You are on page 1of 30

OPŠTA PEDAGOGIJA

- VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva
Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski,
svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima
društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako
se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno
zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg
života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u
situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje
svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se
razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog međusobnog
zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupređivanja negativnih pojava kao što su
agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg
razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja
Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleđenim osnovama, uslovima
društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom
organizovanju vaspitanja i u ličnom angažovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice
ljudskog vaspitanja su društveno-istorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u određenim
društvenim okolnostima. Takođe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog
otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije.
Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima.
A važna uloga nastavnika je da nađe taj balans između ovih odnosa, da otkrije sklonosti i
sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti
Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti
vaspitanika.
Nasleđe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodređenost ličnosti (telesna
građa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik
živi. Ovi faktori su međusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost
Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno,
organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje
svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan.
*U njemu se mogu izdvojiti tri procesa:
1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove
2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička
3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička
*U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape:
1. etapa racionalnog
2. etapa emocionalnog
3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja
i postupanja)
*Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na:
1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti)
2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije)
3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa)

Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo
Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu.
Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove
uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove
delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od
drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih
ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno
socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog
društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji
sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura
Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i
humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili
profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i
elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila
obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi
napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i upoređivanja
različitosti.

7. Vaspitanje i rad
Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio
kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i
način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja
čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne
sme u potpunosti biti podređeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite
svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja )
Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac
vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala.
Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih
ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih
reformatora, od filozofa i naučnika, vođstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih
organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, međusobno
konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na
stotine, neke su vrlo slične, a većina međusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno
grupisati i razvrstati.
→ Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi između dve pedagogije tj.
dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti,
univerzalnosti, trajnosti i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona
govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude).
2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom,
prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik
jeste).
→ Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene
buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička,
psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička,
egzistencijalistička i religijska.

→ Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa:
-Dete -Društvo (Država) -Gentska šifra -Vrednosti van samog
čoveka i društva
-Bog -Sam pojedinac
→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na
to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i
obrazovanja.
Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije
o vaspitanju i pomažu nam u sprovođenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja
Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka,
ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju
kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je
slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna
osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne
ličnosti (nasleđenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u
raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno
usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim
društvenim promenama i potrebama ljudi.
Ono što određuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i
formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim uređenjem; Priroda i karakter ljudskog
rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje;
Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju;
Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih
nauka i izgrađenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Položaj, želje, potrebe,
interesi i ambicije samih ličnosti.

10. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom
radu
Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta želimo, a zadaci vaspitanja na
pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. Na formiranje ciljeva i
zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje
odvija (individualni, društveni, ekonomski, naučni, ideološki, nacionalni...).
Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama, mogućnostima i pravcima
društvenog razvoja. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i
formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Ciljevi vaspitanja se
sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada, prema nivou: društvene
kompetentnosti (ustav, zakon, propis); prema uzrastu (predškolski, školski, odrasli);
prema vrstama škola i vaspitno-obrazovnim institucijama; prema nastavnim
predmetima i programima; prema programskim celinama, pa sve do ciljeva i
zadataka jednog nastavnog časa.
→ Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti:
1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti,,
formiranje radnih navika i umenja, razvijanje stvaralačkog stava, itd.)
2. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti, moralnih osećanja,
odnos prema zajednici i drugima)
3. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu)
4. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja)

Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. pedagoška antropologija. . Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviđanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Analizom. pedagogija dolazi do određenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. filozofija vaspitanja. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. Kao što su se vaspitanjem. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. 2. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. 3. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. za koga je bolje reći da je sistematizator. ekonomija obrazovanja idr. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. s kolena na koleno. 12. koja će proučavati vaspitanje. kako se razvijalo. Na samom početku 19. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. veku. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. tako i pedagogija.PEDAGOGIJA – 11. veka izdvojile posebne nauke. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke . a ne jedini osnivač pedagoške nauke. prenosila životna i radna iskustva. kada i u kakvim uslovima je nastalo. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. Stalno se bogati novim dostignućima. ali nije prevaziđen. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. veka pojavio se i Herbart. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. već se usavršava.

Nastava je organizovana na maternjem jeziku. 13. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. Princip očiglednosti se proklamuje. Stari Kinezi su takođe opismenjavali bogatije. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). bavio se pitanjem didaktike. Škole se grade i opremaju o trošku države. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Država'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. a samim tim i vaspitanja.popularan tokom 19. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. uređuje školu koju zovu ''dom radosti''. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. U nastavu se uvode realije (tekovine prirodnih nauka). Žan Žak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. Razvojem društva i sredstava za rad. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. a ne na latinskom. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. Industrijska revolucija (kraj 19. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. usvajanje običaja i verovanja zajednice. Donose se ''školski ustavi''. on traži opštu obaveznu školu. despotizma. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. religijskih zabluda. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. gramatička i retorska. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. Takođe za bogatije članove društva. Prvi koji je pokušao da povuče . itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. i poč. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. u njoj su sadržani interesi celog naroda. U novom veku građanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Herbert Spenser . Socijalistički uređene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. a povećava u sektoru obrazovanja. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. veka u Engleskoj.Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. Sparti i Rimu. Džon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. gde kritikuje feudalno vaspitanje. Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. a vaspitanje su obavljali sveštenici. 20. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti.Na samom kraju 20. na maternjem jeziku.

spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. koji su krajem 18. Neki od njih su: Mirijevski. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. demokrata po ubeđenju. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. andragogija Vasp. u internatima i domovima Internatska. ruski pedagog. u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena . i vasp. Džon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Dositej Obradović. domska pedagogija Obraz. Milan Milićević. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. Po njemu je ta cilj izgrađen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. i obr. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. Svetozar Marković. Po njemu nastava mora uvek biti jasna. nastava i disciplina. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. Vasa Pelagić. asocijativna. u uslovima nastave Didaktika Vasp. Vuk Karadžić. Vujanovski. 14. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitno-obrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog Naučna disciplina u pedagogiji rada Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. već više o istaknutim pojedincima.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. U 20. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp.razliku između pedagogije kao teorije i kao prakse. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Nestorović i Mrazović. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac.

itd. .teorijska i empirijska . tehnike. Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. pre svega to su metode.). + Psihologija: Srodne nauke. . Naučno istraživanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraživanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrđivanje zakonitosti.prema uzrastu vaspitanika (predškolska. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. internatska. + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek. šta je to društvo.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. pedagogija odraslih). onda je ona neizostavna i u pedagogiji. . sistem vrednosti. logika. kao što su priroda i karakter vaspitanja. estetika i drugo. Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. savremena i prognostička . vanškolska pedagogija).primenjena (operativna. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: .fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. međusobno povezane i prožete. misija. 15. život. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija.Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: . cilj. futurološka pedagogija).istorijska. školska. instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. Osnovna su: . teorija saznanja. savremena.razvojna (predviđanje daljeg razvoja vaspitanja). Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. .longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) . predmet).prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. sudbina. kakva je njegova priroda.

anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. pomoću kojih metoda. konkretizacija zadatka 3. Obrada podataka 7. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. testovi umešnosti. testovi inteligencije itd. interesovanjima ispitanika. Određivanje cilja. mišljenjem. mora jasno da izdvaja ono što se meri. koja se mogu uraditi za 30 minuta. pouzdani. (predškolske ustanove. pitanja. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju.Upoređivanje -Sređivanje (poređati po redu) 17. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. Izbor metoda. osnovne. srednje. kako prouččavati. Prikupljanje podataka 6. Škola i školski sistem. u suprotnom rezultat neće biti tačan. mesto. trajanje i statička obrada na kraju. 16. od lakših ka težim. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja.). Odgovori na ta pitanja se dobijaju razrađenim etapama istraživanja. protokol posmatranja. cilj. više i visoke škole i škole za odrasle. osnovna i srednja škola. Testovi. sociometrijski testovi. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. zatvorenog i kombinovanog. vreme. . Sadrži: temu. Anketa tj. Analiza rezultata i izvođenje zaključaka 8. Tipovi zadataka su: . Intervju je namerni. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. U sistem školstva spadaju dečji vrtići. skica za intervju.Prisećanje - Dopunjavanje .Višestrukog izbora . Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). Praktična pitanja izrada naučno-istraživačkih instrumenata u pedagoškim istraživanjima (izrade testova znanja. upitnici. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. anketni listići. Instrumenti moraju biti tačni. koji su često bili jednostrani i suprotni. tehnika i instrumenata. tehnika i instrumenata 4. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. testovi interesovanja. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj.Dvočanog izbora (Da / Ne ) . obuhvatan. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. To su testovi. Preciziranje populacije i uzoraka 5.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka. a to su: 1.

Ima opšteobrazovni karakter. . Savremena škola teži otvaranju. a kasnije i sa državom. .matematičke. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. društvu i kulturi. Državna institucija. nagrade i kazne). Na maternjem je jeziku. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini između osnovne škole i viših i visokih škola. razvoju mašte i govora. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole . jezičke. kroz pohvale. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva. Pruža osnovna znanja. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklađivanja sa potrebama i promenama u društvu. Odvojena od crkve. pošto se ove ustanove međusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. Nije selektivna. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je. ali u despotski uređenim društvima i pri crkvi. svešteničke i činovničke škole. Najmasovnija. a naročito razbijanju uniformisanosti. Ima naglašenu vaspitnu ulogu. Obavezna je i besplatna za sve. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja. Pravo na školovanje su imali bogati. Mogu biti gimnazije (opšte. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. . radnom vaspitanju (navike). Sve to kroz igru.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz određenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. Traju 3 ili 4 godine. estetskom vaspitanju (čistoća. .Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. urednost). Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. 18. boljoj unutrašnjoj povezanosti. I pre toga su postojali školski sistemi. likovnom i muzičkom vaspitanju. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. rad i učenje. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje određenih profila. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. Najpre su se pojavile pisarske. priprema za polazak u školu.

Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. . rad organizacija i sl. stvaranje nove klime u razredu i školi. zdravstveno i fizičko stanje. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. društveno ponašanje i zaduženja u školi. ''učenje bez škole''. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika. . Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. -Zatim društveno koristan rad. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i radom u lokalnoj sredini. roditeljima. lokalnom zajednicom. a ne samo uče teorije o njemu. opšti sud odeljenjskog . najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. . sklonosti. baletsko i muzičko obrazovanje . veka. Njegov uticaj je veliki. U okviru nje se nalaze obavezne. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. opremanje savremenim sredstvima. koji sadrži osnovne podatke. karakteristike etapa kroz koje prolazi. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. Ali nije i jedini. ponašanje. 22. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. radionica. ''otvorena škola'' itd. galeriji. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na građanje u okruženju. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. neorganizovanomi neplanskom toku. obrazovanja odraslih. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. muzeju. Takođe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapređivanja vaspitnog rada. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20.Organizovanje predškolskog vaspitanja. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. sekcija. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. koja i sada potresa svet. interesovanje. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). rutinskom. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati međuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. vannastavne aktivnosti. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. a njegove posledice trajne. naročito 1968. u saradnji sa preduzećima. Ovaj preobražaj podrazumeva preuređenje škole. susedima. Škola postaje mesto gde se odvija život. 21. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina.Organizovanje izleta i ekskurzija 19.. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. izborne.. faktore koji utiču na taj razvitak. ''slobodna škola''. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika. bivšim učenicima.Rad u biblioteci.Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti.

razvija sposobnost opažanja. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. hobijem. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. . Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo građanima čitavog sveta. Organizovanjem filmoteke u školi. kulturnog i sportskog sadržaja. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. koje su predmet interesovanja ličnosti. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. 20. Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. stripovima. radija. atraktivni i dinamični sa slikama. ako učenici i sami uređuju časopis u svojoj školi. pozorište.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. Listovi namenjeni deci . televizije. vaspitanje u slobodno vreme. filma i pozorišta). Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. roditelji.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. . Kao što su: bavljenja rekreacijom. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapređenja vaspitanja. odlazak u prirodu. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviđeno. što je atmosfera mirnija i slobodnija. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. vaspitanje i obrazovanje odraslih . Danas su ti slučajevi retki. ilustracijama i naučno-popularnog. porodične i društvene obaveze. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeđivanje biološke reprodukcije čoveka. majka obezbeđuju negu za fizičko održanje deteta. posebno. pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na . Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosađivanja. ako se ne izvršava na pravilan način. pa se kasnijim školovanjem to nadoknađivali. galerije. ali i školski lekar. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice.starešine. kulturne centre i razne klubove. Što je bliskost i poverenje u porodici veće.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. Njihovi sadržaji su popularni. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. Škola i njeno okruženje: vaspitanje u porodici. osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. Posebno je dobro.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. školske. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. On. Preko njih se informišemo o svemu što se događa u celom svetu. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. . Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti.

Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. radnički i narodni univerziteti. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. savetovališta itd. od lakšeg ka težem.A. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA 23. Ovaj princip zahteva određene pogodnosti. sredstva i oblik vaspitanja. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. normativnost (određuju najbitnije norme ponašanja). Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahođenju pojedinaca. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. obavezuju se da će. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. Prihvatajući ovaj princip. nastavnik više nije u centru aktivnosti.usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski određena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji. Oni su predpostavka za uspešan rad. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. Principi vaspitanja sadrže i određenu regulativnost (govore o određenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima).Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – . ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. kad god su u mogućnosti. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. . koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. Komenskog): od bližeg ka daljem. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. Takođe. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. tu su i široki prostori kulture.Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. umetnosti i dr.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. U okviru principa vaspitanja. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet. specifična adaptacija metoda. svi koji rade u oblasti vaspitanja. . Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. kulturni centri. . ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja.

Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. podsticanja i sprečavanja. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. polemike. vredno. upozorenje. predavanja. . pronalaženja dokaza. navike i zakoni. javne rasprave. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja).).Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. ubeđenja i uverenja. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje. kao što su higijenske. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. poštovanju. odlika. ali i iz ličnog iskustva. siromašnijih i bogatijih. i sl. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metoda je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. a jedni drugi. Sredstva ubeđivanja i uveravanja su: istinite činjenice. sredstvo. kulturne. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. Postoje različite podele metoda u vaspitanju. pitanje međusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. . One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. crkva. radne i profesionalne. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovođenje. . u želji da se pomogne. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. razradu sadržaja. kritika i samokritika. škola. idole). moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. vežbanja i navikavanja. Potrebno je steći određene pozitivne navike. Međutim cilj je u objedinjavanju oba. gde sve ličnosti imaju isti tretman.Metoda vežbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeđivanja i uveravanja. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. društveni običaji. -Metoda ubeđivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. . a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeđivanja i uveravanja. naučno dokazane i praktično proverene.. na školu ili samo na porodicu. posmatranja. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. podaci i provereni dokazi. a šta loše. sistem vrednosti sopstvenih stavova.. istinito. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. oblik i postupak vaspitanja.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. iskrenim odnosima. 24. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. ugledanje ( na roditelje. lažno uvredljivo itd. pa su jedni isticali jedan. Pravila ponašanja i odnosi su regulisani i nekim međunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. zaključivanja.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. roditelji. saveti i direktne poruke vaspitača. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen.

nagrade. obrazovanje i usmeravanje deteta. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem.Metoda sprečavanja – Metodu sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. zahtev. Kritika (individualna. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. Ocene vladanja. Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje.Metoda podsticanja – Metodu podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. Njegova uloga i uticaj na dete je velika. Primedbe. vaspitanje. život i rad u kolektivu. takmičenja. bodrenje i ohrabrivanje.. Kazne. obećanja. kolektivna. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti.da je ovladao pedagoškim umenjima . kažnjavanje radom koji nije prijatan. On više nije dominirajućča. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . kontrola od strane nastavnika. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. tradicija. javno mnjenje). . Ocena.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . prigovori.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. praksa.da vlada predmetom koji predaje . tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. Pretnja. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. ali i kada naiđe na poteškoće. . režim života i rada učenika. osobinama i ponašanjem bude primer deci. blago i pravično postupanje. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. 25. on brine o celokupnom razvoj ličnosti. kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost. iskustvo uspeha. demokrtski i ravnodušni. ocena. lična aktivnost vaspitanika. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. propisi. oduzimanjem stvari. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. priznanja. kada se koleba i posustaje. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. već i vaspitač.Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. zabava i kulturna razonoda. jedina i centralna ličnost koja predaje. . pohvale. školski red. Osobine nastavnikove ličnosti: . Od njega se očekuje da svojim znanjem. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. zaspisivanjem u dnevnik rada. kazne zasnovane na strahu. nastavnik postaje ''treći roditelj''. organizovanost procesa vaspitanja. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). igra. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač. upićivanje kod direktora i sl. zamerke. zapovest. zabrana i naređenje. kazne glađu.

Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. odn. Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave). već takođe i vaspitanje. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. Početkim 19. čiji je najistaknutiji predstavnik Džon Djui. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. i početkom 20.26.god. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom.pedagoška funkcija . Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika.organizaciona i koordinirajuća funkcija . (46.administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. Krajem 19. što se u velikoj meri razlikovalo . organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas.saradnja sa roditeljima . Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. Osnovne radne dužnosti su mu: . a ne učenju. Nastavnik kao činilac nastavnog procesa) DIDAKTIKA 27.

Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju.od stava herbartijanaca. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadržaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) .Podvlači naučni aspekt. nastavnici. Umesto teorije nastave.Metode ili postupci pretpostavke (škola. Sva tri (2.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava.Nastavne teme procesu nastave.Dakle. već i odgovara na pitanje kako poučavati. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . ''Berlinski didaktičari'' . što ukazuje na nje praktični karakter. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Antropološke (ciljevi) pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u 2. Socijalno-kulturne 3. OSNOVNE 2. analizu i planiranje nastave. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. 3.) 6. 2. – Veoma širok pojam. oni su zastupali teoriju učenja. interesovanja i sl. Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. – Podvlači idejni aspekt 4. . Umesto zapamćivanja. Mediji ili sredstva 3. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja - kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. učenici) 4. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Pedagoške intencije 5. a u drugu dve) . USLOVNE ODLIKE ILI ''STRUKTURNE'' ODLIKE PRETPOSTAVKE NASTAVE 1. predstavljaju jedinstvo i da se međusobno prepliću i nadopunjuju. stvaralačke sposobnosti nastavnika i (sadržaji) učenika. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. 1. 4) odnose se na nastavne situacije. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. Didaktika ne samo da određuje sadržaj obrazovanja.

Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrđenom procesu. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. 28. upoznavanje učenika sa novim gradivom. kakav uticaj na mlade ima određeni društveni sistem. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika.) + Logika (proučava zakonitosti. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. povezivanje teorije i prakse. ali specifičnim zakonitostima. i učenika. rukovođenje procesima uopštavanja. 30. socijalni i kulturni uslovi. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. koji taj proces organizuju. razmatra metode nastave. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika.Didaktika: određuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). socijalnih odnosa. itd. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. 31. određuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. formalne i vaspitne prirode. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. Suština nastavnog procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja. utvrđivanje znanja učenika. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. a njeni zadaci su materijalne. pod rukovodstvom nastavnika. pa nastava dobija oblik jednostranosti. kontrola ocena i rezultat nastave. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. koji usvajaju. metode i sredstva. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje određene promene u ličnosti učenika. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. materijalni. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. koji se menjaju i koji su neponovljivi. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. Po svom karakteru ona je višesmerna. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi . ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike određenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. daje analizu procesa nastave.

Odnos između znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. principi i pravila nastave. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i međusovnoj zavisnosti. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. 33. stvaralaštva. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Savremeni nastavni proces. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. jer bez određenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklađivanju sa savremenim tokovima. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. najpre. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. mišljenja i aktivnosti. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. Karakteristike pojedinih principa: 1. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. naučiti učenike da misle. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovođenje nastavnog procesa. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja određuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije.Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvođenje određenih aktivnosti. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. zatim. jedinstvo teorije i prakse. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i . 32. mora. Opšti didaktički principi i pravila. Karakteristike pojedinih principa. Obeležja i sistematika didaktičkih principa. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. Zakonitosti. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života.

Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. 7. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. njegovim sposobnostima. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takođe uveo Komenski. jer ne uče svi istim tempom. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve.''. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. Princip individualizacije . a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. . Princip prilagođenosti nastave uzrastu učenika ''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. što je slušljivo – čulu sluha.. a ne na zapamćivanju. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću.tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija.. J. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. 4. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. Princip trajnosti usvajanja znanja. a ne statično. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. veština i navika Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. od poznatog ka nepoznatom. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. 2. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika.A. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. 3. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. a u nekima u većoj. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. 8. kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. a ne na osnovu izjava drugih o tome. 5. uzrastom i interesovanjima. Naravno. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. 6. što je opipljivo – čulu dodira. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema.

jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. TRADICIONALNE TEORIJE . Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. Potrebno je izdvojiti sledeće: . kao pripremu za profesionalni život. doduše u izmenjenom obliku. Pestolaci. retoriku). Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. opterećuje učenika informacijama.Teoriju strukturalizma .Funkcionalni materijalizam . Herbart. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba između materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. ograničavaju razvoj intelekta i misli. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. Shvatanja o sadržajima nastave. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje određenih znanja. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. Izbor nastavnih sadržaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa.Teoriju egzemplarizma . gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. Njeni predstavnici su bili Ruso.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju. veka i početkom 19.Tu su najviše štete imali slabiji i jači đaci. Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. 34. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. podstakne razvoj njihovih sposobnosti.U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. logiku.Problemsko-kompleksnu teoriju . matematiku.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . Problemi sadržaja nastave. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj.

egzemplarnom učenju. odnosi se na uvažavanje naučnosti . Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za određenu profesiju.). Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. Uslovi za uspešno sprovođenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. sekcijama. Tako nastaju ''ostrva znanja''. a neki manje. razvijanje spretnosti i umeća. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama. Mada. My house. . Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema.. 35. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. stalno ponavljati. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. jer neki su razvijenije više.Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl.Naučni kriterijum. Za njega je karakterističan demokratski karakter. vannastavnim aktivnostima itd. ona je danas sve aktuelnija. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. mi smo planove izrađivali po takvim temama My family. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . (prim. Izbor nastavnih sadržaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). (korelacija između predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva. Ova teorija je zasnovana na tzv. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji određuju samo prema opštem razvojnom nivou. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. a) Opšte i stručno obrazovanje. Funkcionalni materijalizam (Okonj). Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. Druga karakteristika je njegova univerzalnost. u davanju praktičnih znanja o radu. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje među učenicima. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane.Didaktički kriterijum. opšta teorija informisanja (sadržaj. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. potrebno je shvatiti suštinske principe. a to su : . teorije sa praksom. količina informacija. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika..

c) Nastavni program. slobodne aktivnosti. redosled njihovog učenja po razredima. Pojam nastavnih metoda. čije uspešno savlađivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. Pri utvrđivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. 3. uzrastu učenika. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. d) Udžbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. kulturna i javna delatnost škole itd. b) Nastavni plan. Pored redovne nastave. mogućnostima učenika na određenim starsnim nivoima. sadržaja. Na taj način svaki predmet ima svoje određeno mesto i obim po razredima. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. S druge strane. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. 36. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. Za dobru izradu nastavnog plana. nastavnim planom se predviđaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. 2. ekskurzije. Metode i sredstva nastave. povezivanju teorije i prakse. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet.). korelaciji. . Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima. messtu određivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). a zatim prelazi na drugi. koncentrični raspored – isti sadržaj se obrađuje dva ili više puta. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. vannastavne aktivnosti. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrđuje broj i naziv predmeta. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje određenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se između linearnog i koncentričnog rasporeda. njihovog redosleda izvođenja.Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviđenim za taj razred. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. kao i dostignućim adrugih nauka. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obrađeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. norme nastavnog vremena. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine.

One same po sebi nisu dovoljne.). kasetofon. pripovedanje. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. 2. skice. Razlika između nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. Nastavna sredstva. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. kompjuteri. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. 4. projektor. Ne može se povući jasna crta između učenja i nastave. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. tačke gledanja na podatke. 3. 2. 3. pričanje. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. već znake spoljnog sveta. One određuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. mape. vizelna i audiovizuelna sredstva. Klasifikacija nastavnih metoda. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna.). koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. 38. Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. način prilaženja zadatku. tehnička akustička sredstva (gramofon. laboratorijski metod) . Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje.Metoda je put. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. njih određuje nastavnik. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti. postupak odn. CD plejer). Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). reči i praktična delatnost. grafoskop. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. Nastavna sredstva. Nastavna sredstva pomažu u izvođenju nastavnih sadržaja. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. specifičan način ispitivanja. 4. One su objektivni činilac izvođenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. slike. rad sa knjigom) 3. kabineti za učenje jezika. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. racionalni princip (oblici zaključivanja). formiranju pogleda na svet i pripremanje za život. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). mikroskop. 5. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. 37. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda. nemaju sama po sebi sadržaj. lakše i duže pamte gradivo. koje bi trebalo interpretirati''. diskusije). dijaloška (popularna predavanja. modeli. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. itd. itd.

. . *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. reljefi. mape. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. da bude zanimljivo. Da bi bilo uspešno.modela. Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako dođu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa određenom pojavom. slike fotografije. modeli. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. prikazivanje određenih pojava. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. DVD. a ne monotono.) i analitičko (nakon iznošenja određenih činjenica. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. Često je povezana i sa pokazivanjem. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. više nego intelektualna. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. na lak način saznaju činjenice.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. slika. da naglasi bitno i suštinosko. Postoje tri tipa monološke metode.Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. jer predstavlja duže. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. makete. predmeta. magnetna tabla. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. CD. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. prelaz se na objašnjenje). Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. povezuje i donosi zaključke. Iako ih do neke mere angažuje. Stiču znanja na jednostavan i lak način.. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. Nastavna sredstva : različiti aparati. događaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava.. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda.. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. predavanje mora biti dobroosmišljeno. ima mogućnost da uočava.. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do određenih rezultata i postizanja cilja. događaja. NASTAVNE METODE .

činjenice. definicije). *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. Ovde spada praktičan rad. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. školskom vrtu. Koristi se ne samo za davanje. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. Primenjivija je u starijim razredima. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrđivanje. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje.. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvođenja eksperimenta.. utvrđivanje. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika.razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. prirodi. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. rad u radionicama. već i za utvrđivanje i proširivanje znanja. Primena nije ni malo jednostavna.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda - Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. . Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju određena znanja iz te oblasti. zahteva intelektualnu angažovanost. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. itd. . pravila. proizvodni rad. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. Nastavnik obično stavlja pred učenike određeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. obrada. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. . za izradu projekata i istraživanja. uzrasnim osobenostima učenika. Aktivnost učenika je slična naučnom radu.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika- *Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente.). > Rad sa knjigom < Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. Ova metoda ima efekta u mlađim razredima kao uvođenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. na času i vannjega.

Nastavne metode. časovi za utvrđivanje 4. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. Evo jedne od klasifikacija: 1. koja potiče od Kraudera. U praksi se pojavio i treći vid. u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. Sadržaj časa (Uvod – Tok – Zaključak). onaj ko pogreši dobija neku vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. Organizacija nastave i 41. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. podela na kurseve po godinama i određivanje programa u svakoj godini. Ovakav rad i dan danas obezbeđuje sistematičan rad. nastavno gradivo se izlaže linearno. Vremensku strukturu. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. unutrašnju povezanost i međusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. uvodni časovi 2. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. nastava u grupi i timska nastava. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu.linearna metoda. . podela na razrede prema uzrastu. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. određenom dužinom rada. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik dođe da znanja. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. Priprema bi trebalo da sadrži. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. Oblici i tipovi nastave. organizacionu jasnost. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. već nešto složeniji i u nudi višestrukiizbor odgovora. Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i određivanju sopstvenog tempa rada. Cilj. timski. itd. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. 2. Nastavna materija se izlaže u delovima. Tipovi časova se određuju prema didaktičkim zadacima. rad u parovima. 3. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. individualni. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. Pored ove metode ima i razgranata metoda. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. moguće je diferenciranje sadržaja. 39. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. On smatra da koraci ne moraju biti mali. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija među učenicima i sa nastavnikom. a to je kombinovano programiranje.

istorijske. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. učenici mogu dobiti i grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat.Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. . zaključne ekskrzije (na kraju obrađenog gradiva. .. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. . istorijskim znamenitostima. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva . Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je vođenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. Ekskurzije se utvrđuju godišnjim planom rada škole. Domaći zadaci mogu biti pismeni. folklorne. a potom objedinjava reakcije učenika. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. u cilju utvrđivanja).Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. 42. Nastavnik usmerava rad na ceo razred.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. 4. usmeni ili praktični. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. biološke. utvrđivanje i vežbanje u nastavnom radu. osposbljavanje za saradnju u grupi. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. kao pojedinac. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). može i iz različitih predmeta. razviju interesovanja i obogate iskustvo. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. kao što su: 1. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. estetske.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. 2. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. Pored individualnih zadataka. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsređivanju na njega. proizvodnji. Školski i domaći rad učenika. . Ponavljanje. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. 40. 43. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. utvrđivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. 3.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. geografske.

U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno. 2. završni. diferencijalni. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. Ona mogu biti: usmena. omogućava dalje planiranje. I mogu se obavljati: usmeno. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika.VEŽBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. . Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina. grafička. Pažnja učenika (on može da razume cilj. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija između njih.Ispiti. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi. izbor aktivnosti. Praktična provera. utvrđivanje cilja delovanja. Da nastavnik bude svestan razlike među učenicima. sadržaja. Pismena provera. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. pismena. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. šta se i kako vežba. laboratorijska. pismeno. . Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. Mogu biti: prijemni. godišnji. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrđeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. rezultate planiranih uticaja. . kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. 3. ali i učenika.ali da bude naepžljiv). Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. sredstva i uslova. tehnička. Svesnost učenika o značaju vežbanja. Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. a u određenim vremenskim periodima. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. uspeha i razvitka učenika u nastavi. 45. On mora biti: . Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim).Završno proveravanje.realan i ostvariv. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. Usmerenos ka cilju. plan mora da se odnosi na određeni predmet ili predmete. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. Raznovrsnost vežbanja. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera.Prethodno proveravanje. na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period. plan mora da obuhvati očekivane ishode. kvalifikacioni. 44. Vrste proveravanja: .Tematsko provreravanje. . praktično ili kombinovano. pravljenje celine neophodnih aktivnosti.

Princip sistematičnosti i postupnosti . dodatne. Princip individualizacije i ← 5. Sadrži: ciljeve i zadatke. povremena. sekcija. broj časa. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. veština i navika 5. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvođenje časa. Princip očiglednosti 4. .potrebno je voditi o redosledu . plan izvođenja ekskurzija. očekivane ishode. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni. Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja 8.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . Princip svesne aktivnosti učenika u → nastavi 4. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. Princip socijalizacije u vaspitanju individualizacije 6. Sadrži planove po predmetima. Princip naučne zasnovanosti i 1. klubova. obavezna je kontrola izvršenih planova. nastavnu jedinicu.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . plan saradnje sa roditeljima i institucijama. fakultativne nastave. Ona može biti stalna. 2. plan rada odeljenjskih zajednica itd. zaključak. tok časa. Princip naučnosti → pozitivne vaspitne usmerenosti 2. Princip prilagođenosti nastave uzrastu učenika 2. plan rada đačkog parlamenta. PRINCIPI I METODE Principi vaspitanja Didaktički principi 1. Princip povezanosti teorije i prakse 3. Princip svesne aktivnosti 3. nedeljni. samokontrola. specijalne nastave.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja 7. Na kraju. Princip trajnosti usvajanja znanja. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. dopunske. izborne.

Metoda vežbanja i navikavanja – >Monološka (opisivanje. pričanje.Metoda sprečavanja – >Rad sa knjigom -Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima uč. popularno predavanje) . >Laboratorijska metoda >Metoda praktičnih aktivnosti . predavanje) . katehitička. diskusija.Metoda podsticanja – >Dijaloška (heuritička. Metode vaspitanja Didaktičke metode -Metode zasnovanje na posmatranju: -Metoda ubeđivanja i uveravanja – >Pokazivanje -Metode zasnovane na rečima: .