YU ISSN 0554 5587 UDK 631 (059

)

POQOPRIVREDNA TEHNIKA

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИНСТИТУТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ТЕХНИКУ

Година XXXII, Број 4, децембар 2007.

Издавач (Publisher) Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Институт за пољопривредну технику, 11080 Београд-Земун, Немањина 6, п. фах 127, тел. (011)2194-606, 2199-621, факс: 3163-317, 2193-659, жиро рачун: 840-1872666-79. За издавача: Небојша Ралевић Суиздавач (Copublisher) "Ф л е ш ", Земун Главни и одговорни уредник (Editor-in-Chief) Милан Ђевић, Пољопривредни факултет, Београд Техничка припрема (Technical arragment) Страхиња Ајтић, Пољопривредни факултет, Београд Инострани уредници (International Editors) Schulze Lammers Peter, Institut fur Landtechnik, Universitat, Bonn, Germany Fekete Andras, Faculty of Food Science, SzIE University, Budapest, Hungary Ros Victor, Technical University of Cluj-Napoca, Romania Sindir Kamil Okyay, Ege University, Faculty of Agriculture, Bornova - Izmir, Turkey Уредници (Editors) Марија Тодоровић, Пољопривредни факултет, Београд Анђелко Бајкин, Пољопривредни факултет, Нови Сад Мићо Ољача, Пољопривредни факултет, Београд Милан Мартинов, Факултет техничких наука, Нови Сад Душан Радивојевић, Пољопривредни факултет, Београд Лазар Ружичић, Пољопривредни факултет, Београд Мирко Урошевић, Пољопривредни факултет, Београд Стева Божић, Пољопривредни факултет, Београд Драгиша Раичевић, Пољопривредни факултет, Београд Франц Коси, Пољопривредни факултет, Београд Ђуро Ерцеговић, Пољопривредни факултет, Београд Ђукан Вукић, Пољопривредни факултет, Београд Драган Петровић, Пољопривредни факултет, Београд Милан Вељић, Машински факултет, Београд Драган Марковић, Машински факултет, Београд Саша Бараћ, Пољопривредни факултет, Приштина Предраг Петровић, Институт "Кирило Савић", Београд Драган Милутиновић, ИМТ, Београд Mihailov Nicolay, University of Rousse, Faculty of Electrical Enginering, Bulgaria Silvio Košutić, Faculty of Agriculture

University of Zagreb, Croatia
Škaljić Selim, Univerzitet u Sarajevu, Poljoprivredni fakultet, Bosna i Hercegovina Таневски Драги, Универзитет "Св. Кирил и Методиј", Земјоделски факултет, Скопје, Македонија

Савет часописа (Editorial Advisory Board) Јоцо Мићић, Властимир Новаковић, Марија Тодоровић, Ратко Николић, Милош Тешић, Божидар Јачинац, Драгољуб Обрадовић, Драган Рудић, Милан Тошић, Петар Ненић Штампа: "Ф л е ш " – Земун

POQOPRIVREDNA TEHNIKA AGRICULTURAL ENGINEERING

POQOPRIVREDNA TEHNIKA
НАУЧНИ ЧАСОПИС

AGRICULTURAL ENGINEERING
SCIENTIFIC JOURNAL

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИНСТИТУТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ТЕХНИКУ

Часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА број 1 (2, 3, 4) посвећен је XI научном скупу

"Актуелни проблеми механизације пољопривреде 2007."
Програмски одбор - Program board Проф. др Мићо Ољача, председник Проф. др Драгиша Раичевић Проф. др Ђуро Ерцеговић Проф. др Душан Радивојевић Проф. др Ђукан Вукић Проф. др Милан Ђевић Проф. др Марија Тодоровић Проф. др Мирко Урошевић Проф. др Драган Марковић Проф. др Ратко Николић Проф. др Драги Таневски Mr Marjan Dolenšek Prof. dr Schulze Lammers Peter Prof. dr Fekete Andras Prof. dr Sindir Kamil Okyan Организатори скупа - Organizers of meeting Пољопривредни факултет, Институт за пољопривредну технику, Београд Друштво за пољопривредну технику Србије, Београд Покровитељи скупа - Donors and support Министарство за науку и животну средину Републике Србије Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство Републике Србије

Донатори
ИМТ – Нови Београд Пољопривредна корпорација „Београд“ Привредна комора Београда ИМЛЕК - Београд Место одржавања - Place of meeting Пољопривредни факултет, Београд, 7.12.2007. Штампање ове публикације помогло је: Министарство за науку и животну средину Републике Србије

РЕЧ УРЕДНИКА
Часопис П О Љ О П Р И В Р Е Д Н А Т Е Х Н И К А , у својој мисији, односно, допри-носу информацији и афирмацији области механизације пољопривреде, у укупном тиражу од четири броја 2007. године приказује радове који ће бити саопштени на скупу "Дан пољопривредне технике" 7.12.2007. године на Пољопривредном факултету у Београду - Земуну. Укупни обим часописима обухвата 45 радова из области пољопривредне тех-нике, који се могу груписати по тематским областима од генералног развоја, информационих технологија, погонских јединица, обраде земљишта, сетве и неге гајених биљака, убирања и транспорта, као и интензивног гајења и обновљивих извора енергије. Неравномерност у структури заступљености појединих тема мо-же имати исходиште у смислу сугерисања тематских скупова у наредном пери-оду, пре свега када се имају у виду актуелни моменти у стварању пословног амбијента у пољопривреди сходно процесима европских интеграција, међународ-них споразума и значајних извозних могућности наше пољопривредне произ-водње. Овоме свакако треба додати неопходност истицања тема од националног значаја, пре свега када је у питању: пословање водним ресурсима, механизација сточарске производње и развој и примена технолошко-техничких система скла-дишно дистрибутивних центара као генералног доприноса организацији малих пољопривредних произвођача, тржишно атрактивних сировина и при томе ства-рању амбијента већег степена финализације примарне производње. У наредном периоду истраживачи би требали да се оријентишу и на афирмацију обновљивих извора енергије базираних на могућностима остваривим у примарној пољопри-вредној производњи. У том смислу било би веома корисно објединити и усме-рити истраживачке иницијативе свих релевантних институција наше земље. Поред тога, наглашава се значајно учешће аутора из иностранства у доприносу размене информација на међународном нивоу. Посебно се истиче чињеница да је значајан број радова резултат научноистраживачких пројеката финансираних од стране Владе Републике Србије у категорији националних, технолошких и иновационих пројеката. Захваљујући се ауторима радова, мора се нагласити да се у наредном пери-оду, обзиром на наведено, очекује шири и разноврснији садржаји доприноса стручњака пољопривредне технике, у реализацији мисије часописа и афирмацији струке. Проф. др Милан Ђевић

.... 55 Мићо Ољача............................................ Ђуро Ерцеговић. Dragiša Raičević..... 73 Tanasije Miljević MOGUĆNOST PRIMENE VODOTURBINE SA HORIZONTALNIM VRATILOM NA MINI HIDROELEKTRANAMA U BRDSKOM PODRUČJU .. Драган Игњатовић......................................... Đorđe Glamočlija EKOLOŠKE POSLEDICE UPOTREBE BILJAKA ZA DOBIJANJE ENERGIJE .... Коста Глигоревић ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПЦИ ПРИМЕНЕ ПЛОВНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ АКВАСИСТЕМА САВСКОГ ЈЕЗЕРА У БЕОГРАДУ ....... 91 Vesna D.. Snežana Oljača...... Biserka Mitrović....... KORIŠĆENJE I ZAŠTITA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA OPŠTINE UB . Života Jovanović PRINOS ZRNA OZIME PŠENICE U DUGOTRAJNOJ MONOKULTURI ...... 25 Damir Beatović.............. Раде Радојевић......... Snežana Oljača..................................... Dušan Kovačević................................................ Mićo Oljača TEHNIČKI SISTEMI ZA KONTROLU MIKROKLIME U PLASTENICIMA ..... Снежана Ољача...... 99 ....... Aleksandar Čukarić AKTIVNA I REAKTIVNA SNAGA ASINHRONOG GENERATORA SA DVOSTRANIM NAPAJANJEM .......... Mićo Oljača.. Bojan Vasić......................... Miodrag Ralević............................. Драгиша Раичевић.......................... Vesna Milić ORGANSKA PROIZVODNJA ALTERNATIVNIH VRSTA OZIME PŠENICE ... Uroš Radosavljević.......... 1 Mićo Oljača... Лазар Ружичић............. 85 Snežana Oljača............. Željko Dolijanović........ Мићо Ољача........ 47 Nebojša Momirović..................... Jasna Marićević UREĐENJE....... Miloš Pajić...... Lazar Ružičić.......... 39 Željko Dolijanović............. Коста Глигоревић РАЗВОЈ МАШИНА И ОРУЂА ЗА УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ПЛОДНОСТИ ЗЕМЉИШТА .. Драгиша Раичевић. 11 Милош Пајић................. 33 Dušan Kovačević........................... Đukan Vukić.. Dušan Kovačević............................................. Slavica Jelačić PRIMENA SPORORAZLAGAJUĆEG ĐUBRIVA PRI RAZLIČITIM NAČINIMA PROIZVODNJE RASADA MILODUHA ......... Dušan Kovačević............. Jablanović HAOTIČNI POLJOPRIVREDNI RAST I MARGINALNI KAPITALNI KOEFICIJENT ........SADRŽAJ Žarko Milkić...................................... Snežana Oljača..............

.

za konstantno klizanje. za brzine manje od sinhrone. reaktivna snaga. ukazano je na mogućnost korišćenja asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem u vetroelektranama. Mitrovica * Poljoprivredni faultet . mnogi su nedostaci prevaziđeni. Na osnovu njih nacrtane su karakteristike u funkciji klizanja za konstantne vrednosti ugla opterećenja.Beograd Sadržaj: U radu su date karakteristike aktivne i reaktivne snage asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem. U oba slučaja stator predaje aktivnu snagu mreži. UVOD Asinhrona mašina predstavlja najzastupljeniju električnu mašinu u svim oblastima tehnike. ali najpre kao motor. kako za brzine manje.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. Na osnovu toga. tako i za brzine veće od sinhrone [1].9 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 621. naglim razvojem statičkih pretvarača sa regulisanim poluprovodnicima. vetroelektrana 1.K. Naročito povoljno rešenje predstavlja rad asinhronog generatora u režimu dvostranog napajanja. Izvršena je analiza tokova snaga za brzine manje i veće od sinhrone. Đukan Vukić*. Istovremeno mrežu napaja aktivnom snagom i sa strane rotora. Ključne reči: asinhroni generator sa dvostranim napajanjem.1 AKTIVNA I REAKTIVNA SNAGA ASINHRONOG GENERATORA SA DVOSTRANIM NAPAJANJEM Žarko Milkić. Aleksandar Čukarić Fakultet tehničkih nauka . Izvedeni su izrazi za aktivnu i reaktivnu snagu statora i rotora. Definisan je matematički model primenom teorije prostornih vektora. . Određena ograničenja onemogućavala su da se šire koristi kao generator. dok za brzine veće od brzine obrtnog polja istu uzima iz mreže. poluprovodnički pretvarač. Strane: 1 . decembar 2007. dok se u rotorski krug povezuju poluprovodnički pretvarači napona i učestanosti. kao i u funkciji ugla opterećenja. aktivna snaga.313. Adekvatnom promenom napona i učestanosti rotorskih veličina obezbeđuje se pouzdan rad asinhronog generatora u širem opsegu promene brzine rotora. Međutim. Tada se namotaj statora direktno priključuje na električni mrežu.

pa posle zamene p = 0 . čija je brzina jednaka sinhronoj brzini ω s . (kružna učestanost statora). koji je definisan u odnosu na referentnu osu vezanu za stator. Aleksandar Čukarić 2.ukupna induktivna otpornost po fazi rotora xr = xrγ + xm a klizanje definisano relacijom: s = f r f s = (ω s − ω ) ω s Analiziraćemo stacionarni režim rada. jednačine dobijaju oblik: u s = −i s rs − ( p + j ) ψ s u r = −i r rr − ( p + js ) ψ r ψ s = i s x s + i r xm ψ r = i s xm + i r xr gde je: (5) (6) (7) (8) x s = x sγ + x m . Naponske jednačine i jednačine za flukseve posmatrane u tom koordinatnom sistemu dΨ s (1) U s = − I s Rs − − jω s Ψ s dt dΨ r (2) U r = −I r Rr − − j (ω s − ω )Ψ r dt (3) Ψ s = I s Ls + I r Lm (4) Ψ r = I s Lm + I r Lr napisane su u apsolutnim jedinicama. dok vektor napona rotora u r . U tom slučaju. Dakle. [3]. usvajamo da se poklapa sa pozitivnim smerom realne ose. . MATEMATIČKI MODEL Posmatra se rad asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem u sinhronom režimu rada. Zato je najpogodnije koristiti matematički model dobijen primenom teorije prostornih vektora [2]. Đukan Vukić. prednjači za ugao δ .2 Žarko Milkić. dobijamo: (9) u s = −i s rs − jψ s u r = −i r rr − jsψ r ψ s = i s x s + i r xm (10) (11) (12) (13) ψ r = i s xm + i r xr Vektor napona statora u s . Nadalje će sva razmatranja biti sprovedena u relativnim jedinicama.ukupna induktivna otpornost po fazi statora .

aktivne snage statora i rotora ps = 2 2 k1 + k 2 2 us 2 k1 2 + k2 2 us [(rr k1 + sxr k 2 ) − uxm (k2 cos ϑ + k1 sin ϑ )] (17) pr = [usx m ( k1 sin ϑ − k 2 cos ϑ ) + u 2 ( rs k1 + xs k 2 ) ] (18) . Pri tome napon i učestanost statora ostaju konstantni.Aktivna i reaktivna snaga asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem 3 (14) u s = u s ⋅ e j 0° u r = u r ⋅ e jϑ odnosno. pošto asinhroni motor radi u sinhronom režimu. Kako je s = f r f s u relativnim jedinicama će biti ur = s . odnosno ur f r = const.reaktivne snage statora i rotora qs = − 2 2 k1 + k 2 2 us 2 k1 2 + k2 2 us [(sxr k1 − rr k 2 ) − uxm (k1 cos ϑ − k 2 sin ϑ )] (19) qr = − [u ( x k − r k ) − usx 2 s 1 s 2 m ( k1 cos ϑ + k 2 sin ϑ ) ] (20) 2 gde su: k1 = rs rr − s ( x s xr − xm ) . Na osnovu ekvivalentne šeme i vektorskih dijagrama asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem u sinhronom režimu rada [2]. dok se rotorske veličine menjaju uz konstantan odnos napona rotora i učestanosti rotora. . pokazuje se da se veza između ugla pomeraja vektora napona statora i rotora δ i ugla između ose rotora i vektora napona statora δ (ugao opterećenja. međutim prikladnije je analizu izvršiti u funkciji ugla opterećenja δ . ugao δ je ugao pomeraja između vektora napona statora i rotora. po analogiji sa sinhronim mašinama) definiše relacijom: (15) δ =ϑ −α gde je ugao α definisan sledećim izrazom: α = arctg(− ) = arctg b a srs xr − rr xs rs rr + 2 sxs xr − sxm (16) 3. k2 = srs xr + rr xs i u = ur u s Sve karakteristične veličine se mogu analizirati u funkciji ugla δ . AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE Rešavanjem naponskih jednačina i jednačina za flukseve dobijamo izraze za: .

ps(δ) s=0.3 s=0. dok su na Sl. predstavljene zavisnosti aktivnih snaga statora i rotora u funkciji klizanja za konstantne vrednosti ugla opterećenja.4 .14 .9 2 1 -9 0 s=-0.022 . 1. Zavisnost p s = f (δ ) za s < 0 3 p(δ) r 2 1 s=0.3 s=0. 5. rr = 0.1 s=-0.1 -90 -60 -30 0 -1 -2 -3 -4 0 30 60 4 p(δ) r 3 2 s=-0. Karakteristike su nacrtane za asinhroni generator snage 200 kVA.7 3 2 1 0 -90 -60 -30 -1 -2 -3 -4 -5 0 δ 30 60 90 δ 0 30 60 9 0 Sl. čiji su parametri ekvivalentne šeme. 6. 3.1 5 p(δ) s 4 3 s=-0. Zavisnost p s = f (δ ) za s > 0 Sl. 7.5 s=0.9 Sl. i 8.1 0 30 60 s=-0. za pozitivna i negativna klizanja. Zavisnost p r = f (δ ) za s > 0 Sl. Đukan Vukić. xsγ = 0.7 s=0. i 4.026 .7 s=-0.9 s=-0. Aleksandar Čukarić Na osnovu izraza (17) i (18).14 i xm = 3. 3. prikazane su zavisnosti aktivnih snaga stratora i rotora u funkciji ugla opterećenja. 1. xrγ = 0. 2. u relativnim jedinicama: rs = 0.9 s=0.3 90 δ s=0.5 s=0.5 -60 -30 0 -1 -2 -3 -4 s=-0. 4.4 Žarko Milkić.7 s=0. Zavisnost p r = f (δ ) za s < 0 .3 s=-0. na Sl.5 δ 90 -90 -60 -30 1 0 -1 -2 -3 -4 s=-0. 2.

8 pr(s) pr(s) 0.4 -0.6 0.2 -0.0 -0. dok se rotor napaja iz mreže (Sl.3 -0. kako sa strane statora.1 0 0. 9. aktivna snaga daje mreži sa strane statora.2 0. Zavisnost p s = f ( s ) za δ > 0 Sl.4 s 0. dvostranim napajanjem može postići da radi sa snagom većom od nominalne.6 0. 9.2 0. To znači da se pri klizanjima većim od nule.0 -1 0.1 0.3 s -2 -10 -3 -5 0 Sl.2 0 -20 -0. Zavisnost p s = f ( s ) za δ < 0 0. odnosno potrošačima.1 0.3 -40 0 -30 -20 0 0 0 0 0 0 20 -0.0 0. na osnovu čega je na Sl.1 0.3 -0. 7.b). nacrtan energetski bilans.3 -0.6 5 0 -5 0 -10 10 s 0 0 0.2 -0.1 0.2 0. Zavisnost p r = f ( s ) za δ < 0 Analizom predstavljenih karakteristika dolazi se do saznanja o specifičnim tokovima aktivnih snaga asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem. 6.2 -0.2 0.0 -0. snaga se daje mreži. Sl.2 0.4 0. U slučaju kada generator radi sa brzinama manjim od sinhrone (s > 0).2 -0.Aktivna i reaktivna snaga asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem 5 4 p (s) s 3 2 p (s) s 1 10 5 0 2 40 1 30 0 s -0.2 -0.3 -30 -40 0 -0. pošto je ukupna aktivna snaga jednaka zbiru snaga statora i rotora.2 -0.0 0.1 0. 9.1 0 0.1 0. 5. .4 0. 8. dok se pri brzinama većim od sinhrone (s < 0).0 -1 0.a).3 0 0 Sl. Zavisnost p r = f ( s ) za δ > 0 Sl. tako i sa strane rotora.3 0 20 30 40 0 -0.

5 s=0. 12.3 s=0 .1 -2 s=0 . prikazane su promene reaktivnih snaga statora i rotora u funkciji ugla opterećenja. na Sl. dok su na Sl. i 13. 11.7 s=0. i 11.1 -60 -30 0 0 30 60 δ 90 -9 0 -6 0 -3 0 -1 -2 -3 s=0 . Aleksandar Čukarić a) b) Sl. date zavisnosti u funkciji klizanja za konstantne uglove. za konstantna klizanja. Zavisnost q s = f (δ ) za s > 0 Sl.6 Žarko Milkić. Zavisnost qr = f (δ ) za s < 0 .3 1 q (δ) r δ 3 0 6 0 9 0 -90 s=0. Đukan Vukić.9 -3 -4 Sl.9 -4 s=0 . 10. 1 q (δ ) s 0 0 -1 s=0 . 9. veoma su važni i tokovi reaktivnih snaga asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem [4]. 10. Ilustracije radi.7 s=0.5 s=0. Energetski bilans asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem a) za s > 0 b) za s < 0 Takođe.

a zalihe konvencionalnih goriva ubrzano smanjuju.2 0.0 -0. koji treba pouzdano i efikasno da radi u određenim tehničkim uslovima.5 5 0 40 0 0.5 30 -1.0 0 30 0 0. 14. jeste određivanje odgovarajućeg električnog generatora.6 s -0. Vetrogeneratorsko postrojenje sa asinhronim generatorom sa dvostranim napajanjem Jedan od osnovnih problema koji u procesu pretvaranja energije vetra u električnu treba rešiti. Iz tog se razloga vetroenergetika zadnjih godina najintenzivnije proučava.1 0. PRIMENA ASINHRONOG GENERATORA SA DVOSTRANIM NAPAJANJEM U VETROELEKTRANAMA Kako se neprekidno povećava potrošnja energije u svetu. 13.0 0.3 Sl. Zavisnost q s = f ( s) za δ > 0 Sl.8 q r(s) 10 0.4 10 0 5 0 0. jer je potencijal vetra ogroman [6].3 20 -0. javlja se potreba za korišćenjem onih izvora energije koji se obnavljaju.2 0. 12. Sl.2 -0.0 -0.3 -0.1 0.3 -0.1 0.1 0.2 0.Aktivna i reaktivna snaga asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem 7 q s(s) 0.0 0 20 0 0.2 s 0. Zavisnost q s = f ( s) za δ < 0 4.2 0 40 0 -0. .

U kolu rotora je preko kliznih prstenova povezan poluprovodnički pretvarač napona i učestanosti.frekvencija rotora .napon rotora . amplitude i faze napona rotora.aktivna snaga statora . čini ga najzastupljenijim.aktivna otpornost po fazi rotora . je prikazana principijelna šema vetrogeneratorskog postrojenja sa asinhronom generatorom sa dvostranim napajanjem.diferencijalni operator . koje mogu biti manje i veće od sinhrone. Na Sl. Takođe se može upravljati i sa reaktivnim snagama. pri različitim ugaonim brzinama turbine [7]. Drugim rečima.14.magnetni fluks statora ψ r .frekvencija statora . koji omogućavaju regulisanje učestanosti. Može da radi sa brzinama većim i manjim od sinhrone brzine.magnetni fluks rotora Napomena: Kompleksne veličine su označene masnim slovima. Đukan Vukić. Njegova osobina da pouzdano radi u uslovima promenljive brzine obrtanja rotora. pošto je ukupna aktivna snaga jednaka zbiru snaga statora i rotora.reaktansa rasipanja po fazi rotora xm . Jedna od prednosti ovog generatora je što se zadavanjem odgovarajućeg zakona promene napona i učestanosti rotora može ostvariti efikasan rad postrojenja za različite brzine vetra. Druga važna osobina asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem ogleda se u tome.struja statora . on tada radi sa snagom većom od nominalne. što se u slučaju rada sa pozitivnim klizanjem ( s > 0) . snaga predaje mreži kako sa strane statora tako i sa strane rotora. gde su njegove prednosti posebno izražene.struja rotora .8 Žarko Milkić.reaktansa magnećenja ψ s . preko poluprovodničkih pretvarača.aktivna otpornost po fazi statora .reaktansa rasipanja po fazi statora xrγ .aktivna snaga rotora . Ovo je naročito važno iz razloga. U režimu rada sa pozitivnim klizanjem predaje mreži aktivnu snagu veću od nominalne. ZAKLJUČAK Asinhroni generator sa dvostranim napajanjem predstavlja dobro tehničko rešenje za pretvaranje energije vetra u električnu. SPISAK KORIŠĆENIH OZNAKA fs fr is ir p ps pr qs qr .reaktivna snaga statora . naročito u vetroelektranama veće snage. . kojih je danas u svetu sve više.napon statora . što vetroturbina optimalan stepen iskorišćenja ostvaruje za različite brzine vetra. najpogodniji je asinhroni generatori sa dvostranim napajanjem. Aleksandar Čukarić Za primenu u vetroelektranama većih snaga. Ovakav rad omogućen je napajanjem asinhronog generatora i sa strane rotora. Namotaji stratora i rotora su istovremeno priključeni na električnu mrežu.reaktivna snaga rotora rs rr us ur x sγ .

ACTIVE AND REACTIVE POWER OF A DOUBLE-FED ASYNHRONOUS GENERATOR Žarko Milkić. active power. Podgorica (2004).K. Magistarska teza. Vukić Marija: An Optimization reactive power consumption of double-fed induction motors. 2005. Palermo (Italy) (1997). broj 4. Beograd. [4] Vukić Đ. Geteborg (Sweden) (2003).: Karakteristike asinhrone mašine u režimu dvostranog napajanja.. Energija. Božović D. 135-140. [2] Važnov A. Aleksandar Čukarić Fakultet tehničkih nauka . .: Generatori za pretvaranje energije vetra u električnu energiju. Đukan Vukić*. According to the obtained characteristics it is pointed out that a double-fed asynchronous generator may be used in wind power plants. str. Modeling and Control of Double . [6] Buton T.Beograd Abstract: This paper presents the characteristics of active and reactive power of a double-fed asynchronous generator.: Dvostrano napajana asinhrona mašina primenjena u vetrogeneratorima. Krajišnik N. Expressions for active and reactive power on stator and rotor are derived and obtained main characteristics are processed. pp. reactive power. Key words: doubly-fed asynchronous generator. IX International Symposium on Theoretical Electrical Engineering (ISTET 97).I. John Wiley and SONS Ltd. Ercegović Đ. [5] Vukić Đ. 94-102. [7] Đurišić Ž. where electric power is generated from wind energy... wind power plants. [3] Milkić Ž. Et al: Wind Enerrgy Handbook. Chalmers University of Tehnology.: Analysis. 134-141. A power flow analysis for speed less and great then synchronous is performed. Mathematical model are defined applying a theory of space vectors. Poljoprivredna tehnika. Book of Proceedings. Priština (1995)... Mitrovica * Poljoprivredni faultet .: Perehodnie processi v mašinah peremenoga toka.Aktivna i reaktivna snaga asinhronog generatora sa dvostranim napajanjem 9 LITERATURA [1] Petersson A. p. Geteborg.Fed induction Generators for Wind Turbines. semiconductor converter. Radičević B. Leningrad (1980). Alternativni izvori energije i budućnost njihove primjene u zemlji. (2001).. Stajić Z.

.

65%. organizovanje odgovarajućih načina poslovnog povezivanja porodičnih gazdinstava.93%. ipak gajenje žitarica (kukuruz. Mogući pozitivni rezultati uređenja. Miloš Pajić1.arh. približno 77. usporen negativni trend migracije selo – grad.05 ha ili 89. Miodrag Ralević2.Beograd. koje se odlikuje relativno visokom zastupljenošću oraničnih površina. Nema komasacionih površina.Beograd www. povećanje broja registrovanih i edukovanih poljoprivrednika. Biserka Mitrović2.16%. korišćenje. gde njive i vrtovi zauzimaju 29470. intenziviran održivi razvoj sela sa razvojem organske poljoprivredne proizvodnje.ac.40 ha po gajenoj poljoprivrednoj kulturi. KORIŠĆENJE I ZAŠTITA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA OPŠTINE UB Mićo V. i stvorena svest o potrebi zaštite životne sredine od štetnih efekata poljoprivredne proizvodnje. na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.7 km2. pšenica). Zemljišta opštine Ub prema postojećim podacima. Ključne reči: Opština Ub. Poljoprivredne površine zauzimaju 35.42% obradivih površina.67% teritorije opštine. Uroš Radosavljević2.ac. kao ni uređenih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Livade se nalaze na površini 5.23 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 631. godine. prema podacima Područne jedinice Ub. Lazar N. Strane: 11 . poljoprivredni proizvodi u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti. što ukazuje da je najzastupljenija delatnost u opštini Ub.471. od kojih su najvažniji: Prelazak sa tradicionalne ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje. stručna i razvijena savetodavna i informaciona poljoprivredna služba koja prati rad poljoprivrednika. aprilom. pozitivni rezultati .yu 2 Arhitektonski fakultet .POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. Jasna Marićević2 1 Poljoprivredni fakultet . zaštita. Analiza upotrebne strukture poljoprivrednog zemljišta daje karakteristike da su zemljišni posedi malih površina.55 ha ili.4 ha po domaćinstvu.bg. Prosečna veličina parcele je 0. 2007.41:631. Dušan Kovačević1.18 ha ili 72. Ukupna površina opštine Ub je 45670 ha ili 456. odlikuju nepovoljne fizičko-mehaničke osobine. decembar 2007. Obradivog poljoprivrednog zemljišta ima 32955.55 ha ili 4.Kolubarskog regiona. uređenje. zaključno sa 31. Ružičić1. Oljača1.bg. gde je prosečna veličina poseda 3. korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub su mnogobrojni.147 UREĐENJE.yu Sadržaj: Opština Ub se nalazi na severoistočnim delu Podrinjsko . Zemun www. Snežana Oljača1. sa velikim potrebama za popravku sa primenom različitih pedo-meliorativnih mera.agrifaculty. Voćnjaci i vinogradi su na površini od 1953. poljoprivredno zemljište.

Mitrović B..1. 1. Prema postojećim podacima. Zaključno sa 31. strukturu poljoprivredne proizvodnje karakteriše izuzetna raznolikost.vazdušnog režima ovih zemljišta. 3. Poljoprivredne površine zauzimaju 35. prema podacima nekoliko studija. merama odvodnjavanja.Zavisnost proizvodnje od spoljnih faktora. Obezbediti dovoljne količine unošenja stajnjaka u cilju popravke strukture zemljišta i zatim strogo kontrolisati korišćenje mineralnih đubriva u procesima tehničkotehnološkog unapređenja poljoprivredne proizvodnje.999 (a samo područje grada Uba ima 6. . . Poljoprivredno zemljište Opštine Ub Zemljišta opštine Ub se odlikuju nepovoljne fizičko-mehaničke osobine pri čemu su vodno . mala produktivnost. Dominiraju sitni. . strukture i vodno . aprilom 2007. Marićević J. Kovačević D. 4.kalcifikaciju zemljišta (unošenje kreča ili saturacionog mulja prema programu preporuke ispitivanja osobina zemljišta) što će zajedno sa smanjenjem kiselosti. ukazuje na nekoliko opštih karakteristika poljoprivrede Opštine Ub: .. doprineti poboljšanju fizičko-mehaničkih osobina zemljišta. Pajić M.299) sa 10.471.67% teritorije Opštine [8]. ANALIZA I OCENA STANJA Prethodna analiza stanja [8].. Izvršiti meliorativne mere. i njihove modernizacije. godina) privređivanje u poljoprivrednoj delatnosti Opštine Ub. Stvaranje moćnog orničnog horizonta. Eliminisati suvišne površinske podzemne vode. Ružičić L.Nužnost preorijentacije poljoprivredne proizvodnje (od kvantiteta ka kvalitetu). nespecijalizovani poljoprivredni proizvođači bez jasne poslovne i tržišne orijentacije.088 poljoprivredna gazdinstva (10 kao preduzeće) ili 29. sa prisustvom svih vidova proizvodnje najvećim delom za potrebe samog domaćinstva.. 1..12 Oljača M. Rezultat ovakve proizvodne strukture i slabe uređenosti su niski i neredovni prihodi uz odsustvo ozbiljnog planiranja. [14]. a prema tome i za povećanje njihove efektivne plodnosti i prinosa gajenih biljaka.7 km2. UVOD Ukupna površina [8]. . svodi se samo na elemente za preživljavanje. Ralević M. godine broj stanovnika opštine Ub iznosio je 33. . primenom meliorativnog oranja. gde nije bilo adekvatne proste reprodukcije i odgovarajućeg tekućeg investicionog održavanja objekata. opštine Ub je 45670 ha ili 456. poljoprivredne mehanizacije ili instalacija.[12].vazdušne osobine i njima uslovljen režim veoma nepovoljni.55 ha što iznosi približno 77.Mala veličina poseda i staračka domaćinstva. Oljača S. Već duže od jedne decenije (1995-2006.79% od ukupnog broja domaćinstava. Za poboljšanje osnovnih fizičkih osobina. neophodno je primeniti sledeće mere: 1..Dovoljan potencijal. razvoja i većih investicija. [12]. Najveći broj poljoprivrednih domaćinstava nije registrovan. 2.Nedovoljna akumulacija kapitala i nedostatak investicija.. i sprečiti povremene poplave reke Tamnave i njenih pritoka putem regulisanja njihovih korita. [12]. [17]. godini u Opštini su bila registrovana samo 3. Popisom iz 2002.. popravke . istraživanja i trendova u sektoru poljoprivrede [12]. prema podacima.366 domaćinstava. Radosavljević U.

kulturno-istorijske i naučne vrednosti sa očuvanjem prirodnih ili poluprirodnih celina (bare. pod pašnjacima je 2310.65%.32 III 29.[12 ].05 ha ili 89.16% i odlikuje se relativno visokom prosečnom zastupljenošću oraničnih površina. 1.1.81%.Uređenje.55 ha ili 4.[8].40 ha po kulturi. Zastupljenost prirodno plodnih zemljišta. Voćnjaci i vinogradi su na površini od 1953.18 ha ili 72. 2) Izrazito razvijena proizvodnja povrća u KO Brezovica i KO Sovljak koje obuhvataju 73.).93%. pšenica). 10.51 VII 1. UREĐENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA Prema podacima studija i ranijih proučavanja ovog područja [17]. Eliminisanje uticaja aerozagađenja (rudarski kopovi i termo-elektrane) i drugih štetnih agensa iz okruženja na plodnost poljoprivrednog zemljišta i zdravstveni kvalitet hrane. Livade se nalaze na površini od 5. 8. Zaštita tradicionalnih agrarnih sadržaja ruralnih predela od posebne prirodne. Plodored u kome treba da budu zastupljene leguminozne biljke.73 II 14.15 VI 5. Izvođenje osnovne i dopunske obrade u optimalnim agrotehničkim rokovima. Prosečna veličina parcele je 0. 6. Pregled poljoprivrednih površina po kulturama i klasama Obradivo poljoprivredno zemljište obuhvata 32955.38 ha. 7. .25 ha ili 91. Navodnjavanje.42% obradivih površina. Zaustavljanje erozije i poboljšanje prirodne plodnosti zemljišta. Na primer uočljive su katastarske opštine gde postoje izvanredni agroekološki potencijali za rentabilnu proizvodnju kvalitetnog voća i uslovi za širenje ove proizvodnje. prosečna veličina poseda je 3. primenom odgovarajućih agrotehničkih i šumskih melioracija. šumarci. tako da na njive i vrtove otpada 29470.2.4 ha po domaćinstvu. korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub 13 5. To ukazuje da je najzastupljenija delatnost u opštini Ub ipak gajenje žitarica (kukuruz.36 V 13. što je rezervni potencijal za širenje proizvodnje uz iskorišćavanje prirodnih predispozicija za primenu biološko-ekoloških metoda proizvodnje hrane (naročito organske poljoprivrede).28 VIII 0 2. Analiza strukture poljoprivrednog zemljišta daje karakteristike: 1) Postoji velika prostorna diferencijacija koja je uglavnom usklađena sa prirodnim pogodnostima i ograničenjima. 9.25 IV 34. 3) Neobradivo poljoprivredno zemljište je na površinama od 2516.[1]. zabrani i sl. Tab. Od toga. prema bonitetnim klasama Klasa zemljišta % učešća u ukupnoj poljoprivrednoj površini I 1.71% od ukupne površine pod vrtovima. zemljišni posedi su mali. gde je moguće sa primenom savremenih sistema i metoda navodnjavanja.

