikliranje stakla i godišnje se baci se na stotine hiljade flaša. Metal – konzerve..Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada .. časopisi. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu. novine. nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu. kese. papirne kese. Ostalo.Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo. činije.. Plastika . flaše. sitni delovi. Npr. To je mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta odeća baci. U svetu postoje centri za reciklažu koji iskorišćavaju materijal od starih stvari da bi napravili nove. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. Ipak. Takođe. limenke. Reciklaža papira Otpad i reziklaža 4 . Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: • • • • • Papir . šolje. Ona ima važne pozitivne osobine jer: . tanjiri. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. Staklo i keramika .Flaše.Štedi novac . iako bi staklo moglo ponovo da se koristi.kutije. a da se ne baci.Čini našu okolinu lepom i čistom . torbe. čestitke. pravljenje komposta od organskih ostataka je još jedan dobar primer recikliranja...Vodi manjoj upotrebi.Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina .. Postoje retki centri Papir servisa gde možete da odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan novac. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi. neupotrebljive knjige.

hartija. Otpad i reziklaža 5 . nemetali i njihova jedinjenja). Papir predstavlja osnovu sirovinu u grafičkoj industriji. Primer reciklaže papira Reciklaža kancelarijskog i ostalog papira je jedan efikasan način očuvanja šuma (koje za svaku zemlju predstavljaju nacionalno bogatstvo).list. manje ili veće debljine. koriste i druge sirovine (najčešeće mineralnog porekla) u zavisnosti od toga kakve osobine papira želimo. Boje su proizvedene na bazi organskih jedinjenja (polimerizovani najloni) ili neorganskih jedinjenja (metali. Papir se po kvalitetu može podeliti na : • kancelarijski (office ) papir • novinski papir • tissue papir • karton • druge vrste papira Slika 1. U industriji papira se osim celuloze. sastavljen od isprepletanih vlakanaca biljnog porekla od vlakanaca celuloze. u kojoj se još koriste i razne vrste boja i zaštitnih prevlaka.

U postupku reciklaže papir je prvo potrebno odvojiti od ostalog otpada. Toneri koji se koriste u laserskim i kserografskim kopir mašinama. lepak. nakon čega se dodaje voda. Jedan od najvećih izazova u recikliranju papira predstavlja uklanjanje štetnih primesa sa istog. Tačnije. Bale sortiranog papira se transportuju u centar za reciklažu papira. 50% manje vode . Kancelarijski papir zatim ide na flotaciju. dobijanjem papira iz jedne tone recikliranog papira potroši se 60 % manje energije. 2. su toplotno spojeni sa površinom štampane strane. a kao penušači razni polimeri (polialkilen oksid ).. u odnosu na dobijanje papira preradom drveta. kao što su plastika. Uklanjanjem boja sa vlakana papira. kartoni idu na ponovno dobijanje kartona. Otpad i reziklaža 6 . Prikupljeni papir se sortira po kvalitetu i presuje u bale. vode i zagadjenje vazduha. pa se zatim sortira po kvalitetu. U čišćenju i prosejavanju se nastavlja odvajanje zaostalih sitnih čestica otpada od vlakana celuloze. radi određivanja cene istog. gumene trake. drvo. 3. U flotaciji se kao kolektori koriste masne kiseline.korišćenjem specijalnih kontejnera za papir. u kojoj se od papirnih vlakana uklanjaju boje. a za 70 % se smanjuje emisija štetnih gasova. pa ih je teško odvojiti od papirnih vlakana. 5. Flotacija. lateks. zato što je kancelarijski papir proizveden od prethodno jako izbeljene papirne pulpe. kao što su žica. kako bi se odstranila punila i prevlake. Ukoliko papir nije moguće izdvojiti još u toku sakupljanja otpada u kontejnere onda se on odvaja od ostalog otpada u centrima za sortiranje otpada. Neke od najproblematičnijih štetnih primesa su polimerna mastila i prevlake. 10. 8. To su polimeri na bazi najlona koji se ne rasejavaju. Recikliranjem papira ne uništavaju se šumska dobra. i druge nečistoće. 9. što je nepovoljno. ponekad je potrebno naknadno pranje vlakana papira . 4. Od papira se odvajaju zaostali. tekstil. metal. U zavisnosti od potreba . Papir se usitnjava ( u valjkastoj drobilici ñ örederu ). sirovina je praktično spremna za dalji tretman u fabrici papira. stvara se pulpa 7. U centru za reciklaûu papira najpre se ocenjuje kvalitet otpadnog papira. krupni komadi raznog otpada.. Uopšteno reciklaža papira se može opisati kroz naredne faze : 1. 6. plastika. smanjuju se potrošnja energije. Sakupljanje otpadnog papira . Pulpa ide na izbeljivanje i ostale operacije koje slede u fabrici papira.

