P. 1
Socijalna patologija

Socijalna patologija

|Views: 10,905|Likes:
Published by Lavica_991

More info:

Published by: Lavica_991 on May 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/30/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1.Pojam i predmet socijalne patologije
  • 2.Odnos socijalne patologije i drugih nauka
  • 3.Pojam i sadržaj socijalizacije ličnosti i psihosocijalne osnove socijalizacije
  • 4.Društvene vrednosti socijalizacije
  • 5.Socijalizacija i socijalni konflikt
  • 6.Pojam socijalne devijatnosti
  • 8.Tipologija socijalne devijacije
  • 9.Biološke teorije scijalne devijacije
  • 10.Psihološke teorije socijalnih devijacija
  • 11.Psihološke osnove agresije
  • 12.Psihopatološki pristupi u izučavanju pojava socijalnih devijacija
  • 13.Sociološke teorije socijalnih devijacija
  • 14.Faktori socijalnih devijantnosti,pojam i vrste
  • 15.Biološki i psihološki faktori socijalnih devijacija
  • 16.Socijalni faktori devijantnosti
  • 17. Psihopatološki faktori socijalnih devijacija
  • 18.Pojam i pojavni oblici kriminaliteta
  • 19.Pojam,osnovna obeležja i pojavni oblici bolesti zavisnosti
  • 20.Alkoholizam,pojam i opšte karakteristike
  • 21.Alkoholičarska ličnost-socijalno psihološki profil
  • 22.Tipologija alkoholičara i alkoholičarskih faza
  • 23.Alkoholizam kao medicinski i socijalni fenomen
  • 24. Uzroci alkoholizma-biološko psihološki faktori
  • 25.Uzroci alkoholizma-socijalni faktori uticaja
  • 26.Alkoholičarska porodica
  • 27. Deca i porodica alkoholičara
  • 28. Alkoholizam žena
  • 29. Alkoholizam i delikvencija
  • 30.Narkomanija, pojam i osnovne karakteristike
  • 31.Narkomanija kao univerzalni problem-rasprostranjenost
  • 32.Tipologija droga i njihova svojstva
  • 33.Ličnost narkomana,socijalno psihološki profil
  • 34.Tipologija narkomana
  • 36.Uzroci narkomanije-socijalni faktori
  • 37.Uzroci narkomanije-kriminološki pristup
  • 38.Socijalni problemi i posledice narkomanije
  • 39.Pojam i vrste narkomanskog kriminaliteta
  • 40.Kriminalitet narkomana zavisnika
  • 41.Narkomanija i organizovani kriminalitet
  • 42.Pojam i razmere prostitucije
  • 43.Vrste prostitucije (istorijski tipovi i savremena klasifikacija)
  • 44.Uzroci prostitucije-socijalni faktori
  • 45.Uzroci prostitucije, biološke osnove i psihološki faktori
  • 46.Ličnost i tipologije prostitutki
  • 48.Pojam i opšte karakteristike vagabundaže
  • 49. Skitnjičenje,besposličarenje i prosjačenje
  • 50. Kocka,pojam,opšte karakteristike i vrste
  • 51.Socijalne posledice kocke
  • 55.Seksualne perverzije
  • 56.Delikventna obeležja seksualnih devijacija
  • 57.Pojam i opšte karakteristike samoubistava
  • 58.Uzroci suicida-teorijske osnove i metode izučavanja
  • 59. Uzroci suicida-istorijski i tradicionalne okviri
  • 60.Uzroci suicida-psihološke osnove
  • 61.Uzroci suicida-socijalni faktori
  • 62.Uzroci suicida-psihopatološki faktori
  • 63.Faktori suicidnog rizika
  • 64.Pokušaji samoubistva
  • 65.Posebne metode istraživanja pojava socijalne patologije
  • 66.Prikupljanje podataka kao istraživački postupak
  • 67.Posmatranje pojava kao istraživački postupak
  • 68.Ispitivanje pojava kao istraživački postupak
  • 69.Definisanje i klasifikacija u istraživanju
  • 70.Dokazivanje i opovrgavanje u istraživanju
  • 72.Pojam i funkcija dokumentacione analize
  • 73.Pretpostavke uspeha,ocene podataka i greške u analizi

1.

Pojam i predmet socijalne patologije

Pojam Termin socijalna patologija je latinsko-grčka kovanica , koja se u osnovnom značenju moze odrediti kao nauka o bolestima drustva.Reč je o relativno mlađoj naucnoj disciplini,koja se vremenom izdvojila iz drugih nauka:sociologije,psihologije,psihijatrije i socijalne medicine.S obzirom na to da od osnivanja discipline konstatno traju svojatanja socijalne patologije od strane medicinskih i socioloških nauka, a izvesni pravci to cine i s integralnog stanovišta, vremenom se formiralo nekoliko osnovnih linija istraživanja i razvoja ove nauke:socijalno-medicinski, socijalno-psihološki,sociološki i integralni pristup. Socijalno-medicinski pristup posmatra problem kao socijalnu higijenu, sa stanovišta ekonomskih uslova i s gledišta narodne higijene-biološkik pristup. Socijalno-psihološki ili njegova pod varijanta scijalno-psihijatrijski pristup izučava problem s dva aspekta: asocijalnih ponašanja, uzrokovanih mentalnim bolestima i preko raznih modela psihološke orijentacije. Sociološki pristup je danas najrasprostranjeniji u teorijskom istrašivanjima,naziva se jos i sociološko-kulturni pristup.Začetnik ovog pravca je Emil Dirkem, koji je iz ranijih učenja isključio sve elemente biološkog tumačenja i socijalnu patologiju definisao kao primenjenu sociologiju.Međutim pojedini autori zastupnici ovog pravca termin socijalne patologije zamenili su pojmom socijalna dezorganizacija, podrazumevajući pod tim pojmom nauku o uzrocima antisocijalnog ponašanja individua,grupa ili zaajednica i njihovim konfliktima sa vecinom.Ovaj pristup se razvijao u tri osnovne orijentacije:preko teorije devijantnosti,teorije socijalne dezorganizacije i teprije socijalnih problema.
1) Pestavnici teorije devijatnosti pojve socijalne patologije objašnjavaju

odstupanjem od normalnog ljudskog ponašanja.Devijacije se odražavaju kao oblik kulturnog konflikta u vidu reagovanja socijalne sredine na takva ponašanja. 2) Po prestavnicima socijalne dezorganizacije svako društvo funkcionise na određenom stepenu efikasnosti organizacije i dezorganizacije čime dolazi do narušavanja ravnoteže u društvu i relativno harmoničnih procesa u njemu.

3) Prestavnici teorije socijalnih problema, socijalne probleme svode na

suštinsku nesaglasnost i neusklađenost izmežu standarda koje je uspostavilo društvo kao kolektivitet i aktuelnih faktora društvenog života. Integralni pristup u isttraživanju pojava socijalne patologije ovaj pravac tretira biološke,psihološke i sociološke elemente problema kao celinu. Bez obzira na to koju od velikog broja definicija smatrali prihvatljivjom, u suštini je reč o nauci o devijantnim pojavama kojima se ugrožavaju određena društvena dobra i vrednosti, pre svega zdravlje ljudi,njihiva radna sposbnost, materijalna dobra,kulturne i moralne vrednosti.

Predmet Različitosti shvatanja predmeta izučavanja socijalne patologije proističu iz diferenciranog shvatanja samog pojma i različitosti definisanja nauke koja se njime bavi.Neki autori predmetom smatraju socijalne probleme,drugi protivdruštvena ponasanja,socijalne devijace,mentalnu i socijalnu poremećenost.U suštini predmet socijalne patologije se može definisati kao skup pojavnih oblika ispoljavanja,etioloških faktora i subjekataporemećaja u socijalnom ponašanju, te oblici i metode društvene reakcija na takva pojave. 2.Odnos socijalne patologije i drugih nauka. S obzirom na to da je u pitanju multidisciplinarna nauka, S.P. ima tesne veze s pojedinim drugim naukama i naučnim disciplinama, a posebno s kriminologijom,psihologijom,psihopatologijom,sociologijom i socijalnom politikom. 1.Odnos S.P. i kriminologije.Bitna su dva osnovna aspekta veze S.P. i Kr.Prvo ako kriminalitet u širem smislu smatramo jednim od oblika S.P. u tom slučaju kriminologija je njen nerazdvojni deo.Drugo ako se kriminalitet zbog brojnih specifičnosti smatra posebnom društvenom pojavom izvan tipologije socijalnopatoločkih u tom slučaju ove pojave se neizostavno mogu smatrati kriminogenom i tako se obično tretiraju u nauci. 2.Odnos S.P. i Psih. Psihologija sistematski proučava i objašnjava psihički život čoveka,baveći se prevashodno mentalnim sadržajima i psihičkim procesima ličnosti .S.P. koristi saznanja kako teoriskih tako i primenjenih

disciplina psihologije, naručito sa stanovništva izučavanja uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti s ponasanjima koja uuslovljavaju socijalno patološke pojave. 3.Odnos S.P. i medicinskih nauka.Od medicinskih nauka najtešnju vezu sa S.P. uspostavlja psihopatologija.Psihopatologija je nauka o bolesnim duševnim pojavama.U oblasti S.P. ona zauzima značajno mesto u izučavanju psihopatskih poremećajana devijantne pojave i obrnuto. 4.Odnos S.P. i sociologije.Vezu između S.P. i Soc je izražena kod onih teoriskih pristupa koji socijalne devijacije tretiraju s integralnog a posebno sociološkog stanovišta. 5.Odnos S.P. i pedagogije.Pedagogija je nauka o vaspitanju, koje prestavlja značajan činilac u formiranju ličnosti i primerenom društvenom ponašanju.Kako se padagogija ne bavi samo pozitivnim vec i negativnim uticajima faktora vaspitanja rezultati njenog istraživanja veoma su bitna sa stanovista etioločkih cinilaca uticaja na pojave socijalne patologije. 6.Odnos S.P. i socijalne politike. Socijalna politika zavisno od sistema organizacije i umerenosti cilja bitan su uslov kako prevencije pojava socijalne patologije tako i resocijalizacije subjekata sa poremecajima u socijalnom ponašanju.

3.Pojam i sadržaj socijalizacije ličnosti i psihosocijalne osnove socijalizacije Socijalizacija prestavlja totalitet organizovanih i neorganizovanih uticaja, kontinuitet procesa, celine interaktivnoosti koja ima za posledicu formiranje ličnosti koja odgovara potrebama određenog tipa društva.Socijalizovana ličnost pretpostavlja humanističku svest i ponašanje koje će biti rezultat usklađenosti društvenog i ličnog interesa.Socijalizacija u suštini prestavlja kompleksan proces u formiranju ličnosti sposobne da obavlja splet uloga – (člana porodice, bračnog druga,ulogu druga prijatelja),u kojima zadovoljava svoje potrebe, ostvaruje svoja prava,izvršava obaveze.. Problem socijalizacije je višestran i zato se nemože posmatrati u okviru samo neke od naučnih disciplina.

Psihosocijalni pristup u objašnjavanju ovog odnosa je nužan,jer se problem ne može posmatrati samo sa čisto psihološke strane a da se ne zapadne u psihologizam ili čisto sa sociološke a da se pri tom ne zanemari unutrašnja ljudska priroda, kao bitan osnova tog odnosa.Psihološki problemi objašnjenja socijalizacije neodvojivi su od proučavanja karaktera,temperamenta,intelekta,fizičkih svojsava, emocij, bioloških i socijalnih motiva i njihovog uticaja na međuljutske odnose.Psiholozi su proces socijalizacije posmatrali uglavnom kroz dve grupe socijalnih učenja:BIHEJVIORISTIČKO I TEORIJU KOGNITIVNOG RAZVOJA Prvi pristup problem socijalizacije svodi na volju ličnosti da se u konkretnoj situaciji, koju prestavlja draž, ponaša ili reaguje na određen način.Ova teorija polazi od spremnosti ličnosti da na draži, putem asocijacija, mehanički i uslovljeno reaguje. Ovaj pristup osporava teorija kognitivnog razvoja, koja u prvi plan socijalizacije ističe značaj motivacije i razvitka Psihosocijalne teorije socijalizacije svakako imaju značajan oprinos u objašnjavanju ove pojve, ali s obzirom na to da socijalizacija nije samol psihički proces, smatra se da one nisu dovoljne za potpuno objašnjenje, tj da se seocijalizacijemoze tumačiti tek u interdisciplinarnim gledištima. 4.Društvene vrednosti socijalizacije Društvena sredina,obrazovanje, nauka i kultura osnovni su elementi i pordučja formirannja društvene svesti kojom se izgrađuje sistem stavova o osnovnim društvenim vrednostima.Ti stavovi čine čoveka sposobnim da percipira, vrednuje i na određen način reaguje na uzroke i druge faktore ugrožavanja vrednosti koje čine osnovu njegove lične sigurnosti i stabilnoti društvene zajednice.Socijalizacija i vrednosti se dovode u vezu sa brojnim naučnim stavovima.Neki nemogućnosti socijalizacije definišu pretežno odnosom ličnosti prema vrednostima.Bitan uticaj u izgrađivanju sistema vrednosti imaju društvena i socijalna sredina u kojoj se vrednosti formiraju i usvajaju stavovi usmerenim delovanjem društva i njegovih institucija.Svako se susreće i društvene vrednosti usvaja u prvoj formi vaspitnog procesa, u porodici.U njoj se stiču elementarne osnove vaspitanja,čiju ulogu dalje preuzimaju obrazovanje,nauka,kultura,javno informisanje.Obrazovanjem čovek usvaja pravila ponašanja, držeći ih se kao preduslov života i adaptacije u zajednici.Kroy sistem vaspitanja i obrayovnja on se upoynaje sa društvenim vrednostima, prihvata ih ili ih odbacuje i osmišlja život prema

