Urednik

Zarko Trebjesanin

Erik H. Erikson

'--I-d-e-n-t-it-e-t
I

i

i zivotni ciklus
Prevele
Mr Nada Dragojevic (poglavlje Problem ego identiteta) Natasa Hanak (poglavlja Razvoj ega i istorijska promena iRazvoj ikrize zdrave licnosti)

,

~.
L

rill Zavod za udznenlke .. Beograd B
2008.

i

..... .:

Naslov originala: Erik H. Erikson Identity and the Life Cycle © 1980 by W. W. Norton & Company, Inc. © 1959 by International Universities Press, Inc. Objavljeno u mekom povezu kao Nortonovo izdanje 1980. godine, ponovljeno izdanje 1994. godine. Likovni urednik biblioteke Dusan Sevic Odgovorni urednik Nebojsa Jovanovic Zaizdavaca prof. dr Rados Ljusic direktor i glavni urednik
CIP - Karanorasaunja y rry6nHKaLlHjH Haponaa 6lf6nHoTeKa Cpfinje, Beorpan 159.964.2 159.992/.923 159.9 Erikson E. EPI1KCOH. EPHK X. ldenntet i zivotni ciklus 1 Erik H. Erikson; prevele Nada Dragojevic (poglavlje Problem ego identiteta), Natasa Hanak (poglavlja Razvoj ega 1 istorijska promena i Razvoj i krize zdrave licnosti), - Beograd: Zavod za udzbenikc, 2008 (Beograd: Radunic), - 194 strana, : tabele ; 21 em, - (Psihologija za radoznale : knj. br. 10) Prevod dela: Identity and the Life Cycle. - Tina 1.000. - SIr. 7-20: Eriksonova teorija identiteta I Zarko Trebjesanin. - napornene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str, 189-193. ISBN 978-86-17-14103-3 a) EPHKCOH,EpHK (1902-1994) -l1l1eHTlfTcT (ncaxonoraja) b) Ilcaxoaaanasa c) EfO (ncaxonoraja) d) Paasojna rrcaxonoraja COBISS.SR-ID 147154188

SADRlAJ
Zarko Trebiesanin: Eriksonova teorija identiteta . Predgovori
, 7 21

................................................
,,
, ,.,,,., , , .

,. .. R azvoJ' ega lIS t onjs k a promena Razvoj..1kri1ze Zd rave l' OSt1' len problem ego identiteta ,.,,.,
v

, .. , , , , ' . , . , . , . 29
, .. ,

65

,, ,,

, . , . , .. , . , , .. , ... 117 , .. , .... , , .. , . , . , 187 189

Dodatak: radni nacrt ,,,, ,/;' Bl'bZ'IOgraJlja , .. , .. , .. ,

,

"

. .........

Er-iksonova teorija identiteta
Erik Homburger Erikson, arnericki psiholog danskog porekla (majka jevrejskog porekla), roden je u Frankfurtu 15. juna 1902. Oca, koji je rano napustio porodicu, Erik nije zapamtio a dobro je prihvatio ocuha, nernackog pedijatra, cije ime je, kao srednje ocevo ime, dodao svom imenu i prezimenu. Zapravo, prezime Erikson je, odlazeci u SAD, sam skovao, dodajuci svom licnorn imenu (Erik) sufiks son (= sin), te kovanica na danskom znaci .Erikov sin". Tako je na simbolican nacin stekao, tacnije, sam sebi izgradio novi licni identitet. Inace, on je dugo smatrao da mu je ocuh zapravo bioloski otac i imao je izvesnih problema sa svojim jevrejskim identitetom 1. Studirao je umetnost i bio je nastavnik u skoli koja je radila po metodi Montesori, koja naglasava razvoj decje inicijative i stvaralastva kroz igru i rad. Kao umetnik bio je specijalista za portretisanje dece. Psihoanaliticku obuku, koju je imao kod Ane Frojd ina Beckom institutu za psihoanalizu, zavrsio je 1933. Iste godine odlazi u SAD, gde u Bostonu radi kao decji psihoanaliticar. Kasnije se sve vise interesuje za psihologiju adolescencije. Sa Henri Marijem je radio vise psiholoskih istraiivanja. Erikson krajem tridesetih godina dvadesetog veka terenskim metodom i . . e Sijukse u njihovom rezervatu u Iuznoj Dakoti, a posmatra ~ ~~t
I

Rudinesko, Elizabet i Misel PIon, Reinik psihoanalize, 2002, str. 2
.

_ ~l!!!I
~

~.~

# A.

... ,

Umro je 1994. Dozivljaj istovetnosti i kontinuiteta i verovanja u sopstvenu drustvenu ulogu nestaju" (Identitet i iivotni ciklus. lat. kao i somatske senza~lJe: talasi vre~me. 3 Pojam identiteta: nastanak i znacenie . u normalnim prilikama. U svakom psihosocijalnom stadijumu postoji karakteristican odnos izmedu liinosti i njegove socio-kulturne sredine. Neopsihoanaliticka teorija licnosti Erika Eriksona spada delimicno u socijalnoanalitiiku. ( . identitas = istovetnost) oznacava dozivljaj sustinske istovetnosti i kontinuiteta ja tokom duzeg vremena. bilo da se radi 0 senzornom uti sku iii ponovnom pribliiavanju nekog impulsa ili secanja. dobro je setiti se epigenetskogprincipa koji ima svoje poreklo u razvoju organizama in utero. svojim izgledom. neki misle i da to sto on radi nije vise psihoanaliza. ) upoznali smo se sa univerzalnim simptomima delimicnog gubitka sinteze ega. bez obzira na njegove mene u razlicitirn periodima i okolnostima. ) Granice njihovog ega izgubile su ~~je ko~ture koje omogucavaju apsorbovanje soka: sve sto je suvise iznenadno ill mtenzrvno provocira anksioznost i bes. Razvoj ega nije toliko psihoseksualan. nesvestan (mi retko svesno mislimo 0 vlastitorn polnorn. ni u dvadeset petoj godini. smatra Erikson. Neprekidn.. sevajuce glavobolje. neophodno je poznavati specificnosti odraslog doba (Projd je tvrdio suprotno). 2) Razvoj licnosti je usmeravan ne sarno odnosima u porodici. do smrti.~ "izne~aden:' senzorni. Eriksonova epigenitiika teorija identiteta' naglasava znacaj socijalnih cinilaca razvoja. mogucnostima i potrebama). 3) Rano detinjstvo. kulturnoj sredini. ( . dakle. u periodima nadolazenja krize identiteta kada preti opasnost rasplinjavanja (npr. penzionisanje i . same delimicno svesno. ) Iznad svega.Kada pokusavarno da razumemo razvoj. profesionalnom. a ako pocnerno da se pitamo ko smo. str. Po rnisljenju Dejvida Rapaporta. Od 1960. a vise istice znacaj svesti. U periodima konsolidacije identiteta. negde u pozadini svesti. ne odreduje fatalno citav potonji razvoj.. da li smo musarci/zene. U psihologiji licnosti identitet (n. koji je genetski predodreden.. da li srno mladi. ali dobrim delom i u egopsihologiju. Donekle uopsteno.. u dubokoj starosti.. vencanje.Eriksonov doprinos cini organski nastavak Frojdove teorije i one su (. Dozivljaj identiteta je. vee traje kroz citav zivot. ali sam Erikson sebe smatra psihoanaliticarem. a snovi emocionalnu sintezu. 67). ?va~ princip tvrdi da sve sto raste ima osnovni plan iz kojega se pojavlj~ju del?vl. Svoje prvo profesorsko mesto na Kalifornijskom univerzitetu napusta u znak protesta protiv zakletve na 10jalnost koja se tada trazila. po misljenju Eriksona.. Osecanje identiteta je. Istina.8 ERIK H. Erik H. Amnezija. neuroticna pseudologija i konfuzija ukazuju na delimican gubitak vremenske povezanosti i orijentacije u prostoru. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNI CIKLUS 9 Indijance u Severnoj Kaliforniji. ili licnorn identitetu). kao i konJuzije identiteta kod mladih. str. kao i vaznost ega za licnost i njen razvoj. ali i istice stupnjevitost i neizmenljivost redosleda stupnjeva u razvoju ega. Po misljenju mnogih Erikson je svojim idejama udahnuo nov iivot u psihoanaliticku teoriju. ovi Ijudi "ne znaju vise ko su": postoji jasan gubitak ego identiteta. sve dok se ne pOJaveSVl delovi cineci [unkdonalnu celinu" (Erikson. lupanje ~~ca. kada srno zadovoljni soborn. Da bismo valjano razumeli rani razvoj. osecanje identiteta. . kada znamo sta hocerno i kuda idemo. vise je nesvesno ili polusvesno. ciji naCini resavanja odreduju dalji razvoj licnosti. kada smo sigurni da nas cene ljudi koje uvazavamo. pr~ cemu svaki deo ima svoje vreme specijalnog uticaja. Erikson je do svoje teorije identiteta dosao istrazujuci kod veterana americke vojske sindrom krize identiteta'. Kriza identiteta je. vee i zbivanjima u siroj socijalnoj. kod mladih koji su izuzetno "zaokupljeni sobom". kao i istorijskim okolnostima. Identitet iiivotni ciklus. predaje na Harvardu tecaj 0 iivotnom ciklusu. razuma.) medusobno konzistentne i komplementarne". kao i osobene psihosocijalne krize. to je pouzdan znak konfuzije ili krize identiteta. specificno psihicko stanje u jednom prekretnom periodu (pubertet. koliko psihosocijalan. sistem napadaju stimulusi spolja. Erikson se od Frojda razlikuje u sledecim stavovima i gledistima: 1) Manje naglasava nesvesno i id.. Razvoj licnosti nije zavrsen ni u petoj. teznje i s1. cuvenog psihoanaliticara. Frojdovim ucenikom. 4) Pojedinac je po svojim ljudskim mogucnostima pre dobar nego rdav. kao recimo.. koje su nam osnovne vrednosti. premda izuzetno vazno. Nesanica sprecava da spavanje nocu obnovi senzornu zastitu.. 54-55).Radeci sa veteranima ( . Ovo osecanje je retko ekstremno svesno. 2 .

i zato ima izuzetno mesto medu razvojnim krizama.vrlina" . ali i u nekim drugim svojim delima. mada ozbiljne teskoce u oblikovanju stabilnog identiteta mladica ili devojke. Normalne. vee se menJa sa uzrastom.. sasvim suprotno. osecanja nesigurnosti. treci mictjattve. a nesto docnije to je. otud. Erikson. Osecanje liinog id.1963).dakle. ontogenetski izvor snage i neprilagodenosti"s..postan nezavisan". u stadijumu oformljenja identiteta. sto je danas. s~~~~~}es. ona je cesto plodan momenat za preokret u razvoju. na dva istovremena zapazanja: 1) zapazanja samoistovetnosn i neprekidnosti sopstvenog postojanja u vremenu i prostoru. . nepromenIjivo.. "LIfe Cycle . krizama i eksperimentisanjem sa razlicitim ulogama.a. razvojne krize vode visern stupnju psiho-socijalne integracije. Tako je Erikson preko proucavanja abnormalnih pojava dosao ~o o~rica normalne krize u razvoju identiteta. a to su pre svega: Detirqstvo idrustvo (1950. depersonalizacije itd.10 ERIK H. 12-13. 1968. sansa za uspesno ?drast~n!e '. drugi je sticanje autonomqe. zavisi od cvrstog uverenja pojedinca da je njegovo samoopazanje. Nije svaka kriza identiteta nezdrava. Novi stadijum u razvoju uvek je ~zazov i "potencijalna kriza usled radikalne promene perspektive". naprotiv. mada podrazumeva kontinuite~ i stabilnost. jedinstvena licnost. sto je najvaznije dostignuce rane mladosti i zalog buduceg uspesnog razvoja licnosti. neuroticna. nije nesto apsolutno. osoba iz nje izlazi kao samostalna. sedmi stvaralastvo i poslednji. •.zasnovano }~. cetvrt~ je marljivost. i 2) opazanju cinjenice da drugi Ijudi zapazaju i priznaju ovu ~inje~icu6. kao i kod mladih delinkvenata koji su imali probleme sa samoodredenjem4. ~riza i ide~tifikacija. prema Eriksonu. Ova razvojna kriza odnosi se na prolazne.) u kojem usled narusavanja osecanja kontinuiteta i istovetnostija nastaju teskoce u osecanju identiteta.us~esno p:evIa~. prolaskorn licnosti kroz odredene stadijume razvoja. Iutanjem. Pojedinac koji je stekao osecan]e liinog identiteta ima dOZlVIpJ kontinuiteta izmedu onoga sto je bio nekada. odnosno na zbrku uloga koja se tada javlja. osmi. koji su praceni krizama identiteta. Ukoliko se kriza formiranja identiteta pozitivno razresi. str. uko~? se. kao i onoga sto zamislja da ce tek biti. integritet. sa istorijskim i drustvenim promenama. do lfeverzlbilnih promena i do psihosocijalne izolacije. osoba izlazi sa povecanim osecanjern unutrasnjeg jedinstva 1 sa VIse smisla za dobro rasudivanje. opazanje sopstvenog kontinuiteta i istovetnosti u skladu sa op. samosvesna. staticno.). :rvi . sesti intimnost.Patoloike krize dovode do uzaludnog trosenja energije.. 1976. E. Razvoj identiteta u detinjstvu Proces sticanja identiteta odvija se. . Iz svake ~d njih.. u knjizi Identitet izivotni ciklus 1980). 0n:ladina. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNl CIKLUS 11 sl. Uspesno oblikovanje ego identiteta : Er~son. Razvoj identiteta Erikson je prikazao kao osam stupnjeva psihosocijalnog razvoja licnosti. Tih osam stadijuma iscrpno je opisao upravo u knjizi koja je prednama. kvalitet ega. Tako Je neposredno po rodenju imperativ za dete "ne pustati majku iz vidokruga". . sa stabilnim licnirn identitetom.aianjem drugih njegovih osobina. nego prekretnu tacku i. sa iskustvom.entiteta . International Encyclopedia of the Social Sciences. Traganje za licnim identitetom je neizvestan i tezak put ispunjen sumnjama. peti je oformIjenje identiteta. Ova kriza moze imati dalekosezne posledice na citav potonji razvoj licnosti.te st!canj~ osnovnog poverenja. Uvidanje i odgovornost (1964) iIdentitet: mladost i krize (1968). New York. Kriza ne mora da predstavIja "pretnju iIi katastrofu. Identitet. Kriza identiteta otkriven a je prilikom ~ehabilitacije ameriCkih ratnih veterana koji su "izgubili osecanje licnog identiteta i istorijskog kontinuiteta" (promenjen dozivljaj sebe samog. E. njegova snaga i odredena . kroz ceo zivot. reverzibilne su i ?tvaraju nove mogucnosti sazrevanja. Svakom od tih stupnjeva odgovara odredeni osnovni [1?59.

jos uvek veoma zavisno. nasmejano i ima dobar kontakt sa roditeljima. osecanju samopouzdanja i ponosa na vlastite snage. Insight and Responsibility. kaze Erikson (1980. jer nada je. rezignaciji. sumnje u sebe. 2. roditelji ga nagraduju Evans. S1. kao sto su 'drzati' i 'pustiti'. KRIVICA) . STID I SUMNJA) . Edipalna kriza je vise socijalne nego seksualne prirode. Neuspeh u resenju krize proizvodi nesigurnost. gresnosti. malodusnosti. 9S. ili cak savrseno". dete ne izgradi ovo osecanje. Kada dete uspe u samokontroli. 7 pohvalama i razvijaju kod njega osecanje ponosa.Ovo je drugi stadijum psihosocijalnog razvoja. ali ga i uce zabranama i ogranicenjima. 1964. MARLJIVOST (vs. U ovom stadijumu uverenja: "Ja sam ono sto ucim". str.verovanje u dostiznost iarkih ielja. OSNOVNO POVERENJE (VS. New York. Insight and Responsibility. zavisnosti i stida. To je period skolovanja i dobijanja sistematske obuke. 11 12 licni identitet kristalise se oko Erikson.12 ERIK H. vee odredenu srazmeru izmedu ovih ekstrema. . . OSECANJE MANJE VREDNOSTI) . Takvo odojce dobro spava. 9 Erikson. 15 8 Erikson. kao i ogromnoj vrednosti koju dete. p. OSNOVNO NEPOVERENJE) .Treci stadijum se proteze od cetvrte do seste go dine. lokomociju i verbalizaciju. lIS. priljeznost i upomost. smatra Erikson. doba igre.. bespomocnosti. ldentitet izivotni ciklus. Pod osecanjern marljivosti dece Erikson podrazumeva "oseeaj da su od koristi. Bazicno poverenje je "kamen temeljac zdrave Iicnosti". uzdrzavanju i samokontroli. p. Ukoliko. E. odgovara periodu latencije u Frojdovoj teoriji. 122. osecanju slobodne volje. krivicom i osujeiujuCim strahom od kazne':". str. Bazicni psihosocijalni stay koji se tu mora izgraditi "jeste da imate poverenje u svet u obliku vase majke'". 3. Erikson. zadovoljno je. uprkos mrainim nagonima i besu koji obeleiava poietak postojanja'". Identitet iiivotni ciklus. Na ovom stupnju odojce pre svega uti da prima. Ovo je stadijum znacajan po konfliktu izmedu "suprotstavljenih obrazaca akcije. INICIJATIVA (vs. nesumnjivo ima los zivotni pocetak. Kriza u njemu vezana je za neuspeh u postizanju nezavisnosti i samokontrole. Dialog with ErikH. Nada je najranija i najneophodnija vrlina koja je inherentna stanju biti ziv. 1995. a odgovara u Frojdovoj teoriji falusnom stadijumu. Osecanje osnovnog poverenja. E. Ovde je glavna vrlina volja. Osecanje identiteta se moze sazeto predstaviti uverenjem: "Ja sam ono sto mogu da zamislim da cu da budem''". tvrdi Erikson". 1980. U njemu roditelji ohrabruju dete da razvije aktivno i autonomno ponasanje. pesimizam i osecanje napustenosti. Norton. da su u stanju da naprave stvari i to dobro. ima apetit. koji odgovara analnom stadijumu u Frojdovoj teoriji psihoseksualnograzvoja (2-3. kojase razvijakroz uspesnu manipulaciju. Glavna vrlina je svrhovitost shvacena kao . p. U ovom stadijumu se identitet licnosti kristalise oko uverenja "Ja sam ono sto mi je dato". Neuspeh u resenju krize ovog stupnja vodi osecanju krivice. 115. onda se kod njega razvija osecanje osnovnog nepoverenja. Ono moze tada sve uspesnije da plan ira. Tada se kod deteta razvijaju marljivost. str. A dete koje otpocinje svoj zivotni put liseno nade. 10 Erikson. ostvaruje ciljeve i da ovladava svojom sredinom. Erikson. kale Erikson. Zapravo. U ovom stadijumu identitet se izgraduje oko uverenja: "Ja sam ono sta hocu" (Erikson.hrabrost da se predoie i slede vredni ci- lievi. Pozitivno resenje krize vodi povecanoj autonomiji i samokontroli deteta. karakterise porast detetovih moci nad okolinom. E. 1964.. dete nikada ne uspostavlja apsolutno osnovno poverenje ili nepoverenje.. a glavna aktivnost je skolsko ucenje. kao i osecanja nesamostalnosti. 4. predstavlja temelj identiteta licnosti. sticajem nepovoljnih okolnosti. ERIKSON IDENmET I ZIVOTNl CIKLUS 13 1. u kojem nastaje cuveni Edipov kompleks. 151).. 151). AUTONOMIJA (vs. a manifestuje se u cdlucivanju. koje se stice postojanom i neznorn brigom roditelja 0 odojcetu. godina).Ovaj stupanj odgovara oralnom stupnju u Frojdovoj teoriji psihoseksualnog razvoja. Insight and Responsibility. Osnovno poverenje je elementarno i uglavnom nesvesno osecanje sigurnosti i vere u odrasle koje dete ima nastupnju odojceta (tokom prve godine zivota).Cetvrti stadijum (6-11 godina). nesputana porazima inJantilnih Jantazija. ali i porast odgovornosti. p. pridaje svojoj autonomnoj volji'?". R. koje zamenjuje igru. Taj stadijum. str.

a istovremeno bi zarko zeleli da budu nezavisni. pa su njihovi principi i staVOVl nepostojam. Norton. Ona se ls. samodovoljni. Konjuzija identiteta Je pomete.14 ERIK H. te postaje sumnjicav 1 krajnje odbojan prema svakom autoritetu. 14 Formiranje i konfuzija identiteta u adolescenciji U petom stupnju. Kompetentnost je . Karakteristicna vrlina za ovaj stupanj je vernost. Vrlina vernosti trebalo bi ~a b~de temelj izgradnje postojanog osecanja licnog identiteta. ponekad. tehnika. ali nije jos ni odrastao covek. odnosno ako ~so~a ne nad~ izl. neometana inJantilnim osecanjem manje vrednosti'P. 5. prijateIjstvu.~do~esce~ti ~aju po~ebu za idolima.dovoljno spremni da to odgovorno ucine. Iako im je stalo do rnisljenja njihove referentne grupe. p. mladi covek traga za svojim identitetom. U penodu adolescencije mladic/devojka susrece se sa cesto suprotnim zahtevima i mora da usvoji oprecne socijalne uloge (npr. uprkos neizbeinim protivrecnostima unutar vrednosnih sistema'v'. va~ren~ zel~ da se u ljubavi sjedine sa voljenim bicem koga cesto idealizuju. zadatak osobe je da stekne jedinstvenost. nesto . koliko ih prihvataju. definisana kao "spo~ob~ost d~ se odrii slobodno zavetovana lojalnost. nije vise dete (ili je to sve manje). verni svojim nacelima. moze biti brana razvoju licnog identi:eta. Insight and Responsibility. tada se javlja zbrka ili konfuzija identiteta. kao i da se. obeshrabrenosti i inferiornosti. Mladi ljudi su t~da n~. Adolescent je u nezavidnom polozaju. Ukoliko dete nije sposobno da resava dobijene zadatke koje zahteva stadijum tehnoloskog razvoja. tJ. tehnologija i vestina u radu i ucenju. Sa strascu u jednom trenutku adolescent pozeli da se pridruzi nekom vodi. diktatori). narocito vrsnjaci. potistenosti i praznine. New York. konflikata sa sredinom. sledbenistvu 1s1. vezan je za adolescenciju koja pocinje zavrsetkom detinjstva. javljaju se osecanja nekompetentnosti. ~oJa je pracena osecanjern zbunjenosti. Erikson. glumci. na svoj nacin. usamljenosti.Peti stadijum psihosocijalnog razvoja (12-20 godina) odgovara Frojdovom genitalnom stupnju. 124. . a onda. Oni zele katkad da budu prihvaceni danovi grupe.. E. strepnje. deteta 1odrasle osobe). drustvenog statusa. guruu. Preterano snazna identifikacija sa idolima. kao odani sledbenik. U ovom stadijumu prelaska. 13 Erikson. Ukoliko se negativno. Insight and Responsibility. nesnalazenja.aziz nje. herojima kojima ce se diviti Isa kOJlffi~ce ~~Ide~tifikovan. a opet.?yoc~ije. fanatici. samosvojni. U procesu oblikovanja identiteta ucestvuje ego kao formativna i integrativna snaga. za odgovorom na pitanja: Ko sam ja?. IDENTITET (vs. povuceni u sebe i svoj svet. koji ima izuzetno mesto u razvoju identiteta. ERIKSON IDENTITET I tlVOTNJ CIKLUS 15 Karakteristicna vrlina u ovom stupnju je kompetentnost (sposobnost) koja se ispoljava u sposobnosti koriscenja materijalnih i mentalnih oruda. . all se i lako razocaraju. ~nadi. Sta mogu?. itd. ukljuci u drustvene grupe..Ove veze oni tesko odrzavaju jer nemaju potrebmi emocional~u. zeli da bude potpuno nezavisan. uverenjima i vrednostima. . zele da budu izdvojeni. ada intelektualno i emocionalno n~su. sportisti) ili negativnim junacirna (krlffiu:alCI. posebnost vlastite licnosti. svoje socIJ~e uloge. seksu~n~ i socijalnu zrelost odraslog. Oni su cesto prisiljeni da donose sudbonosne odluke u pogledu izbora poziva. bivaju ocajni kada im veza ne uspe. 125. 1964. kako ih ocenjuju. a ponekad 1osecanjern krivice.nost~ rasplinutost u dozivljaju vlastitog identiteta koja se javlja kod mla~ pn t~gobnom prelasku iz detinjstva u zrelo doba. Sta smem? iKakav bi trebalo da postanem? U periodu adolescencije mladi su veoma zaokupljeni sobom i time kako ih drugi vide. KONFUZIJA ULOGA) . partnera. :a~ocara~. nepovoljno resi kriza iderrtiteta. lutanja.. E. jer je ni ovde ni tamo. da oformi i ucvrsti licni identitet.~oIJa:a kao teznja za stabilnim vezama u ljubavi.slgurm u pogledu svog polnog identiteta.slobodna upotreba vestine i inteligencije u izvriavanju zadataka. tada ne znako je i P? cemu se razlikuje od ~ugih. popul~rn~m h~nost~~ (~evaCi. p. 1964. kao i vlastite vrednosti u ocima drugih itd. Ovi i drugi vazni kon~Iktl _obelez~v~ju formiranje licnog identiteta i dovode do konJuzije identiteta.

narkomanije. tada se cak i prijateljstva i veze pretvaraju u ocajnicke pokusaje da se ocrtaju nejasne granice identiteta.Ovde je glavna vrlina nege. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNI CIKLUS 17 Usled konfuzije identiteta. pre svega vlastitoj deci. egoisticki i narcisticki pojedinci.. unutrasnje jedinstvo licnosti.). Glavna aktivnost je podizanje i vaspitanje dece i mladih. Ukoliko pojedinci ne dostignu integritet. 13l. 17 18 Erikson. Insight and Responsibility. onda im preti osecanje promasenosti. boje se gubitka autonomije i utapanja vlastitogja u drugome. 15 Onda "kada nedostaje siguran osecaj identiteta. kolebljivo. ideja. od 65. privrzenost. vlastitog identiteta. New York.vezivanje" sa drugima je. Ukoliko dode do neuspeha u uspostavljanju intimnosti. IZDVOJENOSTI) . koja je rezultat povoljnog ishoda krize. a ispoljava se u brizi. U ovom stadijumu se na potomstvo prenose kulturna dobra. ali i drugoj deci i mladima koji odrastaju. Oni zele da svoj identitet udruze sa drugim. kaze Erikson. koja se ispoljava u brizi i posvecenosti drugima. 133. ujedno i rezultat i provera cvrstog samoodredivanja. ekstremnim slucajevima. odnosno integritet ega.16 ERIK H. prijateljima.sirenje staranja za ono stoje stvoreno ijubaviju. Mladi odrasli ljudi tada tragaju za uspostavljanjem trajnih i dubokih intimnih odnosa (ljubav. znanja. duhovnih proizvoda. Ukoliko je pojedinac uspesno resio ranije krize. 1964. iivotnog neuspeha. konfuzija identiteta dovodi do bezanja iz skole. odnosno formiranog identiteta'". Ovaj stadijum je svodenje zivotnog bilansa i vreme preocenjivanja celokupnog vlastitog iivota koji dolazi posle sticanja poverenja. Razvoj identiteta U odraslom dobu 7. beznada. p. najvisa ljudska vrednost. p. njome seprevazilazi ambivalencija zbog neizmenijivosti obaveze''Y'. godine do smrti. str. ZASTOJ) . depersonalizacije. straha. sa prelaskom iz jednog ekstrema udrugi. INTIMNOST (vs.. obicaji. stvari. Bez ove aktivnosti nema kontinuiteta i napredovanja drustva i kulture. OCAJANJE) .Sedmi stadijum psihosocijalnog razvoja koji se proteze kroz citavo srednje zivotno doba (25-65 god. U nekim.Sesti stadijum psihosocijalnog razvoja (20-25 godina) odgovara genitalnom stadijumu u Frojdovoj teoriji. str. str. norme. nezavisnosti. mudrost i ne otkriju smisao. javlja se osecanje usamljenosti.) karakterise bavljenje raznovrsnim oblicima stvaralastva. Intimnost sa jednim skupom ljudi i ideja nece biti stvarna bez uspesnog poricanja drugog skupa":". posebno teskim. ponasanje mladih je veoma nepostojano. to jest spremnost da covek odbaci. Norton. odanost) sa drugima (osobama suprotnog pola. E. kroz medusobno narcisticko ogledanje: zaljubiti se tada cesto znaci upasti u neciji odraz u ogledalu. Po Eriksonovom misljenju nega je . stvaranje potomstva.Istinsko i postojano . Identitet i zivotni ciklus. alkoholizma. Po Eriskonovom rnisljenju suprotan pol intimnosti je "distanciranost. E. 6. . ukoliko je u svom zivotu otkrio smisao i red. Ljudi koji nemaju dovoljno snazan identitet. marljivosti. "Beznade izrazava osecanje da je zivot kratak. sto dovodi do samopovredivanja i do ostecivanja ogledala". 16 Erikson. PLODNOST (vs. postovanju i odgovornosti za voljeno bice. on tad a postize osecanje celovitosti. a to je "nepristrasna zaokupljenost samim zivotom pred licem\ same srnrti?". njima bliskim osobama.Osmi i poslednji stadijum psihosocijalnog razvoja proteze se kroz citavu starost. inicijative. Osnovna vrlina je ijubav. 143. Erikson. kolegama i s1. 143. 114-115. pa cak i do delinkventskog ponasanja i "granicnih" psihoticnih epizoda. Identitet izivotni ciklus. dostizanja intimnosti i stvaralastva. neophodnoscu iii slucajnoscu. Identitet i iivotni ciklus. plase se intimnosti.. depresije i ocajanja pred skorom srnrcu. verovanja i s1. Insight and Responsibility. Tada on dostize i vrlinu mudrosti. ignorise i unisti one snage i ljude cija sustina kao da ugrozava njegovu. 8. prekratak za pokusaj da se zapocne novi zivot i da se isprobaju alternativni putevi do integriteta"!". INTEGRITET (vs. 19 Erikson. praznine ili dolazi do narcisticke zaokupljenosti sobom. smatra Erikson.

i G.okvir vremena 1prostora _ najkreativniji je Eriksonov doprinos teoriji 0 ja"25. Prema Eriksonu. poznati." Biranje negativnog identiteta je u skladu sa radikalnoscu i iskljucivoscu mladih i sledi princip aut Caesar aut nihil. pato?io?rafije se temelji na indirektnim podacima (svedocenja.ze smestl_O. str. Patobiografija j. zatvorenika. Najzad. u periodu kasne adolescencije. m. 2003. afirmisani ili preterano zahtevni roditelji) umesto gubitka identiteta adolescent osvetnicki. koji Je bio dobar ucenik i hteo je da studira prava. zapaza Erikson (Identitet izivotni ciklus. 44. drustve~o i kulturn? "Upravo smestanje ja u kulturni i istorijski kontekst . iii iak mrtav .u svakom sistemu kojije zasnovan na tlacenju. U odredenim specificnim situacijama (npr. oni koji su tlaceni.stolar! Tada je on postao ocajan. tj. 20 21 rnoze biti obrazovanje negativnog identiteta. ked pripadnika progonjene nacije. onda cu biti . ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNJ CIKLUS 19 Oblikovanje negativnog identiteta U izvesnim nepovoljnim situacijama. kod njega moze doci do prihvatanja negativnih atributa kao bitnih sacinilaca licnog ident~~~ta. U posebnim drustveno nepovoljnim okolnostima (npr. str. istrazivanja pokazuju da . svoj identitet je nasao kao voda radikalnih. 2003.18 ERIK H. umetnici. a koju su 0 njima napravili oni dominantni'T'. 230. Izbor negativnog identiteta. Identitet izivotni ciklus. mnogi mladi. ida bude .klinicki op~s konfu~ij~ ~dentiteta"24. Darvina. "Tvrdnje jednog mladog coveka: 'Radije bih bio sasvim nesiguran nego malo siguran' i tvrdnja jedne mlade zene: 'Barern medu bednicima ja sam genije'. narkomana ili dusevnih bolesnika. Gorkog. Nj~gov znac~Jan doprinos je sto je ego i covekov identitet i njegove ~n. 149. HoI. delinkvent. to jest.Erikson navodi kao paradigmatican primer slucaj Malkolma X.nista22. rezultat devijantnog razvoja identiteta cesto Erikson. str. ali mu je profesor savetovao da.u drustveni i istorijski milje. smatraju poznati 24 25 Identitet i zivotni ciklus. povezujuci cvrsto ono sto je mtimno. postaje razumljiv kada se zna da ovakav izbor donosi olaksanje i spas od konfuzije identiteta. Takvo olaksanje se. izgradivsi vrlo uticajnu i mnogostruko praktic.e ps~hoanaliticka studija neke istorijske licnosti na osnovu dostupne istonografske grade. iz ocajanja. pre ce prihvatiti da budu niko iii neko rdav. pl~ma. Eriksonova velika zasluga je sto je u psihologiju uveo i razradio pojam identiteta. ibid.logiku: Ako vee ne mogu da budem car. opisuju olaksanje koje sledi nakon konacnog izbora negativnog identiteta. ito potpuno. u klikama i grupama homoseksualaca. 22 "U svakom slucaju. "bira negativni identitet. cesto trazi kolektivno. odabere . naucnici). sla~~ hcnost~ (vojskovode drzavnici. Lutera. koja se zasrnva na klinickorn materijalu dobijenom neposredno u analitickoj situaciji. Lindzi. naravno. ishod razvoja identiteta moze biti formiranje negativnog identiteta. 1983. a ipak kao najrealnije'?". Teorije licnosti. Za razliku od studije slucaia. narkomana i drustvenih odrnetnika". Ona cesto rnoze sadrzati . Negativni identitet oznacava dozivljaj svojih sustinskih karakteristika licnosti kao rdavih ili bezvrednih.realno'' zanimanje. prostitutke). Najpoznatije su Enksonove patobiografije Frojda. veroispovesti ili kod deteta alkoholicara. s obzirom na to da je Crnac. str. Druga velika oblast Eriksonovog proucavanja je psihoistorija i posebno zivoti znacajnih istorijskih licnosti. 2003.moa:l. Hitlera. 111. rase. Predmet patobiografija su poznate. K. 150-15 I). kaze Erikson. iskljuceni i izrabljivani nesvesno veruju u losu sliku koju predstavljaju. identitet izopaceno zasnovan na svim onim identifikacijama i ulogama koje su u kriticnim fazama razvoja jedinki predstavljane kao najnepozeljnije ili opasne. Soa. U adolescenciji ovaj vid identiteta formira se kod izvesnih pripadnika maloletnickih bandi.no primenljivu psihosocijalnu teoriju razvoja identiteta. str. Gandija i Dzefersona. nemoralnog ili inferiornog stvorenja. biografije). 23 Identitet izivotni ciklus. iskljucivanju i izrabljivanju. a onda je prihvatio negativni identitet i postao preprodavac droge.e.. borbenih Crnih Muslimana. krajnje subjektivno sa onim sto je objektivno dato. Ukoliko drustvena sredina odbacuje neko dete zato sto je pripadnik "nize" rase ili etnicke grupe. . naizgled nerazuman i neobjasnjiv.po slobodnom izboru nego da budu ne-sasvim-neko". zlog. a sebe kao opasnog.

prvi put se pojavila 1959. rad u ratu i longitudinalano izuca- . bile izvorni rnaterijal za knjigu Detinjstvo i drustvo. ovde ponovo objavljena. nairne. Prvi danak (izbor klinickih beleski koje su prethodile i. Zarko Trebjeianin I Predgovori Zbirka eseja. Naslov govori 0 obuhvatnoj terni: radi se 0 jedinstvu ljudskog iivotnog ciklusa i specificnoj dinarnici svakog od njegovih stadijuma. Najzad. ERIKSON teoreticari ~icnosti HoI i Lindzi.kao sto je obrazovanje Indijanaca. Predgovor 1 (1959) Ponovno objavljivanje odabranih radova obicno zahteva obrazlozenje.postoji veorna uporan zahtev razlicitih profesionalnih krugova. ida skicira posao koji tek predstoji. od rodenja do srnrti. Priroda rnojih radova objasnjava razlike u pogledu njihove posvecenosti teoriji. ilustruje kornbinaciju terapijske opservacije i utisaka iz "primenjenog" rada koja navodi klinicara da preispita svoje pretpostavke. a nekoliko radova rnoglo je tek da ocrta specifican psihosocijalni zadatak mladalastva. Ovde se prirnena ne odnosi sarno na koriscenje psihoanalitickih hipoteza u drugim oblastirna . on je prosirio istrazivanje Ijudskog razvoja na celokupni zivotni ciklus. u psihoanalizi nije bila razrnatrana rnirno detinjstva. Upucivanje na "psiholoske problerne" na pocetku i na kraju originalnog predgovora koji sledi. odredenoj zakonima individualnog razvoja i drustvene organizacije. forrniranje ego identiteta. odnosi se na tu publikaciju. Ova terna. godine kao prva rnonografija prvi tom. Ova rnonografija sadrzi spise koji su trazeni kao izvorni rnaterijal. u seriji Psiholoski problemi u izdanju "International Universities Press". sto ukazuje da se radi 0 veorna zivom "psiholoskorn problernu". do sada. zapravo.20 ERIK H.

zdrave licnosti" proizlazilo iz njegove knjige Detinjstvo i drustvo. godine. Uprkos razlikama. tek postepeno postaje ocigledno kako vanklinicka primena teorije sugerise nov pristup samoj klinickoj teoriji. neizbezna je odredena kolicina ponavljanja uz dopustene varijacije. Erikson i Erikson. konsistentne teorije ili terapeutskog postupka kojima raspolaze klinicar (vidi: Erikson. 1955b. nairne. ovde su brojnija pozivanja na psihoanaliticku teoriju. 1979. Buduca istrazivanja moraju da se usredsrede na poredenje nekoliko zivotnih stadijuma izucavanih na ovaj nacin i. ERIKSON IDENTlTET I ZIVOTNl CIKLUS 23 vanje dece . Mozda originalna zapazanja koja vode prepoznavanju nove kontekstualne srodnosti fenomena koji su prethodno smatrani medusobno izolovani.)? Istina. kao i drugde. ipak. ova tri danka opisuju tri povezana koraka u klinickoj misli: postepeno suzavaju problem psihosocijalnog razvoja pocevsi od opstih klinickih zapazanja ka prvoj skici psihosocijalnih stadijuma i. Grupa eksperata za decji razvoj koju je Decji biro SAD imenovao radi pripreme kratkog pregleda potvrdenih cinjenica i izglednih teorija u vezi sa mentalnim zdravljem u detinjstvu za potrebe konferencije Bele kuce 1950.22 ERIK H. Radnici iz drugih oblasti naci ce u mojoj bibliografiji reference na zapisnike brojnih interdisciplinarnih skupova na kojima su izlagane i komentarisane moje koncepcije (Erikson. a ne da prelazi preko bilo kakvog proverljivog znanja. Pa ipak. 1958b). 1956. 1957). moraju da se okrenu ka implikacijama ovakvih studija za razumevanje citavog ljudskog zivotnog ciklusa. 1958c. mada sam i tu. obelezio sam kurzivom izvesne bitne stavke za koje iskustvo pokazuje da se lako ignorisu. pogotovo sto su neki od ovde prilozenih radova u meduvremenu vee ukljuceni u knjigu Identitet: omladina i kriza (l968. ova monografija verno predstavlja jednu jos uvek otvorenu psiholosku temu. u svetlu nase prosirene istorijske svesnosti. Uvid je. konacno. Klinicar pristupa takvim uzgrednim prilikama za komunikaciju i praksu sluzeci se bilo kojom teorijom koju su njegove navike opservacije vee pocele da podrazumevaju. psihoanaliticar-klinicar primetice da sam tek poslednjih godina poceo da se ozbiljno zauzimam za probleme klinickog dokaza (1954. takode. Predgovor 2 (1979) Ako je jos pedesetih godina trebalo "obrazlozenje" za ponovljeno objavljivanje odabranih eseja. Clanak se ovde pojavljuje uglavnom u onom obliku kako je prezentovan studijskoj grupi koja je radila pripreme za konferenciju Bele kuce. Prirodno. on mora da ukljuci. da izgleda da postoji "uporna potraznja" za upravo ovom zbirkom ranih eseja. razradio neke klinicke uvide. Danas kada direktna usmena i drustvena komunikacija izmedu disciplina i kontinenata uveliko zamenjuje samotnicko i detaljno proucavanje knjiga. kako bi u tom trenutku i za te potrebe mogao da formulise one sto je u vezi sa razvojem . do detaljnije formulacije jednog od stadijuma.vee na zajednicke uslove opservacije u ovim oblastima. cirri smatra da je "dovoljan razlog" ponuden u prvom predgovoru jos uvek valjan. 1953. Problem ego identiteta bio je namenjen sasvim drugacijoj publici. 1091a. sta da navedem kao objasnjenje za ponovljeno izdanje iste publikacije ove godine. Moje knjige Detinjstvo i druitvo (1950a) i Mladi iovek Luter (1958a) pokazuju koliko sam i sam bio uspesan u integraciji klinickih i primenjenih pristupa. a nekoliko novih fusnota upozorava na moguce zloupotrebe same rasprave. U tom pogledu. nairne. Rad Razvoj i krize zdrave liinosti duguje svoje postojanje jednom drugom izazovu. prateci deo marsrute klinickog radnika. Pisac je odbacio sopstvene bojazni u pogledu teorijske preuranjenosti i mogucih zloupotreba serne normalnosti i. na kraju. uz pomoc Dzoan Erikson (kao majke i vaspitaca). 1958b) i terapijske metode. ostavio rnetapsiholoska pitanja strucnjacima za ovu vrstu promisljanja. sastavni deo rada klinicara. Mogu same da potvrdim sledece: opsti ton onoga sto sam tada nazvao "marsruta klinickog radnika" kao da je sacuvao neku posebnu privlacnost nastavnicima i studentima iz razlicitih oblasti i zemalja. Komitet za program Arnerickog psihoanalitickog udruzenja zamolio je da opsirnije govorim 0 toj temi u jednoj sekciji na zimskom godisnjem zasedanju. piscu je postavila pitanje. mogu . kao klinicaru i gradaninu. Medutim. naravno. ali kada se stavi na papir. kao i na terapijsku tehniku. adolescencije. napisanih tokom dye prethodne decenije. moj izdavac mora da zna sta radi. 1955a.

kao i Hartmanov prilog.. Medutim. Zadatak ego psihologije u buducnosti jeste da sistematizuje ovu teoriju i da razjasni pojmovni status njenih termina. 1939.. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNI CIKLUS 25 da dovedu do onoga sto je jedan moj prijatelj nazvao "autenticnost" izraza. koja nadopunjuje Frojdovo shvatanje trece faze i Hartmanovu razradu. Ovde se ego psihologija suocava sa zadatkom integracije... a poslednja pocinje 1930-ih. Hartmann. Eriksonova teorija opisuje sled [aza epigeneze ega (1950b) i tako razlaze po stavkama Hartmanov koncept autonomnog razvoja ega. a sarno neznatno sa Hartmanovom teorijom. Isto tako ni Hartman nije pokusao da formulise odnos izmedu svoje i Eriksonove teorije. Sled faza razvoja ega paralelan je razvoju lib ida (1950a. Dakle. i to cini sri njegove psihosocijalne teorije razvoja (1950a). Ovo shvatanje je prvo u istoriji psihoanaliticke teorije koje obuhvata one faze zivotnog ciklusa koje su se obicno podvodile pod jedinstven pojarn genitalne zrelosti. Eriksonov doprinos cini organski nastavak Frojdove teorije i one su. sa glavnim delima Ane Frojd (Anna Freud. ali ne i podudara. 1951). i pruza sredstva za njihovo istraiivanje . Ono sto . specificno klinicko psihoanaliticke i opste psihoanliticko-psiholoske pretpostavke. Kljucna karakteristika ove psihosocijalne teorije razvoja ega i Hartmanove teorije adaptacije (nasuprot "kulturalistickim" teorijama) jeste da nude pojmovno objasnjenje socijalnog razvoja individue pracenjem ispoljavanja genetski odredenog socijalnog karaktera ljudske individue tokom susretanja sa socijalnim okruzenjem u svakoj fazi epigeneze. na teoriju odnosa prema realnosti (1945).. od kojih prva zavrsava 1897. Hartmann and Kriss. Rapaportov detaljan prikaz ovih faza vredan je divljenja. pojmovni status ove teorije jos uvek nije jasan. Vracajuci se unazad do sarnih pocetaka Frojdove rnisli. Ovi su pasusi citaocu monografije ocito pruzili blagonaklon prikaz teorijskog objedinjenja koje sarn pripremao u ta tri eseja. 1939). postavlja svaka faza epigenetskog razvoja . i narocito na razradu teorije uloge socijalne realnosti (1945).. ona ne pruza specificnu i diferenciranu psihosocijalnu teoriju . U stvari.Jstorijsko istrazivanje psihoanaliticke ego psihologije" (1957-1958). U prvom izdanju.kako smo to odlucili moj izdavac i ja -nije neophodno i moglo bi cak zbuniti mnoge citaoce koji prvo zele da steknu pocetno razumevanje odnosa izmedu ego psihologije mog vremena i moje teorije psihosocijalnog razvoja koja je u procesu nastajanja. podelio je istoriju ego psihologije na cetiri faze. ada ih sistematski ne diferencira. koji je doveo do uopstavanja Frojdove ideje 0 razvoju anksioznosti. 1937. Kris and Loewenstein. manje sa pojmovima Frojdove ego psihologije. Shodno tome. poglavlje 2). sa zahvalnoscu. da navedem odlomke iz nekih njegovih zavrsnih razmatranja koja se ticu mesta koje moje formulacije imaju u tkanju ego psihologije. ne pretpostavlja se da su drustvene norme nakalemljene na genetski asocijalnu individuu putem "discipline" i "socijalizacije". ipak.. te obuhvata iitav iivotni ciklus (poglavlje 7).24 ERIK H. Ipak. Rapaportovo izuzetno naglasavanje istorijskih i terrninoloskih detalja . medusobno konzistentne i kornplementame. Pa. Erikson se usredsreduje na epigenezu ega (Erikson. 1940a). s onom koja cita ovaj tom. nas pokojni prijatelj Dejvid Rapaport (David Rapaport) napisao je dugacak uvod . hteo bih. nego da drustvo u kojem se pojedinac rada ovoga cini svojim pripadnikom tako sto utice na naiin na koji pojedinac resava zadatke koje pred njega .. Stoga smo odlucili da izostavimo najveci deo Rapaportovog eseja iz ovog ponovljenog izdanja. Erikson je svoju teoriju na eksplicitan nacin povezao pre svega sa Frojdovom psihologijom ida. nastavlja se i posle. koja ostaje vredna citanja cak i ako neki pojmovni detalji ostaju siroko otvoreni. a za narnene novoosnovanih Psiholoskin problema. 1945. dobrim delom) luta kroz fenornenoloske. Hartmanova teorija adaptacije ukljucuje opstu teoriju odnosa s realnoscu. 1936) i Hajnca Hartmana (Heinz Hartmann. koja naglasava posebnu ulogu drustvenih odnosa (Hartmann. a njegov esej postao je cvrst i nezavisan deo njegovog zivotnog dela koji sada izucava citateljska publika koja se mozda preklapa. Eriksonova teorija (kao i Frojdova.

vodi do psihosocijalne teorije psihosocijalnog razvoja. ne sarno na identitet. snazno je ukazao na potrebu za konceptom identiteta. . nairne. kao sto to Rapaport uzgred ukazuje. Medutim. Meduodnosu stilova individualnosti i zajednistva u obrascima svakodnevnog zivota pristupio sam u knjizi 0 igri. kao i. nairne. U skladu s time uvek rnoze da se vidi da do pronicljivih klinickih zapazanja i formulacija dolazimo uzgredno. preko raspoznatljivih istorijskih procesa. Ali to moze da znaci. Ova psihosocijalna orijentacija. Nairne. Kao sto nagovestava prvi pasus. medutim. isticanje simptomatologije nekih psihickih porernecaja koji tokom odredenog perioda preovladuju kod znacajne manjine stanovnista i na taj nacin predstavljaju epidemiolski pandan dominantnom etosu obrazaca zajednistva i produktivnosti datog perioda. istovremeno. u stvari. ali manje koriscen u mojirn kasnijirn radovima. na mesto psihosocijalnog identiteta unutar razvojne logike ljudskog zivotnog ciklusa onako kako je shvacen ceterdesetih i pedesetih godina. Moglo bi se kazati da citav ovaj rad tezi formulaciji komplernentame meduigre zivotne istorije i istorije. cije sam trenutno postojece elemente sastavio tek nedavno na zahtev Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje (u starnpi). postala je deo istorijske orijentacije koja ce nas konacno prisiliti da posmatramo funkcionisanje ega (kao i nase pokusaje da shvatimo prirodu onoga sto zovemo "ego") kao procese koji leze u osnovi istorijske relativnosti. Ova ponovno objavljena publikacija. Pre ce biti. godine) i Mladi iovek Luter (1958a). u kojem sam okupio muskarce i zene iz razlicitih naucnih i humanistickih oblasti radi razmatranja porekla jednog od najpresudnijih pojmova u nasim licnirn i profesionalnim Zivotima. kako opisuje Rapaport i kako ga u narednim tekstovima potvrduju moje klinicke epizode. Kada se usredsredujemo na bilo koju zivotnu temu. da ovo putovanje. ova publikacija je prvi i tragajuci pokusaj da se sa stanovista kliniCkog posmatranja pristupi promenljivom etosu istorijskih perioda. pre svega bio profesor na koledzu (1963). koje su objavljene u vreme kada se pojavila i ova monografija. nadalje. Kako objasniti najzad ravnotezu izmedu podsticucih i ornetajucih sila karakteristicnih za dati istorijski period? Tom sam pitanju mogao pristupiti tek u kasnijem biografskom radu koji opisuje interakciju genijalnih voda sa svojim vremenom: Gandija koji preuzima odgovornost u svojim srednjim godinama za sudbinu Indije (1969) i Dzefersonovo preuzimanje sveobuhvatne uloge u pojavljivanju americkog identiteta (1974). terapijski i teorijski tok razvoja moje oblasti. upravo na ovim stranicama. s nezaboravnim kresendom. revidirano 1963. lako se dogada da nas vode motivi koji imaju koren u nasoj liino] istoriji. To sam imao priliku da ocrtam u autobiografskom delu eseja (1975). na istorijsko pogorsanje problema identiteta kod mladih sezdesetih godina kada sam. koncentrise se na temu koja je fundamentalna za sve ove perspektive. pojam "ego identiteta". ritualizaciji i politici (1977). moja putanja kroz pitanja 0 identitetu i zivotnom ciklusu ne prekida se kod stizanja do uporista u postojecoj ego psihologiji.26 ERIK H. Taj trend bio je ocigledan vee u mojim knjigama Detinjstvo i drustvo (1950a. ponekad dosta pristrasno. ERIKSON IDENTITET 1 ZIVOTNI CIKLUS 27 cak i Rapaport u svom zakljucku mora da okarakterise kao nejasan teorijski status pojmova moje teorije odnosi se najvise na pojam koji je kljucan u ovoj publikaciji.