675 76. 3. Mitrović B. Organizovanje odgovarajućih načina poslovnog povezivanja porodičnih gazdinstava. 4. Ružičić L. 2. Namena površina zemljišta u Opštini Ub Na području opštine Ub predviđa se razvoj u kome će se ostvarivati značajne izmene u korišćenju ukupno raspoloživih površina. 4.649 100. Savremena.) Tab. Pod uticajem i u okviru opredeljenog koncepta razvoja područja ostvarivaće se izmene i struktura korišćenja raspoloživih površina zemljišta u pravcu smenjivanja produktivnih... [12 ] stanje program 2005.650 82.0 45. sa sferom prometa i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.6 6. Ralević M. 2. Mogući rezultati uređenja poljoprivrednog zemljišta: 1. Marićević J.0 Šumske površine 5.). Projekcija osnovne strukture površina. i izvršenim potrebama za prevođenje poljoprivrednih i ukupnih produktivnih površina za druge namene usmeravaće se korišćenje ukupno raspoloživih površina u pravcima: .583 10.066 90.. međusobno. Stvorena i razvijena svest o potrebi zaštite životne sredine od štetnih efekata poljoprivredne proizvodnje.9 4.[17] u kome su izražene potrebe za naglašenim izmenama u strukturi raspoloživih površina predviđa se prema podacima (Tab. Osnovna namena ha % ha % Poljoprivredne površine 37. god. 2.0 Produktivne površine 43. 2. [8].. Intenziviran održivi razvoj sela i usporen negativni trend migracije selo – grad. U datom konceptu prostornog razvoja (Tab. U okviru daljeg razvoja ovog područja opredeljeno je korišćenje raspoloživih rezervi lignitskih ugljeva i nemetalnih mineralnih sirovina.0 Ukupne površine 45. 7.649 100. 3. 6.[8].744 112.5 34. Pajić M. Poljoprivredni sektor koji je konkurentan evropskim poljoprivrednim proizvođačima i spreman za prihvatanje zajedničke poljoprivredne politike EU. 2.255 4. 2. U datom konceptu prostornog razvoja [12 ]. Radosavljević U. Povećanje broja registrovanih i edukovanih poljoprivrednika..1 41. moći da primeni savremenu tehnologiju u poljoprivrednoj proizvodnji i postignu zadovoljavajuće prinose i kvalitet u skladu sa standardima EU. Ruralni razvoj u usponu. Kovačević D.1.0 Neplodne površine 2.14 Oljača M. Oljača S. robnih proizvođača koji će uz korišćenje podsticajnih sredstava Republike i lokalne samouprave.. 5. razvijena savetodavna i informaciona služba koja prati rad poljoprivrednika. i dalje izgradnja i korišćenje infrastrukturnih privrednih i drugih objekata i dalja izgradnja i unapređivanje naselja i infrastrukture naselja. 8. 5.394 95..0 1. 9. Poljoprivredni proizvodi u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti primenjenih u EU. Prelazak sa tradicionalne ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju..394 14.

prolazi kroz područje opštine Ub. zbog toga što nove trasa auto-puta Beograd . za 650 ha. donošenje i sprovođenje planova posebne namere druge mere i aktivnosti koje doprinose unapređivanju organizacije korišćenja poljoprivrednih i ukupno raspoloživih površina.Unapređivanje prostorne. (posle izgradnje autoputa Južni Jadran treba uraditi i posebnu studiju o uticaju ove saobraćajnice na poljoprivredna zemljišta) i za toliko bi se povećale površine u kategoriji neplodnih površina. ali svakako ukupne površine poljoprivrednih zemljišta. korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub 15 .) smanjivanje produktivnih površina.Racionalnog korišćenja ukupnog prostora i u okviru toga što usporenije i manje smanjivanje poljoprivrednih i ukupno produktivnih površina.površine za korišćenje i razvoj prerade nemetalinih mineralnih sirovina. mineralnih rezervi i za izgradnju prostora 2. biće sigurno smanjene.328 ha i za povećavanje površina pod šumama područja.izgradnja saobraćajne i druge prostorne infrastrukture. Prema izloženom programu ukupne produktivne površine smanjile bi se do 2005. U ovom trenutku nije poznata tačna površina poljoprivrednih i drugih zemljišta koje će zauzeti pravac auto puta i prateće infrastrukture Beograd – Južni Jadran.izgradnja naselja sa pratećom infrastrukturom. u tom procesu menjanja namene korišćenja površina treba obezbediti. do 2005. . U okviru predviđenih promena u strukturi korišćenja ukupnog prostora predviđa se smanjivanje poljoprivrednih površina do 2005. Zbog navedenih pojedinosti sprovodiće se mere za unapređivanje organizovanosti poljoprivrednih i drugih površina. . godine za 2.izgradnja i korišćenje privrednih i drugih objekata u okviru ukupnog društvenog razvoja. godine za 2. Pored navedenog. . Ukupno smanjenje produktivnih površina zemljišta (ha) Kalenić Padljevo Paljuvi Ub Dokmir Stublenica Brgule Pambukovica 848 44 191 138 128 119 95 73 Liso Crvena Šarbane Murgaš Slatina Sovljak Trnjaci Ruklade Polje Jabuka 44 53 41 37 25 22 17 64 U ostalim naseljima Opštine Ub. .Uređenje. godine u katastarskim opštinama: Mesto Površina Mesto Površina Tab.3. i posebno mineralnih nemetalinih sirovina. Smanjivanje produktivnih površina zemljišta uslovljava koncept ukupnog prostornog i privrednog razvoja u kojem se predviđa povećavanje površine za: . Obzirom na prostorne potrebe menjanja namene raspoloživih površina zemljišta.3. predviđaju se znatno manje promene u strukturi korišćenja raspoloživih površina zemljišta.978 ha od čega za površinsko korišćenje rudnih. predviđa se značajnije (Tab.površinsko korišćenje lignitskih ugljeva i razvoj proizvodnje elektroenergije.328 ha. na području opštine Ub znatne površine koristiće se za površinsku eksploataciju lignitskih ugljeva. od kojih se ističu: komasacija površina i rejonizacija poljoprivrednih i ukupnih površina. funkcionalne organizovanosti i korišćenja svih raspoloživih površina proizvodnih i neproizvodnih namena. . organizovati i ostvarivati: .Južni Jadran u dužini od oko 15 km.

Ružičić L.Biološku rekultivaciju ovih površina Za područje opštine Ub u narednom planskom periodu biće karakteristične velike prostorne strukturalne promene površina zemljišta.. Oljača S. Jedini način obezbeđenja zemljišta je kupovina na tržištu od vlasnika. Mitrović B. 2. efekata dosadašnjih rekultivacionih mera i savremenih shvatanja tehnologije u rekultivaciji proističe zaključak da je pristup dugoročnijeg i efikasnijeg načina podizanja produktivne sposobnosti jalovina prihvatljiviji i da predstavlja sigurniji način dostizanja . a zatim treba izvršiti ubrzan proces kontinuirane rekultivacije zemljišta..2. Potrebne površine zemljišta prethodno biće obezbeđene u postupku kupovine zemljišta po tržišnoj vrednosti na prostoru namenjenom za širenje kopova REIK Kolubara. Proširenje kopova uglja vršiće se uglavnom na račun naselja i poljoprivrednog zemljišta tako da će se za duži vremenski period izgubiti visoko vredna prirodna i društvena bogatstva.. Marićević J. Da se ne bi doveo u pitanje prioritetan značaj proizvodnje energije i izgradnje energetskih objekata na području opštine Ub neophodno je sprovesti postupak obezbeđivanja zemljišta kupovinom potrebne površine zemljišta po tržišnim vrednostima za koje postoji viši društveni interes. 2.255 ha na 4. godine znatno su povećane. U bilansnim rezervama REIK-a Kolubara oko 30% lignita nalazi se na prostoru opštine Ub.583 ha i u ukupnoj površini učešće bi im se povećalo na 10% za period posle 2005.3. Otvaranjem novog kopa Radljevo" kapaciteta 18 x 106 tona uglja godišnje i nastavkom radova na kopu Tamnava zapadno polje kapaciteta 12 x 106 tona. Ralević M. obzirom na velike prostorne strukturalne promene planirane na ovom području koje će biti posledica eksploatacije uglja na površinskim kopovima Tamnava . Radosavljević U.Zapadno Polje i novom površinskom kopu Radljevo..16 Oljača M. teritorija opštine Ub biće jedan od najvećih proizvođača energetskih sirovina u zemlji. .. Imajući u vidu opšte-društvena kretanja zadnjih godina u Srbiji ne postoji više realna mogućnost da se do potrebnog zemljišta za širenje kopova dolazi putem radikalne komasacije. bili bi stvoreni preduslovi i uspostavljeni mehanizmi da se ukupne neproduktivne površine smanjuju do završetka eksploatacije uglja na ovom području.. uz uslov da za svaki hektar degradirane površine ustupi poljoprivredi hektar rekultivisane površine na ranije eksploatisanim prostorima. U periodu pune eksploatacije. g.. Idejno rešenje za popravku produktivne sposobnosti jalovinskog zemljišta Na osnovu analize stanja plodnosti jalovinskog zemljišta kojih ima u Opštini Ub. Pod ovako definisanim uslovima ukupne neproduktivne površine opštine Ub na kraju planskog perioda porasle bi sa 2. po osnovu višeg društvenog interesa koji postoji u slučaju eksploatacije rudnog bogatstva. što obzirom na poznate karakteristike rudonosnih slojeva znači.Tehničku rekultivaciju površina sa kojim su iskorišćene rezerve lignitskih ugljeva ili nemetalinih mineralnih sirovina . godine godišnji bilans otkrivke u opštini Ub na otvorenim kopovima iznosiće približno 50 x 106 m3 jalovine. kao posledica eksploatacije uglja. Pajić M. da će se za potrebe širenja kopova trošiti između 100 i 150 ha produktivnog zemljišta godišnje. negde pri kraju planskog perioda odnosno 2005.. Smernice za realizaciju promena u nameni površina Učešće neproduktivnih u ukupnim površinama opštine Ub u periodu do 2005. Kovačević D.

1. [17 ]. što znači da se za površine različitih karakteristika ne moraju primeniti isti sistemi rekultivacije. Izbor useva – leguminoze. prisustvo semena korova. čiji bi osnovni zadatak bio klasifikacija i vođenje statističkih podataka i svih bitnih aktivnosti na zaštiti i unapređenju okoline. potrebno je postojanje dokumentacionog centra. takođe. odnosno njihova rekultivacija. teških metala. planiranje. gde se podrazumeva i realizacija ciljeva i zadataka vezanih za istraživanje. kao i količine koje treba primeniti zavise od hemijskih. Ovaj pristup podrazumeva postepeno povećanje sadržaja organske materije. Uba i Tamnave. popravku fizičkih karakteristika i smanjenje opšte heterogenosti materijala. Rešenje za uspešno izvođenje rekultivacije treba tražiti postepeno. Povećanje sadržaja organske materije i podizanje produktivne sposobnosti jalovina. zavise od hemijskih i fizičkih karakteristika jalovina. . predstavlja zaoravanje useva u periodu od tri do pet godina. odnosno ravnanje terena. kao doprinos čistoći sliva reke Save. Izbor organskih materijala i đubriva. kroz oglede u polju. ječam i dr. kojima će biti praćeni efekti primene različitih organskih materijala i đubriva na podizanje produktivne sposobnosti jalovina. Uspeh u rekultivaciji jalovina. Jedan od savremenih načina rešavanja pitanja produktivne sposobnosti jalovina u svetu. ukoliko se pretpostavi da je tehnička rekultivacija uspešno sprovedena i da je regulisano eventualno pitanje navodnjavanja. korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub 17 ekonomski isplative proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. eliminisanje mikrodepresija. [9 ]. kukuruz. PROBLEMI I OGRANIČENJA RAZVOJA POLJOPRIVREDE OPŠTINE UB 3. zbog vrlo loših karakteristika polaznog materijala (supstrata) i do sada ni u svetu ni kod nas nije utvrđen jedinstven i siguran način niti rešenje tog problema. u velikoj meri zavisi od toga da li je i na koji način izvršena tehnička rekultivacija tih površina. drenaža i slično. sadržaj makro i mikroelemenata. odnosno sistema za podizanje produktivnih sposobnosti jalovina i njihovo privođenje kulturi. gde su sadržane polazne odredbe o obavezi društva i svih njegovih činilaca da obezbeđuju uslove za očuvanje i unapređivanje prirodnih i drugih vrednosti životne sredine a koje su od interesa za zdrav. zavisi i od dostupnosti materijala u fizičkom i ekonomskom smislu. povećanje aktivnosti mikroorganizama. je dug i spor proces. prisustvo patogenih mikroorganizama i slično). fizičkih i bioloških karakteristika konkretnih površina koje treba rekultivisati. uspeh bilo koje tehnologije. pri čemu je osnovni kriterijum dobijanje što veće količine kvalitetne biomase. letećim pepelom i drugim materijama iz termoelektrana kolubarskog područja. [8]. Zaštita životne sredine Polazeći od odredbi Ustava Srbije i niza drugih zakonodavnih dokumenata [12]. Osim toga. kao i od njegovog kvaliteta (sadržaj organske materije.Uređenje. odn. pH vrednost. Izbor organskih materijala i đubriva. smanjivanje zagađivanja voda do normativno zahtevanog stanja za vodotokove u slivu Kolubare. sadržaj radionukleida. na području opštine Ub kao posebni ciljevi u narednom planskom periodu se izdvajaju: Zaštita vazduha od zagađivanja sumpordioksidom. 3. sadržaj soli. pored toga. može da zavisi i od mogućnosti za izvođenje navodnjavanja. siguran i delotvoran život i rad sadašnjih i budućih generacija. travne smeše. Zbog stalnog ocenjivanja kvaliteta životne sredine i praćenja procesa u njoj.

18 Oljača M. preuzimanje poljoprivrednog zemljišta za razvoj vodoprivredne infrastrukture biće kompenzirano obezbeđenjem tehničkih uslova za racionalno korišćenje vode u poljoprivredi (biljnoj i stočarskoj proizvodnji). Ralević M.... Mitrović B.2. godine [12]. proizvodno zanatstvo. 3. otklanjanje negativnih posledica razvoja rudarstva.. ostvariti kroz poseban organizacioni oblik i na nivou opštine Ub. i 5. moraju se stvoriti povoljniji uslovi za zaštitu zemljišta i prirodnih ekosistema na njima.. Posebno je značajno da će se na teritoriji opštine Ub. projektovanje i izvođenje radova koji unapređuju kvalitet ljudske okoline pa će se ova delatnost.. smanjivanje ukupnih poljoprivrednih površina opštine Ub. je očuvanje fizičkih. dopušteno je isključivo radi pošumljavanja zemljišta najslabijeg proizvodnog potencijala (ispod V bonitetne klase). posle preduzimanja opsežnih mera na površinskoj eksploataciji uglja. sadašnje privredne situacije i sagledivih tokova budućeg društveno-ekonomskog. koje imaju najpovoljniju bonitetnu strukturu zemljišta i relativno visok stepen izgrađenosti saobraćajne i komunalne infrastrukture. Radosavljević U. posedovne i socioekonomske strukture domaćinstava sa poljoprivrednim gazdinstvom. koja čine prostor pogodnim za korišćenje u poljoprivredne svrhe. 4. Kovačević D.. Poštovanjem tog principa štiti se i sposobnost zemljišta za apsorbovanje i neutralizovanje zagađivača životne sredine. godine: 1. 3.). Zaštita zemljišta rekultivacijom U planiranom vremenskom razdoblju do 2020. utvrđene su najvažnije mere zaštite poljoprivrednog zemljišta na području koje je predmet Prostornog plana do 2020. pedoloških i bonitetnih karakteristika zemljišta. pojaviti prostori na kojima se moraju obezbediti mere rekultivacije u većem obimu. . uređenje i privođenje neizgrađenog građevinskog zemljišta planiranoj ili drugoj nameni komplementarnoj industrijskoj proizvodnji (komunalne delatnosti. istorijski formirane mreže naselja. zelene i rekreativne površine i sl. Polazeći od iznetih opštih zakonitosti privrednog razvoja. rekultivacije zemljišta. uređenje komunalnih deponija. posebno demografskog razvoja. radi predupređivanja stihijskog smanjivanja površina i pogoršavanja kvaliteta obrade plodnih zemljišta. pretežno šumske. Pajić M. 3. obezbediće se realizacijom odgovarajućih projekata. 2.. Ružičić L.3. postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Marićević J. na delu planskog područja sa pretežno industrijskom strukturom privrede prioritet ima intenziviranje korišćenja postojećeg. Zaštita poljoprivrednog zemljišta Bazni princip dugoročnog razvoja poljoprivrede [12]. Oljača S. u načelu se ne dozvoljava stambena izgradnja na zemljištima pogodnim za poljoprivrednu proizvodnju. stepena izgrađenosti ukupnog prostora. energetike i industrije na proizvodno-ekološki potencijal poljoprivrede i zdravstveni kvalitet hrane. što se danas u svetu smatra osnovnim kriterijumom racionalnog korišćenja svih obnovljivih prirodnih resursa. hemijskih i bioloških osobina zemljišnog pokrivača. u rubnom pojasu gradskih naselja i na drugim lokacijama privlačnim za stanovanje (posebno u ravničarsko-dolinskim predelima).

preseljenje infrastrukture. do 2000. Krajem XX veka [12].O. buka i vibracija). do 2000. stepen degradacije okoline. Najveće aktivnosti.100 ha. dakle i navedeni obim radova rekultivacije. treba da se izvrši u K. stvaranje veštačkih akumulacija. Ruklade i Radljevo) izvršiće se degradacija zemljišta (do 2000.222 ha (aktiviran prostor do 1987. i da se ovi radovi obavljaju u daleko većem obimu i na većim površinama nego što nalažu obaveze. prema podacima do kraja 1985. oko 288 ha). a vršiće putem tehničko i biološke obnove degradirane teritorije. U Kolubarskom području površinski kop Kolubara ima uništenog zemljišta. mikroklimatske promene. prema literaturi i istraživanjima. godine. U osnovi cilj rekultivacije spada planiranje i oblikovanje površina odlagališta i upotreba rekultivisanog područja. do 1990. . tehničko-tehnološki (klizišta. koji se nalazi u neposrednoj blizini opštine Ub (obuhvata i delove teritorija Lajkovac i Lazarevac) ali će uticaji eksploatacije imati i znatna šira dejstva. izgradnja specifične infrastrukture. Zona u kojoj se vrši eksploatacija menja se u potpunosti i ne postoji prirodni način da se obnovi pošto je spontano formiranje trajalo nekoliko miliona godina. oko 320 ha.Uređenje. pokloni odgovarajuća pažnja. da se pošumljavaju oštećena zemljišta u REIK-u Kolubara. što znači i sveukupne životne sredine.096 ha. Podizanje šuma se mora posmatrati kao aktivnost opšte društvenog značaja (zaštita zemljišta i voda) pri čemu se ekonomski momenti pre svega direktni prinosi moraju staviti u drugi plan. on je i jedan od najvećih zagađivača vazduha i voda. Planira se. na samoj lokaciji Zapadnog Polja Tamnava u opštini Ub (obuhvata delove K. Paljuvi. preseljenje i izmeštanje naselja. pojavljuju se kao: prostorni (promena morfologije terena.O. društveno-ekonomski aspekti korišćenja površina nakon završetka procesa površinske eksploatacije uglja. Međutim. hemijska oksidacija. Površinski kop. Svi navedeni negativni uticaji površinske eksploatacije životnu sredinu. Pored toga što rudarsko-energetski gigant REIK-u Kolubara narušava i oštećuje velike površine zemljišta. hidrografski (promene vodotokova. promena hidrološke ravnoteže). Paljuvi 223 ha i Ruklade 9 ha). godine. Obzirom da šumski resursi predstavljaju i najefikasniji i relativno najjeftiniji prirodni regenerator. Savremenim metodama tehnološke biološke rekultivacije i revitalizacije moguće je za relativno kratko vreme od 10 do 15 godina vratiti prirodno stanje i vegetaciju u zonama gde se obavljaju rudarski radovi. obim i troškovi radova na planiranju potrebnih površina za završno oblikovanje budućih odlagališta. moraće se detaljnije proučiti sa aspekta rekultivacije odnosno osnovnih faktora koji opredeljuju nivo i karakter završnog oblikovanja novonastalih površina kao što su : Pedološke i agrohemijske osobine plodnog horizonta zemljišta. od 1987. Kalenić 990 ha. sleganje terena zbog odvodnjavanja. biološko delovanje. izgradnja specifičnih komunikacija). zagađenje voda. Kalenić. proizišlo je i iz realnog stanja i potreba uvećanja šumskog fonda u ovom području. uništavanje zemljišta. oko 614 ha i od 1990. izvršena je rekultivacija u iznosu od samo 624 ha.120 ha. primenjeni tehnološki sistem eksploatacije. u iznosu od 3. Zaključno sa 1985. uvećanje prostora pod šumom se postavlja i kao jedan od prioritetnih zadataka. korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub 19 Negativni uticaji površinske eksploatacije. godine) u površini od 1. fizičko-hemijski (fizičko razaranje. estetski aspekti uređenja okoline. u periodu od 1986. kao i raspored i debljina pojedinih slojeva otkrivke. ostalo je na teritoriji Opštine Ub nekultivisanog zemljišta u iznosu od 2. Opredeljenje. zagađenje vazduha. još 3. seizmički uticaji).

.20 Oljača M. Zbog nerešenosti ovog problema. U skladu sa procesom ukupne godišnje produkcije. sa prostornog stanovišta [8]. broja stanovnika i sistem urbanizacije (procenat poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovništva). postavljaju se po pravilu. na potoku Joševica. selekcije i uništavanja otpadnih materija na postojećim kvalitetnim svetskim principima i iskustvima.. -Fotok na potoku Veliki Bunar. Pajić M. pa i naselja opštine Ub. zbog izolacije naselja od štetnih gasova i drugih pojava uz povećanje troškove prevoza. -Lipovica na potoku Peka. Ralević M. i b) bliže lociranje usavršenijih sistema i postrojenja koja zahtevaju veće investicije ili obradu deponovanog materijala ali uz smanjenje troškova prevoza. Pri tome.. Oljača S. fizičko-hemijskog. karaktera stanovanja i gustine naseljenosti. u sadašnjoj situaciji i zbog budućih problema. Stublenica. dve alternative: a) udaljeno lociranje primitivnijih objekata – odlagališta otpada. Mitrović B. Radosavljević U. -Bukovica na reci Bukovica. Kao mera za sprečavanje ovih procesa jeste uvećani stepen šumovitosti u katastarskim opštinama gde je ona najviše prisutna.. nivoom tehničkog razvoja. -Kalinovac na reci Kalinovica. i drugim lokalnim uslovima. na reci Gračica. zbog ovog problema. Pri izboru lokacije potrebno je voditi računa o svim mogućim vidovima štetnog dejstva ovakvog objekta na užu i širu okolinu. Ružičić L. -Trlić... Ostali načini zaštite zemljišta Opštine Ub Pored aktivnih radova na fizičkoj degradaciji zemljišta usled rudarskih aktivnosti (Zapadno polje Tamnava.[12].. Sa ovim problemom susreću se sva naselja u Srbiji.3. Generalnim urbanističkim planom Uba i uređajnim osnovama za naselja u opštini Ub bliže se precizira lokacija objekata za deponovanje ili eksploataciju otpadnih materija. Budući da je aktivnost rekultivacije zemljišta u našim uslovima relativno malo proučena ona se mora vršiti sukcesivno na više uporednih polja gde se rezultati uporednih istraživanja koriste za nova pošumljavanja i uređenja teritorija. hemijsko-biološkog ili nekog drugog porekla. poljoprivredi je namenjen prostor u dolinama rečnih tokova. -Joševica. transporta. uništavanje ili eksploataciju otpadnih materija. a proizvodnja koja zahteva manje živog rada. počevši od prikupljanja. To je 25 m2 po stanovniku unutar gradske teritorije i 80 m2 po stanovniku prigradskog područja. 3. izvršiće se izbor sistema za deponovanje. Za razliku od brdovitih područja u globalnim razmerama Opštine. Marićević J. Veliki problem pored opisanih oštećenja i degradacija zemljišnih površina. gde se obezbeđuje teritorija za visokoproduktivnu proizvodnju. Posebno se to odnosi na zaštitu zemljišta . Izrada ovog programa mora da pođe od veličina naselja. za potrebe REIK Kolubara. Zato su značajne planirane višenamenske akumulacije: -Pambukovica na reci Ub.. Za sva nastanjena mesta u Opštini Ub treba da se koriste i dosledno sprovode minimalni kriteriji u planiranju i podizanju zelenih površina sa kvantitativnog i kvalitativnog stajališta.Viš na reci Kladnica. Najznačajnije je fizičko ugrožavanje zemljišta ugrožavano erozijom u brdovitim delovima opštine Ub. usmerava se u brdska područja. U pojedinim delovima opštine Ub treba primeniti i meliorativne mere za popravku nekih tipova zemljišta i regulisanje režima za potrebe poboljšanje procesa proizvodnje hrane. na potoku Stublenica i -Paljuvi .1. Kovačević D. mora se sačiniti celokupni program. moguće je očekivati i druge vidove ugrožavanja zemljišta bilo da su fizičkog. predstavlja pojava komunalnih i industrijskih otpadaka koji su rezultat procesa urbanizacije i industrijalizacije. dispozicije.

Jedna od mogućih varijanti izbora lokacija za deponovanje otpadnih materija je i korišćenje depresija stvorenih površinskom eksploatacijom uglja. SNAĆI ĆE I NJENU DECU. u odnosu. manjim ili većim delom.Prelazak sa tradicionalne ekstenzivne.1-3.Dovoljan potencijal.40 ha.Stvorena i razvijena svest potrebe zaštite životne sredine od štetnih efekata poljoprivredne proizvodnje. DANAS se. na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. [15]. Zagađenja zemljišta su specifična u odnosu na zagađivanje atmosfere i voda. gde po kulturi dolazi svega 0. i tako ne obezbeđuje elementarne preduslove za jačanje ukupne konkurentnosti poljoprivrede Opštine Ub. Zato su najvažniji elementi poljoprivrede Opštine Ub : . . nepismenog indijanskog poglavice iz Sietla. dodatno je rasparčan u više odvojenih delova (parcela). DA. Ugrožavanje zemljišnog fonda Opštine Ub vrši se i hemijskim preparatima koji se koriste u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i koji se ranije ili kasnije. . .Zavisnost proizvodnje od spoljnih faktora . .Nedovoljna akumulacija kapitala i nedostatak investicija . Zemljište kao neobnovljivi prirodni resurs [5]. . ZAKLJUČAK Neadekvatna zemljišna politika u Srbiji. . zaštitu površinskih i podzemnih voda. rekreacije i prehrambene industrije.4 ha (u Srbiji je 2. SVE ŠTO SNAĐE MAJKU. mala produktivnost .Poljoprivredni proizvodi u skladu sa standardima primenjenim u EU. jer posledice njegovog zagađivanja duže traju i mnogo teže se otklanjaju. NEGO JE POZAJMLJUJEMO OD NAŠE DECE" !!. 5. NE NASLEDJUJEMO ZEMLJU OD NAŠIH PRADEDOVA.Mala veličina poseda i staračka domaćinstva. Mogući rezultati uređenja poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub: . na sadašnju primenu hemijskih materija. država Washington. kada je nivo saznanja o prirodi vrlo visok ??!!. ZATO. Kao da su ljudi zaboravili večnu istinu i opomenu izrečenu pre mnogo godina od starog. ima najveću važnost jer se sve ljudske aktivnosti odvijaju na njemu.Odgovarajući načini poslovnog povezivanja porodičnih gazdinstava.Nužnost preorijentacije poljoprivredne proizvodnje (od kvantiteta ka kvalitetu) . . savetodavna i informaciona služba potrebna za rad poljoprivrednika. sve više posvećivati pažnja biološkim merama za povećavanju prinosa. sigurno možemo upitati: Kuda vodi ovakvo ponašanje ljudi prema zemljištu. odnosi u vodotokove.Savremena. NIKAD NE TREBA ZABORAVITI. u poruci Predsedniku SAD Abrahamu Linkolnu: "ZEMLJA NAM JE MAJKA.Uređenje. Mali posed od 3.Povećanje broja registrovanih i edukovanih poljoprivrednika. u narednom vremenskom razdoblju.Intenziviran održivi razvoj sela sa usporenim negativnim trendom migracije selo – grad. ali tek posle detaljnih istraživanja.3 ha) kakav ima prosečno gazdinstvo Opštine Ub. .Poljoprivredni sektor koji je konkurentan evropskim poljoprivrednim proizvođačima. Zbog toga će se. nedovoljni napori da se proces uređenja poljoprivrednog zemljišta zakonski i institucionalno uredi i aktuelizuje. imaju rezultat smanjenja efikasnosti zemljišta kao osnovnog neobnovljivog poljoprivrednog resursa. zone stanovanja. korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub 21 u okolini. i zbog toga.

1996. 91-106. [6] Munćan P. i dop. Živković D. Srpsko geografsko društvo. (1999): Obavljanje poljoprivredne proizvodnje i problem zaštite prirodne sredine.ІX kongres JDPZ "Uređenje. stanje i perspektive u Srbiji. Mladost-biro. [20] Ševarlić M. [8] Popisi stanovništva. Rad predstavlja integralni deo Studije: Strategija razvoja planskog područja Opštine Ub. Poljoprivredni fakultet. Zbornik radova "Proizvodnja hrane . str. Korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta... Beograd. Kovačević D. [14] Oljača V. domaćinstava.činilac regionalne integracije na Balkanu". (2002): Organic Agriculture Worldwide: Statistic and Future Prospects. Beograd. [11] Nacrt regionalnog prostornog plana područja Kolubarskog okruga. Ralević M. 188-191. Poljoprivredni fakultet. Poljoprivredni fakultet. Zbornik radova . Subotica. Institut za agroekonomiju. Snežana Oljača. Arhitektonski fakultet – Beograd.. Zbornik radova "Proizvodnja hrane . Beograd. godini. Simpozijum 40 godina agroekonomskog odseka "Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integracijama". 16-23.soel. Beograd.. Marićević J. [15] Sredojević Zorica (2000): Procena ekonomskih rezultata poljoprivrednog gazdinstva u uslovima alternativnog načina proizvodnje. Mladost-biro.1. Monografija. Institut za agroekonomiju. Glava II. str.101-113. Beograd.politika EU. (2005): Uticaj strukture proizvodnje na veličinu porodičnih gazdinstava. Poljoprivredni fakultet. Foundation Ecology and Agriculture in collaboration with IFOAM (www. Beograd. [7] Regionalni prostorni plan (nacrt) područja Kolubarskog okruga.. Novi Sad.de/inhalte/publikationen. Poljoprivredni fakultet. (1997): Savremeni sistemi zemljoradnje: korišćenje i mogućnosti za očuvanje zemljišta u konceptu održive poljoprivrede.M. 2002. Poljoprivredni fakultet. Pajić M.29-37..al. Ružičić L. (2004): Zemljište kao faktor prehrambene sigurnosti balkanskih zemalja. LITERATURA [1] Bogdanov Natalija. Beograd. Novi Sad.Aranđelovac. Monografija "Porodična gazdinstva Srbije u promenama". Bogdanović J. (1996): Planiranje i projektovanje u poljoprivredi. str.. [13] Nikolić Marija (2002): Regionalne determinante ruralnog razvoja. 2000. Mitrović B. [4] Kovačević D. stanova i poljoprivrednih gazdinstava u 1991 i 1992. . [12] Novković N. [17] Todorović Marina (2002): Osnove tipologije i regionalizacije poljoprivrede Srbije. (1999): Strategijsko upravljanje proizvodnim resursima poljoprivrede Srbije. Sredojević Zorica. Munćan P.2-3.. Beograd. Radosavljević U. Ecologica. 82-92.. tematski zbornik. et. (2002): Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom. 1-302. Beograd. str.činilac regionalne integracije na Balkanu". Beograd-Zemun. [3] Bogdanov Natalija (2003): Ruralni razvoj . Božić Dragica (2005): Promene u posedovnoj i socio-ekonomskoj strukturi zemljoradničkih gazdinstava Srbije tokom perioda tranzicije. [19] Yussefi M. Doktorska disertacija. Beograd. [18] Živković D. [5] Korunović R. korišćenje i očuvanje zemljišta". -Porodična gazdinstva Srbije u promenama. Arsenović Đ.22 Oljača M. str. br. 9-31. str. Beleške sa predavanja. ArhiPlan .. Ub. "Prilozi strategiji i politici integralnog ruralnog razvoja Republike Srbije".. Novi Sad. [16] Studija dugoročnog društveno-ekonomskog razvoja opštine Ub. Doktorska disertacija. 2001. Strategijski menadžment. III izm.pdf)... Novi Sad. Poljoprivredni fakultet. [10] Mihajlović L. Beograd. (1986): Meliorativna pedologija. str. and i Willer H. [2] Bogdanov Natalija. Oljača S. Beograd. br. (2003): Neki aspekti zemljišne politike i njene implikacije na proizvodnju hrane. 2007. str. [9] Mihajlović L. Institut za ekonomiku poljoprivrede. izdanje. (1993): Uticaj hodnih sistema traktora na sabijanje zemljišta ritova. Zavod za statistiku Republike Srbije.

arrangement.bg. Soils of the Ub municipality. Ružičić1.7 km2.4 ha per household.Beograd. organizing of the business connecting of family households.55 ha or. korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta Opštine Ub 23 ARRANGEMENT. a skilled and developed consultative and informative agricultural service. Lazar N. The agricultural area takes 35471. Biserka Mitrović2. Fruitgardens and wineyards take an area of 1953. Increase of the number of registered and educated agriculturists. which monitors agriculturist’s work.18 ha. according to existing data. inclusive 31st of April. are distinguished by unfavorable physical and mechanical characteristics. 2007. exploitation. Uroš Radosavljević2. with needs for repairs by means of different types of soil reclamation techniques. or 89. Zemun www.65%.Uređenje.55 ha. intensified sustainable development of the rural regions with the development of organic production.40 ha per each cultivated crop. agricultural land. exploitation and protections of the agricultural land of the Ub municipality are many. which is distinguished by relatively large amounts of arable areas. There are no commasative areas and no arranged irrigation and drainage systems.67% of the municipality’s territory. Miloš Pajić1.bg. approximately. Jasna Marićević2 1 Poljoprivredni fakultet . . Key words: Ub municipality. Snežana Oljača1. positive results. according to data gathered by the Regional Unit of Ub. or 4.ac. and the average area of a demesne is 3.yu 2 Arhitektonski fakultet .Beograd www. or 71. Meadows are on an area of 5. The total area of the Ub municipality is 45670 ha or 456. agricultural products in compliance with high quality and safety standards.42% of the cultivable areas. Oljača1. The average parcel size is 0. Miodrag Ralević2. a reduced negative trend of the country-side to city migration. where fields and gardens take 29470. Possible positive results of arrangement. of which the most important are: Switching from a traditional extensive agricultural production to an intense agricultural production.93%.yu Abstract: The Ub municipality is located in the north-east end of the PodrinjskoKolubarski region. protection. Dušan Kovačević1. Analysis of the usable structure of the agricultural lands shows that the estates are small. EXPLOITATION AND PROTECTION OF UB MUNICIPALITY'S AGRICULTURAL LAND Mićo V.agrifaculty.arh. a created consciousness about the need for the protection of the environment from harmful effects of the agricultural production. 77.ac. which is an indicator that the most common activity in the Ub municipality is grain cultivation (corn and wheat).16%. Cultivable agricultural land takes 32955.05 ha.

.

дренажни плуг. развијени су поједини системи обраде земљишта карактеристични за дате услове рада.Београд Садржај: Успешна и рационална експлоатација земљишта подразумева примену нових технолошких и техничких решења обраде земљишта. Коста Глигоревић Пољопривредни факултет . те је ово место где се пружају велике могућности за остваривање потенцијалних уштеда. који за циљ имају повећање и одржавање плодности земљишта. Обрадом земљишта [2] се утроши око 38% директно ангажоване енергије у пољским радовима.32 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 631:629. утиче на поремећаје у структури. Раде Радојевић. decembar 2007.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. У раду су приказана нова техничка решења равњача. повећању ерозије. УВОД Истраживањима различитих начина обраде земљишта у разним локалитетима. Основни циљ обраде земљишта јесте стварање орничног слоја. Лазар Ружичић. Strane: 25 . равњач.2 РАЗВОЈ МАШИНА И ОРУЂА ЗА УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ПЛОДНОСТИ ЗЕМЉИШТА Милош Пајић. Неправилно изведена механичка обрада земљишта. који обезбеђује оптималне услове за раст и развој гајених култура.114. Механичка обрада земљишта изводи се ради побољшања физичких особина земљишта. техничка решења. као и проблеме за одвођење вишка воде са земљишних парцела код слојевитих земљишта и земљишта са тешким механичким саставом. Кључне речи: рационална пољопривредна производња. . Рад представља приказ и опис решења прототипова нових машина и оруђа за уређење земљишта по површини и дубини. траса за мобилне системе за наводњавање. земљаних путева. као и индиректно на хемијске и биолошке особине земљишта. често у интеракцији са влагом. смањењу хумуса. Техничке могућности извођења радних операција обраде земљишта мењају се са динамиком развоја технике. дренажног плуга и вибрационог разривача који решавају проблеме везане за уређење земљишта по површини. пратећи и измењене потребе унапређених технологија обраде. неповољном водно-ваздушном режиму и др. вибрациони разривач. Ђуро Ерцеговић. Мићо Ољача. Драгиша Раичевић. Наведена линија машина и оруђа служи за успостављање оптималног водно-ваздушног режима земљишта.

земљаних путева. Систем одрживог газдовања пољопривредним земљиштима [5] у циљу смањења производног ризика и очувања плодности земљишта подразумева примену нових технологија обраде и развој погодне пољопривредне технике. онда је сасвим оправдано улагање у развој технике и машина за уређење и одржавање плодности земљишта издвајањем из државних резерви.000 динара. без штетних последица. система машина за рационалну експлоатацију свих земљишта. Наша истраживања и анализе указују на штетне последице које се годишње крећу око 2. али се нигде и ни на један начин не исказују. Глигоревић К. а нека у припреми за редовну производњу. због чега се на одређеној дубини обраде формира и остаје равно и сабијено дно бразде.Вибрациони разривач Овакав систем машина назван је "здружена техника". евиденциони број: ТР 6926. После вишегодишње обраде помоћу плуга и великог броја пролаза средстава механизације по површини земљишта сабијеност дна бразде се све више повећава. Ширењем пољопривредне производње засноване на идеји "GAP" (Good Agricultural Practices). Развој решења "здружене технике" у нашој земљи.300. Данас је код нас најчешће заступљена основна обрада помоћу плугова [4]. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Основа за развој машина и оруђа за уређење и одржавање плодности земљишта је патентима заштићено идејно решење система за: равнање. Радојевић Р.000 динара годишње.000. траса за мобилне системе за наводњавање. дренажног плуга и вибрационог разривача који решавају проблеме везане за уређење земљишта по површини. Рад представља достигнуте резултате истраживања на пројекту – Развој савремених пољопривредних машина и оруђа за нове технологије у биљној производњи. Ови резултати су настали захваљујући финансирању Министарства за науку.Б. Републике Србије. а да при томе ефикасно користи биолошки потенцијал усева. нарочито у последње време обезбедио је нова решења машина за уређење земљишта по површини и дубини. интензитет збијања и штетног дејства вишка и мањка влаге током године. Ерцеговић Ђ. У раду су приказана нова техничка решења скреперског равњача..Дренажни плуг . дренирање и разривање. Ако би овоме додали и штетне последице изазване краткотрајним сезонским поплавама.. уз контролу утицајних параметара на плодност земљишта.400. посебно тешких. . уз рационалан утрошак енергије и рада. као и проблеме за одвођење вишка воде код слојевитих земљишта и земљишта са тешким механичким саставом.26 Пајић М. од којих су нека спремна. радног доприноса и наменских средстава за инфраструктурне објекте и технику из буџета државе око 14.000. Ружичић Л.Скреперски равњач . Наше виђење рационалног систем обраде земљишта подразумева примену нове технологије уређења и одржавања земљишта и тај систем се управо састоји од поменутих техничких решења. ствара се чврст водонепропустан слој земљишта. Наведена три техничка решења су функционално повезана и односе се на изведбе: . бујицама и ерозионим процесима од 1. Раичевић Д. све је више изражена потреба за увођењем нових технолошких и техничких систем за уређење земљишта по површини и дубини уз оптималан број операција помоћу којих се земљиште одржава у производној кондицији...000 динара.. технологију и развој.. Ољача М.000.

Спољње равњачке даске имају улогу повећања радног захвата и учинка равњача. нивелацији земљишта. као и могућност пребацивања равњача из радног у транспортни положај. могућности одржавања земљаних путева (убрзава се транспорт других превозних средстава). Слика 1. Тиме је омогућен отклон одрезане земљишне масе (стајњака. снега и сл. као и подешавање положаја равњачке даске према водоравној оси (± 5º).). вршење пребацивања и дистрибуције земљишних ископина дуж трасе којом се креће равњач. уређење траса за кретање мобилних система за наводњавање и др.Развој машина и оруђа за уређење и одржавање плодности земљишта 27 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Скреперски равњач По пријављеном патенту. као и правилну дистрибуцију одрезане земљишне масе у депресије дуж трасе кретања равњача. Равњач је састављен из средишње сталне равњачке даске и из две спољње подизне равњачке даске.) у страну. направљен је универзални скреперски равњач који се састоји од основне греде носача на коју се вешају: хидраулични цилиндри. формирање нагиба (± 5º). Ти резултати се огледају у: фином резању земљишног слоја (без откидања земљишних грудви и стварања неповољне земљишне структуре) (Слика 2. Равњач омогућује и постављање равњачке даске у положаје ± 15º и ± 30º у односу на попречну осу. . троделна равњачка даска и ослони точкови (Слика 1). Хидрауличким системом вучног трактора регулише се пребацивање равњачких дасака из радног у транспортни положај и обратно. анулирању микродепресија на парцели. Руковаоц помоћу хидрауличког система врши управљање и подешавање овог равњача из тракторске кабине. Скреперски равњач Синхронизација поступка постављања равњача у радни положај и усклађивања радних операција за његово фино подешавање омогућује вишефункционалне резултате видљиве на парцели. могућност одржавања асфалтних путева (уз додатак гуменог ножа). дубина резања земљишта (положај ослоних точкова).

.Угао закретања равњачке даске према попречној оси ± 30º . а даље се врши спровођење сувишне воде до каналске мреже путем израђене мреже дренова на парцели. Скреперски равњач у раду Дренажни плуг Дренажни плуг представља оруђе којим се врши извођење кртичне дренаже.).28 Пајић М. Раичевић Д.Радна брзина 4-5 км/х ..6 м). као и успоставити функционалну повезаност пријемног рецепитијента вишег реда (каналске мреже) и рецепитијента нижег реда (мреже дренажних канала). Процес одвођења сувишне воде одвија се тако што се.Радни захват 5.. Ослони ваљак је фиксиран за подужну греду и намена му је одржавање подешене дубине рада. Радни орган је састављен од "трна" и "ђулета". "Трн" има улогу формирања и привремену стабилизацију новоформираног дрена. Да би смо цео процес одвођења сувишне воде успешно извели потребно је пре формирања мреже дренажних канала извршити нивелацију терена на којој се мрежа поставља. . а у циљу регулације водно-ваздушног режима земљишта. врши просецање земљишта ради лакшег извођења процеса формирања дренова.0–1.Дубина рада до 10 цм .). Дренажни плуг се састоји од подужне носеће греде за коју се вешају ослони ваљак и радна греда са радним органом дренажног плуга (Слика 3. сувишна површинска вода или вода која се налазу у дубљим слојевима земљишта гравитационо одводи кроз просечене земљишне слојева до формираних дренова. Овакво израђено ношено оруђе намењено је за одвођење вишка воде из слојевитих земљишта и са површине земљишних парцела (Слика 4.. Ружичић Л. као и вођење радног органа на дефинисаној дубини рада. Радојевић Р.. Глигоревић К.Маса 2500 кг . Помоћу радне греде се системом клинова врши подешавање дубине рада дренажног плуга (1.4 м .. Ољача М. док "ђуле" које је нешто већег пречника (8 цм) служи за крајње формирање и стабилизацију формираног дрена. на парцелама где је изведена кртична дренажа.Угао закретања равњачке даске према водоравној оси ± 5º . Ерцеговић Ђ.Потребна вучна снага трактора 200-300 кW Слика 2. Техничке карактеристике: .

смањење потрошње енергије код наредних агротехничких операција обраде земљишта и др. бољу аерацију. Вибрациони разривач се састоји од рамске конструкције на којој се налази хидровибратор.Маса 900 кг .5 м . Постоји могућност промене истрошених радних органа. Радни органи немају улогу превртања земљишта. повољнија конзервација влаге. Изглед дренажног плуга ДП-4 Вибрациони разривач Вибрациони разривач обезбеђује решавање проблема уређења земљишта по дубини и намењен је за извршавање операција разривања и растресања земљишта.).3-0. ослони точкови и носачи радних органа са радним органима. Хидро-вибратор представља погонски орган за остваривање вибрација које се преносе на носаче и саме радне органе.6-1.6 м) у коме се најчешће налази коренов систем гајених култура. а тиме и већи водно-ваздушни капацитет земљишта. а квалитет обрађеног земљишта и производност већа. при чему ствара вибрације које преноси на радне органе.Дубина рада 0.Дужина 3 м . вучни отпори су за око 2.Радна брзина 6 км/х .Потребна вучна снага трактора 140-250 кW Слика 3.Пречник дрена 8 цм . разривања и рахљења земљишног слоја (0. већ његовог растресања. Дренажни плуг ДП-4 Слика 4. могућност бољег развоја кореновог система гајене културе (већи приноси). .Развој машина и оруђа за уређење и одржавање плодности земљишта 29 Техничке карактеристике: .5 пута мањи (по једном метру радног захвата) од вучног отпора раоног плуга. Хидро вибратор је погоњен од стране хидрауличког система трактора. Носачи радних органа имају задатак да изврше вертикално просецање земљишта и пренос кретања и вибрација до радних органа. као и измене радних органа другачије конструкције (прилагођавање различитим типовима земљишта). Вибрациони разривачи омогућују ефикаснију припрему земљишта. остварене вибрације радних органа омогућавају ефикасније растресање земљишта. У односу на конвенционалне начине обраде земљишта. Ослони точкови имају функцију одржавања радне дубине вибрационог разривача и налазе се са оба стране машине (Слика 5. утрошак енергије је мањи.

. Радојевић Р.Радна брзина 4-5 км/х . Ерцеговић Ђ.6 м .30 Пајић М. 5.. као и .Радни захват 4. економска исплативост улагања у ову опрему.. Глигоревић К.. Ољача М.2 м . Наведена техничка решења биће подвргнута детаљним испитивањима. Дренажни плуг ће се испитивати са становишта корисног дејства на тешким и водо-непропусним земљиштима. По обављеном тестирању у раду се може закључити да прототипи задовољавају по питању обављања задатих функција постављених у циљу истраживања. као и могућности примене равњача и у другим областима.. Пратиће се енергетска потрошња примене овог оруђа. отпори које равњач остварује при тим условима. Код скреперског равњача ће се пратити издржљивост материјала и конструкције у различитим експлоатационим условима.Маса 1700 кг .Број радних тела 5 или 7 . Ружичић Л..Дубина рада 0. Техничке карактеристике: .Потребна вучна снага трактора 200 кW Сл. Раичевић Д. Ношени хидро-вибрациони разривач Слика 6. Изглед вибрационог разривача ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА Приказана прототипна решења су тестирана и пуштена у рад. а резултати ће показати да ли су потребне корекције представљених конструкција. како би се добили задовољавајући експлоатациони параметри.

. јер су отпори код ових оруђа мањи од отпора код класичног плуга.смањења уложене енергије при обради земљишта до 30%. чишћење асфалтних путева и др. Остваривањем постављених циљева који сада изгледају реално постављени. адаптибилна су различитим земљишним условима и могу се имплементирати у новим технологијама обраде земљишта на нашим пољима. Вибрациони разривач обезбеђује решавање проблема уређења земљишта по дубини и намењен је за извршавање операција разривања и растресања земљишта у циљу стварања: .бољих услова водопропустљивости код непропусних земљишта тешког механичког састава.бољих услова за ваздушни и топлотни режим земљишта. са једноставним начинима за подешавање и прилагођавање различитим захтевима. одржавање земљаних путева. тако да се вода од падавина правилно распореди по дубини профила.дренова. што је предуслов за повољан и правилан развој биљака. ЗАКЉУЧАК Развијени су прототипови машина и оруђа за уређење и одржавање плодности земљишта. што за последицу има економичнију пољопривредну производњу. Пољопривредног факултета у Београду.. испитивање и развој овог техничког система. уређивање траса за кретање мобилних система за наводњавање. Сва решења су пријављена као патенти и освојени на Институту за пољопривредну технику. као и добијањем верификације о њиховим експлоатационим карактеристикама омогућује се комерцијализација ове технологије уређења и одржавања плодности земљишта. Освојена техничка решења прате трендове редукције и рационализације обраде земљишта. њихово повезивање са површинским хоризонтом. . Предложена техничка решења намењена за уређење и одржавање земљишта у циљу повећања његове плодности. Дренажни плуг обезбеђује решавање проблема одвођења вишка воде из појединих хоризоната земљишта тешког механичког састава и повезивање са сталном дренажом и каналима за одвод воде. дренажног плуга и вибрационог разривача у односу на машине и оруђа сличних намена из иностранства. Тиме се пружа могућност развоја домаће машинске индустрије. као и смањења утрошка енергије.Развој машина и оруђа за уређење и одржавање плодности земљишта 31 поузданост у раду при различитим експлоатационим условима. као и умањења последица лошег газдовања пољопривредног земљишта у Републици Србији. Релативно ниска цена производње скреперског равњача. намећу потребу за даље усавршавање. Скреперски равњач је вишефункционално техничко решење намењено за равнање земљишних терена. Помоћу овог оруђа омогућена је израда подземних канала . Испитивања вибрационог разривача треба да дају оптимални кинематику и поузданост склопова разривача да би се постигао постављени циљ смањења уложене енергије у ову агротехничку операцију при којој се остварују поменути позитивни ефекти обраде земљишта. а вишкови да оду у дубље хоризонте. .

... Key words: rational agricultural production. Rade Radojević. Глигоревић К. Пољопривредна техника. Миодраговић Р. (2005): Развој пољопривредне технике за примену нових технологија у процесима експлоатације тешких земљишта. Purpose of this maschines are increase and maintenance of productiveness landscape.(2003): Примена машина и агрегата у обради земљишта подривањем и растресањем. Београд. Раичевић Д. Радојевић Р. Ерцеговић Ђ.. Београд. стр.32 Пајић М. Год. број 1. Пољопривредна техника. Dragiša Raičević. 89-94.. Милеуснић З. Нови Сад. ефекти и последице.. Трактори и погонске машине. earthen road. Механџић Р. 5. Ерцеговић Ђ.. Београд.... Ружичић Л. Но. ЛИТЕРАТУРА [1] Малиновић Н. Овакав систем машина назван је "здружена техника". Трактори и погонске машине. [2] Новаковић Д.. Рационални систем обраде подразумева примену широког спектра оруђа и машина различите намене и сложености. Đuro Ercegović. Нови Сад. Анђелковић С. Ерцеговић Ђ. drenage plau and vibration subsoiler. Lazar Ružičić. witch can solve problems with landscaping by area. Mićo Oljača.Дренажни плуг ДП-4. за мелиоративну обраду и различите варијанте решења машина за редуковану обраду. 125-130. In this work you can see a new tehnical solution of plumb-rule. стр. Ољача М.: Патентна пријава (2007). 1-8.. (2006): Техника и машине за уређење и одржавање плодности земљишта. 11-20.. [4] Раичевић Д. leveling machine.. (2006): Развој машина за механизовано окопавање широкоредних ратарских култура. [6] Раичевић Д.. 46-49. Радојевић Р. Ђевић М. Београд. (1998): Експлоатациони показатељи рада агрегата у обради земљишта орањем. Ољача М.Bеlgrade Abstract: Successfully and rattional use of a landscape implicate application of a new tehnological and tehnical solutions of tillage. под бројем П-2006/0430 .. Ољача М. route for mobile system of irigation and also elimination overflow fluency of allotment and gound with havy mechanical structure. Нови Сад. Вукић Ђ. стр. vibrating subsoiler.. . 11. Пајић М. стр... Вол. technical solutions.. 11. број 1.VIII. [3] Раичевић Д. Трактори и погонске машине. drenage plough.. DEVELOPMENT OF MASCHINES AND IMPLEMENTS FOR LANDSCAPING AND MAINTENANCE OF SOIL FERTILITY Miloš Pajić.. Меши М. Mention mascines and implement using for upkeeping optional wather-aerial of a land. Но. [7] Раичевић Д. а састоји се од оруђа и машина за уређење земљишта по површини и дубини. Kosta Gligorević Faculty of Agriculture . ефекти и последице..: Патентна пријава (2006). The work mean review and description of a solution prototype of a new maschines and implement for landscaping by area and also depth. Пајић М. Ерцеговић Ђ.Вибрациони разривач ВР-7. Туран Ј. под бројем П-2007/0267 . Вол.. Караџић Б. Ољача М.. 5. Пајић М. број 4. стр. [5] Раичевић Д.

decembar 2007.Beograd beatovic@agrifaculty. Često se prave greške u izboru supstrata za gajenja i đubrenja prilikom rasadničke proizvodnje.74:582. Slavica Jelačić Poljoprivredni fakultet . Dobijeni rezultati ukazuju na značajan efekat primene "speedling i pot" načina proizvodnje na kvalitet rasada miloduha. Prilikom proizvodnje rasada jedan od važnih momenata je ishrana biljaka (/15/. Strane: 33 . stomahik i diuretik (/10/. Proizvodnja rasada miloduha se u Srbiji.yu slavicajel@ptt. Intenzivni načini proizvodnje. /17/). Herba miloduha je oficijalna droga koja se koristi kao ekspektorans. miloduh.38 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 635.) se u Srbiji. aromatična. odlično se suprotstavlja eroziji. Koristi se za proizvodnju etarskog ulja.4 PRIMENA SPORORAZLAGAJUĆEG ĐUBRIVA PRI RAZLIČITIM NAČINIMA PROIZVODNJE RASADA MILODUHA Damir Beatović. za izradu čajeva i kao kulinarski začin. U poslednje vreme postaje sve više gajena lekovita biljka. pot system. /13/). u kontejnerima (speedling system) i saksijama (pot system) najviše se koriste u povrtarskoj i cvećarskoj proizvodnji (/14/).ac. koja je veoma pogodna za vezivanje živih peskova i ozelenjavanje goleti (/18/). začinska i dekorativna biljka iz familije usnatica. u hladnim lejama (po sistemu golih žila).bg. još uvek se odvija na ekstenzivan način. u kontejnerima (speedling system) i saksijama (pot system) najviše se koriste u povrtarskoj i cvećarskoj proizvodnji. speedling system. a naročito po baštama. u hladnim lejama (po sistemu golih žila).) je višegodišnja lekovita. rasad.929. Intenzivni načini proizvodnje. Kako je.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. Najčešće su u upotrebi komercijalni supstrati čiji agrohemijski sastavi ne odgovaraju proizvođačkoj specifikaciji. Miloduh je u našoj zemlji veoma rasprostranjen i ima ga na različitim mestima. Ključne reči: spororazlagajuće đubrivo. UVOD Miloduh (Hyssopus officinalis L. još uvek se odvija na ekstenzivan način. Miloduh je veoma proučavana biljna vrsta u Evropi sa poznatim hemijskim i agronomskim svojstvima (/16/). .yu Sadržaj: Proizvodnja rasada miloduha (Hyssopus officinalis L. kvalitetan rasad uslov uspešne proizvodnje cilj istraživanja bio je iznalaženje novih tehnoloških rešenja primenom intenzivnih načina proizvodnje uz upotrebu spororazlagajućeg đubriva u proizvodnji rasada miloduha.

Agrohemijske osobine supstrata (tab. 2) su određene standardnim agrohemijskim metodama u Laboratoriji za agrohemiju i fiziologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. tehničkih mogućnosti za njihovu primenu.3 Ukupno NH4+NO3 157 Setva semena miloduha (Bolier herb seeds) u kontejnere i saksije je obavljena ručno početkom februara meseca 2006. /9/): slabo rastvorljiva pojedinačna i složena granulisana đubriva. a što je rezultat kontrolisanog otpuštanja hraniva iz ovih đubriva. kao i u slučajevima slabe insolacije (/9/. . Prilikom proizvodnje rasada dodavano je granulisano spororazlagajuće đubrivo Scotts (Osmocote Exact) formulacije 15:9:9:MgO+Me. kvalitetan rasad uslov uspešne proizvodnje cilj istraživanja je bio iznalaženje novih tehnoloških rešenja primenom intenzivnih načina proizvodnje i upotreba spororazlagajućeg đubriva u proizvodnji rasada miloduha. Druga velika prednost ovih đubriva je da biljkama omogućavaju kvalitetnu ishranu i u slučajevima visoke vlažnosti supstrata ili zemljišta. 1) i polipropilenskim saksijama V 9B. Spororazlagajuće đubrivo je dodato biljkama u četvrtoj nedelji proizvodnje rasada. ph H2O 5. godine sa po dve semenke u svaku ćeliju.37 Tabela 2. Slavica Jelačić U odnosu na specifičnosti biljne proizvodnje.66 % Humusa 68.034 38. Tabela 1. godine u stakleniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Upotrebom spororazlagajućih đubriva u proizvodnji rasada smanjuje se stvaranje visoke koncentracije soli u supstratu. a u zavisnosti od biološke proizvodnje.tehnološke karakteristike kontejnera Zapremina ćelije (cm3) 76 Broj ćelija 40 (5x8) Oblik ćelije Obrnuta kupa Razmak između ćelija (cm) 6 Materijal izrade Polistiren Dimenzije kontejnera (cm) 53x31x5. i 2007. omogućavaju kvalitetnu ishranu biljaka u slučajevima visoke vlažnosti supstrata i slabe insolacije. oslobađaju biogene elemente. Njihovom primenom osigurava se svakoj biljci ispravna i regularna ishrana. i 2007. Takođe. /17/ ). U grupu spororazlagajućih đubriva spadaju ona koja kontrolisano otpuštaju. lako rastvorljiva pojedinačna i dvojna đubriva. kristalizovana đubriva. Tehničko .34 Damir Beatović. Kako je. obezbeđenosti tržišta koriste se sledeći oblici đubriva (/6/. tečna i suspenziona đubriva i spororazlagajuća đubriva. /15/. Agrohemijske osobine supstrata %N mg/100g ppm Odnos ukupno C/N K2O NH4 NO3 P2O5 1.5 Zapremina Broj supstrata po biljaka kontejneru po m2 (cm3) 243 3040 Kao supstrat za setvu korišćen je komercijalni supstrat.88 KCl 5. MATERIJAL I METODE RADA Ogled sa postavljenim ciljem je sproveden tokom 2006.2 97.3:1 94 64 60. Nakon nicanja ostavljena je po jedna biljka u svakoj ćeliji. Rasad miloduha je proizveden u polistirenskim kontejnerima (tab.

Analizirani su sledeći parametri kvaliteta rasada: visina (cm). masa svežeg i suvog korena (g).03 . Takođe.09 3 g/l 15.81 4.39 1.27 2.50 0.Primena spororazlagajućeg đubriva pri različitim načinima proizvodnje rasada miloduha 35 Upotrebljene su sledeće doze đubriva (tretmani): . takođe primenjena doza od 3 g/l ostvarila je značajan efekat na ovaj analizirani parametar (16.19 0.38 0.58 0.31 0.16 cm).01 1.64 3.51 11. Prosečne vrednosti ispitivanih parametara kvaliteta rasada miloduha u speedling sistem-u proizvodnje Parametri kvaliteta rasada Doze Masa Masa Masa sporoVisina Broj Dužina sveže suve svežeg razlagajućeg biljke bočnih korena biljke biljka korena đubriva (cm) grana (cm) (g) (g) (g) 8.0 (kontrola -bez primene spororazlagajućeg đubriva) . Analiza eksperimentalnih rezultata je izvršena uz pomoć statističkog paketa Statistica.23 10.82 2. Uz ovu upotrebljenu dozu.55 11.64 0.18 0.00 4 g/l 16.17 0.57 3.20 2. Pre analize (merenja) biljke su prošle kroz postupak "kaljenja".96 1. svakodnevno je kontrolisana temperatura i vlažnost vazduha u stakleniku i u supstratu.01 0.61 0. masa sveže i suve biljke (g). Proizvodnja rasada miloduha je trajala 12 nedelja tokom obe godine istraživanja.47 11. izabran je tip polistirenskog kontejnera sa 40 otvora (ćelije) i zapreminom supstrata od 76 cm3 po 1 ćeliji (/1/).02 0. /13/). Najveća prosečna visina biljke od 16. Ispitivanje razlika između tretmana sprovedeno je metodom ANOVA i lsd – testom REZULTATI I DISKUSIJA Uticaj različitih doza spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada miloduha pri kontejnerskom načinu proizvodnje (speedling system) Za proizvodnju rasada miloduha od većeg broja kontejnera koji se nalaze na našem tržištu.3 g/l supstrata . dobijene su statistički vrlo značajne razlike između prosečnih vrednosti visina biljaka (tab.04 1.04 0.35 11.23 0.11 3. dužina korena (cm).16 4.2 g/l supstrata .05 0.48 0.36 1. zasenjivanje i provetravanje.1 g/l supstrata .71 LSD 0.02 2 g/l 13. Tabela 3.53 O (kontrola) 1 g/l 11.58 4. Upotrebom rastućih doza od 0 do 4 grama spororazlagajućeg đubriva po 1 litri zemljišnog supstrata.68 2.30 Masa suvog korena (g) 0. Osnovni statistički pokazatelji su prikazani tabelarno preko analitičke statistike.47 2.01 1.23 0.4 g/l supstrata Tokom perioda proizvodnje rasada miloduha korišćene su standardne mere nege: zalivanje. 3).34 0. Miloduh je biljna vrsta koja dobro reaguje na đubrenje (/8/.15 0. Metodom potpuno slučajnog uzorka izabrano je po 28 biljaka od svake varijante.18 0. broj bočnih grana.82 0.81 cm dobijena je upotrebom doze od 4 g/l.09 0.04 2.

02 cm postignute su pri upotrebom doze đubriva od 2 g/l supstrata. Dobijeni rezultati u ovom istraživanju saglasni su sa rezultatima ranijih istraživanjima u kontejnerskoj proizvodnji drugih lekovitih. 3). gde je upotrebljena doza od 2 g/l uticala na najveći broj bočnih grana od 8.01 1. Slavica Jelačić Produkcija broja grana po biljci predstavlja značajan parametar pri proizvodnji rasada miloduha (tab.28 0.41 0.07 2. Prosečne vrednosti ispitivanih parametara kvaliteta rasada miloduha u pot sistem-u proizvodnje Doze Parametri kvaliteta rasada sporoVisina Broj Masa Masa Dužina Masa razlagajućeg biljke bočnih sveže suve korena svežeg đubriva (cm) grana biljke biljke (cm) korena (g) (g) (g) 15. Primenjene doze nisu ostvarile statistički značajne razlike u odnosu na kontrolnu varijantu za ispitivani parametar .35 0.25 1.12 4.94 0.96 1.94 1.62 2. 4).92 g) ali bez statistički značajnih razlika u odnosu na upotrebljene doze od 2 i 4 g/l (tab.35 8. /5/).01 0.29 4 g/l 19. aromatičnih i začinskih biljaka i uz primenu različitih doza spororazlagajućeg đubriva (/2/.57 6.35 i 19. /3/.32 0.36 Damir Beatović. Značajan efekat upotrebe spororazlagajućeg đubriva na pojedine ukrasne biljne vrste potvrđen je u istraživanjima (/6/.42 3 g/l 19. . 3). 2 i 3 g/l. Primetno je da povećanjem doza od 3 i 4 g/l dolazi do stagnacije u prosečnim vrednostima visine biljke (19.59 0.dužina korena. 3).31 O (kontrola) 1 g/l 18.32 7.07 2.91 18. Uticaj različitih doza spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada miloduha proizvodnjom u saksijama (pot system) Primenom rastućih doza spororazlagajućeg đubriva u proizvodnji rasada miloduha u saksijama (pot system) ostvarene su visoko statistički značajne razlike između prosečnih vrednosti ispitivanih parametre kvaliteta rasada miloduha (tab.07 2 g/l 21.94 g i suva 1.05 1.59 1.02 0. Tabela 4. 4).31 19.12 18.23 0.28 0.55 g) biljke.36 0. ova zakonitost je potvrđena i kod prosečnog broja grana po biljci.17 LSD 0.38 2. Upotrebljena doza od 4 g/l nije ostvarila statistički značajne razlike u masi korena u odnosu na kontrolnu varijantu (tab.96 19.34 2.26 8.22 0. Upotrebljena doza od 4 g/l ostvarila je najveći efekat na masu sveže (3. Takođe.04 g) i suve (0. /4/. /15/).31 Masa suvog korena (g) 0.54 8.30 0.35 0.87. Pri ovom načinom proizvodnje najveće prosečne vrednosti visine biljke od 21. Najveća produkcija broja grana po biljci (4.97 7. Na masu korena (svežeg i suvog) podjednak efekat su ostvarile doze od 1.02 9.53 6.68) ostvarena je upotrebom doze od 3 g/l spororazlagajućeg đubriva.26 cm).01 8.71 2. Efekat doze od 3 g/l ispoljen je na masu biljke (sveža 8. Slični rezultati dobijeni su i u kontejnerskoj proizvodnji rasada miloduha (tab.87 1.03 Između prosečnih vrednosti dužine korena nisu dobijene statistički značajne razlike bez obzira na upotrebljenu dozu đubriva.25 0.92 19.45 0.

U.. Jelačić. [8] Cicuius. E. kontejnera i hormona u rasadničarskoj proizvodnji. Lakić. E. Carron.. D. [6] Belger. Vol. N. Vujošević. [4] Beatović. Vujošević. A. A. X. br. S.103-109. Arhiv za poljoprivredne nauke. (2006): Modeliranje proizvodnje rasada bosiljka . C. Zbornik naučnih radova Institut PKB Agroekonomik. Analizom rezultata dobijenih proizvodnjom rasada miloduha u kontejnerskom i saksijskom načinu proizvodnje (tabele 3 i 4) i uz upotrebu različitih doza spororazlagajućeg đubriva uočava se da pri kontejnerskom načinu proizvodnje i uz upotrebu većih doza dolazi do povećanja prosečnih vrednosti većine analiziranih parametara kvaliteta rasada. aromatičnog i začinskog bilja. [10] Jannkulovsky.. S.. miloduh se pokazao kao vrsta koja bolje reaguje na manje primenjene doze đubriva. 2000. Jelačić. Univerzitet "Džemal Bijedić" Mostar. 157-164.A. S.36 g) korena je postignuta upotrebom doze od 2 g/l. Teslić 7-9. Banja Junaković. 8: 77-83. Rey Ch. N. . Lakić.Primena spororazlagajućeg đubriva pri različitim načinima proizvodnje rasada miloduha 37 Dominantnost. Dok kod proizvodnje rasada u saksijama i upotrebu doza većih od 2 g/l dolazi do stagnacije i opadanja prosečnih vrednosti. Vujošević. (1989): Triabon-a complete slow-release fertilizer containing crotodur for pot and container plants. A. (2004): Effect of different organic nitrogen fertilizers on yield of aromatic and medicinal plants.2. T. aromatičnih i začinskih vrsta (/11/. Arboriculture et Horticulture 36 (5) 263-267. M.. On sandy soils. J. Jelačić. Zbornik izvoda 96-97. XVII Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka SCG. Lucari Stiintifice.. (2007): Uticaj prirodnih biostimulatora i spororazlagajućih đubriva na kvalitet rasada timijana. 67. LITERATURA [1] Beatović. and Drach M. S. XII Naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske.. ZAKLJUČAK Dobijeni rezultati ukazuju na značajan efekat primene "speedling i pot" načina proizvodnje na kvalitet rasada miloduha... 1-2.A.13. – recent knowlegde. matičnjaka i ehinaceje. [2] Beatović.. Special Issue of BASF No. mart 2007. No 238 (2006/2). str. [5] Beatović. /12/) gajenih u pot system-u. Revue Suisse de Viticulture. 90. jun 2007. odnosno preimućstvo doze od 2 g/l potvrđeno je i kod analiziranog parametra masa korena (svežeg i suvog). S. [7] Carlen. (1994): Researsch reagarding chemical fertilizers influence upon the production of herba of Hyssopus officinalis L. Marinica. Jelačić.. (2000): Značaj supstrata. U odnosu na ranija istraživanja u proizvodnji rasada drugih lekovitih. Ch. (3): 119-123. Beograd. D. D. 4-7. D. Neyroud. [3] Beatović. Zbornik saž.42 g) i suvog (0.. 29. aromatičnog i začinskog bilja. Horticultural Science (Prague).. A. Najveća masa svežeg (2. s. Sa stanovišta racionalnalnosti upotrebe đubriva. str. [9] Hanić. Studij za mediteranske kulture. Zbornik izvoda 23. Jelačić.. (2007): Uticaj različitih doza spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada lekovitog.. (2007): Primena spororazlagajućih đubriva u proizvodnji rasada lekovitog. Landa.. Kod kontejnerskog načina proizvodnje (speedling system) upotrebom doze od 4 g/l dobijeni su najbolji rezultati. A. (2007): Uticaj spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada bosiljka. U saksijskom načinu proizvodnje (pot system) doza od 2 g/l ostvarila je najbolji efekat.. Vol.. D. optimalna doza u navedenim načinima proizvodnje predstavlja doza od od 3 g/l. III Simpozijum sa međunarodnim učešćem "Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji" 19-20. origana i spearmint nane. Vujošević. (2002): Genus Hyssopus L. "Naučna podrška razvojnoj strategiji poljoprivrede Republike Srpske".izbor kontejnera. u ovom slučaju spororazlagajućih.

hyssop.). Dobijeni rezultati su deo projekata TR-6900B: "Primena spororazlagajućih đubriva i prirodnih biostimulatora u komercijalnoj proizvodnji rasada cveća. 145-155. K.e. (1993): Agronomical and phytochemical investigation of Hyssopus officinalis taxa. Beatović.13. (1970): Introdukcija lekovitog bilja u Srbiji. Partenon Beograd. Srpska akademija nauka i umetnosti. Agronomski fakultet Čačak. APPLICATION OF SLOW-DISINTEGRATING FERTILIZERS IN VARIOUS MODES OF HYSSOP NURSERY SEEDLING PRODUCTION Damir Beatović. str. J.ac. D. 11-14. The aim of the study was to develop novel technological solutions using intensive production and slow-disintegrating fertilizers in order to contribute to high quality nursery seedlings. Key words: slow-disintegrating fertilizers. In addition. Deans. XII Savetovanje o biotehnologiji. 196-197. Jordan [18] Tucakov. Vol 40. 2: 292-302. S.V. [17] Ryan.P. Zbornik naučnih radova Institut PKB Agroekonomik Vol. S. 257-263 str. [14] Marković. The use of slow-disintegrating fertilizers in the production of nursery seedlings tends to decrease salt concentrations in the substrate. Slavica Jelačić [11] Jelačić. S. . J. Proceedings of IMPHOS Internatinal Fertigation Workshop 22-27 April. 335. Sixth Edition. nursery seedlings. br. i. [15] Nelson. lekovitog. Slow Release Fertilizers... in containers (speedling system) and pots (pot system) is mostly used in vegetable and flower production. Beograd. Zbornik radova Vol 12. str.yu Abstract: In Serbia the production of hyssop nursery seedlings is still extensive. Prentice Hall. Intensive production. Lakić. Beatović. A. Takač i A. aromatičnog i začinskog bilja".yu slavicajel@ptt. (2000): Plant Nutrient Managment under Pressurized Irigation Systems in the Mediteranean region.. Based on the results obtained it can be concluded that both speedling and pot systems of production have a significant influence on the quality of hyssop nursery seedlings. Sredstva za realizaciju projekta obezbedilo Ministarstvo nauke i životne sredine Republike Srbije. p. (2003): Greenhouse Operation&Managment. Growth-Regulating Compounds.Belgrade beatovic@agrifaculty. 434. (2007): Uticaj prirodnih biostimulatora i spororazlagajućih đubriva na kvalitet rasada buhača (Pyrethrum cinerariifolium Trev. broj 1-2. Savremena poljoprivreda. Galambosi..38 Damir Beatović.. D.. pot system. N. 1-2. [13] Kišgeci. B. Hethelyi. Agricultural Science in Finland. i.G. being the result of controlled emmission of nutrients in the fertilizers. in cool layers (nude roots system).. (2007): Uticaj prirodnih biostimulatora i spororazlagajućih đubriva na kvalitet rasada žalfije pri različitim načinima gajenja. speedling system. Slavica Jelačić Faculty of Agriculture . [16] Svoboda. P. E. Amman. in case of high substrate humidity and poor insolation plants receive high quality nutrients. Library of Congress Cataloging.. (2002): Lekovito bilje (Miloduh).bg. Voganjac (1992) : Kontejnerska proizvodnja rasada.e. [12] Jelačić. V. J.

Ispitivanje je obavljeno na "Radmilovcu" eksperimentalnom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu na zemljištu tipa izluženog černozema u dvogodišnjem periodu (2005/06 i 2006/07 godina). zbog svojih specifičnosti u kvalitativnom smislu mogu biti vrlo interesantne proizvođačima za gajenje u organskoj proizvodnji budući da poseduju dobre parametre za specijalne namene. Zemun ** Poljoprivredni fakultet . kao rezultata dominacije ekološke paradigme u odnosu na ogoljen materijalistički pristup poljoprivredi kao primanoj ljudskoj delatnosti.45 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 631. Vesna Milić** * Poljoprivredni fakultet . Tranzicija od konvencionalnih sistema zemljoradnje sa intenzivnim tehnologijama gajenja (klasična obrada zemljišta.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4.Većom cenom ovih proizvoda iz ekološke proizvodnje i sa manjim prinosom ova proizvodnja može biti vrlo isplativa posmatrano ekonomski. BiH Sadržaj: U radu je ispitivan uticaj organske tehnologije gajenja ozime pšenice na prinos zrna alternativnih vrsta strnih žita.147 ORGANSKA PROIZVODNJA ALTERNATIVNIH VRSTA OZIME PŠENICE Dušan Kovačević*. velike količine mineralnih đubriva i pesticida). Srbija raspolaže značajnim heterogenim . Međutim. decembar 2007.Low Input Sustainable Agriculture vodi sve do sistema organske poljoprivrede (Organic Farming). vulgare . i pored nešto nižeg prinosa koji daju od konvencionalnih hlebnih sorti. Ključne reči: organska njivska proizvodnja.Beograd. Kod alternativnih žita dobijeni su ujednačeni. Strane: 39 .inače hlebnom sortom NS 40S što je statistički vrlo signifikantno u poređenju sa prinosom alternativnih žita. Snežana Oljača*. alternativne vrste pšenice. ali niži prinosi. UVOD Biljna proizvodnja zasnovana na korišćenju intenzivne mehanizacije i hemije (duboka obrada zemljišta. 1. "low-external-input" sistema odnosno LISA sistema . Najveći prinos zrna u ovom ispitivanju u organskoj tehnologiji gajenja dobijen je sa vrstom Triticum aestivum ssp. Željko Dolijanović*. Organska tehnologija gajenja uključivala je konvencionalnu obradu zemljišta. velike količine đubriva i pesticida) postaju sve manje ekonomski racionalne i sa stanovišta životne sredine problematične. ka održivim sistemima vodi preko tzv. Dobijene razlike u prinosu zrna nisu bile statistički opravdane.Istočno Sarajevo. prinos zrna. đubrenje organskim i mikrobiološkim đubrivom bez hemijske zaštite useva i tri sorte različitih alternativnih vrsta ozime pšenice. dobijeni rezultati pokazuju da ove vrste pšenice.

Organska proizvodnja strnih žita je zasnovana na korišćenju plodoreda sa većim učešćem leguminoza. Za prihranjivanje početkom marta svake godine koristili smo mikrobiološko đubrivo prep. . U ogledu su ispitivane dve varijante đubrenja (faktor C): C1. korišćenju mikrobioloških preparata. štetočina i korova (Kovačević.1%. 2. Suština delovanja ovog preparata se sastoji u tome. kao i neke biostimulatore. Željko Dolijanović. i 2006/07. Konvencionalna obrada zemljišta sa raoničnim plugom izvedena je na 25 cm dubine polovinom oktobra meseca u obe ispitivane godine. omogućava i produkciju entomo toksina koji štite biljke od insekata.2 %. Sistem đubrenja smo upotpunili sa ovim preparatom zato što predstavlja prirodno mikrobiološko đubrivo koje sadrži dve grupe bakterija azotofiksatore i fosfomineralizatore. koji mogu ispuniti osnovne zahteve za zasnivanje organske poljoprivredne proizvodnje. U ispitivanja su bila uključena dva faktora đubrenje i vrste žita.komercijalnih đubriva i pesticida. Upotrebili smo ovaj preparat sa njegovom osnovnom namenom. i prosečan sadržaj: N 2. Veći izbor i prihvatljivost svih sistema zemljoradnje zasnovanih na nižim eksternim ulaganjima nameće se kao pogodno rešenje za ekonomsko poboljšanje i probleme zaštite životne sredine i zdravlja ljudi koji su proistekli iz konvencionalnih sistema smatraju Liebman and Davis (2000).đubrenje biohumusom i mikrobiološkim đubrivom u prihranjivanju Varijante sa đubrenjem su podrazumevale primenu biohumusa spravljenog po posebnom postupku od organskih materija sa farmi svinja i živine koje prerađuju muve po posebnoj tehnologiji.40 Dušan Kovačević. Sve ovo zajedno utiče na ubrzan rast biljaka na jedan ekološko prihvatljiv način. Ovaj rad ima za cilj iznalaženje odgovarajućih rešenja u primeni osnovnih agrotehničkih mera u gajenju alternativnih strnih žita u organskom ratarenju. a i posebno sa ciljem da strnim žitima obezbedimo i deo nedostajućeg fosfora u prolećnim mesecima kada im je potreban. žetvenih ostataka. P2O5 3. zbog manje primene pesticida i drugih hemijskih materija. zelenišnom đubrenju. 2004). mehaničkoj kultivaciji i biološkoj kontroli bolesti. Snežana Oljača. Vesna Milić prirodnim resursima i povoljnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju. 2005). Ispitivali smo uticaj osnovnih agrotehničkih mera adaptiranih za organsku proizvodnju na prinos zrna tri alternativne i jedne konvencionalne vrste pšenice. što je nama odgovaralo na zemljištu blago kisele reakcije. da pored snabdevanja biljaka u azotu i fosforu. regulatora rasta). Ovo organsko đubrivo pod trgovačkim nazivom ″Biohumus Royal OFFERT″ primenili smo neposredno pred osnovnu obradu. g. Poljski ogled je postavljen u tri ponavljanja na zemljištu tipa izluženog černozema. ″Slavol″ (rastvorom 50ml/10l vode). kada se radi o organskoj njivskoj proizvodnji neophodno je odabrati i vrste njivskog bilja koje nemaju uobičajenu upotrebu (alternativne) koje bi bile pogodne za takvu vrstu proizvodnje (Pearson et al. usled manje zagađenosti zemljišta i vode.đubrenje samo biohumusom C2. MATERIJAL I METODI RADA Ispitivanje uticaja organske tehnologije gajenja na prinos različitih vrsta žita obavljeno je na ″Radmilovacu″ eksperimentalnom školskom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. a predsetvena tanjiračom i drljačom neposredno posle nje. Ispitivanje je obavljeno tokom 2005/06. Međutim.. Karakteriše ga visoka pH vrednost 8. Za ove vrste mora se razraditi adekvatna prateća tehnologija zasnovana na poštovanju ekoloških principa (bez učešća agrohemikalija .6% i K2O 2. (faktor A).

Durumko – ozimo-jara sorta Triticum durum. NS 40S . Sve ove varijante smeštene su u četvoropoljno plodored koji je uključivao smenu useva po sledećem redosledu: kukuruz . Klimadijagram po Walter-u sa padavinama i srednje mesečnim temperaturama u ispitivanom periodu za područje Beograda temp. Posle žetve meren je prinos zrna po elementarnim parcelama neposredno po vršidbi i sveden na nivo vlage od 14%. špageta. Nirvana – kasna sorta pšenice Triticum spelta.sorte različitih vrsta pšenice za specijalne namene (Bambi. Osnovne karakteristike ovih novosadskih sorata ozime pšenice su sledeće: Bambi . uzeli u obzir i godine kao treći faktor. Za pojedinačna poređenja koristili smo LSD test. vulgare dobre otpornosti na zimu. Statistička obrada podataka o prinosu zrna ozime pšenice urađena je metodom analize varijanse za trofaktorijalne oglede. 68 58 tem perature (C ) 48 38 28 18 8 pad.srednje rana sorta obične meke pšenice Triticum aestivum ssp. METEOROLOŠKI USLOVI ZA VREME IZVOĐENJA OGLEDA Meteorološki uslovi na oglednom polju u periodu 2005/06-2006/07. Nirvana. compactum otporna na zimu sa obuvenim zrnom. alternativna žita (faktor B) . Ovaj tip pšenice se koristi za spravljanje specijalnih hlebova koji se znatno brže vare u odnosu na običnu pšenicu. 136 116 padavine (m ) m 96 76 56 36 16 -4 -2 meseci IX X XIXII I II IIIIV V VIVII VIIIX X XIXII I II IIIIV V VIVII 2005 2006 2007 . tolerantna na sušu.kasna sorta pšenice Triticum aestivum ssp. Dolap) i jednu hlebnu sortu obične meke pšenice . krajem druge dekade oktobra meseca. 1. prikazani su u graf. Budući da je fakultativna može se sejati od početka oktobra do polovine februara. jer smo pored dva ispitivana faktora đubrenja i vrste pšenice. kvalitetne klase B1-B2.jari ječam +crvena detelina crvena detelina. visokog potencijala za prinos. Bambi je namenjen isključivo spravljanju tvrdog i čajnog keksa. Setva je obavljena ručno. veoma otporna na zimu sa obuvenim zrnom. 1. 3. makarona i sl. Durumko je sorta namenjena isključivo za spravljanje testenina.ozima pšenica . U obe godine ispitivanja za setvu smo koristili originalno seme Zavoda za strna žita iz Novog Sada.Organska proizvodnja alternativnih vrsta ozime pšenice 41 U ispitivanju smo imali tri tzv. god. Graf.NS 40S.

05 0.75 6.05 0. Nedostatak vlage u zemljištu imao je uticaj na niže prinose dobijene u toj godini.51 5.99 .18 6.01 0.191 0. Vesna Milić Meteorološki uslovi u ispitivanom periodu su imali značajnog uticaja na formiranje visine prinosa. 1).93 5.93 4.01 0.284 0. Uticaj organske tehnologije gajenja na prinos zrna različitih vrsta žita (t/ha) Đubrenje (C) Prosek Godina Vrste i sorte ozime pšenice Biohumus Biohumus+ (A) (B) AB A (C1) Slavol (C2) Triticum spelta . Snežana Oljača.31 3.NS-40S AC 4.16 5. vulgare 5.142 0.71 compactum .Durumko 2. .94 compactum . posebno količina i raspored padavina. statistički posmatrano. 4. Tab.35 4.74 Triticum aestivum ssp.Bambi Triticum aestivum ssp.79 4.42 Dušan Kovačević.191 AB AC BC 0. nasuprot prvoj.91 3.09 LSD A B C 0. povoljnija početna godina ovih ispitivanja koju karakterišu veće količine padavina u jesenjim i zimskim mesecima.25 7.200 0.92 2.36 BC ProsekB 3. bila je mnogo nepovoljnija.32 Average 4.Bambi Triticum aestivum ssp. Iz navedenih podataka (graf.270 0. Željko Dolijanović.270 0.284 0.01 0. 5. Druga godina ispitivanja 2006/07.Durumko 4.142 0.51 5. Dobar raspored padavina u proleće i početkom leta praćen je istovremeno i relativno visokim srednje mesečnim temperaturama u svim fazama porasta ozime pšenice što je odgovaralo ispitivanim gajenim vrstama ozime pšenice. 2006/07.216 0.401 0.46 Triticum durum .382 ABC 0.60 5.93 C 3.25 5. vulgare 3. prinosi zrna ozime pšenice u prvoj ispitivanoj godini (5.72 t/ha) bili vrlo signifikantno veći od prinosa u drugoj godini (3.06 4. Karakterišu je male količine padavina tokom zimskih meseci i mnogo skromnije količine u prolećnom periodu.04 4. 1.68 Triticum spelta.72 4.541 Posmatrajući uticaj godina kao faktora na prinos alternativnih vrsta ozime pšenice. vidi se da je za ozimu pšenicu.88 3.84 3.35 2.382 0.98 Triticum aestivum ssp.04 3.31 2. 3.2.87 .43 Triticum durum . uslovno rečeno.05 0.31 t/ha). 2005/06.11 3.NS-40S AC 3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM Podaci o uticaju organske tehnologije gajenja na prinos zrna različitih vrsta ozime pšenice dati su u tab.80 5.82 5. odnosno njihovih sorti vidi se da su.61 6.96 2. Na ovu činjenicu dominantan uticaj imali meteorološki uslovi.44 3.Nirvana 3.Nirvana 4.62 3.97 6.

Organska proizvodnja alternativnih vrsta ozime pšenice

43

Kada se međusobno porede vrste žita kao poseban faktor (B) vidi se da je samo hlebna sorta NS-40S koja pripada vrsti Triticum aestivum ssp. vulgare imala vrlo signifikantno veći prinos (4.93 t/ha) od drugih alternativnih žita. Ovo je sasvim očekivano i uobičajeno jer se zbog tih prednosti i koriste u konvencionalnoj tehnologiji. Prinosi zrna alternativnih žita su dosta ujednačeni: Tr. spelta (4,44 t/ha); Tr. durum (4,36t/ha) i Tr. aestivum ssp. compactum (4,32 t/ha); tako da dobijene razlike nisu statistički značajne. Đubrenje je važan element organske tehnologije gajenja žita što pokazuju i rezultati. Kombinacija organskog i mikrobiološkog đubriva dala je vrlo signifikantno veći prinos (5,09 t/ha) od đubrenja samo organskim đubrivima (3,93 t/ha). Interesantno je da su razlike između ova dva đubrenja više izražene u povoljnijoj godini. U nepovoljnijoj sušnoj godini ispitivanja zbog nedostatka vlage izostaje pun efekat dejstva mikrobiološkog đubriva. Ako se porede interakcije dva faktora najpre, AB (godina x vrsta žita) vidi se na osnovu podataka da su sve interakcije u početnoj godini ispitivanja i vrsta žita imale vrlo signifikantno veći prinos od istih interakcija u drugoj godini sa vrstama žita. Rezultati prinosa u interakciji AC (godina x đubrenje) pokazuju da je veći efekat đubrenja postignut u prvoj ispitivanoj godini koja je bila povoljnija u pogledu meteoroloških uslova. Ako se porede oba tretmana đubrenja vidi se da je veća razlika između njih (6,68 t/ha i 4,75 t/ha) i ona iznosi čak 1,93 t/ha. U uslovima suše nedostatak vlage uticao je na slabije delovanje primenjenih đubriva i ta razlika je mnogo manja (3,31 t/ha i 3,11 t/ha) i iznosi 0,20 t/ha. Kod interakcija BC (vrste žita x đubrenje) ukupno posmatrano vrlo signifikantno veći prinosi dobijeni su u kombinacijama ispitivanih vrsta žita x kombinovano đubrenje biohumusom + mikrobiološki preparat u odnosu na interakcije vrsta žita x samo đubrenje biohumusom. Čak je i interakcija hlebne sorte NS-40S x biohumus sa vrlo značajnom razlikom u odnosu na prinose interakcija alternativnih žita x biohumus. Pojedinačno posmatrano najveći prinos ostvaren je u interakciji hlebne komercijalne sorte NS-40S x biohumus+mikrobiološki preparat (5,35 t/ha). Ovo je koliko očekivan, toliko i interesantan rezultat, jer govori da komercijalne sorte mogu dati dobre prinose i u skromnijim uslovima agrotehnike kakvi su prisutni u organskom ratarenju. Vrlo dobri prinosi ostvareni su i u interakcijama ovog kombinovanog đubrenja sa sva tri ispitivana alternativna žita (5,06 t/ha; 5,04 t/ha; 4,93 t/ha). Najmanji prinos je dobijen u interakciji sorte Bambi - Triticum aestivum ssp. compactum x biohumus (3,60 t/ha). 5. ZAKLJUČAK Na osnovu rezultata ispitivanja organske tehnologije gajenja na prinos zrna različitih vrsta ozime pšenice obavljenih u periodu 2005/06-2006/07. može se zaključiti: Na prinos zrna ozime pšenice ispitivanih vrsta žita imali su uticaja meteorološki činioci. Povoljniji uslovi u početnoj godini ovih ispitivanja su uticali na veći prinos u poređenju sa drugom ispitivanom godinom. Sa alternativnim vrstama žita dobijeni su manji prinosi u poređenju sa hlebnom komercijalnom vrstom Triticum aestivum ssp. vulgare (sorta NS 40S). Međutim, to je očekivano, ali ističemo da su dobri prinosi postignuti i sa ispitivanim alternativnim vrstama žita koja imaju druge prednosti kada je u pitanju njihova specifična namena i kvalitet.

44

Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Snežana Oljača, Vesna Milić

Kombinacijom osnovnog đubrenja sa biohumusom i mikrobiološkim preparatom u prihranjivanju dobijeni su veći prinosi od primene samo osnovnog đubrenja. Veći efekat đubrenja postiže se u godini sa povoljnijim rasporedom padavina za ozimu pšenicu. Ova istraživanja pokazuju da se uvođenje novih tehnologija u proizvodnju ozime pšenice mora prilaziti na jedan suptilan način odabirajući pažljivo agrotehničke mere i prilagođavajući ih principima organske tehnologije gajenja, uzimajući u obzir i interaktivno dejstvo između pojedinih mera i njihov sinergistički učinak. Naravno, da je pored toga vrlo važno odabrati pravi usev za tu namenu, odnosno vrstu i sortu. Ovi rezultati, upravo, pokazuju da ispitivane vrste alternativnih žita mogu biti vrlo interesantne za proizvođače s obzirom da su selekcionisane za posebne namene. Sa njima se može lakše ostvariti bolja cena i naći tržište, a kao što se iz rada vidi naši agroekološki uslovi su povoljni za njihovo uspevanje. Sa istraživanjima razrade tehnologije i izbora različitih vrsta useva treba nastaviti i u narednom periodu jer je takvih rezultata malo u svetu, a kod nas ih gotovo i nema, tako da ovakva istraživanja predstavljaju mali doprinos u tom pravcu. LITERATURA
[1] Kovačević, D., Oljača Snežana, Oljača, M., Broćić, Z., Ružičić, L., Vesković, M., Jovanović, Ž. (1997a): Savremeni sistemi zemljoradnje: Korišćenje i mogućnosti za očuvanje zemljišta u konceptu održive poljoprivrede. Zbornik radova sa IX Kongresa JDPZ. 100-113, Novi Sad. [2] Kovačević, D., Denčić, S., Kobiljski, B., Momirović, N., Snežana Oljača (1988): Effect of Farming System on Dynamics of Soil Physical Properties in Winter Wheat. Proceedings of 2nd Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad, Vol. 2, 313-317. [3] Kovačević, D., Božić, D., Denčić, S., Oljača Snežana, Momirović, N., Dolijanović, Ž., Jovanović, Ž. (2004): Effects of low-input tecnology on weed control and yield of some winter wheat cultivars. Acta herbologica.Vol. 13. No. 2, 393-400. [4] Kovačević, D. (2005): Organsko ratarstvo. p. 35-70. Poglavlje u monografiji Organska poljoprivredna proizvodnja (ed. Dušan Kovačević i Snežana Oljača). Poljoprivredni fakultet. Beograd-Zemun. GND Produkt. Zemun. [5] Leibman, M., Davis, S.A. (2000): Intergration of soil, crop and weed management in lowexternal-input farming systems. Weed Research. Vol. 40.27-47. [6] Pearson, C.H., Haley, J.J., Johnson, C.L. (2004): Small grain variety performance tests at Hayden, Colorado 2004.p-23-28. In H.J. Larsen (ed.). Weston Colorado Research Centar 2004. research report. Technical Report tr 04-05. Agricultural Exp. Stn. and Cooperative Ext. Colorado State Univr. Fort Collins Co.

ALTERNATIVE SMALL GRAINS IN ORGANIC FIELD PRODUCTION Dusan Kovacevic*, Zeljko Dolijanovic*, Snezana Oljaca*, Vesna Milic** * Faculty of Agriculture - Belgrade-Zemun, Serbia ** Faculty of Agriculture - East Sarajevo, BiH Abstract: The aim of this paper is to outline the potentional interests of alternative small grains as organic crop production. This paper deals with result of the effects organic field production on grain yield of different alternative winter wheat cultivars in investigated period (2005/06-2006/07) on the chernozem luvic soil type in RadmilovacExperimental field trial Faculty of Agriculture Belgrade-Zemun.

Organska proizvodnja alternativnih vrsta ozime pšenice

45

The results of our investigation show that yield grain of winter wheat was higher in first year with better meteorological conditions. Alternative small grains (Tr. aestivum ssp compactum, Tr, durum and Tr. Spelta) gives lower grain yield compared with comercial cultivar NS-40S. This is weel known fact but alternative small grains in organic production have a better quality and price on markets. Combination with organic ferttilizer and microbiological fertilizer have better effect on the grain yield of different specious winter wheat compared with organic fertilizers. Grain yield increased with the level of inorganic nitrogen. An alternative crop make a positive contribution by increasing divesity on the farms income base, spreading out risks reducing weakness in the farm system or broadening the base operations. Key words: organic field production, alternative small grains grain yield.

.

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. Strane: 47 . Snežana Oljača*. jesu nedostatak obradivih površina i proizvodna orjentacija gazdinstva. čovek je i u početku. Od nastanka zemljoradnje pa do danas usevi su se gajili u monokulturi. Petnaestogodišnji period u kome su mereni prinosi zrna. Ključne reči: monokultura. U ovom radu je ispitivan uticaj gajenja ozime pšenice u dugotrajnoj monokulturi. sistem biljne proizvodnje na oranicama obuhvata plodored.872 – 0.Zemun ** Institut za kukuruz . godine. Sa porastom broja stanovnika.1315 t/ha. Osnovni nedostatak gajenja ozime pšenice u monokulturi jeste opadanje prinosa zrna. prinos zrna. Dominacija kukuruza i pšenice u setvenoj strukturi u Srbiji uglavnom uslovljava gajenje ovih useva u monokulturi ili u klasičnom dvopoljnom plodoredu. Osnovni razlozi zbog kojih se monokultura dugo održavala. Dušan Kovačević*. Jednačina linearnog trenda (ŷi=4. a prisutna je i danas. uz održavanje plodnosti zemljišta.53 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 631.Zemun Polje Sadržaj: Početak zemljoradnje bio je vezan za iskorišćavanje poljoprivrednih zemljišta bez ikakvog sistema. UVOD Kao jedan od najznačajnijih sistema. Života Jovanović** * Poljoprivredni fakultet . odnosno planiranom smenom useva u vremenu i prostoru. Osnovna karakteristika svih sistema jeste maksimalno korišćenje vegetacionih činilaca radi dobijanja visokih i stabilnih prinosa gajenih biljaka. kao posledica malaksalosti ili premorenosti zemljišta. vrlo često primoran na gajenje jednog useva iz godine u godinu na istom polju. došlo se do zaključka da postoji statistički vrlo značajna dugoročna ustaljena tendencija opadanja prinosa zrna ozime pšenice. gajene u monokulturi iznosi 0. je od 1992-2006. a i sada.1315 ti) pokazuje da prosečno godišnje opadanje prinosa zrna pšenice. rasla je potreba za hranom a samim tim i za intenzivnijim korišćenjem zemljišnih površina. linearni trend. na oglednom školskom dobru Poljoprivrednog fakulteta (Radmilovcu). i umnogome su se razlikovali od sadašnjih . slobodnu plodosmenu i monokulturu. pored pravilne smene useva u vremenu i prostoru. na zemljištu tipa izluženi černozem. ozima pšenica. Međutim.320 PRINOS ZRNA OZIME PŠENICE U DUGOTRAJNOJ MONOKULTURI Željko Dolijanović*. Razlozi takvog načina gajenja useva ranije bili su donekle opravdani. decembar 2007. Na osnovu analize vremenske serije.

Hertfordshire). i trajali su do 1960. Života Jovanović razloga. g. 2-3 godine na istom polju. tako i kod nas. godine. kako u svetu. 2003.. ponovo su uspostavljeni 1992. odnosno smanjuje negativan uticaj monokulture. Osim delovanja na prinos zrna. a druge godine okopavina.. Uticaj monokulture na prinos najviše zavisi od dužine trajanja monokulture i nivoa primenjene agrotehnike. jer u takvim slučajevima dolazi do smanjivanja plodnosti usled zamora zemljišta. đubrenje i setva. ali đubrenje značajno ublažava to opadanje. Proučavanje uticaja različitih sistema gajenja na prinos useva u našoj zemlji počelo je tek posle II svetskog rata i tako su postavljeni ogledi na Radmilovcu (Poljoprivredni fakultet-Zemun) 1946. 40 km severno od Londona.9% (80 godina) (Kovačević.48 Željko Dolijanović. P2O5 i K2O i prinosa pšenice u monokulturi. navodi da se posle svake decenije prinos zrna značajno smanjivao. primenjena adekvatna zaštita i meteorološki uslovi povoljni. koja je započela sa radom još 1843. 2005a). Pored toga. dovode do smanjenja prinosa od 5% (deset godina) pa do 63. ako je gajenje na istom mestu kratkotrajno (dve ili tri godine). što se u praksi naziva ponovljena setva. 2003. 2007). Na osnovu podataka o prinosu zrna ozime pšenice gajene u dugotrajnoj monokulturi (8 decenija) sa pomenute stanice. najvažnijeg resursa u poljoprivredi. 2005b). posebno na lošijim zemljištima ili bez đubrenja. Osnovni razlog gajenja useva u plodoredu je povećanje prinosa u odnosu na gajenje u monokulturi (Dolijanović i sar. gde se ekološki principi. Kada se na jednom polju prve i treće godine uzgajaju strna žita. tada se brojnost larvi skočibuba smanjuje za oko 77% u odnosu na brojnost na njivi gde se tri godine uzgajala pšenica (Molnar. Reagovanje useva na gajenje u monokulturi zavisi takođe i od klime i sorte (hibrida). Mnogobrojni podaci iz literature nas navode na zaključak da dugotrajnim gajenjem pšenice u monokulturi. srednja i jaka) došli su do zaključka da postoji pozitivna korelacija između količina N. Značaj plodoreda za najvažnije ratarske useve je posebno veliki u savremenim sistemima zemljoradnje. Snežana Oljača. bez đubrenja NPK đubrivima. Dušan Kovačević. a traju i danas. .. Navedeni rezultati su jasno pokazali da u monokulturi postoji opadanje prinosa. prinos ne mora biti manji ukoliko je obrada zemljišta kvalitetna. žitnih pijavica i dr. Stojanović i Cvetković. uzastopno gajenje strnih žita. i u okviru njih održanje zemljišta. Ono što je zajedničko i onda i sada jeste nepovoljno delovanje monokulture na kvantitet i kvalitet prinosa ratarskih useva. su u svojim petnaestogodišnjim ispitivanjima (1971/72 do 1986/87) došli do zaključka da se prinos pšenice smanjivao sa povećanjem dužine trajanja monokulture. 2003). Gajenje ozime pšenice u monokulturi primenom đubrenja doprinosi značajnom povećanju prinosa zrna u odnosu na monokulturu bez đubrenja (Machado et al. 1989. Kovačević. Primenjivajući tri jačine đubrenja (slaba. takođe navodi da se đubrenjem ozime pšenice gajene u monokulturi može znatno usporiti opadanje prinosa zrna u odnosu na ovaj sistem gajenja bez đubrenja. period duži od deset godina.. pre svih. najmanji prinos u svim ispitivanim godinama ostvaren je na parcelama na kojima je pšenica gajena u monokulturi. ako su te mere.. Rezultati prinosa zrna ozime pšenice gajene u monokulturi su brojni. Pored očuvanja zemljišta.odine. Experimental Station. jačine đubrenja (Dolijanović i sar. usklađene sa sistemom gajenja. Naime. nameću kao imperativ. žitnog bauljara. nivo prinosa može imati blago pozitivnu ili blago negativnu linearnu tendenciju i u dužem vremenskom periodu. Harpenden. Međutim. 1995). pre svega. doprinosi razmnožavanju skočibuba. Kovačević. Jedna od najčuvenijih i najstarijih eksperimentalnih stanica za ova istraživanja je Rotamsted (Rothamsted.

soja. zastupljeni su sledeći plodoredi: . Setva je u svim godinama obavljena u optimalnom roku za ispitivano područje. To variranje prinosa je još izraženije ukoliko ovaj usev se gaji u monokulturi. pre svega. Pošto se iz pregleda brojnih istraživanja u svetu i kod nas vidi na se najmanji prinosi ostvaruju gajenjem ozime pšenice ostvaruju gajenjem u monokulturi. a u toku vegetacije ozime pšenice obavljeno je jedno prihranjivanje KAN-om ili URE-om u periodu od 05-20 februara u količini 300 kg KAN-a po ha (oko 75 kg čistog hraniva N). Meteorološki uslovi za vreme izvođenja ogleda Variranje prinosa zrna ozime pšenice u zavisnosti od variranja meteoroloških uslova. Posle duboke obrade u jesen obavljeno je tanjiranje. Žetva pšenice je obavljena u punoj zrelosti. formirana je vremenska serija na osnovu koje se mogu uočiti tendencije razvoja i dinamika promene određene pojave. Za suzbijanje korova u monokulturi korišćen je herbicid Monosan herbi specijal u količini od 3 l/ha. na niže vrednosti prinosa zrna u ovom istraživanju uticali su i drugi faktori. Pored monokulture. odnosno tokom oktobra meseca. Prinos zrna smo odredili u momentu žetve. Međutim. su ponovo uspostavljeni 1992.dvopoljni plodored: ozima pšenica i kukuruz . a traju i danas. godine. a kasnije obračunali na 14% vlage. što se najbolje može videti na osnovu jednačine linearnog trenda (ŷi=a + b* ti). NPK đubriva nisu primenjivana. Prilikom setve obezbeđeno je 650 klijavih zrna po m2. ozima pšenica. Pored gajenja najvažnijih ratarskih useva u monokulturi. ozima pšenica. . kukuruz. Na osnovu podataka o prinosu zrna po pojedinim godinama. soja. u ovom radu se takođe pošlo od takve pretpostavke. na ovom mestu nas prvenstveno interesuje koliko je to prosečno godišnje opadanje prinosa zrna u t/ha. određena je jednačina najbolje prilagođene linije trenda. jari ječam+crvena detelina i crvena detelina . odnosno 200 kg URE-e (oko 130 kg čistog hraniva N). i u okviru nje centralno mesto pripada prinosu. na dubini od 20 cm. lošije osobine zemljišta Radmilovca i nepotpuna primenjena agrotehnika za ovaj usev. suncokret.šestopoljni plodored: kukuruz. Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Sorta ozime pšenice koja je poslužila kao objekat ispitivanja je Kraljevica (1992-1999) i Pobeda (2000-2006). .tropoljni plodored: kukuruz.četvoropoljni plodored: ozima pšenica. a nakon toga. na zemljištu tipa izluženi černozem. Vremenska serija je grafički predstavljena. MATERIJAL I METODI RADA Ogledi sa plodoredima na oglednom školskom dobru ″Radmilovac″. Na svim plodorednim poljima i polju za monokulturu obrada zemljišta je vršena blagovremeno u svim godinama. posebno prosečnih mesečnih temperatura vazduha i mesečnih količina padavina je veoma izraženo. Setva je obavljena mašinskim sejalicama. jari ječam+crvena detelina i crvena detelina Veličina jednog polja pravougaonog oblika iznosi 975 m2 (širina 15 m i dužina 65 m). i na osnovu testiranja smo ustanovili da li postoji dugoročna ustaljena linearna tendencija ili ne postoji (Ho: β=0 protiv Ha: β≠0).Prinos zrna ozime pšenice u dugotrajnoj monokulturi 49 svakako je bitna i ekonomska osnova poljoprivredne proizvodnje.

7 673.7 0 C 13.0 131 609.6 12.2 2.0 11.0 70.4 149. odnosno veća količina padavina u početku i na kraju vegetacije. Života Jovanović Tab.5 11.7 -1.2 21.3 27.2 4.8 4.8 11.0 50.7 6.1 3. .90 t/ha) upravo zbog nepovoljnog rasporeda padavina.8 10.6 3.0 mm).1 77.8 4.0 21. što je dovoljna količina za optimalne prinose ovog useva.2 62.8 20.5 528.2 7.3 484.6 5. a možda i važniji njihov raspored u toku vegetacionog perioda ozime pšenice.3 28.0 51.5 275.3 27.48.7 7.0 0 C 14.1 640.5 5.5 19.5 1.6 16.4 24.9 14 14 15 55 21 80 62 375.7 4.8 51.8 i 466.2 65.3 41.1 12.0 23. S druge strane.2 17.9 mm 16. ali to opet ne rezultuje povećanim prinosima zrna ozime pšenice.2 87.9 22.2 8.9 8.6 68.8 0 C 12. kada su vrednosti ukupne količine padavina približne (466.3 3.0 7.9 47.2 19.4 9.8 68.4 mm 54.3 57 67.1 29..2 0 C 14.4 33.8 2.8 50.1 42.0 87.5 21.5 10.0 58.0 53.2 5.6 11.8 21.8 33.0 137 22.9 10.3 53. To se najbolje vidi po rezultatima prikazanim u tabelama 1.6 128.6 33.6 23.7 31.2 8.0 1.6 16.3 19.9 61.0 23.8 21.0 21.2 22.7 20.0 32.3 28.0 11.3 0 C 12.5 4.0 68.2 52.4 0.6 mm 16.0 11.2 20.3 11.9 58.2 -1.9 69.0 40.6 14.0 27.0 23.5 -0.0 21.0 28.0 186.2 13. a nedostatak u vreme intenzivnog rasta pšenice (tab.7 12.6 55.4 31.5 61.7 63.50 Željko Dolijanović. Suma mesečnih padavina (mm) i srednje mesečne temperature (0C) za period 1991/92-2005/06.6 22.0 635.7 523.8 12. Snežana Oljača.4 1. 3.0 19. i 2. godine (Beograd) Meseci Temp/ Prosek/ suma Padavine X XI XII I II III IV V VI VII 0 C 11.5 9.0 31.4 12.4 23.9 3. 1997/98.5 3.0 9.0 mm 27.00 mm 124 29 42 99.6 10.1 93.8 0 C 12.6 64.6 0 C 14.9 31.0 12.7 8.4 1. kao 1998/99 i 2003/04 se odlikuju veoma visokim vrednostima padavina.0 12.1 28.8 88.4 10.4 8.1 3.7 100.0 90.2 18.2 41.0 0 C 11.1 17.0 6. 1.8 7.9 42.3 0 C 13.2 -0.3 4.2 45.0 24.0 2.4 7.9 68.1 13.3 108 57. Pored ukupnih količine padavina. a prinosi zrna u 1992/93. Razlog je i ovde nepovoljan raspored istih.2 mm 90.7 11.1 5.1 28.9 869.9 20.2 mm 0.0 18.7 23.3 10.7 617..2 2.5 60.9 34.7 34.9 1.7 22.2 0 C 10.0 43.0 5.2 5.8 mm 91.6 -0.9 35.6.5 3.1 1.9 0 C 11.2 7.7 4. veoma je važan.0 17.5 10.7 0.3 0 C 14.3 0 C 15.7 mm 18.6 20. i 2002/03.5 16.0 13.4 69 62.7 41.6 2.0 83.7 22. 1).2 0 C 13.0 Godina 1991/92 1992/93 1993/94 1994/95 1995/96 1996/97 1997/98 1998/99 1999/00 2000/01 2001/02 2002/03 2003/04 2004/05 2005/06 Prosečna količina padavina u vegetacionom periodu za ispitivani period istraživanja iznosi 571.0 48.4 56.9 34.3 30.6 0.2 4.6 7.4 11.3 21.7 34.9 15.1 -1.7 20.2 46.7 12.3 mm 84.4 11.8 19.2 -0. 496.6 11.6 mm 80 34 53 51 26 11 22 40 33 116 466.1 16. pojedine godine.9 7.5 24.3 4.4 4.2 13 17.3 24.2 16.0 105 97.7 64.5 523.4 180 43.2 1.2 mm 37.3 mm 37.2 22.0 81.6 41.6 20.9 43.16 i 2.9 mm 30. se veoma razlikuju (4.8 77.1 9.9 466.2 35.4 4.1 mm 106 30.8 77.0 83.0 667.0 94.8 135.0 4.8 13. Dušan Kovačević.1 14.6 20.8 18.8 107.6 25.7 -1.7 33.6 62.4 -2.5 6.0 23.1 5.4 12.5 -0.8 mm.4 212.4 496.2 1.9 40.8 -2.8 21.3 20.6 157.9 5.9 8.1 35.4 82.1 10.

ali tu treba biti posebno obazriv pri donošenju zaključaka.872 – 0.1315 ti.82 Primenom metoda najmanjih kvadrata.20 Sb=0.ŷi)2 = 3. koji se menjaju.94 ∑(yi .31 1992/93 4. nego i u kraćim vremenskim intervalima. prikazan u tabeli 2. Razlog je. dobili smo da jednačina trenda ima oblik ŷi=4. S-sezonske varijacije i N-slučajne varijacije (Radojka Maletić. Na osnovu jednačine linearnog trenda. 1995/96 4.90 2004/05 3. kao i od šestogodišnjeg proseka koji su dobili Machado et al. posebno na varijantama monokulture bez đubrenja. možemo zaključiti da prosečno godišnje opadanje prinosa zrna pšenice za posmatrani period istraživanja iznosi 0.385** 2001/02 3. C-ciklične varijacije.1315 ti. 2007.ŷi) ≈ 0 1996/97 4. i kretao se u intervalu od 2. 2005). Prosečan prinos zrna za ispitivani period iznosi 3.16 Se=0. izračunati su parametri a i b i na osnovu naših podataka.99 t/ha (1994/95).872 – 0..Prinos zrna ozime pšenice u dugotrajnoj monokulturi 51 REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA Prinos zrna ozime pšenice.20 2002/03 2. 2006 u severnoj Grčkoj. što zaključci izvedeni na ovaj način mogu biti tačni samo u slučaju kada se zna da se u periodu za koji se vrši prognoziranje posmatrana pojava razvija pod istim uslovima.10 2005/06 3.30 tb= 4.99 ŷi=4.72 1994/95 4. 2754 1997/98 3. ne samo u dužem. U poljoprivrednoj proizvodnji to je jako teško unapred znati. Do promena prinosa zrna dovele su različite komponente u okviru vremenske serije: T-trend (dugoročna tendencija razvoja serije).46 1999/00 3. do 2005/06.90 2003/04 3. Na osnovu ove jednačine trenda moguće je izvršiti prognozu prinosa ozime pšenice u budućem periodu. 2. 2005).5019 1998/99 3.1315 t/ha i da je početna vrednost prinosa (ako isključimo sistem gajenja) 4.872 t/ha.10 Prosek 3. godine Godina Prinos zrna (t/ha) 1991/92 4. Tab. što je veći od prosečnog 25-to godišnjeg prinosa u monokulturi koji su dobili Lithourgidis et al.90 t/ha (2002/03) do 4. kao i u periodu na osnovu koga je prognoza izvršena (Radojka Maletić.. Prinos zrna ozime pšenice u monokulturi u periodu od 1991/92. Najvažnije komponente za naša istraživanja su trend i sezonska varijacija koje pokazuju uticaj pojedinih meseci u godini odnosno u mesecima vegetacije ozime pšenice.55 ∑(yi .48 1993/94 4..82 t/ha. . varirao je od godine do godine.029 2000/01 3. jer se ona odvija pod uticajem različitih vremenskih uslova.

5 5. u svetu i kod nas. pre svega. u periodu od 1991/92 do 2005/06.01. sa mogućnošću da apsolutne vrednosti budu na višem nivou. tako i u okviru istog rejona proizvodnje. .u okviru padavina. 1. najvažniji je bio njihov raspored u toku vegetacije ozime pšenice. gajene u monokulturi. u početku perioda ispitivanja imao blagi porast.5 3. ZAKLJUČAK Na osnovu podataka o prinosu zrna ozime pšenice.52 Željko Dolijanović. Dušan Kovačević. Grafički prikaz vremenske serije i ocenjene linije trenda Na osnovu grafičkog prikaza vremenske serije i ocenjene linije trenda (sl. ustanovljeno je postojanje iste na nivou α=0.5 0.0 1.5 2.100 Gamma=.086 Lin. Stoga.trend.0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Case Names PRINOS (L) Smoothed Series (L) Resids (R) -1.5 0. gajene u monokulturi. U brojnim istraživanjima ovog tipa. .uticaj monokulture na prinos zrna posebno je izražen u drugoj polovini perioda istraživanja. dokazano je da se prinos zrna ozime pšenice.5 kg po hektaru zasejane površine. odnosno ispitivanjem postojanja dugoročne ustaljene linearne tendencije u ovom radu.0 2. kako u različitim.353 T0=-.tendencija opadanja prinosa zrna u monokulturi se može očekivati i u budućem periodu. Života Jovanović Exp. proizvodnji u „nezaštićenom prostoru“.100 PRINOS 5. .5 26 Residuals PRINOS: 4.0 4.5 1. 1) uočavamo da je prinos zrna ozime pšenice.prosečno godišnje opadanje prinosa zrna za 15-ogodišnji ispitivani period iznosilo je 131. zaključci donešeni u poljoprivrednoj proizvodnji ne mogu imati „istu težinu“ kao u drugim granama privrede. . srednje mesečne temperature vazduha i mesečne količine padavina. Problem predstavljaju sezonske varijacije koje su rezultat dejstva klimatskih faktora.0 3.0 -1.najznačajniji uticaj na prinos zrna imali su meteorološki uslovi. Analiza vremenskih serija pruža velike mogućnosti u svim granama privrede. Klimatski faktori su različiti. . smoothing: S0=4. no season . godine može se zaključiti sledeće: . Alpha=. Na osnovu testiranja značajnosti linearnog trenda. smanjuje srazmerno dužini trajanja monokulture. Snežana Oljača. u kojima su sezonske varijacije manje prisutne. gajene u monokulturi. zatim konstantno opadanje prinosa zrna do kraja perioda istraživanja. sa izvesnim poteškoćama u poljoprivrednoj proizvodnji.5 -0.0 Sl.

winter wheat. and spring barley production. Jovanović. Poljoprivredni fakultet. (2006): Long-term yield patterns for continuous winter wheat cropping in northern Greece. Ž.... The trial was set up on the chernozem luvic soil type in Radmilovac. S. Feljton. 1. pp 598.Zemun Abstract: This paper deals with the results of effects of continuous cropping system on grain yield of winter wheat in fifteen . pp. Vol. 94. 6. udžbenik. Agroznanje Vol. A. I. [3] Kovačević D. Ž. Gagianas. [6] Maletić Radojka (2005): Statistika. D. Belgrade . [8] Stojanović. Oljača Snežana. Key words: continuous cropping. Belgrade . linear trend.S. (1989): Rezultati proučavanja uticaja dugotrajnog gajenja pšenice u monokulturi na prinos. 25. (1995): Opšte ratarstvo. The effect of continuous cropping had the highest effect in the second period of this investigation. Belgrade University. can be concluded that there is statistically very significant long-term tendency of yield decreasing of winter wheat. mart.. R. experimental field of Faculty of Agriculture. Issue 2. On the basis of time series analysis. pp 473-481. (2005a): Značaj i uloga plodoreda u proizvodnji pšenice. Novi Sad. European Journal of Agronomy: Vol. [7] Molnar. Qu Annie (2007): Long-term continuous cropping in the Pacific Northwest: Tillage and fertilizer effects on winter wheat. Unapređenje proizvodnje pšenice i drugih strnih žita. udžbenik. 65-72. [4] Lithourgidis. Ž. pp 208-214. Damalas.A. 66. Arhiv za poljoprivredne nauke. Beograd-Zemun. M.year period (1991/92 – 2005/06). Rhinhart. Issue 3.A. (2003): Opšte ratarstvo. Cvetković.. Jahorina 28-31. Kovačević. The obtained results show that grain yield of winter wheat increased in the first four years but constantly was decreasing in second part of this experiment (last 11 years). Zivota Jovanovic** * Faculty of Agriculture. Zbornik radova.Prinos zrna ozime pšenice u dugotrajnoj monokulturi 53 LITERATURA [1] Dolijanović. Naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske "Poljoprivreda RS kao sastavni dio evropskih integracionih procesa".872 – 0.. Jovanović. A. GRAIN YIELD OF WINTER WHEAT IN CONTINUOUS CROPPING Zeljko Dolijanovic*. D. Dusan Kovacevic*.5 kg per hectare on the basis of linear trend equation (ŷi=4.Zemun ** Maize Research Institute-Zemun Polje.. Meteorological conditions had significant effect on grain yield of winter wheat. [2] Dolijanović.. Poljoprivredni fakultet. . Average decrease of grain yield was 131. Kragujevac. udžbenik. Snežana Oljača*. Petrie. 2005. C. Kovačević.. br.. Vol. spring wheat. especially distribution of precipitation. [5] Machado. Soil and Tillage Research. pp 69-74. Zemun. pp 463.1315 ti). Simić Milena. K. Oljača Snežana... (2005b): Prinos zrna pšenice u zavisnosti od vrste plodoreda. No 235. Ž. S. 209-222. grain yield.

.

pa se kontrola može uspešno postići jedino primenom odgovarajućih tehničkih sistema i uređaja kontrolisanih PC računarima.8.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. Strane: 55 . tehnički sistemi. . decembar 2007. dovođenjem u skladan odnos mnogobrojnih činilaca od kojih zavisi prinos gajenih kultura. a osnovni razlog slabe primene ovih savremenih tehnologija je nedostatak finansijskih sredstava.036 TEHNIČKI SISTEMI ZA KONTROLU MIKROKLIME U PLASTENICIMA Nebojša Momirović. Površine pod staklenicima i plastenicima u kojima se vrši regulisanje mikroklime je još manji. Bojan Vasić. UVOD Biljna proizvodnja u zaštićenom prostoru predstavlja najintenzivniji oblik proizvodnje u poljoprivredi.72 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 628. sa ostvarivanjem visokog prinosa i kvaliteta proizvoda . Dragiša Raičević. Oljača Poljoprivredni fakultet. Osnovna karakteristika proizvodnje u zaštićenim prostorima je racionalno korišćenje energije i vode. Kontrola mikroklime u plastenicima predstavlja odgovoran. Ključne reči: zaštićeni prostor. kontrola. Svrha regulacije mikroklime u plastenicima sastoji se u povećanju poljoprivredne proizvodnje na postojećim površinama pri najmanjim proizvodnim troškovima. Rast biljaka je intenzivan tokom cele godine kako bi se ostvarili visok prinos i dobar kvalitet proizvoda [10]. Rast biljaka je intenzivan tokom cele godine. koji su uzajamno zavisni. Mićo V. U radu su prikazane novije generacije kontrolnih sistema i uređaja sa karakteristikama koje se koriste u kontroli mikroklime plastenika. Svrha regulacije mikroklime u plastenicima je povećanje obima poljoprivredne proizvodnje na ograničenim (zaštićenim) površinama (prostorima) pri najmanjim proizvodnim troškovima.86:621. precizan i komplikovan proces. 1. Beograd-Zemun Sadržaj: Biljna proizvodnja u zaštićenom prostoru predstavlja najintenzivniji oblik proizvodnje u poljoprivredi. mikroklima. obzirom da ima više faktora koji utiču na klimu u zaštićenom prostoru. dovođenjem u skladan odnos mnogobrojnih faktora pre svega klime od kojih zavisi prinos gajenih kultura. Površine u Srbiji pod plastenicima i staklenicima su veoma male i iznose oko 65 ha [7].

Model je predviđao da se podešena vrednost temperature polako snižava. zbog uticaja spoljne temperature i sunčevog zračenja. tokom vegetacije salate. koji se zasnivao na podešavanjima u zavisnosti od procenta transpiracije umesto temperature i/ili relativne vlažnosti.56 Nebojša Momirović. Kontroleri su uređaji kojima se vrši podešavanje različitih parametara za postizanje najbolje moguća mikroklima u toku negovanje poljoprivrednih kultura i istovremeno ispunjava cilj u smislu visokih prinosa i kvaliteta plodova.1.6 m. Mićo V. Značaj kontrole mikroklime Kontrola mikroklime u plastenicima predstavlja odgovoran i komplikovan proces obzirom da ima više faktora koji utiču na klimu i uzajamno su zavisni. Oljača 1. Ipak. Koristeći ovaj pristup. Dragiša Raičević. Cilj ovog projekta je bio razvoj programa koji bi bili u stanju da konstantno podešavaju mikroklimatske uslove. Seginer je 1991. pojavio se problem visoke vlažnosti u objektu. Prototipovi uređaja su testirani u eksperimentalnim plastenicima pri kontrolisanim uslovima i projektovan je odgovarajući softver. Zračenje i relativna vlažnost su bila dva glavna faktora koja su uticala na podešavanja. podloge. Bojan Vasić. zahtevala su dodatna praćenja. kolebanja temperature iz dana u dan. Algoritam je napravljen da može biti korišćen za odgovarajući softver koji obezbeđuje prethodnu obradu meteoroloških podataka kao kod modela. a to je najveći mogući prinos na datim površinama. godine predložili algoritam [11]. 2. Da bi postigli cilj. od prvog dana. Programi koji su razvijani obuhvatali su ekspertska znanja stručnjaka i empirijska znanja uzgajivača biljnih kultura. nepropusnost je stvorila povoljnu priliku za razvoj i korišćenje programa za kontrolu i regulaciju mikroklime u plastenicima. . Ipak. TEHNIČKI SISTEMI ZA KONTROLU MIKROKLIME U PLASTENICIMA Proizvodnja u plastenicima je u toku proteklih decenija rasla uprkos stalno visokim troškovima energije. ali su oni bili ograničeni na regulaciju samo jedno parametra. Model je definisan sa nekoliko komponenti koje opisuju karakteristike svake površine u zatvorenom prostoru kao što su: biljke. da bi se koristio za simulaciju energetske efikasnosti i optimizaciju kontrolne šeme. na primer plastenika ili staklenika. Povećavanjem broja i vrsta materijala i struktura plastenika nepropusnih za vazduh. pri čemu se moraju obezbediti odgovarajuće informacije. opremu i sam prostor. godine formulisao model za optimiranje temperature [11]. moguće je simulirati svaku strukturu zatvorenog prostora. Savremena kontrola mikroklime se danas zasniva na osnovama tehnologije veštačke inteligencije. Modelu prilagođen algoritam (program upravljanja) napravljen je za predvidljivo klimatsko okruženje. Bilo je razvijeno nekoliko programa. uz istovremeno odgovarajući kvalitet proizvoda moramo gajenim biljkama obezbediti adekvatne mikroklimatske uslove uz poštovanje zahteva za najmanjim utroškom energije. Najveći deo proizvodnje u zaštićenom prostoru u Srbiji odvija se u jednostavnim plastičnim tunelima visine do 3. Rad na pravljenju algoritama i softvera koji će pomoći kontroli klime u zaštićenom prostoru predstavlja deo postupka kojima se kontroliše najveći deo ovih faktora uz minimalne energetske troškove. Stanghellini i van Meurs su 1992. Dalja ekonomska dobit je zahtevala časovno podešavanje vrednosti koje treba održavati. sa primarnim ciljem najmanjim utroškom energije.

Ona omogućava nadgledanje više spoljašnjih/unutrašnjih parametara i može da kontroliše veći broj izvršnih jedinica. pa je moguće grafičko analiziranje podataka i procesa koji se odvijaju u sistemu. Struktura sistema za kontrolu mikroklime Sistem za kontrolu klime (sl. sunčevo zračenje i koncentracija ugljendioksida u vazduhu) i uticalo na prinos. Iako su ove studije pokazale ekonomske prednosti optimiziranja mikroklimatskih uslova. u ovim procesima se kontrolisao samo jedan parametar. Dinamička strategija (dinamički model) je razvijen da bi se kontrolisala četiri promenljiva parametra (temperature vazduha. procenat transpiracije i energetske troškove zasnovane na spoljnim klimatskim uslovima. godine [11]. vlažnost vazduha. 1) uključuje senzorsku opremu. Algoritam koji je razvijen bio je u stanju da predvidi dinamičke mikroklimatske uslove u plastenicima koji maksimiziraju profit. .Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 57 HORTITRANS model je razvio Jolliet 1994. provetravanje. Parametri (koncentracija CO2. godine [11]. 2. centralni PC (Personal Computer) za nadzor. Svi uređaji su povezani sa centralnim kompjuterom. Sl. relejnu jedinicu i izvršne jedinice. Ugljendioksid kao klimatski parametar koji je trebalo kontrolisati istraživao Critten 1991. Kontrolna jedinica je snabdevena tastaturom i LCD ekranom. Sistem za kontrolu klime [35] PC i kontrolna jedinica su povezane magistralom za promet podataka. ubrizgavanje ugljendioksida. zračenje) menjaju se dinamično za svaki vremenski interval u toku proizvodnje poljoprivrednih kultura. kontrolnu jedinicu. Profit predstavlja ostvareni prinos pri proizvodnji poljoprivrednih kultura umanjen za ekonomske troškove za grejanje.1. koji je predviđao relativnu vlažnost. 1. temperature vazduha. Kontrolna jedinica ima standardizovane ulaze (portove). vlažnost vazduha. navodnjavanje. kao i arhiviranje.

Memorije mogu skladištiti velike količine podataka (preko 50. Sl.informacije o ulazu toplotne energije. 3. 2.2. Tipovi higrometara: a) PCE 222. Za prenos podataka sa termometra do PC potrebna je oprema: kabal za vezu i odgovarajući softver (sl.000 podataka) i služe za dugotrajno arhiviranje podataka. 4. Elektronski senzori za vlažnost imaju tačnost ±5 %. postoji i mogućnost arhiviranja ovih podataka u memoriju. kod novijih termometara. Mićo V. kao i informacije o temperaturama u cevima za navodnjavanje. Postoji mogućnost i skladištenja podataka u memoriju.58 Nebojša Momirović. Senzorska oprema Termometar (sl. Sl. Tipovi termometara: a) PCE T100. 2. Sl. kao i mogućnost povezivanja sa PC računarom zbog analiziranja podataka. Kao dodatna oprema postoji mogućnost primanja naknadnih informacija o temperaturama više tačaka u određenim tačkama u plasteniku. 3) Da bi funkcionisao kao data loger. Oprema za prenos podataka b) PCE T311 Higrometar (sl. Dragiša Raičević. neophodan je RS modulator. Time se obezbeđuju parametri. 4) služi za merenje relativne vlažnosti u plastenicima. za podešavanje automatske ili ručne kontrole individualnih izvršnih jedinica u sistemu. Sem određivanja. Oljača Na kontrolnoj jedinici postoji mogućnost ručnog podešavanja kontrolnog panela (Control Panel – alat koji omogućava podešavanje osnovnih parametara operativnog sistema ili hardvera) na kontrolnoj jedinici. 2) je uređaj koji određuje temperaturu vazduha. Na LCD ekranu aparata prikazuju se trenutne vrednost vlažnosti. Bojan Vasić. b) PCE 3000 .

11). na osnovu čega dolazi do zatvaranja krovnih i bočnih otvora. 10). kao i senzore za sunčevo zračenje (sl. 6 c) postaviti na krov plastenika (prednja bočna strana). Sl. senzore za spoljnu temperaturu i vlažnost (sl. c) Zeleni hit. 6. Kabal iz meteorološke se spušta do najbližeg klimatskog kontrolera. Tipovi psihrometara a) PCE 313. b) WS Pro [28]. 6) obuhvata senzore za kišu (sl. 7). c) Boneco 7054. neophodan je kao deo opreme. Tipovi meteoroloških stanica: a) WS Pro LT. brzinu (sl. 2007 Senzori za kišu služe za davanje podataka sistemu o početku padavina. b) Ansad [38] . 9). povezani su i spremni za priključenje. Tipovi senzora za kišu: a) TX 10 U. [22] Meteorološka stanica (sl. 5) je uređaj koji se u plastenicima koristi za istovremeno merenje temperature i vlažnosti vazduha. 7. Meteorološku stanicu treba (sl. 8) i pravac vetra (sl. Ukoliko se u plasteniku vrši kontrola temperature i relativne vlažnosti vazduha grejanjem i ventilacijom. Sl. Sl. Senzori su postavljeni na osnovnu jedinicu. b) Trotec T200.Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 59 Psihrometar (sl. 5.

Za usmeravanje strele. zasenjivanja i osvetljenja. 10) su značajni za mnoge funkcije u plasteniku. Sl. 10. Dragiša Raičević. 9. Tipovi senzora za solarno zračenje a) WE 300 [36]. Sonda za merenje temperature zemljišta . kao što je Srbija. 11. a uređaj za merenje brzine. Pokazivači smera vetra predstavljaju deo standardne opreme svake meteorološke stanice. Senzor za pravac vetra. brzinu i pravac. Na osnovu podataka koje dobijamo od ovog davača. Brzina se meri u m/s ili km/h. a noviji od 0-1200 W. Sastoji se od 3 ili 4 polulopte koje se okreću pod dejstvom vazdušne struje. 11) služe za merenje temperature supstrata ili zemljišta koje se koriste za gajenje biljaka. gde je zračenje jače i intenzivnije u odnosu na skandinavske zemlje. ventilacije. Što je brzina veća. a ovo kretanje se lako pretvara u mehanički ili električni signal. 8). Vetar je vektorska veličina koja je potpuno određena ako poznajemo obe njegove veličine. u obliku strele montiran na vertikalnoj osovini koja se slobodno okreće. baždaren u jedinicama brzine (sl. Sl. Oljača Senzori za brzinu vetra se još zovu i anemometeri. 9). b) Sat [38] Sonde za merenje temperature zemljišta (sl.60 Nebojša Momirović. 8. Senzor za brzinu vetra. Mićo V. to se i kugle brže okreću. U plasteniku su ovi podaci bitni da bi se definisale potrebe biljaka za vodom u određenim vremenskim intervalima. Uglavnom se koriste platinijumski senzori visoke tačnosti. vrši se uključivanje: grejanja. Ovo je značajno za južnije zemlje i ekspozicije. Smer vetra se određuje vetrokazom (sl. Smer se označava po stranama sveta ili po stepenima (0-360º). Sl. Stari senzori su imali opseg merenja od 0 do 800 W. ona zadnjem delu ima vertikalni usmerivač koji služi kao "kormilo". tip WE 550 Sl. tip WE570 Senzori za merenje solarne radijacije (sl. Bojan Vasić.

2007. 14. Prvi.Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 61 Tenziometri (sl. Zato služe dva senzora. b) Bacharach-model 2830 [19] . Analogni tenziometar Sl. da bi se obezbedili povoljni uslovi za optimalan rast i razvoj biljaka.15. od 0 do 3000 ppm. 12 i 13) su instrumenti koji nam prikazuju podatke o stanju vlage u zemljištu. u gornjoj zoni kornovog sistema prati aktivnu korenovu zonu i služi za određivanje trenutka kada će se početi sa zalivanjem. 14) predstavljaju zamenu za tenziometre sa keramičkim vrhom u uslovima kao što su plastenički pri proizvodnji sa malim kontejnerima. Dele se na: analogne (sl. Na osnovu ovih podataka se određuje kada da se počne sa irigacijom i koja količina vode treba da se doda zemljištu. Tipovi analizatora koncentracije CO2: a) Bacharach-model 2815. Mini tenziometri sa većim cevima ispunjenim vodom se koriste na mestima sa dovoljno prostora. Mini tenziometri su izrađeni sa fleksibilnim cevima koji omogućavaju precizno postavljanje vrha sa senzorom. Mini tenziometri (sl. 12) i digitalne (sl. Zeleni hit. Postoji nekoliko veličina i oblika ovog vrha sa prečnicima od 2-13 mm.13. 12. Sl. Digitalni tenziometar. 13). a drugi u donjoj zoni služi za regulisanje količine vode da bi se izbeglo dodatno preveliko zalivanje i gubitak vode i hemijskih elemenata proceđivanjem. 15). ispod zone korenovog sistema. Dozvoljava široko podešavanje vrednosti koncentracija za merenje. Sl. Praćenjem stanja vlage moguće je izbeći nepotrebno zalivanje. Sl. Mini tenziometri Analizator ugljendioksida (CO2) registruje koncentracije ugljendioksida (sl.

U svom sastavu ima sve potrebne hardverske komponente koje mu omogućavaju da samostalno vrši kontrolu celog sistema. 17. Nekada se EC senzor koristi za merenje nivoa elektroprovodljivosti i u različitim tačkama plastenika. Mićo V. a neki modeli imaju i dva senzora za sigurnija merenja. Kontrolisanje nivoa elektroprovodljivosti je jedan od najrasprostranjenijih metoda koje su dostupne i koriste se za doziranje đubriva pri fertirigaciji.17). Kontrolna jedinica FX 200 (model 1Z2V30) sa mikser mašinom. a veće dva senzora. Sl. U slučaju dva senzora. b) model 1500 ec. Bojan Vasić.62 Nebojša Momirović. Tipovi EC senzora: a) model T. Tipovi pH senzora: a)TP 300. 18) predstavlja deo sistema za kontrolu mikroklime u plastenicima. Dragiša Raičević. 16. U nekim slučajevima se ona mora sniziti. pri čemu se vrednost sa oba senzora upoređuju i u slučaju većih razlika u izmerenim vrednostima kontroler isključuje sistem za fertirigaciju. i u slučaju značajnijih odstupanja vrednosti. Mikser stanica mora imati pH senzor za merenje i kontrolisanje. Sl. 16) služi za merenje elektroprovodljivost u zemljištu. upoređuju se vrednosti sa oba. 18. Ovo se rešava dodavanjem pripremljenih rastvora u vodu. Manje stanice imaju jedan.K.Zeleni hit 2007. Svaka mikser stanica ima ovaj senzor kao standard. Sl. [39] pH senzor služi za određivanje pH vrednosti vode koja se koristi za navodnjavanje (sl.[21]. Na osnovu signala koje dobija od senzora. koji služi za nadgledanje i kontrolu celog procesa. vrši aktiviranje izlaznih uređaja čime se dobija zaokružena celina. kontroler isključuje sistem za fertirigaciju i aktivira alarm. . b) model Pico [40] Kontrolna jedinica (sl.ventilima i senzorima. Oljača EC senzor (Electrical Conductivity) (sl. a može biti i povezan sa centralnim kompjuterom.

dok se za male snage. Tipovi trofaznih asinhronih elektormotora [42] Elektromotor služi za pokretanje elemenata kojima se vrši ventilacija. ulaze u specijalne algoritme koji su napravljeni za konstantnog praćenja i podešavanja mikroklimatskih parametara. kao i namotavanje.Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 63 Podaci koji registruje senzor mogu biti i u analognom obliku (svetlost. IZVRŠNI UREĐAJI Kontrolna jedinica na osnovu signala koje dobija iz procesora vrši pokretanje odgovarajućih spoljnih jedinica. FX 200 model 1Z2V30. regulisalo više mikroklimatskih parametara. je uređaj koji pretvara analogni (kontinualno promenljiv) signal. sa mernog davača u binarni kod za korišćenje u računaru.75 kW. Po dobijanju signala od kontrolne jedinice. A/D pretvarač Signali koji potiču od senzora. da bi se. kojima se izvodi konkretna regulacija odgovarajućih klimatskih parametara. Za primenu u plastenicima najpogodniji je trofazni asinhroni motor (sl. Noviji algoritmi koji su razvijeni. 20. u skladu sa dinamičkom strategijom kontrole. a procesor samo može da obrađuje podatke koji se nalaze u digitalnom obliku. su složeni. kao i vezu između PC-ja ili kontrolne jedinice i izvršnih uređaja Najvažnija komponenta Interfejsa je analogno – digitalni pretvarač (A/D Converter) (sl. kao i za pogon ostalih uređaja u plasteniku. vrši se podizanje ili spuštanje bočnih strana plastenika.19). u sebi sadrže petlje kojima su pokrivene sve moguće situacije koje se mogu predvideti u plastenicima. pri kontrolisanim uslovima. Trofazni asinhroni elektromotor (sl. sistema zasenjivanja. 3. Sl. Digitalni signal iz pretvarača ulazi u mikroprocesor kontrolne jedinice ili PC-ja na dalju obradu. a u cilju poboljšanja klimatskih uslova u plastenicima. obično upotrebljava jednofazni asinhroni motor. Algoritmi koji se koriste su razvijeni u eksperimentalnim plastenicima. Interfejs predstavlja vezu između senzora i kontrolne jedinice ili PC-ja. Pomoću elektromotora se . krovnih otvora ili velikih vrata. 55). odnosno odmotavanje zavesa za zasenjivanje. do oko 0. Na osnovu izlaznih informacija kontrolna jedinica vrši pokretanje ili zaustavljanje odgovarajućih izvršnih uređaja. 20) je uređaj koji vrši pretvaranje električne energije u mehanički rad. temperature). 19. Sl.

Tipovi pumpi [24] Pumpe se koriste kao delovi sistema za navodnjavanje za regulisanje vlažnosti zemljišta.klipne Klipne pumpe se upotrebljavaju u slučajevima kada je potrebno obezbediti visok pritisak. Bojan Vasić.Klipne . Pumpe (sl. dok se centrifugalne pumpe koriste za dobijanje velikih protoka.Obrtne (centrifugalne i aksijalne) . što je vrlo važno za gajene biljke. 22. b) Ein dor 4191 Sistemi za grejanje (sl. Mićo V. a u poslednje vreme se kao energent koristi topla voda iz termalnih izvora. ka kapačima u sistemima za navodnjavanje ili ka toplovodima u slučaju grejanja plastenika toplom vodom. 21. Dragiša Raičević. Oljača može vršiti i pokretanje pumpi kojima se voda kroz sistem cevi potiskuje ka mikrorasprskivačima (regulisanje vlažnosti vazduha). za potiskivanje vode prema rasprskivačima prilikom stvaranja izmaglice za regulisanje vlažnosti. Sl. . Sl. Rasprskivači (sl.64 Nebojša Momirović. Tipovi rasprskivača: a) Ein dor 4121. zatim. a relativno niskih pritisaka. kao i u sistemima za grejanje plastenika kojom prilikom potiskuju vodu ka glavnim i povratnim vodovima. a mali protok. grejna tela na struju.Obrtno . Zato treba obezbediti grejna tela koja su dovoljno snažna da održavaju najnižu potrebnu temperaturu vremenskim uslovima kada je potrebno grejanje. 23) su neophodni u plastenicima za održavanje potrebne temperature. Najčešće se koriste kotlarnice. 21) su uređaji koji služe za pretvaranje mehaničke energije (dobijene od motora) u hidrauličnu energiju (pritisak i protok). grejna tela na plin i dizel gorivo. 22) su deo sistema za kontrolu mikroklime u plastenicima koji služe za regulisanje visokih temperature i niskih relativnih vlažnosti vazduha. Po konstrukciji se dele na: .

Tipovi dopunskog osvetljenja sa natrijumovim sijalicama pod pritiskom . Koriste se lampe različitog spektra svetlosti. Prema obliku radnog kola ih delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). kao i natrijumove sijalice pod pritiskom (sl. Lampe u plastenicima služe za kontrolu svetlosnih uslova. 24.Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 65 Sl. Sl. ali su najčešće u upotrebi lampe u kompletu sa reflektujućim površinama. Sl. U plastenicima se uglavnom koriste aksijalni čija je karakteristika veliki protok. čak i u zimskom periodu. 26). Zeleni hit. kao i regulacija temperature. c) model MRS Series [43] Ventilator je bitan element u sistemu kontroli klime. 25) ili fluoroscentne lampe (sl. 2007. Tipovi aksijalnih ventilatora: a) ventilator. 23. 24) spadaju u grupu turbomašina. 25. Cilj je sprečavanje stvaranja ustajalog i vlažnog vazduha. zbog važnosti dobrog provetravanja. b) model PMC & CIM [13]. a namenjeni su za potiskivanje ili usisavanje gasova i vazduha. Sistem za grejanje. a relativno nizak pritisak. 2007. Zeleni hit. Ventilatori (sl.

26. To znači da je za plastenik površine 400 m potrebno na primer. Mićo V. Količina senke koja je potrebna unutar plastenika zavisi od godišnjeg doba. 80 sijalica. već se samo štite biljke od direktnog sunčevog zračenja. Mreže za zasenjivanje mogu biti različitih boja sa specijalnim optičkim svojstvima koji poboljšavaju korisnost ovih mreža (crvena. 26) se koriste u prostorijama za uzgoj. narandžasta). Postavljanjem mreža za senčenje unutar plastenika ne utiče se na temperature. Boce sa čistim ugljendioksidom su uglavnom standardni deo opreme sistema za kontrolu klimatskih parametara u plastenicima. Najčešća snaga jedne sijalice je 400 W. žuta. 27) služe za povećanje koncetracije CO2 u zaštićenom prostoru. Oljača Natrijumske sijalice (sl. U mesecima u kojima je sunčeva svetlost najjača zasenjivanje od 20–30 % je najpogodnije za većinu biljaka. Sl.koja utiče tako da biljke proizvedene iz semena budu veoma niske. ventili. 29. čija osnovna svrha jeste kontrola temperature plastenika. Korišćenje usijanih lampi nije preporučljivo jer crveno svetlo koje se emituje sa ovih lampi uzrokuje da se biljke izdužuju.66 Nebojša Momirović. Oprema za boce sa CO2 U okviru opreme za kontrolu CO2 se nalaze manometri za očitavanje vrednosti pritiska u boci i u crevima. 25) se obično koriste za dodatno osvetljenje objekta. kao i merač protoka. ali i od biljaka koje se uzgajaju. Bojan Vasić. 27. što je dovoljno za površinu od oko 5 m². . Mreže za zasenjivanje pomažu kontroli temperature u plasteniku kada provetravanje nije dovoljno. Zasenjivanje. osigurači. Ove lampe su bogate plavom bojom. bež. Njihovi ventili reaguju na signale dobijene od klimatskog kontrolera. obavlja se spolja. Dragiša Raičević. Uloga sistema za regulaciju mikroklime sastoji se u redovnom merenju emitovanja svetlosti kvantum senzorima (za merenje količine aktivnog fotosintetskog zračenja) i održavanju jačine svetlosti na oko 150-250 µm/m²s fotosintetski aktivnog zračenja. Tipovi fluoroscentnih lampi Fluoroscentne lampe (sl. Tipovi boca sa ugljendioksidom Sl. Boce sa ugljendioksidom (sl. plava. Sl.

polikarbonat 10 mm mrežom i termalnim zastorima obezbeđuju smanjenje potrošnje energije za 49% u odnosu na staklene sa debljinom stakla od 4 mm. 28). 29. lagane su i imaju dobru jačinu. Prekrivanje plastenika se obavlja vrlo lagano. a stepen zasenjivanja zavisi od tipa mreže (crna mreža za zasenjivanje povrća i voća pruža nivo senčenja od 60 do 70 %). Sl. prema [25]. Sistem za provetravanje. 30). . Postoji mogućnost recikliranja. Sl.1. laka. koji preko svog vratila i sistema za prenos snage (uglavnom nosača zupčanika (pinjona) i odgovarajuće lučne ili ravne zupčaste letve) otvara krovne i bočne otvore (sl. 3. jaka i lako se širi. Sl. 29). Bela mreža [25] Crne mreže (sl. Vrlo je fleksibilna. 29) imaju dobru fleksibilnost. grad …). Regulisanje temperature počinje po prijemu signala od kontrolne jedinice. U slučaju povišene temperature se uključuje elektromotor. zavisno od tkanja obezbeđuje zasenjivanje od 50 do 54 %. širine je 8 m. 30. Aluminet [25] Termalni zastori u isto vreme služe i kao zasena tokom leta. koja na osnovu očitavanja sa senzora vrši pokretanje odgovarajućih uređaja. 28.1. Otvori ostaju otvoreni do dobijanja signala od davača da je postignuta odgovarajuća temperature ili do dobijanja signala o ugroženosti nekog drugog parametra (kiša. 2007. Regulisanje odgovarajućih parametara mikroklime 3. 28.Izrađuju se tkanjem niti koje sadrže aluminijum (sl. jačinu. Tipovi crnih mreža Sl. U objektima zaštićenog prostora sa npr.1.Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 67 Bela mreža (sl. Postoji mogućnost njenog recikliranja. velika brzina vetra iz određenog pravca. Zeleni hit.

Spektar kapi koji se pritom dobije je od 100 do 150 µm ili od 5 do 10 µm. a onda kontrolor vrši isključivanje elektromotora. Oljača Kontroler može sem otvaranjem otvora i snižavanjem temperature prirodnim putem. 3.1.68 Nebojša Momirović. pumpa. [1]. koji se tako naročito koriste u letnjim mesecima. kontrolna jedinica vrši pokretanje pumpe koja kroz system cevi vrši potiskivanje vode ka kapačima. Opšta preporuka za kvalitetnu prirodnu ventilaciju je da su otvori na krovu i bočnim stranama od 16 do 25 % od površine poda. kontrolna jedinica pokreće neku od izvršnih uređaja (motor. Bojan Vasić. Regulisanje vlažnosti vazduha vrši klimatski kontroler pokretanjem odgovarajućih uređaja u zavisnosti od vrednosti vlažnosti vazduha.03 m³/s/m².a samim tim I pumpe koja prestaje da potiskuje tečnost ka rasprskivačima. električna energija. kontrolor klime može uključiti i ventilatore koji intenzivno mešaju vazduh u plasteniku. Preporuka za blok objekte je da protok vazduha bude od 0. Povišena vlažnost u plastenicima se rešava uglavnom primenom sistema ventilacije. Dodatno. Pored ventilacije na visoku temperaturu se može uticati i magljenjem. Dragiša Raičević. U svim ovim slučajevima.1. Regulisanje vlažnosti zemljišta se vrši sistemima za navodnjavanje.2. Kao pomoćni sistem se mogu koristiti i mreže za zasenjivanje. vršiti i prinudnu ventilaciju uključivanjem ventilatora. Ponekad se magljenje prekida i pre postizanja određene temperature.3. Klimatski kontroler na osnovu signala od davača vrši uključivanje elektromotora koji vrši pokretanje pumpe koja potiskuje tečnost pod pritiskom ka rasprskivačima. Kao pomoćni sredstvo se mogu koristiti i sistemi za dodatno osvetljenje objekata (rasvetna tela) koje kontrolni uređaj uključuje posle dobijanja podatka sa senzora.02 do 0. [11]. menjati broj obrtaja ili smer njihovih rotora. Za povećanje niske temperature uglavnom se koriste. Magljenje traje do trenutka kada se uspostavi odgovarajućI temperaturni režim. Mićo V. da su sa aspekta potrošnje energije najrentabilniji centralni sistemi zagrevanja toplom vodom gde su cevi postavljane neposredno iznad zemljišta. gde se po očitavanju vrednosti sa higrometra. posle dobijanja signala od senzora. Po dobijanju signala od tenziometra. ventil) pomoću kojih se zagrejani medijum dovodi do plastenika i vrši grejanje plastenika. čime se zapravo intenzitet ventilacije menja i prilagođava trenutnoj mikroklimi u objektu. termogeni na gas i dizel gorivo. topla voda. 3. pokreće elektromotor koji preko odgovarajućih prenosnika snage vrši otvaranje bočnih i krovnih otvora zbog povećanja protoka vazduha. . na šta upozorava higrostat. topli vazduh. Po dobijanju informacije od senzora o postizanju zadovoljavajuće vlažnosti kontroler zaustavlja rad pumpe.termalno grejanje. Istraživanja pokazuju [2]. Kontrolni uređaj može po dobijanju signala o niskoj vlažnosti pokrenuti pumpu koje vrši potiskivanje vode ka prskačima ili mikroorošivačima u cilju povećanja vlažnosti vazduha. Kontrolni uređaj na osnovu informacija od senzora može čak vršiti pokretanje pojedinih ventilatora u određenim delovima plastenika. [2a]. ukoliko se pojavi naglo povećanje relativne vlažnosti vazduha. a u poslednje vreme i solarna energija.

Mozilla …) i veza sa Internetom.na osnovu kojih ona vrši uključivanje reflektora u plasteniku. U slučaju pada koncentracije ugljendioksida ispod preporučenih vrednosti kontroler uključuje ventil na boci sa ugljendioksidom i dolazi do njegovog isticanja u plastenik. Vizuelna WEB kontrola U poslednjih nekoliko godina upotreba mobilnih telefona. 3. kao i vršiti podešavanje sistema za regulaciju mikroklime (sl. zatim na količinu svetlosti ili na temperature u objektu. a najsavremeniji koncept jeste na osnovu kumulativne vrednosti fotosintetski aktivne radijacije.Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 69 U sistem mogu biti uključeni i pH i EC senzori. Sistem ventilacije se koristi i u slučaju povećane koncentracije ugljendioksida. već su samo slali izveštaje na određene (memorisane) brojeve mobilnih telefona. Kvantum senzor šalje podatak ka procesoru o nedovoljnom nivou intenziteta svetlosti.5. tako da je moguće mobilnim telefonom izvršiti proveru vrednosti praćenih parametara u plasteniku. je u porastu. koji na primer sistemom podpritiska vrši usisavanje svežeg spoljnog vazduha. 3. Mobilni telefon za WEB kontrolu . praktično iz bilo kog mesta u svetu. To su uglavnom lampe sa natrijumovim sijalicama ili fluoroscentne lampe. na osnovu čijih podataka se eventualno. zbog brzine prenosa i veličine podataka (MB). Potrebe za kiseonikom su uglavnom zadovoljene otvaranjem bočnih i krovnih otvora pri čemu dolazi do ulaska svežeg vazduha u plastenik. Ranije generacije mobilnih telefona nisu imale mogućnost uspostavljanja veze sa Internetom. 31). Prenos podataka je moguć samo u 3G mreži. može vršiti fertirigacija.1. Po vraćanju vrednosti zračenja na dozvoljeni nivo. Od opreme je potreban samo kompjuter sa Internet browser–om (Internet Explorer. Regulisanje svetlosnih uslova se izvodi sistemima za dodatno osvetljenje plastenika. 3. Dodatno. u procesu kontrole mikroklimatskih uslova u zaštićenom prostoru. Ona omogućava kontrolu klimatskog kontrolera i mikser stanice. Opera.4. Regulisanje sastava i kvaliteta vazduha se uglavnom vrši putem sistema za prirodnu i prinudnu ventilaciju. Sistem je dizajniran tako da se mogu koristiti i najnovije generacije mobilnih telefona sa relativno malim ekranom i HTML browser-om. a zagađeni vazduh napušta objekat kroz otvore na krovu ili bočne otvore plastenika. 31.1. Sl. a ovaj prosleđuje kontrolnoj jedinici instrukcije. Najnovija inovacija u daljinskoj kontroli predstavlja WEB kontrola. Za slučaj dobijanja podataka o povećanom intenzitetu zračenja kontroler pokreće elektromotor koji navlači zastore u plasteniku u cilju umanjenja štetnog dejstva sunčevih zraka na biljke. kontroler daje naredbu o uklanjanju mreža. Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime mogu biti projektovani da reaguju na vreme.2. Po dostizanju željene koncentracije kontroler isključuje ventil na boci sa CO2 i dolazi do prestanka isticanja ugljendioksida iz boce. kontroler može uključiti ventilatore.

Lazić B.4 str 5-11.. Ispitivanja navedenih parametara pokazuju dobar kvalitet i visoku preciznost upotrebljenih mernih delova tehničkog sistema za kontrolu mikroklime u plastenicima.. [4] Oljača M. godina XXX. Raičević D.. [3] Bajkin A. Beograd. Mićo Kosta Gligorević.. Dragiša Raičević. koja su urađena u periodu maj-jun 2007. [2] Momirović N.. Novi Sad. Oljača Postoji mogućnost korišćenja WIFI opreme u cilju dobijanja bržih odgovora nego putem klasičnog GSM/GPRS-a. u Zemunu-Beogradu. Zoran Dimitrovski. Beograd... Zeleni Hit. Povrtarski glasnik br. Povrtarski glasnik br. Oljača V. [4a] Oljača V. godine.. Naučni časopis: Poljoprivredna tehnika. nastao je u eksperimentalnim istraživanja problema kontrole mikroklime u plastenicima. str. ZAKLJUČAK U ovom radu predstavljanje i opis funkcija pojedinih delova tehničkog sistema kontrole mikroklime u plastenicima. LITERATURA [1] Popović M. No1. Novi Sad. Naučni časopis: Poljoprivredna tehnika.Fotosintetski aktivne radijacije (FAR) u određenim danima. Poljoprivredni fakultet. Bojan Vasić. [5a] Vasic B.M. (1999): Mehanizacija u melioracijama zemljišta. Beograd. Mićo V. (1994): Mehanizacija u povrtarstvu. str. Novi Sad. 107118.. (2007): Kontrola mikroklime u plastenicima. ispitivanjem su dobijene vrednosti parametara: . Nauka. Postoji mogućnost ugradnje specijalnog GSM modema i programa kojim se automatski šalju informacije o alarmima.o. na oglednom polju d. Beograd. U toku gajenja paprike u zaštićenom prostoru (plastenik tipa visoki tunel sa upotrebom aksijalnog ventilatora). [2a] Momirović N. Milorad Branković. 59-69. Na ovoj lokaciji je organizovana eksperimentalna proizvodnja povrća na otvorenom polju i zaštićenom prostoru i namenjena je i testiranju mnogobrojnih savremenih tehničko-tehnoloških mernoregulacionih rešenja u oblasti gajenja povrća. kao i rasprskivača tipa Ein dor 4191. Beograd.o.Temperature vazduha u pojedinim delovima plastenika . [6] Đević M. Beograd. Diplomski rad. . (2002): Izbor i principi gradnje objekata zaštićenog prostora. Dimitrijević A. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. Orlović D. godina XXX. (1997): Elektrotehnika. (1987): Gajenje povrća u zaštićenom prostoru. Nolit.Relativne vlažnosti vazduha u određenim delovima plastenika . (2005): Specifičnosti tehničko-eksploatacionih karakteristika sistema za mikro navodnjavanje u zaštićenom prostoru. No1. Dragi Tanevski (2005): Primena elektronskih komponenti na traktorima i radnim mašinama u funkciji povećanja kontrole sigurnosti i eksploatacije.70 Nebojša Momirović. PC šalje ove informacije na mobilni telefon u vidu tekstualne poruke (SMS). [5] Vukić Đ.4 str 13-17.

Adress on the Internet (2007): www.vernier.com [39] Endres. Adress on the Internet (2007): www.littlegreenhouse. Adress on the Internet (2007): www. Barrington S.Tehnički sistemi za kontrolu mikroklime u plastenicima 71 [7] Dimitrijević A. Dimitrijević A.com [21] PRIMIX Corporation. Adress on the Internet (2007): www.com [36] Crometeo. Adress on the Internet (2007): www.oceanoptics.autogrow. Adress on the Internet (2007): www. (2004): Tehničko-eksploatacione karakteristike sistema za mikro navodnjavanje u zaštićenom prostoru.pce-grupa.M.com [42] Oriental Motor.uk [41] China Motors.com [33] ECM.fi [38] Esands.com [20] Vernier company. Zemun. Adress on the Internet (2007): www. Adress on the Internet (2007): www. Beograd.plantideas..rainbird.com [30] International Greenhouse Company. Zemun.. [8] Orlović D.hr [37] Itumic Oy.endress.com [25] Polysack.com [31] Buildeasy. Adress on the Internet (2007): www. Diplomski rad.sch... (2001): Tehničko tehnološki sistemi gajenja useva u kontrolisanim uslovima.crometeo. Poljoprivredni fakultet. Adress on the Internet (2007): www..greenhousemegastore.yu [34] Autogrow Systems Ltd. Adress on the Internet (2007): www.ba [23] Acclaim images.itumic. mikroklima. Adress on the Internet (2007): www. pages 1-318. Gauthier L. Adress on the Internet (2007): www.buildeasy. (2005): Klimatski uslovi u objektima zaštićenog prostora i mogućnosti njihove kontrole.jp [22] PCE Group. str. Adress on the Internet (2007): www.irrigationtutorials.orientalmotor.com [15] Auto Grow Group Company. Adress on the Internet (2007): www. Zemun.com [26] Ocean Optics.. Adress on the Internet (2007): www. [9] Mićić Č. [12] http://www. Slobodan B.com/sprinkler00.plastenici.fito-agro.acclaimimages.B. Adress on the Internet (2007): www. Diplomski rad.cincinnatifan.answers. Adress on the Internet (2007): www. Adress on the Internet (2007): www.co.co.made-in-china.globalw. Adress on the Internet (2007): www..com [28] Rain Bird.Inc. Poljoprivredna Tehnika br.pumps-china. Journal of Agricultural Engineeing Research. Volume 51.hr [19] Bacharach. Adress on the Internet (2007): www. Adress on the Internet (2007): www. [11] Trigui M. Adress on the Internet (2007): catalog.autogrow.com. Adress on the Internet (2007): www.com .Inc. Adress on the Internet (2007): www. Adress on the Internet (2007): www.com [32] Mortons Horticultural Products. (2001): Tehnički sistem za mikronavodnjavanje u zaštićenom prostoru.esands.mortonproducts.uk.com [14] Fito-agro Ltd.uk [16] Plantideas Inc..kingston. Poljoprivredni fakultet. 79-86. [10] Đević M.com [29] Answers.com [40] Hollyfield.Inc. Adress on the Internet (2007): www.bacharach-inc.ecm.hollyfield.com [35] Global Water.com [27] Global Water Instrumentation. Adress on the Internet (2007): www. (2001): A Strategy for Greenhouse Control: Model Development. Poljoprivredni fakultet.com [17] ACF Greenhouses.com [24] China pumps. Diplomski rad.com [18] Nucleus D.com [43] Plastenici. Adress on the Internet (2007): www.globalw. Adress on the Internet (2007): www.primix.4.polysack.htm [13] Cincinnati fan and ventilator Company. Adress on the Internet (2007): www.

first of all the climate. The point of microclimate regulation in green house is to increase agriculture production within limited (protected) areas (spaces) with the least amount of production costs. Oljača Faculty of Agriculture. Mićo V. with high yields and high quality products. which influences the yields of the cultivated crops. so the control could be successfully achieved only by applying the right technical systems and devices controlled by computers.72 Nebojša Momirović. microclimate. by arranging a balanced ratio of many factors. technical systems. Key words: protected space. with respect to a number of factors that affect the climate within a protected space. Microclimate control in green houses presents an accountable. Plant growing is intense year-round. Dragiša Raičević. . Mićo V. precise and complicated process. Bojan Vasić. Oljača TECHNICAL SYSTEMS FOR MICROCLIMATE CONTROL WITHIN GREEN HOUSES Nebojša Momirović. The work shows new generations of control systems and devices with characteristics that are used to control microclimate of a green house. Belgrade-Zemun Abstract: Plant production within a protected area presents the most intense way of agricultural production. control. Dragiša Raičević. Bojan Vasić. which are interdependent.

decembar 2007. потребно је редовно одржавање ових система како би задржали своју функцију.bg. Одржавање аквасистема подразумева комплексну и редовну примену одређених техничко-технолошких поступака који омогућавају непрекидно и ефикасно функционисање аквасистема. према његовим наменама. Циљ рада је усмерен на утврђивање узрока и последица прекомерног раста акватичних биљака у Савском језеру. Кључне речи: Савско језеро. У раду је приказан комплексан преглед проблематике техничко-технолошких поступака примене пловне механизације у процесу уклањања вегетације из аквасистема Савског језера у Београду. Коста Глигоревић Пољопривредни факултет . Природа својим механизмима покушава да поврати природну равнотежу. може се закључити: . као и техничко-технолошких поступака примене пловне косачице Alpha Boats FX-6.agrifaculty.Механички начин сузбијања прекомерног раста акватичних биљака показао се као еколошки једно од најбољих решење овог проблема. отвара и питање проналаска решења даље употребе покошене биљне масе. Ољача.Велике количине биљног материјала (дневно и до 35 m3) који се износи из језера и одвози на депонију. УВОД У настојању да прилагоди природно станиште својим потребама.yu Садржај: Без обзира да ли су у питању вештачки аквасистеми или аквасистеми као природна станишта под антропогеним утицајем (реке. Земун www. међутим стално . акватичне биљке.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4.ac. Драган Игњатовић.57 ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПЦИ ПРИМЕНЕ ПЛОВНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ АКВАСИСТЕМА САВСКОГ ЈЕЗЕРА У БЕОГРАДУ Мићо В. језера-природна и вештачка.Београд. Strane: 73 .. одржавање аквасистема. На основу теоријских истраживања у области сузбијања акватичних биљака и практичној примени специјализоване пловне механизације Alpha Boats FX-6. на Савском језеру у Београду. на Савском језеру. . канали и баре). Драгиша Раичевић. пловна механизација. Снежана Ољача. човек некада свесно ремети природну равнотежу унутар станишта.83 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 629. механичких начина уклањања акватичне вегетације.

1. инсеката.74 Ољача В. Имајући у виду ширину и обим проблематике одржавања аквасистема. Са друге стране услед немарности и небриге. канали. Узроци и последице прекомерног раста акватичних биљака Аквасистеми (језера-природна и вештачка. Раичевић Д. Утицај антропогеног фактора може бити позитиван.. реке. баре. потребно је континуално надгледање и одржавање станишта мерама које се заснивају на научним и искуственим сазнањима..М. . чиме прете да угрозе нормалан живот аквасистема. алги.) [3]. [3]. тежиште у раду је усмерено на техничко-технолошке поступке примене пловне механизације за уклањање акватичне вегетације из аквасистема. а често за последицу појављује се и прекомеран развој појединих животних заједница. Да би се природна равнотежа у неком станишту одржала у прихватљивом степену и поред утицаја антропогеног фактора. 1). Процес зарастања неретко прати и непријатан мирис који може да траје и по неколико месеци. Овај процес обрастања водене површине акватичном вегетацијом назива се зарашћивање. [7].. [7].. самим тим се нарушава естетски изглед тог језера као рекреационог центра.. 1. 1. Игњатовић Д. Ољача Снежана. Функционалност и усклађеност наведених заједница у великој мери зависи од утицаја антропогеног фактора. При наведеним условима акватичне биљке у току вегетационог периода освајају велике водене површине. када човек на основу научних сазнања и дугогодишњег искуства успева да поново успостави нарушену природну равнотежу унутар екосистема. присуство антропогеног фактора ремети тај процес.) представљају сложене еколошке системе у којима је у већој или мањој мери усклађен живот различитих облика живота (риба. биљака. КАРАКТЕРИСТИКЕ АКВАСИСТЕМА 1. Сл.. Том приликом може се десити да на пример језерски тип екосистема прелази у барски или у мочварни тип екосистема. Последице зарастања језера .. Када постоје повољни услови временом акватична вегетација може потпуно да обрасте и прекрије водено огледало (сл. Глигоревић К. као и услед нестручног газдовања аквасистемима у великој мери се доприноси нарушавању природне равнотеже [3].

Сузбијање прекомерног раста акватичних биљака (односи се на четврту фазу) са хербицидима захтева примену специфичних уређаја за третирање који се постављају [5].Tехничко-технолошки поступци примене пловне механизације за одржавање . Ови уређаји којима се изводи механизована апликација течних хербицида представљају модификацију класичне прскалице са коришћењем разних додатака за специфичну примену на води. уведена је метода хемијског третирања акватичне вегетације. Чамац са уређајем за апликацију хербицида Сл. године. ХИДРОБИОМОНИТОРИНГ Хидробиомониторинг даје и одговор на кључно питање који од жељених крајњих резултата је остварен. и слично. од 1973. 2. 4. Први корак хидробиомониторинга јесте класификација и распрострањеност акватичне вегетације пре него што се предузму било које мере сузбијања [5]. као што су хоризонтална крила. Према светским трендовима у Србији. [8]: 1. 2. Третирање у сталним условима влажности (субмерзне макрофите). 75 Нагомилавање органских и неорганских материја на дну акваторија. 2. Примена аеро-технике . 3. Банкина и косина канала. 2.. и за различите акваторије. Сл.. Наведени материјал се таложи у великим количинама и доприноси развићу све дебљег и плоднијег слоја муља односно стварању за биљку најважнијег својства плодности. Влажног дна (емерзне макрофите). [3]. 3. 2). вертикална крила. хемијске и механичке методе. Квалитет воде и остали облици живота су такође предмет хидробиомониторинга. Сувог дна.1. код редовног одржавања аквасистема. Хидробиомониторинг је по природи специфичан за различите услове. [5]. биолошке методе. изводе се механизацијом са обале канала или хидросистема. Прве три фазе хемијске методе. Методе сузбијања прекомерног раста акватичних биљака Постоје различити начини сузбијања прекомерног раста акватичних биљака: метода манипулације параметрима станишта. односно обогаћивање дна овим материјама представља процес еутрофизације. на пловне објекте (сл.

5 до 4 m.76 Ољача В. тако и због знатно веће површине (за разлику од канала). сакупљају и транспортују ван аквасистема. Ротор за вађење акватичне вегетације Овакав начин је коришћен између I и II Светског рата. Глигоревић К. чупају. . сакупљањем биљака и њихових делова присуство кисеоника у води неће бити умањено. како због проблема око преклапања пролаза. у многим случајевима вишегодишњом применом механичке методе умањује се раст акватичних биљака.. Ова метода [6]. Машина се користи за дубине језера или река. уситњавају.. какав је на пример аквасистема Савског језера (Београд).1. докови. Апликација хемијских средстава може бити употребом аеротехнике (сл. и неке ризомне акватичне биљке уситњавањем помоћу машине. Ова метода [6]. којима се акватичне биљке секу. 3). се може применити са копненом или пловном механизацијом са предностима: водено огледало се тренутно ослобађа од непожељних акватичних биљака. На сплаву је постојао и мањи простор за депоновање биљне масе. уклањањем биљака које су склоне прекомерном расту и биљака чија је распрострањеност умерена (пожељна) ствара се простор да прве угрозе даљи опстанак биљака са умерено развијеном популацијом. Раичевић Д. 3. овом методом у аквасистем се не уносе никакве стране материје. 3. примена ових машина може бити ограничена величином аквасистема. Принцип рада се састојао у томе што је брод (реморкер) вукао радни орган . редуковањем количине биљне масе механичком методом у водотоцима побољшава се проток воде . мостови. дубином или бројним препрекама (стабла.. Ротор се могао подешавати на жељену дубину рада. водом могу доспети у неугрожено подручје и тако се размножавати 3. механичка метода се може врло успешно применити локализовано. и када су у непосредној близини изворишта воде која се користе за водоснабдевање.. Радни органи су ножеви савијени под правим углом. Игњатовић Д.). постављен на сплав на који се намотавају акватичне биљке. од 1. ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПЦИ ПРИМЕНЕ ПЛОВНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ У оквиру механичке методе постоји више начина сузбијања прекомерног раста акватичне вегетације применом пловне механизације. Биљна маса се након пристајања сплава уз обалу ручно износила на обалу. фиксирани за ротациони .ротор. Култивација дна аквасистема Представља подводно култивирање-одсецање акватичне вегетације ротационим алатима. Хемијска метода је искључена у условима када аквасистем има спортскорекреативну намену.М.2. Проблем је више изражен на већим површинама као што су рибњаци и језера. Ољача Снежана. Механичка метода подразумева примену разних специјализованих машина и механичких алата или уређаја. има и недостатке: велики трошкови набавке и одржавања са малим учинцима машина..

(сл. 4. је што током рада машине долази до подизања талога са дна и замућења воде. 6. Просецање слоја акватичних биљака формираног на површини воде Овакви типови машина (сл. односно радних органа. Машина за култивирање дна аквасистема Сл.Tехничко-технолошки поступци примене пловне механизације за одржавање . где су углавном заступљене емерзне хидрофите у густом слоју. Радни орган може бити у облику два звездаста ножа-секача великог пречника на предњем делу машине (сл. ова машина за разлику од пловних косачица без тешкоћа уситњава акватичне биљке.. [6]. 4). представљају идеално решење за аквасистеме у којима је дошло до потпуног или делимичног зарастања воденог огледала. и друге последице. а поред тога сечива продиру и у талог чиме се уништава и корен ових биљака. Обртањем око своје осе и интензивним деловањем ови секачи просецају густ слој. Постоје различита конструкциона решења ових машина. 77 бубањ. Сл.. Сл. Радни орган у облику два звездаста ножа-секача великог пречника . 3. 5. 6). где са већом дубином рада постоји интензивније дејство радних органа на акватичне биљке. [4]. што има негативан утицај на флору и фауну аквасистема. 6). У деловима са малом дубином воде. Изглед култивираног дна језера Недостатак овакве конструкције машине (сл.3. Овако формиран слој често може бити велике чврстоће тако да га је немогуће уклонити пловним косачицама. Зависно од дубине рада постоји различит крајњи ефекат. 4).

Глигоревић К. служи за сечење биљака велике густине (сл. [7]. Кошење са пловним косачицама Кошење биљног материјала аквасистема са косачицама које се налазе на пловним објектима је врло ефикасна мера (поред биолошке) која се користи као решење проблема прекомерне распрострањености акватичних биљака..78 Ољача В.4.ножеви у облику слова "V" .М. 7). Сл. где су зглобно везана радна тела. . Принцип рада пловне косачице Процес кошења испод површине воде се састоји из: одсецања. 7. Велики број стручњака [3]. За почетак кошења се одређен је период када просечна дневна температура воде достигне 20 °С. Ољача Снежана. јединствен је у оцени да кошење и сакупљање акватичних биљака представља једно од најбољих еколошких решења.. маја на нашим просторима. сакупљања и изношења на обалу биљне масе. Сл. [4]. то је период када температура поново опадне на 15 °С. [4]. Раичевић Д. [5]. Радни орган у облику бубња са зглобно везаним ножевима у облику слова "V" [18] Проблем рада код ових типова машина је што уситњени делови ових биљака остају не покупљени. Максимална дубина до које се може изводити кошење овом механизацијом је до 2 m. 3. 8. Савремени начин решавања овог проблема изводи се помоћу пловних косачица. Што се тиче завршетка сезоне кошења. тако да се накнадно морају уклонити неким одговарајућим поступком. Игњатовић Д. Ова температура би се могла очекивати сваке године после 20. Машине које имају радни орган у облику бубња. што је појава карактеристична за месец септембар..

9) налазио се на предњем делу чамца. У првом реду била је угрожена функција плаже на језеру. Myriophyllum spicatum. рекреацију и одмор.. [5]. verticillatum. флотантне и емерзне врсте акватичних биљака-макрофита које образују одговарајуће типове вегетационих зона. Potamogeton fluitans и P. . просечне ширине 200 m и просечне дубине 4 до 6 m (има места и са дубином од 12 m). Субмерзне врсте акватичних биљака које су заступљене у Савском језеру односно које доминирају у погледу бројности односно покровности су: Ceratophyllum demersum. [3]. Управо ова околност заједно са високом температуром и изванредном виталношћу и агресивношћу акватичних биљака омогућује да се биомаса. САВСКО ЈЕЗЕРО – УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ ПРЕКОМЕРНОГ РАСТА АКВАТИЧНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ Језеро Ада Циганлија на реци Сави код Београда (или Савско језеро) представља вештачку акумулацију формирану 1966. Савско језеро (сл. ствара током године веома дуго.Tехничко-технолошки поступци примене пловне механизације за одржавање . Запремина воде у језеру је око 4⋅107 m3. Велики недостатак. овог начина. па је на овај начин створен водени базен са свим карактеристикама једног барског биотопа. а самим тим је представљала опасност размножавања биљака. просветљена и трофогена (богата хранљивим материјама). године преграђивањем корита реке Саве између острва Ада Циганлија и десне обале Саве. пре свега акватичних биљака. На основу истраживања [3]. У овако плитком акваторијуму има довољно сунчеве светлости и топлоте. Ранијих година борба против еутрофизације и зарашћивања Савског језера сводила се на механичку методу кошења. а обзиром на географски положај језера (јужни у југоисточној Европи) и особине климе(топла континентално-субсредоземна са дугим вегетационим периодом и високом просечном температуром током године). начелно су могуће појаве субмерзне. спортова на води.2 km. crispus. Уређај за кошење (сл. заступљен је дугачак дан у језерској води. има дужину од 4. 4. односно веома дуг вегетациони период. 11). Остале две зоне су слабо развијене и налазе се само на местима која нису под директним антропогеним утицајем. [7]. [5]. Распрострањеност акватичних биљака у Савском језеру У Савском језеру [5]. На овај начин акватичне биљке су само кошене док је сакупљање покошене биљне масе извођено ручним путем. M.. [7] 4. добро је развијена само зона субмерзних биљака. 79 4. Савско језеро је формирано за потребе водоснабдевања. [3]. Начини сузбијања акватичних биљака на Савском језеру Развој макрофитске вегетације угрозио је спортско-рекреативну функција Савског језера. како у току дана тако и у току вегетационог периода.1. Овај систем се одликује присуством искључиво литоралне (обалне) зоне (нема профундалне-дубоке зоне) која је плитка. био је у томе што већа количина покошене биљне масе није могла бити сакупљена. [3].2. са угрожавањем и других делова језера.

су потврдила. Потреба за пловном косачицом на Савском језеру На основу дугогодишњег истраживачког рада.83 2040 8. Сл.. Глигоревић К.. Процес кошења је организован тако да када се напуни складишни простор. када су повољни временски услови (октобар) Обавезно кошење је пред цветање и формирање семена акватичних биљака. као и познавању прилика и проблема око квалитета воде и функционисања Савског језера. Игњатовић Д. Техничко-технолошки поступци примене пловне косачице на Савском језеру Таб. понавља 2 до 3 пута.FZL-1011 дизел мотор Процес кошења акватичне вегетације се у току године. Уређај за кошење: облик слова "Т" непосредно на чамцу. и на хидрауличној руци 4. 3992 11. a други пут (јули. пловна косачица одлази до места истовара биљне масе на обали. 9. Биљна маса се утовара у камион помоћу хидрауличне руке .43 x 2. Техничке карактеристике пловне косачице Alpha Boats модел FX-6 Година производње Тежина (неоптерећене) пловне косачице (kg) Димензије (дужина х ширина х висина) (m) Тип контролне платформе Максимална дубина кошења (m) Ширина кошења (m) Капацитет складишног простора (kg) Запремина складишног простора (m3) Газ неоптерећене пловне косачице (cm) Газ оптерећене пловне косачице (cm) Запремина резервоара за гориво (l) Пропулзија Погон пропулзора ширина (cm) Димензије пропулзора полупречник (cm) Погонска јединица 2002. Углавном се косе делови поред саме обале у ширини 15 до 20 m. Ољача Снежана. Први пут се обавља.83 1..5 46 31 75 два точка са лопатицама два хидромотора са независном контролом 86 127 Detz . 4. пре почетка сезоне купања (мај).60 x 2.4. сезона кошења почиње и раније. Када постоје потребе. [5]. истраживања [3]. Tреће кошење је на крају сезоне. оправдана. применом пловне косачице. [7]. август) на местима где се за то јавља потреба. у многобројним пројектима.М. док се у делу који је забрањен за купање акватичне биљке косе са захватом мањег дела биљке испод површине воде из естетских разлога.80 Ољача В. Раичевић Д. да је механичка метода сузбијања акватичне вегетације.34 отворена 1. 2.3.

Услед оптерећености пловне косачице теретом просечно време одласка до места пражњења је 7.80 m3 до 54. Аеро-фото снимак Савског језера [5] Подаци (таб.41 18.20 31.39 17. 3) су прикупљени за истраживања 2004.6 6.11 34. 3).5 На основу података [2].21 5.16 Одлазак до места пражњења (min. Учинак по радном дану је варирао од 33. 11.31 7. Преглед трајања основних операција процеса кошења [2] Радни циклус I II III IV Долазак на место рада (min.) 15. и (таб.40 0. измерено време радног циклуса кошења.28 Количина покошене биљне масе (m3) 6.52 21. у зависности од густине акватичне вегетације. Таб.99 минута.04 m3 у зависности од густине акватичних биљака.43 7. са прихватом биљне масе на делу обале на месту где почиње плажа (са стране Аде Циганлије). треба нагласити да је у овом случају.76 m3.) Непосредно време пражњења 0. дневно износило око 35 m3 биомасе акватичних биљака из Савског језера (сл.17 0. Подаци за 2004.21 Време постављања у позицију за 0.34 0. (min. које просечно износи 5.19 0. Пловна косачица Alpha Boats FX-6 Сл. године у јуну месецу [2]. релативно малу удаљеност. 10. површина са које је биљна маса покошена.3 6.40 35. Просечно укупно време рада по радном циклусу машине је било 29.30 6. 3. 81 са грабилицом и одвози на депонију. годину [7]. Услед неравномерне густине односно распрострањености акватичне вегетације и неправилних прохода машине.71%) од времена потребног за долазак до места рада. Сл.15 32.36 пражњење (min. Просечна количина покошене биљне масе за укупно време по радном циклусу је 6. имају.Ц. место кошења и место прихвата биљне масе.19 7.) 3.56 8.58 минута.Tехничко-технолошки поступци примене пловне механизације за одржавање ..45 16.) 7. показују да се кошењем (сл. Подаци (таб.10 5.13 минута.02 6. 3) приказују количину биљне масе која се покоси и изнесе на обалу у току пет радних циклуса (I-V). а односе се на кошење дела Савског језера у коме је забрањено купање.56 Радни процес (min.9 7.) Укупно време Р. док је у августу то износило око 10 m3.19 складишног простора (min.39 0.5 V 5. je одређена реперима који су се налазили на обали језера. у овом случају просечно има вредност од 17.45 0.16 0.50 минута и знатно је веће (46. 11). 10) у току јуна-јула. Међутим.. .) 27.51 0.

Раичевић Д. 1-41.. [2] Игњатовић Д. (2005): Tehničko-tehnološko postupci primene plovne mehanizacije u održavanju akva sistema. . стр. [7] Танасковић M.Мали обим искоришћености пловне косачице на Савском језеру (приближно 250 h годишње). Клокочар-Шмит З. одводњавање. (1990): Пловна косачица за одржавање каналске мреже. наводњавање. . стр. Мартиновић-Витановић В. Нови Сад. [5] Мартиновић-Витановић В. Глигоревић К. Универзитет у Београду. 8-13. [2] Игњатовић Д. треба повећати употребом на другим локацијама. [9] www..Велике количине биљног материјала (дневно и до 35 m3) који се износи из језера и одвози на депонију. једно од еколошки задовољавајућих решења. (производња компоста и слично). стр. York.co.. Београд. -Дубоки поток.. сузбијања прекомерног раста акватичних биљака. ЗАКЉУЧАК На основу истраживања у области раста и сузбијања акватичних биљака и практичној примени специјализоване пловне косачице Аlpha Boats FX-6. Самим тим доводи се у питање квалитет кошења. у 2004. . на Савском језеру. купалишта "Лидо". СПТ бр. и истраживања Савског језера. [6] Ољача М. 2004. па је механички начин (пловна косачица Аlpha Boats FX-6).com [11] www. 4.Паригуз. (2003): Акватични корови. [4] Келић В. N. г.: Фотодокументација. стр. а постоји и опасност од нарушавања еколошке равнотеже између животних заједница. и подавалских акумулација .Начин садашње манипулације са биљном масом из Савског језера. (1999): Механизација у мелиорацијама земљишта. стр. (2004): Предлог пројекта "Еколошки статус Савског језера у 2005. 99-103. Уџбеник. Нови Сад. Пољопривредни факултет. Ољача Снежана. Дипломски рад. години".. (2004): Квалитет воде језера на Ади Циганлији.Намена Савског језера. [3] Јанковић М.niwa. (1987): Прилог познавању и решавању проблема еутрофизације и зарашћивања Савског језера (Ада Циганлија) код Београда. 246-273. је спортско-рекреативна и водоснабдевање.Недостатак начина на који се обавља процес кошења на Савском језеру јесте то што не постоје прецизни подаци о укупној продукцији акватичних биљака и њиховој распрострањености у језеру.. Малешев П.82 Ољача В.. Београд. .. Београд. ЛИТЕРАТУРА [1] Alpha Boats Unlimited: Operations and parts manual for aquatic weed harvester model FX-6. Константиновић Б. Калафатић В.alphaboats. Гласник Ботаничког завода и баште. Београд. пловидба). рекреација.com [10] www. Београд.. Игњатовић Д. -Бела Река". поготову ако биљна маса буде намењена процесу прераде или дораде .Неконтролисан раст и прекомерна распрострањеност акватичних биљака у аквасистему могу озбиљно да угрозе неке од основних намена аквасистема (спорт. Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Београд.nz . [8] Шовљански Р. Раичевић Д.awc-america. треба заменити адекватнијим поступком. може се закључити: . 5. а затим утовар у транспортна средства са приручном механизацијом. указују да треба пронаћи адекватно решење којим се биљна маса може употребити у друге сврхе. 2002.М. где постоји само истовар на обалу.. 23-30.

a constant maintenance of these systems is required. water system maintenance.ifas. .Mechanical ways of repression of the excessive aquatic plant growth has proved to be one of the ecologically best solutions for the problem. nautical mechanization.com www. Key words: Savsko Jezero Lake.com www. Snežana Oljača. channels and ponds).kingcombe.pmcproduction.bg.html 83 THE TECHNICAL AND TECHNOLOGIC ACTIONS FOR THE APPLYMENT OF THE NAUTICAL MECHANIZTION FOR WATER SYSTEM MAINTENANCE OF THE SAVSKO JEZERO LAKE IN BELGRADE Mićo V. Based on theoretic researches in the field of aquatic plant repression and a practical appliance of the specialized nautical mechanization Alpha Boats FX-6 at the Savsko Jezero Lake in Belgrade.ada-ciganlija.com www.ufl.. Oljača. Dragiša Raičević.aquat1. mechanical ways of vegetation removal. Zemun www.yu Abstract: Whether a water system is artificially created.edu/guide/mechcons.com www. The objective of the work is aimed at determining the causes and consequences of the excessive growth of the aquatic plants in the Savsko Jezero Lake. in order for them to fulfill their function. Maintenance of a water system implies a complex and regular appliance of certain technical and technologic actions which enable a constant and efficient functioning of the water system. Dragan Ignjatović.com www. [12] [14] [15] [16] [17] [18] www.Large quantities of the plant material (up to 35 m3 daily) which is extracted from the lake and driven to a dump site.. . lakes – both artificial and natural. or a water system is a natural habitat created by man’s influence (rivers.Belgrade. generates a question for the further use of the mowed plant mass. it could be concluded that: .conver. The work shows a complex overview of the problems during technical and technologic actions of the nautical mechanization during the process of vegetation removal from the Savsko Jezero Lake’s water system. aquatic plants. as well as technical and technologic actions of the applyment of an Alpha Boats FX-6 nautical mower at the Savsko Jezero Lake.ac.weedharvesters.agrifaculty. according to its functionality. Kosta Gligorević Faculty of Agriculture ..Tехничко-технолошки поступци примене пловне механизације за одржавање .

.

vodene turbine. 1. grejanje. predstavljaju. predstavlja veoma racionalno rešenje. Nalivno kolo sa polukružnim lopaticama. sa gledišta efikasnosti i uprošćene konstrukcije i tehnologije izrade. razvijen je na osnovu detaljne analize postojećeg stanja starih rešenja (potočara) i savremenih rešenja (Peltonove. čiju potencijalnu energiju pretvara u druge vidove energije. pored dobre efikasnosti.438. prikladne za upotrebu.89 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 621. koje formiraju poluotvorene komore. u toplotu ili električnu struju. decembar 2007. . pa je takođe prikladno za korišćenje u poljoprivredi. direktno pretvaranje u mehanički rad. sa mogućnošću univerzalne primenljivosti. sa manjim "živim" vodotokovima.03.2006).POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. Ključne reči: potencijalna hidroenergija. koji je primeren sadašnjim uslovima i trendu iskorišćavanja potencijalne energije živih potoka (koji ne presušuju) i manjih reka u brdovitim i planinskim područjima. Fransisove i Kaplanove turbine). navodnjavanje. Ovakvo postrojenje je prvenstveno namenjeno za brdovita područja. Ovakvo postrojenje ima univerzalnu upotrebljivost.081 MOGUĆNOST PRIMENE VODOTURBINE SA HORIZONTALNIM VRATILOM NA MINI HIDROELEKTRANAMA U BRDSKOM PODRUČJU Tanasije Miljević Sadržaj: U ovom radu je opisan novi tip nalivnog kola vodene turbine sa horizontalnim vratilom. takođe i pojednostavljeno konstrukciono-tehnološko rešenje. Strane: 85 . a posebno za navodnjavanje i grejanje u poljoprivredi. koje je prijavljeno kao patent P-2006/0187 (17. osvetljenje i druge potrebe. koji je prijavljen kao patent. Nalivno kolo vodene turbine sa horizontalnim vratilom. grejanje i osvetljenje. za navodnjavanje. UVOD Novi tip nalivnog kola vodene turbine sa horizontalnim vratilom.

Lopatice nalivnog kola vodene turbine 2 . odnosno kategorija turbina.Dovodni kanal .Odlivni donji kanal 10 .Odlivna voda promenljivog nivoa 12 .Objekat za smeštaj pogonske opreme Sl.Ležišta vratila 5 .postrojenje za iskorišćenje potencijalne energije manjih živih vodotokova u brdskim i planinskim krajevima 2. ako se na isto vratilo postave dva do tri kola.Prelivni prag za regulaciju nivoa odvodne vode 8 .Vratilo turbine 4 . pri čemu broj obrtaja turbine zavisi od količine priliva vode i opterećenja datog postrojenja. prenosi se pomoću mehaničke transmisije .Ustava za regulisanje protoka vode 6 . .Bočne stranice na koje su pričvršćene lopatice 3 . Sa ove dve veličine kola turbine.1. dobija se 4-6 veličina.Akumulacija vode 11 . postiže statički obrtni momenat M0 = 201 Kpm = 1972 Nm.Brana 9 .86 Tanasije Miljević 2. Dobijeni korisni rad pri određenom broju obrtaja turbine. potrebama i mogućnostima prilagodljivosti prosečnim topografskim uslovima.Ručna komanda prelivnog praga 14 . Poprečni presek nalivnog kola vodene turbine sa horizontalnim vratilom . spoljnjeg prečnika D=1700 mm. racionalno je usvojiti dve veličine spoljnjeg prečnika turbine (na primer D1 = 1500 mm i D2 = 1800 mm) i jednu . 1 . Funkcionisanje nalivnog kola vodene turbine sa horizontalnim vratilom Postrojenje sa nalivnim kolom vodene turbine prikazano na slici 1 (presek) i slici 2 (tlocrt). 1.multiplikatora broja obrtaja (slika 3) do odgovarajućih konzumnih agregata.istu širinu kola.2. funkcioniše na principu dejstva gravitacionih sila (težina) vode nalivene u poluotvorene komore između lopatica. PRINCIP RADA I KATEGORIZACIJA NALIVNOG KOLA VODENIH TURBINA SA HORIZONTALNIM VRATILOM 2. koje zbirno stvaraju statički obrtni momenat na vratilu. Kategorizacija nalivnih kola vodenih turbina Prema stanju vodenih resursa na terenu. na primer a = 800 mm. Na primer.Pogonski lančanik 13 .nalivno korito 7 . nalivno kolo sa 16 lopatica. poluprečnika lopatica r=250 mm i širine kola a=800 mm.

Mogućnost primene vodoturbine sa horizontalnim vratilom na mini hidroelektranama . Tlocrt postrojenja sa nalivnim kolom vodene turbine sa horizontalnim vratilom Brojevi obrtaja n (min-1) n1 ..Brana 9 .Ležišta vratila 5 .Ustava za regulisanje protoka vode 6 .Ručna komanda prelivnog praga 14 . Prenosni odnos: Galov lanac n i1 = 2 = 6 n1 Zupčanici n i2 = 3 = 5 n2 Klinasti kaiševi n i3 = 4 = 4 n3 i = i1 ⋅ xi2 ⋅ hi3 = 120 Sl.Alternatori i dr. 87 1 .nalivno korito 7 . 3.Nalivno kolo vodene turbine n2 .Lopatice nalivnog kola vodene turbine 2 ..Mlinovi.Dovodni kanal .Akumulacija vode 11 .Odlivni donji kanal 10 . cediljke i dr.Bočne stranice na koje su pričvršćene lopatice 3 . Multiplikator broja obrtaja kod postrojenja sa nalivnim kolom vodene turbine za iskorišćenje potencijalne energije vodotokova u brdskim i planinskim oblastima .Prelivni prag za regulaciju nivoa odvodne vode 8 .Pogonski lančanik 13 . n3 . gateri i toplogeneratori n4 .Odlivna voda promenljivog nivoa 12 . 2.Pumpe.Vratilo turbine 4 .Objekat za smeštaj pogonske opreme Sl.

koji se može automatski regulisati pomoću ustave (5) i prelivnog praga (7). Primena za navodnjavanje Ako se na postrojenje priključi pumpa koja crpi odlivnu vodu i šalje je u vodotoranj ili direktno u zalivni sistem. Dobijena struja se pomoću odgovarajućih električnih i elektronskih pretvarača može umrežavati u javnu električnu mrežu. na istom priključku. na stočarskim i živinarskim farmama i plastenicima. Ovakav sistem grejanja je recirkulacioni. potencijalne ili kinetičke. Primena za proizvodnju struje u autonomnom sistemu Ako se na postrojenje priključi jedan ili više alternatora od 12 V ili 24 V (14 V ili 28 V). PRIMENA POSTROJENJA SA NALIVNIM KOLOM VODENIH TURBINA U POLJOPRIVREDI 3. u domaćinstvima. 3. vodenim akumulatorima toplote (VAT). sa konstantnim brojem obrtaja. primena za navodnjavanje se koristi leti. Ovo može da se vrši ručno pojedinačnim komandama ili automatizovano kroz funkcionalnu spregu ova dva faktora. mini hidroelektrana. 3. a za grejanje zimi. a investicije se mogu za vrlo kratko vreme amortizovati. naizmenično jedan ili drugi. odnosno količinom dotoka vode i kočenjem promenom nivoa odlivne vode (11).4. 4. 3. ZAKLJUČAK Korišćenje hidroenergjje. sa raznim hidrauličkim pretvaračima hidroenergije u druge vidove energije. Napomena Načelno. pomoću ustave (5) i prelivnog praga (7).1. U novije vreme javlja se izražen trend korišćenja tzv. Primena za grejanje Ako se na postrojenje priključi toplogenerator. obavljano je kroz istoriju na razne načine. od primitivnih potočara do savremenih ogromnih hidroelektrana. može se obezbediti redovno navodnjavanje poljoprivrednih kultura.3. Regulacija broja obrtaja turbina Tanasije Miljević Za slučaj potrebe održavanja konstantnog broja obrtaja turbine. koju možemo direktno slati do potrošača ili akumulisati u tzv. 3. Primena za proizvodnju struje koja se isporučuje u javnu mrežu Na postrojenje se može priključiti odgovarajući generator. koji direktno pretvara potencijalnu energiju vodotoka u toplotu. ako se koristi na primer kao mini hidroelektrana. isti se može vršiti hidrauličkim putem. U tom smislu je razvijen novi tip .2. može se koristiti sličan sistem kao kod putničkih vozila i kamiona.88 2. pa se ova dva sistema mogu koristiti alternativno.3.

. Usage in agriculture for irrigation. koji je prijavljen kao patent. POSSIBLE USE OF HYDROTURBINE WITH HORIZONTAL SHAFT ON MINI POWER STATIONS IN HILLY REGIONS Tanasije Miljević Abstract: Here is bescribed new type of perfuse round of water turbine with horizontal shaft which is registrated as a patent. heating and illumination. heating and illumination.Mogućnost primene vodoturbine sa horizontalnim vratilom na mini hidroelektranama .round shovels. which form half .. LITERATURA [1] Univerzitetski udžbenici iz oblasti hidraulike. [2] Stručni časopisi i knjige iz oblasti energetike.open chambers. koja potencijalnu energiju manjih vodotokova pretvara u druge iskoristive oblike energije ili direktno u mehanički rad. adequate for use: direct convertion to mechanical work. hidrostatike i vodenih turbina. also simplyfied construct technologycal solution. This plant is primary designed for mountain areas. with amaller quick water courses which potential energy converts to other energy mode. Perfuse round with half . Key words: potential hydro-energy. irrigation. U ovom radu je prikazana suština i princip funkcionisanja pronalaska.. 89 nalivnog kola vodene turbine sa horizontalnim vratilom. to heat or electrical current. presents besides good efficiency. Takođe je prikazana mogućnost univerzalne primenljivosti u privredi uopšte.

.

piljevinu. Trebalo bi da se odredi uticaj proizvodnje svake vrste goriva na koncentraciju atmosferskog ugljenika. životna sredina. što je stopa porasta deset puta veća od stope porasta proizvodnje nafte. dok ostaci uključuju poljoprivredni. Dušan Kovačević. Biomasa se može podeliti na energetske biljke i ostatke ili otpadne materije. kukuruzovinu. višegodišnje trave i usevi. Korišćenje fosilnih goriva povećava količinu ugljen-dioksida u atmosferi sada. pa odrediti koja mešavina goriva daje propisano smanjenje emisije gasova staklene bašte. moramo imati znanje i tehnologije. potrebno je imati nacionalnu politiku za biogoriva. Biomasa je obnovljivi izvor energije koji uključuje ogrevno drvo. a Evropska komisija je skoro objavila da će biogoriva zadovoljiti 10% potrošnje goriva u sektoru transporta do 2020. Đorđe Glamočlija Poljoprivredni fakultet . . Pod velikim pritiskom da poboljšaju energetsku sigurnost i borbu protiv klimatskih promena. Energetske biljke mogu biti brzorastuće drveće. Strane: 91 . ako se koriste kako treba. Iako fosilna goriva čine 95% globalnog tržišta u sektoru transporta. biomasa. Mićo V. više nego tokom poslednjih pola miliona godina. Da bi pomogli da se to desi. koje će rešiti ove probleme. koru i drvni otpad iz drvne industrije. biogoriva. kako bi izašle u susret sve većim zahtevima tržišta. UVOD Biomasa je najstariji izvor energije koji je čovek koristio i predstavlja opšti pojam za brojne . mogu pomoći u uspostavljanju ravnoteže između naših potreba za hranom. Da bi se to postiglo. godine. stabljike suncokreta. šumarski i industrijski otpad. grane i drvni otpad iz šumarstva. mnoge zemlje prelaze na etanol i biodizel. proizvodnja biogoriva rapidno raste po stopi od 15% godišnje. najrazličitije proizvode biljnog i životinjskog porekla. životinjski izmet i ostatke iz stočarstva. Ključne reči: energija.97 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 631. SAD objavljuju da će duplirati proizvodnju etanola do 2012. koja će favorizovati najbolje rešenje. decembar 2007. kao i slamu. hrana. 2006). U 2005.Beograd Sadržaj: Globalna potrošnja hrane i energije je na putu da se udvostruči do 2050.147 EKOLOŠKE POSLEDICE UPOTREBE BILJAKA ZA DOBIJANJE ENERGIJE Snežana Oljača.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. Oljača. koji se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije ili se prerađuje u biogas ili tečna biogoriva (Dolenšek et al. ostatke pri rezidbi voća i vinove loze. energijom i očuvanja i zaštite životne sredine. komunalni i industrijski otpad organskog porekla. Biogoriva.

15 90. koja je sada već 50 %.00 181. Odgovarajući zakonskom regulativom evropskim zemljama naložena je zamena određene količine ukupno potrošenih goriva obnovljivim gorivima kao što su biodizel ili etanol. Bela knjiga EU komisije Izvor Vetar Voda Biomasa Geotermalna energija Sunčani kolektori Ukupno: Stanje 1995 0.60 Osim toga. godine.26 74.20 2. Prve količine komercijalno napravljenog biodizela pojavile su se u EU početkom devedesetih godina. godine. zahvaljujući etanolu.90 2.92 Snežana Oljača. okreće upotrebi alternativnih goriva. Oljača. Cilj bele knjige je dupliranje udela obnovljive energije i njen udeo od 12% u ukupnoj energiji do 2010 godine.40 44. prihvatila ratifikacijom Kjoto protokola. godine smanji emisiju CO2 za osam odsto.70 3. Pritom. EU se obavezala da do 2010. Veliko interesovanje koje u svetu vlada za biogorivima može se objasniti činjenicom. koja je još uvek aktualna. Procenjen rast na nivou EU poslednjih nekoliko godina dostigao je 35% na godišnjem nivou. Nalaženje i primena novih rešenja za konflikt između proizvodnje hrane i energije i zaštite životne sredine je jedan od najvećih izazova sa kojim se čovečanstvo susreće (Oljača et al. sirove nafte).90 30. umanjuje emisiju štetnog ugljen-dioksida. Zastupljenost vrsta obnovljive energije u EU (mil t ekv. Đorđe Glamočlija Globalna potrošnja hrane i energije u svetu je na putu da se udvostruči do 2050. POTREBA ZA ENERGIJOM IZ BIOMASE Rad na masovnoj primeni biogoriva započeo je posle naftne krize 1973.31 Cilj 2010. da je to potencijal.55 4. etanola ili biodizela. pa i Srbija.55 135. Dušan Kovačević. koji smanjuje zavisnost zemlje od uvoza naftnih derivata.20 4. Zbog toga se svetska industrija. 2006). već i racionalno planiranje. i bez preduzetih mera do 2020. godine. 1. poput vodonika. motivacija nije samo očuvanje životne sredine i poštovanje obaveza koje je većina država sveta. rezerve nafte se iscrpljuju i teško da će izdržati da služe čovečanstvu duže od stotinak godina. ratifikacijom Protokola iz Kjota 2001. Mićo V. a prošle godine je objavljena potpuna energetska nezavisnost te zemlje. 2006).50 0. Oljača. Sledeći talas naftne krize (1979/80) Brazil je. (Dolenšek et al. Osnov su dva problema: toplogrejni gasovi (smanjenje emisije CO2) i uvozna energetska zavisnost EU.35 26. godine će biti 70% (Kopetz. doprinosi ekonomskom razvoju ruralnih sredina. posebno automobilska. Od toga biomasa treba da zameni . kada je Brazil uvozio više od 80 odsto goriva.00 5. dočekao sa uvozom od oko 46%.74 107. Okvir za energetsku proizvodnju biomase predstavlja Bela knjiga EU komisije iz 1997. Tabela 1. Dolenšek. 2001. Očigledna je tendencija da se smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva u momentu kada cena nafte na svetskom tržištu raste. 2005). 6. Kao što je već dobro poznato.91 Povećanje 6.

odnosno čak 26 puta više nego 1992. Quirin et al. Iako fosilna goriva čine 95% globalnog tržišta u sektoru transporta. godine usvojilo Direktivu o promociji upotrebe biogoriva u prometu.63 MWh. na kojima bi se mogli gajiti ovi usevi.5 mtoe1. iz biomase i sagorevanjem otpada. Pored toga. a da ne dođe do smanjenja postojećih obradivih površina (Oljača et al. Srbija ima više nego dovoljno napuštenih i neiskorišćenih zemljišta.000 tona etanola) se očekuje u istom periodu kao i vrlo male količine biogasa (0. SAD objavljuju. proizvodnja od 500. U 2005. Prema Strategiji energetike Srbije do 2015.000 hektara.0 mtoe godišnje a na biomasu iz poljoprivrede više od 1. da će duplirati proizvodnju etanola do 2012. što je stopa porasta deset puta veća od stope porasta proizvodnje nafte. a Evropska komisija je skoro objavila da će biogoriva zadovoljiti 10% potrošnje goriva u sektoru transporta do 2020 (Guidi.000 t u 2003.434.128.75%. što predstavlja 34.5% povećanja u odnosu na 2002. postoji određeni potencijal za proizvodnju tečnih biogoriva (biodizel i etanol). koja propisuje obavezu korišćenja biogoriva i to do kraja 2005. više nego tokom poslednjih pola miliona godina.2 mil t sirove nafte (Tabela 1). Prema Programu implementacije Strategije energetike Srbije.a reč je o tome da su sirovine. kako bi izašle u susret sve većim zahtevima tržišta. godine 2% od ukupnog prometa. Takođe.4 mtoe godišnje. mnoge zemlje prelaze na etanol i biodizel. Potencijal semena od uljane repice je procenjen do 200.4 mtoe (uključujući tečni stajnjak). takođe i sirovine. 2007).000 t biodizela.868 GJ = 11. od čega se na drvo odnosi 1. 2. pogotovo na degradiranim zemljištima. uključujući posledice povećanja cena hrane za siromašne u svetu. U EU je 2003. Ostvarivanje ovog Programa dovelo bi u periodu 2007–2010 do ukupne dodatne proizvodnje obnovljive toplote. proizvodnja biogoriva rapidno raste po stopi od 15% godišnje. koje se koriste u prehrambenoj industriji ili ishrani stoke. Best.986. Najviše biodizela u Evropi se proizvodi u Nemačkoj čak 715. . ukupni iskoristljivi potencijal biomase procenjen je do 2. Očekivana ukupna proizvodnja iz biomase u istom periodu bi iznosila 5. Po nekim statističkim podacima.000 tona tečnih biogoriva (320. da bi se izbeglo dodatno širenje površina pod energetskim usevima na račun useva gajenih za ljudsku ishranu.438 MWh (0. oni se mogu gajiti na zemljištima slabijeg kvaliteta. Kritičari naglašavaju potencijalne socijalne probleme i troškove vezane za životnu sredinu. godine. EKOLOŠKI PROBLEMI KORIŠĆENJA BIOGORIVA Korišćenje fosilnih goriva povećava količinu ugljen-dioksida u atmosferi sada.0137 mtoe).Ekološke posledice upotrebe biljaka za dobijanje energije 93 90. nisu baš svi entuzijasti u pogledu “buma” u proizvodnji i potrošnji biogoriva. 2005). 2006. Dodatno.1 mtoe. godine proizvedeno 1. a do kraja 2010.0012 mtoe). 2003). Ovde dolazimo do prvog ograničenja u proizvodnji biogoriva . 5. 1 1 mtoe = 41. godini (Oljača et al. u iznosu 156.000 tona biodizela i 180. Pod velikim pritiskom da poboljšaju energetsku sigurnost i borbu protiv klimatskih promena. od čega se na drvo odnosi 1 mtoe. godine. koje se koriste za njihovu proizvodnju. Međutim. ukupni iskoristljivi potencijal biomase iznosi oko 2. Postoje usevi koji se mogu gajiti uz manji utrošak energije i hemikalija od useva koji se trenutno koriste za dobijanje biogoriva. Veće Evrope je 2003. U Srbiji oko 7% domaćinstava koristi drvo kao gorivo za lokalno grejanje.

ispod 10 ppm (Švedska).4% -18. Može se pretpostaviti da će ovaj ugljenik biti u potpunosti iskorišćen sledeće godine od strane useva. a B20 za 27%. Sumporni oksidi (SOx): Danas. Dušan Kovačević. Tabela 2. Ugljen-dioksid (CO2): Svaka tona fosilnog dizela dodaje oko 2. a u zavisnosti od generacije motora i procedure po kojoj se testiraju. Obzirom na nedostatak sumpora u biodizelu moguće je koristiti tehnike kontrolisanja azotnih oksida koje je nemoguće koristiti kod fosilnog dizela. 2006). Emisija u izduvnim gasovima ovih čestica je kod biodizela 40% manja nego kod fosilnog dizela. Prednosti i nedostaci upotrebe biodizela zavise od toga koja se mešavina koristi.94 Snežana Oljača. Azotni oksidi (NOx): Emisija azotnih oksida iz biodizela može se povećati ili smanjiti u odnosu na emisiju iz fosilnog dizela.20% Mutagene materije -80%/ . u EU se konstantno promoviše upotreba dizel goriva sa malim sadržajem sumpora-ispod 50 ppm (Velika Britanija). Zato se može reći da je neto CO2 emisija prilikom upotrebe biodizela.4 t CO2. Ugljenmonoksid (CO): Biodizel sadrži oksigenate koji poboljšavaju proces sagorevanja i smanjuju emisiju. za isto vreme. 2.3% -15.90% -20% Ugljendioksid (životni ciklus) -78. koji će dati sirovinu za proizvodnju biljnog ulja.0% Azotni oksidi +5. kao i apsorbovan kroz ugljenični ciklus (kao glicerol i čvrsti otpad). Takođe je redukovana emisija sumpornih oksida. Ova činjenica značajno smanjuje (najmanje 20%) emisiju ugljenmonoksida. Čvrste čestice: Udisanje suspendovanih čestica dokazano je kao ozbiljan problem i opasnost po zdravlje čoveka.2% Toksične materije -60%/ . U tabeli 2 date su emisije biodizela i fosilnog dizela. Mićo V. skoro jednaka nuli. Sa druge strane. Promene u emisiji biodizela u poređenju sa emisijom fosilnog dizela (Мitrović et al.8% +1. Vrsta emisije B100 B20 Ugljenmonoksid -43. kao i od rada motora odnosno vrste motora (Мitrović et al.0024 ppm). Oljača.8 t CO2 u atmosferu. PREDNOSTI UPOTREBE BILJAKA ZA ENERGIJUPRIMER BIODIZEL Osnovna prednost upotrebe biodizela kao obnovljivog goriva je značajno smanjenje emisije CO2. Emisija azotnih oksida iz čistog biodizela se povećava za oko 6% u proseku u odnosu na fosilni dizel. Đorđe Glamočlija 3. sumpor se oslobađa u atmosferu u obliku sumpordioksida. B100 smanjuje rizik od kancera za 94%. Specifičan sadržaj ugljenika jedne tone biodizela je nešto manji. doprinoseći formiranju kiselih kiša.6% Ugljovodonici -56. uzimajući da je emisija fosilnog dizela 100%.7% . Upotreba biodizela (u poređenju sa fosilnim dizelom) pogodna je u smislu zaštite životne sredine tako što je smanjen efekat staklene bašte kao i emisija drugih zagađujućih materija.3% -11.2% -12. Kada dizel sagoreva. 1 t konvencionalnog fosilnog dizela u EU sadrži maksimum 350 ppm sumpora u proseku. dok se biodizel razlaže 98% bez posledica.90% -12%/ . Biodizel skoro da nema sumpora (sadržaj sumpora 0-0. Biodegradabilnost: Fosilni dizel se razlaže samo 50% u toku prvih 21 dan posle prosipanja.0% Čestice -55. suspendovanih čestica i ugljen-monoksida. 2006).

koja će favorizovati najbolje rešenje. smanjuje potrošnju fosilnih izvora energije i pri sagorevanju ne ispušta skoro nikakve emisije sumpornih oksida. Za CO2 u praksi to važi samo pri direktnom sagorevanju (naročito šumskog drveta). da je neto usvajanje atmosferskog ugljen-dioksida sa ovih površina oko 1. kanala. sredstava za zaštitu biljaka. etanol ili biogas. U stvari ove biljke obnavljaju rezerve ugljenika u zemljištu. moramo imati znanje i tehnologije koje će rešiti ove probleme. ZAKLJUČAK Prema mnogim autorima energija iz biomase se smatra kao posebno ekološka. 2002). ali je moguće da znatno utiče na podizanje cena poljoprivrednih proizvoda. . a korist od svega ovoga može trajati vekovima. rad mašina na njivama). Ekološka prihvatiljivost bioenergije nije uvek samo pozitivna.5 t/ha i da proizvodnja energije na ovakav način doprinosi smanjenju koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi (FAO 2000). Tehnologija bio-inženjeringa.) se mogu iskoristiti za proizvodnju električne energije pomešane sa ugljem ili sličnim gorivima (Oljača et al. one usvajaju ugljen-doksid iz vazduha i akumuliraju ga u zemljištu. Kada se iskorišćavaju biljke sa degradiranih površina. pruga. Energetska upotreba biljaka neće bitno smanjiti proizvodnju biljaka za ishranu. Ako posmatramo čitav životni ciklus. Za proizvodnju biljaka za energiju potroši se velika količina fosilnih goriva (proizvodnja đubriva. to izgleda drugačije. Žetveni ostaci (slama. Sve navedeno ima za posledicu emisiju CO2 i N2O. biomasa požnjevena sa neplodnih i neiskorišćenih površina. Trebalo bi da se odredi uticaj proizvodnje svake vrste goriva na koncentraciju atmosferskog ugljenika i naći koja mešavina goriva daje propisano smanjenje emisije gasova staklene bašte. Da bi pomogli da se to desi. Biogoriva. PREDNOSTI UPOTREBE BILJAKA ZA ENERGIJU . pošto je emisija CO2 neutralna. Da bi se to postiglo. praktično ne emituje. Bilo da se pretvori u električnu energiju. otpaci drveta). na rudinama itd. biološki razgradljiva. Ne sme se zaboraviti zagađenje od primene fosfata. koji se kod upotrebe sagorevanjem. mogu pomoći u uspostavljanju ravnoteže između naših potreba za hranom.Ekološke posledice upotrebe biljaka za dobijanje energije 95 4. daje mnogo više nove korisne energije po jedinici površine od kukuruza. nadzemna biomasa ruderalne vegetacije (biljaka pored puteva. odnosno postignutog prihoda. da bi one bile komercijalne i održive u pogledu životne sredine. biocida. energijom i očuvanja i zaštite životne sredine. koji se ne koriste za ispašu. Dalja korist se dobija i u smanjenju emisije gasova staklene bašte. potrebno je imati nacionalnu politiku za biogoriva. tako da ova zemljišta postaju plodnija i manje degradirana.PRIMER ETANOL IZ CELULOZE Razvoj proizvodnje etanola iz celuloze mogao bi rešiti problem smanjenja poljoprivrednih površina pod usevima namenjenih ishrani ljudi i životinja. naročito specijalne biljke za energiju. kapaciteta na poljoprivrednom imanju i naravno subvencija države za takvu proizvodnju. nitrata. Odluka proizvođača da proizvodi energiju umesto hrane. Iz ove biomase se može dobiti biogas ili se od nje proizvoditi etanol. a šećer u etanol. nadzemna biomasa prirodnih travnjaka. kukuruzovina. se ubrzano razvija. ali je zbog toga potrebno dodatno ulaganje u ove tehnologije. ako se koriste kako treba. zavisi pre svega od njene cene. koja omogućava razvoj enzima za razlaganje celuloze u šećer. od koga se dobija etanol sa najplodnijih zemljišta. Postoje podaci.

. Zbornik izvoda III Simpozijuma sa međunarodnim učešćem "Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji". Oljača Snežana. 11-16. No. XXXI. Env. While fossil fuels still account for more than 95 percent of the global transportation fuel market. 2005.Belgrade Abstract: Global food and fossil energy consumption are on trajectories to double by 2050. (2003): The clean development mechanism. a rate over ten times that of oil.The energy and agriculture nexus.. No. [5] Kopetz. 1st International Symposium “Food in 21st century”. countries are now turning to ethanol and biodiesel to meet rising transportation fuel demands. 329-346. New challenges in field crop production 2006. Kovačević D. Implications for energy and sustainable agriculture and rural development projects. godine. (2001): Status and changes of agroecosystems in modern agriculture. Oljača M.yu/?pg=26&lang=sr ENVIRONMENTAL CONSEQUENCES OF PLANT UTILIZATION FOR ENERGY Snežana Oljača. Rome: 44pp. God. [11] Quirin. Fossil fuel use has pushed atmospheric carbon dioxide higher than at any time during the past half-million years. H. and natural resources working paper No. Furman T. the U. Ekokonferencija 2002: Zdravstveno bezbedna hrana. KTBL-Schrift 420: 7-18. [10] Oljača Snežana. [8] Oljača Snežana. Dolijanović Ž. KTBLSchrift 420: 37 – 45. [4] Guidi. Cvetković R. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. Đorđe Glamočlija Faculty of Agriculture .. http://www. God. G. Poljoprivredna tehnika. [6] Ministarstvo rudarstva i energetike R. Proceedings of Symposium.. [12] Mitrović J. Tematski zbornik radova.. ..S.. Oljača. 93-103. Knjiga II. Vrbničanin S. [2] Dolenšek M. [3] FAO 2000. XXXI. Book of Proceedings. Oljača M. Srbije. A.. (2006): Biodizel-ekološki značajan i energetski obnovljiv izvor energije.. Dušan Kovačević. Kovačević D. FAO. Rogaška Slatina. 13-19.4. D.co. Glamočlija Đ. Predin S. Mićo V. 4. Ökobilanzen von Bioenergieträgern – ein Überblick. Rome. Oljača M. Kovačević D. In 2005. (2006): Upotreba biljaka za proizvodnju energije. (2006): Čiste tehnologije u agroindustriji i očuvanje životne sredine. Poljoprivredna tehnika. [9] Oljača Snežana. M. 3. Best.. [7] Oljača Snežana. Dolenšek M. Oljača M. (2007): Korišćenje biljaka za dobijanje energije-mogućnosti i ekološke posledice. Slovenija. 17-24.. Kovačević D. Mićo V. Đorđe Glamočlija LITERATURA [1] Dolenšek M. (2002): Povećanje proizvodnog potencijala agroekosistema u sistemu održive poljoprivrede. Subotica. Oljača. (2005): Die energetische Nutzung der Biomasse als Beitrag zum Klimaschutz und zur Energieversorgung. Janković V. Reinhart. G.96 Snežana Oljača. 28-29..biodizel. Novi Sad. Under mounting pressure to improve domestic energy security and combat global climate change.. Dušan Kovačević.. biofuel production is growing roughly 15 percent per year. Oljača Snežana (2006): Production of food or production of energy.

We have to have the knowledge and technology to start solving these problems. we need a national biofuels policy that favors our best options. To help this happen. and the European Community recently announced that biofuels will meet 10 percent of their transportation fuel needs by 2020. energy and a habitable and sustainable environment.Ekološke posledice upotrebe biljaka za dobijanje energije 97 pledged to nearly double ethanol production by 2012. if used properly. though. biofuels. then mandate fuel blending that achieves a prescribed greenhouse gas reduction. environment. Key words: energy. We must determine the carbon impacts of each method of making these fuels. can help us balance our need for food. Biofuels. . food. biomass.

.

(ii) uzrok i posledica nisu proporcionalni.103 Poljoprivredni fakultet Institut za poljoprivrednu tehniku UDK: 330. značajno je stvarati determinističke. K-kapital angažovan u poljoprivredi. i Y. Teorija haosa otkriva strukturu u aperiodičnim.2 HAOTIČNI POLJOPRIVREDNI RAST I MARGINALNI KAPITALNI KOEFICIJENT Vesna D. haos. decembar 2007. gde je: Δ . stabilnost.porast. Jablanović Poljoprivredni fakultet . nelinearne modele ekonomske dinamike koji objašnjavaju iregularno ponašanje poljoprivrede. gde je km = Δ K/Δ Y. Strane: 99 . Brojni nelinearni modeli privrednih ciklusa koriste teoriju haosa da bi objasnile kompleksno kretanje ekonomije.realni bruto domaći proizvod u poljoprivredi. Haotični sistemi pokazuju senzitivnu zavisnost od početnih uslova: naizgled neznačajne promene početnih uslova stvaraju velike razlike u outputu. i (iii) nelinearnost. nepredvidivih sistema.Beograd Sadržaj: Teorija haosa pokušava da osvetli strukturu aperiodičnih. To se veoma razlikuje od stabilnih dinamičkih sistema u kojima . Deterministički haos se odnosi na iregularno ili haotično kretanje koje generišu nelinearni sistemi.356. UVOD Teorija haosa se koristi da bi dokazala da se haotične fluktuacije mogu pojaviti u potpuno determinističkim modelima. dinamičkim sistemima. Ključne reči: realni bruto domaći proizvod u poljoprivredi. Osnovni cilj ovog rada je pruži relativno jednostavan model haotičnog poljoprivrednog rasta koji ima mogućnost da generiše stabilnu ravnotežu. Linearne analize koje se koriste u teoriji poljoprivrednog rasta pretpostavljaju uređenu periodičnost koja se retko dešava u poljoprivredi. ciklus ili haos u zavisnosti od vrednosti parametara uključujući i vrednost marginalnog kapitalnog koeficijenta u poljoprivredi.POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 4. kapital angažovan u poljoprivredi. k −1 Ključna hipoteza ovog rada se zasniva na ideji da koeficijent π = m igra km ključnu ulogu u objašnjenju lokalne stabilnosti bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi. Haos uključuje tri značajna principa: (i) ekstremnu senzitivnost na početne uslove. U tom smislu.

Stopa rasta kapitala u poljoprivredi. (Ym). Medio (1993). Dalje. (Y). k = t tj. Lorenz (1993). Goodwin (1990). pretpostavlja se da je tekuća vrednost bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi. pri čemu se y = Y/Ym kreće između 0 i 1.1982). (Y). Teorija haosa je startovala sa Lorenz-ovim (1963) otkrićem kompleksne dinamike koja se javlja u sistemu tri nelinearne diferencijalne jednačine i vodi ka turbulenciji u vremenskom sistemu. Day (1982. Grandmont (1985). Ova pretpostavka zahteva modifikaciju zakona rasta. zavisi od koeficijenta y. Li i Yorke (1975) su otkrili da jednostavna logistička kriva može pokazati veoma kompleksno ponašanje. tada supstitucijom (1) Δ Yt S obzirom da je marginalni kapitalni koeficijent. Jablanović mala promena jedne varijable proizvodi malu i lako merljivu sistematsku promenu. ograničena svojom maksimalnom vrednošću u vremenskoj seriji. Yt Kt K t +1 − K t Y =α− t Kt Kt (1) Δ Kt .km Yt= α Kt – Yt Ako je data proizvodna funkcija: Yt = Kt1/2 tada preuređenjem (2) dobijamo diferencnu jednačinu: Yt +1 = km −1 α Yt + Yt 2 km km (2) (3) (4) Pri čemu je Yt – bruto domaći proizvod. Najzad. stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi se prikazuje na sledeći način y t +1 = α km −1 yt + yt 2 km km (5) . May (1976) je opisao haos u populacionoj biologiji. stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi. Sada. se povećava porastom kapitalnog koeficijenta. između ostalih. MODEL Iregularno kretanje društvenog proizvoda u poljoprivredi (Y) se može analizirati u formalnom okviru haotičnog modela rasta. Dalje..100 Vesna D. K t +1 − K t K . k m = postaje km Yt*1 . Teoriju haosa su u ekonomiji primenili Benhabib i Day (1981. 1983).

Dobijeno je da: (i) Za vrednosti parametara 0 < π < 1 sva rešenja će konvergirati ka z = 0. (ii) Za 1 < π < 3.57 postoje fiksne tačke čiji broj zavisi od π. Za veći broj vrednosti parametara α i km ne postoji eksplicitno rešenje za (5).1 ] π ∈ [0. . Senzitivna zavisnost od inicijalnih uslova je jedan od suštinskih sastojaka onoga što se zove deterministički haos.4 ] (6) ekvivalentne iteracijama modela rasta (5) kada koristimo sledeću identifikaiju zt = − α yt km i π= k m −1 km (7) Korišćenjem (7) i (5) dobijamo z t +1 = − α α α2 α α k −1 y t +1 = [ m yt + yt 2 ] = − yt − yt 2 km km km −1 km −1 km k m (k m − 1) Sa druge strane. (iii) Za 1 < π < 2 sva rešenja se monotono povećavaju ka z = (π . (v) Za 3 < π < 4 sva rešenja će neprekidno fluktuirati.z t ) zt ∈ [0. korišćenjem (5) i (6) dobijamo z t +1 = π z t (1 − z t ) = k m −1 km ⎛ ⎞ α ⎜− ⎟ ⎜ k −1 yt ⎟ m ⎝ ⎠ ⎛ ⎞ α α α2 2 ⎜1 + ⎟ ⎜ k − 1 y t ⎟ = − k y t − k (k − 1) y t m m m m ⎝ ⎠ y t +1 = km −1 α yt + yt 2 km km Tako.1) / π.Haotični poljoprivredni rast i marginalni kapitalni koeficijent 101 Ovaj model koji je zadat jednačinom (5) se naziva logistički model. ne smirujući se u ma kakav regularan obrazac. (vi) Za 3.zt) korišćenjem α k zt = − y t i π = m −1 To je značajno s obzirom da su dinamička svojstva logističke km km jednačine (9) bila detaljno analizirana.57 < π < 4 rešenje postaje »haotično« što znači da postoji potpuno aperiodično rešenje ili periodično rešenje sa veom velikom.1) / π. To znači da staza zt fluktuira na naizgled slučajan način tokom vremena. (iv) Za 2 < π < 3 fluktuacije će konvergirati ka z = (π . uz zadate vrednosti parametara α i km i početne vrednosti y0 ne bi bilo dovoljno da se predvidi vrednost varijable yt što je suština prisustva haosa u determinističkim feedback procesima. z t+1 = π z t (1 . Lorenz (1963) je otkrio ovaj efekat – nedostatak predvidljivosti u determinističkim sistemima. (Li i Yorke (1975). May (1976)). komplikovanom periodom. Naime. pokazali smo da su iteracije jednačine ekvivalentne iteracijama logističke jednačine. Moguće je pokazati da su iteracije logističke jednačine z t+1 = π z t ( 1 .

m – marginalni LITERATURA [1] Benhabib J. American Economic Review 72: 406-414.N. Journal of Atmospheric Sciences 20: 130-141. (1985): On Enodgenous Competitive Business Cycles.H.102 Vesna D. [3] Benhabib J. Journal of Economic Dynamics and Control 4: 37-55. [5] Day R. Clarendon Press. pri čemu je k kapitalni koeficijent. Springer-Verlag. [2] Benhabib J.. [11] Lorenz H. 397-398. Review of Economic Studies 48: 459-471. (1976): Mathematical Models with Very Complicated Dynamics. [9] Li. (1963): Deterministic nonperiodic flow. Model (5) se zasniva na specificiranim parametrima α i km i početnoj vrednosti bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi. 2nd edition. (1985): Competitive Equilibrium Cycles. (1982): Irregular Growth Cycles. k Ključna hipoteza ovog rada se zasniva na ideji na koeficijent π = m −1 ima km suštinsku ulogu u objašnjenju ekonomske stabilnosti. (1993): Chaotic Dynamics: Theory and Applications to Economics.V. [14] Rössler O. J. American Mathematical Monthly 8: 985-992.. (1994): Dynamical Systems. (1976): An equation for continuous chaos.M. Quarterly Journal of Economics 98: 200-213. 1. (1975): Period Three Implies Chaos. Oxford Economic Papers. [12] May R. [13] Medio A. Čak i malo odstupanje od zadatih vrednosti parametara α i k m i početne vrednosti bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi. Heidelberg. Econometrica 53: 994-1045.H. Cambridge. pokazuje da je teško predviđati njegovo dugoročno ponašanje. Nature 261: 459-467.Lett. P. Nishimura K. . (1993): Nonlinear Dynamical Economics and Chaotic Motion. Springer-Verlag. Day R. Journal of Economic Theory 35: 284-306. 40. [7] Grandmont J. David (1988): The Economics Of Chaos Or The Chaos Of Economics. Phys. Cambridge University Press. Oxford. Day R. Mar 1988. [10] Lorenz E. T.N. Jablanović ZAKLJUČAK Ovaj rad sugeriše zaključak u korist upotrebe haotičnog modela rasta bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi radi predviđanja fluktuacija. (1990): Chaotic Economic Dynamics.. 57A:.. (1983): The Emergence of Chaos from Classica Economic Growth. [15] Tu.E.M.W. [8] Kelsey. y0.H. y0.H. [6] Goodwin R. [4] Day R. (1982): Characterization of Erratic Dynamics in the Overlapping Generation Model. Yorke.M. (1981): Rational Choice and Erratic Behaviour. ProQuest Social Science Journals.

and Y-the real gross domestic product produced in agriculture. k −1 A key hypothesis of this work is based on the idea that the coefficient π = m km plays a crucial role in explaining local stability of the gross domestic agricultural product. chaos. unpredictable dynamic systems. . unpredictable behavior of agriculture. The basic aim of this paper is to provide a relatively simple chaotic agricultural growth model that is capable of generating stable equilibria. K-capital engaged in agriculture. nonlinear economic dynamic models that elucidate irregular.increase.Belgrade Abstract: Chaos theory attempts to reveal structure in aperiodic. stability.Haotični poljoprivredni rast i marginalni kapitalni koeficijent 103 A CHAOTIC AGRICULTURAL GROWTH AND THE MARGINAL CAPITAL COEFFICIENT Vesna D. (ii) cause and effect are not proportional. Linear analysis used in the theory of agricultural growth presumes an orderly periodicity that rarely occurs in agriculture. capital engaged in agriculture. Deterministic chaos refers to irregular or chaotic motion that is generated by nonlinear systems. where km = Δ K/Δ Y. Key words: the real gross domestic product in agriculture. it is important to construct deterministic. Jablanović Faculty of Agriculture . and (iii) nonlinearity. In this sense. Chaos embodies three important principles: (i) extreme sensitivity to initial conditions. cycles. where: Δ . or chaos depending on parmeter values including the values of the marginal capital coefficient in agriculture.

.

.............. Dragan Ignjatović....... Zivota Jovanovic GRAIN YIELD OF WINTER WHEAT IN CONTINUOUS CROPPING ...... Đukan Vukić............................................... 85 Snežana Oljača............. Rade Radojević... Dušan Kovačević.... Zeljko Dolijanovic.................... Dragiša Raičević.................. Kosta Gligorević DEVELOPMENT OF MASCHINES AND IMPLEMENTS FOR LANDSCAPING AND MAINTENANCE OF SOIL FERTILITY ....... 11 Miloš Pajić.................. Dragiša Raičević........ 99 .................. Kosta Gligorević THE TECHNICAL AND TECHNOLOGIC ACTIONS FOR THE APPLYMENT OF THE NAUTICAL MECHANIZTION FOR WATER SYSTEM MAINTENANCE OF THE SAVSKO JEZERO LAKE IN BELGRADE ................ Vesna Milic ALTERNATIVE SMALL GRAINS IN ORGANIC FIELD PRODUCTION .......... Slavica Jelačić APPLICATION OF SLOW-DISINTEGRATING FERTILIZERS IN VARIOUS MODES OF HYSSOP NURSERY SEEDLING PRODUCTION ... Snežana Oljača... 47 Nebojša Momirović.......................................... Snežana Oljača... Dragiša Raičević...................................... Miodrag Ralević..................... Mićo Oljača......... Biserka Mitrović..... Dušan Kovačević........... Lazar Ružičić. Aleksandar Čukarić ACTIVE AND REACTIVE POWER OF A DOUBLE-FED ASYNHRONOUS GENERATOR .............................. 25 Damir Beatović................................ Đuro Ercegović..........CONTENTS Žarko Milkić. Mićo Oljača TECHNICAL SYSTEMS FOR MICROCLIMATE CONTROL WITHIN GREEN HOUSES ................................... Snežana Oljača........................... 73 Tanasije Miljević POSSIBLE USE OF HYDROTURBINE WITH HORIZONTAL SHAFT ON MINI POWER STATIONS IN HILLY REGIONS ......... 91 Vesna D.. Jasna Marićević ARRANGEMENT......... Đorđe Glamočlija ENVIRONMENTAL CONSEQUENCES OF PLANT UTILIZATION FOR ENERGY .. EXPLOITATION AND PROTECTION OF UB MUNICIPALITY'S AGRICULTURAL LAND ................ Jablanović A CHAOTIC AGRICULTURAL GROWTH AND THE MARGINAL CAPITAL COEFFICIENT ..... Bojan Vasić............... Snezana Oljaca......... 39 Zeljko Dolijanovic........ Miloš Pajić........................................... 55 Mićo Oljača... 33 Dusan Kovacevic............. Lazar Ružičić.... Mićo Oljača. Dusan Kovacevic........ Uroš Radosavljević....... 1 Mićo Oljača.........

.

............... односно коришћењу за производњу горива и сировина... прикупљању отпадака и њиховом рециклирању... Прегледни радови треба да дају нове погледе...... квалитет и веродостојност података и резултата одговарају искључиво аутори.. Научни значај рада и његови закључци требало би да буду јасни већ у самом уводу . Кратки прилози објављиваће се у посебном делу часописа..... Мада сви радови подлежу рецензији за оригиналност........ енергетике... п..... не само за оне који раде у одређеној ужој области... Будући да су области пољопривредне технике интердисциплинарне....... контроли и очувању животне средине.... Рад доставити у писаној и електронској форми на адресу Уредништва Часопис П ОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА Пољопривредни факултет... Поред тога....ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА AGRICULTURAL ENGINEERING Научни часопис Scientific Journal Пољопривредни факултет Институт за пољопривредну технику Предмет и намена: ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА је научни часопис који објављује резултате основних и примењених истраживања значајних за развој у области биотехнике....... Тип рада Траже се оригинални научни радови и прегледни чланци. као и осврт на општа питања на која рад може ...... Рад треба да буде написан на српском језику................ потребно је да бар увод буде писан разумљиво за шири круг читалаца.то значи да није довољно дати само проблем који се изучава већ и његову историју. специфичне појаве за чији опис или испитивање могу бити употребљени резултати....... Институт за пољопривредну технику 11080 Београд-Земун. фах 127 У пропратном писму или на самом раду навести име аутора за даљу комуникацију: важећа адреса.... Немањина 6... У часопису је предвиђен прос-тор за приказе књига и информације о научним и стручним скуповима......... као и електронике и информатике у биљној и сточарској производњи и одговарајућој заштити. .......... по могућству ћирилицом... траже се и прелиминарни извештаји истраживања у форми краћих прилога....... број телефона и е-пошта. методе или тех-нике који очигледно представљају нове домете у одговарајућој области... УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ Захваљујући вам на интересовању за часопис П О Љ О П Р И В Р Е Д Н А Т Е Х Н И К А молимо вас да се обратите Уредништву ако ова упутства не одговоре на сва ваша питања.......... Подразумева се да рад није публикован раније и да је аутор регулисао објављивање рада с институцијом у којој је запослен... а прихватају се и прилози на енглеском језику.... процесне технике и контроле..... ревитализацији земљишта. доради и преради пољопривредних производа... Ова врста прилога мора да садржи нека нова сазнања.......... пољопривредне технике.. значај за науку и технологију... уопштавање и унификацију идеја у односу на одређени садржај и не би требало да буду превасходно изводи раније објављених радова.

Наслов рада треба да буде кратак. Дужина рада је ограничена на 20 страна. Припрема рада Рад треба да буде штампан на хартији стандардног А4 формата. Табеле . без обзира на категорију рада. табеле. године. П О Љ О П Р И В Р Е Д Н А Т Е Х Н И К А излази два пута годишње у издању Института за пољопривредну технику Пољопривредног факултета у Београду. укључујући слике.Слике треба да буду доброг квалитета укључујући ознаке на њима. место и датум издавања. број страна од-до. годину износи 500 динара за институције. Слике . Математичке ознаке . Испод наслова навести име сваког од аутора и установе у којој ради. главне резултате и закључке који следе из њих. Уредништво ће улагати напоре да се одлука о раду донесе у периоду краћем од два месеца и да прихваћени рад буде објављен у истој години када је први пут поднет. Наслов .Листу литературе дати на посебном листу и такође с двоструким проредом. шира прегледна саопштења могу се у том смислу посебно размо-трити.У изводу треба дати кратак садржај онога шта је у раду дато. литературу и остале прилоге. часопис П ОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА је ослобођен плаћања пореза на промет робе на мало.Табеле треба бројати по реду појављивања. 150 динара за појединце и 50 динара за студенте. Апстракт . укључујући и јединице у којима су величине дате. Све слике треба да буду цитиране у тексту. Литература . Претплата за 2008. 1996. с дуплим проредом. У том случају се враћа аутору. Једначине обележавати почињући с једначином (1). Свака табела мора да има означене све редове и колоне. . па даље редом до краја рада. Извод не треба да буде дужи од половине стране куцане с дуплим проредом. У изводу не треба користити скраћенице. да би се могло разумети шта је у табели представљено. Евентуално. 12.. наслов. Раније публиковане слике могу се послати само ако их прати и писмена сагласност аутора. Поступак ревизије Сви радови подлежу ревизији ако уредник утврди да садржај рада није прикладан за часопис. 413-00-606/96-01 од 24. На основу мишљења Министарства за науку и технологију Републике Србије по решењу бр. тачно име часописа или књиге и др. издавача. У случају посебних захтева треба се обратити Уредништву.да да одговор. Сугерише се да број аутора не буде већи од три. Објашњења симбола и мерне јединице треба да се дају у легендама слика. Свака табела мора да буде цитирана у тексту рада. Разломке у тексту писати искључиво с косом цртом а у једначинама кад год је то могуће. описан и да одговара захтевима индексирања. Све слике по потреби треба да имају легенду.У експоненту треба користити разломке уместо корена. у току ревизије. Референце треба да садрже аутора(е). Одсуство оваквог прилаза може да буде разлог неприхватања рада за објављивање. математичке формуле или наводе литературе.

МОГУЋНОСТИ И ОБАВЕЗЕ СУИЗДАВАЧА ЧАСОПИСА У одређивању физиономије часописа П ОЉ ОПРИВРЕД НА ТЕХНИКА . п. значајну подршку Факултету дају и суиздавачи . могуће је у форми рекламног додатка остварити право на бесплатно објављивање по једне целе стране свог огласа. у тиражу од по 200 примерака. предузећа и друге установе из области на које се мисија часописа односи. П ОЉ ОП РИ ВРЕД НА ТЕХНИКА је научни часопис који објављује резултате основних и примењених истраживања значајних за развој у области биотехнике. бројеви телефо-на и факса и др. За сва подробнија обавештења о ч а с о п и с у . Наш часопис стиже у руке оних који познају области часописа и њима се баве. Научно-стручно информативни медијум у правим рукама Када се има на уму да часопис. логотип. тел.. на рачун издавача суме која је једнака отприлике износу 10 годишњих претплата стиче следећа права: . припреми садржаја и финансирању његовог издавања. обратите се на: Уредништво часописа ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА Пољопривредни факултет. Уговор се склапа са важношћу од једне (календарске) године. стручних чланака. информација о производима. разговара и договара и друге послове. после чега прима фактуру на износ суиздавачког новчаног дела. . суиздаваштву. поред сарадника и претплатника (правних и физичких лица).000 динара. износи 10.Од сваког броја изашлог часописа бесплатно добија по 3 примерка. од ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА добија четири примерка уговора о суиздавању потписана и оверена од стране издавача. Фирма која жели да постане суиздавач. односно коришћењу за производњу горива и сировина. логотип. текст огласа и рукописе прилога које жели да му се штампају.. процесне технике и контроле.стручњака у Савет часописа.У сваком броју часописа који излази 2 пута годишње. треба веровати у велику моћ овог средства комуницирања са стручном и пословном јавношћу. са два обимна броја са информативно-стручним додатком. односно уредништвом часописа. предузеће или установа које је заинтересовано за ширење и пласирање информација у области пољопривредне технике.У сваком броју рекламног додатка му се објављује. односи се на два броја часописа. контроли и очувању животне средине. Већ та чиње-ница осмишљава бројне напоре и трајне резултате који стоје иза подухвата званог издавање часописа. . Институт за пољопривредну технику 11080 Београд-Земун.Делегирање свога представника . пуни назив. на крају. односно науке.за успостављање и развој одрживог ланца хране. производног програма. Напомињемо овде да цена једне рекламно-информативне стране у пуној боји у једном броју износи 4. ревитализацији земљишта.радне организације. факс: 3163317. На његово име стижу и бесплатни примерци часо-писа и сва друга пошта од издавача. добија значајан број фирми и појединаца. Како се постаје суиздавач часописа ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА Пошто фирма изрази жељу да постане суиздавач. енергетике. посебно у домену издаваштва. Приликом враћања потписаних уговора суиздавач шаље уредништву и своју адресу. . суиздавач враћа два примерка Факултету. пољопривредне технике. Права суиздавача Суиздавач часописа може бити свако правно лице односно грађанско-правно лице. фах 127. (011)2194-606. год. уговарању и др.Има право на бесплатно објављивање стручноинформативних прилога. тј. Немањина 6. вести и др. струке и других делатности од значаја за модерну пољопривредну производњу и производњу хране или модерније речено .500 динара. доради и преради пољопривредних производа. Након потписивања са своје стране. . Суиздавачки део за часопис у 2008. адреса. а једном годишње та страна може да буде у пуној боји. уплатом. Напомињемо. једном годишње. као и име свог представника у Савету часописа.. те је свака понуда коју он садржи упућена на праве особе. . као и електронике и информатике у биљној и сточарској производњи и одговарајућој заштити. да суиздавачки статус једној фирми пружа могућност да са Факултетом. међу адресама суиздавача. прикупљању отпадака и њиховом рециклирању.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful