Tajne ribolova

Zbirka tekstova o ribolovu
priredio
Aleksandar Dakiæ
u Vršcu
marta 2002.
Ovu knjigu sigurno ne bi držali u rukama da nije bilo sledeæih ljudi
kojima se ovim putem zahvaljujem:
- za kordinaciju: Mariji Èirh
- za savete u vezi sadržaja: Milanu Jovanoviæu - Miæi
(“Zov”), Nebojši Matiæu (“mikroElektronika”), Stanku Popoviæu
(“Ribolovaèki Magazin”), Vladimiru Stakiæu (“Ribolov”)
- za informacije: Draganu Brzaku, èlanovima CWP - Carp
teama (Saši Popoviæu i Aleksandru Radovanoviæu), Zoranu
Dimitrijeviæu, Goranu Glišiæu, Zoranu Glišiæu, Brian Poole-u,
Ranku Travaru, Andriji Urbanu, Jovici Vuèiæu
- za podršku: Ashley Djurièinu (“Radio021”), Dragu
Nemecu (“Ribarska”), Draganu Nikoliæu (“www.ribar.co.yu”),
Miši Nikoliæu (radio “Èièica”), Vuku Petroviæu (“Ribolovaèki-mag-
azin”), Vladimiru Vukašinoviæu (“www.ribar.co.yu”)
- za drugarstvo na poèetku veka: Ivici Jeftimijeviæu,
Vladimiru Mišiæu, Goranu Mladenoviæu, Jovanu Simiæu, Bobanu
Stefanoviæu, Ranku Stevanoviæu, Hazbiji Šaæiroviæu, Darku Totu,
Goranu Zariæu
- za razumevanje u periodu 2000./2001.: Tomislavu
Alimpiæu, Perici Zdravkoviæu, Jovici Vuèiæu, Marjanu Piljiæu i
Ivanu Djokiæu
Knjiga je pripremana sa dužnom pažnjom, ipak, koliki god
trud bio uložen, grešaka i nejasnoæa sigurno ima. Kako bih ih u nared-
nim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one
koji me budu kontaktirali u vezi sadržaja knjige.
Aleksandar Dakiæ
u Vršcu,
05.03.2002.
Naznaka èitaocu:
Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podleže copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo
kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.
Adresa za kontakte:
Aleksandar Dakiæ
Svetosavski Trg 6/b
26300 Vršac
tel: 013/821-641
e-mail: quercus@hemo.net
Internet: http://users.hemo.net/quercus
Uvod:
Šta sve treba da znate o ribama
Šta sve treba da znate o ribama
Uvod
8
oda je gušæa od vazduha pa tako da
smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Iz tog
razloga riblja peraja ne služe da bi riba
stojala na njima, veæ za potiskivanje i veslanje.
Ipak, telo ribe je gušæe od vode pa teži da potone. Veæina ribljih vrsta
može da reguliše gustinu svoga tela ribljim mehurom. Riblji mehur je rezervoar
pun vazduha koji riba može da puni i prazni po svojoj volji. Na taj naèin bez
ikakvog napora može da se zadrži na željenoj dubini.
Inteligencija
Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponašanje se zasniva na nizu
urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini, èak i prema hrani, svetlu i
vibracijama. Reæi da je šaran bistar je veoma teško održivo. Ali, ukoliko se neko-
liko puta uhvati na isti mamac poèeæe da ga zaobilazi. To je razlog što velike i stare
ribe koje su više puta bile vraæane u vodu ili su se otkaèile pecarošima, treba pecati
neuobièajenim mamcima.
Oblik tela
Ako dve ribe žive u istoj zoni vode i hrane se na istom mestu, sigurno je
da æe jedna istisnuti drugu. Bodorka i crvenperka, recimo žive u istim vodama i
hrane se istom hranom, ali su se prilagodila tako da se ne ugrožavaju, jer se crven-
perka hrani sa površine, a bodorka na dnu.
Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi
preko donje, što njihova usta èini blago povijenim nadole, dok je kod riba površi-
ni to obrnuto. Ribe dna èesto imaju moguænost da izduže usne u obliku trube koje
im tada služe kao sisaljka.
Ribe iz brzih voda, kao što su mrena i kleniæ, imaju vitko telo koje im
olakšava plivanje u jakim strujama. Ribe sporih voda, kao što su linjak i deverika,
5
imaju debela tela, jer vitkost u njihovom svetu ne predstavlja nikakvu prednost,
dok je u debljim telima je više mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime.
Grabljivice imaju razlièite oblike tela u zavisnosti od naèina života.
Štuka i smudj, koji vrebaju iz zasede, imaju dobro razvijena prednja peraja koja im
daju veliko ubrzanje pri prvom napadu. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje
za dugotrajno plivanje. Sve grabljivice imaju velika usta sa oštrim zubima, kao i
veoma fleksibilne èeljusti koje im omoguæavaju da lako progutaju plen. Naravno
svi predatori su dobro maskirani, kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu.
Kako ribe vide
Voda upija i rasipa svetlost mnogo više od vazduha, posebno kada je
mutna. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene život-
inje. Veæina riba je kratkovido.
Oèi su kod riba postavljene sa strane glave, tako da one vide skoro u svih
360
O
. Da bi se odredila udaljenost objektu, potrebno je sa oba oka fiksirati pred-
met. Ovo nam kaže da samo objektu sa prednje strane riba može da odredi uda-
ljenost. U ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno
detektuje. Medjutim, sa strane, boèno, riba vidi samo konture i pokrete. Iz tog
razloga, mnogo æete lakše uplašiti ribu ako se pomerate, nego ako mirujete.
Grabljivice, kao što je štuka, plen progone uz pomoæ èula vida. Kod ove
ribe, oèi su više približene i pomerene ka prednjoj strani glave. Na ovaj naèin
poveæana je oblast u kojoj štuke odlièno vide i gde oba oka mogu da uèestvuju u
stvaranju slike.
Jatnim ribama, kao što je bodorka, nije bitno da odrede udaljenost do
objekta, veæ im je mnogo bitnije da sagledaju što širu oblast oko sebe i u njoj
primete svaki pokret, posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. Iz tog
razloga oèi su im postavljene boèno, sa suprotne strane glave. Ovako postavljene
oèi omoguæavaju da se primeti pokret, ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi
daljina do njih.
Ostala èula
Voda ne prenosi najbolje svetlo, ali je odlièan medijum za prenos ukusa
i mirisa. Veæina riba ima izuzetno razvijeno èulo mirisa koje se nalazi u dve no-
strile koje se nalaze na gornjoj strani njuške. Som recimo, skoro ne vidi, ali mu je
èulo mirisa dominantno i njegovom upotrebom traži plen.
Èulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Cverglani recimo
mogu da osete ukus i preko kože. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem što pip-
kaju hranu ispitujuæi joj oblik mogu da osete i njen ukus.
6 Uvod
Na oba boka ribe, nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom
ribe oseæaju i najmanje vibracije u vodi. Na taj naèin mogu osetiti približavanje
neprijatelja ili lakše pronaæi plen. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno
dobro, svaki vaš neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje.
Tipovi glave
Glava smudja - tipièna za grabljivicu. Oèi su postavljene sa prednje
strane, omoguæavajuèi binokularan vid, usta su puna malih oštrih zuba i mogu se
široko otvoriti.
Glava crvenperke - tipièna za ribu koja se hrani sa površine vode. Donja
usna prekriva gornju, usne su blago povijene nagore. Nema brèiæa.
Glava šarana - tipièna za ribu koja se hrani sa dna. Gornja usna prekri-
va donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj.
Brèiæi detektuju hranjive materije u dnu.
Parenje
Postoje dva osnova oblika ponašanja pri razmnožavanju. Jedan broj riba
polaže veliki broj jajašaca koja onda ostavlja da se sama snalaze, dok druga grupa
polaže malu kolièinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne, a nekad
i odredjeni period kasnije.
Štuke, šaran, linjak i dev-
erika polažu svoja jajašca na pod-
vodno bilje. Mrena i smudj više
vole kamenjar i pesak, dok bandar
lepi jajašca na korenje i stabljike
biljaka.
Veæina riba se mresti u
proleæe, èim voda malo otopli. To
mladji daje najbolju šansu da
preživi sledeæu zimu, jer ima
dovoljno vremena da poraste i
ojaèa. U zavisnosti od vode, štuke
se pare najranije u martu i aprilu,
bandar u aprilu, dok veæina šaran-
skih riba to radi od maja do juna.
Trenutak parenja je odredjen
promenom temperature i dužine
dana.
Uvod 7
· Veæina riba iz familije šarana se ne pari
dok temperatura vode ne predje 18
O
C. To
se obièno dogadja od maja do juna, ali
ako je proleæe hladno taj period se pomera
od jula do avgusta.
· Polagajuæi ikru medju biljem ribe štite
svoju mladj od predatora.
· Linjak se recimo pari u toke nekoliko
nedelja, dok neke vrste riba, kao što su
štuka i bandar polažu ikru za manje od
nedelju dana.
· Nakon što ženka položi jajašca, mužjak
ih oplodjuje mleèom.
· Jajašca imaju lepljivu tanku opnu koja
im pomaže da se zakaèe travu, kamenje i
korenje kako u mulju ne bi propala od
infekcije ili nedostatka kiseonika.
Mužjaci po pravilu ranije polno sazrevaju od ženki. Mužjaci štuke i ban-
dara sazrevaju u svojoj drugoj godini, dok su ženkama potrebne tri godine. Sa pol-
nim sazrevanjem kod ženki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na težini izme-
dju 15 i 20%.
Veæina se riba ne hrani za vreme parenja, ali se nakon završenog mresta
poveæava njihova potreba za hranom. Recimo 60% ukupne godišnje hrane, štuka
pojede odmah nakon mresta.
Kada se iz jajašaca izlegnu mladi, nemaju odmah izgled ribe. U tom
prvom delu života, ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajašca u kojoj
se nalaze hranjive materije. U prvim danima života, larve troše te zalihe. Kad ih
potroše, kreæu sa ishranom zooplanktonima.
Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. Razlog tome
je parenje riba koje u tom periodu traže mir.
Staništa
Riba se obièno zadržava tamo gde se nešto dogadja, gde se voda peni i
kovitla (mlin, brana, prevodnica, ušæe male pritoke, vodopad). Dobra mesta za
ribolov su i zaklonjena staništa (panjevi, trava, potopljene grane, podlokana obala,
ostrva na vodi, velike dubine). Ribe vole da se zadržavaju nizvodno od prepreke,
jer im je lakše da dišu glavom uz struju, nego niz. Odavde se lako zakljuèuje da je
nizvodna strana mosta bolja od one druge. Veæina riba ne voli preterano brze stru-
je i jaku maticu, jer mora trošiti mnogo snage da bi se održala na mestu.
Kada tražite ribu, uvek razmislite gde bi mogla da joj se nalazi hrana.
Riba sve vreme prati izvor hrane, nekada i po cenu da ih veæe ribe napadnu i ubiju.
8 Uvod
36
Prirodna riblja hrana
vodeno
bilje
dafnija artemija
ribe
larva
vodenog
konjica
puževi
ciklopsi
tubifeks
vodeni
cvet
I deo:
Ribe naših voda
Sadržaj
I dela
AMUR (CTENOPHARYNGODON IDELLA)
BALAVAC (ACERINA CERNUA)
BABUŠKA (CARASSIUS AURATUS GIBELIO)
BANDAR (PERCA FLUVIATILIS)
BAS (MICROPTERUS SALMOIDES)
BEOVICA (ALBURNUS ALBURNUS)
BODORKA (RUTILUS RUTILUS)
BRATFIŠ (LEUSISCUS IDUS)
BUCOV (ASPIUS ASPIUS)
ÈIKOV (MISGURNUS FOSSILIS L. & COBITIS TANEA)
CRVENPERKA (SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS)
CVERGLAN (ICTALURUS NEBULOSUS)
DEVERIKA (ABRAMUS SAPA & ABRAMIS BRAMA)
GAVÈICA (RHODEUS SERICEUS AMARUS)
JEGULJA (ANGUILLA ANGUILLA)
KARAŠ (CARRASSUS CARRASSUS)
KEÈIGA (ACIPENSER RUTHENUS)
KESEGA (ABRAMIS BALLERUS)
KLEN (LEUCISCUS CEPHALUS)
KLENIÆ (LEUCISCUS LEUCISCUS)
KRKUŠA (GOBIO GOBIO)
KRUPATICA (BLICCA BJOERKNA)
LINJAK (TINCA TINCA)
LIPLJEN (THYMALLUS THYMALLUS)
13
15
18
19
23
26
29
36
39
43
47
50
52
59
60
63
67
68
71
75
78
79
82
86
11
MANIÆ (LOTA LOTA)
MLADICA (HUCHO HUCHO)
MRENA (BARBUS BARBUS)
NOSARA (VIMBA VIMBA)
PASTRMKA (SALMO sp.)
PEŠ (COTTUS GOBIO)
PIJOR (PHOXINUS PHOXINUS)
PLOTICA (RUTILUS PIGUS VIRGO)
SKOBALJ (CHONDROSTOMA NASUS)
SMUDJ (STIZOSTEDION LUCIOPERCA & STIZOSTEDION VOLGENSIS)
SOM (SILURUS GLANIS)
SUNÈICA (LEPOMIS sp.)
ŠARAN (CIPRINUS CARPIO)
ŠTUKA (ESOX LUCIUS)
TOLSTOLOBIK (HIPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX
& ARISTICHTHYS NOBILLIS)
12 Ribe naših voda
89
91
94
98
100
105
106
107
110
112
116
121
122
134
142
Ctenopharyngdon idella
Amur
P
ostojbina amura je centralni i donji tok
reke Amur i njegove pritoke, kao i reke
Kine u provincijama Kanton i Tajvan.
Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku
oko 1970. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. Amur nastanjuje pretežno
velike, tople reke sa blagim tokom, jezera i kanale obrasle travom i podvodnim bil-
jem.
U svojoj postojbini, na izvorištima velikih reka, pari se od aprila do kraja
leta èim temperatura vode postigne 15
O
C. Nakon oplodnje jake struje odnose jajaš-
ca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu
u pliæacima, gde se hrane zooplanktonom. Èim porastu preko 4 cm prelaze na
ishranu iskljuèivo biljnom hranom. U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi, jer
mu ne odgovaraju temperaturni uslovi, ali i zato što kod nas pretežno živi u mirn-
im i sporim vodama, dok su mu za parenje potrebna izvorišta velike vodene moæi.
Veštaèka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25
O
C, kada se dobija od 50.000
do 150.000 jaja po kilogramu ženke.
Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu površine
vode. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlaèi u dublje slojeve vode. U
Kini se amur privredno iskorišæava preko 2.000 godina, ali u Evropi nije uspeo da
dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. Glavni zadatak amura u Evropi
je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima.
Amur u svojoj postojbini naraste do 1,7 m i može biti težak do 36 kg, ali
u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg.
Iako ga ponegde nazivaju šaranom trave, on oblikom svog tela više pod-
seæa na klena nego na pravog šarana. Telo mu je izduženo i cilindrièno, srebrno-
bronzane boje i prekriveno krupnom krljušti. U mladosti, lako ga je zameniti sa
klenom. Medjutim klen ima 56-61 žbicu u ledjnom peraju, a amur 43-45. Kod
amura su peraja više zaobljena, a analno i dorzalno peraje imaju po osam žbica.
13
Lov Amura
Amura æete u toku leta
najèešæe naæi odmah ispod
površine obrasle gustom vodenom
travom (Lemna sp.), dok se za
vreme hladnih zimskih dana
povlaèi u najdublje delove vode u
kojoj živi. Sezona ribolova traje
preko cele godine.
Zbog velièine ribe peca
se jaèim ribolovaèkim priborom sa
najlonom 0,50 mm nosivosti do 7
kg, šaranskim udicama i štapovima
0,9 do 1,1 kg. Od svih pripadnika
familije šarana, amur je
najosetljiviji na otpor strune, pa se
najbolji rezultati postižu pecanjem
na kukuruz šeæerac ili boili sa aro-
mom tuti-frutija vezanim na dlaku.
Ponekad se, posebno leti, hrani i sa
površine vode. Tada mamac ispitu-
je i duže vremena pre nego ga
proguta. Za površinski ribolov
najboje je koristiti keks za pse kao
plutajuæi mamac.
Moguæe ga je pecati i na komadiæe trske koji se odseku u dužini od 10
cm, ali tako da se na komadiæu nalaze i kolence i deo lista trske. Ovakav komadiæ
se kaèi na trokraku udicu. Trsku treba montirati kao površinski mamac, a mašini-
ca treba da ostane otkoèena. Kada se amur prevari, kontrira se snažno.
Ono što uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velièi-
na i snaga. Nikakvo “silovanje” pribora neæe dovesti ribu van vode. Potrebni su
smirenost i strpljenje.
Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledeæi:
Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parožine (Chara sp.) u
odnosu 1:1. Na tu kolièinu pirea doda se identièna kolièina belog pšeniènog braš-
na i malo meda. Od ove mase prave se valjušci i kaèe direktno na udicu.
14 Ribe naših voda
· Primenite sve mere predostrožnosti:
· Montirajte samo jednu udicu na štap;
· Koènica èekrka mora da bude valjano
podešena, da bi proklizavala i tako umar-
ala ribu. Potpuno zakoèena mašinica, nat-
eraæe amura da pokida najlon;
· Namotajte dovoljno najlona i neka on
bude ceo kvalitetan. Oèekujte da æe amur
da vam izvuèe kompletnu špulnu najlona;
· Meredov pripremite tako da vam bude
pri ruci - spreman za prihvat ribe;
· Amura možete pecati i dubinskom
metodom i na plovak. U oba sluèaja
neophodno je da pribor bude maksimalno
kvalitetan, fin, žilav, izdržljiv. Ukoliko
pecate dubinskom metodom, koristite
indikatore trzaja. Kod pecanja plovkom
plovak treba da bude minimalno moguæi.
· Kontra ne sme da bude prerana. Prerana
kontra vodi do sigurnog gubitka ribe.
Pustite da riba ponese mamac kako bi se
udica zakaèila duboko u ustima ribe.
W
Babuška
srebrni karaš
melez
B
abuška je sve èešæa na našim ribolovnim
vodama. Prvi put se u nas pojavila
poèetkom osamdesetih i njena popula-
cija raste, obièno na štetu karaša sa kojim se
može ukrštati. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu.
Proseèna lovna težina babuške kreæe se oko 500 grama, ali je moguæe
naiæi i na babušku tešku preko 2 kilograma.
Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je
vreme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro pot-
puno latentno stanje. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zah-
valjujuæi kožnoj izluèevini koja se ne mrzne. Takodje, kao i karaš, u toku sušnih
meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preživi potpuno isušiva-
nje bare ili jezera.
Lov babuške
Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto
gde se nalazi jato babuški po mehuriæima koji se pojavljuju na površini vode.
Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana,
posebno rano ujutro i predveèe babuške prilaze bliže obali i hrane se medju pri-
obalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80cm od dna. U zavisnosti od kolièine ve-
getacije u vodi babuška se lovi na sledeæe naèine:
· Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se kreæu i
prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To èine iz dva razloga: vodeno rastinje
predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je bogat
prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem
neposredno uz rastinje ili u rupama - èistim delovima vodene površine okružene
njime.
· Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba
Carassius auratus gibelio
15
tražiti što dalje od obale, što je najèešæe sluèaj na veæim jezerima.
Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i
èesto æe vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog
crviæa ili zrno žita.
Najèešæi metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 -
8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona
da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskop-
ski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap
treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno držimo u ruci.
Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm,
dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišæenju mašinice za
pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omoguæava i daleka zabacivanja i
dovoljnu jaèinu da se izbori sa najveæim babuškama.
Pri izboru udice uvek imajte na umu veæ reèeno, velika babuška hoæe da
dodje na zrno pšenice ili jednog mesnog crviæa. Dakle velièinu udice treba pri-
lagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim.
Plovak ne utièe mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove
ribe u prvoj fazi vrlo slab - slièan pipkanju. Ako se lovi na veæoj dubini plovak
treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.
Ukoliko babušku pecate na veæim daljinama možete se odluèiti za jedan
od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizeæim vagler plovkom. Kod
oba metoda preciznost zabaèaja je od esencijalne važnosti. Uvek bacajte na isto
mesto u sred trougla na èija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba meto-
da, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca
za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okaèena tako da joj krajevi slobodno
lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška neæe moæi da skine pri prvom pipanju, kao hleb
recimo, pa æete lakše kontrirati.
Od primame i taènog zabaèaja ceo lov æe i zavisiti. Ako je voda topla i
stajaæa treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod èistog dna pri-
mama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se
raspala još dok pada i posula što veæi areal. Kupovne proverene primame su:
"Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist
prezle. Ova kolièina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku
masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade.
Nakon ribolova, raspite par šaka kuvanog žita, ukoliko planirate i sutra da dodjete
na isto mesto.
Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hra-
nom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunèice u hranu valja dodati
16 Ribe naših voda
malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac
je naravno glista ili parèe gliste.
Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna
ruža, gliste i mesni crviæi. Sa proleæa i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate
daju gliste i crviæi, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica.
Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba èekati na udicu namamèenu
jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji
mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili
pšenicu kuvati sa karanfiliæem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšenice
stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od
jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je proseèna velièina babuški. Pri
mamèenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obièno proba-
da boèno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno
odgovara za jedno zrno pšenice,14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva
zrna,dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10.
Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca.
Èesta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste
hrane. Istog trenutka promenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara.
Babuška je dobar borac i treba je polako privlaèiti obali, pazeæi da ne
udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona æe sama izaæi iz bilja.
Budite maksimalno pažljivi, jedna otkaèena babuška, èesto æe rasterati celo jato.
Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.
Ribe naših voda 17
ED
www.ribar.co.yu
n
tereni
n
tajne ribolova
n
vrste riba
n
takmièenja
n
oprema
n
mamci
n
mali oglasi
n
liga trofeja
n
izbor iz štampe
n
ribolovaèki klubovi
n
recepti
n
riboskop
n
vreme
Acerina cernua
Balavac
buljež
general
šraè
O
va mala riba, proseène dužine od 10 cm,
a maksimalne 25 cm, koja lièi na
mladog bandara, može se naæi širom
Evrope. Pripada familiji grgeèa. Ima dva dorzal-
na peraja koja su potpuno spojena što ga razlikuje od bandara èija su dorzalna per-
aja razdvojena. Oèi su mu velike i purpurne boje. Telo mu je maslinasto-zeleno
prošarano tamno braon taèkama poredjanim u redove na ledjima, bokovima, repu
i dorzalnim perajima.
Skriva se u najdubljim delovima sporih tekuæih reka i kanala, dok ga u
mirnim vodama skoro i nema. Aktivan je u toku dana. Živi u malim jatima koja
polako pretražuju dno u potrazi za hranom. U prirodi se najèešæe hrani insektima,
mladim amfibijama, crvima i larvama. Mada balavac ne spada u grabljivice, veæi
primerci mogu jesti vrlo sitnu ribu.
Balavac postaje polno zreo sa tri godine. Pari se u aprilu ili maju kada
se temperatura vode popne na 10 do 15
O
C. Ženka je u stanju da položi do 100.000
jajašaca koja se lepe na biljke i kamenu podlogu. Nakon izvaljivanja mladunaca,
dvanaestog dana od mresta, mladj ostaje u dubokoj vodi. Raste izuzetno sporo, pa
veæina balavaca ne poraste više od 8 cm za dve godine. Može živeti do devet
godina.
Lov balavca
Mali je broj ribolovaca koji pecaju balavca. Razlog je njegova velièina.
Medjutim, on može biti bitna vrsta kada se govori o takmièarskom ribolovu. Treba
imati u vidu da se balavac kreæe u jatima na dnu voda. Obièno se sa njim pome-
raju i jata krupnijih deverika i bodorki. Noæu miruje na pešèanom ili ilovastom
dnu, dok je danju aktivan u potrazi za hranom. Peca se lakim priborom za belu
ribu. Obièno se javlja kao neželjeni gost na dubinci kada je udica namamèena
crvenom glistom.
18
I
Perca fluviatilis
Bandar
grgeè
ostriž
B
andar naseljava celu Evropu, osim voda
Škotske i Norveške. Naseljava sve vrste
vodenih teritorija. Bez obzira na tip
vode, bandara uvek tražite iza betonskih bloko-
va, veæeg kamenja, potopljenog drveæa, medju vodenim biljem ili ispod podlokane
obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveæa.
Mresti se obièno od marta do aprila, ali ako je temperatura niža, taj peri-
od može da se produži i do juna. Ženka polaže i do 200.000 komada ikre i to je
razlog brzog osvajanja novih voda.
U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave.
Naraste i do 50 cm sa težinom do 2 kg i može živeti i do 50 godina. Najèešæe
upecani primerci su oko 200g.
Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik.
Jata su obièno sastavljena od primeraka iste velièine i što su èlanovi mladji jato je
veæe. Sa dolaskom noæi i polaskom na poèinak jato se raspada, da bi se izjutra opet
formiralo. Odrasli grgeèi zimi, iz dubina, periodièno dolaze u pliæe delove da nešto
s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraæaju u dubinu. Najaktivniji je kada
je temperatura preko 14
O
C. Kada temperatura padne ispod 4
O
C bandar pada u san.
Bandar je lepa riba, èiji oblik tela ukazuje na grabljivi naèin života.
Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomažu da se sakri-
je u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivaè, ali je
izuzetno izdržljiv. Bandar plen progoni, za razliku od štuke koja plen napada u
trenu i brzo odustaje.
Lov bandara
Taktika za lov sitnijih bandara - Sitni bandari žive u svim tipovima voda,
a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana.
Èesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najèešæe se mogu naæi
19
na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva površinu vode, recimo vrba ili
dok, ali i plivajuæa vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari
tu. Najviše voli sporotekuæe i mirne vode i retko se kreæu u matici reke.
Kada koristite velike mamce kao što su gliste, bandar napravi pauzu pre
nego što uzme mamac. Naizgled se èini da se igra sa njim, plovak prvo krene da
tone, ali ubrzo poèinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promašaj.
Treba saèekati da bandar potpuno uzme mamac, što on i radi odluèno potpuno
potapajuæi plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, može vam se desiti da vam
udica ostane u želudcu upecane ribe.
Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu
bandara. Medjutim, ako pecate bliže obali, prednost dajte plovcima. Laka pecalj-
ka i fiksirana špulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija.
Ukoliko pecate na veæim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti
do 2 kg je pravi izbor.
Taktika za lov velikih bandara - Najveæi problem kod lova krupnih ban-
dara su upravo njihova sitnija sabraæa koja jednostavno napadaju svaki mamac
koji im se nadje u blizini èim ga spaze. Jedini naèin da stignete do krupnijih koma-
da je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na
umu da èak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je
pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata
na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom
periodu su izuzetno proždrljivi i agresivni.
Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, žive i mrtve ribice (najbolje
plavci), ali i durbaci mamci koji se sve èešæe koriste.
Na veæim, dubljim vodama, možete pokušati da zainteresujete ribu pri-
mamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom
mesnih crviæa. Sa aromom se može eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz
crvenu boju èesto mogu pomoæi. Mesni crviæi imaju zadatak da privuku sitnu ribu
èije æe prisustvo zainteresovati veæe bandare.
Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice može preterano uzne-
miriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak,
a udicu mamèiti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crviæa kako bi svojim
pokretima uèinili mamac življim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlaèite
štap, što æe èesto rezultovati ugrizom sumnjièavog bandara u blizini.
Na velikim, dubokim vodama varalièarenje je mnogo efikasnije od bilo
kog drugog metoda jer vam omoguæava da pretražujete kompletnu površinu vode.
Patenti kao što su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri velièine 5 cm u
sivo-beloj boji su se veæ do sada dobro pokazali. Ono što je najbitnije jeste da
20 Ribe naših voda
povlaèite varalicu što je sporije moguæe, da joj dozvolite da potone do samog dna
pre nego što je povlaèenjem dovedete do površine. Nije loše da koristite sajlu za
vezivanje varalice, jer se može desiti da na nju napadne štuka, koja bi monofila-
ment presekla svojim oštrim zubima.
Kako je bandar zainteresovan za sve što sija i vibrira, gotovo svaka var-
alica æe za njega biti odlièna. Ukoliko želite da pretražite vodu po dubini koristite
fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U veæini sluèajeva
je to èisto bela varalica, dok se na drugim vodama žuta ili crvena varalica pokazu-
je kao bolja. Varalica može biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, žaba ili ribi-
ca nisu loši. Kod vodjenja mamca
obratite pažnju da bandar nije bog
zna kako brz i spretan plivaè.
Omoguæite mu da mamac sustigne.
Metalne varalice, kao što
su Mepps (velièine 0-2), Tori i
Panter Martin su se na mnogim
vodama pokazale kao dobitna kom-
binacija. Na ovakve varalice može
se okaèiti komadiæ crvenog platna
ili plastike kako bi još više privuk-
le pažnju proždrljivog bandara.
Još jedna kombinacija je
èesta: metalna varalica sa glistom
razvuèenom po najlonu i udicom
na kraju. Ovakav sistem ribu
privlaèi vibracijom i sjajem vara-
lice, ali i mirisom i oblikom gliste.
Ovde je bitno da glista prilikom
vuèenja bude potpuno ispravljena.
Vodjenje ovakvog sis-
tema može biti po sredini vode, ali
je èešæe vodjenje odskakanjem od
dna. Nakon zabacivanja saèeka se
da varalica padne na dno. To se
vidi po tome što se najlon opusti
potpuno. Zatim vrh štapa spustimo
na oko 50 cm od površine vode i
namotamo koliko možemo najlona,
Ribe naših voda 21
· Bandar obièno ne uzima mamac naglo,
veæ prvo voli sa njim da se poigra, što èini
pravovremeno kontriranje dosta teškim.
Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je
saèekati par sekundi nakon što plovak
nestane, pa tek onda kontrirati i to blago.
Nemojte predugo èekati, jer riba može
ispustiti mamac, ali i potpuno progutati
udicu koju je kasnije teško izvaditi.
· Crvena boja je najprivlaènija za bandara.
Uz standardni mamac na udicu se može
dodati crvena ploèica ili perce. Ukoliko
varalièarite, probajte varalice sa crvenim
telom ili nekim veæim crvenim delom.
· Najkrupniji bandari žive u najveæim
dubinama reka, nizvodno od velikih pred-
meta u vodi, kao što su nosaèi mostova ili
stene, pored potopljenog drveæa. U jezer-
ima najèešæe se okupljaju na mestima gde
korenje priobalnog drveæa pravi gust splet
kanala u vodi natkrivenoj senkom krošn-
je. Èesto patroliraju i delovima vode koja
je obrasla površinskom vegetacijom. Leti,
mesta gde je struja jaka, gde se voda peni
i osvežava kiseonikom su rado poseæi-
vana mesta za krupnije bandara. Takodje,
bandara ima gde god ima i sitne ribe
kojom se bandari hrane.
a da ne pomerimo varalicu. Sledeæi potez je naglo izdizanje vrha štapa za oko 80
cm. Varalica æe na ovaj trzaj poleteti sa dna, što èesto izazove bandara da napadne.
Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuæi bolesnu
ribu. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvuèemo varalicu iz vode.
Bandar se može, mada ne baš èesto, loviti i strimerom. Uglavnom se
koristi plavi ili narandžasti strimer na udici velièine 6-8. Ovakav strimer treba da
ima i par zlatnih niti u sebi. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo zabacuje-
mo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom
sluèaju imitiramo bolesnu malu ribu.
Živi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica,
gde riba uzima mamac na brzinu, ne gledajuæi kako joj ne bi pobegao, kedera ban-
dar dobro zagleda pre nego ga
proguta. Ovo znaèi da sajlu ne
smete koristiti. Koristite monofila-
ment ukoliko ste sigurni da nema
štuka u blizini, inaèe koristite neki
od novih materijala kao što su
Kryston Silkworm ili Kryston
Quicksilver. Pravo mesto za
zabacivanje kedera je u blizini
mesta gde lokvanji prekrivaju
vodu.
Ukoliko koristite mrtvog
kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi ose-
tio otpor pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke
na dnu vode kao što su lišæe i granèice. Da bi se ovo spreèilo treba koristiti olova
oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim špricem. Mamci moraju
uvek biti sveži. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkuše dužine od 3,5 do 5 cm
su idealne. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer
bandar ne voli miris mora.
22 Ribe naših voda
· Dobar metod pecanja bandaraje sledeæi:
Na udicu postaviti dve manje gliste ili
kombinaciju gliste i mesnog ili braš-
nenog crva. Deset santimetara od udice
postavi se olovo koje ne može da se prib-
liži udici jer ste ispod olova postavili
stoper. Ovakvim sistemom polako pre-
tražujte dno. Bacajte polako i oprezno.
Pretražite teren sa leva na desno, a onda
promenite lokaciju.
J
Micropterus salmoides
Bas
pastrvski grgeè
B
as je pre svega fantastièna sportska riba.
Vrlo borbena i teško predvidljiva. Jedina
od grabljivica napada cverglana. Hrani
se svime što mu padne na pamet, pa riba u nje-
govom meniju zauzima svega jednu petinu.
Kada prvi put vidite basa prvo što vam padne na pamet su njegova
izuzetno velika i duboka usta. Donja usna prekriva gornju i to mu daje dodatni
“zloèesti” izgled. U ustima se nalaze brojni zubiæi i jak mesnati jezik.
Bas je rasprostranjen pre svega u USA, ali se u poslednje vreme sreæe i
u vodama Evrope. Španija, Portugalija i Francuska ga poznaju veæ ,duže vreme, a
kod nas je poèeo od skoro da se naseljava. Najviše mu odgovaraju vode
zatvorenog tipa, gde ga je moguæe naseliti u dovoljnom broju.
Vrlo je otporan i nove terene vrlo brzo osvaja. Glavni razlog tome je što
podnosi široki opseg temperature, od 0 do 30
O
C. Idealna temperatura za život mu
je u opsegu od 15 do 20
O
C.
Razmnožava se pri temperaturi od 17 do 21
O
C. Sam ritual je dosta
složen. Mužjak gradi gnezdo preènika 30 do 50 cm i poziva ženke, i do èetiri, u
njega. Tu se ikra polaže, a nakon oplodnje mužjak nastavlja da brine o ikri. U tom
periodu je najèešæe plen veæih štuka, jer u roditeljskom zanosu, jednostavno upli-
va štuki u usta.
Nakon deset dana jajašca se izvaljuju. Mladj se okuplja u jatima uz
obalu, hraneæi se zooplanktonom. Kada dostignu dužinu od 7 cm poèinju da jedu
i druge ribe.
Lov basa
Bas se uglavnom zadržava u priobalnim delovima voda, uz trsku i travu,
odakle vreba plen. Sitniji komadi se ponekad sunèaju na površini vode, dok krup-
niji više vole veæe dubine. U proleæe i s jeseni više vole duboke vode, i do 20 m,
23
dok se pri sunèanom danu, leti, a posebno kada je temperatura vode od 18 do 20
O
C,
love na samoj površini.
Bas se lovi dvema poznatim tehnikama, mušièarenjem i varalièarenjem,
mada se u novije vreme lovi i nekim karakteristiènim živim mamcima.
Mušièarenje se najuspešnije izvodi u toku toplih i sunèanih letnjih dana,
kada bas i inaèe lovi insekte koji padnu u vodu. Oprema treba da bude što robus-
nija. Mušièarskom tehnikom se lovi pomoæu površinskih mušica, popera i
strimera. Površinske, suve mušice treba da se uzimaju u skladu sa tekuæom situaci-
jom na vodi i raspoloživim živim insektima, mada uvek treba probati i sa nekim
od fantastiènih mušica. Popere bas ponekad napada. Treba koristiti manje popere
koji imitiraju bube i male žabe. Najredje od svega bas napada strimere. Strimer
treba voditi blizu obale, èak ako je moguæe kroz travu. Na tim mestima bas vreba
sve što se kreæe u njegovom vidokrugu.
Najèešæe se bas lovi varalièarenjem. Za ovu namenu koriste se štapovi
dobrih bacaèkih osobina dužine do 3 m, koji mogu da bace varalicu od 10 do 30 g
na željenu daljinu. Koristi se najlon debljine 0,25 mm. Od varalica koriste se
džigovi, vormovi, tvisteri, silikonski daždevnjaci i rakovi, metalne kašike i vob-
leri.
Džigovi i silikonske varalice imitacije riba su u USA (njegovoj posto-
jbini) na prvom mestu pri pecanju basa. Vode se pored trave i trske gde se pred-
postavlja da je riba. Èesto ih ribolovci umaèu u aromu ribljeg mesa kako bi ih
naèinili još privlaènijima.
Vormovi se koriste uglavnom za hvatanje basa na dnu. Ovo su silikonske
varalice u obliku crva, dužine i do 20 cm. Prilikom kaèenja vrh udice se nabija u
telo varalice kako se ne bi kaèio za dno. Kada se koriste vormovi udica treba da
bude jako oštra kako riba ne bi pro-
bila vorma kada riba zagrize.
Kontra mora biti pravovremena i
odseèna. Pri zabacivanju, špulna se
otpušta kako bi najlon nesmetano
izlazio, a vorm direktno tonuo.
Kada vorm legne na dno, prebacite
graniènik, i saèekajte par sekundi.
Nakon ove pauze sledi trzaj. Trzaj
ne sme biti preterano jak i mora biti
kontrolisan, odnosno ne duži od 30
cm. Na svakom trzaju, vorm æe
poleteti sa dna, doæi do najviše
24 Ribe naših voda
· Ako se peca sa obale dobro je imati
alatku za spasavanje voblera zakaèenih na
prepreke. Za izradu su potrebna tri duža
eksera od kojih se pravi "cengela". Ona se
veže na kraj oko 30 m dugog ribarskog
konca debljine 2,5-3mm, a ispod nje se
postavi olovni uteg težak 100-150 grama.
Preciznim nabacivanjem u travu oko
mesta na kome je zakaèeni vobler on se
najèešæe izvuèe zajedno sa komadima
poèupane trave.
taèke i onda pasti na dno. Tek tada namotajte najlon i zategnite ga. Napravite
stanku i ponovite postupak, sve dok ne izadjete iz areala na kome predpostavljate
da ima baseva.
Samo jedna vrsta vorma se koristi za letnji površinski ribolov, a to je
imitacija puža golaæa (slug).
Tvisteri su svima dobro poznati i razlikuju se od vormova najviše po
povijenom repu. Montiraju se na olovne džigove (udice sa velikim olovnim glava-
ma, koje omoguæavaju bacanje i vodjenje varalice).
Silikonski rakovi i daždevnjaci su dobre varalice za basa, buduæi da su
mu rakovi i daždevnjaci prirodna hrana. Vrlo je bitno da varalicu umoèite u aromu
rakovog mesa, kako bi se riba zavarala.
Varalièarenje metalnim kašikama je kod nas dosta popularno. Za letnje
pecanje koriste se rotirajuæe kašike velièine 2 do 3 koje su dreèavo obojene i lep-
tiri od 1 do 3.
Mogu se koristiti i tonuæi i plutajuæi vobleri. Èesto se ispred voblera
veže poper i bacaju se zajedno. Mogu se koristiti i mali Rapalini modeli. Idealan
vobler treba da bude plivajuæi, sa velikom kašikom, dužine od 5 do 7 cm.
Okruglog tela, jer bi površina horizontalnog preseka trebala da bude veæa od
najveæe površine vertikalnog preseka. Od boja najbolje se pokazao model za sre-
brnim ili žutim bokovima i crnim ledjima.
Ukoliko se peca površinskom varalicom, mogu se koristiti èetiri osnov-
na naèina vodjenja varalice:
· zigzaging (“šetanje psa”) - ova tehnika podrazumeva stalno blago
povlaèenje i opuštanje varalice pa varalica neprekidno menja brzinu i izaziva ribu;
· boèno šetanje - vrhom štapa se blago maše levo desno uz stalno namo-
tavanje najlona;
· povlaèenje - nakon zabacivanja povlaèi se varalica naglim trzajem vrha
štapa nagore, nakon toga se vrh spušta, pa se ponavlja postupak. Najlon se ne
namotava;
· kreni i stani - nakon zabacivanja najlon se namotava, pa se onda stane
sa namotavanjem. Postupak se ponavlja do izvlaèenja varalice iz vode.
Kada je ribolov na basa jako loš i neproduktivan treba probati žive
mamace. Gliste i rakove treba vuæi po dnu ili koristiti žive kedere da se slobodno
kreæu ispod površine vode sa lakim otežanjem i malim udicama.
Bas se danas sve èešæe lovi na daždevnjaka. Udica velièine 3/0 je za
daždevnjaka velièine oko 10 cm, 4/0 za 15 cm i 5/0 za najveæe. Bass od 2 kg æe
bez problema da proguta daždevnjaka od 20-tak cm.
Ribe naših voda 25
N
Alburnus alburnus
Beovica
ukljeva
uklija
bjelica
bjelka
klija
laubica
keder
zelenika
kaugler
pliska
plašica
kolašica
B
eovica naseljava gotovo sve vode
Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i
Škotskoj. Fina krljušt beovice u sebi ima
kristal guanin koji po svojoj strukturi lièi na
biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu veštaèkih bisera. Van vode njena
srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj baš ona pri površini pomaže da se
sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuæi se u metalno plavu boju neba.
Uglavnom bira sporotekuæe i nepokretne vode. Njen usni otvor okrenut je ka gore
što govori da se hrani sa površine vode insektima i larvama, pa iz toga proizilazi
da naseljava upravo taj sloj vode. Obièno formira velika jata sa bodorkama i
kleniæima nadomešæujuæi svoju velièinu velièinom jata. U vodama bez predatora
dešava se da se prenamnoži. Zimi se povlaèi u dublje zone vode. Mresti se od apri-
la do poèetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traže vode blizu
obala bez imalo reènih strujanja. Jedna ženka može položiti 5.000 do 8.000 koma-
da žutih jajašaca na bilje i kamenje.Mladj se izvaljuje nakon nedelju dana. Za
samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, što èini polovinu ukupnog rasta za ceo
život, koji obièno ne prelazi 6 godina. Beovica je izuzetno važna karika u lancu
ishrane riba grabljivica i vodenih ptica.
Lov beovice
Sitna beovica se najèešæe lovi èerencem. U zavisnosti od terena i prilika
na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmièarski metodi.
Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoæe, dužine 2
do 11 m, akcije 35 do 130g, predviðeni za ribu težine do 1,5 kg. U naèelu, najbrže
i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 - 5 m).
Tipièan kederski sistem izraðen je od vrlo finog najlona. Najlon debljine
od 0,05 do 0,08 omoguæuje najizazovnije pokrete mamca zakaèenog na udicu 20
- 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 - 4x12 i tome primerena
26
kolièina olovnih kuglica. Olovne kuglice možemo postavljati na dva naèina u zav-
isnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to:
· keder trza dobro i brzo - sva olova su spuštena do predveza;
· keder trza slabo - jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm više;
Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. Što
kederi èešæe trzaju to je moguæe koristiti kraæi predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim
dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadiæi gliste, sitniji crvi, hleb.
U veæini sluèajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao pri-
mamljivanja je da privuèe ribu i zadrži je na jednom mestu gde pecamo. Umeæe je
hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a da se pritom ne prejede
ili prateæi hranu ode van domašaja pribora. Naèin hranjenja u lovu kedera zavisi
od više faktora. Najznaèajniji su:
tehnika ribolova, ribolovna dubina,
brzina protoka vode, velièina i bro-
jnost riba u jatu.
Osnovna hrana za lov kedera je
neka od standardnih gotovih
smesa. Za površinski ribolov (do 1
m dubine) upotrebljavaju se lagane
smese koje u vodi prave "oblak".
Za lovne dubine preko 1 m treba
koristiti osnovnu smesu sa nešto
grublje mlevenim komponentama
jer brže tone. Opšte je pravilo da u
tekuæoj vodi treba "hraniti" mnogo
više nego u stajaæim. Osnovna
smesa, naravno, nije dovoljna za
vrhunski rezultat. Ukratko postoje
èetiri moguæa dodatka:
· Najèešæi dodatak su mesni crvi
(lièinke razlièitih vrsta muva).
· Drugi dodatak su kasteri (lutke
muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva).
· Treæi dodatak je fuj (lièinke vrste Chironomus tumi tumi i sliène).
· Èetvrti dodatak, èest kao i mamac, su bloodworm-ovi.
Osnovu primame za beovicu èine: fine mrvice crnog hleba, mleveni keks, kuku-
ruzno brašno, kukuruzni griz i peèeni kikiriki.
Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osunèanu površinu
Ribe naših voda 27
· Za vreme niskog vodostaja, leti, jata se
nalaze svuda po površini vode. Za vreme
visokog vodostaja beovice se nalaze u
najsporijim delovima matice.
· Jedan od èešæih problema je da na vaš
oblak hrane navale "kederi" raznih velièi-
na. Zanimljivi su, naravno, prvenstveno
oni veæi. Kako se rešiti gomile malih i
pružiti priliku veæima da stignu do udice s
zakaèenim crviæem? U osnovnu smesu,
osim crva, pomešajte nešto suvih kastera.
Za razliku od crva koji lagano tonu, kas-
teri duže vremena plivaju na površini
vode. Dižuæi se, povuæi æe za sobom
nepoželjni sitniš, dok æe pokretni crviæi
zadržati na mestu relativno veæu ribu.
· Hranu i sve dodatke obavezno prvo
izmešati na suvo, a tek potom navlažiti.
vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. Èak i zimi, jata
su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. Kada se približite vodi i
odredite mesto ribolova, navlažite primamu koliko god možete. Kada je bacite,
trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Praktièno, raspadanje treba
da poène èim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame žute i bele boje. Èist
hleb je toliko dobra primama da èete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato
beovica kako se bore za gric.
Pribor treba da montirate tako da nakon zabaèaja, mamac što duže
ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne oèekujte da
ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte
uvek na isto mesto i vadiæete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je možda najbliže
sportskom ribolovu. Ne oèekujte da æete u jednom trenutku moæi da pecate na više
od jednog štapa.
Ugriz beovice je brz i odluèan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte
da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac.
Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac
bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Kada jato krene da grize, ove rad-
nje æete automatizovati.
Postavlja se pitanje što bi uopšte pecali beovice. Evo nekoliko razloga:
· Pecaroš ste poèetnik. Pecanje beovica je odlièna vežba i priprema za
mnogo krupnije ribe.
· Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo možete napecati
dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite, beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode
i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj èuvate
kedere. Nemojte pecati više nego što vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog
dana i uvek ih možete naæi.
· Sportista u duši. Nije bitna vrsta, bitan je oseæaj ulova.
· Na takmièenju. Svaka upecana beovica može odluèiti pobednika.
· Loš dan. Beovica radi i kada ništa ne radi.
· Èekate veæi ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na veæu dubinu i
èekate krupniji ulov. Pecajte beovice da prekratite vreme.
Bez obzira na motiv, pecanje beovica može doneti dosta uživanja u
prirodi i opuštanja uz nadmudrivanje ribe.
28 Ribe naših voda
F
Rutilus rutilus
Bodorka
crvenookica
žutooka
platika
grunec
siruna
B
odorka je tipièno evropska riba i ne
naseljava samo vode Norveške. Najviše
joj odgovaraju dublji i sporiji reèni
tokovi, jezera i kanali sa puno priobalnog rasti-
nja. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom , rogozom i ševarom. Pored
ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu. Karakteristike su joj:
krupna srebrnasta krljušt koja se lako èisti, žuta peraja i oèi zlatno-žuto boje sa
karakteristiènom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potièe jedan od nazi-
va, zlatooka. Vrlo je slièna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci teško raz-
likuju. Postoji i forma koja periodièno migrira iz brakiènih voda Crnog, Baltièkog
i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila èim temperature vode predju
10
O
C. Ikru polaže na dubini od 1,5 m. Ženka može položiti od 1.000 do 100.000
komada jajašaca, što je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mladj se izleže za 4 do
10 dana i odmah poèinje da se hrani. Migratorna forma, koja živi u morima, dolazi
u reke kako bi se parila. Kako je ova forma veæa, ženka može položiti i preko
200.000 komada jajašaca. Dok obièna forma može narasti do 30 cm i mase 0,5 kg,
migratorna forma može imati i 50 cm i 2 kg mase.
Lov bodorke
Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa èvrstim dnom i pristo-
jnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova
budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvuène vibracije i
sumljive senke, i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Ovo
ne mora da znaèi da vam neæe doæi novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno
se kreæe i zato je ima duž cele obale.
Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi
je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno griz. Za razliku od npr. beovice bodorka
je riba dna i retko se diže na površinu.
29
Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plov-
ka. Ona retko ispušta mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba godine mamac
uzima jako nežno, pa je tada nužno loviti i na finiji pribor i samo jednog crviæa.
Na udici je solidan borac, pa izbegavajte vaðenje veæih bodorki "u prsa". Kada
dobro grizu i nisu baš jako sitne, ulov od 6 kg za 3 sata nije ništa neobièno. Postoje
dva naèina pecanja bodorke koji zavise od njene velièine.
Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najèešæih
riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnoæu najbolje vreme za pecanje bodorke
zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna
i mnogo grabežljivija.
Za lov malih bodorki potreban vam je najlakši sistem koji je moguæe
koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko
lak da ga struja povlaèi za sobom, a u sluèaju da pokušate da ga zaustavite plovak
tone. Ovo æe osigurati da vam se udica stalno pokreæe, što je preduslov za pecan-
je sitnih bodorki. Pored ove tehnike, na rekama možete primeniti i jednu od
sledeæih:
· zabacite, zaustavite plovak koji æe podiæi mamac, onda ga opet pustite
da krene, što æe ga spustiti i tako ponavljajte.
· šetajuæa tehnika se izvodi tako što se uzvodno baci mamac, kada se
udica nadje na dnu, poèeæe da se podiže zbog struje. Za ovaj metod morate da
koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji štapom uèiniæe da
udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.
Prihrana treba da bude srednje teška (6 do 10 grudvi velièine limuna), a nakon toga
nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadržale
aktivne. Ideja je da se voda stalno zadrži mutnom od prisustva prihrane. Prihrana
malih bodorki je identièna prihrani beovica jer im je život u tom periodu vrlo
slièan.
Krupnije bodorke traže malo drugaèiju taktiku. Pre svega potreban vam
je teži pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do 1,4 kg i udica velièine od 8 do 12. Dubina
je do 5 cm veæa od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Velika prom-
ena u velièini upecanih bodorki može da se dogodi ako se dubina udice spusti za
tih 5 cm. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomer-
ate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta
na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30-
tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na poèetni
položaj.
Prihrana je u ovom sluèaju jaèa (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svak-
ih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti malo kompaktnija, kako se ne bi
30 Ribe naših voda
odmah raspala, veæ da to uradi tek na dnu. Jedini razlog što ne vršite primamlji-
vanje neprekidno, je taj što bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi
privlaèila sitnu ribu. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego što padne na
dno i ne bi se postigao željeni cilj. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se
peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka.
Kada tražite krupnije bodorke, potražite prvo delove vode gde je dubina
veæa od proseka. Recimo, kada je voda duboka 1,4 m potražite deo dubine 1,5 m,
ako je 2,4 m potražite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije, verovatno
jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takodje bitna.
Treba tražiti malo sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previše pr-
ljavo i prekriveno muljem, veæ više vole pesak i šljunak. Tražite je pod krošnjom
vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pružaju utoèište od vetra. Krupnije
bodorke se hrane bubama, puževima i raèiæima koji se sakupljaju medju priobal-
nim korenjem gde se i one nalaze. Medjutim ne znaèi da se bodorke nalaze na svim
mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predveèe veoma pažljivo priæi reci i
potražiti nizove balonèiæa koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom,
na tim mestima treba pecati.
Glavni period pecanja krupnih bodorki je od poèetka oktobra do kraja
pecaroške sezone. Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C,
praæena blagim vetrom koji donosi slabu kišu i oblake. Kada duvaju suvi vetrovi,
kada je nebo bez oblaka, kada se noæu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod
nule ne treba tražiti bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte oèajavati - bodor-
ke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najèešæe se hrane predveèe, nekad èak
i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, što je hladnije, to bodor-
ke kasnije kreæu u potragu za hranom. Èesto je to period od 20 èasova pa sve do
ponoæi. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno
važi leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noæ bila blaga sa eventu-
alnim slabim vetrom.
Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodor-
kom, te da u potrazi za hranom dolazi do obale, bez razmišljanja se opredelite za
plovak. Možete je loviti sa deset metarskim štapom, ali i sa teleskopskim štapom
ne dužim od 4 m. Štap ne mora biti brz, ali je važno da je lak i dobro izbalansiran,
jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije šarana.
Postoji pravilo gde je tražiti, a ono zavisi od vode i godišnjeg doba.
Februar, mart i april potražite je na 8 - 15 m od obale, jun, jul lovite je pod samom
obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u dublje
delove vode.
Proletni deo godine spada u teže periode ribolova na bodorku. Razlog je
Ribe naših voda 31
jednostavan: sama riba je još uvek, tj. njen metabolizam, prilagoðen(a) hladnoj
vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz žutooke je "bi
- ne bi".
Što je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je veæa, njen griz
živahniji i tada možete upotrebljavati i iglice za stajaæe vode ili cilindriène plovke
od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuæe vode. Generalno nije neophodno da koristite
izuzetno male plovke, veæ je bitno da ih maksimalno potopimo, tako da pri trzaju
riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od dužine štapa treba uzimati plovke
nosivosti 0,5 g za štapove od 4 m dužine, 1 g na štapove do 7 m dužine i 2 g za
ostale.
Predvez u hladnijim danima je kraæi oko 10 cm, a sa toplijim danima
može biti duži, a maksimalno do 15 cm.
Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdrži uslove ribolova.
Ukoliko se peca u vodama èistog dna najlon nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko
je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg.
Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegava-
jte oble, zdepaste i debele udice. Izaberite udice sa dužim vratom i njihovu
velièinu uskladite sa velièinom mamaca. Sa proleæa uzmite udice velièine 20 do
22, a kako se voda greje možete preæi i na udice velièine 18.
Bodorka ne trpi otpor, èim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz
mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak
opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Kako opteretiti
plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno,morate voditi raèuna da vam olovca
koja koristite budu iste težine , nikakve kombinacije sa olovcima razlièite težine
ne dolaze u obzir. Kada rasporedjujete olovca vodite raèuna da vam prvo bude
udaljeno od udice 25 cm, a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima.
Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protoène vode preneti
optereæenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda stajaæa optereæenje ide ka udici.
Mamac treba da bude pri samom dnu.
Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom, na vrh štapa treba
obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja.
Jelovnik joj je širok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do
hrane životinjskog porekla. Najèešæe se lovi na mesnog crviæa. I to tako što prvog
crviæa navuèite celom dužinom na udicu 14, a jednog zakaèete da jednim delom
slobodno leluja i mrda u vodi, što privlaèi pažnju ribi koja onda brzo i hitro napa-
da. Sem ovog mamca odlièna je i crvena glista, ruža od belog hleba, mamac od
sojinog brašna, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna sitna riba brzo skine.
Bez greške, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan
32 Ribe naših voda
nije toliko uspešan. Nije loše prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a
ukoliko ste u moguænosti svakog dana, gnjeèenim hlebom. Kad navikneti ribe na
hleb tražiæe ga svakog dana. Kolièina hleba je odredjena vremenskim uslovima i
osobinama vode. Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno
pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna, može se iæi i na celu veknu.
Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju,
potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolièinu semena na mesto pecanja.
Ovo æe uznemiriti bodorke koje æe poèeti da pretražuju sve nivoe vode u potrazi
za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velièine 18 ili
16. Velièina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepašæujuæi,
pomisliæete da je druga vrsta u pitanju. Jedini problem je što je ugriz bodorke na
ovaj mamac izuzetno brz i vaša kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali.
Seme grahorice (Vicia sp.) može se koristiti kao mamac. Pre upotrebe
treba ga skuvati tako da se može kaèiti na udicu a da se ne raspadne. Može se
koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa
jeseni, kada se i može naæi u prirodi. Nije uvek sigurno da æe riba iæi na ovaj
mamac, medjutim treba imati poverenja u njega i ulov æe biti dobar.
Na kukuruz šeæerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete,
pecaæete samo krupne primerke. Za razliku od konoplje i grahorice, na kukuruz
šeæerac mogu da rade i šaran, linjak i krupna deverika.
U rano proleæe kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna, a neke
zanete prirodnim nagonom za produženje vrste, bodorka svojom agresivnošæu
uzima hranu i za vreme mresta, pa se èesto dešava da skoro svaka ulovljena bodor-
ka ima utrobu punu ikre, što znaèi da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada
ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da
bi smo je zadržali na mestu lova. Dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom
za piliæe, uz dodatak šake-dve mlevenog prženog suncokreta, malo prženog seme-
na konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, prav-
iti kugle da su malo èvršæe, velièine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. Ako
želite da hrana bude jaèa ubacite jednu do dve šake crvica koje umešate u hranu.
Još bolji efekat postiæi æete ako hrani dodate malo pileæe krvi što kod bodorke
izaziva poseban nagon prema hrani. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima
(mart, april) moramo obratiti pažnju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10
do 15 komada. To znaèi da kugle hrane moraju biti maksimalno velièine man-
darine, uz obilno primamljivanje na poèetku (10 kugli) i praækanje crva (5 - 6
kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velièine oraha.
U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane
rezultat ulova bit æe više plod sluèajnosti nego smišljenog ribolova. Za prihranu je
Ribe naših voda 33
dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g
crviæa. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, prièekajte 10 minuta, pa uspite Gros
Gardons i dobro promešajte. Dodajte potrebnu kolièinu vode, ponovno sve dobro
promešajte i probajte formirati kuglu velièine narandže. Kugla mora biti kompak-
tna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crviæe u hranu. Izmerite dubinu
pomoæu meraèa dubine i zabacite sistem na željeno mesto. Nahranite mesto s 2/3
hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crviæa i zabacite. Ako je sve u redu, veæ nakon 10
- 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehuriæe na mestu gde
ste nahranili, možete biti zadovoljni, jer jato bodorki privuèeno hranom rije po
dnu. Potrebno je èešæe dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velièine oraha).
Bodorka iako riba dna može se diæi hranom, crvima i fujem. Hrana za
nju treba da je slatkasta (miris èokolade). Pripremi hrane treba posvetiti maksi-
malnu pažnju, jer je i ona jedan od faktora uspešnosti. Neka od osnovnih pravila
su:
· hranu navlažiti barem dva sata pre
· navlaženu hranu obavezno pro-
sejati na što sitnije sito;
· boja hrane zavisi od dubine vode,
tamnija za vode dubine do 2,5 m, a
svetlija za vode dublje od 3 m;
· boja ledja bodorke zavisi od boje
dna, zelena podloga zelena ledja,
crna podloga crna ledja, riba sa
crnim ledjima neæe se zadržavati
nad primamom svetlije boje.
Aditivi u primami bodor-
ke su vrlo važni. Belgijanci leti u
primamu ubacuju izmet goluba.
Hrana golubova je kudelja, korijan-
der i ostale vrste semenki koje pro-
laze kroz probavni trakt goluba
netaknute. To su iste one biljke
koje se inaèe dodaju u primamu.
Pored toga u golubljem izmetu
nalaze se i enzimi koji pomažu go-
lubu pri varenju, i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasiæu-
je. Pravilan naèin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umeša u retku ovsenu kašu
koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti
34 Ribe naših voda
· U potrazi za bodorkama na mestu na
kome ste bacili gnjeèeni hleb, posmatrajte
površinu vode. Ponekad na njenu
površinu izranjaju deliæi hleba koje
bodorke otkinu prilikom izjedanja pri-
mame.
· Ako koristite jednog mesnog crviæa na
udici velièine 20 ili 18 na primer, okaèite
ga na što manji komad kože. Bodorke
imaju obièaj da se poigraju sa mamcem
pre nego ga uzmu i u sluèaju da ste
mamac zakaèili èvrsto, on se neæe prirod-
no ponašati i umesto da zakaèite ribu, ona
æe se predomisliti i otiæi.
· U mirnoj vodi bodorku možete pecati
vaglerom, a na dubokim vodama klizeæim
plovkom. Dugaèke štapove koristite kada
pecate sa keja ili na kanalima. Dubinska
metoda se obièno koristi zimi.
u vruæoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noæi.
Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete
izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme pola kila izmeta
biæe dovoljno za 2 kilograma suve primame.
Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste
da ne prehranite ribe. Dobar naèin je da u primamu umešate blato. Crnica je dobar
dodatak jer æe usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata. Što je
riba manja i manje je ima treba dodati više blata. Postoji dobar naèin da postignete
zadovoljavajuæu vlažnost blata. Uzmite mokar peškir pa ga dobro iscedite. U njega
ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peškir. Nakon par sati zemlja
æe biti prave vlažnosti. Èak i ovako navlaženu zemlju treba dodati neposredno pred
pecanje u primamu jer može presušiti ostatak primame.
Što se tièe korišæenja žive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje
svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna šaka žive primame dovoljna je da se
umeša u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno žute velike kastere
nego mesne crviæe.
Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i
dubokim vodama, jer je on baziran na braon šeæeru. Zbog šeæera PV1 dobro vezu-
je primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada što èini primamu
živom. Primama koja se može kupiti je daleko neaktivnija i traje duže na dnu što
odgovara recimo crvenperki koja traži izuzetno jaku i trajnu primamu.
Ribe naših voda 35
ED
Ribolovaèki
magazin
www.ribolovacki-magazin.co.yu
email: rm@neobee.net
Revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi
Leusiscus idus
Bratfiš
jaz
jez
protfiš
peèenica
J
az naseljava sve evropske vode sem voda
Britanije, Francuske, Švajcarske, Norveške
i regiona južno od Alpa i Dunava. Kod nas
ga ima duž celog toka Dunava i Save, a vrlo je
brojan i u kanalima sistema DTD. U pritokama Dunava i Save ga takodje ima, ali
samo u nizijskom delu. Bira centralne i donje reène tokove, mrtvaje i bare. Više
voli dublju vodu sporijeg toka u kojima živi u velikim jatima hraneæi se pri dnu.
Jaz je jatna riba. Jata èine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u
parovima ili pojedinaèno. Na istom mestu se retko može uloviti više takvih koma-
da. Sa proleæa, od aprila do juna, kada temperatura vode dostigne 8
O
C, parovi
polno zrelih jedinki se izdvajaju i polažu ikru. Parenje traje oko tri dana. Ženka
položi do 114.000 jajašaca na podvodno bilje i korenje. U periodu parenja, što je i
karakteristika svih šaranskih riba, poprima sveèano, zlatno ruho. Po izvaljivanju
mladj, 20 tak dana po polaganju ikre, živi na zooplanktonu, a kako rastu prelaze
na sitne larve insekata. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Polno sazreva-
ju izmedju 3. i 5. godine, dok im proseèan životni vek traje 15 godina. Maksimalna
dužina ribe je 35 do 50 cm, a masa 2 kg.
Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod veæine šaranskih riba.
Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo, što znaèi da
je zimi gotovo potpuno neaktivan i da æete ga uloviti samo kada su dani izuzetno
sunèani za to doba godine i ako mu mamac prinesete, malte ne, ispred usta. Imajte
u vidu da je jaz, iako leti riba pliæaka, zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu
reke.
Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra, kada se jaz približava
obali u potrazi za hranom. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dubl-
ja od 3 metra. Na površinu izlazi samo kada je svetlost smanjena, odnosno rano
ujutro i uveèe. Ponekad, kada je vreme oblaèno ili maglovito, može se desiti da jaz
produži svoj boravak na površini. Najbolji reper za to gde je jaz, je da posmatrate
36
gde mu je prirodna hrana. Kada po površini vode nema gusenica i sitnih insekata,
ni jaz nema razlog da bude tu, veæ se radije povlaèi u dubinu.
Jaz ima izuzetno razvijeno èulo vida i vrlo dobro oseæa vibracije koje se
prenose preko zemlje u vodu. Uvek imajte u vidu da je ovo plašljiva i oprezna riba
i svako bahato ponašanje na obali sigurno æe ga uplašiti i oterati.
Od svih mesta u reci ova riba æe najèešæe izabrati mesta gde se male
vode ulivaju u vodeni tok. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. Zbog stalnog
mešanja vode, ona postaje bogatija kiseonikom i riba teži da u njoj što suže ostane.
Takodje, mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta, a jaz je tu da bi se njima
hranio. Obratite pažnju na to da jaz voli da se zadržava na mestima gde se kana-
lizacija uliva u vodu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obi-
lja hrane, ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa, pa èak i bakte-
riološki neispravne za jelo.
Jaz izgleda kao da je nastao ukrštanjem klena i bodorke. Njegova
zaobljena ledja su plavo-zelene boje, bokovi su srebrni, a stomak beo. Repno i
dorzalno peraje su sive boje, dok su ostala peraja crvenkasta, i za razliku od klen-
ovih konkavna (udubljena).Najsigurniji naèin za identifikaciju jaza je broj krljušti
na lateralnoj liniji, koji je kod jaza 55 do 61, a kod klena i bodorke 42 do 46.
Lov jaza
Da bi jaza uspešno lovili, pogledajmo prvo šta je njegova prirodna
hrana, a to su sitne ribe, insekti i razne vrste crva. Dakle odmah je jasno da su
odlièni mamci: sve vrste glista - posebno crvene gliste, insekti, mesni crviæi i kas-
teri posebno, skakavci, gusenice, larve komaraca, pa i poneki sitniji keder. Kao
alternativa ovoj ribi se može ponuditi: hleb, kulja, zrnevlje ili kukuruz.
Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znaèaja. Medjutim, obratite
pažnju na njegovu prirodu. Ovo je riba dna i tu je i treba tražiti i primamljivati.
Takodje voda ne treba da bude dublja od 3 metra, inaèe tu jaz vrlo retko, sem zimi,
dolazi. Dakle, treba nam tvrda primama, koja se polako raspada, tamne je boje,
pada na dno i po moguænosti ne stvara ni malo magle u vodi, kako ne bi primamio
gomilu sitne beovice, koja æe nam samo otežati ribolov. Takvu primamu možemo
i kupiti kao gotovu, ali možemo i napraviti po sledeæem receptu: u 1 kg izmrv-
ljenog hleba bez korice dodati 2 šake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza,
a po potrebi dodaje se zemlja ili glina, nikako treset. Ovaj poslednji sastojak æe pri-
mamu otežati i obojiti. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa
kasnijim dohranjivanjem. Dohranjivanje je moguæe vršiti klikerima same osnovne
primame, rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadiæa kulje.
Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdjeni kamenom,
Ribe naših voda 37
mesta gde su potopljeni brodovi ili šlepovi, isteci poljskih kanala preko pumpi,
mesta sa potopljenim oborenim drveæem i ulivi malih tokova i izvora u veæe vode.
Jaz se lovi na sva tri osnovna naèina: najèešæe plovkom, redje varalicom,
a dubinkom uglavnom sluèajno.
Jaz se najlakše i najèešæe lovi na plovak i to obièno štapom dužine preko
4 m sa ili bez mašinice. Ovakav štap u veæini sluèajeva pokriva potpuni areal kre-
tanja jaza u vodi, a ribolovcu pruža moguænost da precizno zabaci na hranjeno
mesto. Kao plovak, nosivosti od 3 do 5 g, se može koristiti i klizeæi i fiksni, ali
treba paziti da se mamac nadje na dnu. Još je bolje da je mamac samo malo
odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Ovo olakšavanje mamaca se sas-
toji u tome, da se uz mamac na udicu okaèi i kuglica stiropora ili komadiæ hrane
za pse. Klizeæi vagler plovak se može i mora koristiti samo na onim vodama gde
je pliæak predugaèak, recimo šest-sedam metara, kao što je to sluèaj na veæim jez-
erima, pa ga treba prebaciti. Najlon treba da je 0,15-0,25 mm, nosivosti do 2 kg,
bez obzira na boju. Udica od broja 12 pa do 6.
Tehnika ribolova plovkom može biti i pretraživanje dna. Zabacite
uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Mamac æe na taj naèin iæi neposredno
iznad dna dodirivajuæi ga povremeno. Visoko dignut mamac, jaz retko kad uzima.
Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da
je udica zakaèila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu
dubljeg dela vode. Tada treba uèiniti lakšu kontru. Jaèa nije preporuèljiva zbog
mekanih usta koja bi pri tom mogla biti proseèena udicom.
Tehnika varalièarenja je nešto drukèija nego kod recimo bandara.
Vodjenje treba da je brzo, pa èak i pravolinijsko. Cilj nam je da nateramo jaza da
pomisli da je naša varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom.
Ovakva manifestacija æe zainteresovati jaza, koji æe po pravilu pojuriti za hranom.
Ono što je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snažno.
Èesto uz jak cimaj. Medjutim, èim oseti otpor ispušta mamac. Ovo važi za sve
metode ribolova, ali je za varalicu od presudnog znaèaja. Dakle vaša kontra mora
biti brza i pravovremena. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri, žuti
meps broj.2, Zoranovi vobleri velièine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge
sliène varalice. Najlon za ovu svrhu treba da je nešto jaèi 0,30 do 0,35 mm.
Lov dubinskom metodom je realno moguæ, ali je pravo pitanje zbog
èega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Pritom, morate
neprestano paziti na vrh štapa, jer jaz èesto udara samo jedanput. Jedini razlog
može biti prebrza reèna struja, koja bi plovak nosila bez kontrole.
Kod nas pored jaza živi i manji zlatni jaz, naša najlepša riba i velika
retkost, koja po verovanju ribolovaca donosi sreæu onom koji je ulovi.
38 Ribe naših voda
M
Aspius aspius
Bucov
bolen
belun
bajin
P
ripada rodu (Aspius) iz familije
Cyprinidae. Predstavlja jedinu
grabljivicu iz familije šarana, jer klen,
jaz, deverika i šaran samo retko napadaju sitnu
ribu i ona im nije osnovna hrana. Može biti i 8 kg težak i dug preko 1 m, ali se u
našim vodama najèešæe sreæu i love bucovi težine do 2 kg. Ovo je atraktivna i lepa
riba. Telo joj je boèno splošteno i prekriveno sitnim krljuštima. Kod veæih primer-
aka ledja su blago pogrbljena. Boja ledja je tamno zelena, bokovi su metalno beli,
a peraja su bela. Ima dobro razvijeno analno peraje - blago konkavnog oblika, kao
i repno koje mu omoguæava izuzetne plivaèke sposobnosti. Usta su mu prostrana
i duboka. Bucov plen proždire gutanjem, buduæi da nema zuba u zubalu, kao rec-
imo štuka. Ždrelo ove ribe je rapavo i kada plen jednom zadje u ždrelo, nema naèi-
na da se vrati u kontra smeru.
Živi u celoj Evropi, u slivovima Crnog, Baltièkog i Kaspijskog mora,
osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji živi
samo na jugu, dok Finske reke poseæuje samo na zapadu. Uglavnom jedinke istog
uzrasta formiraju jato, ali ovde jato nije saèinjeno od riba iz istog legla, kao što je
sluèaj kod veæine riba. Ovo ima za posledicu da se velièina jata ne smanjuje bitno
sa velièinom ribe, pa tako i najveæi bucovi love plen jatno. Jato okruži jato sitne
ribe koju napadaju onda iznenada. Kao posledica ovog naèina hranjenja, na površi-
ni vode vidi se pravi vatromet sitne ribe koje iskaèu kako bi se spasle.
Hrana bucova je iskljuèivo životinjskog porekla: crvi, insekti, školjke i
puževi, zglavkari i sitna riba. Kada poraste preko 20 cm, što je za oko godinu dana,
bucov poèinje da se hrani iskljuèivo ribama, a najomiljenije su mu bodorka i
beovica. Raste vrlo brzo, pa sa dve godine veæ ima preko 40 cm.
Bucov najviše vole brzu, pliæu i bistru vodu punu kiseonika. Medjutim
lako se prilagodjava i na veæe dubine i mirnu jezersku vodu gde miruje u toku
dana. Ipak, da bi se hranio bira mesta gde je voda baš onakva kakvu on voli:
39
prirodni ili veštaèki prelivi, stubovi mostova i ušæa voda. Na ova mesta dolazi
uglavnom rano ujutro i predveèe.
Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godi-
ni života pri velièini preko 30 cm. Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do
kraja maja, ženka polaže oko 100.000 jaja èiji razvoj traje od 14-21 dan..
Lov bucova
Za uspešan lov bucova treba imati na umu gde bucov živi, èime se hrani
i kada to èini. Ovo smo veæ u prvom delu o bucovu rekli pa sad treba samo pri-
meniti to znanje.
Bucova dakle, treba tražiti u jutarnjim i veèernjim èasovima u delovima
vode koja se peni i osvežava kiseonikom. Kod reka, koje imaju miran tok, treba ga
tražiti u matici, što dalje od obale. Na Dunavu, recimo, bucov se više kreæe kada
nivo vode stagnira ili je u blagom porastu.
Bucov se prvenstveno hrani beovicom i bodorkom, a to su ribe koje žive
na površini vode. Dakle, treba ga tražiti tik ispod površine vode. Od tehnika koje
dolaze u obzir tu su: varalièarenje, mušièarenje, vodjenje živog mamaca i retko lov
na plovak.
Za uspešan lov varalicom, treba imati štap akcije "A" ili "B", težine
bacanja u rasponu od 20 do 60, pa èak i 80 grama. Pre svega treba obratiti pažnju
na bacaèke osobine štapa. Naime, za bucova treba baciti mamac što dalje od obale
nekada i do 50 m. Nije loše ni koristiti mašinicu sa "long cast" špulnom, koja
dodatno olakšava daleka zabacivanja. Takodje, zbog velike kolièine najlona koji
neprekidno ide i vraæa se u mašinicu, mašinica treba da bude vrhunska, sa izuzetno
dobrim mehanizmo slaganja najlona, mora biti i brza i nije loše da joj prenos bude
1:5. Sve ovo je da bi se olakšao lov i smanjila verovatnoæa da æete zamrsiti najlon.
Kapacitet špulne treba da je što veæi, ali u veæini sluèajeva kapacitet od 100 m za
najlon 0,40 je dovoljan. Najlon treba da bude mek, nosivosti do 4 kg i debljine
0,22 - 0,26 mm. Tanja kvalitetnija upredena struna od recimo 0,15 je opet pred-
nost. Obavezno podesite koènicu u zavisnosti od upotrebljenog najlona, jer je
bucov izuzetan borac na udici. Od varalica možete koristiti skoro sve tipove kaši-
ka, spinere, voblere i silikonske fleksibilne varalice. Po pravilu trebalo bi da su
manje i da imitiraju malu, ranjenu ribu. Varalicu vodite po površini i to u gornjih
20-30 cm vode. Putanja varalice treba da je pravolinijska, a vodjenje ne preterano
brzo. Pazite da vam varalica ne poskakuje iz vode, veæ da ima pravilan i ujednaèen
rad.
Lov veštaèkom mušicom je najbolji u toku toplog sunèanog proleæa i
leti. Voda mora biti bistra, što je preduslov za mušice uopšte. Veštaèke mušice koje
40 Ribe naših voda
se najèešæe koriste su "fantastiène mušice", koje ne predstavljaju ni jednog
stvarnog insekta iz ekosistema vode i mušice koje imitiraju bumbara, zulua, belog
vodenog cveta i aleksandra. Takodje vrlo je èesta upotreba strimera bele ili crno-
bele varijante sa par zlatnih ili žutih dlaèica. Velièina može da varira, a mušice se
vežu na udice velièine od 1 do 1/0. Dobra je tehnika pravljenja sistema mušica na
kraju najlona. Za ovu svrhu treba probati razne kombinacije boja, oblika i velièi-
na mušica. Dobitna varijanta ipak zavisi od mesta i vremena. Mušice treba zabaci-
vati nizvodno ili popreèno na tok vode, a nikada uzvodno. Povlaèenje treba da
bude brzo, èak nešto brže nego kod varalica. Vrh štapa treba da je podignut. Kako
je mušice teško baciti na veæu udaljenost, obièno se mušièarenje radi iz èamca.
Udarac bucova na mušicu je jak i treba lepo podesiti koènicu. Kao i kod varalica i
ovde pribor mora biti što finiji, ali što kvalitetniji.
Hrana bucova u prirodi je preko 90% ribljeg porekla, pa je sasvim
logièno da æe se na kedera bucov vrlo èesto prevariti. Prva varjanta ribolova buco-
va na kedera je vodjenje mrtvog kedera, poznato kao "oživljavanje kedera". Za ovu
tehniku koristimo beovicu ili bodorku do 10 cm. Kedera kaèimo kroz donju usnu,
ali tako da vrh udice prodje kroz donji deo škržnih otvora. Na ovaj naèin æe keder
najteže spasti pri jakom i dalekom zabacivanju. Da bi se ojaèao ceo sistem, može
se dodati još jedna udica, koja se kaèi kederu za ledja ili bok, ali pri ovome morate
paziti da ne narušite anatomiju kedera. Kriv i deformisan keder neæe imati pravu
putanju kroz vodu i obazrivi bucov æe posumnjati u njega. Udice treba da budu iste
velièine kao i kod mušica. Najlon može biti nešto deblji, od 0,28 do 0,30 mm, dok
je upredena struna od 0,15 mm ipak najpreporuèljivija. Štap sa dobrom vršnom
akcijom i mašinica sa “long cast” špulnom, kapaciteta bar 150 m 0,30 mm. Dva su
osnovna naèina vodjenja ovakvog kedera.
Prvi je da zabacujete što dalje, nizvodno ili popreko na tok vode, pa
srednje brzim namotavanjem pravolinijski privlaèite mamac ka sebi. Štap držite
visoko kako bi keder “plivao” u gornjih 20 do 30 cm vode. Ukoliko primetite da
bucov prati mamac, nikako ne usporavajte sa namotavanjem. Neka iskustva kazu-
ju da je u tom trenutku najbolje cimnuti vrhom štapa, što æe ubrzati kedera i even-
tualno nagoniti bucova na ugriz. U ovom sistemu ne treba koristiti vaser kuglu ni
olova, veæ je dovolja jedna kvalitetna vrtilica na oko 30 cm od udice.
Drugi metod je da kedera bacite nizvodno od mesta na kome oèekujete
da se nalazi jato ili primerak krupnijeg bucova. Najlon nakon smirivanja treba
blago nategnuti i držati kedera u vodenoj struji da poskakuje u gornjih 20 do 30
cm vode. Vrh štapa i ovde treba da je visoko dignut. Medjutim, za ovu tehniku,
potrebna vam je i vaser kugla vezana nekih 50 cm od kedera. Na vaser kuglu ka
kederu, postavite virblu. Ni ovaj sistem nema olova. Polakim namotavanjem,
Ribe naših voda 41
privucite kedera na željeno mesto. Èesto æe udarac biti veæ u ovoj fazi, pa obratite
pažnju na kolièinu najlona na špulni. Naime, kako je zabacivanje po pravilu dosta
daleko, potrebno je da na špulni imate još dovoljno najlona da bi ribu uspeli da
izmorite. Medjutim, ako do udarca ne dodje posle kraæeg vremena, poènite sa
polakim namotavanjem najlona. Brzina treba da bude mala, po nekima i 2 do 3
puta manja od brzine vodjenja varalice. Ukoliko je bucov zainteresovan, pratiæe
mamac i može se desiti da zagrize tek kod obale. Udarac je i ovde snažan i budite
spremni na njega. Obratite pažnju kod privlaèenja bucova sa velike daljine na nje-
gova izuzetno meka usta, jer bucov nema zube kao štuka. Svako prejako vuèenje
može pocepati usta bucovu i udica æe ispasti.
Poslednji metod ribolova bucova je ribolov na plovak. Ovo je najredji
naèin i koristi se uglavnom iz èamca, sa mostova, ustava, brana ili sa drugih
prepreka koje leže u vodi. Koriste se fiksni plovci namešteni da udica bude na 30
cm od površine vode. Može se postaviti olovce, ali i ne mora, jer bucov uzima
snažno mamac. Plovak se pušta nizvodno do mesta gde oèekujemo da se jato
nalazi. Natezanjem najlona zaustavljamo plovak i oèekujemo udarac. Kao mamac,
koriste se žive bodorke i beovice. Pribor je isti kao i za druge naèine ribolova
bucova.
Kod lova bucova treba obratiti pažnju da se na mamac može zaleteti i
štuka. Nažalost, ovakav dogadjaj æe najèešæe uzrokovati gubitkom plena i dela
opreme, koji æe ostati u oštrim zubima štuke. Bilo kakvo osiguravanje èeliènim
sajlama od ovakvog napada nije izvodljivo kod pecanja bucova, jer se on skoro
nikada neæe polakomiti na sajlu.
42 Ribe naših voda
i
Revija za
ljubitelje
prirode
http://www.zov.co.yu
e-mail: zov@eunet.yu
Scardinius erythrophthalmus
Crvenperka
crvenookica
krvorepa crvenookica
C
rvenperka naseljava reke severne Azije i
Evrope, sem voda Skandinavije,
Škotske, Pirineja i Apenina. Naseljava
pretežno nizijske reke sporog toka, jezera, mrt-
vaje i veštaèka jezera, bare i iskope. Može se naæi i u mirnijim odsecima tekuæih
voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj,
drezga, šaš, trska. Za vreme toplih letnjih dana, cela jata crvenperki se podižu ka
površini reke. Redje izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlaèi u
dubine. Mresti se u maju i junu medju podvodnim biljem u bistroj tekuæoj vodi.
Ženka položi od 90.000 do 200.000 prozirno-žutih jajašaca. Mladj se izleže u
intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u pliæacima hraneæi se plankonskom hra-
nom. Kako rastu, tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. Rastu
veoma sporo pa u nekim vodama treba da prodje i èetiri godine pre nego što
dostignu polnu zrelost.
Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine,
sa kratkim prekidom u toku parenja. Mladj se hrani planktonom, veæe ribe
pretežno biljnom hranom, insektima, puževima i ribljom mladju. Crvenperka je
izuzetno izdržljiva riba. Nije redak sluèaj da u zatravljenim i zabarenim vodama,
starih reènih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preživi, jeste upravo crven-
perka. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila životu u
toplim izvorima u Rumuniji. Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe žive je
od 28 do 34
O
C, a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20
O
C.
Proseèna dužina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm, a kapitalaca
težine prko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili
su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili
drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od beovice razli-
kuje po položaju usta, više su uzdignuta, po oštrom prelazu izmedju trbuha i
podrepnog peraja, kao i daleko povuèenom ledjnom peraju prema repu.
43
Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. Prepoznaæete je po
crvenim perajima dok su kod bodorke narandžasta, tamno bronzano-zlatnom telu
koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod
bodorke. Bodorke i crvenperke se u prirodi medjusobno pare stvarajuæi hibride
koji imaju potpuno ravna usta.
Zbog oblika usana, crvenperka se uglavnom hrani sa površine vode.
Kada je vreme toplo, crvenperka obièno miruje u zatonima vrebajuæi insekte koji
sleæu ili padaju na površinu vode. Takodje voli da se hrani ljuskarima i mekušci-
ma sa dna. Krupniji primerci èak proždiru sitnije ribe.
Lov crvenperke
Kada leti idete na pecanje, za vreme onih toplih, suvih i sunèanih dana,
od maja do oktobra, crvenperka je pravi izbor i zabava. Ova riba prosto obožava
toplinu i sunèevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. Po obliku usana može se
zakljuèiti da se crvenperka hrani sa površine, mada ni ovo nije pravilo, i to insek-
tima koji padaju u vodu sa obale. Pri hranjenju oslanja se dosta na èulo vida, te
otuda voli bistru vodu. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. Ukoliko
vas crvenperka spazi na obali, vrlo brzo æe pobeæi.
Kako se najèešæe zadržava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba
tražiti. Omiljena mesta su vode pune rastinja, pojas šaša i trske u kojem ima dosta
hrane, kao i mesta ispod drveæa sa koga mogu padati insekti, ali je obavezno da
površina vode bude osunèana. Pojas trske i šaša joj daje dodatnu sigurnost od
njenog najveæeg neprijatelja - štuke. Otuda kada pecate štuku, crvenperka može
biti idealan mamac.
Najèešæi naèin ribolova crvenperka je plovkom. Plovak treba da je mali,
osetljiv, oblika lopte. Treba koristiti sporotonuæe mamce: koricu hleba, hlebnu
ružu, kastere, plivajuæi keks i crve. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne
što pre. Pokazalo se da je bolje koristiti više sitnih olovaca nego jedno krupnije.
Razlog je ovome taj što crvenperka uzima èesto mamac u fazi tonjenja. Plovak
mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova, koja podrazumeva stalno
pokretanje - vibriranje mamaca oko željene dubine. Ako nakon par minuta nema
udarca, nije loše ponovo zabaciti. Najveæi realni problem pri pecanju ovom
metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka èesto ni ne može da dodje do
izražaja. Treba imati u vidu plašljivost ove vrste. Jato crvenperki se rastura na naj-
manje uznemiravanje vodene površine. Zbog toga, vodi prilazite polako i oprezno.
Bez obzira na sve, vrlo æete retko upecati više od jedne ili dve crvenperke iz
jednog jata.
Crvenperke možete pecati i plovkom bez ikakvog optereæenja i mamcem
44 Ribe naših voda
na samoj površini vode. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca, a na 30 cm od
mamca stavite najmanje olovce koje imate. Velike crvenperke obièno plivaju na
dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonuæi površinski mamac. Mesni
crviæi, komadiæi kore hleba, hlebna ruža, kasteri i pseæi keksiæi su idealni za ovaj
naèin ribolova.
Da bi se izbegla èesta zabacivanja, koja su neophodna zbog osnova
ribolova crvenperke, a to je neprestalno šetanje mamcem gore dole, koristi se
vagler plovak. Vagler plovak treba da je dovoljne velièine i sa dovoljno prostra-
nom ušicom može omoguæiti nesmetano klizanje najlona. Iznad udice, a ispod
plovka postavlja se olovo dovoljne težine da ispravi plovak, a iznad plovka
postavlja se graniènik - stoper, koji spreèava da najlon ceo isklizne kroz omèu
vaglera i na taj naèin odredjuje maksimalnu dubinu ribolova. Tehnika je jednos-
tavna: kada dovedete plovak na željeno mesto, vrh štapa podižete i spuštate. Jedino
što treba da pazite je da ne dignete previše vrh štapa, što bi izvuklo i plovak van
vode. Vagler birajte da bude najmanji moguæ, a ukoliko koristite veæe vaglere
opteretite ih više kako bi više utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac.
Nije loše vagler potopiti sve do antene, koja treba da bude što tanja.
Umesto vaglera, može se koris-
titi i providna vodena kugla manjih
dimenzija jer veæa proizvodi jak
pljusak prilikom dodira sa površi-
nom vode, pogotovo ako se izbacu-
je na veæu daljinu. Jato crvenperki
se lako može uplašiti i razbežati
usled nepažljivog ubacivanja
hrane. Medjutim, ove ribe se manje
plaše od montaže unete u vodu i
bez zazora prihvataju i mamac na
veæoj udici.
Ponekad se mogu uloviti i ves-
taèkom mušicom. Crvenperka
spada u malobrojne ribe koje se
uspešno love na mušice, ukoliko
posle njihovog dodira sa površi-
nom vode nastanu "izdajnièki"
kružiæi. Talasiæi na vodi æe svakako
privuæi pažnju crvenperke koja
traga za insektima.
Ribe naših voda 45
· Najbolja mesta na kojima treba da
potražite crvenperku su priobalno ševarje
i èista voda natkrivena krošnjom drveæa.
Posmatrajte da li se stabljike ševara
pokreæu, èesto su ti pokreti stabljika
prouzrokovani crvenperkinom potragom
za hranom.
· Koristite mesne crviæe ili kastere koji
tonu polako. Najlon nemojte uopšte
optereæivati ili ga opteretite najmanjim
olovcem na polovini dubine vode.
Stalnim rasipanjem primame, privuæiæete
crvenperke u srednji deo vode, kako bi
presrele vaš mamac koji tone.
· Da bi naterali mesne crviæe da plutaju,
sipajte 3 do 5 cm vode u posudu u kojoj ih
èuvate. Nakon 20 tak minuta, oni æe upiti
dovoljno vazduha da bi mogli da plutaju.
· Probajte da aromatizujete mamce neèim
slatkim.
Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu.
Štap treba da bude lak i elastièan, dužine 3 do 4 m. Na stacionarnu špulnu ili direk-
tno vezom za vrh štapa stavite najlon debljine najviše 0,12 mm mada je pravi
najlon 0,10 mm i nosivosti 0,45 kg ukoliko pecate na èistoj vodi. Ukoliko u vodi
ima panjeva, trave i granja, ili se može oèekivati šaran ili linjak, nosivost najlona
mora biti bar 1 kg. Velièinu udice usaglasite sa velièinom mamca. Ukoliko pecate
na mesne crviæe koristite udice velièine 20, a ukoliko koristite hleb ili kukuruz
šeæerac 12 æe biti odlièan izbor.
Lovi se na glistu, kukuruz, hleb, crve, mušice, larve komaraca.
Komadiæi prepeèenog ili starog hleba magièno privlaèe crvenperku. Mesni crviæi
i sitne lauferke su se dobro pokazale. Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama
posebno kada se primamljuje površinskom hranom. Plutajuæi mamci kao što su
korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. U tom periodu
i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. Kada lovite krupnije crvenperke,
probajte da na udicu 8 ili 10, zakaèite hlebnu ružu, a na vrat udice nanižete par
mesnih crviæa.
Primamljujete uvek po malo, kako bi voda isperd vas bila uvek mutna.
Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadrže deliæe koji æe se posle
rastapanja loptica dizati ka površini. U mešavinu dakle treba dodati komade trese-
ta ili komadiæe hlebne korice i kastere. Mešavina treba da bude takvog sastava koji
æe omoguæiti brzo razlaganje ubaèenih loptica, kako bi se raspadala veæ pri samom
dodiru sa vodom praveæi fini oblak. Oblak bi trebao biti žute, narandžaste ili bele
boje. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje,
dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvašenja primame.
Ukoliko možete da nadjete pinkije ili larve komaraca, dodajte ih u primamu.
Medjutim, obratite pažnju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na
dno, odakle ih crvenperka sigurno neæe uzeti. Provereni, klasièan naèin pri-
mamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadiæa starog hleba u odgovara-
juæoj mreži.
Crvenperke su u pravom smislu reèi uporni i èvrsti borci, pa zbog toga
zakaèenu ribu treba što pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i
razbežale. Kapitalci se najèešæe nalaze u sredini jata ili ispod njega.
Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristièna. U prvom trenutku,
plovak se blago izdiže iz vode i kreæe u stranu, što je posledica uzimanja i noše-
nja mamca. Sa udicom, crvenperka ponese i koje olovo, tako da plovak više nije
otežan kao na poèetku. Nakon toga, kada crvenperka oseti težinu u ustima, kreæe
u dubinu, što se manifestuje naglim tonjenjem plovka. U tom trenutku treba kon-
trirati.
46 Ribe naših voda
W
Ictalurus nebulosus
Cverglan
patuljasti som
amerièki somiæ
terpan
manjov
glavonja
bodonja
cvergl
I
ako živi u mulju na samom dnu, meso cver-
glana je finog ukusa, skoro bez kostiju i
najviše lièi na meso soma. Kod skidanja sa
udice i kod èišæenja ove ribe treba voditi raèuna
o trima oštrim bodljama odmah iza glave, èiji ubodi znaju da budu izuzetno bolni.
Cverglan je poribljen u Evropi sredinom osamdesetih godina prošlog
veka iz svoje postojbine, Severne Amerike. Oèekivalo se da æe se ovde prilagodi-
ti i narasti u veliku i sportski atraktivnu ribu kakva je u Americi. Medjutim zbog
temperature vode kod nas on je uglavnom zakržljao. U našim vodama on naraste
do 800g, mada su najèešæi primerci jedva teži od 100g, dok u svojoj postojbini
cverglan naraste i preko 2 kg.
Naseljava sve vode dunavskog sliva. Kako je ovo riba dna i to onog
punog mulja i tinje, nema ga u brzim i bistrim rekama. Èest je u kanalima i bara-
ma, posebno onima koji su obrasli vegetacijom, sa dnom koje je puno panjeva,
granja, ševara i podvodnog rastinja. Ovo je veoma izdržljiva i otporna riba.
Sposoban je da preživi izuzetno visoke temperature, na kojima bi ostale ribe brzo
uginule i na vrlo mali nivo kiseonika u vodi. Moguæe ga je naæi èak i u vodama
koje dugo leže zamrznute, gde miruje i èeka trenutak otopljavanja. Kod nas se
mresti od maja do juna. Ženke izbacuju izuzetno veliki broj jajašaca što je jedan
od razloga tako uspešnog širenja ove ribe u našim vodama. Još jedna karakteristi-
ka mu ide na ruku: buduæi da je donesen iz drugih voda, u našim ekosistemima
gotovo da i nema neprijatelja. Jedino bas, koji se još nije dovoljno raširio može da
mu naudi kao prirodni neprijatelj. Štuka, som i smudj ipak vrlo retko napadaju
cverglana.
Lov cverglana
Kada dodjete na neku vodu i upecate jednog ili dva cverglana zaredom
ostaju vam dve moguænosti. Ili da se spakujete i odete na drugo mesto ili da se
47
nalovite cverglana i ni jedne druge ribe. Neæe vam vredeti ni promena mamca jer
cverglan napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nadju na
udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviæe, pijavice, sitnije
žive ili mrtve ribice, parèiæe ribica. Buduæi da je grabljivica, hrani se tokom celog
dana i noæi sa kraæim pauzama. Jata cverglana idu po vodi po utvrdjenim stazama
i ako želite da ih stalno pecate potrebno je da ih pratite ili da ste majstor primame
i da ih zadržite na jednom mestu. Ipak predugo zadržavanje protiv njihove volje i
nije moguæe, ali ni potrebno jer æe se veæ za par èasova vratiti. U tom periodu,
možete probati sa pecanjem neke druge atraktivnije ribe. U toku godine, najak-
tivniji je u jesen kada sakuplja kilažu za nadolazeæu zimu, u toku koje uglavnom
miruje. Iz sna se budi poèetkom marta, kada voda poèinje da otopljava. Tada je
izuzetno gladan i aktivno jede, medjutim hrani se u veæim dubinama, za razliku od
jeseni, kada ga je lakše naæi.
Da bi privukli jato cverglana na neko mesto morate ih primamiti. Obièno
se koristi standardna hrana za primamljivanje na dnu uz dodatak životinjskih kom-
ponenti: crva, iseckanih glista i blago usmrdeli komadiæi kedera. Primamu bacajte
uvek na isto mesto, ne rasipajuæi je po celoj vodi. Cverglani imaju izuzetan "njuh"
i naæi æe svaku gomilu hrane. Nakon osnovnog primamljivanja, povremeno
dohranjujte mesto crviæima.
Cverglana možete pecati na dva osnovna naèina: dubinskom metodom i
plovkom - odluka zavisi od tipa vode. Osnova je da mamac miruje na dnu, tamo
gde je i primama. Dakle, na mirnim vodama plovak, na tekuæim dubinka.
Ukoliko se odluèite za dubinski metod pribor ne mora biti fin. Koristite
najlon debljine 0,20 do 0,30mm. Udice mogu biti u opsegu od 6 do 8. Kod pecan-
ja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad
olova. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveæi komadi belih ili crnih
ritskih glista, sitniji durbaci, manji kederi ili blago usmrdeli repiæi kedera. Kontra
kod pecanja dubinskom metodu ne treba da bude pri prvom trzaju. Kada cverglan
oseti mamac neæe se smiriti dok ga ne proguta. Dakle saèekajte da se štap jasno
savije i onda kontrirajte.
Sistemom sa plovkom æete pecati na mirnim rekama, barama, jezerima i
ustajalim kanalima. Najlon može biti kao i kod dubinskog metoda, medjutim ovde
se peca sa jednom udicom. Razlog je jednostavan. Ukoliko ulovite krupnijeg cver-
glana, on æe nagonski krenuti ka potopljenoj grani ili travi i tu bi druga udica samo
predstavljala smetnju. Oblik i nosivost plovka nisu bitni. Najbolji mamci za
ovakav sistem pecanja su žive ili mrtve gavèice koje možete naloviti èerencem.
Pored gavèica odlièno su se pokazali repiæi beovica - èak bolje nego kompletan
mrtav keder. Velièina mamca ne treba da vas zabrinjava. Kada primetite podrhta-
48 Ribe naših voda
vanje plovka kao i kod dubinke ne žurite sa kontrom veæ kontrirajte tek kada pod-
vuèe plovak pod vodu.
Neki dobri recepti za mamce za lov cverglana su sledeæi:
· za sirni mamac je potrebno: 250g Limburger sira i ražano brašno - po
potrebi. Istopite sir na laganoj vatri. Kad je to gotovo dodajete brašno dok ne dobi-
jete masu koja ostaje na udici. U smesu možete dodati još mlevenu piletinu,
mlevenu džigericu kao i riblje brašno.
· za krvavi mamac je potrebno: 1 šolja pšeniènog brašna, 1 šolja kuku-
ruznog brašna, 1 kašièica vanila extrakta, 0,5 l pileæe ili govedje krvi, 2-3 kašièice
praha od belog luka, 1 paketiæ želea od jagoda i gaza. Pomešate oba brašna sa
vanilom i praškom od belog luka. U smesu lagano dodajete krv dok ne dobijete
testo koje se da oblikovati. Stavite sve u gazu i kuvate u kipuæoj vodi oko 15 min-
uta da dobijete tvrdu pogaèu. Nakon hladjenja iseèete u komade i pomešate lagano
sa želeom dok ne dobijemo solidnu loptu. Mamac èuvate u frižideru dok ne pod-
jete u ribolov.
· za mesni mamac je potrebno: 1 svinjsko srce ili džigerica ili mozak
(može i sve zajedno), jedno ili dva tuceta kišnih glista (zavisi koju kolièinu
mamaca pravite), brašno, konzerva kukuruza, nekoliko pari ženskih èarapa
Iseckati ili samleti srce ili džigericu i izmešati je sa kukuruzom iz konzerve.
Dodajte brašno i ponovo dobro izmešajte. U smesu istresite gliste, zdrobite ih i
umešajte u smesu. Od dobijene smese pravite kuglice velièine loptice za golf i uvi-
jate u najlon èarapu. Svežite èarapu koncem i odrežeite višak. Ovo ponavljate sve
dok vam ne nestane smese ili èarapa. Gotove loptice poslažete u kutiju i ostavite
nekoliko sati na sunèanom mestu da malo tukne. Mamac možete postaviti direkt-
no na udicu ali i kao boilie.
· za mleèni mamac je potrebno: mleko, kukuruzno brašno i so. Skuvate
najobiènij kaèamak tako da se ne raspada na udici, pa ostavite nekoliko dana na
toplom da se usmrdi. U ovaj mamac možete umesiti razne mirodjije.
Ribe naših voda 49
Za ovaj tekst korišæeni recepti sa sajta:
http://www.ribarska.com
j
Misgurnus fossilis L. & Cobitis tanea
Èikov
brkica
legbaba
piškor
badalj
badelj
vijun
tivuška
M
edju èikove najèešæe ubrajamo dve
vrste riba kamenog èikova (Misgurnus
fosilis) i pravog èikova (Cobitis tanea).
Ovo su ribe nizijskih voda crnomorskog sliva. U
drugim slivovima Srbije ga nema. Mogu da prežive i u uslovima gde bi svaka
druga riba uginula. Uz pomoæ jednog creva apsorbuju kiseonik iz vazduha i stvara-
ju rezerve, pa mogu ukopani u vlažanom mulju da opstanu i po mesec i više dana.
Bez obzira na velièinu, ovo su veoma bitne ribe u ekosistemu, jer proždiru i najsit-
nije hranjive ostatke sa dna voda. Važna su karika u lancu ishrane i drugih riba ali
i barskih ptica.
Kameni èikov je tanji, a njegovo oblo telo je boèno izduženo kako se ide
ka repu. Ima šest brkova iznad gornje usne. Ledja su mu zeleno-braon boje, dok je
žuto-braon boje sa strane. Nepravilno je prošaran po celom telu braon pegama.
Naraste do 20 cm. Živi u rekama jaèih struja, gde se obièno krije iza sitnog kame-
nja, u vodenoj travi ili u korenju priobalnog bilja. Hrani se krupnijim podvodnim
insektima i raèiæima, noæu i u sumrak. Mresti se od aprila do juna, polažuæi ikru
na kamenja i podvodno bilje. Jaja se izvaljuju nakon 14 do 16 dana, u zavisnosti
od temperature.
Pravi èikov je mnogo èistijih boja. Na svetlo žutoj podlozi, nalaze se
èisto braon pege. Kao i kamenog, telo pravog èikova je vitko, ali je boèno
spljošteno od glave do repa. Takodje ima šest brkiæa na gornjoj usni, ali su oni
mnogo kraæi nego kod prvog. Ispod svakog oka nalazi se po jedna mala bodlja
okrenuta ka repu. Naraste do 10 cm. Živi u sporotekuæim rekama i drenažnim
kanalima. Ukopava se u mulj, tako da mu samo glava viri ili se u toku letnjih mese-
ci, kada voda opadne i procveta, krije u gustom vodenom bilju. Hrani se sitnim
ljuskarima sa dna u toku celog dana, ali izbegava jako sunèane periode. Mresti se
od aprila do juna, polažuæi ikru na alge na dnu vode.
50
Lov èikova
Lovi se vadjenjem mulja ili vršama, lako i dugo se èuva u akvarijumima
i raznim kantama na cijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nešto
vode. Èikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma èikova rado napadaju i
štuka, smudj, bucov i jegulja.
Èikov je i najpouzdaniji meteorolog. Možete ga držati u akvarijumu i
posmatrati njegovo ponašanje. Dan-dva pre promene vremena èikov se uznemiri i
sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu
promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.
Ribe naših voda 51
98
doo"MIKS-SAL"
Svetog Save b.r.55
35210 Svilajnac
tel/fax: 035/321-064
mob. 063/73 00 78
mob. 063/615 860
e-mail: mika1406@ptt.yu
LASER
LOV----RIBOLOV----SPORT
prodavnica
Abramus sapa & Abramis brama
Deverika
hajn
crnooka
sinja deverika
sinjac
peèenica
D
everika naseljava sve vode Evrope, sem
voda Skandinavije, Škotske, Pirinejskog
i Apeninskog poluostrva i vode na
zapadu i jugu Balkana. Tipièna riba donjih toko-
va velikih reka. Naseljava i jezera, kotline, rukavce i mrtvaje. Podnosi i brakiènu
vodu na ušæima reka u mora. Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m), otvorenim
vodama, približavajuæi se obali samo noæu i rano izjutra i kada voda nadolazi u
potrazi za hranom. Kao i veæina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzi-
ra na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta
i na podruèjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se sreæu èista
jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu
naci i ostale "bele ribe", kao jaz, bodorka i dr.
Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana
(Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Telo joj je visoko (posebno kod
starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i boèno spljošteno. Mladi primer-
ci su srebrnaste boje. Kod starijih, ledja dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se
izdiže, odvajajuæi srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak
malo niže postavljenim ustima. Usta, sa predviliènim i viliènim kostima, vrlo su
mekana. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku.
Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po
ruskim izvorima 24-33) žbicom.
Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj, a to su:
· Crnooka deverika (Abramis sapa P.) - Mresti se u aprilu i
maju, naraste do dužine od 35 cm. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška, uoèlji-
vo veliko oko na maloj glavi, 41-48 žbica;
· Deverika (Abramis brama L.) - Mresti se maja i juna. Dužine
je do 80 cm. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuækaste boje;
· Krupatica (Blica bjoerkna L.) - Mresti se od aprila do juna.
52
Dužine je do 40 cm. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta, 22-26 žbica;
· Kesega (Abramis ballerus L.) - Mresti se od aprila do juna.
Dužine je do 45 cm. Najvitkija je i pljosnata. Ima dugo bazno podrepno peraje
pojaèano sa tri tvrde koštane špièice, 39-46 žbica;
· Šljivonosa (Vimba vimba L.) - Mresti se od aprila do juna.
Dužine je do 50 cm. Slièna skobalju, ali joj je nos uoèljivo tamniji, 20-25 žbica;
Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek
može biti i do 20 godina, premda su proseèni primerci deverike u ulovu od 30-
40cm dužine i 0,5-1,5 kg težine.
Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine ,koje odredjuje tem-
peraturu vode i od doba dana,koje odredjuje dinamiku ishrane. Preko zime, dev-
erike se krtože, osim u sluèaju da pronadju podruèje priliva toplije vode (termo-
centrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova i sl.) gde ima
dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleæa i zagrevanjem vode, deverike postaju
aktivnije i kreæu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i
pripremu za mrest.
Mladje jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužiæi i
školjkice i dr.) Jelovnik starijih je slièan, samo što jedu vrste veæih dimenzija. U
bogato zatravljenim podruèjima, deverike æe "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje
same, nego zbog obilja raèica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji.
S proleæa deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru
i predveèe. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i veèernji
period.
Sa nastupanjem jeseni i zahladjenjem, prelazi se ponovo na režim slièan
onom u proleæe do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika
borave i na muljevitim i na peskovitim pa èak i kamenitim terenima. Ujutro i pred-
veèe u leto deverike prilaze obali radi ishrane, dok najveæi deo vreline letnjeg dana
provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noæi provode u pliæoj vodi.
Deverika spada u krupne riblje vrste, a njen rast zavisi kako od popu-
lacije drugih riba u vodi, tako i od kolièine hrane u vodi u kojoj živi. U nedostatku
hrane, cela populacija deverike zakržljava.
Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode
izmedju 10 i 16
O
C. U plitkoj (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, de-verike
se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuæi ikru po vode-
noj vegetaciji. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedju 6 i 9 sati, na mesti-
ma zaštiæenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata.
Polnu zrelost deverike stièu veæ u treæoj godini života (mužjaci), a
najkasnije do pete godine (ženke). Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. velièine, položi
Ribe naših voda 53
od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je veæ pomenuto,
spada u tzv."belu ribu" i raèuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je
zaštiæena minimalnom dužinom izlova.
Lov deverike
Velike deverike nisu srèani borci, ali su vrlo izbirljive, pa je prava
retkost da se sluèajno upecaju. Deverike do 3,6kg obièno žive u velikim jatima, i
kad upecate jednu, imaæete još ulova. Medjutim, gigantski primerci žive usam-
ljenièkim životom i jako ih je teško uhvatiti.
Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje
ponudjeni mamac. Bistra voda, nisko vodostanje i zaparan dan - siguran je ulov
deverike. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili èak
zavuæi u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistoènom vetru, a dobro
jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblaènom
vremenu nego po sunèanom. U leto i ranu jesen, deverike se hrane u svitanje i u
sumrak. Kako se zima približava, hranjenje se pomera i to najèešæe u periodu od
ranog jutra do podneva.
Deverika ne uzima odmah mamac, veæ ga drži u "trubici" i ne mrda sa
mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da poène da guta, kreæe. To se slaže sa
ribolovnom literaturom(i praksom), po kojoj deverika, izdižuæi mamac, podiže i
obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaèi pod vodu. Kesega i crnooka deveri-
ka imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka, dok deverika i krupatica
èesto vole da dižu plovak, koji neretko legne na površinu vode. Razlog takvom
grizu je jednostavan. To su ribe dna. Lovimo ih na dnu, a kada uzmu mamac
naprave uzgon prema površini. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kon-
triranja moramo biti jako oprezni. Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo,
levo ili desno, što bliže vodi, jer neretko se dogodi - kontra. Riba ima uzgon prema
površini, legne na vodu, stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno, pa u veæini
sluèajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaèi sa udice.
Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To æete
uraditi rano ujutro, posmatrajuæi površinu vode i tražeæi mesto gde se deverike
obræu na površini vode. Povežite sva takva mesta medjusobno linijama. Videæete
da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. To su staze kojima se po dnu
kreæu deverike. Zabaèaj na bilo koju putanju æe dovesti mamac pravo pred nos
jatu. Ukoliko nije moguæe uoèiti deverike na površini, potražite mesta gde se one
najèešæe zadržavaju kao što su panjevi, podvodne terase i bazeni, ali i najdublja
mesta u vodi.
Kada birate mesto za pecanje, izaberite ono koje je najbliže ali niz
54 Ribe naših voda
vodno. Imajte na umu da se veæina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m
od obale. Krupnu deveriku možemo loviti iskljuèivo na dnu. Potreban je predvez
do metar dužine. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Deveriku možemo lovi-
ti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima, štapom sa mašinicom,
match tehnikom, bolognessom ili dubinskom metodom. Mamci su joj takoðe
razlièiti (od hleba, pijavice, durbaka, kukuruza šeæerca, crva škota ili pinkija, pa
do ver de vasa).
Štap koji se koristi za pecanje deverike, je pitanje ukusa. Ipak bolje je
koristiti tvrdje štapove, kako bi preciznije zabacivali. Medjutim, izuzetno je važno
da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Srednje brz štap,
nosivosti 0,6 kg i dužine 3,6 m je idealan.
Najlon treba da bude tanji, nosivosti do 1,8 kg, a predvez 1,6 kg. Udica
velièine 14 je odlièna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi, kasteri ili rep kišne
gliste. Ali ukoliko su deverike uznemirene, koristite slobodno i manje udice. Za
kuvani grašak, kukuruz, crni hleb, kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica
velièine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizeæe. Takodje, umesto olova
možete postaviti hranilicu. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili
vizualni indikator trzaja.
Takodje možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam
najlon izmedju poslednje vodjice i mašinice.
Kod sistema sa plovcima koristite meè štapove dužine od 3,5 do 4 m i
špulnu sa najlonom nosivosti 1,5 kg debljine 0,10 mm. Podvez može biti od tan-
jeg najlona 0,08 mm nosivosti 0,45 kg ukoliko se pecaju sitnij primerci, pa sve do
1,5 kg za krupnije komade. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog
tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika, gramaže 0,5 pa do 3 g. Ovakva
vrsta plovaka je iskljuèivo za stajaæe vode. Plovak mora biti izrazito dobro tempi-
ran tako da viri samo antena. Klasièno vagler vezivanje plovka je do sada dalo
najbolje rezultate ukoliko se peca na tekuæim vodama mach tehnikom. Treba
upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama. Ukoliko lovimo štekom potrebni su
plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. Za bolognesse su potrebni plovci obli-
ka šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Koristite udice velièine od
20 za mesne crviæe, pa sve do 10 za hleb ili gliste.
Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quiv-
ertip ili swingtip, mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1,4-1,8 kg. Možete
postaviti veæi broj udica na kraj najlona, a velièine udica su iste kao i kod pecanja
plovkom. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. Swingtip je najosetljiviji indikator
trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za
pecanje deverika. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. godine
Ribe naših voda 55
kada ga je Džek Klejton izmislio. Originlni swingtip je bio izradjen od najlona i
bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih, ali je moguænost umršenja bila
daleko veæa. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. Što je voda
dublja i brža, potreban je duži swingtip. Minimalna dužina je 25 cm, dok je mak-
simum nekih 50. tak cm.
U malu kolièinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista, tek
toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. Dobra je varijanta
dodavanja crviæa u sredinu
kugle. Na ovaj naèin se crviæi
neæe odmah osloboditi iz pri-
mame, veæ æe postepeno, jedan
za drugim izlaziti, što æe dev-
eriku duže držati na jednom
mestu.
Pretpostavimo da
pecate na reci dubokoj 2,5 m i
širokoj oko 30 m. Dodajte
najkraæi swingtip od 25 cm.
Štapove treba da zakosite
nizvodno i u pravcu duvanja
vetra. Zabacite oko 5 m od
druge obale, pravo izmedju pri-
mame. Na taj naèin æete pecati
samo one najgladnije ribe koje
su se izdvojile iz jata ka prima-
mi, a neæete preplašiti glavno jato. Zategnite blago najlon. Saèekajte par trenutaka
sa primamom, da ne biste rasterali jato deverika, u sluèaju da je veæ tu. Ukoliko
nema trzaja, bacite pet kugli velièine mandarine. Nemojte ih sve bacati na isto
mesto. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja, a dve bacite malo ispred
ka vama.
Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno kompo-
nentu, buduæi da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac.
Kada ugrizi poènu da jenjavaju, pravo je vreme za još malo primame.
Pazite da ne preplašite ribu. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu
primame i to po rasporedu, tri iza, jedna ispred.
Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle, stanite sa primamom i
saèekajte da se jato opet prikupi. Obratite pažnju, da deverike vole da se oèešu o
najlon. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to èešan-
56 Ribe naših voda
· Najbolji naèin da odredite mesta gde se
deverike hrane, jeste da potražite mesta
na vodi gde se deverike u zoru i u sumrak
pojavljuju na površini vode. One tada
svojim ledjnim perajima seku vodu i
okreæu se po površini taèno iznad mesta
na kojima se hrane.
· Kada upecate deveriku, zabacite što pre
na isto mesto. Deverike se uvek kreæu u
jatu i velika je verovatnoæa da æete
ponoviti uspeh.
· Postavite štapove u pravcu toka vode i
niz vetar. Na taj naèin æete bolje primetiti
trzaj deverike.
· Trudite se da svakog dana bacate prima-
mu na isto meste u isto vreme.
je i na pravi trzaj. Naravno, ukoliko koristite quivertip ove nedoumice neæe biti, ali
æe se izuzetno poveæati broj ispuštenih mamaca od strane ribe.
Krupna deverika ponaša se identièno šaranu. Rije po dnu i nema naèina
da æete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. Za uspešno prihranjivanje i
mamèenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odreðenoj vodi i
samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti.
U svakom sluèaju primama mora biti teška, lepljiva i masna, a kao
dodatci obavezno idu mrvice hleba, mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup,
griz i skrob).
Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljuèivo kompaktnu hranu.
Potrebno je formirati kugle velièine mandarine, èvrstoæe kao da smo na tekuæoj
vodi. Hranu obavezno treba prosejati na sito. Sve dobro izmešati, navlažiti i pro-
sejati kroz sito, pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Dodatkom lepka (Bentonit ili
Decoler) dobiæemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Takvu primamu možemo bez
ikakvih problema bacati i praækom.
Kombinacije za deveriku
· 1 kg Sensas Carp (žuti, sivi ili crveni)
· 1 kg Sensas Gros gardon
· 1 kg Sensas Fond super
· 1 kg TTX Mais gras gros
· aditiv Vanillix (ili Frutix)
· 50 % zemlje (Terre de Some ili krtiènjaka)
Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre, ukoliko želite da sve èestice pro-
funkcionišu i aktivno deluju što pre.
Za krupaticu i deveriku
· 1 kg Sensas carp finne monture
· 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes)
· 1/2 kg Sensas Etang (rouge, noire ili juane) ili Lake
· 1 kg TTX Mais Fine
· 50 % zemlje
· aditiv Brasemix ili Bremix super brasem
Za kesegu i crnooku deveriku
· 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes)
· 2 kg Sensas Etange (juane, rouge, noire) ili Lake
· 1 kg Sensas Magic
· 1 kg TTX Mais fine
· 20 % zemlje
· aditiv Unix special brasem
Ribe naših voda 57
Za kesegu i crnooku deveriku 2
· 2 kg Main futter
· 1 kg Sensas Etange
· 20 % zemlje
· 1/2 kg Mach blend
Jedna od boljih mešano domaæe-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu
za deverike, dodate smesu od ovsenih, jeèmenih ili pšeniènih pahuljica sa
dodatkom nekog lepka.
Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi, kasteri, durbaci, gliste, hleb,
žito, larve komaraca i kukuruz šeæerac. Dobro je da par dana pre poèetka ribolova
nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. Ukoliko to nije moguæe,
uradite to èim dodjete na vodu. Dva mamca su uvek potrebna. Recimo veæa kolièi-
na mesnih crviæa kao primama, i par crviæa na udici kao mamac. Postoje i druge
kombinacije kao: kukuruz šeæerac/durbak, kupovna primama/hleb, kasteri/kišne
gliste. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Kasteri, seme konoplje,
pirinaè i žito su najpopularniji.
Prava je umetnost odrediti kolièinu potrebne primame. Recimo da je
minimum 0,5 l mesnih crviæa, dve konzerve kukuruza, 1,4 do 1,8 kg suve kupovne
primame i slièno. Maksimum je dva puta veæi od ove doze.
Kod deverike, vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja.
Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Zbog toga je izuzetno osetljiva
na neprirodne zvuke. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo, pre nego i
poènete pecanje, na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu
pripremljene smeše. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. Na taj
naèin æe hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Sada izvucite hranilicu i
ovaj postupak ponovite par puta. Na kraju namontirajte udice, napunite hranilicu,
bacite i èekajte. Trebaæe malo vremena da se situacija smiri i deverika dodje na
mesto. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da neæe videti mamac, ako
je daleko od hranilice. 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca.
58 Ribe naših voda
Za ovaj tekst korišæeni tekstovi sa sajtova:
http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/
l
Rhodeus sericeus amarus
Gavèica
plavac
plavojka
G
avèica živi na severu od Alpa, sa
izuzetkom Skandinavije, Danske i
Britanije. Na zapad se prostire sve do
reke Rona, a na istoku do Kaspijskog mora.
Naseljava mutne vode donjih tokova reka, rukavce i mrtvaje, kao i jezera i bazene.
Reène školjke (rod Anodonta i rod Unjo) su neophodne da bi se gavèice razm-
nožavale, što èine od aprila do avgusta. Za vreme ovog perioda, legalica dužine 5-
6 cm raste na telu ženke iza analnog otvora. Ova legalica služi da bi ženka položila
jaja direktno u školjku, gde se ona razvijaju u ribice zaštiæena. Jedna ženka može
položiti izmedju 40 i 100 jaja, a dešava se da u jednoj školjci bude i do 200 jajaša-
ca. Jajašca se izvaljuju za 15 do 20 dana ne napuštajuæi odmah domaæina. Nakon
napuštanja mladj se hrani zooplanktonom, a odrasle ribice se hrane mekušcima sa
dna vode. Telo gavèice je visoko i boèno splošteno. Ledja su joj sivkastozelena,
bokovi srebrnasti. U sredini tela ima jasnu zelenkastu prugu.
Gvaèica kratko živi, u proseku pet godina. Naraste obièno od 5 do 8 cm,
veoma retko 10 cm, te zbog toga nema neki privredni znaèaj. Meso joj je ljutkas-
to, ali je i pored toga izuzetan mamac za grabljivice. Zbog svoje izuzetne kolorit-
nosti i zanimljive biologije gaji se i u akvarijumima.
Lov gavèice
Najèešæe se lovi "èerencem" u blizini obale. Jednostavno raspakujte èe-
renac, privežite ga za neki štap ili dužu granu kako bi mogli nesmetano da ga
spustite u vodu. U sredini èerenca, sa gornje strane stavite komad natopljenog
hleba ili neke druge primame koja tone. Spustite èerenac i saèekajte par minuta.
Nakon toga, naglo podignite èerenac iz vode i pokupite ribe.
Gavèicu možete loviti i lakim ribolovnim priborom najlonom debljine
do 0,14 mm i udicom od 18 do 20. Mamci su komadiæi gliste, crvi (sitniji), hleb.
59
B
Anguilla anguilla
Jegulja
E
vropska jegulja naseljava Evropu duž
obale Atlanskog okeana, Mediteranskog,
Azovskog i Crnog mora. Ženke migrira-
ju u gornje tokove reka koje se ulivaju u ta mora,
dok mužjaci ostaju u brakiènim vodama na ušæima. U potrazi za hranom jegulje
migriraju uzvodno i to sve do visina od 1.000 metara nadmorske visine. Teško da
neko ne zna kako izgleda jegulja. Telo joj je zmijoliko, a velika usta skrivaju
mnoštvo sitnih zuba. Peraja su joj modifikovana tako da analno i dorzalno peraje
grade jednu neprekidnu liniju oko repnog dela. Samo pektoralna peraja, odaju da
ova životinja pripada ribama. Boja joj se menja kako stari. U principu je crna ili
braon sa gornje strane, a žuta ili srebrna sa trbušne strane.
Odrasle jedinke variraju u dužini. Ženke mogu dostiæi dužinu od 1 m,
dok mužjaci retko prelaze 0,5 m. Rastu izuzetno sporo. Mužjaci postaju polno zreli
za 4 do 14 godina, a ženke za 10 do 20 godina. Odrasle jegulje menjaju boju u sre-
brnu kada postanu polno zrele. U tom periodu jegulje su izuzetno proždrljive,
nagomilavajuæi veliku kolièinu masnih rezervi. Kada se ugoje dovoljno prestaju da
se hrane. Pri kraju leta i sa poèetkom jeseni, odrasle jegulje se pokreæu na veliko
putovanje dugo 4.000 do 7.000 km ka mestima gde se veæ vekovima pare. U toku
ovog puta jegulja dnevno predje 20 do 40 km.
U martu i aprilu, jegulje stižu na mesto parenja, u Sergaso moru, izmed-
ju Bahama i Bermuda. Parenje je misterija jer do sada èovek nije video ni jedno,
ali se u ovim vodama može naæi veliki broj mladji jegulje medju zooplanktonom.
Pretpostavlja se da je kolektivno i da se dešava na dubinama od 100 do 400 m.
Nakon parenja, jegulje umiru pretpostavlja se od iscrpljenosti.
Kada se mladj izlegne prepušta se Golfskoj struji kojoj treba oko tri
godine da ih dovede do voda Evrope. U toku ovog putovanja listolike larve jegu-