S druge strane. Psihoanaliticka ego psihologija nema odgovarajuca. da ljudi kao i narodi zapocinju svoj put u obdanistu: kao ida se drustvo sastoji od pojedinaca u svom procesu razvoja od deteta do roditelja. . teorijski specificna objasnjenja tih konkretnih pojava. u razvoju ega svakog pojedinca one poprimaju krajnje konkretan oblik u vidu savremenih drustvenih modela. Bezgranicno raznovrsne.1 Razvoj ega i istorijska promena Klinicke beleske Ljude koji dele etnicki prostor. da je svako nekada bio dete. ubedljivih prototipova. dobra i zla. ilustracije i teorijska razmatranja odnosa detetovog ega i aktuelnih istorijskih prototipova. U tu svrhu. Pa ipak. istorijsko razdoblje iliekonomske teznje. istoricari i nadalje ignorisu jednostavne cinjenice . ove slike odrazavaju varljivu prirodu istorijske promene. ova zbirka klinickih belezaka nudi pitanja.da su sve ljude rodile majke. usmeravaju zajednicke slike dobra i zla. [edino zajednickim naporima psihoanaliza i drustvene nauke mogu mapirati zivotni ciklus isprepleten sa istorijom zajednice.

Kada u tome uspe: ono. dostupni kanali komunikacije i sredstva izrata_vanj. . Kako je Frojd primetio.? Medutim.kada je u . bioloskim idom i sccioloskim "m~am~": eg~. Metodoloski jaz koji je iz toga proizasao. ostv~ruje samopostovanje. ti i slicni stereotipi mogu da se prihvate sarno da bi posluzili za dalju analizu. . niti izvestan stepen 'socijalnog su:aha rusu nuzno patoloski . 0 problemu drustvenog porekla superega ne diskutuje se sve do strane 463. njihova definicija je na mestu. Ovi rani pojmovni modeli nikada nisu prestali da uticu na pravac diskusija i ciljeve klinicke psihoanaliticke prakse.. I Psihoanaliticar vidne istorijske orijentacije ponovio je jos 1944. i~dividualni centar organizovanog iskustva i razumnog ?lanlran)~.zvezdano nebo iznad njega" i :. da je covek .o kada je u grupi. Da bi objasnio nepouzdanu moralnost opkoljenog coveka.~am" sustInski. .moral~l zakon unutar njega". vodene gomile.geogra~s~1 sasvim sam (i to kod kuce). Kako je Frojd istakao. Okruzenr. Zar ne bi bilo tacnije kazati: menja se situacija. 6).O~)e n~m~tnut detetu (" von aussen aufgenotigt") putem kritickog utlc. .rnasi".' Fenomen i pojam drustvene orgamzaClJe 1 njegov odnos sa egom pojedinca dugo je bio sveden na postojanje "socijalnih faktora". 1914). U pocetku je naglasak bio opet na stranom teretu koji je nametnut egu. godine kako je "svaki clan velike skupine ljudi individua i neindividua.rnase" su drustvo nazadnih. a i tada u oblik~ n~gacIJ:: "NI vero. neubedljivu kopiju originalnog narcizma 1 osecanja omnipotencije.tori~ je rekonstruisane na osnovu transfera i kontratransfera. Ta je cinjenica ostavila trag na kasnija psihoanaliticka razmatranja . Le Bonove . u terapijskoj situaciji u dvoje. posto ga 2 U Fen!helovoj (Fenichel) obl~l1Vatnoj njizi 0 teoriji neuroza (1945) tek pred kraj k po~lavlJa 0 n:.. u poglavlju 0 poremecajima karaktera. Moglo bi se reci da je na onom mestu gde Kant daje koo:dmate moralnog gradanina.ental~om razvoju uvodi se tema socijalnih prototipova. pojam ega bio je skiciran prethodno definisanim svojim bolje poznatim suprotnostima. delic mase podlozan mnogim psiholoskim zakonima koji su drugaciji od onih po kojima se vlada kada je sam kod kuce" (Zilboorg. rani Frojd postavio svoj bojazljivi ego izrnedu Ida unutar njega i gomile oko njega. Ako za trenutak prihvatimo kao reprezentativnu sliku coveka k?JI J~. ERIKSON IDENTlTET I tIVOTNI CIKLUS 31 Grupni identitet i ego identitet 1 Originalne Frojdove formulacije u vezi sa egom injegovim odnosom sa drustvorn nuzno su zavisile od opsteg trenda njegovog analitickog dokaza i socioloskih formulacija toga doba.neg. . ovekovecio je u psihoanalitickoj misli vestacko razlikovanje pojedinca-unutar-porodice (koji je ocigledno okruzen projekcijama svoje porodicne konstelacije na "spoljnji svet") od pojedinca-u-masi. utopljenog ~ "n~o~ dredenom agregatu" ljudi. tako mocnim neodobravanjem. detetovo prvobitno sta~je na~vne ljuba:ri prema sebi biva ugrozeno. u najboljem i najgorem slucaju. tako I b~zakon)e~ duha grupe. Umesto da naglasavamo sta drustvena organizacija detetu odrice. . a s njom I pragoVl svesnosti i pokretljivosti.go je internalizacija svih ogranicenja kojima se ego mora pokoriti . fokus psihoanalitiCkog istrazivanja pomerio se na rnnostvo genetickil. Takve gomile postoje.30 ERIK H. sumnjivo je da li su psiholoski zakoni kOJIupravljaju njegovom usamljenoscu zaista drugaciji od onih koji njime u~ravljaju. da covek koji je privremeno sam prest~Je da b~de poh~cka ZI~Otlnja. bespomocnih masa koje uzivaju u anarhiji izmedu dva stadijuma u razvoju drustva i.. U celini uzevsi. Medutim. a ~asnije i profesionalnih vaspitaca i onoga sto rani Frojd nazrva neodredenim mnosrvom drugih ljudi ("die unbestimmte Menge der Genossen") koji cine "milje" i "javno mnjenje" (Frojd.aJaroditelja.nairne. Dete trazi uzore prema kojima bi se poredilo i trazi srecu. . problema.. postoji sirok jaz izmedu ovih socioloskih zapazanja i materijala koji obezbeduje psihoanaliticki metod ..~oIJI•.ai ak~!~e?To da covek uopste moze biti psiholoski sam. str. s~pere. 1944.a~je u 'idealne mOd:le'. Od proucavanja gubitka ega u amorfnom mnostvu iIi vodenoj gomili okrenuh smo se problemu porekla infantilnog ega u organizovanom drustvenorn zivotu. Frojd je u svojoj prvoj diskusiji 0 psihologiji grupa citirao postrevolucionalnog francuskog sociologa Le Bona.rnnostva" ljudi. Frojd Je unutar ega ustanovio ego ideal ili superego. zelimo razjasniti sta ona detetu prvo daruje. stajao )e ugrozen kako anarhijom primitivnih impulsa. individualne i~. nastojeCi da liCina njih.

U takvim grupama. ognjiste. . Primitivna plemena imaju direktan odnos prema izvorima i sredstvima priozvodnje. kao ni snova 0 restauraciji u kojima bi buducnost vodila nazad u proslost a vreme opet postalo vanistorijsko. s druge strane. . koja ne uspeva da reintegrise ostatke identiteta ekonomske proslosti. vaspitanje deteta je po stupak kojim se osnovni nacini organizo~anja iskus~~ da~e grupe (njen grupni identitet) prenose na rana telesna iskustva odojceta 1. doprinoseci zadovoljenju njegovih potreba na specifican nacin. naprotiv. fakt. primorava decu da zasnivaju svoje ego modele na promenljivim. OCigledno je da svaka stavka ljudskog iskustva. jer kao sto je Frojd rekao pn kraju svog zivota . zajedno sa njenom stratifikacijom i specijalizacijom. propovedali su zivotni plan sa centripetalnim i lokalizovanim ciljevima: farma. kao . a detinjstvo postaje zaseban segment zivota sa svojim sopstvenim folklorom. arnerickog civilnog ~luzbe~1ka. Njihova oruda su produzetak Ijudskog tela. racun u banci . mora da bude definisana prema njenom mestu na koordinatama ovih meduprozimajucih planova. Ekspanzivnost civilizacije. determinise strukturu porodice.32 ERIK H.oruna.. Istakli smo kako identiteti ovih grupa pocivaju na ekstremnun razlikarna u g. Mi smo opisali kako je u jednom delu ~e~dukaC1Je americkih Indijanaca istorijski identitet Sijuksa. U ostacima identiteta Sijuks Indijanaca preistorijska proslost je snazna psiholoska realnost. nazacetke njegovog ega. ERIKSON IDENTlTET I ZIVOTNl CIKLUS 33 ona odrzava u zivotu i. Pokoreno pleme se ponasalo kao da je vodeno nekim zivornim planom koji se sastoji od pasivnog otpora prerna sadasnjosti.na nj~~. Deca u ovim grupama ucestvuju u tehnickim imagijskim radnjama. dok je prozivljava Clan jedne od grupa i dok je medusobno dele ili 0 njoj diskutuju clanovi obe grupe. Njihovi federalni vaspitaci. U nasern svetu. a puno zadovoljenje u sadasnjosti zrtvuje se uvek visern standardu zivota u vecito udaljenoj buducnosti. Indi- . Hteo bih prvo da ilustrujem pojam grupnog 1dentlt~ta kra~m osvrtom na antropoloska zapazanja koja smo pre nekohko god1~a napravili Mekil i ja. takodv~' ~ao nam je orude da dokazemo cinjenicu da drustveni Z1VOtzapoclnJe s pocetkom svakog pojedinca. str. detinjstvo i kultura mogu biti puni opasnosti. masine.same. Inventar drustvenih prototipova je mali i statican. ali su jedan isti svet. navodi ga na odreden zivotni stil. Put ka toj buducnosti nije spoljasnje obnavljanje vee unutrasnja reforma. ciljevima i sredstvima (kolektivni Frojd je pokazao da seksualnost pocinje s rod~~j.sada b1VS~-lo:vaca na bizone.putem njih. nastojimo da postignemo vecu specificnost t~o sto 1str~zujemo nacin na koji drustvena organizacija. staticni inventar drustvenih prototipova '.. za njih telo i sredina. Neki od nas primenili su ova oruda u izucavanju takozvanih primitivnih drustava u kojima je vaspitanje deteta integrisano u dobro definisan ekonomski sistem i mali.. zajedno s drugun. citave ljudske organizacije produzetak su rnasinerije. Umest~ da ?rihvatimo edipalno trojstvo kao nesvodljivu shemu covekovog 1raC1~nal~og ponasanja. kako smo zakljucili.americkih janaca" (Erikson.. 122-123).sve to dobija znacenje iz zivotnog plana u kome je proslost prevazidena. 2 dikalnim razlikama u ekonomskim zivotni plan). ~kus~ i standardi drustvene klase u kojoj zive i osobine 1tradicija rase 1Zkoje poticu" (1938..em. stajao suprotstavljen profesionalnom i kl~snom 1de~tltetu njihovog reedukatora.. prostor neogranicen. 1945) i U ovom uvodnom delu om se preklapaju. aktivnost nesputano centrifugalna a priliv bizona neiscrpan. delirnicnim i kontradiktornim prototipovima." ono sto deluje (u superegu) nisu sarno licni kvaliteti tih roditelja nego i sve ono sto je stvorilo presudan efekat. daleko od toga da su produzetak tela.eografskom i istorijskom pogledu (kolektivni ego-prostor-vreme) 1na ra3 Ovaj danak sledi rad "Detinjstvo i tradicija kod ~va plemena. magija sluzi sarno posrednitn vezarna.

1945). Ovaj dozivljaj zovem ego identitet. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNI CIKLUS 35 3 Dete u razvoju mora dobiti aktivirajuci smisao za realnost putem svesnosti da je njegov individualni nacin ovladavanja iskustvom (njegova ego sinteza) uspesan oblik grupnog identiteta i da je u skladu sa prostorno-vremenskim koordinatama i zivotnim planom grupnog identiteta.fiksaciju" koja je od presudnog znacaja za grupni identitet Sijuksa i za njegov individualni razvoj. 4 . Nakon toga on smatra da je ponovo cist i dovoljno snazan da lovi mrezorn lososa. U ovom slucaju. u svom subjektivnom aspektu.o~Jl. Biti "onaj koji moze da hoda" tek je jedan od mnogih koraka u razvoju deteta koji doprinosi realisticnijern sarnopostovanju tako sto se ovladavanje fizickom vestinorn podudara sa kulturnim znacenjem. dakle. na vrhuncu svog religijskog zanosa. svesnost cinjenice da postoji samoistovetnost i kontinuitet sintetskih metoda ega i efikasnosti tih metoda u ocuvanju istovetnosti i kontinuiteta onoga sto osoba znaci drugima. i simultanom opazanju cinjenice da i drugi prepoznaju samoidenticnost i kontinuitet date osobe. odlazi da se zagreje uz vatru u sauni ("sweathouse"). prvo izazvane. bez obzira na konotacije koje se zateknu na koordinatama zivotnog plana njegove kulture . Ovo samopostovanje niposto nije samo narcisticka potvrda infantilne omnipotencije (koja se moze ostvariti i uz manje napora). niti sarno usled potrebe za ovladavanjem. sve dok ne postane dovoljno gibak da se provuce kroz ovalni otvor u zidu samo da bi skocio u hladnu reku. kao grupno psiholoski fenomen i .asnu opoziciju. Moramo pronaci vezu izmedu drustvenih predstava i organizrnickih sila. ?10 ~eto.korak od neprocenjivog znacaja. ili "onaj koji bi mogao otici predaleko".recimo. Svesno osecanje licnog identiteta zasniva se na dva simultana zapazanja: neposrednoj percepciji sopstvene samoistovetnosti ("selfsameness") i vremenskog kontinuiteta. Medutim. u ovom ekstreI?nom ponasanju nalazimo smisao: on okrece protrv sebe neke.34 ERIK H. ito ne samo u smislu da su pomenute predstave i sile." Ritual postavlja "id" i "superego" u j. sarnopostovanje i unutrasnja sigurnost se oCigledno r» Kao sto je na drugom mestu detaljno objasnjeno (Erikson. Ego identitet je.. a zatim energetski frustrirane infantilne impluse. Dete koje je upravo prohodalo podstaknuto je da ponavlja i usavrsava hodanje ne sarno usled libidinalnog zadovoljstva u smislu Frojdovog shvatanja lokomotornog erotizma. Na. Ono sto nazivam ego identitetom vise je od proste cinjenice postojanja koju izrazava pojam licnog identiteta. to je ego kvalitet tog postojanja. u smislu radnog principa Ajvsa Hendrika (Ives Hendrick). dete takode postaje svesno novog status a i ugleda "onoga ko moze da hoda". K~~a j: ~rojd primenio savremeno shvatanje fizicke energije u pSlhol. Probacu da ga pojasnim kao subjektivno iskustvo i kao dinamicku cinjenicu. nakon sto je bio sa zenom.ovom mestu pojam ega treba da premosti jaz. kako se kaze. ono prerasta u uverenje da ego uci efikasne korake u pravcu opipljive kolektivne buducnosti. svetu ribu. koji. Shean smisao ima i ponasanje coveka iz plemena Jurok (Yurok). premesta i transforrnise. 4 . kao i neuspeli rituali nasih neuroticnih pacijenata. "onaj ko ce daleko stici". ne ornogucava nam vise da ovladamo podacima koje smo uspeli da uocimo. stavlja na raspolaganje veci zajednicki potencijal i ego sintezi i drustvenoj organizaciji. takva tacka kolektivne fiksacije je znacajan deo ukupne instinktivne samoregulacije jedne kulture. po analogiji sa ocuvanjern energije u fizici. . da se razvija u odreden ego unutar drustvene realnosti. kroz svoje grudi probije stapice koje zaveze za konopac. "medusobno pove~ane" .u najvecern delu ovog rada . ili "onaj koji ce biti posten". a funkcionalno zadovoljstvo sa drusrvenim priznavanjem. Kada Sijuks Indijanac. grupnog 1 ego identiteta. teorija po kOJoJ se instinktivna energija prenosi. a konopac za kolac i zatim (u osobitom transu) plese unazad dok se konopac zateze sve dok stapici ne rascepe njegove grudi i krv u mlazevima potece niz njegovo t~lo.Vise od t~ga: uzajamno upotpunjavanje etosa i ega.kao predmet klinickog istrazivanja.

kolektivno konzurniranje bogate trpeze). Neretko se sumnja u psihijatrijskim razmatranjima. nasern opisu ce nedostajati cdgovarajuci referentni okvir. Sirenje i kultivacija ovog prostora na visirn nivoima ljudske organizacije cilj su svih terapijskih nastojanja. iznad svega. Imao sam mogucnost da nacinim neka zap azanj a jednog od ekstremnijih miljea ljudskog delovan ja. osecamo da nam jasnije razumevanje uzajamnog nadopunjavanja ego sinteze i drusrvene organizacije moze pornoci da terapijski procenimo psiholoski meduprostor. manicno oslobadanje orgijasticke razuzdanosti u promiskuitetnirn odnosima. bez kajanja. sto im ornogucava da izdrze monotoniju i budu spremni za trenutnu akciju. zasto ga se drze uprkos neverovatnoj rnonotoniji i povremenim opasnostima nalik na nocne more. Medutim. Ono sto podmornicar u svom radu. kao ni u ulozi relativno slepog. 1940b). Znamo da kada se to stanje postigne.36 ERIK H. bilo gde i bilo kada. 1931). postojeci konflikt koji se manifestuje u promeni raspolozenja. Indijanci iz istog plemena. Takva automatska uzajarnna prilagodavanja na ekstremne okolnosti imaju . cime obezbeduju zalihu lososa za citavu zimu. a nasi pacijenti da postignu kada obnove "sinteticku funkciju ega" (Nunberg. odaje kroz sitne emocionalne i ideacione promene. Herojska ocekivanja i falusno-Iokomotorne fantazije sa kojima adolescenti dobrovoljci pristupaju zivotu na podmornici u celini nisu mogla da se ispune kroz male poslove i na ogranicenorn prostoru svakodnevnog iskustva na podrnornici. Ipak. ako se zapitamo sta to karakterise Indijanca kada ne cini nista drugo nego sarno postoji kao Indijanac. Pornocu istih sporazuma clanovi posade mobilisu kompenzatorne mehanizme (npr. naime. Sa zadivljujucim taktom i urodenom mudroscu ostvaruju se precutni sporazumi tako da kapetan postaje senzorni sistern. preko onoga sto Frojd oznacava kao "izvesno medustanje". zivota u podmornicama (Erikson. zdravlje blistavo. zasto funkcionisu u dobrom zdravlju i dobrom raspolozenju. srodno je onom .analitickog smisla" primarno tamo gde se moze uci u trag prividnoj regresiji na primarnu hordu i nekoj vrsti oralne letargije. Indijanac na poslu i dete u razvoju imaju zajednicko sa svim ljudima koji osecaju da su jedno s onim sto rade i kada to rade. Posada i kapetan uspostavljaju simbiozu kojom ne upravljaju sarno zvanicna pravila. . posade i profesionalne grupe regresivne ili motivisane latentnim homoseksualnim ili psihopatskim tendencijarna. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 37 obnavljaju cinom iskupljenja. Ono rnoze da varira od neodredene anksiozne depresije. onime sta nije. i. pa do povisene dobrobiti i nazad ("von einer uberrnassigen Gedrucktheit durch einen gewissen Mittelzustand zu einem erhohten Wolhbefinden"). potcinjen dnevnim zadacima godisnjeg ciklusa. igra postaje slobodnija. jer superego trenutno nije ratoboran. mozak i savest celog organizma kojeg Cine svakog trenutka uskladeni masinerija i ljudstvo. seks zreliji. Mi tragarno za malim znacima cinjenice da covek. da u tom trenutku ocigledno postoji zatisje na borbenom polju ega. da Iije to medustanje zaista tako beznacajno da se rnoze definisati negativno.medustanju" koje bismo hteli da nasa deca sacuvaju kada odrastu. ako se zapitamo zasto uopste ljudi biraju takav zivot. ako pokusamo da odredimo stanje relativne ravnoteze izrnedu ovih poznatijih ekstrema. dozivljavaju jednom godisnje. sarno na osnovu analogija. nakon sto ostvare poduhvat prernoscavanja reke branom. tvrdnjom da to nije ni rnanicni ni depresivni trend. Izuzetna meduzavisnost posade i uzajamna odgovornost za komfor i zivot u dugotrajnim krajnje tegobnim uslovima ubrzo zamenjuju prvobitne fantazije. gluvog i glupog koja se od njega zahteva u akciji. da su citave jedinice. U tim uslovima emocionalna savitljivost i drustvena snalazljivost nalaze se na najvecem testu. a rad smisleniji. Ali. nemamo zadovoljavajuci dinamski odgovor. aid je pristao na primirje? N eophodnost definisanja relativne ravnoteze izmedu razlicitih "stanja uma" postala je akutna kroz potrebu da se proceni moral u ratu. Primenivsi psihoanaliticke pojmove na probleme grupa. drustvenih i individualnih.

ali ukupna konfiguracija ego identiteta ostaje neprornenljiva. U mesto toga doslo je do upadljive promene cirri su mu dali uniformu. ali upakovan u americki prototip: polaznik vojne skole. niti vazan. crtama. bio pripadnik Hitlerove mladezi. zanimanjirna i idejama. 6 Ovo svakako ima ocigledne irnplikacije za "reedukaciju" tzv. On je sada. Ocajnicki intenzitet mnogih sirnptoma koje susrecemo kod dece izrazava nuznost odbrane tek napupelog ego identiteta koji detetu nudi mogucnost integracije brzih promena sto se odigravaju u svim oblastirna njegovog zivota. istorijska era u kojoj dete zivi nudi same ogranicen broj drustveno znacajnih modela za delotvorno kombinovanje fragmenata identifikacije. Odredene krize prisiljavaju ga da napravi korenite izbore. Kod Nemaca taj proto tip ima posebno znacenje jer je jedan od retkih potpuno nemackih i veoma razvijenih identiteta. gde se. zvezda i cinova. rnaskulinosti i fernininosti. s navikarna. Medutim.Iosih naroda. 1943) opisao je svoja iskustva iz nernackog koncentracionog logora iz ranog perioda. Ono sto posmatracu moze delovati kao veoma snazna manifestacija golog instinkta. zasnovanirn na iskustvirna u geografsko-istorijskoj rnatrici naroda i u detinjstvu pojedinca. Otac. na neki nacin su taj isti otac i njegovi surogati nesvesnirn gestovima (Erikson. cesto je sarno ocajnicka molba deteta da mu se dopusti sinteza i sublimacija na jedini moguci nacin. nastavlja da postoji nesvesno cak i kod onih koje politicka desavanja sprecavaju da ga ostvare. prema edipalnom principu. postepeno je razvio neuroticnu pobunu protiv svih autoriteta. Ocekivao sam da se decak burna suprotstavi. Njihova korisnost zavisi od nacina na koji simultano zadovoljavaju zahteve stadijuma sazrevanja organizma i sklonost ega sintezi. U tom momentu decakovi roditelji cdlucili su da ga posalju u vojnu skolu. Ono sto je govorio 0 "starijoj generaciji" i nacin na koji je to govorio bilo je kao skinuto s nacistickih pamfleta. sada vise nije bio niti opasan. .s Suptilnije metode putem kojih se deca navode da prihvate istorijske figure ili stvarne ljude kao prototipove dobra i zla nedovoljno su poU izuzetnorn dokurnentu Bruno Betelhajrn (Bettelheirn. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNl CIKLUS 39 Patologija ega i istorijska promena 1 Dete ima mnoge mogucnosti da se identifikuje. sa stvarnim ili fiktivnim ljudima oba pola. pripadnika Hitlerove mladezi. koje on nikada nije citao: njegovo ponasanje bila je nesvesna pobuna decaka. Moze se predvideti da nerna tog priznanja gresnosti niti obecanja da ce biti dobri koje ce narod uciniti "dernokratskirn" sve dok se nov ponudeni identiet ne integrise sa ranijirn pojrnovirna snage i slabosti. Njegov mali sin jedva da je imao vremena da upije nacisticku indoktrinaciju pre 5 nego sto je dosao u OVU zemlju. obican civil. nesvesno. On sam je sacuvao svoj Zivoti razum tako sto se namerno i istrajno chiao jevrejskog identitetanepobedive duhovne i intelektualne superiomosti nad fizicki superiomijim spoljnim svetorn: svoje mucitelje pretvorio je u ispitanike tihog istraiivaCkog projekta koji je sigumo predao slobodnorn svetu. Kao da su ti vojni sirnboli doveli do iznenadne i odlucne promene u njegovoj unutrasnjoj ekonomiji. Medutim. Stoga mozemo ocekivati da mladi pacijent reaguje sarno na one terapijske mere koje ce mu pornoci da ostvari preduslove uspesnog formiranja njegovog prvobitnog ego identiteta. Povrsna analiza otkrila je da se decak putem identifikacije sa sloganima Hitlerove mladezi identifikovao ujedno sa agresorirna prema njegovom ocu.38 ERIK H. Terapija i vodenje mogu pokusati da nepozeljne identifikacije zamene pozeljnijima. Vojni identitet. Sarno onaj pobednik koji dernonstrira istorijsku neizbeznost nadnacionalnih ciljeva i koji zna kako da ih zasniva na ustanoveljnirn regionalnim identitetirna od starih naroda nacinice nove ljude. On izvestava 0 razlicitim koracima i spoljasnjim rnanifestacijama (kao sto su izvestacenost stava i odevanja) putern kojih zatvorenici napustaju svoj identitet antifasista radi identifikacijesa svojim muciteljima. 1942) (narocito govoreci 0 vojnim podvizima u Prvom svetskom ratu) ornogucili da se u ovom decaku uspostavi vojni prototip koji je deo mnogih evropskih grupnih identiteta. manje iii vise eksperimentalno. uz obecanje zlatnih traka. brzo amerikanizovao.! Pomisljam ovde na sina jednog bivseg nemackog vojnika koji je emigrirao iz svoje zemlje jer mu je nacizam bio neprihvatljiv. Medutim. kao istorijski fokus opsteg trenda identifikacije u porodici. kao i vecina dece.

Tamo je mogao da prezivi jedino nametnuvsi svom detinjem identitetu lik "zestokog momka". sredini i egu. anksioznost. Epilepticno reagovanje decaka postalo je manifestno. a dovode do pojedinacnog nazadovanja na infantilno ispastanje i reakcionaran povratak na primitivnija moralna pravila.40 ERIK H. izolovana anksioznost i somatska tenzija. magijski. to nije zahtevao. U slucaju jednog drugog petogodisnjeg decaka koji je nakon veceg broja podudarnih iskustava agresije i smrti po ceo da dozivljava konvulzije. zarnisljeno znacenje ili nagovestena filozofija). otvorio je radnju u glavnoj ulici malog grada u severnom delu SAD i preselio se u rezidencijalni deo grada. na primer. netolerantan itd. molbama i pretnjama. Implicitni moralni kod postaje u vecoj meri ogranicen. ideja nasilja je dobila svoje problernaticno znacenje iz sledecih pravaca porodicne istorije. uz in ace dobro sublimisan egzibicionizarn. zapravo. blagi i popustljivi ljudi. cinjenicu da sin trgovca treba da se otmeno ponasa prema otmenim susedima. privlacnog izgleda (iako izuzetno niskog rasta). Ova promena identiteta desila se usred falusnolokomotorne faze decakovog razvoja kada su mu bili potrebni jasno usmeravanje i nove mogucnosti izraiavanja .drzala je torzo toliko kruto uspravan da je njeno plesanje postalo neprikladno i nespretno. ponasaju nesvesno kao da su unutrasnje opasnosti (iskusenja) zapravo izazvale ugrozavajucu nesrecu. individualna anksioznost ("kako da budem otmen kada sam oduvek ucio da budem grub i moram biti grub da bih bio siguran"). Analiza je utvrdila da njena histericna uspravljenost predstavlja proboj zavisti za penisom isprovociranu u detinjstvu. ali od kcerke. bes. ukazujuci pritom koliko ga je to kostalo. inace nemackog porekla. Postignuvsi prilican ekonomski uspeh. varijable vremena i prostora grupe kojoj pripada i perspektive njenog zivotnog plana. ponos. kao sto su privrzenost. umesto da se ostvari uzajamna regulacija koja treba da dominira simultanim promenarna u organizmu.sve se to nadovezalo uzrokujuci kratki spoj. tarnnije puti. Kao posledica ne sarno da dolazi do pojedinacnog nazadovanja na ranija osecanja krivice i ispastanja nego i do reakcionarnog povratka na sadrzaje i oblike istorijski ranijih principa ponasanja. Pacijentkinja je bila jedina kcerka Amerikanca druge generacije. cesto je sazimanje nekoliko odabranih perioda u kojima su suvise brojne simultane promene dovele do panicne atmosfere. Plesacica. kada god opaze da je njihov socioekonomski status u opasnosti. Kada se takve uzbune podudaraju u vremenu i kvalitetu dinamike sa nekom od decjih psihoseksualnih kriza. Porodicna uzbuna ("budimo otmeni ili cerno izgubiti tlo pod nogama"). ukljucujuci i ogroman ponos na snaznu telesnu gradu. Ovo pravi10 je ugradio i u identitet svog sin a. iskljuciv. Mozemo zapaziti da se. one ucestvuju u odredivanju njegove neuroze: u svakoj neurozi ucestvuju istovremeno panika. sada sarnouverenog i radoznalog sina. kao i somatska napetost uzrokovana neusmerenim besom . Ono sto pacijenti stalno opisuju kao milje svog detinjstva. Sada je morao opozvati svoje ranije instrukcije i utisnuti u svog. seksualna napetost (vise nego upotrebljene reci. izgleda da nije smatrao zensko telo narocito . Njegov otac bio je istocnoevropski Ievrej kojega su baba i deda. uspesnog poslovnog coveka sklonog izvesnom egzibicionistickom individualizmu. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 41 znate. poveli sa sobom kao petegodisnjaka u istocni deo Njujorka. detetu prenose konture onoga sto se smatra zaista znacajnim u njegovom svetu. edipalni problem upravljanja i skretanja agresije od oca. pojedinci i grupe u nasoj kulturi krivice. razvila je neprijatan simp tom . tj. Insistirao je da se njegovi plavokosi sinovi drze uspravno (sto verovatno nije vise bilo svesno prusko). 2 Istorijski prototipovi koji determinisu krize infantilnog ego-identit eta javljaju se u analizi odraslih u specificnim transferima i specificnim otporima. krivica. Sasvim neznatni izrazi emocija. Podjednako su nedefinisane i izvesne socioekonomske i kulturne uzbune u koje je ukljucena porodica. Sledeci odlomak iz istorije slucaja jedne odrasle osobe ilustruje odnos takve infantilne krize sa zivctnim stilom odraslog pacijenta. sada pacijenta.ito slucajno bas na uzrastu na kojem je i njegov otac bio zrtva migracije.

kao i u svom POZltlVnom transferu povlacila paralelu izmedu visoke i "nordijske" spoljasnjosti svog oca i analiticara. U Jungovoj "personi" vidimo kako se slabi ego predaje privlacnorn drustvenorn prototipu. umesto da ih sintetise. ona je siroko rasprostranjena. brzog 1 sporog. Ego identitet pacijentkinje pokusao je da podvede ovu opasnu alternativu pod ulogu ~adikalno moderne plesacice: kreativni gest koji je u svojim odbrarnbenim aspektima predstavljao egzibicionistkki protest protiv drustvene i seksualne inferiornosti zene. U vezi s tim. a to je. Njegova naucna pobuna dovela je tako do ideoloske regresije i (slabo poricane) politicke reakcije. moramo je izuciti da bismo mogli razumeti istorijsku osnovu istaknute alternative za kojom traga pacijentov ego.42 ERIK H. uz druge motive. Neki fenomeni koji Ide u osnovi pojmova kao sto su "anima" i "animus" (koje. Na ovaj nacin. dobrog i loseg.? 7 U popisu idealnih i losih prototipova nasih pacijenata susrecerno se oci u oci s klinickim cinjenicarna na kojima je Jung zasnovao svoju teoriju 0 urodenim prototipovima ("arhetipovima"). prikazujuci ga kao niskog porekla i nedovoljno muzevnog. istovremeno doprinoseci poznavanju nesvesnih pratilaca predrasuda. slo~ bodnog i porobljenog. zenski).. Dominantni protitp maskulinosti. psihoanaliticari su odabrali da ignorisu ne sarno Iungove interpretacije nego i cinjenice koje je zapazio. Sintetisuca funkcija ega stalno radi na tome da fragmente i nepovezane krajeve svih infantilnih identifikacija podvede u sve manje i manje slika i personifikovanih gestalta. na svoj uzas sanjala je analiticara kao sitnog. idealnim prototipom (Nemac. i losim prototipom (Jevrej. los identitet (na kojeg ego najmanje zeli da lici) sastavljen od slika povredenog (kastriranog) tela. kastrata. falusnih karakteristika). ERIKSON IDENTlTET I ZIVOTNl CIKLUS 43 vrednim za prikazivanje. Pacijentkinja koja je i u svesnim mislima. opasnost koja je za njen krhki ego identitet izbijala iz povezivanja njenih seksualnih konflikata sa nepokornim parom istorijskih prototipova. prljavog. a zajedno s njima i sve postojece prikaze superiornog i inferiornog.kao i slicni pre i posle . kod vecina i manjina. Iako se ova veza manifestuje putem mnostva sindroma. Izucavajuci ih. Ego. kastriran. Ovaj fenomen . da pac~jentkinja prilikom plesanja ima nesavladivu zelju ?a prikaze "p~boIJsano" drzanje tela koje je licilo na karikaturu pruskih predaka koje ona nikada nije videla. prisiljava muskarca da iz svog ego identiteta iskljuci sve ono sto karakterise losu sliku slabijeg pola. psihoanaliza usavrsava na pojedinacnim slucajevima svoje terapijske postupke. etnicke marginalne grupe i iskoriscavane manjine. maskulinog i femininog. pod jednostavnu alternativu. visok. . Izgleda da je lung mogao da nade dozivljaj identiteta u psihoanalitickom radu sarno stavljajuci naporedo rnisticno prostor-vreme svojih predaka i ono sto je osetio u Frojdovom poreklu. Ovo je doprinelo. patuljast. Sto se tice ove teorije. zadrzali opasan stepen uznernirujuce rnoci u njenom nesvesnom. nerazvijene i opterecene krivicom. u svojim naporima da vrsi sintezu. U obicajeno je u nasoj kulturi da je nesvesni.imao je svoj grupnopsiholoski odraz u reakciji unutar psihoanalitickog pokreta: kao u strahu od ugroiavanja zajednickog grupnog identiteta zasnosvanog na zajednickirn naucnim dobitima. naime. na primer. kod muskaraca i zena. a od onoga sto preostane srvara se ljustura rnuskarace. izguZvanog [evreja. Nesvesne asocijacije etnickih alternativa sa moralnim i seksualnim su nezaobilazan deo formiranja bilo koje grupe. pokusava da podvede najsnaznije idealne i zle prototipove (to su takoreci konacni finalisti). Istorij ski koreni ovih simptoma bili su razjasnjeni analizom otpora kojima se branio simptom. mozerno uzgred primetiti kako prve pojmovne kontroverze u psihoanalizi bacaju svetlo na problem identiteta u pocetnim stadijumima nauke. Uspostavlja se lazni ego identitet koji gusi ona iskustva i funkcije koje ugrozavaju "front". rnocnog i nernocnog. cini mi se da prepoznajem u uspravljenoj slici moje pacijentkinje) igraju dominantnu ulogu u razvoju ega. buduci da su putem senzualnog svedocanstva edipalnog kompleska utisnute u pacijentkinju. naime. Pri tome ne koristi sarno postojece istorijske prototipove nego i individualne postupke sazimanja i slikovite reprezentacije koje karakterisu produkte kolektivne imaginacije. lepog i ruzncg. latentna slika homogenije proslosti ispoljava svoj reakcionarni uticaj u specificnim otporima. da bi se iz mnostva sukoba napravila jedna bitka i jedna strategija. Njen simp tom odaje cinjenicu da su ocev egzibicionizam i njegove predrasude. u svim klasama date nacionalne ili kulturne jedinice. . pacijentkinja je pokus~a da ~aliticaru oduzme pravo da istrazuje tajnu njenog simptoma. visokog i niskog. Usled toga mnoge njegove receptivne i materinske sposobnosti ostaju sakrivene.

Da bismo ih izucavali.mozda jos uvek nastoje da je bace u zaborav u nekoj oblasti u kojoj ce njihova proslost biti relativno nevazna u odnosu na ono sto oni jesu. gubitkom iIi napustanjem tog nivoa. u slucaju plesacice kicma) igraju ulogu slicnu onoj koju ima pogodeni ud kod invalida ili genitalije kod neurotika uopste. Pacijent 0 kome je rec iskreno je verovao da bi jedini istinski spasilac za Ievreje bio plasticni hirurg. Sagradio je palatu u centru jednog velegrada na istoku SAD. Sijuksi mesane krvi koji five u Pajn Ridz rezervatu zovu Cistokrvne Sijukse "crnci". do kratkorocnog utocista u demokratskom skolovanju. Na taj nacin. uticajnog u poljoprivredi Zap ada. migracijom njegove porodice iz. Palata postaje pomalo mracan simbol konzervativizma. [edino je njegova zena znala da je on roden kao Ievrejin i da je rastao u jevrejskoj ulici jednog velikog grada. oni delovi tela koji su od pretpostavljenog strateskog znacaja za karakterizaciju rase (u ovom slucaju nos. palata treba da ostane dvorac te porodice iako svuda oko nje nicu soliteri i stambene zgrade. kroz i u oblasti koje su. svi su. iskljucivanju i izrabljivanju. kao i kod invalida. napro- . 4 Pokojni deda jednog kompulsivnog pacijenta bio je poslovni covek.beli otpad". ali ne i dovedeni u pitanje.44 ERIK H. u razlicitim periodima. inteligentnog vlasnika ranca. igrali uloge nernackih dec aka ili irskih druzina koje su ga kao decaka cinile nesrecnim svakoga dana na putu do skole. neprijatnost su mu cinile brojne kompulzije i fobije. celine tela. njegovi nadredeni i podredeni. govoreci svetu kako X-ovi ne zele ni da se sele. Dedina slika visi iznad kamina. rna sta radiIi i gde to radiIi. iskljuceni i izrabljivani nesvesno veruju u losu sliku koju predstavljaju. U ego identitetu ovakvih slucajeva. Deo tela koji je u pitanju ima drugaciji ego tonus. u "nazadnim" oblastima (jug) ili u "naprednim" oblastima (zapadna i severna granica). Harvarda itd. niti da je prodaju. onim segmentom pojedinca iIi porodice koji je. privatne skole.s Jednom sam imao na savetovanju visokog. sa svojim klasnim implikacijama. mala sijalica vecno obasjava rumene obraze njegovog u celini mocnog i zadovoljnog lika. Prerna oporuci. Kod osoba sa morbidnim ego identitetom. u oba slucaja deluje kao disociran od 8 Prema licnoj komunikaciji sa Gordonom MekGregorom (McGregor). kao i pokusaji drustvene reforme potvrduju tuznu istinu. istovremeno izranjajuci u centar paznje drugih. oni koji su tlaceni.s paradoksalnim rezultatima . ni da se sire niti napreduju. iIi manji i bestelesan. a koju su 0 njima napraviIi oni dorninantni. kao i konture njegove telesne slike. on se oseca kao veCii tezi. javljaju se snovi u kojirna snevac neuspesno pokusava da sakrije deo tela koji se bolno nalazi u centru paznje. obezbedivao poslednji snazan osecaj kulturnog identiteta. religioznim preobracanjima ili odstupanjima porodice. Pogodnosti savremenih prevoznih sredstava prihvataju se sarno kao udobno izdvojeni putevi izmedu palate i njenih produzetaka: kluba. a ovi ih zauzvrat zovu . sto ga je vodilo od izolovane i perfidne jevrejske ulice. kroz hostilne kirajdzijske cetvrti i obracune bandi. za koje se analizom ispostaviIo da se rnnoze i ometaju njegove slobodne pokrete kad se nade u tom kvartu. neuspelim pokusajima da se porodica priIagodi meriIima na nivou klase. ono sto mozemo nazvati ego prostor-vreme pojedinca cuvadrustvenu topologiju okruzenja iz vremena detinjstva. Iako je njegov zivot izvan kvarta u kome je odrastao bio uspesan. mogle predstavljati izrazito sedelacki iIi izrazito migratoran pol arnerickog karaktera u razvoju. letnjikovca. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 45 3 Terapijski napori. NjegOY"individualistiCki" nacin poslovanja. jer su ove oblasti bile postepeno ugradene u americku verziju anglosaksonskog kulturnog identiteta. njegova gotovo iskonska moe nad sudbinom svoje dece poznati su. a to je da u svakom sistemu koji je zasnovan na tlacenju. Analiza ovog coveka pruzila je tuzno objasnjenje cinjenice da Strajherova slika loseg jevrejskog identiteta ne prevaziIazi onu sliku koju nose mnogi J evreji koji . ne znajuci. kao i snovi u kojima u (kakvoj) nezgodi gubi taj deo. Njegovi prijatelji i protivnici. i najvise od svega. nuzno je da dovedemo u vezu istoriju detinjstva datog pojedinca sa istorijom nastanjivanja i obitavanja njegove porodice u prototipskim oblastima (istok).

a kasnije mozda vise nalik zabavnom Zapadnjaku.riklJuCitise mahnitoj borbi koja je progutala susedstvo. stale~: Je~s on. po malo kao mladi delinkvent u sadasnjern trenutku. istinski su liseni n as 1e d au zrvotu Am er ik e. kao i njene bracne egzistencije.og mesta na kojem se nalaze nema pristupa slobodnom ~akmlCe~Ju. . Svog sina vaspitava u duhu bogobojaznosti i marljivosti. dos1?)e. 349).kao i simptome opsesivnosti i seksualne anestezije. Razmotrimo slucaj ec a CIJI u deda i baba dosli na Zapad. cenju. sli. sklonom alkoholu. Mnoga od tih secanja ne naviru iz dubina nesvesnog. dorni OJI . mogli bismo reci da su se od egzistencije koju karakterise slogan "sta cemo kog davola ovde". "gde se retko cuje obeshrabrus juca rec". Ako ne. J~dlm vn~Clnda se razbije ova duboka rezignacija jeste ozbiljno obracanje ~a~nJe na secanja koja pokazuju (sto je dete znalo) da je deda zapra~o bio Je~nostavan covek koji je ostvario svoje mesto ne silom. pomocu neke Iskonske m OCl. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNJ ClKLUS 47 tiv. Niihovi C . okrenuli onoj koju izrazava odrednica "ostati . jedina cerka pacijentovog dede ostaje identifikovana s njim. obuzima je poplava asocijacija koje se ticu iznenadnih.nego zato sto Je istonja ravonzov al a nJev . .a kopilad oterati". gove sposobnosti. Ovi ljudi. etos. upravo ova identifikacija joj ne dozvoljava da nade supruga jednakog njenom snaznom ocu. njegovi sinovi ne mogu pratiti njegov ritam i ostaju kao ugledni naseljenici po strani. Njihov~ psihoanaliza traje neuobicajeno dugo. adan~nJeg slabog i blagog oca izolovana je od edipalne slike oca. Tek nakon nekoliko nedelja. Prema tipicnom porodicnom obrascu.o se pokazuje. bazicni ego prostovr. osim u us1?~m. prepusta zadatak drugima i krece dalje. 1945. .st~dlJ1voseu. medutim. v· ornmantm .. v • ' v v v • • r» h d Ka~a j~ u pitanju tip dede sa Zapada. u retkim prilikama. str. Neki to ICIne. ICIna ~edu... koji je kod . Sarno pacijentova majka. sklonog da ometa vee dobro definisano susedstvo. ona je nacin zivcta. pozivarn se na jedan pretd°v~o ~. uzasnih utisaka seksa ili smrti. b as k ao I OnI naJnIzeg v· . Medutim. stalno trazi nove i izazovne tehnicke zadatke u veoma udaljenim oblastima. c. Dalji otpor~ postan.~!av1Jenislueaj (Erikson. Ako bismo hteli izraziti pro menu njihovog zivotnog stila odgovarajucim sloganima. ali je takode i panicno kaznjavala bilo kakav izraz zivahnosti decaka.Unuci znaju da moraju provaliti.ali ~oS~Cisa sobom palatu kao internalizovan obrazac. Kako se analiza primite ovoj dvostrukoJ slici pOJ·av1J·u·se C JU rantazrm • koii razjasnjavaju. ne zna da je upravo ona tokom celog njegovog detinjstva potcenjivala oca koji se "skrasio". strast superiornosti.s~oje odredilo njihov mehanizam odbrane ponosnog i bolnog po~lacenJa . geografske i drustvene. K~.ega ali u uslovima promenjene ekonomske istorije. lena ga vida sarno povremeno. koristi posetu rodacima na Zapadu kako bi se posavetovala s piscem ovog teksta u vezi sa opstim osecanjern emocionalne skucenosti i sveprozimajuce blage anksioznosti. Ona se udaje za slabog coveka i smiruje se.46 ERIK H. rnocan covek guran zeljom za rnoci. del om i zato sto cetiri zida anahtrcareve sobe postaj u nova p alata. ponovnu ~I~tez~. jasni u snovima i asocijacijarna.~0 n~~ompenzacije obazrivim pokazivanjem postovanja. nekada najviseg staleza. . izlaz lZ ~~ate Ip. ~avesnos~uI. neobicno zenstvena i osetljiva..drmatesko da se ukljuce u ekonomsko nadmetanje. Kada izade u susret izazovu. vee iz izolovanog ugla njene svesnosti gde su izbacene sve one stvari koje su povremeno probijale sredenu stvarnost koju je cinilo okruzenje gornje srednje klase u njenom detinjstvu. . oni se cesto OplfU izle . idealizovala je podvige pacijentovog dede. On postaje ponekad nepromisljen i nestalan. atrvno v s ~nstup ~alltr~ara su sarno novo izdanje ritualisticke izolacije palate.. slika oca (a s njom i transfer) pocepana je. Njegova zabrinuta majka. a ponekad depresivan. jer to podrazumeva promenu ego identiteta.s1ikom moenog dede. Tokom eksploratorne analize ona deluje skoro bezivotna. 0I J ovi tantazrm • o d·aJu ~as~~1d~zlv1!aJ~oei. . . znacaj dede za stvarnl· eg·d· entitet pacijenta.. takoreci.a ve~ ostvarenih visih privilegija. Obostrana izolacija zivotnih segmenata slicna je onome sto susrecemo bilo gde kod kompulsivnih neuroticara: ali u ponekim oblastima je vise od toga. zbog cega je ovim ocigledno mhlblr~rm 1Ju.. v. kada i zatrudni. osudivala je nedostatak pokretljivosti.. Lekoviti efekat paciJent~~?g uljudnog "pozitivnog" transfera zavrsava tarno gde uzdrzanost analltrcara pocinje VI· se d a 1·v· 0b uz d anog oca nego na nemilosrdnog v . a k ontemp 1·'···· cutanje Iteonjki ori . Deda.?slm ako imaju snage da pocnu iz pocetka. koja je stop1Je~a ~a. Zena sa srednjeg Zapada.. v.

Sanjala je kako dolazi u plameno crvenoj haljini na tihi skup u crkvi ibaca kamenje kroz prozore respektabilnog zdanja.ili nije dama. Njihova zelja da budu tretirane na odreden nacin nalazi ogranicenje u tri ideje. zbog dedinog formalizma. Sticao se utisak opste inhibiranosti. te je pokusavala da zamisli zivot u kozmopolitskoj atmosferi. ali istovremeno i inhibirana. Ali. . Medutim. njegova partrijarhalna rnuzevnost i nezna privrzenost dozivljene detetovim gladnim culima deIovale su ubedljivije njenom tragajucern egu nego oceva i majcina obecanja standardizovanog uspeha. veteran Konfederacije.ce rasprsiti potrebu zene da bude dam a u trenutku neprornisljene strasti. Pacijent uplice ana- . prated zapocetu analizu karakternih otpora pacijentkinje. kako bi se don eo konacni sud . Dok su njene slobodne asocijacije delovale nelagodno i bezivotno. a koju cini morbidnom njena ambivalenta kopija . njen deda. povezane sa odredenim nacinorn ocuva- nja identiteta rase i staleza u juznjackoj kulturi. Mozerno biti sigurni da su nase pacijentkinje proterane luznjakinje. Psihoanaliticki tretman zena s izrazenirn ostacima ego identiteta juinjacke dame (identitet koji prozima vise od jedne klase ili rase) deIuje narocito komplikovan usled posebnih otpora. regionalnih i klasnih identiteta tokom kriticnih stadijuma njihovog detinjstva. a ne bazicnog osirornasenja rnaste u seksualnoj i drusrvenoj sferi. Nakon dedine smrti umrtvila su se i osecanja pacijentkinje jer su bila deo formacije zaostalog ego identiteta koji nije bio negovan putem privrzenosti ili drustvenih nagrada. neprestanu neophodnost da se ostane otvoren kako bi se slobodno preduzeo sledeci korak. nairne.48 ERIK H. a njihovo gospodstvo je odbrana.karac kOji.ste. postoji rasprostranjeno ubedenje da muskarci rnsu gospoda ukoliko nisu ograniceni formalnostima precutno odobrenog duplog standarda (koriste se manje vredni seksualni objekti tamne puti. Nepotrebno je I reci da takvi nesvesni standardi izazivaju zestoku patnju kod iskrenih i prosvetljenih zena. Vrhunac je predstavljao san u kojem ona sedi na toaletu koji je sarno niskim pregradama ograden. njeni snovi su postali hurnoristicni i mastoviti na gotovo autonoman nacin. postoji pseudoparaniodna sumnja da zivot cini serija kriticnih testo~~ kada zlobna ogovaranja pokusavaju da nagomilaju sve male slabosti inedostatke juznjacke zene. pruzao joj je neznost i toplinu. Ali njeni najzivopisniji snovi vracali su je u doba civilnog rata . dok se javno postuju dame).da li ~na je. ali i sputana anksioznoscu. njena masta bila je zivo provocirana. cak simptom. odnosno da ce u n~jmanju ruk. Njen je stomak odrazavao ovu arnbivalenciju smenom zatvora i dijareje.• . U svemu ovome postoji osnovna nernogucnost da se zamisIi bilo koja oblast zivota u kojoj bi se iskreno podudarile reci i standardi muska~c~ i z~~e i izdi~li iznad izvesnog iskonskog antagonizma. Ovi pacijenti u svojim transfernim reakcijama i otporirna ponavljaju neuspele pokusaje sinhronizacije brzo promenljivih i ostro suprotstavljenih ostataka nacionalnih. Ovi snovi su pomogli da se obelodani izolovan deo njenog detinjstva. nametanjem prototipa dame devojcici. Psihoanaliza je moguca sarno ako se verbaIizuju ovi istorijski trendovi. ERIKSON IDEN17TET I ZIVOTNI CIKLUS 49 ove pacijentkinje postao zaista neprijatan jedino zato sto joj se u tom trenutku udvarao Evropljanin.skrivena nada da ce se pojaviti mus. posred ogromne balske dvorane.na stranu Konfederacije. s druge strane. Drugo. Prvo. Uobicajena osecanja krivice i inferiornosti postoje zajedno unutar koordinata takvog zivotnog plana kojim dominir~ svesna ~ada za postizanjem viseg drustvenog statusa. postoji podjednako arnbivalentno ubedenje koje podrazumeva da je svaki m~skarac koji ne iskoristi seksualnu priliku slabic koji zasluzuje nernilosrdne provokacije. i mase elegantno obucenim parovima oficira Konfederacije i juznjackim damama koji se kovitlaju unaokolo uz zvuke rnocnog "pleh" orkestra. okrenula sledeca str~~ca. Snovi pacijentkinje postepeno su otkrivali skriven izvor neiskoriscene vitalnosti. ~sihoanalit~carima se svakodnevno obracaju oni koji ne mogu podneti napetost izrnedu polariteta.u takav muskarac pokusati da ocrni ime dame i ujedno njeno ~olagan)e pr~va na drustveno superiornog supruga. ili pak planove da sv~!u de~u uda I ozeni za pripadnike viseg staleza. Bila je privucena. Njegov svet bio je bajka iz proslosti.

ali ni da ga zadovolji. Umoran od te karikature. a s druge neophodnost da vladajuca rasa zastiti svoj identitet od senzualnih i oralnih iskusenja. ogranicenje predstavljaju slucajevi osoba koje su dozivele bazicno osirornasenje senzualnosti tokom detinjstva i ogranicavanje slobode da iskoristavaju prilike. ali uvek spremnog da sluzi. Ovo se nadalje prenosi na falusno-lokomotomi stadijum. zadrzavanje. Razmotrimo. Njihova prinudena simbioza sa feudalnim Jugom iskoristila je oralno-senzorno bogatstvo u izgradnji robovskog identiteta: blagog. pomalo mrzovoljnog. jedan od tih fragmenata postaje dominantan u obliku rasne karikature. ali uvek tuzan "cmac belog coveka" i 3) los identitet prljavog. pre nego sto se njegov libido oslobodi za zadatak produzenja vrste. Suocavajuci se s takozvanim mogucnostima koje nude sarno novi oblik ogranicene slob ode. a ne kao nametnutu neprijateljsku stvarnost. Njihove bebe cesto dobijaju visak oralnih i senzornih zadovoljenja. pricaju. analno-sadistickog. identifikujuci ga sa svojim etnicki homogenijim precima. Danas. sto je adekvatno za to zivotno doba. u kojem postoje ogranicenja u pogledu nijanse devojke 0 kojoj se sme mastati i gde se sme kretati i ponasati raspusteno. i taman-prljav-glup-cmac. Formiraju se tri identiteta: 1) oralno-senzualno . Dok je bio malo dete. ali ne ornogucavaju integraciju pomenutih fragmenata identiteta. izrazajan. na primer. ako su uopste kasniji zivotni zadaci i rano vaspitanje sinhronizovani. Izleceni pacijent ima hrabrosti da se succi sa diskontinuitetom zivota u ovoj zemlji i polaritetima njene borbe za ekonomski i kulturni identitet. S jedne strane ponizavajuca simbioza. uvek dode trenutak kada vidi sebe kako galopira jureci neke maskirane zlocince i iznenada primecuje da je u njegovoj masti Usamljeni Rendzer crnac. eliminacija. Vaspitanje deteta stvaranjem sasvim odredenog odnosa u naglasavanju takvih organizmickih vidova funkcionisanja kao sto su inkorporacija.50 ERIK H. Snaga ega i drustvena patologija Individualna psihopatologija doprinosi razumevanju ego identiteta. ritmican. masta da je on rendzer. ili mu se suptilno opire kao neprijatelju krhkog.povlaci u hipohondrijski invaliditet kao stanje koje predstavlja analogiju ego-prostor-vreme definisanog ogranicenja Juga: neurotska regresija na ego identitet roba. Ali. pevaju. Ali avaj. intruzija i inkluzija. neuroticnog konflikta i delovanja traume. uopsteno govoreci. obojeni pojedinac cesto s~. ovaj decak je bio izrazito ekspresivan i kada je bio zadovoljan i kada je bio tuzan.zlatno dete" dojilje: blag. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 51 liticara u svoj nesvesni zivotni plan: idealizuje ga (narocito ako je roden u Evropi). ranog emotivnog lisavanja. prijateljski. kod obe grupe je dovela do uspostavljanja asocijacije: svetao-cist-pametan-belac. koji kao i nasi decaci. ispod toga pojavio se opasan rascep. njegov jezik je mek i nejasan. Ova ogranicenja ometaju u svakom trenutku budnosti i sna slobodan transfer originalne narcisticke senzualnosti na genitalnu sferu. Kroz iskustva pregenitalnih stadijuma dete uci osnovne varijable organizmicko-socijalne egzistencije. dolazi do cesto nasilno iznenadnog i okrutnog treninga cistoce. Tada zaustavlja svoje fantazije. mozemo barem postaviti pitanje. 2) cist analno-kompulsivan. smeju. on je miran i uvek se osmehuje. potcinjenog. probnog ego identiteta. Frojd je prvobitno tvrdio (1914) da su izvori ljudskog samopostovanja (a stoga i vazan infantilni doprinos ego identitetu pojedinca): . narocito kod onih cmaca koji su napustili siromasno utociste juznjackog doma. Sedeci u krevetu. nase obojene sunarodnike. suzdrzan. Pre nego sto predemo na primere socijalne patologije koji ostecuju ego. To je sacuvano u nacinu na koji se oni krecu. sve sto omogucava snazan ego doprinosi i njegovom identitetu. dozivljavajuci to kao potencijalnu mogucnost univerzalnijeg kolektivnog identiteta. falusno-silovateljskog "crnje". Medutim. svaku noc slusa Usamljenog Rendzera. niko ne moze da ga pozuri niti da ga zabrine. asimilacija. Kao rezultat. Znam jednog cmog decaka. izucavanjern njegovih ostecenja koja nastaju usled konstitucionalnih nedostataka. daje bicu u razvoju karakternu osnovu koja treba da odgovara glavnim oblicima kasnijih zivotnih zadataka. zavisnog. Belci ga vole. katkad uz empatiju i gotovo decju mudrost. mada odgovor zahteva sistematicniju prezentaciju: Koji faktori omogucavaju snazan i normalan ego identitet? [asno je da.

ali uzajamna genitalna IJu~av okrenuta je _pre svega prema buducnosti. Vaspitanje koje ima za cilj da ego identitet dobije snagu iz stalno promenljivih istorijskih uslova. ego identitet svoju kona~nu vs~agu dobija u susretu partnera ciji su ego identiteti u nekoj bitno) tack! komplementarni i mogu se stopiti u braku a da ne dode do opasnog diskontinuiteta tradicije niti incestuozne istovetnosti . genitalna aktivnost moze pornoci da dye oso~e kori~te jedna drugu kao obezbedenje od regresije. odnosno zbir svega onoga sto su naucile prethodne generacije. rodenje i gajenje detet~.pnmarnoj_j_edinici drustva. koju potvrduje iskustvo (ostvarenje ego ideala). ego ideala i drustvene uloge. Za ovaj zadatak trebalo bi sistematski ispitati sledece strateske tacke: 1. potrebno je da genitalnoj ljubavi i orgastickoj potenciji bude zajamcena kulturna sinteza ekonomske bezbednosti i emocionalne si- gurnosti. Najzad. Takav izbor prati etnicki mehanizam jer stvara kontinuitet izmedu porodice u kojoj je neko odrastao i poroclice koju sam stvara: na taj nacin ovekovecuje se traclicija. Medutim. . analogno ocuvanju ostvarenja evolucije nalazenjem partnera unutar svojevrste. radanja i razonode u porO~ICl. Da bi ostaci infantilog narcizma mogli biti sacuvani. rada u onom zivotnom zadatku koji sarno dva suprotna pol~ ~og~ zajedno ostvariti: sintezi stvaranja. Psihoanaliza je naglasavala individualne i regresivne. ~ zaljubljenosti mogu se projektovati sve incestuozne ljubavi iz detmjstva na sadasnji "objekt". Samopostovanje vezano za ego identitet sadrzi prepoznavanje opipljive buducnosti. zapravo ornogucava senzualno obogacenje i podsticanje iz te iste sredine. Ako zelimo da iskustvo podrzava deo infantilnog osecanja omnipotencije. Interesovala se sarno za polovinu price. koje je sada realisticnije. koherentnost slike 0 telu i njenu mogucu zasnovanost na fetalnom iskustvu. gratifikacija objekt libida. vise nego kolektivno-poddavajuce aspekte ovih tvrdnji. Kasnije.koji mogu naciniti stetu razvoju ega kod potomstva. 3. U tom smislu. Ona deluje prema podeh. Neuroticna fiksacija (i rigidna unutrasnja odbrana od nje) ukazuje na neuspeh. ostaci infantilnog narcizma. samopostovanje vezano uz ego identitet zasniva se na zacecima vestina i socijalnih tehnika koje obezbeduju postepeno podudaranje funkcionalnog zadovoljstva i stvamog dostignuca. za koji se smatra da se hrabro bori protiv navale frustrirajuce sredine. kada dode do napustanja iii transformacije ovog narcizma u zreliju formu samopostovanja. moze ocekivati priliku da upotrebi one sto je naucilo i da stekne osecanje veceg znacaja u zajednici. ~ao sto izgleda zakljucuju neki autori iz oblasti psihopatologije. . nemaju sta da traze u svetu stalnog sirenja identiteta. infantilna omnipotencija 1. siroko rasprostranjeno tesko osiromasenje infantilnog narcizma (stoga i osnove za snazan ego) treba tretirati kao slom one kolektivne sinteze koja svakoj novorodenoj bebi i njenom materinskom okruzenju daje nadindividualni status i poverenje zajednice. vaspitac deteta mora znati ne sarno kako da ga uci senzualnom zdravlju i sve siroj kontroli nego i kako da mu na opipljiv nacin pruzi drustveno priznanje kao plod zdravlja i sposobnosti kontrole. plemenske integracije. uslovi majCinske nege moraju ga stvoriti i podrzati ljubavlju koja dete uverava da je dobro biti ziv upravo u socijalnim koordinatama u kojima se zadesilo. mnogi mehanizmi prilagodavanja koji su stvoreni nekada radi evolutivne adaptacije. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 53 2. zahteva da odrasli svesno prihvate istorijsku heterogenost i prosvetljen napor da se bilo gde detinjstvu obezbedi novi osnov smislenog kontinuiteta. opet je od presudnog znacaja da li bice. Da bi se zadovoljio "objekt libido". s posebnirn osvrtom na znacaj emocionalnog stava majke prema trudnoci: . sarno takva sinteza daje objedinjeno znacenje citavcm funkcionalnom ~ikl~su ge~italnosti koji ukljucuje zacece. Za razliku od infantilnog osecanja omnipotencije koje je pothranjeno zamisljanjem i zavaravanjem. a ne na prirodu ovog mehanizma.52 ERIK H. Nes~estan "incestuozni" izbor partnera koji lici na objekat infantilne ljubavi u pogledu neke bitne osobine ne treba smatrati nuzno patogenim. nacionalne ili ~asne koherentnosti. Infantilni narcizam.

Ocigledno je da se ljudi trose usled suvise velikih promena (postepenih ili iznenadnih). Zaista. Ijudi ciji ego raste u vojnoj sluzbi ponekad se nakon otpusta slama. 4. upravo zbog nedostatka istorijske perspektive. shvatiti i koristiti spontane trendove formiranja identiteta. zasnovanom na prenatalnom iskustvu i is. upoznali smo univerzalne simptome delimicnog gubitka sinteze ega. sevajuce glavobolje.9 Za nekolieinu to medutim predstavlja snazan los identitet Casni izuzeci su osobe s pocasnim zaduzenjirna i danovi timova u izrazito mehanizovanim jedinicama. lupanje srea. neposredne izglede za dobijanje opipljivog drustvenog priznanja za napustanje infantilnog nareizma i autoerotizma i za stieanje vestina i znanja tokom perioda lateneije. mnogi od njih nazadu- ju na . soeijalna panika i anksioznost ega. sinhronizovanost pregenitalnih stadijuma 1 norrnativnih koraka u razvoju deteta sa grupnim identitetom. a uvek postoje somatska napetost. ostvarljivim idealima i dostupnim tehnikama. 2 Ono 5tOsmo vee rekli 0 kolektivnom prostoru-vremenu i zivotnom planu drustva. U takvom istrazivanju pornazu nam klinicke istorije slucajevaako nisu suvise epizodne i ako stereotipije. 1908). kao da ego ne rnoze da uspostavi cak ni organizovanu neurozu. on mora razumeti. bilo 0 ponovnom priblizavanju nekog impulsa ili secanja.stadijum nenaucene funkeije" (Frojd. 5.kustvu rode. [er. 8. ukazuje na neophodnost izucavanja spontanih nacina na koje delovi modernog drustva teze ostvarivanju delotvornog kontinuiteta vaspitanja deee i ekonomskog razvoja. Dozivljaj istovetnosti i kontinuiteta i verovanja u sopstvenu drustvenu ulogu nestaju. dalje rasdanimo na istorijski znacajne varijaeije. 7. ovi ljudi "ne znaju vise ko su": postoji jasan gubitak ego identiteta. sinhronizovanost postnatalne nege sa temperamentom n?vorodenceta. kod drugih slucajeva kao da su ga postepeno mrvili milioni sitnijih neprilika. Pa ipak. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 55 2. 3. cesto odjednom. Tokom Drugog svetskog rata propali su pokusaji psihijatara i psihoanaliticara da objasne kakav milje detinjstva uzorkuje iii ne uzrokuje slom pojedinea u uslovima ratnog stresa. ako neko zeli da vodi drugoga. ogranicenja i diseiplina vojnickog zivota vecini ljudi pruzaju mali broj idealnih prototipova. Neprekidno "iznenaden" senzorni sistem napadaju stimulusi spolja kao i somatske senzaeije: talasi vreline. niti naseljeniei zele da im se kaze da ostanu tu gde jesu: zivotni stil svakog od njih sadrzi suprotni element kao alternativu koju pojedinae zeli da razmotri kao svoju najprivatniju i licnu odluku. Iznad svega. kao psihoneuroticari. bilo da se radi 0 senzornom utisku. odnos konacne adoleseentne verzije ego indentiteta sa ekonomskim mogucnostima. Ako postoje neki odredljivi simptomi iIi ostaei . U ovome veku migrant ne zeli da mu se kaze da ide. oslobodeni sluzbe u oruzanim snagama pre kraja rata. neuroticna pseudologija i konfuzija ukazuju na delimican gubitak vremenske povezanosti i orijentaeije u prostoru. kao sto je "paeijent je imao dominantnu majku" (5tO se zasniva na poredenju predstave porodice koju podrazumeva klasicna evropska psihijatrija). istovetnost i kontinuitet ranog senzualnog iskustva rnajcmog tela i temperamenta sto pothranjuje i cuva tr~~nu o~novu na~ei~ma. a snovi emoeionalnu sintezu.mirnodopske neuroze". Zbog toga. 6. uvek ima mogucnost izbora da ga napusti iii pode u suprotnom praveu. Amnezija. Kod nekih slucajeva ostecenje ega ima svoje poreklo u nekim nasilnim dogadajima. 9 . Americki grupni identitet podrzava ego identitet pojedinea sve dok on moze da sacuva izvestan element namerne nedovrsenosti. Graniee njihovog ega izgubile su svoje konture koje omogucavaju apsorbovanje soka: sve sto je suvise iznenadno ili intenzivno provoeira anksioznost i bes. Nesaniea sprecava da spavanje nocu obnovi senzornu zastitu. odnos genitalnosti prema objektima ljubavi sa komplementarnim ego identitetima i znacenjem koje radanje ima u zajedniei.~~a. adekvatnost razresavanja edipalnog konflikta u okviru soeioistorijskog okruzenja pojedinea.54 ERIK H. oni imaju fragmentaran i lazan kvalitet. kada se ispostavi da su isprovocirani ratom uzurpirali ambicioznije prototipove nego 5tOto njihovi ograniceniji identiteti u mirnodopsko vreme mogu podrzati. RadeCisa veteranima koji su. sve dok rnoze sebe da ubedi da je sledeci potez njegov i da bez obzira na to gde ostaje ili odlazi.

submisivnog cmca. tako postoji misionarsko otkrice . ovo delimicno prihvatanje bolnih nesvesnih determinanti ljudskog ponasanja praceno je otporom prema uznernirujucoj svesnosti 0 drustvenorn simptomu i njegovim istorijskim determinantama.Jednog sveta". onoga ko dopusta da ga zavedu. dobrotvorne akeije na svetskom nivou i s1. avijaeija koja utire put "preko sveta". a ujedno i u emoeionalnoj i duhovnoj snazi. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 57 naivcine. Medutim. slobodi akeije i tempu napretka. Pored nekoliko stotina hiljada ljudi koji su izgubili i tek postepeno ili delimicno povratili ego identitet u ovom ratu. primenom tradieionalnih metoda u novom prostoru i vremenu. ogranice. Ova pojava kao da negira snazno uverenje da americka nacija moze sebi dozvoliti greske. pri cernu svaki ponovo mora da prevazide opasnost svog zlog prototipa. Smanjenje neuroze u sirim razmerama rnoze se postici jedino ako se u podjednakoj meri obrati klinicka paznja na slucaj ina uslove. ne sarno sto ce lako propustiti mnogo od specificne dinamike u savremenim zivotnim ciklusima vee ce biti sklon da skrene (ili da sluzi onima Ciji posao zahteva da skrecu) energiju pojedinca od dostupnih kolektivnih zadataka. zene koja krvari. nepoznat broj osoba doziveo je do same srzi pretnju traurnaticnog gubitka ego identiteta kao posledieu korenite istorijske promene.56 ERIK H. Vee i sarna cinjenica da se ovi ljudi. On izrazava sve vece prihvatanje psihoanalitickih uvida ukoliko se oni ticu znacenja anksioznosti i bolesti u istoriji pojedinog slucaja. One se._ Biti naivcina znaci biti drustveni i seksualni kastrat. nastoje savladati. duboko su uznemirujuce. viziji planiranja. zatoce. U (cesto preteranim) izgovorima psihoneuroticnih slucajeva. Boreci se da se nepovratno nadu na putu uspona. da je. Priroda psihoanalitickog istrazivanja pretpostavlja da se otpori nalaze i u navikama konceptualizacije sarnog posmatraca koji ih mora proceniti da bi mogao . seksualne. tako da postoji neogranicen prostor i beskrajno vreme za razvoj. Mislim upravo na onu subliminalnu paniku koja je pratila masovno testiranje americkog identiteta tokom skorasnjeg perioda svetske istorije. sva secanja i predosecaji kao da su povezani sa onim sto je oduvek pretilo ili sto moze pretiti slobodi sledeceg koraka. po definiciji. njega ni majka nece sazaljevati. uvek daleko ispred ostatka sveta po svojim neiscrpnim rezervama. na duboko nezadovoljstvo i nesigurnost na povrsini. i onih hiljada ljudi Cijije akutni gubitak ego identiteta pogresno dijagnostikovan i tretiran kao psihopatija. a oni sami kao vece psihopate nego sto je to zapravo opravdano. isprva. sto se dozivljava kao pretnja americkom identitetu koji je tek u nastajanju. ekonomskog naivcine. njihov traumatizovan ego izbegava los identitet koji ukljucuje elemente bebe koja place. 3 Izucavanjern odnosa ega i promene istorijske realnosti. sto za ishod rnoze imati razlicite stepene razdrazljivosti ili apatije. a sarna aluzija na njih moze ove ljude odvesti blizu homieidalnog ili suieidalnog gneva. Istorijska promena postala je prinudno univerzalna i ubrzava se u citavom svetu. seksulanog slabica. mentalno zaostalogsve su to prototipovi. Njihovego identitet raspao se na svoje telesne. psihoanaliza se priblizava novoj grupi nesvesnih odbrana. jeste istorijski razvoj kojeg treba kriticki oceniti. njihovi lekari i savremenici u sve vecern broju okrecu gorkim istinama psihoanaliticke psihijatrije. karakteristicno.Ipak. njihova istorija detinjstva deluje jadnija. na fiksacije za proslost i pojavi planova za buducnost. Teskoce sa kojima se arnericka nacija susrece pokusavajuci da integrise tu staru sliku izolovane prostranosti sa novom slikom eksplozivne globalne bliskosti. soeijalne i profesionalne elemente. testiranje i zavrsavanje soeijalnih eksperimenata. Ako psihoterapeut ne uvazi doprinos opisanog razvoja neuroticnoj nelagodnosti. pored svega ostaje jedna duboka svesnost 0 zaostajanju u ekonomskoj i politickoj integraciji. Posto preterano nastoje da za svoju dilemu ega okrive okolnosti ili pojedinee. Rehabilitaeija moze biti efikasnija i ekonomicnija ako se klinicko ispitivanje usmeri na uzdrman zivotni plan pacijenta i ako saveti imaju za eilj jacanje ponovne sinteze elemenata na kojirna se zasnivao paeijentov ego identitet. dok drugi na slobodi jure njegovu srecu injegovu devojku.

kako bi postao pouzdan mehanizam. ako nam se cini da ego tezi mehanickoj adaptaciji. Dakle. sve dok ne postanu tacne i pouzdane kao mehanicki aparat" (Ana Frojd. lako postaju zrtva ekonomskog coveka. . 1945). ima jasno zamisljeno znacenje. tako da se dobrim smatra to sto osoba moze nesto ostvariti izvrdavajuci zakon (u meri u kojoj je on nametnut) i izvrdavajuci superego (u meri u kojoj on uzrokuje nelagodnost). Konceptualizacije covekove srzi samoistovetnosti i same realnosti neizbezno su funkcija istorijske promene. mogli bismo se zapravo baviti jednom istorijskom dilemom. cineci ih sve objektivnijim i manje zavisnim od emocija. Princip realnosti. spreman da se "prilagodi" kompetitivnom iskoristavanju sveta masina. tj. kao da neki moderni trendovi u vaspitanju dece predstavljaju magijsku identifikaciju sa masinorn. Istovremeno. sam po sebi. i ovde tragamo za prostorom slobode. Medutim. covekovog organa za testiranje realnosti. pSihoanalitlc. vee prilagodavanje specificno za jedan period. on zn~ da delimicnim kontratransferom odgovara na pacijentov transfer. da bi uopste mogao da usavrsi ljudski dar razumevanja onoga sto je drugacije od njega. na neodredenu zelju pacijenta da zadovolji infantilne teznje u samoj tera~ pijskoj situaciji u kojoj bi trebalo da ih leci.ar z~a da Je nJegOYnagon da istrazuje delimicno instinktivan P? prirodi. Danas smo suoceni s pitanjem da li ce se problemi ovog tehnoloskog doba resiti mehanizacijom coveka ili humanizacijom industrije.uvaZava. Stoga nije potrebno dokazivati da analiticar tokom svog tremnga mora nauciti da istrazuje istorijske determinante onoga sto je njega ucini10 takvim kakav jeste. oni svakako odrazavaju ideologije iz vrernena nastanka i apsorbuju konotacije pratecih drustvenih promena. poprimio je izvesnu individualisticku boju. malo sta zajed- . to ne mora biti prava priroda ega. iza toga postoje i istorijske determinante psihoanalitickih pojmova. omogucava coveku da se oseca dobro. iako pojam "realnosti". Nasi obicaji vaspitanja deteta vee su poceli da standardizuju savremenog coveka. S tim u vezi mozda nije sasvim izlisno ukazati na cinjenicu da popularna upotreba reci "ego" u ovoj zemlji ima. NjegOYprincip realnosti pocinje da ukljucuje socijalni princip prema kojem je dobro one sto. ko!e j~ ustanovi? coveknaucnik. koji je vee i sam proizvod civilizacije preokupirane tehnologijom. u teoriji i terapiji. Ako otkrijemo njegovu tendenciju ka mehanizaciji i odvajanju od emocija bez kojih iskustvo postaje siromasnije. U stvari. Ovi principi. prema principu realnosti.) karakteristicna je skorasnja formulacija prema kojoj je . dugorocno gledano.rokom celog detinjstva na delu proces sazrevanja. razvija univerzalniji grupni identitet. Kao sto bi to filozofi predvideli. Pa ipak. pokusava da razume samoga sebe tragajuci za "mentalnim mehanizmima". u sluzbi sve boljeg poznavanja i prilagodavanja stvarnosti. Analiticar sve to. p. Kada istrazuje instinkte. moderni urn. dobro je one sto se oseca kao dobro u datom trenutku. dobro je one sto obecava da ce biti dobro dugorocno gledano i uz razmatranje svih mogucih spoljasnjih i unutrasnjih promena.58 ERIK H. sluzeci se metodom korenite analize otpora uvidu i planiranju. ldeoloska konotacija istorijski je neizbezna kada se radi 0 upotrebi pojmovnih sredstava koja se ticu ega. skoro protiv svoje volje. analogno identifikacijarna primitivnih plemena sa njihovim glavnim plenom. Ocigledno je da je ego kao takav stariji od svake mehanizacije. usavrsavanju funkcija (ega). ada pri tom ne uskracuje bilo kom drugom coveku (istog kolektivnog identiteta) mogucnost da ostvari istu dobit. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 59 u potpunosti razumeti odbrane u opserviranom pon. se izboriti s njima. Ostaje pitanje: kakva ce vrsta nove sinteze ekonomske i emocionalne sigurnosti podrzati ovaj siri grupni identitet i tako dati snagu individualnom egu? Za drugaciju vrstu trenda u savremenoj konceptualizaciji (principa realnosti. on u svojoj upotrebi kao da se izopacuje. Prema principu zadovoljstva. koji stremi.p. kao i posledica naseg mehanicistickog pristupa njegovom izucavanju. Ako se u oblasti ljudske motivacije isti pojmovi koriste duze od pola veka (i to kakvog vekal). Ogranicenje upotrebe ovog pojma u opisanom smislu cesto se rnoze definisati nasim terapijskim neuspesima: zapadni covek. naravno. all sistematski radi u pravcu dostizanja prostora slobode gde jasno ocrtavanje onog sto je neizbezno cini otpore nepotrebnim i oslobada energiju trosenu na otpore za kreativno planiranje.a~:mju i efika~no.

Inace. ega i superega" . Opasno je preusmeravati energiju sa takve promene. proces socijalne organizacije ego organizama u geografskoistorijskim jedinicama (kolektivni prostor-vreme. ona oznacava neprikladno ako ne i neopravdano samopostovanje. . rat moze biti nepravedan test ego snage. 1936) treba da zauzme tacku posmatranja koja je "ekvidistantna od ida. 3. Istovremeno. da ovladava ~mme sto Je delotvorno. itd. . itd.kako bi bio svestan njihove funkcionalne meduzavisnosti i kako ne bi. razvoj libida. Ipak. deo su. proces organizacije iskustva putem ego sinteze (ego prostor-vreme. On im. zadirkivanje. americkog narodnog duha. Kao takvi.radanjem terapeutskih precica moze se videti kako ova konotacija ulazi cak i u pro fesionalne rasp rave 0 egu. Neselektivna primena fiIozofije i prakse "podriavanja ega" bila bi teorijski .moderan zivot") neprestano izvan kontrole pojedinca ili drustva u kome zivi . uz relativno zanemarivanje onoga sto je delotvorno 1 ekonornicno u normalnijim uslovima dugorocnog razvoja. •. kako emocionalni~ tako i materijalni.neo~novana i terapijski nekorisna. Ovi pojmovi u vecoj meri odrazavaju tri glavna procesa cija relativnost determinise oblik ljudskog ponasanja. Ako se stalno podupire. psihoanaliticar (kako istice Ana Frojd. 4 Izucavajuci predmet svog interesovanja. musterije ili zaposleni. imun je na to.to je stanje stvari koje bi beskonacno odlozilo menjanje uslova koji pogoduju slabljenju infantilog ega.•. Pored toga. naprasitost i druga ponasanja koja "naduvavaju" ego.). posmatrac je svestan cinjenice da one sto on konceptualizuje kao id.60 ERIK H. ili ako je situacija suvise izuzetna da bi se s njom suocio cak i relativno adekvatan ego.adi utap~~ja ~jiho~e anksioznosti i napetosti kako bi bolje funkcionisali kao pacijenti. Ovaj redosled prati trend psihoanalitiCkog istrazivanja. kada opazi promenu u jednoj od ovih instanci uma.). Svaka pojedinost cije se znacenje i potencijal menjaju unutar .ate~de~ciju da test ira one sto se oseca kao stvarno. razume one sto se pokaze kao neophodno. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 61 nickog sa psihoanalitickim pojmom istog naziva. ego i superego nisu staticni odeljci u cauri zivotne istorije. Medutim. odbrane ega. u stvari. •. epigneza. ego identitet. Efikasnost psihoanalitickog doprinosa ovim promenama obezbeduju jedino dosledne humanisticke namere. Nadalje. itd. uzrva u svemu sto je bitno i iskoreni one sto je morbidno. ona je drustveno opasna Jer nJena primena podrazumeva da je uzrok naprezanja (kao sto je . kolektivni zivotni plan. Potpomaganje. . izgubio iz vida odgovarajuce promene u drugima. ovi procesi postoje samo u uzajamnom odnosu. cime se prevazilazi prosto prilagodavanje pacijenata ogranicenim uslovima. Nairne. kao u slucajevima kada je osoba emocionalno suvise mlada ~i fizi~~ ki suvise slaba da bi se suocila sa situacijom koju mogu podneti zreli 1 zdravi. problem 0 kojem je ovde rec jeste sistematsko koriscenje nacionalne prakse potpomaganja da bi se ljudi osecali bolje . Ti procesi u sledeci: 1. iako su razliCiti po svojoj strukturi. ego tezi stv~.). etos proizvodnje. kako bi kroz primenu klinickog iskustva covek postao svestan potencijala zamracenih arhaicnim strahom. Snaznom egu ciji identitet cuva snazno drustvo nije potreban bilo koji pokusaj vestackog naduvavanja. slab ego nece time postati znacaJno Jacl. 2. proces organizimicke organizacije tela unutar prostora i vremena Zivotnog ciklusa (evolucija. oni prozimaju govor i gestove i ulaze u sve interpersonalne odnose. U vreme kolektivne opasnosti podrzavanje ega predstavljalegitimnu meru i prir~dan terapijski pristup u pojedinacnim slucajevima akutnog naprezanJa ega. detinjstvo u Americi i druge manifestacije specificne americke slob ode duha su tek grandiozni fragmenti koji nastoje da se integrisu sa fragmentima industrijske demokratije. naravno. Bez toga bi terapijski odnos u ovoj zemlji ostao tud i nespecifican. koji ce preneti svoje zavestanje sledecoj generaciji. OCigledno je da se u ratu cesce javljaju oba tipa protivrecnosti izmedu ega i situacija koje on nije predvideo.ilir. Medutim.r~nju snaznog uzajamnog podrzavanja s drugima u grupnom egu. U slucajevima kolektivne opasnosti treba da se pokrenu svi resursi.

gde god je.62 ERTK H. Tako je psihoanaliza prvo proucavala (kao da se to rnoze tako izolovati) covekovo ropstvo idu.'? Jedino ce reinterpretacija naseg klinickog iskustva na osnovu ovog trostrukog istrazivanja omoguciti znacajan doprinos vaspitanju deteta u industrijskom svetu. U slucaju psihopatologije mozemo primetiti i prouciti ociglednu autonomiju jednog od ovih procesa koji se preterano istice usled gubitka uzjamne regulacije i opsteg balansa. POJ~. simultano se menja i u drugima. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 63 jednog od ovih procesa. u sluzbi nove nauke. u Frojdovom delu . kao i da bi se sprecilo ili delovalo protiv usporavanja. kao sto su bol u telu. tolerancije superega i integrativne snage ega. kao sto je slucaj sa preteranim zahtevima koje postavlja egu i svim frustriranim strukturama cija je unutrasnja ekonomija zivotnog ciklusa poremecena.. Najzad.'Civilizovana' seksualna moralnost i moderna nervoznost" (1908). ovla10 Ovaj osnovni plan postavljen je. ostecenje kontrolne funkciie ega i na gubitak grupnog identiteta: svaka od ovih pretnji predstavlja pretnju za sve procese. Psihoanaliza upotpunjuje svoje bazicno izucavanje neuroze. da:vanj~ ~eur~zom zap?Cinje onda kada se pojedinac nade u situaciji da pr~v~tllstonJsk: nemmovr:osti koje su ga ucinile onakvim kakav jeste. ispitujuci na otvoreniji nacin iovekovo ropstvo istorijskim uslovima koji prisvajaju autonomiju i koriste arhaicne mehanizme unutar coveka kako bi negirale njegovo zdravlje i snagu ega. dodajemo sugestiju da bi analiza ega trebalo da ukljuci analizu ego identiteta pojedinca u odnosu prema istorijskim promenama koje su dominirale okruzenjem u doba detinjstva. . Cilj psihoanalitickog tretmana definisan je (N unberg. Oni upozoravaju na organsku disfunkciju. [er. Zatim se fokus izucavanja premestio na covekovo ropstvo ocevidno autonomnim ego (i superego) teinjama . objavljivao ilustracije iz svog sopstvenog zivota. anksioznost u egu i panika u grupi. nedoslednosti i diskontinuiteta razvoja. 1931) kao simultano povecanje pokretljivosti ida. kao i u njegovim uobicajenim referencama na kulturne i socioekonomske koordinate sopstvene egzistencije.vog sopstvenog i jedinog zivotnog ciklusa sa odredenim segmentom ljudske istorije dobiti snagu ega (za svoju generaciju i za sledece generacije). [edino na taj nacin moze iz podudarnosti s. izmedu ostalog.odbrambenim mehanizmima koji smanjuju i izoblicuju snagu ega da dozivljava i planira preko granice onoga sto je delotvorno i podnosljivo u datom organizmu i drustvenoj organizaciji. Da bi se obezbedio odgovarajuCi tempo i sled promena.dmacse ose~a slobodnim kada rnoze odabrati da se identifikuje sa svojim sopstvernm ego identitetom i kada nauci da primeni datosti na ovo sto mora biti ucinjeno. postoje signali upozorenja.

Ako bih se. urednik. psihoanaliticar zna mnogo vise 0 dinamici i lecenju poremecaja sa kojima se svakodnevno susrece nego o prevenciji tih porernecaja.2 Razvoj i kr-ize zdrave Iienosti Komitet za utvrdivanje cinjenica sa konferencije Bele kuce 0 detinjstvu i rnladosti predlozio mi je da ovde' ponovim detaljnije nekoliko ideja izlozenih u drugom kontekstu (Erikson. Njegov posao je da poznaje raspolozive tehnike kojima moze proveriti iskaze u svojoj oblasti ekspertize. skoro slucajno. izvestaj sa cetvrte konferencije. Kaze se da strucnjak moze da razdvoji cinjenicu od teorije i znanje od mnenja. ogranicio na ono sto se. Ovde je to centralna tema. Foundation.zdravoj licnosti". New York: Josiah Macy.E. Kada se razmatra odnos coveka prema sebi i drugima. ako bih pisao ovaj clanak s namerom da to bude jos jedan uvod u teoriju Frojdove psihoanalize. . Jr.J. mart 1950. Medutim. problemi ranog detinjstva i detinjstva. iz mnostva klinickih i antropoloskih razmatranja. Senn. Nairne. malo bih doprineo razumevanju zdrave licnosti. uveo bih i citaoca i sebe u veoma casnu ali i veoma neinspirativnu ozbiljnost. u ovom danku. M. zna 0 . metodoloski problemi nisu ni poucni ni preporucljivi za jednu kratku raspravu. dodatak II. u tom smislu. Tamo se tema zdrave licnosti pojavila. zapocecu sa Frojdovim dalekoseznim otkricem da se neuroticni konflikt ne razlikuje mnogo u sadrzaju od konflikata koje • Originalna verzija ovog rada pojavila se na Simpozijumu 0 zdravoj licnosti. lOSOa). S druge strane.

Na primer. stedeci izvesni vitalni entuzijazarn? o zdravlju i razvoju Kada. definiciju Marije [abode (1950).igenetsk. ona. izranjajuci ponovo i ponovo sa sve vecim dozivljajern unutrasnjeg jedinstva. lokomotornih. cineci funkcionalnu celinu.~lture d~. kao i organizma. Ali i ovde je vazno ~azumetl da mozerno ocekivati da ce zdravo dete kroz sled najlicnijih lskust~v~. upadljivo odsutni iii osteceni kod neuroticnih pacijenata i upadljivo prisutni kod one vrste ljudi koju obrazovni i kulturni sistemi izgleda da nastoje. iii ovladavanja stvarnoscu.66 ERIK H. isto kao sto se njegovo telo mora neprekidno boriti protiv nasrtaja fizicke dekompenzacije. Postavke 0 tome sta cini zdravu licnost kod odraslih. gde njeni rastuci kapaciteti naiIaze na ~ogucnosti i ?granicenja kulture.amo pruzi vodstvo u razumnoj meri.i dijagram. po analogiji sa onim koji smo prethodno konstlll za anahzu Frojdovih stadijuma psihoseksualnog razvoja 1. ovog autora (1950a) . D~nekle uopst~n?. U literaturi 0 decjem razvoju opisano Je kako orgamzam u sazrevanju nastavlja da se razvija.kult~re.racuna" u zivotu odredenog pojedinca. da stvore. da ga ?ude svestan 1 da bude u interakciji sa njim. Uzecu u obzir ovu cinjenicu tako sto cu izloziti za svaki stadijum detinjstva koji su to kriticni psihicki konflikti. koji su. pratiti un~trasnJe ~one razvoJa. U stvari. zakone koji stvaraju niz mogucnosti za znacajnu interakciju sa osobama koje se brinu 0 njemu. Ako bih odabrao sarno jednu definiciju. Predstavicu ljudski razvoj s tacke gledista unutrasnjih i spoljasnjih konflikata kojima zdrava licnost odoleva. Nairne. kao i da svaka odrasla osoba nosi te konflikte sa sobom u dubinarna svoje licnosti.po. da bi covek ostao psiholoski ziv. on mora neprekidno razresavati te konflikte. svaki na svoj nacin. podrze iocuvaju. a narocito unutrasnjih konflikata koji c~e nacrn na koji osoba postaje zasebna licnost. Smatram da je moj zadatak da ovom pitanju pridem s genetiCke tacke gledista: kako nastaje zdrava licnost. Upotreba sintagme "Ciniti dobro". moram pribeci koriscenju nekoliko pojmova koji nisu deo zvanicne terminologije u mojoj oblasti. pokusacu da opisem elemente zaista zdrave licnosti. senzornih.radi dobro" u smislu sticanja vlasnistva iii kada je dobar u smislu sticanja novih vestina. ne tako sto formira nove organe.kusa~~~o da ~azumemo razvoj. sve dok se ne popve svi delovi. kako mi se cini. osobe znacajne pojedincu mogu misliti da on cini dobro kada . ERIKSON [DENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 67 opas- svako dete mora proziveti tokom detinjstva. prema kojoj zdrava licnost aktivno ovladava svojom sredinom. mozemo tvrditi da je detinjstvo definisano njihovim pocetnim odsustvom i postepenim razvojem kroz mnogo slozenih koraka. naglasava citavo pitanje kulturnog relativizma. Iako ta interakcija varira o~ k. naravno. nairne.i s~~ij. Posto ne mogu da prihvatim zakljucak po kojem zdrav znaci prosto biti ziv. pocevsi od nejasne slike majke 1 zavrsavajuci sa covedanstvom. Iz tog razloga za prezentaciju stadijuma u razvoju licnosti koristim? ~p. mora zadrzati odgovarajuci tempo i odgovarajuci sled koji vodi rastu licnosti. boljim sudenjem i povecanim kapacitetom da cini dobro prema standardima njoj znacajnih osoba.al?i~ SPOS?~~o~ti. predstavljene su u drugim delovima rada Komiteta. Psihoanaliza nam je omoguCila razumev~~~ vise l~osinkr~~lCnih lskust~va. iii novih nacina razumevanja. Posto me interesuje i kulturna antropologija. iii kada sarno zivi. Pri rod~nJu beba napusta hemijsku razmenu materice. jasno je da su svi ovi kriterijumi povezani sa detetovim saznajnim i socijalnim razvojem. Moze se reci da se l~cnost razvija kroz korake koji su unapred determinisani spremnoscu ljudskog orgc:nizma da tezi prema sve sirern socijalnom prostoru. nego razvojem. U I Vidi deo I knjige Detinjstvo i drustvo. odnosno kako iz sukcesivnih stadijuma dobija svv~ veci ~apac~~~t da o:l~dava spoljasnjim i unutrasnjim nostima zivota. ili u svakom slucaju onim delom covecanstva koji se . pokazuje izvesno jedinstvo licnosti i sposobna je da ispravno opaia svet i sebe. odnosno ne biti bolestan. dobro je setiti se epigenetskog prznczpa koji ima svoJe poreklo u razvoju organizama in utero. ako mu se s. po propisanom sledu. rnenjajuci je za sistem socijalne razmene svog drustva. ovaj ~rin~ip tvrdi da sve sto raste ima osnovni plan iz ko!eg~ se pojavljuju delovl: pn cemu svaki deo ima svoje vreme specijalnog utlCaJ~.

u normalnim uslovima. II Komponenta III Komponenta I Komponenta Stadijum I Stadijum II Stadijum III Slika I Prvi stadijum (prva godina zivota) Drugi stadijum (druga i treca godina zivota) Treci stadijum (cetvrta i peta godina zivota) BAZ1CNO POVERENJE h 1h IIh 1b IIb Ranija forma AUTONOM1JE Ranija forma 1N1CIJATIVE Ranija forma 1N1CIJAT1VE Kasnija forma BAZ1CNOG IAUTONOMIJAI POVERENJA Kasnija forma BAZ1CNOG POVERENJA Kasnija forma AUTONOMIJE I1N1C1JAT1VA I Slika II Ova postavka putem dijagrama trebalo bi. kritiino vreme. zatim. Beba moze od pocetka pokazivati nesto nalik "autonomiji". Podjednako je istina da bebe kontrolisu i vaspitavaju svoje porodice. Svaka komponenta dolazi do svog perioda uticaja. a potpuno nesvesno i neosetljivo u nekom drugom. upravo iz svoje zavisnosti i slabosti beba daje signale na koje je njena sredina narocito osetljiva (ako je dobro vodena prijemcivoscu zasnovanoj ina instinktivnim i na tradicionalnim obrascima). od kojeg se zahteva da detetu prenese odredene ideje i koncepte autonomije i prinude na nacin koji ce bitno doprineti njegovom karakteru. kazern daje komponenta mentalnog zdravlja autonomne volje drugi. stoga. da li je dete u datom stadijumu slabo ili jako. Prisustvo bebe stalno i uporno dominira spoljasnjim i unutrasnjim zivotom svakog dana domacinstva. Za svaki stadijum opisacemo ovaj susret. i da svi oni za~se od odgo-:ara)uceg razvoja svakog dela po odgovarajucem redosledu. kao i nekoliko osnovnih cinjenica za svaku od njih. Svaki stadijum postaje kriza zato sto su pocetni razvoj i svesnost u jednom znacajnorn delu odredene funkcije praceni pomeranjem instinktivne energije i stavise uzrokuju specificnu ranjivost tog dela. na primer. kao i krizu koja iz njega proizlazi. tada bi svrha dijasliku II). Sve komponente postoje u pocetku u nekom obliku. Tri dvostruko oivicena kvadrata oznacavaju kako sekvence razvoja (I do III) tako i postepen razvoj sastavnih delova. mada ne ulazimo u pojedinosti ove cinjenice i necerno praviti zbrku dajuci ovim komponentama razlicita imena u ranijim ili kasnijim stadijumima. Jedno od najtezih pitanja jeste. ali da je istovremeno neverovatno upomo upravo u onim aspektima u kojima je ranjivo. na primer. produktivnosti i zdravlju licnosti u kulturi kojoj pripada. kroz nacin na koji ljutito pokusava da izvuce i oslobodi ruku kada je cvrsto drzimo. 1 (_2) da ~.68 ERIK H. Moramo dodati da upravo slabost daje snagu i najmanjoj bebi. da izrazi broj osnovnih odnosa koji postoje izmedu tri komponente. Mozda bi bilo najbolje kazati da je dete uvek ranjivo u nekom pogledu. drugim recima. Medutim. svrha ove prezentacije jeste da poveze teoriju infantilne seksualnosti (ne ponavljajuci je) i nase znanje 0 fizickorn i soc~jalnom ~as~ deteta unutar njegove porodice i drustvene strukture. dete ce tek od druge godine poceti da dozivljava citavu kriticnu alternativu izmedu postojanja kao autonomnog bica ili kao zavisnog bica: i tek je tada spremno za odlucan susret sa svojim okruzenjern. kao sto je istina i suprot- . Ako. suocava se s krizom i pri kraju navedenog stadijuma nalazi postojano resenje krize (na nacin koji cemo ovde opisati). Eplgenetskl dijagrarn izgleda kao na slici 1. toji u nekom obliku pre nego ito prirodno dode "n)egovo odlucu)uce 1 v • =: r=».akl d~o.oseca~Je inicijative treci.U. dijagram formalizuje postepenu diferencij~~iju d. a osecanje gram a trebalo da bude jasnija (vidi osecanje ba~~cno~'poverenjapn:a koja se razvija u ZlvOt.p~s-. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNl CIKLUS 69 stvari. Posto se oni moraju prilagoditi prisustvu bebe. to znaci da moraju takode rasti kao pojedinci i kao grupa.elo~~ ~o nam kazuje (1) da je svaki deo zdrave licnosti koji cemo razmatra~l s~stematski povezan sa svim ostalima.

stoga. njenog stava i stava njenog okruzenja prema samom cinu dojenja. jeste ili uskoro postaje prijemciva i za druge stvari. njegova urodena i manje ili vise koordinisana sposobnost da putem usta unosi u sebe susrece se sa manje ili vise koordinisanom sposobnoscu i namerom majke da ga hrani i prihvati. Sa ovirn promenama menja se brzo. Te nacine reagovanja. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNl CIKLUS 71 no. U psihoanalizi se ovaj stadijum obicno naziva "oralni" stadijum. postajuci neosetljivi na prisustvo drugih. Smatram da je to stav prema sebi i svetu koji proizlazi iz iskustava u prvoj godini zivota. radikalna prilagodavanja perspektive kao sto su opusteno lezanje. a cesto i radikalno. moraju se obaviti u svoje vreme. Kao sto novorodence zeli i moze da sisa odgovarajuce objekte i da guta bilo koju odgovarajucu tecnost koju ti objekti stvaraju. Na pocetku zivota postoji najradikalnija promena: od intrauterinog ka ekstrauterinom zivotu. a postoje i nesvesna unutrasnia stanja koja rnozemo utvrditi pomocu testova i kroz analizu. koji cesto nisu ocigledni. Svaki sledeci korak je.o cemu svedoci vremenska blizina takvih suprotnosti kao sto su "ne pustati majku iz vida" i "zeleti nezavisnost". Ono karakterise pojedince koji se povlace u sebe na specifican nacin kada su u neskladu sa samim sobom i sa drugima. Ukoliko se nadamo da im pomognemo psihoterapijom. utehu. nisu narocito svesne.inkorporativnog pristupa. takode. U stvari. svi ovi kriterijumi kada se razviju u detinjstvu i integrisu u odraslo doba. Rast deteta se sastoji od niza izazova porodici koji sluze njegovim novorazvijenim potencijalima za socijalnu interakciju. svesno i nesvesno. to jest licnosti u razvoju. njenog nesvesnog stava prema detetu. kao i od odgovora novorodenceta. Bazicno poverenje naspram bazknog nepoverenja 1 Osecanje bazicnog poverenja predlazern kao prvu komponentu zdrave licnosti. Postoje svesna iskustva koja su dostupna introspekciji (kada je ona razvijena). takva osecanja prozimaju povrsinu i dubinu. Za majku je to slozeno ikasno ostvareno dostignuce koje veoma zavisi od njenog razvoja kao zene. pribegavamo pojmu "oseianja" ("a sense of'). Opisujuci rast i krize kao razvoj niza alternativnih bazicnih stavova. nacina na koji je zivela tokom trudnoce i porodaja. moramo pokusati da im ponovo pridemo na specifican nacin da bismo ih uverili da mogu verovati svetu i sebi (Fromm-Reichmann. razliati kapaciteti koriste razliiite mogucnosti da postanu potpuno razvijene komponente jedne promenljive konfiguracije. Kada kazern "bazieno". mnogo upadljivije predstavljaju osobe koje regrediraju u psihoticna stanja u kojima se ponekada zatvaraju. time mislim da ni ova komponenta niti one koje slede u detinjstvu. Kada se novorodence odvoji iz simbioze sa majcinim telom. njihove krize u detinjstvu i ostecenja u odrasloj dobi jasno su ograniceni. i interpersonalna perspektiva. U tom trenutku novorodence zivi kroz svoja usta i njima voli. Pod "poverenjem" podrazumevam opravdano poverenje prema drugima i jednostavan dozivljaj samopouzdanja. Ali u postnatalnom zivctu. a majka zivi putem dojki i njima voli. Kod odraslih se ostecenje bazicnog poverenja izrazava u vidu bazicnog nepoverenja. U nastavku teksta vazno je imati na umu ove tri dimenzije. naucili smo da cenimo bazicno poverenje kao kamen temeljac zdrave licnosti. potencijalna kriza zbog radikalne promene perspektive. Medutim. stabilno sedenje i brzo trcanje. Porodica moze vaspitati svoje dete samo tako sto dete vaspitava nju. postoje nacini ponaSanja koje mogu posmatrati drugi. one ubrzo pocinje da zeli i postaje sposobno da "unosi" ocima sve sto ulazi u njegovo vizuelno . pored svoje prevladavajuce potrebe za hranom. spajaju se u celinu licnosti. 1950).70 ERIK H. odbijajuci hranu. Kao i "osecanje zdravlja" i "osecanje da nismo dobro". Razumevanjem takvog korenitog nazadovanja i najdubljih i najinfantilnijih slojeva licnosti kod nasih ne tako bolesnih pacijenata. Stoga. Za bebu su usta fokus prvog opsteg pristupa zivotu . a i odraslorn dobu. Iasno je da beba. Da vidimo zasto je opravdano staviti krizu i dominaciju ove komponente na sam pocetak zivota.

bas kao i kada je u pitanju hrana. Majka moze reagovati tako sto ce pokusati da kontrolise stvari. s druge strane. Postoji neka unutrasnja mudrost. zavisi od onoga sta bi dete trebalo da postane i gde. U tom pogledu mozerno dakle govoriti 0 .hcrizontalne" kompenzacije (kompenzaeije tokom . a otpisati svet. razlicite kulture obilno koriste svoja prava odlucujuci sta se moze smatrati delotvornim i zatim insistiraju na tome da je to neophodno. koja ce mu zatim ornoguciti da kcordinise svoje nacine dobijanja. Indijanei su. Pa ipak. Postoje nacini da se reciprocnost odrzi tako sto se bebi daje one sto ona moze primiti putem drugih oblika hranjenja i nadoknadivanjem oralnih uskracivanja tako sto se zasite drugi reeeptori: zadovoljstvom usled drzanja. U svakom slucaju. ali takode i da je sasvim prirodno prisiliti dete da "izmoli" svoj ohrok placuci. metabolizma i eirkulaeije. vee primanja i prihvatanja onoga sto jedato. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 73 polje. "ljudima". Poznavao sam neke stare Indijanee koji su ljutito osudivali nacin na koji mi cesto pustamo bebe da placu jerverujemo "da ce im to ojacati pluca". primljen na svet na takav nacin. a to zvuci lakse nego sro u stvari jeste. ljuljanja i tako dalje. da se "identifikuje" s njim.72 ERIK H. smatraju i da bebu treba ljuljati ili hraniti cirri pocne da emizdri. ali nase klinicko zapazanje je da kod nekih osetljivih pojedinaea (ili onih cija rana frustraeija nikada nije bila nadoknadena) takva situaeija moze biti model korenitog porernecaja u njihovom odnosu sa . Da bismo obezbedili da ih prva iskustva u ovome svetu ne sarno drze u zivotu. Izgleda da je sve to (manje ili vise svesno) povezano sa opstim eiljem i sistemom date kulture. topline. da beli covek. Beba ce pokusati da nasumicnom aktivnoscu dobije one sto ne moze sisanjem. kako ne hi iskopala sebi oci. neko nesvesno planiranje i mnogo praznoveriea u naizgIed proizvoljnim raznolikostima vaspitanja deteta: sta je "dobro za dete" i sta mu se moze dogoditi.svetom". osmehivanja. Dok je potpuno jasno sta mora da se dogodi da bi beba ostala u zivotu (cime je minimalno moramo snabdevati) i sta se ne sme dogoditi kako beba ne bi bila fizicki povredena ili hronicno uznemirena (koja je to maksimalna rana frustracija koju rnoze da tolerise). dok ona razvija i koordinise svoje nacine davanja. formule i postupke. Ali ti isti Indijanei ponosno su govorili kako njihova novorodencad (koju doje i u drugoj godini) od besa poplave u lieu kada ih udare po glavi zbog grizenja majcine bradaviee. dobijajuCi ono ito je dato i uceci da dobije drugog koji ce uiiniti za nju ono sto ona zeli. ili ce biti aktivna do iserpljenja ili ce naci svoj palae. Ne mozemo biti sigurni sta to znaci za bebu. Uzajamnost opustanja koja se na taj nacin razvija od primarnog je znacaja za prvi dozivljaj prijateljskog "drugog": iz psihoanalize se stice utisak da beba na taj nacin. takode. ali ne u smislu aktivnog uzimanja. Njegova taktilna cula kao da takode "unose" one sto se oseca kao dobro. nego ida im pomognu da koordinisu svoje osetljive ritmove disanja. inace se njihova spremnost da prihvataju moze naglo preohratiti u difuznu odbranu ili u letargiju. govorili su ti Indijanei. obracanja. Najjednostavniji i najraniji modalitet jeste "dobiti". Nairne. vee u prvim susretima ljudsko novorodence dolazi u kontakt s bazicnim modalitetima svoje kuIture. situaeija se rasp ada na raznovrsne pokusaje kontrole putem prinude umesto putem reciproeiteta.Inkorporattvnom stadijumu" u kojem je novorodence prijerncivo za one sto mu se nudi. nestabilan i nedovrsen organizam novorodenceta uci ovaj modalitet tako sto uci kako da svoju spremnost da dobije uskladi s metodama majke. Neki smatraju da se beba. nervozno menjajuci vreme. kao da zuri da sto pre dode na "drugi svet". Pored ovih vrsta . mnoge bebe su osetljive i ranjive. postoji znacajno vise prostora u pogledu onoga sto se moze i sme dogoditi. Ako se ne ostvari ova uzajamna regulacija. verovali da ce to "od njih napraviti dobre lovee". Drugi smatraju da beba treba sto ranije da oseti slobodu ritanja rukama i nogama. sve dok bukvalno ne poplavi u lieu. neizostavno mora poviti u pelene u potpunosti tokom veceg dela dana i tokom veceg dela prve godine zivota. a narocito voljenim ili na drugi nacin znacajnim osobama. razvija takode i neophodan temelj da postane davalae. moramo voditi racuna da njihova cula stimuliserno odgovarajuCim intenzitetom i u pravo vreme. Nije cudo.

sada su naucile da fokusiraju. po pravilu. sto je dobro opisano u literaturi 0 decjern razvoju".i Tokom "drugog oralnog" stadijuma dozreva sposobnost. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 75 istog stadijuma razvoja). izgleda da ovaj stadijum uvodi u psihicki zivot dozivljaj odvajanja i maglovitu ali univerzalnu nostalgiju za izgubljenim rajem. i (3) sredinskog . 3 Citalac koji se bavi decjim razvojem mozda ce hteti da obrati posebnu paznju na cinjenicu da se pod stadijumom moze smatrati ono vreme kada se neka sposobnost prvi put javlja (ili javlja u obliku koji se moze proveriti) ili se moze smatrati da je to onaj period kada je ta sposobnost dovoljno dobro utvrdena i integrisana (postala dostupan aparat za ego. ona mora usavrsiti mehanizme hvatanja i prisvajanja. a vise opsta konfiguracija i konacna integracija razvojnih pristupa svetu.majcine ocigledne preorijentacije sa bebe na one poslove koje je zanemarila tokom trudnoce i postnatalne nege. drzanja i zvakanja svega sto je u njenom dornasaju. u bol ili besu. aktivnijeg i usmerenijeg inkorporativnog pristupa. Ali. 1938. Ovde nas manje interesuje prvo pojavljivanje specificnih sposobnosti. cak i pod mnogo povoljnijim uslovima. Medutim. To ukljucuje i njen pun povratak bracnoj intimnosti koji uskoro moze voditi novoj trudnoci. Dok beba uci kako da promeni polozaj. povukla svoju bradavicu. kako majka ne bi.osecaj bazicnog gubitka i stice utisak da je unisteno nekoc postojece jedinstvo s majkom. ukoliko se dete moze osloniti na druge zene koje zvuce i dozivljavaju se nalik majci. napustanja. neophodno je da beba nauci kako da sisa. bile dovoljne da ubedljivo objasne porerneceno funkcionisanje. da ih lokalizuju i da usmeravaju odgovarajucu promenu polozaja (dizanje i okretanje glave. dizanje i okretanje gornjeg dela tela). tek mi je razvoj pojma iden titeta (vidi u ovoj svesci. u nasim klinickim istorijama. Ova studija mi je prufila priliku da pratim citavu deceniju zivotne price oko pedesetoro (zdrave) dece i da budem donekle informisan 0 daljim uspesima nekih od njih. Nasa klinicka zapazanja ukazuju narn da u ovoj tacki rane istorije pojedinac dozivljava izves-· ~an. 1951b) stekao sam najvece postovanje za rezilijentnost i snalazljivost pojedine dece koja su. a bez odgovarajuce zamene. voditi (pod inace pogorsanim okolnostima) akutnoj infantilnoj depresiji (Spitz. Ruke su naucile da ciljano posezu. izoluju i "obuhvate" objekte iz manje jasne pozadine i da ih prate. ada pritom ne grize. koje su prvo bile dec pasivnog sistema primanja utisaka onako kako oni pristizu.74 ERIK H. ne bi moralo da znaci iznenadan gubitak dojke niti gubitak majcinog sigurnog prisustva. (2) psiholoskog . Krizu oralnog stadijuma (tokom drugog dela prve godine) tesko je proceniti ijos teze potvrditi. Oci. tako). moze. Nadam se da cu svoje utiske publikovati.stvari koje su manje ili vise slobodno ponudene i date. u ovo doba.sve vece svesnosti odojceta 0 sebi kao zasebnoj osobi. Pojavljuju se zubi. kao i zadovoljstvo.Erikson. stoga. naucila kako da nadoknade takve bolne nesrece ranog detinjstva koje bi. na University of California (vidi Macfarlane. kako bismo to rekli) da moze sigurno zapoceti sledeci korak u razvoju. Bazicno poverenje treba uspostaviti i odrzati nasuprot kombinaciji ovih utisaka lisavanja. Uz to. 1945) ili blagom ali hronicnom stanju tugovanja koje moze dati depresivnu nijansu citavom preostalom zivotu. prisvajanjem i aktivnijim opazanjern (ovoj tenziji pridodana je i nelagoda usled izbijanja zuba i drugih promena oralnog aparata). progrizu iodgrizu. uz podrsku ekonomije u razvoju i velikodusnost drustva. odvajanja. da se okrene i postepeno ovladava sedenjem. Drastican gubitak rnajcinske ljubavi na koju je dete naviklo. 108-175) pomogao da pocnern razumevati mehanizme koji su u to ukljuceni. formira se niz interpersonalnih obrazaca koji se grupisu u socijalnom modalitetu uzimanja i drzanja stvari . str.opste tenzije povezane sa snaznijim nagonom za inkorporacijom." 4 Je~a o? gla~ih'pogresnih upotreba ovde predstavljenog dijagrama jeste konotacna da Je osecanje poverenja (kao i sva druga pozitivna osecanja koja se postuli- . kao i stvari koje imaju manje ili vise ten2 Ucestvovanjem u longitudinalnom istrazivanju Instituta za dobrobit deteta. koji ostavljaju talog bazicnog nepoverenja. postoje i mnoge "longitudinalne" kompenzacije u zivotu koje se javljaju u kasnijim stadijumima zivotnog ciklusa. Izgleda da je cini vremenska podudarnost tri razvoja: (1) fizioloskog . denciju da izmaknu. a s njima i zadovoljstvo da se cvrste stvari ugrizu. a sake da cvrsto stezu. Kada dojenje traje i u fazi grizenja (a to je. Organi sluha su na slican nacin nauCili da razaznaju znacajne zvukove. Odbijanje od dojke. Ovaj aktivni inkorporativni modalitet karakterise niz drugih aktivnosti (kao i prvi inkorporativni modalitet).

toj tradicionalnoj povlastici arnerickog poverenja u sopstvene resurse i dobre namere sudbine. nadalj~.grarnzlv kvahtet koji se u psihoanalizi naziva "oralm sadizarn . misticni oralni karakter. niti vodi onoj vrsti bazicnog poverenja koju imarno na umu. . Moze se. Ovde ocigledno doticerno fenomen cija bi analiza zahtevala obuhvatan pristup kako licnosti tako i kulturi.or~ni karakter". Ali. ideologije koja veomaopasno prozirna nase privatne i ja:me s~?ve I n:oze nas ucuuti nesposobnima za uzvisenije borbe . lsto se rnoze reci i za epidemioloski pristup problemu. koji je naucio da su davanje i primanje najvaznije stvari u zivotu.76 2 ERIK H. jeste projektovanje ideologije uspeha. .~du pozitrvnog I negativnog koji ce mu. "mapu sazrevanja". obezbedeno jednom zauvek na to~ stadijumu. ako ovaj balans tezi pozitivnom. .lntegracija oralnog stadijuma sa onima koji mu slede dovodi.da u . nemiI.l. T~ strahovi. Kada god oralni pesirnizam postane ~o~inantan i iskljuciv. Id~~ada se .. gutanja i varenja.susretu sa kasnijim krizama ima bolje sanse za neoslabljen celokupm. u odraslo doba. rnoze se videti kako se ovo verovanje pretvara u masovno kockanje. kao trajan ostatak ovog prvog perioda zavisnosti od rnocnih staratelja. U vezi stirn je i verovanje (koje se odrazava u mnogim interesovanjima opstetrike i pedijatrije za metode nege deteta) da uspostavljanje bazicnog osecanja poverenja u najranijem detinjstvu cini odrasle osobe manje .adIJum~. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 77 Ono sto ovde nazivamo "poverenjem" podudara se sa onrn:e ~to Tereza Benedek (Therese Benedeck) zove "pouzdanje". nai~n?sti i ~zaj.:oJ. takode.odukuvno jedi no u svetIu covekove unutarnje podeljenosti I socijalnog antagornzma. razvoj. P?mocl.sbizcidnih'' karaktera i onih mentalnih oboljenja koja oCigledno izrazavaju osnovnu slabost oralne sigurnosti i bazicnog poverenja.). recimo. da se moze srnatrati dovo.e~lfican .dobro k~je)e nepr?boJno za kasmJ::.srecu". Ona normalno dolazi do izrazaja u svim nasim zavisnostima i nostalgijarna. iii insistiranja da se ima pravo ne sarno jednake sanse vee i na privilegiju prvenstva u odnosu na druge. vanja.~onflik. mogu se preobratiti u masovnu zavisnost koja niti izrazava.en~~ u Verovanje u covekovu snalazljivost Ikreau~?st opravdano Je I pr. kao i u nasim stanjima preterane nade iii beznada.e. zvakanja.gladiza st~~ul~:lJom ~ mogu se razaznati u formi depreslvn~g "b~tI pra~? 1 "bltll~s . do kombinacije vere i realizma. . manje iii vise maligne razrade oralnog karaktera kod . pod. nadalje.te iznutra i promene spolja. ali bisrno isuvise pretpostavili kaza vsi da je "pouzdano". razmotriti temu izrazavanja infantilnih impulsa u kulturnim obrascima koje se rnoze (ili ne mora) smatrati patoloskom devijacijom od celokupnog ekonomskog iii moralnog sistema kulture ili nacije. Opste stanje poverenja. Ponekad.ost 1 kontmu~tet negovatelja. iz udisanja i upijanja. kao i inace.a da se dobije i uzme na nacin koji je za druge stetan. koja uopste ne spommJe knze I na druge nacme "adaptira" ovde predstavljene stadijume.. Ono 5tOdete usvaja na datom stadijumu Je izvestan razmer IZm.o~ . sto je karakteroloska devijacija zasnovana na nerazreserum konfliktima ovog stadijuma. kao i . infantilni strahovi. tJ. deljenu na Nacionalnom k~n?res~ roo ite Ja I nas a~lka u Omahi.:mnostl: za ~~voro~ dence se moze reci da ima poverenJe.na osnovu ovil_lst. mogu dati oraln~stl o?aJ sf. U psihijatrijskoj literaturi naici cerno cesto na pozlvanJe na :. Na slican nacin. . Nebraska (1958).zarad ~mislene egZlStenc~Je. R~dije koristim rec "poverenje". kao sto je st~ah o~ "osta:!Jan~~ praznim" ili sarno od "napustanj~". na ~ecIJI raz. sve prijatnosti koje mogu proizaci (pogotovo u dobrom drustvu) iz senzacija novih i starih ukusa. govoriti 0 okrepljujucern verovanju u . da bezbrizno izostavljaju sva negativna osecanja ~?azlcno ne~?verenJ. nasem ~em.raz~meva ne sarno da je neko naucio da se oslanja na istovet~.! stvar~: neki autori su toliko predani konstruisanju skale po~tlgnuc~.na svakom stadijumu postize sarno ono. postoji i optiraju) postignuce. .) k?J~ . t· dinarnicki parnjak poizitivnim osecanjima tokom citavog zrvota. Jesulos aju d· Iia i t npr. (VI~. isto kao sto postoji "oralnost" kao normalna podloga kod svih osoba. itd. ili "iskusavanje srece" u vidu svojeglavog i cesto suicidalnog provociranja Sudbine.osrdna ??treb. nego i to da moze verovati sebi i pote~clJalu ~opstvenih o~gana da se izbore sa porivima.IJno pouzdanim da negovatelji nece morati da ga neprekidno nadgledaJu. Patologija i iracionalnost oralnih teznji zavise u celosti od stepena integrisanosti sa ostatkom licnosti i stepena u kojem se uklapaju u opsti kulturni obrazac i koriste odobrene interpersonalne tehnike izraza- Moramo stoga ovde. jer ona nosi vise..

ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CZKLUS 79 podloznim blagim ili malignim oblicima zavisnosti.) Roditelji moraju ne sarno da poseduju izvesne nacine vodenja putem zabrana i dozvola. opstetricari. oni takode moraju biti sposobni da detetu predstave duboko. Nadalje. Ovo poglavlje postalo je nepropisno dugacko. Po pitanju tema koje smo ovde razmatrali. nego zahvaljujuci slobodnom iznosenju misljenja i osecanja. Postoje i milioni onih koji ispovedaju veru. Konflikti izmedu obicaja majke i sopstvenih obicaja. konflikti izmedu saveta strucnjaka i obicaja majke i konflikti izmedu autoriteta strucnjaka i sopstvenih tvrdokornih obicaja mogu da naruse majcino samopouzdanje. Nije na psiholozima da odluce da li treba ili ne treba ispovedati i praktikovati religiju kroz odredene reci i rituale. opst. odbacujuci je.u p~~zd~~ost. svestenikom). Majke stvaraju osecanje poverenja kod svoje dece takvim postupcima ciji kvalitet kombinuje osetljivu brigu za pojedinacne potrebe odojceta i cvrsto osecanje sopstvene poverljivosti unutar okvira Zivotnog stila njihove zajednice na koji se mogu osloniti. . dakle iz druzenja. migracija. posto smo vee izneli opsta zapazanja. a opet tako dalekosezni. Mozda bi trebalo knjigu kao sto je Spo~o:a Clta~l u studijskim grupama. sarnoobmanjivanju i pohlepnom prisvajanju. produktivnog rada. arnerikanizacija. ali u praksi nemaju poverenja niti u zivot niti u coveka. Toliko malo toga znamo 0 pocecima. 0 dubljim slojevima ljudskog uma.78 ERIK H. ublazio strah. sve:. U doba promena . gde se moze stvoriti pravi psiholoski grupm duh.a. vee od kvaliteta odnosa s majkom. steta je sto se mora poceti sa pocetkom. ili pobedio u raspravi s detetom iii nekim drugim (svekrvom. a koji.Verujte sebi". Psihopatolog ne moze a da ne primeti kako postoje miliom ljudi kOJIzapravo ne mogu bez religije. sve masovne transformacije u americkorn zivotu (imigracija. dajuci . Psiholog posmatrac treba vise da se zap ita da li su u nekoj oblasti posmatranja religija i tradicija zive psiholoske sile koje stvaraju takvu vrstu vere i ubedenja da prozimaju licnost roditelja ina taj nacin potkrepljuju bazicno poverenje deteta . Imajuci sve ovo na umu. mehanizacija i druge) sklone su da ometu mlade majke u onim :adacima k~ji su :ako jednostavni. moramo reci da koliCina poverenja koja proizlazi iz najranijeg infantilnog iskustva izgleda ne zavisi od apsolutne kolicine hrane ili pokazivanja ljubavi. U svakom slucaju. Stoga nije cu. gotovo somatsko uverenje da ono sto oni cine ima smisla. (Ovo kod deteta stvara osnovu za osecanje identiteta koje ce kasnije kombinovati osecanja da je "u redu".jedna generacija se u toj meri razlikuje od druge. industrijalizacija. "zvizde u mraku". drustvenog aktivizma. urba- nizacija. predrasuda i gresaka koje vodi relativnoj saglasnosti i tolerantnoj dobroj volji. mogu mnogo toga uciniti da sputavajucu moe tradicije zarnene davanjem sigurnosti i vodstva. cini mi se vrednim da se razmotri cinjenica da je religija tokom vekova sluzila obnavljanju osecanja poverenja u formi vere. naucnih poduhvata i umetnickog stvaralastva.e~~icari i pedijatri. razmatrane zasebno. psihijatri. mogu delovati iracionalne ili nepotrebno okrutne. cak i kada neke pojedinosti te tradicije. Ali. Iako je tacno da strucnjaci. doktorom.au nasem secanju druga i ne postoje . naime 0 religiji. da delovi tradicije cesto postaju smetnja. S druge strane. oni nemaju vremena za ispovedi svih sumnji i strahova. moramo kazati ponesto 0 jednoj k~lturnoj i tradicionalnoj instituciji koja je duboko povezana sa pitanJem poverenja. antropolozi danas bi se slozili da je ivtsto uspostavljanje trajnih obrazaca za odrzavanie prottvteie baziinog poverenja nad baziintm nepoverenjem glavni zadatak licnosti koja se tek pomalja i stoga i glavni zadatak materinske nege. pedijatri i. Ali. U tom pogledu. gde se dogovor 0 stvarima postize ne zato sto je neko tako rekao. u stvari. moze se reci da je tradicionalni sistem staranja 0 detetu faktor koji vodi poverenju. da je ono sto jeste i da ce postati ono sto drugi veruju da ce postati.do da pm odeljak prvog poglavlja knjige Bendzamina Spoka (Benjamin Spock) (1945) nosi naziv . meni najblizi. To dosta zavisi od toga da li roditelj te pojedinosti detetu namece u Cvrstom tradicionalnom uverenju da je to jedini moguci nacin postupanja ili roditelj zloupotrebljava bavljenje bebom i detetom da bi se oslobodio besa. postoje milioni onih koji kao da dobij~ju veru iz necega sto nije religiozna dogma. ljutnji i argumenata koje mogu puniti glave usa~je~ih mla~ih ~oditelja.

priznavanje unutrasnje podeljenosti i posledicne :eznje unutrasnjem ujedinjenju putem bozanskog vodstva. posledicnoj sposobnosti (i dvostruko vecem dozivljaju nesposobnosti) koordinacije niza veoma suprotstavljenih obrazaca akcije. Postoje kulture u kojima roditelji ignorisu analno ponasanje i prepustaju starijoj deci da tek prohodalo dete vode u grmlje. . a i roditelj i dete su medusobno neravnopravni. sve zavisi zeli li kulturno okruzenje da nesto ucini od toga. Postepeno. Citava procedura sto potpunijeg praznjenja creva i besike. Psihoanaliza je nas recnik obogatila recju "analnost".k?nacno. pobeda i poraza: lspunjenost zivotnom energijom Strast za istrazivanjern Dete postaje istovremeno zavisnije i nezavisnije Sredivanje kuce za prohodalu bebu lzbegavanje nezgoda Sada je vreme da se otrovi sklone van domasaja Kako da postignete da dete neke stvari ne dira Ispustanje i bacanje stvari v • . losih misli 1 ~~lhnam~:a kr~z molitvu i pevanje. priznavanje prestupa. ispustanja i bacanja. od samog pocetka je. Na pocetku zivota ova nagrada mora da nadoknadi prilicno cestu neprijatnost i napetost koja se podnosi sve dok se creva ne naviknu na svoj posao. uvid da m~vidualno ooverenje mora postati opsta vera. mora da dobija takvu bazicnu veru lZ nekog drugog izvora. ko go. tako da se njegova poslusnost u ovome moze podudariti sa zeljom Autonomija naspram stida i sumnje 1 Pregled nekih stvari 0 kojima ~e ~isku~je u knjizi ~~ Spoka ~?..d tvrdi da mu religija nije potrebna. .d naslovima . individualno nepoverenje mora pos~ati opste formulisano zlo.Bavljenje malim deteto~ omog~clCe onima koji u ovom trenutku nemaju ta radoznala stvorenja kod kuce da se sete nasih okrsaja. narocito u gerilskom ratu nesrazmernih zelja: nairne. mora postati znak poverenja u zajednicu. nalik detinjem. .kao 1 duhovn~ zdravlje. Kada je u pitanju analnost. podstaknuta nagradom "dobrog osecanja". postoji pokazatelj mracnih sila. cesto je dete neravnopravno u odnosu na svoje silovite nagone.. Razvija se. pridaje svojoj autonomnoj volji. zaista. naravno. ~redavanJe Hranitelju iIi hraniteljima koji dele zemaljsko blago. zauzdanih i razuzdanih. Opsti znacaj ovog stadijuma lezi u sazrevanju misicnog sistema.80 ERIK H. medutim. jos uvek veoma zavisno. i. demonstracija malenkosti i zavisno~ti p~k?~m~ stavom tela 1 poniznim gestom. Ova nova dimenzija pristupa nije. Dete uci da kontrolise svoja agresivna osecanja Ujedanje ljudi Kako da odlazak na spavanje bude srecan dogadaj Dete koje ne zeli da ostane nocu u krevetu Ovim izborom nameravam da iznesem spisak i raspon opisanih problema. ogranicena sarno na sfinktere. jedna opsta sposobnost. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNl CIKLUS 81 istovremeno opipljivu formu dozivljaju zla i obecavajuci da ce ga progn~ti. kojom se oznacavaju odredeno zadovoljstvo i tvrdoglavost. koja se dalje prenosi na novorodencad u obliku baz~~nog pover~~p. Ipak. dok indivi~ualna potreba ~ obnavljanjern mora postati deo ritualne prakse mnogih. jedna snazna potreba da se ispusta i baca i po volji smenjuje zadrzavanje i izbacivanje. kao sto su "drZati" i "pustiti". mora dobijati veru l~ nje.. cesto vezani na ovom stadijumu za organe za eliminaciju. dva razvojna procesa daju potrebnu jacinu ovim analnim iskustvima: bolje formiranje stolice i opsta koordinacija misicnog sistema koja omogucava razvoj voljnog izbacivanja. Svim religijama zajednicko je periodicno. potr~ba z~Ja~nijim sarnorazgranicenjem i samoogranicenje~. kao i ogromnoj vrednosti koju dete. . mada ovde ne mogu prikazati niti doktorov izvanredan savet niti dozu odmerenosti u opisivanju izuzetne lakoce i prakticnosti kojom je moguce na ovom ili bilo kom drugom uzrastu gajiti dete.jednogodisniaci" i . Ko god kaze da ima svoju religiju. sto zapravo znaci "dobro ucinjeno".

. vratice se na raniju.zadrzavanje i izbacivanje. svesna sebe. u stvari. dete ce biti ponovo prinudeno da trazi zadovoljenje i kontrolu iii regresijom iii laznim napredovanjem. cirri odojce postane spremno da Cvrsee stoji na nogama. Deteje istovremeno sklono da go mila stvari.ucenje kontroli creva i besike postalo je najoCiglednije uznemirujuca stavka vaspitanja deteta u sirokim krugovima naseg drustva. gubitka samopostovanja i preterane kontrole od strane roditelja proizlazi trajan dozivljaj sumnje i stida. znaci. Nasa zapadna civilizacija. Osim toga. iii sekundarnim nepoverenjem. ili hostilno i svojeglavo. da zahtevada mu pripadnu. tamest i stedljivost.dok. Osoba je vidljiva. oralnu kontrolu. odabrale su da stvar shvate ozbiljnije. uzdrzan i sitnicavu pogledu privrzenosti. onim "uzmicanjem" koje zoverno sumnja. Svaka majkaznakoliko dete u ovom stadijumu moze biti zadivljujuce popustljivo. Doba rnasina je doprinelo stvaranju ideala mehanicki treniranog. a narocito izvesneklase unutar nje. Sta. kako ne bi bilo nadvladano osecanjem da se prerano i budalasto izlozilo. Da bi se razvila autonomija. manje iiivisesvesno se pretpostavlja da je rano i strogo vezbanje apsolutno neophodno za razvoj takve vrste licnosti koja ce efikasno funkcionisati u mehanizovanom svetu u kojem je "vreme novae" i koji zahteva red. jer. dete ce se suociti sa dvostrukom pobunom i dvostrukim porazom. Nernocno u svom telu (ponekad plaseci se svoje utrobe) i nernocno u odnosu na spoljasnjost. Iz osecanja samokontrole bez gubitka samopostovania proizlazi trajan dozivljaj autonomije i ponosa. Stoga sve ovenaizgledkontradiktorne tendencije podvodimo pod formulu retentivno-eliminativnih modusa. sto nazivarno stid. iii ce se pretvarati da je autonomno i da moze bez oslanjanja na druge. sisanjem palca. sto ni u kom slucaju nije zaista ostvarilo.dakle.kao i s koliko nepopustljivosti iznenada odguruje odraslog.ono opisuje svoj svet kao "ja" i "ti". iz osecanja misicne i analne nernoci.namirisanog tela koje funkcionise bez greske. izmedu saradnje i svojeglavosti i izmedu slobode samoizrazavanja i njenog prigusivanja. akoi kada je donelo odluku da ieli da ucini ono sto se od njega i ocekuje. a nije spremna da bude vidljiva. ljudske moci mogu rasti sarno korak po korak. Ukoliko spoljasnja kontrola suvise rigidnim ili suvise ranim obucavanjem insistira da se detetu oduzme mogucnost da postepeno voljno ovladava kontrolom creva i drugih funkcija i po svom slobodnom izboru. kao i da ih odbacuje. nas klinicki rad ukazuje na to da neuroticnost nasegdoba ukljucuje "preterano kompulsivni" tip. Svaka majka zna s koliko neznosti se priljubljuje dete ovoguzrasta. postace cmizdravo i zahtevno. kao i u pogledu rada ereva.drugim recima. naime. Drugim recima. Okolina ipak mora da ga podrzi u zelji da "stoji na svojim nogama". U svakom slucaju. stoga. nernogucnosti da drzi i pusta na obazriv nacin. Stid podrazumeva da je osoba potpuno izlozena i svesna da je gledaju .82 ERIK H. . to je model rona za dva kontradiktorna modaliteta koji moraju postati naizrnenicni. da smo pretpostavili daje dete zivotinja koju treba pripitomiti ili aparat koji treba podesiti i nastimovati . fleksije i ekstenzije. sfinkteri su sarno jedan deo misicnogsistema koji u sebi sadrzi opstu dvosmislenost krutosti i opustanja. da se zahtevno prisvaja i tvrdoglavo izbacuje. Uzajamna regulacija izmedu odraslog i deteta u ovoj fazi suocava se sa najozbiljnijim testom. nemoguce je naci pouzdanu formulu kojom bismo ucinili da dete zelibaSto.Medutim. Cvrstina mora da ga stiti od potencijalne anarhije jos neuvezbanog osecanja diskriminacije. Izgleda da smo u tome preterali. moze biti odlucujuci za razmer izmedu ljubavi i mrznje.Takode. ERIKSON IDENTITET I ZIvOTNJ CIKLUS 83 da seimitiraju deca veca od njega. vremena i novca. Ovaj stadijum.rnoje". Naime. potrebno je da postoji cvrsto razvijen i nastavljen stadijum ranog poverenja. izmedu ostalog.rnene" i . Stid je infantilna emocija koja je nedovoljno izucavana. cini problem analnosti potencijalno vaznim i slozenimi Analna zona sluzi vise nego neka druga izrazavanju tvrdoglavog insistiranjana konfliktnim impulsima. i da ih baca kroz prozore kuce ili vozila. uvek cistog. skrt. Nadalje. Tako citav ovaj stadijum postaje bitka za autonomiju. tacnog. koristeci cesto svoj feces (a kasnije prljave reci) kao municiju. Odojce mora doci do toga da oseca kako bazicna vera u sebe i svet (sto je trajno blago sacuvano iz konflikata oralnog stadijuma) nece biti ugrozeni usled iznenadne silovite zelje da se ima izbor.

ili da se upravo tada i tame propadne u zemlju. Medutim. Opasnost koju smo poslednju pomenuli najpoznatija je psihijatriji. na nacin koji zovemo "preterano kompenzatoran" . razvice preranu savest.Pustiti" takode moze da se okrene u neprijateljsko oslobadanje destruktivnih sila. Takvom infantilnom opsesivnoscu. Ako je liseno postepenog i dobro vodenog iskustva autonomije slobodnog izbora ili je oslabljeno pocetnim gubitkom poverenja. Da ponovim: sazrevanje rnisica postavlja scenu za eksperimentisanje sa dye simultane grupe drustvenih modaliteta . nego do tajne resenosti da se pokusa pobeci kada niko ne gleda. njihovi bazicni kon- flikti mogu voditi konacno ili hostilnim ili dobrocudnim ocekivanjima i stavovima. Ponekad osoba moze biti sklona da obrne stvari. Umesto da uzima stvari kako bi ih isprobalo u repetitivnoj igri.zadrzavanje" moze postati destruktivno i okrutno cuvanje i ogranicavanje. kada oni odu ili kada bude mogla da ih napusti. .neka bude". Kao sto je slucaj sa svim ovim modalitetima. a moze postati i obrazac brige . koju tako izuzetno koriste neki primitivni narodi. kao i mnogi mladi kriminalci. a ipak ne uspeva cak ni da nekaznjeno pozeli zelju. Postoji jedna upecatljiva americka balada u kojoj ubica kojega ceka vesanje pred ocima citave zajednice. Ovome moramo do dati i karakter kojim dominira zelja da se stvari "ucine nekaznjeno". osetljivo dete moze okrenuti protiv samoga sebe svoj zahtev za diskriminacijom i manipulacijom. pocinje da grdi posrnatrace. Gledajuci sa stanovista kulture. Destruktivnost posramljivanja uravnotezena je u nekim civilizacijama nacinima "cuvanja samopostovanja". na primer. pravdajuci se i plaseci se da bude viden. Sto se tice posledica ovoga za karakter odrasle osobe. ili. kada su posramljena preko mere svoje izdrzljivosti.ili protiv sebe. "sa spustenim pantalonama". u pidzami. . Stoga. Ono ce preterano manipulisati sob om. takvog su sastava i zasluzuju u najmanju ruku da se istraze uslovi koji su uzrokovali da postanu takvi kakvi jesu. svoje potrebe i svoje zelje kao zle i prljave i da veruju u nepogresivost onih koji donose takav sud. dangubljenjem. Suvise mnogo posramljivanja ne dovodi do osecanja ispravnosti.84 ERIK H. umesto da oseca cdgovarajuci strah ili stid. ne moze lako da postigne pravu unutrasnju autonomiju. svoje telo. Posramljivanje koristi osecanje malenkosti koje se paradoksalno razvija kako dete staje na svoje noge i kada mu svesnost ornogucava da primeti relativne mere velicine imoci. gde zamenjuje cesto destruktivnije znacenje krivice 0 kojem ce kasnije biti reci. njihova vrednost zavisi od toga da li su njihove hostilne implikacije okrenute protiv neprijatelja ili bliznjih . . dete uti kako da zadobije moe nad svojim roditeljima i vaspitacirna u onim oblastima gde sa njima nije uspelo da uspostavi uzajamnu regulaciju sirokih razmera. da postane potajno nesvesna rnisljenja drugih i da zlom smatra sarno cinjenicu sto ti drugi postoje."imati i zadrzati". ovi modaliteti nisu ni dobri ni losi. Takva prazna pobeda je. Mnoga prkosna deca. zavrsavajuci svaku paljbu prkosa recima: . ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 85 zato zamisljamo stid kao situaciju u kojoj nas gledaju kada nismo potpuna odeveni. osim ako. iako uci kako da izbegne druge. mogu biti raspolozena da izraze prkos na slican nacin (iako ne poseduju niti tu hrabrost niti reci). njegova prerano razvijena savest ne dozvoljava mu da zapravo izbegne bilo sta i on ide kroz zivot po navici posramljen. ili moze postati opusteno "pusti da prode" ili . Ovaj potencijal obilno se koristi u obrazovnoj metodi "posramljivanja".zadrzavania i pustanja. Ovom mracnorn napomenom zelim da kazern kako postoji granica izdrzljivosti deteta i odraslog suocenih sa zahtevima koji ih prisiljavaju da smatraju sebe. ili postovanjem odredenih rituala. doci ce njen trenutak." Mnoga mala deca. nadalje. postace obuzeto svojom repetitivnoscu: zelece da ima sve "samo tako". drugacije. infantilni model za kompulsivnu neurozu. i jedino odredenim redosledom i tempom.on pokazuje prkosan oblik autonomije. Nairne. zaista.Proklete bile vase oci. ne dovede do promisljene (svesne) besramnosti. one se mogu posmatrati kod klasicnog kompulsivnog karaktera koji smo spomenuli. Stid se rano izrazava u impulsu da se zagnjuri lice.

dozvolice drugima autonomiju. izgleda da zavisi ne sarno od patologija koje zelimo da izbegnemo. Oni se svode na sledece: budite cvrsti i tolerantni sa detetom na ovom stadijumu. mi tek postepeno ucimo sta tacno ne treba raditi. jer ono izgleda oseca kako se "slama" njegova tek propupela volja. Porodica se mozda preselila u vreme kada se dete nalazi10 u posebnom periodu razvoja. Ljudi su sirom sveta izgleda uvereni da je za pravljenje pravog (znaci njihovog) coveka potrebno stalno u decji zivot uvoditi osecanja stida. kao i nepoznatost ?rugih. psihoanaliza. sta nas cini cvrstim bicima koja vole. Sve dok ne budemo imali dovoljno komparativnih zapazanja. skloni smo da dodamo jos neke predrasude. Naravno. nego iod vrednosti koje zelimo da stvorimo. Ali sta znaci suvise rano a sta suvise kasno. saraduju. Na primer. ako sve ide kako treba. od vrednosti po kojima zelimo da zivirno. neke naglo. niko ne zna kako da se proizvede iIi omoguCi proizvodnja autenticnog artikla. [er. kao i posledicno preterano otudenje deteta od svog sopstvenog tela. a da cak i ne znamo konacno koji su sve to faktori odgovorni za ta stanja.. sta anksioznima i podeljenima unutar sebe. Sarno se obrasci menjaju. Mozda je majku iscrpelo putovanje jer je u to vreme bila trudna ~a po po:ratku nije bila u stanju da nadoknadi propusteno. Tako kazemo: nemojte suvise rano odvikavati dete od dojke. dete kao da je svesnije svoje odvojenosti: to ga pnprema za osecanje autonomije koje se sve vise priblizava. Mozda je bilo prinudeno da iznova shvata svoje prve reci. autenticnu autonomiju? Odgovor je sledeci: kada se radi 0 ljudskim vrednostima. Bice ponosno sto je autonomna osoba. ako je neophodno . prosto iz zelje da izbegnemo neka patoloska stanja. postoji nekoliko stvari koje treba svakako izbegavati. i ono ce biti cvrsto i tolerantno prema sebi. U stvari. Ako osetljivo dete dozivi iznenadnu ili duzu separaciju od majke u tovreme. jer postoji vreme za tvrdoglavu dominaciju autonomije. i pokusala je. sto postaje jasno iz nase bazicne epigenetske tacke gledista. Zadatak strucnjaka trebalo bi da bude (da citiram Frenka Fremont-Smita) "da uspostavi referentni okvir unutar kojega je . Neke kulture pocinju sa ogranicenjima rano u iivotu. neke postepenije. nemojte suvise rano obucavati dete cistoci.uz pomoc pedijatra ili drugog strucnjaka. narocito je izucavala preterano pojacanje osecanja krivice koje se javlja mimo svakog smisla i razloga. barem. ova uputstva cesto su dovodila do praznovernih inhibicija kod onih koji su skloni da iz neodredenih upozorenja naprave anksiozna pravila. Cesto. sto budi naglu anksioznost i povlacenje. Ako roditelj una praVl odnos prema zivotnim hirovima. sumnje. a povremeno ce sebi cak dozvoliti i da se nekaznjeno provuce s necim. a sta nas cini da mrzimo. ako znamo kako. ~ao 1 vreme za de~imicno zrtvovanje sigurne autonomije. sa oko osam meseci. U isto vreme sve vise moze pojmiti majcinu pojavu i prisustvo. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 87 No. Svakako je mnogo vaznije izbeci to osecanje nego insistirati na obucavanju deteta upr~vo tada. neke kasno.86 2 ERIK H. Treba upamtiti da svaki nov razvoj nosi sa sobom specificnu ranjivost. Ako se u to vreme uvodi obucavanje na cistocu. odojce upravo pocinje da postaje svesno autonomije 0 kojoj smo diskutovali u ovom poglavlju. s kojom vrstom dece i na kojem uzrastu. neizbezan uzrok nevolja nije jedan dogadaj vee vremenska podudarnost niza promena koje remete orijentaciju deteta. dobro. on ce obicno moci da izade na kraj sa takvim stvarima. krivice i straha. U prvoj cetvrtini druge godine. ono moze doziveti pogorsanje usled iskustva podeljenosti i napustanja. Tek sad a utvrdujemo precizniju vremensku lokalizaciju najkriticnijih perioda rasta licnosti. Medutim. bez obzira na to sta tacno radimo. dete ce pre svega osetiti prema kojim pravilima zivimo. jer je baka koja ga je tim recima ucila iznenada umrla. da ponovimo. zasto ne kazemo roditeljima detaljno sta da Cine kako bi razvili ovu intrinsicnu. ili iskrenije receno. Pa. Moja oblast. da formulise sta to ne treba raditi deci. ali ocigledno Je da vreme za smisleno zrtvovanje dolazi nakon sto je stecena i ucvrscena sri autonomije i takode steceno vise uvida. vreme je da se sa razmatranja abnormalnog vratimo na analizu nasi ova koji prenose prakticne i dobronamerne savete decjeg lekara. to ~oze da uzrokuje otpor deteta u svojoj punoj snazi i odlucnosti.

konacno (kao sto su mnoge od nas uverilekomparativne studije obucavanja dece na cistocu) vrsta istepen osecanja autonomije koje roditelji mnogu garantovati svojoj maloj deci. kompulsivna licnost (koja se cesto pominje kao "analna" u psihijatrijskoj literaturi) ima svoje normalne aspekte. na poslu i u drzavi. dok onima koji su podredeni namece izvesne obaveze povinovanja i. kao i ekonomske reorijentacije. u drugom stadijumu detinjstva. isto kao i u visokom sudstvu. tacnost i cistoca od sustinske vaznosti. Jer. Ali. vece oblasti i vece meduzavisnosti. as druge. i. mogucnost da se ostane autonoman i samoodreden. strah da nam nece kazati sta da cinimo. 3 Povezali smo bazicno poverenje sa institucijom religije. Dakle. kao rezultat moze da nastane duboko hronicno razocaranje koje ne vodi zdravoj licnosti spremnoj da drugima garantuje osnovnu meru autonomije. Ako je dobro integrisana sa ostalim kompenzatornim crtama. istovrerneno i strah od nedovoljne kontrole. svakome odmerava njegove privilegije i ogranicenja. Kao sto je bio slucaj s "oralnom" licnoscu. kao odredenu privilegiju. cesto se desava. koji u svakodnevnom zivotu. da slovo zakona ubija duh koji ga je stvorio.riemoj da me ogranicavas" . izgleda da oni doprinose psihoneuroticnim i psihosomatskim poremecajirna s jedne strane. upravo kao sto je osecanje poverenja odraz uporne i realisticne vere roditelja. bez obzira sto su individualno cesto beznacajne i jedva svesne. S druge strane. koje.. dodeljuje odredene privilegije vodstva i odredene obaveze ponasanja. ponosa i mogucnosti. Vazno je da zastanemo kod ovog pitanja jer je dobar deo stida i sumnje. Pitanje je uvek da li mi ostajemo gospodari pravila pornocu kojih zelimo lakse da upravljamo stvarima (a ne da one budu komplikovanije) ili pravila vladaju gospodarom.88 ERIK H. ponizenja i nesigurnosti koji se pojavljuje kod dece posledica roditeljske frustracije u braku. mogu cudno uznemiriti ljude koji. naravno. u zivotu pojedinca kao i grupe. na povrsini. lako su mnogi takvi strahovi. Ponovo. Tamo gde je citava ova stvar nejasna. Kada je velik broj ljudi pripremljen u detinjstvu da ocekuje u zivotu visok stepen licne autonomije. lakom prihvatanju . pitanje individualne autonomije postaje pitanje mentalnog zdravlja. stara 0 bazicnoj potrebi pojedinca da ocrta svoju autonomiju u poretku stvari u svetu odraslih. inace dolazi do javljanja niza strahova koji se izrazavaju u anksioznosti sirokih razmera. zavise od dostojanstva i osecanja licne nezavisnosti koji proisticu iz njihovih sopstvenih zivota. ograniciti i suziti autonomnu inicijativu. zasnovani na realisticnoj proceni opasnosti koje su inherentne slozenim socijalnim organizacijama i borbi za moe. paradoksalno. cime se reafirrnise osnovno dostojanstvo roditelja unutar hijerarhije drustvenih polozaja. izgledaju kao da imaju one sto iele ili sto imaju pravo da ocekuju. izgleda da se princip reda izakona ". snagom vlade. tako je i osecanje autonomije odraz dostojanstva koje roditelji imaju kao individue. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNI CIKLUS 89 promena dozvoijena ipozeijna ". mora biti podrzano tako sto ce se u ekonomskom i politickom zivotu cuvati snazno osecanje autonomije i oslanjanja na sebe. sto detetu pruza pouzdano ocekivanje da ova vrsta autonomije podsticana u detinjstvu nece kasnije biti frustrirana. detetoJl vo osecanje autonomije (osecanje koje se u detinjstvu dosta podstice u Americi uopste). ili bi trebalo da nastane. ovo iziskuje odnos roditelja s roditeljem. bezbednosti i sigurnosti. njegove obaveze i prava. Pored iracionalnih strahova od gubitka autonomije . kao i citavog sveta. Osecanje autonomije koje nastaje. Nadalje. Za duh ove zemlje. a kasnije se nade pod vladavinom nadljudskih organizacija i aparata suvise komplikovanih da bi se razumeli. dobija podstrek putem takvih postupaka s detetom koji izrazavaju roditeljsko osecanje zakonitog dostojanstva i nezavisnosti. Sve velike (i sve male) nacije nalaze se pred sve vecim izazovom slozenosti i mehanizacije modernog zivota i obavijene su problemima organizovanja u vece jedinice.postoje i strahovi da ce unutrasnji neprijatelji izvrsiti sabotaze slobodne volje. Drustvena organizacija. roditelja s poslodavcem i roditelja s vladom. vazna je mogucnost da povecana svesnost 0 jednakosti i individualnosti rnoze da nikne iz neophodnosti za podeljenom funkcijom unutar sve slozenije organizacije. izvesna kompulzivnost je korisna u obavljanju stvari za koje su red. sto nuzno redefinise ulogu pojedinca. kao i svoje abnormalne preteranosti.

Tek tada njegove noge postaju njegov nesvesni deo. koji karakterise mnostvo aktivnosti i fantazija slicnih po izgledu.Pokusava da shvati moguce buduce uloge i da razume (koliko moze) koje su uloge vredne imitiranja. ali i realisticno osecanje ambicije i nezavisnosti. Spremno je da sebe vidi kao bice koje je veliko koliko i odrasli koji se krecu naokolo. Mozemo se zapitati. Da pogl~darno unazad: prvi korak je opusteno lezanje. neogranicen radijus ciljeva. poigrava se idejom kako bi to bilo biti kao oni. To ukljucuje intruziju u druga tela fizickim napadom. s manje ili vise oslonaca. . Pocinje da pravi poredenja i sklono je da razvije neurnornu radoznalost za razlike u velicinama uopste. a ne spoljasnji i nepouzdan pokretljiv dodatak. Poverenje zasnovano na iskustvu dosledne i poznate povezanosti bazicnih mehanizarna disanja. manJe ill Vise uspesno. ali sa stanovista razvoja licnosti dete ne ~o~ s~arno hodati sve dok nije u stanju da ostvari svoje podvige.avarno se sada kraju trece godine kada je hodanje radnja koja se obavlja s lakocom i bodroscu. iako i prilicno nerazumno opasni.. Na ovom stadijumu ponasanjem dominira intruzivni modalitet. Vodeno starijom decom ili posebnirn dadiljama. dete od cetiri i pet godina suocava se sa sledecim korakom . sa vise ljubavi. sta su kriterijumi za takvo neprekinuto osecanje inicijative.. opsednuta strahovima ili barem opstorn anksioznoscu ili napetoscu. Kriterijumi za sva osecanja 0 kojima smo ovde diskutovali su isti: kriza. ono poseduje izvestan visak energije koji mu ornogucava da neuspehe brzo zaboravi i da onome sto deluje pozeljno (pa makar i opasno) pristupi s nesmanjenim i bolje usmerenim trudom.kO!lo~o~cava da se m~sicni sistem postepeno koristi za finiju diskriminaciju I za autonommje nacine odabira i odbacivanja. Knjige govore kako dete "moze hodati" mnogo pre ovog doba. Pribliz. Dete je savladalo hodanje i trcanje i stavilo ih unutar sfere svog majstorstva. daje zalet razvijanju sposobnosti da se pridigne u sedeci. Iz svega toga kod deteta mora da se javi osecanje neprekinute inicijative kao osnova za snazno. (2) njegov osecaj za jezik usavrsava se u toj meri da razume i moze da pita za mnoge stvari. kako njemu izgleda. izgleda da se razresava. Na trecem koraku dete moze da se krece samostalno i zivahno. Ono se "identifikuje s njima". svoje ulice i svog dvoristao Sada uci na izrazito narnetljiv i zivahan nacin: ucenje ga vodi dalje od sopstvenih ogranicenja ka buducim mogucnostima. I ovde dete puca pravo ka zvezdarna: zeli da bude kao roditelji koji njemu izgledaju veoma mocni i lepi. tako sto dete iznenada "raste uporedo" i psiholoski i fizicki. ali i da ih potpuno pogresno razume. kada moze zaboraviti da obavlja radnju hodanja i umesto toga moze da ustanovi sta moze pomotu toga da ucini. gomilanja stvari . Na taj nacin dete i njegovi roditelji se suocavaju sa sledecorn krizom mnogo bolje pripremljeni. za krace vremenske intervale. Tek tada ce saznati ne sarno sta moze vee i sta sme da ucini. U ovom stadijumu pomazu tri snazna razvojna procesa. Drugi korak (koji se postize tek pri kraju druge godine) J~ste s~?sobnost ne sarno sigurnog vee i neurnornog sedenja. (3) ijezik i lokomocija mu ornogucavaju da prosiri svoju mastu na tolike stvari da ga neizbezno uplasi ono 0 cemu je sanjalo i mislilo. a posebno za polne razlike .i sledecom krizorn. u usi i urn drugih lju- . a zatim . ERIKSON IDENTITET I tIVOTNI CIKLUS 91 parola koje kao da obecavaju ublazavanje ovih stanja preteranim i iracionalnim konformizmom. varenja. sto je podVIg. Inicijativa naspram krivice 1 Posto pronade stabilno resenje za svoj problem autonomije.ibucnog bacanja. ali sluze i da dete dovedu blize krizi: (1) dete uci da se krece slobodnije i silovitije i stoga uspostavlja siri i. spavanja itd. Posto je cvrsto uvereno da jeste osoba. opustenije i britkije u svom sudenju (kao sto i jeste na ovom stadijurnu). ~stojeci stav. Sada lakse moze da to poveze sa uloga~~ vezanirn za njegov uzrast. dete sada mora da sazna kakva ce osoba postati. zaista. Najvise deluje samoaktivirano. Dete deluje "vise svoje".90 ERIK H. onda kada gravitaciju oseca iznutra. postepeno ulazi u decji svet obdanista. sa ponudenom hranom i udobnoscu.

92

ERIK

H. ERIKSON

IDENTITET

I tIVOTNI

CIKLUS

93

di agresivnim govorom; u prostor svojom zivahnom lokomocijom; u nepoznato snaznorn radoznaloscu, Inkluzivni modalitet, takode, mozemo videti kod oba pola uopsteno, u iskustvima receptivnosti i nezne identifikacije. Ovo je takode stadijum infantilne seksualne radoznaosti, genitalne podrazljivosti, povremene preokupacije i preteranog interesovanja za oblast seksualnog. N aravno, ova "genitalnost" je rudimentarna, tek obecanje onoga sto ce doci; cesto se ne rnoze narocito ni zapaziti kao takva. Ako se posebno ne provociraju prevremene manifestacije narocito ostrim i ciIjanim zabranama ("ako ga diras, doktor ce ti ga odseci") iii posebnim obicajima (kao sto su grupne seksualne igre), ova genitalnost vodi sarno nizu fascinantnih iskustava koja uskoro postaju dovoljno zastrasujuca i bez svrhe da budu potisnuta. To vodi pojavi one ljudske specificnosti koju Frojd naziva period .Jatencije", odnosno dugog odlaganja koje razdvaja infantiInu seksualnost (koja je kod zivotinja pracena zreloscu) i fizicko seksualno sazrevanje. Seksualna orijentacija decaka fokusira se na falus i njegove osete, svrhe i znacenja, lako se bez sumnje erekcije javljaju ranije (iii refleksno iii kao odgovor na stvari i ljude koji uzrokuju kod deteta snazna osecanja), sada se rnoze razviti fokusirano interesovanje za genitalije oba pola, kao i teznja da se kroz igru izvodi seksualni cin ili barem seksualno istrazivanje. Zestoka smetnja sve vecoj lokomotornoj vestini i ponosu sto je sada velik i skoro isto toliko dobar kao otac i majka, nastaje usled jasne cinjenice da je u genitalnoj oblasti sasvim inferioran, ~ta~se, ~?datno ga zaustavlja i cinjenica da cak ni u dalekoj buducnosti nece biti otac u seksualnom odnosu s majkom, niti majka u seksualnom odnosu s ocem. Veoma duboke emotivne posledice ovog uvida i magijski strahovi s time povezani Cine one sto je Frojd nazvao edipalni kompleks. Psihoanaliza potvrduje jednostavan zakljucak da decaci svoju prvu genitalnu privrzenost vezuju za majcinsku figuru, koja je inace ugadala njihovim telima, ada svoj prvi seksualni rivalitet razvijaju prerna osobarna koje seksualno poseduju te majcinske figure. S druge strane, devojcice se vezuju za oca i druge vazne muskarce, ljubomorne su na

svoju majku sto je tok stvari koji moze uzrokovati mnogo anksioznosti, jer cini se da je to sprecava da nade utociste kod njoj sasvim slicne majke, cineci rnajcino neodobravanje jos vise magijski opasnim, jer je nesvesno .zasluzeno". Ovaj stadijum devojcicarna donosi teskoce, jer pre iii kasnije zapazaju da im nedostaje jedna stvar - penis, a s time i vazne povlastice u nekim kulturama i klasama, iako su po svojoj lokomotornoj, mentalnoj i socijalnoj prodornosti sve ravnopravnije i jednako adekvatne kao decaci, sto im omogucava da postanu savrsene "muskaraee". Za razliku od decaka koji ima vidljivi, erektabilni i razumljiv organ za koji rnoze vezati svoje snove 0 odrastanju i velicini, klitoris kod devojcica tesko da rnoze podrzati snove 0 seksualnoj jednakosti. Ona cak nema ni grudi kao analogno opipljiv znak svoje buducnosti: njeni majcinski nagoni svode se na igrovnu fantaziju brige 0 bebi. S druge strane, ako majka dominira dornacinstvom, decak rnoze razviti osecanje neadekvatnosti, jer na ovom stadijumu uci da decak, iako rnoze biti uspesan u igri i radu, nikada nece biti gazda kuce, majke i starijih sestara. Njegova majka i sestre mogu stavise tome doprineti i dovesti do toga da decak, usled ogromne sumnje u sebe, oseca kako je (sa svojom pisorn i crvicem) stvarno inferiorno, pa cak i odvratno bice. I devojcica i decak su u ovo doba izuzetno zahvalni za svako ubedljivo obecanje dace jednoga dana biti ~.obri kao o~ac ili majka - rnozda i bolji; zahvalni su za postepeno i ~~rpIJI~~onavljano seksualno prosvetljenje. Ako nuznosti ekonomskog p zivota Ijednostavnost drustvenog plana cine uloge muskarca i zene i njihove specificne moci i nagrade jasnim i razurnljivim, rane sumnje u vezi seksualnih razlika lakse se, naravno, integrisu u kulturni plan za diferencijaciju polnih uloga. U ovom stadijumu inventaru bazicnih socijalnih modaliteta kod oba pola dodaje se .Jovljenje". Nema jednostavnije i jace reci koja bi bolje pristajala prethodno opisanim socijalnim modalitetima. Ta rec sugerise uzivanje u takmicenju, insistiranje na cilju, zadovoljstvo pobede. Kod decaka naglasak je na napadu direktnim suceljavanjem, dok devojcice nastoje da budu atraktivne i omiljene. Dete razvija na taj nacin pre-

IDENTITET I ZIvOTNI

CIKLUS

94

ERIK H. ERIKSON

95

duslove za maskulinu i femininu inicijativu, odnosno, za izbor drustvenih ciljeva i istrajnost u njihovom ostvarivanju. Tak~ je sce~~ spremna za ulazak u zivot, sarno sto zivot prvo mora da bude skolski ZlVOt.Dete sada mora da potisne ili zaboravi mnoge od svojih ~ajn~znij.i.h nada i najenergicnijih zelja, dok njegova bujna masta postaJe pltomlJa, a one se uci neophodnom samoobuzdavanju i interesovanju za nepersonalne stvari. Ovo cesto zahteva pro menu licnosti koja je ponekad suvi~e drasticna za dobro deteta. Ova promena nije same rezultat obrazovanJa, nego i unutrasnje reorijentacije, a zasnovana je na bio~osk~j (o~a?anje seksualnog sazrevanja) i psiholoskoj Cinjenici (potiskiv~Je zeIJa lZ~etinjstva). Nairne, one mracne edipalne zelje, kao posledlC~ mnog~. sue imaginacije i, takoreci. opijenosti uvecanim lokomotormm mOCl~a, sklone su da vode tajnim fantazijama zastrasujucih razmera. PosledlCa toga jeste duboko osecanje krivice - jedno cudno osecanje, j.er one k~o da uvek podrazumeva da je osoba pocinila zlocine i dela, koja, na kraiu krajeva, ne sarno da nije pocinila nego bi to bilo i bioloski nemoguce '. Za razliku od borbe za autonomiju koja je u najgorem slucaJu usredsredena na uklanjanje rivala i stoga vise izraz Ijubomornog ~esa ~o~i se najcesce usmerava protiv nasrtaja mlade brace i sestara, S~a?lJum ~?l~ cijative donosi anticipatorno rivalstvo s onima koji su tu bill pre. njih 1 koji mogu tako okupirati svojom superiornom opremom one polje pre~ rna kojem je inicijativa usmerena. Ljubomora i rivalstvo, neophodni pokusaji, mada puni ogorcenja, da se razgraniCi oblast ~e~.por~l~ p.nvilegija, dolaze do svogvrhunca u konacnoj borbi za pOZlClJU r:nilJ.en~a kod jednog od roditelja; neizbezan i nuzan ~~uspe~.rad~ osecanJ~.kr:~ vice i anksioznosti. Dete se upusta u fantazije u kojima Je one dzm III tigar, ali u svojim snovima bezi prestraseno za goli Zivo~.~akle, ovo je stadijum straha za zivu glavu, ukljucujuCi strah od gubljenja (odnosno kod devojcica uverenje da je mozda vee izgubila) muskeg polnog org~a kao kazne za fantazije koje su vezane za infantilno genitalno uzbudenJ~. Sve ovo moze delovati cudno Citaocima koji su videli samo svetliju stranu detinjstva i nisu prepoznavali potencijalni izvor e~~~gij~ destruktivnih nagona koji se na ovom stadijumu mogu probudltll pnvre-

~eno ~opati, kako bi kasnije doprineli unutrasnjem arsenalu destruk~~OS~l, spre~nom da ~e ~potrebi kada ga okolnosti isprovociraju. Konsc~nJem reci "potenclJal , "provocirati" i .mogucnost", zelirn da naglasun.~ako ~~o toga u ovom unutrasnjern razvoju ne moze biti obuzdru:? iiskorisceno za konstruktivnu i miroljubivu inicijativu, ako sarno naucun~ da rvazumemo ~onflikte i anksioznosti detinjstva i znacaj detinjstva za covec~n~tvo. ~h, ~o odaberemo da previdimo ili potcenimo fenomene detinjstva, ill da ih smatrarno "slatkirn" (kada osoba zaboravi ~ajbolje i najgore snove sopstvenog detinjstva) previdecerno zauvek jedan od vecnih izvora ljudske vitalnosti, kao i anksioznosti i razdora.
2

inicijative cvrsto se uspostavlja savest, veIiki u~ra~lJac mIclJavt.lV?m.Covek. razvija savest sarno kada je zavisan, oslanjanje na sebe ~lm ga, n~dal)e, pouzdanim; a sarno kada je potpuno p~uz~an, s obzirorn na mz osnovnih vrednosti, on moze postati nezavisan I poducavati i razvijati tradiciju. Dete se na ~:~~ stadijun:~ oseca ne sarno posramljenim kada je zateceno, neg~ ~ocm)e 1 da s~ plasi ~a ?ude zateceno, Dete sada cuje bozji ~as, ada ne vidi Boga. Stavise, pocmJe automatski da oseca krivicu cak 1 za s~e ~is:i i za dela koj~ niko nije video. To je karnen temeljac moralnosh ~ m~Vldualnom ~mlslu. ~ sa stanovista mentalnog zdravlja, moram~.ls~aCl da ~vo veliko postignuce suvise opterecuju preterano nestr~I)IVl odrash, sto rnoze biti lose za duh i moralnost same po sebi. NalII~e, savest ~ece mo~e b~ti primitivna, okrutna i beskompromisna, kao sto to mozemo videti u slucajevirna kada deca nauce da sebe ogranic~:aju sve do t~Cke obuhvatne inhibicije, kada razviju poslusnost dOS~O:nIJ~nego sto bi to roditelj hteo; ili kada razviju duboko nazadovanje I n:a)nu o~ojede~ost .zato sto se cini da ni sarni roditeIji ne zive prerna onoj nv~voJs~vestl ko!u_podsticu kod deteta. Jedan od najdubljih sukoba ~ ZIVOtujeste mrzn)a prema roditelju koji je sluzio kao uzor i sprovodil~c ,~a~~sti;.~i ~oji j~ (na neki nacin) zatecen kako pokusava da se "provuce .cineci isn ona) prestup koji dete vise ne moze da tolerise
v

~~~~0.I?tadijumu ~

96

ERIK

H. ERIKSON
IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS

97

kod sebe. Takvi prestupi su cesto prirodan ishod postoje~e .nejednako~vti izmedu roditelja i deteta. Medutim, oni cesto pred~tavlJaJu nepro~l~ljeno iskoristavanje takve nejednakost~, sto .~aish?d una da dete pocmJe da oseca kako se citava stvar rnoralnosti ne nee umverzalne dob:ote nego arbitrarne moci, Surnnjicavost i izvrdavanje, pomesani u kvalitetu "sve ili nista" koji karakterise superego, organ tradicij~, c~e ~~r~listickog 'oveka velikom potencijalnom opasnoscu za sebe I svoJe bliznje. Kao da ~oralnost, za njega, postaje sinonimna sa osvetoljubivoscu i savladavanjem drugih. . .. Neophodno je da ukazerno na izvor takvog mor~lz~~ (koJ~ n~ treba mesati sa moralnoscu) kod deteta ovog uzrasta, Jer Je.mfa~tl~m moralizam stadijum koji treba proziveti i proraditi. Posledice k:lVlce koja se budi na ovom stadijumu (izrazene u vidu duboko ~k?re~Jenog ubedenja da je dete kao takvo ili nagon kao ~~av u o~~o:r. ~os_) esto se c pokazuju tek mnogo kasnije, kada se konflikti u :e~llmcIJa:~v~ mogu izraziti kroz samoogranicavanje koje sprecava pOJ.edm~ada :-l~ pre~a svojim unutrasnjim potencijalima, iIi prema m~.~~~vo!e.maste. I osecanja (a nekada i u relativnoj seksualnoj irnpotenciji ill fn~~,~ost~). S~e se ovo naravno, moze nadalje "preterano kornpenzovati iskazivanjern neu~orne inicijative kroz jedan kvalitet .vecite akcije" po ~v~u ce~u. Mnoge odrasle osobe osecaju da se njihova vrednost.~ao ljudi svod~ u celosti na ono ito rade, ili cak na ono ito ce sledece uraditi, a ne na one sta jesu, kao pojedinci. Naprezanj~,koje se kao posl~di~a razvija u nj~ov~m telu, koje je stalno "u pokretu , sa stalno upalJe.mm moto~om, ~ak I U trenucima odmora, predstavlja izuzetan dopnnos razvoju psihosomatskih oboljenja danasnjice, 0 kojima se mnogo diskutuj.e. .. Patologija je, medutim, sarno znak da su zanemarem vredm IJu~ski resursi, pre svega, da su zanemareni jos u detinjstvu. Opet se radio problemu uzajarnne regulacije. Ako dete, koje je ~~da v~o~a spremno da ogranicava sarno sebe, rnoze postepeno da r~!e ?secanJe o.dg?vornosti i jednostavno osecanje za institucije, funkcije I uloge koje ce mu omoguciti da ocekuje svoje odgovorno ucesce ~ao ~~asle o~obe, on~ ce uskoro naci prijatno ispunjenje u posedovanju minijaturnih oruda I

oruzja, manipulisanju smislenim igraCkama i u brizi za sebe _ iza mIadu decu. . Mudrost osnovnog plana razvoja lezi u time da pojedinac nije ni u k.o)e dr~go.vreme spremniji da uci brzo i zudno, da postane velik u smislu deI)en)a obaveza, discipline i postignuca, a ne same moci u smislu ~anipuIacije stv~rima u~esto manipulacije ljudima, kao tok~m ovog perioda s~og razvoja. Dete je takode nestrpljivo i u stanju je da kombinUJ~stvari, da se udruzuje sa drugom decom radi konstruisanja i plani::n)~, umesto da pok~sava da im gazduje i da ih prisiIjava; sposobno je I z~h d~ bude na dobitku kroz odnos sa nastavnicima i idealnim pro-

tonpovima.

Roditeljima cesto nije jasno zbog cega izgleda da neka deca izne~.ada manj~ misle na n~~ i vez~ju se za nastavnike, roditelje druge dece iII osobe k?)e. preds~avl)aJu ~lffia~ja koja dete rnoze da dostigne: vatrog~vsce,pvohcaJce, bastovane I vodomstalatere. Sustina je u tome da deca Vlse.ne. z~le da se podsecaju na osnovnu neravnopravnost u odnosu na r~dltelJa lst~g pola. ?na s.ui dalje identifikovana s tim istim roditeljem; all ~a~a.t~~z~ mogucnostl za prelaznu identifikaciju koja bi im pruzila polje illlclJatlve bez suvise konflikta ili krivice. ~ed~tim, cesto (sto je izgleda tipicnijs za americku porodicu n~g~ biIo ~oJu ~ugu u svetu) roditelj rnoze voditi dete u drugu, realisticmju ~den~l~acIJu, ~sno~anu na duhu jednakosti koja se rnoze doziveti u zaJedmcklm aktlvnostlma. U vezi sa nekim dostiznim tehnickim ~dacima rnoze se razviti druzenje izmedu oca i sina, iskustvo osnovne jednakosti po v:edn~sti, uprkos nejednakosti na vremenskom planu. Takvo drugarstvo je trajno bogatstvo ne samo za roditelja i dete, nego za covecanstw, kome je tako boIno potrebno ubIaiavanje svih onih skrivenih ~~z.nji koje poticu iz iskoristavanjj sIabosti zasnovane na prostoj velic» ni iII vremenskom poretku stvari. ~amo spoj rane prevencije i ublaiavanja mrinje i krivice kod bica u razv~Ju,. sh~dn? tome i izIaienje na kraj s mrznjom priIikom slobodne sara~Je IJ~~I.~OJIse osecaju jednakim po vrednosti uprkos razlikama u vrsti, Junkcljlllz uzrastu, omogucava miroIjubivo negovanje inicijative,

tako da mogu gledati i probati. sa svojim ciljevima ~ogranicenjima. stvari koje na taj nacin pruzaju simbolicno osecanje ucestvovanja u stvarnom svetu odraslih.a ~ikad.ncIJe u ~. Kod nepismenih ljudi mnogo se uci od odraslih koji su postali ucitelji priznavanjern. to je c.sko obrazovanje Ijuljalo se izmedu dye krajnosti: ~e~~e koja sko~ovan~e prervara u prosirenje odraslog doba. moraju pripremiti dete tako sto ga prvo uce stvarima koje ga.a ne bi setila. Sto je veca specijali- zacija. a mnogo se uci i od starije dece. dok njihovi potencijali i inicijativa narastaju i izbijaju. Namerno smo odabrali rec . a ne postavljenjem. Treci se rnoze okarakterisati sa "ja sam ono sto mogu da zamislim da cu da budern". decu. 1 ~~uge kr~j~osti koja skolovanj. Prvi trend. Ono sto se uci u primitivnijim okruzenjima povezano je sa bazicnim vestinama tehnologije koje se razvijaju kada dete postane spremno da koristi orude.n}em~l. stvari koje svoju privlac~ost duguju s~oJ CI. U diskusija~a ~a ovu t~mu obicno se kaze kako se mora drzati srednji kurs izmedu Igre 1 rada.aprednog obra~~vanJa. a ne privlacnim rr: ! . kada se sprovede do krajnosti.~dr~Io~ doba. naglasavaJU~lsamouzdrza~a~Je 1strogo osecanje duznosti kada se radi ono sto je r~cen? da se urad I.pr~tlCnostll Iogike.tinjstva od~~sIog doba. svojim postignueima i razocaranjima.se ~!ago ali odl~eno uputi u avanturu otkrica da se mogu nauciti stv~n kOJ1~:~ s~.l~da ih.su. na nacm na k?JI to neko voli. . Dete tako uei ~nog? tog~ st~ je a?sol~tno neophodno i razvija nepokolebljivo osecanJe d.tvaI. a ona je kao svet za sebe.sa~o~g:~mcav~nJ~ zbog kojeg kasnije moze svoj zivot i ZlV~tdrugih IJu~1~clmtl bednim.iIjinicijative ~anje jasan. Tako mu se daje najsire rnoguce osnovno obrazovanje za najveci broj mogucih zanimanja.etmJstvu da se uci kroz igru. narocito kod neke dece. nasa deca idu u skolu. O~n?vnoskoI. identifikujuci se sa roditeljern. I ovaj trend pocinje mnogo ranije. ali mozda n~:da n~ee uspeti da se oduci od onog nepotreb?og 1 sku~og. to je neodredenijs uloga roditelja u njoj.pri~edbom !:d~og velegradskog deteta koje je jednog jutra strepeci upitalo: "UCIteIJU. moze pokvariti prirodnu zelju svoje d~ce da uce 1 da rade. Lako je recr (kao da je to sasvim zadovoljavajuc~odgo~or na kI?tike! kako se pI~ira drzanje sredn jeg kursa. izmedu staromodnog i ~. Dakle. mada to ni u kom slucaju nije uvek u onoj vrsti skole koju pismeni ljudi moraju da organizuju oko ucitelja obucenih da opismenjavaju. a sto je komplikovanija socijalna r. Kad~ se drugi trend sprovede do krajnosti. on v?dl ne s~o dobro poznatoj popularnoj zamerci da deca vise nista ne uce nego 1takvim osecanjima kod dece koja se mogu izraziti sada poznatom. da se nauci ono sto s~ ora.pretvara u prosire?Je pnrodne tend:. Ona zele da posmatraju kako se rade stvari i da probaju sama da ih urade. ali u prakSIto obicno znaci da Je kurs mapiran pre izbegavanuma. izmedu detmJ~.e~nos~.da~ISUproizvod igre i fantazije nego pro1ZV~~ realno. Ali sada je vreme da se ide u skolu. Sada moramo da pridemo cetvrtom: "ja sam ono sto ucim". posmatrati i ucestvovati. zive u blizini dvorista ili ulica gde ima zaposlenih ljudi i mnogo druge dece svih uzrasta. Obe metode su ponekad odgovarajuce za neku.preduzetnistvo". dobijaju neku vrstu sistematske obuke. . stavise. Ako imaju srece. koristi tendenciju predskolske i mlade skolske dece da postanu sasvim zavisna od propisanih duznosti. Marljivost naspram inferiornosti 1 Moglo bi se reci da se licnost na prvom stadijumu kristalise oko uverenja "ja sam ono sto mi je dato".98 ERIK H. moramo Ii danas da radimo ono sta hocemo?" Nista ne bi moglo bolje izraziti cinjenicu da deca na ovom uzrastu v~. Komparativno posmatranje vaspitanja deteta sugerise da je upravo prevladavajuci ekonomski ideal iIi neka od njegovih modifikacija ono sto se prenosi detetu u vreme kada. U svim kulturarna. alatke i oruzje koje koriste i odrasli ljudi: dete veoma postepeno ali i veoma direktno osvaja tehnologiju svog plemena. sa vise specijalizovanim zanimanjirna.uznosu. ERIKSON IDENTlTET I ztvctm CIKLUS 99 pravog slobodnog osecanja preduzetnistva. primenjuje snove ranog detinjstva na tada jos maglovite ciljeve aktivnog zivota odrasle osobe. pre svega. cine pismenim. all ne za svu decu i ne uvek. ana drugom oko uverenja "ja sam ono sta hocu". izmedu de. Pismeniji ljudi. deca na ovom stadijumu.

u dnevnim mastanjima ili snovima. da nne rekreacija. da bi bila tolerantna prema igri deteta. ili nacin oslobadanja proslih emocija.~trane. postala je neophodna. vestacku stvarnost.deno.ako.IVOTNl CIKLUS 101 ciljevima. Ako je na taj nacin dete uplaseno ill r~c~ano. tako. da su u stanju da naprave . Najpopularnija teorija i najjednostavnija za posrnatraca. Takva opservacija.asprecava odlazak na spavanje. Tacno je da se cesto ispostavi da je sadrza] individualne igre infantilni nacin prornisljanja 0 teskim iskustvima i nacin da se povrati osecanje kontrole. filmova i videa koji. . uopse. ~a predskolsk?m uzrastu igra ulazi u svet koji se deli 5 d~~glma. razgleda ih. sto se rnoze porediti sa nacinorn na koji mi ponavljamo. tako. tera ih da "budu konjici''. Druge teorije kazu kako je igra ili priprema za buducnost. ili da se to ne racuna. ona ukljucuje i infantilni nacin :lad~J~ iskustvom putem posredovanja.kakav ~e sadrzaj moze uspesno predstaviti sarno u svetu igracaka I malih . planiranja I delienja. Najzad. Posmatrajuci decju igru.~onflik~lffia kOJIsu projektovani na svet igracaka i sa ugledom kOJIse stice takvim ovladavanjem. moze se pokazati da pripada nekome drugome Ida su ga zaplenili nadmocniji. Nova vestina nije ogranicena sarno na tehlll~o :ladanje igrackama i stvarima. jeste da dete jos uvek nije niko i nista ida to upravo odrazava i besmislenost njegove igre. jer to za njih cine njihovi roditelji. Odrasla osoba koja se igra iskoracuje sa ~tr~e. pn!at?ost u~~ed upravljanja igrackama povezuje se sa ovladav~Jem. radija. Ali odrasla osoba retko moze da izvrdava ida se sarno igra. s~~je infant~a igra? VideIi smo da ona nije ekvivalent igri odraslih. S druge . ali time nista manje obavezujuca pravila. Potrebno je ucenje da bi se otkrilo kakav se to potencijalni igrovni sadrzaj moze priznati sarno u masti i samostalno~ igri. ~~rem ?one~ada !zraZavaju one sto odgovara potreba.n:. Pogledajmo ukratko sta sve igra moze znaciti na razlicitim stadijumima detinjstva i odraslog doba. ne moze da se igra. iiako je sVOJdeci potrebno da sate i dane provode u SVOJI~19rarna maste: pre il. bas kao sto strah od nocne more ~oze d. iskustva koja su za nas bila preko mere. odrasla osoba mora da smisli teorije koje pokazuju ili da je igra u detinjstvu zaista nacin na koji dete radi.stvan. sredstvo da se nade imaginarno olaksanje proslih osujecenja. dijagnostika kroz igru i "play terapija". kao dijagnostiCko sredstvo. prernisljajuci ili beskrajno pricaj uci. moze da zavede dete u nezas~iceno izrazavanje opasnih tema i stavova koji bude anksioznost i vode iznenadnom prekidu igre. Igra. moze da olabavi svoj takmicarski duh. one moze da regredira u dnevne snove.. eksperimentisanja. dete u igri napreduje ka novim stadiJum~a sticanja stvarne vestine. Igra deteta. Mali svet igracaka kojima moze rukovati utociste je koje dete uspostavlja. umesto sto se nastoji sledi ti kurs koji sarno izbegava krajnosti lake igre ili teskog rada. 2 lako je svoj d~~i potrebno da ih povremeno ostavite da se igraju ~a. Na ovome se zasniva opservacija igre.ad~CJeguma). ~a pocetku dete tretira druge kao stvari. obucen posmatrac moze da stekne utisak 0 tome sta to dete "premislja" i u kakvoj pogresnoj logici ili emocionalnoj slepoj ulici je uhvaceno. Ona iskoracuie iz svoje realnosti u imaginarne stvarnosti za koje je sastavila arbitrarna. igra koristi visak energije kod mladuncadi izvesnog broja sisara koji ne moraju sami da se hrane ili stite.n:a(~dnOS?O k~smJe u drustvu knjiga. nalece na njih. ERIKSON IVENTITET I L.i~asnije ce sv~ d~ca postati nezadovoljna i razocarana ako nemaju osecaj da su od koristi. Ali svet stvari ima svoje zakone: on se moze opirati preuredivanju ili se p~osto raspasti na delove. Prema Spenseru. ako je prvo koriscenje sveta stvari uspesno i valjano vo. mastur?lranJe. bilo bi korisno razmisliti sta je to igra. u d~ugu. a sta rad i tada nauciti da se odmere i smenjuju na takav nacin da rad i igra vode jedno drugome.100 ERIK H. Odrasla osoba se igra radi rekreacije. Stoga. J edino onaj ko radi moze da se igra . vracajuci se u njega kada mu je potrebno da preispita svoj ego. predstavlja problem: onaj ko ne radi. kao Ibajke IZ?roslostl. sisanje palca. ~akle. a kakav se sadrzaj moze podeliti s drugima ili im se cak nametnuti. To je kopija sna anksioznosti u budnom zivotu i moze da sprecava dete da se igra. Dakle.

i koji ume da prepozna psihijatrijski problem kada ga vidi. Dobri roditelji. nije vazna i vise je stvar koju trpe nego sto u njoj uzivaju. Ono razvija zadovoljstvo zavrsavanja posla. bio u stanju da podstakne plarnen skrivenog talenta. Selekcija i obuka ucitelja. druga deca vaznija nego ucitelj. pa cak i da potpornaze takve ljude za mnogobrojne jednostavne zadatke za koje nije . osecanje da neko nikada nece biti ni od kakve koristi . priIagodava se neorganskim zakonimasvetaoruda.ako se sada ne probudi.a sve je to od direktnog znacaja za razvoj i odrzavanje osecan]a produktivnosti kod dece i njihove pozitivne identifikacije sa osobarna koje znaju stvari i znaju kako da ih urade. Ovde moram sarno usput spomenuti cinjenicu da su zene glavnina ucitelja u osnovnim skolarna. opusteni roditelji. Porodicni zivot (u maloj porodici)mozda ga nije pripremio za skolovanje iIi skolovanje nije uspelo da podrzi obecanja ranijih stadijuma tako sto ispada da ucitelj ne uzima u obzirnistastoje dete vee naucilo dobro da radio Ipak. kaoi osecanjeanatomske inferiornosti. neprekidnom paznjom i postojanom marljivoscu. Beztoga. Oni znaju kako da smenjuju igranje i rad. neko vreme. sto nikako nije sve sto bi mogao biti. postoji opasnost (verovatno najuobicajenija) da tokom dugih godina skolovanja dete nikada ne stekne uzivanje u radu i ponos da moze barem jednu stvar da radi dobro. koristi za korisnije svrhe i priznate ciljeve)potrebu da rnanipulise ljudima direktnim nap adorn ili zeljom da na brzinu postane otac iIi majka: dete sada uci da dobije priznanje stvaranjem stvari. Ovo je od posebnog znacaja za onaj deo nacije koji ne zavrsava skolovanje koje mu stoji na raspolaganju. zdravi ucitelji. Cine. zdravi roditelji. da su tdistu potrebni. razviti kasno iIi nikada. Takode. negde. poducavaju. sve ovo razumeju i mogu da vode. jer to cesto vodi konfliktu sa "uobicajenom" maskulinom identifikacijom decaka. Ono rnoze postati revnostan i ukljucen deo neke produktivnesituacije. Drugo. Trece. I decaci i devojcice mogli bi se sloziti sa izjavom Bernarda Soa kako oni koji umeju. znaju kako da svakom detetu daju vremena. Ono sto cemo sada da zovemo njegovim osecanjem identiteta moze ostati prerano ucvrsceno za to da je on sarno jedan dobar mali radnik iIi mali pomagac. Znaju da prepoznaju narocite napore i da ohrabre posebne talente. Kao sto dete zna i njegovo drustvo zna da je one sada psiholoskiskoro rudimentaran roditelj i da mora poceti da bude pomalo radniki potencijalni zastitnik pre nego sto postane bioloski roditelj. Dete razvija marljivost. Dobri ucitelji. njihovu obuku. Opasnost ovog stadijuma jeste razvoj osecanja neadekvatnosti i inferiornosti. igre i ucenje. opusteni ucitelji. kao ista da rade s detetom kome su. tj. i najboIje zabavIjeno dete uskoro ce se osecati iskoriscenim. neko vreme. a stoga i da imaju ucitelje kojima se moze verovati. Tu je. sada dete zeli da dobro pravi stvari.mozdaje jos uvek radije beba kod kuce nego veliko dete u skoli: mozdasejos uvek poredi s ocem i to poredenje budi osecanje krivice. gore pomenuto osecanje inferiornosti.102 ERIK H. Uvek je lako reci da su oni rodeni takvi.problem koji zahteva ucitelja takvog tipa koji zna kako da stavi naglasak na one sto dete moie. a oni koji ne umeju. Svaki put iznova desavalo se da zapazim kako je u zivotima narocito obdarenih i nadahnutih ljudi neki ucitelj. postoji opasnost da se dete preterano identifikuje sa suvise cestitim uciteljem iIi da postane njegov miIjenik. platu i status u zajednici . da mora da postoje i manje obrazovani ljudi kao zaledina za one superiornije. To rnoze biti uzrokovano nedovoljnim razresavanjern prethodnog konflikta: dete mozda jos uvek zeli svoju mamu vise nego znanje. vitalna je da bi se izbegle opasnosti koje se mogu dogoditi pojedincu na ovom uzrastu.sublimira" (sto znaci. a akcija maskulina. oni kojima zajednicaverujei koje postuje. Nije sada na meni da razmatram selekciju ucitelja. i tada je dete rnozda potencijalno sposobno da se istakne na neki nacin koji je skriven i kojicese. Dovrsavanje produktivne situacije jeste ciIj koji postepenozarnenjuje cudi i zelje decjih idiosinkratickih nagona ilicnih razocaranja. imaju potrebu da njihova deca veruju ucitelju. sta da rade s decom kojoj skola. prvo. ERIKSON IDENTlTET I tIVOTNI CIKLUS 103 stvari. Kao sto je nekada neumorno nastojalo da dobro hoda i da dobrobacastvari. stoga. iii cak savrseno: to je one sto ja nazivam osecanjem marljivosti. jer ispada da je znanje feminino. S pojavomperioda Iatencije dete koje normalno napreduje zaboravlja ili jos vise.i to dobro.

spominjao spoljasnje prepreke. Razlog zbog kojegaje Frojd nazvao ovaj stadijum stadijumom latencije jeste taj stosu silovitinagoni normalno u ovo doba uspavani. ali koji. Tako sarnopostovanje. Sdruge strane. ja sam pokusao da pokazern da ego vrednosti stecene u detinjstvu vrhune u onome sto sam nazvao oseca] ego identiteta. pre svega. iz ovog ili onog razloga. moramo da razmotrimo one koji su se skolovali dovoljnoda cene one sto srecniji ljudi uce da rade. kada znacajna identifikacija dovodi do uspesnog uskladivanja baziinin nagona pojedinca s njegovom obdarenosti i ukazanim prilikama. Decu u ovome nije moguce zavarati praznim pohvalarna i popustljivirn ohrabrivanjern. Ona rnogu da budu prinudena da prihvate vestacko bodrenje njihovog sarnopostovanja u nedostatku necega boljeg. Identitet naspram difuzije identiteta 1 Sa uspostavljanjem dobrog odnosa prema svetu vestina i prema onima koji poducavaju i s drugima dele nove vestine. Pocinje mladost. i zbog potpuno novog dodatka u smislu fizicke genitalne zrelosti. ako dete oseti da sredina nastoji da ga previse radikalno lisi svih oblika ekspresije koji rnu dozvoljavaju da razvije i integrise naredni korak u svorn ego identitetu. Ovaj stadijum se razlikuje od drugih po tome sto ne sadrzi zamah od zestokog unutrasnjeg prevrata do nove vestine. kojirn se sada morarno pozabaviti. da se definisana Iicnost razvija u okviru drustvene stvarnosti koja se razume. Zaista. narasta do uverenja da Sf uce efikasni koraci ka opipljivoj buducnosri. ovo je drustveno najpresudniji stadijum posto produktivnost ukljucuje obavljanje stvari uz druge i s drugima: prvo osecanje za podelu rada i za jednakost mogucnosti javlja se u ~vo v:eme . mora da ukljuci i aspekt igranja konstruktivne uloge u zdravom drustvu). ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 105 potrebna strucnost. Ali to je sarno zatisje pred buru puberteta. ali one sto ja zovern njihovim narastajucim ego identitetorn realnu snagu stice sarno kroz iskreno i dosledno priznavanje stvarnog uspeha. vise je od zbira identifikacija iz detinjstva. U svojoj potrazi za novim osecajem kontinuiteta i istovetnosti. Cesto neobicno. Mladi ljudi u rastu i razvoju.104 ERIK H. Ali u pubertetu i adolescencijisvaistovetnost i produzavanja oslonjena na one prethodno ponovo se dovode u pitanje zbog brzine telesnog rasta koja se meri s onom iz ranog detinjstva. preokupirani su svojim izgledom u ocima drugih u poredenju s onim sto oni osecaju da jesu. zavrsava se detinjstvo u strogom smislu. Dete koje raste pri svakom koraku mora da crpe ckrepljujuce osecanje realnosti iz svesnosti da je njegov individualan nacin ovladavanja iskustvom uspesna varijanta nacina na koji ljudi oko njega ovladavaju iskustvom i uvazavaju takvu vestinu. Moze se primetiti kako sam. a ne n)egova zeljai volja da uci. u vezi sa periodom razvoja osecanja produktivnosti. neki adolescenti se iznova bore s mnogim krizama iz ranijih godina i nikada nisu spremni na uvodenje trajnih idola i ideala kao cuvara konacnog identiteta.A~o detepocne da oseca kako je boja njegove koze. sada su. To je unutrasnji kapital stecen kroz sva ona iskustva iz svakog sukcesivnog stupnja. u . Ali sa stanovista zdrave licnosti (koja. to jest postignuca koje u njihovoj kulturi nesto znaci.. rnoze se dogoditi trajna steta za osecanje identiteta. Tako je onda osecaj ego identiteta stecena uverenost da necija sposobnost da odrzi unutrasnju istovetnost i kontinuitet (neciji ego u psiholoskorn smislu) rnoze da se meri s istovetnosti i kontinuitetom neCijeg znacenja za druge. Integracija. u daljem toku izlaganja. poreklo n)ego~ rodite!p ilicena odece one sto odlucuje 0 njegovoj drustvenoj vrednosti. potvrdeno na kraju svake od glavnih kriza.konsoliduju svoje drustvene uloge. suoceni s ovom fizioloskorn revolucijom u njima. katkada rnorbidno. kao i pitanjem kako da povezu ranije odnegovane uloge ivestine s idealnim prototipovima danasnjice. U psihoanalizi takvo uspesno uskladivanje pripisujemo "ego sintezi". ali ne i neku kri~u (izuzevodlozene krize inferiornosti) koja proizlazi iz inventara osnovnih ljudskih nagona. one ce se odupreti zapanjujucom snagom kakva se srece kod zivotinja koje su iznenadno prirnorane da se bore za zivot.nisu imali unutrasnju ili spoljasnju podrsku za svoju istrajnost. S druge strane. koja se sada odigrava u formi ego identiteta. zaokupljeni pokusajima da.

oraJu. sarno izlazu soku americke adolescencije: standardizaciji individualnosti i netoleranciji prema "razlikarna". psihoticni i kriminalni incidenti nemaju u adolescenciji isto fatalno znacenje koje imaju u nekom drugom dobu. U celini se moze reci da su arnericke skole uspesne u obucavanju dece predskolskog i ranog skolskog uzrasta u duhu sarnopouzdanosti i preduzimljivosti. In~~janci. Da bi ostali na okupu.~staJu. anglosaksonskor_n idealu nap rave nasilne diskontinuitete. ne mogu da uhvatim nekakav zivot. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 107 drustvenoj dzungli ljudske egzistencije ne moze da postoji ose~. onda je to ovde. i kasnije faze kada razne drustvene uloge postanu dostupne i sve vise prinudne. Jer J~ neur~tlCan ego. kako u drami Artura Milera Smrt trgovaikog putnika kaze Bif: . marna. N~ih~ve knz~ n. mora da ulije nadu u "udruzlvanJe marljivosti".ga Z~~Cll bolje razumevanje nevolje adolescenata.. Ipak. iii u nadahnjujucim masovmm pokretima. ono sto remeti mlade ljude pre svega je nesposobnost da se skrase s nekim profesijskim identitetom.a 1 b~~darna" kao u na. beze na ovaj ili onaj nacin ostavljajuci skolu i posao. nalazeci da vlasti od njih ocekuju da budu "protuve". Ovo je tesko da se nauci od pacijenata. ili se povlaceci u bizarna i nedokuciva stanja.o osecanje individualne inferiornosti. do tacke .l~ vaju senzualnije rano deti~jstvo. bil~ u klikam. Razumevanj~ ovo. ako se pravilno dijagnostikuju i tretiraju. u jednakost sa svima koji se svesrdno prijave za iste vestine i avanture u ucenju. a ta okolnost malu jedinku izoluje 1 odv~Jenog identiteta u povoju i od njene sredine.~je ~a ste Zivibez osecanja ego identiteta.106 ERIK H. ill u ~ekima d~. Ali ovo mozemo da proucimo na deciAmerikanaca iz manjinskih grupa koja nakon uspesne male m~ture na zacrtanom i dobro vodenom stadijumu autonomije prelaze na najpresudniji stadijum americkog detinjstva: inicijati:u i ~arl!~vost. preokupirana i dalje rastenjern 1 uc~nJem.Prosto ne mogu da uhvatim.fini" decaci i devojcice. iako nejasnom. ostajuci napolju do zore.aU~. sada previse ohrabrenu decu iz mesovitih sredina i mozda drugacijih obdarenosti. neretko se desavaju delikventni i cisto psihoticni incidenti. Mnogi pojedinacni uspesi. Posto postane "delikvent". 2 Na ovom stupnju preti opasnost dijuzije identiteta.ed bilo kojim pritiskom koji bi ih terao na preteranu Id. Trajan ego identitet ne moze da pocne da postoji bez poverenja iz prvog oralnog stadijuma. zapravo. ulogom koja je nametnuta neizostavnom standardizacijom americke adolescencije.soJ zemlji. on ne moze da bude dovrsen bez obecanja ispunjenja koje od dominantne slike odraslosti seze dole do pocetaka odojceta i koje u svakom koraku stvara rastuce osecanje snage ega.en~lfikacIJu ~!edmm od roditelja. gubeci poverenJe u sebe I pribegavajuci naglim korekclJarna kako bi se priblizili sveprozimajucern. jedni za drugim zbunjeni nekom pretpostavljenom ulogom. ili gde. v . ona cesto m. [er. Pod povoljnim okolnostima de~a u ranom ZlVOtU poseduju nukleus zasebnog identiteta. Deca ovog uzrasta deluju izr~zit~ sl?b~dna?d p~edrasuda i zaziranja. Ovo. protivnika i sudstva da ga i dalje svrstavaju pornocu spremnih dijagnoza i drustvenih osuda koje ignorisu posebne dinamicke uslove adolescencije.ere~ 0 iskusenjima i kocnicama u formiranju licnosti sto slicnije americkoj." Gde se takva dilerna zasniva na jakoj prethodnoj sumnji u neciji etnicki i polni identitet. po definiciji. da bi predu~~edIl.ug~. . sarna deca nauce da se ~dricu svojih culnih i prezastieujueih majki. Mladi.to imaju pnvilegIJu d. To znaci da se ego identitet razvija iz postepene mtegracije svih identifikacija ali. postao zrtva preterane i/ili po~es~e id~ntl~a~IJe sa ?oremecenim roditeljima. s druge strane. Manjinske grupe s nizorn stopom amer~an~zaCl~e_Ccr~cl. jeste odbijanje od strane starijih drugara. Meksikanci i neke evropejske grupe) ces. oni se privremeno preterano identifikuju s herojima klika i gomile. vee ocaj~iCki zude za zadovol!a~ vajucim oseeanjem pripadanja. ako igde celina ima razlicit kvalitet od zbira njen~ ~elova.da g~ ~rcu:e pr. I no~m zadovoljstvima druzenja izvan porodica. i cesto njegov jedini spas. kao da j. ili da su "nastrani" ili "nedokucivi". mnogi mladi. Nastupajuci ego identitet tako prernoscuje faze ranog detinjstva kada telo i roditeljske slike dobiju svoja specificna znacenja. perverzno im udovoljavaju postajuci bas to. njegova najveca potreba. narocito nevolje onih koji ne mo~ dabudu prosto . Uglavnom.kada rod~~elJIl nastavnici.

Dinamican kvalitet burnih adoIescencija. Nasa demokratija. demokratija postavlja posebne probIerne time sto insistira na uradi-sam-identitetima. jer sve njihovo vaspitanje. itd. koja je u odraslom coveku unutrasnji reziduum njegove ranije neravnopravnosti prerna roditelju. postaje sve vise vazno da se ovo razume kako bi se i netolerantnosti nasih adolescenata. nemilosrdne hipersavesnosti. Svaki gubitak dozivljaja identiteta izlaze pojedinca njegovim licnim konfliktima iz detinjstva .108 ERIK H. moraju automatski da zanemare "uradi sam" identitete miliona pojedinaca i da ih postave tame gde su najvise potrebni. S druge strane. zavisi od izvesnog stepena izbora. seksualnom partneru. kada genitalno sazrevanje preplavljuje telo i mastu svim rnogucim nagonima. svoje grupne identitete (feudalne. ali nisam ni ono sto sam bio. kao i razne druge pritiske u ratu. ipak. mira i rata. No. da Ii cete rnoci da vladate svojim nagonima. ubedljivo im demonstrirajuCi (svojim zivotom) demokratski identitet koji moze da bude i snazan i tolerantan. proizvoljn. mora adolescentu da pruzi ideale koje mogu da dele mladi raznovrsnog porekla i koji isticu autonomiju u formi nezavisnosti. sta hocete da budete. videti kod neuroza iz Drugog svetskog rata. nadalje. ovo razumeju. postepeno jacanje ego identiteta je jedina zastita kako od anarhije nagona tako i od autokratije savesti. a ipak odlucan. tretirale s razumevanjem i upucivanjem. Nasi protivnici. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 109 ocigledno potpunog gubljenja identiteta. a inicijativu u formi poduhvata. objasnjava cinjenicu da njihovi mIadi ljudi nalaze uverljive i za~ovo~ ljavajuce identitete u jednostavnim totalitarnim doktrinama 0 rasi. nacionalne. to jest." .o odabranih kao obelezja za pripadnike ili nepripadnike grupe. ukusu iii talentu. npr. netolerantni i surovi u svojimizopstavanjima onih koji su . vodi ili karijeri. Vazno Je da se takva netolerancija razume (sto ne znaci i da se opravda iii sudeluje u njoj) kao nuzna odbrana od osecania konJuzije identiteta koja je neizbezna u dobu zivota u kome se radikalno menjaju telesne proporcije. Njihovo psiholosko ratovanje sastoji se u odlucnorn produzavanju opstih uslova koji im dopustaju da indoktrinisu covecanstvo unutar svoje orbite sa jednostavnim a za njih. ako se prebace na ratno stanje. izvesne nade u pojedinacnu sansu i izvesne uverenosti u slobodu samoodredenja. razuman. Cak i da smo mozda prinudeni da ratom pobedujemo njihove vode. da li cete zaista znati ko ste". nisam ono sto cu biti. Ovo je tesko za mnoge mlade Amerikance. klasi ili naciji. svojih ideala i svojih neprijatelja. agrarne. kod kuce. spremnim da zgrabe mnoge prilike i spremnim da se prilagode promenljivom svetu nuznosti procvata i propasti. Ova obecanja pak nije lako ispuniti u sve kompleksnijim i centralizovanijim sistemima ekonomske i politicke organizacije. dakle i razvoj zdrave licnosti. kada se primice a ponekad nad mladima i iznuduje intimnost sa suprotnim polom i kada zivot pred nekim stoji s lepezom sukobljenih mogucnosti i izbora. migracije i upornog starosedelackog zivota. Ovde ne govorimo same 0 visokim privilegijama i uzvisenim idealima nego i 0 psiholoskim nuznostima. jednom za svagda. Teske je da se bude toIerantan ako u dubini niste potpuno sigurni da li ste muskarac (ili zena). a ne pomocu verbalnih stereotipa ili zabrana. kako izgIedate drugima i da li cete znati kako da donesete ispravne odluke. U zemlji kao sto je Amerika. medu muskarcima i zenama koji nisu mogli da podnesu opste rernecenje svojih karijera. pred nama i dalje ostaje posao da sklopimo mir s ovom ljutitom omladinom.sto se moze. Psiholoski govoreci. bez obavezivanja sebe prema pogresnom prijateIju. da li cete ikada da se ponovo sastavite i budete privlacni.) u ovo vreme svetske industrijalizacije. oni postaju izrazito privrzeni klanu. sistemima koji. prozivljenih u patrijarhalnim i agrarnim zemIjama (zemljamakoje se suocavaju s najradikalnijim promenama u politickoj strukturi i ekonomiji). cini se.drugaciii'' pO boji koze iii kulturi. emancipacije i sire interkomunikacije. Vazno je da se ovo razume jer razjasnjava privlacnost koju proste i surove totalitarne doktrine imaju za umove mIadih iz zemalja i klasa koje su izgubile. iii gube. Adolescenti u ovoj nelagodi jedni d~ugima privremeno pomazu formiranjem klika i stereotipizacijom samih sebe. nesumnjivo efikasnim identitetima klasne borbe i naciona5 Na zidu jednog kaubojskog kafea na sirokom Zapadu stoji izreka: "Nisam ono sto bi trebalo da budern. a cesto i u potpuno nevaznim aspektima oblacenja iii gestikulacije.

pri cemu znaju da su i psihologija i ekonomija slobodnog preduzetnistva i samoodredenja nategnuti do tacke pucanja u uslovima dugog i iscrpljujuceg hladnog i mlakog rata. remeti ih u dovrsavanju ovog r. Ali prava tntimnost sa suprotnim polom (ili. to jest. sa svojim unutrasnjim potencijalima . stidi se interpersonalne intimnosti. Prema tome. Potreban je mudro navoden uvid u cinjenicu da je uslov za zivot u dvoje to da neko prvo sam postane svoj covek. imamo one tipove uspesnih koji postaju cinicni predstavnici "privilegovane pozicije".p. t~~ v~ziv~ja su cesto posv~cena pokusaju da se dostigne odredenje necIJeg identiteta kroz beskrajne razgovore. "sefovi" depersonalizovane rnasinerije.) . Ocigledno. ili mora da ih trazi kroz ponavljanje pokusaja i neuspeha. ispovedanje kako se neko oseca i kako mu se cini drugi. Ka?a mlada. Osim tame gde obicaji nalazu heteroseksualno ponasanje. vodstva.u kasnoj adoles~enciji iIi ranom odraslom dobu.dodao bih.?soba ne postize takav intiman odnos sa drugima . Mlada osoba.1. Kada se detinjstvo i mladost zavrse. covek se suocava s problemom aristokratije koji u najsirern mogucern smislu podrazumeva uverenje da su na vlasti oni najbolji i da vlast u ljudima razvija one sto je najbolje u njima. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 111 lizma. topline i stvarne razmene drugarstva). ili kao da ste one sto mozete da kupite. Seksualna intimnost sarno je deo onoga sto imam na umu. borbe. i izmedu osecanja marljivosti i tehnologiji neke kulture. Ukazao sam na vezu izmedu osecanja inicijative i vrste poduhvata koju odobrava ekonomski sistem. kao partneri i kao roditelji. jer je ocigledno da seksualna intimnost ne ceka uvek na sposobnost da se prema drugoj osobi razvije istinska i uzajamn~ p. jasno je da moramo da ulozimo sve napore da nasim mladim rnuskarcima i zenama pruzimo opipljiva i uverljiva obecanja mogucnosti za ponovno posvecivanje zivotu za kakav su ih i pripremali istorija ove zemlje i njihovo vlastito detinjstvo. razgovore 0 planovima. rana obaveza da deluju na odreden nacin. p. kao svakoj drugoj. Govorio sam 0 odnosu problema poverenja i autonomije prema pitanjima vere i nezavisnosti odraslih u radu i gradanskom zivotu. Postoji jedna vrsta adolescentskog vezivanja izmedu decaka i devojcica koja se cesto brka bilo s cisto seksualnom privlacnoscu bilo s ljubavlju. Nazalost. mladi ljudi u potrazi za identitetom moraju da u nekom trenutku smognu da se uvere da su oni koji uspeju time preuzeli i obavezu da budu najbolji. koja nije sigurna u svoj identitet. da budu olicenje ideala nacije. Kako se ne bi izgubili u cinizmu i apatiji.sih~loska intimnost. ali avaj. zeljama i ocekiv~njima. Ovo moze da se predupredi jedino pornocu sistema obrazovanja koji prenosi vrednosti i ciljeve koji odlucno streme iznad pukog . Tri stadijuma odraslog doba Intimnost i distanciranje naspram povlacenja sebe (self-absorption. ako hocete.110 ERIK H. mnogi mladi ljudi u takvim okolnostima stupe u brak u nadi da ce. promena partnera retko bude resenje. s bilo kojom dru~o~ osobo~. Medu zadacima nacionalne odbrane ovaj ne smemo da zaboravimo. Tragajuci za drustvenim vrednostima kojima se vodi identitet. ali sa sticanjem samopouzdanja pocinje sve vise da je trazi u formi prijateljstva. brak i sopstvenu porodicu. I u ovoj zemlji.kada bude vreme. pronalazeci jedno drugo. ljubavi i inspiracije. naci i sebe. U kulturi u kojoj je nekada vladala vrednost samostalnog probijanja posebnu opasnost donosi ideja 0 sintetickoj licnosti: kao da vi jeste one kako mozete da izgIedate da ste. u najboljem.ada na sebi. . sarno nade visoko stereotipne i formalne interpersonalne odnose (formalne u smislu odsustva spontanosti. ili cak sa samim sobom) moguca je tek nakon uspostavljanja dovoljnog osecanja identiteta. ona moze ili da se izoluje i.funkcionisanja" i "davanja godine". kaze se da pocinje zivot pod cime podr~umev~o: rad iIi studiranje za odredenu karijeru. druzenje sa sUp~ot?1m polom 1.

Genitalnost je potencij~lna sposobnost razvIJanJa orgazmicke potencije u odnosu prema v~IJen~~ p~rtneru sup~otnog pola. ERIKSON IDENT/TET / Z/VOTNI CIKLUS 113 Distanciranje je suprotnost intirnnosti: raspoloZe~je da se ~e priznaju. izgleda da veliki deo mladih roditelja koji dolaze u decje savetovaliste 6 Isto vafi i za .au tome. Medutim. Primarni cilj reproduktivnosti jeste stvaranje i vodenje buduce generacije. Pojedinci koji ne uspeju da razviju reproduktivnost cesto pocinju da popustaju sebi.procesu koji zapravo ne razumemo. ukoliko se ne postigne. ~dnos1. Mozda je ovo previse konkretan nacm da se nesto kaze o.i ljudi Cija. u ovim prvim formulacijama potcenjen je odnos reprodukcije prema radnoj produktivnosti.ig. lj~bavi i n:rinje.. jer se odnosi na stvaranje sledece generacije (preko genitalnosti i gena). da iskustvo zajednickog klimaksa orgazm~ pruza ~aJbv~IJl n~er uzaJa~ne regup lacije komplikovanih obrazaca 1 na neki nacm ublazava moguce ?esov~ uzrokovane svakodnevnim osvedocavanjern 0 suprotstavljenosti muskeg i zenskog. v Psihoanaliza je naglasila genztalnost kao jedno od glavnih o~. Ali je Frojd prosto rekao . ne bi mogao da pokrije ovu ide6 ju. Ovo jos zrelije 1 efikasmJe. Reproduktivnost naspram stagnacije Problem genitalnosti blisko je povezan sa sedmim kriterijumom mentalnog zdravlja koji se odnosi na roditeljstvo. Seksualni partneri koji u svorn odnosu otkrivaju.Zadovoljavajuci odnosi seksualnost cine manje opseslvn. seksualnog zagrljaja. Cini mi se da nijedan drugi pomodni termin. cesto uz prozimajuce osecanje stagnacije i interpersonalnog osiromasenja. ili su na putu da otkriju.suvise konkretan pojam koji se u navodima iz ovog rada cesto koristi umesto naizgled manje jasnog termina "reproduktivnost".~ustm~ de~uJe op~s~ no za neciju licnu sustinu. i raznih oblika agres~vnog suko?!J~v~nJa. ubrzo ce pozeleti (ukoliko razvoj uopste ceka izrazavanje zelje) da svoje licnosti i svoje energije ukomponuju u svrhu stvaranja i negovanja zajednickog potomstva. nije dokaz reproduktivnosti. mislio je i na sirokogrudost 1 na genitalnu Ijubav. tako i od nagle i sarno povrsne promene. poncanJe (kons. ili cak da zeli decu. uniste one sil~. Ali je jasno ~a je. Puka cinjenica da neko ima dete. kompetitivni i borilacki. vee prema nekim altruisticnirn i kreativnim preokupacijama koje apsorbuju njihov oblik roditeljske odgovornosti. [er.tl se i zloupotrebljava u politici i ratu) jeste izdanak slepih predras~vda ko~e za vreme borbe za identitet vrse ostro i nemilosrdno razgrarucavanje izmedu familijarnog i stranog. po nJegovom mlsIJe~Ju: n?rm~~a osoba trebalo da bude u stanju dobro da radio Postavljac pitanja Je verovatno ocekivao komplikovan i "dubok" odgovor.o~.u r~dnu produk~ tivnost koja jedinku ne bi preokupirala do mere gubljenja sposobnosti ili prava da bude bice koje je seksu~no i koje v?li. kao da su sami sebi jedino dete.~dej. Vazno je shvatiti da je ovo stadijum razvoja zdrave licnosti ida. Postepeno pocinje da se javlja polariz~cija duz.roditeljsrvo" . Frojda su jednom pitali sta bi. Tu jedino postepen i iskren razgovor rnoze da objasni opasnosti koje prete kako od tradicionalne rigidnosti.Jjubav".Ijubav irad". .Lieben und arbeiten" ("da voli i radi"). rada i. mislio je na opst. ako treba. kao "kreativnost" ili "produktivnost". izoluju i. duznosti i poboznosti. razrnisljanjern ona post~je dubIJ~. a sadi~t1Ckukontrolu izlisnom. OrgazmiCka potencija ovde ne znaci praznJenJe seksual~lh produkta u smislu Kinsijevih "odusaka".112 ERIK H. kada je rekao . istinsku genitalnost. u stvari. .ele~ja zdrave licnosti. Obuhvatni razvoj koji lezi u osnovi ove zelje nazvao sam reproduktivnost. dolazi do regresije sa reproduktivnosti na opsesivnu potrebu za pseudo intimnosti. iako ima ljudi koji nesrecom ili zbog posebnih i autenticnih drugacije usmerenih talenata ne okrecu ovaj nagon prema potomstvu.og susreta.re.linija kOmpe~lt1vn. stvarnosti i maste. U pocetku se prema i protiv sebi~istovetnih ljudi dozivljavaju intimni. Ali ovde se psihijatrijska preskripcija suocava s premocnim unutrasnjim predrasudama i situacionirn ogranicenjima u de- lovima stanovnistva cije se osecanje identiteta zasniva na potpunom podredivanju seksualnosti. zapravo na podredivanju senzualnosti zivotu rnucenistva. vee heteroseksualnu uzajamnost uz punu genitalnu senzitivnost i uz opste ?rainjenje ?d te~zije u celom telu. kada je Frojd rekao . Vredi se zamisl~ti nad ovom jednostavnom formulom.

Zato ?e m~ze~o da za~ara~o decu.a10 ~!e?ovoj ~oti~a~iji (narocito nesvesnoj) nego u celokunoj lJu. . 1~otre?e. m~~antr~~ije . cesto. I. sa klinickog aspekta. Beznade izrazava osecanje da je zivot kratak. To je prihvatanje sopstvenog i jedinog zivotnog ciklusa i prihvatanje ljudi koji su mu postali znacajni kao takvi i nezamenjivi. Takvo beznade je cesto skriveno iza fas~d~ ~ad~nj~. zasnovanoj na suvise revnosno. u nedostatku neke vere. ucitelji i doktori treba da nauce da razrnatraju pr~bleme ljuds~h odnosa i zajednistva ako zele da razmatraju probIerne.c. kao i da se prihvati odgovor~?~t vodstva: 1jedno 1drugo treba da se nauci i praktikuje u religiji i P?ht1C1. [edan veoma nov put je podizanje dece na licni i tolerantan nacin.dskoJistonji (izuzev implicitne mudrosti izrazene u Bibliji ilikod Seksp1r. prekratak za pokusaj da se zapocne novi zivot i da se isproba- ju alternativni putevi do integriteta.ili hronicnog prezrivog nezadovoljstva pojedinim mstitucijama iljudima . Ali mogu. u preteranoj ljubavi prema sebi. cak i odojce. All sugerisuci da roditelji. U p?sle~jih nekoliko decenija naucili smo vise 0 razvoju i rastu ~oJedm.~cest~Je kao sledbenik. ko se prilagodio nuznim pobedama i razocaranjime postojanja. da dodam da je nedostatak ili gubitak razvijene integracije ega oznacen beznadem i. stvari i ideja .da iznademo nove puteve.114 ERIK H. Deca ose~aju napetosti. osloboden zelje da budu drugaCiji. zbog brzih sredinskih promena ~~sto Je :~sko znati da h treba da se bude protiv promenljivosti sredine. Integritet naspram beznada igadenja Sarno onaj ko je preuzeo neku brigu 0 stvarima i ljudima. ko je zacetnik drugih ljudi.1moramo da pokusavamo . koji su stvorili pravila. pojedinac koji je postigao integritet spreman je da brani dostojanstvo sopstvenog zivotnog stila od svih fiziCkih i ekonomskih pretnji.ada da se nesto ucini u pravcu poboljsanja ili stabilizovanja u~lova. neke "vere u vrstu" koja bi ucinila da dete izgleda kao dobrodosli stieenik drustva. a mozda cak 1fetus. To Je takode tesko zato sto u promenljivom svetu pokusavamo . konacno (sto nas vraca na pocetak). na svoj nacin. nesvesnim strahom od smrti: jedan i jedini zivotni ciklus ne prihvata se kao kraj Zivota. To je osecaj drugarstva sa ljudima iz razlicitih vremena i razlicitih nastojanja. ja sarno insistiram na nekim bazicnim psiholoskim uvidima koje cu pokusati da ukratko formulisem u zakljucku. svoJe dece. u umetnostn nauci. u pogresnim identifikacijama sa roditeljima. U nedostatku jasne definicije ukazacu na neke odlike ovog stanja svesti.a).same on moze da ubere plodove sedam stadijuma. ~ve :eCi broj lj~~i dosao je do zakljucka da dete. ill poston n.podrazumeva emocionalnu integraciju koja dozvoljava da se. kao i prihvatanje odgovornosti za sopstveni zivot. zasnovan na informisanosti i edukaciji. [er on zna da je pojedinacni fivot slucajna koincidencija same jednog zivotnog ciklusa u same jednom segmentu istorije.u ekon~~sko~ poretku i tehnologiji. objekte i kazivanja kao izraz ljudskog dostojanstva iIjubavi. kao ina tradiciji: on izlaze roditelje mnogim . nesigurnosti i ljutnje svojih roditelja. Ovo predstavlja zacetak formulacije integriteta zasnovane na klinickom i antropoloskorn iskustvu: ovo je. Ne znam bolju rec za to nego sto je integritet. pre svega. Ipak.ntegritet eg: stoga. Mada svestan relativnosti svih razlidtih zivotnih stilova koji su odredili znacenje ljudskog strernljenja. senzitrvno odrazava kvalitet miljea u kome raste. Zakljucak Na ovom sam mestu blizu prekoracenja gran ice (neko ce reci da je ~ec du~e i ~znova prekoracujem) koja razdvaja psihologiju od etike. ili nisu svedoci njihovih najotvorenijh ispoljavanja. .gadenja i nezadovoljstva koja (nepovezana sa konstruktivnim idejama i zivotom saradnje) znace zapravo da pojedinac prezire sebe. u aristokratskom zivljenju. i da za njega celokupni Ijudski integritet opstaje i prop ada sa sarno jednim stilom integriteta u kome on uzima ucesee. Uzroci cesto mogu da se nadu u ranim decjim utiscima. svojerucno izgradenoj licnosti i. cak i kad im ne znaJu ~zroke. To znaci i novi oblik ljubavi prema roditeljima. ERIKSON IDENTlTET I ZIVOTNT CIKLUS 115 pati od zaostajanja ili nesposobnosti razvijanja ovog stadijuma. mesto odakle svaki citalac ili grupa treba da na svoj nacin promisle one sto sam ja opreznim koracima zapoceo.

Ljudsko detinjstvo jeste dug period. pa cak i internacionalnom zivotu. To je bilo kada je pokusao da formulise svoju povezanost sa jevrejskim narodom. Koliko znam. pa roditelji i skole imaju vremena da sa poverenjem prihvate detetovu licnost ida mu pomognu da postigne sredenost i ljudskost u najboljem. ERIKSON dodatnim nesigurnostima koje trenutno pojacava psihijatrija. [a sam takode ukazao podjednako i na mnoge opasnosti i na konstruktivne pravce akcije. Ako treba da se prognaju autokratija. Tada je govorio 0 "unutrasnjem identitetu'". ~na zimskim susrenma udruzenja "American Psychoanalytic Association". on mora da postane svestan svega sto bi moglo da mu se desi.r~~ost1. cesto i okrutno. da izvuce iz svoga ukupnog prethodnog iskustva ~ako ~i se pripremio za zadatke koje pred njega postavlja doba z.~o)a up~treba ovog izraza odraiavala je dilemu psihoanaliticara koji na novi koncept nije naveden preko teoretskih razmatranja. nama poznatom. specificno doprinosi napetosti u licnorn. moramo prvo da obezbedimo demokratiju za zdravo dete. ako zelimo da obezbedirno svetu demokratiju. a znajuci da ce na znake mehanickih nezgoda i prepreka na putu reagovati automatski i dovoljno brzo. kada prevazide ovaj stadijum ucenja. smislu. Stoga sam sa zahv~ose~ prihvatio dye prilike' da dam pregled i preformulaciju problema identiteta. 1926). eksploatisu zavisnost dece. Ovako dugacko detinjstvo izlaze odrasle iskusenju da grubo. vee sirenjern svog kliniCkog poimanja na druge oblasti (socijalnu antropologiju i komparativnu edukaciju) i ocekivanjern da ce takvo prosirenje. Kada covek uti da vozi. Ovako dugaCko detinjstvo izlaze dete ozbiIjnim strepnjama i dugotrajnom osecanju nesigurnostikoje. biti od koristi za klinicki rad. uzivajuci u pogledu. u kome je tesko opustiti se. 1951a) da oznacim opsezne dobiti koje je svaki pojedinac mor~o. Pred nama je pitanje da li je pojam identiteta u sustini psihosocijalan ili zasluzuje da se smatra legitimnim delom psihoanaliticke teorije ega. treba jos da naucimo da ne slamamo njegov rastuci duh cineci ga zrtvom nasih strepnji. 3 Prohlemego identiteta Izraz ego identitet koristio sam u vise tekstova (Erikson. moci da sa najvecorn lakocom klizi kroz predele. na zavrsetku adolescencije. 1950a. imora da nauci da cuje. nastavljaju da postoje i kod odraslog u obliku neodredene strepnje koja. zauzvrat. imali bismo ceo plan rasta. povratno. Ipak. . jer psihijatrijska misao vidi svet kao mesto puno opasnosti. Prvo nekoliko ~eCi0 izrazu "identitet". moze da se nada da ce jednoga dana. eksploatacija i nejednakost u svetu. Mozda mozemo da se nadamo da to samo ukazuje na napredovanje kroz jedan stadijum ucenja.1953. Mislim da su nedavna klinicka posmatranja pocela da potvrduju ovo ocekivanje. U ovom tekstu se kombinuju oba ova prikaza. koji se manje zasnivao na pripadnosti rasi ili religiji a ~Na ~5-go. Frojd ga je samo jednom upotrebio na nacin koji je prevaziIazio uzgrednost. Mi sada radimo i borimo se za svet u kome moze da se zanje zetva demokratije. ona postaju zrtve napetosti koje necemo iIi ne smemo da ispravimo u nama samima ili u nasoj okolini. 1950b.die klare Bewussbeit der inneren ldentitaes" (Frojd. a i tad a sa psihosocijalnom konotacijom. Kada bismo sarno nautili da pustimo zivot da iivi. vidi i procita sve signale opasnosti na svojoj upravljackoj tabli i duz puta. N aucili smo da ne sprecavamo rast detetovog tela terajuci ga na rad. NjuJork. ako se neopravdano i bezosecajno pojacaju.116 ERIK H. politickom. 2 "". maj 1953. Ali. treba prvo da se shvati da je prva nejednakost u zivotu nejednakost izmedu deteta i odraslog. . Ona nama placaju psiholoske dugove drugih. 1946.disnjici i~stituta "Judge Baker Guidance Center" u Bostonu.

Ovaj nesklad moze da se razresi sarno potvrdenim uspehom ili neuspehom: svakome je neugodno dok ne pronade svoj prirodan polozaj. Upravo je ova identicnost necega u jezgru jedinke sa nekim bitnim aspektom unutrasnje koherentnosti grupe ono sto nas ovde zanima: jer mlada jedinka mora da nauci da bude najvise sto jeste tamo gde najvise znaci za druge .jedinke koja je jednako pregorno radila na stvaranju svetskogjavnogidentiteta za sebe." So pocinje sa opisom krize (one vrste 0 kojoj cemo govoriti kao o krizi identiteta) iz svojih dvadesetih. naravno.. . No. kao sto je radila na svojirn knjizevnim remek-delima. kao kriterijum za tihi rad ego sinteze.). Izraz "identitet" izrazava takav uzajamni odnos tirne sto oznacava i postojanu istovetnost u okviru necije sopstvenosti (samoistovetnost) i postojano zajednistvo neke vrste bitnog karaktera sa drugima. Ukoliko i nakon pokusaja da se ovaj odnos razjasni. 1954). Tako ce jednom da izgleda da se odnosi na svestan oseiaj individualnog identiteta. on se odnosi i na temelj jedinstvenog razvoja ove jedinke: jer vaznost teme "nepodmidjivog posmatranja po cenu profesionalne izolacije" igra centralnu ulogu u Frojdovom zivotu (Erikson. bilo da je ispod ili iznad polozaja po rodenju.. . ali ne i bez naturanja citaocu detaljne analize mladog 50a. Bi. njegova bi zapazanja verovatno bila priznata kao veliko psiholosko dostignuce. i stideo se uzasno zbog toga". od prostog kukavicluka . zakljucuje on.biografskog.one druge. Ocekivano.. da je u nejasnoj vezi s postojecim konceptima u psihoanalizi i sociologiji. dva toma fantast ike koji nikada nisu bili objavljeni. Pocinjem s ekstremnim aspektom problema kako je ilustrovan biografijom jedne istaknute jedinke . Usudujem se ovde da za svoje potrebe navodim Soa u istrgnutim delovima sarno u nadi da cu citaoca uciniti dovoljno radoznalim da ga isprati kroz svaki korak njegovog izlaganja (50. to je zastitni znak Soovog identiteta. Biografski: sedamdesetgodlsnll Oii.B.. izraz bude i dalje zadrzao neku dvosmislenost. u drugom. drugi put na nesvesnu teznju ka kontinuitetu licnog karaktera. pa dodaje: "Ovo pronalazenje necijeg polozaja rnoze da postane vrlo tesko s obzirom na to da u svakidanjem drustvu ne postoji polozaj za nesvakidanje pojedince. Dzi. putem ocitih povrsnosti i iznenadnih dubina. Da So nije bio tako zavodljivo duhovit u onome sto je govorio 0 svojim mladim godinama. Bi. No.S. kao i dopustanjem da izraz "identitet" govori sam za sebe u brojnim konotacijama. koji su poceli da najvise znace za nju. Es.Jstina je". (jer je i ovaj javni identitet bio jedno od njegovih remek-dela) opisuje mladog Soa kao "krajnje neprijatnog i nepozeljnog" rnladica. on ce. Predmet identiteta mogu da ucinim eksplicitnijim jedino pristupom iz razlicitih uglova . najzad.118 ERIK H. nairne. i. So je pokusao da umanji vaznost svoje mladalacke produkcije. Treba uociti da ova kriza nije • lnicijali Dzordza Bernarda Soa (G. treci put. dok je u sebi "patio . Es. Oni su u sebi muceni neprestanom sopstvenom nedovoljnoscu: a ipak druge iritiraju neprestanim sopstvenim precenjivanjem. . p p. kao odrzavanje unutrasnje solidarnosti sa idealima i identitetom grupe.* 0 dvadesetgodlsniem Oiordiu Bemardu SOU Kada je Dzordz Bernard 50 bio slavan sedamdesetgodisnjak." Ali So mora uvek sebe da izuzme od bilo kakvog opsteg zakona koga nehajno proklamuje. U nekom pogledu izraz ce da se ucini kolokvijalan inaivan. Izraz "identitet" ovde ukazuje na vezu jedinke sa jedinstvenim vrednostima odnegovanim tokom jedinstvene istorije njenog naroda. patografskog i teoretskog. ipak pomoci da se ocrtaju jedan znacajan problem i jedno neophodno stanoviste. tako se nadam. 1952). pozvan je da napise prikaz i predgovor za neuspelo delo iz svojih ranih dvadesetih.riimalo suzdrzanog dijabolicnog misljenja". ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 119 vise na zajednickoj spremnosti da se bude u opoziciji i zajednickoj slobodi od predrasuda koje suzavaju upotrebu intelekta. "da ljudi u drustvu imaju lazan polozaj sve dok ne ostvare svoje mogucnosti i ne nature ih svojim bliznjima. da se malo ulaguje a malo sali sa svojim citaocem.