odnosno otuđenja ličnosti.sa stanovistva celine ili pojedinih segmenata društva i njegove slojevitosti.Ipak nema svako odstupanje automatski i negativno određenje.. koje može biti psihološko i socijalno.Međutim kako god odredili značenje u sadržajima ovog pojma nesumljivo je da oni potiču iz socijalnog konflikta i neuspelog procesa socijalizacije.Otuđenje.posebno ako se u vrednosnom dualizmu pojavi .Sociološka istraživanja ukazuju konkretnije na odnos vrednosti i spcijalnih konflikata. 5.nacionalni. raslojavanja i dostupnost egzistencijalnih i drugih dobara igraju važnu ulogu.Pojam socijalne devijatnosti U najopštijem smislu devjacija znači odstupanje od nekog utvrđenog standarda vrednosti. patološkog i delinkventnog ponašanja. 6.. a izazivaju društvenu (formalnu i neformalnu) reakciju.tj sve one pojave koje ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti.njima.. jednakosti s diferencijacijom..Svaki oblik odstupanja od datih vrednosti. koji neizbežno vodi u stanje anomije.U socijalnoj patologiji pod socijalnim devijacijama podrazumevamo onu vrstu pojedinačnog i grupnog ponašanja koja imaju za posledice pojave socijalno destruktivnog.Neuspeh socijalizacije može se odvijati na više nivoa ali su najteže posledice neprilagođavanja u porodici. institucionalnih i neformalnih.drugi je izraz ili posledica neuspelog procesa socijalizacije ličnosti i jedan od izvora i uzroka devijacija.Vrednosne orijentacije i standardi nisu jednom zauvek dati niti su oni uvek isti za sve strukture društva i sve generacije. a uzroci tome mogu biti veoma brojni.Socijalni konflikti mogu varirati između nenasilnih i nasilnih. normi i obrazaca ponašanja smatra se devijantnim.ideološki.vrednosni vakum.Prema nekim definicijama u oblast socijalnih devijacija svrstava se i raspad institucionalnih oblika i neformalnih obrazaca društvene organizacije.Društvene determinante socijalnih konflikata nalaze izvore u heterogenosti socijalne slojevitosti drzuštva.Sociolozi ukazuju na to da sukob vrednosti može biti uzrok i problema socijalizacije.norme ili zakonitosti. 7. privid iza kojih stoji stvarni problem vrednosti.ustaljenog pravila.kao socijalnostrukturalni.:kolektivizam s individualizmom.Socijalizacija i socijalni konflikt Društvene determinante socijalnih konflikata mogu se posmtrati i objačnjavati s različitih gledišta.institucionalni. u destrukciju. u kojima materijalni interesi.Kriterijumi socijalne devijantnosti . ističući pri tom da su druge vrste i podele konflikata samo refleks.

Po ovoj teoriji pored univerzalnih vrednosti svako društvo proklamuje i odgovarajučim normama i srestvima štiti postojeće vrednosti.2.Prema njemu devijantno je svako ponašanje koje odstupa od utvrđenih normi koje je odgovarajućim propisima ustanovila društvena zajednica.Neprihvatanje vrednosti od strane pojedinaca i društvenih grupa smatra se devijantnm.jer za institucionalnu reakciju usmerenu ka zaštiti vrednosti koja nema značaj ili je nametnuta a time i društveno neprihvaćena raspolaže korektvinim elementom delovanja. razni autori su ustanovili i posebne tipove devijantnosti kao sto je to na primer učinjeno kroz tipologiju individualne adaptacije na stanje anomije u društvu a gde se polazeći od individualnih kriterijuma razlikuju dve vrste devijacija-aberantno i nekonformističko ponašanje.priznate vrednosti kumulativno prati institucionalna i društvena reakcija.Po ovoj teoriji društvenu zajednicu čine antagonističke grupe od kojih jedna-vladajuća. Najrasprostranjeniji vid i ujedno najuži oblik shvatanja socijalnih devijacija jeste njihovo svođenje na pojave socijalne patologije.3.Zavisno od polaznih kriterijuma.to je ujedno i najčešći kriterijum ustanovljavanja devijantnosti.posto se sva ljudska ponašanja se nemogu smestiti jednostavno u crno-belu relaciju kriterijuma.Po ovom kriterijumu devijantno ponašanje je svako koje odstupa od statističkog proseka.Postoji više pristupa da se praktično odredi neka vrsta ponašanja i definiše kao normalna ili devijantna pojava.Postavlja se pitanje gde je granica normalnog i devijantnog?.Između socijalnog konflikta i devijacija destruktivnog tipa postoje .Jedan od modela kojim se prikazuju razlike između devijantnog i normalnog jeste statistički model. 8.delikvencije i sociopatološke pojave.Ovaj kriterijum smatramo najpouzdanijin iz 3 razloga.propisuje društvene norme ponašanja za sve članove društva.U fenemenološkom smislu a polazeći od datog pojma i kriterijuma u pojave socijalnih devijacija ubrajamo socijalne konflikte s elementom nasilja.Ovakva tipologija je preuska jer su pojave socijalne patologije samo jedan od oblika socijalne devijantnosti.Polazne osnove devijantnosti postavio je još Dirkem stavom da su normalne pojave one koje su potpuno onakve kakve treba da budu a patološke one koje bi treballo da budu drugačije nego što jesu.U trecu grupu ubrajaju se shvatanja koja proizilaze iz konfliktne teorije. 1.drugi pristup prestavlja normativističko shvatanje.Teorija vrednosti nudi četvrti kriterijum mogućeg razgrančavanja devijantnog od društveno normalnog.sadrži bitne elemente predhodnih.Tipologija socijalne devijacije U literaturi postoje brojni primeri pokusaja tipologije socijalnih devijacia. Neki periodi društvenog razvoja i poremećenih odnosa te granice čine relativnim i još nejasnim.

urođenih.Hromozonska teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina a oni produkuju društveno abnormalna ponašanja 10.prema tome čovek sklon devijacijama je ličnost niže biološke pripadnosti.Pristalice shvatanja biokonstitucionalne sklonosti ili genetičke orijentacije polaze od urođenih i naslednih osobina koje konsituišu ličnost.Prema shvatanjima prestavnika ovog pravca odsustvo inteligencije dovodi do neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti i samim tim i .opisujući stigmate degeneracije ima prestavu delikventa kao ljudskog izobličenja.Ovaj pristup negira teoriju o urođenom zločincu.Psihološke teorije socijalnih devijacija Teorije koje spadaju u ovu oblast nastale su iz socijalne medicine. Kriminalitet je najteži oblik socijalne devijacije.Teorija inteligenncije dovodi devijantnost u vezu s psihičkim svojstvima niske inteligencije i maloumnosti.ali je zato svaki oblik ljudske destrukcije socijalna devijacija.Prestavnici ove teorije smtraju da između anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna veza.tzv.Prva shvatanja dovode u vezu fizičku konstituciju čoveka i njegove moralne osobine.bioloških svojstava koja stiči:nasleđem gena i nasleđem posebno konstitucionalnog tipa.Neki biooški pravci ističu i uriđene sklonosti i nasleđa primarnim činiocima u delikventnoj orijentaciji.velike sličnosti ali i bitne razlike.Psihološke teorije pre svega polaze od psihičkih karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezu psihičke poremećaje i devijantnosti. 9.Lombrozova. Antropološka teorija.Psihoanalitička shvatanja u objašnjenju devijantnosti polazw od psihičkog stanja ličnosti u sferi nesvesnog.ali se zato smatra da kod nekih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju.odnosno od uticaja podsvesnih sila i nagona.Sociopatološke pojave po intezitetu individualnog ispoljavanja nemaju domete društvenih posledica koje sa sobom nose rat i kriminalitet ali se zbog svoje raširenosti smatraju najznačanijim problemom društvene zajednice.to je istorijska kategorija nastala klasnom podelom društva i pojedinih oblika vlasništva.jer nije svaki tip socijalni konflikt i destrukcija.Biološke teorije scijalne devijacije Ove teorije u prvi plan stavljaju determinisanost ljudskog ponašanja biološkim i fiziološkim faktorima i mentalnim osobinama ličnosti.Prema tim shvatanjima devijanti su ličnosti posebnih.kao rezultat kritike bioloških shvatanja.jedne vrste fizičke i moralne nakaze.

Ona.međutim.kao izvoru destruktivnosti koja je uzrokovana isključivo biološkim faktorom.Agresivno ponašanje je neka vrsta specifične instiktivističke energije..govori o urođenom agresivnom instiktu...odnosno raskorakom između ciljeva i interesa zajednice. 12.oni sa svoje strane u povratnom dejstvu izazivaju niz nepovoljnosti u društvu..Vremenom su se u oblasti socijalnih devijacija .da ljudsku destrukciju uzrokuju samo društveni uslovi i to pojedini njeni prvci. 11.Psihopatološki pristupi u izučavanju pojava socijalnih devijacija Pod uticajem medicinskih nauka u teoriji su dosta prisutna shvatanja koja socijalne devijacije povezuju s patologijom psihe.Mentalni poremećaji su izraz i posledica društvenih neuravnoteženosti.On smatra da se o agresivnom ponašanju može govoriti samo u slučaju kada je agresivnost cilj za sebe.Jakovljević po kojem su .Suština ovih pristupa pretežno psihijatrijske orijentacije jeste objašnjavanje devijacija raznim oblicima patoloških oboljennja ličnosti odnosno njihove mentalne defektnosti. naučenom obliku ponašanja.usmerenu prema drugim objektima koji tako prestavljaju zamenu za vlastito biće. 13.To je netolerantna.uz ličnost posmatra i društvene uzroke koji formiraju te uticaje na ličnost.Bieejviorističke terije govore o agresivnosti kao stečenom..Prema tim pristupima..Na problem odnosa mentalnih poremećaja i socijalnih devijacija značajno je ukazivao i V.Psihološke osnove agresije Postoje neki oblici psiholoških determinacija koji ljudsku prirodu čine krajnje destruktivnom a ispoljavaju se raznm vidovima agresivnosti.Začetnik i glavni prestavnik shvatanja agresije kao urođenog svojstva jeste Frojd.nesvesnu želju za smrću.. uzroci socijalnih devijatnih pojava su u trajnim ili privremenim duševnim oboljenjima.a javlja se isključivo među jedinkama iste vrste. Izučavajući agresiju kod životinja i kompirajući je s ljudskim ponaćanjem.Osoba sklona nasrtljivosti tipologizovana je u teoriji kao agresivna ličnost.Lorenc K.Teorija neprilagođenosti objašnjava devijacije faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti realnim socijalnim uslovima.koji agreiju posmatra kao težnju čoveka za destrukcijom samog sebe.Sociološke teorije socijalnih devijacija Sociolopške teorije nastale su iz kritičkih postavki prema antropološkim shvatanjima nekih autora.isprazni.nasrtljiva osoba sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom.duševnim poremećajima i u zaostalosti duševnog razvoja. spontana reakcija na fiziološkoj osnovi koja ima potrebu da se nekom ili nečem .odsustva njihovog poštovanja i pridržavanja..

poznata pod nazivom teorija društvenih spona ili društvene kontrole.problemima i socijalnoj sredini. Kulturološke teorije-čine razne sociološke pravce u tumačenju pojava socijalnih devijacija s aspekta problema sukoba kulture i kulturnih obazaca odnosno raznih modela supkulturnih i kontrakulturnih oblika društvenog strukturiranja.pod tim pojmom . Teorija socijalnih veza je jedna od novijih teorija.konstituisale razne sociološke teorije kao što su procesa.uslova.U najopštijem.Takvim se prvenstveno smatraju teorija kulturnog konflikta. Teorija socijalnih procesa teorije socijalnih Ovaj sociološki pristup odnosi se na one pravce izučavanja socijalnih devijacija koji tumaće uzroke ili determinante ovih pojava koji pripadaju socijalnim procesima.pojam i vrste Etiološki problemi uzročnosti.pri čemu je opšti interes izražen u zejedničkom sistemu vrednosti. To su svi oni činioci koji na ma koji način utiču na pojave socijalnih devijacija kao društveni fenomen i devijantnu orijentaciju pojedinaca kao individualni čin.uzora i obrazaca.odnosno zašto odbacuju konvencionalne norme. Teorija socijalnog učenja U ovu grupu teorija spadaju oni pristupi koji pojave socijalnih devijacija tumače procesima imitacije.teorija potkulturei kontrakulture.povoda i motiva nazivaju se faktorima devijantnosti..stanjem kada .kulturološke teorije.multifaktorska orijentacija.Ona polazi od stava da su devijantnost i društvena sredina u neposrednoj vezi.teorija socijalne sredine preteča je savremenih sociološških shvatanja o socijalnoj devijantnosti.Robert merton anomiju shvata kao društveno stanje tj.koja za razliku od drugih ima pristup da objasni zašto se ljudi ponašaju prodruštveno.Dirkem je pojavve socijalnih devijacija objašnjavao slabljenjem uticaja društvenih normi i reakcija.teorija društvenih grupa i slične.Teorija anomije izvorno polazište ima u jednom od Dirkemovih odnosno Mertonovih pozivističkih shvatanja izročnlsti devijantnosti. 14.ranije norme i standardi dobijaju više karakter preživelosti. Kao tip društvene strukture..te teorije socijalnog interakcionizma.Funkcionalistički pristup polazi od pretpostavke da je društvo skladna organska celina njegovih delova.Faktori socijalnih devijantnosti.indetifikacije i uopšte ranim modelima oponašanjem socijalne sredine..a ne devijantno.

prvenstveno. organse.Biološki i psihološki faktori socijalnih devijacija Biološki faktori Biološki faktori prestavljaju činioce definisane. tj.podrazumevaju se činioci opšteg i posebnog značaja.U drugu grupu organskih poremećaja spadaju promene nastale usled bolesti. odnosno za njegovu prirodu i narav.U negativne .psihološke. smatraju se individualna tj.Među najznačajnije patološke crte kaaraktera spada agresivnost koja se definiše kao interpersonalna sklonost nasrtljivosti .Naime egoizam se kod čoveka ispoljava kao samoživost. klasifikuju na dva osnovna načina-prvi polazi od endogenih i egzogenih faktora. njihov međusobni odnos i uslovljenost.Karakter čine one osobine koje se dovode u vezu s moralnim principima i normama. kao što su urođene. zaraze. i takva stanju su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti koja dovode do psihičke nezrelosti. Tu spadaju faktori biosomatskih procesa.Sklonost devijatnosti mnogi vezuju za karakter čoveka. Subjektivna obeležja ličnosti koja se manifestuju u karakteru. inteligenciji. Psihološki faktori Psihološkim faktorima. dok drugi polazi od pristupa pojedinih naučnih disciplina.direktnog i posrednog uticaja. 15. emocijama. motivima i drugim svojstvima. nastale kao posledica anomalije u fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima. Organski poremećaji ćine patogene promene u psihomatskom sistemu. zagađenosti okoline ili fizičkih trauma. u opštem smislu.biološke i socijalne prirode koji utiču na devijantne pojave. fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju devijantno ponašanje.uglavnom.Egoizam i egocentričnost su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koje mogu imati devijantne oblike. u teorijama biološke i natropološke orijentacije. a delom i psihološke.Oba ova načina imaju svoje mane i prednosti. motivaciona orijentacije usmerena prvenstveno prema sebi.Organske determinante su faktori uslovljeni organskim poremećajima. karakteristike u teoriji devijacije. tj da se silom reši konflikt sa drugima.Urođeni faktori su vrsta subjektivnih faktora koji čine delom biološke.U prvu grupu spadaju maloletna lica s poremećajima nastalim u toku rođenja ili ranoj mladosti.U teorijskim studijama faktori devijatnosti se . Unutrašnjih svojstava ličnosti odnosno spoljnih uticaja na asocijalno ponašanje. što se manifestuje u predspozicijama ličnosti. nasledne.