lje se transformišu u staklasto prozirnu mladj, koja kako stari dobija sve tamnije
boje.
60
Lov jegulje
Bez obzira što se jegulje vrlo retko upecaju, èinjenica je da se u svakoj
vodi nalaze veliki primerci. Takodje treba imati na umu da medju upecanim jegu-
ljama veæina potièe iz stajaæih voda. Bez obzira gde hvatate jegulje, one se
najbezbednije oseæaju blizu ostrvaca, kamenja, podvodnog bilja, potopljenog
drveæa ili potopljenih sprudova. Takodje, jegulje vole da se ukopavaju u meko dno.
Jegulja se najèešæe ulovi od juna do septembra, u periodu od sat vremena pre
sutona pa sve do ponoæi, ali i izjutra sat pre zore pa sve dok sunce ne izadje.
Ponekad lovci na štuke zimi, ulove na mrtvog kedera jegulju. Preko cele godine,
kada je oblaèno, jegulje se hrane po dnu, koristeæi svoj izuzetno jak oseæaj mirisa
u potrazi za hranom. Ali, kada je vedro, posebno pri jakoj meseèini, obièno love u
srednjem sloju vode napadajuæi mladj na površini vode po silueti koja se javlja od
meseca.
Osnovni metod pecanja jegulja je vagler. Na udicu se postavljaju bron-
zani mesni crviæi, koji se èisti bacaju kao primama. Potrebna vam je veæa kolièina
crviæa, jer prihranjivanje mora biti konstantno. Poboljšani metod pecanja je
izuzetno dugim štapovima sa kratkim najlonom umesto vagler tehnike. Na ovaj
naèin se postiže bolja preciznost zabaèaja, ali i bolja fiksacija mamca. Jegulja
naime traži potpuno nepomièan mamac. Štap treba da je tvrdji.
Bez obzira gde i kada pecate, postoje tri osnovne postavke pribora. Prvo,
pecajte 10 do 30 cm dublje od dubine vode, ali budite spremni da smanjite dubinu,
kada jegulje poènu da se kreæu ka površini. Postavka 1 se koristi kada nema toka
vode sem blagog pomeranja površine prouzrokovane vetrom. Koristite tak-
mièarske plovke kruškastog tela, nosivosti 0,75 do 2 g. Postavka 2 se koristi kada
nema nimalo vetra. Koriste se isti plovci nosivosti 0,75 do 1,25 g. Postavka 3 je za
tekuæu vodu. Koriste se takmièarski plovci šljivolikog tela od balze, nosivosti 1 do
2,5 g. Za sve tri postavke koristi se najlon nosivosti 1 kg, podvez nosivosti 0,75
kg, sa udicama velièine 18, 20 ili 22.
Najbolje mesto za lov je prelaz ravnog dna u strmu ivicu. Obièno je to
dubina oko 4 m. Podesite dubinu pecanja da bude 10 do 30 cm veæa od dubine
vode. Kao mamac stavite bronzanog mesnog crviæa. Prihranjujte mešavinom bron-
zanih crviæa i kastera oko vašeg plovka. Nakon toga prihranite uzak pojas iza plov-
ka. Ideja je da se privuku jegulje iz centra vode, ka obali. Bacite po 20 crviæa ili
kastera svaki put kad zabacite plovak. Kontrirajte na svaki brzi trazaj i potapanje
plovka. Ukoliko se poveæa broj trzaja dok mamac pada u vodu, smanjite dubinu.
To je znak da se riba nalazi u srednjem sloju.
Ukoliko pecate velike jegulje obratite pažnju. Velike jegulje su izuzetno
jaki borci i za njih je potreban snažan pribor, isti onaj koji se koristi za šarana ili
Ribe naših voda 61
štuku. Ukoliko pecate dalje od obale, potreban vam je brži i kruæi štap, dok je za
priobalno pecanje potreban mekši pribor. Dužina štapa od 3,5 do 4 m je idealna.
Najlon bi trebao da bude nosivosti od 4,5 do 5 kg, dobre marke i izuzetnog kvalite-
ta. Dobro je koristiti sajlicu kao podvez zbog jeguljinih zuba. Mamci za velike jeg-
ulje su durbaci i komadi kedera. Velièinu udice prilagodite velièini mamca, a mogu
biti od 2 do 10. Krupna jegulja æe ispustiti mamac ukoliko oseti i najmanji otpor.
Iz tog razloga indikatori trzaja i mašinica moraju dati potpunu slobodu najlonu.
Ukoliko vaša mašinica nema moguænost slobodnog otpuštanja najlona, prebacite
preklopnik tako da oslobodi najlon.
Ukoliko je vreme vetrovito, ili je
kretanje vode jaèe, koristite prsten-
ove kako bi ste razlikovali lažne
trzaje. Kod dubinske metode olovo
mora biti klizeæe kako bi pružalo
najmanji moguæi otpor. Dobro je
obaviti deo najlona blizu olova
silikonom ili stabljikom baštenske
kane kako se ne bi zario u mulj
povuèen olovom. Kada se peca u
srednjem sloju ili na površini,
koristite plastiène, lake plovke.
Možete koristiti i hranilicu i u nju
stavite vatu natopljenu mirisom
koji može privuæi jegulje.
Ukoliko ste sve podesili pravil-
no, velika jegulja neæe osetiti
nikakav otpor i krenuæe da nosi
mamac i udicu. Ovo æe vam dati
dosta vremena da kontrirate. Imajte
na umu da se jegulja u blizini
prirodnih zaklona, kada je na
najlonu, jednostavno baca ka
njima. Stigne li do njih, najlon æe obmotati oko prepreke i nema naèina da je izva-
dite napolje.
62 Ribe naših voda
· Jegulje su najaktivnije u toku leta. Zimi
one obièno padaju u dubok san. Hrane se
noæu. U toku leta i najveæih vruæina,
manje jegulje su jedina riba koja se može
pecati.
· Male jegulje se mogu naæi svuda, ali se
najèešæe pecaju u donjim tokovima reka.
Tu se lako hvataju dubinskom metodom
ili plovkom sa kasterom, mesnim crvom
ili glistom kao mamcem. Bitno je da se
mamac nalazi na dnu.
· Velike jegulje se obièno nalaze u mirnim
vodama, jezerima i mrtvajama. Pecaju se
dubinskom metodom, priborom za šarana
ili štuke. Mamac mogu biti durbaci ili
komadi mrtve ribe na veæim udicama (2
do 10). Najlon nosivosti 4,5 do 5kg je pre-
poruèljiv.
· Jedan broj pecaroša koristi vrlo kratke
predveze. Ukoliko se upeca veæa jegulja,
ona æe sigurno progutati ceo predvez i
izgubiæete udicu.
f
Carassius carassius
Karaš
zlatni karaš
karas
P
oreklo karaša su reke koje se ulivaju u
Severno, Baltièko i Crno more, kao i one
koje se ulivaju u Atlanski okean, pa sve
do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako
zatravljenim ravnièarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u
rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omoguæava mu da živi i u onim vodama u
kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguæe ga je naæi i u bazenima koji se u
toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male kolièine vode, postaju
izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života,
karaš ima veliku varijabilnost gradje. Proseèno poraste 15 - 30 cm, a dostiže i do
50 cm i težinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava
se da se prenamnože pa se tu mogu naæi duguljasta zakržlja jata èiji pojedinci teško
premašuju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada
dodju bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuæi primerci
okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta
grabljivica, mogu se naæi ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki.
Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka.
U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane.
U vodama koje se zimi potpuno lede, preživljava zahvaljujuæi svojoj telesnoj
izluèevini koja se ne ledi, a obezbedjuje vlažnost kože. Pari se u maju i junu, a
ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.
Lov karaša
Prihranjivanje jednog mesta u toku dužeg vremenskog perioda, pre
pecanja, je jedan o od najboljih naèina da privuèete veæi broj razlièitih vrsta riba.
Èudno, ali ovaj metod neæe poveæati broj upecanih karaša. Najveæi razlog tome je
to što karaši nisu velike lutalice. Uglavnom se zadržavaju na svojoj teritoriji, retko
je napuštajuæi. Ipak, mesto na kome lovite, treba dobro nahraniti mamcem sa
63
kojim æete pecati, par sati ranije.
Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu, nahranite u sumrak
prethodnog dana i to sa par kugli navlaženog izgnjeèenog hleba sa dodatkom mes-
nih crva i kukuruza šeæerca. Rano izjutra pažljivo pridjite hranjenom mestu i ras-
pakujte pribor. Primetiæete mehure vazduha na površini vode koji potièu od riba
koje hraneæi se riju po dnu. Nemojte više prihranjivati mesto, jer æe to samo ras-
plašiti ribu. Namamèite udice hlebnim ružama ili mesnim crviæima i zabacite tamo
gde ima najviše mehura. Rezultat bi trebao da bude trenutan.
Karaša neæete naæi na svakom mestu u vodama u kojima boravi. Jata se
obièno kreæu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom, ali njihovo ponašanje uslovl-
javaju i vremenske prilike. Jata su obièno saèinjena od jedinki istog uzrasta. Veæe
ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke, koje se za vreme najveæih
toplota u toku dana kriju u priobalju i medju vodenim biljem.
U dubokim veštaèkim jezerima, karaši se u toku vidljivog dela dana sele
ka najdubljim delovima, dok predveèe dolaze u pliæake nekad ni 50 cm duboke.
Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na površini vode, koji se stvaraju dok
traže hranu po dnu. Uglavnom traži vode zaklonjene od jakog vetra, a idealna tem-
peratura vode je od 16 do 20
O
C. U takvim uslovima, oèekujte karaša od rane zore
pa sve do 10 sati pre podne, ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog
mraka. Sa naglim padom nivoa vode karaš nagonski poèinje intenzivnije da se
hrani. Na taj naèin se priprema za ukopavanje u blato u kome može duže vremena
da preživi u vrlo plitkoj vodi.
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Štap od 4
metra, najlon nosivosti 1,1 kg biæe dovoljni. Ukoliko se pojave krupniji karaši,
uzmite jaèi štap dužine 3,5 m i najlon debljine 0,10 - 0,16 mm i nosivosti 1,4 do
1,8 kg.
Kako je karaš riba dna, i kako se dešava da i desetak puta sisa mamac
pre nego ga proguta treba posebnu
pažnju da obratite na plovak.
Uzmite uvek najfiniji plovak koji
prilike dopuštaju. Nosivost neka
mu bude od 0,5 do 1,5 g. Na
otvorenim vodama bolje je koristiti
crne plovke, dok je u senci bolje
uzeti crvene. Noæu dodajte fluores-
centne ampulice kako bi videli
trzaje.
Za vreme mirnih dana
64 Ribe naših voda
· Sezona najboljeg lova je od juna do
oktobra, posebno kada je pritisak visok, i
nema vetra.
· Na veæini voda, treba loviti noæu i od
izlaska sunca pa sve do 10 èasova.
· U toku izrazito toplih dana, probajte da
pecate na hlebnu ružu na udici velièine 16
ili 18. Prihranjujte blago potpuno razvod-
njenim hlebom.
manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica
leži tik iznad dna. Kada pecate vagler tehnikom, uzmite minimalno olovo koje æe
vam omoguæiti da zabacite na daljinu od 1 do 3 dužine štapa. Kada je vetrovito,
stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. Olovca treba
da budu 15 cm iznad dna, kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode.
Udice izaberite izmedju velièina 10 i 18 u zavisnosti od mamca.
Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. Ima dve svrhe,
prvo da se ispitaju konture dna, a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiru-
je dno. Kada sagledate izgled dna, bacite primamu sa unutrašnje strane terase.
Svakih pet minuta dodajte još primame i ponovo zabacite.
Za noæno pecanje bolje je koristiti štapove dužine 3 do 3,5 m i najlon
nosivosti 2,3 kg. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otpuštenim
najlonom i slobodnom špilnom ili plovkom. Idealni plovci su oni sa crvenom
kuglom na vrhu antene, kako bi bili dobro uoèljivi za vreme sumraka. Noæu ih
možete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene. Plovak vežite wagler
metodom, samo na dnu, tako da može da klizi slobodno niz najlon izmedju dva
graniènika. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice, kako bi mamac što
pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Karaš pre svega voli nepomièan mamac,
pa mu treba i omoguæiti. Takodje, ako je moguæe koristite brzo tonuæe najlone.
Uobièajeni mamci su kukuruz šeæerac i kišna glista (Eisenia foetida), ali
su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendvièu. Primama treba
da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. Nekada mogu da se kao
mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti grašak. Primama bi trebala da
ima aromu konopljinog semena.
Tipièan pokret plovka pri trzaju karaša je kompleksan i može da traje i
do pet minuta. Prvo plovak potone, pa izroni, nakon toga krene na jednu pa na
drugu stranu i najzad potone. Takodje, nekada se desi da karaš sisa mamac. U tom
sluèaju plovak samo vibrira po površini. Da bi primetili tako fine trzaje koristite
plovke sa prugastim antenama. Najzad, poslednja manifestacija može se videti kad
karaš pridje mamcu, zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa
mamac. Tada plovak jednostavno brzo i odluèno potone pravo u dubinu vode.
Kada se karaš sprema za ukopavanje u blato, kad nivo vode krene naglo da pada i
izgled trzaja plovka se menja. Tada su trzaji nagli, pravolinijski i treba kontrirati
kad plovak ide dole. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmièarske
plovke, a štap je neophodno držati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete.
Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. Medjutim, nemojte
zabacivati u sredinu rupe, veæ na samu njenu ivicu. Na taj naèin æete smanjiti broj
lažnih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaša po najlonu.
Ribe naših voda 65
U toku zime, karaš se hrani u toku najtoplijeg dela dana, kada su tem-
perature najviše i kada je voda osunèana. Idealna temperatura vode je 7
O
C, mada
je karaš aktivan sve do 4
O
C. Interesantno je da se karaši èesto u toku zime igraju
na površini vode. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Ova igra nema
veze sa hranjenjem i vrlo teško æete ovakvog karaša upecati. Ovo zimsko igranje
treba razlikovati od letnjeg izranjanja, kada se karaš hrani i kada polako prevalju-
je telo po površini.
Neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaša data su
ispod:
· Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica - Ove pahuljice se skuvaju.
Dobro skuvane, pospu se hlebnim pahuljicama ili belim pšeniènim brašnom,
najbolje onim za razvlaèenje, pa se dobro umese. Pre posipanja može se dodati i
neki mirisni sastojak. Npr. za bodorke anis ili korijander, za karaša i deveriku
šeæer. Kada je ovako testo pripremljeno, može se dodati i malo meda. Ako ste se
namerili na šarane, umesto pahuljica ili brašna od pšenice dodajte kukuruzno
brašno (nikako griz).
· Testo od kukuruznog brašna - Naroèito je dobro za karaše i šarane.
Kukuruzno brašno se ukuva. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo pšenièno
brašno. I ovde se preporuèuje dodavanje mirisnih materija u prašku i meda. Ako
lovite mrene ili klenove, onda ukuvanom kukuruznom brašnu dodajete istrugani
sir i vanilin šeæer.
· Testo od griza - Kao za pravljenje testa od pahulljica, skuva se griz, pa
se pospe pahuljicama ili pšeniènim brašnom. Kada mu se doda anis u prahu,
odlièan je mamac za karaše, bodorke i deverike.
· Hleb - Koristi se sredina svežeg belog hleba, odnosno peciva. Beli hleb
je bolji za stajaæe vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekuæe vode. Treba vodi-
ti raèuna da mirisni dodaci teško prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. Zato su pre-
poruèljivi dodaci u teènom stanju, kao npr. vanila koja se dodaje pecivu.
66 Ribe naših voda
Za ovaj tekst korišæeni recepti za primamu sa sajta:
http://www.ribar.co.yu
i tekstovi sa sajta:
http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
0
Acipenser ruthenus
Keèiga
K
eèiga živi u rekama koje se ulivaju u
Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u
reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega
jezera. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod
Acipenser) koji neprekidno živi u slatkoj vodi.
Glava keèige je karakteristièna, sa izduženom njuškom i sa dugim i
osetljivim brèiæima. Na telu ima 12 do 17 oštrih ledjnih ploèica, 58 do 70 boènih
i 12 do 18 trbušnih. Maksimalno naraste do 1m i teži do 9 kg.
Zimu preživljava u potpunom miru u veæim dubinama donjih tokova
reka. U toku proleæa seli se uzvodno radi parenja. Od marta do juna, ženke polože
od 11.000 do 140.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3
do 4 m. U prvih devet godina što je ženka starija, to više jajašaca položi. Nakon
tog uzrasta broj jajašaca opada. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo, dok
mužjak ostaje, nastavljajuæi da se pari sa drugim ženkama. Nakon izleganja mladj
se pod uticajem strujanja reke seli ka ušæu, gde se hrani glavonošcima. Odrasle
ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Noæu, prilaze obalama gde
hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreæu se na ledja, jer su im
usta sa donje strane tela.
Lov keèige
Lovi se dubinski, a koriste se tanke i oštre udice velièine 8 - 14. Najbolji
mamac je larva vodenog cveta, retko se može uloviti i na crvenu glistu. Najbolje
se lovi u proleæe pred mrest. Na trzaj treba odmah kontrirati.
Pored keèige u dunavskom toku žive i jesetre i morune koje su vrlo
sliène keèigama, ali periodièno migriraju u Crno, Kaspijsko i Jadransko more. Ove
dve ribe sportski pecaroši ne mogu da upecaju, njih mrežama love iskljuèivo pro-
fesionalni ribari.
67
A
Abramis ballerus
Kesega
kosalj
sabljarka
beovica
K
esega naraste obièno od 30 cm do 40 cm
i težine do 0,5 kg. Prepoznatljiva je po
maloj glavi, ustima koja su okrenuta
polugore i velikim repnim perajima. Telo joj je
spljošteno i izduženo. Oèi su joj velike sa belo-srebrnom beonjaèom.
Ima neobièno dugo podrepno peraje sa 38 do 45 žbica. Boèno ima 66 do
73 komada krljušti. Ledja su joj plavozelena, bokovi srebrnobeli, sa blagim pla-
vim odsjajem. Trbuh je crvenkastobeo.Živi u nizijskim vodama, najèešæe u
velikim rekama i njihovim plavnim podruèijima. Može se naæi u svim slivovima
srednje Evrope, posebno u blizini ušæa reka. Vrlo se retko može naæi u gornjem
toku reke. Hrani se životinjskim organizmima pri dnu.
Mresti se nešto pre deverike. Za vreme parenja mužjaci dobijaju na
bokovima bradavièaste izrasline. Prvo su bele boje, a nakon toga požute. Polno
sazreva sa èetiri godine, kada naraste 18 do 20 cm.
Lov kesege
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Potreban je
karbonski štap "takmièarac" od 5 - 6 metara iz dva ili tri dela. Debljina najlona
ipak zavisi od velièine prve upecane kesege.
Za pecanje u kanalima najlon debljine 0,08 - 0,10 je obièno dovoljan.
Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Plovak u obliku šargarepe nosivosti od
0,3 - 1,5 gr. Balansiranje olovima treba da bude dobro uradjeno. Najbolje je koris-
titi neæi broj manjih olovaca ili jednog olivetija i više malih olovaca.
Za pecanje u brzacima i rekama, najlon treba da je nešto deblji od 0,12
do 0,14 mm. Koristi se nešto veæi plovak oblika lopte ili kruške. Plovak treba da
ima dugaèku antenu i telo zbog stabilnosti. Velièina udice se bira u zavisnosti od
mamca. Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18.
Klasièni mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. Medju
68
njima mesni crviæi, larve komaraca, brašneni crvi, kuvano žito, hleb i gliste su
najèešæe korišæeni.
Za uspešan ribolov primama je esencijalna. Treba da bude teška, masna,
hranjiva, tamna i lepljiva. U sebi može da sadrži samo biljne sastojke, ali kesega
neæe odbiti ni mesne delove. Od biljnih sastojaka tu su hleb, mleveni keks, kuku-
ruzni griz, skrob i pšeniène, ražene i ovsene pahuljice. Od mesnih sastojaka treba
koristiti mesne crviæe, sitne gliste i komadiæe glista. Najbolje je formirati loptu od
biljne primame, a onda u njenu unutrašnjost dodati životinjske komponente.
Od primame se formiraju lopte velièine mandarine i sa oko 1/2kg hrane
nahrani se mesto pecanja. Nakon toga, na isto mesto se zabacuje sistem sa hranil-
icom u sluèaju da je dubinski metod u pitanju, odnosno namamèena udica ukoliko
se peca uz pomoæ plovka.
Za razliku od deverike, koja se nikada neæe diæi sa dna, kesegu možemo
adekvatnom primamom diæi od dna ako nam je to cilj. Primama koja to može ura-
diti mora u sebi imati elemente koji prilikom raspadanja isplivavaju, kao što su
korica hleba i treset. Jedini razlog zašto želimo kesegu da dignemo sa dna je
pecanje plovkom na mestima gde je dubina jako velika ili dno preterano zatravn-
jeno i prekriveno panjevima, pa je opasnost od kaèenja velika.
Prisustvo kesega primetiæete po pojavi mehuriæa na površini vode, koji
izlaze iz dna, dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. Imajte na umu da
kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. To ih može uplašiti. Zato kada jed-
nom primamite ribe, nemojte dohranjivati dok god riba radi. Kada jato ode,
prihranite opet i èekajte.
Ugriz kesege je karakteristièan. Plovak prvo blago izroni, što je znak da
je kesega uzela mamac, a nakon toga se položi, drži mamac u ustima i najzad krene
u jednu stranu. U tom trenutku treba kontrirati i kaèenje je zagarantovano.
Kesega se može pecati dubinskom metodom, plovkom i bolonjez
tehnikom.
Lov dubinskom metodom je najèešæi na jezerima i sporotekuæim
vodama. U ovakvim sistemima kesega se nalazi na velikoj udaljenosti od obale i
treba joj “dobaciti” mamac. Koristi se karbonski štap dužine od 3 do 4 m. Najbolje
je da se vrh štapa opremi nekim indikatorom trzaja. Najlon treba da je od 0,14 do
0,16 mm. Na kraju najlona treba da se nalazi hranilica. Mesto pecanja pre poèetka
dobro nahranite, a dohranjivanje vršite samo hranilicom. Zabacujte uvek na isto
mesto. Štap postavite u pravcu toka reke. Kontrirajte kada indikator trzaja pokaže
da je riba ponela mamac.
Lov plovkom se ni u èemu ne razlikuje od lova bodorke plovkom. Pribor
za ovakav lov opisan je na poèetku teksta. Plovkom se obièno lovi na tekuæim
Ribe naših voda 69
vodama, kao što su reke i kanali. Kontrira se kada riba ponese plovak na jednu
stranu.
Lov kesega bolonjez (Bolognese) tehnikom dolazi iz Italije i tamo je
koriste ribolovci na brzim vodama sa jakom strujom.
Za ovaj tip pecanja potrebni su karbonski teleskopski štapovi dužine 5
do 7 m. Na ovakav štap postavlja se kvalitetna mašinica. Na špulnu se namotava
najlon debljine 0,10 do 0,20 mm. Plovak treba da je masivan sa veæom nosivošæu.
Antena olovka je velika i na vrhu ima kuglu. Montira se jedna udica velièine od
10 do 18 na kraj najlona. Udica je na predvezu dugom oko 50cm i vezana je vir-
blom za glavni najlon. Za optereæenje koriste se dva veæa olova.
Tehnika ribolova je jednostavna, ribolovac zabacuje sistem nizvodno i
pušta da ga struja nosi na željeno mesto. Vrh štapa stoji podignut i u svakom
trenutku može da da kontru.
Da bi ribolov bio uspešniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od
mesta gde leži mamac, kako bi se pri rastapanju primame èestice primame skotr-
ljale pravo do mesta gde vozimo plovak.
Pored kesege, ovaj sistem pecanja može biti odlièan i za druge vrste dev-
erika, crnooku i nosaru.
70 Ribe naših voda
YX
Leuciscus cephalus
Klen
O
sim severne Skandinavije i ostrva u
Mediteranskom moru, klen naseljava
celu Evropu. Živi kako u slatkoj tako i u
brakiènoj vodi, ali i u Baltièkom moru. Uprkos
klenovoj velikoj sposobnosti prilagodjavanja, on ipak najradje naseljava tekuæe
vode sa tvrdom podlogom. U nizijskim rekama, najèešæe se zadržava ispod brana
i zapreka u vodi gde se hrani. U pastrmskim vodama smatra se nepoželjnim jer
proždire plemenitu mladj i ikru. Klen se hrani i životinjskom i biljnom hranom.
Veliki primerci se hrane drugim ribama i žabama, èak proždiru i plodove koji
padaju sa priobalnog drveæa. Uprkos svojoj velikoj proždrljivosti, klenovi rastu
prilièno sporo. Sezona parenja im je sa proleæa. U tom periodu mužjaci, pa èak i
neke ženke dobijaju taèkice po telu, a analno i ventralno peraje postaje im crveno.
Ženka polaže izmedju 50.000 i 200.000 jaja. Nakon izvaljivanja, mladj jede zoo-
planktone. Mlade ribe se drže u jatima, dok odrasli primerci žive zasebno. Kreæu
se tik ispod površine vode, odakle mogu da reaguju na svaku opasnost. Klenovi su
izuzetno stidljive ribe, što posebno važi za starije primerke.
Lov klena
Na rekama koristite plovke, dubinke bez i sa hranilicom kao i dubinku
sa slobodnom špulnom. Naroèito je zanimljiv lov na "pec", koji je specifièan za
manje reke. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. Dovoljno je imati
vitak štap srednje dužine, laganu mašinicu sa namotanim najlonom precnika 0,18-
0,25mm, sasvim mali plovak i udicu, najbolje velièine oko broja 12. Najuspešniji
mamac je skakavac, ali se mogu koristiti i krupniji insekti i leptirovi. Pri zabaci-
vanju udice nije potrebno voditi raèuna da mamac što laganije padne na površinu
vode. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o površinu vode izaziva klena da
zagrize èak i da nije gladan. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivan-
ja, ceo se postupak ponavlja. Duže èekanje nema smisla. Iako kod zabacivanja ne
71
mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine, mestu za ribolov treba priæi što tiše,
bez naglih pokreta, naroèito ako su klenovi na površini vode. Kada se zauzme
dobra pozicija za zabacivanje, zakratko se saèeka i kada se uverite da su klenovi
ostali tu, poèinje se lov. Mamac treba da padne 20-40cm ispred uoèenog klena.
Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi, veæ ga
povlaèenjem najlona spreèiti u tome.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nas-
tane udicu obièno proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, pre
kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode. Potezanje treba da bude
kratko i dovoljno energièno da bi se udica sigurno zabola. Zakaèenom klenu ne
treba dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u veæini sluèajeva, on uspesno
oslobadja udice pre nego što ga izvuèemo na obalu. Klenovi koji se love na taj
naèin su teški 100-300 grama. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko redji i
oprezniji, ali se i oni ponekad
ulove. Èest razlog gubljenja ulova
je prekasna kontra. Naime, klen
uzima mamac obièno dok još tone.
Premeæe ga u ustima i ako oseti
otpor odmah ga ispušta. Ovde mora
uslediti brza kontra. Najveæi prob-
lem je što u toku tonjenja mamaca,
dok struna nije još zategnuta, blagi
trzaj klena neæete ni osetiti na štapu
pa je potrebno dobro paziti na svaki
neuobièajen pomeraj najlona.
Na kanalima i drugim
uskim vodama trudite se da doseg-
nete suprotnu stranu obale dugim
štapom sa kratkim najlonom ili
dubinskom metodom sa quiver-
tipom. Najlon treba da bude
nosivosti 1,8 do 2,5 kg. Udica
velièine od 8 do 4. Na oko 20 cm
od udice dodajte još jedno olovo
kako bi primorali mamac da leži na
dnu. Osnovni princip je da treba da
stavite minimalno olova. Dubinski
metod lova se primenjuje za vreme
veæih voda, naroèito u proleæe i u
72 Ribe naših voda
· Prihranjivanje na malim vodama nije od
presudnog znaèaja, ali može pomoæi.
Bolje je baciti par stisnutih sitnih komada
primame na mesto pecanja i nekoliko gru-
menèiæa navlaženog hleba uzvodno, nego
bacati velike lopte primame. Ovo æe
uèiniti da se hleb uzvodno raspada i kon-
stantno primamljuje ribu, što je mnogo
bolje od stalnog ubacivanja loptica koje
æe zasigurno zaplašiti ribu.
· U nekim vodama postoje jako veliki
primerci klenova koje je teško uhvatiti.
Pokušajte sa mrtvim kederom ili sardi-
nom u priobalju pred sumrak.
· Iako su klenovi ribe tekuæih voda, kapi-
talci se uglavnom nalaze u barama i jezer-
ima.
· Vodi prilazite oprezno. Krupni klenovi
su oprezni i na najmanji šum u stanju su
da pobegnu na sasvim drugi deo vodenog
toka.
· Najbolje vreme za klena je od oko sat
vremena pre zalaska sunca pa sve do tri
sata nakon zalaska.
kasnu jesen.
Kada je voda bistra, možete prihraniti željeno mesto mesnim crviæima,
konopljinim semenom ili kukuruzom šeæercem i èekati da se klenovi pojave pa
pecati jednim štapom. Kod mutnih voda, kao i u zimskim uslovima ta varijanta
ribolova retko uspeva. Bolje je onda zabaciti više dubinki i èekati ili koristiti
metod pecanja sa dva štapa. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale, sa minimalnom
kolièinom olova potrebnom da se mamac nadje na dnu. Koristite pola sardine ili
durbaka. Na drugom štapu ponudite komadiæ mesnog nareska na dlaci i zabacite
dalje u glavni tok. Koristite fiksno olovo težine 50 g.
Klen je svaštojed i može se pecati na skoro svaki mamac. Možete pro-
bati sa sirom, komadom nagnjeèenog voæa, posebno kupinama i dudom, mesnim
crviæima, suvom krvi, glistama, skakavcima ili puževima. Tu su i hlebne ruže, dur-
baci, kocke mesnog nareska i kukuruz šeæerac, prirodne i veštaèke mušice i živi
insekti. Naravno, neæete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov.
Kada je reka bistra, hlebna ruža i kukuruz šeèerac su se pokazali najboljim. Kada
je voda mutna, bolje je koristiti što aromatiènije mamce (crvi, sir ili mesni
narezak).
Leti možete probati i puža. Ukoliko dodje do trzaja, biæe to još dok
mamac tone. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udiciu bez olova za letnje, a
sa olovom za zimske uslove pecanja. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice.
Najbolji trenutak za klena je onaj odredjen promenom nivoa vode. Prvo
treba da nivo poraste za oko metar, a nakon toga, za par dana da opadne na 15 do
45 cm ispod proseènog nivoa. Lov æe vam tada doneti velike klenove. Doba dana
i nije toliko presudno. Klenovi su aktivni uvek, ali sumrak ipak daje najbolje rezul-
tate kad se love krupni komadi.
Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. Ovaj metod se najèešæe
primenjuje u popodnevnim satima, kad klen iz dubine osmatra površinu vode i
kada æe vašu varalicu brzo spaziti. Od varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm
, kao što su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S, SD, MN, RT, GRT, P, G
i u mutnoj vodi GFR, RH, FT i SGT(SLN))*, Ružno paèe( BIS, BT, BGI, BS,
DOR, BASS)* ili Zoranovi vobleri od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. Takodje
mogu se koristiti i leptiri velièine 0 do 3 i male kašike, male glavinjare imitacije
žaba i riba, tvisteri i šediæi velièine 2,5 do 4.
Zabacujte varalicu nizvodno i popreèno na tok reke. Obratite pažnju da
se klenovi nalaze obièno pri obali, u senci ispod krošnji drveæa koje natkrivljuju
površinu vode (ako su ta drveta još dud, glog ili trešnja eto objašnjenja zašto se i
na ove biljne mamce može uloviti klen), uz obalu obraslu kupinama ili medju
potopljenim panjevima i granama. Na ovim mestima klen saèekuje svoj plen bilo
Ribe naših voda 73
da su to ribice, insekti koji sleæu na vodu ili upadaju sluèajno u nju ili plodovi koji
padaju sa krošnji. Dakle na tom mestu treba pecati i bacati varalicu.
Varalicu po pravilu klen uzima naglo, odluèno i kratko. Pravovremena
kontra je najbitnija. Moguæa su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri vod-
jenju varalice:
· Bacate varalicu, ona pada, oseæate (a vrlo èesto èak ni ne osetite na
štapu, veæ samo vidite da je najlon poèeo malo brže da se zateže) blagi trzaj i nas-
tavljate da namotavate. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete. Desilo se
da je klen uzeo varalicu još dok tone i dok najlon još nije bio zategnut, te stoga
niste ni osetili trzaj. Klen je uzeo varalicu, malo je poneo, osetio otpor, prepoznao
da “to” nije za jelo i ispljunuo je. Da bi rešili ovaj problem važi ista napomena kao
i kod pecanja plovkom. Posmatrajte najlon još dok tone i na svaki sumljivi pokret
najlona najbolje je da kontrirate.
· Bacate varalicu, vodite je kroz vodu, oseæate blag trzaj, kontrirate i
ništa. Opet vam je na varalici bio klen, koji ju je okusio i osetio da nije za jelo i
ispljunuo. Jedino rešenje je da prilikom namotavanja najlon držite uvek nategnu-
tim, posmatrate vrh štapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju.
· Treæi scenarij je dosta èest. U toku vuèenja osetite otežanje i pomišljate
da je u pitanju trava ili komadiæ kese. Dovodite varalicu do kraja i primeæujete da
je u pitanju klen. U veæini sluèajeva ovakav klen æe se pri izvlaèenju otkaèiti, jer
nije dobro zagrizao mamac. I ovde je jedino rešenje kontra i pri najmanjoj promeni
optereæenja.
Pored vodjenja varalice može se na bržim vodama koristiti i tehnika
“lerovanja” - zabacivanja nizvodno i zadržavanja varalice na jednom mestu, koja
vibrira pod dejstvom toka vode. Povlaèenjem vrha štapa gore dole menjate dubinu
, a levo desno mesto varalice.
Ponekad se za vreme sunèanog i toplog dana klen okuplja na samoj
površini vode i tada ga je moguæe loviti strimerma i mušicama potezaljkama koje
se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. Od mušica su se najbolje
pokazale imitacije bumbara, koèijaša, zula i veštice. Umesto mušice istim prin-
cipom se može loviti i na malog skakavca (i zelenog i braon) i popca.
Kao zamena za pravi mušièarski pribor može se koristiti i vaser kugla,
tanak najlon bez olova i veštaèka mušica (zlatna, crni palmer i aleksandra) ili sveže
uhvaæeni skakavac ili popac.
74 Ribe naših voda
*Za informacije o tipovima i bojama varalica korišæen tekst iz Ribolovaèkog-magazina br.3 :
Tibor Mesaroš, “Veliki uzima ne no” - http://www.ribolovaèki-magazin.co.yu
A
Leuciscus leuciscus
Kleniæ
K
leniæ naseljava skoro celu Evropu, osim
voda Škotske i severne Skandinavije.
Naseljava mesta gde se ulivaju brzi
potoci, bujice i reke. Kreæe se u manjim jatima,
uglavnom blizu dna na kome jede insekte i njihove larve, puževe, ikru i riblju
mladj. U toku veèeri i noæu isplivava na površinu gde lovi insekte koji padaju na
površinu vode. U mutnim vodama voli da se hrani glistama koje bivaju sprane sa
zemljišta nakon kiša. Sezonske migracije jata kleniæa ista su kao i jata bodorki. Sa
proleæa nalaze se u mirnijim delovima toka, ali nakon par nedelja, kako vreme oto-
pljava kreæu ka glavnom toku i veæim dubinama. Kao i bodorke rado se zadržavaju
ispod krošnji koje nadvisuju vodu, hvatajuæi insekte i plodove koji padaju sa njih.
Sa dolaskom jeseni odlaze u dublje vode. I dalje vole da se zadržavaju u brzim i
turbulentnim vodama, ali se jata dele na manje grupacije. Kada dodje zima, jata se
opet okupljaju i prezimljavaju u najveæim dubinama. Poèinje da se razmnožava u
treæoj ili èetvrtoj godini života, u periodu od marta do maja. U hladnim vodama
mrest se odvija nešto kasnije, èak i u junu. Parenje je zajednièko za celo jato.
Polaže ikru na podvodnom bilju li njihovom korenju, nekada i na peskovitom dnu.
Za razliku od veæine riba koje se sele u zvodno da bi se parile, kleniæi migriraju
nizvodno. U tom periodu na telima mužjaka javljaju se pege. Ženka polaže od
3.000 do 27.000 jajašaca velikih 1 do 2 mm u preèniku. Pri temperaturi od 13
O
C
mladj se izlegne nakon 25 dana. Nakon izvaljivanja mladj se sakuplja u velika jata.
Kako ribe rastu, tako se jato raspada na manje delove. Kleniæ je obièno težak 100
do 200 grama, a maksimalna masa mu je 400 grama.
Lov kleniæa
Kleniæ prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke. Hleb, ukljuèu-
juæi i hlebnu pastu, koricu, ružu ili lopticu je isto toliko popularan kao i žito, kono-
plja ili grahorica posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. Veliki broj
75
pecaroša koristi zrnevlje konoplje kao primamu, a zreo plod zove kao mamac na
udici. Leti, mesni crviæi, uholaèe, stenice i vodeni raèiæi i crviæi mogu se koristiti
kao mamci. Sa živim mamcima uvek treba eksperimentisati, uvek pogledajte oko
vode kojih insekata ima. Velika je verovatnoæa da se riba na njih veæ navikla i da
æete sa njima imati najveæi uspeh.
Na prostranim rekama, gde je struja jaka i tok dubok, vagler ili klizeæi
plovak èine dobar izbor. Pribor mora biti fin. Štap dug od 3,5 do 4 m, plovak što
lakši, ali da omoguæi dovoljno zabacivanje. Udice velièine 18 do 20, najlon
debljine do 0,18 mm nosivosti 0,9
kg. Kao podvez koristite najlon
nosivosti od 0,45 do 0,70 kg. U
toku pecanja treba menjati dubinu,
jer se jato neprekidno kreæe.
Mamac je mesni crviæ, a sa njime i
prihranjujte mesto svaki put kad
zabacite rasipanjem male kolièine
mesnih crviæa.
U plitkim rekama, posebno gde
je voda èista, mora se voditi raèuna
da vas riba ne vidi. Najbolje je
oprezno priæi vodi i uoèiti jato.
Odaberite pogodno mesto za
pecanje. Ne bi bilo loše da je ono
skriveno iza obalnog bilja, kako
vas ribe ne bi videle. Kao primamu
raspite jednu šaku mesnih crviæa.
Ukoliko ulazite u vodu, nije loše da
o bok vežete platnenu kesu sa dve
tri rupice. U kesu stavite crviæe,
koji æe se malo po malo rasipati u
vodu, primamljujuæi ribu.
Zabacujte udicu nizvodno. Vodena
struja æe omoguæiti titranje mamca
u vodi.
Drugi naèin ribolova koji se
može koristiti i u plitkim i u
dubokim vodama je lov dubinskom
metodom. Koristi se lako olovo
76 Ribe naših voda
· Obratite pažnju na živahnost kleniæa,
nije redak sluèaj da iskoèe iz otvorene
èuvarke.
· Zimi æete najèešæe uhvatiti krupnijeg
kleniæa, jar su sitnije riba manje aktivne.
Kasteri i crvene gliste su dobar mamac.
Bolje je pecati dubinskom metodom ili
plovkom sa mamcem na dnu nego vara-
lièariti.
· Leti potražite kleniæa u dobro aerisanim
vodama. Sa jeseni i u zimu oni se obièno
sele u dublje slojeve. Ipak, uvek izbe-
gavaju statiènu i ubarenu vodu.
· Kleniæi brzo trzaju, a ako duže vreme
kontrirate na svaki trzaj bez uspeha treba
da proverite sledeæe tri stvari:
· zategnite najlon izmedju plovka i štapa
što je više moguæe kako bi ubrzali kontru;
· reagujte samo kada plovak stvarno ode
ispod vode;
· kada pecate na prostranijim vodama,
nemojte jako kontrirati. Povucite blago i
osetiæete da li ste ili niste zakaèili ribu.
Ukoliko niste, ostavite štap bez izvlaèe-
nja udice napolje. Na taj naèin æete moæi
da smanjite broj zabaèaja za tri puta.
Bitno je da prvi zabaèaj bude sa dalje
strane mesta gde primamljujete ribu rasu-
tim mesnim crviæima.
koje se nalazi oko 10 cm iznad mamca. U plitkim vodama zabacujte preko jata,
tako da podizanjem vrha štapa dovedete mamac u samo jato. Štap se drži u ruci i
reaguje se odmah i na najmanji trzaj.
Najefikasniji metod ribolova kleniæa u plitkim vodama je pecanje na
crva bez imalo olova. Zabacite uzvodno mamac, koji æe se pod uticajem struje jed-
nostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. Ugrizi se manifestuju kao
blago zatezanje najlona, a ponekad i po trzaju vrha. Vešt ribolovac bi trebalo da
upeca svaku treæu ribu koja trzne.
Pecanje mušicom je najinteresantniji naèin ribolova kleniæa. On je pri-
menjiv na manjim potocima i brzim rekama. Svaka sitna mušica se može iskoris-
titi, ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i naæi najslièniju
imitaciju. Može se zabacivati i uzvodno i nizvodni. Koristi se i mokra i suva muši-
ca ravnopravno, ali neki pecaroši vole da zakaèe i jednog mesnog crviæa. Obratite
pažnju da se oko kleniæa obièno mogu naæi i klenovi. Njih æete razlikovati po kon-
veksnom dorzalnom peraju koje je kod kleniæa konkavno. Koriste se iste mušice
kao i kod pecanja klenova.
Ukoliko nemate odgovarajuæi mušièarski pribor, probajte sa pecanjem sa
vaser kuglom. Kuglu postavite oko 80 cm od udice ili mušice i koristite maksi-
malno tanak najlon bez imalo olova. Možete koristiti obe tehnike i bacanje
mamaca nizvodno ili popreko toka uz neprestano privlaèenje i “lerovanje” mamca
na jednom mestu korišæenjem reène struje.
Kada nemate pri sebi veštaèkih mušica, koristite one prave iz prirode
oko vas. Kleniæ najradije uzima skakavce, popce, sve vrste muva i leteæe mrave,
jer su mu oni i prirodna hrana. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna.
Ovakve mušice padaju na površinu vode sa grana drveæa ili iz rojeva koje se roje
iznad površine vode. Uvek tražite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata
kleniæa kako bi se hranila.
Ribe naših voda 77
O
Gobio gobio
Krkuša
govedarka
grundl
pištavac
K
rkuša naseljava sve evropske vode sem
one u Skandinaviji, Škotskoj, Pirinejima
, južnoj Italiji i Grèkoj i to sa veæim bro-
jem podvrsta. Naseljava sva moguæa staništa od
planinskih potoèiæa do bazena. Iako nije èesta u dubokim bazenima, u njima može
porasti izuzetno krupna. Ponekad se èak nalazi i u morskoj vodi sa manjom kon-
centracijom soli. Potrebna joj je bistra, topla voda srednje jako struje i kameno ili
pešèano dno. Mresti se od maja do juna iznad kamenitog tla obraslog travom.
Nastavlja sa hranjenjem i u toku zime sa tim što se seli u veæe dubine. Nakon 2 do
3 godine krkuša postaje polno zrela. Njegov životni vek je oko 6 godina i maksi-
malno poraste 15 cm. Ova tanušna srebrna ribica je ukrašena crnim taèkama po
celom telu i perajima. Izuzetno lièi na sitnu mrenu ali ima jedan par brèiæa dok
mrena ima dva para. Po položaju usana može se zakljuèiti da se hrani sa dna lar-
vama insekata, puževima i zglavkarima. Usne mogu da joj se transformišu u tubu
kojom je u stanju da isisa životinjice iz tla kao usisivaè.
Nema neki privredni znaèaj izuzev u Francuskoj u kojoj se od nje pravi
jedna vrsta nacionalnog jela. U centralnoj Evropi ovom ribicom hrane svinje. U
prirodi ona je hrana veæim predatorima.
Lov krkuše
Krkušu možete naæi u gustim jatima u vodama sa jakom strujom. U toku
zime odlazi u duboke vode, a leti se pomera u pliæe vode do 2 m, gde se hrani sa
dna larvama insekata, puževima i zglavkarima. Najbolji period ribolova je od
avgusta do septembra. Peca se finim priborom sa dve udice velièine 12 u razmaku
8 cm jedna od druge sa mamcem prezentovanim na dnu. Pre poèetka ribolova,
štapom zamutite vodu, rijuæi po dnu. Ovo æe delovati kao alarm za krkuše i jato æe
se pojaviti da se poèasti životinjicama dna koje ste upravo izvadili. Kao mamac
koristite gliste i mesne crviæe.
78
I
Blicca bjoerkna
Krupatica
krupatka
blika
K
rupatica naseljava sve vode Evrope, sem
voda Skandinavskog poluostrva i
Britanije. Najviše se zadržava u donjim
tokovima reka, jezerima, mrtvajama i rukavci-
ma. Traži mirna mesta, gde se krije u dubokim slojevima vode. U vodama gde su
grabljivice retke, može se toliko namnožiti da cela populaciju, zbog nedostatka
hrane postane zakržljala. Za razliku od deverike, sa kojom se èesto meša, krupati-
ca je nešto deblja sa krupnim i svjetlijim ljuskama na bokovima, a peraja su joj na
vrhu žuækastonarandžasta, dok kod deverike pretežno preovladava crna boja i zlat-
na boja krljušti. Broj žbica na lateralnoj liniji je kod krupatice 44 do 48, a kod dev-
erike 51 do 60. Krupatice se od aprila do juna približava obali kako bi se parila.
Nije retko da se krupatica u toku parenja ukršta sa deverikom, crvenperkom i
bodorkom stvarajuæi neplodne hibride.
U severnom delu areala koji naseljava parenje se odigrava sve do jula.
Pre parenja mužjacima se na glavi i telu pojavljuju male košèane izrasline. U tom
periodu postaju izuzetno teritorijalni braneæi je od drugih mužjaka. Sam mrest se
dešava u sumrak i u zoru. Ženke polažu izmedju 11.000 i 109.000 jajašaca na
vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima, ka što su panjevi i krupno kamen-
je. Jajašca su lepljiva i kaèe se za objekte u vodi. Ona koja padnu na dno ugin-
javaju zbog nedostatka kiseonika.
Ne polaže svu ikru odjednom, veæ u 2 do 3 navrata. Mesta parenja èesto
deli u isto vreme sa crvenperkom, deverikom i bodorkom. Krupatica se izleže
nakon 10 do 14 dana. Mladj se hrani zooplanktonom, dok se odrasle ribe hrane lar-
vama, insektima i delovima biljaka. Za godinu dana mladj izraste na dužinu od 6
do 8 cm. Mužjaci postaju polno zreli nakon druge godine, a ženka nakon treæe do
pete godine. Može živeti do 16 godina. Obièno naraste 16 - 18 cm i do 1 kg težine.
Nije posebno kvalitetna riba, ali zbog svoje osobine da zimi ne miruje,
omiljena je medju pecarošima koji zimi izlaze na vodu.
79
Lov krupatice
Krupatica je najaktivnija u toku leta i jeseni, ali je najinteresantnija za
lov zimi, kad ostale riblje vrste padaju u stanje hibernacije. Da bi smo u zimskim
uslovima lovili ovu ribu potreban nam je vrlo osjetljiv pribor; plovci od 1 g ne
dolaze u obzir jer se mnogi ugrizi ni ne osete zbog toga što riba zimi osetljivije
trza. Živi u velikim jatima i to što su starije i krupnije to su jata manja. Ponekad je
moguæe naæi mešovito jato krupatica, bodorki, deverika i kleniæa.
Hrani se iskljuèivo na dnu jeduæi puževe, gliste, zglavkare, larve inseka-
ta ali i bilje. Velika jata preokreæu velike oblasti mulja u potrazi za hranom, pa ih
gasovi iz dna i u najdubljim rekama odaju. U toku cele godine sem zimi lovi se
istim priborom i tehnikom kao i deverika.
Lovimo je iskljuèivo na dnu, a možemo koristiti oba metoda i dubinski
i lov plovkom.
Ukoliko lovimo dubinskom metodom na vrh štapa je dobro staviti neki
od detektora trzaja. Najlon treba da je nosivosti oko 1,5 kg, a udice ne treba da su
prevelike jer ih mamèimo uglavnom sitnim mamcima: mesnim crviæima, glistom
i hlebom.
Ukoliko pecamo na plovak, potrebni su nam duži štapovi sa ili bez
mašinice. Moramo spustiti mamac na samo dno i to dalje od obale. Štap zato na
nekim vodama mora biti i 10 m dugaèak. Što se plovaka tièe najbolji su oni
nosivosti 4X16 ili 0,5 g, oblika iglice ili suze. Plovak treba da je montiran da može
da klizi po najlonu kako bi olakšao zabacivanje. Najlon ne treba da je jaèi od 1,8
kg. Debljina najlona 0,10 - 0,12 osnovni, a predvez 0,08 - 0,10 mm. Udica treba
biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra. Udice se mamèe: hlebom, sitnijim pijavi-
cama, durbacima, kukuruzom šeæercem, mesnim crviæima ili glistama.
Zimi sva bela riba s padom temperature odlazi u najdublja mesta u
jezeru, pod podlokane duboke obale, pukotine na dnu i slièno. To su najidealnija
mesta za ribolov na ovu ribu. Ali, ako i nema trzaja na tim mestima, nemojte oèa-
javati. Uz dobro pripremljenu prihranu možete vrlo lako da privuèete i nekoliko
desetina ovih riba. Ako iznenada prestane da grize, dobro je na to mesto postaviti
klizni sistem za grabljivice kako bi ulovili štuku ili smuða koji vam je preplašio
ribe. Kad ulovimo grabljivicu ili kad ona sama ode, riba se polako, ali sigurno
vraæa na hranjeno mesto, jer zimi nema hrane za biranje.
Za zimski ribolov koristite fin dug pec štap kojim možete precizno da
plasirate mamac na željeno mesto. Štap treba da je što duži (i do 10 m), pa ako i
promašite griz, ne morate sistem odmah da vadite van vode, veæ ga jednostavno
spustite na isto mesto.
Što se plovaka tièe najbolji su vagler plovci sa malo veæom antenom.
80 Ribe naših voda
Razlog je taj što zimi zabacujete na veæu udaljenost i manji plovak jednostavno ne
bi videli. Debljina najlona je 0,20 mm osnovni, a za predvez 0,15 - 0,18 mm.
Predvez je dužine 30 cm. Udica treba biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra.
Olovo treba da se nalazi na kraju najlona, a udice na po 30 cm iznad olova. Na taj
naèin æe udice vioriti u vodi i privlaèiti ribu, a da vi ne morate da pomerate vrh
štapa, što je za letnje pecanje ove ribe nekad presudan trik.
Što se pripreme hrane za zimske uslove tièe u 3 kg klasiène primame
dodajte oko 500 g konoplje i 100 g crva. Hranu s crvima pomešati na suvo, a zatim
postepeno vlažiti sve dok se ne napravi èvrsta kugla koja ne sme biti previše
vlažna. To je bitno zato što se kugla prilikom pada na dno brže rastvara i brže pri-
mamljuje ribu.
Najbolji mamac za zimski ribolov ove ribe je crv. Ako koristimo veæu
udicu kaèimo obiène crve, ali samo po jednog u sluèaju da riba slabije trza. Ako
su primerci veæi, kaèimo dva do tri crva, ali je najbolje koristiti male crve tzv.
"pinkije" jer su žilaviji i duže žive. U sluèaju velike hladnoæe, mamce držite u
džepu uz telo. Na taj naèin æe na udici biti živahniji. Crva kaèimo za glavu tako da
ga što manje povredimo. Stoga koristimo tanke udice. Hleb kao mamac nije
poželjan, jer se zimi i inaèe duže èeka na griz, a on se za to vreme jako raskvasi,
pa kad riba doðe do njega, uspe lagano da ga usisa, èak da i ne dotakne udicu.
Trzaj ribe zimi je oštar i kratak i vrlo se èesto dogodi da se riba sama i
upeca, a da mi to ni ne primetimo. Razlog tome je taj što riba kada uzme mamac
potpuno miruje na mestu.
Krupatica se zimi uspešno lovi štekom. Štapom dugim i do 11 m. Uz
šteku potrebno je da imamo i specijalni držaè ispred i rolere iza sebe, po kojima æe
šteka da klizi prilikom pozicioniranja mamca. Zabacivanje šteke je isto kao i
zabacivanje sistema sa plovkom štapom bez mašinice. Nakon zabaèaja, spustimo
prvi deo šteke na nosaèe i dodamo joj na kraju nastavak. Onda desnom rukom
poguramo šteku unapred i dodamo sledeæi nastavak. Šteka je sada nameštena, a
mamac na željenom mestu na sred reke. Kontra kod šteke ne mora biti prejaka
zbog velike poluge koju pravi sam štap. Vadjenje ribe je u dve faze. U prvoj
privlaèimo ribu do mesta na kome možemo da odštekamo sve nastavke sa šteke, a
onda se ponašamo isto kao i sa sistemom sa plovkom. Ponovno zabacivanje usled
promašaja je jednostavno, jer je dovoljno samo da spustimo štap na nosaè.
Sistem vezivanja plovka i udica, kao i mamci su isti kao kod klasiènog
pecanja na plovak.
Ribe naših voda 81
G
Tinca tinca
Linjak
linis
linj
L
injak naseljava naše kao i vode skoro cele
Evrope, sem voda severne Skandinavije,
Škotske i zapadnog Balkana, a prenet je i
u Severnu Ameriku, Sardiniju, Australiju, Novi
Zeland. Najradije naseljava sporotekuæe vode jako obrasle vegetacijom sa mekim
muljevitim dnom. Najèešæe se nalazi u mrtvajama, rukavcima reka koje su se
odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera, barama i jezerima. Kvalitet
vode mu ni malo ne smeta, pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama
ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. Može preživeti i neko-
liko sati van vode, a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presuši i u njemu
preživi sušu.
Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas, pa stoga nema ni jedne
njemu sliène ribe. Male sliènosti sa šaranom ima u obliku tela. Linjak ima samo
jedan par brkova. Telo mu je obavijeno sluzi, kao kod soma ili cverglana, ali ispod
sluzi nalazi se sloj sitnih krljušti. Boja tela je karakteristièno moèvarno zelena dok
su mu bokovi sa zlatnim sjajem, a rbuh mu je zuækast. Peraja linjaka su obla i po
tome je jedinstven.
Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Sitnu i lepljivu ikru
odlaže na plitkim mestima, na vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20
O
C.
Jajašca se izvale nakon šest do osam dana, a sa hranjenjem poèinju nakon dve
nedelje. Prvo se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata,
crvima i drugim siæušnim životinjama koje èine faunu dna. Odrasle jedinke se
hrane insektima i larvama, puževima i crvima sa dna koje iskopava svojom rili-
com. Na temperaturi od 4
O
C prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san, te ga zimi
i ne možemo loviti.
Proseèna velièina velièina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg,
dok mu je maksimalna dužina 60 cm i težina 7 kg.
Linjak je ugrožena vrsta i sve je manje ima u našim vodama. Razlog je
u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog staništa, bara i moèvara.
U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Njegova
sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oèeše o njega biva
82
izleèena od svake riblje bolesti. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leèi
od zubobolje, glavobolje, migrene i mnogih drugih bolesti. Takodje verovalo se da
štuka ne napada linjaka zbog njegove mistiène moæi.
Lov linjaka
Linjak se hrani skoro iskljuèivo sa dna, preturajuæi mulj. Kada to radi,
primetiæete mehuriæe metana na površini vode. U mulju pronalazi životinjice kao
što su male pijavice ili larve insekata. Od krupnijih životinja linjak se hrani glista-
ma, puževima, školjkama pa nekad i sitnijim ribama. Jedna od najveæih zabluda je
da linjak jede vodeno bilje. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro, vrlo retko noæu.
U toku zime pada u san i ne hrani se uopšte. Za uspešan ribolov bitno je lokalizo-
vati mesto gde se riba nalazi. Linjak voli sve vrste mirnih voda, sve do malih
seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. U velikim
rekama, linjaci se zadržavaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih
poznavati ako želimo da ih upecamo. Veæinu vremena provodi na dnu vode,
obièno sakriven u travi. Noæu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu, ali i blizu
obale kako bi se nahranio.
Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuæi. Ukoliko
su vode pune podvodnih grebena, trave, granja i panjeva najlon bi trebalo da bude
jaèi nosivosti i do 5,4 kg, ali ako je teren lakši i 2 kg je dovoljno. Na kraju najlona
možete dodati i hranilicu.
Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce, a 10
do 12 za krupnije.
Tehnike ribolova mogu biti razlièite. Èetiri najèešæa metoda su: ribolov
plovkom, ribolov dubinskom metodom, pecanje veoma osetljivim plovkom sa
mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem
na dnu.
Za poèetnika, pecanje slobodnim najlonom je najbolje. Najjednostavniji
je i potreban je samo štap, mašinica, najlon i udica. Sa ovom taktikom, mamac æe
se naæi na dnu taèno gde treba, a linjak neæe osetiti otpor pri uzimanju mamca. Kao
indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaèeni na trbuhe
najlona izmedju mašinice i prve vodjice na štapu. Jedini nedostatak ovog metoda
je ogranièena daljina zabacivanja. Medjutim, dobrim štapom veæi hlebni mamac ili
crva možete baciti i do 10 m. Èesto, nije ni potrebno zabaciti dalje. Linjaci se
nalaze oko 5 m od obale. Ukoliko želite da poveæate daljinu zabacivanja dodajte
malo klizeæe olovce na 30 do 60 cm od udice. Pravi trenutak za kontru je kada se
najlon polako zateže, a prstenovi podižu.
Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati taènu dubinu vode kako bi
mamac legao na dno. Kukuruz šeæerac, baštenske gliste, puževi golaæi, pijavice,
hleb, mesni crviæi i kaster lutke su najbolji mamci, a tu su i kulja i meso od crnog
reènog puža. Crvena boja mamaca i primame se preporuèuje. Najlon treba da bude
nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Koristiti polupotopljen plovak optereæen sa 2 do 4 olovne
kugle, mada se može koristiti i vagler i klizeæi plovak. Ukoliko se peca vaglerom
treba biti od 2BB do 2SSG. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice, dok
Ribe naših voda 83
jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Udica mora biti bar broj 12. Pri
korišæenju klizeæeg plovka, problem može biti vezivanje gornjeg èvora. Ovaj èvor
mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu.
Indikacija ugriza je veoma važna kod pecanja na klizeæi plovak. U ovom
sluèaju plovak se uzdiže u sluèaju uzimanja mamca i udice od strane ribe, a pono-
vo se vraæa na normalni položaj ukoliko riba odustane od mamaca. Veoma je
važno kontrirati kada se plovak uzdiže, jer je tada najveæa verovatnoæa pecanja
ribe. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i poène da ga nosi plovak æe skliznuti
pod površinom u jednu stranu i treba onda kontrirati.
Pecanje dubinskom metodom se preporuèuje na onim vodama gde je
potrebno zabaciti dalje. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju
najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizeæe. Pecajte na boile sa aromom
jagode ili ribe. Kukuruz šeæerac, grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao
i boiliji na dlaci dužine 2,5 cm. Možete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili više
manjih u kombinaciji sa plodovima. Kod pravljenja primame u nju dodajte mleène
proteine ili zrnevlje za ptice.
Zvuèni indikatori trzaja u kombi-
naciji sa majmunom ili savitljivim
vrhom treba da se koriste kako bi
poveæali uspešnost u pecanju. Za
ovu vrstu ribolova mogu se koristi-
ti mekši štapovi, najlon nosivosti
3,6 kg i udice 8 do 10. Obièno
olovo od 15 do 20 g sa standardnim
naèinom vezivanja jedne ili dve
udice vezane na kraj najlona.
Najlon je potrebno opustiti kako bi
se dalo vremena ribi da ponese
mamac pre nego što oseti otpor.
Ukoliko pecate na vodama bez
ikakve vegetacije možete koristiti
izuzetno meke štapove, najlon
nosivosti 1,8 kg i udice velièine 12
i hranilicu. Podvez treba da bude
90 cm minimalno i vezan preko
vrtilice.
Ako na vrhu štapa imate
indikator trzaja, štap postavite
paralelno sa reènim tokom, a vrh
indikatora postavite u nivou sa
vodom. Najlon treba da je skoro
kompletno u vodi. Linjak uzima
mamac polako i nežno i ispušta ga
84 Ribe naših voda
· Ukoliko je voda bez trave i podvodnih
panjeva i grana slobodno koristite laku
hranilicu.
· Linjaci su teritorijalne životinje.
Medjutim u nekim delovima se
zadržavaju duže vreme i odlaze iznenada
retko se vraæajuæi. Dakle ako ste lovili na
nekom mestu i ribe su nestale, tražite ih
dalje. Neæe se vratiti.
· Pliæaci su dobra mesta za lov linjaka u
vreme mresta. Kasnije se povlaèi u veæe
dubine sve do 6 m. Nemojte ga pecati
noæu kada miruje na dnu. Najbolje je
vreme od 7 satiujutro pa sve do podneva.
· Ukoliko planirate da pravite svoje mini
boile, bolje je da budu kubiènog nekgo
okruglog oblika. Iznad svega linjak
obožava kocke sira i mesnog nareska.
Dobra velièina boila za linjaka je oko 10
mm, a postavljaju se dva ili tri na dlaku
dužine 2,5 cm.
· Iz nekog razloga, linjak obožava mamce
crvene boje. Probajte crvene mesne crviæe
i crvenu primamu.
na najmanji otpor. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora
polako krene ispravljati. Kontra mora biti pravovremena i snažna. Raèunajte da je
linjak jak i vešt borac i da æe borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov.
Za dubinski naèin pecanja najbolje se pokazala obièna žutorepa glista
koju možete naæi u pregorelom stajnjaku. Ona za razliku od lauferke ima, kako joj
ime i kaže, žuti rep. Ovih glista neæete mnogo naæi, ali æete naæi dosta obiènih
baštenskih crvenih glista koje su takodje odlièan mamac za linjaka. U potrazi za
glistama pretražite boène ivice gomile, jer je srednji deo previše topao za ovu vrste
glista i tu možete naæi samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za
linjaka.
Primamljivanje je jednostavno - bacite dve ili tri kugle velièine man-
darine u obliku prstena na željeno mesto pecanja. Pecajte u centar tog prstena.
Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer
æete rasplašiti ostale.
Primama treba da je tamna, braon boje ili boje dna, blago slatkog ukusa.
U njen sastav treba da udju hlebne mrvice, melasa ili malt, kukuruzne pahuljice i
griz. Slatko ljut i aromatièan ukus djumbira se u nekim vodama pokazao kao atrak-
tivan. U primamu se mogu umešati i lomljena zrna kukuruza šeæerca kao i ovsene,
pšeniène i jeèmene pahuljice. Bitno je da primama bude kompaktna, da brzo pada
na dno i tu se raspada ne dižuæi prevelik oblak. Linjak je mirna i plašljiva riba i
jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim sluèajevima može i da ga zaplaši. Kada
se peca živim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crviæi, gliste i larve
komaraca. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak živi u vodama èije
dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Dakle slobodno koristite ustajale i
blago fermentisane elemente za pravljenje primame, ali i za mamce.
Ukoliko pecate na bojlije, možete praviti sve tipove šaranskih bojlija
koji su žuti, crveni ili narandžasti, sitni i slatkog ukusa. Primama u ovom sluèaju
treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. Da bi se linjak navikao na ukus
i oblik bojlija potrebno je više dana prehranjivati isto mesto. Prehranjivanje mora
biti najredje svakog treæeg dana u isto vreme, mada bi svakodnevno prehranjivan-
je bilo najbolje.
Ribe naših voda 85
)
Thymallus thymallus
Lipljen
lipen
lipan
lipanj
L
ipljen naseljava skoro sve vode Evrope.
Najviše voli pliæe tokove sa peskovitim,
šljunkovitim ili glinenim dnom u kojima
živi u jatima od po desetak do stotinu riba.
Retko se ili uopšte ne može naæi u mirnim i statiènim vodama. Najviše voli èistu,
hladnu vodu do 20
O
C, punu kiseonika, kao što su planinski potoci. Zadržava se na
mestima gde se voda kovitla i prelazi iz mirnog u brži tok. U rekama sporijeg toka
može se naæi na mestima gde je voda najbrža, na prelivnicima, branama i ustava-
ma, u pliæim i širim delovima sa èvrstim dnom bez mulja. Lipljen je dugo smatran
i ubrajan u porodicu pastrmki, ali je u novije vreme izdvojen u zasebnu. Najlakše
se prepoznaje po ledjnom peraju, èije žbice mogu biti duge i do 25 cm, i po èemu
se najlakše razlikuje od pastrmke.
Telo lipljena je uže i duže od pastrmkinog, od koje se još razlikuje i po
relativno malim ustima. Mala usta su i razlog korišæenja sitnijih mamaca pri lovu
lipljena. Boja tela je metalno siva u osnovi. Ledja su zelenkasta sa okruglim crnim
pegama, bokovi su žuækasti, a stomak beo. Proseèna velièina lovljenog lipljana
kod nas je 750 g, dok su najveæi ulovi i do 2,7 kg.
Lipljen se razmnožava od marta do maja pri temperaturi od 12
o
C i
polaže oko 10.000 jajašaca po kilogramu svoje mase što je i deset puta više od pas-
trmke.
Osnovna hrana lipljena su lièinke, sitne vodene životinjice, pužiæi i
mušice koje lovi u svim slojevima vode. U vodama koje su hladnije i oko kojih
živi manje insekata, lipljen lovi i sitnije ribe.
Lov lipljena
Lipljen je brzi lovac na mušice, koje padaju, ili samo dodiruju u letu
vodenu površinu. Za razliku od drugih riba, on nikad ne proguta odmah uhvaæenu
mušicu, veæ je osetljivim usnama i nepcima oproba, i onda, ako nije po ukusu, jed-
86
nostavno ispljune. U trenutku kad krene i zaleti se na mušicu treba zaigrati štapom.
Jer ako ste reagovali kada je veæ probao mušicu, a vi osetili jak udar - budite sig-
urni da tog lipljena neæete videti. Potom odmah promenite mesto jer lipljen se ne
vara dva puta. Veoma je borben kada se nadje na udici. Oprezniji je od pastrmke,
pa teško postaje plen ribolovaca poèetnika. U lovu lipljena veoma je važno, dobro
se sakriti. Bolje je loviti kada je površina vode namreškana usled laganog vetra jer
nas ne vidi. Najbolje je loviti ga sa proleæa kad prestane mrest i sa jeseni. U toku
leta vreme za lov je rano ujutro, ili predveèe, za vreme blage kiše i oblaènog vre-
mena.
Koriste se mušice velièine 14 do 16 u proleæe i 12 do 18 leti i u jesen.
Najèešæe korišæene mušice su: Hardijeva beskrila (Hardy's Favourite), Horoksova
(Harrock's fly - proleæe), Gouverner (Gouvernor - jesen), Kozarica (Zeigenfliege -
proleæe, leto), Zlatovka (Wickham's fancy - proleæe, leto), Crni mrav (Schwarz
ameisefliege).
Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti više osnovnih metoda: lov
na mokru mušicu (podvodnu mušicu), lov suvom mušicom (površinskom muši-
com), lov nimfom, lov varalicom i lov sa vaser kuglom.
Mokra mušica se najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov
suvom mušicom otežan. Ova tehnika je preporuèljiva i kada je površina vode
mirna, pa je ribi olakšano prepoznavanje mamaca. Uobièajeno je da se na najlon
privežu dve do tri mokre mušice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na
svakih 40 cm prema štapu. Štap za ovu tehniku treba da je bar 3 m dug Struna plu-
tajuæa (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe dužine 3,5 do
4,5 m. Mušica se obièno veže na udicu 14 do 18, mada se mogu ponekad koristiti
i mušice za pastrmku na udici 12. Boje mušica mogu biti i dreèave ( zelena, met-
alik, crvena, narandžasta, žuta) posebno kod fantastiènih mušica. Tehnika
mušièarenja je uobièajena. Mušica se baca popreko u odnosu na reèni tok ili blago
ukoso pod uglom od 60
O
u odnosu na obalu. Trudite se da mušicu ne vodite kroz
vazduh iznad mesta gde æete je baciti, jer vrlo èesto to uplaši lipljena. Sa druge
strane obratite pažnju na vrh dreèavo obojene strune i na najmanji znak kontrira-
jte.
Ono što je neophodno pri lovu lipljena na suvu mušicu je namreškana
površina vode. Bez nje nema naèina da se lipljan prevari i uzme vašu veštaèku
mušicu. Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani
insektima sa površine, pliva u gornjih 30 cm vode, lipljen se nalazi na dubini od 2
m i odatle se zaleæe na površinu. Ovo znaèi da ima dovoljno vremena da odredi da
li je zalogaj ukusan ili nije. Jedina šansa je da voda bude blago valovita i da zbog
prelamanja ne prepozna prevaru. Mušicu bacajte popreko ili blago uzvodno par
Ribe naših voda 87
metara iznad mesta pecanja i vodite je ujednaèeno par metara ispod mesta. Dobro
je da zabaèaj bude nizvodno kako bi mušica pala pre strune. U skluèaju da struna
prva padne, smanjiæete verovatnoæu da lipljen zagrize. Navežite dve do tri mušice
na najtanji moguæi najlon debljine tek 0,1 ili 0,08 mm. Lipljen èesto uzme mušici
neposredno nakon što dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. Kako riba
dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo kreæe nazad, bolje je da ne kontrirate
snažno, veæ samo da zategnete najlon. Radi održavanja karakteristike suvih muši-
ca da plutaju, mušice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima.
Ukoliko se mušica posle odredjenog vremena slepi, potrebno ju je ispucati i pro-
tresti ili ostaviti na toplom da se prosuši. Umesto kupovnog silikonskog prepara-
ta, moguæe je koristiti i rastvor parafina u benzinu.
Nimfom se peca u donjem i srednjem sloju vode. Kako je cilj dovesti
nimfu što pre na tu dubinu, ona se èesto otežava olovcetom ili još bolje bakarnom
žicom. Boja bakra èak može da deluje vrlo stimulativno na lipljena. Sa druge
strane, boja tela nimfe može biti dreèava i ova kombinacija èesto jeste dobitna.
Struna treba da bude duga 4 do 5 m, a tanak najlon na koga vežemo nimfu i do 1
m. Njegova debljina je od 0,08 do 1 mm. Nimfu treba oživeti, a to se radi na
sledeæi naèin. Kada nimfa dodje na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde
je ona može osmotriti (imajte na umu da lipljen èesto neæe da napadne mamac
dalje od 50 cm), podižete vrh štapa i nimfa kreæe nagore. Ovaj manevar može
pokrenuti lipljena da napadne nimfu.
Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali žuti meps
velièine 2 i 3, ali je verovatnije da se takve pojave dešavaju na vodama gde nema
dovoljno insekata, pa je lipljen primoran i nauèen da jede sitnu ribu.
Može se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na
èijem se kraju navežu suve mušice. Ukoliko se peca morkim mušicama, kugla se
postavlja na kraj najlona. Ova varijantu koriste pecaroši koji nemaju adekvatan
mušièarski pribor. Zbog jakog udarca vaser kugle o površinu, retko se stvarno
može prevariti lipljen, ali postoje informacije da je bilo i takvih uspešnih sluèaje-
va. Predvez treba da je što tanji 0,08 do 0,1 mm , a glavni najlon 0,16 do 0,20 mm.
Vaser kugla takodje što manja. Pri zabacivanju trudite se da što nežnije spustite
kuglu na površinu vode.
88 Ribe naših voda
C
Maniæ
deraèa
žabar
menjka
O
va neobièna, vrlo interesantna i retka
riba, naseljava vode sliva Dunava.
Krajnja južna taèka njenog areala su
pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim
u Crnoj Gori. Maniæ može dostiæi težinu i do 3 kg, ali raste vrlo sporo i treba mu
mnogo godina i hrane da poraste toliki. Pripada porodici bakalara i jedini je njihov
slatkovodni predstavnik. Možda baš to, što pripada familiji morskih riba, utièe na
njegovu slabu otpornost na zagadjenje u vodi. Nekada je u Dunavu bilo izuzetno
mnogo maniæa, ali je danas vrlo retka riba.
Svi bakalari su ribe hladnih mora, pa tako i maniæ voli hladnu i èistu
vodu i pešèano dno. Ceo njegov životni ciklus prilagodjen je tome. Pari se i najak-
tivniji je zimi, od decembra do januara, dok se leti povlaèi u najdublje i najhladni-
je slojeve vode i miruje.
Ledja maniæa su zelena ili tamnosiva, sa belièastim šarama, a trbuh mu
je beo. Koža mu je debela, obrasla sitnom krljušæu preko koje se nalazi sloj sluzi.
Glava mu je spljoštena i široka, a ispod donje usne, na sredini brade nalazi se
karakteristièan brk-jezièak. Ledjno peraje mu je dugo i proteže se do repnog koje
je polukružnog oblika.
Maniæ je svaštojed i hrani se svime što može da uhvati, od kukaca,
insekata, glista i ikre, pa sve do sitnije ribe.
Lov maniæa
Maniæ je riba dna i danju je vrlo lenj, posebno leti za vreme velikih vruæina. Ovo
je pretežno noæna riba, jer tada kreæe u potragu za hranom. Medjutim ni tada se ne
udaljava preterano od svog gnezda, pa je neophodno da pecaroš zna taèno mesto
njegovog zadržavanja kako bi ga upecao. Lov maniæa je bolji kada je voda mutna
i obojena, a vreme oblaèno.
Toliko je lenj, da ni mamac ne uzima naglo, bez obzira na svoju velièinu.
Lota lota
89
Ponašanje najviše lièi na šaransko pipkanje. Èesto ribolovac ni ne primeti da se
riba upecala, jer maniæ kada proguta mamac obièno ostaje na jednom mestu. U
svakom sluèaju, pri lovu maniæa nemojte naglo trzati, niti vaditi mamac na svaki
udar štapa. Pustite da maniæ proguta mamac i onda ga je lako izvaditi.
Najbolji mamac za lov maniæa su: sitna mrtva ili živa riba (bodorka,
pižor, karaš i beovica), gliste i to veæi broj nanizanih glista, živinska creva i sveže
iznutrice domaæih životinja (jetre i bubrezi), kuvano meso puža kao i meso iz repa
reènog raka.
Osnova pecanja maniæa je da mamac bude pravilno prezentovan na
samom dnu vode, jedini izuzetak je živi keder. Pecanje može da bude sa obale,
kroz rupu u ledu i iz èamca. Sve tri tehnike su karakteristiène za lov maniæa.
Lov dubinskom tehnikom sa obale, je najèešæi i tada maniæ dolazi na
mamce koje smo punudili štuki ili smudju. Koristi se najlon debljine 0,30 do 0,40
cm, predvez dužine 30 do 40 cm i debljine 0,25 do 0,30 cm sa jednom udicom
velièine 5 do 0 u zavisnosti od mamca. Iznad predveza, prema štapu, postavlja se
klizeæe olovo težine 15 do 30 g. Iznad olova postavlja se plastièni stoper ili manje
olovce. Dobra je i kombinacija sa dve udice, jednom ispod, a drugom iznad olova,
pri èemu se na donjoj postavlja mrtva riba, a na gornjoj živa.
Ukoliko pecate kroz rupu u ledu, budite izuzetno pažljivi. Tanak led
može biti smrtno opasan, ako upadnete u vodu. Pre svega treba probušiti rupu u
ledu ( u preèniku do 30 cm je sasvim dovoljno) i spustiti mamac na samo dno.
Može se koristiti štap bez mašinice. Takodje nije loše koristiti plovak, jer je
indikacija trzaja lakša. Štap treba da je maksimalno kratak, radi lakšeg rukovanja.
Pravi štap za lov kroz rupu u ledu je dugaèak svega 50 cm. Kontrira se na jasan
trzaj plovka.
Pecanje iz èamca podrazumeva kombinaciju prve dve metode i u zavis-
nosti od situacije opredeljujte se za dubinski ili metod na plovak. Ono što je pred-
nost èamca, je da možete da se dovezete do taènog mesta gde riba živi.
Pecanje na varalicu, iako je ovo riba grabljivica, nije moguæe. Maniæ je
toliko lenj, da æe ponekad i poæi za varalicom, ako mu ona prodje "ispred nosa",
ali je neæe stiæi i progutati. Ribari kažu da maniæ ponekad pipka tvistera, a neæe da
ga proguta.
Maniæ je slab borac na udici i kada se zakaèi, lako ga je izvaditi.
90 Ribe naših voda
i
M
ladica je naša najveæa salmonidna riba.
Može porasti i do 70 kg, ali su takve
izuzetno retke. Toliki primerak je vid-
jen samo jednom i to uginuli 1870 g. u reci
Waag. Najveæa ulovljena mladica je bila teška 59,6 kg, dugaèka 185 cm i uhvaæe-
na je na Dunavu. Bilo je to 1873.godine. Mladice koje se sada najèešæe hvataju su
mnogo manjih dimenzija i retko prelaze 15 kg.
Areal prostiranja mladice je sliv Dunava. U tom slivu nema bliskih srod-
nika, pa se iz toga zakljuèuje da je ona stara i autohtona vrsta. Životni prostor joj
se na zapadu širi do reke Treisen, na severu do Karpata, na istoku do Crnog mora,
a na jugu do Save i Šar planine.
Ono što mladicu izdvaja u posebnu grupu salmonida su krupni zubi,
velika usta i vrlo sitna krljušt. Škržni poklopci su takodje vrlo veliki, pa stoga i
glava izgleda velika - otuda i naziv u nekim delovima glavatica. Zubi su joj kukas-
to savijeni i pored zuba na usnama, postoje i dva reda zuba na jeziku.
Telo joj se najviše razlikuje od pastrmkinog jer je više okruglo sa, kod
velikih primeraka, širokim ledjima. Ledja se završavaju snažnim repom sa jakim
perajima, što joj omoguæuje da vrlo brzo pliva.
Glava i ledja mladice su tamnosmedja sa zelenkastom ili ružièastom
nijansom, koja zavisi od okoline u kojoj živi. Za vreme parenja boja prelazi u
bakarno-ružièastu. Po telu ima crne pege. Glava, kao poèetak tela je izuzetno
hidrodinamièna, te stoga omoguæava mladici da lako pliva uzvodno i u brzim i
snažnim strujama. Karakteristièno je da mladica ima izuzetno krupne oèi. Pored
dobrog vida ima razvijeno èulo ukusa.
Osnovna razlika izmedju mladice i pastrmki za vreme mresta je što one
nemaju karakteristièno savijenu donju vilicu. Mreste se krajem marta i poèetkom
aprila. Ženke kopaju gnezdo na pešèanom tlu u preèniku i 1,5 m i duboko 40 cm
u kome leže nekoliko dana i polažu ikru odmah je nakon oplodnje zakopavajuæi.
Hucho Hucho
Mladica
dunavska mladica
glavatica
91
Oko nje obigravaju mužjaci oplodjujuæi je. Primerci su zreli za mrest kada poras-
tu preko 70 cm, što je obièno u èetvrtoj godina za ženke i treæoj za mužjake.
Lov mladice
Mladica se ne lovi samo za vreme parenja u martu i aprilu. Jedino je
ogranièenje da se ne sme loviti na živi mamac i da se primerci manji od 70 cm, oni
koji se još ni jednom nisu parili, moraju vratiti u vodu. Najbolji lovni tereni za
mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre poèetka Zvornièkog
jezera u Opštini Ljubovija.
Za lov mladice najbitnije je pronaæi ribu. Za ovo moramo znati gde se
riba inaèe zadržava, ali i imati intuiciju. Duboki virovi i kanali s uzvodnim i
nizvodnim pliæim brzim ili mirnim delovima korita su najomiljenija staništa ove
ribe. Odavde riba ide samo za vreme mresta, kada je ni ne smemo loviti i za vreme
zime, kada odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Smatra se da svaki dublji vir ima
svoju mladicu. Buduæi da su teritorijalne ribe, ne trpe uljeze u svojoj blizini.
Ukoliko jaèa mladica napusti vir, ugine ili bude upecana, na njeno mesto se nasel-
java po pravilu manji i mladji primerak.
Mladica se najèešæe hrani na mestima gde duboka voda prelazi u plitku,
gde se kovitla i peni jer na tim mestima ima dosta sitne ribe. Ponekada se mladica
hrani sa površine vode i tada ju je moguæe i videti. Ponudjen mamac ribi koju ste
videli osigurava ulov.
Kada pronadjete ribu ili mesto gde bi mogla biti kreæe se u pretraživan-
je terena mušièarskim ili varalièarskim priborom. Svaki put kada odete na vodu
budite spremni na promenu konfiguracije terena, jer su brze reke u kojima živi
mladica promenljivog intenziteta toka. Interesantno je, a skoro i pravilo da mladi-
ca živi uvek na onim mestima do kojih je teško doæi. Prilikom izbora mesta, uvek
razmislite o tome kako æete izvaditi eventualno ulovljenu ribu, koja ume biti i
deset kila teška.
Kada odredjujemo vreme kada pecati mladicu moramo imati na umu
kada se ona prirodno i hrani. Leti je to predveèe, u toku noæi i rano ujutro.
Medjutim treba imati u vidu da je ribolov noæu zabranjen. Kako vreme postaje sve
hladnije, mladica ranije prestaje da jede u toku noæi, pa je treba pecati predveèe.
Takodje, treba posmatrati i migracije sitne ribe kako bi se u toku godine
odredilo mesto gde je pecati. Veæ je reèeno da je sitna riba za vreme leta na mes-
tima gde se dubina susreæe sa plitkom vodom, pa to daje odgovor da je i mladica
tu. Zimi, kada voda nadolazi od snegova i ume biti vrlo hladna i sa dosta prljavš-
tine, sitne ribe prilaze obali gde je protok vode manji. Kako je voda mutna, treba
koristiti jarko obojene mamce kako bi ih riba primetila. U ranu jesen voda je dosta
92 Ribe naših voda
topla i sa smanjenom kolièinom kiseonika i mladicu treba tražiti u najbržim i
najpenušavijim delovima reke. Kada sa približavanjem zime voda poène hladiti,
pravo je vreme za lov voblerima. Zimi kada je vodostaj nizak mladica po pravilu
miruje. Medjutim na svaki rast vode, pri oblaènom vremenu, pokreæu se i sitne
ribe, pa sa njima i ona kreæe u lov. Idealno vreme bi bilo kada pada blagi sneg,
nema vetra i temperatura je oko nule. Mladica se zimi nalazi u svojim virovima i
odatle napada ribe koje takodje, silaze u dublje toplije vode. Da bi joj prišli koris-
timo vodjene varalice po dnu, koje se vode u lukovima. Kao mamci se u ovo vreme
koriste: pletenica ("cof" ili "copf"), veæi-tonuæi modeli voblera (Zoranovi vobleri
7,9,11 cm u realnim bojama (peš, kleniæ), silikonske ribice, razne vrste metalnih
varalica i velike potezanke.
Opšte je pravilo, da kada mladica pojuri za varalicom, nikako ne zaus-
tavljajte i ne uspororavajte mamac. Ovo je èest problem mladih ribolovaca, koji
refleksno, kada vide ribu koja je pojurila njihov mamac, požele da joj mamac sami
poguraju u usta. Medjutim, u prirodi, svaka ribica, koja postaje plen i koju mladi-
ca pojuri, neæe stati, veæ æe pokušati da još brže pobegne. Ukoliko vaš mamac to
ne uradi, mladica æe otkriti prevaru i odustati od mamca.
Svaki ozbiljan pecaroš na mladicu, mora imati veliku kolekciju varalica,
jer je mladica æudljiva riba. Uvek je treba iznenaditi neèim novim, ali u toj kolek-
ciji moraju se nalaziti primerci: pletenice, peša, mepsa i sundjerastog peša.
Pribor za lov mladice mora biti vrhunski jer oèekujemo krupnu i borbe-
nu ribu. Najlon mora biti nov, ispravan, debljine oko 0,50 cm.
Ribe naših voda 93
QT
Radio 021
radio koji povezuje ljude
http://www.radio021.co.yu
Barbus barbus
Mrena
M
rena naseljava sve vode centralne i
zapadne Evrope, ukljuèujuæi basen
reke Dunava. Najradije se nalazi u
glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena.
Tipièno naseljava više i srednje tokove reka. Aktivna je pretežno noæu, ali se hrani
i danju nakon oluja, kada kupi male životinje koje su upale u vodu. Mrena se kreæe
u jatima, koja saèinjavaju ribe razlièitih velièina. Hrane se tako što pretražuju dno
i okreæu kamenje sa dna , kako bi ispod njih pronašle životinjice. Kada voda poène
da se hladi, mrene, kao i šaran, prelaze u fazu mirovanja i povlaèe se ka najdubljim
delovima toka. Mrena je riba karakteristiènog i lako prepoznatljivog izgleda. Ledja
su joj tamnozelena ili braon boje, bokovi tamnozlatni sa nijansom bakarne boje,
dok joj je stomak sa dosta žute nijanse. Telo mrene je izrazito vretenasto,
prekriveno sitnim krljuštima. Glava mrene je karakteristièna i po položaju usana
odmah æete shvatiti da se ova riba hrani sa dna. Usta su sa donje strane glave, goto-
vo ravna sa podlogom. Na usnama mrena ima dva para brèiæa. Oèi su joj sitne.
Mrena može porasti i do 8 kg, ali je najèešæa lovna težina od 500 g do 1 kg. Mresti
se od maja do jula. Ženke polažu do 10.000 jajašaca u bistru i hladnu vodu bogatu
kiseonikom. Ono što je karakteristièno za mrenu je da u tom periodu migrira u
salmonidne vode i da se u njima hrani insektima koje pronalazi na dnu ispod
kamenja. Treba obratiti pažnju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta i taj se
otrov ne može uništiti kuvanjem ili prženjem. Meso mrene je u toku cele godine
ispravno za jelo. Mrena se hrani larvama komaraca, efemerama, trihopterama, bil-
jem i zooplanktonom, mada neæe odbiti ni druge vrste životinja koje može naæi
prevræuæi kamenja na dnu.
Lov mrene
Mrene se mogu loviti tokom cele godine sem zimi. Zimi padaju gotovo
u san i retko kada se kreæu. U proleæe mrene migriraju da bi se parile i to u svežije
94
i kiseonikom bogatije vode. Tada ih tamo treba i tražiti. Leti se vraæaju nazad i
treba ih tražiti u pliæim delovima reka u kojima voda pojaèano žubori, na preliv-
nicama, branama i ustavama. Sa jeseni je pravo vreme za dubinski lov mrene u
veæim rekama. Idealno vreme za lov mrena je predveèe i noæ, ali i dan nakon kiše
kada je voda mutna.
U pogledu mamaca prilièno je izbirljiva. Uzima hleb, gliste, crvice,
rovce, kukuruz, dud(redje), kastere, seme konoplje, ali i razni mamci jakog mirisa
kao što je sir i mesni narezak. U mutnim vodama odlièno se pokazao durbak.
Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz šeæerac kao primama i mamac su se
pokazali kao idealna kombinacija. Imajte na umu da su mrene izuzetno
proždrljive. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena konoplje i 1 kg kastera
za ceo dan pecanja. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamèenu
komadiæem mesnog nareska na mestu primamljenom semenom konoplje.
Ne smete da zaboravite da je mrena oprezna i pametna riba. Ugleda li
nas pobeæi æe. Uèini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestaæe iz vašeg
vidokruga. Vaš prilaz pecanju mrene može biti statièan ili mobilan. Kod mobilnog
metoda idite od mesta do mesta na svakom se zadržavajuæi maksimalno 20 minu-
ta. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno. Mrena
se može pecati na više naèina: na plovak, dubinskom metodom, varalicom, kotrl-
janjem, na zastavicu, èekom i plutajuæom strunom.
Lov mrene na plovak nije statiènog tipa. Mamac treba oživeti stalnim
pomeranjem vrha štapa. Cilj je voditi mamac po dnu da skakuæe i na taj naèin
privlaèiti ribu. Najlon treba da je uvek blago zategnut i kontra je pri prvom trzaju.
Na ovaj naèin pretražuje se dno, a kako je struja na mestima gde se mrena peca
jaka i sama nosi plovak, treba paziti da ne dodje do kaèenja udice za dno. Mesto
treba primamiti smesom od nakvašenog bajatog hleba, sa crviæima, glistama i
kukuruzom. Štap za ovu svrhu treba da je tanak i osetljiv, dug preko 3 m, najlon
debljine 0,30 mm, a udice od 10 do 6. Olovo ide iznad udica prema štapu i mora
ležati na dnu kako bi se osiguralo da i mamci leže na dnu.
Pribor za pecanje dubinskom metodom je standardan i treba koristiti
nešto deblji najlon od onoga pri pecanju plovkom. Na kraju najlona postavlja se
olovo od 80 do 100 g ili još bolje poluzatvorena hranilica puna mesnih crviæa. Na
dvadesetak santimetara iznad olova, ka štapu, treba postaviti udicu na predvezu
dužine 50 do 70 cm. Na ovaj naèin osiguravate da je mamac na dnu, da pri
povlaèenju neæe doæi do kaèenja olova i da æe trzaj mrene biti odmah vidljiv na
vrhu štapa. Moguæe je postaviti još jednu udicu iznad ove ili ispod olova, ali je
verovatnoæa kaèenja poveæana. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su komadi
sira trapista, rovac i glista. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u
Ribe naših voda 95
njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi ispušta i privlaèi mrenu i druge ribe (klena,
soma).
Lov mrene na varalicu je specifièan. Potrebno je varalicu spustiti na
samo dno i po njemu je voditi. Sistem na kraju najlona je ovde vrlo bitan. Koristi
se klizeæe olovo, posebno neko od onih koje se slabo kaèe za podloge na dnu, pa
ispod olova treba na oko 30 do 40 cm vezati varalicu. Tehnika je sledeæa: zabacu-
je se popreèno ili nizvodno na reènu struju i pušta se da voda odnese varalicu što
dalje. Držite najlon koliko toliko nategnut kako bi osetili kada je varalica pala na
dno. Nakon toga polako povlaèite varalicu po dnu ka vama i to u skokovima.
Manevar je sledeæi: povuèete vrh štapa, varalica poleti i stane, pa opet ponavl-
jatepostupak. Od varalica najbolje je koristiti voblere velièine 2 do 5, vormove
(koji su i inaèe namenjeni ovoj svrsi), male cikade i kašikare. Leptiri su se pokaza-
li kao loše rešenje.
Lov na kotrljanje podrazumeva kombinaciju tehnike sa plovkom i
dubinske metode. Sam sistem je isto vezan kao i kod dubinske metode, sa tim da
se koristi okruglo olovo manje težine koje se slabije kaèi za dno. Predvez se veže
preko vrtilice da ne dodje do uvrtanja najlona. Sistem se zabacuje uzvodno i pušta
da padne na dno. Najlon i ovde treba da je blago zategnut kako bi znali kada je
došlo do dodira sa dnom. Nakon toga, pušta se da jaka struja nosi, "kotrlja",
mamac po dnu. Kada mamac bude dovoljno nizvodno od vas, vadite ga i ponav-
ljate radnju. Kontrira se iz ruke na svaki trzaj ribe.
Za lov na zastavicu pretraživanjem koristi se ista tehnika kao i kod lova
kotrljanjem, sa tim da ovde postoji zastavica, krpica crvene boje, koja jasno, u
plitkoj vodi pokazuje lokaciju mamca. Sistem za ovo pecanje sastoji se od
okruglog olova težine 1,5 do 4 g na kraju najlona, a na 10 do 30 cm od olova ka
vrhu štapa postave se dve udice na predvezu dužem od 40 cm. Iznad njih postavl-
ja se zastavica na samom najlonu.
Za lov na zastavicu èekom koristi se isti sistem kao i kod lova
pretraživanjem, sa tim da se ovde sistem zabacujte nizvodno i postavte u držaè ili
drži u ruci. Najlon treba da je blago nategnut, a zastavica ovde ima funkciju pokre-
taèa, odnosno animatora mamca, efekat slièan pomeranju vrha štapa pri pecanju
plovkom.
Kada krenemo u ribolov na mrenu èekom, potrebno je naæi mesto gde je
ima. U proleæe, u vreme parenja, mrene se okupljaju da bi se parile. To je odlièno
vreme, da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. Pretražite reku, i nemojte
biti razoèarani, ako pronadjete samo sitne primerke. To su mužjaci, i sigurno je da
su i ženke negde u blizini. Neposredno pre parenja, mrene imaju veliki apetit i tada
ih je lako pecati. Nakon mresta, jata se rasturaju i tada se love pojedini primerci
96 Ribe naših voda
koji nastavljaju da žive usamljenièkim životom. Pravo mesto za ribolov mrena su
panjevi i prepreke u vodi, kao i najdublja korita reka. Pre nego zapoènete ribolov,
pronadjite pogodno mesto sa tvrdom podlogom i bistrom vodom. Ovo mesto treba
da bude što bliže mestu gde se mrena inaèe zadržava i koje smatra bezbednim,
kako bi bila što opuštenija. Ovo mesto mora da bude potpuno èisto, ali èistina ne
sme biti velika jer æe se riba uplašiti. Poènite sa primamom i saèekajte da se ribe
pojave. Posmatrajte njihovo ponašanje i koju primamu najradije uzimaju. Riba æe,
kad se prvi put pojavi, uzeti primamu i napustiti mesto. Nakon 30 do 45 minuta,
doæi æe ponovo i opet uzeti deo primame pa otiæi. Ovakvi ciklusi æe se ponavljati,
ali æe ostajanja biti sve duža, a dolasci sve èešæi. Potrebno je biti strpljiv kako se
riba ne bi na poèetku uplašila. Nije loše saèekati noæ na bistrim vodama, dok je
kod mutnih moguæe pecati i preko dana i u sumrak. Mamac koji koristite ne sme
se nalaziti u primami. Za dnevni ribolov mesni crviæi su najbolji mamac i prima-
ma, ali vam za jedan lov treba oko 1,5 litar crviæa. Za noæni ribolov, sasvim su
dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu.
Mlinovi, brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju
osobine brzih planinskih potoka i reka. Zbog velike kolièine kiseonika u vodi, i
obilja hrane ribe vole da se zadržavaju oko ovih mesta. Mrena, riba brzih i bistrih
voda, jednostavno ne može da propusti ovakvo mesto, a posebno voli da se
zadržava ispod vrela, saèekujuæi hranu koja pada. Centralni tok je najjaèi, ali pri
dnu njegova jaèina nije ni nalik na onu na površini. Baš taj deo toka vole da koriste
klen i mrena. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta,
nakon napuštanja vrela gde se nalazi izjutra. U boène strane toka mrena odlazi
samo kada je voda mutna ili posle kiše. Boène strane toka, koje su najblaže, nasel-
jene su deverikom, bodorkom, mrenom, klenom, smudjem i štukom. Naravno dev-
erike biraju najsporije delove, dok se kleniæi nalaze u najbržim. Postoji još jedan
dobar naèin za pronalaženje mrena, a to je:”gde su panjevi tu su i mrene”. Prihrana
u ovim vodama je najveæi problem. Za lake tipove primame, treba koristiti hranil-
ice kojima je moguæe spustiti hranu na željeno mesto. Kod krupnije primame,
moguæe ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode. Za mutne vode, rak je ide-
alan mamac za mrenu. Pri lovu mrena kod brana, ustava i mlinova, zbog jaèine
vodenog toka, koristite najlon veæe nosivosti od one koju diktira velièina riba koje
oèekujete.
Kao primama za mrenu najèešæe se koriste mesni crviæi, kasteri, kuvana
zrna konoplje i zrnevlja žitarica. Mamci se bacaju loosefeed tehnikom (rasipan-
jem) po prostoru na kome vozite vaš sistem sa udicama. Ukoliko je to mesto
predaleko, treba koristiti praæku.
Ribe naših voda 97
W
Vimba vimba
Nosara
buborak
ugrica
ogrica
gubièasta deverika
plavonos
šljivar
buboran
ciganka
popadika
bojnik
N
osara naseljava vode srednje i severne
Evrope, a ponekad odlazi èak i u brak-
iènu, pa i u morsku vodu. Ipak najèešæe
živi u istim vodama u kojima živi i mrena. Treba
ih traziti u bržem vodenom toku. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom,
znaèi mogu se naæi kod brana, ustava i mlinova. U pliæacima se mogu spaziti nji-
hovi srebrni bokovi kako blješte, dok pokretima tela kidaju alge sa dna.
Proseèna dužina nosare je 35 cm, retko do 50 cm i težine od 1,5 kg, a
najveæi primerci mogu težiti i 2,5 kg.
Najvidljivija odlika nosare je njena gornja usna produžena u obliku
nosa. Po njoj je i dobila ime. Neiskusni ribolovci èesto nosaru zamene sa skobal-
jem, koji nema izražen nos. Nos je kod nosare tamnoplave do crne boje.
Glava i ledja nosare se tamnosivi koji prelaze preko bokova sve do sto-
maka koji je potpuno beo. Telo joj je pljosnato, ali vitko.
Za vreme mresta, nosare se okupljaju u jaka i kompaktna jata i kreæu
uzvodno u bistre i hladnije vode. Ovo ponašanje je slièno ponašanju mrena. Jedino
što treba znati, je to da u tim periodima nosara retko uzima hranu i èesto je to frus-
trirajuæe saznanje za ribolovce.
Lov nosare
Kada krenete u lov na nosare imajte uvek na umu da su to jatne ribe i da
prvo treba da pronadjete jato. A jato je tamo gde je hrana. Kako se nosare
uglavnom love u bistrim i pliæim vodama, pridjite koliko možete jatu pazeæi da ga
ne uplašite.
Prihrana je neophodna u lovu nosara. Cilj je jato što duže zadržati na
mestu pecanja. Koristite teže tipove primame koje u sebi nemaju materije koje
pomažu raspadanju iste. Takodje umesite tako da bude što je moguæe tvrdja da bi
se nosare duže njome bavile. Primamu bacajte uzvodno u odnosnu na mesto
98
ribolova kako ne bi pod uticajem jake struje pala niže od željene taèke pecanja.
Nosare su pretežno vege-
tarijanci pa su im glavna hrana
zelene konèaste alge, koje stružu sa
kamenog dna. Jedno od pravila,
koje važi za mnoge ribe koje se
hrane algama, je da kada je dno
obraslo algama ribe su site i teško
ih je uloviti. Pored algi nosare
proždiru larve insekata, raèiæe,
crviæe ili gliste koje im ribolovac
ponudi, kukuruz, noklu, hlebnu
ružu ili prokuvanu pšenicu.
Pri ribolovu nosara
koriste se sve tehnike koje se
koriste i za mrenu, ali se ipak
najèešæe koristi lov plovkom i lov
sa zastavicom.
Za lov plovkom koriste
se finiji štapovi, i manji plovci,
sitne udice velièine 16-20, osnovni
najlon 0,15 do 0,2 mm i predvez od
0,12 do 0,14 mm. Mamac se baca
uzvodno i pušta da skakuæe po dnu.
Vodeni tok nosi plovak, a pecaroš u
rukama drži štap i na najmanji trzaj
kontrira.
Za lov zastavicom koristi se isti pribor kao i sa plovkom sem što se
umesto plovka privezuje crvena krpica ili vuneni konac na oko 1 do 2 m od kraja
najlona. Funkcija ovog dodatka je da oživi mamac na dnu. Takodje se koristi olovo
tek one težine koja omoguæava dovoljno daleko zabacivanje. Baca se isto kao i sis-
tem sa plovcima, uzvodno, najlon se uvek drži blago zategnut, a kao indikator trza-
ja koristi se prst na najlonu. Kontrira se na svaki trzaj.
Ribe naših voda 99
· Specijalisti za ovu ribu pokušavaju veæ
decenijama da ovu ribu prevare na njenu
omiljenu hranu-alge. Udice pokrivaju
pazljivo oèupanim zelenim algama. Ako
ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrži
izbaèaj i vodenu struju, onda je ulov
obièno zagarantovan. Pošto se ovaj
mamac loše drži na udici, neki specijalisti
se kunu u specijalne smeše od algi. Zato
se alge pomešaju sa rastopljenim želatin-
om i posle hladjenja mase seèe se na sitne
komade. Neki ribolovci èak mešaju alge
sa vatom, da bi se bolje držala na udici.
Trud se isplati, jer tamo gde su nosare u
velikom broju, moguæ je bogat ulov.
· Nosare su pri jasnom letnjem danu
posebno oprezne i mogu se prevariti samo
uz pomoæ finog pribora i sitnih mamaca.
Bolji izgledi za ulov su u proleæe ili kasno
leto i to u dubljim delovima vode.
· Kapitalne nosare su odlièni borci i
neretko ih ribolovac zameni sa snažnom
mrenom ili jazom.
F
P
astrmke su izuzetno atraktivne ribe visin-
skih bistrih voda. Jedan broj ribolovaca
smatra da je jedini pravi sportski ribolov
upravo lov salmonida, kojima pastrmke i pri-
padaju. Kod nas zastupljene sa veæim brojem vrsta i podvrsta, neke su autohtone,
a neke su donesene i poribljene ili se veštaèki uzgajaju. Najznaèajniji predstavni-
ci ove grupe riba su:
· potoèna pastrmka (Salmo trutta m. fario) - ova riba je najbogatija var-
ijetetima koji se razlikuju samo u detaljima i žive u razlièitim vodama. U ovu
grupu spadaju: primorska potoèna, garka, makedonska, pelargonijska, peristerska,
visovaèka, zrmanjska, bosanska(solinka) i mnoge druge. Prepoznaje se po crven-
im taèkama po telu. Boja pastrmke može izuzetno zavisiti od reke u kojoj se nalazi
i to je razlog ovolikog broja varijeteta. Ima krupniju glavu sa velikim ustima u
kojima su oštri zubi. Ledja su joj zelenkasta, tamnosiva, tamnosmedja ili crna,
bokovi su zelenkasti ili žuækasti, a stomak joj je beo. Idealna temperatura vode je
10
O
C, ali može preživeti i 15
O
C.
· jezerska pastrmka (Salmo trutta m. lacustis) - Osnovno obeležje ove
pastrmke su crne taèke po telu, tamnozelena ledja i beo trbuh. Naraste do 20 kg.
· soška pastrmka (Salmo marmoratus) - Obeležje joj je krupna glava,
popreène tamne pruge po telu, zelena ili tamnoružièasta ledja i beo stomak.
· kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus) - Odlikuje se
raznobojnom prugom po boku. Kod nas je donesena 1893. godine iz Amerike.
Pored ovih kod nas živi još jedan broj riba koje pripadaju porodici
Salmonidae, ali ne i familiji Salmo, a to su:
· mekousna pastrmka (Salmothymus obtusirostris obtusirostris) -
Kratka glava i meka usna su karakteristika ove tamnomaslinaste ribe. Po telu ima
tamne i crvene nepravilne taèke.
· potoèna zlatovèica (Salvelinus fontinalis) - Donesena je iz Kanade.
Salmo sp.
Pastrmka
pastrva
100
Ima zelena ledja, svetle bokove i crvenkast trbuh i crvene taèke. Mase je do 1kg.
U prirodi pastrmke se hrane svim živim organizmima u njihovoj okoli-
ni. Zbog svoje proždrljivosti bile bi lak plen ribolovaca koji bi je lovili njenom
prirodnom hranom, te se zbog sportskog karaktera ribolova zabranjuje upotreba
živih mamaca.
Lov pastrmki
Pastrmka se najbolje lovi za vreme tmurnog dana ili odmah posle slabe
kiše i kada duva zapadni vetar. Mušicom se lovi u proleæe i u jesen i to predveèe.
Najèešæe se koriste kamenjarke (Stone fly, Steinfliege u aprilu), zmajevke (May fly,
Maifliege u maju) i bumbari (Baer, sumrak). Po Jovanu M. Petroviæu postoji
dvanaest univerzalnih mušica bez kojih kolekcija ne može ni postojati, a to su: pro-
fesor (Professor), Crveni prelac (Red spinner, Rotspinner), Pešèarka (Sandy fly,
Sandfliege), Kozarac (Goat fly, Ziegenfliege), Oranž mušica (Orange fly,
Orangefliege), Hrastovka (Oak fly, Eichenfliege), Lepotica parmašela (Parmachen
belle), Francisova (Frencis fly), Kraljevski grizli (Grizzly king), Kraljica vode
(Queen of waters), Crni mrav (Black ant, SCHW. ameiseflege) i Edmead.
Prema Rikardu Hafneru preporuèene mušice su: za vedro i toplo
vreme: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, avgustovka, Ornage Fly,
Greenwelova mušica, kozarica, žuta lièinka, velika modra, profesor i crveni mrav;
za bistru vodu: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, smedji bumbar, avgustov-
ka, Orange Fly i profesor; za hladno i kišovito vreme: Hoflandova mušica, muška
ožujka, Hardy’s Favourit, obièna sivulja, Baxmannova, crni prelac, jošavka, srebr-
na libela, vještica, crveni rep, sivi bumbar, crni bumbar, zulu, Black Red, beli mol-
jac, beli vodeni cvet, Paunellova crna, crvena i siva, zunzare (crnosive, srebrno
sive, srebrno crne) i kuæna muva; za noæ: srebrna libela, veštica, aleksandra,
crveni rep, zulu, Black Red, beli moljac, beli vodeni cvet; za mutnu vodu: Hardy,
aleksandra, crveni rep, zulu, Black Red i šarenka.
Naravno ovde treba spomenuti jedan broj izuzetnih mušica g. Andrije
Urbana i to: Pahuljasta maslinasta pupa (Bubble CDC Olive Emerging Hatching
Pupa), Pahuljasta patkova viseæa svetlo žuta trzalica (Bubble CDC Suspender Pale
Yellow Midge Pupa), Maslinasta CDC trzalica (Bubble CDC Suspender Olive
Midge), Višnjina svetlica (CDC Claret Velvet Pearl), Patkova pupa (CDC Cream
Pupa), Patkova sivomaslinasta pupa (Bubble CDC Grey-Olive Caddis Pupa),
Pahuljasta (Bubble) patkova rojenka (CDC Emerging Mayfly), Pahuljasta radja-
juæa grao pupa (CDC Grey Emerging Pupa), Pahuljasta presvlaèeæa višnjasta
rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Dun" CDC Hatching Claret Dun),
Pahuljasta presvlaèeæa krem - žuta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow
Ribe naših voda 101
Dun), Prvenka (CDC Olive Emerger), Pahuljasta narandžasta rojenka (CDC
Orange Hatching Dun), Lipljanova veèernja rojenka (Grayling’s Pale Evening
Emerger), Kamenjar sivonja (Grey Hopper), Kobilica - Andrijin skakavac (Olive
Hopper),Narandžastoguzi žuti skakavac (Orange Yellow Hopper),
Narandžastoguzi olivni skakavac (Orange Olive Hopper), Crvenoguzi skakavac
(Red Brown Hopper), Radjajuæa braon pupa (Surface Hatching Caddis Pupa ).
Više informacija o ovim mušicama i slike istih nalaze se na internet sajtu:
http://www.flytyingworld.com/PagesA/au-andrija-urban.htm.
Pri lovu pastrmke najèešæe se koristi tehnika varalièarenja, lov vormom,
mušièarenje mokrim i suvim mušicama, pecanje sa potopljenom mušicom i
ribolov nimfom.
Za varalièarenje kada se oèekuju manji primerci koriste se minijaturne
varalice težine od 0,5 do 2 g. Najèešæe se koriste rotirajuæe kašike (Mepps Aglia
2), male imitacije ribica dužine 4 do 7 cm (Rapala), twisteri, Zoranovi vobleri od
5 cm realnih boja (pior, peš) i crno-bele, šadovi i torpeda velièine 3 do 7 cm.
Najlon treba da je 0,1 do 0,14 mm. Štap treba da bude izuzetno lak dužine od 2 do
2,5 m. Ipak, kada oèekujemo krupnije primerke koriste se teže varalice težine i do
15 g, kao što su kašike velièine 3 i 4, Rapalini vobleri dugi 8 cm. Koriste se nešto
duži štapovi do 3 m i deblji najlon do 0,26 mm. Ova tehnika se najèešæe koristi
leti, kada je nivo vode nizak i duva slab vetar.
Ribolov veštaèkom varalicom tipa worm (crv) je moguæ. Praktikuje se
na poèetku sezone kada je struja jaka i kada dodatno oživljava ovu silikonsku var-
alicu. Prezentovanje mamca je na dnu, a koriste se crveni i rozi mamci. Najlon
treba da bude debljine 0,18 do 0,20 mm, a udice koje se koriste za kaèenje worm-
ova 6 ili 8.
Lov mokrom veštaèkom mušicom je èesta tehnika ribolova pastrmke. Za
ovaj metod potreban vam je štap dužine oko 3 m i struna fluorescentnih ili dreèav-
ih boja. Boja strune je bitna samo zbog lakog praæenja vrha strune, koji se povlaèi
u sluèaju ugriza ribe. Sistem se obièno sastoji od dve do tri mokre mušice kod
kojih je boja jako bitna. Generalno, žuta, braon, maslinasta i crna su preporuèljive
boje, ali se ona ni izbliza ne može odrediti dok niste na vodi. U tom trenutku u zav-
isnosti od insekata koji se roje kod vode, treba i izabrati mušicu. Mušice se baca-
ju nizvodno na oko 3/4 vode i polako povlaèe prema pecarošu. Sama struja æe
oživeti mušice i to svaku na svojoj dubini na razlièit naèin. Kontrira se na i naj-
manji nepravilan pokret vrha strune, ali i na odblesak ribe u vodi na mestu gde bi
mušice trebale da nam se nalaze.
Pre svega kod lova suvom mušicom, potrebno je da je površina vode
blago zatalasana, jer tada pastrmka teže može da odredi da li je reè o prevari. Boja
102 Ribe naših voda
mušice u ovom metodu nije toliko bitna, jer gledajuæi prema nebu sve mušice, iz
riblje perspektive, deluju crno. Medjutim postoje dve škole pecanja mušicama.
Jedna zagovara bitnost sliènosti veštaèke mušice sa pravom kojom se riba u tom
trenutku hrani. Ovaj pristup predpostavlja da pecaroš ima veliku kolekciju mušica
i da ume da razazna kojoj od èetiri velike grupe pripadaju insekti nad vodom. Te
grupe su: vilinski konjiæi (Odonata), dvokrile mušice (Diptera), vodeni cvetovi
jednodnevne muve (Ephemeroptera) i neleteæi insekti (mravi - Formicidae,
skakavci - Saltatoria i razne bube). Drugi pristup više pažnje poklanja samom
prezentovanju mamca. Prezentovanje mamca je bitno u svim sluèajevima, sem
kada se zabacuje u sam penušavi brzak, gde riba ne može da primeti nikakvu
nepravilnost. Mušica se zabacuje uzvodno od mesta pecanja, pa je struja nosi
nizvodno. Tako ribolovac pretražuje vodeni prostor. Pri ribolovu suvom mušicom
koriste se štapovi dužine 2 do 3 m. Struna treba da je 2x ili 3x, predvez dužine oko
2 m za brzake i potoke, a 2,5 do 4 m za velike reke, debljine 0,1 do 0,12.
Postoji i tehnika mušièarenja potopljenom mušicom. Ova tehnika je u
stvari spoj dve prethodne. Koriste se suve mušice, ali se ne premazuju, tako da pri-
likom vuèenja kroz vodu bivaju blago potopljene. Kao modeli koriste se one
mušice koje imitiraju završnu fazu u razvoju insekta.
Najzad, poslednja tehnika ribolova je mušièarenje nimfom. Nimfa je
stadijum u razvoju insekta u kome on živi pod vodom. Takvim nimfama se ribe
èesto hrane i rado uzimaju ovakav mamac. Medjutim, ovde je tehnika zabacivan-
ja sasvim drugaèija nego kod prethodnih metoda. Da bi se pecalo nimfom potreb-
no je videti i lokalizovati ribu. Nakon toga mora se precizno zabaciti ispred usta
ribe. Nimfa je tonuæa i treba da padne neposredno pred ribu, koja je uzima u sred-
njem ili donjem sloju vode. Za ovaj metod ribolova koriste se štapovi sa suve
mušice dužine 2,7 m. Predvez treba da je tanak 0,08 do 0,12 mm i dug oko 1,5 m.
Nije loše da struna na vrhu ima malu oznaku ili da je sama dreèave boje, kako bi
se lako primetilo uzimanje mamca.
Jedan broj pastrmki živi i u jezerima i tehnika ribolova na mirnim
vodama se razlikuje od one izložene do sada. Za vreme lošeg vremena, posebno
ako je došlo iznenada, veliki broj insekata pada u vodu. To je razlog za podizanje
pastrmki iz dubina, te se one tada uglavnom love na suvim mušicama, kao i muši-
cama koje imitiraju larvu komarca. Može se probati i sa voblerima i drugim
imitacijama riba. Kada je vreme sunèano, riba u jezerima može zaèas promeniti
dubinu. Imajte na umu da pastrmka ne voli preterano toplu vodu, pa æe u toku dana
biti na dnu, a u toku jutra i predveèe, jata se dižu na površinu. Ovo treba osmatrati
i adekvatno reagovati. Za površinski lov koriste se plutajuæe strune i lov suvom
mušicom, kada duva vetar ta mušica treba da bude što jarkijih boja. Kada je riba
Ribe naših voda 103
na dnu koriste se skoro sve ostale tehnike i struna treba da bude potapajuæa. U
srednjem sloju vode koriste se strimeri, mokre mušice i tehnika potopljene mušice.
104 Ribe naših voda
Andrija Urban
Fly manufacturing - Art - Publicist
Partizanski put 5
17542 Vranjska Banja
AndrijaUrban@yahoo.com
www.flytyingworld.com/PagesA/au-
andrija-urban.htm
gh
Cottus gobio & Cottus poecilopus
Peš
balavi peš
reèni peš
P
eš je srodnik èikovima, pa i deli isto
stanište sa kamenim èikovom. Najviše
voli brzo tekuæe vode u kojima se krije
iza kamenja, u gustoj travi dna ili u korenju pri-
obalnog bilja. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Glava mu je vertikalno
spljoštena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. Dva dorzalna i repno pera-
je su mu lepezastog oblika. Boja mu varira u zavisnosti od staništa, ali je najèešæe
braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim šarama. Naraste do 12 cm.
Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim reènim
raèiæima. U našim vodama žive dve vrste peševa. Cottus gobio vrlo retko napada,
a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne može smatrati
štetnom ribom. Dok prva vrsta živi u celoj srednjoj Evropi, druga je nastanjena
uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. Mresti se od marta do maja i
svoje gnezdo brani od drugih riba. Mladj se izleže nakon tri do èetiri nedelja i sve
vreme su roditelji u blizini. Nakon izvaljivanja, mladj odlazi nizvodno u potrazi za
hranom.
Lov peša
Nema ekonomskog znaèaja i sem na takmièenjima, nema ga svrhe lovi-
ti. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najlon debljine 0,10 - 0,16 ili tanji, udica
br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr.
Mamci su glista i razni insekti.
Mesta za lov peša su priobalna podruèja èije dno mora biti kamenito.
Koristi se kao (dobar) mamac za smudja, koji mu je i najveæi prirodni
neprijatelj. Peš kao mamac može dugo da preživi na udici i da podnese velike
dubine i nedostatak kiseonika, što nije sluèaj sa beovicom, koju nedostatak
kiseonika i duboka voda brzo ubijaju.
105
M
Pijor
gagica
pižor
N
ajmanji predstavnik šarana. Živi u svim
vodama dunavskog i jadranskog sliva.
Èvrste gradje, okruglog trupa, male
glave i sitnih krljušti, kojih po stomaku nema.
Boja mu se èesto menja. Osnovna boja na ledjima mu je tanozelena ili prljavosi-
va, a celo telo mu je posuto sitnim sivim pegama. Glava mu je kod usta karmincr-
vena, kao i prsa. Zlatna pruga poèinje od oèiju i ide bokom sve do repnog peraja.
Naraste najviše do 12cm, a u proseku svega 9 cm.
Živi u bistrim rekama sa pešèanim i šljunkovitim dnom. Uvek se
zadržava u velikim jatima. Ako se u toku leta voda jako ugreje, jata se sele ka
izvorima gde je voda hladnija.
Može se koristiti kao hrana, mada mu je meso blago gorko, ali i kao
odlièan mamac, pri èemu treba paziti na njegovu osetljivost na dubinu vode. U rib-
njacima se koristi kao živa hrana.
Lov pijora
Pior se lovi najfinijim priborom, najsitnijim udicama namaèenim naj-
manjim glistama ili kuglicama hleba. Pre pecanja u vodu treba rasuti sitne mrve
hleba kako bi se jato okupilo.
Najèešæe se lovi èerencem. U sredinu rasklopljenog èerenca stavi se
komad hleba ili tonuæe primame i baci uz obalu gde se ribe jate. Nakon desetak
minuta, polako i pažljivo se približimo èerencu i naglim trzajem izvlaèimo ga
napolje. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice, neæe tonuti, pa treba najlonom ili
nekim kanapom privezati grumen za mrežu. Na ovaj naèin možete uloviti veliku
kolièinu piora. Nemojte preterivati jer brzo ugibaju, pa lovite onoliko koliko vam
stvarno treba.
Kao keder pior se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom punim
vodama. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici.
Phoxinus phoxinus
106
N
Rutilus pigus virgo
Plotica
crvenpera belica
platnica
P
lotica je rasprostranjena po celoj Evropi.
Kod nas se može naæi u svim rekama
dunavskog sliva, dok je u jadranskom
slivu redja. Voli brzo tekuæe, èiste vode bogate
zelenim biljem, gde živi u veæim jatima. Jata su neretko pomešana sa jatima
skobalja. Èesto se zadržava pri površini vode, mada se uglavnom peca na dnu, jer
se tu i hrani. Izuzetak su kamene obale sa kojih pase alge. Hrani se biljnom hra-
nom, kukcima, lièinkama i crviæima.
Po izgledu plotice, odmah æemo shvatiti da pripada familiji šarana. Telo
joj je izduženo, glava mala sa sitnijim oèima. Peraja su joj crvenkasta, po ledjima
je plavozelena do tamnomaslinasta, a bokovi su joj srebrnkasti, a stomak beo.
Proseèni lovni primerci su dugi 30 cm i teški 350 g, a kapitalnim ulovom
se smatra onaj od 2 kg. Može doživeti i 15 godina.
Lov plotice
Plotica se može loviti gotovo svuda, kako u brzim, tako i u sporim
vodama. Najbolje je loviti je sa proleæa u aprilu i s jeseni u novembru. Iako nema
lovostaja za ploticu, treba imati na umu da se plotica mresti u aprilu i da svaka
tada ulovljena plotica znaèi hiljade izgubljenih mladunaca.
Na brzim vodama ploticu treba tražiti u dubljim delovima voda, ali samo
tamo gde ima algi kladofora kojima se plotice rado hrane. Ove alge rastu na
kamenitoj podlozi, pa je jasno da virovi u kojima živi plotica moraju biti kamenog
dna i strana, a ne pešèani niti glineni useci.
Taènu lokaciju ribe možete naæi po mestu gde se ona baca, medjutim te
pozicije ne moraju biti idealne za ribolov i taj problem rešavate primamom. Po
reèima g. Ranka Travara "Ukoliko se plotice izbacuju na dijelu vira gdje nisu dobri
uslovi za lov na ploticu (preduboko, kontra - voda, neravno dno...), nastojte ras-
tresitom hranom da je izvuèete na prvu najbližu lokaciju sa ujednaèenim uslovima
107
za lov. Ako vam to podje za rukom, druga primama mora biti èvrsta i njena funkci-
ja da veže jato za neku mikrolokaciju, koja nam najbolje odgovara za plovkaren-
je."* Takodje g.Travar preporuèuje upotrebu mešavine hleba sa crvenom zimskom
primamom za ovu svrhu ukoliko lovimo u novembru. Ovakva primama treba da
vrlo brzo tone i da se brzo raspada na dnu.
U sastav primama treba da bude po jedan deo mlevenog sirovog zrna
konoplje,brašna od soje,brašna od kukuruza, kuvanog testa(crvenog) i sira na dva
dela hleba. Hleb i konoplja služe kao lepkovi, a kukuruzno brašno i testo kao akti-
vator primame kada dospe na dno. Kao specijalan aktivator koriste se mesni crviæi.
Oni se dodaju u sredinu kugle primame. Ovako pripremljena kugla lepo pada na
dno i tu se ubrzano raspada pod dejstvom crviæa iznutra. Ipak, sa crvima ne treba
preterivati, jer previše crva znaèi primamu koja se raspada u srednjem sloju. Sa
druge strane plotice se vrlo brzo zasite od crva i odlaze.
Bacanje primame treba da je u pravcu ribolovca, a ne uzvodno. Plotice
po pravilu ne pecate u prejakoj struji koja bi uspela da odnese primamu nizvodno.
To je razlog što je i bacate, tamo gde želite da padne. Sa druge strane, lov plovkom
podrazumeva lagano klizanje plovka ka hranjenom mestu, prelaz preko njega i
napuštanje mesta, nakon èega sledi ponovni zabaèaj. Ukoliko hranite uzvodno,
prvog dela tehnike neæe ni biti. Pravilan ritam hranjenja u ribolovu na ploticu je 2
do 3 kugle hrane odjednom u pravilnim intervalima od 40 do 50 min.
Crvena primama ide uz bele hlebne mamce. Posebno je interesantan
ovakav lov ujutro i uveèe, kada je plotica i inaèe u pliæim, obali bližim delovima
vode. Kako dan prilazi podnevu, ribe odlaze u dublje delove toka i mora se dalje
zabacivati. Ovo obièno iskljuèuje hleb kao mamac, a zamenjuje se algama (ako ih
u vodi ima u tom trenutku).
Ukoliko ploticu pecate do 7 metara od obale, bolje je koristiti bolognese
štapove iste dužine, jer se njima lako manevriše. Sa druge strane, kada ploticu
pecate daleko od obale, ovi štapovi nisu pogodni za daleka zabacivanja pa je bolje
koristiti malo mekšu varijantu telemeè štapova dužine 4,5 m.
Najbolji plovci su bez sumnje oni oblika okrenute kruške, bolje ako su
malo produženi sa skoro spljoštenom glavom: dugaèak profil odlièno sledi struju,
a spljoštena glava ne izlazi iz vode za vreme vodjenja plovka.
Udica mora biti sitna, velièine 18 do 24, i prilagodjena mamcu na koji
pecate. Kaèenje mamca je najbitnije. U sluèaju mesnog crviæa udicom probijate
kožu glave crviæa, jer on na taj naèin ostaje najduže živ. Ukoliko pecate na alge,
koristite do 10 cm duge, dobro razlistale trake uz maksimalno dobro maskiranje
108 Ribe naših voda
* Za ovaj tekst korišæen deo teksta iz “Ribolovaèkog magazina” br. 4
Ranko Travar “Plotica gorski amur”
udice.
Na špulnu stavite najlon 0,14 mm, dok na dva predveza staviteo najlon
promera 0,12 ili 0,10 mm. Dve vrtilice spajaju ta dva predeza sa osnovnim
najlonom. Od prve veæe vrtilice do druge podvez je 0,12 mm, dužine 1,20 m, a od
druge do udice je podvez 0,10 mm dužine oko 50 cm. Kraj najlona sa mnogo olova
koèio bi sistem kao malo sidro i uèinio bi ribolov nemoguæim. Pozicija olovca
mora biti smeštena izmeðu dve vrtilice, 50 cm udaljena od one manje.
Tehnika ribolova se svodi na to da plovak bacate uzvodno. Linija vod-
jenja mamca mora biti direktno preko primame, kako bi ga riba videla i uzela.
Obratite pažnju da ne štopujete preèesto. Pustite da voda nosi mamac 2 do 3 metra,
pa onda štopujte, pa sve to ponavljajte dokle možete. Svako štopovanje æe privlaèi-
ti mamac ka obali i skretati ga sa željene putanje.
U novije vreme, zbog poboljšanja kvaliteta vode u nizijskim rekama,
došlo je do spuštanja plotice i u nizijske reke. U ovim vodama plotica je mnogo
lukavija i opreznija nego u planinskim delovima. Ovde plotica prirodno ne uzima
hranu koja pliva veæ je iskljuèivo traži po dnu. To je razlog što i mamac mora biti
prilepljen za dno. Tehnika ribolova u ovim, sporotekuæim vodama je ista, ali je
oprema kojom se to postiže razlièita. Pre svega treba zabaciti daleko, u maticu
reke, gde je plotica. To je najbolje uraditi telemeè štapovima od 4,5 m. Koriste se
najloni debljine 0,16 mm. Postavlja se jedna udica na dnu i duži predvez. Vrlo
blizu udice postavite jedno malo ili nekoliko minijaturnih olova kako bi prikovalo
najlon za dno, a mamac ostavili da slobodno skakuæe. Predvez, dugaèak 50 cm,
treba vezati za glavnu strunu vrtilicom. Iznad vrtilice postavlja se olovo od 5 g da
optereti plovak.
Ribe naših voda 109
YX
Chondrostoma nasus
Skobalj
škobalja
podust
tintaš
jatnik
šljivar
rijaè
štupser
S
kobalj je riba koja se kreæe u velikim jati-
ma i hrani se algama i muljem koje skida
sa krupnog šljunka. Rasprostranjen je po
celoj Istoènoj Evropi. Naseljava brze vode u
kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom.
Ledja su mu tamnozelena, bokovi i trbuh srebrnasti, peraja crvenkasta.
Telo je izduženo. Glava mu je sa karakteristiènim usnama, prilagodjenim za stru-
ganje hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod veæeg nosa.
Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti pri-
lazi obali i tu traži hranu.
Mresti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75,000 jajašaca.
Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine.
Skobalj je jedna od glavnih hrana mladice. Iako je rado pecana riba, jer
se na udici bori sve do meredova, meso mu nije na ceni.
Nakon šest godina, što je pristojna starost za skobalje, naraste do 50 cm,
a težina mu može biti i do 1,5 kg.
Lov skobalja
Pre poèetka pecanja, treba odrediti mesto gde ima skobalja i odatle ih
privuæi na željeno mesto ili ih tu zadržati primamom. Skobalje treba tražiti u
dubokim mirnim virovima pored brzaka.
Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka "mamac" koja služi za
primamljivanje primamama baziranim na hlebu. To je naprava saèinjena od
izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa
otvorima 2x2 cm velièine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi
za zabacivanje. Kroz rukohvat se provlaèi deblji najlon (1 mm) na èijem je kraju
plovak od stiropora(precnika 10 cm) ili plastièna flaša koja služi za obeležavanje
taènog mesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali
110
malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mestu kako ne bi smetao pri
ribolovu.
U hleb za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju, jer se
pokazalo da pecanje belim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate.
U primamu možete dodati i kastere, mesne crviæe (žuto, narandžasto ili crveno
obojene), komadiæe glista, crve brašnare (Tenebrio molitor), pa èak i komadiæe
kuvanog krompira.
Kao primama može se koristiti i mešavina u kojoj se nalaze sledeæi sas-
tojci: mrvice belog ili crnog hleba kao osnova, mlevena golica, mleveno presno
semo konoplje i mak.
Pecanje je aktivno i štap se uvek drži u ruci, jer kontra mora biti brza i
automatska. Sa lovom se poèinje odmah nakon primamljivanja, jer skobalj brzo
dolazi na hranjeno mesto. Udica se namamèi sa ružom od hleba koja se na jednom
kraju malo zgnjeèi i tu se zabode udica. Pored hlebne ruže koriste se i hlebna
kuglica, mesni crviæi, crvi brašnari, tanka crvena glista, kuvani krompir, kulja i
komadiæ zgrušane krvi. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred
mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu
mrežicu. Ovde je vrlo bitno da nam namamèena udica klizi po dnu, jer se skobalj
hrani sa samog dna.
Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi, od 3,5 do 4 m kratke
akcije, ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vodjica.
Bitno je da su štapovi što lakši, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu
namenu pokazali su se dobri karbonski štapovi.
Što se plovaka tièe, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastièni
ili balza plovci dužine 10 cm i preènika 15 mm sa plastiènim ili fiberglas antena-
ma i plovci pera, koji nose do 20 g olova.
Udice bele, kovane, velièine 10 do 18. Najlon 0,16 mm sa noseæim pod-
vezom od 0,12 mm zbog velikog kvašenja prilikom èestog zabacivanja.
Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju
ispod vode, lako je pronaæi mesta gde se kreæe, prostim pregledom površine
kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizi-
ni. Medjutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bista, skobalj ima
dosta hrane i vrlo æete ga teško privoleti da jede vaše mamce. Tada možete probati
da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite pažnju. Skobalj ne može da èupa alge
sa kamenja, veæ ih struže nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi
struja. Ovi komadi nisu zeleni veæ mrki, pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da
oponašate vašom prezentacijom.
Ribe naših voda 111
B
Stizostedion lucioperca &
Stizostedion volgensis
Smuð
obièni smudj
smudj kamenjar
volgin smudj
S
mudj je poreklom iz voda reke Elbe koja
se uliva u Aralsko more. Odatle je done-
sen u zapadnu Evropu i Ameriku. Dve su
osnovne vrste smudjeva kod nas. Prvi je
rasprostranjeniji obièni smudj, a drugi je smudj kamenjar.
· Stizostedion lucioperca - obièni smudj: Zadnji ugao vilica ne doseže
nivo zadnje ivice oka. Obrazi nose krljušt na sebi. U bocnoj liniji se nalazi 70-83
krljušti. Živi u omanjim jatima, u najdubljim delovima reka u njihovom donjem
toku. Najviše mu odgovara peskovito i kamenito dno. Prilagodljiv je, pa može
živeti i u brakiènim vodama i veštaèkim jezerima. Može da naraste do 1,3 m
dužine i do 15 kg mase.
· Stizostedion volgensis - smudj kamenjar: Zadnji ugao vilica doseže ili
premašuje zadnji ugao oka. Boèni delovi glave nisu skroz, veæ samo mestimièno
obrasli krljuštima. U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. Naraste do 50 cm i
1,4kg.
Smudju je neophodna voda bogata kiseonikom da bi preživeo i tada
može podneti velike toplotne ekstreme, pa èak i 35
O
C. Najviše voli dubinu od 4 m,
a kada voda nadolazi približava se obali u podruèja dubine od 1 do 2 m.
Životni vek smudja je 17 godina.
Lov smudja
Tipièna hrana smudja su bodorka (Rutilus rutilus), balavac (Gymnocephalus cer-
nua) i grgeè (Perca fluviatilis). U proleæe, smudjevi, posebno sitniji primerci, rado
uzimaju i gliste i krupnije puževe.
Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjaèe oka, smudj ima sposobnost
relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima loše osvetl-
jenosti, što mu omoguæava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. Leti
se intenzivno hrani ujutru, dok se sa približavanjem zime poèinje hraniti i pred-
112
veèe. U toku zime aktivan je celog dana. Smudj se slabo hrani noæu i u podne. Plen
progoni iz dubine, nikada se ne bacajuæi po površini.
Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru,
kao i u februaru i martu, ako su ovi meseci blagi.
Srednje toplo, vlažno vreme, mutni i maglovit dan je idealan za smudja.
Kad je visoka voda treba ga tražiti u veæoj dubini u priobalju pod potopljenim
vrbama tokom veæeg dela dana, a to je obièno sa proleæa i sa jeseni. Kad je voda
niska, vredi ga èekati uveèe iza prepreka koje prave limane i oko rtova. U bistrim
vodama peca se noæu.
Odmah po otvaranju sezone u kasno proleæe definitivno najbolje mesto
za pecanje smudja je zapenjena voda ispod vodopada. Tu se odrasli kapitalni
smudjevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na živog kedera. Nakon proletnjeg
okupljanja oko vodopada, u èijoj blizini su se izmrestili, smudjevi napuštaju ovak-
va mesta i poèetkom leta se povlaèe u mirnije i dublje vode. Tokom letnjih mese-
ci trebalo bi pecati na mestima sa šljunkovitim dnom ili jakim padom dubine.
Obratite naroèitu pažnju na potopljena ostrva, jer je upravo to struktura
koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine.
Karbonski tvrdji štap dužine od 3 do 3,5m namenjen pecanju šarana ili
štuke je idealan je za smudja. Smudj pruža lep otpor, ali nije snažan. Iz tog razlo-
ga, najlon nosivosti 3,6 kg je sasvim dovoljan. Ukoliko u vodi ima dosta poto-
pljenih panjeva, potreban je najlon nosivosti 5 kg. U ovim vodama pazite da se
najlon ne vuèe po vodi. Udice velièine 8 do 10 su idealne.
Mrtva ribica je najbolji mamac za smudja u toku cele godine. Možete
koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grgeè
omiljeni. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smudja, mada
æe privuæi mnoge druge ribe. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10
cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Mamac otežajte olovom
kako bi sigurno legao na dno. Možete koristiti sveže ili zamrznute mamce.
Metod “oživljavanja” mrtve ribe su 1967. godine izmislili Albert
Draškoviæ i Henri Limouzin. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Udicu provuèete
kroz riblja usta, kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. Jig
vežemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve
trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate
finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Pustite ga da padne na dno, što identifikujete
blagim opuštanjem najlona. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore
i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi
bolesnu ribu.
Ukoliko je dno sa dosta prepreka, granja i panjeva, umesto jiga može se
Ribe naših voda 113
koristiti i specijalno nekaèeæe olovo u obliku bumeranga. U ovom sluèaju olovo
uvek grebe po dnu, dižuæi mulj i primamljujuæi smudja.
Za razliku od mrtvih mamaca, živi treba da budu iznad dna na 30 do 60
cm. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. Približite se vodi i potražte bro-
jna jata sitne ribe. Smudj mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizeæim
olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem. Olova moraju da budu laka, 20
do 30 g, jer æe smudj odustati od mamca ako oseti otpor. Plovak treba da bude
polistirenski, velike nosivosti i do 60 g.
Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom.
Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Na nju postavite predvez
dužine 40 cm i dve trokrake udice. Mrtvu ribu ili parèe prièvrstite na udice. Iznad
mamaca postavite jedno veæe ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon prip-