boje. Otpad i reziklaža 7 .Korišćenjem reciklirane plastike za dobijanje novih artikala obezbeđuje se manja emisija štetnih gasova u procesu njihove proizvodnje što bitno smanjuje zagađivanje naše životne sredine.Unapred razvrstana i prečišćena plastika se usitnjava i melje. Pritom se posebna pažnja posvećuje tome da se svaka kategorija plastike melje u posebnom procesu i da granulat ne sadrži primese plastike drugačije vrste. Sa plastike se odstranjuju sva zaprljanja kao i strane materije (elementi od drugačijeg materijala)..Reciklaža plastike Recikliranje plastike je proces prerade odbačene i stare plastike u proizvod koji se može ponovno koristiti. • Pakovanje granulata od plastike . Plastični granulat se zatim meri i pakuje u odgovarajuću ambalažu. Takođe. • Krajnji rezultat . • Usitnjavanje i mlevenje . kvaliteta.Spakovan u pakete odgovarajuće težine (prema potrebama naručioca) granulat se dostavlja partnerima koji ga dalje koriste u izradi novih proizvoda od reciklirane plastike. smanjuje se količina otpada od plastike koji se inače svakodnevno uvećava jer se plastični materijali u prirodi teško razgrađuju. proizvodi nastali od reciklirane plastike su jeftiniji jer je i njihova proizvodna cena niža zahvaljujući jeftinijim sirovinama..U ovoj fazi plastika se pregleda i sortira u različite kategorije prema vrsti i tipu plastike.I u ovoj fazi se ponovo vrši provera kvaliteta kojom se osigurava da dobijeni granulat zadovoljava potrebe kupaca. njenom kvalitetu i boji. • Dostava granulata . Proces reciklaže plastike se sastoji od: • Razdvajanja .

U procesu proizvodnje stakla troši se dosta energije.Slika 2. Bitan uslov za reciklažu staklenog otpada je jedinstvenost hemijskog sastava ( na pr. Otpad od prozorskog stakla ne može se koristiti za proizvodnju ambalažnog stakla i obrnuto) Zbog toga je važno da pri prikupljanju otpada od staklene ambalaže ne dođe do mešanja sa drugim vrstama stakla. Reciklaža staklene ambalaže se može vršiti gotovo neograničeni broj puta što je njegova odlična osobina. voda. Procenat stakla u kućnom otpadu iznosi 10% . a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. kreč i treba voditi računa o njihovim zalihama. Reciklaža plastike Reciklaža stakla Staklo se proizvodi od prirodnih materijala: kvarcni pesak. Slika 3: Reciklaža stakla Otpad i reziklaža 8 .

frižideri. za početak. Proces reciklaže stakla se sastoji od: • Izdavajanja drugi materjala • Usitnjavanja • Izdvajanja sitnih frakcija • Izdvajanje keramike • Izdvajanju etiketa • Pretapanju u novi proizvod Reciklaža metala (aluminijum. koje čine znatan dio državnog bogatstva.bakar. limenke za napitke.minimalno zagađenje vazduha. bočice za dezodoranse. Metali se dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U nekim razvijenim zemljama stari automobili se daju na recikliranje. gvožđe) Metal se proizvodi od prirodnih sirovina.ušteda energije (25%). smanjiti količine otpada i sačuvati okoliš. Otpad i reziklaža 9 . ruda. Najbolje ekološko rešenje je ne kupovati niti koristiti proizvode sa metalnom ambalažom.smanjuju se kapaciteti potrebni za krajnje odlaganje. vozovi. šporeti. hemikalija i vode pri proizvodnji.Glavne prednosti reciklaže stakla su: . avioni. Zatim se vrši prečišćavanje rude ispiranjem u vodi. Kod nas bi se. koja se na taj način zagađuje. . Od metala se prave: automobili. potrebno ga je reciklirati. planine…). bočica i kutijica. Na taj način će se sačuvati resursi. čije se zalihe nerazumnim trošenjem iscrpljuju.reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte. . kutije za kreme i sl. Osim kontrole trošenja. . a uz doplatu se može kupiti nov auto. smanjiti potrošnja struje. najpre se iskopavaju rude čime se narušavaju ili uništavaju čitavi predeli (livade. Radi se o neobnovljivim izvorima energije. U procesu. brda. autobusi. moglo krenuti sa prikupljanjem konzervi.

