Ishrana kunića treba se sastojati od:

-svežeg sena
(mešavina raznih trava, lucerna, mačji rep ili zob);

- svežeg povrća i bilja

kao što su mrkva (lišće - da, koren - samo u malim količinama zbog puno šećera i
ugljohidrata), peršun, detelina, bosiljak, metvica, listovi brokule, cvetovi i listovi maslačaka,
spoljni (tamniji) listovi salate endivije (ostale zelene salate NE - mogućnost bubrežnih
obolenja), kelj, blitva, mlada pšenica;
- kvalitetne mešavine semenki
koje se mogu kupiti u gotovo svim pet shopovima.
Sve što ne spada u navedeno treba smatrati 'poslasticama' koje se daju u ograničenim
količinama. Ne treba preterivati ni sa svežim voćem i povrćem, jer preterane količine mogu
dovesti do meke stolice i proliva - opasnost dehidratacije. Takođe, NEMOJTE im davati karfiol
i kupus.
-Sveža i čista voda treba im UVEK biti dostupna.
# Seno je izuzetno važno radi bolje probave.
U tu svrhu korisne su i mlade, neprskane grančice voća jabuke i lešnika, koje služe i kao dobar
'brus' za brzorastuće zube kunića. Trebali biste im dnevno omogućiti sena u neograničenim
količinama. Najbolje je mešano seno raznih trava ili od mačice (mačji rep). Seno im treba
davati od trenutka kada počnu samostalno jesti. Danas bolje opremljeni pet-shopovi imaju i
zapakovano seno u svojoj ponudi. Obratite pažnju na rok trajanja.

# Kunići izuzetno vole i voće. Ono može poslužiti kao desert, ali u malim količinama zbog
velike koncentracije šećera, kao i zbog mogućeg poremećaja bakterijeske ravnoteže unutar
probavnog sastava. Jedna ili dve male kriškice dnevno (male srazmerne njima, a ne nama)
sasvim su dovoljne. Naročito vole jabuke, kruške i banane. Pogodne su i narandže (uključujući
koru), breskve, ananas, šljive, borovnice... Važno je da sve što im dajete bude dobro oprano i
proušeno.

# Gotovo svi kunići su 'ludi' za slatkim i mogu ih namirisati i iz susedne prostorije. Davanje
slatkiša svakako treba izbegavati, jer može učiniti teške, pa i fatalne, posledice na njihov mali
organizam. Čokolada je za njih otrov! Apsolutno treba izbegavat testo (makarone, špagete i
sl.), hleb, corn-flakes, jogurte i sve ostale 'ljudske' poslastice. Takođe izbegavajte španat,
kupus, rajčicu, karfiol, grašak, krompir, rabarbaru i bilo koju drugu pokvarenu ili trulu hranu.

# Do 3 meseca starosti možete im davati semenki koliko god mogu pojesti. Kasnije smanjite
količinu na otprilike pola šalice dnevno. No, to će zavisti i od toga koliko je vaš ljubimac
aktivan tokom dana, kao i od njegove veličine. Ako dopustite da se prekomerno ugoji, to može
dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa i smrti. Preporučuje se da ih ne hranite sa
povrćem i zelenišem dok ne navrše 6 mjeseci.

# U ishrani, važna je doslednost u količini i vrsti hrane. Nemojte previše eksperimentirati i

često menjati vrstu hrane, jer to može dovesti do poremećaja unutar njihovog osetljivog
probavnog sastava. Jednom kada ustalite način ishrane, držite se toga. Ne bojte se, neće im
dosaditi. Ako se odlučite na neku drugu vrstu gotovih mešavina semenki, najbolje je da
prelazak sa stare na novu bude postupan. Slično je sa povrćem i voćem.
# I na kraju, da ponovimo: seno, povrće i semenke su osnovna hrana kunića. Seno je od
izuzetne važnosti i možete im ga davati u neograničenim količinama. Što se tiče povrća, važna
je raznovrsnost. Dnevno barem tri različite vrste, kako bi dobili sve potrebne hranjive sastojke i
vitamine. Ako od pojedinog povrća dobiju mekanu stolicu, smesta ga izbacite iz ishrane. I na
kraju, semenke ne smiju biti jedina hrana zbog velike količine kalorija i kalciuma koje sadrže,
kao i manjka vlaknastih tvari. Hranjenje isključivo semenkama, može dovesti do pretilosti,
bolesti srca, bubrega i jetre, kao i proliva. Ono što je 'BigMac' za ljude, to su gotove mješavine
semenki za kuniće, pogotovo one koje sadrže razno sušeno voće.
Prvo pitanje koje postavljaju pocetnici u gajenju kunica jeste: Koliko puta dnevno ga treba
hraniti? Po savetu starijih odgajivaca, koji su do tih saznanja dosli sopstvenim dugogodisnjim
iskustvom, potrebno je upoznati se sa nacinom kako kunic uzima hranu i kako se ona vari u
njegovim organima za varenje. Kunic secka hranu (zelenu, seno, zrnevlje) sekuticima, zatim je
drobi kutnjacima. U ustima hrana se mesa sa pljuvackom da bi fermenti iz pljuvacke zapoceli
razgradnju hrane. Iz usta, gutanjem, hrana jednjakom dospeva u zeludac. Ako nije gladan kunic
hranu u ustima dobro sazvace, pa ona stize u zeludac usitnjena; ako je gladan, hranu ne sazvace
dovoljno, sto ometa pravilno varenje i izaziva poremecaje. Sluznica zeludca luci sok kiselog
karaktera sa fermentima koji pomazu dalju razgradnju hrane. U zidu zeludca nalazi se sloj
misica NEDOVOLJNO jak da bi potisnuo hranu u creva. Da bi odrzao stalan prolaz hrane kroz
zeludac, kunic je primoran da za 24 sata uzima do 80 manjih obroka, tj. Uzima hranu svakih 18
min. (jedan obrok ne treba da traje duze od 2 min.). Zbog tog neophodnog dopunskog pritiska,
ukoliko mu nestane hrane, on ce jesti svoj izmet, naravno iz slepog creva – koprofagija. Ova
osobenost gradje i funkcije zeludca daje odgovor na pitanje koliko puta treba kunic da se
hrani> u hranilici uvek treba da bude neka hrana. /moje iskustvo je da se ugoji brzo od
kupovne hrane, tako da mu je na raspolaganju uvek seno, i naravno voce i povrce koje mu ja
dajem vise puta na dan. Kupovna hrana samo ujutro