ijene na dno.
Ukoliko znate da je dno
puno panjeva, koristite pre plovak
neko dubinsku metodu. Sistem koji
vežete na plovak je bitan. Može se
koristiti isti naèin vezivanja kao i
za lov dubinskim metodom, sa tim
da virbla mora biti te težine da
optereti i ispravi plovak, ali se
može napraviti i drugaèiji sistem.
Na kraj najlona postavlja se laka
virbla, a onda se na nju kaèe dva
predveza. Jedan dužine 70 cm na
kome se nalazi olovo težine 20 g, a na drugom dužine 30 cm, postavlja se trokra-
ka udica i mamac.
Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice.
Varalica mora da lièi na prirodnu hranu koju smudj može da nadje u svojoj okoli-
ni.Ukoliko varalièarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se
pokazale Risto Rap, Rattlin’ Fat Rap,Tail dancer kao i razne "zvecke"- varalice
koje proizvode zvuk. Na našim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za
smudja velièine 5 i 9 cm,sivo-plave i braon nijanse. Kada se lovi na spinera iza
njega na udicu treba postaviti glistu ili veæu pijavicu. U rano proleæe plitkoroneæi
vobleri kao Rapala, Rebel ili Thunderstick vode se brzinom koja je jedva dovolj-
na da vobler radi. Sa vremena na vreme povucite štap da varalica napravi pauzu u
radu što može naterati smudja da napadne varalicu. Ova tehnika je dobra ako je
voda duboka od 1,5 m do 3 m.
114 Ribe naših voda
· U snažnim i brzim rekama, zabacite plo-
vak uzvodno bliže obali. Plovak æe sam
naæi mesto. Nakon stabilizacije plovka
namotajte suvišan najlon.
· Smudj je na dnu i kreæe se u jatu
· Prezentujte sporo, što sporije možete
· Živ keder je najbolji mamac
· Ako ne pecate na kedera, mamac neka
bude preovladavajuæe žute boje
· Pecajte noæu, u ranu zoru ili kasno
popodne
Smudja možete loviti i na silikonske varalice, šedove, twistere i vor-
move. Tehnika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno teško,
puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kaèili. Za postavljanje vorma koriste se
specijalne udice sa zakrivljenim vratom. Vrh udice se uranja u telo vorma, i na taj
naèin ne može doæi do kaèenja. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje
od podloge. Slièno jigu i vorm ima olovnu glavu, koja nije deo udice i koja se
posebno montira. U sluèaju teksas sistema, glava se nalazi na samom vratu udice
i vorm najviše lièi na twistera. Ovaj sistem je pogodan za èvrsta dna. Kada je dno
muljevito, koristi se karolina sistem. Glava vorma se kaèi na kraj najlona i na nju
se postavlja vrtilica. Veže se na virblu predvez od najlona od 0,5 do 1,5 m. Na
predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. Ovako vezan sistem neæe
potonuti u mulj. Pri zabacivanju, cilj je vorma što pre spustiti na dno, pa ostavite
najlon slobodno da izlazi iz mašinice, sve dok vorm ne padne na dno. Nakon toga
polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm leži na dnu. Vrh štapa
povucite nagore oko 40 cm. Brzina povlaèenja treba da je manja od brzine pri kon-
tri. Morate osetiti rad vorma. Opet spuštate vrh. Vorm tada ide nadole i kada padne
na dno namotajte najlon. Na ovaj naèin pretražujete dno u koracima. Pauza na dnu
može biti mirna, ali možete i da vibrirate vrhom nakon što zategnete najlon. Dno
pretražujte tamo gde bi riba mogla da bude. Imajte uvek na umu da smudj na
èistinu izlazi samo ako nema podvodnih struktura i rano u proleæe kada prilazi
pliæacima da bi se hranio. U ovom drugom sluèaju, smudja æete vrlo teško naterati
da zagrize bilo šta.
Ribolov sa jig glavom je dosta slièan ribolovu sa vormom. Ukoliko
koristite jig-a sa olovnom glavom, svakako najbolja prezentacija se postiže kad
puštate jig da "odskaèe" od dna. Povucite jig u kratkom trzaju, a zatim ga pustite
da padne na dno. Na dnu ga ostavite da miruje par sekundi, a zatim opet povucite.
Nastojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu, jer smudj vrlo èesto
uzima kad je jig u mirovanju. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla,
trouglasta. Metak šed se preporuèuje za brzotonuæe varjante, stand-up za tvrda,
ravna dna. Za zimski ribolov preporuèuju se Sesi šajner, Fin šed, Sesi šed i Orkin
Šed.
Drugi metod je ako koristite jig sa plutajuæom glavom. U ovom sluèaju
vam je potrebno klizno olovo koje æe držati predvez sa jig-om na dnu, a u isto
vreme omoguæava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smudj uzeo da bi
pravovremeno reagovali. Povlaèite predvez na "potez", ne više od metra, a zatim
namotajte višak najlona i saèekajte izvesno vreme da se jig podigne. Kad ste
procenili da se podigao i stoji uspravno, povucite opet.
Ribe naših voda 115
J
Som
E
vropski som naseljava sve reke Evrope
koje se ulivaju u Severno, Baltièko,
Crno, Aralsko i Kaspijsko more. Takodje
naseljava brakiène vode Baltika, Crnog i
Kaspijskog mora. Ovo je termofilna vrsta. Najveæa je reèna riba kod nas uz jesetru
i morunu. Naseljava reke, jezera, mrtvaje, veæe bazene. Voli mirna i duboka mesta
u rupama u glavnom toku i mesta zaštiæena panjevima i granama. Preferira meko
dno.
On uopšte ne lièi na svoje rodjake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu
sa sitnim oèima i velika usta sa sitnim zubima. Ima šest brkova od kojih su dva na
gornjoj vilici i znatno su veæi nego oni u donjoj. Telo mu je golo i ljigavo i prema
repu sve tanje i pljosnatije. Ledja su mu sivomaslinasta, a stomak beo sa plavom
nijansom. Može imati nepravilne pege.
Svaštojed je, a glavnu hranu mu èine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i
ptice koje slete na vodu. Pretežno lovi noæu i za vreme snažnih i buènih oluja kada
kreæe kako u jaku struju, tako i u plitka mesta. Danju se odluèuje za lov samo ako
je vreme oblaèno. Problem soma je loš vid, te hranu više nalazi pipanjem i
izuzetno osetljivom boènom linijom kojom oseæa i najmanju vibraciju u vodi.
Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18
O
C.
Idealna temperatura vode za soma je 28
O
C i on se pri njoj najbolje oseæa.
Mresti se u maju i junu, što zavisi od temperature vode koja treba da
bude od 19 do 24
O
C. Mresti se u parovima u gnezdu velièine 1x1 metar i visine
oko 75 cm. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno,
pa je ženka u moguænosti da je èuva dok se mladi ne izlegnu.
Najèešæa lovna velièina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilo-
grama. Najveæi ikad ulovljeni som bio je dugaèak 5 m i težak 400 kg. Kod nas je
zabeležen sluèaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som mase 208
kilograma na stari alaski naèin.
Silurus glanis
116
Lov soma
Som je snažna riba koja se nièega i nikoga u vodi ne plaši. Veliki somovi
su toliko snažni da se dešava da èovek nema dovoljno snage da ga izvuèe na obalu.
Takav som ukoliko se lovi iz èamca može toliko biti snažan, da motor na èamcu
ne može da mu se suprotstavi. Èesto, jedino rešenje za ribara je da pusti soma na
slobodu. Nisu retki ni sluèajevi da som pocepa ribarsku mrežu i ode.
Sportski ribolovci, sa druge strane, love soma samo alatima koji imaju
udicu. U ove alate spada i buæka koja se koristi iz èamca. Smatra se da je najbolje
vreme za lov soma jul i avgust.
Som se može loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. Ide toliko
daleko, da se domaæi sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno
dobrim mamcem za soma. Ipak najèešæi mamac je crna glista, pijavica, durbak,
rovac, riba ili parèe ribe, žaba. Po nekim izvorima, najbolji mamac za soma je
maniæ.
Tehnike za lov soma su mnogobrojne, ali se najèešæe koristi lov buækom,
varalièarenje, lov na mrtvu ribu, dubinski metod (ovde su date verzije g. Vuèiæa
i “pop-up”), plovkom, lov na živu ribu i lov sistemom bez olova.
Kao mamac za buæku upotrebljava se rovac, mrmorak ili ribica. Buæka
je jedno parèe drveta obradjeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nas-
tavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u
obliku potkovice. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara speèifican zvuk koji
izaziva soma i pokreæe ga u akciju. Sastavni deo buæke je još i parèe kanapa koje
sa jedne strane ima omèu gde se vezuje dugaèki kanap, a sa druge strane se vezu-
je veæa i jaèa udica iznad koje se pravi crvena kiæanka. Na kanap iznad kiæanke se
naniže dvadestetak olova velièine i oblika spljostenog klikera, a na udicu stavi
komad sundjera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo buæke se vezu-
je omèom na jedan dugaèak i jak kanap za èiji se drugi kraj veže veæa prazna plas-
tièna kanta. Ova kanta služi kao lokator za soma, ukoliko ne možete strunu
zadržati u ruci. Veliki som je toliko snažan da bez problema vuèe èamac po vodi.
Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide, ne bi li se izmorio, a njegov
položaj odrediæete po položaju plastiène kante na površini.
Som se uspešno može loviti i varalicom. Najbolji period za to su maj i
jun. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice.
Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. Dužina treba da im bude od
10 do 15 cm i treba da budu teške od 20 do 90 g. Sem leti, kada se som približava
obali i lovi na površini i kada je moguæe koristiti kašike, som se lovi na tonuæe
voblere. Preporuèuje se upotreba Meps Anglia long br.5, žutog ili narandžastog
Giant Killera, Zoranovih voblera 7,9,11,13 cm jakih boja (crvena,zelena,žuto-zele-
Ribe naših voda 117
na), dvostrukih kašika, Blue Fox Super Vibrex br.6 metalno obojenog i sa dodat-
nim kleperom i kombinacije kašike i šeda. Takodje dobro su se pokazale 90
gramske Yann kašike, 30 gramska Eira, Toby i Rapala Inokoo. Štapovi za soma su
dugi 3 do 3,5 m sa mašinicom sa long kast špulnom koja ima špulnu kapaciteta 250
m promera 0,40 mm. Zabacivanje se može vršiti iz èamca i sa obale. Ukoliko se
vrši iz èamca, mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima, koji
potièu od udaraca ribara i opreme o dno barke. Zabacuje se što dalje i nakon pada
varalice u vodu, ona se pušta da potone do dna. Povlaèenje je lagano, tek tom brzi-
nom da varalica zavibrira. Ukoliko dodje do trzaja, izvlaèenje grdosije se obièno
sastoji od dve faze. U prvoj je potrebno, što pre soma odvojiti od dna i dovesti na
površinu da "proguta" vazduh. Ovakav som, sada neæe preplašiti ostale u jatu.
Nakon toga sleduje polako i postepeno izmaranje ribe.
U toku dana i za vreme hladnijih meseci, som neæe pojuriti za varalicom.
Jedino što nam preostaje je da na tonuæu jig glavu montiramo mrtvu ribicu i
pokušamo da pogodimo rupu u kojoj je som. Ukoliko se mamac pravilno prezen-
tuje, somu ispred usta, rado æe ga uzeti. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi
se isti pecaroški pribor.
Som se može loviti i dubinskom metodom g. Jovice Vuèiæa. Na kraj
najlona veže se olovo, dok se dve udice vežu iznad olova. Prva na 20-tak san-
timetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve. Udice su velièine 2 ili
3. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko
osnovnog najlona. Udica se mamèi durbacima. Mamac prilikom mamèenja navuæi
na udicu do tri puta, širim bodom. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u
vodi. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac, jer se u vodi širi i
viori,dok se pijavica grèi. Pored soma na ovaj mamac može doæi i šaran i klen.
Pecanje se odvija noæu i to je najbolje poèeti oko 19.00h i završiti ga do 22.00h.
Na vrhu svakog štapa postavlja se zvono za signalizaciju. Najlon se drži maksi-
malno nategnut, ali tako da ne povija štap. Štapovi se smeštaju u držaèe pod uglom
od oko 60 stepeni. Peca se sa do tri štapa. Kontrira se na jaèi trzaj, ne na pipkan-
je.
Dubinski metod se koristi onda kada znamo gde se riba nalazi ili pred-
postavljamo mesto kuda æe proæi. Sa druge strane dubinski metod taèno postavlja
mamac na željeno mesto i dubinu. Po pravilu se koristi klizeæe olovo, vezano na
boènom predvezu dužine od 50 do 80 cm preko virble, dok se na glavnoj struni
vezuje udica sa mamcem. Olovo treba da stoji iznad mamca, dajuæi mu dovoljno
slobode. Dubinskim metodom se po pravilu može prezentovati veæi broj razlièitih
mamaca, od kojih se najèešæe koriste: debele crne gliste, veæe klupko crvenih
glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji
118 Ribe naših voda
ne leži na samom dnu i da nikada
ne kopa po mulju. To je razlog što
morate obezbediti da vaš mamac
bude dobro vidljiv. Jedan od lakših
naèina je da koristite komadiæ
stiropora na vratu udice. Nakon
zabacivanja, ovaj komad æe izdiza-
ti udicu sa mamcem kao mini plo-
vak.
“Pop-up” metod se
koristi na svim vodama, a posebno
na onima gde je dno prekriveno
debljim slojem mulja. Ovim
metodom može se postaviti mamac
na proizvoljnoj dubini i daljini.
Na glavni najlon
postavite klizeæe olovo-bombu
minimalne mase 45 g. Nakon
njega, stavite veliku perlu. Na kraj
najlona vežite vrtilicu. Podvez
dužine 60 cm sa jednom udicom
vežite na vrtilicu. Za alku na udici,
vežite vrlo tanak najlon. Dužina
ovog najlona odredjuje na kojoj
dubini želite da vam se nalazi
mamac pri pecanju. Na drugi kraj
tankog najlona postavite kuglu
stiropora.
Na udicu postavite
mamac i zabacite. Najlon nemojte
zatezati dok se sistem ne stabilizu-
je. Sistem je stabilizovan, kada se
kugla stiropora pojavi na površini
vode. Nakon toga polako nategnite
najlon. Ovim sistemom možete
pretraživati sve dubine vode na jed-
nom mestu, samo jednim zabaèa-
jem. Polakim natezanjem najlona, pazite da ne pomerite olovo na dnu, mamac pri-
Ribe naših voda 119
· Živa riba - bilo koja riba može se koris-
titi kao živi mamac, u svim slojevima
vode.
· Mrtva riba - koristi se bilo koja riba,
èak i morska, cela ili u komadu, na dnu ili
na površini.
· Durbaci - jedan ili veæi broj durbaka,
uglavnom na dnu. Može se medicinskim
špricom ubrizgati vazduh u njih kako bi
plutali.
· Pijavice - ovo je mamac koga napada
samo som. Izuzetno je trajna.
· Lignje - koriste se cele ili u parèiæima,
na dnu ili da plutaju od dna na oko 10 cm.
Odsecite im glave i ubacite u tela.
· Puževi - nekoliko komada se kaèi na
udicu, na dnu. Može se pecati i bez olova,
ali tada treba koristiti indikatore trzaja.
Pre ribolova, nahraniti mesto komadiæima
puševog mesa.
· Mesni narezak - mali komadi se koriste
kao primama, a na udicu se kaèi jedan
komad velièine do jedne polovine konz-
erve. Provucite plastiènu cevèicu kroz
sredinu mesa. Kroz cevèicu postavite
najlon. Pri zabacivanju, cevèica štiti
narezak, koga bi najlon pocepao.
· Boiliji - na vodama na kojima ima
šarana i gde se èesto peca na boilije, som
se vremenom navikne na njihov ukus.
Koristiti boilije od velièine oraha do
velièine jajeta. Pri spremanju u mešavinu
dodajte meso sardine.
· Teleæa džigerica - zbog svoje mekoæe
koristite cevèicu pri montiranju na udicu.
bližavate dnu, a laganim opuštanjem, mamac se opet vraæa ka prvobitnom
položaju. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma.
Ribolov plovkom je moguæ u onim mesecima i dobu dana kada som pri-
lazi obali i tu se u pliæoj vodi hrani. Za sistem sa plovkom se koristi klizajuæi plo-
vak ili vagler plovak. Na kraj najlona stavimo olovo, dovoljno da ispravi plovak i
da ono legne na dno. Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu.
Mamèimo je standardnim mamcima, uz opcionu upotrebu stiropora.
Lov soma živom ribom je u suštini lov soma dubinskom metodom i lov
soma plovkom , ali se u tom sluèaju koristi živa riba kao mamac. Interesantno je
na koliko naèina riba može da se kaèi. Postoji nekoliko karakteristiènih vezova:
jednokraka udica ispod ledjnog peraja, jednokraka udica kroz rep, trokraka udica
ispod ledjnog peraja, bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do
sada predstavljene i šniranje. Pod šniranjem podrazumevam da se iglom provuèe
komad najlona kroz ledja ribe, ispod ledjnog peraja. Taj komad se savije, napravi
se omèa i nakaèi a udicu. Medjutim postoji još jedan efikasan naèin vezivanja žive
ribe. On se sastoji u sledeæem: na kraj najlona postavite teško olovo. Iznad njega
o najlon okaèite neki veliki plovak, na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj
se peca. Sada se iznad tog plovka, ka štapu, postavlja još jedan klizeæi plovak koji
ima alku na vrhu ili moguænost da se preko vrtilice povežu struna i plovak. Ispod
plovka se postavlja predvez. Sistem se zabacuje i sada keder može da se pomera i
pliva nesmetano od štapa pa sve do mesta bacanja teškog olova. Za ovaj sistem se
koriste štapovi dužine od 3,3 do 3,6 m, jaèine od 1,4 do 1,8 kg, sa mašinicom koja
može da ima 250 m najlona 0,50 mm debljine.
Lov sistemom bez olova je uspešan i jednostavan, ali retko korišæen
naèin. Za ovaj metod pecanja, potrebni su vam štap i mašinica identiènih karak-
teristika kao i za dubinski ribolov. Osnovni najlon je monofilament preènika 0,40
mm ili veæeg. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili
monofilamenta nosivosti preko 9 kg. Ako je podvez od monofilamenta provucite
ga kroz silikonsku cevèicu dužine 15 cm. Navucite je blago i na vrat udice kako se
ne bi pomerala pri zabacivanju. Podvez vežite na glavni najlon preko vrtilice.
Udica treba da je broj 2 ili veæa. Pored ove opreme potrebni su vam i identifika-
tori trzaja, i to majmuni, prsteni ili elektrièni signalizatori. Nakon zabacivanja,
saèekajte da mamac padne na dno. Polako zategnite najlon, ali tako da ne pomerite
mamac. Postavite na najlon identifikator trzaja. Kontrirajte èim riba poène da nosi
mamac.
120 Ribe naših voda
de
Sunèica
sunèanica
sunèarka
japanski karaš
japek
japiæ
japanac
S
unèica je mala riba i danas vrlo brojna u
mnogim našim vodama. Postojbina su joj
južni delovi Severne Amerike. Zbog svog
neobièno atraktivnog izgleda prenešena je u
Europu kao akvarijumska ribica. Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se
izuzetno brzo namnožila, ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Smatra
se tipiènim "ribljim korovom". Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaæim
vodama sa puno bilja, ali uspela se održati èak i u pojedinim hladnim salmonid-
nim vodama. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilo-
grama) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. Hrani se svim vodenim život-
injicama koje uspe da ulovi i proguta ukljuèujuæi i mlað drugih vrsta riba. Za raz-
liku od veæine evropskih vrsta, sunèanice požrtvovano èuvaju svoju ikru i tek izle-
gle lièinke od veæih riba. Zahvaljujuæi tome, vrlo se brzo množe u vodama gde je
prelovom smanjen broj veæih grabljivih vrsta (štuka, som).
Lov sunèice
Za lov se upotrebljava lak pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice
velièine 14-18. Od mamaca se koriste sitne gliste,crvi,komadici ribe.
Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih kolièina crva
(lièinki muva), "fuja" (lièinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama
hrane, na bazi mlevenih crva, "kastera" i krvi. Najèešæe se lovi direkt štapovima u
blizini obale. Premda pohlepne i proždrljive, sunèice su, meðutim i dosta plašljive.
Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Po pravilu se najbolje love na
samom poèetku ribolova. Savet : pre nego što poènete loviti drugu ribu pažljivo
pregledajte pliæak i pokupite sunèice koje se tu nalaze. Kasnije se povlaèe u dubinu
ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je èesto prilièno teško izmamiti na otvoreno.
Lepomis sp.
121
A
Ciprinus carpio
Šaran
krap
D
ivlja forma šarana potièe iz Mandžurije
kineske provincije, odakle je naseljen u
reke Mediteranskog, Aralskog i
Kaspijskog sliva. Ovo je krupna, termofilna
vrsta, koja se najbolje oseæa u Suncem zagrejanim vodama nižih nadmorskih visi-
na. Šaran je najznaèajnija riba ravnièarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gas-
tronomskog i privrednog aspekta. Od svih riba najèešæe se nalazi na našim trpeza-
ma ribnjaèki šaran-golaæ. Ribnjaèki šaran je selekcionisan da ima što veæi prirast
uz obilje hrane. U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije
u srazmeri. Zakaèen na udicu, brzo se predaje. Bira obièno kanale, jezera, pa i
mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu redje nalazimo. Postoji i tzv.Èeški šaran, koji
takodje spada u ribnjaèke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku
od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma ledja. Pravi dunavski oklagijaš
je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je pre-
seljen u Severnu Ameriku i Australiju. Èesto ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo
ispituje mamac,pa ga je teško uloviti. Uboden na udicu, pronaæi æe i najmanji
zapon u vodi da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovi-
ma reke držaæe se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je
gomila mišiæa (ne predaje se do poslednjeg èasa).
Kao svoje stanište, od koga se redje udaljava, obièno bira osunèana
mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su duže vreme
u vodi. Ovakva drva su naèeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna
hrana. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20
O
C, u pliæacima
obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. Ženka položi od
50.000 do 1.664.000 komada jajašaca. Èim se ribice izlegu, hrane se zooplank-
tonom, a veæ pri velièini od 2 cm poèinju da se hrane na dnu reke gde traže larve
insekata, ali i delove biljaka i semenke. U Evropi, šaran se hrani samo u toku tople
sezone. Kada temperatura padne ispod 8
O
C, šaran prelazi u potpuno mirovanje.
122
Lov šarana
Pronaæi ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. Pretražite vodu
u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevræe po vodi. Mehuri metana na
površini vode odaju hranjenje ribe na dnu, što može biti i šaran. Danju se šaran
sakriva blizu ostrva, ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja
drveta. Mamac baèen blizu tih mesta u toku dana èesto produkuje ugriz. U
dubokim otkopima, kao što su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu
podvodnih terasa. Locirajte terase pomoæu olova na kraju najlona i plovka. Jezera
su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.
Šarana je najbolje pecati leti do 10 èasova ujutro, popodne od 16 èasova
, a najaktivniji je noæu . Za poèetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se
peca. Ovo se može uraditi plovkom i veæim olovom, koje se postavlja na kraj
najlona. Povlaèenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguæe je
oderediti dubinu vode u svakoj taèki.
Sledeæa stvar koju treba da odredimo jeste èime je prekriveno dno. Ovo
radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeæi štap pod uglom od 45
stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imaæemo sledeæe
ponašanje:
· meki mulj - potrebna je veæa sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi
veoma lako
· tvrdo dno - teg pri povlaèenju trza, poskakujuæi po dnu
· trava - otpor je veliki ponekad se zaglavljuje
Najèešæe mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Tako
se uoèavaju karakteristièni klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da
se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po
dnu odredjuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obièno
pogodno koristiti jedan do dva štapa. Riba se uglavnom kreæe uz krajeve stabla.
Ako ne odredimo taèan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno æemo mnogo više
kaèiti udicom i kidati najlon, a drmanjem štapa šaran æe se rasplašiti.
Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži, ali nije nemoguæ. Kako vre-
menski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana, moramo mu prilagoditi strate-
giju. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako
bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno
mesto. Ne rasipati je. Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.
Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom, površinskim
ribolovom ili pecanjem plovkom.
Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za
dubinski metod, potreban je brz i snažan štap. Takodje, štap mora biti žilav kako
Ribe naših voda 123
bi omoguæio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova. Ribu je
neophodno što pre izdiæi od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran æe se
uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici su još uvek
èesti, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi i zastarele snažne štapove od bam-
busa. Dugaèak štap se više savija, što je neophodno izbeæi. Idealan štap je dužine
3,6 m, bacaèke mase 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno
mešavine karbona i kevlara, takodje se mogu koristiti, i to dužine od 3,6 do 3,9 m,
bacaèke mase 80 do 100g..
Mašinica treba da ima moguænost potpunog oslobadjanja najlona sa
kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda
puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno
teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je opušten,
kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Pošto se ovde ne pre-
poruèuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne
dolaze u obzir. Znaèi nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde
zavuèe. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a poveæava otpor
vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna
riba i ako oseti prevelik otpor, neæe se prevariti. Standardni podvez je dužine 30
do 45 cm.
Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama
ribolovaèke opreme. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom. Velièine su
4s do 10s. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna
udica uvek uplete u granje.
Umesto postavljanja mamca na udicu, možete koristiti i dlaku. Na ovaj
naèin, umesto kaèenja mamca na udicu, nanižite jedan ili veæi broj mamaca na
dlaku dužine do 5 cm, koju nakon toga privežete za vrat udice. Ova metod je
izuzetno uspešan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše
uzima i redje ispušta iz usta kada ga ponese.
Dobro je koristiti klizeæe olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom
cevèicom. Kod ove montaže koristi se silikonska cevèica kroz koju se provlaèi
najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuæi ribu. Sa spoljne strane
cevèice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona.
Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguæe
drugaèije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije loše da cevèica
bude u obliku latiniènog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevèica
æe pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac.
Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka,
popuštanja nema i veæina ribolovaca steže koènicu mašinice do kraja, jer ako šaran
124 Ribe naših voda
krene svojim putem, veæ je pod stablom. Preporuèuju se izuzetno kvalitetne
mašinice sa velikim kapacitetom špulne, zbog èestog kidanja najlona.
Za pravo pecanje šarana, potrebno je imati specijalne držaèe za štapove
podove. Ovi držaèi omoguæuju da se više štapova posmatra jednovremeno. Na
podove mogu se montirati indikatori trzaja.
Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na
vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektrièni audio vizuelni
indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi
indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u
noænom ribolovu.
Majmuni su u stvari prstenovi koji se kaèe na opušteni najlon izmedju
mašinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno
signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju
na sam vrh štapa. U normalnom sluèaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45
O
u
odnosu na pravac protezanja štapa. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko
šaran odlazi od štapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se šaran prib-
ližava.
Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. U prvoj je potrebno
pronaæi mesto na kome želimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo više dana
u isto vreme istim mamcem. Na taj naèin navikavamo šarana na ukus. Kada dod-
jemo na vodu, prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, uko-
liko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija.ili
ekvivalentnu kolièinu druge hrane. Cilj je šarana naviknuti na hranu, ali ne nahran-
iti ga. Ovo postižemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstièu probavu, u
primamu. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto, što je
preduslov za dobar ulov.
U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja,
nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora
nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neæe moæi
izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati, po pravilu bliže obali. Nakon smirivanja
olova, polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore
trzaja i èekajte.
U sluèaju trzaja, kontra treba biti odluèna, kako bi se udica zabila u usnu
šarana. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi.
U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na špulni.
Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema naèina
da ga odatle izvuèete.
Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporuèuje se u letnjim
Ribe naših voda 125
mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se šarani sunèaju na površini. Uzmite
komad korice svežeg hleba i okaèite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati
nikakvo olovo. Ukoliko želite dalje da zabacite, postavite plovak da leži na površi-
ni. Umesto korice, možete koristiti puf-ije, hranu za pse ili maèke, žito i kukuruz
ali i plutajuæe boilije. Plutajuæi boiliji se prave po istim recepturama kao i stan-
dardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo), kako bi boili
bio šupljikav ili se termièki obradjuju.
I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu
se koristiti detektori trzaja.
Dva najveæa problema kod ovog naèina pecanja je kaèenje izuzetno
tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno
laki. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom.
Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadiæa balze uz mamac ili optereæi-
vanjem najlona komadiæem balze. Ukoliko se balza kaèi na najlon, ona treba da
bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguæe staviti i malo olovce,
kako bi se dodatno otežala, ali treba paziti i na nosivost. Takodje je moguæe dodati
i jedno klizeæe olovo pre balze, bliže štapu, koje pri zabaèaju stoji kod balze, pa
pomaže da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i
padne na dno, dok balza ispliva i drži mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na
tekuæim vodama.
Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugaèija od svih tehnika.
Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steæi njeno poverenje.
Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. Ovo treba
ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada šaran dodje na mesto i poène da jede
primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno
padanje hrane na površinu vode. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši,
zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude mak-
simalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromišljenim ili buènim pokretom,
ne bi oterao ribu.
Nakon kontre, šaran æe upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne.
Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdržati. Oprema
treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana, sa tim da ne treba koris-
titi udice veæe od br. 6.
Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i
kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna.
Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre
svega treba naæi mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem
možete privuæi i ohrabriti ribu da uzme mamac.
126 Ribe naših voda
U poslednje vreme, tehnološki je moguæe napraviti izuzetno jake, a
dugaèke štapove. Ovo omoguæava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od
10 do 13 m), precizno zabaci mamac šaranu. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku
“carp and big fish”.
Pogrešan izbor štapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki
nedostatak kao što je neodgovarajuæi podvez. Bitno je da uravnotežite velièinu
udice i debljinu najlona. Recimo udica velièine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema
smisla sparivati. Više nije taèno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo,
nefleksibilan i vidljiv èak i za slepog šarana. Moderni monofilamenti su upravo
malog preènika, ali velike izdržljivosti. Preporuèuju se najloni debljine 0,18 do
0,20 mm.
Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se
oslobadja. Oblik šaranske udice veæ je uglavnom poznat. To su kratke i široke
udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kaèenja. Vrh obièan ili kriv(papagajke), mater-
ijal èelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne
za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskra-
ja zamarati. Medjutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljuèivo
Mustadove èeliène kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veæe snage, a
potom što su znatno deblje od
karbonskih, pa teže proseku šara-
nove usne. Preporuèljivi brojevi u
lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate
manju udicu, znaèi 1/0, i riba sav-
ije štap, a vi je u kontri ne zakaèite
odmah, stavljajte veæu. Taj šaran
ima usta da u njih može stati pes-
nica i mora se što pre izdiæi od dna
pa je potrebna debela udica velike
snage.
Postoji jedna rasprava
vezana za boju najlona za pod-
veze. Naime, smatra se da je šaran
navikao na crnu boju najlona i
nauèio je da ga izbegava. Pri
povezivanju podveza treba imati
na umu par stvari. Za upletene najlone grinner èvor je najbolji. Obratite pažnju da
se blood èvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu
pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.
Ribe naših voda 127
· Strpljenje je esencijalno kod pecanja
šarana, ali ukoliko tu gde pecate nemate
uspeha, preselite se na mesto gde ste
videli ribu.
· Efikasni mamci za šarana su: biskviti za
pse i maèke kao površinska hrana, kuvani
kikiriki, boili - aroma jagode, aroma trop-
skih ili okeanskih biljaka i tuti-fruti, riblji
boili sa dodatkom mesa ribe, slatki boili
sa dodatkom zrnevlja za ptice i mleka,
kukuruz šeæerac, grahorica, korica hleba,
hlebna ruža i komadiæ mesnog nareska.
· Kada postavljate majmuna ostavite
najlon da bude slobodan i da se može nes-
metano odmotavati sa mašinice.
Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa
njim pecali, došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga
oštete. Ako je površina jako ljuspièasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer
ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecaroši koji redovno
odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje, a podveze posle svake
malo veæe upecane ribe.
Dva su naèina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje šarane je
klasièan klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm,
nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu. Ukoliko se peca krupniji
šaran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno
i šaran æe ga primetiti. Bolje je
postaviti vagler plovak, a olovo
spustiti na veæu dubinu od dubine
vode u kojoj pecamo. Predvez i
dalje stoji ispod olova. Nakon
zabacivanja, zategnemo blago
najlon, što æe dovesti do stvaranja
padajuæe putanje najlona, direktno
od vrha štapa do olova. Plovak æe
nesmetano kliznuti na potrebno
mesto na najlonu. Ovako æe prostor
iznad mamca i olova ostati èist i
šaran neæe zazirati od najlona.
Pecanje šarana
mušièarenjem za nekoga može
delovati neozbiljno, ali nije mali
broj internet izvora koji potvrdjuje
da je moguæe zakaèiti šarana ovim
metodom, a kao glavni zagovornik
ove metode pominje se Dave
Whitlock. Ono što je mnogo teže,
jeste izvaditi šarana napolje.
Možda najveæi problem predstavlja
pronalaženje bistre vode u kojoj bi
ova tehnika bila moguæa. Za opis
ove tehnike, koja je kod nas skoro
nepoznata izvor je sajt
http://www.ribarska.com.
128 Ribe naših voda
· Štap pri izvlaèenju šarana držite na devet
sati. Tako æe štap pravilno biti optereæen.
· Veliki broj šarana se izgubi u zadnjem
trenutku, pri prihvatanju meredovom.
Pravilo je da ribu uvedete u nepomièan
meredov, a ne da je jurite meredovom po
vodi.
· Ako imate dosta promašaja, probajte da
promenite monofilament podvez sa
upletenim najlonom i obrnuto.
· Ukoliko nema trzaja, pomerite polako
vrh štapa. Ovo æe pomeriti mamac, što
može dovesti do trzaja.
· Ako je voda puna panjeva, pri povlaèen-
ju vrh štapa držite visoko.
· Leti se šaran u jutarnjim èasovima nalazi
u pliæaku.
· Pecajte na onoj strani na koju duva blag,
topao vetar. Šarani su bliže toj obali.
· Kada duva severni hladan vetar. Pecajte
na severnoj obali. Ova obala æe biti
zaštiæena od vetra bedemom i osunèana
sa južne strane.
· Najviše šarana se upeca u periodu od 9
do 11 èasova pre podne i oko 13 èasova
posle podne.
Imitacije koje se izradjuju se mogu podeliti u tri grupe.
Mušice,tj.imitacije insekata ili bolje reèeno imitacije vodenih životinja gde spada-
ju nimfe majske mušice, dragonfly i damselfly, a od životinja pijavice, crvi, gliste,
puževi i raèiæi. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju èine razni plodovi
podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge. Treæa grupa bi bila sve ono što èovek
baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba
obratiti pažnju da imitacija bude što realnija. Izgleda da šaran ne voli impresio-
nizam.
Šarana možemo loviti mušièarskim priborom na dva nacina i to na vid-
jeno i na nevidjeno.Na vidjeno je kad vidimo šarana u vodi. Tada se trudite da
zabacite vašu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevidjeno je zabacivati
mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi šaran mogao biti. U oba sluèaja dobro
je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.
Imitacije treba otežati. Ako nije dovoljno teška dodajte kuglicu olova na
predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Bolje je koristiti više manjih kuglica nego
jednu veliku. Imitacija mora savršeno da oponaša kretanje pravog mamca. Ako
lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta.
Poželjno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naoèare. Na jezeru možemo
dati malo živosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Važno je da imitacija
bude na samom dnu.
Još jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodjete na vodu provucite
imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj naèin æete otkloniti vaš miris. Ponekad je
dobro imitaciju umoèiti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u
šeæer. Znamo da šaran voli slatko.
Loviti šarana mušièarskim priborom možete i noæu. Tada je najbolje
koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj naèin znate da
je šaran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga
sve dok ga struja ne prinese obali. Šaran se noæu može naæi uz samu obalu u 10
cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to može oterati ribu. Povremeno
bacite šaku primame.
Evo nekoliko recepata za izradu šaranskih "mušica". Pre toga samo
napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice budeu
okrenut na gore. Ovo æe donekle rešiti problem èestih kaèenja za podvodne ele-
mente.
Corn fly by Tom Connor
· Udica za nimfe Tiemco TMC 2457
· Komad najlona do 10 kg nosivosti
· Komad žute spužve 6mmx12mmx6mm
Ribe naših voda 129
· Olovna žica
· Crni osnovni konac
Dosta jednostavna mušica, ali zato ubojita, pogotovo za noæno
mušièarenje. Komad žute spužve oblikujete makazama da lièi na zrno kukuruza.
Na telo udice namotate osnovni konac kojim prièvrstite komad najlona. Lakirate
sa sredstvom za uèvršæivanje glave. Zatim prièvrstite olovnu žicu i namotate oko
tela. Ovo æe biti otežanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svežemo èvor
i lakirate. Na najlon pomoæu igle za šivenje navuèemo spužvicu i na udaljenosti od
oko 1 cm uèvrstite super lepilom. Odrežite višak najlona i Corn fly je spreman za
upotrebu. Za vreme ribolova spužvicu možete umakati u extrakt anisa, vanile ili
banane. Nemojte istu mušicu umakati u razlièite arome. Mušicu zabacite na mesto
na koje ste predhodno bacili kukuruz i èekajte na trzaj.
Bread & crust fly by Dave Whitlock
· Udica za suve mušice velièine 8 do 12
· Beli i braon sundjer
· Braon osnovni konac
Još jednostavnija mušica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a.
Namotajte osnovni konac do luka udice i prièvrstite spužvice tako da braon bude
na vrhu. Braon spužvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite
konac do oka udice i prièvrstimo drugi kraj sundjera. Svežite èvor i odrežite
viškove sundjera na oba kraja. Mušica je dobra za sve slojeve vode i površinu u
zavisnosti gde se šaran nalazi. Bolji rezultati se postižu prihranjivanjem šarana
hlebom i potapanjem imitacije u mirišljave extrakte.
Berry fly by Dave Whitlock
Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drveæem na kojima rastu
plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se šaran rado skuplja ispod
njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveæa.
Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda.
Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja èvora i lakiranja, makazicama ošišate
dlaku u oblik ploda. Važna napomena za lov sa ovom "mušicom" je da se mora èuti
ono "PLOP" kad ona udari o površinu vode, baš kao i pravi plod.
Od mušica koje imitiraju životinje najbolje se pokazale: Dragon fly
nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback
hare’s ear, Crazy Charley muddler ,Dave’s damsel nymph i druge.
Pri izboru arome za primamu i mamac, važno je usaglasiti sa onim što
se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolièi-
nama sa probarenim kukuruzom. Male kolièine hrane služe samo zato da se šarani
naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima
130 Ribe naših voda
dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi
èekala prihranu slabo bi napre-
dovala. Kukuruz za prihranu mora
biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi
mnogo bele ribe i rakova. Na takav
se kukuruz i peca. Obièno se
prihranjuje uzvodno 7-10 m od
mesta pecanja. Jedna dobra
primama ima sledeæi sadržaj:
250 g riblje hrane za šarane
kupovne, 50 g soje, 125 g
pšeniènog griza, 15 g mleka u
prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g
pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko
želite da koristite aromu, dodajte je
u maloj kolièini.
Još jedna uspešna pri-
mama jeste recimo: 250 g soje,
250 g pšeniènog griza, 2 g
betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema.
Da bi se poveæala masa kupljene, fabrièke primame, u nju se može
dodati do 50% soje i pšeniènog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.
Šaran se može loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice,
noklu(valjak), hlebnu ružu, gnjeèen hleb, kukuruz(stari i mladi), školjku, reènog
puža, rovca, ribicu, baren krompir, pa èak i na tvistera.
Boili su lopte od meke paste koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu.
Postoji veliki broj veæ pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada
je bolje napraviti sopstvene. Osnovni boili se pravi na sledeæi naèin: 2/3 kuku-
ruznog i 1/3 pšeniènog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati
mirise). U lonac staviti vodu da provri.Od smese se odmah prave nokle veliène
oraha. Nokle se ubacuju u kipuæu vodu i mešaju se varjaèom da se ne zalepe za
dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuæu hladnu vodu.
Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoèi bar jedan metar.
Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju.
Školjke i puževi se pripremaju tako što se oèišæeni ostavljaju na jakom suncu da
se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. Kuvanjem takodje
postaju tvrdje, ali se zbog neprijatnog mirisa preporuèuje da se to radi napolju.
Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem što im
Ribe naših voda 131
· Kolièina primame mora biti adekvatna.
Na velikim vodama, gde ribu ne možete
prehraniti i po 30 kg hrane dnevno nije
mnogo.
· Pored boilija, mnogi koriste èist hleb sa
komadom korice na dlaci.
· Ukoliko imate veliki broj promašaja,
probajte da pored mamaca dodate
komadiæ pop-up boila kako bi još više
izdigli mamac sa dna.
· Ukoliko na dlaku stavite i boili i kukuruz
dobijate maksimalan efekat. Atraktivnost
kukuruza i kvalitet boila.
· Ako vam se primama raspada dodajte joj
mekinje.
· Dobro je veèe pred pecanje baciti oko 2
kg kukuruza na mesto u vidu prihrane.
se dodaju riblje meso, kosti i kožura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti
maèiji biskviti. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz
dodatak lana ili koriandera.
Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini
je uslov da se ostave preko noæi u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju
oko sat vremena kako bi omekšali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili
stavlja u vakuum vreæe i ostavlja par dana da poène da fermentira, kada poèinje da
dobija blago alkoholnu aromu. Kaèe se o dlaku oko udice broj 6.
Paste su izuzetna primama za šarana. Pripremaju se kao i semena, ali se
nakon toga pasiraju. Odliène paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i
ostalih masnih semena.
Kikiriki je odlièna primama za šarana. Ostavite ga preko noæi da nabubri
i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentiše. Slobodno ga
koristite u veæim kolièinama, jer mu se kuvanjem drastièno smanjuje kalorijska
vrednost.
Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Seèe se u obliku kupe i
postavlja na udicu. Meso iz gulaša se može koristiti kao mamac. Gulaš treba da
bude do-minatnog ukusa na ono što se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i
sa èime se šaran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca
se na komadiæe mesa.Salama je fin mamac, ali i primama za šarana. Seèe se u
obliku kupa. Jetra je mamac prepun amino-kiselinama. Seèe se u kocke i kaèi
direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.
Hrana za pse i maèke se može koristiti kao mamac. Kaèi se direktno na
udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaže kako bi omekšali.
Obièno se koriste kao površinski mamac.
Riba, a posebno komadiæi pastrmke mogu se koristiti kao mamac za
šarana , ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaèi se direktno na udicu.
Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od
raznih žitarica, brašna soje i kukuruza dobijaju se mešanjem sa jajetom, boje se i
aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.
Sir se može koristiti kao mamac, a pravilo je prosto što smrdljiviji to
bolji. Može se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga možete dodavati u boili.
Mesni crviæi su rado vidjena hrana šarana. Mana im je što i druge ribe
vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti
vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se spreèilo njihovo odlaženje od mesta pri-
mame. Od glista u obzir dolazi iskljuèivo zelena ritska, jer sve ostale odmah
napadne bela riba.
Kukuruz šeæerac je najèešæi i najprovereniji mamac i primama za šarana.
132 Ribe naših voda
Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,...). Kaèe se
direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku
oko udice 4 do 6. Konoplja se može koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veže
za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je
prokuvati.
Komad hleba je ono èemu ni jedna riba ne može odoleti. U tome je i
najveæi problem. Kako saèuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna
pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrašnjost hleba
koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruža se
pravi od svežeg hleba i to njegovog unutrašnjeg mekog dela. Otkine se jedno
parèence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuèe udica.
Ikra riba može se može koristiti kao mamac za šarana. Kaèi se direktno
na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajašca, kao recimo jajašca pastrmke.
Manèmelov se može koristiti kao plivajuæi mamac za šarana. Koristiti
najmanji moguæi manèmelov koji možete nabaviti u radnji. Iako su vrlo soèni,
ostaju na udici dosta dugo.
Ribe naših voda 133
VU
Carp World Popoviæ
Naš najtrofejniji Carp team
www.carp-yu.co.yu
Esox lucius
Štuka
N
aša štuka je riba nizijskih voda, reka,
jezera i bara. Prema nekim podacima,
naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase,
mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15
kg. Telo štuke je zelenkaste boje sa žuækasto-belim popreènim prugama.
Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Po obliku tela, može
se zakljuèiti da štuka nije dobar plivaè na duže staze, veæ napada iz zasede, iz
ševara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje
ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u veæini sluèa-
jeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vodjenju var-
alica. Glava štuke je karakteristiènog oblika gušèijeg kljuna. Na njoj se nalaze
velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plen hvata sa boka i okreæe ga napred
glavom, te ga tako guta.
Vid joj je odlièno razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Treba
imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak
odluèuje za lov pri sumraku, jer je tada druge riba teže uoèavaju.
Hrana su joj sva živa biæa manja od nje koja se mogu naæi u vodi do
dubine od 2 m ili na vodi.
Mresti se prva, veæ krajem zime, kada temperatura vode predje 10
O
C, u
našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine
starosti.
Leti, štuka lovi izjutra i predveèe, a u toku dana samo za oblaènog vre-
mena. Sa jeseni, lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. U ovom peri-
odu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno
za vreme lepih i sunèanih dana, kada bela riba krene da pliva.
Lov štuke
Bez obzira da li je u pitanju reka, jezero ili kanal, potreban joj je i pros-
134
tor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila, ali i da obezbedi sklonište
iz koga vreba plen. Iako se štuka, u principu, može upecati preko cele godine, njen
apetit je ipak promenljiv.
Štuka se najbolje hvata kada je oblaèno vreme. Po sunèanom danu
najbolje je probati uveèe pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa
slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno
mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. Vreme pre
nadolazeæe oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke.
Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano proleæe su plitki
zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo
mesto gde treba probati. Zatim, pešèana ili šljunkovita obala koja se veoma blago
spušta ka dubini je takodje dobro mesto. Najbolje je probati na mestima uz obalu
koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zaštiæena od
hladnog severnog vetra i zato se voda brze zagreje na toj strani jezera. Hladan sev-
erni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je
voda sa južne strane hladnija u proleæe.
Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Manje
štuke ostaju u pliæoj vodi, dok se velike premeštaju u duboku vodu. I u ovom
sluèaju štuke æe biti u blizini neke strukture u vodi. Može to biti ivica trave, ivica
gde pliæak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slièno.
Krajem leta štuka kao da oseæa da se bliže posniji dani, pa poèinje inten-
zivnije da se hrani. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, štuke æe se pomeriti u
dublju vodu, i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. U
to vreme su šanse za uspešan ulov poveæane i tada je štuka zakaèena za varalicu
najborbenija.
Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru,
neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme
kada se gomile ribolovaca upuæuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima
i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jed-
nom u svom životu nisu mrestili. U jesen kada voda poène da se hladi, dolaze u
pliæe delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju
zelenu travu i pliæa strana ivice škarpe. U kasnu jesen štuke se mogu naæi skoro na
svim mestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se
zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate.
Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveæi primerci. Ako
pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaæete šansu da se
veoma sreæni vratite kuæi sa pecanja.
Mnogi poèetnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada podju
Ribe naših voda 135
na pecanje. Obièno koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu, ostavljajuæi
ih sa strane. Èesto se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine
najlon, što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt.
Štuka se može pecati na èetiri osnovna naèina: na mrtvog kedera, varal-
ièarenjem, mušièarenjem i na živog kedera.
Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Veæina
šaranskih štapova može da se koristi, sem onih najmekših, jer sa njima nije
moguæe zabaciti težak mamac na veæu daljinu. Dužina treba da mu je od 3 m uko-
liko je to šaranski štap, ili 3 do 3,7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke.
Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4,5 do 5,5 kg i treba mu na
kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Mrtav keder se kaèi sa
dve trokrake udice velièine 8 na sajli dužini 7,5 cm. Koristite bodorku, haringu,
skušu ili neku drugu ribu. Uèvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe,
što æe vam pomoæi ukoliko zabacujete na veæe daljine. Štuka obièno guta prvo
glavu ribe. Zbog toga udice kaèite što je moguæe bliže repu.
Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni
plovci za štuke velike nosivosti.
Moguæe je koristiti i klizeæe plovke veæe nosivosti, ali u sistemu u kom-
binaciji sa dubinskom metodom. Plovak se postavlja iznad olova, a stoper na
mestu na kome najlon seèe površinu vode. Nakon zabacivanja, plovak æe kliznuti
do graniènika što je i dubina vode, a olovo povlaèi mrtvog kedera na dno. Trzaj se
manifestuje potapanjem plovka.
U toku cele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. Velièina
mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g. Osnovu ovog sis-
tema èini jig glava. Udicu provuèete kroz riblja usta, kroz telo i stomak i izvadite
vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu
postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine
kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Ovim sistemom pre-
tražujte sve slojeve vode, od dna do površine. Ožvljavanje se radi naglim trzajem
vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po
dnu glumeæi ranjenu ribu.
Dosta pecaroša je neopravdano skeptièno u vezi uspešnosti varal-
ièarenja na štuku. Postoje dva razloga za to. Prvi je da je velièina štuka koje se
pecaju na ovaj naèin manja, oko 3,1 kg, ali je moguæe upecati veæi broj riba.
Drugo, varalièarenje je uspešnije u leto i jesen nego zimi, kada to pecaroši obièno
rade. Štap za varalièarenje je idealne dužine 2,7 m. Kada se peca iz èamca, potreb-
no je koristiti vrlo kratke štapove, dužine 1,8 m. Kombinacija karbonskog
teleskopa i mašinice je idealna, jer se štap drži u rukama sve vreme pecanja. Za
136 Ribe naših voda
ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Na špulnu
je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4,5 do 7 kg. Podvez sajla treba
da je 30 cm duga. Kraæi podvez ne treba koristiti, jer krupnija štuka guta mamac,
pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima pre-
sekla glavni najlon.
Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varalièarenja, medjutim
ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. Nemojte zabacivati istu varalicu
bezbroj puta na sve strane. Bolje je prvo razmisliti gde bi štuke mogle da se nalaze
i gadjajte to mesto. Vrsta varalice naroèito zavisi od vremena i vrsti vode. U
mnogim sluèajevima samo iskustvo pomaže. Uzmite u obzir prozirnost vode, pod-
vodne panjeve, podvodnu vegetaciju i dubinu vode. Menjajte varalice èesto dok ne
dobijete pobednièku kombinaciju vrste, boje i velièine za taj dan. Ova promena
može biti presudna za uspešnost ribolova. Generalno, varalicu vodite polako i kon-
tinuirano, a zimi je spustite što je više moguæe u dubinu. Leti probajte po površi-
ni, ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomerno vuèenje promenite u ispreki-
dano, samo ako ovo prvo ne daje rezultate.
Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguæe za pecanje, na
kojima do sada niko nije pecao. Èesto se u ševarju kriju štuke u zasedi. Korišæenje
varalice sa jednom udicom omoguæava zabacivanje medju drveæe ili u sred
vodenog bilja. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mesto gde oèekujete da je
štuka, veæ nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede, a
ne bi uplašili.
Nepisano pravilo je da se u proleæe i jesen kada je voda hladna sve var-
alice vuku sporo kroz vodu. U leto, iste varalice se vuku mnogo brže, u zavisnos-
ti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od veæih mod-
ela. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano pro-
leæe što je pogrešno. Voblere ne treba vuæi ravnomerno, jednoliènom brzinom,
kako to veæina ribolovaca pogrešno radi, veæ ih treba oživeti serijom kratkih trza-
ja nakon kojih dolaze pauze. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi.
Vobleri se dele na tri vrste: tonuæe, plutajuæe i voblere sa neutralnom
težinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna. Pri
pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vuæi kratkim trzajem iza koje
sledi pauza od oko pet sekundi. Plutajuæi daju najjaèe vibracije od sve tri grupe i
ovo je možda najjaèi adut pri pecanju u dubokoj vodi i medju vodenim biljem, ali
je pitanje kako spustiti plutajuæi volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani
"sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuèe
voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji æe težeæi da ide ka površi-
ni uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Treæi kraj sistema je najlon koji vodi
Ribe naših voda 137
ka štapu i mašinici. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri velièine 9,11 i 13 cm
u crveno-beloj i zelenoj nijansi.
Bucktail jigovi moraju biti dugaèki najmanje deset santimetara.
Regularni plastièni jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano proleæe ili kasnu
jesen kada je štuka aktivna, ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica.
Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u
lovu na štuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje na kraju, na
trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plastiène niti, ili jiga što daje leptirici
dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom
prave turbulenciju i "guraju" vodu. Takodje jednolièno motanje se može koristiti u
kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama
Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. 3" i danas hvataju
štuke istom žestinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jedno-
lièno ili na trzanje, tipa trzaj, opuštanje, namotavanje, trzaj u stranu, izaziva štuku
da ih napadne. U sluèaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru , ne treba se
usporiti sa povlaèenjem, veæ naprotiv, treba ubrzati vuèenje varalice uz par naglih
trzaja. Veoma je korisno da se posle
svakih èetiri-pet okretaja ruèke na
mašinici napravi pauza od par
sekundi.
Spinerbait je jos jedna
odlièna varalica za štuku.
Spinerbeit može imati jedan ili dva
leptira. Leptiri mogu biti u više
kombinacija, kao dva duguljasta,
duguljasti i okrugli ili dva okrugla.
Dobro su se pokazli Mepps Anglia
velièina 4 i 5.
U Americi se sve èešæe
koriste silikonske varalice za
pecanje štuka. Pre svega tu su tvis-
teri, ali i razne gumice realnih obli-
ka riba. Vrh udice može biti spolja,
ali može se i ostaviti u telu varalice,
kako bi se smanjio rizik od kaèen-
ja. Najnovije tehnike vuèenja vor-
mova po dnu i slugova po površini
su se pokazale dobrim i za štuke.
138 Ribe naših voda
· Dubinu pecanja možete promeniti
pomeranjem klizeæeg stoper-èvora od
najlona nosivosti 3,6 kg, Power Gum-om
ili komadom elastiène trake.
· Žive mamce možete èuvati u èuvarci i to
što je kraæe moguæe, jer u njoj vrlo brzo
uginjavaju. Takodje možete koristiti plas-
tiène kanistre i posude koje treba potopiti
u vodu i privezati za obalu. Otvoreni deo
zatvorite finom mrežom i prièvrstite
gumicom za tegle.
· Buzzer-i su najnovije varalice koje se
koriste pri pecanju štuka. Potpuno su
razlièite od svih dosadašnjih varalica, jer
ne imitiraju pokrete ranjene ili bolesne
ribe.
· Štuka voli jake mirise. Bodorka, skuša
ili pola haringe iskorišæene kao mrtav
mamac pri dnu, daju dobre rezultate.
Probajte ove mrtve mamce da povlaèite
polako po dnu, oponašajuæi ranjenu ribu.
Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kom-
binaciji sa metalnom kašikom. Silikon æe dati vibracije, a kašika vizuelni efekat.
Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz
dodatak male gavèice ili pijora okaèenog kroz usta na udicu od varalice. Ova kom-
binacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat, vibraciju i mirisnu notu.
Površinskim gumenim varalicama, bez obzira da li su to imitacije žaba,
miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naæi u vodi, uspešno se mogu
loviti štuke. Tehnika je jednostavna. Zabacujte varalicu na željeno mesto, na
èistinu, tik uz ševar ili površinsku travu, saèekate sekund dva i nakon toga vuèete
varalicu u trzajima imitirajuæi plivanje žabe.
Za mušièarenje se koriste strimeri, specijalno izradjeni za štuku. Ovo su
krupniji strimeri živih boja, medju kojima crvena preovladjuje. Vode se po površi-
ni, i to u nizu nepredvidivih i uvek razlièitih trzaja. Kontra mora biti pravovreme-
na, ali ribar mora saèekati sekundu pre uzmaha rukom, kako bi se riba dobro
zakaèila. Ugriz je obièno spektakularan, kao i kod ostalih površinskih metoda
pecanja štuke.
Na nekim vodama, štuku je moguæe uhvatiti samo metodom ribolova
sa živim mamcima. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguæe pokrenu-
ti jedino njima.
Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3,5 m. Prilikom
zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Što je vrh
štapa tvrdji, to je spadanje verovatnije.
Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. Najlon mora biti nosivosti 5,4
kg. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jaèi najlon nosivosti 6,8 kg.
Klizeæi okrugli plovci preènika 3 do 4 cm se danas najèešæe koriste.
Jednostavnim pomeranjem klizeæeg èvora možete menjati dubinu. Mali prsten
ispod klizeæeg èvora može poslužiti kao osiguraè da plovak ni pod kojim uslovi-
ma ne preskoèi preko èvora.
Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano proleæe koje
je za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato što nema trave, a i štuka u to vreme
pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite mesto, zabacite kedera i èekajte
da štuka sama dodje ka njemu.
· Lutajuæi živi mamac - Živa riba se slobodno kreæe podržavana
plovkom po celom toku vode. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olova-
ca kako bi se onemoguæilo njegovo isplivavanje na površinu. Ovim metodom
može da bude problematièno postavljanje mamca na veæu dubinu.
Pecanje na plovak je u proleæe u suštini bolje nego pecanje na dnu, jer
ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeæi plovak je bolji od fiksiranog, zbog
Ribe naših voda 139
kontre koja je mnogo jaèa i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plo-
vak. Keder treba da bude dugaèak oko 10 cm.
· Vodjeni živi mamac - Ovaj metod je slièan prethodnom, sa tim da se
ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu.
Ova taktika je korisna kada duva vetar. Iskusan pecaroš, ovom metodom, može
zabaciti mamac na daljinu preko 150 m.
Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama
gde ima puno potopljenih grana i panjeva, jer tu plovak mora da se postavi previše
plitko.
Nakon što zabacite mamac, pomerite se par metara niz obalu i privucite
ga malo. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvuèete mamac blizu obale. Cilj
je prebrisati što veæu površinu vode mamcem.
· Živi mamac sa potpoljenim plovkom- Ponekad je potrebno da bacite
mamac što je bliže moguæe nekom mestu gde oèekujete da je štuka, recimo blizu
nekoj potopljenoj grani. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Plovak se kod ovog
metoda potpuno potapa ispod površine, ali tako da pluta pod vodom. Plovak æe
pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini.
· Živi mamac na dubinci - Ukoliko treba da postavimo mamac blizu
dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasièni dubin-
ski metod. Na udicu pored žive ribe, postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi
pridržavala mamac da ne legne na dno, odakle ga štuka neæe uzeti.
Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje
bolje rezultate od pecanja sa plovkom, jer se mamac može spustiti na mnogo veæe
dubine nego sa plovkom.
· Živi mamac na otpuštenom najlonu - Na kraj najlona postavlja se
samo par sitnih olovaca, kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Mana
ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke.
· Vuèenje živog mamaca - Ukoliko se nalazite u èamcu, možete pri-
meniti i ovaj metod. Jednostavno nakaèite živu ribu na udicu i vucite ceo sistem
za èamcem. Kod pliæih voda obavezno koristite plovak, dok kod dubljih to nije
neophodno. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite èamcem.
Za podveze obavezno koristite sajle. Uobièajena jaèina sajli za štuku je
9 kg. Za izuzetno teške vode, pune prepreka koriste se sajle do 13,5 kg. Sajla mora
biti najmanje 50 cm duga.
Koristite najbolje, karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima.
Usaglasite velièinu udice sa mamcem koji koristite. Uobièajene velièine su 10s, 8s
i 6s.
Sitne mamce je najbolje kaèiti na usnu jednom udicom. Kod onih koji
140 Ribe naših voda
imaju meke usne, provucite udicu kroz obe usne. Veæe mamce zakaèite na dve
udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm. Za metode vuèenja i vodjenja
mamca, gornju udicu provucite kroz usnu, a donju blizu pektoralnog peraja. Za sve
druge sluèajeve jednu udicu zakaèite na sred ledja, a drugu kod korena repa kako
bi onemoguæili mamac da luta vodom.
Ribe naših voda 141
l
Tel: 031 512 467
http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu
Ako vobler uzdiže levi bok
u odnosu na ribolovca,
pažljivo pomeriti vodeæu
alku u desnu stranu.
Vobler radi pravilno kada
su mu ledja u odnosu na
trbušni deo postavljena
vertikalno.
Ako vobler uzdiže desni
bok u odnosu na ribolovca,
pažljivo pomeriti vodeæu
alku u levu stranu.
Vobleri koji su nastali kao spoj velike ljubavi
i krajnje sportskog pristupa ribolovu.
Razne velièine, težine, vibracije i širok spektar
boja su garancija da æete i vi medju njima
naæi nešto za sebe.
Ukoliko želite da vobler
pravi sitnije vibracije,
pažljivo pomerite vodeæu
alku na gore.
Ovo je "osnovna"
vibracija voblera
Ukoliko želite da vobler
pravi krupnije vibracije,
pažljivo pomerite vodeæu
alku na dole.
Hipophthalmichthys molitrix
& Aristichthys nobilis
Tolstolobik
P
ostoje dve vrste tostolobika u nas: beli
(Hipophthalmichthys moltrix) i sivi
(Aristichthys nobilis). Narastu do 1 m.
Dostižu 20 kg mase. Tolstolobik je prenet iz
Kine, iz reke Amur. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke.
U našim vodama se mresti jedino veštaèki.
Beli se kao mladj hrani zooplanktonom, a kada poraste iskljuèivo fito-
planktonom (algama i jednoæelijskim organizmima).
Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve, vodene bube).
Medjutim, u ribnjacima, obe se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu.
Lov tolstolobika
Ulov tolstolobika je uglavnom sluèajan. Èešæi je na hranjenim vodama,
gde se on navikava na zrnastu hranu.
Lovi se sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubin-
ski. Najlonom od 0,20 mm do 0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspešan ribolov
obavezno je korišæenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po èitavoj
visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi, praz-
na udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu pri-
likom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kuku-
ruz, list deteline, komadiæi vodenog bilja. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutar-
nji i kasni veèernji èasovi.
142
j
II deo:
Osnovni pecaroški pribor
Sadržaj
II dela
PLOVCI
KLIZEÆI PLOVCI
Klizeæi plovak od gušèijeg pera
ŠUPLJI PLOVCI U OBLIKU OLOVKE
VAGLER PLOVCI - PLOVAK SA TELOM
VAGLER PLOVAK - OD GUŠÈIJEG PERA
INDIKATORI TRZAJA
STRUNA
ÈVOROVI
PODVEZI
UDICE
ÈUVARKA I MEREDOV
147
148
149
150
151
153
154
157
159
162
165
167
"#
Zašto plovci plutaju ili šta pecaroš mora
da zna o njima
Plovci
D
efinicija: Jedan objekat pliva ako je
težina vode koju on zauzima kada se
potopi veæa od njegove sopstvene
težine. Pre svega plovak mora da bude tako
izradjen da pruži minimalan otpor ribi koja uzima mamac. Ovo znaèi da plovak
mora biti tako postavljen u vodi da iz nje viri samo antena, koja je najtanji deo
plovka. Namena antene plovka je a) da bude signalizator ugriza i b) da da plovku
veæi potisak kada mu je telo potpuno potopljeno.
Što je antena deblja i duža, potisak je veæi. Birajuæi plovak sa najtanjom
moguæom antenom za date uslove pecanja(vetar, struja vode, masa mamca i olova)
osiguravate da riba oseti najmanji otpor pri ugrizu, a vi dobijate maksimalno
osetljiv plovak. Uobièajene dimenzije antene su od 0,3 do 4 mm. Možda se razli-
ka izmedju 0,3 i 1 mm antene vama ne èini posebno velika, ali treba imati u vidu
da je zapremina valjka proporcionalna kvadratu polupreènika,što znaèi, da æe ovaj
drugi plovak dati 11 puta veæi otpor pri ugrizu.
Jedna od najèešæih zabluda je da su plovci sa metalnom antenom
osetljiviji od onih drugih. To generalno nije taèno jer se plovak mora gledati u celi-
ni, a kao parametar se uzima njegova gramaža. Uticaj antene se raèuna samo preko
njene zapremin. Odavde sledi da su osetljiviji plovci sa lakšom i tanjom antenom.
Težina tela plovka utièe na njegovu osetljivost i to tako da plovak sa težim i širim
telom ima veæu inerciju te je i manje osetljiv.
Poslednji faktor koji utièe na osetljivost plovka je površinski napon na
spoju vode i tela antene. Najmanji je kod glatkih plovaka, a što je plovak rapaviji
to se ovaj uticaj jaèe izražava. Jedini naèin na koji možete uticati na ovu pojavu je
da smanjite hrapavost površine plovka premazujuæi antenu vazelinom.
147
f
Klizeæi plovci
K
lizeæi plovci od balze su obièno u obliku
šipkice preènika od 1 cm pa naviše.
Nekim ribolovcima mogu se uèiniti pre-
grubim, ali njihova glavna namena je u turbu-
lentnim, brzim vodama, gde neæe dati lažnu signalizaciju. Balza ima izuzetnu
sposobnost da se održi na površini vode, pa ovi plovci nisu podložni uticajima
talasa. Drugi plovci bi kod ovakvih uslova davali pogrešnu manifestaciju ugriza
ribe. Ovi plovci, se kao i svi klizeæi plovci koriste na onim mestima gde je dubina
vode veæa od dužine štapa. Kao stoper za plovak može se koristiti mala gumica,
ali i specijalan stop èvor koji treba
vezati od istog najlona kao i glavnu
strunu.
Postoje dva metoda da se
optereti ovaj plovak. Prvi je da se
postavi jedno olovo (Olivette) koje
æe povuæi najlon kroz alkicu naniže. Olovo treba da bude dovoljno veliko kako bi
uspelo da ispravi plovak. Tradicionalni metod èini grupa od nekoliko manjih olo-
vaca (AAA ili BB) na treæini udaljenosti izmedju udice i plovka, ka udici. Prvi
metod daleko brže uspravlja plovak i èini trzaj mnogo lakše vidljivim.
Najlakše je postaviti par najmanjih olovaca na kraj najlona, bliže udici,
kako bi se spreèilo zamršenje najlona pod uticajem vodenog toka, za vreme
zabacivanja i kontriranja. Kod izuzetno plitke vode (do 1m), ova opasnost nije
realna, pa ne treba dodatno otežavati najlon.
Izrada plovaka
Za izradu klizeæih plovaka potrebno vam je sledeæe: skalper, komad balze preèni-
ka 1cm, srednje grubi i fini brusni papir, lepak za drvo, metalni provodnik za
najlon, crna masna boja, bela podloga za bojenje drveta, fluorescentna boja, lak i
· Boja tela plovka je obièno lièna stvar
pecaroša. Jedni tvrde da je beli plovak
odlièan ukoliko plovak stoji izmedju vas i
sunca, dok se drugi kunu u crni plovak.
148
igla. Koristeæi skalper, odsecite komad balze potrebne dužine. Srednje grubim
brusnim papirom jedan kraj plovka napravite da bude zaobljen, dok drugi kraj
izdužite kako bi lakše ponirao u vodu. Sve izbrusite finim brusnim papirom. pre-
farbajte plovak belom podlogom i postavite vodjice za najlon. Gore sitniju, kako
bi se plovak zaustavio kod stop èvora, a dole krupniju. Obratite pažnju da vodjice
budu u jednoj liniji. Prefarbajte plovak u crno, nakon toga vrh obojite fluorescent-
nom bojom. Iglom oèistite vodjice od zaostale boje.
Klizeæi plovak od gušèijeg pera i njegova izrada
Ovo je višenamenski plovak koji se sastoji od tela od pera price, jedne
boène vodjice i antene. U zavisnosti od velièine može nositi olova od velièine 6 do
olova velièine 12, a može biti dugaèak od 2 do 10 cm. Preènik tela mu je od 5 do
7 mm.
Ukoliko pravite ovaj plovak, možete ga napraviti taèno za onoliko olova
sa koliko želite da ga opteretite. Uzmite pero i oèistite ga od peruške skalperom i
nakon toga obradite žbicu sa finim brusnim papirom. Postavite boènu alkicu i
odsecite pero na željenu dužinu. Uzmite antenu i zabodite je u plovak. Postavite
mali komad najlona sa željenim olovnim optereæenjem i stavite plovak u posudu
sa vodom. Plovak treba da stoji uspravno i nosi olovo. Ukoliko plovak tone sma-
njite antenu. Ukoliko je plovak previše izronio ili smanjite telo ili poveæajte
antenu. Tek kad dobijete željeno ponašanje plovka izvadite plovak iz vode i
osušite ga. Nakon toga zalepite antenu na plovak i dva puta prelakirajte plovak.
Belom podlogom pa onda fluorescentnom bojom predjite preko vrha plovka, a
zatim donji, porinuti deo plovka obojite tamnom bojom.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero, fini brusni papir, skalper, epok-
si lepak, drvena èaèkalica kao antena, èetkice, igla ili udica velièine 14 ili 16 za
vodjicu i klešta.
Pribor 149
98
Šuplji plovci u obliku olovke
P
lovci koji su šuplji i u obliku olovke
mogu biti izradjeni od prirodnih materi-
jala kao što je stabljika trskeili bodlja
bodljikavog praseta, ali se u novije vreme izra-
djuju od plastike. Ovi plovci su èvršæi od onih od balze i teže se lome. Mogu se
upotrebiti kao klizeæi , ali i kao fiksni. Ukoliko su plastièni na vrhu imaju poklopac
koji može da se odvoji i na njegovo mesto postavi fluorescentna ampula za noæni
ribolov. Vrh od balze može biti zaobljen, zašiljen ili u obliku ramena.
Prva dva vrha imaju vrlo sliène karakteristike, mada neki pecaroši sma-
traju da zašiljen vrh ima prednost kada je vetrovito. Plovak sa vrhom u obliku
ramena ima veæu nosivost, a smanjen otpor.
Izrada plovka
Najteže se izradjuje samo telo plovka koje u unutrašnjosti mora biti
šuplje. Odsecite parèe trske, dužine tri plovka. Oèistite stabljiku od lišæa.
Prièvrstite bušilicu u držaè i ukljuèite je na malu brzinu. Pozicionirajte komad
trske i polako spuštajte bušilicu, pazeæi da ne oštetite trsku. Kada probušite
cevèicu, blagim brusnim papirom dovršite ivice. Da bi na osnovu od trske dodali
vrh od balze potrebno je da izradite zubac dužine 1 cm i širine od 1,5 do 3 mm u
zavisnosti od dimenzija plovka.
Odsecite komad balze i u njemu naèinite žleb u koji može upasti jezièak
koji ste naèinili na komadu trske. Prilepite balzu za trsku i finim brusnim papirom
dajte završni oblik plovku.
Za izradu plovka potrebni su vam: elektrièna bušilica, 4-5 cm stabljike
sveže trske, grubi i fini brusni papir, èetkice, epoksi lepak, komad balze preènika
1 cm, farba, reckast nož, skalper.
150
O
Vagler plovci - plovak sa telom
O
vde govorimo o plovcima za duge
štapove koji imaju druge karakteristike
od onih za teleskope. Pre svega ovi
plovci prilikom zabaèaja ne smeju da mrse
najlon. To znaèi da im je centar mase dovoljno nisko da ne dozvoljava obrtanje
plovka u toku zabacivanja. Ovo se može postiæi korišæenjem pravog materijala i
njegovom dovoljnom dužinom. Drugim reèima laki materijali moraju biti na vrhu
plovka, a teški na njegovom dnu. Najboljni naèin da odliène komercijalne plovke
prepravite, jeste da na njihovom dnu dodate tanko olovce (velièina 10 do 12). Pri
izradi plovka naèinite ga sa telom dužine 15 cm, što je za 3 do 5 cm duže od
uobièajenih komercijalnih plovaka. Najpopularniji oblici tela su oblik ragbi lopte,
obrnute suze, kruške i luka. Kakav god da je oblik, plovak mora biti maksimalno
simetrièan. Telo plovka može biti i šuplje iznutra i u tom sluèaju je plovak još lakši
i ima veæu nosivost.
Kvalitet balse izuzetno mnogo utièe na osobine plovka. Gustina balze
može biti od 0,06g/cm
3
do 0,25g/cm
3
, a najbolja je ona sa gustinom u opsegu 0,1-
0,15 g/cm
3
. Razlog je sledeæi, ako pravite plovak od 3 g, to znaèi da æe mu zaprem-
ina biti 3 cm
3
. Ovo znaèi da æe sa balzom od 0,1 g/cm
3
telo biti teško 0,3 g, a sa
onom od 0,25 g/cm3 ono æe imati masu od 0,75 g. Razlika je u 0,45 g, koja kada
se doda na vrh èini da plovak lako mrsi najlon. Zakljuèak je: “što lakša balza, to
bolje”.
Što se tièe antene postoji mit da je plovak sa težom antenom osetljiviji.
Preporuka je praviti plovke sa antenom od fiberglasa. Ovaj materijal je lakši od
metala, mnogo je uoèljiviji, ali i dovoljno èvrst da bude antena.
Nerdjajuæi èelik je najbolji materijal za vodjice i to
· 0,4 mm preènika za plovke ispod 0,4 g
· 0,5 mm za plovke u opsegu 0,4-2 g,
· 0,6 mm za 2-4 g i
151
· 0,8 mm za 4 g i teže.
Takodje se može koristiti i karbonsko vlakno za izradu vodjica.
Izrada plovka
Za izradu plovka potrebni su vam:
· komad balze
· komad pleksiglasa
· skalper
· šuplja cevèica ili cev od pleksiglasa ili metala za antenu
· šuplja cevèica za dno plovka sa alkom za kaèenje
· grub i fin brusni papir
· burgija
· èetkice, boje i lepak.
Najveæi problem je izraditi više plovaka iste geometrije. Za tu namenu
koristi se 5 mm debeo pleksiglas na kome se ureže oblik plovka. Nakon toga se na
konturnu ivicu pleksiglasa nalepi sitan reèni pesak ili brusni papir. Prvi korak kod
izrade je da skalperom ovlaš izbrusite telo plovka. Potrebna je mala bušilica, bater-
ijska. Prvo se tanka žica ubode u balzu i pomoæu nje postavi balza u glavu make-
tarske bušilice. Približavajuæi alat od pleksiglasa balzi koja rotira, rezbari se telo
plovka.
Ako želite da imate šuplji plovak, možete burgijom izbušiti sredinu
balze. Ovo nemojte raditi elektriènom bušilicom, veæ burgiju držite u rukama i
polako je okreæite. Nakon toga se odredjuje osa simetrije (središte) plovka i ubada
se antena. Nakon rezbarenja ubada se i druga-donja, antena i vodjica koja se dodat-
no lepi. Nakon toga se plovak premazuje i na njemu se piše gramaža. Ukoliko
želite, možete plovku dodati stalno optereæenje. Na dnu plovka navijte komad žice
i potopite plovak.
Kada vam je plovak dovoljno optereæen osušite ga i zajedno sa spiralno
uvijenom žicom prilepite. Prelakirajte i obojte. Ovako dobijen plovak je nešto teži
pa ga je moguæe dalje zabacivati.
152 Pribor
G
Vagler plovak - od gušèijeg pera
V
agler od ptièijeg pera je naroèito osetljiv
i lak plovak. Pruža izuzetno mali otpor.
Obièno je blago zakrivljen treba obratiti
pažnju pri zabacivanju da trbuh plovka bude
okrenut od pecaroša. Ovaj plovak se može postaviti i kao vagler, ali i kao fiksni
plovak. Može se koristiti i u sistemima sa neoptereæenim najlonom, bez olova kada
se peca klen ili šaran i kada plovak leži na površini vode.
Izrada plovka
Izaberite pero od guske ili labuda dužine 30 cm. Skalperom odsecite
perušku sa obe strane cevèice i finim brusnim papirom obradite ivice. Odsecite
cevèicu na užem kraju i izdubite rupu od 1,5 cm.
Uzmite drvce debljine 2 do 3 mm i dužine oko 2,5 cm i uvucite ga u
rupu. Zalepite epoksi lepkom. Kada se lepak osuši zalepite na drvce plastièni ada-
pter koji æe imati istu funkciju kao i metalna alka - da kroz nju prolazi najlon, a ne
prolaze olovca. Nakon postavljanja plovka na najlon, dodajte dva AAA olova sa
obe strane plovka. Probajte plovak u vodi i obeležite liniju dokle je potopljen i
željenu dužinu plovka. Izvadite ga iz vode i dobro osušite. Odrežite plovak na
željenu dužinu i prelakirajte ga dva puta. Svaki put ga blago obrusite. Najzad
uzmite boju i ofarbajte plovak, a vrh do linije potapanja ofarbajte u fluoresvcent-
nu boju.
Umesto gusèijeg ili labudovog pera, možete koristiti i fazanovo pero za
vrlo osetljive vaglere.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero od guske, labuda ili fazana,
skalper, fini brusni papir, mala burgija, komadiæ drveta, epoksi lepak, èetkica, lak,
crna poliuretanska boja, bela podloga i fluorescentna boja.
153
J
Indikatori trzaja
P
ored plovaka, postoji niz drugih metoda
detekcije ugriza ribe. Na osnovu pon-
ašanja ovih dodataka - naprava, vešt
ribolovac može proceniti najbolje vreme za kon-
triranje. Neke ribe su izuzetno osetljive na otpor mamca, pa je potrebno usaglasiti
vrstu indikatora sa ribom koju oèekujemo na udici.
Vrh štapa
Današnji štapovi se prave od takvih materijala, da mogu biti laki, tanki,
jaki i elastièni u isto vreme. Ovo omoguæuje da su za pecanje riba dubinskom
metodom koje imaju jak trzaj, kao što su mrena i klen, nepotrebni dodatni indika-
tori.
Dodirivanje najlona
Najjednostavniji metod detekcije trzaja je kada držeæi štap istovremeno
držite i najlon izmedju palca i kažiprsta ruke ili kažiprsta i špulne mašinice.
Reagujte kada se najlon zategne i kada poène da vam klizi pod prstima. Ovaj
naèin se najèešæe koristi kada pecate u pokretu. Nezamenjiv je kada pecate sa
neoptereæenim najlonom, kada na najlonu imate samo, udicu i mamac, bez olova
ili plovka. Takodje u brzim rekama, kada pecate na mestima gde voda ima jaku tur-
bulenciju, ovo je najlakši naèin detekcije. Trzaji klena, kleniæa i mrene se obièno
detektuju na ovaj naèin. Mana ovog metoda je što u jednom trenutku možete kon-
trolisati samo jedan štap i što ga morate sve vreme držati u rukama.
Indikatori iz kuæne radinosti
Jednostavan indikator može se dobiti od grudve nakvašenog i nagn-
jeèenog hleba, preènika 5 cm, postavljenog izmedju mašinice i prvog provodnika.
Najlon blago otpustite, tako da grudva bude 30 do 45 cm ispod linije štapa. U
154
sluèaju trzaja, kugla se podiže, ako riba odlazi od štapa, odnosno spušta, ako riba
prilazi obali. Ovaj metod je najefikacniji pri lovu dubinskom tehnikom linjaka,
šarana, deverike, bandara i jegulje. Mana ovog metoda je što se pri vetru sistem
klati, što se može rešiti podmetanjem jedne veæe prazne tegle ispod kugle tako da
ona bude u tegli.
Umesto kugle hleba, može se koristiti i èep od flaše od teènosti za pran-
je sudova. Ovaj plastièni èep je veæ probušen i namešta se pre zabacivanja, ne
spada nakon kontre i mnogo je lakši i osetljiviji od kugle hleba.
Èesto se kod nas koriste i deèije fluorescentne narukvice. Ove narukvice
su izradjene od jedne vrste meke plastike u obliku creva. Fluo crevo se lako savi-
ja u obliku alke i formira narukvicu. Ovakav indikator je vrlo jeftin, a mana mu je
što je nešto teži i što za razliku od majmuna ne oslobadja najlon pri privlaèenju
ribe.
Neki ribolovci prave jeftine identifikatore od parèeta papira, staniola ili
celofana i para èaèkalica. Nakon zabacivanja, najlon se zategne, pa mu se napravi
stomak izmedju mašinice i prve alke, tako da dodiruje zemlju. Na tom mestu,
postavlja se komad papira preko najlona i ceo sistem prièvršæuje dvema èaèkali-
cama za zemlju. Prilikom trzaja, najlon se lako oslobadja, a prilikom privlaèenja
nema nikakvih smetnji od strane identifikatora. Jedina mana je nešto slabija
oèiglednost trzaja.
Indikatori koji se kaèe na najlon
Dva najpopularnija indikatora iz ove grupe su majmuni i elektronski
alarm.Možete ih koristiti odvojeno, ali i u kombinaciji sa nekim drugim detek-
torom trzaja.
Majmun
Majmun je dizajniran po principu grudve hleba. Sastoji se od tela maj-
muna koje se može slobodno kretati po nerdjajuæoj šipci - zvanoj igla. Igla je
dugaèka 45 do 90 cm i postavlja se ispod štapa na zemlju izmedju mašinice i prve
vodjice. Najlon se otpušta, tako da pravi stomak od 45 cm i kaèi se o majmuna koji
se nalazi na igli. Kada riba uzme mamac i krene ka obali majmun pada ka zemlji,
a ukoliko odlazi, majmun se penje ka vrhu šipke. Pri kontri, majmun spada pot-
puno sa igle i oslobadja najlon, pa je vodjene ribe neometano.
Elektronski alarm
Elektronski alarm može biti zvuèni, vizuelni ili kombinovani. Najlon se
postavlja u žleb indikatora. Pokret najlona po žlebu se detektuje i signalizira.
Indikatori za vrh štapa
Pribor 155
U ovu grupu spadaju quivertip, swingertip i springtip. Osetljivi su i ne
pružaju gotovo nikakav otpor. Namenjeni su ribama koje ne odnose svoj mamac,
kao što su deverika ili bodorka, dok šaran i linjak, svojim trzajem èesto otkinu
indikator sa vrha štapa pre nego i uspete da reagujete.
Quivertip
Ovo je najuniverzalniji indikator za vrh štapa i može se koristiti za skoro
sve vrste riba, ali je ipak najbolji za deverike, klenove i mrene. Quivertip je prak-
tièno najjednostavniji dodatak za vrh štapa u obliku izuzetno elastiènog štapiæa.
Može se dodatno montirati na svaki štap, ali može biti i fabrièki ugradjen. Dužina
mu je od 20 do 60 cm. Mekši su za mirne vode, tvrdji za brže. Veština se sastoji u
pravilnom natezanju najlona. Previše opušten najlon neæe na vreme podiæi quiver-
tip, a prezategnut æe pružati preveliki otpor ribi.
Swingtip
Swingertip se sastoji od jednog èvrstog štapiæa od pleksiglasa ili karbona
koji je preko elastiènog zgloba od gume ili najlona vezan za vrh štapa. Na sebi
može imati jednu ili više vodjica. Štap se postavlja horizontalno, i pod uglom od
45
O
u odnosu na tok reke, pa swingtip stoji vertikalno u odnosu na vodu i podiže
se u sluèaju da riba odlazi od obale, a obara se ukoliko riba prilazi. Odlièan je za
sve ribe koje brzo uzimaju mamac. Mana mu je velika osetljivost na vetar, po
kome poèinje da se njiše. Dužina swingertipa je od 25 do 50 cm. Što je voda dub-
lja i tok jaèi, swingertip treba da je duži.
Springtip
Springtip je mešavina prethodna dva dodatka. Kao i swingtip kaèi se na
štap preko elastiène veze, ali je i sam elastièan kao quivertip. Ovo ga èini izuzetno
osetljivim i preporuèuje se za ribolov na mirnim vodama riba koje imaju slab trzaj
kao što je bodorka.
156 Pribor
C
Struna
P
overenje u vaš pribor je neophodno kada
podjete u ribolov. Obièno se najviše
neprijatnosti dogadja zbog strune. Zbog
toga struna mora biti perfektna. Boja strune se
obièno bira tako da bude maskirna. Èesto je to crna, braon ili zelena. Medjutim,
vrlo je verovatno da riba ne obraæa pažnju na boju, veæ na sjajnost. Sjajna struna
æe sigurno uplašiti ribu ili joj poveæati opreznost.
Monofilament - struna od jednog vlakna
Sve do pojave najlona 1940. godine, kao monofilament se koristio laneni
ili svileni kanap, koji je morao da se skida sa špulne i suši svaki put nakon peca-
nja. Najlonski monofilament se izuzetno lako održava. Treba ga držati na suvom i
tamnom mestu i treba ga zameniti svaka 3 do 4 meseca. Imajte na umu da ultravi-
oletno zraèenje i vlaga slabe najlon.
Obièno vam ne treba više od 100 m najlona na špulni. Za laki ribolov u
plitkim vodama treba vam najlon nosivosti 0,5 do 1,4 kg. Ukoliko je voda dubo-
ka, jaka i puna panjeva poveæajte nosivost, a na špulnu dodajte i do 200 m strune.
Odlika loših najlona je da imaju memoriju, odnosno zadržavaju oblik u
kome su se nalazili jedno vreme. Druga karakteristika lošeg najlona je da su po
površini ljuspasti. Ovakvi najloni lako pucaju, mrse se, onemoguæavajuæi meko
zabacivanje i teško se vežu.
Plivajuæa struna
Veæina struna tone i one su pogodne za pecanje dubinskom metodom i
plovcima na dnu. Postoje i strune koje plivaju i koriste se za površinski ribolov. Od
potapajuæe strune možete dobiti plivajuæu, ako u lanenu krpicu natopite malo
masti i provuèete najlon kroz nju. U pecaroškim radnjama možete naæi specijalne
vrste masti za ovu namenu.
157
Upredena struna
Da bi se poveæala nosivosti, a smanjila debljina tanke strune se upreda-
ju u jednu deblju. Na ovaj naèin moguæe je dobiti strune izuzetne tankoæe, a velike
nosivosti. Ovako upredene strune su meke i lako se vežu i riba ih slabije oseæa.
Multifilament - multivlakno
Multifilament je novijeg datuma. Sastoji se od mnoštva mikrotankih
najlona, koji kada se navlaže postaju skoro nevedljivi. Kryston multivlakno je u
ovom trenutku vrhunac tehnologije. Multivlakno se obièno koristi za podveze, jer
mu je cena dosta visoka.
Èelièna struna
Za ribolov grabljivica, posebno onih koje imaju zube, kao što su štuke i
smudjevi neophodno je koristiti èeliène strune. Ove ribe bi svojim zubima sa
lakoæom prekinule sve druge èisto najlonske strune. Èeliène strune u sredini imaju
èeliène sajle malih preseka, a obložene su slojem najlona. Krute su i ne mogu se
koristiti kod opreznih riba. Teže se vezuju od klasiènih struna te stoga postoje
posebni vezovi za njih. Obièno se koriste samo za podveze.
158 Pribor
Vrsta ribe
Bandar
Bodorka
Bratfiš
Bucov
Crvenperka
Deverika
Jegulja
Karaš
Klen
Linjak
Lipljen
Mrena
Plotica
Podust
Smudj
Som
Šaran
Štuka
Debljina strune(mm)
0,25-0,35
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,20-0,30
0,25-0,35
0,20-0,30
0,15-0,25
0,30-0,40
0,25-0,35
0,20-0,30
0,30-0,50
0,45-1,00
0,35-0,50
0,35-0,60
Broj udice
4-7
10-14
7-10
2/0-3
10-14
5-10
1-6
8-14
3-11
7-11
10-12
3-8
6-8
8-12
2-6
5/0-1/0
2-6
2/0-4
I
Èvorovi
D
va najèešæa uzroka prekidanja strune su
spadanje èvora i njegovo odvezivanje te
i pucanje strune zbog intenzivnog prela-
manja kada se naglo optereti u trenutku kada
riba zagrize. Najlonskim monofilamentom je najlakše vezati èvor. Razlog tome je
njegova izuzetna glatkost, ali tu je i opasnost od samoodvezivanja èvora iz istog
razloga. Strunu je lako oštetiti. Površinska abrazija pod uticajem vode i sunèevih
zraka, istezanje, prevezivanje i ostale deformacije utièu na jaèinu strune. Treba
imati na umu, da recimo samo zbog uticaja sunèeve svetlosti struna može da oslabi
i do 50%. Vezivanje èvorova na struni i njihovo preterano stezanje može oštetiti
strunu.
Koliko zategnuti èvor
Zatežite èvor polako odmereno povlaèeæi krajeve najlona. Ovo æe sig-
urno rezultovati odredjenom dozom toplote koja æe se osloboditi na samom vezu.
Preterana toplota može oštetiti strunu i oslabiti je. Dobro je da sam èvor podmažete
nekim mazivom kao što je voda ili pljuvaèka. Nemojte zatezati èvor trzajem. On
æe oslabit strunu.
Završni zahvati
Uvek namotajte onoliko namotaja koliko je u prikazu èvora i reèeno. U
suprotnom, èvor "e se odvezati pri prvom jaèem trzaju. Veæina poznatih èvorova
izgleda vrlo uredno kada su pravilno vezani. Ukoliko vam èvor imalo lièi da je
musav, odsecite strunu i ponovite vezivanje. Nemojte se kockati. Kada zavežete
èvor, potrebno je da odseèete vešak najlona. Uvek to radite makazama i ostavite
minimalno 1 mm najlona na kraju. Maksimalo možete ostaviti 3 do 4 mm kod
èvorova za varalice i virble.
Broj èvorova na struni treba da je minimalan. Nosivost èvora je najviše
80% od nosivosti strune.
159
Najèeše korišæeni èvorovi
Half blood èvor, je jednostavan èvor za vezivanje virbli, olova i udica.
Napravite minimalno šest okretaja pre nego ga zategnete. (1)
Poboljšani half blood, je varijanta osnovnog half blood èvora, ali koji
teže spada i odvezuje se. (2)
Dupla overhand petlja, je idealna za vezivanje dve petlje jedne za
drugu. (3)
Loop-to-loop, je naèin vezivanja dve petlje jedne o drugu. Jedina mana
ove tehnike je ta što petlje èesto skupljaju travu dna vode. (4)
Vodeni èvor, je mali i uredan èvor za povezivanje dve strune, ali i za
vezivanje podveza i klizeæeg stopera. (5)
Whipping èvor, služi za vezivanje udice na strunu. Na slikama (6a), (6b)
i (6c) prikazano je vezivanje ovog èvora u etapama.
Obavijte najlon bar osam puta i podmažite èvor. (b)
Držite slobodan kraj najlona i polako zatežite. (c)
160 Pribor
6a
6c
6b
5
4
3
2
1
Èetvorostruki griner èvor, je odlièan èvor za povezivanje vrtilica i udica
sa alkom. (7)
Klinè èvor, je najèešæe korišæeni èvor za povezivanje vrtilica. (8)
Mahin èvor, služi za povezivanje dve strune. (9)
Griner èvor, namenjen je za povezivanje struna. (10)
Pribor 161
M
7
8
9
10
Podvezi
N
ajlon, olovo i udica èine podvez.
Uobièajeno je da pecaroš pre pecanja
napravi nekoliko podveza kako bi ih
iskoristio na vodi. Nije loša ideja da se komp-
likovaniji podvezi kod kuæe urade bez udica, a da se one vezuju tek na vodi, kako
bi uvek koristili oštre i nove udice.
Bela riba uglavnom uzima hranu sisanjem. Kada je najlon zategnut, on
pruža veliki otpor i riba uglavnom odlazi od udice nakon prvog trzaja. Što je najlon
finiji i mekši više æete trzaja imati. Medjutim ovakav najlon bi omoguæio samo
pecanje plovkom i to veoma lakim. Još gore, ukoliko bi naišla iole veæa riba,
najlon bi zbog svoje male nosivosti verovatno pukao. Da bi se ovi problemi pre-
vazišli koriste se podvezi koji se montiraju na kraj najlona i na sebi nose samo
udicu. Izradjuju se od tanjeg
najlona, pa ukoliko i dodje do
pucanja, ostajete samo bez udice.
Uobièajena dužina podveza je 45
cm. Duži podvez bi mogao da se
ošteti od olova koje mora da se
nadje na manjoj udaljenosti od
udice. Kraæi bi pukao jer nije u stanju da apsorbuje iznenadan trzaj. Kada pecate
dubinskom metodom, probajte da koristite maksimalno dugaèke podveze.
Obièno se misli da je za pecanje riba recimo mase 2,5 kg, potreban
najlon nosivosti od 2,5 kg. To bi bilo taèno kada bi najlonom ribu vukli direktno
bez štapa i mašinice i to po suvom van vode. U vodi je stvar sasvim drugaèija.
Uzmite u obzir da elastièan štap smanjuje optereæenje same strune, vaša mašinica
ima moguænost otpuštanja najlona kada se prekoraèi neka granièna vrednost sile
vuèenja, a i ribu ne vadite izvan vode na najlonu veæ pomoæu meredova. U vodi
riba zbog svog oblika tela daje manji otpor. Dobrom tehnikom i uz kvalitetan pri-
· U hladnim zimskim mesecima, vrlo je
verovatno da æe se najlon lediti kada pro-
lazi kroz vodjice. Jednostavan naèin da to
izbegnete, je da vodjice namažete gliceri-
nom.
162
bor, dakle, moguæe je izvaditi ribu od recimo, 2,3 kg, najlonom nosivosti od 0,9
kg, podvezom nosivosti 0,45 i udicom velièine 20.
Postoji nekoliko tipiènih naèina pravljenja podveza i to:
sezona brzog lova bodorke (Rutilus rutilus)
U ovom periodu, obièno sa poèetka godine, brzina izlova je pre-
sudna. Zamršenje najlona ili njegov prekid su nedopustive pojave. U
ovom periodu podvez mora biti jednostavan i jak. Treba izabrati najlon
koji je dovoljno jak (bar 2 kg) kako ne bi brinuli o moguæem prekidu.
Podvez mora biti brz što se postiže karakteristiènim oblikom
olova(oliveti) postavljenog oko 10-15 cm od udice. Sitnija olova služe da
fiksiraju veæe olovo na željenom mestu.
Udice koje su ovde potrebne su velièine 12 do 14.
Plovak treba da je nosivosti 3 do 5 g.
sezona pecanja beovice sa površine (Alburnus alburnus)
Beovica je sitna riba koja se kreæe u velikim jatima na površini
vode. Ovo omoguæuje da se za kratko vreme upeca veliki broj riba.
Svetski rekord je 563 ribe za sat vremena.
Za ovu vrstu pecanja koriste se tanki i dugi plovci koji se
ispravljaju u vodi kada ih optereti mamac na udici. Ovi plovci mogu da
prikažu trzaj ribe i onda kada udica još pada ka dnu. Nosivost plovka je
od 0,2 do 0,5 grama.
Kako su beovice velièine 5 do 10 grama koriste se maksimalno
tanki najloni. Velièina udice je 24 za sitne pa sve do 18 za velike beovice.
Uobièajeno je da se optereæenje pravi od grupe sitnih olovaca (br. 9) koja se
nanižu jedno do drugoga 5 do 7 cm od udice.
pecanje deverike sa dna (Abramis brama)
Deverika je riba koja voli da jede sa dna, pa je potrebno
postaviti mamac na samo dno korita.
Za ovakvu namenu mogu se koristiti veæi plovci oblika limuna
nosivosti i do 2 grama za mirne vode, ali se ta gramaža mora korigovati
u zavisnosti od brzine toka. Glavni najlon treba da bude od 1,2 do 1,4 kg,
dok najlon podveza treba da se kreæe od 0,9 do 1,2 kg.
Raspored olovaca je karakteristièan i složeniji.Koristi se jedno
veæe olovo(oliveti 2-3g) na udaljenosti od 60 cm od udice, koje se samo
sa donje strane fiksira sa dva najmanja olovca. Ispod njega, bliže udici,
Pribor 163
nalazi se još jedna grupa olovaca (br. 4) na udaljenosti 45 cm od udice. Najzad
jedno olovce velièine 9 ili 10 nalazi se na svega 15 cm od udice. Dubina se podeša-
va tako da grupa olovaca ispod velikog olova pri ispravljanju plovka bude taèno
iznad dna. Kada se ovako podesi sistem, jedan deo linije nalazi se polegnut na dnu.
Kada riba, uzimajuæi mamac sa dna podigne grupu olova ispod velikog, dolazi do
izdizanja plovka što je signal za blagu kontru. Ostala sitna olova služe da priljube
mamac pri dnu.
sezona pecanja bodorke u srednjoj zoni (Rutilus rutilus)
U toku cele godine bodorke se nalaze u srednjem sloju vode, iznad
deverika, ali ispod beovica. Uobièajeno je da se nalaze na dubini od 5 do 60
cm od dna.
Za ovaj tip pecanja može se koristiti jedno veæe olovo ili više
manjih na udaljenosti 50 cm od udice. Pored njega dobro je staviti jedno
malecno olovo velièine 10 na 15 cm od udice ili više manjih na podjednakim
udaljenostima izmedju velikog olova i udice. Na ovaj naèin se postiže da se
udica sa mamcem polako spušta u dubinu, što obièno rezultuje ugrizom.
Najlon je najèešæe tanak nosivosti 0,9 kg za glavni, a 0,35 do 0,5
kg za podvez.
Velièina udice je 24 do 18.
Plovak je nosivosti 1 ili 2 g.
Pecanje na dlaci
Dlaku su izmislili i razvili 1970. godine Kevin Maddocks i Len
Middleton kako bi pecali ribe koje su više puta bežale sa udice i time postale vrlo
oprezne. Primetilo se da šaran, recimo, èešæe odustaje od mamca kroz koji se
provuèe najlon. jer ga oseæa svojim usnama, nego od mamca na ljudskoj dlaci.
Danas se umesto dlake koriste vrlo tanka specijalna vlakna nosivosti od
0,45 do 0,70 kg i dužine od 6 do 8 mm. Ako oèekujete veæu ribu, uzmite dužu
dlaku.
Jedan od najefikasnijih metoda izrade sistema sa dlakom jeste pravlje-
nje dlake dužine 20 cm koja se vezuje za vrat udice. Jakom iglom, probija se rupa
i provlaèi dlaka kroz mamac. Da bi fiksirali položaj mamca na dlaku postavite dva
mala stopa sa obe strane mamca. Imajte na umu da se èvor na udici kojim je
vezana dlaka može prilikom privlaèenja obali opustiti, pa ga proverite pre svakog
zabacivanja.
164 Pribor
0
Udice
O
snovne velièine udica za slatkovodni
ribolov su 2(najveæa), 4, 6, 8, 10, 12, 14,
16, 18, 20, 22, 24 i 26(najmanja). U sko-
rije vreme jedan broj proizvodjaèa ribolovaèke
opreme proizvodi i medjubrojeve 19, 21 i 23. Da stvar bude još gora, same velièine
nisu identiène kod svih proizvodjaèa, pa brojeve treba uzimati sa rezervom i
uporedjivati same udice. U knjizi je korišæena Redditch-ova skala, a ne Kendal-
Hall-ova za mušièarski ribolov. U ovim skalama velièina udice se odredjuje po
rasponu izmedju vrata udice i vrha. U tabeli ispod date su obe skale.
Veæina ribolovaca èini veliku grešku kada velièinu udice koju koristi
odredjuje prema velièini ribe koju bi želeo da upeca, umesto prema mamcu.
Možda je na prvi pogled logièno da velika riba oèekuje veliki mamac, a mala mali,
ali to nije pravilo. Ono što je sigurno pogrešno je veliki mamac na maloj udici, u
tom sluèaju mamac maskira vrh udice, a još gore velika udica sa malim mamcem,
gde mamac ne može da se ponaša prirodno.
Jaèina udica
Udice se medjusobno razlikuju po jaèini i dele se na fine, srednje i
debele. Velike udice, velièine od 2 do 14, obièno su debele i srednje, jer bi se fine
Stara
(Redditch)
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
Nova
(Kendal-Hall)
00
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Raspon
(mm)
2,7
3,0
3,4
3,7
4,0
4,5
5,0
5,5
6,2
5,7
7,0
Stara
(Redditch)
5
4
3
2
1
1/0
2/0
3/0
4/0
5/0
6/0
Nova
(Kendal-Hall)
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Raspon
(mm)
7,3
8,0
8,5
9,0
10,0
12,0
13,0
14,0
15,0
16,0
17,0
165
krivile ukoliko bi bile tih dimenzija. Male udice su obièno srednje tanke i fine.
Neophodne su za mamce kao što su larve komaraca, mesni crviæi i kasteri.
Oblik udice
Udice mogu imati razlièite oblike, ali se ipak sve svrstavaju u èetiri
osnovne grupe. Udice oštrih pregiba, obièno su manjih dimenzija i idealne su za
kaèenje mesnih crviæa i svih onih mamaca koji treba da vise ispod udice. Udice
oblog, polukružnog oblika, obièno veæe, odliène za velike mamce kao što su hleb-
ni komadi ili komadi mesnog nareska. Udice sa dugim vratom, uglavnom manjih
velièina (22 do 26), najèešæe se koriste za pecanje sitnih riba, jer je sa njih otkaèin-
janje lako i èesto. Udice sa kratkim ili srednje dugim vratom, mogu se upotrebl-
javati u skoro svim situacijama.
Sa ili bez jezièka
Veèita je dilema koje udice koristiti, sa ili bez jezièka. Jedno vreme su
se koristile samo one sa jezièkom, a nakon toga one bez. Sada je trend da se koriste
one sa mikro jeziècima. Prednost onih sa jezièkom je da sa njih riba i mamac teže
spadaju, dok se kod oni bez jezièka lakše kaèe, ali i lakše vade ukoliko vam se
ubodu u meso ili odeæu. Najnovije udice sa mikro jeziècima objedinjuju sve pred-
nosti prethodne dve varijante i svakako su najpreporuèljivije.
Udice sa alkom ili sa ploèicom na vrhu?
Udice sa alkom su obièno veæe, dok one sa ploèastim vrhom na vratu
imaju manje dimenzije. Problem sa alkom je da mora biti dovolje dimenzije da
kroz nju prodje najlon kako bi se privezao, a kod manjih udica alka bi morala da
bude prevelika pa bi loše uticala na osobine udice. Najveæa prednost udica sa
alkom je ta da je èvor na njima daleko jaèi nego na udici sa ploèicom.
Trokrake udice
Sastavni su deo metalnih i drugih imitacijskih mamaca, a vrlo se
uspešno koriste i u pecanju sa živim mamcima.
Uništite iskorišæene udice
Budite sigurni, da æe slomljenu ili iskrivljenu udicu koju bacite pored
obale naæi neka ptica i progutati je misleæi da je ukusan zalogaj. Ovaj njen postu-
pak se obièno završava fatalno. Iz tog razloga, nikada ne bacajte iskorišæene udice
kraj vode, veæ ih odnesite kuæi i bacite na sigurno mesto.
166 Pribor
N
Èuvarka i
meredov
J
edan od najbitnijih delova opreme svakog
pecaroša jeste èuvarka. Svrha joj je da za
sve vreme pecanja saèuva ribu, po
moguænosti živu. Mora biti dovoljno prostrana.
Može biti izradjena od kanapa, ali i od metala. Metalne èuvarke su jaèe i lakše se
održavaju, peru i prenose. Medjutim, obièno imaju manji kapacitet od onih od
kanapa.
Pravilan izbor položaja èuvarke je izuzetno bitan. Mora biti potpuno
rastegnuta i ne sme ležati na dnu, jer æe ulov napadati pijavice. Dobro bi bilo da se
ona nadje na dubini od 1,5 do 2 m. Ukoliko je voda izuzetno plitka, razmislite da
li da uopšte koristite èuvarku, jer æe riba vrlo verovatno uginuti. Ukoliko pecate
na brzoj vodi, razvucite je u pravcu toka reke.
Sa ribom pri ubacivanju u èuvarku i pri vadjenju iz nje rukujte pažljivo.
Nakon svakog pecanja proverite da li je èuvarka ošteæena i eventualno
zakrpite rupe, operite èuvarku i ostavite je da se potpuno osuši. Tek je tada spaku-
jte.
Bez meredova se na pecanje ne ide. Osnovna mu je namena vadjene ribe
iz vode. Meredov je u stvari kesa od mreže zategnuta na metalnom prstenu preèni-
ka oko 50 cm i dubine oko 75 cm. Posadjena je na štap dužine 1 do 1,5 m.
Naši stari alasi prave meredov od drenovine ili crnog gloga sa rašljama
na vrhu koje saviju u obruè. Danas se u svim ribo-radnjama može naæi veliki izbor
kvalitetnih meredova sa metalnom drškom.
167
)
Nova knjiga u pripremi
Vaš primerak knjige
“Ribolovne tehnike i sistemi u
zavisnosti od tipa vode”
možete rezervisati direktno kod autora
telefonom: 013/821-641
e-mailom: quercus@hemo.net
www: http://users.hemo.net/quercus.
Ova knjiga objašnjava i ilustruje najbolje naèine
vezivanja sistema za ribolov razlièitih vrsta riba,
metode i specifiènosti ribolova u zavisnosti od vode
(bara, jezero, kanal, planinska reka, ravnièarska
reka).
III deo:
Tehnike primamljivanja
Sadržaj
III dela
PRIMAMA
SASTOJCI PRIMAME
PRIPREMA PRIMAME
GROUNDBAITING TEHNIKA
TEHNIKE PRIMAMLJIVANJA
Masovno primamljivanje
Stalno primamljivanje
Polumasovno primamljivanje sa dohrajivanjem
PRIMAMLJIVANJE S ÈISTIM MAMCIMA
PRIMAMLJIVANJE NA VELIKOJ UDALJENOSTI
LOOSEFEEDING TEHNIKA
PREHRANJIVANJE
173
176
179
182
185
187
188
189
191
%
Primama
Z
a primamu se kaže da je preduslov
dobrog ribolova. Ali to ne znaèi da æete
dobro loviti ako umete da koristite pri-
mamu i ako znate da je pravite, a pri tome su
vam ostale pecaroške veštine slabo poznate. To vam je kao karika u lancu, gde ona
najslabija odredjuje ukupnu jaèinu celog lanca.
Primama pre svega služi da bi se privukla željena riba i zadržala na
izabranom mestu za sve vreme dok traje partija ribolova. Primamiti u stvari znaèi
"postaviti sto", ali ne bilo gde, veæ na nekom mestu prolaza gde se ribe u pravilu
svakodnevno kreæu u potrazi za hranom. Uspeju li da pronadju primamljenu zonu,
bez ikakve sumnje æe se zaustaviti i u njoj ostati sve dok imaju šta da jedu. Ali,
èim hrane nestane, neizbežno æe da je napuste. Podsetimo da im je to jedna od tri
osnovne, egzistencijalne aktivnosti: hraniti se, mrestiti se i zašititi se. Ali, kod pri-
mamljivanja dakle ne postoji, nažalost, nikakvo jedinstveno rešenje veæ se pecaroš
mora neprestalno prilagoðavati kako traženoj ribi, tako i godišnjem dobu, vre-
menskim prilikama, vrsti vode u kojoj lovi.
Da bi dugotrajno zadržao ribe na primamljenom mestu, pecaroš ni u jed-
nom trenutku ne sme da dozvoli da se one zasite. Naprotiv, moraju se meðusobno
takmièiti i boriti za svaki zalogaj. Ali, s druge strane, ukoliko im ne da dovoljno
hrane, one æe jednostavno napustiti to mesto i krenuti u potragu za novom, bogati-
jom trpezom.
Zanimljivo je znati da buka koja se stvara uslijed bacanja kugli u vodu,
neodoljivo privlaèi neke ribe kao što je deverika. Druge se pak razbeže, kao linjak
na primer. Ovo æe možda neke iznenaditi, ali što je više ribe na mestu hranjenja,
sve više treba primamljivati. Primera radi, ukoliko svaka dva minuta upecate jednu
deveriku, znaèi da je stigla cela porodica zajedno s bližom i daljom rodbinom. Ali,
ukoliko zaboravite redovno da primamljujete, u tren oka æe ekipa oèistiti sto i nes-
tati, jer poznato je da deverike imaju veliki apetit. Ako naprotiv ulovite jednu
173
bodorku svakih deset minuta, nema nikakve sumnje da ima dovoljno hrane na dnu.
U tom sluèaju, sve dok se grizevi ne ubrzaju i ne pojave veæi primerci, sasvim je
nepotrebno ponovno primamljivati. Jedna od uèestalih grešaka je primamiti i to
masivno, u odsutnosti grizeva. Sasvim je normalno èekati od 15 do 30 minuta pre
nego se pojavi prvi griz, posebno ako su kugle èvrsto stisnute. Strpljenje, ribe jed-
nostavno još nisu stigle.
Još jedan važan detalj i èest razlog neuspeha jeste èinjenica da se lovi
van primamljene zone. Ni s najboljom mešavinom, ni najveæi šampioni ne uspe-
vaju da ulove ribu tamo gde je nema.
Razlog korišæenja primame je jednostavan: ona privlaèi veæi broj riba
vama na dohvat štapova i vi ste u moguænosti da napravite bolji ulov. Uspešnost
primame zavisi od više razloga kao što su:
· vizuelni efekt: odnosi se na oblak koji se stvara oko primame koja pada
ili se raspada na dnu;
· ukus/miris: miris je vezan za pojam vazduha i pitanje je da li se on
prenosi kroz vodu. Ukus je ono što ribe sigurno oseæaju pa se treba skoncentrisati
na ukus primame, a ne na njen miris;
· raznovrsna ponuda: sigurno je da æete u svoju primamu dodati kako
žive mamce tako i semenke koje ribe inaèe jedu, ali i koje se nalaze kao mamci na
udicama;
· kolièina hrane: za neke vrste riba kolièina hrane je od presudnog
znaèaja za zadržavanje na nekom mestu. Što je riba veæa treba joj više hrane;
· boja: boja primame zavisi od velièine riba koje se pecaju. Što su ribe
sitnije treba uzimati tamniju primamu;
Najbolje je posmatrati
teoriju kroz praktiène sluèajeve.
Uzmimo zato dve ribe deveriku
(Abramis Brama) i bodorku
(Rutilus Rutilus). Ove dve ribe nas-
tanjuju dve razlièite zone vode.
Deverika se hrani sa dna, dok se
bodorka hrani u sredini vode. Zbog
toga se i primama ove dve ribe raz-
likuje i to, za deveriku primama
mora biti kompaktnija i lepljivija
kako bi se što duže vremena nalazi-
la na dnu ne raspadajuæi se, dok
primama za bodorku treba da se
174 Primama
Dobra primama je:
200 gr pšeniène klice
300 gr kukuruzni griz
200 gr kukuruzno brašno
400 gr prezle od celog hleba
500 gr pržena konoplja
200 gr rogaè
100 gr pahuljice krompir pirea
200 gr bundevina pogaèa
20 gr aspika (ili anisovo brašno)
500 gr mleveni petit b.
*Recept preuzet sa internet sajta:
http://luna.on.neobee.net/
razloži za 1 do 2 minuta od bacanja. Naravno treba primetiti da se uvek na poèetku
prihranjuje malo jaèe, dok se u toku pecanja recimo na deveriku ne vrši prihrana,
dok se kod bodorke primamljuje malom kolièinom hrane kad god se zabac.
Naravno u realnim situacijama kolièina primame varira izmedju ova dva ekstrema.
· Osnovna primama za deveriku: 8 delova mrvica belog hleba, 2 dela
mrvica crnog hleba, 2 dela PV1 ili malteksa, 2 dva dela melase, 1 deo keksa u
prahu, 0,5 delova korijandera i 0,25 delova vanile.Ovaj recept daæe lepljivu i pos-
tojanu primamu koja može dugo ležati na dnu. Slatkastog je ukusa i braon/žute
boje. Primamu je potrebno napraviti bar sat ili dva pre poèetka ribolova.
· Luna fishing team primama za deveriku: 800 g mrvica, 200 g
pšeniènih klica, 50 g mlevenog karanfiliæa, 200 g kokosovog brašna, 200 g kuku-
ruznog brašna, 200 g pistaæa, 400 g mlevenog keksa.
· Osnovna primama za bodorku: 10 delova mrvica crnog hleba, 2 dela
PV1 ili malteksa, 2 dela zrna konoplje i 2 dela mlevenih oraha. Ova mešavina je
laka, tamno braon boje koja se brzo raspada u vodi. Masni sastojci primame èine
da deliæi primame poènu da izronjavaju stvarajuæi oblak.
Primama se uvek kvasi
pre upotrebe kako bi se formirale
lopte. Nakon kvašenja potrebno je
prosejati primamu da bi se elimi-
nisale grudvice, ali i da bi se
aerisala primama. Prosejavanje ne
mora da se obavi ako se vrši prima-
ma pri dnu.
Veliki broj pecaroša
izabere dobar pribor, mamce, dobar
teren, ali ipak malo upecaju.
Razlog tome je što ne koriste pri-
mamu, a bez primame, ribe neæe
doæi na neko mesto i sedeti. Mali i
srednje veliki klenovi, deverike,
bodorke, karaši, mrene, linjaci,
bandari,... su veoma razlièite ribe, ali jedno im je zajednièko, uvek plivaju u jatu.
Veæinu svog vremena, ova jata troše pretražujuæi teren u potrazi za hranom.
Ukoliko je nadju, zaustaviæe se na tom mestu dok je ne sliste. Ukoliko mesto ne
nahranite upecaæete samo ribe sluèajne prolaznike.
Primama 175
Dobra primama za kanal DTD je:
400 gr mlevenog dvopeka
300 gr mlevenih medenjaka
100 gr bundevine pogaèe
100 gr pržene konoplje
100 gr kukuruznih klica
500 gr lanenog semena
100 gr prezle od celog hleba
100 gr petit beuera
200 gr kuvanog žita(dodati na licu mesta)
100 gr crva (dodati na licu mesta) *
*Tekst preuzet sa internet sajta:
http://luna.on.neobee.net/
)
Sastojci primame
D
a bi se napravila kvalitetna i atraktivna
primama potrebno je poznavati sastojke
koji se mogu koristiti. Osnovni sastojci
svake primame su sledeæi:
· Hleb - Odsecite samo par komada crnog ili belog hleba navlažite ih i
dobiæete odliènu primamu. Ukoliko pecate sitniju ribu, ugnjeèite hleb do najsitni-
jih delova. Ukoliko pecate krupnije vrste, kao što su šaran ili linjak, slobodno
ostavite i komadiæe hleba u celosti. Kada želite izuzetno finu pastu, nemojte koris-
titi koricu hleba. Blago iscedjena pasta je dobra, onda kada je potrebno primamiti
ribu u srednjem i površinskom sloju vode, dok jako iscedjena pada direktno na dno
i tu se raspada.
Pored paste, koriste se i hlebne mrvice - prezla. Prave se od suvog hleba
nakon èega se melju na željenu oštrinu. Postoje dve varijante mrvica: bele i braon.
Bele mrvice se prave od suvog hleba i koriste se za izradu primama za dno i onih
koje se sporije razlažu. Braon mrvice se dobijaju od belih koje se peku nakon
mlevenja. Na ovaj naèin mrvice prestaju da budu lepljive kada se nakvase, pa se
koriste za primame koje treba da se raspadnu dok tonu. Mrvice u primami èine
obièno oko 50% ukupne suve mase. Nakon 5 minuta od bacanja, kugla belog hleba
se na dnu pretvara u kupu, a nakon još 13 minuta ostaje samo trag u vidu razba-
canih deliæa hleba. Kupa crnog hleba se formira 2,5 minuta nakon bacanja, a kom-
pletno raspada nakon još 9 minuta.
· Treset - Kada se pomeša sa hlebom, dobija se izuzetno dobra, tamna i
èvrsta primama. Odnos je 7:3 u korist hleba. Ovako naèinjena primama može se
praækom izbacivati na izuzetnu daljinu, ali se u vodi vrlo brzo raspada. Nakon par
sekundi od bacanja vazduh iz kugli primame poèinje da izlazi noseæi sa sobom
deliæe primame, a ta pojava traje oko 1 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u
vidu kupe i postaje deo dna zbog svoje tamne boje.
· Zemlja - Generalno zemlje se ponašaju kao lepkovi i služe da prima-
176
mu održe na jednom mestu kako bi se lakše bacila. Naravno, glina otežava prima-
mu što praæku èini mnogo moænijom. Koristi se za dubinsku hranu i za jake
vodene struje. Pored gline koristi se i kaolin. Kao i glina veoma lepljiv i prven-
stveno se koristi za dubinsku hranu. Neki pecaroši smatraju izuzetnom zemlju koju
izbaci krtica. U tome ima dosta istine, jer je struktura takve zemlje izuzetno fina.
Kreda (kalcijum karbonat) je savršena za površinske hrane, daje gustinu i dovodi
do zamuèenja vode.
· PV1 - Braon zasladjivaè koji se koristi za zasladjivanje cerealija za
hranjenje trkaèkih konja. Zahvaljujuæi braon šeæeru PV1 služi i kao slepljivaè.
Ovaj dodatak je idealan za pravljenje primama koje se bacaju na dno gde treba i
da se raspadnu. Koristi se u kolièini od 15% od ukupne mase primame. Ukoliko se
želi izuzetno tvrda primama koja se sporo raspada na svaka 4 dela mrvica crnog
hleba, treba dodati jedan deo PV1. Tvrdoæa primame se poveæava dodavanjem
PV1.
· Brašno kikirikija - Ovo brašno je nešto svetlije od brašna oraha. Može
se koristiti kao živo ili peèeno. Živo je lepljivo i masnije od peèenog. Dobro je za
bodorku. Dodaje se u kolièini od 10%.
· Kukuruzni prekrup - Uglavnom se koristi za èišæenje mesnih crviæa,
ali se uspešno može koristiti i kao primama. Blago pokvašen, u vodi stvara izuze-
tan, žut i vidljiv oblak hrane u svim slojevima koji mami ribu. Umešan sa hlebom
pada na dno i tamo se raspada, dok veæi komadi isplivavaju na površinu, dodatno
mameæi ribu. Pored prekrupa u primamu se može dodati kukuruzno brašno i kuku-
ruzni griz. Sva tri sastojka mogu èiniti i do 50% ukupne mase primame.
· Ikra - Kavijar od bodorke. Zahvaljujuæi kolièini ulja u njemu služi kao
mehuriæ koji izdiže hranu ka površini. Dodaje se u kolièini od 15%.
· Mleveni biskvit i keks - Za dubinsku hranu koristi se mleveni biskvit,
dok se za površinsku prihranu koristi mleveni vafel ili kornet od sladoleda. Dodaje
se do 15%.
· Mleveni orasi - Fino mleveni orasi daju primami masnoæu i èine je
aktivnijom u vodi. Braon boja oraha je korisna, jer dodatno zatamljuje primamu.
Posebno su efikasni za bodorke. Koriste se u kolièini od 10% od ukupne mase pri-
mame.
· Korijander, vanila, anis, karamela, voæni ekstrakti, veštaèke arome
- Zaèini se koriste da daju primami specifiènu aromu. Ubacuju se do 5% od ukup-
ne mase primame.
· Melasa i jeèmeni slad (malt) - Ova slatka materija, koja se koristi za
stoènu ishranu, može se dodati u primamu da bi je naèinila kompaktnijom. Najviše
se koristi na poèetku sezone lova šarana, linjaka i deverike. Uobièajen je odnos 2/3
Primama 177
melase prema 1/3 mrvica crnog hleba. Ovakva primama poèinje odmah da se ras-
pada, a balonèiæi vazduha poèinju da se pojavljuju na površini vode, a to traje oko
1,5 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u potpunosti, pri èemu se zbog utica-
ja balonèiæa vazduha parèiæi primame nalaze na veæoj površini.
· Mleko u prahu - Koristi se kao zamagljivaè pri ribolovu sitne ribe pri
površini i za stvaranje oblaka u sredini vode.
· Kokosovo brašno - Lakše je od vode, pa u toku raspadanja primame
isplivava i mami ribu u svim slojevima.
· Drveni opiljci - Opiljci od tvrdog drveta imaju istu namenu kao i
kokosovo brašno i treset. Daju rastresitu primamu, koja isplivava.
· Boja - Crvena je najèešæa boja koja se dodaje primami, medjutim neki
ribolovci smatraju da je najbolje da primama ima prirodni ton.
· Biljna semena - U ovu grupu spadaju sva semena biljaka koje životin-
je koriste u ishrani. Osnovni kriterijum je masnoæa i hranljivost semena. Èine do
20% ukupne mase primame i najèešæe se koriste: ricinus, konoplja, rogaè, kikiri-
ki, soja , suncokret i stoèni i obièni grašak. Sva semena se pre upotrebe samelju.
· Sitne životinje - Kao dodatak primami sitne životinje se dodaju tek na
kraju, na samom mestu pecanja. Ove životinje su prirodna hrana ribama i one ih
rado uzimaju. Za ovu svrhu se najèešæe koriste: dafnije, tubifeks crvi, larve
komaraca i sitnije vrste mesnih i mleènih crviæa.
· Koštano brašno - Koštano i riblje brašno se dodaju primami, pre svega
zbog mirisa i hranjivosti. Ukoliko se ne mogu naæi u èistom obliku, mogu se koris-
titi i koncentrati za domaæe životinje, kao i izmlevena hrana za pse i maèke, hrana
za kornjaèe i akvarijumske ribice.
· Sir - Rendani tvrdi sir, kao što je parmezan ili gorgonzola dodaju se u
primamu, radi pojaèanja mirisnosti i atraktivnosti mešavine.
· Bundeva - Rendana bundeva se može dodati primami jer je u isto
vreme i slatka i atraktivne narandžaste boje. Primami daje vlažnost na šta se mora
obratiti pažnja.
· Seme konoplje - Seme konoplje je idealna i dugotrajna primama. Riba
æe se vraæati na hranjeno mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.
178 Primama
CD
Priprema primame
P
oznavanje tehnike pripreme primame je
jedan od preduslova dobrog i uspešnog
ribolova. Veliki broj sportskih pecaroša
amatera retko i nerado koristi primamu, èesto
èak i iz finansijskih razloga.
Jedna od najèešæih grešaka je kupovina gotove primame i dodavanje
hleba u odnosu 1:1 na svim vodama, u svim uslovima bez obzira na vrstu ribe. Vrlo
je bitno poboljšati primamu tako da ona taèno odgovara ribi koju želite da lovite.
Da bi ovladali tom veštinom, potrebno je da prouèite životne navike svake riblje
vrste i vrstu hrane kojom se najèešæe hrani. Imajte na umu da primama uvek ide u
paru sa vrstom mamca. Ne možete efikasno pecati površinskim mamcima uz
upotrebu teške dubinske primame.
Pri pripremi primame bitna je veština kvašenja smese. Svaka hrana se
kvasi zavisno od namene za koju je pripremljena. Na primer, površinske hrane su
pripremljene za lov površinske ribe, najèešæe kedera i crvenperke. Vrlo su sitno
mlevene i u dodiru s vodom stvaraju oblak koji bi se trebao što duže zadržati u
površinskom sloju vode. Ako takve hrane pripremite polusuve i oblikujete u
kuglice, one æe brzo potonuti, ali æe se sastojci koji su vrlo lagani dizati prema
površini mameæi ribu i podižuæi je od dna. Ako se površinska hrana jako namoèi
tako da joj je konzinstencija mekana (kao retki griz što takmièari vrlo èesto rade)
njihove æe komponente potpuno upiti vodu i postati neaktivne. To znaèi da æe se
takva hrana na samoj površini raspasti i poèeti polako da tone prema dnu. Takvu
hranu ribe obièno èekaju u odreðenom sloju vode i na mestu gde im je struja
donosi. Pri lovu treba naæi sloj vode i dubinu na kojoj se riba hrani.
Primame delimo na lake i teške, odnosno na one namenjene srednjoj
zoni vode i one namenjene dnu.
Hrane namenjene srednjem sloju vode kvase se manjom kolièinom
vode, dovoljnom tek da se komponente toliko natope da ih možete baciti na
179
željeno mesto. Pri dodavanju vode,
ove hrane treba energièno mešati
kako bi komponente što
ravnomernije upile vodu. Ovu
hranu obavezno prosejati, a pravu
konzistenciju hrane i kolièinu vode
koju treba dodati postiæi æete samo
iskustvom.
Hrane za dno se kvase
kolièinom vode koja je dovoljna da
krupne komponente upiju vodu i
postanu ribama dovoljno meke da
ih mogu bez problema jesti. Ove
hrane treba 2 - 3 puta kvasiti u raz-
macima od 15 min, a najbolje je to
uèiniti 2 - 3 sata pre ribolova.
Postoji jedna tajna koju koriste
iskusni takmièari. Sastoji se u tome
da hranu za dno što više puta pre-
mese i proseju kroz sito. Takva
hrana je potpuno neaktiva i brzo
pada na dno i tamo ostaje. To se
prvenstveno radi zato da se otklone
sve grudvice koje su stvorene pri
mešanju i moèenju i da se omoguæi
pravilno moèenje svih komponenti.
Prosejavanjem se postiže i da u
finalnom mixu bude veæa kolièina
vazduha koji omoguæuje da se
kugla pri padu kroz vodu i na dnu
(zavisno od hrane) brzo i pravilno
rastvara mameæi ribu. Znati koje je
vreme potrebno hrani koju ste
napravili da se otvori na dnu,
ponekad može napraviti razliku
izmeðu bogatog i nikakvog ulova.
Koliko se dugo kugla u vodi rast-
vara lako možete saznati ako jednu kuglu bacite u pliæak ispred sebe i izmerite
180 Primama
10 zlatnih pravila pripreme:
1. 3 kg hrane staviti u jednu kantu. Ne
više.
2. Sunðer potpuno iscediti u hranu i onda
detaljno mešati.
3. Hrana æe vodu za kratko vreme pot-
puno upiti. (Hrana se još oseæa suva).
4. Dodajte još vode, posle 10 minuta æe
hrana nabubriti pa æe dobiti na kolièini.
Dobro treba mešati.
5. Sada kvasite treæi put. Na taj naèin se
dobija prava koezistencija hrane. Vodite
raèuna o tome, da ako u hrani ima mnogo
vode, gubi se kvalitet zaèina.
6. Kroz je sito prosejte hranu da ne ostanu
grudvice, zbog toga da bi se u vodi na dnu
hrana odmah raspala.
7. Ako hrana nije teška za reènu struju,
izmešajte 10%-15% kamenèiæa sa hra-
nom.
8. Kada ste sve to uradili, napravite kon-
trolu. Od hrane napravite lopticu koju
æete iz visine od oko jednog metra pustiti
na zemlju. Ako se ne raspadne, hrana je
dobra.
9. Hranu možete poboljšati sa razlièitim
dodacima. U toplo godišnje doba dodajte
aromu karamele, vanile, meda, jer sa
njima možete uspešno pecati. Kumin,
koriander i anis su dobri za zimske dane.
10. Posebno dobro se razvija aroma ako
se svi zaèini pomešaju sa suvom hranom
nekoliko dana pre pecanja i dobro
zatvore.
vreme. Recimo da se kugla otopila
za 15 min. Ako poèetno hranjenje
obavite sa 10 kugli i u prvih 20-ak
minuta dobijete nekoliko grizova
ili ulovljenih riba, ali vam nakon 20
min ribe prestanu da grizu, to je
vreme za ponovno dohranjivanje.
Vešt pecaroš primamom
može ribu privuæi na željeno mesto,
podiæi je sa dna u sredinu ili na
površinu hranjene vode, razdvojiti
krupnu ribu od sitne, naviknuti ribu
na mamac i uèiniti ribu još više
gladnom.
Korišæenjem primame za
sredinu vode, kao i loosefeeding
tehnikom, možete sa dna podiæi
ribu u srednji sloj i tu joj ponuditi
mamac. Ovo æete raditi ukoliko se
na mestu ribolova pojave cverglani,
sunèice, krkuše ili druge ribe koje rado jedu sa dna.
Ubacivanjem kastera u primamu i korišæenjem loosefeed tehnike, razd-
vojiæete sitne ribe i beovice iz jata na površinu, pa æete lako na dnu pecati najveæe
primerke iz jata.
Kada na nekoj vodi želite da naviknete ribu na novi mamac, nahranite
mesta veæom kolièinom mamaca. Bilo bi dobro da prihranu mesta vršite u dužem
vremenskom periodu i do pet dana, uvek u isto vreme. Ovo æe kod ribe stvoriti
naviku i na mesto i na vreme. Ovako naviknuta riba, biæe manje oprezna kada vidi
mamac na udici.
Pazite da prilikom primamljivanja ne zasitite ribu. To je èesta greška kod
neveštih ribolovaca. Još od davnina se u primamu dodaju laksativi (kao što je
izmet od golubova) i masne materije koje pojaèavaju probavu kod riba i na taj
naèin je teraju da se èešæe hrani. Sita i najedena riba pogrešnim hranjenjem,
prestaæe da se hrani i tog dana æete se sa pecanja vratiti sa slabim ulovom.
Primama 181
Jedan interesantan naèin pripremanja pri-
mame dat je ispod: Dan pre zamesite 5 kg
hrane (M. Van Den Eynde): 3 kg Big
Fisch-a, 2 kg Heavy Special-a, 150 g adi-
tiva Brasem Orange-a. Hranu pomešajte
na suvo te postupno dadajte vodu. U
hranu uspite 1/4 kg smrznutih crva.
Polovinu kolièine hrane odvojite i
napravite èvrste kugle velièine oveæe
narandže. Drugu polovinu hrane još jaèe
navlažite i napravite nešto manje kugle.
Suvlje kugle brže æe se raspadati u vodi i
pre mamiti ribu. Kugle podelite u vreæice
(pet vlažnijih + pet suvljih) i stavite ih u
duboko smrzavanje. Na ribolov ih nosite
u prenosnom hladnjaku. Prihranjujte
svakih sat do sat i po vremena. Prvo hran-
jenje 10 kugli, sledeæe 5. (Robert Janko)
.
Groundbaiting
P
ostoje dva osnovna tipa primaljivanja
ribe. Jedno je razbacivanje uzoraka
mamca ili neke hrane (engl. loosefeed-
ing) rukom, praækom ili hranilicom.
Drugi naèin je primama loptama koje se u suštini sastoje od navlaženog
hleba u koga po želji možete dodati potrebnu kolièinu mamaca (Engl. groundbait-
ing). Lopte se bacaju rukom, praækom ili se postavljaju na hranilicu.
Odluka koji naèin da upotrebite je dosta teška. Ukoliko pecate deveriku
ili crvenperku koristite drugi naèin dok kleniæ, klen, mrena ili bandar ne vole ovaj
naèin. Zimi je groundbaiting velika greška, posebno u hladnim i bistrim vodama
kada se ribe vrlo brzo zasite.
Koliko i koliko èesto
Namera vam je da primamite ribu i da je vežete za jedno mesto. Ne i da
je nahranite. U tri reèi: “hranite èesto i pomalo”. Poènite sa kuglama velièine
oraha. Ukoliko se pojave ribe, pojaèajte kolièinu, ukoliko ih nema, smanjite.
Uèestano hranjenje poveæava verovatnoæu da æete upecati nešto, ne samo na
poèetku, veæ svo vreme pecanja.
Kada pecate na tekuæim vodama,
primamljujte sa svakim zabaèajem,
kada pecate na stajaæim vodama,
hranite na svakih pet minuta.
Izuzetci pravila
Glavni izuzetak pravila
èesto i pomalo je pecanje deverika.
Ove ribe postaju vrlo nervozne
kada im nešto stalno pada na glavu.
· Precizno bacanje primame je od izuzetne
važnosti. Razbacivanjem primame, razba-
caæete ribu po celoj površini i onda vam
ostaje samo da pecate uzduž i popreko.
Uvek prihranjujte istu taèku u kojoj
pecate.
· Zlatno pravilo je da ne pecate predaleko.
Daleki zabaèaju su retko precizni, a i pri-
mamu je teško daleko dobaciti, a da se ne
raspe usput.
182
Ovde je dobro primamiti sa par veæih kugli na malom rastojanju i pecati izmedju
njih. Dodatkom primame, verovatno æete rasplašiti jato.
Drugi izuzetak je onda kada u vodi ima mnogo sitne ribe. Tada možete
da probate oèajnièki metod, da pobacate svu primamu u nadi da æete prehraniti jato
i tako ga oterati.
Groundbait je, strogo govoreæi, taèno odredjena mešavina sastojaka koja
privlaèi ribe. Bazira se na hlebu i keksu i razlikuje se od loosefeed-a koji se bazi-
ra na mesnim crviæima i kukuruzu šeæercu.
Kupovne primame
Kupovne groundbait primame kao što su francuski Sensas i belgijski
Van Den Eynde u sebi sadrže sve moguæe sastojke, od vanile i keksa pa do izmeta
goluba. Na kesama primame se obièno nalazi i uputstvo za upotrebu, ali i vrsta ribe
za koju je ona namenjena. Najbolju primamu za neko mesto i vodu možete odred-
iti samo eksperimentom. Ne mora to biti ni najskuplja ni najmirisnija primama.
Pravljenje smese
Bez obzira da li koristite domaæu ili kupovnu primamu osnove pravljen-
ja smese i njeno mešenje su iste. Dok god ne savladate ovu tehniku, nikakve
kolièine aditiva vam neæe pomoæi da primamite ribu.
Prvo, treba imati posudu u kojoj se mesi primama. Ona treba da bude
plitka i široka. U dubokoj posudi, sloj primame na vrhu biæe premek, a onaj na dnu
verovatno presuv. Ukoliko se koriste mesni crviæi oni æe spasti na dno posude i
neæe biti ravnomerno rasporedjeni. U uskoj posudi neæete moæi komotno da
ubacite šake kako bi dobro umesili smesu.
Dalje, ne mesite svu primamu odjednom. Ukoliko to uradite, do kraja
dana primama æe na toploti i suncu izgubiti od svoje arome i vlažnosti, pa time i
atraktivnosti. Isto tako, nemojte ubaciti sve crviæe na poèetku. Napiæe se vode i
postati plivajuæi.
Pravi sastav
Najbitnija osobina primame nije ni boja, ni ukus ni miris, veæ tekstura.
Ista primama u zavisnosti od teksture se na istoj vodi može primeniti za razlièite
namene.
Zamesite je tek toliko vlažnu da bi se mogle praviti kugle i primama æe
se pri udaru u vodu raspadati i praviti maglu. Ova primama je odlièna za površin-
ski ribolov na mirnim vodama.
Ista primama, ukoliko se postavi u hranilicu, æe prosto ekplodirati kada
Primama 183
padne na dno i poèeti da se napija vodom i na taj naèin æe pokriti veæu površinu
dna.
Ako primamu zamesite sa toliko vode koliko je neophodno da u nju
možete dodati i crviæe ili komade glista, a da se ona ne raspadne dobiæete idealnu
smesu za ribolov na donjoj polovini toka na mirnim i sporotekuæim vodama.
Ovakva primama se neæe raspasti èim udari u vodenu površinu, veæ tek kad poène
da se napija vodom, a to je par sekundi posle.
Korišæenje primame
Primamu možete dozirati na razlièite naèine. Velike i èeste kugle mogu
rasplašiti ribu, ali æe brzo nahraniti vodu, dok æe recimo hranilica tiho, ali polako
prihraniti neko mesto.
Bez obzira što veæina ribolovaca primamu baca iz ruke, na velikim
vodama i kada je potrebno biti precizan mnogo je bolje koristiti praæku. Na taj
naèin je najbolje bacati kugle malo veæe mandarine, a pre bacanja kuglu umoèite
u vodu kako se ne bi lepila za praæku.
Vrste primama u zavisnosti od vode
Razlièite vode traže razlièite primame. U mirnim vodama laka primama
sa par mesnih crviæa privuæi æe bodorke, crvenperke i beovice. U bržim vodama
potrebne su vam teže primame, posebno one koje æe raditi u drugoj polovini
dubine vode.
Groundbait kao nasilac
Korišæenje groundbait-a kao nosioca podrazumeva njegovu osobinu da
može da transportuje komadiæe mamca na željeno mesto. Veæina riba pozitivno
reaguje na loosefeed, ali ima situacija kada je ta tehnika neprimenjiva. Recimo
kada treba baciti daleko ili kada je jak vetar, kada treba baciti primamu neposred-
no ispred vas, a struja je izrazito jaka. I sitne ribe mogu praviti problema,
proždiruæi loosefeed pre nego parèiæi padnu na dno.
Groundbait kao primamljivaè
Iako struktura primame može biti takva da su joj deliæi toliko sitni (u
vidu praha) da riba ne može ni da je iskoristi, ona svojom aromom može privuæi
jato.
184 Primama
*
Tehnike primamljivanja
K
ad se govori o tehnikama primamljivan-
ja, ovde misli se na postupke koje
ribolovac èini kako bi privukao i na je-
dnom mestu zadržao jato riba. Od tehnika ovde
obradjenih imamo: masovno primamljivanje, stalno primamljivanje i
polumasovno primamljivanje sa dohranjivanjem.
Masovno primamljivanje
Ova tehnika podrazumeva da se primama baca samo jednom, na poèetku
ribolova, jer bi dodatno ubacivanje, ili uplašilo ciljanu ribu ili prizvalo neželjene
goste. Uglavnom se koristi kod stajaæih i izuzetno sporo tekuæih voda, gde je
efekat ispiranja hrane sa dna pod dejstvom struje minimalan. Cilj nam je da na
mesto privuèemo ribu i da je tu zadržimo što duže vreme. Prvi zahtev rešavamo
tako što ukupnu kolièinu, a to je obièno od 5 do 15 kugli velièine manje
pomorandže, bacamo na isto mesto na kome želimo da pecamo. Drugi problem je
u stvari problem istovremenosti aktiviranja primame. Ukoliko bi se primama ras-
pala istovremeno, ovaj efekat bi bio umanjen. To je razlog što jedan deo mase stis-
nemo izuzetno èvrsto, on æe se poslednji raspasti, jedan deo blago i jedan deo samo
ovlaš da bi se raspao i aktivirao veæ u dodiru sa dnom. Ovim naèinom se uglavnom
privlaèe krupnije ribe dna kao što su šaran, deverika, linjak, cverglan, ali i neke
ribe brzih voda kao što su mrena ili skobalj.
Stalno primamljivanje
Ovaj metod je potpuna suprotnost prethodnom. Primenjuje se na brzo
tekuæim vodama kao i na vodama gde je struja jaka, pa bi svako masovno pri-
mamljivanje trajalo prekratko, a utrošak primame bi bio neisplativ. Posebno je
pogodan za lov riba koje se pecaju na vrhu ili u srednjem sloju vode kao što su:
beovice, crvenperke, bodorke, klenovi i kleniæi. Sama tehnika se sastoji u stalnom
185
ubacivanju odredjene kolièine materijala u vodu. Ovaj ritam je po pravilu sa
svakim ubaèajem plovka, kojim se u ovakvim situacijama obièno i peca. Krajnji
cilj je napraviti oblak hrane na dubini i mestu na kome provlaèimo mamac. Dubina
raspadanja se reguliše mekoæom primame (mekša se brže raspada) i njenom velièi-
nom (manje kugle se brže rastapaju od veæih). Nikako ne smemo dozvoliti da
preteramo sa kolièinom hrane, jer æe se ribe najesti i napustiti mesto. Dakle, svi
parametri se podešavaju od sluèaja do sluèaja, a reper je oblak primame na željenoj
dubini.
Polumasovno prihranjivanje uz dohranjivanje
Kako ni jedan metod nije idealan, ni prethodna dva se ne mogu uvek pri-
meniti. Najveæa mana prvog je moguænost da se pretera sa kolièinom hrane, kao i
ogranièenje na spore i mirne vode. Druga tehnika, ipak, traži više pažnje i stalno
posmatranje efekata i može ponekad biti zamorna za ribolovca. Mešavina ove dve
tehnike je uzela one najbolje elemente od svake. Prvo se baca veæa kolièina pri-
mame na dno, ali je ta primama u ovom sluèaju isto stisnuta i raspada se jed-
novremeno. Bacite do 5 kugli. Nakon toga saèekajte da riba dodje i poène da se
hrani, kada ugrizi prestanu, poènite sa dohranjivanjem sa manjom kolièinom sit-
nijih kuglica (klikera) prihrane. Na ovaj naèin stalno privlaèite ribu, a možete je i
diæi sa dna ukoliko vam je to cilj. Pošto smesa za poèetno hranjenje i kasnije
dohranjivanje morju imati istu boju i ukus, ali morju biti razlièitog fizièkog svo-
jstva (prva se mora polako raspadati i padati na dno, a druga bi trebala da se ras-
pada veæ uz put) treba uraditi sledeæe. U prvu smesu treba dodati neki slepljivaè
kao što su PV1, melasa ili maltex, a u drugu neki od aktivatora, kokosovo brašno,
treset ili èak mesne crviæe.
Pri ribolovu dubinskom metodom, dohranjivanje može da se radi i speci-
jalnom metalnom hranilicom koja se veže na kraj najlona. Ova hranilica obièno na
sebi ima i olovno otežanje, te nije potrebno dodavanje olova na sistem. Problemi
se javljaju kada je voda na kojoj pecate teška, odnosno dno puno panjeva i grana
i kada se hranilica lako kaèi pri izvlaèenju. Postoji jedan lak i elegantan naèin da
se reše ovi problemi. Pre ribolova, kod kuæe u èašu od jogurta ili manju èašu
naspete zrnastu primamu i zalijete je vodom. U sredinu èaše ubacite parèe savijene
žice u obliku omèe. Sve ovo zaledite. Na pecanje idete sa malim prenosnim
frižiderom u kome èuvate, ove napravljene hranilice. Kaèe se na kraj najlona o
žièanu omèu koju ste napravili pre ledjenja. Nakon zabacivanja u vodi zaledjeni
paketi primame se brzo tope i pri izvlaèenju najlona samo omèa ostaje vezana.
Kaèenje je na ovaj naèin svedeno na minimum.
186 Primama
9
Primamljivanje sa èistim mamcima
K
od ove vrste primamljivanja, redovno se
bacaju, ruèno ili uz pomoæ praæke, samo
èisti mamci, po pravilu isti oni koji se
postavljaju na udicu. U toplim vodama najèešæe
se radi o zrnima raznoraznih žitarica (kukuruz, žito, konoplja...), dok u hladnim
bolje odgovaraju životinjski mamci (mesni crvi, kasteri, pinkiji...). Od svih pri-
mamljivanja ovo je najdiskretnije i koristi se iskljuèivo kod izuzetno opreznih riba.
Meðu brojnim prednostima, izdvojimo moguænost da se po potrebi brzo i lako
promeni mesto hranjenja. Dovoljno je izbaciti mamce malo dalje ili malo bliže od
poèetne zone. Ono omoguæuje da se ribe premeste sa jedne dubine na drugu:
bacate li svaki minut 20 mamaca, zadržaæete ribu na dnu. Pošaljete li naprotiv 10
mamaca svakih pola minuta, ribe æe se progresivno "odlepiti" od dna i zauzeti
položaj izmeðu površine i dna. Ponekad kada želite izabrati lepšu ribu, žutooke na
primer, to je jedino rešenje da se oslobodite cverglana.
U reènim vodama, ništa bolje nema od èistih mamaca pa da se kao
èarobnim štapiæem privuèe klen. U malim jezerima, barama, ribnjacima gde god
ima linjaka i šarana, a dno je muljevito, jedino ovo primamljivanje dozvoljava da
se okupi i dugotrajno zadrži na željenom mestu.
Da bi se u tekuæim vodama bela riba privukla i sa uspehom zadržala na
željenom mestu, presudno je da svi baèeni mamci tonu istom brzinom. U tom
pogledu, korisno je prosejati sa vremena na vreme mesne crve da bi se odstranili
mrtvi, a zatim one u dobrom stanju "odmastiti" uz pomoæ kukuruznog brašna da
brže tonu. Što se tièe žitarica, kako bi sva zrna manje - više jednako težila, izbe-
gavajte predugo kuvanje.
Jedini problem je što su neophodni solidni živci, jer je èesto potrebno
èekati i više sati pre nego što se pojavi prvi griz izmeðu dna i površine.
*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm 187
1
Primamljivanje na velikoj udaljenosti
P
raæka je neophodna kad god treba pri-
mamiti na veliku udaljenost, 10 do 50 m,
zavisno o vrste hrane. Kod bacanja kugli
sve zavisi od toga koliko èvrsto su stisnute.
Najvažnije je da se ne raspadnu za vreme leta. Po pravilu se mesni crvi mogu
izbaciti na jedno dvadesetak metara. I najbolji modeli praæki mogu razoèarati,
stoga je dobro uvek predvideti zamenu. Da bi osigurali neophodnu preciznost, pri-
mamljujte svaki put sa istog mesta i u istom smeru (odredite neki orijentir). Što se
tièe udaljenosti, morate kod svakog bacanja isto nategnuti praæku. Da bi u tome
uspeli, zavežite za dršku komad najlona, dužina mu odreðuje dužinu natezanja.
Tuba za izbacivanje hrane zvana "kobra", koristi se iskljuèivo za izbaci-
vanje boila na udaljenost od 80 do 100 m.
Kriterijumi za precizno primamljivanje
U tekuæim vodama nije lako sa preciznošæu odrediti mesto na koje mora
da padne kugla. Stoga pri primamljivanju morate uzeti u obzir dva elementa:
dubinu na kojoj æete loviti i jaèinu struje. Što je dubina veæa i struja jaèa, sve
uzvodnije morate bacati kuglu. Neretko je mesto na kojme kugla dotièe dno udal-
jeno od 3 do 4 m od onog na koje je baèena.
U stajaæim vodama kod primamljivanja sa èistim mamcima poslužite se
mini posudicom (pole cup) koja se nakon što se napuni s mamcima fiksira na vrh
šteka, a zatim jednostavno prevrne i istrese na mesto hranjenja.
Kod bacanja kugli, kako bi se postigla uvek ista udaljenost, najèešæe se
cilja vrh štapa. Ali s modelima dugim i do 17 m nije ga uvek lako uoèiti.
*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm
188
9
Loosefeeding tehnika
O
va tehnika je najprimenjivija kod peca-
nja plovkom. Razlog tome je što je vrlo
teško rasuti sitne mamce precizno na
veliku daljinu. Drugi razlog je taj što je ovde cilj
naterati ribu da presretne mamac dok pada, znaèi treba imati veliki broj zabaèaja
u kratkom vremenu što je dubinskom tehnikom nemoguæe izvesti, a da se riba ne
rastera.
Oèigledno je da što je voda dublja, više treba vremena da mamac padne
na dno. Na stvarno mirnim vodama, ovo nije problem, medjutim na brzim jeste, pa
taj uticaj uzmite u obzir. U takvim situacijama uvek bacite primamu uzvodno i to
za onoliko uzvodnije za koliko je voda dublja i brža.
Gde primamljivati
Pre svega treba imati na umu, da brzina toka vode nije ista u svim sloje-
vima. Najbrža je na vrhu, a na dnu se voda kreæe sporo. To je razlog što æe puta-
nja kretanja vašeg mamca biti luèna. Uzimajuæi sve ovo u obzir, ukoliko bacate
recimo 20 m od obale, u vodu srednje brzine, i dubine 2,5 do 3 m, potrebno je
mamce baciti oko 1 do 2 m uzvodno.
Kada i koliko primamljivati
Na veæim i bogatim rekama recimo, možete baciti oko 20 mesnih crviæa
kad god zabacujete mamac. Nemojte odustati od primamljivanja, budite uporni, pa
oko sat vremena od poèetka pecan-
ja posmatrajte kako se riba ponaša i
da li treba poveæati ili smanjiti
kolièinu primame. Ova odluka zav-
isi od vrste ribe koju želite da
uhvatite. Kleniæ i deverika traže
189
· Ovom tehnikom raspite hranu na veæu
površinu. Na taj naèin sebi pružate priliku
da provlaèenjem plovka po toj površini
poveæate verovatnoæu ulova.
manje primame od klena, pa smanjite kolièinu na 10 crviæa svakih 45 sekundi, ako
ni to ne pomogne, smanjite period na 30 sekundi.
Gde se nalazi riba?
Leti, kada je riba gladna, loosefeeding može privuæi ribu ka površini
vode. Prvo æe se pojaviti sitnija riba, dok æe krupnija doæi kasnije kada bude zain-
teresovana komešanjem u vodi. Zimi, riba je malo aktivna i saèekaæe da mamac
padne na samo dno. Tu treba zabaciti i udicu, pa prièekati eventualni trzaj.
Primeri loosefeed tehnike
Pravi efekat loosefeed tehnike primaljivanja može se videti pri korišæen-
ju mešavine konoplje, hrane za pse i kuvanog azuki pasulja. Umesto azukija može
se koristiti bilo koji sitni i tamni pasulj. Preko noæi u kofu od 20 l sipajte mešav-
inu konoplje:hrane:pasulja u odnosu 6:3:1. Kada dodjete na vodu, odaberite par
interesantnih mesta. Na svakom bacite do pet punih šaka ove primame. Saèekajte
par sati i obidjite hranjena mesta. Na onom na kome vidite mehuriæe koji odaju da
se riba hrani pridjite i pecajte. Periodièno proveravajte i ostala mesta, a po potrebi
predjite da pecate na njima.
Drugi primer je korišæe-
nje boilija pri pecanju šarana. Prvo
zabacite samo udicu sa mamcem.
Nakon par sati nahranite mesto
loosefeed tehnikom sa jednom
šakom boilija i jednom šakom
zrnevlja. Ako u naredna 24 èasa
ništa ne upecate promenite mesto.
Ukoliko se na štapu pojave trzaji
uradite sledeæe:
· Leti, na slabo poseæen-
im vodama, u vodu ubacite oko 5
kg boilija promera 18 mm i 5 kg
zrnevlja ( kukuruz, konoplja ili
mahunarke). Sve do poslednjeg dana ubacujte istu kolièinu. Zadnja 24 èasa nemoj-
te dohranjivati.
· Ako na vodi ima dosta ribolovaca, koristite 2 kg boilija velièine 14 mm
i 1 kg zrnevlja. Ista ova mera ide i na poèetku sezone kada je voda hladna.
· Ako je voda inaèe izuzetno hranjena, dovoljna je šaka primame koja se
baca na samom poèetku. Nema potrebe ni za kakvim dohranjivanjem.
190 Primama
)
· Nemojte nikada prihranjivati mesta koja
su na kraju vašeg bacaèkog dometa. Može
se desiti da vetar promeni smer i da vam
onemoguæi dalje bacanje
· Ukoliko riba na nekom mestu ne radi,
promenite ga.
· Kada riba ne radi, iseckajte 20-tak glista
i dodajte im šaku mesnih crviæa. Zajedno
ih bacite kao primamu za beovice.
· Kada pecate metodom zastavice ili kotr-
ljanjem po dnu, bacajte primamu sa
svakim zabaèajem. Mera je po 10 crviæa,
zrna konoplje ili kastera svaki put.
Prehranjivanje (Engl. prebating)
P
rehranjivanje mesta je prihvaæeno kao
uspešna tehnika u ribolovu. Obièno se
koristi za pecanje krupnih pojedinaènih
primeraka ribe na nekom, taèno odredjenom
mestu, u cilju dovodjenja ribe na hranjeno mesto, ali i na navikavanje na novi
mamac kojim æemo je kasnije pecati.
Koliko je efikasno?
Nema te kolièine lošeg mamca i nema te upornosti koja æe loše mesto
naèiniti dobrim, a mamac atraktivnim. Ali, ako dobar mamac koristite na dobrom
mestu, rezultati æe biti izuzetni.
Izbor mamca
Izbor mamca najviše
zavisi od vrste ribe koja se tu
nalazi. Gliste su odliène za de-
verike i linjake, ali ako se u vodi
nalaze jata bandara ovo mesto æe
biti preplavljeno njima i ništa od
pecanja, pa je bolje koristiti mini-
boilije ili kukuruz šeæerac.
Kolièina za visi od broja
riba. U slabo naseljenim vodama
oko 0,5 kg je dovoljno, dok u boga-
tim vodama upotrebite 2,5 do 3 kg.
Za rasturanje hrane možete koristi-
ti obe tehnike i loosefeed i ground-
bating.
· Ukoliko niste u moguænosti da na vodu
izlazite èesto, ili imate samo jednu šansu
da pecate na njoj, prihranite mesto veèe
pred pecanje. Veæina krupnih riba je
plašljiva pa bi ih jutarnje prihranjivanje
uplašilo.
· Na vodama gde ima dosta pecaroša,
uvek hranite par mesta, da se ne bi desilo
da vaše mesto bude zauzeto kada dodjete
izjutra.
· Udružite se sa prijateljima i izlazite na
vodu naizmenièno, hraneæi ista mesta. Na
taj naèin æete uspeti da prihranjujete
mesto svaki drugi, treæi dan.
191
Dobar dodatak hrani je
riblje meso i meso kornjaèe, onda
aditivi u vidu aroma i zasladjivaèa.
Šarandžije obièno hrane mesto
boilijima, u nameri da naviknu
šarana da je upravo njihov boili
ukusan i bezbedan te da ga može
jesti bez straha.
Koliko èesto?
Idealno bi bilo da
prihranjujete mesto svakog dana,
sem onog kada ste rešili da pecate.
Èesto pecaroš nije u moguænosti da
to uèini, pa bi prihranjivanje na
svaka dva do tri dana bilo dovoljno.
Redje od toga nema svrhe.
Loosefeed ili groundbait tehnika?
Tehnika ipak zavisi od
vrste hrane koju želite da bacite.
Boilije možete precizno da plasir-
ate u vodu, pa bi loosefeed bio
dobar izbor. Ako pecate na crve, bolje je koristiti groundbaiting, pa pored hleba i
crva dodajte i zrno konoplje, koje odlièno privlaèi, ali i zadržava ribu na željenom
mestu.
Primer korišæenja tehnike
Pravi efekat prehranjivanja može se videti pri korišæenju konoplje.
Potrebno vam je oko 17 l konoplje koja je preko noæi stojala u vodi. Ovako
nabubrela zrna raspite na dva mesta. Pecajte nakon dva do tri dana. Konoplja je
toliko dobar atraktor, da æe riba dolaziti na isto mesto dok i poslednje zrno kono-
plje ne pojede.
192 Primama
36
· Poènite sa prehranjivanjem što je mo-
guæe ranije, pa èak i u januaru.
· Prvo bacajte manje hrane, a kako vreme
otopljava, poveæajte kolièinu hrane.
· Mera hrane je za jezero sa:
· 50 šarana po 2 kg tri puta nedeljno
· 100 šarana po 3 kg tri puta nedeljno
· 200 šarana po 4,5 kg tri puta nedeljno
· Koristite najkvalitetniju primamu koju
možete priuštiti. Mora biti u skladu sa
mamcem na koji æete kasnije pecati.
· Hranite mesto uvek predveèe.
· Izaberite mesto blizu kuæe ili uz put
kojim èesto idete, kako bi smanjili
troškove.
· Neka mesto ne bude opšte poznata
pecaroška lokacija. U blizini ne bi trebalo
da bude drugih ribolovaca.
· Èuvajte mesto u tajnosti.
· Sa pecanjem poènite najranije 2 meseca
nakon zapoèinjanja hranjenja.
IV deo:
Pecaroški mamci
Sadržaj
IV dela
MAMCI ŽIVOTINJSKOG POREKLA
MESNI CRVIÆI
PIJAVICA I DURBAK
BLOODWORM I JOKER
GLISTE
OSINA LARVA
INSEKTI
ŠKOLJKE
PUŽEVI
RIBA
SIR
PARIZER,MESNI NAREZAK, KRV I IZNUTRICE
MESO
RAZNE SITNE ŽIVOTINJE
MAMCI BILJNOG POREKLA
HLEB
PSEÆI BISKVITI I PLUTAJUÆI KEKS
PŠENICA, JEÈAM I KUKURUZ ŠEÆERAC
KONOPLJA
MAHUNARKE
KROMPIR
KULJA
BOILI
VOÆE I ZELENE ALGE
ADITIVI
197
197
204
205
207
210
211
213
214
215
217
218
219
221
222
222
225
226
228
229
230
231
232
238
239
'#
se dobro pokazali u groundbaiting tehnici, jer ne rasturaju kugle hrane.
Iako su najmanje popularni kao mamac, pokazali su se izuzetni u pecanju deveri-
ka. Ovi crvi nisu ni upola živahni kao što su to ostali. Iz tog razloga možete ih
koristiti pri groundbait tehnici, jer neæe razbijati kugle primame. Zbog svoje
lakoæe nisu dobri u brzim vodama, jer ni ne uspevaju da padnu na dno. Na sporim
vodama, uz upotrebu loosefeeding i groundbating tehnike idealan su mamac za
lov bodorki i bandara. Za mamèenje koristite malu udicu velièine 22 ili 24 za
kaèenje jednog ili dva crva, a 20 ukoliko kaèite tri komada.
Fifiz
Najmanji mesni crviæ crvene boje i izduženog oblika. Savršen za sitnu
belu ribu.
Mleèni crviæi
Ovi crviæi se lako uzgajaju, a kako su meki i mleèni idealni su za sam
poèetak sezone. Dobili su ime po naèinu uzgajanja - potapanjem hleba u mleko.
Malo su manji od gozzer-a, a zbog mleka su izrazito bele boje. Najproblematièniji
deo njihovog uzgajanja je da podlogu, natopljen hleb u mleku, upljuju muve.
Period kada je to potrebno raditi je od juna do avgusta. Upljuvavanje je uglavnom
u noænim èasovima i samo mali broj ljudi je u stvari i videlo sam èin. Drugi prob-
lem je što period potreban za upljuvavanje nije kao kod ostalih crva par sati ili
dana, veæ može potrajati i par nedelja. Nemojte oèekivati veliki broj crva od
jednog legla. Obièno se u jednoj turi proizvede 50 komada. Nikako ih nemojte
koristiti kao primamu. Ovi crvi su specijalitet i tajno oružje i koristite ih samo za
mamèenje.
Uzgajanje mleènih crviæa
Potrebno vam je
· 500ml mleka
· jedan kupus
· plastièna posuda
· velika kesa mekinja
· drvena kašika
· drvena ploèa
· fino sito
· suv prekrup, piljevina ili mekinje
Otvorite mleko i ostavite ga na toplom mestu tri dana da se usiri.
Skuvajte kupus, pa ga izvadite iz vode u kojoj ste ga skuvali i ohladite vodu.
Dopunite posudu sa usirenim mlekom, mekinjama i dodajte vodu od kupusa dok
Mamci 201
· Nema svrhe koristiti ovako fin mamac
na velikim udicama. Koristite velièine 22
do 20.
ne dobijete kašu. Prekrijte posudu tako da ostane otvor od oko 2,5 cm i ostavite je
na tamnom i hladnom mestu. Prozor ili vrata prostorije ostavite otvorena. Nakon
tri do èetiri dana površina bi trebalo da dobije pokožicu, pa èak i da se pojavi ple-
san na njoj. Muve æe položiti jajašca u pukotine korice i crvi æe se razvijati ispod
nje. Najbolji naèin da proverite da li je mešavina nastanjena je da oslušnete da li
se èuju crvi koji se hrane. Ukoliko površina potpuno propadne, potrebno je dodati
još hrane da bi se crviæi pravilno razvili. Kada crviæi dovoljno porastu, izdvojte ih
i pomešajte u mekinje, brašno ili prekrup. Iskoristite ih u narednih par dana.
Gozer
Najèešæe upotrebljavani mesni crviæ. Kao i pinki može krasiti udicu i
obogatiti hranu. Idealan je kada želite izabrati samo veæu ribu. Uzgajaju se
najèešæe leti i sa jeseni. Mirisi koji se pojavljuju pri uzgajanju odvraæaju mnoge
ribolovce od proizvodnje ovih crviæa, medjutim pravilan postupak uzgoja smanju-
je neprijatne mirise na minimum. Za uzgoj je potrebno osam dana. Za pecanje vam
trebaju vrlo sveži crviæi, pa nemojte praviti zalihe.
Uzgajanje gozera
Za uzgajanje vam je potrebno:
· sveže meso
· posuda
· novinska hartija
· gumene rukavice
· mekinje
· 3 mm sito
Uzgajanje poènite tako što æete u posudu, koju ste obložili novinom,
staviti dva parèeta sveže piletine, jagnjetine ili srce od svinje. Prekrijte posudu
novinom i ostavite mali otvor da muva može da pridje podlozi. Ovo je najbolje da
ostavite na mestu udaljenom od kuæe da vam mirisi ne bi smetali. Veæ sledeæeg
dana æete videti jajašca na mesu.
Uvijte meso u novinu, i pospite
mekinjama da se mirisi ne bi širili.
Ostavite posudu da stoji tri dana i
videæete da su se iz jajašaca izlegli
mali crviæi. Pogledajte u smotuljak,
ukoliko je meso pojedeno, dodajte
ga još. Posle još dva dana, crviæi bi trebalo da su potpuno porasli. Trebalo bi da ih
ima oko 150 ml. Sve što sada treba da uradite jeste da ih prosejete kroz 3 mm sito
i ostavite u mekinjama.
202 Mamci
· Idealan za deveriku, gozer je odlièan
mamac za sve stidljive ribe.
· Postoji i mali trik sa ovim crviæima. Ako
želite da budu sladji dodajte malo mleka i
šeæera u mekinje.
Kaster
Èaura je posljednja faza preobraženja mesnog crviæa iz lièinke u
odraslog insekta, odnosno muvu. Daje izvrsne rezultate u ribolovu velike ribe na
dnu bilo kao mamac, bilo kao dodatak hrani za primamljivanje. Kasteri su lutke
mesnih crviæa. Da bi ste ih sami napravili, izaberite najveæe i najsvežije mesne
crviæe iz grupe koju imate. Najsvežiji su oni koji imaju crnu taèku na ledjima.
Nakon toga stavite crviæe u posudu i malo ih pokvasite. Podignite temperaturu i
ostavite posudu da se crvi zaèaure, što æe se dogoditi za 5 do 6 dana.
Sada nastupa period vaše najveæe aktivnosti. Svaka dva sata potrebno je
nadgledati nasad i odvajati one koji su se zaèaurili. Nikako ih ne treba ostavljati sa
ostalim crvima na toplom jer æe potamneti i izgubiti na svežini. Nakon odvajanja,
kastere treba oprati i spakovati u vakuum vreæicu i staviti u frižider na tempera-
turu od 2 do 3
O
C. Ako planirate da èuvate kastere duže od jednog dana, svakod-
nevno provetravajte vreæicu. Na
ovaj naèin ostaæe sveži 3 do 4 dana.
Na terenu, umesto frižidera, može
poslužiti i hladna voda. Ukoliko
zamrzavate kastere, obavezno ih
pre toga pokvasite.
Kasteri su se pokazali
kao izuzteno kvalitetan mamac za
veæe bodorke, deverike, klenove,
linjake, šarane pa èak i velike ban-
dare i èesto su uspešniji od samih
mesnih crviæa.
Sveži kasteri su tonuæi,
medjutim kako stare postaju sve lakši i prelaze u plivajuæe. Držanjem tek
pretvorenih kastera u frižideru, možete ih duže vremena ostaviti u tonuæem stanju.
Kastere èuvajte na suvom mestu. Vlažan i lepljiv kaster je potpuno
neupotrebljiv kao mamac i ribe ga nerado uzimaju.
Mamci 203
· Ukoliko vam kasteri ostare, a nije vam
potreban plivajuæi mamac, kombinujte
jednog kastera sa nekim drugim mamcem
i na taj naèin umanjite uticaj težine udice
na prirodno ponašanje mamca.
· Bodorka, kleniæ i klen su vrlo pametni
pri uzimanju kastera. Desi se da ga isisaju
i pre nego vi uspete da kontrirate. Da se
ovo ne bi desilo, kaèite kastere na
razlièite naèine, ali tako da vrh udice uvek
bude slobodan.
Boja
crviæa
Crvena
Žuta
Bela
B
r
o
t
f
i
š
C
r
v
e
n
p
e
r
k
a
B
o
d
o
r
k
a
B
e
o
v
i
c
a
D
e
v
e
r
i
k
a
K
e
s
e
g
a
K
r
u
p
a
t
i
c
a
S
k
o
b
a
l
j
N
o
s
a
r
a
+
-
-
+
+
-
+
-
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
-
+
+
+
+
+
B
Pijavica i durbak
P
ijavice(konjske, a ne medicinske) i dur-
baci(durbok, turbok) su izuzetni mamci
za soma, šarana, smudja, mrenu, bandara
i klena. Konjske pijavice su crne sa zelenkas-
tožutim trbuhom i za razliku od medicinske ne sisaju krv, veæ hvataju sitne ribe i
punoglavce. Kaèe se na jednokrake udice, jednim bodom kroz kožu glave.
Ukoliko pecate jaèim priborom i cilj su vam krupnije ribe, mogu se koristiti i
trokrake udice sa veæim brojem pijavica ili durbaka. Pijavica u vodi nije toliko
aktivna kao durbak i èesto potpuno prestaje sa uvijanjem nakon par minuta. Da bi
joj se poveæala atraktivnost, medicinskim špricem, moguæe joj je pod kožu ubriz-
gati neku od teènih supstanca - ribljih atraktora.
Najlakši naèin da prikupite pijavice je da u jedan džak za “krompir”, sa
krupnim otvorima ili u èuvarku stavite jednu ili dve mrtve ribe i bacite uz kamenu
obalu. Pijavice æe se nakon kratkog vremena pojaviti kako bi pojele iznutricu riba.
Tada æete ih lako nahvatati u velikim kolièinama.
Durbak je na udici vrlo živ. Èesto mu se pri kaèenju odseca jedan kraj,
kako bi krvario i izazivao ribu. Jedino na šta treba paziti, kod durbaka je da se ne
sme postaviti na takav sistem, gde udica leži na dnu, jer æe se ukopati u mulj. Bolje
je na donjoj udici postaviti pijavicu, a na gornjoj, boènoj, durbaka.Durbaci
uglavnom žive u muljevitom tlu i morate im znati stanište kako bi ih iskopali.
Pijavice i durbaci se lako održavaju svežim. Dobar naèin èuvanja u
frižideru podrazumeva da ih uvijemo u novinsku hartiju. Jedina obaveza vam je da
ih svakog dana pregledate i odvojite mrtve. Novine moraju da budu vlažne, ni pre-
više ni premalo. Najbolje je da ih prvo potpuno pokvasite, a onda da ih iscedite
izmedju ruku tako da ne ostane nimalo slobodne vode u listovima. Novinama treba
obaviti pijavice i durbake, ali tako da im ostavite malo vazduha. Što se durbaka
tièe, nekada je bolje da se ni ne otvaraju svakog dana, veæ samo da se spolja nov-
ina poprska vodom.
204
W
Bloodworm i joker
B
loodworm i joker su popularni samo kod
meè pecaroša, mada su to dva najpri-
mamljivija mamca za ribe. Pravilnom
upotrebom, na njih je moguæe upecati i veæe ribe
kao što su šaran i linjak. I bloodworm-ovi i jokeri su larve srodnih dvokrilih
insekata. Dok su bloodworm-ovi larve mušica koje ne ujedaju, jokeri su larve
komaraca. Obe larve žive u vodi, sa tim da prvi žive u mirnoj, poluzagadjenoj
vodi, dok larve komaraca više vole brže vodene tokove i èistu vodu.
Obe larve su crvene boje, ali mogu menjati boju ka tamnije crvenoj i
braon. Bloodworm-ovi porastu maksimalno do 2 cm, dok jokeri rastu do 8 mm, ali
su mnogo živahniji. Prvi su pre svega mamci za mamèenje udica, dok su drugi
izuzetna primama za ribe.
U prirodi je teško naæi èisto nalazište samo jedne od ove dve vrste. Kada
je potrebno da se razdvoje, dodajte
komad treseta i bloodworm-ovi æe
se sami uvuæi u njega. Parèe treseta
možete izvaditi i umotati u novinu,
pa èuvati u frižideru i do nedelju
dana.
Jokere možete bacati
loosefeeding ili groundbaiting tehnikom. Kada koristite drugu tehniku, umesto
hleba možete koristiti i finu glinu. Zimi ipak koristite loosefeeding.
Udica velièine 20 ili 22 je prava za bloodworm-ove. Kaèite ih kroz
glavu, koja je blago zelene boje.
Sakupljanje bloodworm-a
Bloodworm-ovi su izuzetno skupi mamci i kada vam treba veæa kolièi-
na, jedini pravi postupak je da ih sami nakupite. Prvo što treba da znate jeste da
· Ukoliko poènete sve èešæe se promašu-
jete, probajte da kaèite bloodworm-ve na
drugi ili treæi prsten ispod glave.
· Zimi je kao mamac za udicu bolje koris-
titi jokere, jer su živahniji.
205
oni živi u dnu. Potreban vam je dug i oštar nož da bi ih odatle izvadili. Iako se
nalaze u svakom dnu, ipak se okupljaju u staništima te ga je potrebno pronaæi.
Ovi crviæi se nalaze u sloju mulja debelom od 30 do 45 cm. Obratite
pažnju pri iskopavanju da je moguæe da taj sloj bude i 1,5 do 2 m, iako se iznad
njega nalazi 50 cm vode. Dakle budite jako oprezni, kako ne bi nastradali zako-
raèivši u mulj.
Sakupljanje jokera
Za razliku od bloodworm-ova, jokeri nisu prirodna hrana riba iz jednog
prostog razloga: žive u zagadjenim
vodama u kojima ribe ne bi mogle
da žive. Medjutim, ribe ih rado
jedu, jer su izuzetno živahni.
Najveæi problem pri sakupljanju
jokera je naæi vodu u kojoj ih ima
dovoljno. Obièno su to zatravljeni,
plitki i topli kanali blizu farmi i drugih izvorišta organske neèistoæe. Na mestima
gde ih ima dubina vode može da bude maksimalno 45 cm. Dno treba da je mulje-
vito sa malom primesom peska. Jokeri se nalaze u dnu na dubini do 15 cm. Kada
ih izvadite stavite ih u parèe muslina koji treba uviti u vlažnu novinu.
206 Mamci
· Vadjenje jokera iz zagadjene vode može
biti izuzetno opasno, ako na rukama imate
posekotine ili otvorene, nezarasle rane. U
svakom sluèaju, po povratku kuæi dobro
operite ruke.
de
Gliste
P
ostoji mnogo vrsta glista, ali se najèešæe
koristi lauferka koja živi u tresetu. Da bi
preživele, potrebno je samo da im se
obezbedi treset i temperatura na nivou sobne,
uvek manja od 50
O
C. Na ovaj naèin sigurno æe se oèuvati i nekoliko meseci.
U toku leta, gliste mogu biti od posebnog znaèaja u ribolovu. Ovo je
naroèito taèno ukoliko pecate na plavinama, gde one predstavaljaju prirodnu hranu
ribama u tom trenutku. Takodje, ukoliko je voda mutna i nadošla, gliste su mamac
koji se preporuèuje pre nego crviæi.
Èetiri najèešæe korišæenih vrsta glista su: crna, lauferka(zlatna), crvena i
zelena(ritska) glista.
Crna glista
Crna glista je duga, debela glista koja živi u obiènoj zemlji i jedna je od
najefikasnijih mamaca. Leti se pokazala kao idealan mamac za velike jegulje, de-
verike, linjake i mrene. Sa jeseni i zimi na nju rado idu veliki bandar, bodorka i
klen. Kaèite dve-tri crne gliste na udicu 4 ili 6 ili jednu glistu na udicu 6,8 ili 10.
Rep crne gliste možete kaèiti na udicu 14 ili 16 kada pecate bodorku, bandara i
jegulju.
Telo joj je svetlo crvenkasto-braon boje, dok joj je rep blago spljošten i širi od
širine tela. Dužina tela joj je od 5 do 8 cm u proseku, mada postoje i veliki primer-
ci i do 15 cm dugi. Ovu glistu možete naæi kopajuæi baštu, ali je najbolje pretražiti
travnjak noæu kada ona izlazi iz zemlje. Pretražujte oprezno, jer je ova glista
veoma osetljiva na vibracije i svetlo.
Lauferka
Brandlings ima crvenkastu kožu koja je mekša od one kod baštenske
gliste. Duga je od 10 do 13 cm i na telu ima par žutih prstenova. Kada je probušite
207
udicom, žuta teènost izlazi iz ove gliste. Ova teènost je izuzetno primamljiva za
ribe. Ova glista se može kupiti, ali se lako može i naæi u kompostu.
Crvena glista - holandska
Ovo je tamnocrvena glista vrlo slièna lauferci, ali bez prstena na telu.
Naraste od 5 do 8 cm. Obièno se kaèi na sitnije udice sama ili u kombinaciji sa
kasterom ili pinkijem, kada je izuzetan mamac za deveriku i bandara. Obièno se
može naæi u svinjskom stajnjaku zajedno za lauferkama. Sakupite ih dosta, jer su
izuzetan dodatak primami kada se koristi groundbaiting metod.
Zelena glista - ritska
Ovo je krupnija, zeleno-
crna glista, koju je moguæe naæi u
ritskom mulju. Kako je èvršæe
gradje pokazala se kao dobar
mamac za krupnije ribe, cela ili kao
parèe, jer je sitna riba teško skida
sa udice.
Èuvanje glista
Sve gliste treba èuvati u
dobro ventiliranoj posudi, na hlad-
nom mestu (ali ne u frižideru). Sa
vremena na vreme poprskajte ih
vodom, ali ih nemojte podaviti. Èuvajte ih u tresetu ili mešavini zemlje i treseta.
Sa vremena na vreme ih proveravajte, a mrtve izvadite i bacite. Nemojte ih èuvati
više od dve nedelje.
Kaèenje gliste na udicu
Ono što gliste èini atraktivnim mamcem je njihova pokretljivost i njihov
miris. Èesta greška pri kaèenju gliste na udicu je izbor premale udice, pa pecaroši
probijaju glistu vrhom udice na mnogo mesta pretvarajuæi je u beživotnu masu.
Nakon par zabaèaja, iz gliste iscuri sav sok i ona postaje beskoristan mamac.
Napravite svoj glisnjak
Kako bi u svakom trenutku imali dovoljnu kolièinu lauferki i crvenih
glista najbolje je da napravite svoj lièni mini glisnjak.
U skrivenom i osenèenom delu bašte iskopajte rupu preènika 1 do 1,5 m.
208 Mamci
· Celu crnu glistu kaèite na udicu broj 6.
Zakaèite je jednom kroz glavu ili spojite
dve na udici tako što æete ih zakaèiti za
rep.
· Ukoliko je dno na kome pecate meko,
makazom razrežite glavu crne gliste kako
se ne bi ukopavala u njega.
· Dobro je da probušite rep gliste nakon
njenog kaèenja, kako bi iz rane cureo pri-
mamljujuæi sok.
· U crnu glist, špricom možete ubrizgati
vazduh, kako bi ona lebdela u vodi.
(Ukoliko ne želite da kopate rupu, možete da od èetiri table lima i sa èetiri drvena
stuba, napravite korito na zemlji.)
Napunite dno rupe ili korita
mešavinom zemlje i lišæa u sloju od
15 do 30 cm. Na to dodajte sloj
svinjskog, kravljeg ili konjskog
stajnjaka debljine 5 cm. Na sve to
dodajte 100 do 200 glista. Svakog
dana, na tu gomilu dodajte biljni
ostatak iz vaše kuhinje, lišæe èaja,
kore od jabuka i slièno.
Da bi vam glisnjak
uspeo, zapamtite tri stvari. Nemojte
da dozvolite da se ukiseli. Ovo je
najèešæi razlog propadanja glisnja-
ka. Trik je u tome da svaki put kada
dodate biljne ostatke, dodate i malo gašenog kreèa. Drugo, ne dozvolite da se glis-
njak presuši. I najzad, nemojte vaditi više crva nego što vam je potrebno, jer æete
iscrpsti glisnjak.
Sitne bele glistice, su signal da radite kako treba, a kao nagradu od
kuænog djubreta dobiæete najbolji moguæi supstrat za gajenje sobnog bilja.
Nalaženje glista
Gliste se iz zemlje obièno vade kopanjem na mestu gde znamo da ih ima.
Medjutim, postoji još jedan stari metod sakupljanja glista. Ovaj metod podrazume-
va da znamo mesto gde glista ima, pa u tu zemlju zabijemo ašov ili kolac koga
snažno klatimo na sve strane. Uznemirene gliste obièno same beže iz zemlje, mis-
leæi da ih progoni krtica.
Mamci 209
· Nemojte se prevariti i dodati puno
poseèene trave. Temperatura koja æe se
osloboditi razlaganjem trave æe ubiti
gliste.
· Ukoliko nemate baštu, gliste možete
gajiti i u plastiènom džaku i veæoj kanti za
djubre. Na dnu džaka probušite par rupa
kako bi voda otekla, a na samo dno
prospite sloj peska. Vrh džaka zavežite,
pa na par mesta probušite rupe za venti-
laciju. Ukoliko gliste gajite u veæoj kanti
za djubre, poklopite je, a na poklopcu
probušite rupe za ventilaciju
98
Osina larva
Z
a klena se osina larva pokazala kao
izvrstan mamac. Najveæi problem kod
ose je sakupiti larve, a da vas ose ne izu-
jedaju. Osinjaci se obièno nalaze na drveæu,
napuštenim ptièijim gnezdima ili mišijim rupama. Tražite ih sredinom jula. U tom
periodu, ose dogradjuju gnezda i brinu se o podmlatku. Važno je da zapamtite gde
su gnezda locirana, jer se tada ležu sitnije larve radilica koje nisu najbolji mamci.
Poèetkom avgusta, gnezdo se dovoljno razvilo da bi poèele da se razmnožavaju i
matice. Tada pretražite gnezdo, a najkrupnije larve su upravo larve matica - ide-
alan mamac za klena.
Postoje dva naèina da locirate gnezdo. Prvi je da pitate susede i prijatel-
je da li znaju za neki osinjak. Oni æe biti oduševljeni idejom da æete ih osloboditi
napasti. Èesto se mogu naæi i u travnjaku. Ono što tražite je mala rupa, 4-5 cm u
preèniku iz koje ose izleæu i u koju uleæu.
Drugi naèin je da prateæi let osa vidite odakle dolaze i kuda odlaze.
Pratite samo ose koje lete pravom
putanjom. One se vraæaju u gnezdo
sa hranom. Ose koje lete tamo-
vamo traže hranu i njih ignorišite.
Pre nego poènete da iskopavate gnezdo, nije loše da ubijete sve ose iz
osinjaka, kako vas ne bi napale. Jedan od naèina je da koristite otrovne praškove
ili benzin, ali imajte na umu da su te materije otrovne i za ljude, pa nisu pre-
poruèljive. Klasièni, kupovni pesticidi nisu dovoljno snažni, pa je najbolje da se
raspitate u poljoprivrednoj apoteci za preporuku.
Nakon što ste pobili sve ose, iskopajte gnezdo. Pazite, ako je i jedna osa
živa, ona æe vas napasti. Gnezdo odnesite kuæi i iz njega izvadite larve. Delove
gnezda koji vam preostanu, skuvajte u vodi i pomešajte sa hlebom kako bi dobili
odliènu primamu za groundbaiting tehniku.
· Sitnije larve, makazama presecite na
komadiæe i dodajte u primamu.
210
M
Insekti
C
rviæi i gliste nisu jedini živi mamci koji
se koriste. Tu su i druge vrste insekata:
skakavci, popci, rovci, bube, larve
raznih insekata, leptiri i gusenice. Jedina mana
svih njih je što ih je dosta teško uhvatiti, nekad teže nego samu ribu.
Bube
Bubama možete privuæi bodorku, kleniæa i crvenperku, ali su ipak
najbolje za klena. Mogu se koristiti kao površinski mamci, kao mamci tik ispod
površine i kao vodjeni dubinski mamci. Na udicu ih možete kaèiti probijajuæi ih
kroz spoj krila i ledja, navlaèeæi ih cele na udicu glavom ka najlonu, ili lepeæi ih.
Brašneni crvi - (Tenebrio molitor)
Brašneni crvi su dobri mamci za deverike, bodorke i klenove. Ovo u
stvari i nisu crvi veæ gusenice. Gusenice èuvajte u prozraènim kutijama ispunjen-
im brašnom. Neki pecaroši uzgajaju gusenice dok se ne uèaure i postanu odrasle
bube, jer su sva tri stadijuma odlièna kao mamac. Za uzgajanje se koriste glazirane
posude velièine 4 do 5 litara. U posudu se naspe sloj braša dubine 20 cm, a u njega
se ubaci 4 do 6 loptica od papira. Preko brašna se postavi sloj vunenih krpa. U
posudu se ubace odrasli insekti. Posuda se prekrije gazom i drži na temperaturi od
10 do 15
O
C. Na svakih 14 dana u brašno je potrebno dodati komadiæ šargarepe ili
krompira kao dopuna ishrani. Bitno je da se brašno nikada ne skvasi od dodatne
hrane. Kada crvi porastu 3 cm poèinju da stvaraju èaure. Nakon tri nedelje, izlaze
iz èaura, kao odrasli insekti, koje je opet potrebno dohranjivati. Na ovaj naèin se
obezbedjuje stalna reprodukcija ovih buba. Iako su crvi tvrdji od mesnih crviæa,
krti su pa se dešava da se prelome tokom zabacivanja. Ovo je razlog što se uvek
kaèe na udicu kroz sredinu tela. Udice su velièine 16 do 18 ako se kaèi jedna, a 12
do 14 ako se kaèi veæi broj gusenica. U toku vrelih letnjih dana izuzetna su zame-
211
na za mesne crviæe koji brzo uginjavaju na suncu i toploti. Uèaurenim gusenicama
možete pecati isto kao i sa kasterima. Odrasle bube su crno-smedje boje, velièine
12 do 20 mm. Kaèite ih na udicu velièine 14 do 10. Probajte da provuèete udicu
kroz telo insekta, ali i da prilepite bubu na udicu jakim lepkom.
Gusenice
Gusenice moraju biti
žive. Koristite one koje nisu
èupave. Kaèite ih na tanke udice
kako se ne bi mnogo oštetile ili
uginule. Naèin kaèenja je isti kao i
za larve komaraca. Larve leptira za
neke ribolovce predstavljaju izuze-
tan površinski mamac i to tokom
jeseni za velike klenovi i bodorke.
Kaèite ih tankom udicom tik ispod
kože.
Skakavci
Skakavce kaèite kroz ledja i bacajte ih tako da padnu na vodu kao da su
skoèili sa obale. Nemojte precenjivati daljinu njihovog skoka. Veæi broj pecaroša
smatra da su braon skakavci bolji mamaci od soènih zelenih primeraka. Najlakše
ih je loviti u niskoj travi pomoæu mreže za hvatanje leptira.
Rovac
Rovac je odlièan mamac za krupnije ribe, a posebno za soma. Najveæi
problem kod rovca je što je on po prirodi kopnena životinja i u vodi može preživeti
vrlo kratko vreme. Dva najèešæa trika sa rovcem su: prvi - da se u rovca ubrziga
jod ili neka druga teènost koja deluje kao atraktor na soma; drugi - da se rovac
zavije u celofan i tako nakaèi na udicu. Ovako prezentovan rovac æe, dok ne ugine,
svojim pokretima proizvoditi jako šuštanje celofana, što može privuæi soma.
Lièinke vodenog cveta i vilinog konjica
Ove lièinke su izuzetan mamac za sve vrste riba, buduæi da su dovoljno
velike i za najkrupnije ribe. Nalaze se na površini ilovastog tla reke, ili neposred-
no ispod površine tla kroz koga riju u potrazi za hranom. Vrh udice treba uvek da
bude sakriven u telu ovih lièinki. Po nekim izvorima bolje je kaèiti ih na kanap.
212 Mamci
· Za skakavce koristite udicu 6.
· Za bube udice od 6 do 10 su najbolje.
Kaèite ih ili kroz taèku u kojoj se spajaju
oba krila ili provlaèenjem udice kroz celo
telo. Možete i prilepiti bubu na udicu.
· Pecati se može na sve insekte. Muve,
leptiri i leteæi mravi se mogu podjednako
uspešno koristiti. Uvek koristite insekte
koji se inaèe nalaze u okolini reke.
i
Školjke
O
d davnina su školjke korišæene kao
mamac za linjaka. U novije vreme se
sve redje koriste, jer su se pecaroši ulen-
jili i nerado se odluèuju da mamce traže u priro-
di, veæ ih èešæe kupuju u radnjama.
Treba znati da školjke nisu samo odlièan mamc za linjaka, veæ i za
šarana, bodorku, deveriku, bandara, klena, pa èak i soma.
Školjke možete naæi u svim vodama koje su alkalne-bazne (veæe pH
vrednosti) i obièno su locirane u pliæim delovima, obraslim travom i drugim pod-
vodnim biljem. Najlakše ih je sakupljati meredovom. Školjke vrlo sporo rastu i iz
tog razloga nemojte sakupljati više
nego što vam je neophodno.
Dvadeset komada æe vam biti
dovoljno za jedan dan pecanja.
Školjku otvorite oštrim
nožem tako što preseèete mišiæ koji
spaja dve polutke oklopa. Iako
jedna školjka ima dosta mesa u
sebi, ono je premeko da bi se koris-
tilo kao mamac. Kao mamac se
koristi samo žuto stopalo i kaèi se
na udicu velièine 10. Ostatak mesa
iseckajte na sitnije komade i koristite kao primamu. Najbolje je da mesto prehra-
njujete bar dva dana pre pecanja, zrnima konoplje. Na sam dan pecanja bacite
konoplju, koja æe privuæi sitnu ribu, pa na nju komadiæe mesa školjke. Ova kom-
binacija je najbolja pri pecanju na školjku kao mamac. Kako riba nije posebno
oprezna kada uzima ovaj mamac, slobodno izaberite jaèi pribor. Od tehnika, kod
mirnih voda koristite plovak, a kod tekuæih dubinsku metodu.
· Umesto reènih školjki, možete koristiti i
meso morskih, pa èak i ono iz zamrzi-
vaèa. Školjke možete kupiti i u teglicama,
zasoljene ili konzervisane.
· Pri pecanju koristite udice velièine 8 ili
10 i najlon nosivoti 1,8 kg i više. Obratite
pažnju da vrh udice ostane slobodan.
· Bodorku i klena pecajte na jednu
školjku, a šarana i druge krupnije ribe na
dve školjke.
213
N
Puževi
P
ostoji verovanje, koje se u praksi nije
pokazalo taènim, da puževe treba koristi-
ti samo kišnim danima. Puževe treba
koristiti uvek kad ih možemo naæi. Obièno se
nalaze ispod kamenja i oborenog drveæa, noæu u travnjaku i svuda u prirodi kada
je vreme kišno ili je rosa jaka. Kada ih jednom nahvatate, mogu živeti i nedelju
dana u plastiènoj kesi ispunjenoj travom ili vlažnim novinama i deliæima parada-
jza i šargarepe, pa ih ne morate tražiti svaki put kad idete u ribolov.
Puževe možete èuvati u uzgajalištu i duže od nedelju dana. Uzgajalište
æete najlakše napraviti od starog akvarijuma u koji uspete oko 15 cm zemlje i sa
njom malu kolièinu glista. Uzgajalište poklopite tako da puževi ne mogu da izad-
ju, ali da vazduh slobodno cirkuliše.
Uzgajanje puževa otpoènite poèetkom oktobra. Tada sakupite odrasle
primerke i naselite ih u akvarijum. Poèetkom novembra poèeæe da se pare, pa
prekrijte zemlju slojem novina. Puževi æe po njima položiti jajašca. Nakon toga
odstranite puževe. Održavajte
toplotu u akvarijumu i sa proleæa
mali puževi æe se izlegnuti. Uskoro
æe poèeti da se hrane sitno istru-
ganim krompirom i drugim
zelenišem.
Puževe pecaroši najèešæe
koriste za klena. U bistrim vodama,
u kojima su klenovi vidljivi, najbolje je zabacivati uzvodno u odnosu na jato i
polako vuæi mamac kroz jato.
Puža kaèimo kroz spoljni prsten kuæice, oštrom udicom. Biramo puža
spljoštene kuæice (Planorbis sp.) preènika ljušture 1 do 3 cm.
· Tri dana pred pecanje, kupite dinju ili
lubenicu, izdubite malu rupu kroz njenu
koru. Postavite je u neki sud zajedno sa
puževima i ostavite da se dobro najedu.
Ovakvi puževi æe biti mnogo bolji
mamac.
214
J
Riba
P
rirodna hrana svim ribama predatorima,
kao što su štuka, grgeè ili smudj su žive
ribe, mada nije retkost da se na njih zaleti
i som, jegulja ili klen. Zakaèene na udici, pon-
ašaju se kao da su bolesne ili ranjene i time još više privlaèe grabljivice. Štuku,
smudja i soma možete pecati na crvenperku, šarana, kleniæa ili deveriku velike od
50 do 250 g, dok za ostale vrste grabljivica treba koristiti manje ribe kao što su
beovica, èikov, gavèica, krkuša, peš, mali grgeè ili bodorka. Sitne ribe najlakše
možete nahvatati èerencem, dok krupnije morate upecati finijim ribolovnim pri-
borom, sa plovkom, kao mamac koristeæi crviæe i hleb. Održati ribice živim je
najvažnija stvar za dalji uspešan ribolov. Danas se mogu naæi specijalni plastièni
akvarijumi-kofe opremljeni pumpama za vazduh koje rade na bateriju u kojima
ribe dugo ostataju žive. Ukoliko nemate ovakav akvarijum-kantu, koristite obiènu
plastiènu kofu sa poklopcem, a u radnji za pecaroški pribor kupite tablete kiseoni-
ka, koje se polako otapaju i aerišu vodu. Ukoliko želite da vam ribe ostanu duže
vremena žive, nadjite jednu veæu posudu-bure i natoèite je sa svežom i èistom
vodom. Ribe ubacite unutra i prekrijte sitnom mrežom. Vodu menjajte svaka 24
èasa. Posmatrajte i odstranjujte sve slabe i bolesne ribe. Naravno, ukoliko ovako
držite ribe duže vreme, povremeno ih hranite sitnim crviæima i hlebom, ali pazite
da ne preterate. Dubinska metoda i pecanje plovkom su najèešæi stilovi pri pecan-
ju na živi mamac. U sluèaju da tražite ribu, koristite plovak ili povlaèite kroz vodu
živu ribicu optereæenu olovom.
Kada znate gde su jata riba, dubin-
ski i metod sa klizeæim olovom su
najbolji. Najèešæe kaèenje izmedju
repnog i ledjnog peraja daje
najprirodniji izgled mamcu èak i
kada je skoro mrtav. Medjutim,
· Za sve metode pecanja, koristite udice
velièine 8 do 12.
· Prilikom kaèenja veæe žive ribe zakaèite
jednu udicu za rep, a drugu ispod ledjnog
peraja.
215
kada pecate dubinskom metodom, ili kada provlaèite mamac kroz vodu, kaèite ga
kroz usta. Podvez treba da je jednostavan, sa jednom udicom kada koristite male
ribe, a sa dve ako pecate na živu ribicu velièine preko 150 g. Ukoliko pecate štuku,
zbog njenih zuba, obavezno koristite sajlicu dužine oko 40 cm.
Neke ribe, recimo štuku, možete pecati i na mrtvu ribu. Što je štuka veæa
i starija, to æe je više mrzeti da juri za zdravim ribama i sve se èešæe okreæe za
mrtvim ribama koje lako nalazi. Ukoliko "oživite" mrtvu ribu povlaèeæi je kroz
vodu možete oèekivati da za njom krenu i smudj, grgeè, jegulja i som. Ribu
zakaèite i opteretite kraj najlona sa onoliko olova koliko je potrebno da se precizno
može zabaciti mamac. Zabacite i polako namotajte malo najlona i saèekajte da
mamac padne na dno. Podignite
vrh štapa, na taj naèin æe se riba
pokrenuti i odvojiti sa dna, nakon
toga spustite vrh i namotajte
najlon. Ovo ponavljajte sve dok ne
privuèete mamac obali. Na ovaj
naèin možete prokrstariti celom
vodom i pretražiti svaki kutak.
Kleniæ i beovica su pogodni kao
mamac za grgeèa i jegulju.
Bodorka je zbog svetle boje tela
vrlo lako uoèljiva i predstavlja
jedan on najboljih mamaca za sve
slatkovodne grabljivice. Pored nje
možete koristiti i sitne klenove.
Morska riba se takodje može kori-
stiti kao mamac. Haringe se recimo
cele mogu koristiti, dok se veæi
komadi mogu seæi na pola i koristit
kao mamac-parèe. Skuša se u
nekim vodama može smatrati i
boljim mamcem od haringe pri pecanju štuka. Treæa èesta vrsta kao mamac je sar-
dina koja se najviše koristi kada je voda jako mutna, jer ima izuzetan miris.
Najpraktièniji naèin da obojite mrtvu ribu je da je spustite u vodeni rastvor boje
što jaèe koncentracije. Ostavite ribe u rastvoru oko sat vremena. Zatim izvadite
mamce, osušite ih i koristite odmah, ili pakujte u plastiène vreæice po èetiri-pet
komada i zamrznite ih za zimu.
216 Mamci
· Jedna od ideja je da se mamac ofarba i
time uèini vidljivijim. Komad ili celu ribu
možete potopiti par sati u jak rastvor
prehrambene boje. Najbolje je koristiti
žutu, naranžastu i plavu boju. Što je voda
mutnija boja treba da je svetlija.
· Ukoliko želite da zabacite parèe morske
ribe izuzetno daleko, prethodno ga zam-
rznite
· Kada kaèite sardinu, koristite dve udice
velièine 8. Jednu zakaèite za rep, drugu
kroz ledja. Koristite zamrznutu sardinu,
kako bi je mogli više puta zabacivati.
Ukoliko bacate svežu sardinu, kaèite je
kroz glavu.
· Štuke, klenovi sporotekuæih voda i
somovi se mogu pecati na jako mirisne
morske ribe, dok se grgeè neæe okrenuti
za njima.
O
Sir
S
ir je jedan od mamaca koji se retko
koristi. Najveæa prednost sira u odnosu na
crviæe je da se na njega hvata mnogo
kvalitetnija riba. Mogu se koristiti sve vrste sira
kao mamac, sa idejom: “što jaèi miris to bolje”. Plavi sir ima izuzetno jak miris i
samim tim odlièan je zimi kada druge hrane u vodi ima veoma malo, a ribe su
neaktivne. Jak miris je jedini naèin da izvuèete recimo klena iz skrovišta.
Parmezan se takodje može koristit,
ali èešæe kao aditiv u kulji ili pasti.
Trapist sirevi se mogu seæi na
kocke u zavisnosti od velièine
udice. Ivica kocke treba da je oko 6
mm za udicu 12, 12 mm za udice
10 i 8 i 20 mm za udice 6 i veæe.
Pored sira možete da dodate
komadiæ parizera ili neke salame i na taj naèin naèinite sendviè na udici. Mrena i
klen rado napadaju upravo ovakvu kombinaciju.
Za pastu od sira potrebno vam je: 120 g plavog sira, kašika izrendanog
parmezana i kašika samlevenog zrna konoplje. Istopite plavi sir na vatri i sklonite
ga sa nje. Dodajte konoplju i parmezan i dobro umešajte. Pustite da se pasta ohla-
di i nemojte je stavljati u frižider, veæ je èuvajte na uobièajenoj temperaturi kako
bi se mirisi jaèe izrazili. Ovaj mamac je odlièan za klenove, mrene i bodorke.
Dobar recept za palentu sa sirom glasi: “U kukuruzno brašno dodajte
meda i “Zdenka” sira i skuvajte palentu. Kada se ohladi izrežite je na kocke. Èuva-
jte u vlažnoj krpi.”
Sirni valjušci se prave od 100g pšeniènog brašna, 10 - 20 g “Zdenka”
sira i kašike ulja. Zamesite i pravite valjuške.
· Probajte da kaèite komade sira na dlaku
kao boilije.
· Sir se ipak pokazao kao najbolji mamac
u toku zime.
· Pri kaèenju sira vrh udice mora biti slo-
bodan.
217
I
Parizer , mesni narezak, krv i iznutrice
M
rena, šaran i klen se mogu pecati na
parizer i mesni narezak. Parizer se
lakše kaèi na udicu, nego mesni
narezak. Ukoliko kupujete parizer, potrebno
vam je oko 200 g za jedno pecanje, iseèenog na kocke.
Mesni narezak se teže kaèi na udicu i tamo kraæe ostaje jer je mnogo
vlažniji. Medjutim, veæina pecaroša smatra da je mnogo bolji mamac jer ima veæu
kolièinu masti u sebi.
Oba ova mamca možete naèiniti još interesantnijim ukoliko ih propržite.
Prvo napravite kockice ivica 12 mm. Na zagrejanom ulju, na blagoj vatri, propržite
kocke. Umesto ulja nije loše koristiti mast od peèenja. Pržite kocke oko minut uz
stalno mešanje. Nakon toga izvadite komadiæe na novinsku hartiju i ocedite ih.
Tako pripremljeni komadiæi spremni su za ribolov.
Mesni narezak se pokazao kao odlièan mamac leti i zimi. Najbolje rezul-
tate daje kada se zabacuje uz stalno prihranjivanje mesta istim mamcima u vidu
kockica. Mamac kaèite na udicu br 8 za klena i linjaka, ili dve kockice na udicu
broj 4 ili 6 za mrenu i šarana.
Krv se koristi i za primamljivanje i kao mamac. Najznaèajnija osobina
krvi je da se zgrušava što vam omoguæava da je nakaèite na udicu. Pre svega
koristi živinska krv, koju treba preko noæi ostaviti u hladnjaku. Izjutra odvojite
vodu od zgrušanog dela i iseèete zgrušanu krv na kocke. Velièina treba da bude u
skladu sa velièinom ribe koju oèekujete.
Od iznutrica se kao mamac, identièno glisti mogu koristiti creva od svih
vrsta živine. Ukoliko pecate cverglane, iznutrice mogu dodatno da se ostave na
toplom kako bi dobile još jaèi miris. Ovako pripremljene iznutrice, postavljate u
hranilicu i zabacujte na mesto pecanja. Kao mamac možete u tom sluèaju koristi-
ti i normalne “nemirisne” iznutrice.
218
J
Meso
S
veže meso može se koristiti za mamèenje
udica, ali se ipak pokazalo da u nekim
sluèajevima proprženo ili kuvano meso
daje bolje rezultate. Obièno to odredjuje mesto
pecanja. Ukoliko u blizini postoji
izvor ljudske hrane (brod restoran,
ili neko drugo prebivalište ljudi na
reci) iz koga se èesto izbacuju
namirnice, ribe se navikavaju na
ukus pripremljene hrane i rado
dolaze na takav mamac.
Sveže meso se dobro
pokazalo kao primama i to
pomešano sa odredjenom kolièi-
nom brašna. Ovakva pasta privlaèi
klena i mrenu.
Klen je izuzetno
proždrljiva riba i malo je stvari koje on ne jede. Danas, zbog lenjosti pecaroša, klen
se uglavnom peca na standardnim mamcima, mesnom crviæu, glisti, kasteru, hlebu
siru ili mesu. Medjutim od 1980-ih postoji jedan izvrstan, reklo bi se najbolji
mamac za klena - dinstana šnicla. Ovo je pre svega zimski mamac. Toliko je
uspešan da je na nekim takmièenjima zabranjen. Iako se radi o skupoj namirnici,
za pet sati pecanja potrebno vam je oko 1 kg mlevenog mesa i 60 do 90 g dinstanih
šnicli. Cena ove kolièine sigurno je manja od cene crviæa potrebnih za isto pecan-
je.
Kombinacija je jasna, mleveno meso kao primama, eventualno
pomešano sa hlebom, a šnicla kao mamac. Ukoliko želite da još brže privuèete ribe
u meso dodajte kastere. Primama se baca u obliku loptica velièine golubijeg
· Ukoliko je meso meko i lako spada sa
udice, možete pribeæi sitnom lukavstvu.
Prvo na udicu nakaèite vlat trave, pa onda
meso i na kraju opet istu vlat trave.
Umesto trave možete koristiti i dva mesna
crviæa.
· Jeftinije je da umesto primame mesom
uradite primamu konopljinim semenom u
dužini od 1,5 m. Na ovu primamu
zabacite mamac i saèekajte vašeg klena ili
mrenu.
219
jajeta.
Šnicla, pre kaèenja na udicu
mora da se raseèe. Za sitnije udice
koristite komade velièine mesnog
crviæa, dok za veæe udice koristite
veæe parèiæe. Komadiæe kaèite na
dlaku ili direktno na udicu.
Klen, šaran, linjak i mrena jedu usoljeno meso. Razlog je jednostavan.
U vodama u kojima se riba èesto peca na sveže meso, ona postaje podozriva i
poèinje da izbegava taj mamac, što nije sluèaj sa usoljenim mesom.
Vrsta usoljenog mesa nije od presudnog znaèaja za ribolov pa uvek bira-
jte najjeftiniju varijantu. Medjutim, najveæi problem je zakaèiti mamac na udicu,
ili dlaku, a da on ne spadne. Da bi rešili ovu nedaæu meso pripremite 24 èasa pre
pecanja. Izvadite meso na tanjir i stavite ga u najhladniji deo frižidera oko sat i po.
Kada se meso stisne, oštrim nožem ga isecite na željene kocke i kocke vratite u
frižider narednih 12 èasova. Za to
vreme æe se na vrhu svake kocke
napraviti korica. Nakon toga,
okrenite kockice da se korica u
narednih 12 sati napravi i na drugoj
strani. Ove korice æe osigurati da meso ostane na udici.
Ono što važi za druge mamce, važi i za usoljeno meso. Mnogo su bolji
mamci ukoliko se kaèe na dlaku, nego kada se kaèe direktno na udicu.
220 Mamci
· Menjajte mamac na svakih par zabaèaja,
pošto se krv iz mesa brzo spere. Najbolje
je da na licu mesta seckate meso, jer æe
sitniji komadi od stajanja potamneti i
izgubiti privlaènost.
· Možete naèiniti odliènu primamu uko-
liko pomešate usoljeno meso, narendani
sir i namrvljeni vlažni crni hleb.
ED
Razne sitne životinje
R
azne sitne životinje mogu se koristiti kao
mamac za grabljive ribe, kao što su klen,
som, štuka i bas. Od sitnih životinja
najèešæe se koriste žabe, daždevnjaci i miševi.
Žabe
Žabama se u prirodi hrane štuke, ali i krupniji klenovi i somovi. Kao
mamac možete koristiti sve vrste zelenih i braon žaba. Kaèenje žabe je jednos-
tavno i najbolje je to uraditi jednom udicom kroz jedan od bataka. Na ovaj naèin
žaba æe na udici moæi da pliva i mami ribu. Vrlo je bitno da žaba bude na površi-
ni vode, buduæi da je ona vodozemac i da nema škrge, te ne može da diše ispod
vode. Mrtva žaba je loš mamac. Ovo uslovljava da se žaba kaèi na sistem sa
plovkom i obièno se koriste veliki plovci za štuke. Ukoliko želite da pecate klen-
ove, koristite najmanje žabe koje možete da pronadjete na vodi.
Daždevnjaci - tritoni
Ovi vodozemci se najviše koriste za lov basa. Kao mamac daždevnjaka
- tritona preporuèuju amerièki pecaroši. Buduæi da bas dolazi upravo iz njihovih
voda, ovu napomenu treba uzeti maksimalno ozbiljno. Daždevnjak se kaèi sa jed-
nom ili dve udice, kroz ledja i kroz nogu. Na ovaj naèin ostaje dugo živ. Takodje,
treba obratiti pažnju da ne može dugo da živi ispod vode i da mrtav daždevnjak
nije dobar mamac.
Miševi
Miševi se vrlo retko koriste u lovu ribe, èešæe kao varalice u obliku
miševa, nego kao živi mamci. Miševe najradije napada štuka, buduæi da su joj
prirodna hrana, koju proždire sa površine vode.
221
O
Hleb
Mamci
biljnog porekla
B
eli hleb iako vrlo blagog ukusa izuzetno
je prijatan za ribe. Možete ga ofarbati, ali
je upravo njegova belina ono što æe
privuæi linjaka ili šarana da ga uzmu. Koristite
svež hleb kada pravite kugle, ruže, pahulje i za koricu, a blago odstojao za pravl-
jenje paste. Pri pecanju sa hlebom kao mamcem kontra mora biti brza inaèe æe
mamac spasti.
Hlebna kugla
Prednost kugle je što je laka, polako tone i ostaje na površini zatravljene
vode na biljkama pa se najlon ne mrsi. Velièina udice za kuglu je od 8 do 14.
Kuglu pravite od sredine hleba. Treba da bude od 1 do 2,5 cm u
preèniku. Udica se provlaèi polako i pažljivo kroz sredinu kugle, a nakon toga
blago vrhovima prstiju pritisnite kuglu uz vrat udice, ostavljajuæi krivinu i vrh
udice slobodnim. Ukoliko je hleb svež i zabaèaj blag, kugla može ostati i do 20
minuta na udici.
Pre pecanja hlebom, mesto treba pripremiti. Jednostavno uzmite dobru
kolièinu hleba, nakvasite ga i umesite. Pobacajte tako pripremljen hleb kao prima-
mu za deveriku, šarana ili linjaka.
Hleb možete i aromatizovati. Ponekad to nije potrebno. U veæini sluèa-
jeva aroma krem sira, plavog sira ili salame se prokazala dobrom, mada treba
eksperimentisati na svakoj vodi.
Izuzetno je bitno da pri pravljenu kuglice dobro pritisnete hleb i da ga
pažljivo urolate. Na ovaj naèin, hleb æe duže ostati na udici i moæi æete da pecate
na veæoj dubini. Takodje, postavlja se pitanje promera kuglice. Opcije su: 2 mm,
2,5 mm, 3 mm i 3,5mm. Najèešæe se koriste kugle velièine 3 mm i 3,5 mm na udici
br. 20. Manje se kaèe na udicu broj 22. Koristite ultratanke srebrne udice
(Kamasan B511s) vezane na najtanji najlon koji je moguæe koristiti u zavisnosti od
222
ribe koju pecate.
Hlebna ruža
Hlebna ruža se pravi od komada svežeg hleba. Odvalite komadiæ u
skladu sa velièinom udice, takav da pokrije celu udicu. Nakaèite ga i prstima blago
boèno spljoštite.
Ovaj mamac je izuzetan za lov karaša, babuški, deverika i šarana, ali
jako lako spada sa udice.
Hlebna pahulja
Hlebna pahulja se pravi od komada belog, svežeg hleba. Od bajatog i
suvog hleba nije moguæe napraviti pahulju koja æe stojati na udici. Hleb treba da
ima što manje rupica. Iz njega se prstima, ali još bolje specijalnim okruglim
nožiæev vade kuglice hleba. Ovaj mamac se za razliku od ruže ne stiska prilikom
kaèenja na udicu. Pokazao se odliènim za pecanje bodorki, ali i sitniji linjaci,
karaši i šarani mogu doæi na ovaj mamac.
Hlebna korica
Hlebna korica predstavlja jedan od najboljih površinskih mamaca za
šarana i crvenperku. Odlomite komadiæ korice i probijte koru udicom. Okrenite
udicu za 180
O
i obmotajte najlon oko hleba, te ga stavite izmedju hleba i krivine
udice. Sada blago povucite udicu unazad kako bi uhvatila najlon. Tako možete
koricu zabacivati na velike daljine, a da ne spadne. Ukoliko pecate šarana koristite
udicu velièine 2, ukoliko pecate crvenperku dovolja je i udica broj 12 ili 14.
Pri pozicioniranju mamca imajte u vidu da je hlebna korica plutajuæi
mamac i da se sa obzirom na to može se postaviti na dva naèina.
Prvi naèin je postavljanje na samoj površini vode. Ovako se obièno love
šarani. Koristi se više metoda. Prvi i najèešæi metod je onaj kada se hleb zabacu-
je bez ikakvog utega i plovka i vizuelno se posmatra i odredjuje trenutak kontre.
Drugi metod je pecanje plovkom, kada se mamac postavlja ispod vagler plovka,
a olova se postavljaju tik uz plovak. I treæi metod je pecanje dubinskom metodom,
kada se postavlja olovo na kraj najlona, a predvezi se prave onolike dužine kolika
je potrebna da mamac stoji na površini vode. Samo dodatno podešavanje se vrši
podizanjem i spuštanjem vrha štapa.
Drugi naèin je postavljanje mamca ispod površine vode, ali tako da je
odignut od samog dna 10 do 15 cm. Ovo se postiže klasiènim vezovima, dubin-
skom ili metodom sa plovkom, sa tim da se olovo stavlja na glavnu strunu, a ne na
podvez, dok je dužina podveza je jednaka visini na kojoj želimo da prezentujemo
Mamci 223
mamac. Kod ove metode bolji je sistem sa dubinkom, jer osnovni najlon stoji
ukoso i ne smeta podozrivoj ribi da se približi mamcu.
Hlebna pasta
Za izradu hlebne paste koristite stari hleb, pa èak i više od nedelju dana.
Hleb iseckajte na sitne komade i dobro natopite vodom. Nakon toga iscedite mak-
simalno hleb rukama, pa ga uvijte u muslinsku krpu ili gazu. Zavræitre gazu ili
krpu dok god voda istièe. Hleb možete umesto vode da natopite i mlekom.
Naravno, možete probati i sa supom od pastrmke ili voænim jogurtom od jagode.
Tradicionalno se pasta aromatizuje anisom, šeæerom, medom, pivom. Boja može
biti bela, ali može se bojiti i u crveno ili žuto. Da bi pasta bila glatkija i finija u nju
se može još umešati i brašno. Spremljenu pastu možete odmah koristiti, ali i zam-
rznuti pa koristiti kasnije.
Pri kaèenju paste na udicu, potrebno je da ona bude u obliku kruške ili
kapljice i da se blago sužava uz vrat udice (velièine od 6 do 16). Tekstura same
paste je presudna za korišæenje paste kao mamca. Ukoliko se peca u brzo tekuæim
vodama ili je potrebno dalje zabaciti pasta treba da je manje vlažna i grublja, dok
u sporotekuæim vodama i stajaæicama pasta treba da je što finija i mekša. Ukoliko
je potrebo da hlebna pasta polako tone, recimo kada se peca iznad trave, pored
paste na udicu postavite i komad hlebne korice.
Jedan dobar recept se pravi od 5 delova hleba i jednog dela kuvanog
krompira. Umesite ovu smesu kod kuæe i uvijete je u krpu. Ponesite je na pecanje
i tamo otkidajte deliæe i formirajte kuglice.
Slatki šeæerni recept kaže da se unutrašnjost hleba nadrobi i u nju umeša
šeæer u prahu. Doda se malo vode i umesi testo. Umota u krpu i cepka na licu
mesta. Ukoliko nemate prah šeæera, možete u vodu umutiti i kristal šeæer.
U Bugarskoj, po knjizi “Sportski ribolov” Veljka Klašterka, prave se
valjci od navlažene sredine belog hleba, uz dodatak ulja i brašna. Ovo se umesi u
gipko testo i zavije u krpu.
Specijalni ribolovaèki hleb
U poslednje vreme u ribolovaèkim radnjama mogu se naæi specijalni
ribolovaèki hlebovi. Po svojoj strukturi se razlikuju od obiènog hleba, jer su vlak-
nastog tipa. Na taj naèin, komad hleba, otkinut i navlažen, se lako obmotava oko
udice i dugo na njoj ostaje, što èini ovaj hleb idealnim za dubinsku metodu pecan-
ja. Sa druge strane, cela udica se može pokriti ovim hlebnim nitima, pa se i
najnepoverljivija riba lako prevari.
224 Mamci
C
Pseæi biskvit i plutajuæi keks
P
seæi biskvit ili pseæa granulirana hrana je
najkvalitetniji površinski mamac. Kako
se pravi od gotovo identiènih sastojaka
kao i površinska hrana za ribe, ali je neuporedi-
vo jeftinija, treba se uvek odluèivati za nju. Klen i šaran je posebno rado uzimaju.
Kaèenje biskvita je relativno jednostavno, jer imaju rupicu na sredini. Kod gra-
nulica postoje mali problemi. Najbolje je da granule izbušite kod kuæe malom
burgijom ili šilom, pazeæi da se ne razdrobe, ili ih blago natopite vodom kako bi
omekšali. Kolièina vode zavisi od vrste granula i njihovog proizvodjaèa i odred-
juje se empirijski. Naravno, tu je i treæe rešenje, a to je lepljenje granula za udicu
super lepkom. Hrana za krupne ribe i kornjaèe koja se u obliku kratkih valjèiæa
može naæi u prodavnicama životinja, takodje se može koristiti kao primama i
mamac, posebno za šarana.
U novije vreme za površinski ribolov se koristi i plutajuæi keks koji
možete sami napraviti. Uzmite jaja i umešajte ih sa kazeinom ili sojinim brašnom,
a nakon toga dodajte aromu i boju. U mešavinu dodajte onoliko brašna ili kazeina
dok ne prestane da se lepi za prste. Keks razvucite i izdelite na komade željene
velièine. Nakon toga zapecite u rerni. Prva taktika pri pecanju ovim keksom je
jednostavna. Prvo izbacite 30 ili 40 kvadratnih santimetara keksa na mesto gde
želite da pecate. Nakon toga na to mesto zabacujte komadiæ keksa na udici.
Osnovna razlika izmedju pseæeg keksa i ovog je što plašljive ribe neæe priæi
pseæem keksu koji je u vidu granula, ali æe se šaran èesto prevariti na veæi komad
plutajuæe hrane. Druga taktika je da komad keksa zabacite na mesto gde hranite
nekom drugom površinskom hranom, ali obavezno bez arome. Tada æe ovaj keks,
jedini aromatizovan, privuæi ribu i prevariti je. Treæa taktika pecanja plutajuæim
keksom je da ga vežete na dlaku, ali tu morate paziti da udica ne visi ispod keksa,
jer æe to uplašiti uvek opreznog šarana. Da se to ne bi desilo koristite vrlo kratku
dlaku koju treba da provuèete kroz silikonsku cevèicu blizu udice kako bi plutala.
Kockasti parèiæi keksa treba da budu izmedju 2,5 i 5 cm široki.
225
I
Pšenica, jeèam i kukuruz
J
eèam,pšenica i kukuruz spadaju u žitarice i
prirodnu hranu riba. Zbog svoje cene i
lakoæe nabavke vrlo su popularni kod
pecaroša, pa èak i kod najmladjih.
Pšenica
Pšenica sem što je izuzetan mamac za svu belu ribu, ali i karaša i šarana,
izuzetno je i jeftino. Izaberite najkrupnija zrna pšenice i odvojite slomljena i
degenerisana zrna. Za jedno pecanje tri do èetiri èaše pšenice su dovoljne.
Priprema je sledeæa. Prvo dobro operite zrna kako bi skinuli prašinu i neèistoæe.
Nakon toga, ostavite zrna preko noæi u hladnoj vodi. Sutra stavite zrna u lonac i
nalijte vodu uz dodatak šeæera ili meda, i pustite da prokljuèa. Smanjite vatru i
kuvajte oko 30 minuta dok se zrna blago ne razdvoje i dok se ne pojavi belina u
sredini zrna. Pazite da ne prekuvate zrna jer æete ih tada koristiti samo kao prima-
mu ali ne i kao mamac. Kad pšenicu bacate kao primamu, svakih 10 minuta
ubacite 10 do 20 zrna u vodu.
Jeèam
Linjak voli pšenicu, ali jeèam mu je ipak draži. Priprema je slièna pripre-
mi pšenice, ali se ne kuva u vodi veæ u mleku, i ne ostavlja se preko noæi da se
napije. Kaèite dva do tri zrna jeèma na udicu velièine 10 do 12. Ukoliko pecate
kleniæa ili bodorku kaèite jedno zrno na udicu velièine 16. Uvek pazite da, kao i
kod pšenice, vrh udice bude slobodan i da zrno kaèite sa strane, a ne kroz beli
zarez. Kao primamu jeèam koristite identièno pšenici.
Kukuruz šeæerac
Bodorka, deverika, linjak, šaran, klen i mrena jedu kukuruz. Ono što ih
privlaèi je žuta boja i sladak ukus. Konzerviran kukuruz je efikasniji od zamrznu-
tog ili osušenog, jer je svetlije boje i pun slatkog soka. Ovakav kukuruz je odmah
226
spreman za upotrebu. Prednost kukuruzu dajte onda kada oèekujete krupnu ribu, a
stalno vam dosadjuje sitna. Kukuruz sitna riba ne može da skine, i èesto nije ni
zainteresovana za njega. Kada pecate na reci, kao primamu možete koristiti kuku-
ruz, ali imajte na umu da klen uzima kukuruz u sredini vode, dok pada. Dok mrena
i šaran više vole kukuruz na dnu. Kod pecanja na sporim i mirnim vodama kuku-
ruz na dnu je izuzetan za deveriku, bodorku i linjaka. Ukoliko pecate dubinskom
metodom, kukuruz možete koristiti i u hranilici kao dodatak veæ pripremljenoj
hrani. Naravno, možete dodati i
mesne crve, gliste ili komade
hleba, kao i žitne pahu-lje kako bi
napravili koktel za primamu.
Kukuruz šeæerac je pre svega
izuzetno vidljiv mamac. Veæina
krupnih klenova i šarana je
upecana baš na ovaj naèin. Pri
zabacivanju, nije cilj baciti mamac
ribi ispred nosa, je æe je to samo
uplašiti, veæ predvideti kuda se riba šeta i saèekati je.
Pahuljice
Iako pahuljice mogu da variraju u izgledu, sve imaju tri zajednièke
osobine: ribe ih vole, lake su i plutaju na vodi. Jedan od najstarijih metoda je da se
pahuljice umoèe u med ili jak rastvor šeæera, koji æe se polako otapati, pa æe
pahuljica dugo ostati na udici. U svakom sluèaju, pre kaèenja pahuljica na udicu,
neophodno je da ih natopite u vodi od 2 do 3 minuta. Suve pahulje lako pucaju i
nemoguæe ih je nakaèiti na udicu. Pahulje možete i blago propržiti pre upotrebe,
kako bi jaèe zamirisale. Ukoliko koristite pirinèane pahulje, u kesu sa pahuljama
ubacite malo vode i kesu dobro zatvorite. Ostavite da prenoæi. Do ujutro æe se
pahulje napiti potrebnom kolièinom vode. Kaèite ih na udicu broj 14 ili 12.
Ekspandirana žitna i kukuruzna zrna (Pufiji)
Ekspandirana žitna i kukuruzna zrna su se u novije vreme pokazala kao
izvrsni mamci za sve ciprinide. Kako imaju osobinu plutanja, mogu se kaèiti na isti
naèin kao i korica hleba ili pseæi keks, ali se èesto koriste i u kombinaciji sa mes-
nim crviæima i drugim mamcima, kako bi izdigli udicu sa dna i dali bolju
prezentaciju. Ekspandirana zrna moguæe je napraviti i kod kuæe, tako što se
žitarice skuvaju, pri tom pazeæi da im ne pukne opna, pa onda zapeku u rerni.
Mamci 227
· Sok iz konzerve kukuruza koristite pri
pripremi prihrane.
· Probajte da udicu zakaèite izmedju
beline skroba i boène opne. Pri kontri
udica æe lako probiti opnu i zakaèiti ribu.
· Zrna sa klipa skidajte oštrim nožem,
kako bi ih sa donje strane otvorili i na taj
naèin pustili sok koji privlaèi ribu
G
Konoplja
S
eme konoplje možete kupiti u veæini pro-
davnica zdrave hrane. Priprema semena
je sledeæa. Stavite èetri dela vode i jedan
deo semena u šerpu. Zagrevajte dok voda ne
prokljuèa. Smanjite vatru i kuvajte oko pola sata dok se zrnevlja ne poènu razdva-
jati, i dok se ne pojavi belina iz njih. Izdvojte konoplju iz vode, a vodu koristite za
pripremu primame. Konoplju èuvajte u frižideru u kom može da stoji oko nedelju
dana. Konoplja je izuzetan mamac za bodorku u toku leta i jeseni, ali se može
koristiti i zimi. Kaèite po jedno zrno na udicu 18 li 16. Uvek pazite da vrh udice
ostane slobodan. Pola litre semena konoplje je dovoljno za jedno pecanje. Bacajte
po desetak zrna kad god zabacite mamac i ne oèekujte da æe se riba pojaviti u
veæem broju prvih sat ili dva. Kada se najzad ugrizi pojave, biæe veoma èesti,
skoro sa svakim zabaèajem. Veæina ribolovaca se kod pecanja konopljom žali da
je trzaj prebrz i da je nemoguæe kontrirati, ali tajna je u tome da treba pustiti da
riba ponese mamac. Dakle saèekajte drugi trzaj.
Kada pecate mrenu, linjaka ili šarana, konoplju kaèite na dlaku i to po 6
do 12 zrna na jednu dlaku.
Ukoliko je tok vrlo jak i brz, prihrana semenom konoplje nije moguæa.
Tada se koristi sledeæi trik. U èašu
od jogurta ili neku drugu posudu
željene velièine, stavite seme kono-
plje i nalijte vodom. Unutra stavite
i hranilicu. Ceo sistem zamrznite.
Na pecanje krenite sa malim prenosnim frižiderom i iz njega vadite zamrznute
hranilice i kaèite ih direktno iz frižidera pre zabacivanja. Raèunajte da æe u zavis-
nosti od temperature vode, hranilica biti funkcionalna od 20 do 60 minuta. Za ovu
potrebu, konoplju prethodno pripremite identièno kao i kada želte da pecate sa
njom.
· Pre kuvanja dodajte jednu malu kašiku
sode bikarbone. Seme konoplje æe ostati
tamno crno i nakon kuvanja.
228
N
Mahunarke
S
emena mahunarki podseæaju šarana na
njegovu prirodnu hranu, pa se šaran brzo
odluèuje da ih uzme. Priprema je najbit-
nija za uspešan ribolov. Nikada nemojte koristi-
ti zrna koja nisu kuvana ili napijena vodom preko noæi. Ako se riba najede ovakvih
zrna, ona æe u stomaku poèeti da joj bubre i verovatno æe uginuti. Pre upotrebe
zrnevlje treba da nabubri i odstoji u vodi dva do tri sata, pa se nakon toga kuva.
Ostavite ga da provri oko tri do èetiri minuta, pa ga kuvajte na blagoj vatri još pet
do deset min. Ovako pripremljene mamce možete ostaviti par dana na toplom da
fermentiraju. Kao i sa svim novim mamcima, potrebno je da ribe naviknete na
njega, mada je èešæi sluèaj da ga riba uzima odmah. Generalno važi, da riba bolje
uzima sitnije zrnevlje od krupnog, pa su soja i azuki pasulj bolji od boba i krupnog
belog zrna pasulja. Mahunarke se obièno kaèe na dlaku. Pokazalo se da najbolje
rezultate daju kada se mesto prethodno nahrani konopljom i semenom javora.
Grašak može biti odlièan mamac, posebno u blizini hotela gde se iz
kuhinja èesto otpaci bacaju u vodu i gde je riba navikla na njegov ukus. Grašak se
pre upotrebe kuva dok ne omekša. Najveæa zrna koristite kao mamac, a sitnija kao
primamu. Seme ptièije grahorice se takodje može koristiti za pecanje velikih
bodorki. Samo seme je veliko i braon boje. Omekša se kuvanjem. Da bi ga
pripremili, ostavite ga preko noæi da se napije vode, a onda ga kuvajte oko pola
sata nakon kljuèanja. Koristite udicu velièine 16.
Kikiriki se pre svega može koristiti za pecanje šarana i to uglavnom u
toku leta. Ono što morate znati, je da je sirovi kikiriki otrovan za ribu, pa ga
obavezno koristiti kuvanog. Pored kikirikija, mogu se koristiti i lešnik i badem.
Priprema jezgara je sledeæa. Ostavite da jezgra ostanu 24 sata u vodi. Nakon toga
ih kuvajte dok voda ne provri, pa smanjite vatru. Na blagoj vatri kikiriki i lešnik
kuvajte još 20 minuta, a badem 30. Pecanje na jezgra se obièno svodi na pecanje
na dlaku. Najbolje je zakaèiti dva jezgra na dlaku dužine 2,5 cm.
229
J
Krompir
P
re nego što je izmišljen boili, šaran se
vrlo èesto pecao na polukuvani krompir.
Za ovu svrhu se koristi masniji polužuti
krompir, a nikako brašnaste sorte jer su lako
spadale sa udice. Omiljeni su bili sitniji krompiri, jer im je meso žilavije i manje
brašnasto te su se duže održavali na udici. Naravno, i danas možete probati da
pecate na njega i to od aprila do oktobra. Ukoliko želite, možete pri kuvanju krom-
pira dodati aromu ili boju, kako bi mamac bio prihvatljiviji. Na krompir se pored
šarana mogu pecati i skobalj, klen, bodorka, deverika, mrena i crvenperka.
Priprema krompira je jednostavna. Prvo treba blago skuvati krtole i
pustiti ih da se ohlade. Nakon toga seku se na kockice željene velièine.
Krompir kaèite na udicu velièine 1 ili 2 za krupnije ribe, i u tom sluèaju
je bolje praviti kugle nego seæi kocke; 6 do 10 za sitnije, a ukoliko pecate na
trokrake udice treba koristiti velièine od 12 do 14. Provucite prvo najlon kroz
krompir. Nakon toga zavežite udicu i polako uvucite udicu u krompir. Cela udica
mora biti u krompiru. Ukoliko pecate na trokraku, pre krompira, na krake treba
staviti nekoliko vlati trave, ili na kocki krompira ostaviti komad kore.
Pre pecanja potrebno je mesto prihraniti neoguljenim krompirom, kojeg
je potrebno narezati na kockice.
Pored kocki i kugli od krompira, mogu se praviti i valjušci u kombinaciji
sa brašnom. Najèešæi recept je: Meku sredinu belog hleba zamesiti sa polovinom
kuvanog krompira, kašikom šeæera, potrebnom, malom kolièinom brašna i vodom,
tako da se napravi gipko testo.
Drugi dobar recept je : Napravi se gipko testo od kuvanog krompira,
finog bebi griza, malo pšeniènog brašna, kašike meda i kašike rendanog sira.
Za oba recepta važi da se mese pre ribolova i ostavljaju preko noæi da
odstoje u lanenoj krpi. Sutra se peca na komade odvaljene i formirane u obliku
kuglica potrebne velièine.
230
B
Kulja
D
anas se za lov šarana koriste boili, seme-
na biljaka i kulja. Za razliku od boilija,
kulja se može koristiti i za pecanje krup-
nih bodorki, ljinjaka, deverika i klenova.
Koristiti se i u vidu paste kada pecamo sitnu ribu. Pasta od brašna ide na udicu 16
ili 18, a hlebna pasta na udicu 14. U pastu se dodaju arome i boje. Imajte mere i
nemojte da dodate više od 2 kašike arome na 500g paste. Umesto paste možete da
koristite kupovnu primamu koju treba dan pre zamesiti i ostaviti u frižideru.
· Kukuruzni mamac za šarana: Prokuvajte 1/2 l vode. Pomešajte 2
šolje kukuruznog sa 1 šoljom pšenièog brašna. Dodajte 1/2 kesice želatina u
kipuæu vodu. Smanjite vatru i u vodu sipajte 2 kašike šeæera i 1 kašiku vanile. U
kipuæu vodu dodajte kašiku po kašiku brašnene mešavine i skuvajte kulju. Kada je
kulja gotova, ohladite je i ostavite da odstoji u frižideru oko nedelju dana.
· Ukusni mamac: Umešajte u jednu èašu vode, 1,5 kašiku vanile, 1
kašiku meda i 4 kašike šeæera. Polako zagrevajte smesu i kada poène da vri uspite
u nju 1 šolju kukuruznog brašna. Mešajte energièno i kuvajte oko 3 minuta.
Izvadite kulju i ostavite da se ohladi. Èuvajte u frižideru do pecanja.
· Jojo mamac: Umešajte po dve šolje brašna, kukuruznog brašna i vode.
Mešavinu spustite u kipuæu vodu i kuvajte. Kada je kulja kuvana izvadite je i ohla-
dite. Dodajte joj 1 kašiku vanile, 4
kašike nekog voænog sirupa i malo
cimeta. Premesite i formirajte
kuglice. Kuglice kuvajte u kipuæoj
vodi. Kuglice su kuvane kada odskaèu od podloge.
· Jell-O mamac: Prokuvajte 3 šolje vode. U kipuæu vodu dodajte 3
kašike želea od jagode. Polako mešajuæi dodajte dve šolje kukuruznog i jednu
šolju pšeniènog brašna. Smanjite vatru i kuvajte oko pet minuta. Kuvanu kulju
ohladite i èuvajte u frižideru.
· Probajte da napravite pastu od hleba i
banane. Koristite udicu br 12.
231
W
Boili
P
re samo 20 godina pecanje šarana bilo je
privilegija odabranih. Kupovnih mamaca
nije ni bilo, a svaki pecaroš èuvao je svoj
jedinstven recept. Problem sa pastom bio je u
tome što je sitna riba polako, ali sigurno skidala mamac sa udice, pa su pecaroši
došli na ideju da u pastu umešaju jaja i formiraju kuglice, koje bi onda kuvali u
vodi dobijajuæi boili. Od 1980-ih pecanje na boilije na dlaku toliko je uspešno da
su se pojavili komercijalni boiliji.
Kada pecate na vodi u kojoj su se šarani navikli na boilije, dovoljno je
primamiti sa 20 do 30 komada, dok na novim vodama i sa boilijima novog ukusa
treba i nekoliko stotina komada. Nakon svakog upecanog šarana dodajte još dese-
tak boilija.
Jedan od trikova koji pomaže da šaran pre vidi boilije je da ih uèinite
plutajuæim. To uradite peèenjem boilija ili kaèenjem male kolièine stiropora na
dlaku zajedno sa njima. Ovako prezentovan mamac nalaziæe se na 5 do 50 cm od
dna i neæe biti prirodan, medjutim upravo æe ga zbog toga radoznali šaran pre
uzeti. Visinu odvajanja od dna možete fiksirati sa par sitnih olovaca.
Naravno na bojlije je moguæe pecati i druge vrste krupnih riba, kao što
su linjak, deverika, klen i mrena. Ukoliko želite da pecate sitnije ribe, recimo
bodorke, uzmite sitnije boilije: mini 6 mm u preèniku i midi 10 mm u preèniku.
Midi boiliji sa ukusom sira pokazali su se recimo, odlièni za klena.
Mnogi pecaroši i danas prave boilije kod kuæe, što im omoguæava da
eksperimentišu sa bojom i ukusom. Osnovni sastojak boilija je jaje, koje povezu-
je sve sasojke, a to su proteini (kazein, kalcijum kazeinat ili natrijum kazeinat -
max 50% u mešavini), šeæeri, minerali i vitamini, boje i arome. Aroma je bitnija
od boje, a za šarana se ukus mesa ili voæa pokazao najprihvatljivijim. Umesto jaja
ili uz njih moge se koristiti i gluten i brašno.
Osnovni recept za pripremu boilija je sledeæi. Umešajte u jednu posudu
232
sve suve sastojke boilija, a u drugu umutite tri jajeta i u njih ubacite arome i boju.
Polako dodajte suvi mix u jaja i
mesite dok ne dobijete nelepljivu
pastu. Od paste pravite kugle u
preèniku od 6 do 25 mm i redjajte
ih u korpicu od metalne mreže koju
æete onda spustiti u kipuæu vodu na
oko 1 minut. U isto vreme kuvajte
od 30 do 50 boilija. Nakon toga
ocedite boilije na krpi i stavite ih na
hladno. Ukoliko želite tvrdje boili-
je, neka stoje preko cele noæi na
otvorenom pre nego ih spakujete u
vreæu. Tri najèešæe korišæena boili-
ja su mleèni, riblji i boili sa seme-
njem. Ovde æu izneti recepte za
svaki od njih.
· Za mleèni boili je
potrebno: 85g kazeina; 57g brašna;
57g mleka u prahu;28g skroba; 28g
kvasca; 28g mleènog albumin-a.
· Za riblji boili je potreb-
no: 57g natrijum kazeinata; 57g haringi; 28g skroba; 28g mineralno-vitaminskog
dodatka za životinje; 57g sojinog brašna.
· Za boili sa semenjemje potrebno: 28g žitnog glutena; 42g mineralno-
vitaminskog dodatka za životinje; 113g sojinog brašna; 57g hrane za ptice; 14g
badema; 20ml arome.
Medjutim postoji mnogo naprednih mešavina za boilije pa æu ovde izneti
najinteresantinje.
· Za osnovni boili potrebno je: 225g griza ili sojinog brašna; 170g hrane
za maèke sa ukusom ribe, 55g hrane za ptice za bojenje perja (Robin Red), 6 jaja,
zaèin (cimet, crvena paprika, 5ml Megaspice (Rod Hutchinson), 5ml Seedbait
Sense Appeal(Rod Hutchinson), 12 kapljica RH1 Oil (Rod Hutchinson) ili 20 ml
ulja za hranjenje pastrmki(samo zimi))
· Za poboljšanini boili potrebno je: 285g griza, 170g sojinog brašna,
pivski kvasac, 12-24 kapljica ulja od crnog bibera ili geranijuma (može se naæi
kao aromaterapija), 4 ml arome javora, 4 jajeta, opciono: 5-15 ml kaše od
džigerice(aminokiseline), 15ml susamovog ulja - preprženog
Mamci 233
· Proteinska hrana za krupne ribe i korn-
jaèe se može dodati u mešavinu za boili-
je, ali se pre toga u mlinu za kafu ili avanu
mora razmrviti u prah.
· Nakon što napravite boilije proverite da
li tonu ili plivaju. Boiliji sa više mleka æe
plutati. Ukoliko želite da tonu, umesto
dela jaja dodajte vode.
· Plutajuæe boilije možete pripremiti kuæi
od obiènih tako što æete ih zapeæi na
visokoj temperaturi.
· Stari naèin vezivanja mamaca dlakom je
sledeæi: na najlon koji pretekne od vezi-
vanja udice nanižite željeni broj boilija ili
drugih mamaca , a na kraj dlake postavite
malo olovo koje æe onemoguæavati da
mamci spadnu.
· Slièno boiliju mogu se koristiti
makarone
· Za kukuruzni boili potrebno je: 250g hrane za maèke (meso i džiger-
ica), 5 dl sojinog brašna, 4 dl palente, 1 dl mleka u prahu, 5 dl hlebnih mrvica, 4
kašike šeæera, 3 dl vode, 3 jajeta i žuta ili karamel prehrambena boja.
· Za kikiriki boili potrebno je: 4 dl natrijum kazeinata, 4 dl sojinih pro-
teina, 1 dl skroba, 1 dl brašna od neprženog kikirikija, 0,5 dl brašna od peèenog
kikirikija, 1 èajna kašièica praška za pecivo, 1 kašika pivskog kvasca, 1 èajna
kašièica ulja, 0,5 dl vode, 12 jaja. Kuvati 1-2 minuta.
· Za proleæni boili potrebno je:300g praha pudinga od vanile, 200g
krupnog griza, 200g sojinog brašna, 100g koštanog brašna, 100g brašna od
nepeèenog kikirikija, 100g kazeina, 10ml zasladjivaèa, 20 ml aminokiselina (teèna
džigerica), 1 kašika sojinog ulja, 12 jaja.
· Za celogodišnji boili potrebno je: 1000g hrane za maèke sa ukusom
ribe, 4-6 kašika jestivog ulja, 10-12 jaja, dve šolje mlevene džigerice.
· Za letnji boili potrebno je: 300g brašna, 300g sojinog brašna, 200g
kukuruznog brašna, 100g kazeina, 100g brašna od kikirikija, 10-12 jaja, 10ml
zasladjivaèa, aroma divlje trešnje i aminokiseline.
· Za ptièiji boili potrebno je: 100g hrane za ptice, 125g sojinog brašna,
75g kukuruznog brašna, 125g griza, 50g mleka u prahu i 25g albumina.
· Za maèiji boili potreb-
no je:250g hrane za maèke (meso i
džigerica), 5dl sojinog brašna, 4dl
palente, 1dl mleka u prahu, 5dl pre-
zle, 4 kašike šeæera, 3dl vode, 3 jaja
i žuta prehrambena boja. Kuva se
od 5 do 10 minuta.
· Za poluplutajuæi boili
potrebno je:4dl kazeina, 1dl skro-
ba, 1dl brašna od svežeg kikirikija,
0,5dl brašna od peèenog kikirikija,
1 kašièica praška za pecivo, 1 kaši-
ka kvasca, 1 kašièica ulja, 0,5dl
vode i 12 jaja. Kuva se od 1 do 2
min.
· Za letnji boili by Saša
Kostadinoviæ potrebno je: 10 jaja,
30ml meda, 250g ribljeg brašna,
150g hrane za ptice, 250g griza,
200g brašna od soje i 150g brašna
234 Mamci
Zbog visokog sadržaja vlage,
boili posle izvesnog vremena gube svoja
svojstva, a na površini se zna uhvatiti buð.
Zato ukoliko želite konzervirati gotove
boilije, to je najbolje uraditi ovako:
Skuvane i u aromu uvaljane kuglice,
ostavite jedan dan da se suše na vazduhu,
a zatim ih stavite u staklene tegle (60-80
kom. u teglu od 600 gr.), dobro zatvorite
poklopac i tegle stavite u ugrejanu rernu
na oko 150 stepeni. Posle pola sata tegle
izvadtite i ohladite na sobnoj temperaturi.
Tako konzervirani boili mogu izdržati oko
dva meseca, ali èim se tegla otvori mora
se potrošiti.*
*Tekst preuzet sa internet sajta:
http://www.ribar.co.yu
od pirinèa. Kuvati 1 minut kada isplivaju.
· Za zimski boili by Saša Kostadinoviæ potrebno je: 5 jaja, 15ml meda,
150g griza, 100g kukuruznog brašna, 100g sojinog brašna, 100g pirinèanog braš-
na, 50g ribljeg brašna. Kuvati 1 minut kada isplivaju.
· Za domaæi boili by www.ribar.co.yu potrebno je: 100gr kukuruznog
brašna, 100 gr pšeniènog brašna, 2 jaja, 50 gr ribljeg brašna (ili koncentrata za pil-
iæe), 50 gr hrane za pastrmke (ili pseæe hrane) samleti, 1 supena kašika skroba, 1
kafena kašika sojinog brašna, 1 kafena kašika mleka u prahu i vode po potrebi.
Kuvati 2 minuta kada isplivaju. Kada se ohlade zamirisati prah mirisom.
· Za voæni boili by www.ribar.co.yu potrebno je: 2 kafene kašike
pudinga od jagode ili maline, 2 kafene kašike pudinga od banane, malo struganog
orašèiæa, 1 kafena kašika kokosovog brašna, 0,5 dl sirupa exotic (ukoliko miris
umesimo u smesu ), malo strugane kore limuna ili narandže.
· Za osnovni plutajuæi boili potrebno je: 250 g griza, 250 g prezle,6 jaja,
boja i arome. Celokupna masa se umuti i naprave se kuglice. Kugle spuštati u
kipuæu vodu i kuvati dok ne isplivaju. Ostaviti ih da se ocede i prosuše. Nakon toga
u mikrotalasnoj peænici peæi od 15 do 30 sekundi, dok se ne pojave sitne braon
fleke. Druga varijanta je da se na ugrejanom tiganju, bez ikakve masti ili ulja, boil-
iji peku 15 do 20 minuta. Prava mera u oba sluèaja zavisi od velièine kugli, pa je
potrebno eksperimentisati. Nakon pripreme obavezno proveriti da li boiliji plutaju
u èaši vode.
· Za dopunjeni kupovni boili potrebno je: 400 g hrane za pastrmke, 100
g kupovne smese za boile ili kukuruznog brašna, 2 do 3 jaja, ulje i aroma po potre-
bi.
· Za danski boili potrebno je: 250 g ražanog brašna, 200 g kukuruznog
belog brašna, 100 g prekrupa, 100 g palente, 150 g mlevenog zrna konoplje, 100
g mlevenog keksa, 100 g pšeniènog brašna, 5 do 6 jaja i suncokretovo ulje
· Za danski riblji boili potrebno je: 300 g ražanog brašna, 300 g kuku-
ruznog brašna, 200 g sojinog brašna, 200 g ribljeg brašna, 5 do 6 jaja i suncokre-
tovo ulje.
· Za danski letnji boili potrebno je: 250 g ribljeg brašna, 150 g ptièije
hrane, 250 g ražanog brašna, 200 g sojinog brašna, 150 g pirinèanog brašna, 5 do
6 jaja, arome i boja.
· Za boili za hladnu vodu potrebno je: 300 g ptièije hrane, 250 g
ražanog brašna, 250 g sojinog brašna, 100 g kazeina u vidu kalcijum-kazeinata,
100 g ribljeg brašna i 5 do 6 jaja.
· Za boili za loš dan sa pirinèanim brašnom potrebno je: 300 g ražanog
brašna, 200 g kukuruznog brašna, 200 g sojinog brašna, 200 g pirinèanog brašna,
Mamci 235
100 g ribljeg brašna.
· Za boili za loš dan potrebno je: 300 g ražanog brašna, 300 g palente,
500 g sojinog brašna, 5 do 6 jaja i aroma (jagoda ili malt).
· Za pseæi boili potrebno je: 250 g usitnjenje hrane za pse, 150 g ribljeg
brašna, 100 g pšeniènog brašna, 50
g kazeina i 5 do 6 jaja.
· Za ražani boili potreb-
no je: 250 g ražanog brašna, 100 g
mlevenog keksa, 100 g kazeina,
100 g pšeniènog brašna, 75 g
pšeniènog griza, 25 ml ulja, 10 g
kvasca i 5 do 6 jaja.
· Za sojin boili potrebno
je: 250 g sojinog brašna,150 g
ražanog brašna, 150 g palente i 2
do 3 jaja.
· Za kazein boili potreb-
no je: 200 g kazeina, 100 g sojinog
lecitina, 200 g natrijum kazeinata,
50 g pšeniènog glutena, 50 g
pšeniènog brašna, 3 do 4 jaja,
aroma i boja.
· Za skrobni boili
potrebno je: 200 g kazeina, 100 g
sojinog lecitina, 100 g natrijum kazeinata, 50 g pšeniènog glutena (skroba), 50 g
pšeniènog brašna i 3 do 4 jaja.
· Za kazeinski boili potrebno je: 100 g kalcijum kazeinata, 50 g natri-
jum kazeinata, 50 g sojinog brašna, 40 g pšeniènog griza, 10 g skroba, 3 ili 4 jaja,
aroma i žuta boja.
· Za prezla boili potrebno je: 100 g prezle, 50 g kalcijum kazeinata, 50
g mleènog albumina, 50 g pšeniènog glutena, 50 g pšeniènog brašna, 50 g
pšeniènog griza, 50 g sojinog brašna, 50 g žutog šeæera, 50 g arome narandže, 3
do 4 jaja i žuta boja.
· Za danski zimski boili potrebno je: 100 g ribljeg brašna, 100 g hrane
za pastrmke ili pse, 25 g vitaminskog dodatka za pse, 15 g griza, 50 g ražanog
brašna, 50 g sojinih pahuljica, 50 g jeèmenog brašna, 50 g kukuruznog brašna i 4
do 5 jaja.
· Za danski proleæni boili potrebno je: 1000 g integralnog pšeniènog
236 Mamci
· Ukoliko želite sami da pravite boilije,
morate imati u vidu sledeæe preporuke o
zastupljenosti nekih komponenti u ukup-
noj masi:
· riblje brašno - do 30%
· ražano brašno - od 10 do 50%
· kukuruzno brašno - do 30 %
· brašno od zrna konoplje - do 20 %
· palenta - do 20 %
· keks u prahu - do 20 %
· krompir u prahu - do 20 %
· sojine pahuljice - od 10 do 20 %
· pšenièni gluten (skrob) - do 10 %
· jaje u prahu - od 10 do 30 %
· mleko u prahu - od 10 do 30 %
· hrana za pastrmke - do 80 %
· hrana za ptice - od 20 do 40 %
· sojino brašno - do 40 %
brašna, 500 g kukuruznog brašna, 400 g krompir pirea u prahu, 120 g mleka u
prahu, 160 g ribljeg brašna, 40 g hrane za pastrmke ili hrane za pse, 80 g klica od
pšenice, 20 g pivskog kvasca, 3 jaja, vode i po potrebi šeæer.
· Za danski letnji (temperatura vode preko 15
O
C boili potrebno je:
1000 g crnog pšeniènog brašna, 500 g kukuruznog brašna, 280 g brašna od krom-
pira, 40 g pšeniènih klica, 120 g mleka u prahu, 160 g ribljeg brašna, 20 cl ulja,
30 g carpixa (sensas), 3 jaja i arome
· Za danski jesenji boili potrebno je: 100 g sojinih pahuljica, 100 g koš-
tanog brašna, 100 g ražanog brašna, 50 g jeèmenog brašna, 25 g pivskog kvasca,
25 g braon šeæera, 20 g vitaminskog dodatka za životinje (kostovit), 15 g pšeniènih
klica, jaje u prahu, voda i aroma.
· Za lovaèki boili potrebno je: 140 g griza, 85 g sojinog brašna, 15 g
suvog dodatka (kukuruznog brašna, mleka u prahu, krem sira, pivskog kvasca,
paprike ili karija), malo zasladjivaèa ili 10 g šeæera, boja i 3 jajeta.
· Za deèiji boili potrebno je: 1200 g griza, 680 g sojinog brašna, 130 g
hrane za bebe, 60 g šeæera, boja i 18 jaja.
· Za ovseni reèni boili potrebno je: 200 g kuvanog kukuruza šeæerca
pretvorenog u kašu, 200 g ovsenog brašna, 70 g griza, 2 jaja, oko 2 kašike mleka
ili vode, 4 kašike ulja. Kuvati oko 4 minute i zamirisati.
· Za ptièiji reèni boili potrebno je: 200 g kuvanog pa pasiranog kuku-
ruza šeæerca, 200 g ovsenih pahuljica samlevenih u brašno, 100 g hrane za ptice
samlevene u brašno, 1/2 šolje mleka u prahu, 70 g griza, 2 jaja, oko 2 kašike mleka
ili vode i 4 kašike ulja. Kuvati 4 minuta, ohladiti pa obojiti, zasladiti i namirisati.
Mamci 237
N
Voæe i zelene alge
U
ovu grupu spadaju: trešnje i višnje,
marelice, breskve, kruške i šljive,
banane i jabuke, maline,kupine i dud i
zelene alge. Ovo su pretežno sezonski mamci i
èesto je neophodno da pored same vode raste drvo kako bi se riba na plodove
navikla i rado ih uzimala.
Na trešnje i višnje najèešæe se peca klen, šaran i jaz. Neophodno je da
drvo trešnje ili višnje raste pored mesta gde se peca, jer samo je u tom sluèaju riba
navikla na ukus ovog voæa i hoæe da se prevari da ga uzme. Plodovi se kaèe bez
peteljki na udice velièine 7 do 10 ili trokrake 12 do 16. Neophodno je da plodovi
plivaju odmah ispod površine vode, pa treba nakaèiti komadiæ stiropora ili plute
na najlon.
Pribor i naèin kaèenja kod marelica, bresaka, krušaka i šljiva je isti
kao i kod trešanja, ali se zbog mekoæe kaèe samo na trokraku udicu i to na vrat
udice, preko najlona uz upotrebu ribolovaèke igle. I ovde je neophodno da mamac
bude tik ispod površine vode.
Postoje podatci da se na banane i jabuke mogu pecati šaran, mrena i
klen. Seku se na komade i kaèe isto kao i breskve. Jedina razlika u odnosu na
prethodne grupe je što ovde mamac vodimo po dnu.
Uz obalu reka najèešæe rastu maline, kupine i dud pa je i najlogiènije
da se na ove plodove peca. Riba je navikla na ukus i izgled, i rado uzima ovakav
mamac. Potrebno ih je nakaèiti na najfiniju trokraku velièine 12 do 16. Koristi se
tehnika lova plovkom na dnu. Kontrira se odmah po trzaju zbog mekoæe mamca.
U toku leta kada zelenih algi inaèe ima dosta u vodi, riba se rado hrani
životinjicama koje žive u algama. Najbolje je sa mesta koja su delimièno pod
vodom (kamenje, nosaèi mostova, delovi mlinova, brana i ustava) sakupiti konèiæe
zelenih algi i pažljivo ih namotati na udicu velièine 8 do 10. Vrh udice mora da
ostane slobodan. Pecamo sa najfinijim priborom i kontriramo brzo.
238
I
Aditivi
N
ema sumnje da prirodni mamci privlaèe
ribe, ali postoje odredjene supstance
koje èine mamce još poželjnijim. Ono
što prvo pada na pamet su obojeni mesni crviæi,
pa se nameæe pitanje što onda ne bi bojili hlebnu pastu ili kukuruz?
Kada bojite mesne crviæe, potrebno je da dodate boju u samu hranu za
crve. Kulju i paste bojite direktnim dodavanjem farbe u vodu ili jaja pre nego što
umešate brašnasti deo mešavine. Kada bojite konoplju, boju dodajte kada se završi
sa kuvanjem. Preporuèuje se crvena boja. Kukuruz se boji kuvanjem u vodenom
rastvoru boje, dok se sve mahunarke farbaju natapanjem u vodenom rastvoru, pre
kuvanja.
Medjutim nije samo boja ono što možete dodati. Tu su i razlièiti mirisi i
stimulatori apetita. Paleta je široka, od sira i kastarda (mleko , jaja i šeæer se
pomešaju, ispeku, pa izmrve u prah) koji su uveliko prihvaæeni specijaliteti, pa sve
do amino kiselina i karamel bombona. Obièno vam je potrebno oko 5 ml mirisa na
450 g suve hrane, ali nekada je dovoljno samo nekoliko kapi. Kao mirise možete
koristiti i originalne mirise za pecanje, ali tu su i razne arome za likere i kolaèe
koje možete kupiti u svim prehrambenim radnjama. Pored aroma tu su i zaèini za
supe i jela (vegeta,...), supene kocke, kari, mleko u prahu,šeæer i med. Kada aro-
matizujete crviæe, prvo ih otresite
od brašna, pa ih onda sat-dva držite
u aromi u prahu. Pazite da crviæi
budu suvi i èisti. Dobra kombinaci-
ja za boilije je jedna kašika voænog
stimulatora gladi i jedne kašike
mirisa jagode na 450 g boilija.
Ono što èini život težim je da
nema univerzalnog recepta za sve
· Hlebna pasta može biti još ubitaènija
ukoliko se dodaju amino kiseline, arome i
stimulatori gladi.
· Komadiæ sundjera velièine kocke šeæera
natopljen aromom u blizini vašeg mamca
može privuæi ribu. Kocku vežite kod vaše
hranilice ili na vrtilici kada pecate štuku.
239
vrste, vode i vreme godine. Treba eksperimentisati, ali sledeæe se pokazalo kao
dobar putokaz: sladji voæni mirisi i ukusi su bolji za tople dane kada se pecaju dev-
erike, bodorke, linjaci i šarani, dok se jaèi i oštriji zaèinski mirisi bolje pokazuju u
toku zime. Mrene više vole mesne ukuse, dok miris ribe privlaèi klenove i grgeèe.
Evo nekih isprobanih
aromatiènih mešavina:
· Za breskva aroma mix
potrebno je: 5ml uljane arome
breskve, 2 ml arome slatke
pavlake, malo zasladjivaèa, 10 ml
multivitaminskog dodatka za život-
inje, 1 g betaina, žuta boja. Ovaj
aromatièni miks dodajte u 4 ulu-
pana jaja i umešajte u 350 g kupovne primame.
· Za jesenji aroma mix potrebno je: 4 ml arome jagode, 2 ml uljane
arome breskve, 1 ml zasladjivaèa i 1kašièica voæne arome u prahu. Mešavinu
aroma dodajte 4 jajeta i sve umešajte u 350 g kupovne hrane sa aromom jagode.
· Za zimski aroma mix potrebno je: 4 kapljice arome klinèiæa, 3 ml
arome guave, 20 ml multivitaminskog dodatka, 1 ml zasladjivaèa, 1 g betaina i
žuta boja. Mešavinu umešajte u 5 jaja i u oko 450 g kupovne primame.
Kolièine aromatiènih materija iz recepata uzmite sa rezervom. Jaèina
aroma se razlikuje od proizvodjaèa do proizvodjaèa. Taène odnose dobiæete
probanjem u realnim situacijama.
240 Mamci
VU
· Vrlo atrakttivna aroma je aroma bele
èokolade. Medjutim jedan broj ribolovaca
smatra da ova aroma u klasiènom boilu ne
daje vrhunske rezultate. Medjutim, naka-
pana na hranu za pse ili u boilima koji u
sebi imaju ribljeg brašna, ova aroma
može biti izuzetna.
V deo:
Dodatak
Ribarski
kalendar
1
ako se sve ribe ne mogu pecati u toku cele
godine, pravi sportski ribolovac nema “mrtav
deo sezone”. On i kada ne izalazi na vodu
ima mnogo sitnih poslova koje treba da uradi.
Januar
Skoro sve ribe se nalaze na najdubljim mestima reka, u zaklonima i
skrovištima. Šaranske ribe i somovi leže u mulju, gde spavaju zimskim snom.
Ribe, sem maniæa i nekih grabljivica, retko ne traže hranu. Ipak, ako je vreme lepo
i voda bistra, može se loviti riba udicom nekoliko èasova oko podneva. Ako je
reka zaledjena, mogu se na ledu napraviti rupe. Peca se veæinom na crvenu glistu.
Love se štuka, bandar, klen, bodorka, bucov i lipljan. U januaru se mresti maniæ.
Februar
U februaru, ako snegovi poènu da se tope, vode su obièno velike i
mutne, pa se riba ne lovi na udicu, nego mrežama i ostalim ribarskim napravama.
Ako je voda èista, može se pecati oko podne na dubljim mestima, u limanima i
pored obale. Na udicu dolaze štuka, bandar, jegulje, klen, bodorka, lipljan i bucov.
Ako je lepo vreme sredinom meseca se mresti štuka.
Mart
U martu, naroèito u drugoj polovini, ribe željno traže dve stvari: sunce i
hranu. Ako je vreme lepo, a voda nije suviše jaka, poèinju da traže hranu i šarani,
bodorke, deverike i krkuše. Ribu treba tražiti bliže obali, jer se tu voda brže zagre-
va i ima više hrane, naroèito biljne. Za šaransku ribu u martu su gliste odlièan
mamac. Mreste se: štuka, lipljan, kleniæ, bandar, smudj vretenar, skobalj i cver-
glan.
243
April
Priroda se budi iz zimskog sna, ribe, izgladnele usled zimskog mirovan-
ja, lakomo traže hranu. Naroèito šarani, koji su u to vreme mršavi. Jazevi, bodor-
ke i klenovi u meandrima i mirnim rukavcima èesto u jatima izlaze na sunèanje.
Ostale ribe su pod zabranom lova ili im je meso, pošto se mrest završi, sasvim
neukusno, pa se u tom mesecu riba slabo lovi. Mreste se: bandar, skobalj, bucov,
štuka, lipljan, bodorka, jaz, smudj i crvenperka.
Maj
Ako je vreme lepo, vode su u maju dovoljno èiste i zagrejane, pa sve ribe
užurbano traže hranu i napadaju na mamac na površini i na dnu. Na površini,
naroèito pri kraju meseca, javljaju se beovice i bucovi koji ih love i to je najbolji
znak da sezona letnjeg ribolova poèinje. Veæina šaranskih riba je pod zabranom
zbog mresta. Mreste se: lipljan, štuka, bandar, smudj, mrena, deverika, bodorka,
šaran, karaš, skobalj, som, cverglan, klen, krkuše i beovice.
Jun
Ako je vreme bilo lepo skoro sve ribe su završile sa mrestom i lov na
njih je dopušten. Ako je vreme bilo hladno, mreste se šaran, mrena, deverika, lin-
jak, krkuša i krupatica. Naše vode krajem maja i poèetkom juna naglo nadolaze. U
to vreme po nekoliko dana voda cveta, tj. u masama se pojavljuje buba “vodeni
cvet”, koju lakomo žderu sve ribe. Pošto su nekoliko dana od toga site, slabo uzi-
maju druge mamce. Posle toga poèinje pravi letnji ribolov. Love se bandar, bucov,
beovica na muvu i klen na trešnju. Šaranske ribe love se na dnu, na veæoj dubini,
kuda se povlaèe od jakog sunca. Lovi se ujutro i uveèe bolje nego preko dana.
Jul
U ovom najtoplijem mesecu ribe traže dublja mesta sa hladnijom
vodom, senkom, hranu traže uveèe i izjutra. Pošto riba sad ima dovoljno prirodne
hrane, teže napada na udicu. Ako je jun bio hladan, mresti se zaostala riba: šaran,
som, mrena i linjak. Klen grize na trešnju. Krkuša i mrena rado grizu. Krajem
meseca deverika i šaran, krupan grgeè i bodorka. Šaran se lovi i na èerenac, a kru-
pan som na buæku. Za vreme velikih vruæina sredinom jula i poèetkom avgusta,
riba vrlo èesto sasvim miruje, pada èak u neku vrstu letnjeg sna. Najbolje vreme
za ribolov je rano izjutra i predveèe.
Avgust
Ne mresti se ni jedna vrsta ribe. Ako su velike vruæine prošle, riba grize
244 Dodatak
halapljivije. Ako vruæine traju, grizu samo uveèe i u zoru, na dubljim mestima.
Love se bandar, bucov i klen. Ovo je najbolje vreme za deveriku. Odlièno grizu:
šaran, mrena, krkuša i smudj. Poèinje sezona štuke.
Septembar
Odlièan mesec za pecanje svih vrsta riba, u svako doba dana i noæi. Ako
je jako toplo, ipak je bolje ujutro i predveèe. Usled hladjenja vode i noænih mraze-
va nestaje vodene vegetacije, pa šaranske ribe napuštaju svoja mesta i užurbano
traže hranu, da bi se ugojile za zimu. Rado uzimaju biljnu hranu. Love se odlièno
sve šaranske ribe. Ovo je najbolji mesec za mrenu, smudja, bandara i štuku. Jaz
putuje uzvodno, pa se i on dobro lovi.
Oktobar
Ako je vreme lepo i toplo, oktobar je dobar kao i septembar. Vodena veg-
etacija se gubi, voda zahladjuje, pa se sve ribe povlaèe u dubinu, gde se peca sa
dna. Šaran i mrena grizu dobro, ali prestaju da jedu, èim poènu noæni mrazevi. Za
štuku i smudja ovo je odlièno vreme. Lipljan, grgeè, bodorka, klen i deverika
takodje dobro grizu. Peca se samo u toplom delu dana.
Novembar
Drveæe je ogolelo, poèinju vetrovi i kiše, vode su buèno velike i mutne.
Šarani su prestali da jedu. Riba se naglo povlaèi u dubinu, u skloništa i skrovišta,
gde se krtoži da provede zimu. Neke ribe se sakupljaju oko toplih izvora u koritu
reke radi zimovanja. Za štuku je ovo izuzetno vreme. Grizu: bandar, lipljan, klen i
po neka bodorka. Mresti se manjiæ.
Decembar
Stajaæe vode su se zaledile, na rekama se pojavljuju sante leda. Ribe su
u krtogu, po rupama, potkapinama i u velikim dubinama gde provode zimu. Lovi
se štuka, lipljan i bandar. Ako je vreme izuzetno lepo, ako sunce sija, oko podne
se može probiti rupa kroz led i potražiti riba na crvenu glistu ili živu ribicu. U
rekama pliva i mresti se samo manjiæ koji se lovi na komadiæ ribice. Zimsko vreme
može ribolovac da iskoristi za pletenje mreža, opravku svog pribora i za èitanje
ribarske literature.
Dodatak245
j
Pravila
2
o važeæem zakonu o ribolovu ustanovljen
je lovostaj (period kada je zabranjen lov
na pojedine vrste ribe), i definisana je
minimalna dužina ribe koju je dozvoljeno loviti.
· Keèiga (Acipenser ruhenus) od 1.IV do 31.V,
· Smudj (Lucioperca sp.) od 1.III do 30.IV,
· Som (Silurus glanis) od 31.V do 15.VI,
· Šaran (Cuprinus carpio) od 31.III do 31.V,
· Štuka (Esox lucius) od 1.II do 31.III,
· Pastrmka (Salmo sp.) od 1.X do 1.III,
· Rak (Astacus leptodactylus, Astacus fluviatillis) od 1.XI do 31.V.
Zabranjen je sportski ribolov svih ribljih vrsta od 1.IV do 30.IX u vremenu od 21
do 3 èasa i od 1.X do 31.III u vremenu od 18 do 5 èasova.
Zabranjen je lov sledeæih vrsta, èija je dužina ispod:
· Keèiga (Acipenser ruhenus) 40 cm
· Pastrmka (Salmo sp.) 25 cm
· Smudj ( Lucioperca lucioperca) 35 cm
· Smudj - kamenjar (Lucioperca vulgensis) 25 cm
· Som (Silurus glanis) 60 cm
· Šaran (Cuprinus carpio) 30 cm
· Štuku (Esox lucius) 30 cm
· Deverika (Abramis brama) 20 cm
· Veliki vretenar (Aspro zingel) 25 cm
· Mali vretenar (Astacus streber) 15 cm
· Rak plemeniti (Astacus fluviatillis) 9 cm
246
f
Ribolovna
tabela
vrsta ribe
bandar
bodorka
bratfiš
bucov
crvenper-
ka
deverika
jegulja
vrsta ribolova
sa plovkom,
varalièarski
sa plovkom
varalièarski
sistem sa
vod. kuglom,
dubinski
varalièarski,
varalièarski
sistem sa
vod. kuglom
sa plovkom
sa plovkom,
dubinski
dubinski,
plovkom
debljina
strune
0,25-0,35
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
broj
udice
1K*
4-7
3K*
8-10
1K
10-14
1K
7-10
1K
2/0-3
3K
1-4
1K
8-14
1K
5-10
1K
1-6
dubina
ribolova
hladno doba
god. dno,
inaèe sredina
i pri površini
sve dubine
hladno doba
god. dno,
inaèe sredina
i pri površini
leti pri
površini,
inaèe srednje
dubine
sve dubine
dno
dno
me-
sec
5-11
1-12
5-9
5-9
1-12
4-9
5-12
mamac
crvena glista,puž,
žive ribice, meso,
male varalice
crvena glista,
žitarice, insekti,
krompir, hleb
gliste, bube, crvi,
grašak, varalice,
veštaèke mušice,
skakavci
varalice, ribice,
gliste, sistem sa
vod. kug. + veš.
mušice, bube
gliste, lièinke,
žitarice, bube,
krompir, hleb
gliste, krompir,
crv, larve, hleb,
kulja, žitarice
g l i s t e , r i b i c e ,
parèe ribe, rak
* 1K - jednokraka udica; 3K - trokraka udica; muš - mušica
247
248 Dodatak
vrsta ribe
karaš
klen
kleniæ
krkuša
linjak
lipljen
mladica
mrena
salmonide
skobalj
smudj
som
šaran
štuka
vrsta ribolova
sa plovkom
sa plovkom,
varalièarski,
dubinski,
sistem sa
vod. kuglom
sa plovkom
sa plovkom
sa plovkom,
dubinski
mušièarski,
varalièarski
varalièarski
dubinski
mušièarski,
varalièarski
sa plovkom
varalièarski,
dubinski,
sa plovkom
dubinski,
varalièarski
sa plovkom
dubinski
varalièarski,
sa plovkom
debljina
strune
0,20-0,30
0,25-0,35
0,10-0,18
0,10-0,18
0,20-0,30
muš.
struna,
0,15-0,25
0,50-0,70
0,30-0,40
muš.
struna,
0,20-0,30
0,25-0,30
0,30-0,50
0,45-1,00
0,35-0,50
0,35-0,60
sajla
broj
udice
1K
8-14
1K
3-11
1K
18-20
1K
18-20
1K
7-11
muš*
8-16
1K
10-12
1K
1/0
1K
3-8
muš.
8-16
1K
10-12
1K
8-12
1K
2-6
3K
5/0-2
1K
2-6
1K
2/0-4
dubina
ribolova
dno
hladno doba
god. dno,
inaèe srednja
dubina i pri
površini
pri površini
dno
dno
sve dubine
sve dubine
dno
sve dubine
dno
dno, leti u
sredini
dno
dno
hladno dno,
inaèe svuda
me-
sec
3-10
4-9
6-8
7-10
4-9
3-9
1-2
6-11
3-9
3-10
6-12
6-11
4-10
5-12
mamac
krompir, žitarice,
crvi, gliste, testo
gliste, sir, testo,
voæe, insekti, crv,
žitarice, varalice,
veš. mušice
crvi, puž, lièinke,
vodeni raèiæi
crv, meso,lièinke
gliste, rep od
raka, moždina
mušice, varalice,
vobleri
“Zopf”, varalice
gliste, crvi, sir,
džigerica, grašak
mušice, varalice,
vobleri
gliste, crvi, sir,
hleb, muve
živa i mrtva riba,
male varalice
živa i mrtva riba,
gliste, žabe, vara.
gliste, boili, testo,
krompir, žitarice
živa i mrtva riba,
varalice, žabe
0
|||ero|uro:
8|onpon| | |n|erne| |zvor|
Štampani izvori
A80., 0obor r|bo|ov 72f73, A80, be|s|noboros, 1972, s|r.1-32
A||re |., 0uron|e| |., 0u|||o||e |. |ecorosk| dzepn| vod|c, Konenonn, 8|noopore,
2000, s|r.134-248
8rehn A., I|vo| z|vo||n|o, |rosv|e|o, Iooreb, 1982, s|r.485-498,514-516,
0AH., |r|bor zo r|bo|ov '72,'73,'74 0AH, 8er||n, 1972,73,74, s|r.1-100
0robn|okov|c 8., k|bo|ov no 0r|n|, L|nooro|sk| nuze|, 8eoorod, 1934, s|r.1-56
||nk-Ieb|c v., k|bo|ov | pecon|e, |proz, 8eoorod, 1943, s|r.5-16,19,21-44,49-53
K|os|erko v., 8por|sk| r|bo|ov, Inon|e, Iooreb, 1976, s|r.71-133,165-237
|e|rov|c J., |ov pos|rnke | ||p||ono, 8por|sko kn||oo, 8eoorod, 1971, s|r.6-7
|opov|c ||., |os|rnko, 0|rekc||o zo r|bors|vo, 8eoorod, 1948, s|r.1-109
kodonov 0., k|bo|ovock| cvorov|, No|||,8eoorod,1991,s|r.1-18,43,52-55,58
kodonov 0., A|eks|c 0., 0 ne|odono s|o|kovodnoo ,No|||,8eoorod,1981,s|r.27-29
8obo| H.., 8por|sk| r|bo|ov, Ir|nsk|, 0okovec, 1977, s|r.61-66, 123-125,
132-167,183-239
8|on|ek v.J.., 8ve| z|vo||n|o u s||kono, H|odo poko|en|e, 8eoorod, s|r.238-250
Ionos||ev|c N., |||c 8., |osebno en|ono|oo||o, 0rod|ev|nsko kn||oo, 8eoorod,
1969, s|r.1-23, 305-353
Ionos|c k., 0ps|onok, |okre| oorono, Nov| 8od, 1996, s|r.96-109
vrenk 8.,No|bo||o r|bo, 8|vornos|,Iooreb,1984, s|r. 21
251
l
Znaèajniji
internet izvori
8||| |oo|e ||sh|no pooe, h||p:ffWWW.users.o|obo|ne|.co.ukf¯bpoo|ef|ndex.h|n|
0orp co|chers r|os on ||ps pooe, h||p:ffvzone.v|ro|n.ne|fk.roefccf|ndex.h|n
0orp ||sh|no |n Ne|her|onds, h||p:ffWWW.du|chcorp.n|f|ndex.h|n|
0orp |nvoders, h||p:ffhone.p|.sefnoonus.uoonderfcorphone.h|n
0orp ne|, h||p:ffWWW.corp.ne|fhone2.h|n
0orp Wor|d, h||p:ffWWW.corpWor|d.de
0oo| corp ||sh|no pooe, h||p:ffWWW.unr.eduf¯pdoWsonfhone.h|n|
L|ec|ron|c zoo, h||p:ffne|ve|.Wus||.eduf||sh.h|n
||sh|no (Ko||c v.), h||p:ffv|o|ko.v|r|uo|ove.ne|
||sh|no obou|, h||p:ff||sh|no.obou|.con
||¡ ||sh|no |n 08A, h||p:ffWWW.||¡||shuso.conf
|uno ||sh|no |eon., h||p:ff|uno.on.neobee.ne|
No||eco|e||ske s|ron|ce, h||p:ffWWW.oeoc|||es.conf8o|ofHesof7714f|ndex.h|n
k|bor, h||p:ffWWW.r|bor.co.¡u
k|borsko, h||p:ffWWW.r|borsko.con
k|be nos|h vodo (8rzok 0.), h||p:ffWWW.p||.¡ufkor|sn|c|fbfrfbrzok
k|bo|ov,h||p:ffhone.dren|k.ne|fr|bo|ovf ê h||p:ffso|o|r.eune|.¡uf¯d|drooon
k|bo|ov ne|, h||p:ffr|bo|ov.ne|f
8pec|o||s| |ock|e, h||p:ffWWW.spec|o||s|-|ock|e.co.uk
Io|ne r|bo|ovo, h||p:ffusers.heno.ne|fquercusf
Iennessee 0udorsnen, h||p:ffWWW.|nou|doorsnen.conf
Yosen||e cob|ne, h||p:ffWWW.oeoc|||es.confYosen||ef0ob|nf6222fno|n.h|n|
wo|er|ond ne|, h||p:ffWWW.Wo|er|ond.ne|
w|erd ||sh|no, h||p:ffWWW.onoe|||re.confWe|rdfoooooof|ndex.h|n|
252
O
Prenumeranti
I izdanja
“Dve su stvari kojima treba težiti u životu: prvo
je da se dobije ono što se želi; a, potom, da se
u tome i uživa” - Logan Pearsall Smith, 1931
Aleksiæ Vladeta,Kruševac
Andesilic Pavle,Kula
Andjeliæ Ljubiša,Trebinja
Andjelkoviæ Nenad,Beograd
Andraš Mate,Debeljaèa
Bar(b)iæ Savo,Beograd
Bašiæ Danijel,Sonta
Bašiæ Bojana,Novi Sad
Berarov Dejan,Zernjanin
Bicanin Nenad,Beograd
Bicvic Mato (Jože),Prud
Bilušiæ Ivica,Zagreb
Blagojeviæ Milan,Valjevo
Blaškoviæ Bela,Sombor
Bojaniæ Zoran,Brrndby Straud
Bojoviæ Zoran,Zemun
Brkiæ Nemanja,Mladenovac
Cakiæ Dušan,Beograd
Crljeniæ Dalibor,Belišæe
Crnaliæ Nihad,Fojnica
Cvetkoviæ Velimir,Požarevac
Cvijiæ Milorad,Kosjeriæ
Æiriæ Mirko,Banja Luka
Èupa Milan, Vršac
Dangubiæ Dragan,Bileæa
Dašiæ Dražen,Zemun
David Atijas,Doboj
Dejan Miliæ,Kosovska Mitrovica
Deljeviæ Mirsad,Novi Pazar
Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva
Dizdareviæ Marin, Zrenjanin
Divniæ Dragi,Negotin
Djordjeviæ Miodrag,Æiæevac
Djordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd
Djukanoviæ Aleksandar,Beograd
Djukiæ Zoran,Beograd
Djuriæ Dragoljub,Novi Beograd
Dodiæ Dejan,Vranje
Dolinaj Jan,Stara Pazova
Dragiæ Duško,Beograd
Dragin Dragan,Ada
Draškoviæ Branislav,N Beograd
Draškoviæ Ivan,Beograd
Drmanoviæ Igor,Novi Beograd
Erdudac Andrija,Ratkovo
Ferencik Laslo,Zrenjanin
Filipoviæ Igor,Beograd
Gadzo Edin,Hrasnica
Gajiæ Nenad,Kozarska Dubica
Gajinov Djordje,Kulpin
Gašpar Surap,Kanjiža
Gigoviæ Slaviša,Kragujevac
Godiæ Zvonko,Novi Sad
Goluboviæ Darko,Beograd
Gordiæ Zoran,Niš
Granovljeviæ Dragan,Moroviæ
Grkoviæ Nikola,Sombor
Grnèarski Miloš,Kula
Hadžiæ Ermin,Sarajevo
Haseviæ Ermin,Brèko
Horti Zoltan,Baèko Gradište
Hristovski Vladimir,Bitola
Ibrajter Ivan,Senta
Iliæ Zoran,Despotovac
Ilijevski Ivan,Skopje
Ivanoviæ Dušan,selo Guncate
Ivanoviæ Davor,Slavonski Brod
Jakšiæ Boris,Mol
Jakusin Aleksandar,Kruševac
Janiæijeviæ Konstantin,Požarevac
Jankoviæ Siniša,Šabac
Jovanoviæ Igor,Beograd
Jovanoviæ Goran,Voluja
Jovanoviæ Vera,Voluja
Kafedžiæ Nedžad,Gradaèac
Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar
Kandiæ Božidar,Lapovo Varoš
Karaèonji Geza,Zrenjanin
Karanoviæ Ratko,S Kamenica
Kecoviæ Ljubiša,Kragujevac
Kekez Bojan,Nuštar
Kekiæ Vesna,Novi Sad
Kerkez Mile,Vršac
Kikoviæ Milija,Nova Varoš
Klièek-Horvat Željko,Varaždin
Kos,Vladan Banja Luka
Kosiæ Vinko,Žepèe
Kosoviæ Dejan,Paraæin
Kovaè Jozef,Sirig
Kozar Dalibor,Zemun
Krneta Aleksandar,Medjuvedja
Krnjac Miroslav,Panèevo
Krpuèin Slobodan,Zrenjanin
Kuzmanoviæ Zivan,Novi Sad
Ladjar Hako,Novi Pazar
Lazar Darko,Ruma
Laziæ Marinko,Bajmok
Laziæ David,Beograd
Laziæ Zoran,Vojska
Leban Laslo,Mužlja
Lipovac Krunoslav,Vukovar
Lonèar Milika,Beograd
Lonèar Milan,Novi Sad
Maksimoviæ Miroslav,Zemun
Maletaški Tatjana,Novi Sad
253
Malibašiæ Slobodan,Zrenjanin
Maniæ Slobodan,Smederevo
Mariæ Zoran,Novi Kneževac
Marinkoviæ Milun,Kragujevac
Marinkoviæ Boban,Graèanica
Markoviæ Radomir,Kovilj
Markusi Berislav,S. Brod
Masleša Jovan,Gajdobra
Masnikoviæ Dragomir,Beograd
Matiæ Danko,Banja Luka
Matoviæ Milan,Takovo
Mesaroš Laslo,Senta
Mezei Ivan,Novi Sad
Mihalek Ivan,Novi Sad
Mijatoviæ Milan,Vladimirci
Milanoviæ Nebojša,Lazarevac
Milenkoviæ Vladica,Vranje
Miletiæ Goran,Petr. na Mlavi
Miloradoviæ Dalibor,Kušiljevo
Milosavljeviæ Raško,Ivanjica
Milovanoviæ Andrija,Beograd
Milutinoviæ Aleksandar,Kula
Mišur Boban,Valjevo
Mitiæ Željko,S. Kamenica
Mitiæ Dragana,Ruma
Mitroviæ Milorad,Beograd
Mitroviæ Vojislav,Šabac
Momèilo Milivojeviæ,Kukujevci
Momèiloviæ Djordje,Zajeèar
Mudri Vlado,Varašdin
Musiæ Seid,Brèko
Mužiæ Saša,Subotica
Nadj Miloš,Wien
Naumoviæ Goran,Kraljevo
Neradžiæ Aleksandar,Valjevo
Neškoviæ Dragan,Kraljevo
Nikoliæ Dejan,Bajmok
Nikoliæ Zoran,Loznica
Nikoliæ Ladislav,Zrenjanin
Nikoliæ Branislav,Beograd
Novakoviæ Antonio,Beograd
Omeroviæ Izet,Novi Pazar
Oreškoviæ Marko,Kaèarevo
Paljinkaš Boris,Ruski Krstur
Pantiæ Danijel,Beograd
Pavloviæ Serafim,Mladenovac
Pecekoviæ Dejan,Novi Beograd
Pešiæ Zoran,Niš
Petroviæ Goran,Pirot
Petroviæ Borislav,Boljevac
Popov Marjan,Novi Kneževac
Popoviæ Dobrivoje,V. Banja
Popoviæ Miodrag,Zemun
Porèiæ Dejvid,Banovci-Dunav
Praziæ Srdjan,Panèevo
Predrag Novkoviæ,Beograd
Prerad Goran,Gradiška
Prtinac Suad,Novi Pazar
Puja Tomislav,Cerak - Beograd
Radujkoviæ Janko,Novi Sad
Rajkoviæ Milenko,N. Beograd
Rakèeviæ Nemanja,Podgorica
Ratkoviæ Tihomir,Trebinje
Ristiæ Saša,Doboj
Rovèanin Zlatko,Zrenjanin
Satara Edar,Sarajevo
Saula Goran,Srbac
Seovac Božidar,Loznica
Simiæ Aleksandar,Kruševac
Simiæ Nenad,Kuzmin
Slokar Mirko,Novi Sad
Smiljaniæ Aleksandar,M. Belotiæ
Spaho Izet,Sarajevo
Spaseniæ Radiša,Kraljevo
Spear Antun,Padul (Granada)
Srdanov Vladimir,Zrenjanin
Sremèeviæ Bojan,Kruševac
Sretenoviæ Dragica,Beograd
Stankoviæ Foto,S. Mitrovica
Stankoviæ Filip,Panèevo
Stankoviæ Darko,Zrenjanin
Stefanoviæ Borislav,Kruševac
Stefanoviæ Andreja,Kragujevac
Stepanov Filip,Zemun
Stojanoviæ Aleksandar,Negotin
Stojanoviæ Vladimir,Leskovac
Stojiæ Nada, Vršac
Stojiæeviæ Vladimir,Šabac
Stojkoviæ Vladica,Leskovac
Strakušek Jan,Kovaèica
Suèeviæ Slobodan,Beograd
Šakriæ Saša,Subotica
Šarac Goran,Kruševac
Tasiæ Paja,Indjija
Tasiæ Gligorije,Leskovac
Tešanoviæ Branko,Trebinje
Tijanoviæ Ljuboje,Prijepolje
Tkalèec Siniša,Donji Vidovec
Todoroviæ,Bratislav,Vuèje
Tomaš Branislav,Novi Sad
Tošiæ Aleksandar,Beograd
Trailoviæ Zoran,Aleksandrovac
Trajkoviæ Dragan,Šabac
Trebinjac Milojko,N. Beograd
Trièkoviæ Dragan,S. Palanka
Trubljanin Tufo,Novi Pazar
Vasilevski Aleksandar,Skopje
Vasiljeviæ Marko,Užice
Vasiljeviæ Jovan,Loznica
Veèerina Vladimir,Stanišiæ
Viæentijeviæ Milivoje,Beograd
Vidojeviæ Goran,Kruševac
Viskoviæ Jovan,Beograd
Vlajkoviæ Radovan,Kruševac
Vlèek Vlatko,Pivnica
Vogrinec Marjan,Ivanjkovci
Vorinski Ivan,S. Mitrovica
Vozar Emil,Kisaè
Vrziæ Predrag, Novi Sad
Vuèen Kristijan,Zrennjanin
Vuèetiæ Miodrag,V. Banja
Vuèetiæ Branislav,Aleksandrovac
Vuèkoviæ Sima,Beograd
Vuèkoviæ Darko,Paraæin
Vujuæ Vladimir,Klupci - Loznica
Vukotiæ Svetozar,Podgorica
Zdimiroviæ Franja,Kovin
Zdraviæ Milan,Novi Sad
Zdravkoviæ Zdravko,Temerin
Zekoviæ Esad,Novi Pazar
Zrniæ Siniša,Novi Sad
Zvonimir Matovina,Šid
Žagar Ninoslav,Zagreb
Žeradjanin Mihajlo,Aleksandr.
Živiæ Rade,Padinska Skela
Živkoviæ Pavo,Orašje
Živkoviæ Milan,G. Milanovac
Živkoviæ Nenad,Blace
254 Prenumeranti
)
255
Beleške
Aleksandar Dakiæ
TAJNE RIBOLOVA
zbirka tekstova o ribolovu
Samostalno autorsko izdanje
© Aleksandar Dakiæ
Copyright 2002
I izdanje
Štampa
Štamparija “Triton”, Vršac
Marta 2002.
Tiraž
500
ISBN 86-902935-1-5
256
639.21 (497.113)
799.12
TAJNE r i bol ova / pr i r edi o Al eksandar
Da k i æ . - [ 1 . i z d . ] - Vr š a c : A. Da k i æ ,
2 0 0 2 ( Vr š a c : Tr i t o n ) . - 2 5 4 s t r . :
i l u s t r . ; 2 0 c m
Ti r a ž 5 0 0 . - Bi b l i o g r a f i j a : s t r .
[ 255- 256] .
ISBN 86-902935-1-5
1. Daki} ,Aleksandar
a) Ribe, slatkovodne - Vojvodina b)
Sportski ribolov
COBISS-ID 97400076
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije , Beograd