Stanjem emocija objašnjavaju se nestabilnosti ličnosti u ponašanju: kod emocionalnih blokada.Migracioni procesi . migracioni procesi. ali da indirektno mogu dodatno stimulisati predisponirane osobe u imitaciji metoda i indetifikaciji s negativnim uzorima.porodični faktori. posebno dece i maloletnika. gledano. Neka shvatanja ukazuju na to da mediji. 16.Za izučavanjee socijalnopatoloških pojava od posebnog su značaja ekonomski činioci:uslovi razvoja društva. 17.Porodični faktori su vrlo bitni jer se porodična sredina smatra jednim od bitnih etioloških faktora devijacija.Socijalni faktori devijantnosti Socijalni faktori su činioci društvene sredine i drugih objektivnih determinanti koje neposredno ili posredno utiču na ljudsko ponašanje.Uticaj masovnih medija. ne podstiču devijantnost. gde se javlja nesrazmernost i neprikladnost emocionalnih reakcija u odnosu na datu situaciju. Svako ljudsko.uticaj medija. Psihopatološki faktori socijalnih devijacija .Ekonomski uslovi.krađa. Socijalna sredina prestavlja jedan od najbitnijih činilaca socijalizacije ličnosti ali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja. tj migracije su društveni procesi prisilnog ili dobrovoljnog preseljenja stanovništva iz jednih krajeva u druge.U procesu migracija kidaju se veze i vrednosna shvatanja tradicionalnog i patrijarhalnog a nastaju socijalni i psihološki problemi i konflikti.ekonomska kriza nužno dovodi do pojava porodičnih kriza. pa i svako devijantno ponašanje motivisano je nekim ciljem i interesom.ekonomski uslovi.Uticaj obrazovanja.karakterne crte spada i deprivacija koja u suštini znači lišavaje ili gubitak sadržaja ili draži nužnih za zadovoljavanje potreba.Što se tiče emocija. porasta pojava alkoholizma. Motivi u socijalnoj patologiji su unutrašnje pobude devijantne orijentacije čoveka.uticaj obrazovanja. ekonomske krize i drugi privredni problemi. Autori koji tvrde da lica s nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen predisponiranosti za devijantno ponašanje mišlljenja su da je to slučaj zbog toga što takve osobe nisu prošle odgovarajuće stupnjeve i forme socijalizacije. prostitucije.Pojava socijalne patologije u porodičnoj sredini može biti izvor sukoba. oponašanja ili sticanja devijantnih navika.prevara. kada se javlja kočenje misaonih procesa usled prejakih emocija. depresija.U takve faktore prvenstveno spadaju: socijalna sredina. njima se u literaturi pridaje bitan značaj devijantnog uzoka. u celini. i kod emocionalnih poremećaja.

organskih i psihičkih poremećaja ličnosti koje karakterišu 4 osnovna obeležja:1.doživljavanju i ponašanju.Kod psihopata ne postoje ili su veoma ograničeni moralni obziri i norme 18.Pojam i pojavni oblici kriminaliteta Naučiti iz knjige 19. u nauci se koriste razne klasifikacije takvih pojava.afektivnih.mineralnih ili biljnih supstanci:2.neurotske poremećaje i poremećaje ličnosti.Duševna zaostalost je vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja.težnja posle odreženog vremena za povećanim količinama:3.osnovna obeležja i pojavni oblici bolesti zavisnosti Bolesti zavisnosti.Razlikuju se tri stepena duševne zaostalosti:idiotija. tzv socijalnih emocija.debilnost.To su.prirodnih ili hemijskih supstanci.osećanja i volje.psihička i fizička zavisnost kao posledica navike i ozbiljne zdrastvene i socijalne posledice.Poremećaji psihičkih procesa ličnosti u literaturi se shvataju veoma različito.manifestuje se u vidu fizičkih i psihičkih smetnji.Reč je o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije. u osnovi.želja i potreba za konzumiranjem određenih hemijskih.fenomeni su socijalnih.Pojam. u psihičkom stanju. uro]eni ili u ranom detinstvu stečeni defekti inteligencije kao posledice oboljenja centralnog nervnog sistema ili teške socijalne zaostalosti. kojih je ličnost svesna.S obzirom na vrstu i težinu psihičkih poremećaja.Bitna karakteristika zavisnosti često je snažna želja ili neodložna potreba za uzimanjem narkotičkih .paradoisnih. shizoidnih i epileptoidnih poremećaja i psihopatije kao najkarakterističniji njihov oblik.Sva četiri elementa deluju uzajamno a rezultati zavišnošću li su posledica patološke zavisnosti čoveka od određenih bioločkih.iliti pojam toskimanije.U literaturi preovladava mišljenje da psihički poremećaji neposredno ili posredno utiču na devijantna ili teže oblike delikventnih ponašanja ličnosti. ponašanju i emocionalnom razvoju ličnosti. Psihopatije su urođeni poremećaji u strukturi.Neuroze su psihička odstupanja na somatskom području. naručito složenijih komponenti.U poremećaje ličnosti spadaju pojave manije.imbelcilnost.Najprihvatljivija je ona koju je ustanovljena Međunarodnom klasifikacijom bolesti na: duševne poremećaje (duševna zaostalost i duševne bolesti).Duševna poremećenost može se razvrstati prema uzrocima i vrsti u dva osnovna oblika:kao duševna zaostalost i u vidu psihotičnih stanja.

Nastaje tako što korišćenje supstance tokom određenog vremena izazivaju posebno stanje koje prelazi u naviku.a u cilju postizanja subjektivnog stanja zadovoljstva.još u starom veku počinje shvatanje da je reč o bolesti.kafe.ili duvana.pojam i opšte karakteristike Kada je reč o alkoholizmu Veoma rano.Sve do 18 i 19 veka smatralo se da je alkoholizam pojava tipična za karakter asocijalnih ličnosti.sklonosti marginalnih društvenih grupa i beskučnika. U slučaju zavisnosti česta je pojava tolerancije-to je posebno stanje koje se dovodi u vezu s tokom uzimanja psihoaktivnih supstanci.a time alkoholičar tretiran kao osoba moralno manje vredna.nastala korišćenjem određenih supstanci.srestava ili lekova.U socijalnoj psihijatriji razlikuju se 2 vrste zavisnosti: Psihička-smatra se stanje u kojem je neka osoba emotivno zavisna od nekog srestva ili supstance.Četvrti element društvenog svojstva pokazuje da su posledice alkoholizma.Naime alkoholizam nije samo bolest i zdrastveni problem pa prema tome nemože se iskoreniti medicinskim tretmanom jer ova vrsta bolesti ima i svoje stvarne društvene i uzroke i posledice.Bitno svojstvo alkoholizma jue i to da je to društveno patološka pojava i to zbog sledećih razloga.tako da je več u 14 veku dolazi do značajnijeg proučavanja alkoholizma kao bolesti.Alkoholizam.a treći element društvenog obeležja čini njegova zastupljenost u skoro svim nivoima populacije.prestavlja poremećaj metaboličke ravnoteže u fiziološkim funkcijama organizma.telesnom nivou. Fizička.drugi element koji ovoj pojavi daje društveni karakter jeste njena rasprostranjenost. tj loša društvena pojava.s posledicama na fizičkom. to su fenomeni kojima se bave stručnjaci raznih profila(psihijatri.socioloz i pravnici) ALKOHOLIZAM 20. Apstinencijalni sindrom prestavlja grupu simptoma koji se javljaju u početku i toku apstinencijalne krize.kada je tretiran ne samo kao medicinski problem već i kao negativna vaspitna.Najčešće se alkoholičarem smatra ličnost zavisna od alkohola.psihičkom i socijalnom planu.psiholozi.Medicinska definicija određuje alkoholizam kao hroničnu progresivnu bolest koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića. a mogu biti izraženi na psihičkom i na fizičkom.a alkoholizam tretiran kao bolest zavisanosti.U bolesti zavisnosti spadaju prvenstveno pojave alkoholizma i narkomanije. To je promenjeno stanje organizma koje nastaje posle prestanka unošenja supstanci.pored zdrastvenih .alkohola.

Reč je o prelaznoj etapi između umerenog pijenja i stanja zavisnosti.psihičkih i socijalnih poremećaja.oni što piće koriste kao srestvo za ublažavanje ili ukljanjanje psihičkih i fizičkih patnji.kriminaliteta i prostitucije.skiveno konzumiranje postaje sve češće. .nastaje iz zabave i postepeno prelazi u fazu uživanja. alkohol postepeno postaje potreba. 22.nastupa period alkoholičarske psihoze.psihički i fizički zavisni od alkohola s posledicama apstinencijalnog sindroma.Ono piju neumerno.pravda svoje ponašanje. 21.Ova faza znači potpunu zavisnost osobe od alkohola.U drugoj fazi.Delta alkosi imaju iste osobine kao i gama alkosi ali su u stanju da kontrolišu uzimanje određenih količina.Jelinek je takođe pored tipologije alkoholičara u jednoj svojoj studiji izradio semu sukcesivnih alkoholičarskih faza u razvoju.Gama alkoholičari teži su slučajevi.a traje od 6 meseci do 2 godine.Alkoholičarska ličnost-socijalno psihološki profil Alkoholičar je osoba koja zbog dugotrajne upotrebe dospela u stanje zavisnosti od lakohola i kod kojeg je došlo do znakova fizičkih.i psihopatoloških.Prema nekim shvatanjima među alkoholićarima su u velikom procentu zastupljene osobe psihopatskih crta.umerenog pijenja.negira da konzumira alkohol. moralnog propadanja gde su otežani procesi mišljenja.Prva.izraženih karakteristika narcističkog.Beta alkoholičari su psihički zavisni ali pri prekidu konzumacije alkohola kod njih nenastupa tzv.nastaju predznaci stanja alkoholizma kada kod ličnosti nastaju simptomi zaboravljanja.napuštaju ga prijatelji.s ekstremno niskom tolerancijom na frustracije.osećanje izolacije i otuđenosti. Hronična faza je poslednja.apstinencijalni sindrom.Epsilon alkosi povremeno dobiju želju za konzumiranjem alkohola u meri u kojoj nastupaju i znaci amnezije.pojavljuju se znaci ljubomore. kao što su :impulsivnost.To je stanje pijanstva.bezbednosti saobraćaja.bz kontrole.predalkoholičarska faza. a strast za alkoholom sve izraženija.Skloni su depresijama i razdražljivosti.gubi interes za rad.Ova stanja prate sekudarne reakcije.a otpornost na alkohol slabi.višestruke i neposredno se odražavaju i na društvene oblasti porodične i radne sredine.Tipologija alkoholičara i alkoholičarskih faza Jednom od najpotpunijom tipologija smatra se Jelinkova po kojoj se razlikuju 5 vrsta alkoholičara:Alfa alkoholičarima se smatraju lica psihički zavisna od alkohola. U trećoj fazi ličosti nma punu kontrolu ponašanja.nervnih. neotporne na stanja ankcioznosti i tenzije. sado mazonazohističkog i egzibicionističkog u karakteru.

Demencija-nastaje zbog direktnog štetnog dejstva alkohola na ćelije mozga i njihovog izumiranja.radnih i drugih socijalnih uloga.Hronični alkoholizam odražava se na socijalno i porodično stanje pri čemu se ličnost skoro ničim ne može suprostaviti svojoj skoroj propasti.U medicinskom smislu alkohol neposredno utiče na organska i funkcionalna oštećenja.halucinoza.To su : genetsko nasleđe.Alkoholizam kao medicinski i socijalni fenomen Prekomerna i dugotrajna upotreba alkohola štetno utiče na fizičko zdravlje čoveka. 24.se u literaturi manifestno opisuju u pojavama:nesposobnosti preuzimanja odgovornosti u zadovoljavanju lićnih potreba:nemogućnosti obavljanja roditeljskih.Neki empirijski podaci alkoholizam povezuju s nasleđem. Socijalne posledice alkoholizma.otežano pamti.Američka psihijatrijska asocijacija razlikuje dve vrste poremećaja vzanih za alkohol:1.agresivnost i impulsivnost.Poremečaji kao posledica uzimanja alkohola 2.dokazujući da se on generacijama pojavljuje kod izvesnih porodica.U tipične alkoholičarske bolesti spadaju: 1.od kojih nijedna na potpun ili zadovoljavajući način ne iskazuje suštinu problema.23.To se stanje manifestuje u vidu organskih oštećenja i psihičkih poremećaja.iritira sluzikožu.Biološke teorije govore o moguća tri osnovna uzroka alkoholizma.poremećaji u metaboličkim procesima u organizmu i procesi oslobađanja moždanih transmitora.bračnih.Najteži vid psihičkih poremećaja prestavljaju alkoholičarske psihoze.gubi sposobnost mišljenja..Alkoholna padavica-nastaje dejstvom alkohola na čelije mozga a ispoljava se u gubitku svesti.dovodi do pojave ganstritisa.. povećava se razdražljivost. Uzroci alkoholizma-biološko psihološki faktori Postoje brojne hipoteze o uzrocima alkoholizma.2.kao sto su akutna patološka napetost. u četvrtini slučajeva je nkriminatoran.Uz to.Najozbiljniji poremećaji u sfveri socijalnih odnosa manifestuju se bračnim konfliktima.3.te poremećajjima porodićnih odnosa.U psihičkom smislu alkoholizam utiče da ličnost intelektualno slabi.poremećaji prouzrokovani korišćenjem alkohola.oštećuje jetru.Delirijum tremens-alkoholno ludilo što se javlja kod osoba koje duže vreme konzumiraju pretežno žestoka pića.Negativne posledice se ispoljavaju na organizam.Međutim kasnje se pokazalo da nema pouzdanih dokaza da je alkoholizam biološki nalsedan.pokedine njegove delove i slabljenje funkcija.skaćujući mu vek u proseku za oko 10 do čak 20 godina.niti je još uvek i pored brojnih istraživanja otkriven nasledni faktor koji bi ukazivao da će se razviti ova bolest.Pojedini .kao i zanemarivanje radnih obaveza.

mišljenja da je alkoholizam uzročno vezan za nesvesne konflikte iz ranog detinstva.Dejstvo alkohola kod čoveka potiskuje stvarne životne probleme i marginizuje ih a kod mladih ističe. i sa stvarnošću.Postoje u okviru socioloških i shvatanja da je alkoholizam u vezi sa tradiciom. 26.hedonizam..Kod odraslih osoba alkohol je srestvo prevazilaženja frustracionih stanja i ankcioznosti. odražava na porodicu.pa se na taj način objašnjava činjenica da je alkohol srestvo kojim pojedinci ili čak i čitave društvene grupe i slojevi olakšavaju stanje siromaštva.sobom.usamljenosti.Neka istraživanja ukazuju na latentnu psihološku stukturu kao karakternu crtu alkoholičara.kulturom i polnim ulogama pojedinih sredina.pre svega u okviru socijalnih i kulturnih determinanti.pretežno.Veoma su bitni i specifični socijalni uzročnici alkoholizma mladih.sredina i alkohol.U socijalne faktore alkoholizma neki autori posebno ubrajaju odsustvo adekvatnog zakonodavstva.a . te autoritarnost.Uzroci alkoholizma-socijalni faktori uticaja Socio-kulturne teorije faktore uzročnosti vide tek u odnosu uzajamnog delovanja faktora:čovek.Alkoholičarska porodica Alkoholizam se kao društveni problem.moralizam.problemima u funkcionisanju endokrilnih žlezda.ublažavajući socijalnu nesigurnost i privremeno otklanjajući objektivni problem trenutnim opuštanjem subjektivne napetosti i anksioznosti.pristupi uzročnost alkoholizma pripisuju fiziološkim faktorima neutvrđenog poremećaja metabolizma. prvenstveno na supružnike .raskorak između shvatanja prava i dužnosti radnika.u objašnjenjima uzročnostima alkoholizma vezuju socijalni i psihološki faktori.Poznato je da je adolecentno doba prepuno kriznih faza razvoja kada je ličnost u sukobu sa . Smatra se da je alkoholičarsko ponašanje stres za svaku porodičnu sredinu i da ima uticaja na najmanje tri njena člana.Pojedini autori alkoholizam vide u perverziji nagona..One uslovljenost alkoholizma posmatraju.nedovoljne ishrane urođenje osetljivosti itd.Za prvim iskušenjima alkohola poseže se u burnom razdoblju kakvo donosi život adolescencije.ćime stiče sklonost piću.redukciju ankcioznosti i radoznalost.nemogućnost adatapcije na životne probleme.praćen protivrečnim raspoloženjima i osećanjima.konformizam.nizak prag frustracione tolerancije.Te okolnosti prepune problema mlada osoba lekše prevazilazi uz alkohol.dosade i protesta.kao što su:impulsivnost.uživajući u svojstvima njegovog korišćenja. 25.Psihoanalitičari su. pre svega.Često se ipak.patološka porodica i niži družtveni status.

koja je u alkoholičarskoj porodici izuzetno otežana. zavise od pomoći i milostinjerodbine i prijatelja.Utreznom stanju često su svesni svojih grešaka u nastupu griže savesti pa da bi ispravili greške idu u drugu krajnost.verbalno. Deca i porodica alkoholičara Na problem razvoja i ponašanje dece iz porodice alkoholičara značajno su upozorili neki autori u svojim radovima.Najslikovitiji sistem tog tipa porodičnog prilagođavanja na na alkoholizam opisala je Džeksonova.zatim i na decu.Procesi socijalizacije dece u takvim sredinama odvijaju se u neprirodnim okolnostima. 28..Naime u alkoholisanom stanju roditelji često decu zlostavljaju. tako da se stvarna veza ne odvija neposredno. je pojam.Nepravilno vaspitanje dece od strane roditelja alkoholičara redovna je pojava.Naručito je složena i problematična situacija za razvoj dece u porodicama gde su oba supružnika alkoholičari.. 27.Porodica alkoholičara je svaka porodica u kojoj je jedan član alkoholičar.Najizraženiji i svakodnevni problem odnosa u alkoholičarskoj porodici jeste pitanje komunikacije..Neki pak.alkoholičarska porodica. Alkoholizam žena ..Međutim svi autori se slažu i upozoravaju da alkoholizam roditelja ima ozbiljne posledice na razvoj ličnosti deteta.Zato se deca iz porodice alkoholičara često regrutuju devijantne osobe.Svako živi svoj život.Odluke se donose bez saglasnosti i dogovora. u izvesnom smislu različit od pojma porodice alkoholičara.Jedna od težih posledica za decu čiji su roditelji alkoholičari jeste ekonomska nesigurnost. dok se pojmom . gde je po pravilu subjekt alkoholizma suprug.fizički pa čak i seksualno. označava u formalnom smislu porodica u kojoj su dva ili više članova zavisni od alkohola.ukazujući na posledice vaspitanja u porodici oca alkoholičara i nesigurne majke. neadekvatnim uslovima života. po pravilu neodređena (dvosmislena) i disfukcionalna.učenja i ponašanja što dovodi do neurotičnih poremećaja i loših navika. jer izloženi traumama svakodnevnice.U sociološkom značenju i jedna i druga zajednica se smatra porodicom poremećenih i disfunkcionalnih odnosa. objašnjavajući to razvojem u sedam tipičnih etapa – stadijuma navedenog stanja.. misle da su dece alkoholičara intelektualno slabija od dece iz drugih porodica. nego preko treće osobe.deca su prinuđena da preduzmu ulogu roditelja i da se sami brinu o porodičnom domaćinstvu.Alkoholičarska porodica.U porodici alkoholičara. Deca su u nezavidnom socijalnom položaju:nemaju srestava ni za najosnovnije potrebe. kako unutar članova familije tako i prema spoljnom svetu. tolerišu sve vrste propusta i dozvoljavaju im sve vrste ponašanja. odvija se specifičan proces prilagođavanja porodičnih odnosa.

Alkoholizam i delikvencija Većina autora je saglasna da je alkohol jedina supstanca za koju se pouzdano može ustanoviti da koncentracijom izvesnih količina u krvi izaziva agesivno ponašanje.Prema nekim tipologijama. dokazujući ih tezom da su u najužoj vezi porast prodaje alkohola i delikvencije.jer činjenica je da alkoholisanost vozaća najčešće vinovnik saobraćajnih nesreća. što se manifestuje. naročito gubljenja osećaja za odgovornost i ispoljavanja agresivnosti.narkomanije. se trude da pokažu svoju nezavisnost i da žive bez predrasuda.. zasnovano na nekim istraživanjima da je čak 60 % krivičnih dela izvršeno pod dejstvom alkohola. za razliku od muškaraca.dok je povezanost alkoholizma i samoubistava daleko složenija pojava koja se ozbiljno proučava.Zašto konzumiranje alkohola dovodi do delinkvencije? –Alkohol dovodi do nekih bitnih vidova promene psifovizičkih svojstava lica.Žena ne pije što vole.zanimanjima.Alkoholizam je u neposrednoj vezi i korelaciji s socijalnopatološkim pojavama:proctitucije. već da zaborave.Međutim današnja statistika upozorava da je svaki treći alkoholičar žena... smatra se da je .Uopšte. paćenica. opijajući se.koliko piju i zašto postaju alkoholičarke..Mlađe žene.Pojedina istraživanja su ustanovili uzročnu vezu između alkoholo i narušavanja javnog reda. jedno je od važnih pitanja alkoholne etiologije i fenomenologije. žene počinju aktivno konzumiranje alkohola posle 20te godine.Problemi alkoholizma najprisutniji su u oblasti bezbednosti saobraćaja.. kriminalitet specifičana vrsta delinkvencije. 29. po pravilu na najteže oblike delikvencije.Postoji uvreženo mišljenje.skitnjičenja.samoubistva. zato.Za razliku od muškaraca. postoje četiri tipa žena alkoholičara: kolebljivica. kojipočinju s pićem između 15 i 20 god. što dovodi do raznih oblika kriminaliteta.alkoholičarski..Obično se kaže da . posebno slučajeva nasilja. Njima piće. žene se opijaju pretežno da bi otklonile napetost i stres.Veza alkohola s prostitucijom i skitnjičenjem uzrokovana je .Posledice porodičnih odnosa gde je majka alkoholičar nisu ništa manje nego kad je u pitanju porodica gde je alkoholičar otac.Da li žene piju. vezana prvenstveno za delikte nasilja. žena mnogo brže postane zavisnik od alkohola.Razlozi nisu samo neotpornost organske prirode već i u samim socijalnopsihološkim uzrocima. uglavnom piju relativno kontrolisano i prikriveno. jer za razliku od muškaraca..One. moralista i kontrolor. . nije ritualna potreba dobrog raspoloženja.svaka sa specifičnim obrascima porodičnog pponašanja i odnosa prema suprugu i vaspitanju dece. S promenama statusa i položaja žena u savremenom društvu transformisalo se i njeno ponašanje.

znači strast za uživanjem u opojnim srestvima:Postoje brojne definicije narkomanije.migracija i ostvarivanja profita. pre svega na istoku.vlada prava terminološka zbrka oko osnovnih pojmova.. patologije i kriminaliteta.Proces prenošenja droge iz zemalja tradicionalne proizvodnje u druge..(bes.mania.. ma u kojem obliku. da se iskaže kao društveno stanje. pojam i osnovne karakteristike Narkomanija. periodične ili hronične intoksikacije štetno kako zapojedinca tako i za društvo.Mada je reč o veoma starom fenomenu.Tolerancija prestavlja potrebu organizma. do kojih dolazi ponovljenim uzimanjem neke droge.Psihička zavisnost ispoljava se u potrebi i želji doživljavanja nečeg prijatnog.Uže posmatrano narkomanija kao bolest karakterišu tri bitna elementa.tolerancija i navika.NARKOMANIJA 30.. narkomanija je .narke.Narkomanija.ludilo).Računa se da u svetu ima oko 200 miliona zavisnika od droge.Proizvodnja narkotičnih srestava tradicionalno je vezana za kulturu.Danas su narkomanijom najviše pogođene razvijene industrijske zemlje i urbanizovane sredine.socijalni izraz i posledice.jer prekid korišćenja narkotičnih srestava dovodi do tzv apstinencijalnog sindroma.Narkomanija kao univerzalni problem-rasprostranjenost Narkomanija u savremenim uslovima ima takve razmere da se s razlogom može nazvati epidemijom. i to ne samo pojava za sebe nego vezane i s drugim vidovima socijalnih devijacija. 31. (ukočenost) i .protokom vremena za većom količinom ili ječom vrstom narkotika.tj kroz socijalne i druge posledice. iz jedne kulture u drugu.Ova definicija je često kritikovana kao jednostrana i preširoka jer postoji potreba da se pored medicinskih pristupa narkomanija odredi kao socijalnopatološka pojava.Pojam narkomanija potiče od grčkih reči .O broju uživalaca i zavisnika postoje mnoge procene.ovaj problem može se posmatrati kao kompleks odnosa drogačovek-socijalna sredina.. u ovoj oblasti.Prema definiciji Svetske zdrastvene organizacije. kao u retko kojoj.Narkomanija u najopštijem smislu. S obzirom na to da narkomanija nije samo bolest već i pojava sa socijalnim elementima.fizička zavisnost iskazuje se u adaptaciji organizma na određenu vrstu srestava. nesporno čini oblik i fenomen društvene devijacije. sa socijalnim i ekonomskim životom pojedinih zemalja.stanje. a među njima .. od opštih do kompleksnih. vezan je za mnoge istorijske tokove ratova.psifička i fizička zavisnost.Problem je u različitim pristupima i shvatanjima ove devijantne pojave i srestvima koji se koriste.

. izazivaju efekte vizuelne halucinacije u prostoru.halucinogene droge i droge dobijene iz kanabisa (indijske konoplje) U narkotike spadaju opijum i njegovi derivati. Britanija.halucinogenog i kokainskog tipa. međutim.Često se nekontrolisano koriste u svakondnevnom životu.000 narkomana.Švetska.(prema toksičnosti.čije korišćenje vrlo brzo stvara stanje psihičke i fizičke zavisnosti i tolerancije.vremenu i ličnostima.000 od čega samo 35.Ova klasifikacija razlikuje zavisnost tipa kanabisa. Većina autora.droge prirodnog i sintetičkog karaktera. što znači lekovito srestvo.Najpoznatijim stimulansom se smatra kokain.. S obzirom na intenzitet dejstva i vrsti zavisnosti.Pre samo 10 godina procenjivalo se da u Srbiji ima oko 10.Rusija. Depresanti su sintetički preparari narkotičkih supstanci.Tipologija droga i njihova svojstva Reč droga vodi poreklo od arapske reči . a predmet zloupotrebe su najčešće morfijum i heroin. . Stimulansi.opredeljuje se za klasifikaciju prema tipovima zavisnosti.Francuska. Talas narkomanije poslednjih godina nije zaobišao ni Srbiju.Postoje različite tipologije droga.podstiču mentalnui fizičku aktivnost.U tom smislu droge možemo klasifikovati na: narkotike.ali posle određenog vremena i neodoljivu potrebu za njihovim daljim i povećanim uzimnjem.Danska.najprikladnije razvrstavanje droga je prema njihovom osnovnom odrazu na ponašanje čoveka.dova. 32.).prema poreklju.R.Holandija.koji se koriste u medicini kod hiruških intervencija i u slučajevima epelepsije radi smirivanja agresivnih stanja.000 u Beogradu.Od evropskih zemalja drogom su najviše zahvaćene:V.Pojam droge-Droge ili narkotici su sintetičkaa srestva ili prirodne materije koje kod korisnika izazivaju različita osećanja .su SAD najugroženije područje.Italija.prema vrsti zavisnosti. Irska. Halucinogene droge su prirodne i sintetičke droge.od kojih je najpoznatija LSD. a njihova klasifikacija je moguća po svim kriterijumima.a povremeno ih koriste i sportisti.da bi danas ta brojka narasla na čak 80.opijatskog tipa..depresante.stimulanse.