Ovi proizvodi sadrže živu. Obuhvata: kućne aparate. olovo. bubrega.Slika 4: Reciklaža metala Recikliranje aluminijuma Zbog zapažene uštede energije kod proizvodnje aluminijuma iz starog aluminijuma. medicinske uređaje. zagađuju i uništavaju životnu sredinu i mogu dovesti do pojave oboljenja jetre. Proizvodnjom novog od starog Al uštedi se 95% energiije. kadmijum. nasuprot dobijanju aluminijuma iz boksita. elektronske igračke. Od decembra 1988. Međutim. kancera… Savetuje se kupovina kvalitetnih proizvoda i popravka starih aparata. Otpad i reziklaža 10 . IT opremu. ali obavezu za odvojeno sakupljanje doza treba preuzeti na sebe proizvođač ili prodavac. Reciklaža elektronskog i električnog otpada Elektronski i električni otpad spade u kategoriju opasnog otpada. još uvek se nude pića u aluminijskim dozama. Najbolje rešenje za aluminijum kao materijal za pakovanje je uvek kada je to moguće izbeći ga. jer spada u neobnovljive prirodne resurse. Reciklirane limenke se koriste u proizvodnji autodijelova. dijelova mašine za veš. Posebno je važan otpad. Jedan kg Al u reciklaži menja: 8kg boksita. pospešuje se svesno ponašanje prema aluminijskom otpadu i odvojenom sakupljanju aluminijuma za ponovno korištenje. 14kwh električne energije. 4kg hemijskih preparata. Ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju. jer misle da je bolja povratna ambalaža. berilijum itd. rasvetnu opremu. fluorescentne cevi itd. mozga. godine je počela proizvodnja pića u limenkama što eko-pokreti nisu odobrili.

pa bi njihova prekomerna eksploatacija dovela do potpunog nestanka mnogih sirovina. preraditi. čovek je sve veći proizvođač otpada. .štedim prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina. dolazi do jeftinije industrijske sirovine i preradom iste troöi manje energije. čime ćemo sprečiti presušivanje prirodnih izvora sirovina i smanjiti zagađenje životne sredine . Reciklaža sekundarnih sirovina. predstavlja prioritet.štedim prostor koji bi bio uništen za deponije otpada. Sa porastom broja stanovnika.smanjujem uticaj otpada na zagađenje vode.manje se uništava priroda jer reciklažom čuvam prirodne sirovine. Recikliranjem papira ne uništavaju se šumska dobra.čuvam živote i zdravlje biljaka i životinja i svih koje volim. .smanjujem količinu energije da bi se nešto proizvelo. pri čemu bi došlo do narušavanja ravnotežnog stanja ekosistema. koju bi inače bacili kao nekorisnu. 50% manje vode . čime manje zagađuje životnu sredinu. jer ovim proizvodi pojeftinjuju. sakupiti. a samim tim i povećanim stvaranjem otpada. I na kraju treba reći u kratkim crtamo zašto trebamo reciklirati: . trgovati i konačno upotrebiti materiju. koje su najčešće neobnovljive ili se obnavljaju u dugom vremenskom periodu. vode i zagadjenje vazduha. čovek će imati sve većih problema zbog zagađenja životne sredine i opstanka u razorenoj prirodnoj ravnoteži i blagodetima koje planeta zemlja svojim prirodnim sistemima pruža njenom živom svetu. zatvaramo krug reciklaže. . a sa porastom svesti i razvitkom nauke. . čovek sve viöe otpad koristi kao izvor sirovine za industriju. vazduha i zemlje. . . a za 70 % se smanjuje emisija štetnih gasova. jer se reciklažom smanjuje količina otpada i štede se prirodne sirovine. U budućnosti treba težiti što većem korišćenju sekundarnih sirovina . dobijanjem papira iz jedne tone recikliranog papira potroši se 60 % manje energije. u odnosu na dobijanje papira preradom drveta. Tačnije.štedim novac.činim našu okolinu čistom i lepom. Kada neki proizvod recikliramo i potom ga upotrebimo kao novi proizvod. . smanjuju se potrošnja energije. Otpad i reziklaža 11 . Reciklirati znači locirati.Zaključak Sa razvitkom industrije i porastom standarda.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful