Mrkva
Autori: Tom Thorogood, Goran Janjiæ, Simo Bundalo, Pascal Bernardoni, Ðorðe Moravèeviæ, Bojan Marèiæ, Goran Živkov, Keith Morris, Janet Morris, Tom Millan, Olivera Jordanoviæ Radenko Blagojeviæ Izdavaè: FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ISHRANU I POLJOPRIVREDU Donors: Governments of the Kingdom of the Netherlands and of the Kingdom of Norway Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoðaèima koji su svojim iskustvom pomogli izradu ove brošure Štampa: Lavalu Dizajn i priprema za štampu: Milan Novièiæ Coordination Office for the Serbia and Montenegro Žarka Marinoviæa 2, 11000 Beograd, Tel: 011/ 661-713, 661-892

Gaji se do 2500m nadmorske visine .Spada u najznaèajnije povrtarske vrste .Hranljiva i lekovita .U domaæinstvu .U kozmetièkoj industriji Rasprostranjenost .Osnovni podaci Znaèaj .Može se dugo èuvati Korišæenje .Najviše se gaji u umerenom pojasu Evrope.U Srbiji se gaji na oko 15 hiljada hektara 01 .Kao sirovina ili kao aditiv u prehrambenoj industriji . Amerike i Azije .

Tržište Unapredite Vašu proizvodnju: .Grafikoni se odnose na 2002.Planirajte gde æete prodati .Specijalizujte proizvodnju / budite prepoznatljivi Prinos po ha Cena koštanja u tonama u dinarima Cena 02 . Proseèna cena mrkve u din/kg na Kvantaškoj pijaci u Nišu 2002.Vodite dnevnik proizvodnje . i delom na 2003. godine . godine Proseèna cena mrkve u din/kg na pijacama Pèinjskog okruga 2002. godinu i predstavljaju promene cena (veleprodajnih i maloprodajnih) na trištu mrkve u navedenom periodu.Planirajte ranu ili kasnu proizvodnju .

Mlade biljke (2-3 lista) podnose do -5 0C .Optimalna dubina oranja je 30 cm.Dobro podnosi niske temperature .Dobar je predusev za druge kulture Plodoredom smanjujemo moguænost pojave bolesti. .Optimalna temperatura za rast i razviæe mrkve je 15-25 0C 03 Plodored . rastresitija. . duboka i plodna zemljišta .0 Na teškim.Klija na 3-6 0 C .0 do 7.Formiranje gredica specijalnim ili adaptiranim oruðima. korova i štetoèina. koji kao takav gubi na upotrebnoj vrednosti.Traži lakša.Uslovi uspevanja Zemljište .Treba je gajiti u plodoredu i prethodni usev ðubriti stajnjakom . žilav. blede boje. zbijenim i plitkim zemljištima kao rezultat u gajenju mrkve dobija se èesto raèvast koren. Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta .Optimalna pH od 6. .Kvalitetna predsetvena priprema frezom ili setvospremaèem. Temperatura .

vlanost zemljišta dozvoljava nesmetanu obradu.Praktian nain provere spremnosti zemljišta za obradu bi bio. Ukoliko se grudva po padu na zemlju rasprsne. 04 Osnovno ðubrenje i prihranjivanje PRAVILNO I RACIONALNO ÐUBRENJE obaviæe samo struèno lice posle odraðene hemijske analize zemljišta. .5 m.Teška i glinovita zemljišta samo poðubrena stajnjakom mogu dati dobar rod. nezgoreo stajnjak u veæoj dozi primenjen izaziva najèešæe deformacije korena mrkve.Slabo pripremljen. da se uzme zemljište u šaku i od njega napravi grudva koju puštamo slobodnim padom da padne sa visine od oko 1. .Koristiti samo dobro zgoreli stajnjak u kolièini 30-40t/ha. Stajnjak da ili ne? . .Ðubrenje stajnjakom vršiti pod prethodni usev ili u jesen pod duboko oranje. .

Vrsta mineralnog hraniva 10 t/ha 30 t/ha 40 t/ha 50 t/ha 80 t/ha Ukoliko se duboka obrada izvodi u proleæe.Kada koren dostigne debljinu olovke (II prihranjivanje).5 Kolièine hraniva u razvijenim listovima mrkve u toku vegetacije .Uporedne hemijske analize zemljišta i obrazovanog lista i korena poslužiæe za odreðivanje momenta prihranjivanja. Osnovno ðubrenje NPK (8:16:24) NPK (15:15:15) Multi-Comp Base (HAifa) ili Cropcare 4 (KEmira) Prihranjivanje Kan 27% Polyfeed 11:44:11 + me Multi K Mg 12:0:43 + 2MgO Multi Cal 15.3 Ca 1.5 CaO * Kolièina komercijalnih mineralnih hraniva u kg/ha 550 200 750 400 600 30 250 30 50 50 60 60 50 100 50 120 60 200 05 Prihranjivanje . vrste i kolièine hraniva Kolièina N Niska Visoka Kolièina 2.Posle prvog proreðivanja u fazi biljke 2-3 prava lista (I prihranjivanje).5 4.1 3. . doze mineralnih ðubriva se moraju poveæati za 15-20% uz primenu sa predsetvenom pripremom. Prihranjivanje azotom je isto kao i pri jesenjoj obradi.5 Tradicionalno Savremeno Makroelementi [%] P 0.5 K 2.2 0.5 1. .5:0:0:26.3 3 Mikroelementi [ppm] Fe Niska Visoka 50 350 Mn 60 300 B 30 100 Cu 5 15 Zn 25 250 Mo 0.4 3 Mg 0.

sorti i naèinu vaðenja. .. . S.Sortiment .2m sa šest trakastih redova u kojima je seme posejano cik-cak ili rasuto difuzno (150-200 biljaka/m2). Dobro prezimljava. Uniformnost korena 3. 8 ¤ / 100g semena Tip Nantes. Pogodan za kasnu jesenju setvu. Merida F1 Major F1 Chambor F1 06 Nunhems Clause Clause Vilmorin Rani hibrid odliènog kvaliteta. dužine 16-18 cm.Najprodavanije i najtraženije sorte i hibridi za intenzivno gajenje mrkve (2003) Nantes Bureau Campo Tip Top Univerzalna sorta.U redove . srednje kasni hibrid.8 ¤ / 10 000 semena 0.5kg semena 0. Odlièan kvalitet. a ostatak èine tipovi flaker (flakkeer) i šantene (chantenay). Dosta se koristi u svežem stanju.30x3-5cm.6 ¤ / 10 000 semena i jesenjem periodu. dobrog kvaliteta i prinosa. Nunhems Nunhems Sluis Groot 17. 8 ¤ / 100g semena Zbog veæeg sadržaja suve materije odlièno se èuva. pogodna za svežu upotrebu. Palanka Dosta se gaji.M. . Bolji kvalitet Sorte mrkve u tipu nantes kod nas zauzimaju najveæe površine.Na bankove . 5 ¤ / 10 000 semena (oko 10g) 5 ¤ / 10 000 semena (oko 10g) 5 ¤ / 10 000 semena (oko 10g) 7 ¤ / 10 000 semena (oko 10g) Bolero F1 10 g semena je oko 10 000 semena Prednosti hibrida u odnosu na sorte 1. Rana mrkva tipa Nantes.8 ¤ / 10 000 semena Rana kvalitetna sorta. gredica širine 1.35 ¤ / 10 000 semena 0. Pogodna za svežu upotrebu u letnjem 6 ¤ / 100g semena 0. Izuzetno pravilan oblik.Prilagoðen tipu. intenzivno narandžaste boje. Veæi prinos 2. .5 ¤ / 0. Naèin setve .U razlièite gredice – Npr.. Poveæana otpornost na bolesti i štetoèine 4.

berbe i èuvanja pojedinih sorti i hibrida mrkve setva vaðenje èuvanje Nantes Bureau Campo Tip Top Merida F1 Major F1 Chambor F1 Bolero F1 .Sejalica za sitno seme (runa): 3-6 kg/ha . 30-40 cm Tip flakkeer 7cm 07 75 cm Vreme setve u našim klimatskim uslovima Vreme setve.Zemljište loše pripremljeno .Pri setvi u jesenjim i zimskim rokovima (poveæati doze 2-3 puta) .Kolièina semena .Adaptirana žitna sejalica: 3-6 kg/ha . pa usev prorediti na željenu gustinu. a što direktno ima odraz na smanjen prinos svežeg korena mrkve.Omaške (ruèno): oko 10 kg/ha Kada se doze semena poveæavaju? .Seme smanjene klijavosti i male èistoæe .Kada se seje gusto za proizvodnju mladog korena (do 500 biljaka/m2) 6 cm Tip nantes 6 cm 120 cm Gustina useva je èinilac koji se u našim uslovima jako zapostavlja. Bolje je posejati gušæe.

Faza formiranja 4-5 listova .Uništavanje korova .Veštaèka kiša .U brazde KOLIKO? Optimalna zalivna norma: 2 .Valjanje posle setve .Kap po kap .Klijanje i nicanje . kada biljka ima 3-4 lista treba izvršiti proreðivanje na planiranu gustinu i to kada je zemljište dovoljno vlažno.Suzbijanje pokorice .Okopavanje . ZAŠTO? .Faza formiranja zadebljalog korena KAKO? .Prašenje . prekomerno zalivanje dovodi do pucanja korena koji gubi tržišnu vrednost. Ako je potrebno još jedno proreðivanje treba ga izvesti najkasnije do momenta kada je koren debljine olovke (preènik oko 1 cm).30-40 litara po m Nestruèno.Uspostavljanje kontakta semena i zemljišta .Mere nege Navodnjavanje Kritièni period za vlagom . 08 Meðuredna obrada .Delimièno zagrtanje korenovog vrata .Kultiviranje Po nicanju.

3 kg/ha 2.2 l/ha Crna pegavost mrkve.5-3 kg/ha 0. (Alternaria dauci) Pepelnica (Erysiphe heradei) Insekticid Bifentin* Tiametoksam* Talstar 10-EC Actara 25 WG Zemljišne štetoèine Mrkvina muva.1-1. Lisne vaši.Najèešæe korišæeni preparati u zaštiti mrkve PROGRAM ZAŠTITE MRKVE Aktivna Preparat materija Herbicid Trifluralin* Linuron Fluazifop . Rovocid G-5) su zabranjeni za upotrebu u EU.3 l/ha Fungicid Tiram Dithane M-70 Mankogal 80 Benomil WP-50 Benfugin Benlate 50-WP Polyram DF Anvil SC Palež lišæa mrkve.15-0. * nisu registrovani za primenu na mrkvi u Srbiji i Crnoj Gori Pre korišæenja svakog preparata proèitati i slediti uputstvo o njegovoj upotrebi .p butil Tiram* Mankozeb* Benomyl* Metiram* Hexaconazole* Župilan Trefgal Triflurex 48-EC Afalon Liron Linurex 50WP Fusilade forte Uskolisni i širokolisni korovi Jednogodišnji širokolisni korovi Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni korovi Inkorporacija 09 Kotiledoni 2 lista 3-4 lista 5-8 listova Zatv. redova Korovi. mrkvina buva Inkorporacija 0. bolesti i štetoèine Pre setve Pre nicanja 1-2 kg/ha 0.5 l/ha 0.2 kg/ha Preparati na bazi Fenitration + Malation (Galation G-5.5-3 kg/ha 1. 2.75 kg/ha 1. (Alternaria dauci) 4g/kg sem.

Sadržaj suve materije u korenu je najveæi. . a kasne najèešæe u septembru i oktobru . Rane sorte i hibridi se vade u julu i avgustu.Inkorporaciju vršiti dva do tri dana pred setvu .Inkorporacija Unošenje pesticida u zemljište . ima oblik i velièinu karakteristiènu za sortu.Koren se potpuno razvio.Primenu izvršiti u jutarnjim ili veèernjim èasovima kada je najmanje isparavanje .Zemljište mora biti dobro pripremljeno Primer dvofazne inkorporacije 10 Kada treba vaditi koren mrkve? .

Proseèni prinosi se kreæu od 25 do 50t/ha.specijalne vadilice. .Jednofazno (kombajnima) Seèenje lišæa . pa vaðenje korena). a ruèno se èisti i sakuplja Mašinski . što je posledica iskljuèivo pogrešne tehnologije gajenja i nepoznavanja ove biljne vrste .plug 11 Vreme treba da je suvo.Koriste se vile ili ašov za podrivanje.prilagoðene vadilice za krompir ili . .tarup Vaðenje korena .Èime se vadi koren? Ruèno .Dvofazno (seèenje lišæa.kosaèica ili . a mrkve za skladištenje i do 80t/ha Proseèan prinos mrkve u našoj zemlji je ispod 10t/ha. a zemljište umerene vlažnosti kako bi se koren bolje èistio od zemlje Prinosi .

sa manjim naprslinama. da je gladak. pleva. ali ne van okvira I kvaliteta.5cm... bez ošteæenja i drugih mana. Može se prevoziti i u rasutom stanju. Preènik korena mrkve iz glavne berbe mora biti 2-4 cm. samo se prethodno pod i zidovi transportnog sredstva oblože nekim mekšim materijalom (slama. . koji se 0 dosta koristi. ali moraju biti upotrebljeni za ishranu. ali ne sme biti van uslova za drugi kvalitet. mrežaste džakove.). Do 10% od ukupne mase korena može odstupati od uslova propisanih za drugi kvalitet.Mora imati svojstva karakteristièna za sortu. Èuvanje . koren gladak pravilnog oblika.Klasiranje Ekstra kvalitet . Koren ranih sorti treba da je 1-4cm u preèniku.I ovde koren mora imati karakteristièna sortna svojstva. Do 5% od ukupnog broja može odstupati od ovog kvaliteta. Koren ranih sorti i malog korena mora imati preènik 1-4 cm.Mora ispunjavati minimalne uslove kvaliteta. Do 10% od ukupnog broja može odstupani od uslova za prvi kvalitet. pravilnog oblika.Mrkva se najbolje èuva u specijalnim komorama ili u trapu. a ostalih iz glavne berbe 2-5cm.5cm. može se èuvati uspešno i u podrumu gde je temperatura oko 5 C. Koren dužine do 8cm može da ima zelenu ili ljubièasto obojenu glavu dužine 1cm.6cm. Pored trapa. stiropor. Prvi kvalitet . Koren do 8cm dužine može imati kragnu do 1. koji u dužini od 0. Drugi kvalitet .5 cm može biti obojene glave. a preko 8cm dužine do 1.Klasirana mrkva može se pakovati u gajbice za povræe ili voæe. a koren preko 8cm i do 2. 12 Pakovanje .

Smanjenje ošteæenja korena pilikom vaðenja i skladištenja .Gajenje na ocednijim terenima .Hemijska zaštita .Kontrola zemljišnih štetoèina .Javlja se u svim fazama razvoja mrkve Zaštita .Brzo se širi Simptomi .Plodored .Zdravo i kvalitetno seme .Gajenje otpornih sorti .Održava se u zaraženim biljnim ostacima na njivi i na semenu mrkve .Visoka temperatura i visoka vlažnost ubrzavaju širenje parazita naroèito u skladištima Simptomi .Najèeše zahvata donji deo korena Zaštita .Crna pegavost mrkve (Alternaria radicina) Biologija parazita .Toplo i vlažno vreme pogoduju razvoju gljive . crne.Hemijska zaštita 13 Palež lišæa mrkve (Alternaria dauci) Biologija parazita .Koristiti ista i dezinfekovana skladišta .Plodored .Održava se u zaraženim biljnim ostacima .Na listovima tamno-smeðe do crne pege sa žutim ivicama . malo udubljene pege .Na korenu se javljaju tamne.

Održava se u zaraženim biljnim ostacima iz prethodne godine i na usevima semenske mrkve.ima više generacija godišnje Zaštita .Zdravo i kvalitetno seme .Hemijska zaštita 14 Mrkvina muva (Psila rosae) Biologija parazita .Pepelnica (Erysiphe heraclei) Biologija parazita .Plodored .Plodored .Gajenje otpornih sorti .Odrasli insekt polae jaja u zemlju .Smanjenje ošteæenja korena pilikom vaðenja i skladištenja . odakle može izvršiti zarazu merkantilne mrkve .Na korenu se javljaju tamne. malo udubljene pege .Smena kišovitog i suvog i toplog vremena pogoduje širenju bolesti Simptomi .Najèešæe zahvata donji deo korena Zaštita .Larve su bele boje i prave tamno-crvene hodnike u korenu .Hemijska zaštita Sa zaštitom od mrkvine muve vršimo i zaštitu od buve i lisnih vaši .Toplo i suvo vreme intenziviraju razvoj gljive .Koristiti ista i dezinfekovana skladišta .Najvanija mrkvina štetoina .Gajenje na ocednijim terenima .Kontrola zemljišnih štetoèina . crne.

Mrkvina muva (Psila rosae) Štete .Plodored .Hemijska inkorporacija insekticida 15 Raspored tretiranja insekticidima .U kasnijim fazama ošteæuje formiran koren koji gubi na ekonomskoj vrednosti Zaštita .U ranim fazama uništava mladu biljku .

14. 19. kapitala i osiguranja useva. 4. 17.Površina 1 hektar Br.) 450 12 8 4000 1 46200 Vrednost 1800 9600 2400 20000 6200 5000 3. 15. Kolièina 4t 800 kg 300 kg 5 kg 5000 kom Cena (din. 1. 3.KAN Seme (sorta) Pesticidi Ambalaža (rašel džakovi) Sredstvo Laki traktor -II-IISrednji traktor Laki traktor -II-II-II-II-II-II-II-IIDMB Slap 400 Laki traktor -IISrednji traktor Ruèno -IILaki traktor Br. 1. 6. 20. OSTALI TROŠKOVI 4. 9. dana Troš. 18. Kalkulisana je cena kilograma korena mrkve koju je formirala preraðivaèka industrija.NPK . 7. rada (din. 1. 2. UTROŠAK I TROŠKOVI MATERIJALA Materijal Stajnjak (zgoreli) Mineralna hraniva . PRINOS KORENA MRKVE 5. 5. 11.) 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 4 3 1 2 6 8 1 1200 3000 2800 3600 800 2400 800 1200 1200 2500 1200 1200 2400 4200 1200 1000 6000 3000 4000 2500 16 Ukupno: Br. 16. 2. PRIHOD U kalkulaciju troškova nisu uzeti troškovi zemljišta. 8. 13. VREDNOST PROIZVODNJE 7. 5. 10. 12. 4. 45000 12500 45 t 6 din/kg 270000 103700 166300 . TROŠKOVI RADA Radna operacija Prskanje strništa totalnim herbicidom Ljuštenje strništa Transport i rasturanje stajnjaka Duboko jesenje oranje Osnovno ðubrenje Tanjiranje i drljanje Startno ðubrenje Tretiranje herbicidom Predsetvena priprema zemljišta Setva Tretiranje herbicidom Meðuredna kultivacija Prihranjivanje i proreðivanje (2x) Zalivanje (4x) Zaštita od bolesti i štetoèina (3x) Košenje lišæa Vaðenje korena Èišæenje korena Klasiranje i pakovanje korena Transport 2. VP CENA KORENA MRKVE 6. Ukupno: 3. rad. UKUPNI TROŠKOVI 8.

Beleške .