Tajne ribolova
Zbirka tekstova o ribolovu

priredio Aleksandar Dakiæ

u Vršcu marta 2002.

Ovu knjigu sigurno ne bi držali u rukama da nije bilo sledeæih ljudi kojima se ovim putem zahvaljujem: - za kordinaciju: Mariji Èirh - za savete u vezi sadržaja: Milanu Jovanoviæu - Miæi (“Zov”), Nebojši Matiæu (“mikroElektronika”), Stanku Popoviæu (“Ribolovaèki Magazin”), Vladimiru Stakiæu (“Ribolov”) - za informacije: Draganu Brzaku, èlanovima CWP - Carp teama (Saši Popoviæu i Aleksandru Radovanoviæu), Zoranu Dimitrijeviæu, Goranu Glišiæu, Zoranu Glišiæu, Brian Poole-u, Ranku Travaru, Andriji Urbanu, Jovici Vuèiæu - za podršku: Ashley Djurièinu (“Radio021”), Dragu Nemecu (“Ribarska”), Draganu Nikoliæu (“www.ribar.co.yu”), Miši Nikoliæu (radio “Èièica”), Vuku Petroviæu (“Ribolovaèki-magazin”), Vladimiru Vukašinoviæu (“www.ribar.co.yu”) - za drugarstvo na poèetku veka: Ivici Jeftimijeviæu, Vladimiru Mišiæu, Goranu Mladenoviæu, Jovanu Simiæu, Bobanu Stefanoviæu, Ranku Stevanoviæu, Hazbiji Šaæiroviæu, Darku Totu, Goranu Zariæu - za razumevanje u periodu 2000./2001.: Tomislavu Alimpiæu, Perici Zdravkoviæu, Jovici Vuèiæu, Marjanu Piljiæu i Ivanu Djokiæu Knjiga je pripremana sa dužnom pažnjom, ipak, koliki god trud bio uložen, grešaka i nejasnoæa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu kontaktirali u vezi sadržaja knjige. Aleksandar Dakiæ u Vršcu, 05.03.2002.
Naznaka èitaocu: Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podleže copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora. Adresa za kontakte: tel: 013/821-641 Aleksandar Dakiæ e-mail: quercus@hemo.net Svetosavski Trg 6/b 26300 Vršac Internet: http://users.hemo.net/quercus

Uvod:

Šta sve treba da znate o ribama

Inteligencija Oblik tela 5 . Ali. Ribe dna èesto imaju moguænost da izduže usne u obliku trube koje im tada služe kao sisaljka. Na taj naèin bez ikakvog napora može da se zadrži na željenoj dubini. dok je kod riba površini to obrnuto. èak i prema hrani. Ribe iz brzih voda. kao što su linjak i deverika. Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi preko donje. sigurno je da æe jedna istisnuti drugu. Ipak. telo ribe je gušæe od vode pa teži da potone. veæ za potiskivanje i veslanje. recimo žive u istim vodama i hrane se istom hranom. Veæina ribljih vrsta može da reguliše gustinu svoga tela ribljim mehurom.Uvod Šta sve treba da znate o ribama oda je gušæa od vazduha pa tako da smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Ako dve ribe žive u istoj zoni vode i hrane se na istom mestu. imaju vitko telo koje im olakšava plivanje u jakim strujama. Riblji mehur je rezervoar pun vazduha koji riba može da puni i prazni po svojoj volji. Iz tog razloga riblja peraja ne služe da bi riba stojala na njima. treba pecati neuobièajenim mamcima. Reæi da je šaran bistar je veoma teško održivo. 8 Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponašanje se zasniva na nizu urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini. Bodorka i crvenperka. kao što su mrena i kleniæ. ali su se prilagodila tako da se ne ugrožavaju. svetlu i vibracijama. Ribe sporih voda. što njihova usta èini blago povijenim nadole. jer se crvenperka hrani sa površine. ukoliko se nekoliko puta uhvati na isti mamac poèeæe da ga zaobilazi. a bodorka na dnu. To je razlog što velike i stare ribe koje su više puta bile vraæane u vodu ili su se otkaèile pecarošima.

riba vidi samo konture i pokrete. nego ako mirujete. Kod ove ribe. Ovo nam kaže da samo objektu sa prednje strane riba može da odredi udaljenost. Som recimo. kao što je bodorka. posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. Voda upija i rasipa svetlost mnogo više od vazduha. Medjutim. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem što pipkaju hranu ispitujuæi joj oblik mogu da osete i njen ukus. Naravno svi predatori su dobro maskirani. jer vitkost u njihovom svetu ne predstavlja nikakvu prednost. mnogo æete lakše uplašiti ribu ako se pomerate. Jatnim ribama. imaju dobro razvijena prednja peraja koja im daju veliko ubrzanje pri prvom napadu. sa strane. Oèi su kod riba postavljene sa strane glave. O Kako ribe vide Voda ne prenosi najbolje svetlo. Ovako postavljene oèi omoguæavaju da se primeti pokret. kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu. ali mu je èulo mirisa dominantno i njegovom upotrebom traži plen. Èulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene životinje. plen progone uz pomoæ èula vida. boèno. U ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno detektuje. Cverglani recimo mogu da osete ukus i preko kože. Da bi se odredila udaljenost objektu. kao i veoma fleksibilne èeljusti koje im omoguæavaju da lako progutaju plen. skoro ne vidi. Grabljivice imaju razlièite oblike tela u zavisnosti od naèina života. Ostala èula . tako da one vide skoro u svih 360 . veæ im je mnogo bitnije da sagledaju što širu oblast oko sebe i u njoj primete svaki pokret. oèi su više približene i pomerene ka prednjoj strani glave. Veæina riba je kratkovido. kao što je štuka. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje za dugotrajno plivanje. sa suprotne strane glave. potrebno je sa oba oka fiksirati predmet. nije bitno da odrede udaljenost do objekta. posebno kada je mutna. ali je odlièan medijum za prenos ukusa i mirisa. ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi daljina do njih. Iz tog razloga oèi su im postavljene boèno. Veæina riba ima izuzetno razvijeno èulo mirisa koje se nalazi u dve nostrile koje se nalaze na gornjoj strani njuške. Iz tog razloga. koji vrebaju iz zasede. Štuka i smudj.6 Uvod imaju debela tela. Sve grabljivice imaju velika usta sa oštrim zubima. Na ovaj naèin poveæana je oblast u kojoj štuke odlièno vide i gde oba oka mogu da uèestvuju u stvaranju slike. Grabljivice. dok je u debljim telima je više mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime.

linjak i dev. dana. Gornja usna prekriva donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj. svaki vaš neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje. èim voda malo otopli. im pomaže da se zakaèe travu. nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom ribe oseæaju i najmanje vibracije u vodi. . jer ima štuka i bandar polažu ikru za manje od dovoljno vremena da poraste i nedelju dana. biljaka. Oèi su postavljene sa prednje strane. usne su blago povijene nagore. U zavisnosti od vode.Uvod 7 Na oba boka ribe.· Veæina riba iz familije šarana se ne pari erika polažu svoja jajašca na pod. ali vole kamenjar i pesak. To vodno bilje. usta su puna malih oštrih zuba i mogu se široko otvoriti. dok druga grupa polaže malu kolièinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne. omoguæavajuèi binokularan vid.tipièna za ribu koja se hrani sa površine vode. dok bandar ako je proleæe hladno taj period se pomera lepi jajašca na korenje i stabljike od jula do avgusta. Tipovi glave Parenje Postoje dva osnova oblika ponašanja pri razmnožavanju.dok temperatura vode ne predje 18OC. a nekad i odredjeni period kasnije.· Jajašca imaju lepljivu tanku opnu koja skih riba to radi od maja do juna. Mrena i smudj više se obièno dogadja od maja do juna. · Polagajuæi ikru medju biljem ribe štite Veæina riba se mresti u svoju mladj od predatora. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno dobro. Glava crvenperke . Jedan broj riba polaže veliki broj jajašaca koja onda ostavlja da se sama snalaze. Donja usna prekriva gornju. dok veæina šaran. Glava smudja . ih oplodjuje mleèom. Brèiæi detektuju hranjive materije u dnu. kamenje i Trenutak parenja je odredjen korenje kako u mulju ne bi propala od promenom temperature i dužine infekcije ili nedostatka kiseonika. dok neke vrste riba. kao što su preživi sledeæu zimu. Glava šarana . To · Linjak se recimo pari u toke nekoliko mladji daje najbolju šansu da nedelja. bandar u aprilu. Nema brèiæa. štuke · Nakon što ženka položi jajašca.tipièna za grabljivicu. mužjak se pare najranije u martu i aprilu.tipièna za ribu koja se hrani sa dna. ojaèa. Štuke. Na taj naèin mogu osetiti približavanje neprijatelja ili lakše pronaæi plen. šaran. proleæe.

Mužjaci štuke i bandara sazrevaju u svojoj drugoj godini. Kada se iz jajašaca izlegnu mladi. larve troše te zalihe. gde se voda peni i kovitla (mlin. nemaju odmah izgled ribe. Sa polnim sazrevanjem kod ženki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na težini izmedju 15 i 20%. kreæu sa ishranom zooplanktonima. štuka pojede odmah nakon mresta. Odavde se lako zakljuèuje da je nizvodna strana mosta bolja od one druge. jer im je lakše da dišu glavom uz struju. ali se nakon završenog mresta poveæava njihova potreba za hranom. nego niz. Kada tražite ribu. Kad ih potroše. Riba se obièno zadržava tamo gde se nešto dogadja. brana. Dobra mesta za ribolov su i zaklonjena staništa (panjevi. U prvim danima života. Razlog tome je parenje riba koje u tom periodu traže mir. ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajašca u kojoj se nalaze hranjive materije. podlokana obala. vodopad). 8 Uvod Staništa Prirodna riblja hrana puževi larva vodenog konjica ciklopsi tubifeks vodeni cvet dafnija artemija vodeno bilje ribe 36 . ostrva na vodi. Veæina riba ne voli preterano brze struje i jaku maticu. velike dubine).Mužjaci po pravilu ranije polno sazrevaju od ženki. prevodnica. nekada i po cenu da ih veæe ribe napadnu i ubiju. Riba sve vreme prati izvor hrane. Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. dok su ženkama potrebne tri godine. ušæe male pritoke. Ribe vole da se zadržavaju nizvodno od prepreke. Veæina se riba ne hrani za vreme parenja. uvek razmislite gde bi mogla da joj se nalazi hrana. trava. Recimo 60% ukupne godišnje hrane. jer mora trošiti mnogo snage da bi se održala na mestu. potopljene grane. U tom prvom delu života.

I deo: Ribe naših voda .

.

& COBITIS TANEA) CRVENPERKA (SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS) CVERGLAN (ICTALURUS NEBULOSUS) DEVERIKA (ABRAMUS SAPA & ABRAMIS BRAMA) GAVÈICA (RHODEUS SERICEUS AMARUS) JEGULJA (ANGUILLA ANGUILLA) KARAŠ (CARRASSUS CARRASSUS) KEÈIGA (ACIPENSER RUTHENUS) KESEGA (ABRAMIS BALLERUS) KLEN (LEUCISCUS CEPHALUS) KLENIÆ (LEUCISCUS LEUCISCUS) KRKUŠA (GOBIO GOBIO) KRUPATICA (BLICCA BJOERKNA) LINJAK (TINCA TINCA) LIPLJEN (THYMALLUS THYMALLUS) 13 15 18 19 23 26 29 36 39 43 47 50 52 59 60 63 67 68 71 75 78 79 82 86 11 .Sadržaj I dela AMUR (CTENOPHARYNGODON IDELLA) BALAVAC (ACERINA CERNUA) BABUŠKA (CARASSIUS AURATUS GIBELIO) BANDAR (PERCA FLUVIATILIS) BAS (MICROPTERUS SALMOIDES) BEOVICA (ALBURNUS ALBURNUS) BODORKA (RUTILUS RUTILUS) BRATFIŠ (LEUSISCUS IDUS) BUCOV (ASPIUS ASPIUS) ÈIKOV (MISGURNUS FOSSILIS L.

) ŠARAN (CIPRINUS CARPIO) ŠTUKA (ESOX LUCIUS) TOLSTOLOBIK (HIPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX & ARISTICHTHYS NOBILLIS) 89 91 94 98 100 105 106 107 110 112 116 121 122 134 142 .12 Ribe naših voda MANIÆ (LOTA LOTA) MLADICA (HUCHO HUCHO) MRENA (BARBUS BARBUS) NOSARA (VIMBA VIMBA) PASTRMKA (SALMO sp.) PEŠ (COTTUS GOBIO) PIJOR (PHOXINUS PHOXINUS) PLOTICA (RUTILUS PIGUS VIRGO) SKOBALJ (CHONDROSTOMA NASUS) SMUDJ (STIZOSTEDION LUCIOPERCA & STIZOSTEDION VOLGENSIS) SOM (SILURUS GLANIS) SUNÈICA (LEPOMIS sp.

a amur 43-45. Èim porastu preko 4 cm prelaze na ishranu iskljuèivo biljnom hranom. Nakon oplodnje jake struje odnose jajašca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Amur nastanjuje pretežno velike. P 13 . U svojoj postojbini. Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu površine vode. kada se dobija od 50. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. ali i zato što kod nas pretežno živi u mirnim i sporim vodama. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu u pliæacima.000 godina. ali u Evropi nije uspeo da dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi. kao i reke Kine u provincijama Kanton i Tajvan. jer mu ne odgovaraju temperaturni uslovi. lako ga je zameniti sa klenom. pari se od aprila do kraja leta èim temperatura vode postigne 15OC. jezera i kanale obrasle travom i podvodnim biljem. Veštaèka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25OC. Kod amura su peraja više zaobljena.7 m i može biti težak do 36 kg. na izvorištima velikih reka. Glavni zadatak amura u Evropi je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima. U mladosti. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlaèi u dublje slojeve vode. a analno i dorzalno peraje imaju po osam žbica. Iako ga ponegde nazivaju šaranom trave. Amur u svojoj postojbini naraste do 1. tople reke sa blagim tokom. on oblikom svog tela više podseæa na klena nego na pravog šarana. ali u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg. dok su mu za parenje potrebna izvorišta velike vodene moæi.000 do 150. Telo mu je izduženo i cilindrièno.000 jaja po kilogramu ženke. Medjutim klen ima 56-61 žbicu u ledjnom peraju. U Kini se amur privredno iskorišæava preko 2. srebrnobronzane boje i prekriveno krupnom krljušti. gde se hrane zooplanktonom.Amur Ctenopharyngdon idella ostojbina amura je centralni i donji tok reke Amur i njegove pritoke. Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku oko 1970.

1 kg. plovak treba da bude minimalno moguæi. Ponekad se. a mašinica treba da ostane otkoèena. Nikakvo “silovanje” pribora neæe dovesti ribu van vode. Oèekujte da æe amur Zbog velièine ribe peca da vam izvuèe kompletnu špulnu najlona. Potpuno zakoèena mašinica. koristite na kukuruz šeæerac ili boili sa aro. ali tako da se na komadiæu nalaze i kolence i deo lista trske. Lov Amura 14 Ribe naših voda W .kontra vodi do sigurnog gubitka ribe. posebno leti.Amura æete u toku leta · Primenite sve mere predostrožnosti: najèešæe naæi odmah ispod · Montirajte samo jednu udicu na štap. Kada se amur prevari. Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledeæi: Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parožine (Chara sp. fin. Moguæe ga je pecati i na komadiæe trske koji se odseku u dužini od 10 cm. izdržljiv. bude ceo kvalitetan. amur je neophodno je da pribor bude maksimalno najosetljiviji na otpor strune. Od svih pripadnika metodom i na plovak. kojoj živi.) u odnosu 1:1. da bi proklizavala i tako umarvreme hladnih zimskih dana ala ribu. Sezona ribolova traje · Namotajte dovoljno najlona i neka on preko cele godine.9 do 1.spreman za prihvat ribe. kg. najboje je koristiti keks za pse kao plutajuæi mamac. pa se kvalitetan. Na tu kolièinu pirea doda se identièna kolièina belog pšeniènog brašna i malo meda. Tada mamac ispitu. šaranskim udicama i štapovima · Amura možete pecati i dubinskom 0. Kod pecanja plovkom mom tuti-frutija vezanim na dlaku. površine obrasle gustom vodenom · Koènica èekrka mora da bude valjano travom (Lemna sp.indikatore trzaja. Ovakav komadiæ se kaèi na trokraku udicu. Prerana površine vode.50 mm nosivosti do 7 pri ruci . Od ove mase prave se valjušci i kaèe direktno na udicu. dok se za podešena. se jaèim ribolovaèkim priborom sa · Meredov pripremite tako da vam bude najlonom 0. Za površinski ribolov udica zakaèila duboko u ustima ribe. kontrira se snažno. žilav. natpovlaèi u najdublje delove vode u eraæe amura da pokida najlon. Potrebni su smirenost i strpljenje. Ono što uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velièina i snaga. je i duže vremena pre nego ga Pustite da riba ponese mamac kako bi se proguta. hrani i sa · Kontra ne sme da bude prerana. Ukoliko najbolji rezultati postižu pecanjem pecate dubinskom metodom.). Trsku treba montirati kao površinski mamac. U oba sluèaja familije šarana.

U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujuæi kožnoj izluèevini koja se ne mrzne. u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preživi potpuno isušivanje bare ili jezera. pa treba imati u vidu.èistim delovima vodene površine okružene njime. a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje. To èine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja. Ovo je riba dna. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu. Carassius auratus gibelio B Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. a takodje isti ambijent je bogat prirodnom hranom. kao i karaš. obièno na štetu karaša sa kojim se može ukrštati. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama . svako pravilo ima izuzetaka. U zavisnosti od kolièine vegetacije u vodi babuška se lovi na sledeæe naèine: · Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije. · Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije. u toku sušnih meseci. ali je moguæe naiæi i na babušku tešku preko 2 kilograma. Proseèna lovna težina babuške kreæe se oko 500 grama. kada je vreme toplije i metabolizam brži. Takodje.Babuška srebrni karaš melez abuška je sve èešæa na našim ribolovnim vodama. Prvi put se u nas pojavila poèetkom osamdesetih i njena populacija raste. babušku treba Lov babuške 15 . sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti. da u toku dana. posebno rano ujutro i predveèe babuške prilaze bliže obali i hrane se medju priobalnim biljem. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuški po mehuriæima koji se pojavljuju na površini vode. Naravno. Tada se podižu i na 70-80cm od dna. babuške se kreæu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. hrani se intenzivnije.

16 Ribe naših voda tražiti što dalje od obale, što je najèešæe sluèaj na veæim jezerima. Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i èesto æe vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog crviæa ili zrno žita. Najèešæi metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskopski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno držimo u ruci. Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm, dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišæenju mašinice za pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omoguæava i daleka zabacivanja i dovoljnu jaèinu da se izbori sa najveæim babuškama. Pri izboru udice uvek imajte na umu veæ reèeno, velika babuška hoæe da dodje na zrno pšenice ili jednog mesnog crviæa. Dakle velièinu udice treba prilagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim. Plovak ne utièe mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove ribe u prvoj fazi vrlo slab - slièan pipkanju. Ako se lovi na veæoj dubini plovak treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno. Ukoliko babušku pecate na veæim daljinama možete se odluèiti za jedan od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizeæim vagler plovkom. Kod oba metoda preciznost zabaèaja je od esencijalne važnosti. Uvek bacajte na isto mesto u sred trougla na èija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba metoda, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okaèena tako da joj krajevi slobodno lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška neæe moæi da skine pri prvom pipanju, kao hleb recimo, pa æete lakše kontrirati. Od primame i taènog zabaèaja ceo lov æe i zavisiti. Ako je voda topla i stajaæa treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod èistog dna primama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se raspala još dok pada i posula što veæi areal. Kupovne proverene primame su: "Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist prezle. Ova kolièina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade. Nakon ribolova, raspite par šaka kuvanog žita, ukoliko planirate i sutra da dodjete na isto mesto. Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunèice u hranu valja dodati

Ribe naših voda 17 malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac je naravno glista ili parèe gliste. Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crviæi. Sa proleæa i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crviæi, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba èekati na udicu namamèenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili pšenicu kuvati sa karanfiliæem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšenice stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je proseèna velièina babuški. Pri mamèenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obièno probada boèno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice,14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva zrna,dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca. Èesta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara. Babuška je dobar borac i treba je polako privlaèiti obali, pazeæi da ne udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona æe sama izaæi iz bilja. Budite maksimalno pažljivi, jedna otkaèena babuška, èesto æe rasterati celo jato. Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.

ED

n

n

n

n

n

n

tereni tajne ribolova vrste riba takmièenja oprema mamci

n

n

n

n

n

n

n

mali oglasi liga trofeja izbor iz štampe ribolovaèki klubovi recepti riboskop vreme

www.ribar.co.yu

Balavac
buljež general šraè

Acerina cernua
va mala riba, proseène dužine od 10 cm, a maksimalne 25 cm, koja lièi na mladog bandara, može se naæi širom Evrope. Pripada familiji grgeèa. Ima dva dorzalna peraja koja su potpuno spojena što ga razlikuje od bandara èija su dorzalna peraja razdvojena. Oèi su mu velike i purpurne boje. Telo mu je maslinasto-zeleno prošarano tamno braon taèkama poredjanim u redove na ledjima, bokovima, repu i dorzalnim perajima. Skriva se u najdubljim delovima sporih tekuæih reka i kanala, dok ga u mirnim vodama skoro i nema. Aktivan je u toku dana. Živi u malim jatima koja polako pretražuju dno u potrazi za hranom. U prirodi se najèešæe hrani insektima, mladim amfibijama, crvima i larvama. Mada balavac ne spada u grabljivice, veæi primerci mogu jesti vrlo sitnu ribu. Balavac postaje polno zreo sa tri godine. Pari se u aprilu ili maju kada se temperatura vode popne na 10 do 15OC. Ženka je u stanju da položi do 100.000 jajašaca koja se lepe na biljke i kamenu podlogu. Nakon izvaljivanja mladunaca, dvanaestog dana od mresta, mladj ostaje u dubokoj vodi. Raste izuzetno sporo, pa veæina balavaca ne poraste više od 8 cm za dve godine. Može živeti do devet godina.

O

Mali je broj ribolovaca koji pecaju balavca. Razlog je njegova velièina. Medjutim, on može biti bitna vrsta kada se govori o takmièarskom ribolovu. Treba imati u vidu da se balavac kreæe u jatima na dnu voda. Obièno se sa njim pomeraju i jata krupnijih deverika i bodorki. Noæu miruje na pešèanom ili ilovastom dnu, dok je danju aktivan u potrazi za hranom. Peca se lakim priborom za belu ribu. Obièno se javlja kao neželjeni gost na dubinci kada je udica namamèena crvenom glistom.

Lov balavca

18

I

Bandar
grgeè ostriž

Perca fluviatilis
andar naseljava celu Evropu, osim voda Škotske i Norveške. Naseljava sve vrste vodenih teritorija. Bez obzira na tip vode, bandara uvek tražite iza betonskih blokova, veæeg kamenja, potopljenog drveæa, medju vodenim biljem ili ispod podlokane obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveæa. Mresti se obièno od marta do aprila, ali ako je temperatura niža, taj period može da se produži i do juna. Ženka polaže i do 200.000 komada ikre i to je razlog brzog osvajanja novih voda. U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave. Naraste i do 50 cm sa težinom do 2 kg i može živeti i do 50 godina. Najèešæe upecani primerci su oko 200g. Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik. Jata su obièno sastavljena od primeraka iste velièine i što su èlanovi mladji jato je veæe. Sa dolaskom noæi i polaskom na poèinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli grgeèi zimi, iz dubina, periodièno dolaze u pliæe delove da nešto s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraæaju u dubinu. Najaktivniji je kada je temperatura preko 14OC. Kada temperatura padne ispod 4OC bandar pada u san. Bandar je lepa riba, èiji oblik tela ukazuje na grabljivi naèin života. Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomažu da se sakrije u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivaè, ali je izuzetno izdržljiv. Bandar plen progoni, za razliku od štuke koja plen napada u trenu i brzo odustaje.

B

Taktika za lov sitnijih bandara - Sitni bandari žive u svim tipovima voda, a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana. Èesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najèešæe se mogu naæi

Lov bandara

19

20 Ribe naših voda na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva površinu vode, recimo vrba ili dok, ali i plivajuæa vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari tu. Najviše voli sporotekuæe i mirne vode i retko se kreæu u matici reke. Kada koristite velike mamce kao što su gliste, bandar napravi pauzu pre nego što uzme mamac. Naizgled se èini da se igra sa njim, plovak prvo krene da tone, ali ubrzo poèinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promašaj. Treba saèekati da bandar potpuno uzme mamac, što on i radi odluèno potpuno potapajuæi plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, može vam se desiti da vam udica ostane u želudcu upecane ribe. Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu bandara. Medjutim, ako pecate bliže obali, prednost dajte plovcima. Laka pecaljka i fiksirana špulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija. Ukoliko pecate na veæim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti do 2 kg je pravi izbor. Taktika za lov velikih bandara - Najveæi problem kod lova krupnih bandara su upravo njihova sitnija sabraæa koja jednostavno napadaju svaki mamac koji im se nadje u blizini èim ga spaze. Jedini naèin da stignete do krupnijih komada je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na umu da èak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom periodu su izuzetno proždrljivi i agresivni. Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, žive i mrtve ribice (najbolje plavci), ali i durbaci mamci koji se sve èešæe koriste. Na veæim, dubljim vodama, možete pokušati da zainteresujete ribu primamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom mesnih crviæa. Sa aromom se može eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz crvenu boju èesto mogu pomoæi. Mesni crviæi imaju zadatak da privuku sitnu ribu èije æe prisustvo zainteresovati veæe bandare. Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice može preterano uznemiriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak, a udicu mamèiti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crviæa kako bi svojim pokretima uèinili mamac življim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlaèite štap, što æe èesto rezultovati ugrizom sumnjièavog bandara u blizini. Na velikim, dubokim vodama varalièarenje je mnogo efikasnije od bilo kog drugog metoda jer vam omoguæava da pretražujete kompletnu površinu vode. Patenti kao što su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri velièine 5 cm u sivo-beloj boji su se veæ do sada dobro pokazali. Ono što je najbitnije jeste da

Na ovakve varalice može ispustiti mamac. vodama pokazale kao dobitna kom. zna kako brz i spretan plivaè. Boja zavisi od mesta do mesta. ali ni oblici rakova. Nije loše da koristite sajlu za vezivanje varalice. dobro je su Mepps (velièine 0-2). Èesto patroliraju i delovima vode koja dna. pravovremeno kontriranje dosta teškim. Tori i saèekati par sekundi nakon što plovak Panter Martin su se na mnogim nestane. Nakon zabacivanja saèeka se je obrasla površinskom vegetacijom. Kod vodjenja mamca obratite pažnju da bandar nije bog · Bandar obièno ne uzima mamac naglo. jer riba može binacija. meta u vodi.· Crvena boja je najprivlaènija za bandara. pa tek onda kontrirati i to blago. Leti. kao što su nosaèi mostova ili Ovde je bitno da glista prilikom stene. U veæini sluèajeva je to èisto bela varalica. Ovakav sistem ribu · Najkrupniji bandari žive u najveæim privlaèi vibracijom i sjajem vara. pored potopljenog drveæa. Ukoliko želite da pretražite vodu po dubini koristite fleksibilne silikonske varalice. na kraju. Varalica može biti u obliku tvistera.Ribe naših voda 21 povlaèite varalicu što je sporije moguæe. ili plastike kako bi još više privuk. koja bi monofilament presekla svojim oštrim zubima. što èini Omoguæite mu da mamac sustigne. Takodje. Metalne varalice. le pažnju proždrljivog bandara. dok se na drugim vodama žuta ili crvena varalica pokazuje kao bolja. ima najèešæe se okupljaju na mestima gde Vodjenje ovakvog sis. Ukoliko èesta: metalna varalica sa glistom varalièarite. probajte varalice sa crvenim razvuèenom po najlonu i udicom telom ili nekim veæim crvenim delom.Nemojte predugo èekati. ali i potpuno progutati se okaèiti komadiæ crvenog platna udicu koju je kasnije teško izvaditi. ali i mirisom i oblikom gliste. da varalica padne na dno. da joj dozvolite da potone do samog dna pre nego što je povlaèenjem dovedete do površine. veæ prvo voli sa njim da se poigra. Zatim vrh štapa spustimo vana mesta za krupnije bandara. gotovo svaka varalica æe za njega biti odlièna. . jer se može desiti da na nju napadne štuka. kao što Kod pecanja plovkom.dubinama reka. gde se voda peni vidi po tome što se najlon opusti i osvežava kiseonikom su rado poseæipotpuno. Kako je bandar zainteresovan za sve što sija i vibrira. U jezervuèenja bude potpuno ispravljena. ali kanala u vodi natkrivenoj senkom krošnje èešæe vodjenje odskakanjem od je. nizvodno od velikih predlice. na oko 50 cm od površine vode i bandara ima gde god ima i sitne ribe namotamo koliko možemo najlona. recimo.korenje priobalnog drveæa pravi gust splet tema može biti po sredini vode. To se mesta gde je struja jaka. kojom se bandari hrane. Uz standardni mamac na udicu se može Još jedna kombinacija je dodati crvena ploèica ili perce. žaba ili ribica nisu loši.

Za razliku od varalica. Deset santimetara od udice od novih materijala kao što su postavi se olovo koje ne može da se pribKryston Silkworm ili Kryston liži udici jer ste ispod olova postavili Quicksilver. Pravo mesto za stoper. Prvo zabacujemo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari. Živi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. a onda vodu. Varalica æe na ovaj trzaj poleteti sa dna.Na udicu postaviti dve manje gliste ili ment ukoliko ste sigurni da nema kombinaciju gliste i mesnog ili brašštuka u blizini.22 Ribe naših voda a da ne pomerimo varalicu. kao ni morsku ribu. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Bacajte polako i oprezno. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvuèemo varalicu iz vode. ne gledajuæi kako joj ne bi pobegao. Mamci moraju uvek biti sveži. što èesto izazove bandara da napadne. Uglavnom se koristi plavi ili narandžasti strimer na udici velièine 6-8. inaèe koristite neki nenog crva. mesta gde lokvanji prekrivaju Pretražite teren sa leva na desno. Sitne bodorke. Da bi se ovo spreèilo treba koristiti olova oblih ivica. pa kao i u prethodnom sluèaju imitiramo bolesnu malu ribu. Bandar se može. promenite lokaciju. mada ne baš èesto.5 do 5 cm su idealne. kedera bandar dobro zagleda pre nego ga proguta. jer bandar ne voli miris mora. loviti i strimerom. crvenperke i krkuše dužine od 3. a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim špricem. Sledeæi potez je naglo izdizanje vrha štapa za oko 80 cm. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice. Koristite monofila. gde riba uzima mamac na brzinu. otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo. Ukoliko koristite mrtvog kedera. Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuæi bolesnu ribu. Ovakav strimer treba da ima i par zlatnih niti u sebi. Ovo znaèi da sajlu ne · Dobar metod pecanja bandaraje sledeæi: smete koristiti. beovice. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke na dnu vode kao što su lišæe i granèice. J . Ovakvim sistemom polako prezabacivanje kedera je u blizini tražujte dno. kako bendar ne bi osetio otpor pri uzimanju mamca.

od 0 do 30OC. Bas je rasprostranjen pre svega u USA. hraneæi se zooplanktonom. a kod nas je poèeo od skoro da se naseljava. odakle vreba plen. i do èetiri. Vrlo je otporan i nove terene vrlo brzo osvaja. uz trsku i travu. Hrani se svime što mu padne na pamet. B Bas se uglavnom zadržava u priobalnim delovima voda.duže vreme. dok krupniji više vole veæe dubine. Kada dostignu dužinu od 7 cm poèinju da jedu i druge ribe. Idealna temperatura za život mu je u opsegu od 15 do 20OC. Španija. ali se u poslednje vreme sreæe i u vodama Evrope. Jedina od grabljivica napada cverglana. Portugalija i Francuska ga poznaju veæ . Sitniji komadi se ponekad sunèaju na površini vode. u njega. Tu se ikra polaže. jer u roditeljskom zanosu. U ustima se nalaze brojni zubiæi i jak mesnati jezik.pastrvski grgeè Bas Micropterus salmoides as je pre svega fantastièna sportska riba. U proleæe i s jeseni više vole duboke vode. a nakon oplodnje mužjak nastavlja da brine o ikri. jednostavno upliva štuki u usta. pa riba u njegovom meniju zauzima svega jednu petinu. i do 20 m. Vrlo borbena i teško predvidljiva. Glavni razlog tome je što podnosi široki opseg temperature. Nakon deset dana jajašca se izvaljuju. Donja usna prekriva gornju i to mu daje dodatni “zloèesti” izgled. Kada prvi put vidite basa prvo što vam padne na pamet su njegova izuzetno velika i duboka usta. Najviše mu odgovaraju vode zatvorenog tipa. Mladj se okuplja u jatima uz obalu. Sam ritual je dosta složen. U tom periodu je najèešæe plen veæih štuka. gde ga je moguæe naseliti u dovoljnom broju. Lov basa 23 . Mužjak gradi gnezdo preènika 30 do 50 cm i poziva ženke. Razmnožava se pri temperaturi od 17 do 21OC.

Mušièarskom tehnikom se lovi pomoæu površinskih mušica. silikonski daždevnjaci i rakovi. Treba koristiti manje popere koji imitiraju bube i male žabe. Popere bas ponekad napada. dužine i do 20 cm. Strimer treba voditi blizu obale. doæi do najviše . vormovi. Ovo su silikonske varalice u obliku crva. Bas se lovi dvema poznatim tehnikama. Èesto ih ribolovci umaèu u aromu ribljeg mesa kako bi ih naèinili još privlaènijima. mada uvek treba probati i sa nekim od fantastiènih mušica. veže na kraj oko 30 m dugog ribarskog Kada vorm legne na dno. mušièarenjem i varalièarenjem. a ispod nje se graniènik.25 mm. mada se u novije vreme lovi i nekim karakteristiènim živim mamcima. Površinske. èak ako je moguæe kroz travu. vorm æe poèupane trave. Za izradu su potrebna tri duža otpušta kako bi najlon nesmetano eksera od kojih se pravi "cengela". i saèekajte par sekundi. špulna se prepreke. Najredje od svega bas napada strimere. postavi olovni uteg težak 100-150 grama. popera i strimera. poleteti sa dna. kada bas i inaèe lovi insekte koji padnu u vodu. Trzaj Preciznim nabacivanjem u travu oko ne sme biti preterano jak i mora biti mesta na kome je zakaèeni vobler on se kontrolisan. Nakon ove pauze sledi trzaj. · Ako se peca sa obale dobro je imati Kontra mora biti pravovremena i alatku za spasavanje voblera zakaèenih na odseèna. a posebno kada je temperatura vode od 18 do 20OC. a vorm direktno tonuo.24 Ribe naših voda dok se pri sunèanom danu. Oprema treba da bude što robusnija. Mušièarenje se najuspešnije izvodi u toku toplih i sunèanih letnjih dana. Kada se koriste vormovi udica treba da bude jako oštra kako riba ne bi probila vorma kada riba zagrize. Na svakom trzaju.5-3mm. Džigovi i silikonske varalice imitacije riba su u USA (njegovoj postojbini) na prvom mestu pri pecanju basa. Vode se pored trave i trske gde se predpostavlja da je riba. love na samoj površini. Vormovi se koriste uglavnom za hvatanje basa na dnu. Prilikom kaèenja vrh udice se nabija u telo varalice kako se ne bi kaèio za dno. Od varalica koriste se džigovi. Najèešæe se bas lovi varalièarenjem. metalne kašike i vobleri. Za ovu namenu koriste se štapovi dobrih bacaèkih osobina dužine do 3 m. Ona se izlazio. odnosno ne duži od 30 najèešæe izvuèe zajedno sa komadima cm. leti. tvisteri. koji mogu da bace varalicu od 10 do 30 g na željenu daljinu. Pri zabacivanju. Koristi se najlon debljine 0. prebacite konca debljine 2. Na tim mestima bas vreba sve što se kreæe u njegovom vidokrugu. suve mušice treba da se uzimaju u skladu sa tekuæom situacijom na vodi i raspoloživim živim insektima.

Od boja najbolje se pokazao model za srebrnim ili žutim bokovima i crnim ledjima. kako bi se riba zavarala. N . buduæi da su mu rakovi i daždevnjaci prirodna hrana.ova tehnika podrazumeva stalno blago povlaèenje i opuštanje varalice pa varalica neprekidno menja brzinu i izaziva ribu. Okruglog tela. Silikonski rakovi i daždevnjaci su dobre varalice za basa. Kada je ribolov na basa jako loš i neproduktivan treba probati žive mamace.nakon zabacivanja najlon se namotava. · boèno šetanje . nakon toga se vrh spušta. Udica velièine 3/0 je za daždevnjaka velièine oko 10 cm. Postupak se ponavlja do izvlaèenja varalice iz vode. · povlaèenje . Idealan vobler treba da bude plivajuæi. jer bi površina horizontalnog preseka trebala da bude veæa od najveæe površine vertikalnog preseka.nakon zabacivanja povlaèi se varalica naglim trzajem vrha štapa nagore.vrhom štapa se blago maše levo desno uz stalno namotavanje najlona. pa se onda stane sa namotavanjem. sa velikom kašikom. Mogu se koristiti i tonuæi i plutajuæi vobleri. Gliste i rakove treba vuæi po dnu ili koristiti žive kedere da se slobodno kreæu ispod površine vode sa lakim otežanjem i malim udicama. mogu se koristiti èetiri osnovna naèina vodjenja varalice: · zigzaging (“šetanje psa”) . a to je imitacija puža golaæa (slug). Mogu se koristiti i mali Rapalini modeli.Ribe naših voda 25 taèke i onda pasti na dno. Samo jedna vrsta vorma se koristi za letnji površinski ribolov. Napravite stanku i ponovite postupak. Èesto se ispred voblera veže poper i bacaju se zajedno. Tek tada namotajte najlon i zategnite ga. Ukoliko se peca površinskom varalicom. koje omoguæavaju bacanje i vodjenje varalice). Za letnje pecanje koriste se rotirajuæe kašike velièine 2 do 3 koje su dreèavo obojene i leptiri od 1 do 3. Varalièarenje metalnim kašikama je kod nas dosta popularno. Najlon se ne namotava. Tvisteri su svima dobro poznati i razlikuju se od vormova najviše po povijenom repu. · kreni i stani . Vrlo je bitno da varalicu umoèite u aromu rakovog mesa. Bass od 2 kg æe bez problema da proguta daždevnjaka od 20-tak cm. pa se ponavlja postupak. dužine od 5 do 7 cm. sve dok ne izadjete iz areala na kome predpostavljate da ima baseva. 4/0 za 15 cm i 5/0 za najveæe. Bas se danas sve èešæe lovi na daždevnjaka. Montiraju se na olovne džigove (udice sa velikim olovnim glavama.

Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 . Van vode njena srebrno-plava boja je vrlo upadljiva. B Sitna beovica se najèešæe lovi èerencem. najbrže i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 . akcije 35 do 130g. sem onih u Skandinaviji. U naèelu. Jedna ženka može položiti 5. pa iz toga proizilazi da naseljava upravo taj sloj vode.26.Beovica ukljeva uklija bjelica bjelka klija laubica keder zelenika kaugler pliska plašica kolašica Alburnus alburnus eovica naseljava gotovo sve vode Evrope. Zimi se povlaèi u dublje zone vode. ali joj baš ona pri površini pomaže da se sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuæi se u metalno plavu boju neba. koji obièno ne prelazi 6 godina.05 do 0.5 m). Beovica je izuzetno važna karika u lancu ishrane riba grabljivica i vodenih ptica. Mresti se od aprila do poèetka jula. Njen usni otvor okrenut je ka gore što govori da se hrani sa površine vode insektima i larvama. Irskoj i Škotskoj. Fina krljušt beovice u sebi ima kristal guanin koji po svojoj strukturi lièi na biser. U zavisnosti od terena i prilika na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmièarski metodi. predviðeni za ribu težine do 1. što èini polovinu ukupnog rasta za ceo život.000 do 8. U vodama bez predatora dešava se da se prenamnoži. Za samo godinu dana ribice porastu do 10 cm. Tipièan kederski sistem izraðen je od vrlo finog najlona. pa se u srednjem veku koristila za izradu veštaèkih bisera.08 omoguæuje najizazovnije pokrete mamca zakaèenog na udicu 20 .5 kg. Obièno formira velika jata sa bodorkama i kleniæima nadomešæujuæi svoju velièinu velièinom jata. dužine 2 do 11 m. Uglavnom bira sporotekuæe i nepokretne vode. Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoæe.4x12 i tome primerena Lov beovice 26 .Mladj se izvaljuje nakon nedelju dana. kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traže vode blizu obala bez imalo reènih strujanja.000 komada žutih jajašaca na bilje i kamenje. Najlon debljine od 0.

mleveni keks. Ukratko postoje zadržati na mestu relativno veæu ribu. (lièinke razlièitih vrsta muva). Dižuæi se. · keder trza slabo . · Jedan od èešæih problema je da na vaš neka od standardnih gotovih oblak hrane navale "kederi" raznih velièi. Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osunèanu površinu . velièina i brovisokog vodostaja beovice se nalaze u jnost riba u jatu. Olovne kuglice možemo postavljati na dva naèina u zavisnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to: · keder trza dobro i brzo . dok je 10 cm maksimalno. Što kederi èešæe trzaju to je moguæe koristiti kraæi predvez. hleb. Osnovna hrana za lov kedera je najsporijim delovima matice. ribolovna dubina. a tek potom navlažiti.a ostala 10-ak cm više.sva olova su spuštena do predveza. · Treæi dodatak je fuj (lièinke vrste Chironomus tumi tumi i sliène). jata se tehnika ribolova. povuæi æe za sobom više nego u stajaæim.smesa. U veæini sluèajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Naèin hranjenja u lovu kedera zavisi od više faktora. · Èetvrti dodatak.Ribe naših voda 27 kolièina olovnih kuglica.jer brže tone. Osnovni smisao primamljivanja je da privuèe ribu i zadrži je na jednom mestu gde pecamo. kas. Mamci su komadiæi gliste. nalaze svuda po površini vode. Umeæe je hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu. Osnovna nepoželjni sitniš. Ponekad je i 6 cm sasvim dovoljno. naravno. pomešajte nešto suvih kastera. nije dovoljna za vrhunski rezultat. prvenstveno m dubine) upotrebljavaju se lagane oni veæi. kukuruzni griz i peèeni kikiriki. Osnovu primame za beovicu èine: fine mrvice crnog hleba.jedno olovo postavljamo kod predveza. dok æe pokretni crviæi smesa. sitniji crvi. Zanimljivi su. Za vreme brzina protoka vode. pružiti priliku veæima da stignu do udice s Za lovne dubine preko 1 m treba zakaèenim crviæem? U osnovnu smesu. Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. Opšte je pravilo da u teri duže vremena plivaju na površini tekuæoj vodi treba "hraniti" mnogo vode. · Drugi dodatak su kasteri (lutke muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva). naravno. Za površinski ribolov (do 1 na. leti. grublje mlevenim komponentama Za razliku od crva koji lagano tonu. kukuruzno brašno. koristiti osnovnu smesu sa nešto osim crva. · Hranu i sve dodatke obavezno prvo èetiri moguæa dodatka: · Najèešæi dodatak su mesni crvi izmešati na suvo. èest kao i mamac. Kako se rešiti gomile malih i smese koje u vodi prave "oblak". a da se pritom ne prejede ili prateæi hranu ode van domašaja pribora. su bloodworm-ovi. Najznaèajniji su: · Za vreme niskog vodostaja.

primetiti jato beovica kako se bore za gric. Najbolje su primame žute i bele boje. Zabacujte uvek na isto mesto i vadiæete ribicu za ribicom. Zabacili ste dubinke ili plovke na veæu dubinu i èekate krupniji ulov. · Sportista u duši. Vrlo brzo možete napecati dovoljno beovica za ceo dan. Kada jato krene da grize. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. · Na takmièenju. beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika. trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Pecajte beovice da prekratite vreme. Evo nekoliko razloga: · Pecaroš ste poèetnik. Ukoliko vam plovak tone polako. Svaka upecana beovica može odluèiti pobednika. Èak i zimi. kakva je recimo u kofi u kojoj èuvate kedere. Ovakvo pecanje je možda najbliže sportskom ribolovu. Nije bitna vrsta. Beovica radi i kada ništa ne radi. mamac što duže ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Bez obzira na motiv. raspadanje treba da poène èim bacite primamu u vodu. bitan je oseæaj ulova. Kada je bacite. promenite mamac. Ali pazite.28 Ribe naših voda vode. Pribor treba da montirate tako da nakon zabaèaja. ove radnje æete automatizovati. Èist hleb je toliko dobra primama da èete kada bacite koricu hleba u vodu. · Loš dan. Na dnu ne oèekujte da ima bilo kakvih beovica. Kada ribu upecate i izvadite iz vode. F . Kada se približite vodi i odredite mesto ribolova. navlažite primamu koliko god možete. Nemojte pecati više nego što vam je potrebno. Ne oèekujte da æete u jednom trenutku moæi da pecate na više od jednog štapa. Pecanje beovica je odlièna vežba i priprema za mnogo krupnije ribe. pecanje beovica može doneti dosta uživanja u prirodi i opuštanja uz nadmudrivanje ribe. · Èekate veæi ulov. Beovice rade gotovo celog dana i uvek ih možete naæi. · Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. jata su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. znajte da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac. Postavlja se pitanje što bi uopšte pecali beovice. Ugriz beovice je brz i odluèan. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Stari mamac bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Praktièno.

5 kg. migratorna forma može imati i 50 cm i 2 kg mase. Mresti se od februara do aprila èim temperature vode predju 10OC. Karakteristike su joj: krupna srebrnasta krljušt koja se lako èisti.5 m. Baltièkog i Kaspijskog mora. dolazi u reke kako bi se parila. Lov bodorke 29 . i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. ženka može položiti i preko 200. a kad grize onda je to stvarno griz. Pored ovog. Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. koja živi u morima. Vrlo je slièna crvenperki. voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu. bogato travnatim lejama. žuta peraja i oèi zlatno-žuto boje sa karakteristiènom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potièe jedan od naziva. jezera i kanali sa puno priobalnog rastinja. rogozom i ševarom. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom . Dobro grize. Migratorna forma. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi je uhvatili. beovice bodorka je riba dna i retko se diže na površinu. Za razliku od npr. Mladj se izleže za 4 do 10 dana i odmah poèinje da se hrani. Vrlo je osetljiva na zvuène vibracije i sumljive senke. Ikru polaže na dubini od 1. Ovo ne mora da znaèi da vam neæe doæi novo jato. Ženka može položiti od 1. pa je oni manje iskusni ribolovci teško razlikuju. što je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Najviše joj odgovaraju dublji i sporiji reèni tokovi. Kako je ova forma veæa. zlatooka.Bodorka crvenookica žutooka platika grunec siruna Rutilus rutilus odorka je tipièno evropska riba i ne naseljava samo vode Norveške. Postoji i forma koja periodièno migrira iz brakiènih voda Crnog. jer je bodorka riba pokreta.000 komada jajašaca. Dok obièna forma može narasti do 30 cm i mase 0.000 do 100. B Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa èvrstim dnom i pristojnom dubinom.000 komada jajašaca. stalno se kreæe i zato je ima duž cele obale.

pa je tada nužno loviti i na finiji pribor i samo jednog crviæa. pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30tak santimetara). Pored ove tehnike. a nakon toga nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadržale aktivne.4 kg i udica velièine od 8 do 12. Krupnije bodorke traže malo drugaèiju taktiku. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta na kome bacamo primamu. na rekama možete primeniti i jednu od sledeæih: · zabacite. Najlon nosivosti od 1. poèeæe da se podiže zbog struje. ulov od 6 kg za 3 sata nije ništa neobièno. što æe ga spustiti i tako ponavljajte. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna i mnogo grabežljivija. zaustavite plovak koji æe podiæi mamac. a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na poèetni položaj. jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Prihrana je u ovom sluèaju jaèa (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svakih 15 do 20 minuta. Ovo æe osigurati da vam se udica stalno pokreæe. Postoje dva naèina pecanja bodorke koji zavise od njene velièine.1 do 1. Pravilo da pomerate mamac i ovde je potrebno. Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najèešæih riba koje se pecaju. Pre svega potreban vam je teži pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji štapom uèiniæe da udica vibrira. Dubina je do 5 cm veæa od dubine dna. Bez obzira na hladnoæu najbolje vreme za pecanje bodorke zimi su prva dva tri sata mraka. Ova primama mora biti malo kompaktnija. Prihrana treba da bude srednje teška (6 do 10 grudvi velièine limuna). Jedino za vreme hladnog doba godine mamac uzima jako nežno. što je preduslov za pecanje sitnih bodorki.30 Ribe naših voda Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plovka. Kada dobro grizu i nisu baš jako sitne. a u sluèaju da pokušate da ga zaustavite plovak tone. Na udici je solidan borac. Ona retko ispušta mamac iz usta. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna. kako se ne bi . Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko lak da ga struja povlaèi za sobom. Velika promena u velièini upecanih bodorki može da se dogodi ako se dubina udice spusti za tih 5 cm. Ideja je da se voda stalno zadrži mutnom od prisustva prihrane. pa izbegavajte vaðenje veæih bodorki "u prsa". Za ovaj metod morate da koristite vrlo lak pribor. kada se udica nadje na dnu. onda ga opet pustite da krene. · šetajuæa tehnika se izvodi tako što se uzvodno baci mamac. Za lov malih bodorki potreban vam je najlakši sistem koji je moguæe koristiti na vodi na kojoj pecate. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Prihrana malih bodorki je identièna prihrani beovica jer im je život u tom periodu vrlo slièan.

Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C. Generalno. to bodorke kasnije kreæu u potragu za hranom. kada je nebo bez oblaka. je taj što bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi privlaèila sitnu ribu. veæ više vole pesak i šljunak.5 m. oktobar. avgust. Glavni period pecanja krupnih bodorki je od poèetka oktobra do kraja pecaroške sezone.bodorke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. bez razmišljanja se opredelite za plovak. jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije šarana. Najèešæe se hrane predveèe. mart i april potražite je na 8 . novembar . kada je voda duboka 1. Štap ne mora biti brz. ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noæ bila blaga sa eventualnim slabim vetrom. septembar. Velike bodorke vole depresije. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka. puževima i raèiæima koji se sakupljaju medju priobalnim korenjem gde se i one nalaze. Bodorke ne podnose dno koje je previše prljavo i prekriveno muljem. Kada tražite krupnije bodorke.odlazi u dublje delove vode. Brzina vode je takodje bitna. kada se noæu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod nule ne treba tražiti bodorke.Ribe naših voda 31 odmah raspala. Èesto je to period od 20 èasova pa sve do ponoæi. te da u potrazi za hranom dolazi do obale. verovatno jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Medjutim ne znaèi da se bodorke nalaze na svim mestima koje smo nabrojali. Recimo. što je hladnije.4 m potražite deo dubine 1. praæena blagim vetrom koji donosi slabu kišu i oblake. ali i sa teleskopskim štapom ne dužim od 4 m. ali je važno da je lak i dobro izbalansiran. Tražite je pod krošnjom vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pružaju utoèište od vetra. Kada duvaju suvi vetrovi.4 m potražite rupu dubine 3 m. veæ da to uradi tek na dnu. Treba tražiti malo sporije delove toka. nemojte oèajavati . Proletni deo godine spada u teže periode ribolova na bodorku. Ovo posebno važi leti. na tim mestima treba pecati. Razlog je . jun. Postoji pravilo gde je tražiti. Ali bez obzira na vreme. jul lovite je pod samom obalom (dolazi na mrest). Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodorkom. potražite prvo delove vode gde je dubina veæa od proseka. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego što padne na dno i ne bi se postigao željeni cilj. Februar. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Najbolje je predveèe veoma pažljivo priæi reci i potražiti nizove balonèiæa koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom.15 m od obale. ako je 2. Krupnije bodorke se hrane bubama. nekad èak i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Jedini razlog što ne vršite primamljivanje neprekidno. a ono zavisi od vode i godišnjeg doba. Možete je loviti sa deset metarskim štapom.

Sem ovog mamca odlièna je i crvena glista. Najlon mora biti maksimalno tanak. Mamac treba da bude pri samom dnu. Izaberite udice sa dužim vratom i njihovu velièinu uskladite sa velièinom mamaca. veæ je bitno da ih maksimalno potopimo. Kada rasporedjujete olovca vodite raèuna da vam prvo bude udaljeno od udice 25 cm.7 do 0.ne bi".8 kg.morate voditi raèuna da vam olovca koja koristite budu iste težine . ali su ovi mamci nesigurni.5 g za štapove od 4 m dužine. Nema borbenosti. Bez greške. U zavisnosti od dužine štapa treba uzimati plovke nosivosti 0. 1 g na štapove do 7 m dužine i 2 g za ostale. Bodorka ne trpi otpor. a sa toplijim danima može biti duži. Sa proleæa uzmite udice velièine 20 do 22. nikakve kombinacije sa olovcima razlièite težine ne dolaze u obzir. ukoliko je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0. Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom. Jelovnik joj je širok. preko trave i rastinja sa dna. Ukoliko se peca u vodama èistog dna najlon nosivosti 0. tako da pri trzaju riba oseti minimalan otpor.45 kg je dovoljan. mamac od sojinog brašna. a jednog zakaèete da jednim delom slobodno leluja i mrda u vodi. zdepaste i debele udice. njen griz živahniji i tada možete upotrebljavati i iglice za stajaæe vode ili cilindriène plovke od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuæe vode. hleb je najbolji mamac za bodorke. kod protoène vode preneti optereæenje prema plovku. Stoga izbegavajte oble. do hrane životinjskog porekla. Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. I to tako što prvog crviæa navuèite celom dužinom na udicu 14. a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima. ali ni jedan . a kako se voda greje možete preæi i na udice velièine 18. tj. Ima i drugih mamaca. Sam griz žutooke je "bi . ako je vetrovito. pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. prilagoðen(a) hladnoj vodi. od biljne hrane. ruža od belog hleba. a voda stajaæa optereæenje ide ka udici. jer ih okolna sitna riba brzo skine. što privlaèi pažnju ribi koja onda brzo i hitro napada. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan. njen metabolizam. Najèešæe se lovi na mesnog crviæa. Što je vreme toplije. Kako opteretiti plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno. a ribu vadimo iz vode kao "list". voda se zagrejava i aktivnost ribe je veæa. Generalno nije neophodno da koristite izuzetno male plovke. ali da izdrži uslove ribolova. èim ga oseti ostavlja mamac i odlazi.32 Ribe naših voda jednostavan: sama riba je još uvek. na vrh štapa treba obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja. Predvez u hladnijim danima je kraæi oko 10 cm. a maksimalno do 15 cm.

To znaèi da kugle hrane moraju biti maksimalno velièine mandarine. pa se èesto dešava da skoro svaka ulovljena bodorka ima utrobu punu ikre. Dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom za piliæe. linjak i krupna deverika. Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velièine oraha. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadržali na mestu lova. Za prihranu je . Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velièine 18 ili 16.) može se koristiti kao mamac. Ali kada to uspete. treba dati maksimalno pola hleba. što znaèi da je u ovo doba godine najaktivnija. Seme grahorice (Vicia sp. U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. uz obilno primamljivanje na poèetku (10 kugli) i praækanje crva (5 . velièine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. uz dodatak šake-dve mlevenog prženog suncokreta. pomisliæete da je druga vrsta u pitanju. kada se i može naæi u prirodi. a ukoliko je vreme toplo. praviti kugle da su malo èvršæe. dodati miris anisa ili vanile. Na kukuruz šeæerac ribu morate prvo naviknuti.Ribe naših voda 33 nije toliko uspešan. april) moramo obratiti pažnju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10 do 15 komada. Nije uvek sigurno da æe riba iæi na ovaj mamac. bodorka svojom agresivnošæu uzima hranu i za vreme mresta. Ako želite da hrana bude jaèa ubacite jednu do dve šake crvica koje umešate u hranu. pecaæete samo krupne primerke. a voda mutna. Jedini problem je što je ugriz bodorke na ovaj mamac izuzetno brz i vaša kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali. Još bolji efekat postiæi æete ako hrani dodate malo pileæe krvi što kod bodorke izaziva poseban nagon prema hrani.6 kom. pa je tada ribolovci masovno love. U rano proleæe kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima (mart. a ukoliko ste u moguænosti svakog dana. Kada je vreme hladnije i voda bistrija. Velièina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepašæujuæi.). medjutim treba imati poverenja u njega i ulov æe biti dobar. malo prženog semena konoplje tucanog u avanu. a neke zanete prirodnim nagonom za produženje vrste. potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolièinu semena na mesto pecanja. može se iæi i na celu veknu. Pre upotrebe treba ga skuvati tako da se može kaèiti na udicu a da se ne raspadne. na kukuruz šeæerac mogu da rade i šaran. Bez prihrane rezultat ulova bit æe više plod sluèajnosti nego smišljenog ribolova. Kad navikneti ribe na hleb tražiæe ga svakog dana. Nije loše prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno. gnjeèenim hlebom. Ovo æe uznemiriti bodorke koje æe poèeti da pretražuju sve nivoe vode u potrazi za njima. Ukoliko se peca na konoplju. Može se koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Kolièina hleba je odredjena vremenskim uslovima i osobinama vode. ovo dobro umesiti. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa jeseni. Za razliku od konoplje i grahorice.

okaèite crna podloga crna ledja. Izmerite dubinu pomoæu meraèa dubine i zabacite sistem na željeno mesto. Ako je sve u redu. prièekajte 10 minuta.34 Ribe naših voda dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons.5 m. veæ nakon 10 .15 min trebala bi se javiti bodorka. udici velièine 20 ili 18 na primer. · boja ledja bodorke zavisi od boje · Ako koristite jednog mesnog crviæa na dna. jer je i ona jedan od faktora uspešnosti.· U mirnoj vodi bodorku možete pecati der i ostale vrste semenki koje pro. riba sa ga na što manji komad kože. Ako primetite male mehuriæe na mestu gde ste nahranili. pre nego ga uzmu i u sluèaju da ste Aditivi u primami bodor. crvima i fujem.mamac zakaèili èvrsto. mame. To su iste one biljke pecate sa keja ili na kanalima. a na dubokim vodama klizeæim laze kroz probavni trakt goluba plovkom. Dodajte potrebnu kolièinu vode.vaglerom. ni pretvrda ni premekana. Belgijanci leti u no ponašati i umesto da zakaèite ribu. jer jato bodorki privuèeno hranom rije po dnu. Ponekad na njenu · boja hrane zavisi od dubine vode. Pored toga u golubljem izmetu nalaze se i enzimi koji pomažu golubu pri varenju. površinu izranjaju deliæi hleba koje tamnija za vode dubine do 2.kome ste bacili gnjeèeni hleb. on se neæe prirodke su vrlo važni. možete biti zadovoljni. Dugaèke štapove koristite kada netaknute. metoda se obièno koristi zimi. Hrana golubova je kudelja. i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane. Bodorke crnim ledjima neæe se zadržavati imaju obièaj da se poigraju sa mamcem nad primamom svetlije boje. Pravilan naèin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umeša u retku ovsenu kašu koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Dubinska koje se inaèe dodaju u primamu. a bodorke otkinu prilikom izjedanja prisvetlija za vode dublje od 3 m. Kugla mora biti kompaktna. 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g crviæa. Hrana za nju treba da je slatkasta (miris èokolade). ona primamu ubacuju izmet goluba. pa uspite Gros Gardons i dobro promešajte. nataknite na udicu 1 ili 2 crviæa i zabacite. ponovno sve dobro promešajte i probajte formirati kuglu velièine narandže. pa se riba sporije zasiæuje. Bodorka iako riba dna može se diæi hranom. Potrebno je èešæe dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velièine oraha). zelena podloga zelena ledja. Nahranite mesto s 2/3 hrane. Na kraju uspite crviæe u hranu. korijan. U kanti najpre natopite hlebne mrvice. Neka od osnovnih pravila su: · hranu navlažiti barem dva sata pre · U potrazi za bodorkama na mestu na · navlaženu hranu obavezno pro. æe se predomisliti i otiæi. Pripremi hrane treba posvetiti maksimalnu pažnju. Ovu primamu treba pripremiti . posmatrajte sejati na što sitnije sito. površinu vode.

jer je on baziran na braon šeæeru. Ponekad je bolje koristiti zlatno žute velike kastere nego mesne crviæe. Èak i ovako navlaženu zemlju treba dodati neposredno pred pecanje u primamu jer može presušiti ostatak primame. Nakon cele pripreme pola kila izmeta biæe dovoljno za 2 kilograma suve primame. U njega ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peškir.yu .Ribe naših voda 35 u vruæoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja. Razmera vode i izmeta je 3:1. Zbog šeæera PV1 dobro vezuje primamu. ekologiju i turizam na vodi email: rm@neobee. ali treba paziti da se ne pretera. Jedna šaka žive primame dovoljna je da se umeša u primamu za ceo dan. Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i dubokim vodama. a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noæi. jeste da ne prehranite ribe. Ribolovaèki magazin ED Revija za sportski ribolov.net www. Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame. Primama koja se može kupiti je daleko neaktivnija i traje duže na dnu što odgovara recimo crvenperki koja traži izuzetno jaku i trajnu primamu. Dobar naèin je da u primamu umešate blato. Crnica je dobar dodatak jer æe usput obojiti primamu.ribolovacki-magazin. Postoji dobar naèin da postignete zadovoljavajuæu vlažnost blata. Uzmite mokar peškir pa ga dobro iscedite.co. Što je riba manja i manje je ima treba dodati više blata. ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada što èini primamu živom. Treba koristiti od 30 do 50% blata. Nakon par sati zemlja æe biti prave vlažnosti. Što se tièe korišæenja žive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje svega. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega.

parovi polno zrelih jedinki se izdvajaju i polažu ikru. Najbolji reper za to gde je jaz. može se desiti da jaz produži svoj boravak na površini. iako leti riba pliæaka. Više voli dublju vodu sporijeg toka u kojima živi u velikim jatima hraneæi se pri dnu. Bira centralne i donje reène tokove. Jata èine jedinke istog uzrasta. Sa proleæa. zlatno ruho. Imajte u vidu da je jaz. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Ponekad.Bratfiš jaz jez protfiš peèenica Leusiscus idus az naseljava sve evropske vode sem voda Britanije. kada se jaz približava obali u potrazi za hranom. Jedino krupniji primerci lutaju u parovima ili pojedinaèno. Parenje traje oko tri dana. je da posmatrate J 36 . a vrlo je brojan i u kanalima sistema DTD. mrtvaje i bare. Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra. Norveške i regiona južno od Alpa i Dunava. i 5. 20 tak dana po polaganju ikre. od aprila do juna. Na istom mestu se retko može uloviti više takvih komada. kada je vreme oblaèno ili maglovito. Ženka položi do 114. Po izvaljivanju mladj. godine. malte ne. U pritokama Dunava i Save ga takodje ima. U periodu parenja. zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu reke. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dublja od 3 metra. Švajcarske. a kako rastu prelaze na sitne larve insekata. Francuske. a masa 2 kg. odnosno rano ujutro i uveèe. što znaèi da je zimi gotovo potpuno neaktivan i da æete ga uloviti samo kada su dani izuzetno sunèani za to doba godine i ako mu mamac prinesete. Na površinu izlazi samo kada je svetlost smanjena. Polno sazrevaju izmedju 3. živi na zooplanktonu. Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod veæine šaranskih riba. što je i karakteristika svih šaranskih riba. Maksimalna dužina ribe je 35 do 50 cm. poprima sveèano. dok im proseèan životni vek traje 15 godina. Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo. kada temperatura vode dostigne 8OC. ispred usta. Jaz je jatna riba. ali samo u nizijskom delu.000 jajašaca na podvodno bilje i korenje. Kod nas ga ima duž celog toka Dunava i Save.

. pada na dno i po moguænosti ne stvara ni malo magle u vodi. Takodje. ni jaz nema razlog da bude tu. tamne je boje. mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta. sem zimi. koja æe nam samo otežati ribolov. Kada po površini vode nema gusenica i sitnih insekata. veæ se radije povlaèi u dubinu. Ovaj poslednji sastojak æe primamu otežati i obojiti. Njegova zaobljena ledja su plavo-zelene boje.Ribe naših voda 37 gde mu je prirodna hrana. insekti. a to su sitne ribe. Takodje voda ne treba da bude dublja od 3 metra. Od svih mesta u reci ova riba æe najèešæe izabrati mesta gde se male vode ulivaju u vodeni tok. koja se polako raspada. Dakle. Uvek imajte u vidu da je ovo plašljiva i oprezna riba i svako bahato ponašanje na obali sigurno æe ga uplašiti i oterati. inaèe tu jaz vrlo retko. larve komaraca. kako ne bi primamio gomilu sitne beovice. Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znaèaja. Kao alternativa ovoj ribi se može ponuditi: hleb. Obratite pažnju na to da jaz voli da se zadržava na mestima gde se kanalizacija uliva u vodu. treba nam tvrda primama. mesni crviæi i kasteri posebno. Jaz ima izuzetno razvijeno èulo vida i vrlo dobro oseæa vibracije koje se prenose preko zemlje u vodu. zrnevlje ili kukuruz. Ovo je riba dna i tu je i treba tražiti i primamljivati. gusenice. i za razliku od klenovih konkavna (udubljena).Najsigurniji naèin za identifikaciju jaza je broj krljušti na lateralnoj liniji. Medjutim. dok su ostala peraja crvenkasta. a jaz je tu da bi se njima hranio. ali možemo i napraviti po sledeæem receptu: u 1 kg izmrvljenog hleba bez korice dodati 2 šake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza. koji je kod jaza 55 do 61. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. bokovi su srebrni. Dohranjivanje je moguæe vršiti klikerima same osnovne primame. Repno i dorzalno peraje su sive boje. ona postaje bogatija kiseonikom i riba teži da u njoj što suže ostane. Dakle odmah je jasno da su odlièni mamci: sve vrste glista . dolazi. a kod klena i bodorke 42 do 46. Jaz izgleda kao da je nastao ukrštanjem klena i bodorke. Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdjeni kamenom. skakavci. pa i poneki sitniji keder. a po potrebi dodaje se zemlja ili glina. Lov jaza Da bi jaza uspešno lovili. Zbog stalnog mešanja vode. pogledajmo prvo šta je njegova prirodna hrana. rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadiæa kulje. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obilja hrane. insekti i razne vrste crva. kulja. nikako treset.posebno crvene gliste. Takvu primamu možemo i kupiti kao gotovu. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa kasnijim dohranjivanjem. pa èak i bakteriološki neispravne za jelo. ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa. a stomak beo. obratite pažnju na njegovu prirodu.

koji æe po pravilu pojuriti za hranom. Vodjenje treba da je brzo. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri. nosivosti od 3 do 5 g. Udica od broja 12 pa do 6. recimo šest-sedam metara.30 do 0. jaz retko kad uzima. Jaèa nije preporuèljiva zbog mekanih usta koja bi pri tom mogla biti proseèena udicom. mesta sa potopljenim oborenim drveæem i ulivi malih tokova i izvora u veæe vode.2. naša najlepša riba i velika retkost. ali je za varalicu od presudnog znaèaja. a ribolovcu pruža moguænost da precizno zabaci na hranjeno mesto. Kao plovak. nosivosti do 2 kg. isteci poljskih kanala preko pumpi. jer jaz èesto udara samo jedanput. Posle nekoliko trenutaka. Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta. Mamac æe na taj naèin iæi neposredno iznad dna dodirivajuæi ga povremeno.15-0. koja bi plovak nosila bez kontrole. Najlon treba da je 0. žuti meps broj. pa èak i pravolinijsko. se može koristiti i klizeæi i fiksni. Najlon za ovu svrhu treba da je nešto jaèi 0. Tehnika ribolova plovkom može biti i pretraživanje dna. morate neprestano paziti na vrh štapa. a dubinkom uglavnom sluèajno. tako da plovak zastane kao da je udica zakaèila dno. da se uz mamac na udicu okaèi i kuglica stiropora ili komadiæ hrane za pse. Zoranovi vobleri velièine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge sliène varalice. Cilj nam je da nateramo jaza da pomisli da je naša varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom. Ovakva manifestacija æe zainteresovati jaza. Ovo važi za sve metode ribolova. Èesto uz jak cimaj. èim oseti otpor ispušta mamac. M . kao što je to sluèaj na veæim jezerima. Jedini razlog može biti prebrza reèna struja. Ovakav štap u veæini sluèajeva pokriva potpuni areal kretanja jaza u vodi. Ovo olakšavanje mamaca se sastoji u tome. Pritom. Jaz se najlakše i najèešæe lovi na plovak i to obièno štapom dužine preko 4 m sa ili bez mašinice. Klizeæi vagler plovak se može i mora koristiti samo na onim vodama gde je pliæak predugaèak. plovak brzo potanja u pravcu dubljeg dela vode. Tada treba uèiniti lakšu kontru. ali treba paziti da se mamac nadje na dnu. bez obzira na boju. Ono što je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snažno. Zabacite uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Lov dubinskom metodom je realno moguæ. Još je bolje da je mamac samo malo odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Dakle vaša kontra mora biti brza i pravovremena.25 mm. pa ga treba prebaciti. Medjutim. Jaz se lovi na sva tri osnovna naèina: najèešæe plovkom. redje varalicom. ali je pravo pitanje zbog èega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale.35 mm. Tehnika varalièarenja je nešto drukèija nego kod recimo bandara.38 Ribe naših voda mesta gde su potopljeni brodovi ili šlepovi. koja po verovanju ribolovaca donosi sreæu onom koji je ulovi. Visoko dignut mamac. Kod nas pored jaza živi i manji zlatni jaz.

ali ovde jato nije saèinjeno od riba iz istog legla. Jato okruži jato sitne ribe koju napadaju onda iznenada. kao i repno koje mu omoguæava izuzetne plivaèke sposobnosti. Hrana bucova je iskljuèivo životinjskog porekla: crvi. Ovo ima za posledicu da se velièina jata ne smanjuje bitno sa velièinom ribe. Baltièkog i Kaspijskog mora. kao recimo štuka. Ovo je atraktivna i lepa riba. Kao posledica ovog naèina hranjenja. u slivovima Crnog. kao što je sluèaj kod veæine riba. Ima dobro razvijeno analno peraje . bokovi su metalno beli. pa tako i najveæi bucovi love plen jatno. da bi se hranio bira mesta gde je voda baš onakva kakvu on voli: P 39 . jer klen. U Skandinaviji živi samo na jugu.Bucov bolen belun bajin Aspius aspius ripada rodu (Aspius) iz familije Cyprinidae. Ipak. jaz.blago konkavnog oblika. Kod veæih primeraka ledja su blago pogrbljena. pliæu i bistru vodu punu kiseonika. bucov poèinje da se hrani iskljuèivo ribama. Raste vrlo brzo. Medjutim lako se prilagodjava i na veæe dubine i mirnu jezersku vodu gde miruje u toku dana. Telo joj je boèno splošteno i prekriveno sitnim krljuštima. insekti. Može biti i 8 kg težak i dug preko 1 m. a peraja su bela. a najomiljenije su mu bodorka i beovica. Irske. Bucov plen proždire gutanjem. ali se u našim vodama najèešæe sreæu i love bucovi težine do 2 kg. Kada poraste preko 20 cm. školjke i puževi. Bucov najviše vole brzu. Danske i jugozapadne Engleske. nema naèina da se vrati u kontra smeru. što je za oko godinu dana. na površini vode vidi se pravi vatromet sitne ribe koje iskaèu kako bi se spasle. osim severne Škotske. deverika i šaran samo retko napadaju sitnu ribu i ona im nije osnovna hrana. pa sa dve godine veæ ima preko 40 cm. zglavkari i sitna riba. Živi u celoj Evropi. Uglavnom jedinke istog uzrasta formiraju jato. Predstavlja jedinu grabljivicu iz familije šarana. buduæi da nema zuba u zubalu. Ždrelo ove ribe je rapavo i kada plen jednom zadje u ždrelo. dok Finske reke poseæuje samo na zapadu. Usta su mu prostrana i duboka. Boja ledja je tamno zelena.

Lov veštaèkom mušicom je najbolji u toku toplog sunèanog proleæa i leti. Varalicu vodite po površini i to u gornjih 20-30 cm vode. sa izuzetno dobrim mehanizmo slaganja najlona. treba imati štap akcije "A" ili "B". težine bacanja u rasponu od 20 do 60. Dakle. Veštaèke mušice koje Lov bucova . a mužjaci u petoj godini života pri velièini preko 30 cm. vodjenje živog mamaca i retko lov na plovak. mušièarenje. što dalje od obale. Po pravilu trebalo bi da su manje i da imitiraju malu.0. Pazite da vam varalica ne poskakuje iz vode. a to su ribe koje žive na površini vode. koja dodatno olakšava daleka zabacivanja. spinere. Za uspešan lov bucova treba imati na umu gde bucov živi.40 je dovoljan.. Tanja kvalitetnija upredena struna od recimo 0. Kapacitet špulne treba da je što veæi. treba ga tražiti tik ispod površine vode. ali u veæini sluèajeva kapacitet od 100 m za najlon 0. bucov se više kreæe kada nivo vode stagnira ili je u blagom porastu. ranjenu ribu. Bucova dakle. Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini.26 mm. Najlon treba da bude mek.40 Ribe naših voda prirodni ili veštaèki prelivi. Nije loše ni koristiti mašinicu sa "long cast" špulnom. koje imaju miran tok. Pre svega treba obratiti pažnju na bacaèke osobine štapa.15 je opet prednost. što je preduslov za mušice uopšte. ženka polaže oko 100. Kod reka. Od tehnika koje dolaze u obzir tu su: varalièarenje. stubovi mostova i ušæa voda. voblere i silikonske fleksibilne varalice. Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do kraja maja. a vodjenje ne preterano brzo. Takodje. Obavezno podesite koènicu u zavisnosti od upotrebljenog najlona. mašinica treba da bude vrhunska. Putanja varalice treba da je pravolinijska. recimo. Voda mora biti bistra.000 jaja èiji razvoj traje od 14-21 dan. Na Dunavu. Ovo smo veæ u prvom delu o bucovu rekli pa sad treba samo primeniti to znanje. nosivosti do 4 kg i debljine 0. Za uspešan lov varalicom. Bucov se prvenstveno hrani beovicom i bodorkom. Na ova mesta dolazi uglavnom rano ujutro i predveèe.22 . zbog velike kolièine najlona koji neprekidno ide i vraæa se u mašinicu. mora biti i brza i nije loše da joj prenos bude 1:5. pa èak i 80 grama. treba tražiti u jutarnjim i veèernjim èasovima u delovima vode koja se peni i osvežava kiseonikom. Naime. jer je bucov izuzetan borac na udici. za bucova treba baciti mamac što dalje od obale nekada i do 50 m. veæ da ima pravilan i ujednaèen rad. treba ga tražiti u matici. èime se hrani i kada to èini. Sve ovo je da bi se olakšao lov i smanjila verovatnoæa da æete zamrsiti najlon. Od varalica možete koristiti skoro sve tipove kašika.

Prva varjanta ribolova bucova na kedera je vodjenje mrtvog kedera. èak nešto brže nego kod varalica. ali tako da vrh udice prodje kroz donji deo škržnih otvora. Mušice treba zabacivati nizvodno ili popreèno na tok vode. nikako ne usporavajte sa namotavanjem. Kao i kod varalica i ovde pribor mora biti što finiji. Kako je mušice teško baciti na veæu udaljenost. Neka iskustva kazuju da je u tom trenutku najbolje cimnuti vrhom štapa. poznato kao "oživljavanje kedera". Za ovu tehniku koristimo beovicu ili bodorku do 10 cm.30 mm. Najlon može biti nešto deblji. koje ne predstavljaju ni jednog stvarnog insekta iz ekosistema vode i mušice koje imitiraju bumbara. a nikada uzvodno. Udarac bucova na mušicu je jak i treba lepo podesiti koènicu. Takodje vrlo je èesta upotreba strimera bele ili crnobele varijante sa par zlatnih ili žutih dlaèica. Hrana bucova u prirodi je preko 90% ribljeg porekla. Najlon nakon smirivanja treba blago nategnuti i držati kedera u vodenoj struji da poskakuje u gornjih 20 do 30 cm vode. dok je upredena struna od 0. oblika i velièina mušica. Povlaèenje treba da bude brzo. ali što kvalitetniji. ali pri ovome morate paziti da ne narušite anatomiju kedera. što æe ubrzati kedera i eventualno nagoniti bucova na ugriz. može se dodati još jedna udica. Na ovaj naèin æe keder najteže spasti pri jakom i dalekom zabacivanju. kapaciteta bar 150 m 0. U ovom sistemu ne treba koristiti vaser kuglu ni olova. Ukoliko primetite da bucov prati mamac. Udice treba da budu iste velièine kao i kod mušica.28 do 0. postavite virblu. Dobitna varijanta ipak zavisi od mesta i vremena. Kriv i deformisan keder neæe imati pravu putanju kroz vodu i obazrivi bucov æe posumnjati u njega. Dobra je tehnika pravljenja sistema mušica na kraju najlona. veæ je dovolja jedna kvalitetna vrtilica na oko 30 cm od udice. Drugi metod je da kedera bacite nizvodno od mesta na kome oèekujete da se nalazi jato ili primerak krupnijeg bucova. Polakim namotavanjem. Vrh štapa treba da je podignut. obièno se mušièarenje radi iz èamca.Ribe naših voda 41 se najèešæe koriste su "fantastiène mušice". pa je sasvim logièno da æe se na kedera bucov vrlo èesto prevariti. . Medjutim. Ni ovaj sistem nema olova. Na vaser kuglu ka kederu. Kedera kaèimo kroz donju usnu. od 0. pa srednje brzim namotavanjem pravolinijski privlaèite mamac ka sebi. zulua. Za ovu svrhu treba probati razne kombinacije boja. belog vodenog cveta i aleksandra. Da bi se ojaèao ceo sistem. potrebna vam je i vaser kugla vezana nekih 50 cm od kedera.15 mm ipak najpreporuèljivija. a mušice se vežu na udice velièine od 1 do 1/0. Štap držite visoko kako bi keder “plivao” u gornjih 20 do 30 cm vode. Vrh štapa i ovde treba da je visoko dignut.30 mm. Prvi je da zabacujete što dalje. za ovu tehniku. Dva su osnovna naèina vodjenja ovakvog kedera. koja se kaèi kederu za ledja ili bok. nizvodno ili popreko na tok vode. Velièina može da varira. Štap sa dobrom vršnom akcijom i mašinica sa “long cast” špulnom.

i Revija za ljubitelje prirode http://www. Obratite pažnju kod privlaèenja bucova sa velike daljine na njegova izuzetno meka usta. jer bucov nema zube kao štuka. ovakav dogadjaj æe najèešæe uzrokovati gubitkom plena i dela opreme.co. Ovo je najredji naèin i koristi se uglavnom iz èamca. Brzina treba da bude mala. potrebno je da na špulni imate još dovoljno najlona da bi ribu uspeli da izmorite. Kod lova bucova treba obratiti pažnju da se na mamac može zaleteti i štuka. koriste se žive bodorke i beovice. Plovak se pušta nizvodno do mesta gde oèekujemo da se jato nalazi.yu e-mail: zov@eunet. Èesto æe udarac biti veæ u ovoj fazi. ali i ne mora. Poslednji metod ribolova bucova je ribolov na plovak.zov. Kao mamac. Koriste se fiksni plovci namešteni da udica bude na 30 cm od površine vode. kako je zabacivanje po pravilu dosta daleko. Ukoliko je bucov zainteresovan. Svako prejako vuèenje može pocepati usta bucovu i udica æe ispasti. pratiæe mamac i može se desiti da zagrize tek kod obale. Može se postaviti olovce.42 Ribe naših voda privucite kedera na željeno mesto. pa obratite pažnju na kolièinu najlona na špulni. Naime. Nažalost.yu . ustava. Pribor je isti kao i za druge naèine ribolova bucova. Bilo kakvo osiguravanje èeliènim sajlama od ovakvog napada nije izvodljivo kod pecanja bucova. ako do udarca ne dodje posle kraæeg vremena. koji æe ostati u oštrim zubima štuke. Natezanjem najlona zaustavljamo plovak i oèekujemo udarac. sa mostova. brana ili sa drugih prepreka koje leže u vodi. jer bucov uzima snažno mamac. Udarac je i ovde snažan i budite spremni na njega. Medjutim. jer se on skoro nikada neæe polakomiti na sajlu. poènite sa polakim namotavanjem najlona. po nekima i 2 do 3 puta manja od brzine vodjenja varalice.

ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. kao i daleko povuèenom ledjnom peraju prema repu. a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20OC. puževima i ribljom mladju. bare i iskope. a kapitalaca težine prko pola kilograma i 35 do 40 cm.000 prozirno-žutih jajašaca. Ženka položi od 90. sem voda Skandinavije. Mresti se u maju i junu medju podvodnim biljem u bistroj tekuæoj vodi. Nije redak sluèaj da u zatravljenim i zabarenim vodama. šaš. po oštrom prelazu izmedju trbuha i podrepnog peraja.000 do 200. Mladj se izleže u intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u pliæacima hraneæi se plankonskom hranom. drezga. Rastu veoma sporo pa u nekim vodama treba da prodje i èetiri godine pre nego što dostignu polnu zrelost. jeste upravo crvenperka. a tokom zime se u jatima povlaèi u dubine. Crvenperka se od beovice razlikuje po položaju usta. insektima. Za vreme toplih letnjih dana. veæe ribe pretežno biljnom hranom. cela jata crvenperki se podižu ka površini reke. Redje izlazi na otvorene vode. Naseljava pretežno nizijske reke sporog toka.crvenookica krvorepa crvenookica Crvenperka Scardinius erythrophthalmus rvenperka naseljava reke severne Azije i Evrope. Proseèna dužina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm. tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. Može se naæi i u mirnijim odsecima tekuæih voda uz deverike. trska. Kako rastu. mrtvaje i veštaèka jezera. Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine. Mladj se hrani planktonom. Škotske. jezera. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila životu u toplim izvorima u Rumuniji. C 43 . Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe žive je od 28 do 34OC. starih reènih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preživi. Najteži poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma. više su uzdignuta. Crvenperka je izuzetno izdržljiva riba. sa kratkim prekidom u toku parenja. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj. Pirineja i Apenina.

nije loše ponovo zabaciti.vibriranje mamaca oko željene dubine. Ako nakon par minuta nema udarca. Omiljena mesta su vode pune rastinja.štuke. vodi prilazite polako i oprezno. Najveæi realni problem pri pecanju ovom metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka èesto ni ne može da dodje do izražaja. Plovak mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova. za vreme onih toplih. Ova riba prosto obožava toplinu i sunèevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. crvenperka se uglavnom hrani sa površine vode.44 Ribe naših voda Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. Pokazalo se da je bolje koristiti više sitnih olovaca nego jedno krupnije. ali je obavezno da površina vode bude osunèana. Pojas trske i šaša joj daje dodatnu sigurnost od njenog najveæeg neprijatelja . Treba koristiti sporotonuæe mamce: koricu hleba. Kako se najèešæe zadržava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba tražiti. kao i mesta ispod drveæa sa koga mogu padati insekti. Kada je vreme toplo. Lov crvenperke Kada leti idete na pecanje. tamno bronzano-zlatnom telu koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod bodorke. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne što pre. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. hlebnu ružu. Otuda kada pecate štuku. koja podrazumeva stalno pokretanje . Jato crvenperki se rastura na najmanje uznemiravanje vodene površine. Pri hranjenju oslanja se dosta na èulo vida. Crvenperke možete pecati i plovkom bez ikakvog optereæenja i mamcem . mada ni ovo nije pravilo. Bez obzira na sve. plivajuæi keks i crve. Bodorke i crvenperke se u prirodi medjusobno pare stvarajuæi hibride koji imaju potpuno ravna usta. Po obliku usana može se zakljuèiti da se crvenperka hrani sa površine. crvenperka obièno miruje u zatonima vrebajuæi insekte koji sleæu ili padaju na površinu vode. Plovak treba da je mali. Takodje voli da se hrani ljuskarima i mekušcima sa dna. Ukoliko vas crvenperka spazi na obali. Najèešæi naèin ribolova crvenperka je plovkom. Treba imati u vidu plašljivost ove vrste. Zbog toga. Krupniji primerci èak proždiru sitnije ribe. vrlo brzo æe pobeæi. Prepoznaæete je po crvenim perajima dok su kod bodorke narandžasta. osetljiv. od maja do oktobra. te otuda voli bistru vodu. i to insektima koji padaju u vodu sa obale. vrlo æete retko upecati više od jedne ili dve crvenperke iz jednog jata. Razlog je ovome taj što crvenperka uzima èesto mamac u fazi tonjenja. Zbog oblika usana. oblika lopte. kastere. crvenperka je pravi izbor i zabava. crvenperka može biti idealan mamac. suvih i sunèanih dana. pojas šaša i trske u kojem ima dosta hrane.

privuæiæete crvenperke u srednji deo vode. Tehnika je jednostavna: kada dovedete plovak na željeno mesto.Ribe naših voda 45 na samoj površini vode. može se koris· Najbolja mesta na kojima treba da titi i providna vodena kugla manjih potražite crvenperku su priobalno ševarje dimenzija jer veæa proizvodi jak i èista voda natkrivena krošnjom drveæa. Nakon 20 tak minuta. Mesni crviæi. Jato crvenperki prouzrokovani crvenperkinom potragom se lako može uplašiti i razbežati usled nepažljivog ubacivanja za hranom. a to je neprestalno šetanje mamcem gore dole. što bi izvuklo i plovak van vode. koja treba da bude što tanja. hlebna ruža. koristi se vagler plovak. vrh štapa podižete i spuštate. Vagler plovak treba da je dovoljne velièine i sa dovoljno prostranom ušicom može omoguæiti nesmetano klizanje najlona. Iznad udice. a na 30 cm od mamca stavite najmanje olovce koje imate. Velike crvenperke obièno plivaju na dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonuæi površinski mamac.stoper. pogotovo ako se izbacupokreæu. a ukoliko koristite veæe vaglere opteretite ih više kako bi više utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac. koja su neophodna zbog osnova ribolova crvenperke. a iznad plovka postavlja se graniènik . ove ribe se manje tonu polako. Talasiæi na vodi æe svakako · Probajte da aromatizujete mamce neèim privuæi pažnju crvenperke koja traga za insektima. slatkim. Da bi se izbegla èesta zabacivanja. kako bi taèkom mušicom. Ponekad se mogu uloviti i vesStalnim rasipanjem primame. uspešno love na mušice. oni æe upiti nom vode nastanu "izdajnièki" dovoljno vazduha da bi mogli da plutaju. komadiæi kore hleba. kasteri i pseæi keksiæi su idealni za ovaj naèin ribolova. èesto su ti pokreti stabljika je na veæu daljinu. Jedino što treba da pazite je da ne dignete previše vrh štapa. · Koristite mesne crviæe ili kastere koji hrane. · Da bi naterali mesne crviæe da plutaju. koji spreèava da najlon ceo isklizne kroz omèu vaglera i na taj naèin odredjuje maksimalnu dubinu ribolova. pljusak prilikom dodira sa površiPosmatrajte da li se stabljike ševara nom vode. . ukoliko sipajte 3 do 5 cm vode u posudu u kojoj ih posle njihovog dodira sa površièuvate. Najlon nemojte uopšte plaše od montaže unete u vodu i optereæivati ili ga opteretite najmanjim bez zazora prihvataju i mamac na olovcem na polovini dubine vode. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca. kružiæi. Medjutim. Vagler birajte da bude najmanji moguæ. a ispod plovka postavlja se olovo dovoljne težine da ispravi plovak. Crvenperka spada u malobrojne ribe koje se presrele vaš mamac koji tone. Umesto vaglera. Nije loše vagler potopiti sve do antene. veæoj udici.

Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama posebno kada se primamljuje površinskom hranom. pa zbog toga zakaèenu ribu treba što pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i razbežale. U mešavinu dakle treba dodati komade treseta ili komadiæe hlebne korice i kastere. Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadrže deliæe koji æe se posle rastapanja loptica dizati ka površini. Provereni. Medjutim. dužine 3 do 4 m. Primamljujete uvek po malo. kukuruz. kako bi voda isperd vas bila uvek mutna. ili se može oèekivati šaran ili linjak. a na vrat udice nanižete par mesnih crviæa. Lovi se na glistu. probajte da na udicu 8 ili 10. U tom trenutku treba kontrirati. zakaèite hlebnu ružu. Mesni crviæi i sitne lauferke su se dobro pokazale. kreæe u dubinu. Oblak bi trebao biti žute. kada crvenperka oseti težinu u ustima. što se manifestuje naglim tonjenjem plovka. crve. Komadiæi prepeèenog ili starog hleba magièno privlaèe crvenperku. Ukoliko u vodi ima panjeva. a ukoliko koristite hleb ili kukuruz šeæerac 12 æe biti odlièan izbor. tako da plovak više nije otežan kao na poèetku. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje. larve komaraca. W . dodajte ih u primamu.46 Ribe naših voda Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu.10 mm i nosivosti 0. hleb. crvenperka ponese i koje olovo. Sa udicom. mušice. narandžaste ili bele boje. Na stacionarnu špulnu ili direktno vezom za vrh štapa stavite najlon debljine najviše 0. Mešavina treba da bude takvog sastava koji æe omoguæiti brzo razlaganje ubaèenih loptica. Kada lovite krupnije crvenperke. Ukoliko pecate na mesne crviæe koristite udice velièine 20. Nakon toga. U prvom trenutku.45 kg ukoliko pecate na èistoj vodi. nosivost najlona mora biti bar 1 kg. što je posledica uzimanja i nošenja mamca. Velièinu udice usaglasite sa velièinom mamca. dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvašenja primame. odakle ih crvenperka sigurno neæe uzeti. Štap treba da bude lak i elastièan.12 mm mada je pravi najlon 0. trave i granja. kako bi se raspadala veæ pri samom dodiru sa vodom praveæi fini oblak. Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristièna. Crvenperke su u pravom smislu reèi uporni i èvrsti borci. Plutajuæi mamci kao što su korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. U tom periodu i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. plovak se blago izdiže iz vode i kreæe u stranu. klasièan naèin primamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadiæa starog hleba u odgovarajuæoj mreži. Ukoliko možete da nadjete pinkije ili larve komaraca. obratite pažnju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na dno. Kapitalci se najèešæe nalaze u sredini jata ili ispod njega.

Severne Amerike. dok u svojoj postojbini cverglan naraste i preko 2 kg. Ženke izbacuju izuzetno veliki broj jajašaca što je jedan od razloga tako uspešnog širenja ove ribe u našim vodama. Naseljava sve vode dunavskog sliva. èiji ubodi znaju da budu izuzetno bolni. Medjutim zbog temperature vode kod nas on je uglavnom zakržljao. Oèekivalo se da æe se ovde prilagoditi i narasti u veliku i sportski atraktivnu ribu kakva je u Americi. gde miruje i èeka trenutak otopljavanja. som i smudj ipak vrlo retko napadaju cverglana. mada su najèešæi primerci jedva teži od 100g. koji se još nije dovoljno raširio može da mu naudi kao prirodni neprijatelj. Ili da se spakujete i odete na drugo mesto ili da se Lov cverglana 47 . Cverglan je poribljen u Evropi sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz svoje postojbine. Još jedna karakteristika mu ide na ruku: buduæi da je donesen iz drugih voda. sa dnom koje je puno panjeva. Štuka. u našim ekosistemima gotovo da i nema neprijatelja. Kod skidanja sa udice i kod èišæenja ove ribe treba voditi raèuna o trima oštrim bodljama odmah iza glave. posebno onima koji su obrasli vegetacijom. Kako je ovo riba dna i to onog punog mulja i tinje. Sposoban je da preživi izuzetno visoke temperature. granja. Ovo je veoma izdržljiva i otporna riba. Kod nas se mresti od maja do juna. Jedino bas. Èest je u kanalima i barama. ševara i podvodnog rastinja. meso cverglana je finog ukusa. na kojima bi ostale ribe brzo uginule i na vrlo mali nivo kiseonika u vodi. skoro bez kostiju i najviše lièi na meso soma. I Kada dodjete na neku vodu i upecate jednog ili dva cverglana zaredom ostaju vam dve moguænosti. U našim vodama on naraste do 800g.Cverglan patuljasti som amerièki somiæ terpan manjov glavonja bodonja cvergl Ictalurus nebulosus ako živi u mulju na samom dnu. Moguæe ga je naæi èak i u vodama koje dugo leže zamrznute. nema ga u brzim i bistrim rekama.

Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveæi komadi belih ili crnih ritskih glista. jezerima i ustajalim kanalima. grašak. barama. na mirnim vodama plovak. Kada cverglan oseti mamac neæe se smiriti dok ga ne proguta. žito. u toku koje uglavnom miruje. medjutim hrani se u veæim dubinama. Razlog je jednostavan. manji kederi ili blago usmrdeli repiæi kedera. Najlon može biti kao i kod dubinskog metoda. jedna ispod. Dakle saèekajte da se štap jasno savije i onda kontrirajte. Dakle. Kontra kod pecanja dubinskom metodu ne treba da bude pri prvom trzaju. Obièno se koristi standardna hrana za primamljivanje na dnu uz dodatak životinjskih komponenti: crva. Nakon osnovnog primamljivanja. tamo gde je i primama. Pored gavèica odlièno su se pokazali repiæi beovica . Sistemom sa plovkom æete pecati na mirnim rekama. medjutim ovde se peca sa jednom udicom. Iz sna se budi poèetkom marta. sitniji durbaci. U toku godine. sve vrste glista.48 Ribe naših voda nalovite cverglana i ni jedne druge ribe. Kod pecanja dubinskom metodom. Najbolji mamci za ovakav sistem pecanja su žive ili mrtve gavèice koje možete naloviti èerencem. možete probati sa pecanjem neke druge atraktivnije ribe. Koristite najlon debljine 0.odluka zavisi od tipa vode. hrani se tokom celog dana i noæi sa kraæim pauzama. povremeno dohranjujte mesto crviæima. Primamu bacajte uvek na isto mesto.èak bolje nego kompletan mrtav keder.30mm. parèiæe ribica. kukuruz.20 do 0. mogu se vezati dve udice. Cverglani imaju izuzetan "njuh" i naæi æe svaku gomilu hrane. Ukoliko ulovite krupnijeg cverglana. Kada primetite podrhta- . Udice mogu biti u opsegu od 6 do 8. Neæe vam vredeti ni promena mamca jer cverglan napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nadju na udici: hleb. Tada je izuzetno gladan i aktivno jede. Oblik i nosivost plovka nisu bitni. on æe nagonski krenuti ka potopljenoj grani ili travi i tu bi druga udica samo predstavljala smetnju. iseckanih glista i blago usmrdeli komadiæi kedera. Da bi privukli jato cverglana na neko mesto morate ih primamiti. ali ni potrebno jer æe se veæ za par èasova vratiti. Osnova je da mamac miruje na dnu. Cverglana možete pecati na dva osnovna naèina: dubinskom metodom i plovkom . crviæe. a druga iznad olova. sitnije žive ili mrtve ribice. kada ga je lakše naæi. U tom periodu. ne rasipajuæi je po celoj vodi. kada voda poèinje da otopljava. Velièina mamca ne treba da vas zabrinjava. valjak. pijavice. za razliku od jeseni. najaktivniji je u jesen kada sakuplja kilažu za nadolazeæu zimu. Ipak predugo zadržavanje protiv njihove volje i nije moguæe. na tekuæim dubinka. Jata cverglana idu po vodi po utvrdjenim stazama i ako želite da ih stalno pecate potrebno je da ih pratite ili da ste majstor primame i da ih zadržite na jednom mestu. Ukoliko se odluèite za dubinski metod pribor ne mora biti fin. Buduæi da je grabljivica.

po potrebi. 1 kašièica vanila extrakta. Skuvate najobiènij kaèamak tako da se ne raspada na udici. Od dobijene smese pravite kuglice velièine loptice za golf i uvijate u najlon èarapu. 0. U smesu možete dodati još mlevenu piletinu.ribarska. · za krvavi mamac je potrebno: 1 šolja pšeniènog brašna. Kad je to gotovo dodajete brašno dok ne dobijete masu koja ostaje na udici. U ovaj mamac možete umesiti razne mirodjije. Stavite sve u gazu i kuvate u kipuæoj vodi oko 15 minuta da dobijete tvrdu pogaèu. konzerva kukuruza. 1 paketiæ želea od jagoda i gaza. j Za ovaj tekst korišæeni recepti sa sajta: http://www. zdrobite ih i umešajte u smesu. Gotove loptice poslažete u kutiju i ostavite nekoliko sati na sunèanom mestu da malo tukne. Istopite sir na laganoj vatri. · za mleèni mamac je potrebno: mleko. Mamac možete postaviti direktno na udicu ali i kao boilie. kukuruzno brašno i so. Pomešate oba brašna sa vanilom i praškom od belog luka. pa ostavite nekoliko dana na toplom da se usmrdi.com . Nakon hladjenja iseèete u komade i pomešate lagano sa želeom dok ne dobijemo solidnu loptu. · za mesni mamac je potrebno: 1 svinjsko srce ili džigerica ili mozak (može i sve zajedno). mlevenu džigericu kao i riblje brašno. Ovo ponavljate sve dok vam ne nestane smese ili èarapa. jedno ili dva tuceta kišnih glista (zavisi koju kolièinu mamaca pravite). Neki dobri recepti za mamce za lov cverglana su sledeæi: · za sirni mamac je potrebno: 250g Limburger sira i ražano brašno . nekoliko pari ženskih èarapa Iseckati ili samleti srce ili džigericu i izmešati je sa kukuruzom iz konzerve. Mamac èuvate u frižideru dok ne podjete u ribolov. 1 šolja kukuruznog brašna. brašno. Svežite èarapu koncem i odrežeite višak.5 l pileæe ili govedje krvi. U smesu istresite gliste. Dodajte brašno i ponovo dobro izmešajte. 2-3 kašièice praha od belog luka.Ribe naših voda 49 vanje plovka kao i kod dubinke ne žurite sa kontrom veæ kontrirajte tek kada podvuèe plovak pod vodu. U smesu lagano dodajete krv dok ne dobijete testo koje se da oblikovati.

a njegovo oblo telo je boèno izduženo kako se ide ka repu. ali izbegava jako sunèane periode. Kameni èikov je tanji.Èikov brkica legbaba piškor badalj badelj vijun tivuška Misgurnus fossilis L. Mresti se od aprila do juna. Važna su karika u lancu ishrane i drugih riba ali i barskih ptica. Na svetlo žutoj podlozi. Živi u rekama jaèih struja. U drugim slivovima Srbije ga nema. u vodenoj travi ili u korenju priobalnog bilja. krije u gustom vodenom bilju. Takodje ima šest brkiæa na gornjoj usni. nalaze se èisto braon pege. Ledja su mu zeleno-braon boje. ali je boèno spljošteno od glave do repa. Bez obzira na velièinu. tako da mu samo glava viri ili se u toku letnjih meseci. telo pravog èikova je vitko. polažuæi ikru na kamenja i podvodno bilje. Ispod svakog oka nalazi se po jedna mala bodlja okrenuta ka repu. & Cobitis tanea edju èikove najèešæe ubrajamo dve vrste riba kamenog èikova (Misgurnus fosilis) i pravog èikova (Cobitis tanea). Ukopava se u mulj. Naraste do 20 cm. Hrani se sitnim ljuskarima sa dna u toku celog dana. Mogu da prežive i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula. pa mogu ukopani u vlažanom mulju da opstanu i po mesec i više dana. gde se obièno krije iza sitnog kamenja. kada voda opadne i procveta. Jaja se izvaljuju nakon 14 do 16 dana. ovo su veoma bitne ribe u ekosistemu. jer proždiru i najsitnije hranjive ostatke sa dna voda. Hrani se krupnijim podvodnim insektima i raèiæima. polažuæi ikru na alge na dnu vode. M 50 . u zavisnosti od temperature. noæu i u sumrak. Kao i kamenog. Ima šest brkova iznad gornje usne. dok je žuto-braon boje sa strane. Uz pomoæ jednog creva apsorbuju kiseonik iz vazduha i stvaraju rezerve. Živi u sporotekuæim rekama i drenažnim kanalima. Naraste do 10 cm. Nepravilno je prošaran po celom telu braon pegama. Mresti se od aprila do juna. Ovo su ribe nizijskih voda crnomorskog sliva. Pravi èikov je mnogo èistijih boja. ali su oni mnogo kraæi nego kod prvog.

98 doo"MIKS-SAL" Svetog Save b. Možete ga držati u akvarijumu i posmatrati njegovo ponašanje.Lov èikova Ribe naših voda 51 Lovi se vadjenjem mulja ili vršama.r.55 35210 Svilajnac LOV----RIBOLOV----SPORT LASER prodavnica tel/fax: 035/321-064 mob. smudj. 063/73 00 78 mob. Èikov je izuzetan mamac za soma. Dan-dva pre promene vremena èikov se uznemiri i sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode. lako i dugo se èuva u akvarijumima i raznim kantama na cijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nešto vode. a osim soma èikova rado napadaju i štuka. bucov i jegulja.yu . Èikov je i najpouzdaniji meteorolog. 063/615 860 e-mail: mika1406@ptt.

Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes). Jato je uvek uniformno. približavajuæi se obali samo noæu i rano izjutra i kada voda nadolazi u potrazi za hranom. sa predviliènim i viliènim kostima. uglavnom se sreæu èista jata deverika. Usta. Podnosi i brakiènu vodu na ušæima reka u mora. 41-48 žbica. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška. sa malim.) . Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m). uoèljivo veliko oko na maloj glavi. Dužine je do 80 cm. kotline. Škotske. Mladi primerci su srebrnaste boje. naraste do dužine od 35 cm. otvorenim vodama. · Deverika (Abramis brama L. odvajajuæi srazmerno malu glavu. rukavce i mrtvaje. Naseljava i jezera. Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj.Deverika hajn crnooka sinja deverika sinjac peèenica Abramus sapa & Abramis brama everika naseljava sve vode Evrope. Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje. Kao i veæina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba.) . hrbat se izdiže. Telo joj je visoko (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i boèno spljošteno. D 52 . sem voda Skandinavije.Mresti se od aprila do juna. Pirinejskog i Apeninskog poluostrva i vode na zapadu i jugu Balkana. · Krupatica (Blica bjoerkna L. ledja dobijaju zagasito zelenu boju. mada ipak malo niže postavljenim ustima. gotovo završnim. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuækaste boje.Mresti se maja i juna. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naci i ostale "bele ribe". Tipièna riba donjih tokova velikih reka. porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). bodorka i dr. kao jaz.Mresti se u aprilu i maju. Kod starijih. a to su: · Crnooka deverika (Abramis sapa P.) . vrlo su mekana. sa 26-31 (po ruskim izvorima 24-33) žbicom. sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta i na podruèjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta. bez obzira na uzrast. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku.

velièine. cela populacija deverike zakržljava. Sa nastupanjem proleæa i zagrevanjem vode. tako i od kolièine hrane u vodi u kojoj živi. U nedostatku hrane. a životni vek može biti i do 20 godina. Sa zagrevanjem vode.Mresti se od aprila do juna. izmedju 6 i 9 sati. Preko zime. Sa nastupanjem jeseni i zahladjenjem. dubine u lukama ispod šlepova i sl. polažuæi ikru po vodenoj vegetaciji. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine . Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta. iako najintenzivnije ujutru i predveèe. Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedju 10 i 16OC. 22-26 žbica. njoj srodnih vrsta "bele ribe". Mrest se najintenzivnije odvija ujutru.) Jelovnik starijih je slièan. Dužine je do 45 cm.koje odredjuje temperaturu vode i od doba dana. 20-25 žbica.koje odredjuje dinamiku ishrane. S proleæa deverika se hrani preko celog dana. Deverika spada u krupne riblje vrste.Ribe naših voda 53 Dužine je do 40 cm. deverike se krtože.2-0.5-1. Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. samo što jedu vrste veæih dimenzija. Najvitkija je i pljosnata. deverike æe "pasti" vegetaciju.5 m dubine). prelazi se ponovo na režim slièan onom u proleæe do dolaska zime i krtoženja. na mestima zaštiæenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata.) .5 kg težine. vreme hranjenja se deli na jutarnji i veèernji period. Polnu zrelost deverike stièu veæ u treæoj godini života (mužjaci).) . a najkasnije do pete godine (ženke). 39-46 žbica. Mladje jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužiæi i školjkice i dr. Letnje noæi provode u pliæoj vodi. premda su proseèni primerci deverike u ulovu od 3040cm dužine i 0. de-verike se mreste u društvu ostalih. ali ne zbog nje same. Ima dugo bazno podrepno peraje pojaèano sa tri tvrde koštane špièice. deverike postaju aktivnije i kreæu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. osim u sluèaju da pronadju podruèje priliva toplije vode (termocentrale. kanalizacioni izlivi. U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim i na peskovitim pa èak i kamenitim terenima. dobro zatravljenoj vodi. nego zbog obilja raèica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji.) gde ima dovoljno hrane.Mresti se od aprila do juna. Ujutro i predveèe u leto deverike prilaze obali radi ishrane. Dužine je do 50 cm. dok najveæi deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. Slièna skobalju. Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine. a njen rast zavisi kako od populacije drugih riba u vodi. U plitkoj (0. ali joj je nos uoèljivo tamniji. · Kesega (Abramis ballerus L. položi . U bogato zatravljenim podruèjima. · Šljivonosa (Vimba vimba L.

što bliže vodi. To se slaže sa ribolovnom literaturom(i praksom). Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili èak zavuæi u podlogu. podiže i obara na vodu plovak. izaberite ono koje je najbliže ali niz Lov deverike . U leto i ranu jesen. To su ribe dna.6kg obièno žive u velikim jatima. jer neretko se dogodi . Deverike do 3. legne na vodu. pa ga tek onda povlaèi pod vodu. spada u tzv. izdižuæi mamac. To æete uraditi rano ujutro. To su staze kojima se po dnu kreæu deverike. kad reši da poène da guta. Velike deverike nisu srèani borci. Medjutim. pa je prava retkost da se sluèajno upecaju.siguran je ulov deverike. nisko vodostanje i zaparan dan . a kada uzmu mamac naprave uzgon prema površini. a tek posle nekog vremena. imaæete još ulova. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kontriranja moramo biti jako oprezni. koji neretko legne na površinu vode. ali i najdublja mesta u vodi. potražite mesta gde se one najèešæe zadržavaju kao što su panjevi. Ne dira udicu pri severnom i severnoistoènom vetru. stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno. a dobro jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblaènom vremenu nego po sunèanom. kreæe. Riba ima uzgon prema površini. Deverika ne uzima odmah mamac. Videæete da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. pa u veæini sluèajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaèi sa udice. Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. Zabaèaj na bilo koju putanju æe dovesti mamac pravo pred nos jatu. Deverika kod nas."belu ribu" i raèuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zaštiæena minimalnom dužinom izlova. levo ili desno. Povežite sva takva mesta medjusobno linijama. podvodne terase i bazeni.54 Ribe naših voda od 100 000 do 580 000 komada ikre. Lovimo ih na dnu. hranjenje se pomera i to najèešæe u periodu od ranog jutra do podneva. Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo. Kesega i crnooka deverika imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka. veæ ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta. dok deverika i krupatica èesto vole da dižu plovak. kako je veæ pomenuto. Ukoliko nije moguæe uoèiti deverike na površini. posmatrajuæi površinu vode i tražeæi mesto gde se deverike obræu na površini vode. Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponudjeni mamac.kontra. Kako se zima približava. Razlog takvom grizu je jednostavan. i kad upecate jednu. ali su vrlo izbirljive. Kada birate mesto za pecanje. po kojoj deverika. deverike se hrane u svitanje i u sumrak. gigantski primerci žive usamljenièkim životom i jako ih je teško uhvatiti. Bistra voda.

Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950.5 kg debljine 0. pijavice. kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica velièine 12.Ribe naših voda 55 vodno. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. pa do ver de vasa). kukuruza šeæerca. Udica velièine 14 je odlièna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi. Podvez može biti od tanjeg najlona 0. durbaka. bolognessom ili dubinskom metodom. Plovak mora biti izrazito dobro tempiran tako da viri samo antena. match tehnikom. Za bolognesse su potrebni plovci oblika šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Takodje. a predvez 1. Krupnu deveriku možemo loviti iskljuèivo na dnu. Možete postaviti veæi broj udica na kraj najlona. je pitanje ukusa. kukuruz.4-1. Ipak bolje je koristiti tvrdje štapove. godine .8 kg. mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1. Treba upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama.5 pa do 3 g. Najlon treba da bude tanji. Swingtip je najosetljiviji indikator trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za pecanje deverika. pa sve do 1. kako bi preciznije zabacivali. Štap koji se koristi za pecanje deverike. crva škota ili pinkija. Takodje možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam najlon izmedju poslednje vodjice i mašinice. Srednje brz štap.45 kg ukoliko se pecaju sitnij primerci.5 kg za krupnije komade. gramaže 0. Potreban je predvez do metar dužine.5 do 4 m i špulnu sa najlonom nosivosti 1.6 kg i dužine 3.10 mm. Kod sistema sa plovcima koristite meè štapove dužine od 3. Klasièno vagler vezivanje plovka je do sada dalo najbolje rezultate ukoliko se peca na tekuæim vodama mach tehnikom. Deveriku možemo loviti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima. kasteri ili rep kišne gliste. Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quivertip ili swingtip. štapom sa mašinicom. koristite slobodno i manje udice. a velièine udica su iste kao i kod pecanja plovkom. umesto olova možete postaviti hranilicu. Ali ukoliko su deverike uznemirene. nosivosti do 1. Ukoliko lovimo štekom potrebni su plovci oblika suze ili oblika obrnute suze.08 mm nosivosti 0. crni hleb. Olovo treba da bude vezano kao klizeæe. pa sve do 10 za hleb ili gliste. Imajte na umu da se veæina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m od obale. Ovakva vrsta plovaka je iskljuèivo za stajaæe vode.8 kg.6 kg. izuzetno je važno da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Koristite udice velièine od 20 za mesne crviæe.6 m je idealan. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Za kuvani grašak. Mamci su joj takoðe razlièiti (od hleba. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili vizualni indikator trzaja. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika. Medjutim. nosivosti 0.

pojavljuju na površini vode. buduæi da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac. Dodajte na isto mesto. Nemojte ih sve bacati na isto mesto. pravo izmedju pri. Na taj naèin æete pecati · Trudite se da svakog dana bacate primasamo one najgladnije ribe koje mu na isto meste u isto vreme. u sluèaju da je veæ tu. Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno komponentu. Saèekajte par trenutaka sa primamom. da ne biste rasterali jato deverika. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. pravo je vreme za još malo primame. a dve bacite malo ispred ka vama. nizvodno i u pravcu duvanja · Postavite štapove u pravcu toka vode i vetra. Na ovaj naèin se crviæi · Najbolji naèin da odredite mesta gde se neæe odmah osloboditi iz pri. Ukoliko nema trzaja. mame. Zabacite oko 5 m od niz vetar. Što je voda dublja i brža. Deverike se uvek kreæu u najkraæi swingtip od 25 cm. One tada eriku duže držati na jednom svojim ledjnim perajima seku vodu i mestu. bacite pet kugli velièine mandarine. zabacite što pre širokoj oko 30 m. su se izdvojile iz jata ka primami. Zategnite blago najlon. da deverike vole da se oèešu o najlon. Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle. Obratite pažnju. potreban je duži swingtip. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu primame i to po rasporedu.56 Ribe naših voda kada ga je Džek Klejton izmislio. tek toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. dok je maksimum nekih 50. tak cm. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja. što æe dev. Pazite da ne preplašite ribu. Kada ugrizi poènu da jenjavaju. stanite sa primamom i saèekajte da se jato opet prikupi. Dobra je varijanta dodavanja crviæa u sredinu kugle. pecate na reci dubokoj 2. okreæu se po površini taèno iznad mesta Pretpostavimo da na kojima se hrane.trzaj deverike. jedna ispred. tri iza. jatu i velika je verovatnoæa da æete Štapove treba da zakosite ponoviti uspeh. Minimalna dužina je 25 cm. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to èešan- . a neæete preplašiti glavno jato. veæ æe postepeno.5 m i · Kada upecate deveriku. jedan na vodi gde se deverike u zoru i u sumrak za drugim izlaziti. Originlni swingtip je bio izradjen od najlona i bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih. Na taj naèin æete bolje primetiti druge obale. ali je moguænost umršenja bila daleko veæa.deverike hrane. U malu kolièinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista. jeste da potražite mesta mame.

mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup. èvrstoæe kao da smo na tekuæoj vodi. noire ili juane) ili Lake · 1 kg TTX Mais Fine · 50 % zemlje · aditiv Brasemix ili Bremix super brasem Za kesegu i crnooku deveriku · 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes) · 2 kg Sensas Etange (juane. Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljuèivo kompaktnu hranu. Za uspešno prihranjivanje i mamèenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odreðenoj vodi i samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti. Krupna deverika ponaša se identièno šaranu. Sve dobro izmešati. U svakom sluèaju primama mora biti teška. Takvu primamu možemo bez ikakvih problema bacati i praækom. sivi ili crveni) · 1 kg Sensas Gros gardon · 1 kg Sensas Fond super · 1 kg TTX Mais gras gros · aditiv Vanillix (ili Frutix) · 50 % zemlje (Terre de Some ili krtiènjaka) Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre. noire) ili Lake · 1 kg Sensas Magic · 1 kg TTX Mais fine · 20 % zemlje · aditiv Unix special brasem . Dodatkom lepka (Bentonit ili Decoler) dobiæemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Potrebno je formirati kugle velièine mandarine. Hranu obavezno treba prosejati na sito. rouge.Ribe naših voda 57 je i na pravi trzaj. a kao dodatci obavezno idu mrvice hleba. lepljiva i masna. Za krupaticu i deveriku · 1 kg Sensas carp finne monture · 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes) · 1/2 kg Sensas Etang (rouge. pa stavljati prethodno razbijeni fuj. navlažiti i prosejati kroz sito. Kombinacije za deveriku · 1 kg Sensas Carp (žuti. ukoliko želite da sve èestice profunkcionišu i aktivno deluju što pre. ukoliko koristite quivertip ove nedoumice neæe biti. griz i skrob). ali æe se izuzetno poveæati broj ispuštenih mamaca od strane ribe. Naravno. Rije po dnu i nema naèina da æete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom.

i par crviæa na udici kao mamac. vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja. dve konzerve kukuruza. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu pripremljene smeše. hleb.8 kg suve kupovne primame i slièno. larve komaraca i kukuruz šeæerac. bacite i èekajte. Trebaæe malo vremena da se situacija smiri i deverika dodje na mesto. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo. uradite to èim dodjete na vodu. pirinaè i žito su najpopularniji. ako je daleko od hranilice. kupovna primama/hleb. jeèmenih ili pšeniènih pahuljica sa dodatkom nekog lepka. Kod deverike. dodate smesu od ovsenih.5 l mesnih crviæa. Recimo veæa kolièina mesnih crviæa kao primama. gliste. Dva mamca su uvek potrebna. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Postoje i druge kombinacije kao: kukuruz šeæerac/durbak.4 do 1. l Za ovaj tekst korišæeni tekstovi sa sajtova: http://www.yu/korisnici/b/r/brzak/ http://www. kasteri.58 Ribe naših voda Za kesegu i crnooku deveriku 2 · 2 kg Main futter · 1 kg Sensas Etange · 20 % zemlje · 1/2 kg Mach blend Jedna od boljih mešano domaæe-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu za deverike. žito. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da neæe videti mamac. Sada izvucite hranilicu i ovaj postupak ponovite par puta. seme konoplje. Prava je umetnost odrediti kolièinu potrebne primame. Na taj naèin æe hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi. Maksimum je dva puta veæi od ove doze.geocities. napunite hranilicu. Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida.ptt. pre nego i poènete pecanje. kasteri/kišne gliste.com/Baja/Mesa/7714/ . Dobro je da par dana pre poèetka ribolova nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca. Zbog toga je izuzetno osetljiva na neprirodne zvuke. 1. Kasteri. durbaci. Recimo da je minimum 0. Ukoliko to nije moguæe. Na kraju namontirajte udice.

Meso joj je ljutkasto. Naseljava mutne vode donjih tokova reka. što èine od aprila do avgusta. sa izuzetkom Skandinavije. Telo gavèice je visoko i boèno splošteno. Jajašca se izvaljuju za 15 do 20 dana ne napuštajuæi odmah domaæina. U sredini tela ima jasnu zelenkastu prugu. Danske i Britanije. legalica dužine 56 cm raste na telu ženke iza analnog otvora. Za vreme ovog perioda. Naraste obièno od 5 do 8 cm. a dešava se da u jednoj školjci bude i do 200 jajašaca. Na zapad se prostire sve do reke Rona. privežite ga za neki štap ili dužu granu kako bi mogli nesmetano da ga spustite u vodu. U sredini èerenca. kao i jezera i bazene. a na istoku do Kaspijskog mora. Jedna ženka može položiti izmedju 40 i 100 jaja. Ova legalica služi da bi ženka položila jaja direktno u školjku. Reène školjke (rod Anodonta i rod Unjo) su neophodne da bi se gavèice razmnožavale. rukavce i mrtvaje. gde se ona razvijaju u ribice zaštiæena. Zbog svoje izuzetne koloritnosti i zanimljive biologije gaji se i u akvarijumima. Ledja su joj sivkastozelena. G Najèešæe se lovi "èerencem" u blizini obale. te zbog toga nema neki privredni znaèaj. Mamci su komadiæi gliste. bokovi srebrnasti. naglo podignite èerenac iz vode i pokupite ribe. u proseku pet godina. Gavèicu možete loviti i lakim ribolovnim priborom najlonom debljine do 0. a odrasle ribice se hrane mekušcima sa dna vode. crvi (sitniji). Lov gavèice B 59 . ali je i pored toga izuzetan mamac za grabljivice. Spustite èerenac i saèekajte par minuta. veoma retko 10 cm.Gavèica plavac plavojka Rhodeus sericeus amarus avèica živi na severu od Alpa. hleb.14 mm i udicom od 18 do 20. Gvaèica kratko živi. sa gornje strane stavite komad natopljenog hleba ili neke druge primame koja tone. Jednostavno raspakujte èerenac. Nakon napuštanja mladj se hrani zooplanktonom. Nakon toga.

Kada se ugoje dovoljno prestaju da se hrane.5 m. U principu je crna ili braon sa gornje strane. a velika usta skrivaju mnoštvo sitnih zuba. Mužjaci postaju polno zreli za 4 do 14 godina. jegulje umiru pretpostavlja se od iscrpljenosti. U potrazi za hranom jegulje migriraju uzvodno i to sve do visina od 1. Nakon parenja. Ženke migriraju u gornje tokove reka koje se ulivaju u ta mora. Parenje je misterija jer do sada èovek nije video ni jedno. odrasle jegulje se pokreæu na veliko putovanje dugo 4. U toku ovog puta jegulja dnevno predje 20 do 40 km. izmedju Bahama i Bermuda. a žuta ili srebrna sa trbušne strane. Pri kraju leta i sa poèetkom jeseni. koja kako stari dobija sve tamnije boje. Telo joj je zmijoliko.Jegulja Anguilla anguilla vropska jegulja naseljava Evropu duž obale Atlanskog okeana. E 60 . U toku ovog putovanja listolike larve jegulje se transformišu u staklasto prozirnu mladj. Mediteranskog. Kada se mladj izlegne prepušta se Golfskoj struji kojoj treba oko tri godine da ih dovede do voda Evrope. u Sergaso moru. odaju da ova životinja pripada ribama.000 do 7. Pretpostavlja se da je kolektivno i da se dešava na dubinama od 100 do 400 m. Odrasle jedinke variraju u dužini. a ženke za 10 do 20 godina. Azovskog i Crnog mora.000 metara nadmorske visine. Boja joj se menja kako stari. Samo pektoralna peraja. dok mužjaci ostaju u brakiènim vodama na ušæima. U tom periodu jegulje su izuzetno proždrljive. dok mužjaci retko prelaze 0. ali se u ovim vodama može naæi veliki broj mladji jegulje medju zooplanktonom. U martu i aprilu. Peraja su joj modifikovana tako da analno i dorzalno peraje grade jednu neprekidnu liniju oko repnog dela. jegulje stižu na mesto parenja. nagomilavajuæi veliku kolièinu masnih rezervi. Teško da neko ne zna kako izgleda jegulja. Odrasle jegulje menjaju boju u srebrnu kada postanu polno zrele. Rastu izuzetno sporo. Ženke mogu dostiæi dužinu od 1 m.000 km ka mestima gde se veæ vekovima pare.

koristeæi svoj izuzetno jak oseæaj mirisa u potrazi za hranom. Potrebna vam je veæa kolièina crviæa. Postavka 3 je za tekuæu vodu. Za sve tri postavke koristi se najlon nosivosti 1 kg. sa udicama velièine 18. Na udicu se postavljaju bronzani mesni crviæi. one se najbezbednije oseæaju blizu ostrvaca. Štap treba da je tvrdji. posebno pri jakoj meseèini. Koristite takmièarske plovke kruškastog tela. podvez nosivosti 0.25 g. Koriste se isti plovci nosivosti 0. Postavka 1 se koristi kada nema toka vode sem blagog pomeranja površine prouzrokovane vetrom. kada jegulje poènu da se kreæu ka površini. Podesite dubinu pecanja da bude 10 do 30 cm veæa od dubine vode. jegulje vole da se ukopavaju u meko dno. Kao mamac stavite bronzanog mesnog crviæa. Osnovni metod pecanja jegulja je vagler. podvodnog bilja. smanjite dubinu. Ukoliko se poveæa broj trzaja dok mamac pada u vodu. Ali. kada je oblaèno. To je znak da se riba nalazi u srednjem sloju. ali i izjutra sat pre zore pa sve dok sunce ne izadje.75 do 1. Bez obzira gde i kada pecate.75 kg. Velike jegulje su izuzetno jaki borci i za njih je potreban snažan pribor. potopljenog drveæa ili potopljenih sprudova. Obièno je to dubina oko 4 m. 20 ili 22. u periodu od sat vremena pre sutona pa sve do ponoæi. kada je vedro. nosivosti 1 do 2. ka obali. ali i bolja fiksacija mamca. èinjenica je da se u svakoj vodi nalaze veliki primerci. Takodje treba imati na umu da medju upecanim jeguljama veæina potièe iz stajaæih voda.Bez obzira što se jegulje vrlo retko upecaju. jer prihranjivanje mora biti konstantno. Ponekad lovci na štuke zimi. Bez obzira gde hvatate jegulje. Jegulja naime traži potpuno nepomièan mamac. Prihranjujte mešavinom bronzanih crviæa i kastera oko vašeg plovka. kamenja. nosivosti 0. ulove na mrtvog kedera jegulju. Takodje. Poboljšani metod pecanja je izuzetno dugim štapovima sa kratkim najlonom umesto vagler tehnike. postoje tri osnovne postavke pribora. pecajte 10 do 30 cm dublje od dubine vode. Preko cele godine. koji se èisti bacaju kao primama. Kontrirajte na svaki brzi trazaj i potapanje plovka. obièno love u srednjem sloju vode napadajuæi mladj na površini vode po silueti koja se javlja od meseca. Na ovaj naèin se postiže bolja preciznost zabaèaja. jegulje se hrane po dnu.75 do 2 g. isti onaj koji se koristi za šarana ili Lov jegulje Ribe naših voda 61 . Nakon toga prihranite uzak pojas iza plovka. Prvo. ali budite spremni da smanjite dubinu. Najbolje mesto za lov je prelaz ravnog dna u strmu ivicu. Ideja je da se privuku jegulje iz centra vode. Ukoliko pecate velike jegulje obratite pažnju. Koriste se takmièarski plovci šljivolikog tela od balze.5 g. Bacite po 20 crviæa ili kastera svaki put kad zabacite plovak. Jegulja se najèešæe ulovi od juna do septembra. Postavka 2 se koristi kada nema nimalo vetra.

Ukoliko ste sve podesili pravilkomadi mrtve ribe na veæim udicama (2 do 10). Iz tog razloga indikatori trzaja i mašinica moraju dati potpunu slobodu najlonu. Dobro je koristiti sajlicu kao podvez zbog jeguljinih zuba. Hrane se kretanje vode jaèe. Ukoliko pecate dalje od obale. Kada se peca u mamac nalazi na dnu. Stigne li do njih. priborom za šarana stavite vatu natopljenu mirisom ili štuke. kada je na najlonu. ili je one obièno padaju u dubok san. lake plovke. Velièinu udice prilagodite velièini mamca. Kod dubinske metode olovo mora biti klizeæe kako bi pružalo pecati. Najlon bi trebao da bude nosivosti od 4. mesnim crvom kane kako se ne bi zario u mulj ili glistom kao mamcem. U toku leta i najveæih vruæina. srednjem sloju ili na površini.62 Ribe naših voda štuku.5 do 5kg je pre. · Jegulje su najaktivnije u toku leta. prebacite preklopnik tako da oslobodi najlon. Ukoliko vaša mašinica nema moguænost slobodnog otpuštanja najlona. Krupna jegulja æe ispustiti mamac ukoliko oseti i najmanji otpor. velika jegulja neæe osetiti nikakav otpor i krenuæe da nosi poruèljiv. · Velike jegulje se obièno nalaze u mirnim koristite plastiène. Bitno je da se povuèen olovom. ove kako bi ste razlikovali lažne manje jegulje su jedina riba koja se može trzaje. koristite prstennoæu.5 do 4 m je idealna. Dužina štapa od 3. Dobro je najèešæe pecaju u donjim tokovima reka. a mogu biti od 2 do 10. Imajte ona æe sigurno progutati ceo predvez i na umu da se jegulja u blizini izgubiæete udicu. · Male jegulje se mogu naæi svuda. f . Najlon nosivosti 4. obaviti deo najlona blizu olova Tu se lako hvataju dubinskom metodom silikonom ili stabljikom baštenske ili plovkom sa kasterom. dok je za priobalno pecanje potreban mekši pribor. dosta vremena da kontrirate. Mamci za velike jegulje su durbaci i komadi kedera.5 do 5 kg. vodama. Zimi Ukoliko je vreme vetrovito. ali se najmanji moguæi otpor. prirodnih zaklona. Mamac mogu biti durbaci ili koji može privuæi jegulje. potreban vam je brži i kruæi štap. jednostavno baca ka njima. Pecaju se Možete koristiti i hranilicu i u nju dubinskom metodom. jezerima i mrtvajama. Ovo æe vam dati predveze.no. dobre marke i izuzetnog kvaliteta. · Jedan broj pecaroša koristi vrlo kratke mamac i udicu. najlon æe obmotati oko prepreke i nema naèina da je izvadite napolje. Ukoliko se upeca veæa jegulja.

potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuæi primerci okruglog tela. U toku leta se hrani intenzivnije. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava se da se prenamnože pa se tu mogu naæi duguljasta zakržlja jata èiji pojedinci teško premašuju 300 g. moguæe ga je naæi i u bazenima koji se u toku zime skoro potpuno lede. U vodama koje se zimi potpuno lede. Baltièko i Crno more. Pari se u maju i junu. pre pecanja. a u toku leta zbog male kolièine vode. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. karaš ima veliku varijabilnost gradje. Živi uglavnom u mirnim. mesto na kome lovite. treba dobro nahraniti mamcem sa Lov karaša 63 . Uglavnom se zadržavaju na svojoj teritoriji.zlatni karaš karas Karaš Carassius carassius oreklo karaša su reke koje se ulivaju u Severno.30 cm. ali ovaj metod neæe poveæati broj upecanih karaša. preživljava zahvaljujuæi svojoj telesnoj izluèevini koja se ne ledi. a obezbedjuje vlažnost kože. postaju izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. Najveæi razlog tome je to što karaši nisu velike lutalice. a dostiže i do 50 cm i težinu od 2. je jedan o od najboljih naèina da privuèete veæi broj razlièitih vrsta riba. Proseèno poraste 15 . pa sve do reke Lene.000 komada jajašaca na podvodnom bilju. Èudno. a ženka položi oko 300. Ipak. dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane. U vodama sa dosta hrane. retko je napuštajuæi. Njegova izuzetna izdržljivost omoguæava mu da živi i u onim vodama u kojima druge ribe ne mogu. a posebno u onima u kojim ima dosta grabljivica. dok je relativno redak u rekama. ali su oni izuzetno retki. U zavisnosti od uslova života. jako zatravljenim ravnièarskim vodama sa muljevitim dnom. mogu se naæi ogromni primerci karaša.7 kg. P Prihranjivanje jednog mesta u toku dužeg vremenskog perioda. Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka. kao i one koje se ulivaju u Atlanski okean. Na primer. Kada dodju bolja vremena.

5 g.4 do 1. Kako je karaš riba dna.5 do 1. dok predveèe dolaze u pliæake nekad ni 50 cm duboke. oèekujte karaša od rane zore pa sve do 10 sati pre podne.16 mm i nosivosti 1. dok je u senci bolje · U toku izrazito toplih dana. Na · Na veæini voda. Namamèite udice hlebnim ružama ili mesnim crviæima i zabacite tamo gde ima najviše mehura. Primetiæete mehure vazduha na površini vode koji potièu od riba koje hraneæi se riju po dnu. par sati ranije.0. Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na površini vode. Ukoliko se pojave krupniji karaši. najlon nosivosti 1. · Sezona najboljeg lova je od juna do Uzmite uvek najfiniji plovak koji oktobra. Sa naglim padom nivoa vode karaš nagonski poèinje intenzivnije da se hrani. Jata su obièno saèinjena od jedinki istog uzrasta.8 kg. Jata se obièno kreæu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom. U takvim uslovima. Lovi se lakim ribolovnim priborom. nahranite u sumrak prethodnog dana i to sa par kugli navlaženog izgnjeèenog hleba sa dodatkom mesnih crva i kukuruza šeæerca. karaši se u toku vidljivog dela dana sele ka najdubljim delovima.5 m i najlon debljine 0. trzaje. ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog mraka. Karaša neæete naæi na svakom mestu u vodama u kojima boravi. jer æe to samo rasplašiti ribu. koje se za vreme najveæih toplota u toku dana kriju u priobalju i medju vodenim biljem. koji se stvaraju dok traže hranu po dnu. Rezultat bi trebao da bude trenutan. posebno kada je pritisak visok. Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu. uzmite jaèi štap dužine 3.pecate na hlebnu ružu na udici velièine 16 centne ampulice kako bi videli ili 18. probajte da uzeti crvene.1 kg biæe dovoljni. ali njihovo ponašanje uslovljavaju i vremenske prilike. Nosivost neka nema vetra. Prihranjujte blago potpuno razvodnjenim hlebom. i prilike dopuštaju. Uglavnom traži vode zaklonjene od jakog vetra.64 Ribe naših voda kojim æete pecati. mu bude od 0. treba loviti noæu i od otvorenim vodama bolje je koristiti izlaska sunca pa sve do 10 èasova.10 . i kako se dešava da i desetak puta sisa mamac pre nego ga proguta treba posebnu pažnju da obratite na plovak. Štap od 4 metra. Veæe ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke. Rano izjutra pažljivo pridjite hranjenom mestu i raspakujte pribor. najuspešnije na plovak. Za vreme mirnih dana . U dubokim veštaèkim jezerima. Nemojte više prihranjivati mesto. Noæu dodajte fluores. a idealna temperatura vode je od 16 do 20OC. crne plovke. Na taj naèin se priprema za ukopavanje u blato u kome može duže vremena da preživi u vrlo plitkoj vodi.

Olovca treba da budu 15 cm iznad dna. Tipièan pokret plovka pri trzaju karaša je kompleksan i može da traje i do pet minuta. veæ na samu njenu ivicu.5 m i najlon nosivosti 2. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice. Plovak vežite wagler metodom. Tada su trzaji nagli. nekada se desi da karaš sisa mamac. ali su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendvièu. Ima dve svrhe. a štap je neophodno držati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete. Karaš pre svega voli nepomièan mamac. Udice izaberite izmedju velièina 10 i 18 u zavisnosti od mamca. kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode. Medjutim. tako da može da klizi slobodno niz najlon izmedju dva graniènika. Nekada mogu da se kao mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti grašak.Ribe naših voda 65 manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica leži tik iznad dna. kako bi mamac što pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Prvo plovak potone. stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. Uobièajeni mamci su kukuruz šeæerac i kišna glista (Eisenia foetida). Kada se karaš sprema za ukopavanje u blato. Tada plovak jednostavno brzo i odluèno potone pravo u dubinu vode. Primama bi trebala da ima aromu konopljinog semena. bacite primamu sa unutrašnje strane terase. nemojte zabacivati u sredinu rupe. Za noæno pecanje bolje je koristiti štapove dužine 3 do 3. prvo da se ispitaju konture dna. Kada je vetrovito. Primama treba da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. Kada pecate vagler tehnikom. a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiruje dno. pa mu treba i omoguæiti. U tom sluèaju plovak samo vibrira po površini. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otpuštenim najlonom i slobodnom špilnom ili plovkom. Noæu ih možete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene. Da bi primetili tako fine trzaje koristite plovke sa prugastim antenama. zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa mamac. Takodje. Kada sagledate izgled dna. samo na dnu. Idealni plovci su oni sa crvenom kuglom na vrhu antene. Takodje. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmièarske plovke. uzmite minimalno olovo koje æe vam omoguæiti da zabacite na daljinu od 1 do 3 dužine štapa. Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. poslednja manifestacija može se videti kad karaš pridje mamcu. Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. kad nivo vode krene naglo da pada i izgled trzaja plovka se menja. . ako je moguæe koristite brzo tonuæe najlone. Svakih pet minuta dodajte još primame i ponovo zabacite. nakon toga krene na jednu pa na drugu stranu i najzad potone. pa izroni. pravolinijski i treba kontrirati kad plovak ide dole. Na taj naèin æete smanjiti broj lažnih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaša po najlonu. kako bi bili dobro uoèljivi za vreme sumraka.3 kg. Najzad.

onda ukuvanom kukuruznom brašnu dodajete istrugani sir i vanilin šeæer. · Hleb . Kada mu se doda anis u prahu. Dobro skuvane. vanila koja se dodaje pecivu. 0 Za ovaj tekst korišæeni recepti za primamu sa sajta: http://www. kao npr. I ovde se preporuèuje dodavanje mirisnih materija u prašku i meda. bodorke i deverike. kada su temperature najviše i kada je voda osunèana. Kukuruzno brašno se ukuva. kada se karaš hrani i kada polako prevaljuje telo po površini. najbolje onim za razvlaèenje.Koristi se sredina svežeg belog hleba. pa se dobro umese. karaš se hrani u toku najtoplijeg dela dana. odnosno peciva. Ova igra nema veze sa hranjenjem i vrlo teško æete ovakvog karaša upecati. Idealna temperatura vode je 7OC. Zato su preporuèljivi dodaci u teènom stanju. Kada je ovako testo pripremljeno.ribar. za karaša i deveriku šeæer.ptt. Treba voditi raèuna da mirisni dodaci teško prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. odlièan je mamac za karaše. · Testo od kukuruznog brašna . pospu se hlebnim pahuljicama ili belim pšeniènim brašnom. Beli hleb je bolji za stajaæe vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekuæe vode. Pre posipanja može se dodati i neki mirisni sastojak.yu i tekstovi sa sajta: http://www. pa se pospe pahuljicama ili pšeniènim brašnom.66 Ribe naših voda U toku zime. · Testo od griza . Interesantno je da se karaši èesto u toku zime igraju na površini vode. Neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaša data su ispod: · Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica .Ove pahuljice se skuvaju.Naroèito je dobro za karaše i šarane.co.Kao za pravljenje testa od pahulljica. Npr. mada je karaš aktivan sve do 4OC. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo pšenièno brašno. skuva se griz. može se dodati i malo meda.yu/korisnici/b/r/brzak/ . umesto pahuljica ili brašna od pšenice dodajte kukuruzno brašno (nikako griz). Ako lovite mrene ili klenove. Ovo zimsko igranje treba razlikovati od letnjeg izranjanja. za bodorke anis ili korijander. Ako ste se namerili na šarane.

U prvih devet godina što je ženka starija. njih mrežama love iskljuèivo profesionalni ribari. Zimu preživljava u potpunom miru u veæim dubinama donjih tokova reka. to više jajašaca položi.000 do 140. Na trzaj treba odmah kontrirati. jer su im usta sa donje strane tela. Pored keèige u dunavskom toku žive i jesetre i morune koje su vrlo sliène keèigama. sa izduženom njuškom i sa dugim i osetljivim brèiæima. K Lovi se dubinski. gde se hrani glavonošcima. Crno i Azovsko more. 58 do 70 boènih i 12 do 18 trbušnih. Odrasle ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. okreæu se na ledja. prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu.14. dok mužjak ostaje. nastavljajuæi da se pari sa drugim ženkama. Maksimalno naraste do 1m i teži do 9 kg. Ove dve ribe sportski pecaroši ne mogu da upecaju. Kaspijsko i Jadransko more. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod Acipenser) koji neprekidno živi u slatkoj vodi.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3 do 4 m. Lov keèige A 67 . retko se može uloviti i na crvenu glistu. ali periodièno migriraju u Crno. Od marta do juna. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo. a koriste se tanke i oštre udice velièine 8 . Najbolji mamac je larva vodenog cveta. Nakon izleganja mladj se pod uticajem strujanja reke seli ka ušæu.Keèiga Acipenser ruthenus eèiga živi u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko. Noæu. Nakon tog uzrasta broj jajašaca opada. kao i u reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega jezera. Na telu ima 12 do 17 oštrih ledjnih ploèica. Da bi ovo izveli. ženke polože od 11. Najbolje se lovi u proleæe pred mrest. U toku proleæa seli se uzvodno radi parenja. Glava keèige je karakteristièna.

Debljina najlona ipak zavisi od velièine prve upecane kesege.08 .Kesega kosalj sabljarka beovica Abramis ballerus esega naraste obièno od 30 cm do 40 cm i težine do 0. Može se naæi u svim slivovima srednje Evrope.5 gr. Prvo su bele boje. posebno u blizini ušæa reka. Polno sazreva sa èetiri godine.10 je obièno dovoljan. Vrlo se retko može naæi u gornjem toku reke. Balansiranje olovima treba da bude dobro uradjeno. Oèi su joj velike sa belo-srebrnom beonjaèom. Ledja su joj plavozelena. Trbuh je crvenkastobeo. Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Telo joj je spljošteno i izduženo. Velièina udice se bira u zavisnosti od mamca. Klasièni mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. K Lovi se lakim ribolovnim priborom. najuspešnije na plovak. sa blagim plavim odsjajem.Živi u nizijskim vodama. Boèno ima 66 do 73 komada krljušti. Za pecanje u kanalima najlon debljine 0.0.6 metara iz dva ili tri dela. Koristi se nešto veæi plovak oblika lopte ili kruške. Za pecanje u brzacima i rekama.14 mm. bokovi srebrnobeli. Potreban je karbonski štap "takmièarac" od 5 . Ima neobièno dugo podrepno peraje sa 38 do 45 žbica. Prepoznatljiva je po maloj glavi. Medju Lov kesege 68 . Najbolje je koristiti neæi broj manjih olovaca ili jednog olivetija i više malih olovaca. Mresti se nešto pre deverike.1. najèešæe u velikim rekama i njihovim plavnim podruèijima. Za vreme parenja mužjaci dobijaju na bokovima bradavièaste izrasline.3 . kada naraste 18 do 20 cm. Plovak u obliku šargarepe nosivosti od 0. najlon treba da je nešto deblji od 0. Plovak treba da ima dugaèku antenu i telo zbog stabilnosti. Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18.12 do 0. a nakon toga požute.5 kg. Hrani se životinjskim organizmima pri dnu. ustima koja su okrenuta polugore i velikim repnim perajima.

U ovakvim sistemima kesega se nalazi na velikoj udaljenosti od obale i treba joj “dobaciti” mamac. Za uspešan ribolov primama je esencijalna. na isto mesto se zabacuje sistem sa hranilicom u sluèaju da je dubinski metod u pitanju. kesegu možemo adekvatnom primamom diæi od dna ako nam je to cilj. plovkom i bolonjez tehnikom. sitne gliste i komadiæe glista.14 do 0. pa je opasnost od kaèenja velika. Najbolje je formirati loptu od biljne primame. brašneni crvi. Od mesnih sastojaka treba koristiti mesne crviæe. koja se nikada neæe diæi sa dna. Plovak prvo blago izroni. U sebi može da sadrži samo biljne sastojke. a onda u njenu unutrašnjost dodati životinjske komponente. tamna i lepljiva. Lov plovkom se ni u èemu ne razlikuje od lova bodorke plovkom. nemojte dohranjivati dok god riba radi. Jedini razlog zašto želimo kesegu da dignemo sa dna je pecanje plovkom na mestima gde je dubina jako velika ili dno preterano zatravnjeno i prekriveno panjevima. To ih može uplašiti. Koristi se karbonski štap dužine od 3 do 4 m. Treba da bude teška. Za razliku od deverike. koji izlaze iz dna. ali kesega neæe odbiti ni mesne delove. Pribor za ovakav lov opisan je na poèetku teksta. prihranite opet i èekajte. dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. a dohranjivanje vršite samo hranilicom. Od primame se formiraju lopte velièine mandarine i sa oko 1/2kg hrane nahrani se mesto pecanja. što je znak da je kesega uzela mamac. Kesega se može pecati dubinskom metodom. hleb i gliste su najèešæe korišæeni. kuvano žito. U tom trenutku treba kontrirati i kaèenje je zagarantovano. Od biljnih sastojaka tu su hleb. kukuruzni griz. skrob i pšeniène. Zato kada jednom primamite ribe. masna. Ugriz kesege je karakteristièan. Kontrirajte kada indikator trzaja pokaže da je riba ponela mamac. mleveni keks. Prisustvo kesega primetiæete po pojavi mehuriæa na površini vode. Kada jato ode. kao što su korica hleba i treset. Najbolje je da se vrh štapa opremi nekim indikatorom trzaja.Ribe naših voda 69 njima mesni crviæi.16 mm. Plovkom se obièno lovi na tekuæim . larve komaraca. Zabacujte uvek na isto mesto. hranjiva. Primama koja to može uraditi mora u sebi imati elemente koji prilikom raspadanja isplivavaju. Štap postavite u pravcu toka reke. Mesto pecanja pre poèetka dobro nahranite. Imajte na umu da kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. odnosno namamèena udica ukoliko se peca uz pomoæ plovka. Nakon toga. Najlon treba da je od 0. Na kraju najlona treba da se nalazi hranilica. Lov dubinskom metodom je najèešæi na jezerima i sporotekuæim vodama. ražene i ovsene pahuljice. drži mamac u ustima i najzad krene u jednu stranu. a nakon toga se položi.

ovaj sistem pecanja može biti odlièan i za druge vrste deverika. YX . kao što su reke i kanali. Plovak treba da je masivan sa veæom nosivošæu. Na ovakav štap postavlja se kvalitetna mašinica. Udica je na predvezu dugom oko 50cm i vezana je virblom za glavni najlon. crnooku i nosaru. Kontrira se kada riba ponese plovak na jednu stranu. kako bi se pri rastapanju primame èestice primame skotrljale pravo do mesta gde vozimo plovak. Lov kesega bolonjez (Bolognese) tehnikom dolazi iz Italije i tamo je koriste ribolovci na brzim vodama sa jakom strujom. Antena olovka je velika i na vrhu ima kuglu. Na špulnu se namotava najlon debljine 0.20 mm. Tehnika ribolova je jednostavna. Pored kesege. Vrh štapa stoji podignut i u svakom trenutku može da da kontru.70 Ribe naših voda vodama. Da bi ribolov bio uspešniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od mesta gde leži mamac. Za ovaj tip pecanja potrebni su karbonski teleskopski štapovi dužine 5 do 7 m. ribolovac zabacuje sistem nizvodno i pušta da ga struja nosi na željeno mesto. Montira se jedna udica velièine od 10 do 18 na kraj najlona.10 do 0. Za optereæenje koriste se dva veæa olova.

180. Sezona parenja im je sa proleæa. odakle mogu da reaguju na svaku opasnost.25mm. Veliki primerci se hrane drugim ribama i žabama. ceo se postupak ponavlja. laganu mašinicu sa namotanim najlonom precnika 0. ali se mogu koristiti i krupniji insekti i leptirovi. najèešæe se zadržava ispod brana i zapreka u vodi gde se hrani. sasvim mali plovak i udicu. mladj jede zooplanktone. pa èak i neke ženke dobijaju taèkice po telu. Klen se hrani i životinjskom i biljnom hranom. Nakon izvaljivanja. Pri zabacivanju udice nije potrebno voditi raèuna da mamac što laganije padne na površinu vode. U nizijskim rekama. on ipak najradje naseljava tekuæe vode sa tvrdom podlogom. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o površinu vode izaziva klena da zagrize èak i da nije gladan. Živi kako u slatkoj tako i u brakiènoj vodi. Uprkos klenovoj velikoj sposobnosti prilagodjavanja. Duže èekanje nema smisla. što posebno važi za starije primerke. dubinke bez i sa hranilicom kao i dubinku sa slobodnom špulnom.Klen Leuciscus cephalus sim severne Skandinavije i ostrva u Mediteranskom moru. Dovoljno je imati vitak štap srednje dužine. Naroèito je zanimljiv lov na "pec". O Na rekama koristite plovke. Najuspešniji mamac je skakavac. najbolje velièine oko broja 12. klen naseljava celu Evropu. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivanja. koji je specifièan za manje reke.000 i 200. klenovi rastu prilièno sporo. Klenovi su izuzetno stidljive ribe. Iako kod zabacivanja ne Lov klena 71 . Kreæu se tik ispod površine vode. Uprkos svojoj velikoj proždrljivosti. U tom periodu mužjaci.000 jaja. èak proždiru i plodove koji padaju sa priobalnog drveæa. Mlade ribe se drže u jatima. Ženka polaže izmedju 50. U pastrmskim vodama smatra se nepoželjnim jer proždire plemenitu mladj i ikru. a analno i ventralno peraje postaje im crveno. dok odrasli primerci žive zasebno. ali i u Baltièkom moru.

on uspesno oslobadja udice pre nego što ga izvuèemo na obalu. Kada klen uzme mamac. poèinje se lov. Potezanje treba da bude kratko i dovoljno energièno da bi se udica sigurno zabola. zakratko se saèeka i kada se uverite da su klenovi ostali tu. naroèito ako su klenovi na površini vode.talci se uglavnom nalaze u barama i jezertipom. Bolje je baciti par stisnutih sitnih komada Premeæe ga u ustima i ako oseti primame na mesto pecanja i nekoliko gruotpor odmah ga ispušta.bacati velike lopte primame. neuobièajen pomeraj najlona. Najlon treba da bude ima. Na oko 20 cm su oprezni i na najmanji šum u stanju su od udice dodajte još jedno olovo da pobegnu na sasvim drugi deo vodenog kako bi primorali mamac da leži na toka. ali može pomoæi. Dubinski vremena pre zalaska sunca pa sve do tri metod lova se primenjuje za vreme sata nakon zalaska. Zakaèenom klenu ne treba dozvoliti da se izbacuje iz vode. · U nekim vodama postoje jako veliki Na kanalima i drugim primerci klenova koje je teško uhvatiti. Ovo æe lem je što u toku tonjenja mamaca. uèiniti da se hleb uzvodno raspada i kondok struna nije još zategnuta. Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi.8 do 2. kapidubinskom metodom sa quiver.Pokušajte sa mrtvim kederom ili sardinete suprotnu stranu obale dugim nom u priobalju pred sumrak.72 Ribe naših voda mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine. uzima mamac obièno dok još tone. Ovde mora menèiæa navlaženog hleba uzvodno. klen presudnog znaèaja. uskim vodama trudite se da doseg. što je mnogo trzaj klena neæete ni osetiti na štapu bolje od stalnog ubacivanja loptica koje pa je potrebno dobro paziti na svaki æe zasigurno zaplašiti ribu. dnu. pre kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode. Udica · Vodi prilazite oprezno. veæ ga povlaèenjem najlona spreèiti u tome.5 kg. Èest razlog gubljenja ulova · Prihranjivanje na malim vodama nije od je prekasna kontra. naroèito u proleæe i u . nego uslediti brza kontra. Naime. štapom sa kratkim najlonom ili · Iako su klenovi ribe tekuæih voda. mestu za ribolov treba priæi što tiše. Osnovni princip je da treba da · Najbolje vreme za klena je od oko sat stavite minimalno olova. veæih voda. nosivosti 1. Klenovi koji se love na taj naèin su teški 100-300 grama. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko redji i oprezniji. Kada se zauzme dobra pozicija za zabacivanje. bez naglih pokreta. Najveæi prob. Krupni klenovi velièine od 8 do 4. Mamac treba da padne 20-40cm ispred uoèenog klena. blagi stantno primamljuje ribu.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nastane udicu obièno proguta najkrupniji klen iz grupe. ali se i oni ponekad ulove. u veæini sluèajeva. jer se tada.

MN. skakavcima ili puževima. prirodne i veštaèke mušice i živi insekti. sa minimalnom kolièinom olova potrebnom da se mamac nadje na dnu. Kod mutnih voda. Lov æe vam tada doneti velike klenove. FT i SGT(SLN))*. konopljinim semenom ili kukuruzom šeæercem i èekati da se klenovi pojave pa pecati jednim štapom. Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. Obratite pažnju da se klenovi nalaze obièno pri obali. glog ili trešnja eto objašnjenja zašto se i na ove biljne mamce može uloviti klen). Kada je reka bistra. tvisteri i šediæi velièine 2. uz obalu obraslu kupinama ili medju potopljenim panjevima i granama. BGI. Klen je svaštojed i može se pecati na skoro svaki mamac. suvom krvi.5 do 4. Koristite fiksno olovo težine 50 g. a sa olovom za zimske uslove pecanja. kocke mesnog nareska i kukuruz šeæerac. kad klen iz dubine osmatra površinu vode i kada æe vašu varalicu brzo spaziti. Možete probati sa sirom. BT. možete prihraniti željeno mesto mesnim crviæima. RH. Tu su i hlebne ruže. glistama. sir ili mesni narezak). Zabacujte varalicu nizvodno i popreèno na tok reke. BS. Na drugom štapu ponudite komadiæ mesnog nareska na dlaci i zabacite dalje u glavni tok. Naravno. Od varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm . Klenovi su aktivni uvek. GRT. G i u mutnoj vodi GFR. male glavinjare imitacije žaba i riba. Koristite pola sardine ili durbaka. bolje je koristiti što aromatiènije mamce (crvi. Prvo treba da nivo poraste za oko metar. Takodje mogu se koristiti i leptiri velièine 0 do 3 i male kašike. SD. a nakon toga. Najbolji trenutak za klena je onaj odredjen promenom nivoa vode. Leti možete probati i puža. DOR. kao i u zimskim uslovima ta varijanta ribolova retko uspeva. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udiciu bez olova za letnje. u senci ispod krošnji drveæa koje natkrivljuju površinu vode (ako su ta drveta još dud. hlebna ruža i kukuruz šeèerac su se pokazali najboljim. Ukoliko dodje do trzaja. komadom nagnjeèenog voæa. BASS)* ili Zoranovi vobleri od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. posebno kupinama i dudom. neæete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov. biæe to još dok mamac tone. durbaci. Ovaj metod se najèešæe primenjuje u popodnevnim satima. ali sumrak ipak daje najbolje rezultate kad se love krupni komadi. Na ovim mestima klen saèekuje svoj plen bilo . Kada je voda mutna. Kada je voda bistra. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice.Ribe naših voda 73 kasnu jesen. Bolje je onda zabaciti više dubinki i èekati ili koristiti metod pecanja sa dva štapa. kao što su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S. RT. za par dana da opadne na 15 do 45 cm ispod proseènog nivoa. Doba dana i nije toliko presudno. P. Ružno paèe( BIS. mesnim crviæima.

Moguæa su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri vodjenju varalice: · Bacate varalicu. “Veliki uzima ne no” . Jedino rešenje je da prilikom namotavanja najlon držite uvek nategnutim. Dakle na tom mestu treba pecati i bacati varalicu. koèijaša. Umesto mušice istim principom se može loviti i na malog skakavca (i zelenog i braon) i popca. te stoga niste ni osetili trzaj. Posmatrajte najlon još dok tone i na svaki sumljivi pokret najlona najbolje je da kontrirate. A *Za informacije o tipovima i bojama varalica korišæen tekst iz Ribolovaèkog-magazina br. jer nije dobro zagrizao mamac. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete. Klen je uzeo varalicu. osetio otpor. posmatrate vrh štapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju. oseæate blag trzaj. Dovodite varalicu do kraja i primeæujete da je u pitanju klen. Ponekad se za vreme sunèanog i toplog dana klen okuplja na samoj površini vode i tada ga je moguæe loviti strimerma i mušicama potezaljkama koje se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. zula i veštice.co.yu . Kao zamena za pravi mušièarski pribor može se koristiti i vaser kugla. ona pada. Pravovremena kontra je najbitnija. tanak najlon bez olova i veštaèka mušica (zlatna. odluèno i kratko. Povlaèenjem vrha štapa gore dole menjate dubinu . crni palmer i aleksandra) ili sveže uhvaæeni skakavac ili popac. malo je poneo.3 : Tibor Mesaroš.74 Ribe naših voda da su to ribice. Opet vam je na varalici bio klen. prepoznao da “to” nije za jelo i ispljunuo je. U toku vuèenja osetite otežanje i pomišljate da je u pitanju trava ili komadiæ kese. koji ju je okusio i osetio da nije za jelo i ispljunuo. · Bacate varalicu. · Treæi scenarij je dosta èest.ribolovaèki-magazin. veæ samo vidite da je najlon poèeo malo brže da se zateže) blagi trzaj i nastavljate da namotavate.zabacivanja nizvodno i zadržavanja varalice na jednom mestu. insekti koji sleæu na vodu ili upadaju sluèajno u nju ili plodovi koji padaju sa krošnji. koja vibrira pod dejstvom toka vode. U veæini sluèajeva ovakav klen æe se pri izvlaèenju otkaèiti. Varalicu po pravilu klen uzima naglo. a levo desno mesto varalice. vodite je kroz vodu. kontrirate i ništa. Da bi rešili ovaj problem važi ista napomena kao i kod pecanja plovkom. Pored vodjenja varalice može se na bržim vodama koristiti i tehnika “lerovanja” . oseæate (a vrlo èesto èak ni ne osetite na štapu. I ovde je jedino rešenje kontra i pri najmanjoj promeni optereæenja. Od mušica su se najbolje pokazale imitacije bumbara.http://www. Desilo se da je klen uzeo varalicu još dok tone i dok najlon još nije bio zategnut.

K Lov kleniæa Kleniæ prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke.Kleniæ Leuciscus leuciscus leniæ naseljava skoro celu Evropu. u periodu od marta do maja. I dalje vole da se zadržavaju u brzim i turbulentnim vodama. Ženka polaže od 3. hvatajuæi insekte i plodove koji padaju sa njih. Sa dolaskom jeseni odlaze u dublje vode. tako se jato raspada na manje delove. U tom periodu na telima mužjaka javljaju se pege. osim voda Škotske i severne Skandinavije. Pri temperaturi od 13OC mladj se izlegne nakon 25 dana.000 do 27. Parenje je zajednièko za celo jato. Sezonske migracije jata kleniæa ista su kao i jata bodorki. Kleniæ je obièno težak 100 do 200 grama. konoplja ili grahorica posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. puževe. ukljuèujuæi i hlebnu pastu. kleniæi migriraju nizvodno. uglavnom blizu dna na kome jede insekte i njihove larve. Kao i bodorke rado se zadržavaju ispod krošnji koje nadvisuju vodu. Poèinje da se razmnožava u treæoj ili èetvrtoj godini života. jata se opet okupljaju i prezimljavaju u najveæim dubinama. Za razliku od veæine riba koje se sele u zvodno da bi se parile. U toku veèeri i noæu isplivava na površinu gde lovi insekte koji padaju na površinu vode. Kako ribe rastu. Kreæe se u manjim jatima. ali nakon par nedelja. Nakon izvaljivanja mladj se sakuplja u velika jata. Veliki broj 75 . Naseljava mesta gde se ulivaju brzi potoci. Hleb. Sa proleæa nalaze se u mirnijim delovima toka. U hladnim vodama mrest se odvija nešto kasnije. ali se jata dele na manje grupacije. nekada i na peskovitom dnu. koricu. U mutnim vodama voli da se hrani glistama koje bivaju sprane sa zemljišta nakon kiša. Polaže ikru na podvodnom bilju li njihovom korenju. Kada dodje zima. ikru i riblju mladj.000 jajašaca velikih 1 do 2 mm u preèniku. kako vreme otopljava kreæu ka glavnom toku i veæim dubinama. ružu ili lopticu je isto toliko popularan kao i žito. èak i u junu. a maksimalna masa mu je 400 grama. bujice i reke.

prihranjujte mesto svaki put kad Bolje je pecati dubinskom metodom ili zabacite rasipanjem male kolièine plovkom sa mamcem na dnu nego vara.76 Ribe naših voda pecaroša koristi zrnevlje konoplje kao primamu. ali da omoguæi dovoljno zabacivanje. Velika je verovatnoæa da se riba na njih veæ navikla i da æete sa njima imati najveæi uspeh. jar su sitnije riba manje aktivne.dubokim vodama je lov dubinskom metodom. Leti.struja æe omoguæiti titranje mamca nja udice napolje.18 mm nosivosti 0. Sa jeseni i u zimu oni se obièno da vas riba ne vidi. Odaberite pogodno mesto za gavaju statiènu i ubarenu vodu. Koristi se lako olovo tim mesnim crviæima. èuvarke. Kao podvez koristite najlon nije redak sluèaj da iskoèe iz otvorene nosivosti od 0. · kada pecate na prostranijim vodama. lièariti. kako vas ribe ne bi videle.mesnih crviæa. Na prostranim rekama. Na taj naèin æete moæi u vodi. ostavite štap bez izvlaèe. posebno gde · Leti potražite kleniæa u dobro aerisanim je voda èista. a ako duže vreme pecanje. U plitkim rekama. uholaèe. stenice i vodeni raèiæi i crviæi mogu se koristiti kao mamci. Ipak.45 do 0. Mamac je mesni crviæ. Bitno je da prvi zabaèaj bude sa dalje može koristiti i u plitkim i u strane mesta gde primamljujete ribu rasu. Štap dug od 3. Pribor mora biti fin.5 do 4 m. Udice velièine 18 do 20. nije loše da · reagujte samo kada plovak stvarno ode o bok vežete platnenu kesu sa dve tri rupice. · Kleniæi brzo trzaju.70 kg. Zabacujte udicu nizvodno. a sa njime i Kasteri i crvene gliste su dobar mamac. ispod vode. najlon debljine do 0. a zreo plod zove kao mamac na udici. primamljujuæi ribu. Kao primamu da proverite sledeæe tri stvari: · zategnite najlon izmedju plovka i štapa raspite jednu šaku mesnih crviæa. Ne bi bilo loše da je ono kontrirate na svaki trzaj bez uspeha treba skriveno iza obalnog bilja. vagler ili klizeæi plovak èine dobar izbor. Ukoliko ulazite u vodu.oprezno priæi vodi i uoèiti jato. što je više moguæe kako bi ubrzali kontru.9 · Obratite pažnju na živahnost kleniæa. mesni crviæi. koji æe se malo po malo rasipati u nemojte jako kontrirati. uvek pogledajte oko vode kojih insekata ima. U kesu stavite crviæe. Sa živim mamcima uvek treba eksperimentisati. mora se voditi raèuna vodama. plovak što lakši. Povucite blago i vodu. gde je struja jaka i tok dubok. Vodena Ukoliko niste. . Drugi naèin ribolova koji se da smanjite broj zabaèaja za tri puta. · Zimi æete najèešæe uhvatiti krupnijeg jer se jato neprekidno kreæe. kg. U toku pecanja treba menjati dubinu. Najbolje je sele u dublje slojeve. osetiæete da li ste ili niste zakaèili ribu. kleniæa. uvek izbe.

Vešt ribolovac bi trebalo da upeca svaku treæu ribu koja trzne.Ribe naših voda 77 koje se nalazi oko 10 cm iznad mamca. O . koji æe se pod uticajem struje jednostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. Može se zabacivati i uzvodno i nizvodni. popce. On je primenjiv na manjim potocima i brzim rekama. ali neki pecaroši vole da zakaèe i jednog mesnog crviæa. Štap se drži u ruci i reaguje se odmah i na najmanji trzaj. jer su mu oni i prirodna hrana. Zabacite uzvodno mamac. Kada nemate pri sebi veštaèkih mušica. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna. Koriste se iste mušice kao i kod pecanja klenova. Možete koristiti obe tehnike i bacanje mamaca nizvodno ili popreko toka uz neprestano privlaèenje i “lerovanje” mamca na jednom mestu korišæenjem reène struje. Najefikasniji metod ribolova kleniæa u plitkim vodama je pecanje na crva bez imalo olova. Obratite pažnju da se oko kleniæa obièno mogu naæi i klenovi. U plitkim vodama zabacujte preko jata. Kleniæ najradije uzima skakavce. koristite one prave iz prirode oko vas. Ugrizi se manifestuju kao blago zatezanje najlona. Ovakve mušice padaju na površinu vode sa grana drveæa ili iz rojeva koje se roje iznad površine vode. a ponekad i po trzaju vrha. Ukoliko nemate odgovarajuæi mušièarski pribor. tako da podizanjem vrha štapa dovedete mamac u samo jato. probajte sa pecanjem sa vaser kuglom. Pecanje mušicom je najinteresantniji naèin ribolova kleniæa. Koristi se i mokra i suva mušica ravnopravno. sve vrste muva i leteæe mrave. Uvek tražite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata kleniæa kako bi se hranila. Njih æete razlikovati po konveksnom dorzalnom peraju koje je kod kleniæa konkavno. Svaka sitna mušica se može iskoristiti. Kuglu postavite oko 80 cm od udice ili mušice i koristite maksimalno tanak najlon bez imalo olova. ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i naæi najslièniju imitaciju.

Ova tanušna srebrna ribica je ukrašena crnim taèkama po celom telu i perajima. Nema neki privredni znaèaj izuzev u Francuskoj u kojoj se od nje pravi jedna vrsta nacionalnog jela. Nastavlja sa hranjenjem i u toku zime sa tim što se seli u veæe dubine.Krkuša govedarka grundl pištavac Gobio gobio rkuša naseljava sve evropske vode sem one u Skandinaviji. Izuzetno lièi na sitnu mrenu ali ima jedan par brèiæa dok mrena ima dva para. Pre poèetka ribolova. Njegov životni vek je oko 6 godina i maksimalno poraste 15 cm. gde se hrani sa dna larvama insekata. a leti se pomera u pliæe vode do 2 m. Ponekad se èak nalazi i u morskoj vodi sa manjom koncentracijom soli. Ovo æe delovati kao alarm za krkuše i jato æe se pojaviti da se poèasti životinjicama dna koje ste upravo izvadili. Kao mamac koristite gliste i mesne crviæe. Lov krkuše 78 I . Iako nije èesta u dubokim bazenima. u njima može porasti izuzetno krupna. Najbolji period ribolova je od avgusta do septembra. Pirinejima . puževima i zglavkarima. puževima i zglavkarima. Škotskoj. Naseljava sva moguæa staništa od planinskih potoèiæa do bazena. U toku zime odlazi u duboke vode. Peca se finim priborom sa dve udice velièine 12 u razmaku 8 cm jedna od druge sa mamcem prezentovanim na dnu. Mresti se od maja do juna iznad kamenitog tla obraslog travom. U centralnoj Evropi ovom ribicom hrane svinje. južnoj Italiji i Grèkoj i to sa veæim brojem podvrsta. topla voda srednje jako struje i kameno ili pešèano dno. rijuæi po dnu. Potrebna joj je bistra. Nakon 2 do 3 godine krkuša postaje polno zrela. U prirodi ona je hrana veæim predatorima. K Krkušu možete naæi u gustim jatima u vodama sa jakom strujom. Po položaju usana može se zakljuèiti da se hrani sa dna larvama insekata. Usne mogu da joj se transformišu u tubu kojom je u stanju da isisa životinjice iz tla kao usisivaè. štapom zamutite vodu.

deverikom i bodorkom. krupatica je nešto deblja sa krupnim i svjetlijim ljuskama na bokovima. sa kojom se èesto meša. Najviše se zadržava u donjim tokovima reka.000 jajašaca na vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima. Mesta parenja èesto deli u isto vreme sa crvenperkom. Obièno naraste 16 . jezerima. Mladj se hrani zooplanktonom. može se toliko namnožiti da cela populaciju. K 79 . Za godinu dana mladj izraste na dužinu od 6 do 8 cm. ali zbog svoje osobine da zimi ne miruje. Broj žbica na lateralnoj liniji je kod krupatice 44 do 48. Može živeti do 16 godina. Mužjaci postaju polno zreli nakon druge godine. Sam mrest se dešava u sumrak i u zoru. Nije retko da se krupatica u toku parenja ukršta sa deverikom. Nije posebno kvalitetna riba. dok se odrasle ribe hrane larvama. Krupatica se izleže nakon 10 do 14 dana. Ne polaže svu ikru odjednom.Krupatica krupatka blika Blicca bjoerkna rupatica naseljava sve vode Evrope. a ženka nakon treæe do pete godine. dok kod deverike pretežno preovladava crna boja i zlatna boja krljušti. Jajašca su lepljiva i kaèe se za objekte u vodi. zbog nedostatka hrane postane zakržljala. Ženke polažu izmedju 11. crvenperkom i bodorkom stvarajuæi neplodne hibride.18 cm i do 1 kg težine. U severnom delu areala koji naseljava parenje se odigrava sve do jula. U vodama gde su grabljivice retke. veæ u 2 do 3 navrata.000 i 109. omiljena je medju pecarošima koji zimi izlaze na vodu. a kod deverike 51 do 60. Pre parenja mužjacima se na glavi i telu pojavljuju male košèane izrasline. Za razliku od deverike. mrtvajama i rukavcima. Traži mirna mesta. Krupatice se od aprila do juna približava obali kako bi se parila. sem voda Skandinavskog poluostrva i Britanije. insektima i delovima biljaka. gde se krije u dubokim slojevima vode. a peraja su joj na vrhu žuækastonarandžasta. U tom periodu postaju izuzetno teritorijalni braneæi je od drugih mužjaka. Ona koja padnu na dno uginjavaju zbog nedostatka kiseonika. ka što su panjevi i krupno kamenje.

Udica treba biti od broja 18 do 20. Plovak treba da je montiran da može da klizi po najlonu kako bi olakšao zabacivanje. oblika iglice ili suze. Ukoliko pecamo na plovak.10 mm. Uz dobro pripremljenu prihranu možete vrlo lako da privuèete i nekoliko desetina ovih riba. Debljina najlona 0. glistom i hlebom.Krupatica je najaktivnija u toku leta i jeseni. U toku cele godine sem zimi lovi se istim priborom i tehnikom kao i deverika. nemojte oèajavati. dobro je na to mesto postaviti klizni sistem za grabljivice kako bi ulovili štuku ili smuða koji vam je preplašio ribe.10 . riba se polako. plovci od 1 g ne dolaze u obzir jer se mnogi ugrizi ni ne osete zbog toga što riba zimi osetljivije trza. kad ostale riblje vrste padaju u stanje hibernacije. ali sigurno vraæa na hranjeno mesto.8 kg. a možemo koristiti oba metoda i dubinski i lov plovkom. Što se plovaka tièe najbolji su vagler plovci sa malo veæom antenom. larve insekata ali i bilje. Ukoliko lovimo dubinskom metodom na vrh štapa je dobro staviti neki od detektora trzaja. ali je najinteresantnija za lov zimi. ne morate sistem odmah da vadite van vode. zglavkare. Da bi smo u zimskim uslovima lovili ovu ribu potreban nam je vrlo osjetljiv pribor.5 g. Najlon treba da je nosivosti oko 1. tanka i vrlo oštra. Što se plovaka tièe najbolji su oni nosivosti 4X16 ili 0. Moramo spustiti mamac na samo dno i to dalje od obale. kukuruzom šeæercem. Za zimski ribolov koristite fin dug pec štap kojim možete precizno da plasirate mamac na željeno mesto. potrebni su nam duži štapovi sa ili bez mašinice. gliste. pukotine na dnu i slièno.0.08 . veæ ga jednostavno spustite na isto mesto.12 osnovni. pa ako i promašite griz. ako i nema trzaja na tim mestima. Velika jata preokreæu velike oblasti mulja u potrazi za hranom. a predvez 0. bodorki.0. Štap zato na nekim vodama mora biti i 10 m dugaèak. durbacima. Zimi sva bela riba s padom temperature odlazi u najdublja mesta u jezeru. Kad ulovimo grabljivicu ili kad ona sama ode. Štap treba da je što duži (i do 10 m). Udice se mamèe: hlebom. To su najidealnija mesta za ribolov na ovu ribu. Hrani se iskljuèivo na dnu jeduæi puževe. mesnim crviæima ili glistama. deverika i kleniæa. Ponekad je moguæe naæi mešovito jato krupatica. pa ih gasovi iz dna i u najdubljim rekama odaju. Ako iznenada prestane da grize. jer zimi nema hrane za biranje. sitnijim pijavicama. a udice ne treba da su prevelike jer ih mamèimo uglavnom sitnim mamcima: mesnim crviæima. Lovimo je iskljuèivo na dnu. Najlon ne treba da je jaèi od 1. Živi u velikim jatima i to što su starije i krupnije to su jata manja. Ali.5 kg. pod podlokane duboke obale. Lov krupatice 80 Ribe naših voda .

Hleb kao mamac nije poželjan. To je bitno zato što se kugla prilikom pada na dno brže rastvara i brže primamljuje ribu.Ribe naših voda 81 Razlog je taj što zimi zabacujete na veæu udaljenost i manji plovak jednostavno ne bi videli. a da mi to ni ne primetimo. Ponovno zabacivanje usled promašaja je jednostavno.18 mm. Trzaj ribe zimi je oštar i kratak i vrlo se èesto dogodi da se riba sama i upeca. a udice na po 30 cm iznad olova.20 mm osnovni. kao i mamci su isti kao kod klasiènog pecanja na plovak. spustimo prvi deo šteke na nosaèe i dodamo joj na kraju nastavak. Uz šteku potrebno je da imamo i specijalni držaè ispred i rolere iza sebe. èak da i ne dotakne udicu. jer je dovoljno samo da spustimo štap na nosaè. pa kad riba doðe do njega. Razlog tome je taj što riba kada uzme mamac potpuno miruje na mestu. Predvez je dužine 30 cm. a mamac na željenom mestu na sred reke. Onda desnom rukom poguramo šteku unapred i dodamo sledeæi nastavak. što je za letnje pecanje ove ribe nekad presudan trik. "pinkije" jer su žilaviji i duže žive. Kontra kod šteke ne mora biti prejaka zbog velike poluge koju pravi sam štap. Debljina najlona je 0. U prvoj privlaèimo ribu do mesta na kome možemo da odštekamo sve nastavke sa šteke. Na taj naèin æe na udici biti živahniji. Udica treba biti od broja 18 do 20. Štapom dugim i do 11 m. ali samo po jednog u sluèaju da riba slabije trza. a da vi ne morate da pomerate vrh štapa. Sistem vezivanja plovka i udica. Hranu s crvima pomešati na suvo. Na taj naèin æe udice vioriti u vodi i privlaèiti ribu. Šteka je sada nameštena.0. kaèimo dva do tri crva. Nakon zabaèaja. Ako su primerci veæi. po kojima æe šteka da klizi prilikom pozicioniranja mamca. uspe lagano da ga usisa. Vadjenje ribe je u dve faze. a on se za to vreme jako raskvasi. jer se zimi i inaèe duže èeka na griz. Što se pripreme hrane za zimske uslove tièe u 3 kg klasiène primame dodajte oko 500 g konoplje i 100 g crva. a zatim postepeno vlažiti sve dok se ne napravi èvrsta kugla koja ne sme biti previše vlažna. G . Najbolji mamac za zimski ribolov ove ribe je crv. ali je najbolje koristiti male crve tzv.15 . a za predvez 0. mamce držite u džepu uz telo. Crva kaèimo za glavu tako da ga što manje povredimo. tanka i vrlo oštra. a onda se ponašamo isto kao i sa sistemom sa plovkom. U sluèaju velike hladnoæe. Zabacivanje šteke je isto kao i zabacivanje sistema sa plovkom štapom bez mašinice. Krupatica se zimi uspešno lovi štekom. Ako koristimo veæu udicu kaèimo obiène crve. Stoga koristimo tanke udice. Olovo treba da se nalazi na kraju najlona.

Proseèna velièina velièina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg. sem voda severne Skandinavije. Peraja linjaka su obla i po tome je jedinstven. barama i jezerima. Boja tela je karakteristièno moèvarno zelena dok su mu bokovi sa zlatnim sjajem. Linjak ima samo jedan par brkova. Linjak je ugrožena vrsta i sve je manje ima u našim vodama.Linjak linis linj injak naseljava naše kao i vode skoro cele Evrope. rukavcima reka koje su se odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera. Najradije naseljava sporotekuæe vode jako obrasle vegetacijom sa mekim muljevitim dnom. a rbuh mu je zuækast. Kvalitet vode mu ni malo ne smeta. Male sliènosti sa šaranom ima u obliku tela. Razlog je u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog staništa. Sardiniju. te ga zimi i ne možemo loviti. Telo mu je obavijeno sluzi. crvima i drugim siæušnim životinjama koje èine faunu dna. Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Odrasle jedinke se hrane insektima i larvama. planktonskim larvama rakova i insekata. dok mu je maksimalna dužina 60 cm i težina 7 kg. Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas. na vodene biljke i samo dno. U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Novi Zeland. Prvo se hrane zooplanktonom. pa stoga nema ni jedne njemu sliène ribe. Jajašca se izvale nakon šest do osam dana. Škotske i zapadnog Balkana. a sa hranjenjem poèinju nakon dve nedelje. Na temperaturi od 4OC prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san. kao kod soma ili cverglana. Njegova sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oèeše o njega biva Tinca tinca L 82 . Sitnu i lepljivu ikru odlaže na plitkim mestima. pri temperaturi od 20OC. Najèešæe se nalazi u mrtvajama. a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presuši i u njemu preživi sušu. Može preživeti i nekoliko sati van vode. pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. ali ispod sluzi nalazi se sloj sitnih krljušti. Australiju. bara i moèvara. a prenet je i u Severnu Ameriku. puževima i crvima sa dna koje iskopava svojom rilicom.

pecanje slobodnim najlonom je najbolje. trave. Kukuruz šeæerac. granja i panjeva najlon bi trebalo da bude jaèi nosivosti i do 5.4 kg. Sa ovom taktikom. pecanje veoma osetljivim plovkom sa mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem na dnu. a tu su i kulja i meso od crnog reènog puža. a 10 do 12 za krupnije. Medjutim.4 do 1. Èesto. Najjednostavniji je i potreban je samo štap. pijavice. Pravi trenutak za kontru je kada se najlon polako zateže. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leèi od zubobolje. Ukoliko se peca vaglerom treba biti od 2BB do 2SSG. mesni crviæi i kaster lutke su najbolji mamci. Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce. Tehnike ribolova mogu biti razlièite. Èetiri najèešæa metoda su: ribolov plovkom. Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuæi. ali ako je teren lakši i 2 kg je dovoljno. Jedini nedostatak ovog metoda je ogranièena daljina zabacivanja. Za poèetnika. baštenske gliste. Linjak voli sve vrste mirnih voda. Kao indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaèeni na trbuhe najlona izmedju mašinice i prve vodjice na štapu. Ukoliko su vode pune podvodnih grebena. Na kraju najlona možete dodati i hranilicu. a linjak neæe osetiti otpor pri uzimanju mamca. U mulju pronalazi životinjice kao što su male pijavice ili larve insekata. dobrim štapom veæi hlebni mamac ili crva možete baciti i do 10 m. Noæu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu. migrene i mnogih drugih bolesti. hleb. školjkama pa nekad i sitnijim ribama. U toku zime pada u san i ne hrani se uopšte. puževi golaæi.8 kg. ribolov dubinskom metodom. Koristiti polupotopljen plovak optereæen sa 2 do 4 olovne kugle. a prstenovi podižu. dok Lov linjaka . Od krupnijih životinja linjak se hrani glistama. Crvena boja mamaca i primame se preporuèuje. Za uspešan ribolov bitno je lokalizovati mesto gde se riba nalazi. Kada to radi. ali i blizu obale kako bi se nahranio.Ribe naših voda 83 izleèena od svake riblje bolesti. mašinica. mamac æe se naæi na dnu taèno gde treba. najlon i udica. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro. Veæinu vremena provodi na dnu vode. glavobolje. Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati taènu dubinu vode kako bi mamac legao na dno. nije ni potrebno zabaciti dalje. obièno sakriven u travi. Takodje verovalo se da štuka ne napada linjaka zbog njegove mistiène moæi. Ukoliko želite da poveæate daljinu zabacivanja dodajte malo klizeæe olovce na 30 do 60 cm od udice. mada se može koristiti i vagler i klizeæi plovak. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice. preturajuæi mulj. Jedna od najveæih zabluda je da linjak jede vodeno bilje. sve do malih seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. Linjaci se nalaze oko 5 m od obale. primetiæete mehuriæe metana na površini vode. Linjak se hrani skoro iskljuèivo sa dna. U velikim rekama. puževima. Najlon treba da bude nosivosti 1. linjaci se zadržavaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih poznavati ako želimo da ih upecamo. vrlo retko noæu.

dalje. najlon nosivosti zadržavaju duže vreme i odlaze iznenada 3. najlon · Ukoliko planirate da pravite svoje mini nosivosti 1.5 cm. Kasnije se povlaèi u veæe mamac pre nego što oseti otpor. grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao i boiliji na dlaci dužine 2. Pri korišæenju klizeæeg plovka. štap postavite mm. jer je tada najveæa verovatnoæa pecanja ribe. a postavljaju se dva ili tri na dlaku paralelno sa reènim tokom. Za · Linjaci su teritorijalne životinje. Obièno olovo od 15 do 20 g sa standardnim retko se vraæajuæi. Pecanje dubinskom metodom se preporuèuje na onim vodama gde je potrebno zabaciti dalje.· Ukoliko je voda bez trave i podvodnih naciji sa majmunom ili savitljivim panjeva i grana slobodno koristite laku vrhom treba da se koriste kako bi hranilicu. indikatora postavite u nivou sa · Iz nekog razloga. a ponovo se vraæa na normalni položaj ukoliko riba odustane od mamaca. Iznad svega linjak obožava kocke sira i mesnog nareska. mamac polako i nežno i ispušta ga . vrtilice. Najlon treba da je skoro crvene boje. a vrh dužine 2.84 Ribe naših voda jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Najlon je potrebno opustiti kako bi · Pliæaci su dobra mesta za lov linjaka u se dalo vremena ribi da ponese vreme mresta. Podvez treba da bude boile. Udica mora biti bar broj 12. Veoma je važno kontrirati kada se plovak uzdiže. Indikacija ugriza je veoma važna kod pecanja na klizeæi plovak. linjak obožava mamce vodom. Zvuèni indikatori trzaja u kombi.8 kg i udice velièine 12 i hranilicu.5 cm. Ako na vrhu štapa imate Dobra velièina boila za linjaka je oko 10 indikator trzaja. tražite ih udice vezane na kraj najlona. Kod pravljenja primame u nju dodajte mleène proteine ili zrnevlje za ptice. ovu vrstu ribolova mogu se koristiMedjutim u nekim delovima se ti mekši štapovi. Možete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili više manjih u kombinaciji sa plodovima. Najbolje je ikakve vegetacije možete koristiti vreme od 7 satiujutro pa sve do podneva. Kukuruz šeæerac. bolje je da budu kubiènog nekgo 90 cm minimalno i vezan preko okruglog oblika. dubine sve do 6 m. Neæe se vratiti. Probajte crvene mesne crviæe kompletno u vodi. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizeæe. Linjak uzima i crvenu primamu.6 kg i udice 8 do 10. U ovom sluèaju plovak se uzdiže u sluèaju uzimanja mamca i udice od strane ribe. Pecajte na boile sa aromom jagode ili ribe. problem može biti vezivanje gornjeg èvora. izuzetno meke štapove. Ovaj èvor mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu. poveæali uspešnost u pecanju. Nemojte ga pecati Ukoliko pecate na vodama bez noæu kada miruje na dnu. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i poène da ga nosi plovak æe skliznuti pod površinom u jednu stranu i treba onda kontrirati. Dakle ako ste lovili na naèinom vezivanja jedne ili dve nekom mestu i ribe su nestale.

mada bi svakodnevno prehranjivanje bilo najbolje. sitni i slatkog ukusa. kako joj ime i kaže.Ribe naših voda 85 na najmanji otpor. jer je srednji deo previše topao za ovu vrste glista i tu možete naæi samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za linjaka. Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer æete rasplašiti ostale. Kada se peca živim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crviæi. Kontra mora biti pravovremena i snažna. Primama u ovom sluèaju treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. braon boje ili boje dna. Prehranjivanje mora biti najredje svakog treæeg dana u isto vreme. Za dubinski naèin pecanja najbolje se pokazala obièna žutorepa glista koju možete naæi u pregorelom stajnjaku. ) . U primamu se mogu umešati i lomljena zrna kukuruza šeæerca kao i ovsene. Dakle slobodno koristite ustajale i blago fermentisane elemente za pravljenje primame. Primamljivanje je jednostavno . da brzo pada na dno i tu se raspada ne dižuæi prevelik oblak. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak živi u vodama èije dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora polako krene ispravljati. U njen sastav treba da udju hlebne mrvice. Linjak je mirna i plašljiva riba i jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim sluèajevima može i da ga zaplaši. Pecajte u centar tog prstena. Ukoliko pecate na bojlije. U potrazi za glistama pretražite boène ivice gomile. melasa ili malt. ali æete naæi dosta obiènih baštenskih crvenih glista koje su takodje odlièan mamac za linjaka. ali i za mamce. Bitno je da primama bude kompaktna. pšeniène i jeèmene pahuljice. Ona za razliku od lauferke ima. kukuruzne pahuljice i griz. žuti rep. Ovih glista neæete mnogo naæi. Slatko ljut i aromatièan ukus djumbira se u nekim vodama pokazao kao atraktivan. blago slatkog ukusa. gliste i larve komaraca. možete praviti sve tipove šaranskih bojlija koji su žuti. Da bi se linjak navikao na ukus i oblik bojlija potrebno je više dana prehranjivati isto mesto. Primama treba da je tamna.bacite dve ili tri kugle velièine mandarine u obliku prstena na željeno mesto pecanja. Raèunajte da je linjak jak i vešt borac i da æe borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov. crveni ili narandžasti.

000 jajašaca po kilogramu svoje mase što je i deset puta više od pastrmke. Lipljen se razmnožava od marta do maja pri temperaturi od 12oC i polaže oko 10. šljunkovitim ili glinenim dnom u kojima živi u jatima od po desetak do stotinu riba. bokovi su žuækasti. Za razliku od drugih riba. hladnu vodu do 20OC. ali je u novije vreme izdvojen u zasebnu. Najviše voli èistu. Mala usta su i razlog korišæenja sitnijih mamaca pri lovu lipljena. dok su najveæi ulovi i do 2. od koje se još razlikuje i po relativno malim ustima. ili samo dodiruju u letu vodenu površinu.Lipljen lipen lipan lipanj Thymallus thymallus ipljen naseljava skoro sve vode Evrope. Proseèna velièina lovljenog lipljana kod nas je 750 g. veæ je osetljivim usnama i nepcima oproba. Najviše voli pliæe tokove sa peskovitim. Osnovna hrana lipljena su lièinke. Boja tela je metalno siva u osnovi. èije žbice mogu biti duge i do 25 cm. ako nije po ukusu. Lipljen je dugo smatran i ubrajan u porodicu pastrmki. punu kiseonika. u pliæim i širim delovima sa èvrstim dnom bez mulja. Telo lipljena je uže i duže od pastrmkinog. i po èemu se najlakše razlikuje od pastrmke. na prelivnicima.7 kg. lipljen lovi i sitnije ribe. koje padaju. kao što su planinski potoci. U vodama koje su hladnije i oko kojih živi manje insekata. jed- Lov lipljena 86 . Najlakše se prepoznaje po ledjnom peraju. i onda. a stomak beo. branama i ustavama. U rekama sporijeg toka može se naæi na mestima gde je voda najbrža. Ledja su zelenkasta sa okruglim crnim pegama. Retko se ili uopšte ne može naæi u mirnim i statiènim vodama. pužiæi i mušice koje lovi u svim slojevima vode. on nikad ne proguta odmah uhvaæenu mušicu. Zadržava se na mestima gde se voda kovitla i prelazi iz mirnog u brži tok. sitne vodene životinjice. L Lipljen je brzi lovac na mušice.

dobro se sakriti. Horoksova (Harrock's fly . Mokra mušica se najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov suvom mušicom otežan.5 m. a vi osetili jak udar . ili predveèe. Potom odmah promenite mesto jer lipljen se ne vara dva puta. Zlatovka (Wickham's fancy . U toku leta vreme za lov je rano ujutro. Sa druge strane obratite pažnju na vrh dreèavo obojene strune i na najmanji znak kontrirajte. U trenutku kad krene i zaleti se na mušicu treba zaigrati štapom. Veoma je borben kada se nadje na udici. lov varalicom i lov sa vaser kuglom. Najbolje je loviti ga sa proleæa kad prestane mrest i sa jeseni. Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani insektima sa površine. leto). Tehnika mušièarenja je uobièajena.proleæe. Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti više osnovnih metoda: lov na mokru mušicu (podvodnu mušicu). Mušica se baca popreko u odnosu na reèni tok ili blago ukoso pod uglom od 60O u odnosu na obalu. Bez nje nema naèina da se lipljan prevari i uzme vašu veštaèku mušicu. U lovu lipljena veoma je važno. leto). lipljen se nalazi na dubini od 2 m i odatle se zaleæe na površinu. žuta) posebno kod fantastiènih mušica. za vreme blage kiše i oblaènog vremena.budite sigurni da tog lipljena neæete videti. pa teško postaje plen ribolovaca poèetnika. metalik. Uobièajeno je da se na najlon privežu dve do tri mokre mušice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na svakih 40 cm prema štapu.proleæe). Kozarica (Zeigenfliege proleæe. Najèešæe korišæene mušice su: Hardijeva beskrila (Hardy's Favourite). crvena. Boje mušica mogu biti i dreèave ( zelena. Koriste se mušice velièine 14 do 16 u proleæe i 12 do 18 leti i u jesen. pa je ribi olakšano prepoznavanje mamaca. narandžasta. Crni mrav (Schwarz ameisefliege). mada se mogu ponekad koristiti i mušice za pastrmku na udici 12. Ono što je neophodno pri lovu lipljena na suvu mušicu je namreškana površina vode.Ribe naših voda 87 nostavno ispljune. Štap za ovu tehniku treba da je bar 3 m dug Struna plutajuæa (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe dužine 3. Mušicu bacajte popreko ili blago uzvodno par . Jedina šansa je da voda bude blago valovita i da zbog prelamanja ne prepozna prevaru. pliva u gornjih 30 cm vode. lov nimfom. Jer ako ste reagovali kada je veæ probao mušicu. Oprezniji je od pastrmke. Mušica se obièno veže na udicu 14 do 18. Trudite se da mušicu ne vodite kroz vazduh iznad mesta gde æete je baciti.jesen). Ova tehnika je preporuèljiva i kada je površina vode mirna. jer vrlo èesto to uplaši lipljena. Gouverner (Gouvernor . Bolje je loviti kada je površina vode namreškana usled laganog vetra jer nas ne vidi.5 do 4. lov suvom mušicom (površinskom mušicom). Ovo znaèi da ima dovoljno vremena da odredi da li je zalogaj ukusan ili nije.

veæ samo da zategnete najlon. U skluèaju da struna prva padne. Boja bakra èak može da deluje vrlo stimulativno na lipljena. kugla se postavlja na kraj najlona.88 Ribe naših voda metara iznad mesta pecanja i vodite je ujednaèeno par metara ispod mesta. Predvez treba da je što tanji 0. C . smanjiæete verovatnoæu da lipljen zagrize. podižete vrh štapa i nimfa kreæe nagore. Nimfu treba oživeti. Može se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na èijem se kraju navežu suve mušice. retko se stvarno može prevariti lipljen. Vaser kugla takodje što manja. pa je lipljen primoran i nauèen da jede sitnu ribu. ona se èesto otežava olovcetom ili još bolje bakarnom žicom. Radi održavanja karakteristike suvih mušica da plutaju.08 do 0. Struna treba da bude duga 4 do 5 m. mušice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima. Kako riba dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo kreæe nazad. ali postoje informacije da je bilo i takvih uspešnih sluèajeva.20 mm. boja tela nimfe može biti dreèava i ova kombinacija èesto jeste dobitna.08 do 1 mm.16 do 0. Navežite dve do tri mušice na najtanji moguæi najlon debljine tek 0. Lipljen èesto uzme mušici neposredno nakon što dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. Ukoliko se mušica posle odredjenog vremena slepi. ali je verovatnije da se takve pojave dešavaju na vodama gde nema dovoljno insekata. Kada nimfa dodje na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde je ona može osmotriti (imajte na umu da lipljen èesto neæe da napadne mamac dalje od 50 cm). a tanak najlon na koga vežemo nimfu i do 1 m. potrebno ju je ispucati i protresti ili ostaviti na toplom da se prosuši. bolje je da ne kontrirate snažno. Ova varijantu koriste pecaroši koji nemaju adekvatan mušièarski pribor. Njegova debljina je od 0.1 mm . Zbog jakog udarca vaser kugle o površinu. Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali žuti meps velièine 2 i 3. Dobro je da zabaèaj bude nizvodno kako bi mušica pala pre strune. Ovaj manevar može pokrenuti lipljena da napadne nimfu. a to se radi na sledeæi naèin.1 ili 0.08 mm. Umesto kupovnog silikonskog preparata. Pri zabacivanju trudite se da što nežnije spustite kuglu na površinu vode. Ukoliko se peca morkim mušicama. Kako je cilj dovesti nimfu što pre na tu dubinu. a glavni najlon 0. Nimfom se peca u donjem i srednjem sloju vode. Sa druge strane. moguæe je koristiti i rastvor parafina u benzinu.

89 . glista i ikre. bez obzira na svoju velièinu. Lov maniæa je bolji kada je voda mutna i obojena. pa je neophodno da pecaroš zna taèno mesto njegovog zadržavanja kako bi ga upecao. ali je danas vrlo retka riba. pa tako i maniæ voli hladnu i èistu vodu i pešèano dno. O Lov maniæa Maniæ je riba dna i danju je vrlo lenj. Ledja maniæa su zelena ili tamnosiva. Ledjno peraje mu je dugo i proteže se do repnog koje je polukružnog oblika. na sredini brade nalazi se karakteristièan brk-jezièak. Ovo je pretežno noæna riba. Pari se i najaktivniji je zimi. Možda baš to. dok se leti povlaèi u najdublje i najhladnije slojeve vode i miruje. od decembra do januara. utièe na njegovu slabu otpornost na zagadjenje u vodi. jer tada kreæe u potragu za hranom. Medjutim ni tada se ne udaljava preterano od svog gnezda. što pripada familiji morskih riba. sa belièastim šarama. Koža mu je debela.Maniæ deraèa žabar menjka Lota lota va neobièna. obrasla sitnom krljušæu preko koje se nalazi sloj sluzi. Krajnja južna taèka njenog areala su pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim u Crnoj Gori. Maniæ može dostiæi težinu i do 3 kg. da ni mamac ne uzima naglo. Glava mu je spljoštena i široka. Maniæ je svaštojed i hrani se svime što može da uhvati. Nekada je u Dunavu bilo izuzetno mnogo maniæa. posebno leti za vreme velikih vruæina. ali raste vrlo sporo i treba mu mnogo godina i hrane da poraste toliki. vrlo interesantna i retka riba. Pripada porodici bakalara i jedini je njihov slatkovodni predstavnik. naseljava vode sliva Dunava. pa sve do sitnije ribe. Ceo njegov životni ciklus prilagodjen je tome. a vreme oblaèno. Toliko je lenj. Svi bakalari su ribe hladnih mora. insekata. a ispod donje usne. a trbuh mu je beo. od kukaca.

Pravi štap za lov kroz rupu u ledu je dugaèak svega 50 cm. a neæe da ga proguta. niti vaditi mamac na svaki udar štapa. gliste i to veæi broj nanizanih glista. karaš i beovica). Èesto ribolovac ni ne primeti da se riba upecala. živinska creva i sveže iznutrice domaæih životinja (jetre i bubrezi). prema štapu. je najèešæi i tada maniæ dolazi na mamce koje smo punudili štuki ili smudju.40 cm. Pecanje na varalicu. Koristi se najlon debljine 0. i . Ribari kažu da maniæ ponekad pipka tvistera. U svakom sluèaju. Osnova pecanja maniæa je da mamac bude pravilno prezentovan na samom dnu vode. a drugom iznad olova. budite izuzetno pažljivi. jedini izuzetak je živi keder.30 cm sa jednom udicom velièine 5 do 0 u zavisnosti od mamca. ako mu ona prodje "ispred nosa". jednom ispod. pižor. da æe ponekad i poæi za varalicom. Iznad olova postavlja se plastièni stoper ili manje olovce. postavlja se klizeæe olovo težine 15 do 30 g. ako upadnete u vodu. Ono što je prednost èamca.90 Ribe naših voda Ponašanje najviše lièi na šaransko pipkanje. iako je ovo riba grabljivica. Sve tri tehnike su karakteristiène za lov maniæa. Pustite da maniæ proguta mamac i onda ga je lako izvaditi. a na gornjoj živa. Maniæ je toliko lenj. nije moguæe. lako ga je izvaditi. kroz rupu u ledu i iz èamca. Štap treba da je maksimalno kratak.30 do 0. kuvano meso puža kao i meso iz repa reènog raka. Pre svega treba probušiti rupu u ledu ( u preèniku do 30 cm je sasvim dovoljno) i spustiti mamac na samo dno. Maniæ je slab borac na udici i kada se zakaèi. Pecanje iz èamca podrazumeva kombinaciju prve dve metode i u zavisnosti od situacije opredeljujte se za dubinski ili metod na plovak. Takodje nije loše koristiti plovak. Kontrira se na jasan trzaj plovka. Najbolji mamac za lov maniæa su: sitna mrtva ili živa riba (bodorka. pri lovu maniæa nemojte naglo trzati. Dobra je i kombinacija sa dve udice. jer maniæ kada proguta mamac obièno ostaje na jednom mestu. je da možete da se dovezete do taènog mesta gde riba živi. ali je neæe stiæi i progutati. radi lakšeg rukovanja. Može se koristiti štap bez mašinice. jer je indikacija trzaja lakša. Iznad predveza. pri èemu se na donjoj postavlja mrtva riba. Ukoliko pecate kroz rupu u ledu. Tanak led može biti smrtno opasan. Pecanje može da bude sa obale. predvez dužine 30 do 40 cm i debljine 0.25 do 0. Lov dubinskom tehnikom sa obale.

5 m i duboko 40 cm u kome leže nekoliko dana i polažu ikru odmah je nakon oplodnje zakopavajuæi. na severu do Karpata. Ženke kopaju gnezdo na pešèanom tlu u preèniku i 1. dugaèka 185 cm i uhvaæena je na Dunavu. pa se iz toga zakljuèuje da je ona stara i autohtona vrsta. a na jugu do Save i Šar planine. kao poèetak tela je izuzetno hidrodinamièna. na istoku do Crnog mora. velika usta i vrlo sitna krljušt.dunavska mladica glavatica Mladica Hucho Hucho ladica je naša najveæa salmonidna riba. u reci Waag.6 kg. Ono što mladicu izdvaja u posebnu grupu salmonida su krupni zubi. Zubi su joj kukasto savijeni i pored zuba na usnama. što joj omoguæuje da vrlo brzo pliva. ali su takve izuzetno retke. Za vreme parenja boja prelazi u bakarno-ružièastu. Bilo je to 1873. širokim ledjima. Karakteristièno je da mladica ima izuzetno krupne oèi. Može porasti i do 70 kg. postoje i dva reda zuba na jeziku. Po telu ima crne pege. Glava i ledja mladice su tamnosmedja sa zelenkastom ili ružièastom nijansom. M 91 . Mreste se krajem marta i poèetkom aprila. kod velikih primeraka.otuda i naziv u nekim delovima glavatica. Životni prostor joj se na zapadu širi do reke Treisen. koja zavisi od okoline u kojoj živi. Mladice koje se sada najèešæe hvataju su mnogo manjih dimenzija i retko prelaze 15 kg. Areal prostiranja mladice je sliv Dunava.godine. Toliki primerak je vidjen samo jednom i to uginuli 1870 g. Najveæa ulovljena mladica je bila teška 59. Telo joj se najviše razlikuje od pastrmkinog jer je više okruglo sa. Glava. pa stoga i glava izgleda velika . Škržni poklopci su takodje vrlo veliki. Ledja se završavaju snažnim repom sa jakim perajima. U tom slivu nema bliskih srodnika. Osnovna razlika izmedju mladice i pastrmki za vreme mresta je što one nemaju karakteristièno savijenu donju vilicu. Pored dobrog vida ima razvijeno èulo ukusa. te stoga omoguæava mladici da lako pliva uzvodno i u brzim i snažnim strujama.

mladica ranije prestaje da jede u toku noæi. pa je treba pecati predveèe. Ponekada se mladica hrani sa površine vode i tada ju je moguæe i videti. jer su brze reke u kojima živi mladica promenljivog intenziteta toka. Jedino je ogranièenje da se ne sme loviti na živi mamac i da se primerci manji od 70 cm. Veæ je reèeno da je sitna riba za vreme leta na mestima gde se dubina susreæe sa plitkom vodom. Leti je to predveèe. Za lov mladice najbitnije je pronaæi ribu. kada je ni ne smemo loviti i za vreme zime. na njeno mesto se naseljava po pravilu manji i mladji primerak. moraju vratiti u vodu. Duboki virovi i kanali s uzvodnim i nizvodnim pliæim brzim ili mirnim delovima korita su najomiljenija staništa ove ribe. što je obièno u èetvrtoj godina za ženke i treæoj za mužjake. Primerci su zreli za mrest kada porastu preko 70 cm. Odavde riba ide samo za vreme mresta. uvek razmislite o tome kako æete izvaditi eventualno ulovljenu ribu. Kada odredjujemo vreme kada pecati mladicu moramo imati na umu kada se ona prirodno i hrani. kada voda nadolazi od snegova i ume biti vrlo hladna i sa dosta prljavštine. Buduæi da su teritorijalne ribe. kada odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Mladica se ne lovi samo za vreme parenja u martu i aprilu. gde se kovitla i peni jer na tim mestima ima dosta sitne ribe. Smatra se da svaki dublji vir ima svoju mladicu. Medjutim treba imati u vidu da je ribolov noæu zabranjen. Za ovo moramo znati gde se riba inaèe zadržava.92 Ribe naših voda Oko nje obigravaju mužjaci oplodjujuæi je. pa to daje odgovor da je i mladica tu. oni koji se još ni jednom nisu parili. Svaki put kada odete na vodu budite spremni na promenu konfiguracije terena. a skoro i pravilo da mladica živi uvek na onim mestima do kojih je teško doæi. ne trpe uljeze u svojoj blizini. Takodje. Najbolji lovni tereni za mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre poèetka Zvornièkog jezera u Opštini Ljubovija. Kako vreme postaje sve hladnije. treba koristiti jarko obojene mamce kako bi ih riba primetila. Kako je voda mutna. Mladica se najèešæe hrani na mestima gde duboka voda prelazi u plitku. ugine ili bude upecana. Interesantno je. koja ume biti i deset kila teška. ali i imati intuiciju. sitne ribe prilaze obali gde je protok vode manji. u toku noæi i rano ujutro. Kada pronadjete ribu ili mesto gde bi mogla biti kreæe se u pretraživanje terena mušièarskim ili varalièarskim priborom. U ranu jesen voda je dosta Lov mladice . Ponudjen mamac ribi koju ste videli osigurava ulov. Ukoliko jaèa mladica napusti vir. Zimi. treba posmatrati i migracije sitne ribe kako bi se u toku godine odredilo mesto gde je pecati. Prilikom izbora mesta.

koje se vode u lukovima. Zimi kada je vodostaj nizak mladica po pravilu miruje. Uvek je treba iznenaditi neèim novim.yu .co. pravo je vreme za lov voblerima. ali u toj kolekciji moraju se nalaziti primerci: pletenice. pri oblaènom vremenu. Idealno vreme bi bilo kada pada blagi sneg. mora imati veliku kolekciju varalica. Svaki ozbiljan pecaroš na mladicu. Pribor za lov mladice mora biti vrhunski jer oèekujemo krupnu i borbenu ribu. silikonske ribice. mladica æe otkriti prevaru i odustati od mamca. Ukoliko vaš mamac to ne uradi. u prirodi. QT Radio 021 radio koji povezuje ljude http://www. peša. kada vide ribu koja je pojurila njihov mamac. kleniæ). Najlon mora biti nov.radio021. požele da joj mamac sami poguraju u usta. nema vetra i temperatura je oko nule. da kada mladica pojuri za varalicom.9. debljine oko 0. pokreæu se i sitne ribe. ispravan. razne vrste metalnih varalica i velike potezanke. silaze u dublje toplije vode.50 cm. mepsa i sundjerastog peša. veæ æe pokušati da još brže pobegne. Medjutim na svaki rast vode.Ribe naših voda 93 topla i sa smanjenom kolièinom kiseonika i mladicu treba tražiti u najbržim i najpenušavijim delovima reke. Kao mamci se u ovo vreme koriste: pletenica ("cof" ili "copf"). nikako ne zaustavljajte i ne uspororavajte mamac. Da bi joj prišli koristimo vodjene varalice po dnu. Opšte je pravilo. Medjutim. Mladica se zimi nalazi u svojim virovima i odatle napada ribe koje takodje. koji refleksno. Kada sa približavanjem zime voda poène hladiti.11 cm u realnim bojama (peš. jer je mladica æudljiva riba. koja postaje plen i koju mladica pojuri. Ovo je èest problem mladih ribolovaca. svaka ribica. veæi-tonuæi modeli voblera (Zoranovi vobleri 7. neæe stati. pa sa njima i ona kreæe u lov.

Mrena se kreæe u jatima. prekriveno sitnim krljuštima. Mrena je riba karakteristiènog i lako prepoznatljivog izgleda. trihopterama. Tipièno naseljava više i srednje tokove reka. M Mrene se mogu loviti tokom cele godine sem zimi. Kada voda poène da se hladi. Meso mrene je u toku cele godine ispravno za jelo. mrene. gotovo ravna sa podlogom. Ono što je karakteristièno za mrenu je da u tom periodu migrira u salmonidne vode i da se u njima hrani insektima koje pronalazi na dnu ispod kamenja. mada neæe odbiti ni druge vrste životinja koje može naæi prevræuæi kamenja na dnu. Aktivna je pretežno noæu. prelaze u fazu mirovanja i povlaèe se ka najdubljim delovima toka. Mrena se hrani larvama komaraca. Hrane se tako što pretražuju dno i okreæu kamenje sa dna . Telo mrene je izrazito vretenasto. ali je najèešæa lovna težina od 500 g do 1 kg. kako bi ispod njih pronašle životinjice. biljem i zooplanktonom. Glava mrene je karakteristièna i po položaju usana odmah æete shvatiti da se ova riba hrani sa dna. Najradije se nalazi u glavnom toku reke. Mresti se od maja do jula. bokovi tamnozlatni sa nijansom bakarne boje. Usta su sa donje strane glave. U proleæe mrene migriraju da bi se parile i to u svežije Lov mrene 94 . kada kupi male životinje koje su upale u vodu. tamo gde je dno od kamena. dok joj je stomak sa dosta žute nijanse. Mrena može porasti i do 8 kg.000 jajašaca u bistru i hladnu vodu bogatu kiseonikom. koja saèinjavaju ribe razlièitih velièina. ali se hrani i danju nakon oluja. efemerama. Zimi padaju gotovo u san i retko kada se kreæu. Treba obratiti pažnju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta i taj se otrov ne može uništiti kuvanjem ili prženjem. Ženke polažu do 10. Ledja su joj tamnozelena ili braon boje. kao i šaran. ukljuèujuæi basen reke Dunava.Mrena Barbus barbus rena naseljava sve vode centralne i zapadne Evrope. Oèi su joj sitne. Na usnama mrena ima dva para brèiæa.

Lov mrene na plovak nije statiènog tipa. gliste. kotrljanjem. crvice. Pribor za pecanje dubinskom metodom je standardan i treba koristiti nešto deblji najlon od onoga pri pecanju plovkom.Ribe naših voda 95 i kiseonikom bogatije vode. Na ovaj naèin osiguravate da je mamac na dnu. branama i ustavama. Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz šeæerac kao primama i mamac su se pokazali kao idealna kombinacija. Leti se vraæaju nazad i treba ih tražiti u pliæim delovima reka u kojima voda pojaèano žubori. dud(redje). Na dvadesetak santimetara iznad olova. Štap za ovu svrhu treba da je tanak i osetljiv. Ne smete da zaboravite da je mrena oprezna i pametna riba. seme konoplje. Na ovaj naèin pretražuje se dno. Tada ih tamo treba i tražiti. ali je verovatnoæa kaèenja poveæana. ali i dan nakon kiše kada je voda mutna. Najlon treba da je uvek blago zategnut i kontra je pri prvom trzaju. rovac i glista. Sa jeseni je pravo vreme za dubinski lov mrene u veæim rekama. kastere. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamèenu komadiæem mesnog nareska na mestu primamljenom semenom konoplje. U pogledu mamaca prilièno je izbirljiva. da pri povlaèenju neæe doæi do kaèenja olova i da æe trzaj mrene biti odmah vidljiv na vrhu štapa. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su komadi sira trapista. Kod mobilnog metoda idite od mesta do mesta na svakom se zadržavajuæi maksimalno 20 minuta. èekom i plutajuæom strunom. Uzima hleb. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena konoplje i 1 kg kastera za ceo dan pecanja. Olovo ide iznad udica prema štapu i mora ležati na dnu kako bi se osiguralo da i mamci leže na dnu. a kako je struja na mestima gde se mrena peca jaka i sama nosi plovak. Moguæe je postaviti još jednu udicu iznad ove ili ispod olova.30 mm. dug preko 3 m. Ugleda li nas pobeæi æe. Vaš prilaz pecanju mrene može biti statièan ili mobilan. dubinskom metodom. treba postaviti udicu na predvezu dužine 50 do 70 cm. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u . Mamac treba oživeti stalnim pomeranjem vrha štapa. najlon debljine 0. ka štapu. Imajte na umu da su mrene izuzetno proždrljive. sa crviæima. Mesto treba primamiti smesom od nakvašenog bajatog hleba. glistama i kukuruzom. treba paziti da ne dodje do kaèenja udice za dno. Cilj je voditi mamac po dnu da skakuæe i na taj naèin privlaèiti ribu. Mrena se može pecati na više naèina: na plovak. na zastavicu. U mutnim vodama odlièno se pokazao durbak. varalicom. rovce. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno. ali i razni mamci jakog mirisa kao što je sir i mesni narezak. Idealno vreme za lov mrena je predveèe i noæ. na prelivnicama. Uèini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestaæe iz vašeg vidokruga. Na kraju najlona postavlja se olovo od 80 do 100 g ili još bolje poluzatvorena hranilica puna mesnih crviæa. a udice od 10 do 6. kukuruz.

Najlon treba da je blago nategnut. odnosno animatora mamca. Koristi se klizeæe olovo. Od varalica najbolje je koristiti voblere velièine 2 do 5. Nakon toga polako povlaèite varalicu po dnu ka vama i to u skokovima. Za lov na zastavicu pretraživanjem koristi se ista tehnika kao i kod lova kotrljanjem. krpica crvene boje. Najlon i ovde treba da je blago zategnut kako bi znali kada je došlo do dodira sa dnom. Kontrira se iz ruke na svaki trzaj ribe. mrene imaju veliki apetit i tada ih je lako pecati. Nakon mresta. Nakon toga. Lov mrene na varalicu je specifièan. To je odlièno vreme.5 do 4 g na kraju najlona. Leptiri su se pokazali kao loše rešenje. pušta se da jaka struja nosi. Tehnika je sledeæa: zabacuje se popreèno ili nizvodno na reènu struju i pušta se da voda odnese varalicu što dalje. mamac po dnu. Sistem se zabacuje uzvodno i pušta da padne na dno. To su mužjaci. Manevar je sledeæi: povuèete vrh štapa. Kada mamac bude dovoljno nizvodno od vas. sa tim da se ovde sistem zabacujte nizvodno i postavte u držaè ili drži u ruci.96 Ribe naših voda njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi ispušta i privlaèi mrenu i druge ribe (klena. U proleæe. vormove (koji su i inaèe namenjeni ovoj svrsi). mrene se okupljaju da bi se parile. jata se rasturaju i tada se love pojedini primerci . Iznad njih postavlja se zastavica na samom najlonu. "kotrlja". Lov na kotrljanje podrazumeva kombinaciju tehnike sa plovkom i dubinske metode. i sigurno je da su i ženke negde u blizini. pa ispod olova treba na oko 30 do 40 cm vezati varalicu. potrebno je naæi mesto gde je ima. i nemojte biti razoèarani. sa tim da ovde postoji zastavica. u plitkoj vodi pokazuje lokaciju mamca. pa opet ponavljatepostupak. sa tim da se koristi okruglo olovo manje težine koje se slabije kaèi za dno. varalica poleti i stane. a na 10 do 30 cm od olova ka vrhu štapa postave se dve udice na predvezu dužem od 40 cm. a zastavica ovde ima funkciju pokretaèa. soma). posebno neko od onih koje se slabo kaèe za podloge na dnu. Sam sistem je isto vezan kao i kod dubinske metode. ako pronadjete samo sitne primerke. Za lov na zastavicu èekom koristi se isti sistem kao i kod lova pretraživanjem. Kada krenemo u ribolov na mrenu èekom. Potrebno je varalicu spustiti na samo dno i po njemu je voditi. Sistem na kraju najlona je ovde vrlo bitan. u vreme parenja. Sistem za ovo pecanje sastoji se od okruglog olova težine 1. da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. efekat slièan pomeranju vrha štapa pri pecanju plovkom. Pretražite reku. male cikade i kašikare. vadite ga i ponavljate radnju. Predvez se veže preko vrtilice da ne dodje do uvrtanja najlona. Držite najlon koliko toliko nategnut kako bi osetili kada je varalica pala na dno. Neposredno pre parenja. koja jasno.

dok se kleniæi nalaze u najbržim.Ribe naših voda 97 koji nastavljaju da žive usamljenièkim životom. U boène strane toka mrena odlazi samo kada je voda mutna ili posle kiše. sasvim su dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu. Baš taj deo toka vole da koriste klen i mrena. Zbog velike kolièine kiseonika u vodi. Mlinovi. saèekujuæi hranu koja pada. koristite najlon veæe nosivosti od one koju diktira velièina riba koje oèekujete. Ovakvi ciklusi æe se ponavljati. W . Pre nego zapoènete ribolov. treba koristiti hranilice kojima je moguæe spustiti hranu na željeno mesto. mrenom. Kao primama za mrenu najèešæe se koriste mesni crviæi. Naravno deverike biraju najsporije delove. Ovo mesto mora da bude potpuno èisto. bodorkom. Ovo mesto treba da bude što bliže mestu gde se mrena inaèe zadržava i koje smatra bezbednim. Kod krupnije primame. Za dnevni ribolov mesni crviæi su najbolji mamac i primama. Mrena. moguæe ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode. Poènite sa primamom i saèekajte da se ribe pojave. jednostavno ne može da propusti ovakvo mesto. Centralni tok je najjaèi. klenom. kuvana zrna konoplje i zrnevlja žitarica. Pri lovu mrena kod brana. a posebno voli da se zadržava ispod vrela. ustava i mlinova. brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju osobine brzih planinskih potoka i reka. Za noæni ribolov. nakon napuštanja vrela gde se nalazi izjutra. riba brzih i bistrih voda. doæi æe ponovo i opet uzeti deo primame pa otiæi. kako bi bila što opuštenija. kasteri. ali èistina ne sme biti velika jer æe se riba uplašiti. Ukoliko je to mesto predaleko. Boène strane toka. pronadjite pogodno mesto sa tvrdom podlogom i bistrom vodom. Postoji još jedan dobar naèin za pronalaženje mrena. a dolasci sve èešæi. rak je idealan mamac za mrenu. i obilja hrane ribe vole da se zadržavaju oko ovih mesta. Posmatrajte njihovo ponašanje i koju primamu najradije uzimaju. Za lake tipove primame. ali vam za jedan lov treba oko 1. Riba æe. Nije loše saèekati noæ na bistrim vodama. koje su najblaže. dok je kod mutnih moguæe pecati i preko dana i u sumrak. smudjem i štukom. uzeti primamu i napustiti mesto. zbog jaèine vodenog toka. kad se prvi put pojavi. ali pri dnu njegova jaèina nije ni nalik na onu na površini. Potrebno je biti strpljiv kako se riba ne bi na poèetku uplašila. Mamac koji koristite ne sme se nalaziti u primami. treba koristiti praæku. a to je:”gde su panjevi tu su i mrene”. Prihrana u ovim vodama je najveæi problem.5 litar crviæa. ali æe ostajanja biti sve duža. kao i najdublja korita reka. Za mutne vode. Nakon 30 do 45 minuta. Mamci se bacaju loosefeed tehnikom (rasipanjem) po prostoru na kome vozite vaš sistem sa udicama. Pravo mesto za ribolov mrena su panjevi i prepreke u vodi. naseljene su deverikom. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta.

ali vitko. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom.5 kg. dok pokretima tela kidaju alge sa dna. retko do 50 cm i težine od 1. Kako se nosare uglavnom love u bistrim i pliæim vodama. Primamu bacajte uzvodno u odnosnu na mesto Lov nosare 98 . Glava i ledja nosare se tamnosivi koji prelaze preko bokova sve do stomaka koji je potpuno beo. Prihrana je neophodna u lovu nosara. Za vreme mresta. Treba ih traziti u bržem vodenom toku. koji nema izražen nos. pa i u morsku vodu. Ovo ponašanje je slièno ponašanju mrena. znaèi mogu se naæi kod brana. A jato je tamo gde je hrana. Takodje umesite tako da bude što je moguæe tvrdja da bi se nosare duže njome bavile. ustava i mlinova. Ipak najèešæe živi u istim vodama u kojima živi i mrena. U pliæacima se mogu spaziti njihovi srebrni bokovi kako blješte. Neiskusni ribolovci èesto nosaru zamene sa skobaljem. nosare se okupljaju u jaka i kompaktna jata i kreæu uzvodno u bistre i hladnije vode.5 kg. buborak ugrica ogrica gubièasta deverika plavonos šljivar buboran ciganka popadika bojnik Nosara Vimba vimba N Kada krenete u lov na nosare imajte uvek na umu da su to jatne ribe i da prvo treba da pronadjete jato. a ponekad odlazi èak i u brakiènu.osara naseljava vode srednje i severne Evrope. Po njoj je i dobila ime. Koristite teže tipove primame koje u sebi nemaju materije koje pomažu raspadanju iste. Proseèna dužina nosare je 35 cm. Nos je kod nosare tamnoplave do crne boje. Telo joj je pljosnato. pridjite koliko možete jatu pazeæi da ga ne uplašite. a najveæi primerci mogu težiti i 2. Najvidljivija odlika nosare je njena gornja usna produžena u obliku nosa. Jedino što treba znati. je to da u tim periodima nosara retko uzima hranu i èesto je to frustrirajuæe saznanje za ribolovce. Cilj je jato što duže zadržati na mestu pecanja.

14 mm. Pored algi nosare obièno zagarantovan. Za lov zastavicom koristi se isti pribor kao i sa plovkom sem što se umesto plovka privezuje crvena krpica ili vuneni konac na oko 1 do 2 m od kraja najlona. Funkcija ovog dodatka je da oživi mamac na dnu. uzvodno. omiljenu hranu-alge. raèiæe. Mamac se baca · Kapitalne nosare su odlièni borci i uzvodno i pušta da skakuæe po dnu. onda je ulov ih je uloviti. mamac loše drži na udici. jer tamo gde su nosare u najèešæe koristi lov plovkom i lov velikom broju. neretko ih ribolovac zameni sa snažnom Vodeni tok nosi plovak. · Nosare su pri jasnom letnjem danu Za lov plovkom koriste posebno oprezne i mogu se prevariti samo se finiji štapovi. uz pomoæ finog pribora i sitnih mamaca. najlon se uvek drži blago zategnut. Ako hrane algama. hlebnu se alge pomešaju sa rastopljenim želatinružu ili prokuvanu pšenicu. Nosare su pretežno vegetarijanci pa su im glavna hrana · Specijalisti za ovu ribu pokušavaju veæ zelene konèaste alge. a pecaroš u mrenom ili jazom. Takodje se koristi olovo tek one težine koja omoguæava dovoljno daleko zabacivanje. kukuruz. je da kada je dno ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrži obraslo algama ribe su site i teško izbaèaj i vodenu struju.2 mm i predvez od leto i to u dubljim delovima vode. neki specijalisti crviæe ili gliste koje im ribolovac se kunu u specijalne smeše od algi. koje stružu sa decenijama da ovu ribu prevare na njenu kamenog dna. sa zastavicom.15 do 0. 0.12 do 0. F . Zato ponudi. om i posle hladjenja mase seèe se na sitne Pri ribolovu nosara komade. Jedno od pravila. moguæ je bogat ulov. Baca se isto kao i sistem sa plovcima. rukama drži štap i na najmanji trzaj kontrira. Kontrira se na svaki trzaj. i manji plovci. ali se ipak Trud se isplati. koriste i za mrenu. osnovni Bolji izgledi za ulov su u proleæe ili kasno najlon 0. a kao indikator trzaja koristi se prst na najlonu.Ribe naših voda 99 ribolova kako ne bi pod uticajem jake struje pala niže od željene taèke pecanja. sitne udice velièine 16-20. Neki ribolovci èak mešaju alge koriste se sve tehnike koje se sa vatom. Udice pokrivaju koje važi za mnoge ribe koje se pazljivo oèupanim zelenim algama. noklu. Pošto se ovaj proždiru larve insekata. da bi se bolje držala na udici.

Najznaèajniji predstavnici ove grupe riba su: · potoèna pastrmka (Salmo trutta m. a neke su donesene i poribljene ili se veštaèki uzgajaju. · jezerska pastrmka (Salmo trutta m. a stomak joj je beo. bokovi su zelenkasti ili žuækasti. tamnosiva. neke su autohtone. bosanska(solinka) i mnoge druge. P 100 . · potoèna zlatovèica (Salvelinus fontinalis) . Ima krupniju glavu sa velikim ustima u kojima su oštri zubi. kojima pastrmke i pripadaju. zelena ili tamnoružièasta ledja i beo stomak. tamnozelena ledja i beo trbuh. · soška pastrmka (Salmo marmoratus) . zrmanjska. ali ne i familiji Salmo. astrmke su izuzetno atraktivne ribe visinskih bistrih voda. Po telu ima tamne i crvene nepravilne taèke. Ledja su joj zelenkasta. U ovu grupu spadaju: primorska potoèna. lacustis) .Donesena je iz Kanade. Jedan broj ribolovaca smatra da je jedini pravi sportski ribolov upravo lov salmonida. makedonska. pelargonijska. Kod nas zastupljene sa veæim brojem vrsta i podvrsta. godine iz Amerike. Pored ovih kod nas živi još jedan broj riba koje pripadaju porodici Salmonidae.ova riba je najbogatija varijetetima koji se razlikuju samo u detaljima i žive u razlièitim vodama. garka. Prepoznaje se po crvenim taèkama po telu. · kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus) . Kod nas je donesena 1893. Boja pastrmke može izuzetno zavisiti od reke u kojoj se nalazi i to je razlog ovolikog broja varijeteta. a to su: · mekousna pastrmka (Salmothymus obtusirostris obtusirostris) Kratka glava i meka usna su karakteristika ove tamnomaslinaste ribe. fario) .Odlikuje se raznobojnom prugom po boku. visovaèka. Naraste do 20 kg.Pastrmka pastrva Salmo sp. peristerska. Idealna temperatura vode je 10OC.Osnovno obeležje ove pastrmke su crne taèke po telu. popreène tamne pruge po telu.Obeležje joj je krupna glava. tamnosmedja ili crna. ali može preživeti i 15OC.

muška ožujka. Crni mrav (Black ant. zulu. Steinfliege u aprilu). Orange Fly i profesor. velika modra. Zbog svoje proždrljivosti bile bi lak plen ribolovaca koji bi je lovili njenom prirodnom hranom. Lepotica parmašela (Parmachen belle). palmer. aleksandra. zlatna libela. avgustovka. zlatna libela. Pahuljasta presvlaèeæa krem . Patkova sivomaslinasta pupa (Bubble CDC Grey-Olive Caddis Pupa). Pahuljasta (Bubble) patkova rojenka (CDC Emerging Mayfly). Pahuljasta patkova viseæa svetlo žuta trzalica (Bubble CDC Suspender Pale Yellow Midge Pupa).Ribe naših voda 101 Ima zelena ledja. Paunellova crna. beli moljac. za mutnu vodu: Hardy. Hardy’s Favourit. obièna sivulja. jošavka. avgustovka. Petroviæu postoji dvanaest univerzalnih mušica bez kojih kolekcija ne može ni postojati. Hrastovka (Oak fly. za bistru vodu: zlatovka. palmer. Orangefliege). zulu. za hladno i kišovito vreme: Hoflandova mušica. Oranž mušica (Orange fly. Prema Rikardu Hafneru preporuèene mušice su: za vedro i toplo vreme: zlatovka. kozarica. Mušicom se lovi u proleæe i u jesen i to predveèe. crveni rep. Mase je do 1kg. Kozarac (Goat fly. crni bumbar. Maifliege u maju) i bumbari (Baer. Višnjina svetlica (CDC Claret Velvet Pearl). Najèešæe se koriste kamenjarke (Stone fly. Pahuljasta presvlaèeæa višnjasta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Dun" CDC Hatching Claret Dun).žuta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Lov pastrmki . Ziegenfliege). Pešèarka (Sandy fly. aleksandra. sivi bumbar. zmajevke (May fly. Black Red i šarenka. profesor i crveni mrav. Crveni prelac (Red spinner. a to su: profesor (Professor). svetle bokove i crvenkast trbuh i crvene taèke. srebrno sive. soldier. zunzare (crnosive. zulu. vještica. Francisova (Frencis fly). Eichenfliege). Ornage Fly. crveni rep. SCHW. crni prelac. soldier. Pastrmka se najbolje lovi za vreme tmurnog dana ili odmah posle slabe kiše i kada duva zapadni vetar. U prirodi pastrmke se hrane svim živim organizmima u njihovoj okolini. crveni rep. Sandfliege). žuta lièinka. beli moljac. sumrak). Pahuljasta radjajuæa grao pupa (CDC Grey Emerging Pupa). smedji bumbar. crvena i siva. Patkova pupa (CDC Cream Pupa). te se zbog sportskog karaktera ribolova zabranjuje upotreba živih mamaca. za noæ: srebrna libela. Naravno ovde treba spomenuti jedan broj izuzetnih mušica g. Po Jovanu M. veštica. Maslinasta CDC trzalica (Bubble CDC Suspender Olive Midge). ameiseflege) i Edmead. Black Red. Baxmannova. beli vodeni cvet. Kraljevski grizli (Grizzly king). Greenwelova mušica. Black Red. Andrije Urbana i to: Pahuljasta maslinasta pupa (Bubble CDC Olive Emerging Hatching Pupa). srebrna libela. Rotspinner). Kraljica vode (Queen of waters). beli vodeni cvet. srebrno crne) i kuæna muva.

Pahuljasta narandžasta rojenka (CDC Orange Hatching Dun). pecanje sa potopljenom mušicom i ribolov nimfom. braon.26 mm. Prezentovanje mamca je na dnu. Za ovaj metod potreban vam je štap dužine oko 3 m i struna fluorescentnih ili dreèavih boja. lov vormom.18 do 0. potrebno je da je površina vode blago zatalasana.htm. Pri lovu pastrmke najèešæe se koristi tehnika varalièarenja. a koriste se crveni i rozi mamci. twisteri. jer tada pastrmka teže može da odredi da li je reè o prevari. Sistem se obièno sastoji od dve do tri mokre mušice kod kojih je boja jako bitna.102 Ribe naših voda Dun).5 do 2 g. Sama struja æe oživeti mušice i to svaku na svojoj dubini na razlièit naèin. Štap treba da bude izuzetno lak dužine od 2 do 2. Najlon treba da je 0.1 do 0. Pre svega kod lova suvom mušicom. treba i izabrati mušicu. ali i na odblesak ribe u vodi na mestu gde bi mušice trebale da nam se nalaze. Kobilica .Andrijin skakavac (Olive Hopper). Boja strune je bitna samo zbog lakog praæenja vrha strune. Ipak. kada oèekujemo krupnije primerke koriste se teže varalice težine i do 15 g. Generalno. Prvenka (CDC Olive Emerger).5 m. Kamenjar sivonja (Grey Hopper). kada je nivo vode nizak i duva slab vetar. Ribolov veštaèkom varalicom tipa worm (crv) je moguæ. Kontrira se na i najmanji nepravilan pokret vrha strune. Zoranovi vobleri od 5 cm realnih boja (pior. Za varalièarenje kada se oèekuju manji primerci koriste se minijaturne varalice težine od 0. Koriste se nešto duži štapovi do 3 m i deblji najlon do 0. Praktikuje se na poèetku sezone kada je struja jaka i kada dodatno oživljava ovu silikonsku varalicu. ali se ona ni izbliza ne može odrediti dok niste na vodi. U tom trenutku u zavisnosti od insekata koji se roje kod vode. Boja . male imitacije ribica dužine 4 do 7 cm (Rapala). Rapalini vobleri dugi 8 cm. Radjajuæa braon pupa (Surface Hatching Caddis Pupa ). Lov mokrom veštaèkom mušicom je èesta tehnika ribolova pastrmke. Mušice se bacaju nizvodno na oko 3/4 vode i polako povlaèe prema pecarošu. Ova tehnika se najèešæe koristi leti. koji se povlaèi u sluèaju ugriza ribe. Najlon treba da bude debljine 0.com/PagesA/au-andrija-urban. Lipljanova veèernja rojenka (Grayling’s Pale Evening Emerger).20 mm.flytyingworld.Narandžastoguzi žuti skakavac (Orange Yellow Hopper). šadovi i torpeda velièine 3 do 7 cm. mušièarenje mokrim i suvim mušicama. maslinasta i crna su preporuèljive boje. kao što su kašike velièine 3 i 4. žuta. a udice koje se koriste za kaèenje wormova 6 ili 8. peš) i crno-bele.14 mm. Crvenoguzi skakavac (Red Brown Hopper). Najèešæe se koriste rotirajuæe kašike (Mepps Aglia 2). Više informacija o ovim mušicama i slike istih nalaze se na internet sajtu: http://www. Narandžastoguzi olivni skakavac (Orange Olive Hopper).

Pri ribolovu suvom mušicom koriste se štapovi dužine 2 do 3 m. Za površinski lov koriste se plutajuæe strune i lov suvom mušicom. Koriste se suve mušice. Medjutim. kada duva vetar ta mušica treba da bude što jarkijih boja. ali se ne premazuju.Formicidae. kako bi se lako primetilo uzimanje mamca. riba u jezerima može zaèas promeniti dubinu. Nimfa je stadijum u razvoju insekta u kome on živi pod vodom. Ova tehnika je u stvari spoj dve prethodne. Predvez treba da je tanak 0.5 m. Prezentovanje mamca je bitno u svim sluèajevima. ovde je tehnika zabacivanja sasvim drugaèija nego kod prethodnih metoda. Jedna zagovara bitnost sliènosti veštaèke mušice sa pravom kojom se riba u tom trenutku hrani.1 do 0. Jedan broj pastrmki živi i u jezerima i tehnika ribolova na mirnim vodama se razlikuje od one izložene do sada. jer gledajuæi prema nebu sve mušice. pa æe u toku dana biti na dnu. Da bi se pecalo nimfom potrebno je videti i lokalizovati ribu.08 do 0. To je razlog za podizanje pastrmki iz dubina. jata se dižu na površinu. a u toku jutra i predveèe. Drugi pristup više pažnje poklanja samom prezentovanju mamca. skakavci .12. vodeni cvetovi jednodnevne muve (Ephemeroptera) i neleteæi insekti (mravi . posebno ako je došlo iznenada. dvokrile mušice (Diptera). veliki broj insekata pada u vodu. Ovaj pristup predpostavlja da pecaroš ima veliku kolekciju mušica i da ume da razazna kojoj od èetiri velike grupe pripadaju insekti nad vodom. Nakon toga mora se precizno zabaciti ispred usta ribe. pa je struja nosi nizvodno. Medjutim postoje dve škole pecanja mušicama.5 do 4 m za velike reke. Postoji i tehnika mušièarenja potopljenom mušicom. Te grupe su: vilinski konjiæi (Odonata). te se one tada uglavnom love na suvim mušicama. koja je uzima u srednjem ili donjem sloju vode. Nije loše da struna na vrhu ima malu oznaku ili da je sama dreèave boje. Može se probati i sa voblerima i drugim imitacijama riba. Imajte na umu da pastrmka ne voli preterano toplu vodu. predvez dužine oko 2 m za brzake i potoke.12 mm i dug oko 1. Tako ribolovac pretražuje vodeni prostor.Saltatoria i razne bube). Takvim nimfama se ribe èesto hrane i rado uzimaju ovakav mamac.Ribe naših voda 103 mušice u ovom metodu nije toliko bitna. Za vreme lošeg vremena. sem kada se zabacuje u sam penušavi brzak. iz riblje perspektive. tako da prilikom vuèenja kroz vodu bivaju blago potopljene. Kada je vreme sunèano. Struna treba da je 2x ili 3x. Ovo treba osmatrati i adekvatno reagovati. kao i mušicama koje imitiraju larvu komarca. Kao modeli koriste se one mušice koje imitiraju završnu fazu u razvoju insekta. Za ovaj metod ribolova koriste se štapovi sa suve mušice dužine 2. a 2.7 m. Kada je riba . deluju crno. gde riba ne može da primeti nikakvu nepravilnost. Najzad. Nimfa je tonuæa i treba da padne neposredno pred ribu. poslednja tehnika ribolova je mušièarenje nimfom. Mušica se zabacuje uzvodno od mesta pecanja. debljine 0.

104 Ribe naših voda na dnu koriste se skoro sve ostale tehnike i struna treba da bude potapajuæa.flytyingworld. gh Fly manufacturing . U srednjem sloju vode koriste se strimeri.com www.htm . mokre mušice i tehnika potopljene mušice.Art .Publicist Andrija Urban Partizanski put 5 17542 Vranjska Banja AndrijaUrban@yahoo.com/PagesA/auandrija-urban.

balavi peš reèni peš Peš Cottus gobio & Cottus poecilopus eš je srodnik èikovima. što nije sluèaj sa beovicom. ali je najèešæe braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim šarama. Nakon izvaljivanja. Lov peša M 105 . Dok prva vrsta živi u celoj srednjoj Evropi. pa i deli isto stanište sa kamenim èikovom. Lovi se lakim ribolovnim priborom. Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim reènim raèiæima. Peš kao mamac može dugo da preživi na udici i da podnese velike dubine i nedostatak kiseonika. plovak nosivosti 0. druga je nastanjena uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. P Nema ekonomskog znaèaja i sem na takmièenjima. Cottus gobio vrlo retko napada.5 .0. mladj odlazi nizvodno u potrazi za hranom. najlon debljine 0. U našim vodama žive dve vrste peševa. koju nedostatak kiseonika i duboka voda brzo ubijaju. Mamci su glista i razni insekti. Mesta za lov peša su priobalna podruèja èije dno mora biti kamenito. Naraste do 12 cm. Boja mu varira u zavisnosti od staništa. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Glava mu je vertikalno spljoštena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. u gustoj travi dna ili u korenju priobalnog bilja. koji mu je i najveæi prirodni neprijatelj.16 ili tanji. 12-16. Koristi se kao (dobar) mamac za smudja. Mladj se izleže nakon tri do èetiri nedelja i sve vreme su roditelji u blizini.1. Dva dorzalna i repno peraje su mu lepezastog oblika. a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne može smatrati štetnom ribom. Najviše voli brzo tekuæe vode u kojima se krije iza kamenja.10 . nema ga svrhe loviti. Mresti se od marta do maja i svoje gnezdo brani od drugih riba. udica br.5 gr.

a celo telo mu je posuto sitnim sivim pegama. Naraste najviše do 12cm. Živi u svim vodama dunavskog i jadranskog sliva. Glava mu je kod usta karmincrvena. Kao keder pior se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom punim vodama. kao i prsa. pa treba najlonom ili nekim kanapom privezati grumen za mrežu. male glave i sitnih krljušti. pri èemu treba paziti na njegovu osetljivost na dubinu vode. Živi u bistrim rekama sa pešèanim i šljunkovitim dnom. Nakon desetak minuta. Osnovna boja na ledjima mu je tanozelena ili prljavosiva. ali i kao odlièan mamac. mada mu je meso blago gorko. Boja mu se èesto menja.Pijor gagica pižor Phoxinus phoxinus ajmanji predstavnik šarana. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice. pa lovite onoliko koliko vam stvarno treba. 106 N . Èvrste gradje. Može se koristiti kao hrana. Na ovaj naèin možete uloviti veliku kolièinu piora. U ribnjacima se koristi kao živa hrana. okruglog trupa. Ako se u toku leta voda jako ugreje. Najèešæe se lovi èerencem. Zlatna pruga poèinje od oèiju i ide bokom sve do repnog peraja. kojih po stomaku nema. polako i pažljivo se približimo èerencu i naglim trzajem izvlaèimo ga napolje. U sredinu rasklopljenog èerenca stavi se komad hleba ili tonuæe primame i baci uz obalu gde se ribe jate. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici. N Lov pijora Pior se lovi najfinijim priborom. najsitnijim udicama namaèenim najmanjim glistama ili kuglicama hleba. a u proseku svega 9 cm. Uvek se zadržava u velikim jatima. Pre pecanja u vodu treba rasuti sitne mrve hleba kako bi se jato okupilo. Nemojte preterivati jer brzo ugibaju. neæe tonuti. jata se sele ka izvorima gde je voda hladnija.

Može doživeti i 15 godina. mada se uglavnom peca na dnu. Voli brzo tekuæe. nastojte rastresitom hranom da je izvuèete na prvu najbližu lokaciju sa ujednaèenim uslovima Lov plotice 107 . Proseèni lovni primerci su dugi 30 cm i teški 350 g. Najbolje je loviti je sa proleæa u aprilu i s jeseni u novembru. èiste vode bogate zelenim biljem. Po reèima g.crvenpera belica platnica Plotica Rutilus pigus virgo lotica je rasprostranjena po celoj Evropi. Hrani se biljnom hranom. gde živi u veæim jatima. medjutim te pozicije ne moraju biti idealne za ribolov i taj problem rešavate primamom. Èesto se zadržava pri površini vode. lièinkama i crviæima.). dok je u jadranskom slivu redja. Po izgledu plotice. jer se tu i hrani. Ranka Travara "Ukoliko se plotice izbacuju na dijelu vira gdje nisu dobri uslovi za lov na ploticu (preduboko. P Plotica se može loviti gotovo svuda.. a bokovi su joj srebrnkasti. Izuzetak su kamene obale sa kojih pase alge.voda. pa je jasno da virovi u kojima živi plotica moraju biti kamenog dna i strana. kukcima.. glava mala sa sitnijim oèima. Ove alge rastu na kamenitoj podlozi. Taènu lokaciju ribe možete naæi po mestu gde se ona baca. kako u brzim. treba imati na umu da se plotica mresti u aprilu i da svaka tada ulovljena plotica znaèi hiljade izgubljenih mladunaca. a kapitalnim ulovom se smatra onaj od 2 kg. Peraja su joj crvenkasta. odmah æemo shvatiti da pripada familiji šarana. ali samo tamo gde ima algi kladofora kojima se plotice rado hrane. a ne pešèani niti glineni useci. Iako nema lovostaja za ploticu. Kod nas se može naæi u svim rekama dunavskog sliva. po ledjima je plavozelena do tamnomaslinasta. Jata su neretko pomešana sa jatima skobalja. kontra . Na brzim vodama ploticu treba tražiti u dubljim delovima voda. tako i u sporim vodama. Telo joj je izduženo. neravno dno. a stomak beo.

Sa druge strane plotice se vrlo brzo zasite od crva i odlaze. nakon èega sledi ponovni zabaèaj. Kao specijalan aktivator koriste se mesni crviæi. Kaèenje mamca je najbitnije. bolje ako su malo produženi sa skoro spljoštenom glavom: dugaèak profil odlièno sledi struju. Ukoliko ploticu pecate do 7 metara od obale. a spljoštena glava ne izlazi iz vode za vreme vodjenja plovka. prelaz preko njega i napuštanje mesta. ribe odlaze u dublje delove toka i mora se dalje zabacivati. a kukuruzno brašno i testo kao aktivator primame kada dospe na dno. a zamenjuje se algama (ako ih u vodi ima u tom trenutku). Ukoliko hranite uzvodno. koja nam najbolje odgovara za plovkarenje. koristite do 10 cm duge. Najbolji plovci su bez sumnje oni oblika okrenute kruške. jer se njima lako manevriše. Crvena primama ide uz bele hlebne mamce. lov plovkom podrazumeva lagano klizanje plovka ka hranjenom mestu. To je razlog što je i bacate.Travar preporuèuje upotrebu mešavine hleba sa crvenom zimskom primamom za ovu svrhu ukoliko lovimo u novembru. dobro razlistale trake uz maksimalno dobro maskiranje * Za ovaj tekst korišæen deo teksta iz “Ribolovaèkog magazina” br. Pravilan ritam hranjenja u ribolovu na ploticu je 2 do 3 kugle hrane odjednom u pravilnim intervalima od 40 do 50 min. kuvanog testa(crvenog) i sira na dva dela hleba. Plotice po pravilu ne pecate u prejakoj struji koja bi uspela da odnese primamu nizvodno. Ipak. bolje je koristiti bolognese štapove iste dužine. kada je plotica i inaèe u pliæim. kada ploticu pecate daleko od obale. Ukoliko pecate na alge. prvog dela tehnike neæe ni biti. Ovakva primama treba da vrlo brzo tone i da se brzo raspada na dnu. Bacanje primame treba da je u pravcu ribolovca. Posebno je interesantan ovakav lov ujutro i uveèe. velièine 18 do 24. Sa druge strane. jer previše crva znaèi primamu koja se raspada u srednjem sloju. U sastav primama treba da bude po jedan deo mlevenog sirovog zrna konoplje. 4 Ranko Travar “Plotica gorski amur” . Udica mora biti sitna. obali bližim delovima vode. Sa druge strane. U sluèaju mesnog crviæa udicom probijate kožu glave crviæa. Oni se dodaju u sredinu kugle primame. tamo gde želite da padne. i prilagodjena mamcu na koji pecate.brašna od kukuruza. ovi štapovi nisu pogodni za daleka zabacivanja pa je bolje koristiti malo mekšu varijantu telemeè štapova dužine 4. Kako dan prilazi podnevu. sa crvima ne treba preterivati. a ne uzvodno. druga primama mora biti èvrsta i njena funkcija da veže jato za neku mikrolokaciju."* Takodje g. jer on na taj naèin ostaje najduže živ. Ako vam to podje za rukom.brašna od soje.108 Ribe naših voda za lov.5 m. Hleb i konoplja služe kao lepkovi. Ovako pripremljena kugla lepo pada na dno i tu se ubrzano raspada pod dejstvom crviæa iznutra. Ovo obièno iskljuèuje hleb kao mamac.

10 mm. U ovim vodama plotica je mnogo lukavija i opreznija nego u planinskim delovima. Koriste se najloni debljine 0.14 mm.10 mm dužine oko 50 cm. Pustite da voda nosi mamac 2 do 3 metra. gde je plotica. To je najbolje uraditi telemeè štapovima od 4. Predvez. Ovde plotica prirodno ne uzima hranu koja pliva veæ je iskljuèivo traži po dnu. Kraj najlona sa mnogo olova koèio bi sistem kao malo sidro i uèinio bi ribolov nemoguæim.12 mm. došlo je do spuštanja plotice i u nizijske reke. a mamac ostavili da slobodno skakuæe. u maticu reke. ali je oprema kojom se to postiže razlièita. dugaèak 50 cm.Na špulnu stavite najlon 0. dok na dva predveza staviteo najlon promera 0.5 m. sporotekuæim vodama je ista. kako bi ga riba videla i uzela. treba vezati za glavnu strunu vrtilicom. Ribe naših voda 109 YX . To je razlog što i mamac mora biti prilepljen za dno. Od prve veæe vrtilice do druge podvez je 0. pa sve to ponavljajte dokle možete. Obratite pažnju da ne štopujete preèesto. Dve vrtilice spajaju ta dva predeza sa osnovnim najlonom. Tehnika ribolova se svodi na to da plovak bacate uzvodno. zbog poboljšanja kvaliteta vode u nizijskim rekama.12 ili 0.20 m. 50 cm udaljena od one manje. Tehnika ribolova u ovim. Svako štopovanje æe privlaèiti mamac ka obali i skretati ga sa željene putanje. Linija vodjenja mamca mora biti direktno preko primame. U novije vreme. udice. Vrlo blizu udice postavite jedno malo ili nekoliko minijaturnih olova kako bi prikovalo najlon za dno. pa onda štopujte. a od druge do udice je podvez 0. Pre svega treba zabaciti daleko. Iznad vrtilice postavlja se olovo od 5 g da optereti plovak. Pozicija olovca mora biti smeštena izmeðu dve vrtilice.16 mm. Postavlja se jedna udica na dnu i duži predvez. dužine 1.

Drugi kraj najlona vezuje se na obali Lov skobalja 110 . Nakon šest godina.000 jajašaca. S Pre poèetka pecanja. prilagodjenim za struganje hrane sa kamenja. Telo je izduženo. Iako je rado pecana riba. klenom i ploticom. a težina mu može biti i do 1. Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka "mamac" koja služi za primamljivanje primamama baziranim na hlebu. Kroz rukohvat se provlaèi deblji najlon (1 mm) na èijem je kraju plovak od stiropora(precnika 10 cm) ili plastièna flaša koja služi za obeležavanje taènog mesta na kome se nalazi primama. Skobalje treba tražiti u dubokim mirnim virovima pored brzaka. Usta su postavljena nadole ispod veæeg nosa. bokovi i trbuh srebrnasti. meso mu nije na ceni. a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu. Rasprostranjen je po celoj Istoènoj Evropi. jer se na udici bori sve do meredova. Ledja su mu tamnozelena. treba odrediti mesto gde ima skobalja i odatle ih privuæi na željeno mesto ili ih tu zadržati primamom. Mresti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75. Glava mu je sa karakteristiènim usnama. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi za zabacivanje. naraste do 50 cm.Skobalj škobalja podust tintaš jatnik šljivar rijaè štupser Chondrostoma nasus kobalj je riba koja se kreæe u velikim jatima i hrani se algama i muljem koje skida sa krupnog šljunka. To je naprava saèinjena od izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa otvorima 2x2 cm velièine kese za 2 kg. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom. što je pristojna starost za skobalje. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku.5 kg. Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine. peraja crvenkasta. Skobalj je jedna od glavnih hrana mladice.

koji nose do 20 g olova. kulja i komadiæ zgrušane krvi. kada je voda bista. jer kontra mora biti brza i automatska. Bitno je da su štapovi što lakši. u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastièni ili balza plovci dužine 10 cm i preènika 15 mm sa plastiènim ili fiberglas antenama i plovci pera. prezrele komade koje nosi struja. kovane. mleveno presno semo konoplje i mak.16 mm sa noseæim podvezom od 0. Kao primama može se koristiti i mešavina u kojoj se nalaze sledeæi sastojci: mrvice belog ili crnog hleba kao osnova. pa èak i komadiæe kuvanog krompira. Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju ispod vode. Udica se namamèi sa ružom od hleba koja se na jednom kraju malo zgnjeèi i tu se zabode udica. Pecanje je aktivno i štap se uvek drži u ruci. mesni crviæi. Ovde je vrlo bitno da nam namamèena udica klizi po dnu. velièine 10 do 18. Ovi komadi nisu zeleni veæ mrki. crvi brašnari. ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vodjica. B . Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova. lako je pronaæi mesta gde se kreæe. komadiæe glista.12 mm zbog velikog kvašenja prilikom èestog zabacivanja. veæ ih struže nosom ili hvata polumrtve. Medjutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi. narandžasto ili crveno obojene). Što se plovaka tièe. Tada možete probati da pecate na alge kao i ploticu.5 do 4 m kratke akcije. ali obratite pažnju. tanka crvena glista. Pored hlebne ruže koriste se i hlebna kuglica. kuvani krompir. crve brašnare (Tenebrio molitor). prostim pregledom površine kamenih gromada. skobalj ima dosta hrane i vrlo æete ga teško privoleti da jede vaše mamce. skobalj je u blizini. jer je neophodno stalno zabacivanje. jer se pokazalo da pecanje belim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate. od 3. jer skobalj brzo dolazi na hranjeno mesto. Za ovu namenu pokazali su se dobri karbonski štapovi. mesne crviæe (žuto. Najlon 0. jer se skobalj hrani sa samog dna. pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da oponašate vašom prezentacijom. Sa lovom se poèinje odmah nakon primamljivanja.Ribe naših voda 111 malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mestu kako ne bi smetao pri ribolovu. Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi. Skobalj ne može da èupa alge sa kamenja. U primamu možete dodati i kastere. Udice bele. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu mrežicu. U hleb za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju. mlevena golica.

Stizostedion lucioperca & Stizostedion volgensis S O Lov smudja Tipièna hrana smudja su bodorka (Rutilus rutilus). u najdubljim delovima reka u njihovom donjem toku. smudjevi.smudj kamenjar: Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Životni vek smudja je 17 godina. rado uzimaju i gliste i krupnije puževe. Dve su osnovne vrste smudjeva kod nas. Prilagodljiv je. Leti se intenzivno hrani ujutru. dok se sa približavanjem zime poèinje hraniti i pred- 112 . smudj ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi. posebno sitniji primerci.obièni smudj smudj kamenjar volgin smudj Smuð mudj je poreklom iz voda reke Elbe koja se uliva u Aralsko more.4kg. Naraste do 50 cm i 1. · Stizostedion lucioperca . Smudju je neophodna voda bogata kiseonikom da bi preživeo i tada može podneti velike toplotne ekstreme. kao i u uslovima loše osvetljenosti. a kada voda nadolazi približava se obali u podruèja dubine od 1 do 2 m. Živi u omanjim jatima. Najviše voli dubinu od 4 m. Odatle je donesen u zapadnu Evropu i Ameriku. Obrazi nose krljušt na sebi. pa èak i 35 C. Boèni delovi glave nisu skroz. pa može živeti i u brakiènim vodama i veštaèkim jezerima. U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. što mu omoguæava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. Može da naraste do 1. Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjaèe oka. balavac (Gymnocephalus cernua) i grgeè (Perca fluviatilis). a drugi je smudj kamenjar.obièni smudj: Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. U proleæe.3 m dužine i do 15 kg mase. U bocnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. · Stizostedion volgensis . veæ samo mestimièno obrasli krljuštima. Najviše mu odgovara peskovito i kamenito dno. Prvi je rasprostranjeniji obièni smudj.

Kad je visoka voda treba ga tražiti u veæoj dubini u priobalju pod potopljenim vrbama tokom veæeg dela dana. Plen progoni iz dubine. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smudja. kao i u februaru i martu. umesto jiga može se . balavac. godine izmislili Albert Draškoviæ i Henri Limouzin. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Udicu provuèete kroz riblja usta.5 do 2. Možete koristiti bilo koju slatkovodnu ribu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. nikada se ne bacajuæi po površini. Jig vežemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Kad je voda niska. Tokom letnjih meseci trebalo bi pecati na mestima sa šljunkovitim dnom ili jakim padom dubine. granja i panjeva. Udice velièine 8 do 10 su idealne. Mrtva ribica je najbolji mamac za smudja u toku cele godine. Mamac otežajte olovom kako bi sigurno legao na dno. jer je upravo to struktura koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine. ali nije snažan. Odmah po otvaranju sezone u kasno proleæe definitivno najbolje mesto za pecanje smudja je zapenjena voda ispod vodopada. smudjevi napuštaju ovakva mesta i poèetkom leta se povlaèe u mirnije i dublje vode. jegulja i grgeè omiljeni. Metod “oživljavanja” mrtve ribe su 1967. Obratite naroèitu pažnju na potopljena ostrva. Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru. ali su mu bodorka. U ovim vodama pazite da se najlon ne vuèe po vodi.7 m. Možete koristiti sveže ili zamrznute mamce. Iz tog razloga. Smudj se slabo hrani noæu i u podne. mutni i maglovit dan je idealan za smudja. u èijoj blizini su se izmrestili. a to je obièno sa proleæa i sa jeseni. Nakon proletnjeg okupljanja oko vodopada. Tu se odrasli kapitalni smudjevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na živog kedera. što identifikujete blagim opuštanjem najlona. U toku zime aktivan je celog dana. ako su ovi meseci blagi. U bistrim vodama peca se noæu. Smudj pruža lep otpor.6 kg je sasvim dovoljan.Ribe naših voda 113 veèe. najlon nosivosti 3. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi bolesnu ribu. Srednje toplo. Pustite ga da padne na dno. vlažno vreme. Mamac bacate finim štapom dužine 2. Karbonski tvrdji štap dužine od 3 do 3. potreban je najlon nosivosti 5 kg. Ukoliko je dno sa dosta prepreka. Ukoliko u vodi ima dosta potopljenih panjeva. kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. vredi ga èekati uveèe iza prepreka koje prave limane i oko rtova. mada æe privuæi mnoge druge ribe.5m namenjen pecanju šarana ili štuke je idealan je za smudja.

5 m do 3 m. Na našim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za smudja velièine 5 i 9 cm. jer æe smudj odustati od mamca ako oseti otpor. Smudj mora da bude u blizini. Približite se vodi i potražte brojna jata sitne ribe. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. . velike nosivosti i do 60 g. Mrtvu ribu ili parèe prièvrstite na udice. Kada se lovi na spinera iza njega na udicu treba postaviti glistu ili veæu pijavicu. Ukoliko znate da je dno · U snažnim i brzim rekama. Iznad mamaca postavite jedno veæe ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon pripijene na dno. koristiti isti naèin vezivanja kao i · Smudj je na dnu i kreæe se u jatu za lov dubinskim metodom. dižuæi mulj i primamljujuæi smudja. Standardno vezivanje sa klizeæim olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem.114 Ribe naših voda koristiti i specijalno nekaèeæe olovo u obliku bumeranga. Sa vremena na vreme povucite štap da varalica napravi pauzu u radu što može naterati smudja da napadne varalicu. 20 do 30 g. mamac neka može napraviti i drugaèiji sistem. u ranu zoru ili kasno virbla. Sistem koji naæi mesto. Rattlin’ Fat Rap. Može se namotajte suvišan najlon.Tail dancer kao i razne "zvecke". koristite pre plovak vak uzvodno bliže obali. Nakon stabilizacije plovka vežete na plovak je bitan. Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice. Ova tehnika je dobra ako je voda duboka od 1. Na nju postavite predvez dužine 40 cm i dve trokrake udice. a na drugom dužine 30 cm. Dobro su se pokazale Risto Rap. Plovak treba da bude polistirenski. U ovom sluèaju olovo uvek grebe po dnu. Za razliku od mrtvih mamaca.Ukoliko varalièarite u jesen treba koristiti krupnije varalice.varalice koje proizvode zvuk. živi treba da budu iznad dna na 30 do 60 cm. a onda se na nju kaèe dva popodne predveza. Plovak æe sam neko dubinsku metodu. zabacite plopuno panjeva. Varalica mora da lièi na prirodnu hranu koju smudj može da nadje u svojoj okolini. Jedan dužine 70 cm na kome se nalazi olovo težine 20 g. što sporije možete da virbla mora biti te težine da · Živ keder je najbolji mamac optereti i ispravi plovak. Rebel ili Thunderstick vode se brzinom koja je jedva dovoljna da vobler radi. sa tim · Prezentujte sporo. ali se · Ako ne pecate na kedera. bude preovladavajuæe žute boje Na kraj najlona postavlja se laka · Pecajte noæu. U rano proleæe plitkoroneæi vobleri kao Rapala. Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom.sivo-plave i braon nijanse. Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. postavlja se trokraka udica i mamac. Olova moraju da budu laka.

Ovako vezan sistem neæe potonuti u mulj. Ribolov sa jig glavom je dosta slièan ribolovu sa vormom. Kada je dno muljevito. stand-up za tvrda. ravna dna. koristi se karolina sistem. a u isto vreme omoguæava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smudj uzeo da bi pravovremeno reagovali. Glava vorma se kaèi na kraj najlona i na nju se postavlja vrtilica. Metak šed se preporuèuje za brzotonuæe varjante. Tehnika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno teško. Vrh štapa povucite nagore oko 40 cm. puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kaèili. smudja æete vrlo teško naterati da zagrize bilo šta. Pauza na dnu može biti mirna. Za zimski ribolov preporuèuju se Sesi šajner. trouglasta. koja nije deo udice i koja se posebno montira. Slièno jigu i vorm ima olovnu glavu. Kad ste procenili da se podigao i stoji uspravno. ali možete i da vibrirate vrhom nakon što zategnete najlon. ne više od metra. U sluèaju teksas sistema. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla. Povucite jig u kratkom trzaju. jer smudj vrlo èesto uzima kad je jig u mirovanju. a zatim ga pustite da padne na dno. Drugi metod je ako koristite jig sa plutajuæom glavom. svakako najbolja prezentacija se postiže kad puštate jig da "odskaèe" od dna. Vrh udice se uranja u telo vorma. Dno pretražujte tamo gde bi riba mogla da bude. Veže se na virblu predvez od najlona od 0.5 m. Vorm tada ide nadole i kada padne na dno namotajte najlon. šedove. Povlaèite predvez na "potez". Na ovaj naèin pretražujete dno u koracima. Na predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. U ovom sluèaju vam je potrebno klizno olovo koje æe držati predvez sa jig-om na dnu. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje od podloge. Morate osetiti rad vorma. U ovom drugom sluèaju. Pri zabacivanju. Ovaj sistem je pogodan za èvrsta dna. Opet spuštate vrh. Sesi šed i Orkin Šed. pa ostavite najlon slobodno da izlazi iz mašinice. cilj je vorma što pre spustiti na dno.Ribe naših voda 115 Smudja možete loviti i na silikonske varalice.5 do 1. i na taj naèin ne može doæi do kaèenja. glava se nalazi na samom vratu udice i vorm najviše lièi na twistera. a zatim namotajte višak najlona i saèekajte izvesno vreme da se jig podigne. Fin šed. povucite opet. Imajte uvek na umu da smudj na èistinu izlazi samo ako nema podvodnih struktura i rano u proleæe kada prilazi pliæacima da bi se hranio. Na dnu ga ostavite da miruje par sekundi. Nakon toga polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm leži na dnu. J . Brzina povlaèenja treba da je manja od brzine pri kontri. a zatim opet povucite. twistere i vormove. Nastojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu. sve dok vorm ne padne na dno. Ukoliko koristite jig-a sa olovnom glavom. Za postavljanje vorma koriste se specijalne udice sa zakrivljenim vratom.

Crno. Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18OC. tako i u plitka mesta. Preferira meko dno. On uopšte ne lièi na svoje rodjake u svetu. Aralsko i Kaspijsko more.godine ulovljen som mase 208 kilograma na stari alaski naèin. Voli mirna i duboka mesta u rupama u glavnom toku i mesta zaštiæena panjevima i granama. Mresti se u parovima u gnezdu velièine 1x1 metar i visine oko 75 cm. Crnog i Kaspijskog mora. žabe. Naseljava reke. Ledja su mu sivomaslinasta. Ima veliku spljoštenu glavu sa sitnim oèima i velika usta sa sitnim zubima. Idealna temperatura vode za soma je 28OC i on se pri njoj najbolje oseæa. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno. mrtvaje. Telo mu je golo i ljigavo i prema repu sve tanje i pljosnatije. sisari. što zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19 do 24OC. Može imati nepravilne pege. Problem soma je loš vid. Danju se odluèuje za lov samo ako je vreme oblaèno. rakovi. Mresti se u maju i junu. a lovi i ptice koje slete na vodu. Najveæa je reèna riba kod nas uz jesetru i morunu. a stomak beo sa plavom nijansom. Silurus glanis E 116 . Svaštojed je. Takodje naseljava brakiène vode Baltika. Kod nas je zabeležen sluèaj da je u Dunavu kod Apatina 1958. Ovo je termofilna vrsta. Pretežno lovi noæu i za vreme snažnih i buènih oluja kada kreæe kako u jaku struju. jezera. te hranu više nalazi pipanjem i izuzetno osetljivom boènom linijom kojom oseæa i najmanju vibraciju u vodi. pa je ženka u moguænosti da je èuva dok se mladi ne izlegnu. Baltièko. Najèešæa lovna velièina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilograma. veæe bazene. Najveæi ikad ulovljeni som bio je dugaèak 5 m i težak 400 kg.Som vropski som naseljava sve reke Evrope koje se ulivaju u Severno. Ima šest brkova od kojih su dva na gornjoj vilici i znatno su veæi nego oni u donjoj. a glavnu hranu mu èine ribe.

varalièarenje. lov na živu ribu i lov sistemom bez olova. Som se može loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. a sa druge strane se vezuje veæa i jaèa udica iznad koje se pravi crvena kiæanka.zelena. Po nekim izvorima. plovkom. Ide toliko daleko. Vuèiæa i “pop-up”). pijavica. love soma samo alatima koji imaju udicu.11. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice. Ova kanta služi kao lokator za soma. Èesto. Nisu retki ni sluèajevi da som pocepa ribarsku mrežu i ode. kada se som približava obali i lovi na površini i kada je moguæe koristiti kašike. dubinski metod (ovde su date verzije g. som se lovi na tonuæe voblere. žutog ili narandžastog Giant Killera. najbolji mamac za soma je maniæ. rovac. ukoliko ne možete strunu zadržati u ruci. U ove alate spada i buæka koja se koristi iz èamca.9. Veliki som je toliko snažan da bez problema vuèe èamac po vodi. Zoranovih voblera 7.Lov soma Ribe naših voda 117 Som je snažna riba koja se nièega i nikoga u vodi ne plaši. Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. žaba. Kada se lovi. Na kanap iznad kiæanke se naniže dvadestetak olova velièine i oblika spljostenog klikera. da motor na èamcu ne može da mu se suprotstavi. ali se najèešæe koristi lov buækom. Smatra se da je najbolje vreme za lov soma jul i avgust. durbak. Sastavni deo buæke je još i parèe kanapa koje sa jedne strane ima omèu gde se vezuje dugaèki kanap. Tehnike za lov soma su mnogobrojne. lov na mrtvu ribu. riba ili parèe ribe. da se domaæi sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno dobrim mamcem za soma. ne bi li se izmorio. jedino rešenje za ribara je da pusti soma na slobodu. Takav som ukoliko se lovi iz èamca može toliko biti snažan. Ipak najèešæi mamac je crna glista. Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide. mrmorak ili ribica. Preporuèuje se upotreba Meps Anglia long br. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara speèifican zvuk koji izaziva soma i pokreæe ga u akciju. ovaj deo buæke se vezuje omèom na jedan dugaèak i jak kanap za èiji se drugi kraj veže veæa prazna plastièna kanta. a na udicu stavi komad sundjera tako da pokrije vrat udice. Som se uspešno može loviti i varalicom.žuto-zele- . sa druge strane. Buæka je jedno parèe drveta obradjeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku potkovice. a njegov položaj odrediæete po položaju plastiène kante na površini. Kao mamac za buæku upotrebljava se rovac. Najbolji period za to su maj i jun.13 cm jakih boja (crvena.5. Veliki somovi su toliko snažni da se dešava da èovek nema dovoljno snage da ga izvuèe na obalu. Sportski ribolovci. Dužina treba da im bude od 10 do 15 cm i treba da budu teške od 20 do 90 g. Sem leti.

Na vrhu svakog štapa postavlja se zvono za signalizaciju.40 mm. Takodje dobro su se pokazale 90 gramske Yann kašike. Nakon toga sleduje polako i postepeno izmaranje ribe. dok se na glavnoj struni vezuje udica sa mamcem. dajuæi mu dovoljno slobode. Toby i Rapala Inokoo. Olovo treba da stoji iznad mamca. Dubinski metod se koristi onda kada znamo gde se riba nalazi ili predpostavljamo mesto kuda æe proæi. somu ispred usta. vezano na boènom predvezu dužine od 50 do 80 cm preko virble. Ovakav som. Blue Fox Super Vibrex br. Štapovi za soma su dugi 3 do 3. ne na pipkanje.dok se pijavica grèi. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi se isti pecaroški pribor. jer se u vodi širi i viori. Povlaèenje je lagano. što pre soma odvojiti od dna i dovesti na površinu da "proguta" vazduh. Som se može loviti i dubinskom metodom g.00h i završiti ga do 22. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko osnovnog najlona. mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima. Na kraj najlona veže se olovo. Zabacuje se što dalje i nakon pada varalice u vodu. som neæe pojuriti za varalicom. Dubinskim metodom se po pravilu može prezentovati veæi broj razlièitih mamaca. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u vodi. od kojih se najèešæe koriste: debele crne gliste. Ukoliko se mamac pravilno prezentuje. Zabacivanje se može vršiti iz èamca i sa obale.00h. U prvoj je potrebno. Ukoliko se vrši iz èamca.5 m sa mašinicom sa long kast špulnom koja ima špulnu kapaciteta 250 m promera 0. Po pravilu se koristi klizeæe olovo. rado æe ga uzeti. Pecanje se odvija noæu i to je najbolje poèeti oko 19. tek tom brzinom da varalica zavibrira. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac. Udica se mamèi durbacima. ali tako da ne povija štap. U toku dana i za vreme hladnijih meseci. Sa druge strane dubinski metod taèno postavlja mamac na željeno mesto i dubinu. Udice su velièine 2 ili 3. Prva na 20-tak santimetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve.118 Ribe naših voda na).6 metalno obojenog i sa dodatnim kleperom i kombinacije kašike i šeda. Najlon se drži maksimalno nategnut. koji potièu od udaraca ribara i opreme o dno barke. Jovice Vuèiæa. Pored soma na ovaj mamac može doæi i šaran i klen. širim bodom. dvostrukih kašika. Ukoliko dodje do trzaja. Jedino što nam preostaje je da na tonuæu jig glavu montiramo mrtvu ribicu i pokušamo da pogodimo rupu u kojoj je som. sada neæe preplašiti ostale u jatu. 30 gramska Eira. Štapovi se smeštaju u držaèe pod uglom od oko 60 stepeni. Mamac prilikom mamèenja navuæi na udicu do tri puta. dok se dve udice vežu iznad olova. Kontrira se na jaèi trzaj. ona se pušta da potone do dna. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji . Peca se sa do tri štapa. veæe klupko crvenih glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. izvlaèenje grdosije se obièno sastoji od dve faze.

na dnu ili zabacivanja. Izuzetno je trajna. ti udicu sa mamcem kao mini plo. na onima gde je dno prekriveno · Pijavice .na vodama na kojima ima mamac i zabacite. nom mestu. Nakon udicu.· Durbaci .Ribe naših voda 119 ne leži na samom dnu i da nikada ne kopa po mulju. Kroz cevèicu postavite tankog najlona postavite kuglu najlon. a na udicu se kaèi jedan ovog najlona odredjuje na kojoj komad velièine do jedne polovine konzdubini želite da vam se nalazi erve.jedan ili veæi broj durbaka. Podvez Pre ribolova. cela ili u komadu. postavite klizeæe olovo-bombu · Puževi . a posebno plutali. · Mesni narezak . u svim slojevima bude dobro vidljiv. kada se Koristiti boilije od velièine oraha do kugla stiropora pojavi na površini velièine jajeta. koga bi najlon pocepao.koristi se bilo koja riba. na proizvoljnoj dubini i daljini. Sistem je stabilizovan.koriste se cele ili u parèiæima. Ovim sistemom možete · Teleæa džigerica . Pri zabacivanju. najlona vežite vrtilicu. Ovim samo som. Na drugi kraj sredinu mesa. vežite na vrtilicu.na površini.koristite cevèicu pri montiranju na udicu. metodom može se postaviti mamac · Lignje . Može se pecati i bez olova. Na glavni najlon Odsecite im glave i ubacite u tela.ovo je mamac koga napada debljim slojem mulja. na dnu. To je razlog što · Živa riba . stiropora na vratu udice. uglavnom na dnu. najlon.se vremenom navikne na njihov ukus.mali komadi se koriste vežite vrlo tanak najlon.zbog svoje mekoæe pretraživati sve dubine vode na jed. Nakon toga polako nategnite dodajte meso sardine. som zatezati dok se sistem ne stabilizu. Za alku na udici. Može se medicinskim “Pop-up” metod se špricom ubrizgati vazduh u njih kako bi koristi na svim vodama. narezak. Na udicu postavite · Boiliji . Pri spremanju u mešavinu vode. cevèica štiti stiropora. je. Nakon èak i morska.bilo koja riba može se korismorate obezbediti da vaš mamac titi kao živi mamac. nahraniti mesto komadiæima dužine 60 cm sa jednom udicom puševog mesa. stavite veliku perlu. vak. samo jednim zabaèajem. Dužina kao primama. Provucite plastiènu cevèicu kroz mamac pri pecanju. pazite da ne pomerite olovo na dnu. Polakim natezanjem najlona. na dnu ili da plutaju od dna na oko 10 cm. Najlon nemojte šarana i gde se èesto peca na boilije. naèina je da koristite komadiæ · Mrtva riba . mamac pri- .nekoliko komada se kaèi na minimalne mase 45 g. Jedan od lakših vode. Na kraj ali tada treba koristiti indikatore trzaja. ovaj komad æe izdiza. njega.

saèekajte da mamac padne na dno. Taj komad se savije. Ribolov plovkom je moguæ u onim mesecima i dobu dana kada som prilazi obali i tu se u pliæoj vodi hrani. Ako je podvez od monofilamenta provucite ga kroz silikonsku cevèicu dužine 15 cm. a laganim opuštanjem.4 do 1. Za ovaj sistem se koriste štapovi dužine od 3. mamac se opet vraæa ka prvobitnom položaju. ka štapu. Kontrirajte èim riba poène da nosi mamac. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili monofilamenta nosivosti preko 9 kg. ispod ledjnog peraja. bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do sada predstavljene i šniranje. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma. potrebni su vam štap i mašinica identiènih karakteristika kao i za dubinski ribolov. napravi se omèa i nakaèi a udicu. ali retko korišæen naèin. Na kraj najlona stavimo olovo. de . Udica treba da je broj 2 ili veæa. na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj se peca. trokraka udica ispod ledjnog peraja. Za ovaj metod pecanja. jaèine od 1. Osnovni najlon je monofilament preènika 0. Sistem se zabacuje i sada keder može da se pomera i pliva nesmetano od štapa pa sve do mesta bacanja teškog olova. Pod šniranjem podrazumevam da se iglom provuèe komad najlona kroz ledja ribe.40 mm ili veæeg.3 do 3. prsteni ili elektrièni signalizatori. Mamèimo je standardnim mamcima. dovoljno da ispravi plovak i da ono legne na dno. Podvez vežite na glavni najlon preko vrtilice. Ispod plovka se postavlja predvez. Polako zategnite najlon. Za sistem sa plovkom se koristi klizajuæi plovak ili vagler plovak. Postavite na najlon identifikator trzaja. uz opcionu upotrebu stiropora. Nakon zabacivanja. Iznad njega o najlon okaèite neki veliki plovak. ali tako da ne pomerite mamac. Postoji nekoliko karakteristiènih vezova: jednokraka udica ispod ledjnog peraja. i to majmuni. Pored ove opreme potrebni su vam i identifikatori trzaja.6 m. Lov sistemom bez olova je uspešan i jednostavan. ali se u tom sluèaju koristi živa riba kao mamac. jednokraka udica kroz rep. Sada se iznad tog plovka. Interesantno je na koliko naèina riba može da se kaèi.120 Ribe naših voda bližavate dnu. Lov soma živom ribom je u suštini lov soma dubinskom metodom i lov soma plovkom . Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu. postavlja još jedan klizeæi plovak koji ima alku na vrhu ili moguænost da se preko vrtilice povežu struna i plovak. sa mašinicom koja može da ima 250 m najlona 0. Navucite je blago i na vrat udice kako se ne bi pomerala pri zabacivanju. On se sastoji u sledeæem: na kraj najlona postavite teško olovo.8 kg. Medjutim postoji još jedan efikasan naèin vezivanja žive ribe.50 mm debljine.

Po pravilu se najbolje love na samom poèetku ribolova. Postojbina su joj južni delovi Severne Amerike. "fuja" (lièinki crvene boje). Savet : pre nego što poènete loviti drugu ribu pažljivo pregledajte pliæak i pokupite sunèice koje se tu nalaze. Hrani se svim vodenim životinjicama koje uspe da ulovi i proguta ukljuèujuæi i mlað drugih vrsta riba. Lepomis sp. Za razliku od veæine evropskih vrsta. som). ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaæim vodama sa puno bilja. S Za lov se upotrebljava lak pribor. sunèice su. meðutim i dosta plašljive. Od mamaca se koriste sitne gliste.sunèanica sunèarka japanski karaš japek japiæ japanac Sunèica unèica je mala riba i danas vrlo brojna u mnogim našim vodama. a ponekad i nekim posebnim vrstama hrane. Zahvaljujuæi tome. Lov sunèice A 121 . Kasnije se povlaèe u dubinu ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je èesto prilièno teško izmamiti na otvoreno.10-0. sunèanice požrtvovano èuvaju svoju ikru i tek izlegle lièinke od veæih riba. Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Smatra se tipiènim "ribljim korovom". Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih kolièina crva (lièinki muva). ali uspela se održati èak i u pojedinim hladnim salmonidnim vodama.16 mm i udice velièine 14-18. na bazi mlevenih crva.crvi. Najèešæe se lovi direkt štapovima u blizini obale. Zbog svog neobièno atraktivnog izgleda prenešena je u Europu kao akvarijumska ribica.komadici ribe. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilograma) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. vrlo se brzo množe u vodama gde je prelovom smanjen broj veæih grabljivih vrsta (štuka. najlon debljine 0. Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se izuzetno brzo namnožila. "kastera" i krvi. Premda pohlepne i proždrljive.

termofilna vrsta. jer dugo ispituje mamac. Kao svoje stanište. od koga se redje udaljava. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. U povoljnim uslovima postiže velike težine. Ovo je krupna. šaran prelazi u potpuno mirovanje. Kada temperatura padne ispod 8OC. jezera. u pliæacima obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. On ima krljušti. U Evropi.000 do 1. Na kamenitim delovima reke držaæe se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je gomila mišiæa (ne predaje se do poslednjeg èasa). koji takodje spada u ribnjaèke šarane. pa ga stoga u Dunavu redje nalazimo. koja se najbolje oseæa u Suncem zagrejanim vodama nižih nadmorskih visina.Šaran krap Ciprinus carpio ivlja forma šarana potièe iz Mandžurije kineske provincije. ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Bira obièno kanale.Èeški šaran. pa i mirnije reke. odakle je naseljen u reke Mediteranskog.pa ga je teško uloviti. Zdepast je i ima izrazito strma ledja. Ženka položi od 50. Aralskog i Kaspijskog sliva. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20OC. a onda zbogom. Uboden na udicu. brzo se predaje. pored školjki i puževa.000 komada jajašaca. Ovakva drva su naèeta crvima. hrane se zooplanktonom. D 122 . obièno bira osunèana mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su duže vreme u vodi. koji su mu. pronaæi æe i najmanji zapon u vodi da obmota najlon oko njega. Postoji i tzv. Zakaèen na udicu. a veæ pri velièini od 2 cm poèinju da se hrane na dnu reke gde traže larve insekata. Èim se ribice izlegu. Ribnjaèki šaran je selekcionisan da ima što veæi prirast uz obilje hrane. ali mu borbenost nije u srazmeri.664. Èesto ga zovu i "dunavski lisac". tako i sa gastronomskog i privrednog aspekta. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. glavna hrana. Od svih riba najèešæe se nalazi na našim trpezama ribnjaèki šaran-golaæ. ali i delove biljaka i semenke. Šaran je najznaèajnija riba ravnièarskih reka kako sa sportskog. šaran se hrani samo u toku tople sezone.

ali su boili ipak najbolji. Mehuri metana na površini vode odaju hranjenje ribe na dnu. i stalnim uranjanjem u vodu. na najlon se vezuje samo olovo. poskakujuæi po dnu · trava . Iz tog razloga. Mamac baèen blizu tih mesta u toku dana èesto produkuje ugriz.Lov šarana Ribe naših voda 123 Pronaæi ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. Danju se šaran sakriva blizu ostrva. a drmanjem štapa šaran æe se rasplašiti. Ne rasipati je. kako bi mu energija ostala za zimu. Riba se uglavnom kreæe uz krajeve stabla. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum. Pretražite vodu u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevræe po vodi. Za dubinski metod. ali kad se krene klizi veoma lako · tvrdo dno . Ovo radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeæi štap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon.otpor je veliki ponekad se zaglavljuje Najèešæe mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Tako se uoèavaju karakteristièni klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. U zavisnosti od tipa dna imaæemo sledeæe ponašanje: · meki mulj . popodne od 16 èasova . ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja drveta. Vrsta mamca zavisi od vode. najjednostavniji i najefikasniji. Sledeæa stvar koju treba da odredimo jeste èime je prekriveno dno. dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka. Na ovakvim mestima je obièno pogodno koristiti jedan do dva štapa. moguæe je oderediti dubinu vode u svakoj taèki. kao što su mesta gde se vadila cigla. Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu. štap mora biti žilav kako .teg pri povlaèenju trza. sigurno æemo mnogo više kaèiti udicom i kidati najlon. Šarana je najbolje pecati leti do 10 èasova ujutro. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana. što može biti i šaran. Ovo se može uraditi plovkom i veæim olovom. Locirajte terase pomoæu olova na kraju najlona i plovka. površinskim ribolovom ili pecanjem plovkom. Povlaèenjem plovka nagore. Ako ne odredimo taèan položaj stabla i pojedinih grana. Takodje. ali nije nemoguæ. primamu je potrebno bacati na jedno mesto.potrebna je veæa sila da se pokrene teg. Za poèetak. koje se postavlja na kraj najlona. moramo mu prilagoditi strategiju. pa se pretragom po dnu odredjuje dubina i položaj potopljenog drveta. potreban je brz i snažan štap. Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži. treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom. a najaktivniji je noæu . U dubokim otkopima. Dubinski metod je najpopularniji.

Dugaèak štap se više savija. šaran æe se uplesti u granje. bacaèke mase 80 do 100g. a poveæava otpor vode. što je unapred izgubljena bitka. Ipak ne treba ni preterivati. odnosno mešavine karbona i kevlara. U suprotnom.. Ovakva cevèica æe pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac. a nemali broj ribolovaca još uvek koristi i zastarele snažne štapove od bambusa. Dvodelni parabolici su još uvek èesti. Velièine su 4s do 10s. bacaèke mase 70-150 ili 100-200 grama. Standardni podvez je dužine 30 do 45 cm. zakrivljena pod pravim uglom. Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama ribolovaèke opreme.6 do 3. Znaèi nikako istegljivi.5 kg. Nije loše da cevèica bude u obliku latiniènog slova V. a za izuzetno teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. takodje se mogu koristiti. kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Dobro je koristiti klizeæe olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom cevèicom.5 do 7 kg. jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše uzima i redje ispušta iz usta kada ga ponese. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4. Idealan štap je dužine 3. Na ovaj naèin. Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka. i to dužine od 3. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Mašinica treba da ima moguænost potpunog oslobadjanja najlona sa kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3. Najlon treba da je opušten.45mm ne dolaze u obzir. nanižite jedan ili veæi broj mamaca na dlaku dužine do 5 cm. pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. neæe se prevariti. Umesto postavljanja mamca na udicu.124 Ribe naših voda bi omoguæio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova.6 m. Ova metod je izuzetno uspešan. umesto kaèenja mamca na udicu. Šaran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor. deblji najlon je vidljiviji. Kod ove montaže koristi se silikonska cevèica kroz koju se provlaèi najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuæi ribu. Sa spoljne strane cevèice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuèe. najloni tanji od 0.9 m. Ribu je neophodno što pre izdiæi od dna i potopljenog debla. što je neophodno izbeæi. popuštanja nema i veæina ribolovaca steže koènicu mašinice do kraja. Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguæe drugaèije vezivanje. koju nakon toga privežete za vrat udice. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje. Pošto se ovde ne preporuèuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom. Štapovi od karbona. možete koristiti i dlaku. jer ako šaran .

izmarajte ga maksimalno. najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati. a potpuno se savija. kako bi se udica zabila u usnu šarana. potrebno je koristiti indikatore trzaja. tako da se mogu koristiti i u noænom ribolovu. Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. Kada krene ka travi. a nakon toga ka travi. Preporuèuju se izuzetno kvalitetne mašinice sa velikim kapacitetom špulne. Na taj naèin navikavamo šarana na ukus. Ukoliko zaplete najlon u travu nema naèina da ga odatle izvuèete. potrebno je baciti i do 1000 bojlija. Cilj je šarana naviknuti na hranu.ili ekvivalentnu kolièinu druge hrane. veæ je pod stablom. ali ne nahraniti ga. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. ne dozvolite mu. po pravilu bliže obali. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove. odnosno pada ukoliko se šaran približava. sredstava koje podstièu probavu. kontra treba biti odluèna. Majmuni su u stvari prstenovi koji se kaèe na opušteni najlon izmedju mašinice i poslednje alke. potrebno je imati specijalne držaèe za štapove podove. Kada dodjemo na vodu. U sluèaju trzaja. Prilikom zatezanja najlona. majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Nakon smirivanja olova. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju na sam vrh štapa. Za pravo pecanje šarana. Ovi držaèi omoguæuju da se više štapova posmatra jednovremeno. Prilikom zabacivanja.Ribe naših voda 125 krene svojim putem. što je preduslov za dobar ulov. Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporuèuje se u letnjim . Elektrièni audio vizuelni indikatori. nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. U normalnom sluèaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45O u odnosu na pravac protezanja štapa. U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko šaran odlazi od štapa. U prvom trenutku. Dobro je da to mesto hranimo više dana u isto vreme istim mamcem. u primamu. ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja. Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. jer imate dovoljno najlona na špulni. prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. Da bi ovo na vreme primetili. zbog èestog kidanja najlona. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto. Namestite indikatore trzaja i èekajte. Ovo postižemo dodavanjem laksativa. polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Po nekim procenama. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali. U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome želimo da pecamo. Ako preklopite mašinicu.

Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. kako nekim nepromišljenim ili buènim pokretom. Ukoliko želite dalje da zabacite. Umesto korice. Dva najveæa problema kod ovog naèina pecanja je kaèenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje. olovo klizne po najlonu i padne na dno. Ukoliko se balza kaèi na najlon. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steæi njeno poverenje. kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi. kako bi boili bio šupljikav ili se termièki obradjuju. hranu za pse ili maèke. žito i kukuruz ali i plutajuæe boilije. Nakon kontre. zabacujete mamac na hranjeno mesto. Uzmite komad korice svežeg hleba i okaèite ga na udicu. Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova. Kada šaran dodje na mesto i poène da jede primamu. šaran æe upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugaèija od svih tehnika. jer pribor to mora i izdržati. bliže štapu. kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na površinu vode. ali treba paziti i na nosivost. kako bi se dodatno otežala. Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. sa tim da ne treba koristiti udice veæe od br. a kada padne u vodu. ne bi oterao ribu. Takodje je moguæe dodati i jedno klizeæe olovo pre balze. Iznad balze je moguæe staviti i malo olovce. Plutajuæi boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji. pa pomaže da se mamac dalje zabaci. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana. Bez obzira koji metod koristite. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna. kada se šarani sunèaju na površini. Pre svega treba naæi mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem možete privuæi i ohrabriti ribu da uzme mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na tekuæim vodama. precizno zabacivanje je najbitnije. postavite plovak da leži na površini. ona treba da bude oko 1. dok balza ispliva i drži mamac. ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo).126 Ribe naših voda mesecima u toku najtoplijeg dela dana. Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. . Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran. 6. treba nastaviti sa dohranjivanjem.5 m daleko od mamca. Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadiæa balze uz mamac ili optereæivanjem najlona komadiæem balze. I kod ove tehnike. koje pri zabaèaju stoji kod balze. možete koristiti puf-ije. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. sa obzirom da su izuzetno laki.

sa dodatkom zrnevlja za ptice i mleka.kikiriki. slatki boili snage. Medjutim. pa teže proseku šara. Recimo udica velièine 2 i najlon nosivosti 0. preselite se na mesto gde ste manju udicu.aroma jagode. Vrh obièan ili kriv(papagajke). ali velike izdržljivosti. gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Iskljuèivo Mustadove èeliène kovanice dolaze u obzir. smatra se da je šaran · Kada postavljate majmuna ostavite navikao na crnu boju najlona i najlon da bude slobodan i da se može nesnauèio je da ga izbegava. a potom što su znatno deblje od karbonskih. Postoji jedna rasprava kukuruz šeæerac. grahorica. Moderni monofilamenti su upravo malog preènika. Preporuèljivi brojevi u šarana. Pogrešan izbor štapa. Obratite pažnju da se blood èvor vrlo lako odvezuje. Naime.9 kg nema smisla sparivati.videli ribu.20 mm. Više nije taèno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo. nefleksibilan i vidljiv èak i za slepog šarana. a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. Preporuèuju se najloni debljine 0. u panjevima te udice slobodno zaboravite. ije štap. To su kratke i široke udice. malo zakrivljene. znaèi 1/0. Bitno je da uravnotežite velièinu udice i debljinu najlona.· Strpljenje je esencijalno kod pecanja nove usne. riblji pa je potrebna debela udica velike boili sa dodatkom mesa ribe.hlebna ruža i komadiæ mesnog nareska. a riba se oslobadja. tehnološki je moguæe napraviti izuzetno jake. . radi lakšeg kaèenja. Taj šaran pse i maèke kao površinska hrana. i riba sav. arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao što je neodgovarajuæi podvez. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima. veze. koja se u borbi lako rascepaju. a dugaèke štapove. korica hleba. vezana za boju najlona za pod. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku “carp and big fish”.Ribe naših voda 127 U poslednje vreme. Pri metano odmotavati sa mašinice. Oblik šaranske udice veæ je uglavnom poznat. ali ukoliko tu gde pecate nemate lovu su 1/0. aroma tropnica i mora se što pre izdiæi od dna skih ili okeanskih biljaka i tuti-fruti. Šaran ima veoma meka usta. 2/0. precizno zabaci mamac šaranu. stavljajte veæu. 3/0. materijal èelik. boili . Ako stavljate uspeha. povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. a vi je u kontri ne zakaèite · Efikasni mamci za šarana su: biskviti za odmah.18 do 0. Najpre zbog mnogo veæe snage. kuvani ima usta da u njih može stati pes. Ovo omoguæava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od 10 do 13 m). Za upletene najlone grinner èvor je najbolji.

128 Ribe naših voda Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Nakon trenutku. za manje šarane je klasièan klizni plovak. jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. ove metode pominje se Dave topao vetar. Pecaroši koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje. Predvez i · Veliki broj šarana se izgubi u zadnjem dalje stoji ispod olova. metodom. ali nije mali ju vrh štapa držite visoko. Ovako æe prostor upletenim najlonom i obrnuto. Ukoliko se peca krupniji šaran. zategnemo blago Pravilo je da ribu uvedete u nepomièan najlon. Prvi. Za opis · Najviše šarana se upeca u periodu od 9 ove tehnike. Dva su naèina vezivanja sistema ispod plovka. pomerite polako šaran neæe zazirati od najlona. Ono što je mnogo teže. obavezno zamenite najlon. Ako je površina jako ljuspièasta i neravna. vrh štapa. što Pecanje šarana može dovesti do trzaja. Whitlock. nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu.ribarska. · Kada duva severni hladan vetar. ova tehnika bila moguæa. mušièarenjem za nekoga može · Ako je voda puna panjeva. došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga oštete. pri povlaèendelovati neozbiljno. pri prihvatanju meredovom. na severnoj obali. direktno vodi. Ovo æe pomeriti mamac. a kao glavni zagovornik · Pecajte na onoj strani na koju duva blag. koja je kod nas skoro do 11 èasova pre podne i oko 13 èasova nepoznata izvor je sajt posle podne. sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm. . što æe dovesti do stvaranja meredov. vode u kojoj pecamo. Tako æe štap pravilno biti optereæen. ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i šaran æe ga primetiti. Ova obala æe biti Možda najveæi problem predstavlja zaštiæena od vetra bedemom i osunèana pronalaženje bistre vode u kojoj bi sa južne strane. Bolje je postaviti vagler plovak. broj internet izvora koji potvrdjuje · Leti se šaran u jutarnjim èasovima nalazi da je moguæe zakaèiti šarana ovim u pliæaku. od vrha štapa do olova. a olovo · Štap pri izvlaèenju šarana držite na devet spustiti na veæu dubinu od dubine sati. zabacivanja. Šarani su bliže toj obali. Pecajte jeste izvaditi šarana napolje. probajte da nesmetano kliznuti na potrebno promenite monofilament podvez sa mesto na najlonu. http://www.com. Plovak æe · Ako imate dosta promašaja. a podveze posle svake malo veæe upecane ribe. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali. a ne da je jurite meredovom po padajuæe putanje najlona. iznad mamca i olova ostati èist i · Ukoliko nema trzaja.

Pri izradi imitacija treba obratiti pažnju da imitacija bude što realnija. dragonfly i damselfly. Važno je da imitacija bude na samom dnu. a tu spada kukuruz. Imitacije treba otežati. Na ovaj naèin znate da je šaran tu negde. Ovo æe donekle rešiti problem èestih kaèenja za podvodne elemente. i na taj naèin æete otkloniti vaš miris. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. gliste. Bolje je koristiti više manjih kuglica nego jednu veliku. Šaran se noæu može naæi uz samu obalu u 10 cm dubokoj vodi. Znamo da šaran voli slatko. Drugo. Pre toga samo napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice budeu okrenut na gore. Mušice. puževi i raèiæi. Tada se trudite da zabacite vašu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. hleb. U oba sluèaja dobro je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz. Pratiti ga sve dok ga struja ne prinese obali. Još jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodjete na vodu provucite imitaciju kroz mulj. crvi. Na nevidjeno je zabacivati mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi šaran mogao biti. Loviti šarana mušièarskim priborom možete i noæu. Ako nije dovoljno teška dodajte kuglicu olova na predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Povremeno bacite šaku primame. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to može oterati ribu. krompir i dr. Treæa grupa bi bila sve ono što èovek baca u vodu. Imitacija mora savršeno da oponaša kretanje pravog mamca. Poželjno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naoèare. Tada je najbolje koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Izgleda da šaran ne voli impresionizam. Na jezeru možemo dati malo živosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Ponekad je dobro imitaciju umoèiti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u šeæer.Ribe naših voda 129 Imitacije koje se izradjuju se mogu podeliti u tri grupe. a od životinja pijavice. imitacije biljnog vodenog sveta koju èine razni plodovi podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge.Na vidjeno je kad vidimo šarana u vodi. Šarana možemo loviti mušièarskim priborom na dva nacina i to na vidjeno i na nevidjeno. pesak i sl. Corn fly by Tom Connor · Udica za nimfe Tiemco TMC 2457 · Komad najlona do 10 kg nosivosti · Komad žute spužve 6mmx12mmx6mm .imitacije insekata ili bolje reèeno imitacije vodenih životinja gde spadaju nimfe majske mušice.tj. Evo nekoliko recepata za izradu šaranskih "mušica". Ako lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta.

Zatim prièvrstite olovnu žicu i namotate oko tela. Za vreme ribolova spužvicu možete umakati u extrakt anisa. Na telo udice namotate osnovni konac kojim prièvrstite komad najlona. Vratite konac do oka udice i prièvrstimo drugi kraj sundjera.May fly nymph. Mušicu zabacite na mesto na koje ste predhodno bacili kukuruz i èekajte na trzaj. Bolji rezultati se postižu prihranjivanjem šarana hlebom i potapanjem imitacije u mirišljave extrakte. Caddis larve. baš kao i pravi plod. Lakirate sa sredstvom za uèvršæivanje glave. Ribolovci su primetili da se šaran rado skuplja ispod njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveæa. Od mušica koje imitiraju životinje najbolje se pokazale: Dragon fly nymph. Pri izboru arome za primamu i mamac. Prince nymph.130 Ribe naših voda · Olovna žica · Crni osnovni konac Dosta jednostavna mušica. Riba u panjevima ima . Bread & crust fly by Dave Whitlock · Udica za suve mušice velièine 8 do 12 · Beli i braon sundjer · Braon osnovni konac Još jednostavnija mušica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a. Svežite èvor i odrežite viškove sundjera na oba kraja. Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda. vanile ili banane. Mušica je dobra za sve slojeve vode i površinu u zavisnosti gde se šaran nalazi. Odrežite višak najlona i Corn fly je spreman za upotrebu. Berry fly by Dave Whitlock Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drveæem na kojima rastu plodovi poput trnjina recimo. Flashback hare’s ear. Namotajte osnovni konac do luka udice i prièvrstite spužvice tako da braon bude na vrhu. Braon spužvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. vezanja èvora i lakiranja. makazicama ošišate dlaku u oblik ploda. Na najlon pomoæu igle za šivenje navuèemo spužvicu i na udaljenosti od oko 1 cm uèvrstite super lepilom. ali zato ubojita. Ovo æe biti otežanje udice. San Juan Worm. Prihranjuje se u manjim kolièinama sa probarenim kukuruzom. Crazy Charley muddler . Nakon postavljanja dlake na udicu. pogotovo za noæno mušièarenje. važno je usaglasiti sa onim što se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Sve to prekrijete osnovnim koncem svežemo èvor i lakirate. Komad žute spužve oblikujete makazama da lièi na zrno kukuruza. Važna napomena za lov sa ovom "mušicom" je da se mora èuti ono "PLOP" kad ona udari o površinu vode. Male kolièine hrane služe samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja.Dave’s damsel nymph i druge. Nemojte istu mušicu umakati u razlièite arome.

U lonac staviti vodu da provri. 1 g dobijate maksimalan efekat. Na takav mnogo. ali zbog svoje cene nekada je bolje napraviti sopstvene. ali se zbog neprijatnog mirisa preporuèuje da se to radi napolju. reènog puža.Od smese se odmah prave nokle veliène oraha. u nju se može dodati do 50% soje i pšeniènog griza. crvice. školjku. noklu(valjak). Školjke i puževi se pripremaju tako što se oèišæeni ostavljaju na jakom suncu da se isuše. jer kad bi èekala prihranu slabo bi napre. dovala. kukuruz(stari i mladi).1 g cimeta. dodajte je · Ako vam se primama raspada dodajte joj u maloj kolièini. želite da koristite aromu. Još jedna uspešna pri. Kukuruz za prihranu mora Na velikim vodama. se kukuruz i peca.Ribe naših voda 131 dovoljno hrane za razvoj. Postoji veliki broj veæ pripremljenih. Boili su lopte od meke paste koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu.· Kolièina primame mora biti adekvatna. rovca. Nokle se ubacuju u kipuæu vodu i mešaju se varjaèom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuæu hladnu vodu. Obièno se · Pored boilija. a voda i bela riba teško je skidaju. 6 jaja. pšeniènog griza. Jedna dobra · Ukoliko imate veliki broj promašaja. Atraktivnost pivskog kvasca. zelenu glistu. 250 g pšeniènog griza. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoèi bar jedan metar. Šaran se može loviti na durbaka. mesta pecanja. 125 g izdigli mamac sa dna. Osnovni boili se pravi na sledeæi naèin: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšeniènog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati mirise). kupovnih boila. Da bi se poveæala masa kupljene. jer se u suprotnom nakupi prehraniti i po 30 kg hrane dnevno nije mnogo bele ribe i rakova. Ukoliko kukuruza i kvalitet boila. obicnu glistu. gnjeèen hleb. 4 ml arome jarebike. hlebnu ružu. 2 g betana. ribicu. 2 g betaina. fabrièke primame.· Dobro je veèe pred pecanje baciti oko 2 mama jeste recimo: 250 g soje. 15 g cimeta. kg kukuruza na mesto u vidu prihrane. 50 g soje. a da se ne pokvare njene karakteristike. Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata. Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili. baren krompir. mnogi koriste èist hleb sa prihranjuje uzvodno 7-10 m od komadom korice na dlaci. sem što im . Kuvanjem takodje postaju tvrdje. pa ih bela riba teže skida. 15 g mleka u · Ukoliko na dlaku stavite i boili i kukuruz prahu. 4 ml ulja od badema. pa èak i na tvistera. gde ribu ne možete biti tvrd. mekinje. Tada postaju kao guma. primama ima sledeæi sadržaj: probajte da pored mamaca dodate 250 g riblje hrane za šarane komadiæ pop-up boila kako bi još više kupovne.

Kao primama koristi se seme konoplje. Paste su izuzetna primama za šarana. Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Mana im je što i druge ribe vole da ih konzumiraju. a posebno komadiæi pastrmke mogu se koristiti kao mamac za šarana . ili stavlja u vakuum vreæe i ostavlja par dana da poène da fermentira. ali i primama za šarana. Ostavite ga dan dva da fermentiše.132 Ribe naših voda se dodaju riblje meso. a da se sutra blago prokuvaju oko sat vremena kako bi omekšali. Paste od raznih žitarica. Kaèi se direktno na udicu. ali se pre upotrebe mora prokuvati. Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. . Može se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga možete dodavati u boili. potrebno ih je preliti vrelom vodom. Jedini je uslov da se ostave preko noæi u vodi da nabubre. boje se i aromatizuju. Dobar je dodatak boilijima. suncokretovih semenki i ostalih masnih semena. jer mu se kuvanjem drastièno smanjuje kalorijska vrednost. jer sve ostale odmah napadne bela riba. Pripremaju se kao i semena. Slobodno ga koristite u veæim kolièinama. Kukuruz šeæerac je najèešæi i najprovereniji mamac i primama za šarana. a pravilo je prosto što smrdljiviji to bolji. Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac.Salama je fin mamac. Kaèe se o dlaku oko udice broj 6. Ostavite ga preko noæi da nabubri i prokuvajte ga oko sat vremena. Kaèi se direktno na udicu ili na dlaku. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila. Odliène paste se prave od kikirikija. Ukoliko se koriste kao primama. Meso iz gulaša se može koristiti kao mamac. Kikiriki je odlièna primama za šarana. ali se nakon toga pasiraju. brašna soje i kukuruza dobijaju se mešanjem sa jajetom. Seèe se u obliku kupa. a peca se na komadiæe mesa. Jetra je mamac prepun amino-kiselinama. kada poèinje da dobija blago alkoholnu aromu. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaže kako bi omekšali. kako bi se spreèilo njihovo odlaženje od mesta primame. Obièno se koriste kao površinski mamac. kako bi uginuli. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti maèiji biskviti. Gulaš treba da bude do-minatnog ukusa na ono što se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i sa èime se šaran potencijalno hrani. Mesni crviæi su rado vidjena hrana šarana. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji. Riba. Seèe se u obliku kupe i postavlja na udicu. uz dodatak lana ili koriandera. kosti i kožura. Hrana za pse i maèke se može koristiti kao mamac. Seèe se u kocke i kaèi direktno na udicu. Od glista u obzir dolazi iskljuèivo zelena ritska. Sir se može koristiti kao mamac.

Iako su vrlo soèni. Kako saèuvati hleb na udici. jagoda.. ili dlaku. se pravi od hleba starog nekoliko dana. Obavezno je ubacite u primamu.Ribe naših voda 133 Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila. Kaèe se direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku oko udice 4 do 6. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. ostaju na udici dosta dugo. Ikra riba može se može koristiti kao mamac za šarana..). Kaèi se direktno na udicu. Komad hleba je ono èemu ni jedna riba ne može odoleti. Hlebna ruža se pravi od svežeg hleba i to njegovog unutrašnjeg mekog dela. Koristiti najmanji moguæi manèmelov koji možete nabaviti u radnji.carp-yu. kao recimo jajašca pastrmke. Otkine se jedno parèence hleba.co. Manèmelov se može koristiti kao plivajuæi mamac za šarana. Konoplja se može koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veže za udicu 4 ili 6. a da ga sitnija riba ne ugrabi. U tome je i najveæi problem. tuti-fruti. a zatim se u jednom kraju stisne i provuèe udica. Hlebna pasta. Pre upotrebe potrebno ju je prokuvati. VU Naš najtrofejniji Carp team Carp World Popoviæ www.. Koriste se krupnija jajašca.yu . Uzima se samo unutrašnjost hleba koja se kvasi i mesi.

Vid joj je odlièno razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Prema nekim podacima. Hrana su joj sva živa biæa manja od nje koja se mogu naæi u vodi do dubine od 2 m ili na vodi. ali da se kod bistrih voda. Sa jeseni. iz ševara. može se zakljuèiti da štuka nije dobar plivaè na duže staze. Leti. Mresti se prva. jezera i bara. naraste do 1. reka. U ovom periodu štuka taloži masne naslage za zimu. posebno za vreme lepih i sunèanih dana. N Lov štuke 134 Bez obzira da li je u pitanju reka.Štuka Esox lucius aša štuka je riba nizijskih voda. Na njoj se nalaze velika usta. lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. kada temperatura vode predje 10OC. te ga tako guta. u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Štuka plen hvata sa boka i okreæe ga napred glavom. Po obliku tela. jer je tada druge riba teže uoèavaju. Ovo treba imati u vidu pri vodjenju varalica. mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15 kg. Glava štuke je karakteristiènog oblika gušèijeg kljuna.5 pa i 2m i 34 kg mase. a u toku dana samo za oblaènog vremena. sa 700 oštrih zuba. jezero ili kanal. Telo štuke je zelenkaste boje sa žuækasto-belim popreènim prugama. štuka lovi izjutra i predveèe. granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. kada bela riba krene da pliva. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja. veæ krajem zime. ona ipak odluèuje za lov pri sumraku. u veæini sluèajeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Zimi ne prestaje sa hranjenjem. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. Treba imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov. veæ napada iz zasede. potreban joj je i pros- .

Mnogi poèetnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada podju . Krajem leta štuka kao da oseæa da se bliže posniji dani. U jesen kada voda poène da se hladi. Za vreme veoma toplih dana u avgustu. Iako je ona aktivnija u februaru. pešèana ili šljunkovita obala koja se veoma blago spušta ka dubini je takodje dobro mesto. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. u principu. može upecati preko cele godine. Iako se štuka. To je vreme kada se gomile ribolovaca upuæuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke. ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. U kasnu jesen štuke se mogu naæi skoro na svim mestima. dok se velike premeštaju u duboku vodu. I u ovom sluèaju štuke æe biti u blizini neke strukture u vodi. mada ni rano jutro nije loše. muljeviti deo ispred je prvo mesto gde treba probati. U to vreme su šanse za uspešan ulov poveæane i tada je štuka zakaèena za varalicu najborbenija. Najbolje je probati na mestima uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano proleæe su plitki zalivi. njen apetit je ipak promenljiv. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je voda sa južne strane hladnija u proleæe. Štuka se najbolje hvata kada je oblaèno vreme. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveæi primerci. pa poèinje intenzivnije da se hrani. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaæete šansu da se veoma sreæni vratite kuæi sa pecanja. podvodne stene i slièno. neposredno pred mrest. štuke æe se pomeriti u dublju vodu. koji se ni jednom u svom životu nisu mrestili. dolaze u pliæe delove. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv. i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju. Manje štuke ostaju u pliæoj vodi. ivica gde pliæak naglo prelazi u dubinu (dublja strana).Ribe naših voda 135 tor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila. Vreme pre nadolazeæe oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke. tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Po sunèanom danu najbolje je probati uveèe pri zalasku Sunca. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju zelenu travu i pliæa strana ivice škarpe. ali i da obezbedi sklonište iz koga vreba plen. Može to biti ivica trave. Severna obala je zaštiæena od hladnog severnog vetra i zato se voda brze zagreje na toj strani jezera. Zatim. Jesen je top sezona za pecanje štuke.

Mamac bacate finim štapom dužine 2. Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4. Postoje dva razloga za to. Štap za varalièarenje je idealne dužine 2. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Moguæe je koristiti i klizeæe plovke veæe nosivosti. Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni plovci za štuke velike nosivosti. Za . kroz telo i stomak i izvadite vrh udice napolje.7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke.5 do 5. skušu ili neku drugu ribu. oko 3. varalièarenje je uspešnije u leto i jesen nego zimi. Veæina šaranskih štapova može da se koristi. a olovo povlaèi mrtvog kedera na dno. Obièno koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu. Kada se peca iz èamca. U toku cele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. mušièarenjem i na živog kedera. Koristite bodorku.8 m. varalièarenjem. Dužina treba da mu je od 3 m ukoliko je to šaranski štap. ostavljajuæi ih sa strane. Udicu provuèete kroz riblja usta. sem onih najmekših. Mrtav keder se kaèi sa dve trokrake udice velièine 8 na sajli dužini 7. Uèvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe. ili 3 do 3. ali je moguæe upecati veæi broj riba.7 m. što æe vam pomoæi ukoliko zabacujete na veæe daljine. Plovak se postavlja iznad olova.5 cm. Štuka obièno guta prvo glavu ribe. Kombinacija karbonskog teleskopa i mašinice je idealna.7 m. Zbog toga udice kaèite što je moguæe bliže repu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Ožvljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Osnovu ovog sistema èini jig glava. što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt. Trzaj se manifestuje potapanjem plovka. kada to pecaroši obièno rade. jer sa njima nije moguæe zabaciti težak mamac na veæu daljinu. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g. od dna do površine.5 kg i treba mu na kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Èesto se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine najlon.1 kg.5 do 2. haringu. Štuka se može pecati na èetiri osnovna naèina: na mrtvog kedera. potrebno je koristiti vrlo kratke štapove. Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. a stoper na mestu na kome najlon seèe površinu vode. Prvi je da je velièina štuka koje se pecaju na ovaj naèin manja. ali u sistemu u kombinaciji sa dubinskom metodom. plovak æe kliznuti do graniènika što je i dubina vode. Ovim sistemom pretražujte sve slojeve vode. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi ranjenu ribu. jer se štap drži u rukama sve vreme pecanja. Drugo.136 Ribe naših voda na pecanje. Nakon zabacivanja. Dosta pecaroša je neopravdano skeptièno u vezi uspešnosti varalièarenja na štuku. dužine 1.

pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima presekla glavni najlon. veæ ih treba oživeti serijom kratkih trzaja nakon kojih dolaze pauze. Leti probajte po površini. Na špulnu je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4. U mnogim sluèajevima samo iskustvo pomaže. Treæi kraj sistema je najlon koji vodi . Kraæi podvez ne treba koristiti. Voblere ne treba vuæi ravnomerno. Vobleri se dele na tri vrste: tonuæe. samo ako ovo prvo ne daje rezultate. ali je pitanje kako spustiti plutajuæi volbler u dubinu. Èesto se u ševarju kriju štuke u zasedi. Podvez sajla treba da je 30 cm duga. jer krupnija štuka guta mamac. U leto. plutajuæe i voblere sa neutralnom težinom. Korišæenje varalice sa jednom udicom omoguæava zabacivanje medju drveæe ili u sred vodenog bilja. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od veæih modela. Vrsta varalice naroèito zavisi od vremena i vrsti vode. Plutajuæi daju najjaèe vibracije od sve tri grupe i ovo je možda najjaèi adut pri pecanju u dubokoj vodi i medju vodenim biljem. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi. a zimi je spustite što je više moguæe u dubinu. boje i velièine za taj dan. podvodne panjeve. Bolje je prvo razmisliti gde bi štuke mogle da se nalaze i gadjajte to mesto. Nemojte zabacivati istu varalicu bezbroj puta na sve strane. iste varalice se vuku mnogo brže.Ribe naših voda 137 ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Pri pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vuæi kratkim trzajem iza koje sledi pauza od oko pet sekundi. podvodnu vegetaciju i dubinu vode.5 do 7 kg. na kojima do sada niko nije pecao. Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguæe za pecanje. Neki ribolovci koriste takozvani "sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuèe voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji æe težeæi da ide ka površini uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varalièarenja. Ova promena može biti presudna za uspešnost ribolova. jednoliènom brzinom. u zavisnosti od situacije. Menjajte varalice èesto dok ne dobijete pobednièku kombinaciju vrste. kako to veæina ribolovaca pogrešno radi. varalicu vodite polako i kontinuirano. ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomerno vuèenje promenite u isprekidano. medjutim ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mesto gde oèekujete da je štuka. a ne bi uplašili. veæ nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede. Generalno. Nepisano pravilo je da se u proleæe i jesen kada je voda hladna sve varalice vuku sporo kroz vodu. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano proleæe što je pogrešno. Uzmite u obzir prozirnost vode. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna.

6 kg. mova po dnu i slugova po površini Probajte ove mrtve mamce da povlaèite su se pokazale dobrim i za štuke. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri velièine 9. odlièna varalica za štuku. Power Gum-om Spinerbait je jos jedna ili komadom elastiène trake. oponašajuæi ranjenu ribu. ribe. namotavanje. Otvoreni deo Dobro su se pokazli Mepps Anglia zatvorite finom mrežom i prièvrstite velièina 4 i 5. u vodu i privezati za obalu. U sluèaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru .11 i 13 cm u crveno-beloj i zelenoj nijansi. jer u njoj vrlo brzo leptira. skuša kako bi se smanjio rizik od kaèen. ili jiga što daje leptirici dodatne vibracije.razlièite od svih dosadašnjih varalica.ne imitiraju pokrete ranjene ili bolesne ka riba. Bodorka.138 Ribe naših voda ka štapu i mašinici. ali i razne gumice realnih obli. kao dva duguljasta. tipa trzaj. ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica.ili pola haringe iskorišæene kao mrtav ja. Regularni plastièni jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano proleæe ili kasnu jesen kada je štuka aktivna. Bucktail jigovi moraju biti dugaèki najmanje deset santimetara. U Americi se sve èešæe · Buzzer-i su najnovije varalice koje se koriste silikonske varalice za koriste pri pecanju štuka. veæ naprotiv.mamac pri dnu. izaziva štuku da ih napadne. na trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku. . najlona nosivosti 3. · Žive mamce možete èuvati u èuvarci i to Spinerbeit može imati jedan ili dva što je kraæe moguæe. ali može se i ostaviti u telu varalice. Vrh udice može biti spolja. Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u lovu na štuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje jednolièno motanje se može koristiti u kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. Potpuno su pecanje štuka. · Štuka voli jake mirise. Pre svega tu su tvis. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jednolièno ili na trzanje. treba ubrzati vuèenje varalice uz par naglih trzaja. 3" i danas hvataju štuke istom žestinom kao i pre. Takodje možete koristiti plaskombinacija. perje. plastiène niti. Takodje na kraju. daju dobre rezultate. polako po dnu. ne treba se usporiti sa povlaèenjem. Najnovije tehnike vuèenja vor. Leptiri mogu biti u više uginjavaju. Veoma je korisno da se posle svakih èetiri-pet okretaja ruèke na · Dubinu pecanja možete promeniti mašinici napravi pauza od par pomeranjem klizeæeg stoper-èvora od sekundi. trzaj u stranu. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom prave turbulenciju i "guraju" vodu. jer teri. tiène kanistre i posude koje treba potopiti duguljasti i okrugli ili dva okrugla. gumicom za tegle. opuštanje.

8 kg. bez obzira da li su to imitacije žaba. kao i kod ostalih površinskih metoda pecanja štuke. Na nekim vodama. Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz dodatak male gavèice ili pijora okaèenog kroz usta na udicu od varalice. to je spadanje verovatnije. Vode se po površini. zabacite kedera i èekajte da štuka sama dodje ka njemu. klizeæi plovak je bolji od fiksiranog. Ovim metodom može da bude problematièno postavljanje mamca na veæu dubinu. Jednostavnim pomeranjem klizeæeg èvora možete menjati dubinu. Pecanje na plovak je u proleæe u suštini bolje nego pecanje na dnu. Prilikom zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Živa riba se slobodno kreæe podržavana plovkom po celom toku vode. saèekate sekund dva i nakon toga vuèete varalicu u trzajima imitirajuæi plivanje žabe. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jaèi najlon nosivosti 6. Ovo su krupniji strimeri živih boja. Mali prsten ispod klizeæeg èvora može poslužiti kao osiguraè da plovak ni pod kojim uslovima ne preskoèi preko èvora. ali ribar mora saèekati sekundu pre uzmaha rukom. uspešno se mogu loviti štuke. jer ipak pecate u plitkim vodama. vibraciju i mirisnu notu. kako bi se riba dobro zakaèila. Zabacujte varalicu na željeno mesto. zbog . Površinskim gumenim varalicama.Što je vrh štapa tvrdji.5 m. miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naæi u vodi. U sustini. a kašika vizuelni efekat.4 kg. Izaberite mesto. Kontra mora biti pravovremena. Ova kombinacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olovaca kako bi se onemoguæilo njegovo isplivavanje na površinu. Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano proleæe koje je za ovu tehniku najbolje. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguæe pokrenuti jedino njima. tik uz ševar ili površinsku travu. Klizeæi okrugli plovci preènika 3 do 4 cm se danas najèešæe koriste. i to u nizu nepredvidivih i uvek razlièitih trzaja. · Lutajuæi živi mamac . specijalno izradjeni za štuku. a i štuka u to vreme pliva pored obale u potrazi za hranom. medju kojima crvena preovladjuje.Ribe naših voda 139 Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kombinaciji sa metalnom kašikom. Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3. Silikon æe dati vibracije. prvenstveno zato što nema trave. Tehnika je jednostavna. Za mušièarenje se koriste strimeri. Najlon mora biti nosivosti 5. Ugriz je obièno spektakularan. štuku je moguæe uhvatiti samo metodom ribolova sa živim mamcima. na èistinu.

8s i 6s. Plovak se kod ovog metoda potpuno potapa ispod površine. Nakon što zabacite mamac. Kod onih koji . Za izuzetno teške vode.140 Ribe naših voda kontre koja je mnogo jaèa i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plovak. sa tim da se ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu. Jednostavno nakaèite živu ribu na udicu i vucite ceo sistem za èamcem. pune prepreka koriste se sajle do 13.Na kraj najlona postavlja se samo par sitnih olovaca. · Živi mamac na dubinci . karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima. ovom metodom.Ukoliko treba da postavimo mamac blizu dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasièni dubinski metod. Sitne mamce je najbolje kaèiti na usnu jednom udicom. kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Koristite najbolje. možete primeniti i ovaj metod.Ovaj metod je slièan prethodnom. Cilj je prebrisati što veæu površinu vode mamcem. Uobièajene velièine su 10s. Ova taktika je korisna kada duva vetar. · Živi mamac na otpuštenom najlonu . može zabaciti mamac na daljinu preko 150 m. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvuèete mamac blizu obale. ali tako da pluta pod vodom. Ovo je najbolji metod za tu namenu.Ponekad je potrebno da bacite mamac što je bliže moguæe nekom mestu gde oèekujete da je štuka. Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama gde ima puno potopljenih grana i panjeva. jer se mamac može spustiti na mnogo veæe dubine nego sa plovkom. Na udicu pored žive ribe. Kod pliæih voda obavezno koristite plovak. Iskusan pecaroš. pomerite se par metara niz obalu i privucite ga malo. Keder treba da bude dugaèak oko 10 cm. Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli. odakle ga štuka neæe uzeti. recimo blizu nekoj potopljenoj grani. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite èamcem. Mana ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke. Za podveze obavezno koristite sajle. · Živi mamac sa potpoljenim plovkom . Plovak æe pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini.5 kg. dok kod dubljih to nije neophodno. postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi pridržavala mamac da ne legne na dno. pecanje kederom na dnu daje bolje rezultate od pecanja sa plovkom.Ukoliko se nalazite u èamcu. Uobièajena jaèina sajli za štuku je 9 kg. · Vuèenje živog mamaca . Sajla mora biti najmanje 50 cm duga. Usaglasite velièinu udice sa mamcem koji koristite. · Vodjeni živi mamac . jer tu plovak mora da se postavi previše plitko.

Veæe mamce zakaèite na dve udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt. provucite udicu kroz obe usne. Za metode vuèenja i vodjenja mamca. pažljivo pomeriti vodeæu trbušni deo postavljena alku u levu stranu. Za sve druge sluèajeve jednu udicu zakaèite na sred ledja. Tel: 031 512 467 http://www. Razne velièine. a drugu kod korena repa kako bi onemoguæili mamac da luta vodom. težine. pažljivo pomerite vodeæu alku na dole. gornju udicu provucite kroz usnu.geocities. Ako vobler uzdiže levi bok u odnosu na ribolovca. l Vobleri koji su nastali kao spoj velike ljubavi i krajnje sportskog pristupa ribolovu.Ribe naših voda 141 imaju meke usne. vibracije i širok spektar boja su garancija da æete i vi medju njima naæi nešto za sebe.yu . pažljivo pomeriti vodeæu alku u desnu stranu. pažljivo pomerite vodeæu alku na gore. vertikalno. a donju blizu pektoralnog peraja. Ovo je "osnovna" vibracija voblera Ukoliko želite da vobler pravi krupnije vibracije. Ukoliko želite da vobler pravi sitnije vibracije. Vobler radi pravilno kada Ako vobler uzdiže desni su mu ledja u odnosu na bok u odnosu na ribolovca.

U našim vodama se mresti jedino veštaèki.20 mm do 0. prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja). Tolstolobik je prenet iz Kine. obe se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu. od mamaca se koristi. stiroporna kuglica. komadiæi vodenog bilja. svila mladog kukuruza. Narastu do 1 m. list deteline. a kada poraste iskljuèivo fitoplanktonom (algama i jednoæelijskim organizmima). Gaji se u ribnjacima. Lov tolstolobika j 142 . Dostižu 20 kg mase. mlad ili kuvani kukuruz.Tolstolobik ostoje dve vrste tostolobika u nas: beli (Hipophthalmichthys moltrix) i sivi (Aristichthys nobilis). Lovi se sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski. Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve. gde se on navikava na zrnastu hranu. Medjutim. Èešæi je na hranjenim vodama. Hipophthalmichthys molitrix & Aristichthys nobilis P Ulov tolstolobika je uglavnom sluèajan. Najlonom od 0. vodene bube). Za uspešan ribolov obavezno je korišæenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po èitavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice). u ribnjacima. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutarnji i kasni veèernji èasovi. Beli se kao mladj hrani zooplanktonom.30 mm i šaranskim udicama. iz reke Amur. a naselio je i Dunav i njegove pritoke.

II deo: Osnovni pecaroški pribor .

.

Sadržaj II dela PLOVCI KLIZEÆI PLOVCI Klizeæi plovak od gušèijeg pera ŠUPLJI PLOVCI U OBLIKU OLOVKE VAGLER PLOVCI .OD GUŠÈIJEG PERA INDIKATORI TRZAJA STRUNA ÈVOROVI PODVEZI UDICE ÈUVARKA I MEREDOV 147 148 149 150 151 153 154 157 159 162 165 167 "# .PLOVAK SA TELOM VAGLER PLOVAK .

.

Poslednji faktor koji utièe na osetljivost plovka je površinski napon na spoju vode i tela antene. a kao parametar se uzima njegova gramaža.Plovci efinicija: Jedan objekat pliva ako je težina vode koju on zauzima kada se potopi veæa od njegove sopstvene težine. Birajuæi plovak sa najtanjom moguæom antenom za date uslove pecanja(vetar. Ovo znaèi da plovak mora biti tako postavljen u vodi da iz nje viri samo antena. Uticaj antene se raèuna samo preko njene zapremin. Namena antene plovka je a) da bude signalizator ugriza i b) da da plovku veæi potisak kada mu je telo potpuno potopljeno. potisak je veæi. koja je najtanji deo plovka. struja vode.što znaèi. Odavde sledi da su osetljiviji plovci sa lakšom i tanjom antenom.3 i 1 mm antene vama ne èini posebno velika.3 do 4 mm. a vi dobijate maksimalno osetljiv plovak. D Zašto plovci plutaju ili šta pecaroš mora da zna o njima f 147 . Pre svega plovak mora da bude tako izradjen da pruži minimalan otpor ribi koja uzima mamac. Jedna od najèešæih zabluda je da su plovci sa metalnom antenom osetljiviji od onih drugih. Možda se razlika izmedju 0. a što je plovak rapaviji to se ovaj uticaj jaèe izražava. Najmanji je kod glatkih plovaka. Uobièajene dimenzije antene su od 0. Jedini naèin na koji možete uticati na ovu pojavu je da smanjite hrapavost površine plovka premazujuæi antenu vazelinom. Što je antena deblja i duža. masa mamca i olova) osiguravate da riba oseti najmanji otpor pri ugrizu. ali treba imati u vidu da je zapremina valjka proporcionalna kvadratu polupreènika. Težina tela plovka utièe na njegovu osetljivost i to tako da plovak sa težim i širim telom ima veæu inerciju te je i manje osetljiv. To generalno nije taèno jer se plovak mora gledati u celini. da æe ovaj drugi plovak dati 11 puta veæi otpor pri ugrizu.

gde neæe dati lažnu signalizaciju. pecaroša. bela podloga za bojenje drveta. brzim vodama. kako bi se spreèilo zamršenje najlona pod uticajem vodenog toka. se kao i svi klizeæi plovci koriste na onim mestima gde je dubina vode veæa od dužine štapa. Prvi metod daleko brže uspravlja plovak i èini trzaj mnogo lakše vidljivim.Klizeæi plovci lizeæi plovci od balze su obièno u obliku šipkice preènika od 1 cm pa naviše. Drugi plovci bi kod ovakvih uslova davali pogrešnu manifestaciju ugriza ribe. ali i specijalan stop èvor koji treba vezati od istog najlona kao i glavnu · Boja tela plovka je obièno lièna stvar strunu. komad balze preènika 1cm. Najlakše je postaviti par najmanjih olovaca na kraj najlona. lak i 148 . Jedni tvrde da je beli plovak Postoje dva metoda da se odlièan ukoliko plovak stoji izmedju vas i optereti ovaj plovak. Balza ima izuzetnu sposobnost da se održi na površini vode. srednje grubi i fini brusni papir. Olovo treba da bude dovoljno veliko kako bi uspelo da ispravi plovak. Ovi plovci. Kod izuzetno plitke vode (do 1m). ka udici. bliže udici. za vreme zabacivanja i kontriranja. Kao stoper za plovak može se koristiti mala gumica. K Izrada plovaka Za izradu klizeæih plovaka potrebno vam je sledeæe: skalper. Prvi je da se sunca. dok se drugi kunu u crni plovak. postavi jedno olovo (Olivette) koje æe povuæi najlon kroz alkicu naniže. Tradicionalni metod èini grupa od nekoliko manjih olovaca (AAA ili BB) na treæini udaljenosti izmedju udice i plovka. fluorescentna boja. pa ovi plovci nisu podložni uticajima talasa. metalni provodnik za najlon. ova opasnost nije realna. Nekim ribolovcima mogu se uèiniti pregrubim. crna masna boja. ali njihova glavna namena je u turbulentnim. pa ne treba dodatno otežavati najlon. lepak za drvo.

Ukoliko pravite ovaj plovak. epoksi lepak. odsecite komad balze potrebne dužine. a može biti dugaèak od 2 do 10 cm. skalper. èetkice. Preènik tela mu je od 5 do 7 mm. možete ga napraviti taèno za onoliko olova sa koliko želite da ga opteretite. Sve izbrusite finim brusnim papirom. Postavite boènu alkicu i odsecite pero na željenu dužinu. igla ili udica velièine 14 ili 16 za vodjicu i klešta. Tek kad dobijete željeno ponašanje plovka izvadite plovak iz vode i osušite ga. nakon toga vrh obojite fluorescentnom bojom. fini brusni papir. Klizeæi plovak od gušèijeg pera i njegova izrada Ovo je višenamenski plovak koji se sastoji od tela od pera price. Za izradu plovka vam je potrebno: pero. Prefarbajte plovak u crno. Belom podlogom pa onda fluorescentnom bojom predjite preko vrha plovka. 98 . kako bi se plovak zaustavio kod stop èvora. a zatim donji.Pribor 149 igla. U zavisnosti od velièine može nositi olova od velièine 6 do olova velièine 12. Nakon toga zalepite antenu na plovak i dva puta prelakirajte plovak. prefarbajte plovak belom podlogom i postavite vodjice za najlon. Ukoliko plovak tone smanjite antenu. drvena èaèkalica kao antena. Srednje grubim brusnim papirom jedan kraj plovka napravite da bude zaobljen. Koristeæi skalper. a dole krupniju. Uzmite pero i oèistite ga od peruške skalperom i nakon toga obradite žbicu sa finim brusnim papirom. Plovak treba da stoji uspravno i nosi olovo. Uzmite antenu i zabodite je u plovak. jedne boène vodjice i antene. Ukoliko je plovak previše izronio ili smanjite telo ili poveæajte antenu. Iglom oèistite vodjice od zaostale boje. porinuti deo plovka obojite tamnom bojom. Obratite pažnju da vodjice budu u jednoj liniji. Postavite mali komad najlona sa željenim olovnim optereæenjem i stavite plovak u posudu sa vodom. dok drugi kraj izdužite kako bi lakše ponirao u vodu. Gore sitniju.

Ukoliko su plastièni na vrhu imaju poklopac koji može da se odvoji i na njegovo mesto postavi fluorescentna ampula za noæni ribolov. P Izrada plovka Najteže se izradjuje samo telo plovka koje u unutrašnjosti mora biti šuplje. Plovak sa vrhom u obliku ramena ima veæu nosivost. zašiljen ili u obliku ramena. komad balze preènika 1 cm. Odsecite parèe trske. Odsecite komad balze i u njemu naèinite žleb u koji može upasti jezièak koji ste naèinili na komadu trske. Da bi na osnovu od trske dodali vrh od balze potrebno je da izradite zubac dužine 1 cm i širine od 1. pazeæi da ne oštetite trsku. Prva dva vrha imaju vrlo sliène karakteristike. Prièvrstite bušilicu u držaè i ukljuèite je na malu brzinu. blagim brusnim papirom dovršite ivice.5 do 3 mm u zavisnosti od dimenzija plovka. grubi i fini brusni papir. reckast nož. farba. skalper. èetkice. dužine tri plovka. Prilepite balzu za trsku i finim brusnim papirom dajte završni oblik plovku. ali se u novije vreme izradjuju od plastike. mada neki pecaroši smatraju da zašiljen vrh ima prednost kada je vetrovito. Vrh od balze može biti zaobljen. Kada probušite cevèicu. Ovi plovci su èvršæi od onih od balze i teže se lome.Šuplji plovci u obliku olovke lovci koji su šuplji i u obliku olovke mogu biti izradjeni od prirodnih materijala kao što je stabljika trskeili bodlja bodljikavog praseta. Pozicionirajte komad trske i polako spuštajte bušilicu. a smanjen otpor. O 150 . Mogu se upotrebiti kao klizeæi . Oèistite stabljiku od lišæa. Za izradu plovka potrebni su vam: elektrièna bušilica. 4-5 cm stabljike sveže trske. epoksi lepak. ali i kao fiksni.

25 g/cm3 ono æe imati masu od 0.06g/cm3 do 0. Pri izradi plovka naèinite ga sa telom dužine 15 cm. Gustina balze može biti od 0. Nerdjajuæi èelik je najbolji materijal za vodjice i to · 0.4-2 g. To znaèi da im je centar mase dovoljno nisko da ne dozvoljava obrtanje plovka u toku zabacivanja. · 0.4 g · 0.10. Ovo znaèi da æe sa balzom od 0. ako pravite plovak od 3 g. Drugim reèima laki materijali moraju biti na vrhu plovka. Telo plovka može biti i šuplje iznutra i u tom sluèaju je plovak još lakši i ima veæu nosivost. to znaèi da æe mu zapremina biti 3 cm3.6 mm za 2-4 g i O 151 .3 g.4 mm preènika za plovke ispod 0.plovak sa telom vde govorimo o plovcima za duge štapove koji imaju druge karakteristike od onih za teleskope. a sa onom od 0.5 mm za plovke u opsegu 0. to bolje”. obrnute suze.25g/cm3. Kvalitet balse izuzetno mnogo utièe na osobine plovka. Najboljni naèin da odliène komercijalne plovke prepravite.1 g/cm3 telo biti teško 0. ali i dovoljno èvrst da bude antena. Najpopularniji oblici tela su oblik ragbi lopte.75 g. što je za 3 do 5 cm duže od uobièajenih komercijalnih plovaka. a teški na njegovom dnu. Ovo se može postiæi korišæenjem pravog materijala i njegovom dovoljnom dužinom. a najbolja je ona sa gustinom u opsegu 0. Razlika je u 0.Vagler plovci .45 g. plovak mora biti maksimalno simetrièan. Kakav god da je oblik. kruške i luka. Preporuka je praviti plovke sa antenom od fiberglasa. jeste da na njihovom dnu dodate tanko olovce (velièina 10 do 12).15 g/cm3. Zakljuèak je: “što lakša balza. Ovaj materijal je lakši od metala. Što se tièe antene postoji mit da je plovak sa težom antenom osetljiviji. mnogo je uoèljiviji. Razlog je sledeæi. koja kada se doda na vrh èini da plovak lako mrsi najlon. Pre svega ovi plovci prilikom zabaèaja ne smeju da mrse najlon.

možete burgijom izbušiti sredinu balze. Na dnu plovka navijte komad žice i potopite plovak. Prvo se tanka žica ubode u balzu i pomoæu nje postavi balza u glavu maketarske bušilice. Ovo nemojte raditi elektriènom bušilicom. Za tu namenu koristi se 5 mm debeo pleksiglas na kome se ureže oblik plovka. možete plovku dodati stalno optereæenje. Približavajuæi alat od pleksiglasa balzi koja rotira. Kada vam je plovak dovoljno optereæen osušite ga i zajedno sa spiralno uvijenom žicom prilepite. Prelakirajte i obojte. Nakon rezbarenja ubada se i druga-donja. Ako želite da imate šuplji plovak. Ovako dobijen plovak je nešto teži pa ga je moguæe dalje zabacivati. Nakon toga se plovak premazuje i na njemu se piše gramaža. baterijska. Izrada plovka Za izradu plovka potrebni su vam: · komad balze · komad pleksiglasa · skalper · šuplja cevèica ili cev od pleksiglasa ili metala za antenu · šuplja cevèica za dno plovka sa alkom za kaèenje · grub i fin brusni papir · burgija · èetkice. G . Takodje se može koristiti i karbonsko vlakno za izradu vodjica. Ukoliko želite. Nakon toga se na konturnu ivicu pleksiglasa nalepi sitan reèni pesak ili brusni papir. Najveæi problem je izraditi više plovaka iste geometrije. boje i lepak. antena i vodjica koja se dodatno lepi. Potrebna je mala bušilica. Prvi korak kod izrade je da skalperom ovlaš izbrusite telo plovka.8 mm za 4 g i teže. rezbari se telo plovka. veæ burgiju držite u rukama i polako je okreæite. Nakon toga se odredjuje osa simetrije (središte) plovka i ubada se antena.152 Pribor · 0.

bela podloga i fluorescentna boja. Za izradu plovka vam je potrebno: pero od guske. Ovaj plovak se može postaviti i kao vagler. crna poliuretanska boja. Umesto gusèijeg ili labudovog pera. Odsecite cevèicu na užem kraju i izdubite rupu od 1. lak. V Izrada plovka Izaberite pero od guske ili labuda dužine 30 cm. fini brusni papir.Vagler plovak . skalper. mala burgija. Skalperom odsecite perušku sa obe strane cevèice i finim brusnim papirom obradite ivice. Nakon postavljanja plovka na najlon. èetkica. labuda ili fazana. možete koristiti i fazanovo pero za vrlo osetljive vaglere. a vrh do linije potapanja ofarbajte u fluoresvcentnu boju.da kroz nju prolazi najlon. Može se koristiti i u sistemima sa neoptereæenim najlonom. Obièno je blago zakrivljen treba obratiti pažnju pri zabacivanju da trbuh plovka bude okrenut od pecaroša. bez olova kada se peca klen ili šaran i kada plovak leži na površini vode. komadiæ drveta. Zalepite epoksi lepkom. ali i kao fiksni plovak.5 cm.od gušèijeg pera agler od ptièijeg pera je naroèito osetljiv i lak plovak. Kada se lepak osuši zalepite na drvce plastièni adapter koji æe imati istu funkciju kao i metalna alka . Odrežite plovak na željenu dužinu i prelakirajte ga dva puta. dodajte dva AAA olova sa obe strane plovka.5 cm i uvucite ga u rupu. Uzmite drvce debljine 2 do 3 mm i dužine oko 2. Izvadite ga iz vode i dobro osušite. a ne prolaze olovca. Najzad uzmite boju i ofarbajte plovak. J 153 . Svaki put ga blago obrusite. epoksi lepak. Probajte plovak u vodi i obeležite liniju dokle je potopljen i željenu dužinu plovka. Pruža izuzetno mali otpor.

kao što su mrena i klen. U Vrh štapa Dodirivanje najlona Indikatori iz kuæne radinosti 154 . postavljenog izmedju mašinice i prvog provodnika. postoji niz drugih metoda detekcije ugriza ribe. Reagujte kada se najlon zategne i kada poène da vam klizi pod prstima. Nezamenjiv je kada pecate sa neoptereæenim najlonom. Neke ribe su izuzetno osetljive na otpor mamca. pa je potrebno usaglasiti vrstu indikatora sa ribom koju oèekujemo na udici. Ovaj naèin se najèešæe koristi kada pecate u pokretu. Trzaji klena. Ovo omoguæuje da su za pecanje riba dubinskom metodom koje imaju jak trzaj. Najjednostavniji metod detekcije trzaja je kada držeæi štap istovremeno držite i najlon izmedju palca i kažiprsta ruke ili kažiprsta i špulne mašinice. tako da grudva bude 30 do 45 cm ispod linije štapa. vešt ribolovac može proceniti najbolje vreme za kontriranje. tanki.naprava. Najlon blago otpustite.Indikatori trzaja ored plovaka. Takodje u brzim rekama. Mana ovog metoda je što u jednom trenutku možete kontrolisati samo jedan štap i što ga morate sve vreme držati u rukama. P Današnji štapovi se prave od takvih materijala. kada na najlonu imate samo. da mogu biti laki. ovo je najlakši naèin detekcije. kleniæa i mrene se obièno detektuju na ovaj naèin. Jednostavan indikator može se dobiti od grudve nakvašenog i nagnjeèenog hleba. bez olova ili plovka. jaki i elastièni u isto vreme. preènika 5 cm. nepotrebni dodatni indikatori. Na osnovu ponašanja ovih dodataka . udicu i mamac. kada pecate na mestima gde voda ima jaku turbulenciju.

Na tom mestu. Kada riba uzme mamac i krene ka obali majmun pada ka zemlji. što se može rešiti podmetanjem jedne veæe prazne tegle ispod kugle tako da ona bude u tegli. tako da dodiruje zemlju. Indikatori koji se kaèe na najlon Dva najpopularnija indikatora iz ove grupe su majmuni i elektronski alarm. može se koristiti i èep od flaše od teènosti za pranje sudova. Sastoji se od tela majmuna koje se može slobodno kretati po nerdjajuæoj šipci . Fluo crevo se lako savija u obliku alke i formira narukvicu. staniola ili celofana i para èaèkalica.Možete ih koristiti odvojeno. odnosno spušta. Indikatori za vrh štapa . najlon se zategne. Prilikom trzaja. ali i u kombinaciji sa nekim drugim detektorom trzaja. postavlja se komad papira preko najlona i ceo sistem prièvršæuje dvema èaèkalicama za zemlju. a mana mu je što je nešto teži i što za razliku od majmuna ne oslobadja najlon pri privlaèenju ribe. najlon se lako oslobadja. bandara i jegulje. pa mu se napravi stomak izmedju mašinice i prve alke.Pribor 155 sluèaju trzaja. Elektronski alarm Elektronski alarm može biti zvuèni. Ovaj metod je najefikacniji pri lovu dubinskom tehnikom linjaka. Ovakav indikator je vrlo jeftin. Ovaj plastièni èep je veæ probušen i namešta se pre zabacivanja. šarana. tako da pravi stomak od 45 cm i kaèi se o majmuna koji se nalazi na igli. Umesto kugle hleba. kugla se podiže.zvanoj igla. Neki ribolovci prave jeftine identifikatore od parèeta papira. ako riba odlazi od štapa. a ukoliko odlazi. Èesto se kod nas koriste i deèije fluorescentne narukvice. Pri kontri. ako riba prilazi obali. Nakon zabacivanja. a prilikom privlaèenja nema nikakvih smetnji od strane identifikatora. pa je vodjene ribe neometano. deverike. Pokret najlona po žlebu se detektuje i signalizira. Najlon se postavlja u žleb indikatora. Igla je dugaèka 45 do 90 cm i postavlja se ispod štapa na zemlju izmedju mašinice i prve vodjice. majmun se penje ka vrhu šipke. Jedina mana je nešto slabija oèiglednost trzaja. Najlon se otpušta. Ove narukvice su izradjene od jedne vrste meke plastike u obliku creva. ne spada nakon kontre i mnogo je lakši i osetljiviji od kugle hleba. majmun spada potpuno sa igle i oslobadja najlon. Mana ovog metoda je što se pri vetru sistem klati. Majmun Majmun je dizajniran po principu grudve hleba. vizuelni ili kombinovani.

Mekši su za mirne vode. Namenjeni su ribama koje ne odnose svoj mamac. svojim trzajem èesto otkinu indikator sa vrha štapa pre nego i uspete da reagujete. C . pa swingtip stoji vertikalno u odnosu na vodu i podiže se u sluèaju da riba odlazi od obale. swingertip treba da je duži. Dužina mu je od 20 do 60 cm. a prezategnut æe pružati preveliki otpor ribi. Kao i swingtip kaèi se na štap preko elastiène veze. Swingtip Swingertip se sastoji od jednog èvrstog štapiæa od pleksiglasa ili karbona koji je preko elastiènog zgloba od gume ili najlona vezan za vrh štapa. Quivertip Ovo je najuniverzalniji indikator za vrh štapa i može se koristiti za skoro sve vrste riba. Ovo ga èini izuzetno osetljivim i preporuèuje se za ribolov na mirnim vodama riba koje imaju slab trzaj kao što je bodorka. ali je ipak najbolji za deverike. Štap se postavlja horizontalno. Springtip Springtip je mešavina prethodna dva dodatka. Odlièan je za sve ribe koje brzo uzimaju mamac. tvrdji za brže. Osetljivi su i ne pružaju gotovo nikakav otpor.156 Pribor U ovu grupu spadaju quivertip. Što je voda dublja i tok jaèi. klenove i mrene. swingertip i springtip. Mana mu je velika osetljivost na vetar. dok šaran i linjak. a obara se ukoliko riba prilazi. Može se dodatno montirati na svaki štap. Dužina swingertipa je od 25 do 50 cm. Quivertip je praktièno najjednostavniji dodatak za vrh štapa u obliku izuzetno elastiènog štapiæa. Veština se sastoji u pravilnom natezanju najlona. Na sebi može imati jednu ili više vodjica. kao što su deverika ili bodorka. ali može biti i fabrièki ugradjen. ali je i sam elastièan kao quivertip. po kome poèinje da se njiše. Previše opušten najlon neæe na vreme podiæi quivertip. i pod uglom od 45O u odnosu na tok reke.

kao monofilament se koristio laneni ili svileni kanap. Obièno se najviše neprijatnosti dogadja zbog strune. a na špulnu dodajte i do 200 m strune. Najlonski monofilament se izuzetno lako održava. godine. vrlo je verovatno da riba ne obraæa pažnju na boju.Struna overenje u vaš pribor je neophodno kada podjete u ribolov. mrse se. Zbog toga struna mora biti perfektna. U pecaroškim radnjama možete naæi specijalne vrste masti za ovu namenu. Plivajuæa struna 157 . Obièno vam ne treba više od 100 m najlona na špulni. onemoguæavajuæi meko zabacivanje i teško se vežu. Ovakvi najloni lako pucaju. Za laki ribolov u plitkim vodama treba vam najlon nosivosti 0. Druga karakteristika lošeg najlona je da su po površini ljuspasti. Postoje i strune koje plivaju i koriste se za površinski ribolov.5 do 1. jaka i puna panjeva poveæajte nosivost. braon ili zelena. odnosno zadržavaju oblik u kome su se nalazili jedno vreme. ako u lanenu krpicu natopite malo masti i provuèete najlon kroz nju. koji je morao da se skida sa špulne i suši svaki put nakon pecanja. veæ na sjajnost. Imajte na umu da ultravioletno zraèenje i vlaga slabe najlon.struna od jednog vlakna Sve do pojave najlona 1940. Sjajna struna æe sigurno uplašiti ribu ili joj poveæati opreznost. Treba ga držati na suvom i tamnom mestu i treba ga zameniti svaka 3 do 4 meseca. Medjutim. Od potapajuæe strune možete dobiti plivajuæu. Veæina struna tone i one su pogodne za pecanje dubinskom metodom i plovcima na dnu. Èesto je to crna. Odlika loših najlona je da imaju memoriju. Ukoliko je voda duboka. P Monofilament . Boja strune se obièno bira tako da bude maskirna.4 kg.

40 0. jer mu je cena dosta visoka.30 0.25-0. Za ribolov grabljivica. Ovako upredene strune su meke i lako se vežu i riba ih slabije oseæa.30-0.25-0.20-0.60 Broj udice 4-7 10-14 7-10 2/0-3 10-14 5-10 1-6 8-14 3-11 7-11 10-12 3-8 6-8 8-12 2-6 5/0-1/0 2-6 2/0-4 Bandar Bodorka Bratfiš Bucov Crvenperka Deverika Jegulja Karaš Klen Linjak Lipljen Mrena Plotica Podust Smudj Som Šaran Štuka Upredena struna 158 Pribor Multifilament .35-0. Vrsta ribe Debljina strune(mm) 0.35 0.35 0. Teže se vezuju od klasiènih struna te stoga postoje posebni vezovi za njih.30 0.50 0. Krute su i ne mogu se koristiti kod opreznih riba.35-0.50 0.30-0. a velike nosivosti.Da bi se poveæala nosivosti.15-0.20 0.00 0.35 0.multivlakno Èelièna struna I .35 0. Na ovaj naèin moguæe je dobiti strune izuzetne tankoæe. a smanjila debljina tanke strune se upredaju u jednu deblju. Ove ribe bi svojim zubima sa lakoæom prekinule sve druge èisto najlonske strune.20-0. Obièno se koriste samo za podveze.45-1.35-0. Kryston multivlakno je u ovom trenutku vrhunac tehnologije.25 0.35 0. posebno onih koje imaju zube.45 0.20-0.15-0.30 0.25-0. kao što su štuke i smudjevi neophodno je koristiti èeliène strune.15-0.20 0.45 0.25-0. Èeliène strune u sredini imaju èeliène sajle malih preseka. a obložene su slojem najlona. koji kada se navlaže postaju skoro nevedljivi. Sastoji se od mnoštva mikrotankih najlona. Multivlakno se obièno koristi za podveze. Multifilament je novijeg datuma.35-0.25-0.

potrebno je da odseèete vešak najlona. Nosivost èvora je najviše 80% od nosivosti strune. da recimo samo zbog uticaja sunèeve svetlosti struna može da oslabi i do 50%. ali tu je i opasnost od samoodvezivanja èvora iz istog razloga. Maksimalo možete ostaviti 3 do 4 mm kod èvorova za varalice i virble. Strunu je lako oštetiti. Broj èvorova na struni treba da je minimalan. U suprotnom. Završni zahvati Uvek namotajte onoliko namotaja koliko je u prikazu èvora i reèeno. prevezivanje i ostale deformacije utièu na jaèinu strune. Treba imati na umu. Razlog tome je njegova izuzetna glatkost. Dobro je da sam èvor podmažete nekim mazivom kao što je voda ili pljuvaèka. Ukoliko vam èvor imalo lièi da je musav. Vezivanje èvorova na struni i njihovo preterano stezanje može oštetiti strunu. Uvek to radite makazama i ostavite minimalno 1 mm najlona na kraju. 159 .Èvorovi va najèešæa uzroka prekidanja strune su spadanje èvora i njegovo odvezivanje te i pucanje strune zbog intenzivnog prelamanja kada se naglo optereti u trenutku kada riba zagrize. Kada zavežete èvor. Nemojte se kockati. èvor "e se odvezati pri prvom jaèem trzaju. istezanje. Najlonskim monofilamentom je najlakše vezati èvor. D Koliko zategnuti èvor Zatežite èvor polako odmereno povlaèeæi krajeve najlona. On æe oslabit strunu. Preterana toplota može oštetiti strunu i oslabiti je. Nemojte zatezati èvor trzajem. odsecite strunu i ponovite vezivanje. Ovo æe sigurno rezultovati odredjenom dozom toplote koja æe se osloboditi na samom vezu. Veæina poznatih èvorova izgleda vrlo uredno kada su pravilno vezani. Površinska abrazija pod uticajem vode i sunèevih zraka.

je mali i uredan èvor za povezivanje dve strune. (b) Držite slobodan kraj najlona i polako zatežite. olova i udica. (2) 2 Dupla overhand petlja. ali i za vezivanje podveza i klizeæeg stopera. je naèin vezivanja dve petlje jedne o drugu. služi za vezivanje udice na strunu. (3) 3 Loop-to-loop. (1) Najèeše korišæeni èvorovi 160 Pribor 1 Poboljšani half blood. Jedina mana ove tehnike je ta što petlje èesto skupljaju travu dna vode. je jednostavan èvor za vezivanje virbli. (5) 5 Whipping èvor. (6b) i (6c) prikazano je vezivanje ovog èvora u etapama. je idealna za vezivanje dve petlje jedne za drugu.Half blood èvor. (4) 4 Vodeni èvor. Napravite minimalno šest okretaja pre nego ga zategnete. (c) 6a 6b 6c . Obavijte najlon bar osam puta i podmažite èvor. je varijanta osnovnog half blood èvora. ali koji teže spada i odvezuje se. Na slikama (6a).

(7) 7 Klinè èvor. (10) 10 M . služi za povezivanje dve strune. (9) 9 Griner èvor. (8) 8 Mahin èvor. namenjen je za povezivanje struna. je najèešæe korišæeni èvor za povezivanje vrtilica.Pribor 161 Èetvorostruki griner èvor. je odlièan èvor za povezivanje vrtilica i udica sa alkom.

kako bi uvek koristili oštre i nove udice. Jednostavan naèin da to cm. pa ukoliko i dodje do · U hladnim zimskim mesecima. To bi bilo taèno kada bi najlonom ribu vukli direktno bez štapa i mašinice i to po suvom van vode. ostajete samo bez udice. probajte da koristite maksimalno dugaèke podveze. Obièno se misli da je za pecanje riba recimo mase 2. a i ribu ne vadite izvan vode na najlonu veæ pomoæu meredova. nadje na manjoj udaljenosti od udice. U vodi je stvar sasvim drugaèija. U vodi riba zbog svog oblika tela daje manji otpor. on pruža veliki otpor i riba uglavnom odlazi od udice nakon prvog trzaja. potreban najlon nosivosti od 2. Što je najlon finiji i mekši više æete trzaja imati. Kada je najlon zategnut. Uobièajeno je da pecaroš pre pecanja napravi nekoliko podveza kako bi ih iskoristio na vodi. ukoliko bi naišla iole veæa riba.Podvezi ajlon. vrlo je pucanja. najlon bi zbog svoje male nosivosti verovatno pukao.5 kg. Nije loša ideja da se komplikovaniji podvezi kod kuæe urade bez udica. verovatno da æe se najlon lediti kada proUobièajena dužina podveza je 45 lazi kroz vodjice. Bela riba uglavnom uzima hranu sisanjem. Da bi se ovi problemi prevazišli koriste se podvezi koji se montiraju na kraj najlona i na sebi nose samo udicu.5 kg. je da vodjice namažete gliceriošteti od olova koje mora da se nom. Kraæi bi pukao jer nije u stanju da apsorbuje iznenadan trzaj. Duži podvez bi mogao da se izbegnete. Još gore. Kada pecate dubinskom metodom. vaša mašinica ima moguænost otpuštanja najlona kada se prekoraèi neka granièna vrednost sile vuèenja. a da se one vezuju tek na vodi. olovo i udica èine podvez. Uzmite u obzir da elastièan štap smanjuje optereæenje same strune. Izradjuju se od tanjeg najlona. Dobrom tehnikom i uz kvalitetan pri- N 162 . Medjutim ovakav najlon bi omoguæio samo pecanje plovkom i to veoma lakim.

2. Sitnija olova služe da fiksiraju veæe olovo na željenom mestu. Velièina udice je 24 za sitne pa sve do 18 za velike beovice.9 kg. Treba izabrati najlon koji je dovoljno jak (bar 2 kg) kako ne bi brinuli o moguæem prekidu.3 kg. Nosivost plovka je od 0. Svetski rekord je 563 ribe za sat vremena. Kako su beovice velièine 5 do 10 grama koriste se maksimalno tanki najloni.9 do 1. Raspored olovaca je karakteristièan i složeniji. Ovi plovci mogu da prikažu trzaj ribe i onda kada udica još pada ka dnu.2 kg. . U ovom periodu podvez mora biti jednostavan i jak. Ovo omoguæuje da se za kratko vreme upeca veliki broj riba. najlonom nosivosti od 0. Uobièajeno je da se optereæenje pravi od grupe sitnih olovaca (br.Pribor 163 bor. podvezom nosivosti 0. Ispod njega. Zamršenje najlona ili njegov prekid su nedopustive pojave. Za ovu vrstu pecanja koriste se tanki i dugi plovci koji se ispravljaju u vodi kada ih optereti mamac na udici. 9) koja se nanižu jedno do drugoga 5 do 7 cm od udice. Za ovakvu namenu mogu se koristiti veæi plovci oblika limuna nosivosti i do 2 grama za mirne vode. pecanje deverike sa dna (Abramis brama) Deverika je riba koja voli da jede sa dna. pa je potrebno postaviti mamac na samo dno korita. brzina izlova je presudna.2 do 1. Udice koje su ovde potrebne su velièine 12 do 14. Postoji nekoliko tipiènih naèina pravljenja podveza i to: sezona brzog lova bodorke (Rutilus rutilus) U ovom periodu.Koristi se jedno veæe olovo(oliveti 2-3g) na udaljenosti od 60 cm od udice. moguæe je izvaditi ribu od recimo.45 i udicom velièine 20. sezona pecanja beovice sa površine (Alburnus alburnus) Beovica je sitna riba koja se kreæe u velikim jatima na površini vode. Podvez mora biti brz što se postiže karakteristiènim oblikom olova(oliveti) postavljenog oko 10-15 cm od udice. dok najlon podveza treba da se kreæe od 0.4 kg. dakle. Glavni najlon treba da bude od 1. Plovak treba da je nosivosti 3 do 5 g.2 do 0. koje se samo sa donje strane fiksira sa dva najmanja olovca. obièno sa poèetka godine.5 grama. bliže udici. ali se ta gramaža mora korigovati u zavisnosti od brzine toka.

Da bi fiksirali položaj mamca na dlaku postavite dva mala stopa sa obe strane mamca. uzmite dužu dlaku. jer ga oseæa svojim usnama. Imajte na umu da se èvor na udici kojim je vezana dlaka može prilikom privlaèenja obali opustiti. 4) na udaljenosti 45 cm od udice. Jakom iglom. Danas se umesto dlake koriste vrlo tanka specijalna vlakna nosivosti od 0. recimo. Kada riba. što obièno rezultuje ugrizom. uzimajuæi mamac sa dna podigne grupu olova ispod velikog. dolazi do izdizanja plovka što je signal za blagu kontru. Dubina se podešava tako da grupa olovaca ispod velikog olova pri ispravljanju plovka bude taèno iznad dna. Plovak je nosivosti 1 ili 2 g. èešæe odustaje od mamca kroz koji se provuèe najlon.35 do 0. Jedan od najefikasnijih metoda izrade sistema sa dlakom jeste pravljenje dlake dužine 20 cm koja se vezuje za vrat udice.70 kg i dužine od 6 do 8 mm. sezona pecanja bodorke u srednjoj zoni (Rutilus rutilus) Pecanje na dlaci 0 . Dlaku su izmislili i razvili 1970. Najzad jedno olovce velièine 9 ili 10 nalazi se na svega 15 cm od udice. probija se rupa i provlaèi dlaka kroz mamac. U toku cele godine bodorke se nalaze u srednjem sloju vode. Ostala sitna olova služe da priljube mamac pri dnu. Pored njega dobro je staviti jedno malecno olovo velièine 10 na 15 cm od udice ili više manjih na podjednakim udaljenostima izmedju velikog olova i udice. iznad deverika.9 kg za glavni. Velièina udice je 24 do 18.5 kg za podvez. pa ga proverite pre svakog zabacivanja. nego od mamca na ljudskoj dlaci. Kada se ovako podesi sistem. ali ispod beovica.45 do 0.164 Pribor nalazi se još jedna grupa olovaca (br. Za ovaj tip pecanja može se koristiti jedno veæe olovo ili više manjih na udaljenosti 50 cm od udice. Ako oèekujete veæu ribu. Primetilo se da šaran. a 0. Uobièajeno je da se nalaze na dubini od 5 do 60 cm od dna. jedan deo linije nalazi se polegnut na dnu. Na ovaj naèin se postiže da se udica sa mamcem polako spušta u dubinu. godine Kevin Maddocks i Len Middleton kako bi pecali ribe koje su više puta bežale sa udice i time postale vrlo oprezne. Najlon je najèešæe tanak nosivosti 0.

21 i 23. U knjizi je korišæena Redditch-ova skala.0 8. U skorije vreme jedan broj proizvodjaèa ribolovaèke opreme proizvodi i medjubrojeve 19.0 13. 4.3 8. 14. a ne KendalHall-ova za mušièarski ribolov. 10. 6. U tabeli ispod date su obe skale. 20.4 3. 8. a mala mali. 18. Velike udice.0 Veæina ribolovaca èini veliku grešku kada velièinu udice koju koristi odredjuje prema velièini ribe koju bi želeo da upeca. 24 i 26(najmanja).0 17. O Stara (Redditch) 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 Nova (Kendal-Hall) 00 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Raspon (mm) 2.0 12.2 5. gde mamac ne može da se ponaša prirodno. U ovim skalama velièina udice se odredjuje po rasponu izmedju vrata udice i vrha. umesto prema mamcu.0 10.5 6.7 4.5 5. 22.0 3. srednje i debele. same velièine nisu identiène kod svih proizvodjaèa. jer bi se fine 165 Jaèina udica .0 4. 16.5 9. velièine od 2 do 14. u tom sluèaju mamac maskira vrh udice. obièno su debele i srednje.0 16. a još gore velika udica sa malim mamcem. Udice se medjusobno razlikuju po jaèini i dele se na fine. 12.0 5.0 Stara (Redditch) 5 4 3 2 1 1/0 2/0 3/0 4/0 5/0 6/0 Nova (Kendal-Hall) 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Raspon (mm) 7. ali to nije pravilo. Možda je na prvi pogled logièno da velika riba oèekuje veliki mamac. Da stvar bude još gora.Udice snovne velièine udica za slatkovodni ribolov su 2(najveæa). Ono što je sigurno pogrešno je veliki mamac na maloj udici.0 14. pa brojeve treba uzimati sa rezervom i uporedjivati same udice.7 7.7 3.0 15.

a nakon toga one bez. odliène za velike mamce kao što su hlebni komadi ili komadi mesnog nareska. Veèita je dilema koje udice koristiti. obièno veæe. dok one sa ploèastim vrhom na vratu imaju manje dimenzije. Problem sa alkom je da mora biti dovolje dimenzije da kroz nju prodje najlon kako bi se privezao. Oblik udice Sa ili bez jezièka Udice sa alkom ili sa ploèicom na vrhu? Trokrake udice Uništite iskorišæene udice N . uglavnom manjih velièina (22 do 26). Udice sa kratkim ili srednje dugim vratom. najèešæe se koriste za pecanje sitnih riba. obièno su manjih dimenzija i idealne su za kaèenje mesnih crviæa i svih onih mamaca koji treba da vise ispod udice. ali i lakše vade ukoliko vam se ubodu u meso ili odeæu. Jedno vreme su se koristile samo one sa jezièkom.166 Pribor krivile ukoliko bi bile tih dimenzija. a vrlo se uspešno koriste i u pecanju sa živim mamcima. Sastavni su deo metalnih i drugih imitacijskih mamaca. Ovaj njen postupak se obièno završava fatalno. mogu se upotrebljavati u skoro svim situacijama. veæ ih odnesite kuæi i bacite na sigurno mesto. Najveæa prednost udica sa alkom je ta da je èvor na njima daleko jaèi nego na udici sa ploèicom. Udice oštrih pregiba. Male udice su obièno srednje tanke i fine. Neophodne su za mamce kao što su larve komaraca. dok se kod oni bez jezièka lakše kaèe. Sada je trend da se koriste one sa mikro jeziècima. Budite sigurni. sa ili bez jezièka. Udice mogu imati razlièite oblike. polukružnog oblika. da æe slomljenu ili iskrivljenu udicu koju bacite pored obale naæi neka ptica i progutati je misleæi da je ukusan zalogaj. ali se ipak sve svrstavaju u èetiri osnovne grupe. jer je sa njih otkaèinjanje lako i èesto. Udice sa alkom su obièno veæe. Udice oblog. mesni crviæi i kasteri. Najnovije udice sa mikro jeziècima objedinjuju sve prednosti prethodne dve varijante i svakako su najpreporuèljivije. Iz tog razloga. Udice sa dugim vratom. nikada ne bacajte iskorišæene udice kraj vode. a kod manjih udica alka bi morala da bude prevelika pa bi loše uticala na osobine udice. Prednost onih sa jezièkom je da sa njih riba i mamac teže spadaju.

operite èuvarku i ostavite je da se potpuno osuši. Bez meredova se na pecanje ne ide. Svrha joj je da za sve vreme pecanja saèuva ribu. jer æe ulov napadati pijavice. Nakon svakog pecanja proverite da li je èuvarka ošteæena i eventualno zakrpite rupe.Èuvarka i meredov edan od najbitnijih delova opreme svakog pecaroša jeste èuvarka. Posadjena je na štap dužine 1 do 1. Ukoliko je voda izuzetno plitka. po moguænosti živu.5 do 2 m. Medjutim. peru i prenose. Naši stari alasi prave meredov od drenovine ili crnog gloga sa rašljama na vrhu koje saviju u obruè. Ukoliko pecate na brzoj vodi. Mora biti dovoljno prostrana. Može biti izradjena od kanapa. obièno imaju manji kapacitet od onih od kanapa. Osnovna mu je namena vadjene ribe iz vode. Metalne èuvarke su jaèe i lakše se održavaju.5 m. jer æe riba vrlo verovatno uginuti. Sa ribom pri ubacivanju u èuvarku i pri vadjenju iz nje rukujte pažljivo. Mora biti potpuno rastegnuta i ne sme ležati na dnu. razmislite da li da uopšte koristite èuvarku. Danas se u svim ribo-radnjama može naæi veliki izbor kvalitetnih meredova sa metalnom drškom. ali i od metala. razvucite je u pravcu toka reke. Tek je tada spakujte. Meredov je u stvari kesa od mreže zategnuta na metalnom prstenu preènika oko 50 cm i dubine oko 75 cm. Dobro bi bilo da se ona nadje na dubini od 1. J ) 167 . Pravilan izbor položaja èuvarke je izuzetno bitan.

kanal. Vaš primerak knjige . “Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa vode” možete rezervisati direktno kod autora telefonom: 013/821-641 e-mailom: quercus@hemo.net www: http://users. jezero. ravnièarska reka). metode i specifiènosti ribolova u zavisnosti od vode (bara.Nova knjiga u pripremi Ova knjiga objašnjava i ilustruje najbolje naèine vezivanja sistema za ribolov razlièitih vrsta riba.hemo.net/quercus. planinska reka.

III deo: Tehnike primamljivanja .

.

Sadržaj III dela PRIMAMA SASTOJCI PRIMAME PRIPREMA PRIMAME GROUNDBAITING TEHNIKA TEHNIKE PRIMAMLJIVANJA Masovno primamljivanje Stalno primamljivanje Polumasovno primamljivanje sa dohrajivanjem PRIMAMLJIVANJE S ÈISTIM MAMCIMA PRIMAMLJIVANJE NA VELIKOJ UDALJENOSTI LOOSEFEEDING TEHNIKA PREHRANJIVANJE 173 176 179 182 185 187 188 189 191 % .

.

nažalost. sve više treba primamljivati. Uspeju li da pronadju primamljenu zonu. èim hrane nestane. gde ona najslabija odredjuje ukupnu jaèinu celog lanca. Ako naprotiv ulovite jednu Z 173 . Zanimljivo je znati da buka koja se stvara uslijed bacanja kugli u vodu. To vam je kao karika u lancu. veæ na nekom mestu prolaza gde se ribe u pravilu svakodnevno kreæu u potrazi za hranom. kod primamljivanja dakle ne postoji. neodoljivo privlaèi neke ribe kao što je deverika. Ali. Primama pre svega služi da bi se privukla željena riba i zadržala na izabranom mestu za sve vreme dok traje partija ribolova. ali ne bilo gde. ukoliko im ne da dovoljno hrane. moraju se meðusobno takmièiti i boriti za svaki zalogaj. one æe jednostavno napustiti to mesto i krenuti u potragu za novom. Druge se pak razbeže. Ali to ne znaèi da æete dobro loviti ako umete da koristite primamu i ako znate da je pravite. pecaroš ni u jednom trenutku ne sme da dozvoli da se one zasite. Da bi dugotrajno zadržao ribe na primamljenom mestu. a pri tome su vam ostale pecaroške veštine slabo poznate. bez ikakve sumnje æe se zaustaviti i u njoj ostati sve dok imaju šta da jedu. ali što je više ribe na mestu hranjenja. vremenskim prilikama. mrestiti se i zašititi se. Naprotiv. Podsetimo da im je to jedna od tri osnovne. ukoliko zaboravite redovno da primamljujete. Ali. ukoliko svaka dva minuta upecate jednu deveriku. Primera radi. nikakvo jedinstveno rešenje veæ se pecaroš mora neprestalno prilagoðavati kako traženoj ribi. tako i godišnjem dobu. neizbežno æe da je napuste. u tren oka æe ekipa oèistiti sto i nestati. vrsti vode u kojoj lovi. znaèi da je stigla cela porodica zajedno s bližom i daljom rodbinom. egzistencijalne aktivnosti: hraniti se. Primamiti u stvari znaèi "postaviti sto".Primama a primamu se kaže da je preduslov dobrog ribolova. kao linjak na primer. Ali. bogatijom trpezom. jer poznato je da deverike imaju veliki apetit. Ovo æe možda neke iznenaditi. s druge strane. Ali.

400 gr prezle od celog hleba Deverika se hrani sa dna.174 Primama bodorku svakih deset minuta. Razlog korišæenja primame je jednostavan: ona privlaèi veæi broj riba vama na dohvat štapova i vi ste u moguænosti da napravite bolji ulov. Ni s najboljom mešavinom. Uspešnost primame zavisi od više razloga kao što su: · vizuelni efekt: odnosi se na oblak koji se stvara oko primame koja pada ili se raspada na dnu. dok *Recept preuzet sa internet sajta: primama za bodorku treba da se http://luna. dok se 500 gr pržena konoplja bodorka hrani u sredini vode. sasvim je nepotrebno ponovno primamljivati. ni najveæi šampioni ne uspevaju da ulove ribu tamo gde je nema. Sasvim je normalno èekati od 15 do 30 minuta pre nego se pojavi prvi griz. nema nikakve sumnje da ima dovoljno hrane na dnu.on. · raznovrsna ponuda: sigurno je da æete u svoju primamu dodati kako žive mamce tako i semenke koje ribe inaèe jedu. Najbolje je posmatrati teoriju kroz praktiène sluèajeve. posebno ako su kugle èvrsto stisnute. · ukus/miris: miris je vezan za pojam vazduha i pitanje je da li se on prenosi kroz vodu.200 gr kukuruzno brašno tanjuju dve razlièite zone vode. ribe jednostavno još nisu stigle.500 gr mleveni petit b. Strpljenje. ali i koje se nalaze kao mamci na udicama. U tom sluèaju. Dobra primama je: Uzmimo zato dve ribe deveriku 200 gr pšeniène klice (Abramis Brama) i bodorku 300 gr kukuruzni griz (Rutilus Rutilus). u odsutnosti grizeva. Što je riba veæa treba joj više hrane. Jedna od uèestalih grešaka je primamiti i to masivno. Ukus je ono što ribe sigurno oseæaju pa se treba skoncentrisati na ukus primame. Ove dve ribe nas. la na dnu ne raspadajuæi se. a ne na njen miris.net/ . Zbog 200 gr rogaè toga se i primama ove dve ribe raz. · kolièina hrane: za neke vrste riba kolièina hrane je od presudnog znaèaja za zadržavanje na nekom mestu. za deveriku primama 200 gr bundevina pogaèa mora biti kompaktnija i lepljivija 20 gr aspika (ili anisovo brašno) kako bi se što duže vremena nalazi.neobee. · boja: boja primame zavisi od velièine riba koje se pecaju. sve dok se grizevi ne ubrzaju i ne pojave veæi primerci. Što su ribe sitnije treba uzimati tamniju primamu. Još jedan važan detalj i èest razlog neuspeha jeste èinjenica da se lovi van primamljene zone.100 gr pahuljice krompir pirea likuje i to.

ali i da bi se 100 gr bundevine pogaèe aerisala primama. Naravno treba primetiti da se uvek na poèetku prihranjuje malo jaèe.5 delova korijandera i 0..net/ bodorke. tamno braon boje koja se brzo raspada u vodi. a bez primame. 400 g mlevenog keksa. 200 g pistaæa. ova jata troše pretražujuæi teren u potrazi za hranom. · Luna fishing team primama za deveriku: 800 g mrvica. 2 dva dela melase. mamce.100 gr kukuruznih klica ma pri dnu. 0. 2 dela PV1 ili malteksa. dobar 100 gr petit beuera teren. karaši.. Veæinu svog vremena.25 delova vanile. Mali i *Tekst preuzet sa internet sajta: srednje veliki klenovi.300 gr mlevenih medenjaka nisale grudvice. 200 g pšeniènih klica.100 gr crva (dodati na licu mesta) * mamu. su veoma razlièite ribe.on. Ukoliko mesto ne nahranite upecaæete samo ribe sluèajne prolaznike. linjaci. Naravno u realnim situacijama kolièina primame varira izmedju ova dva ekstrema. ali jedno im je zajednièko.Primama 175 razloži za 1 do 2 minuta od bacanja. Slatkastog je ukusa i braon/žute boje. 500 gr lanenog semena Veliki broj pecaroša 100 gr prezle od celog hleba izabere dobar pribor. Ova mešavina je laka. Primama se uvek kvasi pre upotrebe kako bi se formirale Dobra primama za kanal DTD je: lopte. zaustaviæe se na tom mestu dok je ne sliste. dok se u toku pecanja recimo na deveriku ne vrši prihrana. Primamu je potrebno napraviti bar sat ili dva pre poèetka ribolova. 2 dela PV1 ili malteksa. bandari. ali ipak malo upecaju. 200 g kukuruznog brašna. deverike. ribe neæe doæi na neko mesto i sedeti. 2 dela mrvica crnog hleba. mrene.neobee. ) . · Osnovna primama za bodorku: 10 delova mrvica crnog hleba. 50 g mlevenog karanfiliæa. Masni sastojci primame èine da deliæi primame poènu da izronjavaju stvarajuæi oblak. 200 gr kuvanog žita(dodati na licu mesta) Razlog tome je što ne koriste pri. uvek plivaju u jatu.Ovaj recept daæe lepljivu i postojanu primamu koja može dugo ležati na dnu.. · Osnovna primama za deveriku: 8 delova mrvica belog hleba. 200 g kokosovog brašna. Ukoliko je nadju. http://luna. 1 deo keksa u prahu. Nakon kvašenja potrebno je 400 gr mlevenog dvopeka prosejati primamu da bi se elimi. Prosejavanje ne 100 gr pržene konoplje mora da se obavi ako se vrši prima. dok se kod bodorke primamljuje malom kolièinom hrane kad god se zabac. 2 dela zrna konoplje i 2 dela mlevenih oraha.

· Zemlja .Kada se pomeša sa hlebom. Bele mrvice se prave od suvog hleba i koriste se za izradu primama za dno i onih koje se sporije razlažu.Sastojci primame a bi se napravila kvalitetna i atraktivna primama potrebno je poznavati sastojke koji se mogu koristiti. koriste se i hlebne mrvice . · Treset . Na ovaj naèin mrvice prestaju da budu lepljive kada se nakvase. Blago iscedjena pasta je dobra. onda kada je potrebno primamiti ribu u srednjem i površinskom sloju vode.Generalno zemlje se ponašaju kao lepkovi i služe da prima- D 176 . Osnovni sastojci svake primame su sledeæi: · Hleb .prezla. Pored paste. a nakon još 13 minuta ostaje samo trag u vidu razbacanih deliæa hleba. Kupa crnog hleba se formira 2. slobodno ostavite i komadiæe hleba u celosti. Kada želite izuzetno finu pastu. Ukoliko pecate sitniju ribu. Braon mrvice se dobijaju od belih koje se peku nakon mlevenja. dobija se izuzetno dobra. Mrvice u primami èine obièno oko 50% ukupne suve mase. Odnos je 7:3 u korist hleba. Postoje dve varijante mrvica: bele i braon. a kompletno raspada nakon još 9 minuta. pa se koriste za primame koje treba da se raspadnu dok tonu. kugla belog hleba se na dnu pretvara u kupu. Ovako naèinjena primama može se praækom izbacivati na izuzetnu daljinu. Prave se od suvog hleba nakon èega se melju na željenu oštrinu. tamna i èvrsta primama. ugnjeèite hleb do najsitnijih delova. kao što su šaran ili linjak. Ukoliko pecate krupnije vrste. Nakon 5 minuta od bacanja.Odsecite samo par komada crnog ili belog hleba navlažite ih i dobiæete odliènu primamu. nemojte koristiti koricu hleba. Nakon par sekundi od bacanja vazduh iz kugli primame poèinje da izlazi noseæi sa sobom deliæe primame. Nakon 2 minuta kugla se raspada u vidu kupe i postaje deo dna zbog svoje tamne boje. ali se u vodi vrlo brzo raspada. dok jako iscedjena pada direktno na dno i tu se raspada. a ta pojava traje oko 1 minut.5 minuta nakon bacanja.

jer je struktura takve zemlje izuzetno fina.Ovo brašno je nešto svetlije od brašna oraha. treba dodati jedan deo PV1. dodatno mameæi ribu. Ubacuju se do 5% od ukupne mase primame. Naravno. dok veæi komadi isplivavaju na površinu. Dobro je za bodorku.Za dubinsku hranu koristi se mleveni biskvit.Zaèini se koriste da daju primami specifiènu aromu. Živo je lepljivo i masnije od peèenog.Uglavnom se koristi za èišæenje mesnih crviæa. · Melasa i jeèmeni slad (malt) . Braon boja oraha je korisna. Tvrdoæa primame se poveæava dodavanjem PV1. glina otežava primamu što praæku èini mnogo moænijom. U tome ima dosta istine. žut i vidljiv oblak hrane u svim slojevima koji mami ribu. voæni ekstrakti. Blago pokvašen. · Kukuruzni prekrup . Zahvaljujuæi braon šeæeru PV1 služi i kao slepljivaè. · PV1 . u vodi stvara izuzetan.Braon zasladjivaè koji se koristi za zasladjivanje cerealija za hranjenje trkaèkih konja. Sva tri sastojka mogu èiniti i do 50% ukupne mase primame. · Korijander. · Brašno kikirikija . Zahvaljujuæi kolièini ulja u njemu služi kao mehuriæ koji izdiže hranu ka površini. Kao i glina veoma lepljiv i prvenstveno se koristi za dubinsku hranu. Koristi se za dubinsku hranu i za jake vodene struje.Primama 177 mu održe na jednom mestu kako bi se lakše bacila. Kreda (kalcijum karbonat) je savršena za površinske hrane. Neki pecaroši smatraju izuzetnom zemlju koju izbaci krtica. Dodaje se do 15%. Posebno su efikasni za bodorke. Dodaje se u kolièini od 15%. vanila. koja se koristi za stoènu ishranu. veštaèke arome . Uobièajen je odnos 2/3 . Koriste se u kolièini od 10% od ukupne mase primame. Koristi se u kolièini od 15% od ukupne mase primame. · Mleveni biskvit i keks .Fino mleveni orasi daju primami masnoæu i èine je aktivnijom u vodi. jer dodatno zatamljuje primamu. Ukoliko se želi izuzetno tvrda primama koja se sporo raspada na svaka 4 dela mrvica crnog hleba.Ova slatka materija. Može se koristiti kao živo ili peèeno. Pored gline koristi se i kaolin. ali se uspešno može koristiti i kao primama. Ovaj dodatak je idealan za pravljenje primama koje se bacaju na dno gde treba i da se raspadnu. Dodaje se u kolièini od 10%. dok se za površinsku prihranu koristi mleveni vafel ili kornet od sladoleda.Kavijar od bodorke. karamela. može se dodati u primamu da bi je naèinila kompaktnijom. linjaka i deverike. · Ikra . anis. · Mleveni orasi . Umešan sa hlebom pada na dno i tamo se raspada. Najviše se koristi na poèetku sezone lova šarana. daje gustinu i dovodi do zamuèenja vode. Pored prekrupa u primamu se može dodati kukuruzno brašno i kukuruzni griz.

Za ovu svrhu se najèešæe koriste: dafnije.Kao dodatak primami sitne životinje se dodaju tek na kraju. Ukoliko se ne mogu naæi u èistom obliku. Nakon 2 minuta kugla se raspada u potpunosti. koja isplivava. Riba æe se vraæati na hranjeno mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.Seme konoplje je idealna i dugotrajna primama. pa u toku raspadanja primame isplivava i mami ribu u svim slojevima. radi pojaèanja mirisnosti i atraktivnosti mešavine.Opiljci od tvrdog drveta imaju istu namenu kao i kokosovo brašno i treset. · Drveni opiljci . kao što je parmezan ili gorgonzola dodaju se u primamu. a balonèiæi vazduha poèinju da se pojavljuju na površini vode. · Boja . · Koštano brašno .Koristi se kao zamagljivaè pri ribolovu sitne ribe pri površini i za stvaranje oblaka u sredini vode. larve komaraca i sitnije vrste mesnih i mleènih crviæa. suncokret i stoèni i obièni grašak. · Sir . a to traje oko 1. Ove životinje su prirodna hrana ribama i one ih rado uzimaju. · Biljna semena .5 minut.Lakše je od vode. · Bundeva .178 Primama melase prema 1/3 mrvica crnog hleba. na samom mestu pecanja. tubifeks crvi. Èine do 20% ukupne mase primame i najèešæe se koriste: ricinus. Ovakva primama poèinje odmah da se raspada. Sva semena se pre upotrebe samelju.Crvena je najèešæa boja koja se dodaje primami. hrana za kornjaèe i akvarijumske ribice.Rendana bundeva se može dodati primami jer je u isto vreme i slatka i atraktivne narandžaste boje. · Kokosovo brašno .Rendani tvrdi sir. · Seme konoplje . konoplja. Daju rastresitu primamu. rogaè. Osnovni kriterijum je masnoæa i hranljivost semena.Koštano i riblje brašno se dodaju primami.U ovu grupu spadaju sva semena biljaka koje životinje koriste u ishrani. · Mleko u prahu . Primami daje vlažnost na šta se mora obratiti pažnja. · Sitne životinje . pre svega zbog mirisa i hranjivosti. soja . medjutim neki ribolovci smatraju da je najbolje da primama ima prirodni ton. mogu se koristiti i koncentrati za domaæe životinje. kikiriki. kao i izmlevena hrana za pse i maèke. CD . pri èemu se zbog uticaja balonèiæa vazduha parèiæi primame nalaze na veæoj površini.

Vrlo je bitno poboljšati primamu tako da ona taèno odgovara ribi koju želite da lovite. Da bi ovladali tom veštinom. Ne možete efikasno pecati površinskim mamcima uz upotrebu teške dubinske primame. one æe brzo potonuti.Priprema primame oznavanje tehnike pripreme primame je jedan od preduslova dobrog i uspešnog ribolova. Vrlo su sitno mlevene i u dodiru s vodom stvaraju oblak koji bi se trebao što duže zadržati u površinskom sloju vode. To znaèi da æe se takva hrana na samoj površini raspasti i poèeti polako da tone prema dnu. dovoljnom tek da se komponente toliko natope da ih možete baciti na 179 . Takvu hranu ribe obièno èekaju u odreðenom sloju vode i na mestu gde im je struja donosi. odnosno na one namenjene srednjoj zoni vode i one namenjene dnu. ali æe se sastojci koji su vrlo lagani dizati prema površini mameæi ribu i podižuæi je od dna. Primame delimo na lake i teške. Ako takve hrane pripremite polusuve i oblikujete u kuglice. Veliki broj sportskih pecaroša amatera retko i nerado koristi primamu. Jedna od najèešæih grešaka je kupovina gotove primame i dodavanje hleba u odnosu 1:1 na svim vodama. Na primer. èesto P èak i iz finansijskih razloga. površinske hrane su pripremljene za lov površinske ribe. u svim uslovima bez obzira na vrstu ribe. potrebno je da prouèite životne navike svake riblje vrste i vrstu hrane kojom se najèešæe hrani. Imajte na umu da primama uvek ide u paru sa vrstom mamca. Ako se površinska hrana jako namoèi tako da joj je konzinstencija mekana (kao retki griz što takmièari vrlo èesto rade) njihove æe komponente potpuno upiti vodu i postati neaktivne. Hrane namenjene srednjem sloju vode kvase se manjom kolièinom vode. Pri pripremi primame bitna je veština kvašenja smese. Pri lovu treba naæi sloj vode i dubinu na kojoj se riba hrani. Svaka hrana se kvasi zavisno od namene za koju je pripremljena. najèešæe kedera i crvenperke.

5. Dobro treba mešati. 8. Kada ste sve to uradili. vanile. 9. ponekad može napraviti razliku izmeðu bogatog i nikakvog ulova. gubi se kvalitet zaèina. Koliko se dugo kugla u vodi rastvara lako možete saznati ako jednu 1. 4. To se prvenstveno radi zato da se otklone sve grudvice koje su stvorene pri mešanju i moèenju i da se omoguæi pravilno moèenje svih komponenti. 7. hrana je dobra.3 puta kvasiti u razmacima od 15 min. Od hrane napravite lopticu koju æete iz visine od oko jednog metra pustiti na zemlju. Znati koje je vreme potrebno hrani koju ste napravili da se otvori na dnu. meda.180 Primama željeno mesto. zbog toga da bi se u vodi na dnu hrana odmah raspala. jer sa njima možete uspešno pecati. Ove hrane treba 2 . napravite kontrolu. Kumin. Ne više. Hranu možete poboljšati sa razlièitim dodacima. Hrana æe vodu za kratko vreme potpuno upiti. izmešajte 10%-15% kamenèiæa sa hranom. Ovu hranu obavezno prosejati. Hrane za dno se kvase kolièinom vode koja je dovoljna da krupne komponente upiju vodu i postanu ribama dovoljno meke da ih mogu bez problema jesti. Na taj naèin se dobija prava koezistencija hrane. posle 10 minuta æe hrana nabubriti pa æe dobiti na kolièini.3 sata pre ribolova. da ako u hrani ima mnogo vode. koriander i anis su dobri za zimske dane. Pri dodavanju vode. 10. a najbolje je to uèiniti 2 . Dodajte još vode. Prosejavanjem se postiže i da u finalnom mixu bude veæa kolièina vazduha koji omoguæuje da se kugla pri padu kroz vodu i na dnu (zavisno od hrane) brzo i pravilno rastvara mameæi ribu. kuglu bacite u pliæak ispred sebe i izmerite 10 zlatnih pravila pripreme: . 3. (Hrana se još oseæa suva). Vodite raèuna o tome. Ako se ne raspadne. Kroz je sito prosejte hranu da ne ostanu grudvice. ove hrane treba energièno mešati kako bi komponente što ravnomernije upile vodu. Takva hrana je potpuno neaktiva i brzo pada na dno i tamo ostaje. U toplo godišnje doba dodajte aromu karamele. 3 kg hrane staviti u jednu kantu. a pravu konzistenciju hrane i kolièinu vode koju treba dodati postiæi æete samo iskustvom. Postoji jedna tajna koju koriste iskusni takmièari. Posebno dobro se razvija aroma ako se svi zaèini pomešaju sa suvom hranom nekoliko dana pre pecanja i dobro zatvore. 2. Sunðer potpuno iscediti u hranu i onda detaljno mešati. Sada kvasite treæi put. Sastoji se u tome da hranu za dno što više puta premese i proseju kroz sito. 6. Ako hrana nije teška za reènu struju.

kao i loosefeeding duboko smrzavanje. Recimo da se kugla otopila za 15 min. Polovinu kolièine hrane odvojite i podiæi je sa dna u sredinu ili na napravite èvrste kugle velièine oveæe površinu hranjene vode. Pazite da prilikom primamljivanja ne zasitite ribu. Hranu pomešajte vreme za ponovno dohranjivanje. Sita i najedena riba pogrešnim hranjenjem. Na ribolov ih nosite tehnikom. na suvo te postupno dadajte vodu. U Vešt pecaroš primamom hranu uspite 1/4 kg smrznutih crva. može ribu privuæi na željeno mesto. razdvojiti narandže. na mamac i uèiniti ribu još više Suvlje kugle brže æe se raspadati u vodi i gladnom. Još od davnina se u primamu dodaju laksativi (kao što je izmet od golubova) i masne materije koje pojaèavaju probavu kod riba i na taj naèin je teraju da se èešæe hrani. naviknuti ribu navlažite i napravite nešto manje kugle. to je tiva Brasem Orange-a. nahranite mesta veæom kolièinom mamaca. Drugu polovinu hrane još jaèe krupnu ribu od sitne. Prvo hranmamac. prestaæe da se hrani i tog dana æete se sa pecanja vratiti sa slabim ulovom. Prihranjujte ribu u srednji sloj i tu joj ponuditi svakih sat do sat i po vremena. sledeæe 5. Bilo bi dobro da prihranu mesta vršite u dužem vremenskom periodu i do pet dana. Ovako naviknuta riba. . 150 g adimin ribe prestanu da grizu. Ovo æe kod ribe stvoriti naviku i na mesto i na vreme. pa æete lako na dnu pecati najveæe primerke iz jata. 2 kg Heavy Special-a. Ako poèetno hranjenje Jedan interesantan naèin pripremanja priobavite sa 10 kugli i u prvih 20-ak mame dat je ispod: Dan pre zamesite 5 kg minuta dobijete nekoliko grizova hrane (M. krkuše ili druge ribe koje rado jedu sa dna. ali vam nakon 20 Fisch-a. Ubacivanjem kastera u primamu i korišæenjem loosefeed tehnike. To je èesta greška kod neveštih ribolovaca. Van Den Eynde): 3 kg Big ili ulovljenih riba. Kugle podelite u vreæice Korišæenjem primame za (pet vlažnijih + pet suvljih) i stavite ih u sredinu vode. Ovo æete raditi ukoliko se jenje 10 kugli. razdvojiæete sitne ribe i beovice iz jata na površinu.Primama 181 vreme. uvek u isto vreme. sunèice. (Robert Janko) na mestu ribolova pojave cverglani. . biæe manje oprezna kada vidi mamac na udici. možete sa dna podiæi u prenosnom hladnjaku. Kada na nekoj vodi želite da naviknete ribu na novi mamac. pre mamiti ribu.

Odluka koji naèin da upotrebite je dosta teška. a i priOve ribe postaju vrlo nervozne mamu je teško daleko dobaciti. U tri reèi: “hranite èesto i pomalo”. ostaje samo da pecate uzduž i popreko. razbakada pecate na stajaæim vodama. a da se ne kada im nešto stalno pada na glavu. smanjite. posebno u hladnim i bistrim vodama kada se ribe vrlo brzo zasite. Poènite sa kuglama velièine oraha. veæ svo vreme pecanja. Uèestano hranjenje poveæava verovatnoæu da æete upecati nešto. praækom ili se postavljaju na hranilicu. Ne i da je nahranite. ne samo na poèetku. èesto i pomalo je pecanje deverika. raspe usput. klen. Zimi je groundbaiting velika greška. Lopte se bacaju rukom. Glavni izuzetak pravila · Zlatno pravilo je da ne pecate predaleko.Groundbaiting ostoje dva osnovna tipa primaljivanja ribe. groundbaiting). Drugi naèin je primama loptama koje se u suštini sastoje od navlaženog hleba u koga po želji možete dodati potrebnu kolièinu mamaca (Engl. pojaèajte kolièinu. mrena ili bandar ne vole ovaj naèin. Uvek prihranjujte istu taèku u kojoj Izuzetci pravila pecate. praækom ili hranilicom. · Precizno bacanje primame je od izuzetne primamljujte sa svakim zabaèajem. caæete ribu po celoj površini i onda vam hranite na svakih pet minuta. Ukoliko pecate deveriku ili crvenperku koristite drugi naèin dok kleniæ. ukoliko ih nema. Koliko i koliko èesto 182 . Daleki zabaèaju su retko precizni. Razbacivanjem primame. loosefeeding) rukom. P Namera vam je da primamite ribu i da je vežete za jedno mesto. Jedno je razbacivanje uzoraka mamca ili neke hrane (engl. važnosti. Ukoliko se pojave ribe. Kada pecate na tekuæim vodama.

nemojte ubaciti sve crviæe na poèetku. Pravljenje smese Bez obzira da li koristite domaæu ili kupovnu primamu osnove pravljenja smese i njeno mešenje su iste. pa time i atraktivnosti. Najbolju primamu za neko mesto i vodu možete odrediti samo eksperimentom. a onaj na dnu verovatno presuv. U uskoj posudi neæete moæi komotno da ubacite šake kako bi dobro umesili smesu. treba imati posudu u kojoj se mesi primama. Isto tako. U dubokoj posudi. Ova primama je odlièna za površinski ribolov na mirnim vodama. Dalje. taèno odredjena mešavina sastojaka koja privlaèi ribe. Dodatkom primame. Prvo. Ona treba da bude plitka i široka. ukoliko se postavi u hranilicu. sloj primame na vrhu biæe premek. Pravi sastav Najbitnija osobina primame nije ni boja. Ne mora to biti ni najskuplja ni najmirisnija primama. Tada možete da probate oèajnièki metod. Ukoliko to uradite. ni ukus ni miris.Primama 183 Ovde je dobro primamiti sa par veæih kugli na malom rastojanju i pecati izmedju njih. Ista primama. Bazira se na hlebu i keksu i razlikuje se od loosefeed-a koji se bazira na mesnim crviæima i kukuruzu šeæercu. æe prosto ekplodirati kada . Napiæe se vode i postati plivajuæi. od vanile i keksa pa do izmeta goluba. Ukoliko se koriste mesni crviæi oni æe spasti na dno posude i neæe biti ravnomerno rasporedjeni. Groundbait je. da pobacate svu primamu u nadi da æete prehraniti jato i tako ga oterati. verovatno æete rasplašiti jato. Na kesama primame se obièno nalazi i uputstvo za upotrebu. Zamesite je tek toliko vlažnu da bi se mogle praviti kugle i primama æe se pri udaru u vodu raspadati i praviti maglu. ne mesite svu primamu odjednom. strogo govoreæi. ali i vrsta ribe za koju je ona namenjena. do kraja dana primama æe na toploti i suncu izgubiti od svoje arome i vlažnosti. Drugi izuzetak je onda kada u vodi ima mnogo sitne ribe. Ista primama u zavisnosti od teksture se na istoj vodi može primeniti za razlièite namene. veæ tekstura. nikakve kolièine aditiva vam neæe pomoæi da primamite ribu. Dok god ne savladate ovu tehniku. Kupovne primame Kupovne groundbait primame kao što su francuski Sensas i belgijski Van Den Eynde u sebi sadrže sve moguæe sastojke.

184 Primama padne na dno i poèeti da se napija vodom i na taj naèin æe pokriti veæu površinu dna. a to je par sekundi posle. Iako struktura primame može biti takva da su joj deliæi toliko sitni (u vidu praha) da riba ne može ni da je iskoristi. kada treba baciti primamu neposredno ispred vas. ali æe brzo nahraniti vodu. crvenperke i beovice. U bržim vodama potrebne su vam teže primame. Velike i èeste kugle mogu rasplašiti ribu. U mirnim vodama laka primama sa par mesnih crviæa privuæi æe bodorke. Bez obzira što veæina ribolovaca primamu baca iz ruke. ali ima situacija kada je ta tehnika neprimenjiva. a struja je izrazito jaka. Razlièite vode traže razlièite primame. Veæina riba pozitivno reaguje na loosefeed. Ovakva primama se neæe raspasti èim udari u vodenu površinu. ali polako prihraniti neko mesto. proždiruæi loosefeed pre nego parèiæi padnu na dno. Korišæenje primame Vrste primama u zavisnosti od vode Groundbait kao nasilac Groundbait kao primamljivaè * . ona svojom aromom može privuæi jato. Ako primamu zamesite sa toliko vode koliko je neophodno da u nju možete dodati i crviæe ili komade glista. na velikim vodama i kada je potrebno biti precizan mnogo je bolje koristiti praæku. Korišæenje groundbait-a kao nosioca podrazumeva njegovu osobinu da može da transportuje komadiæe mamca na željeno mesto. I sitne ribe mogu praviti problema. dok æe recimo hranilica tiho. a pre bacanja kuglu umoèite u vodu kako se ne bi lepila za praæku. posebno one koje æe raditi u drugoj polovini dubine vode. a da se ona ne raspadne dobiæete idealnu smesu za ribolov na donjoj polovini toka na mirnim i sporotekuæim vodama. Primamu možete dozirati na razlièite naèine. Na taj naèin je najbolje bacati kugle malo veæe mandarine. Recimo kada treba baciti daleko ili kada je jak vetar. veæ tek kad poène da se napija vodom.

gde je efekat ispiranja hrane sa dna pod dejstvom struje minimalan. ovaj efekat bi bio umanjen. ili uplašilo ciljanu ribu ili prizvalo neželjene goste. na poèetku ribolova. Od tehnika ovde obradjenih imamo: masovno primamljivanje. Ukoliko bi se primama raspala istovremeno. K Masovno primamljivanje Ova tehnika podrazumeva da se primama baca samo jednom. deverika. pa bi svako masovno primamljivanje trajalo prekratko. Prvi zahtev rešavamo tako što ukupnu kolièinu. Primenjuje se na brzo tekuæim vodama kao i na vodama gde je struja jaka. on æe se poslednji raspasti. ovde misli se na postupke koje ribolovac èini kako bi privukao i na jednom mestu zadržao jato riba. ali i neke ribe brzih voda kao što su mrena ili skobalj. a to je obièno od 5 do 15 kugli velièine manje pomorandže. bodorke. a utrošak primame bi bio neisplativ. stalno primamljivanje i polumasovno primamljivanje sa dohranjivanjem. Stalno primamljivanje Ovaj metod je potpuna suprotnost prethodnom. Cilj nam je da na mesto privuèemo ribu i da je tu zadržimo što duže vreme. bacamo na isto mesto na kome želimo da pecamo. linjak. Posebno je pogodan za lov riba koje se pecaju na vrhu ili u srednjem sloju vode kao što su: beovice. Uglavnom se koristi kod stajaæih i izuzetno sporo tekuæih voda. crvenperke. Sama tehnika se sastoji u stalnom 185 .Tehnike primamljivanja ad se govori o tehnikama primamljivanja. Ovim naèinom se uglavnom privlaèe krupnije ribe dna kao što su šaran. jer bi dodatno ubacivanje. To je razlog što jedan deo mase stisnemo izuzetno èvrsto. jedan deo blago i jedan deo samo ovlaš da bi se raspao i aktivirao veæ u dodiru sa dnom. klenovi i kleniæi. Drugi problem je u stvari problem istovremenosti aktiviranja primame. cverglan.

186 Primama ubacivanju odredjene kolièine materijala u vodu. Ovaj ritam je po pravilu sa svakim ubaèajem plovka, kojim se u ovakvim situacijama obièno i peca. Krajnji cilj je napraviti oblak hrane na dubini i mestu na kome provlaèimo mamac. Dubina raspadanja se reguliše mekoæom primame (mekša se brže raspada) i njenom velièinom (manje kugle se brže rastapaju od veæih). Nikako ne smemo dozvoliti da preteramo sa kolièinom hrane, jer æe se ribe najesti i napustiti mesto. Dakle, svi parametri se podešavaju od sluèaja do sluèaja, a reper je oblak primame na željenoj dubini.
Kako ni jedan metod nije idealan, ni prethodna dva se ne mogu uvek primeniti. Najveæa mana prvog je moguænost da se pretera sa kolièinom hrane, kao i ogranièenje na spore i mirne vode. Druga tehnika, ipak, traži više pažnje i stalno posmatranje efekata i može ponekad biti zamorna za ribolovca. Mešavina ove dve tehnike je uzela one najbolje elemente od svake. Prvo se baca veæa kolièina primame na dno, ali je ta primama u ovom sluèaju isto stisnuta i raspada se jednovremeno. Bacite do 5 kugli. Nakon toga saèekajte da riba dodje i poène da se hrani, kada ugrizi prestanu, poènite sa dohranjivanjem sa manjom kolièinom sitnijih kuglica (klikera) prihrane. Na ovaj naèin stalno privlaèite ribu, a možete je i diæi sa dna ukoliko vam je to cilj. Pošto smesa za poèetno hranjenje i kasnije dohranjivanje morju imati istu boju i ukus, ali morju biti razlièitog fizièkog svojstva (prva se mora polako raspadati i padati na dno, a druga bi trebala da se raspada veæ uz put) treba uraditi sledeæe. U prvu smesu treba dodati neki slepljivaè kao što su PV1, melasa ili maltex, a u drugu neki od aktivatora, kokosovo brašno, treset ili èak mesne crviæe. Pri ribolovu dubinskom metodom, dohranjivanje može da se radi i specijalnom metalnom hranilicom koja se veže na kraj najlona. Ova hranilica obièno na sebi ima i olovno otežanje, te nije potrebno dodavanje olova na sistem. Problemi se javljaju kada je voda na kojoj pecate teška, odnosno dno puno panjeva i grana i kada se hranilica lako kaèi pri izvlaèenju. Postoji jedan lak i elegantan naèin da se reše ovi problemi. Pre ribolova, kod kuæe u èašu od jogurta ili manju èašu naspete zrnastu primamu i zalijete je vodom. U sredinu èaše ubacite parèe savijene žice u obliku omèe. Sve ovo zaledite. Na pecanje idete sa malim prenosnim frižiderom u kome èuvate, ove napravljene hranilice. Kaèe se na kraj najlona o žièanu omèu koju ste napravili pre ledjenja. Nakon zabacivanja u vodi zaledjeni paketi primame se brzo tope i pri izvlaèenju najlona samo omèa ostaje vezana. Kaèenje je na ovaj naèin svedeno na minimum.

Polumasovno prihranjivanje uz dohranjivanje

9

Primamljivanje sa èistim mamcima
od ove vrste primamljivanja, redovno se bacaju, ruèno ili uz pomoæ praæke, samo èisti mamci, po pravilu isti oni koji se postavljaju na udicu. U toplim vodama najèešæe se radi o zrnima raznoraznih žitarica (kukuruz, žito, konoplja...), dok u hladnim bolje odgovaraju životinjski mamci (mesni crvi, kasteri, pinkiji...). Od svih primamljivanja ovo je najdiskretnije i koristi se iskljuèivo kod izuzetno opreznih riba. Meðu brojnim prednostima, izdvojimo moguænost da se po potrebi brzo i lako promeni mesto hranjenja. Dovoljno je izbaciti mamce malo dalje ili malo bliže od poèetne zone. Ono omoguæuje da se ribe premeste sa jedne dubine na drugu: bacate li svaki minut 20 mamaca, zadržaæete ribu na dnu. Pošaljete li naprotiv 10 mamaca svakih pola minuta, ribe æe se progresivno "odlepiti" od dna i zauzeti položaj izmeðu površine i dna. Ponekad kada želite izabrati lepšu ribu, žutooke na primer, to je jedino rešenje da se oslobodite cverglana. U reènim vodama, ništa bolje nema od èistih mamaca pa da se kao èarobnim štapiæem privuèe klen. U malim jezerima, barama, ribnjacima gde god ima linjaka i šarana, a dno je muljevito, jedino ovo primamljivanje dozvoljava da se okupi i dugotrajno zadrži na željenom mestu. Da bi se u tekuæim vodama bela riba privukla i sa uspehom zadržala na željenom mestu, presudno je da svi baèeni mamci tonu istom brzinom. U tom pogledu, korisno je prosejati sa vremena na vreme mesne crve da bi se odstranili mrtvi, a zatim one u dobrom stanju "odmastiti" uz pomoæ kukuruznog brašna da brže tonu. Što se tièe žitarica, kako bi sva zrna manje - više jednako težila, izbegavajte predugo kuvanje. Jedini problem je što su neophodni solidni živci, jer je èesto potrebno èekati i više sati pre nego što se pojavi prvi griz izmeðu dna i površine.

K

*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta: http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm

1

187

Primamljivanje na velikoj udaljenosti
raæka je neophodna kad god treba primamiti na veliku udaljenost, 10 do 50 m, zavisno o vrste hrane. Kod bacanja kugli sve zavisi od toga koliko èvrsto su stisnute. Najvažnije je da se ne raspadnu za vreme leta. Po pravilu se mesni crvi mogu izbaciti na jedno dvadesetak metara. I najbolji modeli praæki mogu razoèarati, stoga je dobro uvek predvideti zamenu. Da bi osigurali neophodnu preciznost, primamljujte svaki put sa istog mesta i u istom smeru (odredite neki orijentir). Što se tièe udaljenosti, morate kod svakog bacanja isto nategnuti praæku. Da bi u tome uspeli, zavežite za dršku komad najlona, dužina mu odreðuje dužinu natezanja. Tuba za izbacivanje hrane zvana "kobra", koristi se iskljuèivo za izbacivanje boila na udaljenost od 80 do 100 m.

P

Kriterijumi za precizno primamljivanje

U tekuæim vodama nije lako sa preciznošæu odrediti mesto na koje mora da padne kugla. Stoga pri primamljivanju morate uzeti u obzir dva elementa: dubinu na kojoj æete loviti i jaèinu struje. Što je dubina veæa i struja jaèa, sve uzvodnije morate bacati kuglu. Neretko je mesto na kojme kugla dotièe dno udaljeno od 3 do 4 m od onog na koje je baèena. U stajaæim vodama kod primamljivanja sa èistim mamcima poslužite se mini posudicom (pole cup) koja se nakon što se napuni s mamcima fiksira na vrh šteka, a zatim jednostavno prevrne i istrese na mesto hranjenja. Kod bacanja kugli, kako bi se postigla uvek ista udaljenost, najèešæe se cilja vrh štapa. Ali s modelima dugim i do 17 m nije ga uvek lako uoèiti.

9

*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta: http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm 188

Loosefeeding tehnika
va tehnika je najprimenjivija kod pecanja plovkom. Razlog tome je što je vrlo teško rasuti sitne mamce precizno na veliku daljinu. Drugi razlog je taj što je ovde cilj naterati ribu da presretne mamac dok pada, znaèi treba imati veliki broj zabaèaja u kratkom vremenu što je dubinskom tehnikom nemoguæe izvesti, a da se riba ne rastera. Oèigledno je da što je voda dublja, više treba vremena da mamac padne na dno. Na stvarno mirnim vodama, ovo nije problem, medjutim na brzim jeste, pa taj uticaj uzmite u obzir. U takvim situacijama uvek bacite primamu uzvodno i to za onoliko uzvodnije za koliko je voda dublja i brža.

O

Gde primamljivati

Pre svega treba imati na umu, da brzina toka vode nije ista u svim slojevima. Najbrža je na vrhu, a na dnu se voda kreæe sporo. To je razlog što æe putanja kretanja vašeg mamca biti luèna. Uzimajuæi sve ovo u obzir, ukoliko bacate recimo 20 m od obale, u vodu srednje brzine, i dubine 2,5 do 3 m, potrebno je mamce baciti oko 1 do 2 m uzvodno. Na veæim i bogatim rekama recimo, možete baciti oko 20 mesnih crviæa kad god zabacujete mamac. Nemojte odustati od primamljivanja, budite uporni, pa oko sat vremena od poèetka pecanja posmatrajte kako se riba ponaša i · Ovom tehnikom raspite hranu na veæu da li treba poveæati ili smanjiti površinu. Na taj naèin sebi pružate priliku kolièinu primame. Ova odluka zav- da provlaèenjem plovka po toj površini isi od vrste ribe koju želite da poveæate verovatnoæu ulova. uhvatite. Kleniæ i deverika traže

Kada i koliko primamljivati

189

190 Primama manje primame od klena, pa smanjite kolièinu na 10 crviæa svakih 45 sekundi, ako ni to ne pomogne, smanjite period na 30 sekundi.
Leti, kada je riba gladna, loosefeeding može privuæi ribu ka površini vode. Prvo æe se pojaviti sitnija riba, dok æe krupnija doæi kasnije kada bude zainteresovana komešanjem u vodi. Zimi, riba je malo aktivna i saèekaæe da mamac padne na samo dno. Tu treba zabaciti i udicu, pa prièekati eventualni trzaj. Pravi efekat loosefeed tehnike primaljivanja može se videti pri korišæenju mešavine konoplje, hrane za pse i kuvanog azuki pasulja. Umesto azukija može se koristiti bilo koji sitni i tamni pasulj. Preko noæi u kofu od 20 l sipajte mešavinu konoplje:hrane:pasulja u odnosu 6:3:1. Kada dodjete na vodu, odaberite par interesantnih mesta. Na svakom bacite do pet punih šaka ove primame. Saèekajte par sati i obidjite hranjena mesta. Na onom na kome vidite mehuriæe koji odaju da se riba hrani pridjite i pecajte. Periodièno proveravajte i ostala mesta, a po potrebi predjite da pecate na njima. Drugi primer je korišæe- · Nemojte nikada prihranjivati mesta koja nje boilija pri pecanju šarana. Prvo su na kraju vašeg bacaèkog dometa. Može zabacite samo udicu sa mamcem. se desiti da vetar promeni smer i da vam Nakon par sati nahranite mesto onemoguæi dalje bacanje loosefeed tehnikom sa jednom · Ukoliko riba na nekom mestu ne radi, šakom boilija i jednom šakom promenite ga. zrnevlja. Ako u naredna 24 èasa · Kada riba ne radi, iseckajte 20-tak glista ništa ne upecate promenite mesto. i dodajte im šaku mesnih crviæa. Zajedno Ukoliko se na štapu pojave trzaji ih bacite kao primamu za beovice. uradite sledeæe: · Kada pecate metodom zastavice ili kotr· Leti, na slabo poseæen- ljanjem po dnu, bacajte primamu sa im vodama, u vodu ubacite oko 5 svakim zabaèajem. Mera je po 10 crviæa, kg boilija promera 18 mm i 5 kg zrna konoplje ili kastera svaki put. zrnevlja ( kukuruz, konoplja ili mahunarke). Sve do poslednjeg dana ubacujte istu kolièinu. Zadnja 24 èasa nemojte dohranjivati. · Ako na vodi ima dosta ribolovaca, koristite 2 kg boilija velièine 14 mm i 1 kg zrnevlja. Ista ova mera ide i na poèetku sezone kada je voda hladna. · Ako je voda inaèe izuzetno hranjena, dovoljna je šaka primame koja se baca na samom poèetku. Nema potrebe ni za kakvim dohranjivanjem.

Gde se nalazi riba?

Primeri loosefeed tehnike

)

ali i na navikavanje na novi mamac kojim æemo je kasnije pecati. taèno odredjenom mestu. Za rasturanje hrane možete koristiti obe tehnike i loosefeed i groundbating. · Udružite se sa prijateljima i izlazite na vodu naizmenièno. P Koliko je efikasno? Nema te kolièine lošeg mamca i nema te upornosti koja æe loše mesto naèiniti dobrim. prebating) rehranjivanje mesta je prihvaæeno kao uspešna tehnika u ribolovu. · Na vodama gde ima dosta pecaroša. pa je bolje koristiti miniboilije ili kukuruz šeæerac. hraneæi ista mesta. u cilju dovodjenja ribe na hranjeno mesto. ili imate samo jednu šansu da pecate na njoj. U slabo naseljenim vodama oko 0. rezultati æe biti izuzetni. ali ako se u vodi nalaze jata bandara ovo mesto æe biti preplavljeno njima i ništa od pecanja. 191 . a mamac atraktivnim. Gliste su odliène za deverike i linjake. Obièno se koristi za pecanje krupnih pojedinaènih primeraka ribe na nekom.5 do 3 kg.5 kg je dovoljno. Izbor mamca Izbor mamca najviše zavisi od vrste ribe koja se tu nalazi. Veæina krupnih riba je plašljiva pa bi ih jutarnje prihranjivanje uplašilo. da se ne bi desilo da vaše mesto bude zauzeto kada dodjete izjutra. dok u bogatim vodama upotrebite 2. uvek hranite par mesta.Prehranjivanje (Engl. treæi dan. · Ukoliko niste u moguænosti da na vodu izlazite èesto. ako dobar mamac koristite na dobrom mestu. Kolièina za visi od broja riba. Ali. Na taj naèin æete uspeti da prihranjujete mesto svaki drugi. prihranite mesto veèe pred pecanje.

· Sa pecanjem poènite najranije 2 meseca nakon zapoèinjanja hranjenja. Mora biti u skladu sa mamcem na koji æete kasnije pecati. Loosefeed ili groundbait tehnika? · Poènite sa prehranjivanjem što je moguæe ranije. koje odlièno privlaèi. U blizini ne bi trebalo da bude drugih ribolovaca. Redje od toga nema svrhe. · Hranite mesto uvek predveèe. · Prvo bacajte manje hrane. kako bi smanjili troškove. Potrebno vam je oko 17 l konoplje koja je preko noæi stojala u vodi. ali i zadržava ribu na željenom mestu. onda aditivi u vidu aroma i zasladjivaèa. Pecajte nakon dva do tri dana. Šarandžije obièno hrane mesto boilijima. · Neka mesto ne bude opšte poznata pecaroška lokacija. Pravi efekat prehranjivanja može se videti pri korišæenju konoplje. pa bi loosefeed bio dobar izbor. sem onog kada ste rešili da pecate. da æe riba dolaziti na isto mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede. Koliko èesto? Tehnika ipak zavisi od vrste hrane koju želite da bacite. pa pored hleba i crva dodajte i zrno konoplje.5 kg tri puta nedeljno · Koristite najkvalitetniju primamu koju možete priuštiti. Primer korišæenja tehnike 36 . a kako vreme otopljava. Konoplja je toliko dobar atraktor. Ako pecate na crve. pa bi prihranjivanje na svaka dva do tri dana bilo dovoljno. · Izaberite mesto blizu kuæe ili uz put kojim èesto idete. u nameri da naviknu šarana da je upravo njihov boili ukusan i bezbedan te da ga može jesti bez straha. · Èuvajte mesto u tajnosti. Ovako nabubrela zrna raspite na dva mesta.192 Primama Dobar dodatak hrani je riblje meso i meso kornjaèe. Boilije možete precizno da plasirate u vodu. bolje je koristiti groundbaiting. pa èak i u januaru. poveæajte kolièinu hrane. Èesto pecaroš nije u moguænosti da to uèini. Idealno bi bilo da prihranjujete mesto svakog dana. · Mera hrane je za jezero sa: · 50 šarana po 2 kg tri puta nedeljno · 100 šarana po 3 kg tri puta nedeljno · 200 šarana po 4.

IV deo: Pecaroški mamci .

.

Sadržaj IV dela

MAMCI ŽIVOTINJSKOG POREKLA MESNI CRVIÆI PIJAVICA I DURBAK BLOODWORM I JOKER GLISTE OSINA LARVA INSEKTI ŠKOLJKE PUŽEVI RIBA SIR PARIZER,MESNI NAREZAK, KRV I IZNUTRICE MESO RAZNE SITNE ŽIVOTINJE MAMCI BILJNOG POREKLA HLEB PSEÆI BISKVITI I PLUTAJUÆI KEKS PŠENICA, JEÈAM I KUKURUZ ŠEÆERAC KONOPLJA MAHUNARKE KROMPIR KULJA BOILI VOÆE I ZELENE ALGE ADITIVI

197 197 204 205 207 210 211 213 214 215 217 218 219 221 222 222 225 226 228 229 230 231 232 238 239 

'#

Mamci 201 se dobro pokazali u groundbaiting tehnici, jer ne rasturaju kugle hrane. Iako su najmanje popularni kao mamac, pokazali su se izuzetni u pecanju deverika. Ovi crvi nisu ni upola živahni kao što su to ostali. Iz tog razloga možete ih koristiti pri groundbait tehnici, jer neæe razbijati kugle primame. Zbog svoje lakoæe nisu dobri u brzim vodama, jer ni ne uspevaju da padnu na dno. Na sporim vodama, uz upotrebu loosefeeding i groundbating tehnike idealan su mamac za lov bodorki i bandara. Za mamèenje koristite malu udicu velièine 22 ili 24 za kaèenje jednog ili dva crva, a 20 ukoliko kaèite tri komada.

Fifiz
belu ribu.

Najmanji mesni crviæ crvene boje i izduženog oblika. Savršen za sitnu

Mleèni crviæi

Ovi crviæi se lako uzgajaju, a kako su meki i mleèni idealni su za sam poèetak sezone. Dobili su ime po naèinu uzgajanja - potapanjem hleba u mleko. Malo su manji od gozzer-a, a zbog mleka su izrazito bele boje. Najproblematièniji deo njihovog uzgajanja je da podlogu, natopljen hleb u mleku, upljuju muve. Period kada je to potrebno raditi je od juna do avgusta. Upljuvavanje je uglavnom u noænim èasovima i samo mali broj ljudi je u stvari i videlo sam èin. Drugi problem je što period potreban za upljuvavanje nije kao kod ostalih crva par sati ili dana, veæ može potrajati i par nedelja. Nemojte oèekivati veliki broj crva od jednog legla. Obièno se u jednoj turi proizvede 50 komada. Nikako ih nemojte koristiti kao primamu. Ovi crvi su specijalitet i tajno oružje i koristite ih samo za mamèenje. Uzgajanje mleènih crviæa Potrebno vam je · Nema svrhe koristiti ovako fin mamac · 500ml mleka na velikim udicama. Koristite velièine 22 · jedan kupus do 20. · plastièna posuda · velika kesa mekinja · drvena kašika · drvena ploèa · fino sito · suv prekrup, piljevina ili mekinje Otvorite mleko i ostavite ga na toplom mestu tri dana da se usiri. Skuvajte kupus, pa ga izvadite iz vode u kojoj ste ga skuvali i ohladite vodu. Dopunite posudu sa usirenim mlekom, mekinjama i dodajte vodu od kupusa dok

202 Mamci ne dobijete kašu. Prekrijte posudu tako da ostane otvor od oko 2,5 cm i ostavite je na tamnom i hladnom mestu. Prozor ili vrata prostorije ostavite otvorena. Nakon tri do èetiri dana površina bi trebalo da dobije pokožicu, pa èak i da se pojavi plesan na njoj. Muve æe položiti jajašca u pukotine korice i crvi æe se razvijati ispod nje. Najbolji naèin da proverite da li je mešavina nastanjena je da oslušnete da li se èuju crvi koji se hrane. Ukoliko površina potpuno propadne, potrebno je dodati još hrane da bi se crviæi pravilno razvili. Kada crviæi dovoljno porastu, izdvojte ih i pomešajte u mekinje, brašno ili prekrup. Iskoristite ih u narednih par dana.
Najèešæe upotrebljavani mesni crviæ. Kao i pinki može krasiti udicu i obogatiti hranu. Idealan je kada želite izabrati samo veæu ribu. Uzgajaju se najèešæe leti i sa jeseni. Mirisi koji se pojavljuju pri uzgajanju odvraæaju mnoge ribolovce od proizvodnje ovih crviæa, medjutim pravilan postupak uzgoja smanjuje neprijatne mirise na minimum. Za uzgoj je potrebno osam dana. Za pecanje vam trebaju vrlo sveži crviæi, pa nemojte praviti zalihe. Uzgajanje gozera Za uzgajanje vam je potrebno: · sveže meso · posuda · novinska hartija · gumene rukavice · mekinje · 3 mm sito Uzgajanje poènite tako što æete u posudu, koju ste obložili novinom, staviti dva parèeta sveže piletine, jagnjetine ili srce od svinje. Prekrijte posudu novinom i ostavite mali otvor da muva može da pridje podlozi. Ovo je najbolje da ostavite na mestu udaljenom od kuæe da vam mirisi ne bi smetali. Veæ sledeæeg dana æete videti jajašca na mesu. Uvijte meso u novinu, i pospite · Idealan za deveriku, gozer je odlièan mekinjama da se mirisi ne bi širili. mamac za sve stidljive ribe. Ostavite posudu da stoji tri dana i · Postoji i mali trik sa ovim crviæima. Ako videæete da su se iz jajašaca izlegli želite da budu sladji dodajte malo mleka i mali crviæi. Pogledajte u smotuljak, šeæera u mekinje. ukoliko je meso pojedeno, dodajte ga još. Posle još dva dana, crviæi bi trebalo da su potpuno porasli. Trebalo bi da ih ima oko 150 ml. Sve što sada treba da uradite jeste da ih prosejete kroz 3 mm sito i ostavite u mekinjama.

Gozer

Kaster

Mamci 203

Krupatica

Deverika

Bodorka

Beovica

Skobalj

Kesega

Crvena Žuta Bela

+ -

+ + -

+ -

+ + +

+ +

+ + +

+ + +

-

+ +

B

+

Nosara

Brotfiš

Boja crviæa

Crvenperka

Èaura je posljednja faza preobraženja mesnog crviæa iz lièinke u odraslog insekta, odnosno muvu. Daje izvrsne rezultate u ribolovu velike ribe na dnu bilo kao mamac, bilo kao dodatak hrani za primamljivanje. Kasteri su lutke mesnih crviæa. Da bi ste ih sami napravili, izaberite najveæe i najsvežije mesne crviæe iz grupe koju imate. Najsvežiji su oni koji imaju crnu taèku na ledjima. Nakon toga stavite crviæe u posudu i malo ih pokvasite. Podignite temperaturu i ostavite posudu da se crvi zaèaure, što æe se dogoditi za 5 do 6 dana. Sada nastupa period vaše najveæe aktivnosti. Svaka dva sata potrebno je nadgledati nasad i odvajati one koji su se zaèaurili. Nikako ih ne treba ostavljati sa ostalim crvima na toplom jer æe potamneti i izgubiti na svežini. Nakon odvajanja, kastere treba oprati i spakovati u vakuum vreæicu i staviti u frižider na temperaturu od 2 do 3OC. Ako planirate da èuvate kastere duže od jednog dana, svakodnevno provetravajte vreæicu. Na ovaj naèin ostaæe sveži 3 do 4 dana. · Ukoliko vam kasteri ostare, a nije vam Na terenu, umesto frižidera, može potreban plivajuæi mamac, kombinujte poslužiti i hladna voda. Ukoliko jednog kastera sa nekim drugim mamcem zamrzavate kastere, obavezno ih i na taj naèin umanjite uticaj težine udice na prirodno ponašanje mamca. pre toga pokvasite. Kasteri su se pokazali · Bodorka, kleniæ i klen su vrlo pametni kao izuzteno kvalitetan mamac za pri uzimanju kastera. Desi se da ga isisaju veæe bodorke, deverike, klenove, i pre nego vi uspete da kontrirate. Da se linjake, šarane pa èak i velike ban- ovo ne bi desilo, kaèite kastere na dare i èesto su uspešniji od samih razlièite naèine, ali tako da vrh udice uvek bude slobodan. mesnih crviæa. Sveži kasteri su tonuæi, medjutim kako stare postaju sve lakši i prelaze u plivajuæe. Držanjem tek pretvorenih kastera u frižideru, možete ih duže vremena ostaviti u tonuæem stanju. Kastere èuvajte na suvom mestu. Vlažan i lepljiv kaster je potpuno neupotrebljiv kao mamac i ribe ga nerado uzimaju.

-

+ +

Jedina obaveza vam je da ih svakog dana pregledate i odvojite mrtve. Pijavice æe se nakon kratkog vremena pojaviti kako bi pojele iznutricu riba. a ne medicinske) i durbaci(durbok. veæ hvataju sitne ribe i punoglavce. Najlakši naèin da prikupite pijavice je da u jedan džak za “krompir”. Novine moraju da budu vlažne. a onda da ih iscedite izmedju ruku tako da ne ostane nimalo slobodne vode u listovima. jednim bodom kroz kožu glave. Da bi joj se poveæala atraktivnost. Durbak je na udici vrlo živ. Najbolje je da ih prvo potpuno pokvasite.ribljih atraktora. boènoj. bandara i klena. Novinama treba obaviti pijavice i durbake. Bolje je na donjoj udici postaviti pijavicu. Jedino na šta treba paziti.Durbaci uglavnom žive u muljevitom tlu i morate im znati stanište kako bi ih iskopali. Pijavica u vodi nije toliko aktivna kao durbak i èesto potpuno prestaje sa uvijanjem nakon par minuta. ali tako da im ostavite malo vazduha. sa krupnim otvorima ili u èuvarku stavite jednu ili dve mrtve ribe i bacite uz kamenu obalu. ni previše ni premalo. nekada je bolje da se ni ne otvaraju svakog dana. kako bi krvario i izazivao ribu. mogu se koristiti i trokrake udice sa veæim brojem pijavica ili durbaka. jer æe se ukopati u mulj. Kaèe se na jednokrake udice.Pijavica i durbak ijavice(konjske. moguæe joj je pod kožu ubrizgati neku od teènih supstanca . medicinskim špricem. gde udica leži na dnu. Tada æete ih lako nahvatati u velikim kolièinama. Èesto mu se pri kaèenju odseca jedan kraj. veæ samo da se spolja novina poprska vodom. mrenu. Konjske pijavice su crne sa zelenkastožutim trbuhom i za razliku od medicinske ne sisaju krv. Ukoliko pecate jaèim priborom i cilj su vam krupnije ribe. Dobar naèin èuvanja u frižideru podrazumeva da ih uvijemo u novinsku hartiju. turbok) su izuzetni mamci za soma. šarana. durbaka. P 204 W . smudja. Pijavice i durbaci se lako održavaju svežim. kod durbaka je da se ne sme postaviti na takav sistem. Što se durbaka tièe. a na gornjoj.

Dok su bloodworm-ovi larve mušica koje ne ujedaju. Bloodworm-ovi porastu maksimalno do 2 cm. Prvo što treba da znate jeste da Sakupljanje bloodworm-a 205 . dok larve komaraca više vole brže vodene tokove i èistu vodu. Udica velièine 20 ili 22 je prava za bloodworm-ove. Jokere možete bacati loosefeeding ili groundbaiting tehnikom. Zimi ipak koristite loosefeeding. drugi ili treæi prsten ispod glave. sa tim da prvi žive u mirnoj. Kaèite ih kroz glavu.Bloodworm i joker loodworm i joker su popularni samo kod meè pecaroša. probajte da kaèite bloodworm-ve na možete izvaditi i umotati u novinu. umesto hleba možete koristiti i finu glinu. I bloodworm-ovi i jokeri su larve srodnih dvokrilih insekata. B Bloodworm-ovi su izuzetno skupi mamci i kada vam treba veæa kolièina. jokeri su larve komaraca. jedini pravi postupak je da ih sami nakupite. Kada koristite drugu tehniku. mada su to dva najprimamljivija mamca za ribe. Parèe treseta jete. dok su drugi izuzetna primama za ribe. Pravilnom upotrebom. na njih je moguæe upecati i veæe ribe kao što su šaran i linjak. poluzagadjenoj vodi. jer su živahniji. Prvi su pre svega mamci za mamèenje udica. Obe larve su crvene boje. dok jokeri rastu do 8 mm. ali su mnogo živahniji. Kada je potrebno da se razdvoje. ali mogu menjati boju ka tamnije crvenoj i braon. pa èuvati u frižideru i do nedelju · Zimi je kao mamac za udicu bolje korisdana. Obe larve žive u vodi. dodajte komad treseta i bloodworm-ovi æe · Ukoliko poènete sve èešæe se promašuse sami uvuæi u njega. koja je blago zelene boje. U prirodi je teško naæi èisto nalazište samo jedne od ove dve vrste. titi jokere.

kako ne bi nastradali zakoraèivši u mulj. Obièno su to zatravljeni.206 Mamci oni živi u dnu. Sakupljanje jokera de . ribe ih rado biti izuzetno opasno. Jokeri se nalaze u dnu na dubini do 15 cm. jokeri nisu prirodna hrana riba iz jednog prostog razloga: žive u zagadjenim vodama u kojima ribe ne bi mogle · Vadjenje jokera iz zagadjene vode može da žive. Iako se nalaze u svakom dnu. Kada ih izvadite stavite ih u parèe muslina koji treba uviti u vlažnu novinu. jer su izuzetno živahni. U Najveæi problem pri sakupljanju svakom sluèaju. Ovi crviæi se nalaze u sloju mulja debelom od 30 do 45 cm. posekotine ili otvorene. Dakle budite jako oprezni. ako na rukama imate jedu. Za razliku od bloodworm-ova. iako se iznad njega nalazi 50 cm vode. dovoljno. ipak se okupljaju u staništima te ga je potrebno pronaæi. Na mestima gde ih ima dubina vode može da bude maksimalno 45 cm. Obratite pažnju pri iskopavanju da je moguæe da taj sloj bude i 1. Medjutim. Dno treba da je muljevito sa malom primesom peska. plitki i topli kanali blizu farmi i drugih izvorišta organske neèistoæe. po povratku kuæi dobro jokera je naæi vodu u kojoj ih ima operite ruke. nezarasle rane. Potreban vam je dug i oštar nož da bi ih odatle izvadili.5 do 2 m.

Telo joj je svetlo crvenkasto-braon boje. gliste su mamac koji se preporuèuje pre nego crviæi.8 ili 10. crvena i zelena(ritska) glista. Ovo je naroèito taèno ukoliko pecate na plavinama. gliste mogu biti od posebnog znaèaja u ribolovu. Kada je probušite Crna glista Lauferka 207 . debela glista koja živi u obiènoj zemlji i jedna je od najefikasnijih mamaca. gde one predstavaljaju prirodnu hranu ribama u tom trenutku.Gliste ostoji mnogo vrsta glista. Dužina tela joj je od 5 do 8 cm u proseku. Ovu glistu možete naæi kopajuæi baštu. deverike. Na ovaj naèin sigurno æe se oèuvati i nekoliko meseci. Rep crne gliste možete kaèiti na udicu 14 ili 16 kada pecate bodorku. Kaèite dve-tri crne gliste na udicu 4 ili 6 ili jednu glistu na udicu 6. dok joj je rep blago spljošten i širi od širine tela. Takodje. lauferka(zlatna). Pretražujte oprezno. bandara i jegulju. jer je ova glista veoma osetljiva na vibracije i svetlo. P Crna glista je duga. Leti se pokazala kao idealan mamac za velike jegulje. mada postoje i veliki primerci i do 15 cm dugi. uvek manja od 50OC. ali se najèešæe koristi lauferka koja živi u tresetu. Duga je od 10 do 13 cm i na telu ima par žutih prstenova. ali je najbolje pretražiti travnjak noæu kada ona izlazi iz zemlje. Èetiri najèešæe korišæenih vrsta glista su: crna. ukoliko je voda mutna i nadošla. potrebno je samo da im se obezbedi treset i temperatura na nivou sobne. Sa jeseni i zimi na nju rado idu veliki bandar. bodorka i klen. linjake i mrene. Brandlings ima crvenkastu kožu koja je mekša od one kod baštenske gliste. U toku leta. Da bi preživele.

špricom možete ubrizgati vazduh. Èuvajte ih u tresetu ili mešavini zemlje i treseta. Ovo je tamnocrvena glista vrlo slièna lauferci. Kaèenje gliste na udicu Napravite svoj glisnjak . koju je moguæe naæi u ritskom mulju. makazom razrežite glavu crne gliste kako se ne bi ukopavala u njega. kako bi iz rane cureo primamljujuæi sok. Èuvanje glista · Celu crnu glistu kaèite na udicu broj 6. Nakon par zabaèaja. zelenocrna glista. ali ih nemojte podaviti. jer su izuzetan dodatak primami kada se koristi groundbaiting metod. žuta teènost izlazi iz ove gliste. Èesta greška pri kaèenju gliste na udicu je izbor premale udice.208 Mamci udicom. a mrtve izvadite i bacite. · U crnu glist.5 m. Ovo je krupnija. Sa vremena na vreme ih proveravajte. Ova glista se može kupiti. Ono što gliste èini atraktivnim mamcem je njihova pokretljivost i njihov miris. kako bi ona lebdela u vodi. cela ili kao parèe. Ova teènost je izuzetno primamljiva za ribe. iz gliste iscuri sav sok i ona postaje beskoristan mamac. U skrivenom i osenèenom delu bašte iskopajte rupu preènika 1 do 1. kada je izuzetan mamac za deveriku i bandara.holandska Zelena glista . Naraste od 5 do 8 cm. Nemojte ih èuvati više od dve nedelje. Obièno se može naæi u svinjskom stajnjaku zajedno za lauferkama. jer je sitna riba teško skida sa udice. na hladnom mestu (ali ne u frižideru). · Dobro je da probušite rep gliste nakon njenog kaèenja. ali bez prstena na telu.ritska Sve gliste treba èuvati u dobro ventiliranoj posudi. Obièno se kaèi na sitnije udice sama ili u kombinaciji sa kasterom ili pinkijem. Zakaèite je jednom kroz glavu ili spojite dve na udici tako što æete ih zakaèiti za rep. Crvena glista . · Ukoliko je dno na kome pecate meko. pa pecaroši probijaju glistu vrhom udice na mnogo mesta pretvarajuæi je u beživotnu masu. Kako je èvršæe gradje pokazala se kao dobar mamac za krupnije ribe. Sakupite ih dosta. Sa vremena na vreme poprskajte ih vodom. ali se lako može i naæi u kompostu. Kako bi u svakom trenutku imali dovoljnu kolièinu lauferki i crvenih glista najbolje je da napravite svoj lièni mini glisnjak.

98 . kako bi voda otekla. Trik je u tome da svaki put kada dodate biljne ostatke. lišæe èaja. Na sve to · Ukoliko nemate baštu.) Napunite dno rupe ili korita · Nemojte se prevariti i dodati puno mešavinom zemlje i lišæa u sloju od poseèene trave. zapamtite tri stvari. Drugo. Sitne bele glistice. Ukoliko gliste gajite u veæoj kanti da dozvolite da se ukiseli. dodate i malo gašenog kreèa. misleæi da ih progoni krtica. Vrh džaka zavežite. Ovo je za djubre. možete da od èetiri table lima i sa èetiri drvena stuba. nemojte vaditi više crva nego što vam je potrebno. su signal da radite kako treba. postoji još jedan stari metod sakupljanja glista. Nalaženje glista Gliste se iz zemlje obièno vade kopanjem na mestu gde znamo da ih ima. jer æete iscrpsti glisnjak. Medjutim. Da bi vam glisnjak pa na par mesta probušite rupe za ventiuspeo.Mamci 209 (Ukoliko ne želite da kopate rupu. Ovaj metod podrazumeva da znamo mesto gde glista ima. I najzad. pa u tu zemlju zabijemo ašov ili kolac koga snažno klatimo na sve strane. Na dnu džaka probušite par rupa ostatak iz vaše kuhinje. stajnjaka debljine 5 cm. gliste možete dodajte 100 do 200 glista. Nemojte laciju. Na to dodajte sloj osloboditi razlaganjem trave æe ubiti svinjskog. prospite sloj peska. Uznemirene gliste obièno same beže iz zemlje.probušite rupe za ventilaciju ka. ne dozvolite da se glisnjak presuši. a kao nagradu od kuænog djubreta dobiæete najbolji moguæi supstrat za gajenje sobnog bilja. a na poklopcu najèešæi razlog propadanja glisnja. Temperatura koja æe se 15 do 30 cm. poklopite je. na tu gomilu dodajte biljni djubre. a na samo dno kore od jabuka i slièno. kravljeg ili konjskog gliste. Svakog gajiti i u plastiènom džaku i veæoj kanti za dana. napravite korito na zemlji.

nije loše da ubijete sve ose iz osinjaka. One se vraæaju u gnezdo · Sitnije larve. ako je i jedna osa živa. Ose koje lete tamo. Drugi naèin je da prateæi let osa vidite odakle dolaze i kuda odlaze. Oni æe biti oduševljeni idejom da æete ih osloboditi napasti. Postoje dva naèina da locirate gnezdo. ona æe vas napasti. Gnezdo odnesite kuæi i iz njega izvadite larve. Tada pretražite gnezdo. Prvi je da pitate susede i prijatelje da li znaju za neki osinjak. Delove gnezda koji vam preostanu. vamo traže hranu i njih ignorišite. jer se tada ležu sitnije larve radilica koje nisu najbolji mamci. kupovni pesticidi nisu dovoljno snažni. Jedan od naèina je da koristite otrovne praškove ili benzin. 4-5 cm u preèniku iz koje ose izleæu i u koju uleæu. makazama presecite na sa hranom. Najveæi problem kod ose je sakupiti larve. skuvajte u vodi i pomešajte sa hlebom kako bi dobili odliènu primamu za groundbaiting tehniku. Pazite.Osina larva a klena se osina larva pokazala kao izvrstan mamac. pa nisu preporuèljive. napuštenim ptièijim gnezdima ili mišijim rupama. Pratite samo ose koje lete pravom putanjom. pa je najbolje da se raspitate u poljoprivrednoj apoteci za preporuku. Z 210 M . ali imajte na umu da su te materije otrovne i za ljude.komadiæe i dodajte u primamu. a najkrupnije larve su upravo larve matica . Pre nego poènete da iskopavate gnezdo. Osinjaci se obièno nalaze na drveæu. Klasièni. iskopajte gnezdo.idealan mamac za klena. Èesto se mogu naæi i u travnjaku. Nakon što ste pobili sve ose. Važno je da zapamtite gde su gnezda locirana. kako vas ne bi napale. Ono što tražite je mala rupa. a da vas ose ne izujedaju. Poèetkom avgusta. gnezdo se dovoljno razvilo da bi poèele da se razmnožavaju i matice. U tom periodu. Tražite ih sredinom jula. ose dogradjuju gnezda i brinu se o podmlatku.

Brašneni crvi . Posuda se prekrije gazom i drži na temperaturi od 10 do 15OC. Kada crvi porastu 3 cm poèinju da stvaraju èaure. Iako su crvi tvrdji od mesnih crviæa.Insekti rviæi i gliste nisu jedini živi mamci koji se koriste. leptiri i gusenice. izlaze iz èaura. a u njega se ubaci 4 do 6 loptica od papira. kao mamci tik ispod površine i kao vodjeni dubinski mamci. Na udicu ih možete kaèiti probijajuæi ih kroz spoj krila i ledja. Ovo u stvari i nisu crvi veæ gusenice. ali su ipak najbolje za klena. U toku vrelih letnjih dana izuzetna su zame- 211 . Bitno je da se brašno nikada ne skvasi od dodatne hrane. navlaèeæi ih cele na udicu glavom ka najlonu. bube. popci. Ovo je razlog što se uvek kaèe na udicu kroz sredinu tela. koje je opet potrebno dohranjivati. nekad teže nego samu ribu. krti su pa se dešava da se prelome tokom zabacivanja. larve raznih insekata. Jedina mana svih njih je što ih je dosta teško uhvatiti. Neki pecaroši uzgajaju gusenice dok se ne uèaure i postanu odrasle bube. rovci. Nakon tri nedelje. Preko brašna se postavi sloj vunenih krpa. kleniæa i crvenperku. C Bube Bubama možete privuæi bodorku. jer su sva tri stadijuma odlièna kao mamac. Za uzgajanje se koriste glazirane posude velièine 4 do 5 litara. ili lepeæi ih. bodorke i klenove. U posudu se naspe sloj braša dubine 20 cm. Tu su i druge vrste insekata: skakavci. U posudu se ubace odrasli insekti. Na ovaj naèin se obezbedjuje stalna reprodukcija ovih buba. Gusenice èuvajte u prozraènim kutijama ispunjenim brašnom. kao odrasli insekti. a 12 do 14 ako se kaèi veæi broj gusenica. Na svakih 14 dana u brašno je potrebno dodati komadiæ šargarepe ili krompira kao dopuna ishrani. Mogu se koristiti kao površinski mamci.(Tenebrio molitor) Brašneni crvi su dobri mamci za deverike. Udice su velièine 16 do 18 ako se kaèi jedna.

Ove lièinke su izuzetan mamac za sve vrste riba. Skakavci Rovac Lièinke vodenog cveta i vilinog konjica i . drugi . ali i da prilepite bubu na udicu jakim lepkom. Kaèite ih na udicu velièine 14 do 10. Larve leptira za neke ribolovce predstavljaju izuzetan površinski mamac i to tokom jeseni za velike klenovi i bodorke. Vrh udice treba uvek da bude sakriven u telu ovih lièinki. dok ne ugine. Muve. Uèaurenim gusenicama možete pecati isto kao i sa kasterima. Nemojte precenjivati daljinu njihovog skoka. · Za bube udice od 6 do 10 su najbolje. Skakavce kaèite kroz ledja i bacajte ih tako da padnu na vodu kao da su skoèili sa obale. Dva najèešæa trika sa rovcem su: prvi . Koristite one koje nisu èupave. · Pecati se može na sve insekte. Gusenice · Za skakavce koristite udicu 6. buduæi da su dovoljno velike i za najkrupnije ribe. Kaèite ih tankom udicom tik ispod kože.da se rovac zavije u celofan i tako nakaèi na udicu. Možete i prilepiti bubu na udicu.da se u rovca ubrziga jod ili neka druga teènost koja deluje kao atraktor na soma. Naèin kaèenja je isti kao i za larve komaraca. Kaèite ih na tanke udice kako se ne bi mnogo oštetile ili uginule. ili neposredno ispod površine tla kroz koga riju u potrazi za hranom. Nalaze se na površini ilovastog tla reke. svojim pokretima proizvoditi jako šuštanje celofana. leptiri i leteæi mravi se mogu podjednako uspešno koristiti. što može privuæi soma. Ovako prezentovan rovac æe.212 Mamci na za mesne crviæe koji brzo uginjavaju na suncu i toploti. Probajte da provuèete udicu kroz telo insekta. a posebno za soma. velièine 12 do 20 mm. Rovac je odlièan mamac za krupnije ribe. Kaèite ih ili kroz taèku u kojoj se spajaju oba krila ili provlaèenjem udice kroz celo telo. Veæi broj pecaroša smatra da su braon skakavci bolji mamaci od soènih zelenih primeraka. Najveæi problem kod rovca je što je on po prirodi kopnena životinja i u vodi može preživeti vrlo kratko vreme. Najlakše ih je loviti u niskoj travi pomoæu mreže za hvatanje leptira. Gusenice moraju biti žive. Uvek koristite insekte koji se inaèe nalaze u okolini reke. Po nekim izvorima bolje je kaèiti ih na kanap. Odrasle bube su crno-smedje boje.

Na sam dan pecanja bacite konoplju. O N 213 . · Umesto reènih školjki. Treba znati da školjke nisu samo odlièan mamc za linjaka. Školjku otvorite oštrim zasoljene ili konzervisane. Školjke vrlo sporo rastu i iz tog razloga nemojte sakupljati više nego što vam je neophodno. veæ i za šarana. sebi. pa èak i ono iz zamrzidovoljno za jedan dan pecanja. obraslim travom i drugim podvodnim biljem. pa èak i soma. Školjke možete kupiti i u teglicama. U novije vreme se sve redje koriste. Najbolje je da mesto prehranjujete bar dva dana pre pecanja. nožem tako što preseèete mišiæ koji · Pri pecanju koristite udice velièine 8 ili spaja dve polutke oklopa. veæ ih èešæe kupuju u radnjama. na udicu velièine 10. ono je premeko da bi se koris. možete koristiti i Dvadeset komada æe vam biti meso morskih. Iako 10 i najlon nosivoti 1. a šarana i druge krupnije ribe na koristi samo žuto stopalo i kaèi se dve školjke. Od tehnika. slobodno izaberite jaèi pribor. a kod tekuæih dubinsku metodu. zrnima konoplje. klena. Kao mamac se školjku. Školjke možete naæi u svim vodama koje su alkalne-bazne (veæe pH vrednosti) i obièno su locirane u pliæim delovima. koja æe privuæi sitnu ribu.· Bodorku i klena pecajte na jednu tilo kao mamac. kod mirnih voda koristite plovak. deveriku. Ostatak mesa iseckajte na sitnije komade i koristite kao primamu. pa na nju komadiæe mesa školjke.Školjke d davnina su školjke korišæene kao mamac za linjaka. Najlakše ih je sakupljati meredovom. Kako riba nije posebno oprezna kada uzima ovaj mamac. Ova kombinacija je najbolja pri pecanju na školjku kao mamac. jer su se pecaroši ulenjili i nerado se odluèuju da mamce traže u prirodi. bodorku. Obratite jedna školjka ima dosta mesa u pažnju da vrh udice ostane slobodan. bandara. vaèa.8 kg i više.

Puža kaèimo kroz spoljni prsten kuæice. izdubite malu rupu kroz njenu æe poèeti da se hrane sitno istru. Obièno se nalaze ispod kamenja i oborenog drveæa. zelenišem. da puževe treba koristiti samo kišnim danima. Poèetkom novembra poèeæe da se pare. Uzgajalište æete najlakše napraviti od starog akvarijuma u koji uspete oko 15 cm zemlje i sa njom malu kolièinu glista. Puževi æe po njima položiti jajašca. pa ih ne morate tražiti svaki put kad idete u ribolov. Tada sakupite odrasle primerke i naselite ih u akvarijum. kupite dinju ili mali puževi æe se izlegnuti. Uzgajalište poklopite tako da puževi ne mogu da izadju. koje se u praksi nije pokazalo taènim. najbolje je zabacivati uzvodno u odnosu na jato i polako vuæi mamac kroz jato. koriste za klena. Kada ih jednom nahvatate.Puževi ostoji verovanje. noæu u travnjaku i svuda u prirodi kada je vreme kišno ili je rosa jaka. U bistrim vodama. Postavite je u neki sud zajedno sa ganim krompirom i drugim puževima i ostavite da se dobro najedu.koru. Uskoro lubenicu. Nakon toga odstranite puževe. oštrom udicom. Puževe treba koristiti uvek kad ih možemo naæi. Uzgajanje puževa otpoènite poèetkom oktobra. ali da vazduh slobodno cirkuliše. u kojima su klenovi vidljivi. pa prekrijte zemlju slojem novina.) preènika ljušture 1 do 3 cm. Biramo puža spljoštene kuæice (Planorbis sp. mogu živeti i nedelju dana u plastiènoj kesi ispunjenoj travom ili vlažnim novinama i deliæima paradajza i šargarepe. Ovakvi puževi æe biti mnogo bolji Puževe pecaroši najèešæe mamac. Održavajte toplotu u akvarijumu i sa proleæa · Tri dana pred pecanje. P 214 J . Puževe možete èuvati u uzgajalištu i duže od nedelju dana.

Zakaèene na udici. Dubinska metoda i pecanje plovkom su najèešæi stilovi pri pecanju na živi mamac. koristite obiènu plastiènu kofu sa poklopcem. Štuku. dubin. Održati ribice živim je najvažnija stvar za dalji uspešan ribolov.Riba rirodna hrana svim ribama predatorima. grgeè ili smudj su žive ribe. kada je skoro mrtav. Posmatrajte i odstranjujte sve slabe i bolesne ribe. nadjite jednu veæu posudu-bure i natoèite je sa svežom i èistom vodom. a u radnji za pecaroški pribor kupite tablete kiseonika. koje se polako otapaju i aerišu vodu. ali pazite da ne preterate. šarana. Sitne ribe najlakše možete nahvatati èerencem. Vodu menjajte svaka 24 èasa. Kada znate gde su jata riba. sa plovkom. Najèešæe kaèenje izmedju · Prilikom kaèenja veæe žive ribe zakaèite repnog i ledjnog peraja daje jednu udicu za rep. Ukoliko nemate ovakav akvarijum-kantu. krkuša. dok krupnije morate upecati finijim ribolovnim priborom. mada nije retkost da se na njih zaleti i som. kleniæa ili deveriku velike od 50 do 250 g. smudja i soma možete pecati na crvenperku. Ukoliko želite da vam ribe ostanu duže vremena žive. Medjutim. koristite udice ski i metod sa klizeæim olovom su velièine 8 do 12. povremeno ih hranite sitnim crviæima i hlebom. èikov. kao što su štuka. dok za ostale vrste grabljivica treba koristiti manje ribe kao što su beovica. Naravno. ukoliko ovako držite ribe duže vreme. U sluèaju da tražite ribu. mali grgeè ili bodorka. peš. kao mamac koristeæi crviæe i hleb. Ribe ubacite unutra i prekrijte sitnom mrežom. Danas se mogu naæi specijalni plastièni akvarijumi-kofe opremljeni pumpama za vazduh koje rade na bateriju u kojima ribe dugo ostataju žive. koristite plovak ili povlaèite kroz vodu živu ribicu optereæenu olovom. najbolji. P 215 . a drugu ispod ledjnog najprirodniji izgled mamcu èak i peraja.· Za sve metode pecanja. ponašaju se kao da su bolesne ili ranjene i time još više privlaèe grabljivice. jegulja ili klen. gavèica.

zbog njenih zuba. O . na taj naèin æe se riba · Jedna od ideja je da se mamac ofarba i pokrenuti i odvojiti sa dna. jer ima izuzetan miris.216 Mamci kada pecate dubinskom metodom. naranžastu i plavu boju. obavezno koristite sajlicu dužine oko 40 cm. · Ukoliko želite da zabacite parèe morske Kleniæ i beovica su pogodni kao ribe izuzetno daleko. Najpraktièniji naèin da obojite mrtvu ribu je da je spustite u vodeni rastvor boje što jaèe koncentracije. Ribu zakaèite i opteretite kraj najlona sa onoliko olova koliko je potrebno da se precizno može zabaciti mamac. Ukoliko pecate štuku. dok se grgeè neæe okrenuti kao mamac-parèe. stiti kao mamac. koristite dve udice vrlo lako uoèljiva i predstavlja velièine 8. Treæa èesta vrsta kao mamac je sardina koja se najviše koristi kada je voda jako mutna. jegulja i som. grgeè. to æe je više mrzeti da juri za zdravim ribama i sve se èešæe okreæe za mrtvim ribama koje lako nalazi. Neke ribe. Skuša se u za njima. ili pakujte u plastiène vreæice po èetiri-pet komada i zamrznite ih za zimu. slatkovodne grabljivice. nekim vodama može smatrati i boljim mamcem od haringe pri pecanju štuka.kroz glavu. drugu jedan on najboljih mamaca za sve kroz ledja. Podvez treba da je jednostavan. klenovi sporotekuæih voda i cele mogu koristiti. nakon time uèini vidljivijim. Ukoliko "oživite" mrtvu ribu povlaèeæi je kroz vodu možete oèekivati da za njom krenu i smudj. Na ovaj žutu. Pored nje kako bi je mogli više puta zabacivati. vodom i pretražiti svaki kutak. Ukoliko bacate svežu sardinu. Što je štuka veæa i starija. Koristite zamrznutu sardinu. osušite ih i koristite odmah. dok se veæi somovi se mogu pecati na jako mirisne komadi mogu seæi na pola i koristit morske ribe. možete pecati i na mrtvu ribu. Što je voda naèin možete prokrstariti celom mutnija boja treba da je svetlija. možete koristiti i sitne klenove. sa jednom udicom kada koristite male ribe. Ostavite ribe u rastvoru oko sat vremena. Komad ili celu ribu toga spustite vrh i namotajte možete potopiti par sati u jak rastvor najlon. kaèite je Morska riba se takodje može kori. ili kada provlaèite mamac kroz vodu. prethodno ga zammamac za grgeèa i jegulju. Haringe se recimo · Štuke. Zatim izvadite mamce. Jednu zakaèite za rep. recimo štuku. rznite Bodorka je zbog svetle boje tela · Kada kaèite sardinu. Podignite vrh štapa. kaèite ga kroz usta. Najbolje je koristiti privuèete mamac obali. Ovo ponavljajte sve dok ne prehrambene boje. Zabacite i polako namotajte malo najlona i saèekajte da mamac padne na dno. a sa dve ako pecate na živu ribicu velièine preko 150 g.

Jak miris je jedini naèin da izvuèete recimo klena iz skrovišta. 10 . Èuvajte u vlažnoj krpi. Za pastu od sira potrebno vam je: 120 g plavog sira. S I 217 . Najveæa prednost sira u odnosu na crviæe je da se na njega hvata mnogo kvalitetnija riba. Plavi sir ima izuzetno jak miris i samim tim odlièan je zimi kada druge hrane u vodi ima veoma malo.20 g “Zdenka” sira i kašike ulja. Mrena i klen rado napadaju upravo ovakvu kombinaciju. Dodajte konoplju i parmezan i dobro umešajte. sa idejom: “što jaèi miris to bolje”.Sir ir je jedan od mamaca koji se retko koristi. Kada se ohladi izrežite je na kocke. Parmezan se takodje može koristit. kocke u zavisnosti od velièine · Sir se ipak pokazao kao najbolji mamac udice. Ovaj mamac je odlièan za klenove. Pustite da se pasta ohladi i nemojte je stavljati u frižider. Dobar recept za palentu sa sirom glasi: “U kukuruzno brašno dodajte meda i “Zdenka” sira i skuvajte palentu. bodan. mm za udicu 12.” Sirni valjušci se prave od 100g pšeniènog brašna. kašika izrendanog parmezana i kašika samlevenog zrna konoplje. · Probajte da kaèite komade sira na dlaku Trapist sirevi se mogu seæi na kao boilije. Ivica kocke treba da je oko 6 u toku zime. ali èešæe kao aditiv u kulji ili pasti. Mogu se koristiti sve vrste sira kao mamac. 12 mm za udice · Pri kaèenju sira vrh udice mora biti slo10 i 8 i 20 mm za udice 6 i veæe. Pored sira možete da dodate komadiæ parizera ili neke salame i na taj naèin naèinite sendviè na udici. a ribe su neaktivne. Zamesite i pravite valjuške. mrene i bodorke. veæ je èuvajte na uobièajenoj temperaturi kako bi se mirisi jaèe izrazili. Istopite plavi sir na vatri i sklonite ga sa nje.

Izjutra odvojite vodu od zgrušanog dela i iseèete zgrušanu krv na kocke. Najbolje rezultate daje kada se zabacuje uz stalno prihranjivanje mesta istim mamcima u vidu kockica. iznutrice mogu dodatno da se ostave na toplom kako bi dobile još jaèi miris. Ukoliko kupujete parizer. Mesni narezak se teže kaèi na udicu i tamo kraæe ostaje jer je mnogo vlažniji. mesni narezak. Najznaèajnija osobina krvi je da se zgrušava što vam omoguæava da je nakaèite na udicu. identièno glisti mogu koristiti creva od svih vrsta živine. Mamac kaèite na udicu br 8 za klena i linjaka. Kao mamac možete u tom sluèaju koristiti i normalne “nemirisne” iznutrice. Ovako pripremljene iznutrice. Krv se koristi i za primamljivanje i kao mamac. veæina pecaroša smatra da je mnogo bolji mamac jer ima veæu kolièinu masti u sebi. potrebno vam je oko 200 g za jedno pecanje.Parizer . krv i iznutrice rena. propržite kocke. na blagoj vatri. Velièina treba da bude u skladu sa velièinom ribe koju oèekujete. Pre svega koristi živinska krv. Parizer se lakše kaèi na udicu. Od iznutrica se kao mamac. ili dve kockice na udicu broj 4 ili 6 za mrenu i šarana. Oba ova mamca možete naèiniti još interesantnijim ukoliko ih propržite. Prvo napravite kockice ivica 12 mm. Pržite kocke oko minut uz stalno mešanje. M 218 J . Umesto ulja nije loše koristiti mast od peèenja. Ukoliko pecate cverglane. nego mesni narezak. Mesni narezak se pokazao kao odlièan mamac leti i zimi. šaran i klen se mogu pecati na parizer i mesni narezak. Nakon toga izvadite komadiæe na novinsku hartiju i ocedite ih. iseèenog na kocke. postavljate u hranilicu i zabacujte na mesto pecanja. Na zagrejanom ulju. koju treba preko noæi ostaviti u hladnjaku. Tako pripremljeni komadiæi spremni su za ribolov. Medjutim.

reklo bi se najbolji mamac za klena . eventualno pomešano sa hlebom. za pet sati pecanja potrebno vam je oko 1 kg mlevenog mesa i 60 do 90 g dinstanih šnicli. glisti. hlebu siru ili mesu. Ukoliko želite da još brže privuèete ribe u meso dodajte kastere. Klen je izuzetno proždrljiva riba i malo je stvari koje on ne jede. Medjutim od 1980-ih postoji jedan izvrstan. ukus pripremljene hrane i rado Umesto trave možete koristiti i dva mesna dolaze na takav mamac. pa onda namirnice. mrenu. Cena ove kolièine sigurno je manja od cene crviæa potrebnih za isto pecanje. ali se ipak pokazalo da u nekim sluèajevima proprženo ili kuvano meso daje bolje rezultate.dinstana šnicla. Toliko je uspešan da je na nekim takmièenjima zabranjen. možete pribeæi sitnom lukavstvu. Kombinacija je jasna. Obièno to odredjuje mesto pecanja. Iako se radi o skupoj namirnici. Na ovu primamu nom brašna.5 m. Ovakva pasta privlaèi zabacite mamac i saèekajte vašeg klena ili klena i mrenu. Primama se baca u obliku loptica velièine golubijeg Meso S 219 . Ovo je pre svega zimski mamac. kasteru.dužini od 1. Ukoliko u blizini postoji izvor ljudske hrane (brod restoran. a šnicla kao mamac. · Ukoliko je meso meko i lako spada sa ili neko drugo prebivalište ljudi na udice. mesnom crviæu. crviæa. Sveže meso se dobro · Jeftinije je da umesto primame mesom pokazalo kao primama i to uradite primamu konopljinim semenom u pomešano sa odredjenom kolièi. reci) iz koga se èesto izbacuju Prvo na udicu nakaèite vlat trave. Danas. zbog lenjosti pecaroša. ribe se navikavaju na meso i na kraju opet istu vlat trave. mleveno meso kao primama.veže meso može se koristiti za mamèenje udica. klen se uglavnom peca na standardnim mamcima.

šaran. pošto se krv iz mesa brzo spere. Razlog je jednostavan. Ove korice æe osigurati da meso ostane na udici. Komadiæe kaèite na dlaku ili direktno na udicu. važi i za usoljeno meso. Šnicla. narendani okrenite kockice da se korica u sir i namrvljeni vlažni crni hleb. Najbolje je da na licu mesta seckate meso. najveæi problem je zakaèiti mamac na udicu. Kada se meso stisne. oštrim nožem ga isecite na željene kocke i kocke vratite u frižider narednih 12 èasova. Medjutim. što nije sluèaj sa usoljenim mesom. Za to vreme æe se na vrhu svake kocke · Možete naèiniti odliènu primamu ukonapraviti korica. Nakon toga. 220 Mamci ED . Izvadite meso na tanjir i stavite ga u najhladniji deo frižidera oko sat i po. Ono što važi za druge mamce. pre kaèenja na udicu mora da se raseèe. ili dlaku. nego kada se kaèe direktno na udicu. narednih 12 sati napravi i na drugoj strani. Za sitnije udice koristite komade velièine mesnog crviæa. ona postaje podozriva i poèinje da izbegava taj mamac. a da on ne spadne. · Menjajte mamac na svakih par zabaèaja. Vrsta usoljenog mesa nije od presudnog znaèaja za ribolov pa uvek birajte najjeftiniju varijantu. liko pomešate usoljeno meso. Mnogo su bolji mamci ukoliko se kaèe na dlaku.jajeta. jer æe sitniji komadi od stajanja potamneti i izgubiti privlaènost. linjak i mrena jedu usoljeno meso. U vodama u kojima se riba èesto peca na sveže meso. Klen. Da bi rešili ovu nedaæu meso pripremite 24 èasa pre pecanja. dok za veæe udice koristite veæe parèiæe.

tritona preporuèuju amerièki pecaroši. Mrtva žaba je loš mamac. treba obratiti pažnju da ne može dugo da živi ispod vode i da mrtav daždevnjak nije dobar mamac. kao što su klen.Razne sitne životinje azne sitne životinje mogu se koristiti kao mamac za grabljive ribe. Ovi vodozemci se najviše koriste za lov basa. Ukoliko želite da pecate klenove. Daždevnjaci . te ne može da diše ispod vode. Kao mamac daždevnjaka . Buduæi da bas dolazi upravo iz njihovih voda. kroz ledja i kroz nogu. štuka i bas. ali i krupniji klenovi i somovi. Daždevnjak se kaèi sa jednom ili dve udice. èešæe kao varalice u obliku miševa. buduæi da je ona vodozemac i da nema škrge. Kaèenje žabe je jednostavno i najbolje je to uraditi jednom udicom kroz jedan od bataka. Miševe najradije napada štuka. som. koristite najmanje žabe koje možete da pronadjete na vodi. Na ovaj naèin ostaje dugo živ.tritoni Miševi O 221 . daždevnjaci i miševi. nego kao živi mamci. Takodje. Ovo uslovljava da se žaba kaèi na sistem sa plovkom i obièno se koriste veliki plovci za štuke. Na ovaj naèin žaba æe na udici moæi da pliva i mami ribu. R Žab