Takve osobe. Neposredne posledice uticaja droge na ličnost narkomana takve su da ga čine devijantnim u mnogostrukom značenju.U psihičkom smislu. Halucinogene droge su nazvane po pojmu kojim se označava stanje uživaoca-halucinacije.U sociološkom smislu narkoman se može odrediti i po raznim socijalnim obeležjima.Držanje narkomana u sredini manifestuje se kroz vidljive znake poremećaja raspoloženja i poremećaja ponašanja.Sociološki pristupi narkomana tretiraju u relacijama primarnih i sekudarnih oblika devijacija.Halucinacije definišemo kao subjektivna stanja u kojima čovek opažajno doživljava objekte iskrivljene od realnosti..narkoman je u mnogim elementima asocijalna osoba. Zavisnost kokainskog tipa vezana je za kokain.pušenjem.Ovaj oblik zavisnosti nastaje veoma brzo korišćenjem (ušmrkavanjem.mlađe uzrasne populacije.Primarnim se smatraju slučajevi povremenog uzimanja srestava.odnosno sintetičkih droga.prihvataju obrasce različitih oblika asocijalnog ponašanja.s brojnim psihičkim poremećajima u sferi voljne aktivnosti i nagonskog ispoljavanja agresije ili depresije.potiču iz svih društvenih slojeva.normama i vrednostima koje prihvataju ili odbacuju.Uzroci narkomanije-psihopatološki i psihološki pristupi . nemaju vrednosni odnos prema moralnim i pravnim normama..žvakanjem) kokaina.Sekudarni tip nastaje .Naime većina narkomana su muškarci.Zavisnost tipa kanabisa dobila je naziv po konoplji od čijih se cvetova i listova dobija marihuana.komunikacije.Za razliku od drugih devijanata.s posebnom supkulturom.U stučnoj literaturi narkoman je osoba s neutoljivom željom i neodložnom potrebom za konzumiranjem neke vrste droga. Zavisnost opijatskog tipa vezana je za korišćenje opijuma i njegovih derivata morfijuma i heroina.nepouzdana.narkomani se karakterišu po izraženoj grupnoj indetifikaciji.uglvnom.socijalno psihološki profil Osoba koja je vremenom postala zavisna od droge uobičajno se naziva narkoman.Tipologija narkomana 35.. 33.Smatraju se vrstom narkotika što najbrže izazivaju stanje zavisnosti.Ličnost narkomana.po specifičnim oblicima ponašanja.Kada je narkoman već preuzeo novu socijalnu ulogu-ulogu narkomana. 34.

Uzroci narkomanije-socijalni faktori Socijalnim faktorima u etiologiji narkomanije pridaje se ozbiljan značaj u stručnoj literaturi.tako i u vezi sa potrebom preduzimanja mera prevencije i rehabilitacije.Pri tom se u obzir uzimaju razni faktori. Mnogi istraživači ukazuju na neposrednu vezu gradske sredine.nestvarno.U psihijatriji se smatra da se narkomani regrutuju isključivo iz redova psihički već izmenjenih ličnosti svih vrsta i kategorija.u prvi plan stavljaju problem neprilagođenosti. Kao opšti socijalni uzroci narkomanije pominju se:brzi protok ideja i porast standarda.imitacija dovode prvo do iskušenja.međutim.Vrlo često se pominju motiv radoznalosti.učenje po modelu. Drugi autori.uključujući i slučajeve latentne psihoze.potreba lmade osobe da se doživi nešto novo.drugi u samoj drogi i njenim svojstvima.treći u uslovima socijalne sredine.a vrlo brzo i do navike i zavisnosti.strukturalne promene i drugi činioci.o se naručito odnosi na siromašna gradska područja i prenaseljenost.gde su na delu ozbiljniji poremećaji porodičnih odnosa i izražena socijalna nesigurnost.želja za pripadanjem grupi i da se bude prihvaćen u njoj.Naime.izvan svesti.identifikacija s poznatim ličnostima. S obzirom na to da je narkomanija u osnovi bolest mladih.anomična stanja. u traganju za uzrocima neke etiološke teze vide činioci nastanka u kompleksu složenih psiholoških komponenti takve ličnosti. 36.odnosno migracija.Često se misli da mladi ljudi koriste droge kada imaju problema kod kuće ili u školi.Socijalnim faktorima se mogu dodati i činjenice opšte neinformisanosti o svojstvima narkotika i manifestnim znacima u ponašanju mlade osobe.uticaj savremenih društvenih procesa na razbijanje homogene porodice.Kao neposredni faktori uzročnosti posebno se ističu:tradicija.Druženje s narkomanima.odnosno socijalne i emocionalne adaptacije.što oni smatraju jednim od bitnih faktora uzročnosti narkomanije.međutim postoje i mnogi drugi razlozi:pristupačnost droga i tolerantan stav ili pozicija ignorisanja prema njima.ali nisu i . prisustvo narkomanije i njena raširenost među omladinom opštepoznata je činjenica.Pojedini autori uzroke narkomanije nalaze isključivo u ličnosti narkomana. Medicinsko -psihijatrijski pristup je veoma razvijen kako u izučavanju uzročnosti.urbanizacije i narkomanije.promene u sistemu vrednosti.

pasivnost.jer prenose naviku i na druge osobe.većim iskušenjima nego ikad ranije.škole ili neke druge mikro sredine.konkretne štetne posledice.naručito američki.o njenim štetnim svojstvima. 38.čini se.telesne i mentalne.Lanac informisanosti se odvija po principu da madi o drogi saznaju vrlo brzo.Uzroci narkomanije-kriminološki pristup Kriminološka orijentacija dovodi u vezu uzročnost sa nedozvoljenom proizvodnjom.ključni je putokaz u praćenju i razumevanju puta kojim se mladi čovek kreće.Iako NEMA pouzdanih istraživanja koja ukazuju na postojanje specifične psihičke strukture ličnosti koja bi odgovarala predispozicijama sklonosti narkomanije.Ono uvek potencira i logičnu hipotezu ili pretpostavku da postoji predispozicija sklonosti za ovu vrstu bolesti.agresivnost.ilegalnom trgovinom i drugim oblicima zloupotrebe narkotika.ali i kao potencijalna sila njenog razvoja.a drugi ne.porodice.Droge imaju veoma nepovoljan uticaj na zdravlje čoveka.Socijalni problemi i posledice narkomanije Posledice narkomanije su veoma brojne i mogu se u osnovi podeliti na urgožavanje fizičkog zdravlja. 37. Pitanje zašto neko postajezavisnik.preterano znojenje.itd. uvek je aktuelno.izložen.U vezi s tim neki.prkosnost.kao jezgro ličnosti. Indetitetm.trajno oštećenje mozga i .a ne i na vreme. prema podacima prosečan vek narkomana je 26 godina.Zavisnici od droge umiru veoma mladi.ali i više nego pre stavljen pred lice slobode i odgovornosti za svoj život i život svojih bližnjih.prometom.drugi pak misle da je to uzrok isključivo vezan za asocijalne i delikventne sredine uživanja droge.Posledice upotrebe droge po zdravlje su:gubitak težine.pošto je preneta u američko društvo od strane kineskih radnika.posebno ako su osobe odrasle u istimili sličnim socijallnim okolnostima.autori smatraju da je uzrok narkomanije rasni.individuacije.Posledice na organizam modu se podeliti na: psihijatrijsko neurološke. ipak se među zavisnicima češće susreću osobe s izraženim pojedinim osobinamacrtama ličnosti:povučenost. poremećaje psihičkih funkcija i socijalnog ponašanja ličnosti.

krivična dela nastala usled poremećaja ličnosti nastalih zloupotrebom narkotičnih srestava.uzrokovana neodoljivom potrebom za pribavljanjem droge2.Problem odnosa narkomanije i kriminaliteta može se tumačiti s nekoliko stanovišta.u otežanoj komunikaciji. 40.Kriminalitet narkomana zavisnika Narkomanija i kriminalitet su u tesnoj uzročnoj vezi.zbog čega e narkomanija s pravom smatra iznuđenim oblikom delikvencije. iz čega proizlaze ostala značajna pitanja.mišljenja.i krivična dela pomaganja pri zloupotrebe droge. jer gde god postoji zloupotreba droge. po pravilu se oslovljavaju nadimcima i govore specifičnim narkomanskim žargonom.od ostalih vršnjaka razlikuju se na prvi pogled i vizualno.gubitak pamćenja.U opštem smislu.prometom.opažanja.Psihičke posledice ispoljavaju se u raznim vidovima poremećaja volje.krivična dela zavisnika.Imaju sličnu .drhtanje ruku.prvenstveno kao nedozvoljena proizvodnja i promet opojnih droga.Oni se udružuju. koje od narkomana stvaraju ličnost posebne psihostrukture.Pojam i vrste narkomanskog kriminaliteta Od svih socijalnopatoloških pojava narkomanija je u najtešnjoj vezi s kriminalitetom. 39.jer svakog narkoman zavisnost čini potecijalnim delikventom.3.pogled na svet i njegove perspektive. dok se indirektni odnosi na kriminalne radnje kojima se pokušava doći do srestava pomoću kojih bi se kupila droga.krijumčarenjem4.. posebna socijalna grupa.emocija i karaktera.U vezi s tim kriminalitet narkomana možemo posmatrati kao direktni i indirektni kriminalitet.Ozbilje posledice manifestuju se u pojavama poremećaja socijalnih relacija:u sposobnostima vezanim za produktivno –radnu aktivnost.Kriminalitet narkomana obično .tamo je na delu i neki od vidova delikventnog ponašanja.. U krivično pravnoj i kriminološkoj literaturi navode se 4 vrste najčešćih delikata koje čine narkomani:1.Narkomani su po svim slementima.. kriminalitet narkomana-delikventa može se posmatrati dvojako:kao kriminalna radnja i vrsta delikta narkomana da bi došli do droge I kao kriminal narkomana pod uticajem droge.filozoviju života.socijalnoj neprilagodljivosti i nezainteresovanosti.Direktni se ogleda u raznim formama delikventnog ponašanja da bi se pribavila droga.krivična delailegalne trgovine u vezi s proizvodnjom.Poseduju izuzetnu sposobnost međusobnog indetifikovanja u npoznatoj sredini.Ta veza je objektivne prirode i etiološki uslovljena.percepcije.

ličnosti narkomana. što prestavlja jedan tipičan primer jednog od oblika organizovanog ili profesionalnog kriminaliteta.Prema nekim tipologijama.Pojam i razmere prostitucije Pojam prostitucija potiče od lat.Veze narkomafije i vlasti pojedinih zemalja evidentne su.Prostitucija je danas po definiciji i sadržaju pojava svedena na .Uobičajna fraza da je prostitucija najstariji zanat na svetu ukazuje .počinje u drugoj ili trećoj godini narkomanskog staža.pružanje seksualnih usluga ženske osobe uz naknadu.autor knjiga Politika i droga:prljavi novac i demokratske države.psifofarmakološka – nasilničko ponašanje je neposredno prouzrokovano konzumiranjem narkotika. nije u pitanju bična kupoprodaja već ceo piramidalni sistem i čitav lanac organizacije. među zavisnicima droge razlikuju se tri tipa kriminalaca:1.3. 41.Ilegalna trgovina drogom svuda se odvija po sistemu uređene organizacije i mreže koja funkcioniše po principu hijerarhije od proizvođača droge..davati telo za novac.Vezu nasilja i droge neki autori dovode u moguća tri modela: 1. Reči prostituere-stavljati telo na prodaju.čist trgovac.manji zavisnici.ekonomsko-kompulzivni – veza između droge i nasilja jeste imovinska.dok su neke vrste droge stimulativnoagresivne prirode.3.smatra da se proizvodnja i trgovinom ne bave samo razne međunarodne mafijaške grupe već i da se tim poslom sve češće bave i država i politička vođstva velikog broja zemalja.Kriminalitet narkomana pored svoje objektivne ima i svoju subjektivnu stranu jer se izvršilac kriminalnih radnji pod uticajem droge oseća sigurnijim i manje odgovornim za posledice dela.bez posebnog odnosa prema drogi.slučaju droga.Pojava spada u red najstarijih oblika devijacija ljudskog ponašanja..većinom potrošači heroina koji ga šmrču.socijalno zapušten.stepena stečene zavisnosti.nakupca i vlasnika skladišta.2.Da je droga jedan od najprofitabilnijih proizvoda u strukturi organizovanog kriminaliteta. PROSTITUCIJA 42.večinom morfijski tip.ilegalnog tržišta i kriminalnog profita. a oblici kriminalne aktivnosti zavise od više faktora:vrste droge koju koristi.sistemski-nasilje je posledica stavljanja droge u promet.zavisnik.tamo su prisutne pojave njenog krijumčarenja.U ovom slučaju. upozorava se i u najvišim telima međunarodne zajednice.trasportne mreže i organizacije za preraspodelu u potrošačkim područjima.Narkomanija i organizovani kriminalitet Gde god je proizvodnja neke skupocene robe ograničena..Dejvid Džordan..2.

hotelska prostitucije i prostitucije tipa ..vikend prostitucija. Kompenzacionom prostitucijom definiše se tip pojave uzrokovan problemima osećanja i razumevanja u bračnim odnosima. .U savremenim shvatanjima prostitucije kao bitna svojstva pojave uzimaju se dva osnovna kriterijuma:stupanje u seksulanu vezu žene s partnerom.kljijenteli.Mnoge definicije prostituciju odre]uju kao vanbra.devojke na poziv.U ovom tipu prostitutke su dostupne samo određenoj. Istorijski izvori govore da je još Solon u grčkoj organizovao javne kuće.. Hotelska prostitucija je karakteristična za turističke centre.bez strasti i komercijalnu prodaju tela radi zadovoljenja seksualne požude partnera.šou-gerli..ekonomskih i zdrastvenih posledica. Međutim bez obzira na razlike u definisanju. je oblik prostitucije višeg ranga.. Agencijska prostitucija je vrsta tajne prostitucije.uglednoj. obuhvata najniži nivo prostitutki . svi autori se slažu u tome da je prostitucija kao oblik socijalne patologije žene.Pristupi u definisanju su različiti:pravni.šougerli.tpa ..sociološki i psihološki.U rimu.na prometnim saobraćajnicama i u velikim gradovima.povremeno razvijena u određenim danima.na njenu bitnu odrednicu-u pitanju je pojava stara skoro koliko i ljudski vek. s mnogostukim društvenim posledicama i u razmerima koje nisu ni izbiza istražene.supstituciona i kompezaciona prostitucija imaju punu aktuelnost.razvijen u nočnim klubovima za zabave Vikend –prostitucija je kao što sam naziv kaže.Supsititucionom prostitucijom se označava pojava gde se muškarci orijentišu na seksualno zadovoljenje zbog objektivnih okolnosti nedostupnosti bračnog ili seksualnog zadovoljstva uopšte.kao i pojava sa najviše socijalnih.Vrste prostitucije (istorijski tipovi i savremena klasifikacija) Od istorijskih tipova ulična. Tip prostitucije .a sve to kao jedan od najtežih oblika socijalne devijacije.prikrivena iza paravana poslovnih firmi za sklapanje brakova i ponudu poslovne pratnje.to je i najrasprostranjeniji vid prost. veoma je rasprostranjen...Ulična prostitucija je određena mestom obavljanja seksualne usluge.ni i najamni odnos žene u odnosu na muškarca.Devojka na poziv. .. 43..Smatra se da danas u svetu nema zemlje u kojoj ne postoji javna ili tajna prostitucija.za vreme cara Trajana bilo je 32 000 prostitutki U literaturi se nalaze brojne definicije prostitucije. Od savremenih vidova poznatiji su oblici tzv agencijske prostitucije.

Ta objašnjena nalaze osnovu prvenstveno u povezanosti prostitucije s nedostatkom volje za suzdržavanje od izraženih nagona.zatvori. Neka shvatanja opštih faktora uzročnost prostitucije vide.elementarne nepogode.socijalno devijantne porodične sredine.što u stvari pretežno i jeste.Neke teorije iz ove oblasti objašnjavaju prostituciju odsustvom .uporedo s emancipacijom žene i sve učestanijim poremećajima u bračnim i porodičnim odnosima.odnosno u tradicionalnoj tendenciji da se društveni status žene svodi isključivo na njenu biološko-reproduktivnu funkciju.loš uticaj medija.S uzrocima prostitucije se dovodi u vezu i rizična situacija ili prostori.svakako najznačajniji uzročnici.posebno dece.odnosno libidinoznih impulsa žene.U razloge odavanja prostituciji spadaju i primamljivosti lake i vioske zarade. biološke osnove i psihološki faktori.važan faktor .Uzroci prostitucije-socijalni faktori Socijalni faktori prostitucije su. Najbrojnija su istraživanja uzročnih faktora u psihologiji i psihijatriji.naezaposlenost.sve je izraženija pojava muške prostitucije 44.Veliki broj autora dovode u vezu mutiuzročnosti prostitucije s faktorima biološke i socijalne prirode.Uzroci prostitucije.Siromaštvo i socijalna beda su činioci koji podstiču prostituciju kao izvor prihoda i egzistencije.polsednjih decenija. u biološkoj inferiornosti žena u odnosu na muški rod u njihovim fiziološkim i fizičkim karakteristikama defektnosti. 45.Međutim.ubranizacija. uzimajući u obzir konstitucionalne predispozicije u uticaj socijalne sredine.U socijalnokulturne faktore prostitucije ubrajaju se ekonomski uslovi.. U porodičnoj sredini i okolnostima vaspitanja socijalni uzroci prostitucije su.mesta i institucije kao što su ratno stanje.kao i svi ostali oblici devijantnosti.uobičajno smatra ženskim oblikom mentalno-socijalne devijacije.pre svega u društvenoj nejednakosti muškarca i žene.bilo da se javljaju u vidu oponašanja ili neadekvatnog reagovanja na porodičnu normu i odnos. Postoje i pristupi koji uzroke prostitucije vide.posebno sirimaštvo.prvenstveno.procesi migracije.Prostitucija se.Mnogi aitori su skloni da uzričnost prostitucije povezuju sa seksualnomzloupotrebom malodobnih osoba.

otmenog ponašanja i moderno obučena.Ličnost i tipologije prostitutki Gibens je sviju tipologiju prostitutki nazvao kliničkom.primitivne i prostitutke srednje inteligencije.razlikuje:inteligentne.one koji koriste svoje stanove za prostituciju i od toga se izdržavaju.egoista. 47.Ono što ih čini istim jeste da na isti način ostvaruje cilj pružanjem seksualnih usluga.sujetne naravi.ona amo želi život na visokoj nozi..izraženim sklonostima ka strastima zabave.oblik projekcije i ponižavanja sebe zbog depresije.Smatra se da su takve osobe nezainteresovane za bračnu zajednicu.Zato znatan broj prostitutki naginje lezbejstvu. prostitutke u javnim kućamai amaterke. 46.gadi se i prezire muškarce.frigidna i bez osećaja za stid čime se posredno ukazuje na uzroke pojave..polazeći od kriterijuma inteligencije.rad i stid. U psihološkim pristupima prostitutka se često definiše kao intelektualno siromašna i emocionalno nezrela osoba.uz naknadu. Sponzoruše. gospodina.cinična. znatno je izraženija nego kod ostalih. Prostitutka ima neprirodan život.osećanja za roditeljastvo.Socijalno patološke posledice prostitucije .Njena psihifizička sklonost raznim bolestima.droge i duvana.a u okviru tih podela.često zavisna od alkohola.traži utehu u .u suštini. Majnev prostitutke deli po kriterijumu načina izdržavanja na:na one koje izdržavaju bogati muškarci.obično u prisustvu starijeg . Izvesna razlika između sponzoruše i klasične prostitutke sastoji se u tome što sponzoruši nije ugrožena egzistencija.U literaturi postoje mišljenja da su uzroci prostitucije u nedovoljnoj seksualnoj i psihološkoj zrelosti partnera..zbog svega toga.kao i shvatanja koja ukazuju na problem nedostataka ljubavi od strane majke. Poseban tip prostitutki čine tzv.On prostituciju deli na primarnu i sekudarnu.Sponzoruša se opisuje kao mlada i atraktivna devojka.Sve to ima za posledicu poremećaje u emotivnoj sferi ličnosti prostitutke i društvene osude.Ona je .To su žene koje se seksualno vežu za jednog muškarca uz naknadu izraženu u nekim vrednostima ili pogodnostima.ambivalenciji ličnosti.jer nezadovoljna emocionalnom vezom sa muškarcima..ženskoj ljubavi. a tamo gde takva zajednica i postojizanemarena je.ona je psihički i fizički iscrpljena žena..odnosno urođeni odbrambeni ženski mehanizam.dobrostojećeg.

besposličarenja i prosjačenja.ili putem skapanja bračne zajednice sa situiranim ljudima.jer se i iz redova kriminalaca regrutuju prostitutke i obratno.jer prostitutka koristi kako alkohol tako i drogu kao srestva olakšanja za neuredan život.U kojoj meri postoje elementi prevare. ekonomskih kriza.ograničen je biološki i fizički.veneričnih bolesti.prostitucija je i neposredni uzročnik seksualnih devijacija. koji nemaju poznato prebivalište i srestva za izdržavanje.kao pravni termin uveden je u francuskom code penal iz 1910.može svrstati u najozbiljnije područje organizovanog kriminala i to na razne načine.posledica rata i materijalne bede. Prostituciju prati alkoholizam i narkomanija. o čijem su stepenu društvene štetnosti mišljenja podeljena.zbog zdrastvenih problema i prirode posla.dok druga polovina samo naslućivala takav moguć ishod. Istovremeno.Pajam vagabunde.Prema novijim istraživanjima kriminalizacija prostitucije dobila je takve razmere da se.Fenomenološki vidovi ovih pojava jesu brojni izrazi materijalnogi i ekonomskog stanja društva.Pojam i opšte karakteristike vagabundaže Poseban oblik socijalnih devijacija čine pojave skitnjičenja. Vagabundaža je u suštini socijalni problem. Prevare su sastavni deo trgovine belim robljem.One su normalna i prateća pojava.govore podaci da je polovina devojaka isključivala svaku pomisao da bi u takvom poslu mogla biti seksualno iskorišćavana.a vek moguđeg bavljenja prostitucijom.ljudi bez zanimanja.Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnom odnosu.To su uglavnom mlađe osobe.Prostitucija prestavlja problem i iz razloga socijalne strukture i starosnog doba žena koje se njome bave.takozvani sex trafficking.kao srestvo namamljivanja klijentele.. U savremenim oblicima kriminaliteta poznata je trgovina ženama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova..gde se tim osobama smatraju .kao izvorom prihoda.Jedni smatraju da je reč o ozbiljnim socijalnom . koje se ponegde jednim nazivom definišu pojmom vagabundaža.Razlikuju se pojave azijskog i evropskog tipa sex trafficking.pa je dosta teško odrediti šta je čemu neposredni uzročnik.Najšire socijalne posledice prostitucije povezane su sa širenjem zaraznih.posebno kod tzv.van svake sumnje. Najteži oblik devijacije vezan za prostituciju jeste kriminalitet.uličnog oblika prostitucije.One se odvijaju po sistemu ponude dobrog zaposlenja ili zarade mlađim osobama. 48.

Najopštija podela uzroka vagabundaže jeste na društvene činioce ili uzroke i individualnopsihološke determinante.Socijalozi misle da je vagabundaža deloom socijalni a delom i pravni problem.požare.po kvertovima.i da njene nosioce netreba kažnjavati.inače slabih. Skitnjičenje.problemu mentalno defektnih ljudi.skitnja osoba zbog toga što nemaju zanimanje i srestva za izdržavanje..S obzirom na to kakav način prošnje primenjuju.ali ne i uklapanje u socijalni ambijent. Besposličarenje je širi pojam od skitnjičenja i prestavlja društveni oblik ponašanja tzv.razlikuju se klasično i profesionalno.globalno uzetoj ili više takvih sredina menjajući ih povremeno.javnim izlaganjem fizičkih defektnosti ili prikazivanjem nepovoljnog stanja socijalnog statusa..Ona je nezavisno od društvenih promena i procesa.poplave. Parazitizam i neretko. Pojam potiče od kocke.opšte karakteristike i vrste.Njena pojava seže do početka kultura i civilizacija društva.prostornim i vremenskim komponentama pripadaju određenom društvu. Pravna definicija ukazuje da su osnovna svojstva vagabundaže .čiji je život vezan za ulicu. Kocka.koju čini pravilan šestougaoni predmet s posebnim obeležjima brojeva od 1 do 6.jer samo po jeziku i nacionalnoj pripadnosti.Često su skitnja i prosjačenje povezani.Takve osobe se najčešće nazivaju klošarima.koja je vezana za pojave epidemije.jer je moguća njihova resocilizacija.povremeno ili stalno. veza sa sredinom i negiranje tih veza.Obično se skitnicom smatra lice koje živi u određenoj društvenoj sredini. Posebna vrsta skitnje je elementarna ili strukturalna skitnja.dok drugi su mišljenja da se radi o asocijalnim društveno neprilagodljivim osobama. . Prosjačenje čini socijalnu pojavu traženja milostinje.besposličarenje i prosjačenje Kao skitnja se označava društvena pojava otuđenja čoveka iz određenih institucionalnih delova zajednice.nedovoljno svesni svojih postupaka i odgovornosti.a besposličar je osoba neradnik.posebnim mestima. 49.povremeni boravak na određenoj teritoriji.zemljotrese.Skitnice su na margini društvenih zbivanja.odnosno društvenih tokova.u vidu zanimanja. 50.a u jednoj ličnosti sadržani elementi oba načina života.koincidenciju s prethodna dva oblika.Bitna karakteristika skitnje je kidanje..pojam.

Kockar se vrti u začaranom krugu potrebe pribavljanja srestava za kocku.jer u sebi sadrže materijalne.Pošto je predmet svih hazardnih igara imetak.kocka je.pretnji.sreća i strah. Veze kocke kao jednog oblika socijalne patoilogije i kriminaliteta kao drugog višeslojna je i obostrano višeuzročna i višeposledična. a druga gubi.dovođenja u zabludu učesnika ili nameštanja ishoda. putem krađa.U stučnoj literaturi razlikuju se dva osnovna oblika i kocke:organizovnai i neorganizovani vid. Kockarska populacija je po pravilu nasilna i okreće se kriminalu u fazi očaja izazvanog prekomernim gubicima i posledicama.vezana za igru karata.pri čemu i jedan i drugi mogu biti legalni.Socijalne posledice kocke Socijalne posledice kocke su mnogostruko značajne.Svaka vrsta kocke podložna je prevarama. 51.odnosno rizik.skoro celokupnu psihičku energiju kockar ulože u igru. Teško je navesti sve vrste kockarskih igara..bez obzira na vrstu najteže oblike i društvenu opasnost čini organizovana kocka.jer nije svaka kocka devijacija.Ličnost i tipologija kockara . 52.odnosno novac.Međutim svima je zajedničko to da u njima postoje dve ili više strana gde jedna dobija..tuče.a najpoznatiji vid opklade su konjičke trke.polulegalni i protivpravni.Kao pojam i masovna pojava.zdrastvene pa i političke štete.pronevere.moralne.ali i druge vidove hazarda dostupne svim društvenim slojevima.Kocka vodi čoveka u kriminalnu delatnost.veći su i izazovi zloupšotrebe u pogledu dogovaranja.najčešće.Granice između kocke kao igre na sreću i kocke kao kriminalne radnje veoma su jasne u pravnom smislu. Od svih oblika kocke.pranja novca. ali su brojne teškoće u teorijskom razjašnjavanju dva pojma kao devijacije. Najstariji oblik igre na sreću je opklada.Drugi zajednički segment prestavljaju slučajnost.Štete su ogromne kako za pojedinca tako i društvo.što su ulozi veći.medicinski stručnjaci upozoravaju da je prekomerno igranje i legalnih igara na sreću štetno po zdravlje.tema kocke je veoma bitna.a često i u vezi s nekim drugim oblicima kriminaliteta osim kockarskih prevara kako bi došli do potrebnih srestava za kockanje.

U tipologiji kockara razlikuju se kockari profesionalci.ali i strahom od kastracije u periodu ranog razvoja u detinjstvu.emocionalno su hladni. neprihvatljiv način.narcizam.Seksualne inferzije .koja u osnovi prestavlja nesvesnu potrebu za gubljenjem ili doživljavanjem kazne za nesvesni osećaj krivice. Seksualne perverzije karakterišu neprirodnost uslova pod kojima ličnost doživljava seksualna uzbuđenja.kao što su mazohizam.U seksualne nastranosti spadaju seksualne inferzije i seksualne perverzije.pojam. Uzroci seksualnih nastranosti nisu dovoljno istraženi.Kockari rekreativcii su ličnosti koje se bave kockom s ograničenim i unapred planiranim ulozima. Seksualne inferzije čine sklonosti i pojave gde je seksualni nagon neprirodno usmeren na subjekta. Psihološke crte ličnosti kockara dovode se u vezu s realizacijom kockarskog motiva za izražavanjem podsvesnih seksualnih i agresivnih nagona.niti postoje jedinstveni pristupi tom pitanju..racionalni u izboru vrste igre i partnera.Seksualne devijacije.po određenim svojstvima stabilnije ličnosti koje racionalno kontrolišu svoje uloge i ponašanje u igri.kao i igrom prestiža.za određenu kulturu i sredinu. Pod seksualnim nastranostima.Kockari zavisnici su osobe kod kojih postoji stečeni defekt ličnosti.zoofilija..Kockari profesionalci su svoju životnu orijentaciju podredili kocki kao stalnom izvoru prihoda..Sociološke teorije faktore uzročnosti izvode iz opštih teorija o devijantnosti:njihovom svođenjem na poremećaje interpersonalnih odnosa.kojima je igra prerasla u kockarsku strast. 53.odnosno ispoljavanje težnje i zadovoljenje polnog nagona na neprirodan i.kao oblicima seksualnih devijacija.podrazumevaju se abnormalne seksualne sklonosti.Psihoanalitičari kockanje povezuju s depresijom.Frojd ovu pojavu tumači kao posledica pogrešnog vaspitanja.vrste i uzroci Pod uobičajnim pojmom seksualnih devijacija smatraju se odnosi i ponašanja pojedinaca i grupa gde se izbegava heteroseksualnost.fetišizam.kao što su pedofilija.kao prirodni odnos muškarca i žene u zadovoljenju unutrašnjih emotivnih potreba i funkcija produženja vrste.sadizam.natprosečne inteligencije.kockari zavisnici i kockari rekreativci. 54.nekrofilija.

tribadija. Sadizam i mazohizam ispoljavaju se u seksualnom uzbuđenju i zadovoljavanju nanošenjem ili trpljenjem bola od partnera.kao što su mazohizam.ispoljava se muškaraca.uzadovoljavanju pokazivanjem polnih namere telesnog dodirivanja.sadističkom ili seksualnom zadovoljavanju s ljudskim lešinama.sklonost odraslih prema deci istog ili suprotnog pola.Ženski homoseksualizam se naziva još lezbijska ljubav.kao što su homoseksualizam.Poznata je pod nazivom pederizam.Sadizam je perverzivni oblik seksualne nastranosti.fetišizam. Zoofilijom se pojmovno određuje patološki fenomen polnog opđtenja sa životinjama. 55.emocionalnom. . Pedofolija i gerontofilija.zoofilija.voajerstvo. Smatra se isključivo patološkom sklonošću muškaraca.nekrofilija.sapfizam.transvestizam. Nekrofilija se javlja kao oblik erotskog u egzibicionom .kod ženama bez Fetišizam se definiše kao pojava doživljavanja seksualnih uzbuđenja posebnim odnosom prema psihičkim ili fizičkim svojstvima . Egzibicionizam kao nastranost.zadovoljavanja polnih nagona nanošenjem fizičkog ili psihičkog bola partnera.gerontofilija.uranizam.Gerontofolija je seksualna orijentacija usmerena prema starijim osobama. Pedofolija je inverzni oblik seksualne nastranosti. Homoseksualizam se smatra seksualnom devijacijom koja se ispoljava u relativno trajnom.Mazohizam se ispoljava u 2 moguća oblika:podavanjem drugom u zlostavljanju i ponižavanju ili samozadovoljavanjem u podnošenju bola.duhovnom i seksualnom privlačnošću individua istog pola.egzibicionizam.treći pol.Seksualne perverzije Seksualne perverzije karakterišu neprirodnost uslova pod kojima ličnost doživljava seksualna uzbuđenja.pedofilija. .Seksualne inferzije čine sklonosti i pojave gde je seksualni nagon neprirodno usmeren na subjekta. skoro organa isključivo. ili u kontaktu sa stvarima osoba suprotnog pola.sadizam.

Inkriminatorni oblici seksualnih devijacija definisani su na različite načine.već imaju inkriminatorna obeležja.U širem smislu pod ovim pojmom se podrazumevaju odnosi između lica istog pola.Silovanje je seksualni delikt protiv volje i prinudom drugog lica na obljubu upotrebom grube sile ili ozbiljnom pretnjom da će sila biti upotrebljena.Blud u izvornom značenju je u stvari prostitucija.Transvestizmom se označavaju ponašanja seksualnog oblačenjem odeće ili nošenje stvari osoba suprotnog pola.pretežno prekršaja.U socijalno patološkom smislu to je vrsta napada na seksualnu slobodu ličnosti. zadovoljavanja Voajerizam je pojava slična egzibicionizmu.Delikventna obeležja seksualnih devijacija Seksualne devijacije.neisprovocirano i neuzvraćeno ponašanje seksualne motivacije. 56.nedopušten polni akt.ali u nekim slučajevima i krivičnog dela. treba razlikovati seksualno uznemiravanje kao lakši oblik devijacije.Najčešće se oni označavaju pojmom seksualnog zlostavljanja.kao i zadovoljenje seksualnih strasti između lica istog pola.gde je silovanje najteži vid.kada su razmere dostigle vrhunac razvrata.gde spadaju pojave silovanja.a sastoji se u zadovoljavanju gledanjem nage osobe suprotnog pola.bludnih radnji i protivprirodnog bluda. Teži oblici seksualnih devijacija inkrimisani su tek s pojavom imperija. SAMOUBISTVA 57.Ono je to iz više razloga- .U užem smislu pod protivprirodnim bludom smatraju se samo homoseksualni odnosi između muških osoba.odnosno socijalne patologije.pogotovo pojedini njihovi oblici ne samo što podležu neformalnoj društvenoj reakciji.Protivprirodni blud čini zadovoljavanje seksualnih potreba na neprirodan način.Pojam i opšte karakteristike samoubistava Ssamoubistvo se smatra jednim od najtežih i najkompleksnijih oblika socijalnih devijacija.pod seksualnim uznemiravanjem se podrazumeva neželjeno. Najtežim oblikom seksualnih devijacija smatra se incestualno ponašanje Od seksualnog zlostavljanja.

iz razumljivih razloga-jer nisu među živima.a time ni uzroci.dolazi pre do izražaja..Suicidalni uzroci su.odnosno nastaje s pitanjem da li u pojavi samoubistava spadaju i pokušaji oduzimanja sopstvenog života ili samo svršeni čin samoubistava.predisponiran aktima autodestrukcije.to može biti svaka radnja i događaj.jer u suštini.Problem definisanja samoubistava u osnovi.prema tome .On se obično definiše kao racionalni razlog odluke. Povodi.pripadnosti rizičnim devijantnim grupama.te se direktnim putem nemogu istražiti motivi.Drugi problem definisanja proizilazi iz različitih shvatanja o elementu svesnosti kao bitnom sadržaju takvog akta. Obično se u faktore uzroka ubrajaju psihostrukturalni sklop ličnosti. 58.odnosno suicidalni stimulansi.Uzroci suicida-teorijske osnove i metode izučavanja Osnovni problem izučavanja pojave suicida ogleda se u činjenici da se sa subjektima pojave nemože komunicirati.faktori teško odvojivi od suicidalne dispozicije i motiva.koji pobuđuje i podstiče na izvršenje samoubistava. koji se mogu objektizovati.određene strukturalne osobine ličnosti. Sam fenomen karakterističan je za sva razdoblja ljudske istorije.a drugo.ali je odnos prema njemu značajnoi menjan.izlaza.Prvi se javlja pri određivanju punog sadržaja. raspad porodice.od besmislenih do ozbiljnih.Suicidilozi koji polaze od samoubistava kao svesnog i nesvesnog akta razlikuju i nesvesne motive-razne oblike psihopatoloških stanja koji uslovljavaju autodestruktivne nagone.Oni su u toj meri različiti da se ni ne mogu klasifikovati.potiče iz dva razloga.Kod motivacionih faktora razlikuju se svesni i nesvesni motivi. .jesu okolnosti kod kojih uzrok.zbog toga što prestavlja jedan od najzagonetnijih fenomena ljudskog ponašanja.pri čemu se u prve ubrajaju: društveno uslovljeni i racionalne odluke .prvenstveno zato što u odnosu na druge oblike ima najtragičnije posldice.. Suicidalni motiv je subjektivni utisak koji čovek drži razlogom da sebi oduzme život.Različite kulture.Oni mogu biti subjektivne i objektivne prirode.civilizacijska razdoblja i religijske dogme uticale su na stav prema toj pojavi. iz teških životnih ili zdrstvenih okolnosti.dok se nesvesnim motivima smatraju razni oblici psiholoških stanja koja su posledica autodestruktivnih nagona.kao odlučujući faktor i motiv.alarmnih refleksa usmerenih prema društvu.

.impulsivnost i histerične osobine.agresivnost. to jest nemogućnosti tolerancije između želja.a kasnije sociološka shvatanja zasnivaju se pretežno na učenjima E.pak. Brid navodi više socijalnih defektnosti suicida od kojih jedni nastaju iz ličnog neuspeha.statusa i cilja.da bi tumačeći funkciju tanatosa.ali je pojava najtemeljitije analizirana kroz razna psihoanalitička shvatanja.ankcioznost.Uzroci suicida-psihološke osnove Kod razmatranja uzročnika suicida posebno se analiziraju .a kasnije sociološka shvatanja zasnivaju se pretežno na učenjima E. Savremene tendencije u psihoanalizi pojavu samoubistva objašnjavaju kroz dva karakteristična pristupa:jedni ga tumače kao pojavu nastalu iz osvetge.destruktivnog nagona smrti. neodgovornosti čoveka. Dirkema. treći..Masarik samoubistva posmatra kao jednu od posledica opadanja uticaja religije.Međutim mnoga istraživanja dovode ozbiljno u pitanje depresivnost kao faktor . Uzroci suicida-istorijski i tradicionalne okviri Aristotel je smatrao da je samoubistvo posledica socijalne neodgovornosti čoveka. odnosno neostvarenog životnog cilja.Frojd je pokušao da putem analize melanholije objasni suicidne pojave. treći.psihološke dispozicije. to jest nemogućnosti tolerancije između želja.pak.Masarik samoubistva posmatra kao jednu od posledica opadanja uticaja religije. Brid navodi više socijalnih defektnosti suicida od kojih jedni nastaju iz ličnog neuspeha.iz rigidnosti.problem uzroka ove pojave smatrao konačno razjašnjenim.kao što su depresivnost.Psihoanalitičari vide i istražuju problem samoubistava u stanju melanholije i ankcioznosti.po kojem je samoubistvo pojava nastala kao .neispunjene socijalne uloge.po kojem je samoubistvo pojava nastala kao .iz rigidnosti.rezultat poremećene socijalne ravnoteže i narušenih odnosa između pojedinaca i socijalnih institucija.statusa i cilja.. 60... T. odnosno neostvarenog životnog cilja.neispunjene socijalne uloge.59. Dirkema. T. a drugi kao posledicu neuzvraćene ljubavi ili nesklada između željenog i ostvarenog u životu. drugi –iz predanosti cilju i njegovoj ulozi od posebnog značaja za ličnost.rezultat poremećene socijalne ravnoteže i narušenih odnosa između pojedinaca i socijalnih institucija. Prema nekim shvatanjima suicid se vezuje za depresivna stanja.. drugi –iz predanosti cilju i njegovoj ulozi od posebnog značaja za ličnost.

koji uzroke samoubistava daje već u samoj definiciji.samoubistva određuju kao psihopatološke akte i time uzroke ovih pojava nalaze u težim oblicima psihičkih poremećaja ličnosti.Uzroci suicida-psihopatološki faktori Psihijatrijske nauke.smatrajući da je samoubistvo posledica narušenih socijalnih veza između pojedinca i društva.Usamljenost.Po pravilu.već više posledica patogenih poremećaja u porodičnim odnosima.sukobi sa okolinom i slične prilike.suicida. Sa sociološkog stanovišta interesantan je odnos samoubice i okoline.ali češće kao posrdni uzrok koji deluje u sticaju socijalnih posledica i činilaca koje je prethodno izazvao. u početku.ali on nije direktni faktor.Organske bolesti često navode čoveka na pomisao da takav život i patnje treba okončati.depresivna stanja. Duševna oboljenja i psihički poremećaji druge vrste kao uzrok samoubistava vrlo često se pominju u brojnim istraživanjima iz oblasti psihijatrije i psihologije.po pravilu na učesnike ratnih događaja na tinejdžere i adolescente.Uzroci suicida-socijalni faktori Temelje socioloških pristupa samoubistava postavio je Dirkem . prestavlja suicidalni faktor kako za one koji žive u gradovima tako i za one koji žive na selu.Krizna stanja i situacije vrše važan uticaj na labilno neuravnotežene ličnosti i njihovu suicidalnu dispoziciju. sredina nije imala razumevanja za probleme suicidanta. Smatra se da su organska oboljenja najbrojnije zastupljena u strukturi bolesti samoubica.Alkohol se tretira kao jedan od važnih faktora u pojavi samoubistava. . 61.zajedno sa psihomatskim poremećajima.samoubica je osoba koja je izgubila poverenje u okolinu i veru u sebe. 62.Motive kod ovih slučajeva čine nepodnošljivi bolovi.praćeni psihičkim poremećajima.ona je njegove razloge životnih problema omalovažavala i obesmišljavala.Depresivnost jeste najčešći psihički poremećaj vezan za ponašanje mladih.organski i heredistički.osećanje izolovanosti.Ratne i poratne periode prate prate pojave samoubistava kao zakonomerna pojava odložne reakcije na psihopatološke probleme.a to su socijalno propadanje.Tako su se u psihijatrijskim teorijama razvila tri pravca objašnjennja suicida:konstitucionalni.zapuštenost.

Imajući u vidu da su samoubistva.U savremenoj suicidologiji ima. ima shvatanja koja samoubistvima pridaju atribute kolektivnih osobinanacionalnih ili etničkih dispozicija.od posebnog značaja su faktori uzročnosti vezani za psihijatrijske poremećaje.Naime učestalost pokušaja samoubistava znatno je veća nego kod pojave samoubistava..znači započeto a nedovršeno samoubistvo.Uzroci samoubistava neposredno upućuju na neke rizične grupe sklonosti samoubistvima.jer prema nekim statistikama samoubice su oko 30% slučajeva taj akt izvršile u alkoholisanom stanju. u opštem smislu..I nacionalna struktura se u nekim radovima uzima kao mogući faktor uticaja u ovoj pojavi.psihičkih stanja i ..odnosno da je pojava naslednog karaktera.Populaciona struktura je različita:znatno više mladih osoba pokušava samoubistvo nego što je to slučaj u stastistici pojava .istraživanja ukazuju na neke osnovne karakteristike suicidalne populacije.više vezana za ličnost i duševno i psihičko stanje.za razliku od drugih pojava socijalnih devijacija.Faktori suicidnog rizika Faktori suicidnog rizika vezani su neposredno za same uzroke pojave.ni motiviaciono ni po sadržaju.koje samoubistva indiciraju pojavom na koju utiče gen samoubica. 64.Kod pokušaja da se izvrši samoubistva ta namera nije ozbiljna i završava se .ali su oni u konkretnim slučajevima svode na neke sociološka.psihološka i psihopatološka obeležja samoubica. uopšte materijalnih i zdrastvenih uslova života. 63. a najmanje među osobama s visokom školskom spremom.a koje se tiču socijalnih obeležja.Nivo obrazovanja pokazuje da je najveća zastupljenost samoubica među onima s osnovnim.dok su ljudi od 50-70 godina dominantni kod izvršenih samoubistava. U polnoj strukturi evidentno dominiraju muškarci kod samoubistava.Naime.Pokušaj samoubistva ne spada.Kod starosne strukture samoubica statistike govore da su adolescenti skloniji pokušajima samoubistva.neuspelim pokušajem. U tom smislu.čak i nekih teorija biološke orijentacije.Rizičnim grupama svakako pripadaju i alkoholičari. Postoji nekoliko razlika između izvršenog samoubistva i pokušaja samoubistva.Pokušaji samoubistva Pokušaj samoubistva.u pojave sucida. a žene kod pokušaja.

nego i vrše po nekoliko puta.zaajedničke karakteristike elemenata. Sinteza je metoda uopštavanja postupkom zaključenja od poslednjeg ka opštem.Ona ima karakter teorijske nauke.odnosno funkciju apela.Pokušaji se razlikuju od samoubistava i po vrsti srestava i načinu izvršenja.dok se kod pokušaja ti akti ne samo negoveštavaju.kod samoubistava.ali i određene specifičnosti.kauzalna.zajedničkih uzročnih faktora sa sociološkim i opštim psiholočkim disciplinama.Postoji više vrsta analiza kao što su:strukturalna. Konkretizacija je postupak gde se.odnosno celine na njene osnovne elemente.komparativna i genetička.dok kod samoubistava je obrnut slučaj.nego i posebnih metoda psiholoških nauka.istraživanjem neke opšte špjave.Žene češće od muškaraca pokušavaju samoubistvo.kao posebna naučna metoda jeste postupak rasčlanjivanja složenih pojava na proste činioce. . Generalizacija je postupak uopštavanja od pojedinačnog i posebnog ka opštim svojstvima pojava.Kod pokušaja samoubistva u većini slučajeva ima tzv.Posebne metode istraživanja pojava socijalne patologije Socijalna patologija kao naučna disciplina ima dosta dodirnih tačaka.U većini slučajeva kod samoubistava osoba vrši taj akt jedan jedini i poslednji put.To je kretanje mišljenja od spoznaje njihovih opštih odredbi ka saznanju njihovih posebnih i pojedinačnih oblika.ali i discipline kojoj je imanentno empirijsko istraživanje te prema tome koristi metodološke postupke i metode ne samo opštih socioloških.alarmni efekat.čime se ona konkretizuje-preciznije određuje.dodaje još neki posebni element.utvrđivanjem onoga što je bitno. Apstrakcija je osnovni misaoni proces u kome se odbacuju posebnosti i utvrđuje opštost u poimanju elemenata jedne pojave.odnosno spajanjem elemenata istraživanja od jednostavnijeg ka složenijem. Bitna razlika između samoubistava i pokušaja samoubistva leži u motivu. Analiza.što je naručito slučaj kod žena do 21 godine starosti 65.jer je u skoro tri četvrtine slučajeva reč o trovanju medikamentima.funkcionalna. Specijalizacija je postupak suprotan generalizaciji.

objektivnost i tačnost.plansko i metodološko srestvo prikupljanja podataka neposrednim čulnim opažanjima u cilju otkrivanja novih činjenica ili proveravanja naučnih hipoteza. 66.potrebne i bitne činjenice o istraživanoj pojavi.uvodna faza u postupku prikupljanja podataka.ka opštem.Planiranje je značajan metodološki okvir koji omogućava posmatranje.kao načelo u krikupljanju činjenica devijantnog karaktera.Indukcija je jedan od oblika generalizacije.To su ustvari.selekciju i sistematizaciju.dakle ne mogu se i netreba ih veštački i eksperimentalno stvarati.Objektivnost i tačnost. Planiranje je početna.proistekljih iz različitih društvenih potreba.da se odredi pojavni .Postupak obuhvata tri osnovne faze:prikupljanje izvorne građe. 67.Sam postupak prikupljanja podataka je faza istraživačkog koraka na osnovu koje se stvara iskustvena evidencija o nekim konkretnim socijalno-psihološkim problemima.uzročno –posledični.Najvažnijim načelima prikupljanja podataka smatraju se:planska umerenost.Iz posebnih i pojedinačnih saznanja i stavova izvode se opšte i stavovi Deduktivni metod je zaključivanje o posebnom i pojedinačnom na osnovu opšteg. i stvaranje iskustvene evidencije.sistematičnost.i to njegov poseban metodološki postupak.oblik specijalizacije:dedukcija pretpostavlja opšta saznanja o pojavama.Njime se zaključivanje o pojavama i pojmovima izvodi od posebnog i pojedinačnog. Umerenost u prikupljanju socijalnih i psiholoških činjenica podređena je cilju.Sistematičnost proističe iz potrebe da se i u potpunosti ispitaju pojedini elementi problema.To su pojave koje inače u društvu nastaju nezavisno od nauke.bitna su pretpostavka u utvrđivanju njihove zakonitosti.vremenski i prostorni kauzalitet i hronologija u događajima i pojavama. .Posmatranje pojava kao istraživački postupak Posmatranje se definiše kao organizovano.da se prikupe objektivne.Prikupljanje podataka kao istraživački postupak Prikupljane podataka iz oblasti socijalne psihologije sastoji se od sabiranja različitih oblika iskustvenih obaveštenja.Ono je osnova:da se relativizuju ograničenja koja su svojstvena ovom postupku.odnosno predmetu istraživanja.opšte stavove i principe.a ne njihova ukupnost.

moraju se koristiti pojmovi koji su već definisani.koji se izvodi posrestvom razgovora. .koja postupak vidi kao posmatranje s učestvovanjem i tzv.upitnika ili ankete.stav ili sud o nekom predmetu ili pojmu.posrednom.najčešća je ona.Pismeni upitnik je obrazac kojim se pismeno traže neka obaveštenja.Razlika između ta dva postupka je u tome što u prvom slučaju.kao i od stručnih razgovora koje vode službena lica u prikupljanju podataka radi prevencije i suzbijanja socijalno patoloških pojava.a time i socijalno-psiholoških. 68.Ispitivanje pojava kao istraživački postupak Pod ispitivanjem se podrazumeva posredni postupak za prikupljanje podataka.opericionalna i realna.Definisanje i klasifikacija u istraživanju Definicjom se određuje ssadržaj nekog pojma.Realna definicija je eksplikativna.Nominalnom definicijom određuje se značenje reči.Opisna definicja je način opisivanja predmeta ili pojma ukazivanjem neke njegove odlike ili svojstva.pokazna.među kojima su značajnije:nominalna. 69.neposrednog prisustva posmatrača.mora biti sadržajna.U definiciji pojma i predmeta treba da su zastupljena njihova bitna svojstva koja ga razlikuju od drugih pojava i predmeta.sličan upitniku. Čist posmatrač.opisna.on služi kao posetnik po kome treba da se vodi razgovor.po posledicama razgovora.itd.s jednostavnijim sadržajem.definicija je određeni iskaz.a u drugom.njome se daje analiza pojma.uloga posmatrača je prikrivena i sredina mu se ponaša.Naučni razgovor se po svom sadržaju bitno razlikuje od uobičajenog razgovora.Postoje razne klasifikacije posmatračkih postupaka u istraživanju socijalnih pojava.mora biti jasna i srazmerna.Ispitivanje je najčešće primenjivan postupak u istraživanju društvenih pojava.Posredan je zato što se između istraživača i podataka nalazi posrednik-ispitanik.i znatno je ređa u stručnim nego u naučnim istraživanjima.Operacionalna definicija može biti dvojaka:hipotetička (njom se pojava definiše uslovno) i pomoćna(njom se daje privremeno značenje) Da bi se neki pojave i pojmovi mogle definisati potrebno je poznavati pravila definisanja:da definicija bude pozitivna.ali mnogo širi po broju ispitanika.Oni se međusobno razlikuju po cilju.Anketa je oblik metodološkog postupka prikupljanja podataka.posmatrana sredina zna za njegovo učešće i prilagođava mu se.Razgovor je najčešći postupak u ispitivanju kriminogenih pojava i može imati stručni i naučni značaj.Pokazna definicija je ona kojom se pomoću primera ukazuju na predmet ili pojam.uobičajno.po stepenu dobrovoljnosti ispitanika na razgovor.Razlikujemo više vrsta definicija.

pored ostalog.pojmovi se pre klasifikacije moraju jasno definisati.bilo da se odaberu unutrašnji (psihološki i biološki) ili spoljni –socijalni. Opovrgavanje je postupak suprotan dokazivanju.Dokazivanje i opovrgavanje u istraživanju Dokazivanje je postupak utvrđivanja tačnosti saznanja pomoću činjenica ili teorijskih stavova.teorijska postoji motiv da joj se posveti.i da.da li ih imamo dovoljno i koji je stepen njihove validnosti. 71.Kao i dokazivanje. Analiza zavisi.Da bi se klasifikovanje pravilno primenilo mora se ispuniti nekoliko uslova:klasifikacija mora biti jasno određena.a sadržaj raspoloživim podacima i njihovom strukturom.ocene podataka i greške u analizi Pretpostavka uspešne analize zavisi ne sposobnosti istraživaća da te izore postupak.i opovrgavanje može biti direktno i indirektno.Dokazivanje može biti teorijsko i eksperimentalno.Klasifikacija znači određivanje mesta nekog pojma koji je definisan u sistemu pojmova. Iz knjige 72.Veoma je bitno da za opravdanost.U postupku dokazivanja za postavljenu tezu ili izvedeni sud sledi argumentacija koja ih dokazuje.Validnost se ocenjuje.U naučnim i drugim oblicima saznanja postoje neka koja se nedokazuju.Dokumentaciona analiza je uslovljena ciljem.vć i od iskoristi i primeni odgovarajući analizu postoji potreba.stanju nekog problema ili predviđanje mogućih kretanja.Pouzdan .To je najsloženiji misaoni proces u istraživanju i analizi pojava.pojam.odnosno nekog reda elemenata u pojavi.Analiza sadržaja. i od toga kakvim podacima raspolažemo.predmetom.Njome se daju teorijske i stručne postavke.izvori i predmet.Analizom je moguće obuhvatiti određene faktore uticaja na pojedine pojave socijalne devijantnosti.prema tome.pri tom. kod istraživača samo od izvora i postupka.koliko je podatak pouzdan indikator u analizi. 73.Pretpostavke uspeha.Pojam i funkcija dokumentacione analize Pod pojmom dokumentacione analize podrazumeva se postupak posmatranja prikupljenih podataka.stavovi i sudovi.To su već utvrđene i dostupne-opšte poznate činjenice ili kako se stručno nazivaju –aksiomi.utvrđivanje relevantnih činjenica na osnovu podataka i zaključivanje na osnovu svega toga o određenoj društvenoj pojavi. 70.objašnjenja funkcionalnih uzročnih i korelacioonih veza u pojavama.

ali i u fazi postupka analize.on u analizi nužno unosi pristrasnost i daje subjektivne zaključke i sudove.Poznavanjem pravila metodološkog postupka izbegavaju se prethodne greške ali i one u samoj anlizi. .One se mogu pojaviti i u fazi prikupljanja podataka.indikator je onaj kada se podatak odnosi na predmet istraživanja.Ukoliko ima predrasude o analiziranoj pojavi. Greške u analizi je skoro nemoguće izbeći.planiranja istraživanja.ako se njime može izraziti sadržaj i ako se na taj način može meriti njen intenzitet.Prva vrsta grešaka se odnosi na samog istraživača.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->