ПРОГРАМИРАЊЕ И

ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИЦИ
КОРИШТЕЊЕ АЛГОРИТМА У
РАЗЛИЧИТИМ ПРОБЛЕМИМА И ОПИС
НЕКИХ ЈЕДНОСТАВНИЈИХ АЛГОРИТАМА
 ПРИМЕР КОРИШТЕЊА
АЛГОРИТМА
Алгоритме можемо користити у
различитим ситуацијама. Често уколико
нађемо одговарајући алгоритам за једну
класу проблема можемо узтврдити да
смо решили неки проблем.
 ПРИМЕР КОРИШТЕЊА
АЛГОРИТМА
За вежбу наћи три примера кориштења
алгоритма за решавање неког проблема.
Пример алгоритама који се често користе у
рачунарству би могли бити рецимо
проблеми претраге одређених вредности
у сортираном или несортираном низу,
проблеми сортирања низа и сл.
 ПРИМЕР
Уколико имамо систем од две линеарне
једначине са две непознате постоји
велики број метода који решавају тај
проблем.

a11*x + a12*y = b1
a21*x + a22*y = b2
 ПРИМЕР
Један од познатијих метода решавања овог
проблема је помоћу детерминанти.
a11*x + a12*y = b1
a21*x + a22*y = b2
Сад можемо да креирамо три
детерминанте. Које можемо користи за
решавање овог проблема.
 ПРИМЕР
a11аa12 Сад решења система
= а11*а22-а21*а12 =D можемо једноставно да
a 21 a 22
пронађемо.
b1 a12 X= Dx/D
b2 a 22 = b1*a22-b2*a12= DX
Y=Dy/D
Врло је лако извршити
a11b1 дискусију овог система.
= a11*b2-a21*b1=Dy
a 21b2 Уочвамо три могућности.
 ПРИМЕР
I СЛУЧАЈ
D * X = Dx
D * Y = Dy ako је D=0, (Dx=0 AND
Dy=0).
Тад имамо бесконачно парова (x,y) који
задовољавају горе наведени систем.
 ПРИМЕР
II- СЛУЧАЈ
D * X = Dx
D * Y = Dy ako је D=0, (Dx<>0 XOR
Dy<>0).
Тад не постоји пар (x,y) који задовољавa
горе наведени систем.
 ПРИМЕР
III- СЛУЧАЈ
D * X = Dx
D * Y = Dy
Аko је D<>0, Тад постоји тачно један пар
(x,y) који задовољавa горе наведени
систем.
 ПРИМЕР
На овај начин смо алгоритамски решили
раније поменути проблем. (систем две
непознате и две једначине)
Проблем можемо записти помоћу псеудо
алгоритма на следећи начин.
 ПРИМЕР
• Унеси а11, а12, а21, а22, б1, б2.
• Израчунај D, Dx, Dy.
• Ako je D<>0 taд је Dx/D=x a Dy/D=y,
ako je D=0 a Dx=0 и Dy=0 тад систем има
бесконачно решења, у супротном немамо
решења.
 почетак

а11,а12,...б2

D, Dx, Dy

D=Dx=Dy=0
Бесконачно решења
D<>0,Dx=0OrDy=0

Једно решење Не постоји решење

1
 1

К Р А Ј
 ЛИНИЈСКА СТРУКТУРА
• Написати алгоритам који преводи дужину
унесену у стопама у дужину унесену у
центиметрима. 1 стопа= 30.48 цм
• Написати алгоритам који учитава два брја и
исписује збир, разлику и производ.
• Написати алгоритам који рачуна аритметичку
и геометријску средину два унесена броја.
• Написати алгоритам који време унесено у
минутама приказује у броју сати и минута.
 УСЛОВНА НАРЕДБА(IF)
• Исписати мањи од два унесена броја.
• Мењамо стање сијалице.(упаљено, угашено)
• Исписујемо поруку, да ли имамо довољно
бодова за пролазак. 0-50-пали, 51-100-прошли.
• Исписујемо поруку колики је остатак при
дјељењу а)3 б)4.
• Иписујемо који је збир остатака при дјељењу
бројем 2 и 5.
 CASE
• Написати алгоритам који рачуна ралику два
броја ако је већи паран, а ако је већи непаран
рачуна њихов збир. Испитати да ли су бројеви
позитивни.
• Уносимо број и који прима вредности из скупа
{1, 2, 3, 4}. Затим уносимо два броја а и б. Ако
је и= 1 тад исписујемо 0, ако је и=2 тад
исписујемо а*б, ако је и=3 тад исписујемо а, а
уколико је и=4 тад исписујемо б.
 БРОЈАЧКИ ЦИКЛУС(FOR)
• Исписати бројеве од 1 до н као и њихове
квадрате и кубове.
• Исписати аритметичку средину унесених
бројева.
• Штампати табелу Н! до неког н.
• Исписати првих н чланова
Фибоначијевог низа. ф1=а, ф2=б,
фн=фн-1+фн-2 1, 1, 2, 3, 5, 8,...
 ПОНАВЉАЊЕ СА УСЛОВОМ
НА ВРХУ
• Написати алгоритам који исписује н
бројева и њихове квадрате.
• Написати алгоритам који рачуна збир
1+1/2+1/3+***+1/н
• Израчунати збир н прозизвољних бројева
унесених са тастатуре.
• Израчунати збир првик н бројева низа
1, 3, 9, 27, ....
 ПОНАВЉАЊА СА УСЛОВОМ
НА ДНУ
• Исписати н бројева, њихове квадрате и
кубове.
• Израчунати колико парних бројева из
интервала [а,б] je парно и дењиво
петицом.
• Израчунати збир:
(a*1+b)/c (a*2+b)/c (a*3+b)/c ***
(a*n+b)/c ako корисник унесе а, б, ц и н.
 ВЕЖБЕ
• Написати алгоритам за рачунање
аритемтичке средине н унесених бројева.
Сви бројеви се уносе са тастатуре.
Уколико унесемо нулу стајемо и
приказујемо резултат, са тастатуре
уносимо бар један број.
 ВЕЖБЕ
• Написати алгоритам који рачуна збир
квадрата првих н бројева.
• Написати програм који проналази први
број облика a*i+b који је већи од k. И
прима вредности од 1...л. Користити
циклус са условом на дну. Приказати
вредност а*л+б као и л.
 ВЕЖБЕ
• Исписати колико неки број има дјелитења.
• Унети број па исписати суму његових
знаментки.
• Са тастатуре уносимо број н који представља
колико уносимо бројева са тастатуре. Затим
пребројати колико је нула, негативних а
колико позитивних бројева унесено са
тастатуре.
 ВЕЖБЕ
• Штедиша је орочио почетну суму н на к
година и прираст п. Исписати пораст
суме као и камату за сваку годину.
Камата се рачуна на годину.
• Учитати бројник/називник неког
разломка. Уколико је могуће скратити
разломак.
 ВЕЖБЕ
• Израчунати суму првих н чланова низа:
• (2*x-1)/x2.
• 1/x*(x+1).
• (i+1)/i.
• (a*i+b)/(c*i+d).
• 1/(2*i-1).