Ovaj karijeristiiki deo moratorijuma bio je armiran i intelektualnim delom: "Ne mogu da ucim nista sto me ne zanima.. los sam uvek imao toliko skolarskog i cinovnickog u se~~ da sam ak? se mojih pet stranica zavrsavalo u pola recenice. Znao sam da se ne pomeram napred ako ovo ne radim i da nikada na bih mo~ao da napravim knjigu na neki drugi nacin. kao fundamentalni preduslov razgranicenja marljivosti od dokolice.nskih stvari u religiji bio teran svodenjem do najbestidnije apsurdnosh svakog vestackog ili izrnisljenog elementa u njoj". biznis i Irsku i izbeci opasnost postizanja uspeha bez iden. izvanredne licnosti izbili na povrsinu. uzgrednih) primedbi kojima velika ostroumnost skoro cedno pri~naje njegov p~iholoski uvid: "Podigao sam se pornocu puke gravitacije. ni hvalisavac. kao i nekih uspeha u mIadom zrelom dobu. u meduvremenu.tada je kostao sest penija.. posle nekih osam godina usamIjenosti u tom pogledu.u necemu sto lici na kamuflirano secanje koje nagovestava ocevu lmpotenciju: ...120 ERIK H.ta~je imao . vee viskorn i jednog i drugog: "Uprkos sebi. ona odbacuje i selekcionise: a njene selekcije nisu akademske . ako sam propustio dan. Koliko Je takva pocetna ritualizacija njegovog radnog zivota bila vazna za unutrasnje odbrane mladog coveka moze se videti iz onih nemarnih (u stvari. nasao sam da se biznis. " So se opredelio da uci i pise sto mu je drago i tada su izvanredna dela." Cini se da je. pronalazeci u njoj jedan od izvora svog britkog humora: "Moralo je da bude ili porodicna tragedija ili porodicni vic. On pise: ". bilo da je kisa ili sunce. o. umesto da me protera kao bezvrednog varalicu. Otrgao sam se marta 1876.! obrazo. sto cemo zvati psihosocijalni moratorijum. lepio za mene bez namere da me pusti. Eto me dakle u svojoj dvadesetoj gde ucim da se bavim biznisom. koji su izgarali od indignacije spram vrlo stvarnih i vrlo temeljnih zala koja su pogadala ceo svet.• titeta.Decak koji je video 'starog' sa slabo r» 3 Kurziv mojo . Moja memorija nije nediskriminativna.p. . to bih sut~adan nadoknadivao udvostrucivsi zadatak.. Sebi je obezbedio produzenje intervala izmedu mladosti i zrelosti. intenzivno ozbiljne.godma. pol~-ar~. S druge strane. toliko ja radimi"! Tako on ukazuje na onu kombinaciju adikc?e i kompulzivnosti koju vidimo kao osnovu mnoge patologije u kasnoj adolescenciji.. stoji neizrecen strah da bi mogle da dovedu do necega sto nisam zeleo". nisam bio uvucen u socijalisticki preporod ranih osamdesetih.m. godine. pre savio ga na cetvrt arka i odredl. ni svadalica. jer cvrsto sam uveren da je svaka neprirodna aktivnost mozga jednako sterna kao i svaka neprirodna aktivnost tela ." [er njegov otac nije bio "ni veseljak. pO stecenoj navici suvise marljiv da bih prestao da radim (koliko je moj otac pia.. nju zavrsio tek sledeceg dana.. Ovu sam fazu ostavio za sobom kada sam napustio rodni grad i s ljudima moje dobi nisam imao veze sve dok. osecajuci da "iza ubedenja da one nisu mogle da dovedu ni do cega sto sam zeleo.~ d?dati da tih pet romana nisu bili objavljeni preko ped~set. zanimanjem koje sam prezirao onoliko srcano koliko svaka normalna osoba dopusta sebi da prezire bilo sta od cega ne rnoze pobeci. Cini se kao nekim providenjem da sam do susti. all Je So naucio da pise dok je radio i da ceka dok je pisao. uspeha koji bi bio u neskladu sa "enormnoscu moje nesvesne ambicije". "N. sebi da ispisujem pet stranica na dan. Kupio sam zalihe belog paplr~. ERIKSON IDENTITET I tlVOTNl CIKLUS 121 uzrokovana nedostatkom uspeha ili odsustvom definisane uloge. . vee nesretnik rastrzan sramom i kajanjem".. izbegavao ponudene prilike. medu Engleze. u ovom slucaju je znacilo napustiti porodicu i prijatelje. Uspeo je da napusti vrstu posla koji je radio bez napustanja radne navike: "Od mog kancelarijskog iskustva ostala mi je navika da svakoga dana redovno nesto radim. Med~ti. Civilizacija se uvek upropastavala kada je vladajucirn klasama pruzano nesto sto se naziva sekundarno /srednjoskolsko p. na svoje cudenje. vanJe ." Otrgnuti se. Efekt njegovih antiklimaksa se oslanjao na nas osecaj za sakralnost (onoga 0 cemu je rec) . bio sam uspesan i..Jiumoristieki osecaj za antiklimaks koji ~am nasledio 1 koristio ga dosta efektno kada sam postao pisac komedi)a. bio tupa~ lh nadahnut. Vise nesv~sni ~ivo Soove edipalne tragedije predstavljen je . To je bilo moje profesionalno segrtovanje.o. Po tom planu sam prOl~eo pet romana za pet godina.simbohzm?m sno~de~)a . Na tome sebi cestitam.e~~ozu kapl~ice" njegovog oca So opisuje do detalja. kakav sam bio." ~oiem.

Kada se to ne bi rnoglo da smatra za maicinsku ljubav ili obrazovanje onda sam ja". Medutim. medutim.. [er otac njegov bio je "sin sestrica jednog baroneta. vecinu vremena. Mora da je bilo neceg umirujuceg u takvoj vrsti depersonalizacije jer. bilo bi kao da ste rekli da nije mogao da sebi obezbedi pice ili da ja nisarn mogao da ornogucim sebi da postanem pisac. "magnetican"). prekoravanja i podizanja obrva i kaznjavanja koja Je trpela u detinjstvu . "iako moja majka svesno nIJe bila snob. praznicnoj tlapnji) kako udara glavom 0 bastenski zid u uverenju da gura da otvori kapiju. treci je bio po imenu Li ("meteorski". Dopala mi se ovakva smelost i od tada sam to uvek radio. bar ga naterajte da igra". sarno me je "prihvatala kao prirodnu i svakodnevnu pojavu i uzimala je zdravo za gotovo da cu i dalje da se pojavljujern na isti nacin". Umesto belog.. Pad svoga oca 50 objasnjava kroz briljantnu analizu socioekonomskih okolnosti svoga doba. So je zapravo imao troje roditelja. mi smo imali moe sprdajuceg drarnatizovanja od koga su kosti soovskih kostura glasnije zveketale. Ipak.. bio do te mere onemocao ad veselosti (u kojoj je bucno ucestvovao i ujak) da je tesko bio u stanju da pritekne u po moe sesiru ida njegovog vlasnika sprovede na sigurno.sp. od moje strane izabranih. S druge strane.utavanja i tiranije. Snob "U poredenju sa slicnirn engleskim porodicama..." Svoje majke se podseca kroz "par retkih i raskosnih prigoda kada rni je mazala puter na hleb. objasnjava 50. To je bio rnoj oblik sirornastva". svakako nije decak koji ce od sitnica praviti tragedije umesto da ad tragedija pravi sitnice. prerasle da bi ih mazila kao zivotinje i ptice. Ako se vee ne mozete otarasiti porodicnog kostura. jeo je crni hleb: zapanjujuea ekstravagantnost. Obe tvrdnje jesu tacne. tako i Bernardovih ideala: "Iako je istiskivao oca kao dominantnu figuru u dornacinstvu. sprovodila kucnu anarhiju do krajnih rnogucih granica".oja je trpela od beznadezno razocaravajuceg muza i troje ne~imlJlve dece. Sve u svemu. "zestok". u toku cega svoj visoki seiir pretvara u harmoniku i koji je." Od mnogih elemenata formacija identiteta koji proizlaze iz ovako zapetljane slike dozvolite da izdvojim sarno tri. uvek u granicarna cinjenice da nije bila sposobna za neljubaznost prema bilo kom detetu. Hleb je mazala debelo.. ali on je ipak pio a ja sarn ipak postao pisac. U njenoj pravednoj reakciji pro~iv . koji je Soovoj rnajci davao casove pevanja ali ne i bez redigovanja kako citave porodice 50. sarno bog zna kakvoj.122 ERIK H. rekao bih da je bila najgora (rnoguca) rnajka sto moze da se zarnisli. Rekao je da treba da se spava pored otvorenih prozora. umesto da 0 njega sarno obrise noz". ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNl CIKLUS 123 svezanom guskom pod jednom miikom i sa sunkom u istom stanju. da ne govorimo 0 ponizavajuce neadekvatnim prihodima mogaoca".. dostigla je negativan stav u kome je. zivotinji ili cvetku. zapravo prema bilo kome ili cemu .. a majka bese kcer vlastelina koji je pribegavao hipoteci cim zapadne u teskoce. smernost koja je krasila jednu irsku lejdi njenog vremena nije bila prihvatljiva za britanske malogradanske roditelje (sve snobovi) s kojima je dolazila u dodir (kao musterijama za privatne casove rnuzike)". Njegove ideje su nas prvo zaprepastile. naznacuje on. uproscenih i nazvanih. 50 je gajio ogroman prezir prema snobizmu porodicnog porekla sve dok nije pronasao da mu je jedan od predaka . i prigrabio svu aktivnost i interesovanje majke.Reci da otac nije mogao da rni obezbedi univerzitetsko obrazovanje. bio je toliko potpuno okupiran rnuzikom da izmedu dvojice ljudi nije bilo trvenja iIi goto~o n." So ovo prepoznaje kao "porodicnu snobovstinu ubI~zenu poro~cni~ smislom za humor".ikakvih intimnih kontakta: svakako nikakvih neprijatnosti. koje je toliko volela. on zakljucuje: . ~... pod drugom (oboje kupljeno u. "bio lose odgojen zato sto je rnoja majka bila tako dobro odgojena . Ocigledno je da bi analiza psihoseksualnih elemenata Soovog identiteta mogla da nade cvrsto sidriste u ovom secanju.. ne nalazeci drugi izlaz. Njegov otac bio je "mladi sin mladeg sina mladeg sina" i bio je "uskraeeni naslednik i sin uskracenog naslednika". 500va majka je bila "zena do kraja zgadena i bez iluzij~ . umesto da ga obuzmu stid i zebnja zbog ovakvog ispada. "u tehnickom smislu.

"izvan drustva. kao ni patka 0 plivanju)". om su pe. Konacno je. . i sam naucio da sVlra. . Njegova uciteljica ga je.. nije zgoreg pomenuti da je ono sto je konacno postao njemu izgledalo isto onako urodeno kao i nameravana. sinhronizovanog sa radanjem moralne strastvenosti".p. 0 tome se ne izjasnjava. po zavrsetku svoje borbe za identitet.~ah.! socijalista).BaseJe d. ~t? d:a~atlcno bucno. ali pomisao 0 ovo~e ne mogu ~a podnese~. Es. No. Tako Dzi. Davo Kako je.." su bila literarna izvodenja za razonodu i odobrovoljavanje Svevisnjeg.klavlr. to je ipak postao iskricav kriticar. gorepomenuta. znaci fabijanski /oklevajuci. odmah da kazemo. politike. to lik 0 krotak da "cak ni sam davo ne bi ucimo da zaiskri . to sam JaJucl I . kako kazu glumci. kako su prolazile generacije. poceo sam da opazam da je imaginativna fantastika za zivot ono sto je skica za sliku iii koncepcija za skulpturu". Istovremeno se cini da je 50 (na neki neodredeni nacin) bio davolak od deteta.1 iko mJ~ zn~? I CIJIzvu ~ .Ne mogu pore.zloz:n okean~k~j navali muziciranja . jer sam se. pronalazio u tom liku". nesumnjivo usamljen.tillJstvu vor ssvoj knjizevni genije uvezbavao sastav li ." U duhu porodicnog nehajanja za religiju. p. pronalazi sopstvene korene. opisano je ovako: "U de. i objasnjava smirenje koje dolazi s prihvatanjem onoga za ita se iini da je neko stvoren. sops tv ene mo 1tve . Tako je .cl a J~ Baseto tu i tamo bio prost.124 ERIK H.Kao alternativu tome da budem Mikelandelo sanjao sam da budem Badeli (uzgred zapazite da 0 knjizevnosti uopste nisam sanjao. urlanja I rezanJ~ nanetog nervoznim susedima tokom ovog obrazovnog p. U svakom slucaju. pri tome. tj: neko ko plS.Bio sam".e 0 bUCIkoju prav~ drugi..obuzlffi. celI.!" .potpcni autsajder" postepeno postao svojevrsni potpuni insajder: .. reinkarnacija Sekspira. jer se ja ne secam da je neka stampana stranica meni ikada bila nerazumljiva i jedino sto mogu da pretpostavim je da sam se rodio pismen". razmisljao je 0 mnogim mogucim zanimanjima: . "kada je priroda dovrsila izgled moga lica 1880.zapravo naziv instrumenta z~ kO}. po ~JoJ~ bio 'skroz recitativan' i. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 125 bio Erl od Fajfa (Earl of Fife): "To je bilo kao day?ticem o~ ~ekspira. odabrao je pseudomm ~?r~o dl. On je izlecen od svoje MAUVAISE HONTE Izlehude posramljenosti.. Kasnije. 1 stvarno. ponajvise (il~pona)g?r~). uzasno disonant~. sebe nije prepoznavao dok bi bio dobar: "I kada sam bio dobar decak. to sam bio samo teatralno. postajuci muzicki kriticar. a klovn ponekad bude najbolji deo cirkusa. i sarkasticnim nozdrvama operetskog demonaCije sam arije (od Gunoa) pevao kao dete. godine). Proizvodac buke Cini se da je 50 tokom celog detinjstva bio i. i ne ~amo to: :. 500va poboznost morala je da dotakne i da se osloni na stenovito dno religioznosti.. ali to ne man ako moze da vas nasmeje. i cije sam poze imitirao u decastvu.. Sebe takode naziva "rodenim komunistom" (sto. nasao sam se oprernljen nakostresenim brkovima i obrvama. naucio da svira klavir da bi poravnao racune sa svoJ~ muzickim rnuciteljima. U to vreme se nika da nije zalila no.a~e beskorisno kajanje .Kada se setim svog tog lupanja. Vul garnost je neizostavan deo kompleta pribora pisca..p.~aseto (. .i. Bi. rnedutirn.. kale on.porodica je svirala na tromb~mma 1 tr~ama.. zna gde se nalazi i gde se nalazi ovo drustvo koje ga toliko plasi. Kao kriticar.. manje-vise eksplicitno.. Imao sam obicaj da je dovodim ImaJ~~1 na l\:c~ ludila svojim omiljenim izborom i: Vagn~rovog Prstena. Medutim. -zbunjivala svojim pokusajima da me nauci da Citam. Mislim da mOJu savest ne bi narocito muCl. kale on. kada smo se razdvojili. To da je u stvari. cija sam reinkarnacija nesvesno zeleo da budem JOsu kolevci. p. Ipak. to jest. "rodeni komunista . koja je u njemu rano postala rnesavina "intelektualnog postenja . ili tu negde (na svome lieu sam imao samo najneznije paperje sve do 24. mali d~c~ (c~jaje ~ajka jedino slusala izvodace muzicke buke) poceo da koristi svoju mastu za ..rna.~ 10da sam pocinio ubistvo.rocesa. harfama i tamburama . U~esto to?a ~n praVl komprornis.~?:no d~ Bassetto) .. zvizdanja. koji Je. ~spovediia s~ da sev?onek~~ povlacila na stranu da place.r~goa velikim imagin arnim pratiocern.

intenzitetu i ritualizaciji adolescencije. iz ucesca u jednom od retkih "longitudinalnih" istrazivanja 0 razvoju lienosti dece".126 ERIK H. Da t~ prevedemo na pogodniji jez~ za raspra:u u okvn~a psihologije ~ga I psihosocijalne terminologije: Covek. naziva religijom. Zadivljujuci je zadatak koji mlada osoba i njena zajednica ovde treba da obave. nestrpljiv da do kraV' ja sokira. i drzacemo se tog opsteg izraza iz razloga koji se mogu razjasniti tek na kraju ovog teksta. koja se tako brzo otre. institucionalizovane psihosocijalne moratorijume.. da se nosi s ljudima i prilagodljivu raznim ulogarna k~Je sam mora? da Igrru:nkao pisac..s odsudnom urgentnoscu one prisiljavaju rnIadu jedinku na izbore i odluke koje ce sve neposrednije voditi ka sve definitivnijem samoodredenju. p. PozlclJe su bile obrnute . tako So znacajno zakljucuje. time.! mogao sv.t ~ nikom nego domorocem na ovoj planeti. on se okrenuo fabijanskom socijalizmu.Ako cu da budem potp. So postaje svestan cinjenice da je jedino tour deforce Imukotrpan rad. University of California." Ovde je stari cinik u jednoj recenic~ opisao st~)e to sto treba da se dostigne u formiranju identiteta svako~ IJuds~og blC~. Insitute of Child Welfare..~td. nude manje ili vise dopustene prelazne periode izmedu detinjstva i odraslosti. Umesto toga moram da se oslanjam na utiske iz svakodnevnog zivota. Cirri se radilo 0 muzici. svojim vrsnjacima..tad a sam insajder bio ja". konacno dovrsen jedino kada pojedinac svoje identifikacije iz detinjstva podredi novoj vrsti identifikacije. postignute kroz apsorbujucu socijabilnost i kroz kompetitivno segrtovanje sa.gadenje koje u zivot~ lzves~lh ~JUdlmoze da postane smrtonosno beznade s psihosomatskim uplitanjern.eda. koji bi pre bio ideologija. ka "dozivotnom" opredeljenju. religije. predvidene za relativno kompletiranje trajnog obrasca "unutraSnjeg identiteta". ih objedini . od ov~~a s:et~ . clan komlteta. trebalo mi je sarno jasno razu~evanJ. "kaslllJe isuvise usp. Kraj svoje krize iz mladih godina So sumira s. 4 Child Guidance Study. U stvari. moram do dati da je puka sirovost..recju. ?vom s!rukom.~. u druzenju koje ona ornogucava I u nJenoJ tra~ICI)lI. ali to sarno u okvirima britans~og ~a~arstv~ .pojedinaca ciji zivoti nisu postali ni profesionalne autobiografije (kao sto je postao Soov). 0 cemu se govori u sledecern odeljku. slikarstvu. U tome sam". Ove nove identifikacije vise ne obelezava razigranost iz detinjstva i rnIadenaCki far za eksperimentisanjem . morao sam da postane~ glumac i za sebe stvorim fantasticnu licnost. Ovde necu moci da predstavim takav materijal.uno otvoren po ovo~ p.led~~im re~i~a: . ni istorije slucaja.Jntelektualnu naviku sam imao i. s prirodnom kornbinacijom kntl~e moci i knjizevnicke spretnosti.p.ItanJu.e zivota u svetlu neke razgovetne teorije . da bi se pronaslo uporiste za raspravu 0 univerzalnoj genetici identiteta bilo bi dobro da se njegov razvoj prati kroz zivotne istorije. crkve". . da je stavim u tnjumfalni pogon.~r~da~~n sveta'. i medu. Prateci ove osobine nazad u detinjstvu. Proces adolescencije je. ko~~cno. ka ireverzibilnom obrascu uloge i. takoreci. ERIKSON [DENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 127 sporta. knjizevnosti ili nauci. Medutim. novinar. da bi zauzeo svoje mes~o u drusm:: mora da postigne "bezkonfliktnu". Prema tome. neogranicenu spretnost.?10 sam kod kuce samo u sferi svoje imaginacije a pnjatno rm Je bilo jedino u drustvu velikih pokojnika. politicar. u razgovetnoj teoriji zivotnog procesa koju stari ateista. moje kraljevstvo nije bil?. ~. medutim.va izjava je jedinstvena po ilustrativnosti za ?~O pri?usen~." .gadenJe ~kOJIm stariji ljudi ponekad gledaju na nerazr~slv Id~ntl~et ~OJIs~ stekli u svojoj mladosti . prerna zahtevima pojedinaca. . bila iskomplikovana dubljom cudnovatoscu koja me je say zivot cinila vi~e sapu. on kod razlicitih pojedinaca u razlicitirn drustvima iziskuje velike razlike u trajanju. povratnu spregu u nepos~edn?m ~avlje~j. s?remnu i doraslu. ili kroz znacajne epizode "obicnih" pojedinaca . i iz patronaznog rada s lako porernecenim mladim ljudima.eo . Adolescencija je poslednja i zakljucna etapa detinjstva. Bilo da sam se rodio Iud ~h malo previse pametan. Drustva. sviknutu upotrebu dorninantne moa koja se upraznjava u okviru neke struke. orator. Genetski: identifikacija i identitet Autobiografije izuzetnih (i izuzetno samouvidajucih) pojedinaca predstavljaju sugestivan izvor uvida u razvoj identiteta.

2 =: I lingvisticki i psiholoski gledano. Da li je onda identitet sarno zbir ranijih identifikacija ili je sarno dodatni skup identifikacija? Ogranicena korist od mehantzma identifikacije postaje ocigledna kada uzmemo u obzir cinjenicu da nikakve identifikacije iz detinjstva (koje se kod nasih pacijenata toliko isticu po morbidnoj elaboraciji i uzajamnoj sukobljenosti) ne mogu. da~anJ~ adekvatnog tum~cenja drugog perioda odlaganja. nisu povlasceni zbog njihove socijalne prihvatljivosti (cesto su sve drugo sarno ne i najbolje prilagodeni atributi roditelja).s_ualnog mora~onjuma u ljudskom razvoju .ilika: ~da res~ntetizuje identifikacije iz detinjstva na ne~ Jedmst:en nac~) allIP~ prikladno ulogarna ponudenim od nekog slreg.rane. Ali. koji p. I izmiruje njen pojam 0 sebi sa njenom uvazenoscu od st.'. jedinstvenom gestaltu koji je vise od zbira svojih delova.as~ nju.su koja je cvrsto definisana a ipak izgleda kao da ~epo~ebno pravljena b.znacen~e za nju. po sebi se narnece sledeci psihosocijalni rokovnik: Mehanizmi introjekcije iprojekcije.ste p~. Ovi parcijalni aspekti. vee zbog same prirode infantilne fantazije koja tek postepeno ustupa mesto realnijim anticipacijarna u socijalnoj stvarnosti. Njihove identifikacije. na primer s roditeljima. da nauci da kon~ohd~}e n. psi. anticipiranom polju st~uke) as~CI!a~IJl~. U njenom pronalazenju mlada osoba pnba:IJa. On ukljucuje sve znacajne identifikacije.zajednice. da proizvedu funkcionalnu licnost. ali ih i menja kako bi od njih stvorio jedinstvenu i dovoljno koherentnu celinu.ap:r~~ 1 snazan muskulatorni sistem). Ovde je seksualno zrela individua~ m~Je-Vlse.an}akOJ1 buduce~ partner:u I r~ditelju dozvoljava da prvo "ide u skolu (tj .period odla?.pre~ sna~no tucim intenzitetom impulsa (sada investiranim u zreli ?en. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI crKLUS 129 Postuliranjem "perioda latencije". kroz slobo~no ekspenmvent1sa~]e ulogama. usredsreduju se na izvesne precenjene i pogresno shvacene delove tela. Ukoliko.ostCI~1~stepe~ ra~t p i transformacija imaju znacenje za one kOJ1pocmJu da ImaJu.ltalm.lhosek. koji pripremaju osnovu za kasnije identifikacije. naime. kako se potvrduje u svakom lecenju. libida. Zaista. Medutu~. Tako je onda finalni identitet.aJvazn_IJa "bezkonfliktna" postignuca na polju uk~n~ radmh p:. l~lazl. Deca se u raznim etaparna svoga razvoja identifikuju sa parcijalnim aspektima ljudi kojima su ona sarna najneposrednije podlozna. moze da pronade nisu u nekom o~elJku svoga dr~stva. grubo govoreci. ti za roditeljstvo. 1950a) izmedu odgajajuce odrasle jedinke(i) i odgajanog deteta. u pogledu svoje relativne integracije zavise od zadovoljavajuce uzajamnosti (Erikson.?ilo da ~e radi 0 susedstvu iz kraja.128 ERIK H. identitet i identifikacija imaju zajednicke korene. u prostom zbiru. "vise pozeljne" identifikacije podlezu tihom podredivanju novom.~zvangranlca teo~l~ je libida. nadreden svakoj pojedinacnoj identifikaciji sa pojedincima iz proslosti.hoanaliza je apsolvirala postojanje neke vr. identifikacija i formiranje identiteta. zaos~ala u svojoj psihoseksualnoj sposobnosti za intimnost I u psihosocijalnoj . koraci kojima ego narasta do sve zrelije meduigre s identitetima detinjih modela. Na ovaj period moze da se gleda kao na p~lhoso~IJal~1 moratoriium u toku koga individua. mozda (kao u Soovom slucaju).e mu je na raspolaganju iz njegove tehnol~g1Je) I da ~auc1 tehnicke 1 SOCljalne rudimente radne situacije. uzmemo da su introjekcija . "slavnlffi pokojnicima . stavise. Kada u daljem tekstu govorimo 0 odgovoru ~Jedn~ce na potrebu rnlade jedinke da bude "priznata" od st~ane d:ugih ~ nJe~o~ o~ruzenju. Iedino iskustvo ovakve uzajamnosti .stlgnuca jer Je za formiranje identiteta mlade jedinke od velike v~:nost1 ~~ bude udostojena odgovora i da dobije funkciju i status ~ao l~~n. a to su: da ocuva najvaznije odbrane ega.rethodi pubertetu.~a ~rode sv~ skol~vanJ~ kOJ. sposobnosti i uloge.odelJka drust:~ -.sprem_~os-. mi verujemo da je zadatak psihoterapije da morbidne i prenaglasene identifikacije zameni vise pozeljnim. U psihoanalizi nije bilo dovoljno uvazeno da tak~o fnznavanJe predstavlja apsolutno neizostavnu podrsku egu za specificne ~adatke odrastanja.odmh dusa ili.. Cinjenica je da identifikacija kao mehanizam nije od velike koristi. mislimo na nesto vise od pukog p~lznanJa po. bilo stvarno ili u masti. n.~~tvrdeno oseca~Je unutrasnjeg kontinuiteta i socijalne istovetnostt kOJIce da premoste J~ izmedu onoga sta je ona bila kao dete i onoga ita se sprema da _post~ne. kako je fiksiran na kraju adolescencije.projekcija.

i osvetoljubivo .iu najranijim razmenarna osmehivanja odojceta postoje elementi samo- dan status zarneni za narocite obaveze nekoga ko je . buduci to sto jeste. u radu i igri. sve vecih. Formiranje identiteta pocinje tamo gde prestaje korisnost visestruke identifikacije.kaie sta Zeli". u zvanicnom i privatnom ophodenju. Zajednica podrzava ovakav razvoj u meri u kojoj detetu dopusta. cesto ne i bez pocetnog nepoverenja. 1939). koji postaje studiozan ili blagorodan ili grub veliki decko mora da bude u stanju . 3 Ook je. Ona moze da ga prisili da preko ispravne verbalizacije stice paznju koja mu je ranije ukazivana odgovorom na puko gestovno izrazavanje potreba). Porodica.i mora da mu se ornoguci . Mio iii divljacan iii dobar mali decak. Sarna indicija sposobnosti da se daju nameravani zvucni signali neposredno obavezuje dete da . Tokom celog detinjstva desavaju se probne kristalizacije koje Cine da se jedinka oseca ida veruje (pocev od najsvesnijeg aspekta stvari) kao da priblizno zna ko je . Rada se iz selektivnog odbacivanja i uzajamnog asimilovanja identifikacija iz detinjstva i njihovog apsorbovanja u novu konfiguraciju. da se orijentise prema kompletnom "zivotnom planu" sa hijerarhijskim poretkom uloga kako ga predstavljaju jedinke razlicitog zivotnog doba. susedstvo i skola omogucavaju kontakt i eksperimentalnu identifikaciju s mladom i starijom decom i s rnIadim i starijim odraslima. strateskorn promenom obrazaca akcije i time do kompromisa koji moze da se kompenzuje sarno stabilnim priIivom osecanja socijalne vrednosti takvih. tj. dete koje uci dagovori stice jednu od primarnih funkcija koje podupiru osecaj individualne autonomije i jednu od primarnih tehnika za sirenje radijusa uzimanja . Primer za to bio bi diskontinuitet izmedu zahteva koje pred malog decaka postavlja dati milje i onih koji se postavljaju pred . formiranje identiteta niti pocinje niti se zavrsava sa adolescencijom .da se oseca odbacena od jedinke za koju se cini da ne mari za priznavanje.to je dozivotan razvoj. u svakoj fazi.sarno da bi otkriIa da takva samoizvesnost iznova postaje plen diskontinuiteta psihosocijalnog razvoja (Benedikt. ERIKSON IVENTITET I tIVOTNI CIKLUS 131 obezbeduje siguran pol samoosecanja sa koga dete moze da posegne za drugim polom: njegovim "objektima" ljubavi. oseca "priznatom" od jedinke kojoj je stalo da trazi priznavanje. [er i zajednica se. priznajuCi je za nekoga ko je morao da postane to sto jeste. Njegovi koreni sezu unazad sve do prvog samoprepoznavanja . i ko je. 4 Kriticne faze zivota opisane su u psihoanalizi prvenstveno u terminima instinkata i odbrana. u mnogostrukosti uzastopnih i probnih identifikacija. Takvi diskontinuiteti mogu da dovedu do krize i do potrebe za odlucnom. na isti nacin ona moze duboko . pruza takvo priznavanje uz (rnanje-vise institucionalizovano) iskazivanje iznenadenja i zadovoljstva priIikom predstavljanja novonastale jedinke. koji pak moze da se zap ita zbog cega je prvo nateran da veruje kako je dostojno divljenja da se bude mali sarno da bi bio prisiIjen da ovaj lago- . kao takav i prihvacen. Tako. kraj adolescencije stanje otvorene krize identiteta. dakle.130 ERIK H.sada veliki".velikog decka". sa svoje strane. Govor ne sarno da ga obavezuje na onu ostvarivanja spregnuti s uzajamnim priznavanjem. koja je pak zavisna od procesa kojim drustvo (cesto kroz poddrustva) identifikuje mladu jedinku. Na primer. da bude (i dopusti drugima da budu) i veliki decko imali decak. Sudbina identifikacija iz detinjstva pak zavisi od zadovoljavajuce interakcije deteta s pouzdanom i smislenom hijerarhijom uloga koju ornogucava vise generacija koje zajedno zive u nekoj vrsti porodice. 1938). mahom nesvestan i za jedinku i za njeno drustvo. obaveza. Psihoanaliza se vise zanimala za upliv psihoseksualnih kriza u psihosocijalne (i druge) funkcije nego za specificne krize nastale sazrevanjem svake funkcije.davanja.ocekivanja koja postaju deo identiteta tokom postepene provere kroz odlucujuca iskustva psihosocijalne "doraslosti".da kombinuje oba skupa vrednosti u okviru priznatog identiteta koji mu dopusta. dete ranD pocinje da izgraduje ocekivanja 0 tome kako izgleda da se bude stariji i kako izgleda da se bude mladi . kao "tipicne opasne situacije" (Hartman. Zajednica.

nekoga ko govori i kome se govori na takav-i-takav nacin". da je adolescent u toku poslednje faze formiranja svog identiteta sklon da pati zbog rasplinjavanja uloga dublje nego ikada pre (ili posle) toga. dok druga (njegova) ne podlezu. biti stavljen u odnos s drugim elementima detetovog identiteta u razvoju (ono je bistro i/ili lepo i/ili grubo) i u poredenju s drugim ljudima. ozivljava uspavanu anksioznost i pobuduje nov konflikt. ali i podrzava nove i prosirene funkcije ega u potrazi i razigranom koriscenju novih ukazanih prilika i povezivanja. ne sarno prema svetu komunikabilnih cinjenica nego i prema socijalnoj vrednosti verbalnih obavezivanja i izrecene istine. S geneticke tacke gledista. zivim ili umrlim. mozda. oni od sada ocekuju da ih razume uz manje objasnjavanja i gestova. Ova intrisicna relacija govora. ili u takvom modalitetu organiCkog naglasavanja kao sto su eliminativni ili prodorni zvuci ili upotrebe govora. Istina je. normalna.entnih "simptoma" i epizoda sa neuroticnim i psiboticnim simptormma. delotvorne odbrane. treba reci. Kon~can skup svih konvergentnih elemenata identiteta na kraju detinjstva (1 napustanje divergentnihj'' cini se kao ogroman zadatak kako njegovo ostvarenje poveriti fazi toliko "abnormalnoj" kao sto je adolescencija? Ovde nije zgoreg da se ponovo pomene da uprkos slicnost~adolesc. prosudivanja ili svadanja. . koristeci glas i govor. uspesne sublimacije ikonzistentne uloge. zejms (18~~) govori 0 napustanju "starog alternativnog ega" i cak 0 D "Ubl)enO) sopstvenosti . sve vecim rasipanjem odbrarnbene energije i produbljenom psihosocijalnom izolacijom. recimo.zivot. moze da razvije narodte kombinacije cvi1enja ili pevanja. . adolescencija nije patnja vee normativna kriza. zloeudnih porernecaja. zapravo. Istovremeno. povlaicene sposobnosti. traumatskih i neuroticnih kriza u tome sto proces rasta obezbeduje novu energiju. onda. u stvari.~az~ poviseno~. 5 .132 ERIK H. Funkcija ega je da integrise psihoseksualne i psihosocijalne aspekte na datom stepenu razvoja i. proces for~:ura~Ja identiteta iskrsava kao evolutivna konfiguracija . sa svoje strane. dok su normativne krize relativno vise reverzibilne ili.konfiguraClJa koja se uspostavlja postepeno. do tada latentnih. tj. ali ivisok potencijal rasta. ekspanzije u mentalnoj opremi i n~vi. znaiajne identifikacije.nih faza). da integrise relaciju novopridodatih elemenata identiteta prema vee postojecim. Morarno nauciti da ovaj psihosocijalni aspekt stvari stavimo u odnos sa sada bolje poznatim psihosocijalnim aspektima izrazenim. bice procenjen kao ideal an ili los. sukcesivnim sintezarna i resintezarna e~a celim tokom detinjstva. dovedu u sumnju ranije prilike i nagrade. kao deo novog elementa buduceg identiteta. zapamcene od drugih. treba da se naglasi da rasplinuta i 5 Vi~~jarn. i cesto. konfliktni socijalni zahtevi. karakterise ih obilje raspolozive energije koja. da doprinese procesu formiranja identiteta. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 133 vrstu glasa koju ima ina onaj nacin govora koji razvija on ga i definiSe kao nekog kome se odgovara s paznjom i izmenjenom dikcijom od strane onih okolo njega. rano morati da nauci da izvesna obavezivan ja (odraslih prerna detetu) podlezu izmenama bez najave. ima strateski znacaj medu iskustvima koja podupiru (ili ne uspevaju da podupru) zdrav razvoj ega. idiosinkratiike libidinalne potrebe. Nadalje. istovremeno. bolje receno. nairne. . Ono sto pod budnim okom predrasude moze da izgleda da je pocetak neuroze cesto je sarno pojacana kriza koja moze da prode sarna od sebe i. koriscenju govora kao eroticnog "kontakta". u autoerotskom uzivanju u govoru. s obzirom na to da drustvo nudi nove i specificne prilike (u skladu s njegovom dorninantnom koncepcijom i insti- tucio~ali~~ijom . konfiguracija koja postepeno integrise konstitucionalne datosti. Tako dete. [er ranije kristalizacije identiteta mogu da postanu predmet obnovljenih konflikata kada promene u kvalitetu i kvantitetu nagona. Ovaj ce element. elementa . i istina je da takva rasplinutost mnoge adolescente cini bespomocnim pred iznenadnim udarom. Ipak. Neuroticne i psihoticne krize definisane su izvesnom samoobnavljajucom sklonosti. izlecive.konflikta koju karakterise naoko nestalna snaga ega. svi ucine da se prethodna prilagodavanja pokazu nedovoljnim i. naravno. Za uzvrat. takve razvojne i normativne krize se razlikuju od nametnutih. izgovorena rec je pakt: postoji jedan neopozivo obavezujuci aspekt neke izjave. iako ce dete.

kao osecanje psihosocijalnog blagostanja. takvo osecanje identiteta se nikada ne stice i ne cdrzava najednom i zauvek. . Skloni smo da se zabrinemo zbog "blizine svesnosti" u opazanju opasnih sadrzaja ida nekog adolescenta (kao sto je Edipov kompleks). ne prevazilaze lako. iako se u poznoj adolescenciji razvijaju i utvrduju trajniji i ekonornicniji nacini odrzavanja i restauracije. ili. tipicnih za mlade. takode prevladuju ovakve preokupacije "sIikom 0 sebi". Mi takvo ponasanje alternativno smatrarno irelevantnim. i kada. jos uvek eksperimentisuci. koja je tako cest uzrok dizanja obrva zabrinutog lekara. ne odvise neuroticnog adolescenta. opet. osecanje identiteta ima predsvestan aspekt koji je pristupacan svesnos- U vezi sa novim prilazom vidi izvestaj Ane Frojd i Sofi Dan (1951) 0 iseljenoj deci.znate kuda idete" i da ste u sebi sigurni u vezi ocekivanog uvazavanja od onih koji su bitni. one se neprestano gubi i povraca. kada smo na pragu krize i osecarno da nam preti rasplinjavanje identiteta. Tamo gde su procesi formiranja identiteta produzeni (koji faktor moze da donese kreativnu dobit).Smem li?". Taj cemo sindrom sada da opiserno. Tako onda veci deo ove ocigledne rasplinutosti treba da se smatra za socijalnu igru i time za pravog genetskog naslednika decje igre. . Slicno. Uopste. znacajno zavisi kako od kvaliteta prilika i nagrada koje mu se nude u njegovoj druzini vrsnjaka. i to pre svegazbog ociglednih rizika nastalih u psihoterapiji ukoliko. moze da postane zrtva prolazne ekstremne svesti 0 identitetu koja je zajednicko jezgro mnogih oblika "zaokupljenosti soborn". prikljestena izmedu vitalne unutrasnje potrebe i neumitnih spoljasnjih zahteva. dozivljava se predsvesno. Medutim. Njegove su najociglednije propratne pojave da se u sopstvenom telu osecate kao kod kuce. tako i od vise zvanicnih nacina na koje drustvo u sirem smislu poziva na prelazak sa socijalne igre na eksperimentisanje sa radom i od tranzitornih rituala do konacnih opredeljenja. ERIKSON IDENTITET I 2JVOTNl CIKLUS 135 ranjiva. a ipak zahtevna i svojeglava licnost. cak prkosno eksperimentisanje u fantaziji i introspekciji. sinteze ega. Kao sto su ranije bile zanemarivane spontane igre dece u korist igara u samoci". zdusno izvrsavajuci zadatak . jedinka. slicne onima koje su se ranije tic ale prirode decje igre.134 ERIK H. naravno. izgleda kao isuvise svesno. da . u pogledu socijalne igre adolescenata covek moze da kaze da se predrasude. povucena i neopredeljena.osvescivan ja". Veci deo ove fluidnosti je sve sarno ne patoloski. izlisnim ili iracionalnim i pripisujemo mu cisto regresivna i neuroticna znacenja. pod uslovom da nekako mogu da se prenesu drugim adolescentima u jednom od onih cudnovatih kodova uspostavljenih sarno za takva iskustva (i pod uslovom da se na njih ne odgovori s preuranjenom fatalnom ozbiljnoscu previse pridikantskih ili neuroticnih odraslih). tako se sada uzajamnom . Tako smo dakle najvise svesni svog identiteta upravo onda kada treba da ga steknemo ikada smo (uz primesu onoga sto se u kinematografiji zove "kasno paljenje") ponesto iznenadeni pri upoznavanju s njim.fluidnost odbrane" adolescenta. [er. Naginjanje adolescenta preko makoliko ivica normalno je eksperimentisanje s iskustvima koja tako postaju podloznija kontroIi ega. s time u vezi. 6 Da li je osecanje identiteta svesno? Ponekad. Da li su date novostecene sposobnosti adolescenta uvucene ili ne u infantilne konflikte.zajednistvu" ponasanja druzine adolescenata ne posvecuje dovoljna paznja zbog nase preokupacije adolescentom pojedincem. Kao i bilo koji aspekt blagostanja ili. s druge strane. Isto to se mora reci i za . Kao i "Cista savest". koji se svi moraju zasnivati na implicitnom uzajarnnom ugovoru izmedu pojedinca i drustva. Deca i adolescenti u njihovim preddrustvima pruiaju jedno drugom odobreni moratorijum i uzajarn6 nu podrsku za slobodno eksperimentisanje s unutrasnjirn i spoljasnjim opasnostima (ukljucujuci one koje proizlaze iz sveta odraslih). sadrzi mnoge elemente neophodne za polunamerno eksperimentisanje s ulogama u smislu "Smes Iii". jer adolescencija i jeste kriza u kojoj jedino fluidna odbrana rnoze da prevazide osecaj postajanja zrtvom pred unutrasnjirn i spoljasnjim zahtevima i u kojoj jedino ucenje na greskama moze da izvede na najsrecnije avenije delovanja i sarnoiskazivanja. Rastuce osecanje identiteta. gurnemo preko ivice nesvesnog nekoga ko se ionako malo vise nagnuo. i razvoj ega adolescenta zahteva i dopusta razigrano.

povezivanja dva rezima po kojima se sastavni delovi. bez jedinstvene teorije 0 celom rasponu stadijuma pre odraslog doba. to jest. iako se tekst usredsredio sarno na psihosocijalni rezim. on se iskazuje kroz ponasanje vidljivo golim okom i ima nesvesne propratne pojave koje mogu da se dokuce jedino kroz psiholoske testove i psihoanaliticki postupak. Ovakva stvarnost zahteva razmatranje psihoanalitiCkog pristupa "sredini". VIII -8). Identitet se pojavljuje sarno kao jedan pojam u okviru sire koncepcije ljudskog zivotnog ciklusa koji obuhvata detinjstvo kao postepeno rasplitanje licnosti kroz [azno-specifiine psihosocijalne krize. Dete najranijeg uzrasta zivi u zajednici zivotnih ciklusa koji zavise od njega. citalac treba da.136 ERIK H. Nizanje stadijuma stoga predstavlja sukcesivni razvoj komponentnih delova psihosocijalne licnosti. pre svega. a drugi pol kriterijum relativnog psihosocijalnog ne-zdravlja ("ill-health"): u toku "normalnog" razvoja prvi kriterijum treba da neprekidno (mada nikad potpuno) prevladava drugi.fazno-specifican". (Medutim.11-2. necerno moci da darno konacno. odredenje (u vertikali 5) prethodnika identiteta u infantilnom egu. 1950b) izrazio sam ovaj epigenetski princip vracanjem na dijagrarn koji. relativno slobodan od konflikta. ostvaruju kroz sukcesivne stadijume. vraticemo se sveopstem pokusaju da se. za sada. Identitet postaje fazno-specitican na kraju perioda adolescencije (V -5). Zao mi je sto u ovom trenutku mogu sarno da iznesem opstu tvrdnju koja ceka na detaljnu demonstraciju. mada sklop pojedinca i priroda drustva odreduju stopu razvoja svake od njih a time i nji- hovu medusobnu proporciju svih njih. kada do "njegove" psihosocijalne krize dovede kako spremnost pojedinca tako i pritisak drustva. na sta cemo se vratiti pri kraju ovog teksta. zanemari sadrzaj svih ostalih celija.) Ovaj dijagram (slika III) u pocetku se sastojao sarno od dvostruko zaokruznih polja poredanih po silaznoj dijagonali (1-1. IV -4. 1950a) znaju da pokusavarn da postavim osnove za detaljan prikaz povezivanja psihoseksualne i psihosocijalne epigeneze. ili da ostane ostecen ili opterecen konfliktom. kako je to Frojd postavio. Periodu detinjstva pristupamo radije na netradicionalan nacin. vee za sada probno. Tako je svaka komponenta sistematski povezana sa svima drugim i one sve zavise od pravilnog razvoja. pre svega. Radi pocetnog usmeravanja. da izgradi tok ljudskog zivota. Dijagonala pokazuje sekvencu psihosocijalnih kriza. takav dijagram rnoze da se preporuci ozbiljnoj paznji jedino onima koji mogu ida ga uzmu ida ga ostave. kao i ono od njih. Drugo sistematsko izostavljanje odnosi se na psihoseksualne stadijume. Svaki deo postoji u nekom obliku (po vertikalama) pre nego sto postane . III-3. svake od njih. cak sarno na jedan njegov stadijum. Ali svaka komponenta dostize vrhunac i pronalazi manje ili vise trajno resenje zavrsetkorn "svog" stadijuma. moze u intervalima da posluzi kao provera u nasim nastojanjima da psihosocijalni razvoj detaljno opiserno. u dye druge prilike (1950a. patografija. Kojim cerno tradicionalnim izvorom psihoanalitickog uvida da se bavimo? To je. pocev od ranog odraslog doba unazad. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNl CIKLUS 137 ti. to jest. kada mora da postigne izvesnu integraciju kao psihosocijalni sklop. [er odojce (koje nije postedeno haosa prohtevnog besa) nece i ne moze iznova. U celom ovom tekstu podrazumeva se sustinska neodvojivost. U svakom polju jedan pol zadovoljava kriterijum relativnog psihosocijalnog zdravlja. VI -6. kako uvek nanovo sugerise rekonstrukcija njegovog najranijeg iskustva. prisutni tokom razvoja. Tvrdnja koju ovde iznosim tice se cele serije kriterijuma psihosocijalnog zdravlja koji svoju specificnu razradu i relativno kompletiranje nalaze u fazarna razvoja koji prethodi i sledi nakon krize identiteta. Ovo je sazeto u slici III. Nadajuci se da cemo tako razjasniti pojarn identiteta iz jednog prepoznatljivijeg ugla. VII -7. Iznecu. V-5. . i koji usmeravaju njegove nagone i njegove sublimacije uz dosledne povratne informacije. Kao prvo. koji aspekti ovog slozenog sadrzaja nece biti obradeni u ovom tekstu. Citaoci koji su proucavali dijagrame psihoseksualnog razvoja u knjizi Detinjstvo i drustvo (Erikson. u ovom slucaju klinicki opis konfuzije identiteta. u pravo vreme. "iz psihopatologije izvuce one sto moze biti od koristi za normalnu psihologiju". i iz sebe. cime izrazavamo uverenost da rani razvoj ne moze da se objasni sarno u sopstvenim terminima. sa svojim mnogim praznim poljima.

.

mo~ da se prenose iz jedne u drugu kulturu pute. Umesto toga oni odlaze kod psihijatara. a posebno kod izvesnog broja omh gramcm? slucajeva (Knight.fazno-specificnog" pristupa. koji istice kao zajednicki zivotni zadatak za celu jednu grupu pacijenata. da svojoj deci prenesu izvesno osecanje bespomocnosti u pogledu njihove sanse da ucestvuju u dominantnim americkim obicajima i simbolima uspeha (iii sanse da im se uspesno suprotstave)". I ~oista.140 ERIK H. dotle prezasticena od strane konzervativne majke.m migra~ije. sugerise se cepanje sopstvene slike. Meni je iznova ukazivano da ovaj term~n n~~e srecno izabran. po upisu na koledz susrece mlade ljude sasvim razlicitog vaspitanja. Trenutno ostavljamo otvorenim pitanje da li se. medu kojima mora da izabere prijatelje i neprijatelje. U difuziji identiteta. Pokusacemo da se usredsredimo na neke zajednicke odlike zivotnih kriza cele jedne grupe pacijenata. kao centrifugalna disperzija eleme~~~a. Moji kompozitni portreti ovih istorija sluc~~a citaoca ce od~ah da podsete na dijagnostiCke i tehnicke probleme koji se general~o srec~ ~~d adolescenata (Blos. vidi Ackerman (1951).a. kriza koje su posledi. 8 Vidi odeljke VIII (Status i uloga) iXI (Drustvena klasa) u G. neki rehnoloski proizvod. ~ sledecim redovima skiciracu sindrom poremecaja kod mladih ljudi koji ne uspevaju da iskoriste institucionalizovani ~oratoriju~ koji im ~ru~ drustvo niti da stvore i odrze svoj jedinstvem moratoruum (kao sto Je to ucini~ So). takvi poremecaji pojavljuju i kod onih ugodnije smestenih oko sredine socioekonomske lestvice.rome?~. na primer. =: 7 Originalno "difuzija identiteta".uju kao p. 1953). Dotle. Haksli je predlozio termin "disperzija". sada u dosijeima Ostin Rigs centra. Necemo ovde dOVO~lt. Mead (1934). cesto na velike da1jine. Mora da odluci i napravi izbore koji zahtenikakav nered iIi konfuzija. . Cinjenica da su ovde izlozeni slucajevi sa privatne institucije iz Berksira i sa drzavne klinike iz industrijskog Pitsburga. nadam se same da ce moji portreti imati makar neku vrstu impresionisticke uverljivosti. OCigledno da sarno sasvim detaljna izlaganja slucaje- va mogu da istaknu neophodnost ili preporuCljivost takvog . ina koji nacin. ekskurzije iii trgOVll1Skim kontaktima. To bi mog10 da znaci da su ove porodice mogle. Termin "konfuzija identiteta". osecanje disperzije i konfuzije i strah od rastvaranja.ca (p~ivr~men~ ili ~onacna) nesposobnosti njihovih ega da uspostave identitet: ]er om s~ pa~e od ~o. energetsko takmiienie i psihosocijalno samodefinisanje. Za noviji psihoanaliticki pristup ulozi i statusu. Najveci broj su bivsi pacijenti.lu pitanje takve cvrsto ustanovljene dijagnosticke putokaze. U ovoj upotrebi termma se ne podrazumeva . ~~. ometnicka for~~. iako neudobno.. koj~ im obezbeduju Slgurno. Mlada devojka. mesto za cekanje da se ~~an ~. svestenika. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 141 Patografija: klinicka stika konfuzije identiteta Patografija je tradicionaini izvor psihoanaliticko~ u~id. tako i dijagnostiCke kriterijume koji ih diferenciraju. Na sastanku studijske grupe Svetske zdravstvene orgam~aclJe (WHO) J. H. ManJ1broj sam licno VIdeo 11~ClO. 1953) koji se obicno dijagno~tik. narocito u pogledu odnosa izmedu polova. centar ne trpi zbog takve disperzije. ~ difuziji kulture. medutim.re~slzofrenije ili kao tezi poremecaji karaktera sa paranoidnim. pak. gubitak centralnosti. d~~resl:nm:' psihopatskim ili drugim odlikama.deJa. ukazuje da su predstavljena dva ekstremna socioekonomska statusa u SAD (a time i dva ekstremna oblika problema identiteta). konacni izbor zanimanja.nfuzije identiteta'. zbog ekstremnih lokacija na skali klasne pokretljivosti i amerikanizacije.najcesce znacenJ~ te~mina "difuzija" jeste prostorno.~ vece~ b~oju imao sam supervizijske izvestaje iz intervjua ili semmara l~ ?Stl~ RIgS centra (Austin Riggs Center) iz Stokbridia isa Zapadnog pSlhlptn]skog instituta (Western Psychiatric Insittute) iz Pitsburga.. Izvor kojim raspolaiem je izvestan broj istonja slucaja ~ladlh pacijenata (od 16 do 24 godi~~) k~ji su t~~zili t~etm:m ?akon p~noda sa akutnim porernecajima. ~ud~ja i (moramo da dodamo) oficira za regrutaciju. trebalo bi da nastavi primarno da oznacava akutno stanje simptomske uznemirenosti.. Vremesloma Stanje akutne konfuzije identiteta obicno se manifestuje u periodu kada je mlada osoba izlozena kombinaciji iskustava koja zahtevaju istovremeno predavanje fizickoj intimnosti (ne obavezno otvoreno seksualnoj). Mora da prihvati ili odbaci radikalno razlicite obicaje.

ili cak vodstvo. ~Jen~ odl~~e: izbori i. Vodenje ljubavi i seksualne fantazije prete da dovedu do gubljenja seksualnog identiteta: Cak postaje nejasno da li seksualno uzbudenje dozivljava ta osoba ili njen partner. moratorijum kao prvi izbor) vodi u osecanjespoljasnje izolacije i ka unutrainiem vakuu~u koji je o~oren sirorn za stare libidinalne objekte i. No.~ez izvesno~ ~vida u specificnu prirodu prolazne adolescentske regresije kao pokusaja da se odlozi i izbegne. [er. da tako kazemo. pre svega.razlicitim" mladim ljudima cesto nalazi siroku lepezu vrednostl. p siho socijalni dan nap late.u trenutku kada vreme postaje bitno. To sto mnogi nasi p~CIjenti dotive slom u dobu koje se ispravno vise smatra za prethodmcu zrelog doba nego za postadolescentsko. potrazi intimnost sa najneverovatnijim partnerima. S drug~ strane.142 ERIK H. oprez pri opredeljivanju. A. kao da bi ovakvo probno vezivanje moglo da se pretvori u interpersonalnu fuziju do mere gubitka identiteta te. sto dovodi do samopovredivanja i do ostecivanja ogledala. Stoga je preslabo ili prejako poricanje intrisican aspekt nesposobnosti postiza- ."identitet nasprarn rasplinjavanja identiteta". =: Problem intimnosti Tabelakoja je pratila prethodni odeljak prikazuje konflikt "intimnost naspram izolacije" kao kljucni konflikt koji sledi nakon ~ony~ikta. tada se cak i prijateljstva i veze pretvaraju u ocajnicke pokusaje da se ocrtaju nejasne granice identiteta kroz medusobno narcisticko ogledanje: zaljubiti se tada cesto znaci upasti u neciji odraz u ogledalu. svaki potez moze da predstavlJa obavezujucuprethodnicu u psihosocijalnom s~modefinisa~~u. s time.distanciranost. obicsjaisimbolaza kojima neko od njenih roditelja. kada nedostaje siguran osecaj identiteta. Pojavljuje se pretnja potpunog sloma sposobnosti za uzajarnnost i ocajnicka zelja da se sve ponovo zapocne. Ovo regresivno privlacenje cestozadobijanajvecu paznju od strane radnika iz nase struke. rnlada jedinka. u seksualnoj igri i ljubavi. sa (kvazinamernom) regresijom na stadijum bazicne zbunjenosti i besa kakve poznaje sarno sasvim malo dete. uspesi dovode u prvi plan konfliktne identifikacije I prete da neposredno suze repertoar buduCih provizornih izbora. prema tome. u najboljem slucaju. Kada mlada osoba ne uspe da razresi takvo iskusenje. moze da se izoluje i. za viseprirnitivne forme identifikacije. Gde ovo jos uvek nedostaje. u svadi i ogovaranju. bilo u heteroseksualnim iii u homoseksualnim susretima. Podsetimo se da je suprotan pol intimnosti .njeni ~aba ili deda. ERIKSON [DENT/TET I ZIYOTNI CIKLUS 143 vajunepovratno ukljucivanje u rakmicenje. Intimnost sa jednim skupom ljudi i ideja nece biti stvarna bez uspesnog poricanja drugog skupa.vezivanje" sa drugima jeste i rezultat i provera Cvrstog sarnoodredivanja. nakon iscrpljujucih pokusaja i ponovljenih zlosrecnih neuspeha. Medu rna . sv~o izrazeno izbegavanje izbora (tj. to jest spremnost da covek odbaci. iziskuje napregnutu unutrasnju suzdrzanost. ili. Ovde mozerno da govorimo sarno 0 nekoliko aspekata slozene prezentovane patologije. kada trazi probne oblike razigrane intimnosti u prijateljstvu i takmicenju. sklona je da dozivi neobicnu napetost. K~?posle~ dica moze da nastupi paraliza ciji je mehanizarn izgleda razvijen radi odriavanja stanja minimalnog aktualnog izbora i opredeljenja uz maksimalnuunutraSnju uverenost da ste jos uvek onaj ko bira. ignorise i unisti one snage i ljude cija sustina kao da ugrozava njegovu. delimicno zatostosenalazimo na vise poznatom terenu kada god mozerno da razaznamo znake regresije u infantilnu psihoseksualnost. Na taj nacin ego te jedinke gubi svoju fleksibilnu sposobnost prepustanja seksualnim i afektivnim senzacijarna kroz stapanje sa drugom osobom koja treba da joj bude ne sarno partner u senzacijarna vee i garant kontinuiranog identiteta: stapanje s drugim postaje gubljenje identiteta. da se ogranici sarno na stereotipne i formalizovane interpersonalne odnose: ili rnoze da. i (kod nekih) za obnovljenuborbu s arhaicnim introjektima. za zapanjuce svesna incestuoznaosecanja. t~ j~st u "tipu" koji neko pocinje da predstavlja medu tipovoma svojih vrsnjaka (kojiizgledatoliko zude za svrstavanjem u tipove). poremecaji 0 kojirna ovde raspravljamo ne mogu da se shvate . Istinsko . osecajuprikrivenu nostalgiju iako ih otvoreno prezlru. objasnjava se Cinjenicom da cesto tek sarno pokusaj vezivanja u intimnom drugarstvu i kompeticiji ili seksualnoj intimnosti potpuno razotkriva latentnu slabost identiteta.

bazicnog nepoverenja zbog koga ostaje prepusteno svetu. a i nepovratno ostarela. Za najstariju devojku (iz vise razloga) mje bilo druge buducnosti osim trazenja nove sanse na drugom svetu. tak. sastoji se u odlucenorn neverovanju u mogucnost da vreme don?si p. na kraju. naJsta:lJe od ~se k~. umesto da se prozivljava kroz sopstvenu inicijativu. l~tovre~eno.eri~ednog fabrickog radnika. nesposobnosti da se postigne osecaj postignuca u bilo kojoj aktivnosti. Ovo se stanje tipicno sastoji od bolno povisenog osecanja izdvojenosti. to jest da mu pokazu da moze da ocekuje poziv da postane one sto jeste.u velikoj meri sabotirale dobru volju i r~u~evanJe socijalnih radnika. zapravo. .vodom" . ~i i ~olentnom strahu od takve mogucnosn. ostavila bez izbora. Je ~nake "prostitucije".. osecanja da se pojedincu zivot desava. NlSUmogle da se obrate majci koja ih je. radikalno skracene vremenske perspektive i.stanoviste". Vlasti su. .one su cesto lzraz~ one vrs~e ~.144 ERIK H. ERIKSON IDENTITET I tIVOTN/ CIKLUS 145 nja intimnosti zbog nepotpunog identiteta: ne rnoze razborito da porice niko ko nije siguran u takvo . "zelja da se umre" postaje stvarna suicidalna zelja ~am~ u o. dezintegracije osecaja unutrasnjeg kontinuiteta i istovetnosti.dode n~ sean~u i da ode s nje. Protestovanja zbog propustene velicanstvenosti i preuranjenog i fatalnog gubljenja korisnih potencijala cesta su medu adolescentima u kulturama u kojima se takvo protestovanje smatra za rornanticno: implikovani malignitet.m sl~cajevima gde "biti slucaj samoubistva" post~Je nel~bez~? izbor identiteta po sebi. Sastoji se od osecaja velike hitnosti. drustvu. rnoze da je dovede u paralisuce granicno stanje. Ova se ?rotlvrec~ost ce~to l~raza:a kroz opste usporavanje koje cini da se pacijent u okviru rutinskih aktivnosti (i terapije) ponasa kao da se krece kroz ~asu. kako cesto mora i da bude. pa i psihijatriji da dokazu psihosocijalnu egzistenciju pacijenta. Pretpostavka da Je ~og~ce okoncati zivot na kraju adolescencije (iIi oko pro~zorno plamramh "datuma umiranja") uopste nije nedobrodosla i mo~e. da bi eksperimentisale sa dvosmislenim situacijama i.cajanja 0 kome je Edvard Bajbring (1953) neda~no govono kao 0 zelji ega "da sebe pusti da umre". tesko se m~ Je I"da. zbog preteranog intenziteta i teznje ka apsolutnom. Za. Mladi ljudi cesto na prilicno pateticne nacine iskazuju osecanje da jedino moze da ih spase stapanje sa . u svakom njihovom koraku ka druzenju sa mladicirna vldel~. Secam se slucaja lepe mlade ~e:oJke.Neki od nasih pacijenata cak traze da osete da terapeut ne namerava da ih obaveze na nastavak zivota ukoliko (uspesni) tretman ne dokaze da vredi ziveti.odraslom osobom koja moze i hoce da postane bezbedni objekat za eksperimentalno predavanje i vedic za ponovno ucenje prvih koraka ka intimnim medusobnim odnosima i opravdanom poricanju. mlada osoba se vraca na poziciju napornog samoposmatranja i samoispitivanja. sledbenik. Difuzija vremenske perspektive U ekstremnim slucajevima odlozene i produzene adolescencije javlja se jedan ekstreman oblik poremecaja iskustva vremena koji. verovatno. U medu. medutim. Izjave kao "Ne znam".rome~u. Ako to propadne. bez takvog uverenja moratorijum ne bi bio ~tv~ran. Njena majka ~ecesto ponavfjala da bi radije videla cerke mrtve nego kao prostitutke.. koja.og kola sestara. takode. pod posebno otezavajucirn okolnostima ili sa istorijom relativno jakih autisticnih tenedencija. ocigledno organizovanog za zavaravanje rnajke.prepoznavanja" koje je drustvo za njih imalo unapred sprem?o. ucenik.ve su. da postane jedina potpora nadanja na koju ce da se osloni novi pocetak.njega je te~ko d: ide u krevet i succi se s prelaskom u stanje sna IStO~a? 1 da ustane I SUOCI s neophodnom restitucijom budnosti. tako su osecale. ~taJem .:sta . ali i gubitka osecaja za vreme kao dimenziju zivljenja. Konacno su kceri bile prinudene na udruzivanjs u neku ~stu ~vog tajn. bez dvoumljenja prihvatile pretpostavku da su nameravale da se prostituisu. Takvoj osobi kasni adolescent zeli da bude segrt. osecaja preplavljujuceg stida. ljubavnik ili pacijent. u svojoj blazoj formi.nik~o n~su o~lcne postapalics koje odrazavaju blagu depresiJU . da bi jedna drugoj pruzile zastitu od muskaraca. pa su poslate u razlicite institucije gde im je nasilno utiskivana . spada u psihopatologiju svakodnevne adolescencije.ok~lnosti .nm~ retki. . Na kraju su uhvacene u kompromitujucim okolnostima. Mlada osoba istovremeno rnoze da se oseca veoma mlada. zapravo bebasta.oa.vremenu.

nJu ~erapije nije postala samodestruktivna hipern aktr~nos~.ako ~cecima forrniranja radnog identiteta neposredno prethade edl?al~. Ipak. oni sada gube sposobnost za r:d I vez?anJ~. u radionici. pod uticajem terapije.IJe . ' • • v • .ovde. bilo u obliku nesposobnosti koncentracije na zahtevane iIi predlozene zadatke. gu~~vsocijabilnost. on Je Jedne. pren: uspes~1 n: po~lu. da se ponov~ nauce prvr koraci ka stvarnosti i uzajamnosti i da se pribavi obnovliena dozvoIa za ponovno razvijanje funkcija kontakta aktivnosti itakmicenja. umnogome superiorniju u odnosu na puko obrtanje pasivnog u aktivno kroz infantilnu fantaziju i igru. skoli).146 ERIK H. OpipIjivi ciIjevi bavljenja elernentarnim aktivnostima dele se i raspodeljuju medu vrsnjacima na mestirna obuke (u vezbaonicarna. Stoga je difuzija identiteta pracena ne sarno nemogucnosc~vko?centrisanja nego i preteranom svesnoscu i prezirom a ~akmlCenJu: Mada su t~vi_p~cijenti cesto inteligentni.r~zresi. pothranjujuci tako barem jednu konkretnu i vise "neutralnu" mogucnost da se postane kao oni. n~Ci sanjao drugaciju verziju sna koji se rarnje uvek ~vrsava~ p:estravlJemrn budenjem. Radni ciljevi stoga ne sarno da podriavaju ili iskoriscavaju potiskivanje infantilnih instinktivnih ciljeva. 1954). koji su obo~lCabili profeson. ~onovo.. crkvi. pre nego kao seksualnim i porodicnim bicima. Voden od strane spretnog "slikara iz boravka" otkrio Je d~ ~o~~duje jak i or~ginaIan talenat za slikanje. postoje siroke razlike u tretmanu polova. Sada je od potere i vatre po~egao u su.a~Je pokazalo korisno za zadobijanje osecanja vla~~ltog Identrt~ta. infantilni ciljevi i fantazije opasno su obdareni ene~~Jom koja ~vire iz saz:eIog seksualnog aparata i povecane agresivne moci. ova ~bno:IJe~a edipalna borba nije i ne moze da se tumaci kao iskljucivo. jer sada je unutrasnja potreba za aktivnosvc'u uvezvbavan!e~ ~zavrsavanjem posla spremna da udovolji odredenim zahtevirna Iprilikama ~ dr." Kasnije cerno razmotriti manje spektakularne. oCigledno zbog ~estr~trvne I pr~terane identifikacije sa ocem i terapeutom. uzrast osnovca. jedan roditelj postaje ciIj a drugi smetnja. nairne. sposobni. seksualna. Tendencija ega da pasivnost preobraca u aktivnost ovde dobija novu obIast ispoIjavanja. da se ponovo rodi. koji je irnao bIokadu na koledzu. Ona se obesila nakon sto se lepo obukla i napisala zabelesku koju je zavrsila zagonetnim recima: "Zasto da sticem cast sarno da bih je odbacila . kuhinji. skoIsko~ u. skoro je osIepeo citajuci t_okoI?pocetne ~azet~rapij~ u privatnoj bolnici.drugim recima.ene Igre I utociste pred bezcbhcnim fantazijama i neodredenim strep~!ama'l!~esto toga. cak m ~nmarno. bilo u obliku autodestruktivne zaokupljenosti nekom jednostranom aktivnoscu. i kada je pobegao u nju.. V' • . K~o se slik. na pecanju.tvar~osti (H en?rick. medutim.difuz_i!a ranih introjekata i da se ponovo izgrad~ nesigurne de:Je Ide~tIfrkac.1 antecedenti: difuzija identiteta kod nasih mladih pacijenata o~rce ~JIhovu mehamku u pravcu edipalne kompeticije i rivaliteta sa bracom I sestrama. ali ne i manje maligne oblike i izvore takvih "negativnih identiteta".cenJu I sportu. na primer. Skolski uzrast znacajno prati edipalnu fazu: pravIjenje stvarnih koraka (ne sarno kroz igru) ka mestu u ekonomskoj strukturi drustva dozvoIjava detetu da se ponovno identifikuje sa roditeljima kao radnicima i nosiocirna tradicije. ERIKSON IDENTITET 1ZIVOTNI CIKLUS 147 . K. a time gube i najznacajnije sredstvo drustv. Difuzija marljivosti Slucajeve teske difuzije identiteta redovno prati i akutni porernecaj osecanja za rad. koja su pak geografski mahom udaljena od kuce.ustvenoj s. kada dete uci preduslove ucestvovanja u posebnoj tehnologiji svoje kulture i kada mu je data mogucnost i zivotni zadatak da razvije osecanje za rad i za ucestvovanje u radu. Ovde treba imati u vidu period razvoja koji prethodi pubertetu i adolescenciji. majke i infantilnih secanja . pronalaze aktivnost u koju mogu ponovo da uloze izgubljeno osecanje za rad. to je okretanje ka najranijirn izvorima po~usaJ da s:. Posebno poglavlje obraduje nacin na koji takvi pacijenti ponekad.mu ko!~ Je :am naslikao.~Iadi pacijent. aktivnost koja zahV~JUJUCI apredova. 1943. Ginsburg. preteranim citanjem. crtez u uglju pretvono se u ZIVU sumu s beskonacnom perspektivom. oni i pojacavaju funkcionisanje ega tako sto nude konstruktivnu aktivnost sa stvarnirn alatkama i materijalirna u komunalnoj stvarnosti.

rekla je pravdajuci se na skotskom dijalektu. isuvise jasno opazen kao unutrasnji glas. Delic stvarnosti. nacionalnost iii klasna pripadnost. tajno se druzila sa skotskim doseljenicima. za kornsinicu koja je dosla sa britanskih ostrva: snaga koja je lezala iza ove. racunajuci da je imala vise unutrasnje istine nego stvarnost na koju se odnosila. majka koja je izgubila prvog sina i koja (zbog slozenih osecanja krivice) svojoj kasnijoj preziveloj deci nije mogla da priusti isto toliko religioznog obozavanja kao i uspomeni na umrlo dete." U ovom primeru bitno je da se prepozna ne sarno samosvesni superego. ako ostane nasamo s mladicem. ti si laznjak. koja oseti paniku. srednjeevropskog porekla. feminizovano mesto.francuske". do tacke paralisanja. bila je vezanost ove devojke. dok raspad i opasnost prete svuda gde se zadesite. ako pokusavam da citam knjigu." U celini uzev. dolazi i do konfabulatornih rekonstrukcija sopstvenog porekla.. ako napravim neki pokret. dok je koledz bio zaklonjeno. Nagovorena da sa mnom razgovara 0 svojoj buducnosti. Ovu pricu nisam sporio. Sledeci tipican fragment iz jedne istorije bolesti ilustruje pobedu superega u ornalovazavanju mladicevog klimavog identiteta: "Otprilike u ovo vreme poceo je u njemu da jaca unutrasnji glas koji ga je omalovazavao. ako slusam muziku. . lako prerasta u opstu omrazenost svega americkog i u iracionalno precenjivanje svega inostranog. ako kazern devojci da mi se dopada.Budite blagosloveni. Ipak. putujuci njujorskim vozom.rrebala mi proslost. Osetio je da je zivot stvamo postojao na ovim mestima. skoro halucinatorne "is tine". gospodine". iz prilicno bogatog rudarskog grada. Ispostavilo se da su brojne zabrane superega i konflikti identiteta takoreci izazivali neku vrstu kratkog spoja u formi opsesivne ideje da svaki rnladic ima pravo da od nje ocekuje podavanje u seksualnim radnjama. medutim. Bilo koji aspekt zahtevane uloge. bio je paranoidni oblik snazne zelje da joj umru roditelji (latentne u svim tezim krizama identiteta). prosao je kroz mocvame krajeve Nju Dzersija i neke sirornasne gradske cetvrti i osetio vecu srodnost sa ljudima iz ovih kvartova nego sa drugovima sa koledza ili sa svojim ukucanima. a ipak kao najrealnije. Na primer. nego ziv i zdrav. ona je 0 svojim (u Americi rodenim) roditeljima govorila kao 0 . Majka puna nesvesnih ambivalentnih osecanja prema bratu koji se unistio alkoholom moze . brizljivo proucavajuci i lako usvajajuci njihov dijalekat i njihove drustvene navike. Analogan je slucaj devojke francusko-americkeg porekla. identitet izopaceno zasnovan na svim onim identifikacijama i ulogama koje su u kriticnim fazama razvoja jedinki predstavljane kao najnepozeljnije ili opasne. bilo muzevnost ili zenstvenost. to jest.148 ERIK H. kako sam i slutio. dovoljno ubedljivo i za neke prave potomke iz te zemlje. mada zucno insistiranje na odredenom imenu ili nadimku nije retko kod mladih ljudi koji pokusavaju da pod etiketom s novim imenom pronadu utociste pred difuzijom.' U poslednjih godinu dana ovaj je ornalovazavajuci glas postao prilicno nepopustljiv. ili uloga u celini. nego i akutna difuzija identiteta. Kao da zivot i snaga postoje sarno tamo gde niste. Delimicna sracunatost ove iluzije pokazala se kada sam je konacno upitao kako je uspela da uklopi sve detalje zivota u Skotskoj. Uz pornoc knjiga iz istorije i turistickih vodica rekonstruisala je detinjstvo u odredenoj sredini u postojecem gradu u Skotskoj. Jednoga dana. projektovana na segmente drustva. . ovaj treci glas mi uvek javlja . mladoj osobi rnoze da postane glavni fokus njenog jetkog prezira. [edna srednjoskolka. Takav preterani prezir prema njihovom poreklu javlja se i kod najstarijih anglosaksohskih i kod najnovijih latino ili jevrejskih porodica. 1953).Jjudima koji su me ovde doveli" i do detalja opisivala svoje detinjstvo "tamo". konflikti nasih pacijenata iznalaze suptiinije nacine izrazavanja nego sto je ukidanje licnog identiteta: radije se bira negativni identitet. On je pricao: 'Ako pusirn. pri povratku kuci sa koledza. I to do tacke mesanja u sve sto je cinio. lako je mogla kod nekog od svojih sinova da stvori uverenje da je bolja garancija da se bude "uvaien" ako si bolestan iii mrtav. populamo oznacenim kao . u ranom detinjstvu.To radis da se pravis vazan. ERIKSON [DENT/TET / ZIVOTNI CIKLUS 149 Izbor negativnog identiteta Gubljenje osecanja identiteta se cesto izrazava kao pogrdna i snobovska odbojnost prema ulogama koje kao ispravne i pozeljne nudi necija porodica ili uza zajednica. Takvo otudenje od nacionalnog i etnickog porekla retko dovodi do potpunog poricanja licnog identiteta (Piers i Singer.

(Vidi Erikson. ito potpuno.p. ~ao g~stalt.nost medu :azhCltlm funkcijarna I delovima. U ~vak~~ slucaju. bez odgovarajucih osobina. u periodu kasne adolescencije. pre ce pnhvatIt~ da budu niko iii neko rdav. Neobicno je vazno da se u igranju ovakvih uloga prepoznaju podrugivanje i osvetnicke pretenzije. Rec "potpuno" nije slu~aJno upotrebljena u ovom kontekstu. s druge stran~. p.jos uvek. Tvrdnja jednog mladog coveka: . 1953) pokusao da opisern ljudsku sklonost ka "totalistiekim" preusmeravanjima kada. ostavljajuci zakonu i psihijatriji da odluce kako ce zigosati takva ponasanja.n~go da budu ne bai-sasvim-neko.po 5iobodvn~m izboru . u tom slucaju takav "negativni" identitet moze za sina da postane mnogo realniji od svih njegovih pokusaja da bude dobar . dok je kci uticajnog crnackog propovednika sa juga pronadena medu narkomanima Cikaga. mrtav . cesto je~v~ skri~ene iza jednostranih pristrasnosti i uverenja i. u klikama i grupama homoseksualaca. jer se bela devojka nije stvarno prostituisala niti je crna devojka postala ovisnik . mnogi mladi. dospe u stanje tvrdokorne paralize izbora.150 ERIK H. Totalitet mora da bude apsolutno i inkluzivan i ek~~uzlv~n. osim jednog. Ovakvi osvetnicki izbori negativnog identiteta predstavljaju. . Slican je slucaj decaka iz jednog malog mesta koji je na psihijatrijskoj klinici predstavljen kao "seoski homoseksualac''. Vraticerno se ovom pitanju u poslednjem odeljku.Barern medu bednicima ja sam genije". Psihoanaliza otkriva kako su jake covekove nesvesne sklonosti ipotencijali za totalno presvrstavanj:. zasnovan na ponosu sto je postignuto nesto nalik nistavilu. cesto trazi kolek- tivno. i tvrdnja jedne mlade zene: . . Ocigledno je da su se obe devojke ukljucile u marginalne drustvene slojeve. Ovaj pojarn je najupedatljivije izrazen terminima kao svesrdnost zdu. Totalitet. ono restruktuise sebe i svet trazeci utociste u totalizmu.~a t~ko kaie~o. cak i ako to podrazumeva napustanje visoko pozeljne celine. evocI_I"~ g:stal~ ~ k?me Je naglasena apsolutna granica: uz neko dato proizvoljno razgramce~Je. kao sto s~ bogatstvo. Takvo olaksanje se. jer sam na drugom mestu (Erikson. poreklo ili slava njihovih roditelja. Pre~ nan:a stoj~ v~zan zadatak da analiziramo snobizarn koji.mm slojevima. Tokom ispitivanja ispostavilo se da je decaka takav glas pratio bez stvarnih homoseksualnih kontakata. reintegracija u relativnu "celovitost" izgleda nemoguca". zudnju jedni za drugima. kada su ga silovali stariji decaci.dr~stve. ornogucava nekim ljudima da poreknu difuziju identiteta kroz pribegavanje necernu sto nisu sami stekli.v! ~lienim. Iednorn reci: tamo gde ljudsko bice ocajava za sustinskorn celinom. [edino afekat osloboden u naglim konverzijama svedoci 0 kolicini ove energije.snost.!.Radije bih bio sasvim nesiguran nego malo siguran". onda. kol~~ energlJe_Jeulozeno u unutrasnje odbrane od ugrozavajuce potpune preonjentacije u kOJoJcrno postaje bela i obratno. ocajnicki pokusaj da se ponovo zadobije izvesna prevlast u situaciji u kojoj postojeci elementi pozitivnog identiteta ponistavaju jedni druge. iii cak. ~~elina o~na~~va skup d:lova. I u mdl~~ual~OJ I u grupnoJ psihologiji javlja se periodicna potreba za totalnosti bez d~IJnJe~ izbora alternacija. naravno. msta sto spada unutra ne sme da se ostavi spolja. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNl CIKLU5 151 kod sina neprekidno i selektivno da odgovara sarno na odlike koje ukazuju na moguce ponavljanje bratovljeve sudbine. 1953). suprotno tome. u kriticnim fazama razvoja. ranijeg iskustva. nista sto mora da bude spolja n_esme da s~ to~erise unutra.moze da se upinje da postane pijanica ali da. koji ulaze u plodnu asocijaciJUI orgamzacnu.utter".l~delovi stv~rn~ ImaJ~:. nego da se bori za osecanje realnosti kroz prihvatljive uloge koje ne moze da dostigne svojim unutrasnjim kapacitetima.zaJan. narkomana i drustvenih odmetnika. U drugim slucajevima negativni identitet odreden je potrebom nalazenja i ocuvanja svog zaklona od prenaglasenib ideala koje ili postavljaju bolesno ambiciozni roditelji ili su ih naizgled vee ostvarili stvarno nadprosecni roditelji u oba slucaja dete sa katastrofalnom jasnocom prepoznaje slabosti i neizrazene zelje roditelja. On ima element pnsile kOJ~ st~vlJa~ drug~plan pit~nje?a Iije logicna originalna kategoriia-cinjenja-ap~ol~t~lffi 1 da. KCijedne izuzetne jayne licnosti pobegla je sa koledza i bila uhapsena kao prostitutka u crnackorn kvartu jednog grada na jugu. celina naglasava progresivn~ u. opisuju olaksanje koje sledi nakon konacnog izbora negativnog identiteta. Ali postoji i "nizi" snobizam. (is)celivanj~. naravno. U ~ezl s tim recnik koristi red "potpun" l. cak vrlo raznovrsnih. Istorija takvog izbora otkriva skup uslova u kojima je pacijentu lakse da osecaj identiteta izvede iz potpune identifikacije sa onim sto nikako ne bi trebalo da bude. u ~sl~.V.

~a~e~o~-koji~vuee-na-dno _ to jest.. divlje voznje ili samounistavajuceg maratonskog citanja. dovoljno jednostavna i neposredna da dopuste obnavljanje najosnovnijeg eksperimentisanja s pouzdanom uzajamnoscu. ~~g?v~vstaJu sadomazohisticke satisfakeije. oka) iscekuju nova iskustva.ke odl~ke m~~aju . 11 Ego-psiholoski pristup "aktivnosti i pasivnosti" Dejvida Rapaporta baca novo svetlo na ulogu ega u takvim krizama. ukazuje na potrebu daljeg proucavanja ove postavke (Kris. Obe ove tendeneije. . mora da preuzme zadatak majke kojaodojce upoznaje s pouzdanoscu zivota. ERIKSON IDENTITET I tlVOTNI CIKLUS 153 Transfer i otpor Ono sto ovde mogu da kazem 0 terapijskim problemima sa ko!~~ rna sam se susretao u radu sa opisanim paeijentima mora da se ogramci na pokusaj povezivanja pojmova identiteta i ko~fuzij~ ~a. rna terapijske tehnike koje su razradene u oblasti gramenih slucajeva. u osnovi sa kanibalistickorn zeljom za prozdiranjem njegovog bica i identiteta. preteranog konzumiranja pica. njegov osecaj realnosti rnoze da dovede do osecanja depersonalizaeije. bez seksualnog zadovoljstva iii osecaja ucestvovanja. i za poslednjom granieom regreslJe 1za Jedmom. ada ipak iz nekog mracnog ugla uma (a eesto 1 krajickom 10 Nove uvide u ovoj oblasti dugujem Robertu Najtu IKnight/ (1953) i Margareti Brenmen IBrenmanl (1952). Ja sam cdlucio da propisno ne uspem. Pri suocavanju sa terapijom neki paeijenti prolaze kroz pos.. za koje vreme pronalaze nacine manifestaeije (cesto drzane u tajnosti) tek nakon terapeutske seanse.. naravno..Skrenost ogleda se u samoj odlucnosti paeijenata da ne ve~)u ~lce~~vosim neverovanju. njegov vazomotorni sistem moze da odreaguje preterano. Prvo se pojavljuje iznenadan. Sastoji se u kvazmamernom prepustanju paelj~nta vuci regresije. iii ostaei njegovog samopouzdanja mogu da iseeznu kroz isparljivo nestajanje osecaja fizicke prisutnosti. . U pocetku se ova razgranicavanja pornicu naglo.. enormno preokupirajucih rituala masturbaeije iii uzimanja hrane. namernoj potrazi za "bazienom linijom" znaci dovodenje do krajnosti posta~~e Er~sta Krisa 0 "regresiji u sluzbi ega": cinjenica da je o~ora~ak. cesto su disimulirane iii somatizovane na duze periode. Istovremeno iii na smenu pojavljuju se strah i zelja da se bude progutan. Ovde vidimo najekstremniji oblik onoga sto se moze nazvati otpor prema identitetu koji je. stvarajuci senzaeije onesvescivanja. Otpor prema identitetu u svom blazern i cescern obliku pokazuje se u strahu paeijenta od toga da . jak impuls da se unisti terapeut ito. . Kako je jedan paeijent rekao: "To sto l}udl ne ~naJu kako da uspeju vee je dovoljno lose. nasih pa~~jenata nekad isao uporedo sa otkrivanje~ dotle n~lspo~Jemh umetmekih obdarenosti. slusanja muzike. bez hrane i sna.." Ova. skor~ "s~rtna" 1.~iti v?dene dubmom regresije i opasnoscu odigravanja ("aetmg out ). N ase dij~gnostie. Pretpos~avka 0 t~voJ. Ali je najgore sto om ne znaju kako da ne us~eju.onimvp~tanj~. izgleda. slucajno i univerzalni oblik otpora koji se tokom analize redovno dozivljava ali retko prepoznaje.ebno malignu fazu. JOsVise. Oprezno ali dosledno ispitivanje otkrice verovatnocu da je izvestan broj protivrecnih impulsa prethodio "napadu". daleko od toga da bude ogranicen samo na ovde opisane paeijente. U sredistu tretrnana lezi potreba paeijenta da razgranici sebe i tako ponovo postavi osnove svog identiteta.152 ERIK H. njegova skoneentrisanost rnoze da se pretvori u sveopstu pospanost. Terapeut koji se suocava sa podrugljivim iprkosnim mladim ccvekom. . da se poveruje da njihovo samopoteenjivanje i njihova spremnost da "puste ego da umre" skrivaju razornu iskrenost. radikalnoj potrazi za. da se identitet stekne kroz apsorbovanje u bice terapeuta. cvrstom o~novorn za ponovno napredovanje!'. Ova ispoljavanja mogu da uzmu oblik impulsivnog bekstva u seksualni promiskuitet.. all!e v~no da se o~ah prepozna mehanizam prisuta~ u takvo~ pogorsanju: na:va~ bih ~a kamen za vucu do dna". cak i dok se pred nasim ocima odigravaju snazne promene u paeijentovom dozivljaju njegovih ego graniea: pokretljivost paeijenta iznenada moze da zadesi "katatonieno" usporavanje. kao i u eudno~. Elemenat namernosti koji se ovde pridodaje "pravoJ regresiji cesto se ispoljava u sveopstern izrugivanju koje odlikuje poeet~i t~rapeutski kontakt sa ovim paeijentima. koja cesto otezava da se uocn. 1952).

Ovde pacijent ~abo~lra ko~unika~~Ju dok ne resi neka bazicna . pokusavaju da svoju osetljivu decu privole da se u drustvu prave da su "prirodni" i "srecni sto su kako treba". kooperativnih pacijenata-drugara i predusretljivih instruktora. One su veoma ljubomorne i veoma osetljive na ljubomoru drugih. svoj. da sam svoj identitet zasniva na ocevom.i .udeClsebe kao totemski obrok. .' moze da kontro 1"" SVOJI~sre d~tvima: . koje se iznosi pacijentima izmedu seksualnosg simbolizma (ovde kastracije) koji. ~oga~ iz nehata iii namerno da unisti slabo jezgro pacIJentovog identiteta I '.tpor pr~~a identitetu cesto. tugaljivi. ito ne prozdiruci ga I ne n. i ne moze im se umaci u velikom radijusu.pitanja. Tek tada (ako uopste uz toliko oklevanje) mogu da se pojave poznatiji oblici transfera.' svtm druglm. one. u stvari.~ovo iskoracenje iz terapeutskog odnosa moze da se posmatra I ograrnci.tlcno analizovan. one same su toliko gladne odobravanja i priznanja da na svoju malu decu svaljuju teret komplikovanih zalbi. Mora da se doda da. ill moze ticarevog identiteta no sto ise da napusti analizu s dozivotnim osecajern da mu mje pruzena neka SUStlv • terapeutu docekati neposredna podrska osecajnih bolnicarki. . su umesto nJega nametne '.sa s~osobnoscu pacijenta da je iskoristi. ili 0 "zadrzavanju mesta". bez obzira sta jesu ove majke. Mislim da se moze reci da izvestan broj majki iz nasih istorija slucaja ima neke zajednicke istaknute odlike.mada protivrecna .i. sami njihovi glasovi i najmeksi jecaji ostri su. . ~ njihovo odigravanje ("acting out") ostaje staln a ~pasn. na koju mu je analiticar bio duzan. kako se odrazava u najistaknutijim i neposrednim oblic~a trans~era i otpora.' neke od toliko diskutovanih neresenih transfernih neuroza kod pacijenata I kod kandidata na obuci direktna posledica cinjenice da je o.dualn. . pozivajuci decu da svojim postojanjem opravdaju postojanje svoje majke. obrazov~ja i filozo~je. U takvim slucajevima analizant moze tokom ~ele an~l~e da se opire svakom mogucern prodoru analiticarevog identlte. narocito 0 ocu. One takode imaju poseban kvalitet prodorne sveprisutnosti.ta.o~t. ali da ne zakljuCi da je taj negatlVnl identitet "sve 0 cemu se tu radi". [edan pacijent je tokom citavog detinjstva imao ponovljeni san 0 makazama koje su skljocale i letele po sobi: pokazalo se da makaze simbolizuju glas njegove majke koji sece i fikari!'. tretman J~' m~dutl~. ali zastrasujuce.analisa I . ako ga terapeut prenaglasi. uljudnosti i "srece". zbog svoje posebne licnosti. Pacijent trazi da terapeut prihvati njegov negativni identitet kao stva~an.154 ERIK H.. U slucajevirna akutne difuzije identiteta ovaj otpor lden:lte~. One su skoro uvek spremne da prenebregnu iskrena osecanja i inteligentno prosudivanje u korist fasade bogatstva. kroz dovoljno sirok izbor aktivnosti.u postaje kljucni problem terapeutskog susreta.. tugaljivo i nametljivo. B ez 0kl evanja mo gu da tvrdim da .nuz~ (kao sto je i bio i sto jeste). Prva odlika je izrazena svest 0 statusu. Ove majke vole. Specifilni faktori porodice i detinjstva Opisujuci pacijente sa zajednickom relevantnom patogenom tendencijom. ~n cem~ . . jos gore. Ako terapeut uspe da ispuni oba ova zahteva. Ovo su sarno neke sugestije 0 fenornenologiji konfuzije identiteta. ta~a kroz mnoge ozbiljne krize mora da strpljivo dok~e. . U opisanim slucajevima in~ivi. ili moze d a apso rbuje VIse. . 0 uspinjanju i pretencioznosti.~a ~oze da O~ZI razumevanje i osecanja za pacijenta. rnoze jedino da poveca pacijenotovo osecanje ugrozenosti i predoiavanja opasnosti egu (ovde opasnost da se ne prekine nit necije autonornije). Zajednicko za var~JacIJ~ psihoanaliticke tehnike jeste da dominantni otpor mora da. . sto je inace hitnija poruka koja neposredno donosi vece poboljsanje i koja je uslov za bezbedan razgovor 0 seksualnim znacenjima. cesto se pitamo sta njihovi roditelji imaju zajednicko. '. iii osorni. Stog~ neki pacijenti treba da se podvrgnu terapiji u bolnickoj sredl~l gde ~]. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 155 bi analiticar. se prihvati kao glavni vedic tehnike ida interpretacija mora d~ se Uklopl. Transfen ovih pacijenata ostaju difuzni. . sarno jedan aspekt terapije. bio sarno krajnje neslstema. one su to jos vise pre12 Ovaj primer dobro ilustruje ravnotezu koja mora da se nade u tumacenju. u nasern kontekstu je posebno vazno sto je majka intenzivno ljubomorna na svaki znak da bi dete moglo da se primarno identifikuje sa ocem iii. I gde ce njihove prve korake izvan novostecenog bipolarnog odnosa prema . u najboljem slucaju. ne pruza otpor u vezi. .

i konacno. Ocevi. ali izneveravanje koje mora da sledi nakon raskida vestackog blizanackog odnosa postaje jos traumaticnije.i to u vezi sa odvajanjem od kuce. i to zbog potpune netolerantnosti prerna ekstrernnirn razlicitostima ternperamenta. i prerna edukativnim nedostacima porodica i klasa. njegove sklonosti da koristi i izaziva bolnicko okruzenje. covek ipak ima opsti utisak da step en maligniteta akutne ko?fuzije i~~ntiteta u poznoj adolescenciji zavisi od razmera ovog ranog autizma. Cesto se rano opazi izvestan infantilni autizam. staro ili novo. sto irna za posledicu da su i ocevi duboko ljubomorni na svoju decu. 5to se tice posebnih trauma u detinjstvu ili mladosti. koju opisuje Ana Frojd (1936). visok stepen drustvene ranjivosti. Ponavljam. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI ClKLUS 157 rna pacijentu. rana patologija se slaze s onim sto se kao tipicno ocekuje u skladu s postavljenom dominantnom psihijatrijskom dijagnozom.u ovom slucaju. No. kao zajednicko. Inace. 1952). najneposrednije razjasnjenje odnosa ega prema njegovoj "okolini" dolazi od proucavanja oporavka mladog pacijenta u bolnickoj sredini. da pacijent od nje nije uspeo da stvori majku.cime hocu da kazern da pacijentova izrazita tendencija ka povlacenju (ili impulsivnom ponasanju) i majcina izrazita drustvena nametljivost imaju. sa svoje strane.156 ERIK H. njegove sposobnosti da napusti ovu vrstu institucionalizovanog moratorijuma i vrati se na svoje. tj. same detaljno predstavljanje nekoliko slucajeva mogIo bi da rasvetli odnos slabosti ega prema urodenirn sklonostima. Ono inicijative i integriteta sto imaju ili prepustaju zeninoj nametljivosti ili. Odnos prema indi- .kao posledica majka postaje sve potrebitija. osim 5tO ovde imamo. Zbog rane zudnje za identitetom nasi pacijenti su skloni da se vezu za brata ili sestru na nacin koji podseca na ponasanje blizanaca (Burlngham. nairne. obicno uspesni i istaknuti u svojim oblastima. proucavanja njegove odlucne "jednote" (kako se izrazila jedna mlada pacijentkinja). U tome i uspevaju za neko vreme. o odnosima nasih pacijenata sa bracorn i sestrama mogu da kazem da su vise skloni simbiozi nego 5tOje to uobicajeno u odnosima brace i sestara. Ova trauma moze da bude operacija ili kasno dijagnostikovana fizicka mana. s jedne strane. jednog blizanca koji pokusava da neblizanca tretira kao blizanca. njegove rastuce sposobnosti da ga koristi. Iza stalnih majcinih zalbi da otac nije od nje uspeo da stvori zenu lezi onda zalba. Bolnicka zajednica nudi klinickim istrazivacima mogucnost da budu sudelujuci posmatraci ne sarno u pojedinacnom tretmanu pacijenta vee i u -terapeutskom planu" koji treba da ispuni legitimne zahteve pacijenata koji dele zajednicki zivotni problem . kod kuce se ne suprotstavljaju svojim zenama zbog preterane zavisnosti majke od njih. Istorije ranog detinjstva nasih pacijenata izrazito su mime. Prirodno je da do razjasnjenja tipicnog problema do de dok bolnicka zajednica iznalazi sta je potrebno za tretman odredenog uzrasta: u ovom slucaju bolnica postaje planski institucionalizovan svet-izmedu-svetova. U meduvremenu. difuziju identiteta. da tako kazerno. Bes i kocenje prate iznenadno uvidanje da identitet dostaje same za jednog i da ga je onaj drugi ugrabio i utekao. identifikaciju koja prevazilazi "identifikaciju kroz altruizam". Terapijski plan Obecao sam kompozitnu skicu i skicu sam i predstavio. koji mladoj jedinki nudi podrsku u rekonstrukciji onih najvitaInijih funkcija ega koje je napustio . koju duboko uvidaju i majka i dete. nadajuci se da ce kroz stapanje postici bolji i snazniji identitet. nastoje da izvrdaju . u celini. neizbezan je zakljucak da su ovi pacijenti. rnedutirn. ali ga roditelji obicno racionalizuju. s druge. tugaIjivija i "irtvujuca" u svojim zahtevirna prema svakom ili nekom od svoje dece. bilo u edipalnom periodu iIi u ranom pubertetu . od pocetka duboko povredili svoje rnajke tako sto su se od njih stideli. kOJ1ce da deterrninise dubinu regresije i intenzitet suceljavnja fragmenata novog identiteta i starih introjekata. teska fizicka trauma. Ove razlicitosti. mesto u drustvu. kao krivci. cini se da je jedna stavka cesta. rnoze da bude neka nesreca ili teska seksualna traumatizacija. Kao da nasi pacijenti podreduju svoj identitet identitetu brata ili sestre. sarno su ekstrernan izraz sustinskog afiniteta .ako ih je ikada i izgradio. Izgleda da su spremni za potpunu identifikaciju sa bar jednim od brace i sestara.

on je nosio kartografsku legendu: . 1953). Pogotovo ce konceptualna avet da postane od dijagrama koji nije niti dovrsen niti odbacen: s njim ulazite u dijalog bez svoje volje. da ostanu . treba da se razgraniCi od osecanja narcisticke svemoci koje se P?PIS~J~ ovom uz:astu. takoreci. nagrade i status u takvom cuvarenju (cime se otvaraju vrata za raznovrsne kontratransfere i "unakrsne transfere". da duhovi treba. stalne i dosledne materinske podrske.158 ERIK H. u principu.ida'. To dopusta druzeljubIVOeksperimentisanje sa mocnim ali dragim pojedincima koji zadrzavaju ~osled~u realn~st iako mogu da odu pre nego sto dodu.oje u term. Mora da se pretpostavi da pocinje da jaca aktuelm osecaJ realnosti "dobrih" moci izvan i unutar deteta dok je one jos uvek bespomocno zavisno od neposredne. ako je dobro vodi povoljna materinska sredina. Medutim. ve~'u!e~.nazvano kateksom objekata. Negativna suprotnost je difuzija kontradiktornih introjekata i prevladavanje fantazija koje pokusavaju da pokore neprijateljsku stvarnost pornocu omnipotentne odmazde. ~okazu se ravnodusnim pre nego sto ponovo obrate paznJu. sa oklevanjem se un~s~ c~ i probni termini u polja iz prvog reda.Jociram" na mapi. Originalni dijagram prikazivao je sarno dijagonalno. takve studije. Insistirajuci. sto se shva~a kao dominantni osecaj valjanosti individualne egzistencije. jos jednom Dijagrami imaju sebi svojstveno sredstvo tihe prinude. Svarc i ViI. 5) ili one st. uskrate pre n~go sto daju. jasno ukazuju na opasnost da pacijent izabere za osnovu svog kristalizujuceg identiteta samu ulogu pacijenta. kao sto je bolnica. Erikson. ukratko cemo opisati sta bi konkretno ovaj mogao da nas nauci. Tek posto sam zavrsio ovaj impresionisticki pregled 0 nekim od glavnih karakteristika difuzije identiteta. oslikava ne sarno potrebe identiteta onih kojima se dogodilo da budu pacijenti. a ni pacijenti ne cene takve atmosferske porernecaje. uzgred. jer ova uloga lako rnoze da pokaze da ima vise smisla nego bilo koji do tada iskuseni potencijalni identitet (vidi K. Ipak je bolnicka sredina mesto odigravanja prvih pacijentovih koraka u obnovljenom socijalnom eksperimentisanju. setio sam se da ih . potrosni my~terijal. dovodi do preovladavajuceg osecaja Unipolarnosti (1. Iz perspektive ovog teksta. dozvoljava kasniju Bipolarizaciju (II. 1957). zaviruje preko ramen a i stavlja primedbe. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 159 vidualnom terapeutu je kljucan za uspostavljanje nove i postene uzajamnosti funkcije koja pacijentovo lice treba da okrene ka uvek toliko zamagljenoj i toliko uporno odbacivanoj buducnosti. takode. Dijagram. Ovo. [ednorn stecena osnova unipolarnosti.5).inima. juvenilnim i infantilnim) ukazuje da infant~na graruca. U prolazmm iIi trajnim oblicima autizma dete moze da ocajava ili da bezi od takve bipolarizcije. medutim.Jznad dijagonale postoji prostor za buducu razradu preteca svakog od ovih resenja koja sva pocinju kada i pocetak: ispod dijagonale postoji prostor za oznacavanje derivata ovih resenja u licnosti koja sazreva. T. nego i onih koji su izabrali da budu cuvari svoje brace (i sestara)." Kako sve vertikale "poCinju kada i pocetak".a borba n~ najranijoj psihosocijalnoj granici ranog detinjstva (tj. rad sa granicnim s!ucaJevlI~a (adolescentnim. Rasprava 0 nacinima na koji strukovna hijerarhija raspodeljuje funkcije. . Privilegije i obaveze u takvoj zajednici neposredno zahtevaju njegovo podredivanje i uvodenje u komunalni plan koji ce teziti da zadovolji potrebe i njega i ostalih pacijenata . na koju su svi regredirali. sto od bolnice doista pravi reprodukciju kucnog doma) probija se u literaturi 0 bolnickom moralu (Bejtmen IBatemanl i Danhem IDunham/.a i osoblja. to jest. Ipak. graniCIPoverenje-Nepovereniev. uvek u potrazi za iluzorno bezbednom "jednotom". sukces~:no postignu~e (ili neuspeh) glavnih komponenti relativnog psihosocijalnog zdravlja. jeste granica bazicnog neverovanJa u sopstveno samorazgranicenje i bazicne sumnje u mogucnost svake relacije uzajamnosti. jer je normalno da komunalni ambijent. U terapeutskom radu covek pokusava da ignorise neprijatnu cinjenicu da mu dijagram. 1948. i ne moze se poreci da oni ne pojasnjavaju ranije nejasne delove dijagrama i sugerisu specificna prosirenja teorije. dakle. Dijagram polazi od probne pretpostavke da uspesn.

160 ERIK H. Dozvoli~eda o:. Nuzno je da se naglasi (rnozda i iIustruje. 1) ili gubitak funkcije ega za odrzavanje perspektive i ocekivanja povezan je s najranijom krizom u iivotu (I. Ako nam one cesto izgledaju sasvim "utopijske" (to ce reci. no. IV. Ovo su ekstremi koji se manifestuju kod malog ~roja. a cesto i pitanje srecnih istorijskih okolnosti. Horizontala V je ona koja sadrzi derivate ranijih relativnih postignuca koja sada postaju neizostavan deo borbe za identitet. cak i kada drustvo osporava iIi rukovodi takvim prosirenjem. mladom coveku rnoze da treba i one sto je So nazivao . ito zbog cinjenice sto je poimanje vremenskih ciklusa i vremenskih kvaliteta inherentno i razvija se iz prvog iskustva narastanja napetosti potrebe. ERIKSON IDEN17TET I tIVOTNI CIKLUS 161 Naredna polja.radenje" ucinilo dovoljno vrednim. tehnoloska maestralnost) u skladu s novorazvijenim potencijalima identiteta. ukratko) princip po kome rana relativna postignuca (dijagonala). kada se razmatraju u kasnijoj fazi (svaka horizontala ispod dijagonale). kako ih poznajemo). svaki plan kao katastrofa. Na primer. 1).Jialucinatomim'' slikama. Dok napetost raste.ili pornocu smrti. svako cekanje kao dozivljaj impotentnosti. cije su pretece Sumnja i Stid (II. svaki potencijalni davalac kao izdajnik. au adolescenciji je obavezan na neku novu sintezu proslosti i buducnosti. racionalnost. Prelaz~o na svesnost identiteta (V.rehgiiom" i "jasnim razumevanjem zivota u svetlu jedne suvisle teorije". reforma. Krenimo onda s upravo opisanom patologijom: Dijuzija vremena (V. tj. Sve to ornogucuje vremenske elemente za formiranje bazicnog poverenja. Silder 1930-1949). 2). Om su u suprotnosti sa osecanjem samostalnosti ikornpli. jeste nesto dobro i osnovno sto treba posedovati. 2). moraju da se prerade i preimenuju prema terminima te kasnije faze. Na pocetku sam ukazao da cerno to nesto-izrnedu-teorije-i-religije zvati ideologija. sintezu koja mora da ukljuci ali ida prevazide proslost. sa odlaganjem ispunjenja pojavljuju se trenuci impotentnog besa u kojima se zatire anticipacija (a s njom i buducnost).br~o iii postepeno popusta pred gledistima koja dozvoljavaju ill zahtevaju mtenzivno ulaganje u buducnost ili u izvestan broj mogucih buducnosti. Sta god bila ideologija osim ovoga (Manhajm. osvajanje. sto je krajnje zavodljiv termin. 1949. U narednim redovima dozvolicu da svaki korak na mapi dovede do nekoliko uputnih socijalnih tema koje su do sada samo ukratko dodirnute. nasi najmalignije regredirani mladi ljudi su jasno opsednuti opstim stavovima koji reprezentuju nesto od neverice u vreme kao takvo: svako odlaganje se pokazuje kao prevara. 5) sa moenim odraslima i starijim i mladim vrsnjacima. rekao bih ~a svaki adolescent poznaje bar prolazne trenutke nesporazurna sa sarmrn vremenom. zasnovane na ocekivanjima koja bi trazila promenu u zakonima istorijske promene. Poverenje. i kakve god prolazne iii trajne socijalne obi ike popri~ala.na kraju krajeva . unutrasnjeg uverenja da je . Ma kakav bio originalni inventar vremenskih kvaliteta. mi cerno na nju ovde probno da gledamo. upravo kako to cini identitet. bazicno polje. . odlaganja zadovoljenja i konacnog ujedinjenja sa "objektom" zadovoljstva. Realna ostvarljivost takvog gledista moze da bude stvar kasnijeg ucenja i prilagodavanja. opazanje da se priblizava potencijalna satsifakcija opet vremenu daje visoko kondenzovan kvalitet intenzivne nade i strepnje od razocaranja. ali njegov psihosocijalni kvalitet postaje sve vise izdiferenciran kako ego ulazi u posed sve ekstenzivnije aparature.de nagIasim same temporalni element u pogledima na svet koji bi mogli da se smatraju ideoloskim: oni su grupisani oko utopijske simplifikacije istorijske perspektive (spasenje. U svom normalnom ili prolaznom obliku ova nova ~sta ?e?~verenja. Igra i Radna identifikacija (III. moramo za trenutak da odlozimo bilo kakvo procenjivanje vrednosti. 5. Adolescentu _ ili nekim adolescentima . sreca. literatura 0 skolskorn i predskolskorn periodu bogato ilustruje dobitke i po raze iz ovih oCiglednijih psihosocijalnih perioda. a latentni su u mnogim slucajevirna difuzije identiteta.moze da po svaku cenu bude potrebno glediste sa perspektivom vrednom investiranja energije. i kasnije da raspravljamo.dovoljna satisfakcija dovoljno predvidiva da bi cekanje i . ne moraju sada da se obrazlazu. kao neophodnost za narastajuci ego koji je ukljucen u smenu generacija. Elem. Da bi obuhvatio buducnost. buduce ispunjenje se anticipira u . ako treba i magijskim sredstvima katatone imo- bilizacije . mora da se ucini da vreme miruje. svaka nada kao opasnost.

S druge strane.sarno sto se takav potencijalni stid s~d~ dr~i necijeg identiteta kao bica s javnom istorijom. Ovaj ego-aspekt citave stvari (tj. mislim da je ovo u sustini bes okrenut protiv sebe. u zemlju. Umesto toga mora da zeli vlastitu nevidljivost. da kombinuju neki oblik zrrve. zbog toga sanjamo 0 sramoti kao 0 situaciji u kojoj smo zateceni u stanju nepotpune odevenosti..ako mi ~Of3ustlte.).162 ERIK H. one nastoje. upravo onda i tamo. relativno oslobodene krivice. Ove i rnanje ocigledne uniforrnisanosti podrzane su institucijorn obilatog postidivanja rnedu jednakirna. medutim. Cak i oni sto se trude da se radikalno izdvoje. voleo ~i da pr.isili sv~: ~a ~~ gleda u njega.. Onaj ko se stidi.~n~ osecanje sumnje u sve sto neko ostavi iza. Razrnatrano je pitanje izbora Negativnog identiteta (V. 3) izrnedu slobodne Inicijative (u realnosti. sklona da pobudi bolnu sveopstu postidenost. ljudi u starornodnim pumparicama). s energicnim vodenjem ka odobrenim i ogranicenim nacinima akcije .. razrnene pogrda i slobodnog grupasenja koje sarno nekolicinu ostavlja "prazne vrece" u bolnoj (iako katkada kreativnoj) izolaciji. Ovo bazi.jedino sto se u adolescenciji takva smetena sumnja tice pouzdanosti i izmirljivosti citavog raspona detinjstva koje sada treba ostaviti iza: . _223) . Stid pretpostavlJa da Je covek potpuno izlozen i svestan da je posmatran: jednom reci. Medu socijalnim fenomenima koji odgovaraju ovorn drugorn konfliktu postoji opsti trend ka nekoj vrsti uniformnosti (i ponekad ka posebnirn uniforrnama i upadljivom oblacenju) krozkoju se nepotpuna samoizvesnost neko vrerne moze da skriva u grupnoj izvesnosti kakvu pruzaju bedzevi. i dalje do krize poverenja. konfirrnacija i inicijacija.u~lSt1 OClsv~ta. normalno izrazavanje inicijative.. zato sto Je u nas~J Cl~lizaciji on tako rano ilako utopljen u krivicu. bude izdvojena jedinka. kako me klinicka posmatranja navode da verujem. a nije spreman da bude vidljiv.Sada)e obaveza da se postigne identitet. Tamo gde kriza identiteta doseze do edipalne krize. Ali. ima puno veze sa svescu 0 imanju prednje i zadnje strane . jednom za svagda. u ovoj fazi predstavlja neku vrstu disciplinovanog isprobavanja uloge koje sledi nepisana pravila adolescentskih poddrustava.narocito 'pozadine' . Od socijalnih institucija koje se poduhvataju ne sarno da ohrabre nego i kanalisu takvu inicijativu. Zeleo bi da. izbor negativnog identiteta ostaje kao jedini oblik inicijative. izvesnosti koju sada v s~n:~- l3 Vidi. koja i bukvalno 1 ~guratl:~O mora da stoji na vlas.redivu s originalnim stidom (i besom) zato sto ste sa svih strana vidljivi za sveznajuce odrasle . rnoraju da razviju izvesnu uniforrnnost u izdvajanju (snobovi. Ovde c~. karakterise narastajuce osecanje osamostaljenja od porodice. Sve je ovo.p. Stid je rano izrazen u impulsu da zagnjurimo lice. Piers i Singer (1953). ~vesnost identiteta je onda novo izdanje te originalne sumnje. Covek je vidljiv. prevagnuto od strane one Samoizvesnosti koja potice od stecnog osecanja identiteta koji sve vise narasta po zakljucivanju svake prethodne krize. kao i pouzdanosti samoga deteta . i ne sarno da obezbede okajanje nego i umirenje krivice. stvara podlogu za kasmJe~ 1 vise verbalne oblike kompulzivne sumnje koja svoj izraz kod odraslih nalazi u paranoidnim strahovima vezanim za skrivene progonitelje itajna proganjanja koja prete od pozadi i iz pozadine". u okviru atmosfere mitske bezvrernenosti. s~eten. Surnnja Je sest~a stida. ili da prop adnemo..Stid Je nedovoljno proucena emocija . kao izrtvovanja statusnog prornovisanja. Polozaj ovih termina na rnapi oznacava njihovu ociglednu vezu sa ranijim konfliktorn (III.tit~m nogam~. koja se nee . potpuno poricanje krivice ili potpuno poricanje ambicije kao jedini moguci nacini savladavanja krivice. postizanje osecanja izbora kao rezultat ritualne regrutacije) jos uvek . ovde opet mozemo da ukazerno na inicijacije i konfirmacije (priieica. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 163 kuju gaoRec je 0 prihvatanju psihosocijalne cinje~ice da ~e. ili podredivanja. fantaziji i igri) i edipalne krivice.takva kornbinacija u novajliji osigurava razvoj optirnalnog pokoravanja uz maksimalni osecaj drugarstva i slobode izbora. sumnja. i to ne samo razgovetan nego iizdvajajuci. (str. p. izlozenog vrsniacima 1 vodarna.po~zdanosti odraslih obucavaoca. da ne primeti njegovu izlozenost. Tamo gde stid zavisi od svesti 0 uspravljenosti i izlozenosti. 3) nasuprot slobodnorn Isprobavanju uloga. da ~lt1ran: ga sebe: . u ~eku ruku: uRo. kao matrice identifikacija iz detinjstva. u normalnom razvoju dogadaja.

one pre moze da izrazi nerealne zahteve koje postavlja ego ideal. 1948) od nekih zahtevaju sposobnost odlaganja seksualne aktivnosti a od drugih sposobnost da to bude "prirodan" deo zivota: u nekim slucajevirna nastaju posebni problemi koji mogu znatno da ostete heteroseksualnu intimnost u mladalackorn dobu. 1949). SpribIiZavanjem srednjem regionu mape nalazimo da je detalj~ije razmatranje koriscenih termina vee dato. koji mogu da . Drustvene institucije ovde nude ideoloska opravdanja za produiavanje psihoseksualnog moratorijuma u vidu potpune seksualne apstinencije. Na nivou probnog sumiranja ideologiji mozemo da pripiserno funkciju nudenja mladima (1) previse jasne perspektive buducnosti koja obuhvata sve predvidivo vreme i tako potire individualnu "difuziju vrernena": (2) prilike za prikazivanjem izvesne uniformnosti pojave i delovanja. DrugaCijiobicaji (Kinsi. stoga. vrsti i sveprisutnosti genitalne aktivnosti. ili moze da odslikava paradoksalnu cinjenicu da je pojedinac u ranom skolskom dobu bio zaveden u specijalizovanu preuranjenu zrelost koja je rano nadmasila njegov razvitak identiteta. ERIKSON IDENTITET I 2IVOTNI CIKLUS 165 ceka da bude proucen i integrisan s boIje istrazenim seksualnim aspektima inicijacijskih i slicnih rituala. 5 opet nalazimo dijagonalu. naprotiv. nudeci onima koji jos uvek uce i isprobavaju izvestan status-moratorijuma. da razvoj psihosocijalne intimnosti nije moguc bez cvrstog osecanja identiteta. Ove razlicitosti mogu da zamagle nap red razmatranu. ili. Naravno. ove konsistentnosti odgovaraju izvesnim drustvenim institucijama koje (na nadine koje tek treba objasniti) podrzavaju potrebe i funkcije ega koje se podvode pod termin "identitet". Biseksualna difuzija mlade ljude moze da vodi prema dva obmanjujuca razvoja. genitalne aktivnosti bez socijalnih obavezivanja ili seksualne igre bez genitalnog angazovanja (peting). naime. naravno. Drustvene institucije podrZavaju snagu i posebnost radnog identiteta. dvama preostalim poljima na horizontali V (koja su u svakom slucaju marginalna za ovaj klinicki odeljak) ne rnoze se niti pristupiti bez rasprave 0 drustvenirn institucijama. Primarna institucija koja ovde ceka objasnjenje jeste onaj sistem ideala koji drustva prezentuju mladom pojedincu u eksplicitnom iii implicitnom obliku ideologije. spreman jedino da se namiri sa svemoci ili svezn~njem. prelazeci je. Martin. Pameroj. i u uzrastu. mogu pojedinca da iskljuce iz onog eksperimentalnog takmicenja u igri i radu kroz koje uci da pronalazi i insistira na svojoj vrsti postignuca i radnog identiteta. 4) je logicka posledica dubokog osecanja neadekvatnosti (regrediranog do osecanja bazicnog nepoverenja) necije opste opremIjenosti. a one moze da izrazava cinjenicu da neposredna drustvena okolina nema nisu za stvarne nadarenosti nekog pojedinca. ulazimo u prostor psihosocijalnih elemenata koji nisu derivati vee pretece buducih psihosocijalnih kriza. vojske koriste ovu mogucnost. Svi ovi razlozi. ozakonjena takrnicenja i posebne slob ode. Prvi takav element (V. Takvo osecanje neadekvatnosti. U stvari. koja potire individualnu svesnost identiteta.Jibidinalna ekonomija" grupe ili pojedinca u nekoj meri zavisi od dobiti identiteta koja se ubira od takvog preferisanog seksualnog ponasanja. sveukupni fokus ovog teksta.164 ERIK H.iensko (M. cehova i sindikata. segrtovanje ili ucenistvo koje karakterisu odredene duznosti. Kao sto je istaknuto u zagradama. 6) jeste Seksualni identitet naspram Biseksualne dijuzije. oficijelnih iIi spontanih. najneposredniji preteca In tim nosti naspram Izolacge. ili zavedeni na drugi nacin. U polju V. opste poznatu dnjenicu. kasti i klasa. oni mogu unapred da zatvore razvoj svog identiteta. Mid. usredsredujuci se na ranu genitalnu aktivnost bez intimnosti. Ovde seksualni obicaji kultura i klasa pridonose ogromnim razliCitostima u psihosocijalnoj diferencijaciji musko . Proucavanje horizon tale V na mapi onda otkriva izvesne sistematske konsistentnosti izmedu opisanih elemenata difuzije identiteta i elemenata formiranja identiteta. obicno ne odslikava istinski nedostatak potencijala. Ekstremna Radna paraliza (V. Indukovani narocitim obicajirna. mogu da se usredsrede na socijalne ili intelektualne statusne vrednosti koje ornalovazavaju genitalni element s rezultirajucom permanentnom slabosti genitalne polarizacije prema drugom polu. a ipak potencijalno integrisano u hijerarhijama ocekivanih zaposlenja i karijera. Sta ce da podrzi . (3) indukovanja kolektivne uloge i probnog rada.

1927-1947 i drugi'"). . 1914). mada ne toliko sistematicno.isti sadrzaj. kao "velika braca". Sullivan.dete. 1950). Kod ove taCkevazno je poclsetiti se da svaki identitet neguje sopstveni osecaj slobode . Medutim. spoljasnjeg sveta sa svojim organizovanim ciljevima i opasnostima u stvarnom prostoru i vremenugeografsko-istorijskom okviru za napupeli identitet mlade jedinke. tradicije rase i naroda. u svojim sporadicnim pozivanjima na "stavove ega prema sopstvenosti" ina kolebljive katekse posvecene ovoj sopstvenosti u labilnim stanjima "samouvazavanja" (Freud. is druge. Totalitarna propaganda je siroko eksploatisala ovu cinjenicu. 1932. ovde prvo moramo da uvedemo neki red u terrninolosko pokucstvo iz nase oblasti. i koji igraju znacajnu ulogu u ccvekovorn zivotu u meri u kojoj deluju preko super-ega. 1946-1947) iii promenljivih iskustava sopstvenosti (Schilder. sistema sopstvenosti (Harry S.. koji sasvim sporo potpadaju pod uticaj sadasnjosti i novih desavanja. Mead.. mora da se pripise radu ega. krceci kroz ogromnu raznovrsnost individualne patologije da bi se doslo do nekih upotrebljivih opstosti. Covecanstvo nikada ne zivi potpuno u sadasnjosti: ideologije superegtr? odrzavaju proslost. Treba da primetimo da Frojd govori 0 "ideologijama superega"..~e za ~erm!. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 167 potru osecanje inhibicije i licne krivice. delinkvenc_ijei rnozda. koji je trebalo da reprezentuje naredbe i zabrane proistekle is sredine i njenih tradicija.166 ERIK H. da za pojedince. 95-96). dajuci tako superegu ideacioni sadrzaj: ali ga oznacava i kao 15 Moj kurziv. p. zakljucio da je u tom slucaju objekat katekse zapravo sopstvenost.p. U ovom tekstu se bavimo genetskim kontinuitetom takve reprezentacije sopstvenosti.self". izabravsi drsko naziv analogan nazivu "ego-ideal". izlozio sam se upitu 0 odnosu izmedu ova dva pojma. 1934. (5) uvodenja u obicajnost preovladujuce tehnologije i time u odobrenu kompeticiju. Ovo mogu da opravdam sarno uz pretpostavku da klinicki rad. Nijedna druga unutrasnja delatnost ne bi mogla da postigne selektivno isticanje znacajnih identifikacija tokom detinjstva i postepenu integraciju slika 0 sebi u anticipaciju nekog identit eta. 1934). ego psihologije Hartman je pre svih jasnije zaokruzio ovu opstu oblast tako sto je. ovde relevantne. Zalaie.!. medutim.n . Frojdove tvrdnje: ". radije govorim 0 "osecaju identiteta" nego 0 "karakternoj strukturi" ili 0 "bazicnom karakteru". takode. Ali. Za nacije ce me moji pojmovi takode odvesti do usreclsredivanja na uslove i iskustva koji pojacavaju ill ugrozavaju nacionalni osecaj identiteta pre nego na staticki nacionalni karakter.zbog cega pojedinac tesko uspeva cia shvati sta druge Ijude cini slobodnim. lako rnoze da naide na aspekt institucionalnih pitanja koji su istorijski i ekonomski pristupi nuzno previdali. postaje prenosnik tradicije i starih vrednosti koje su se na taj nacin prenosile s generacije na generaciju. kao i za grupe." (Freud. Internalizovano obnavijanje kulturnih uticaja Frojd je pripisao funkcijama "superega ili ego ideala". Videcemo. na primer. s jedne strane. Mozete lako da pogodite u kojoj je meri prepoznavanje superega pomoglo u razumevanju socijalnog ponasanja coveka. bilo u vidu pojma 0 sebi (George H. Ovu reprezentaciju sopstvenosti je anticipirao Frojd. Znam da sam u zakljucku patografske skice "ubacio" neke reference na pojave koje su u domenu drustvenih nauka. superego deteta nije zapravo izgraden po modelu roditelja nego po modelu superega roditelja: on preuzima. s. Uporedimo dye. dok ju je zapadni svet potcenjivao. SocijaLni ego i sredina 1 Paznji citaoca nije promaklo da termin "identitet" pokriva veliki deo onoga sto mnogi autori nazivaju . raspravljajuCi 0 takozvanoj libidinalnoj kateksi ega u narcizmu. U okviru psihoanaliticke 14 Jos uvek ne mogu da utvrdim sistematske konvergencije i divergencije izmedu rada tzv. u shvatanju problema. . u poslednjoj instanci. neo-Frojdovaca i onoga 5to ja pokusavam da formulisem.sopstvenost'v. izmicu ambivalentnosti odnosa roditelj . narocito tame gde se preklapa s oblastima drustvenih nauka. Federn. u davanju nekih prakticnih sugestija 0 edukaciji. kontinuitetu koji. Uvod u ?vu temu rnoze cia ponudi moja knjiga Detinjstvo idrustvo (l950a). (4) pokoravanje vodama koji. i (6) prividne korespondentnosti izmedu un utrasnjeg sveta ideala i zala. Iz toga razloga sam u pocetku identitet nazivao ego identitetom.reprezentaciia sopstvenosti" kao razlidr od "reprezentacije objekta (Hartmann.

101). "Ego ideal otvara vazan put za razumevanje psihologije grupe. tokom zivota suocen s promenljivom sopstvenosti koja. tj. Koriscenjem red "sopstvenost" u smislu Hartmanove reprezentacije sopstvenosti. Tada je ego. 2 Ret "psihosocijalni" do sada je sluzila kao nuzan most za prernoscivanje jaza izmedu takozvanih bioloskih formulacija psihoanalize i kasnijih formulacija koje su sistematicnije razmotrile kulturoloske uticaje sredine. sa idealizovanim slikama roditelja. ovaj ideal ima i socijalnu stranu: to je zajednicki ideal i za porodicu. Dok se termini ego naspram sopstvenosti ne definisu uspesno. Superego je zamisljen kao vise arhaicno i dublje internalizovano olicenje evolutivnog principa moralnosti. s druge strane. kao deo psihickog sistema kroz koji ideje postaju delatne. izgleda da je fleksibilnije povezan sa idealima odredenog istorijskog perioda i da je stoga blizi ego funkciji proveravanja stvarnosti. kao i jos jednom preterano zahtevajuceg ego ideala. Pored individualne. U drugoj tvrdnji Frojd priznaje socijalnu stranu ego ideala. pa bi stoga rnozda vise odgovaralo da se nazove telesnom sopstvenosti. zahteva da bude sjedinjena sa napustenim i odekivanim sopstvenostima. superego ostaje rigidno osvetoljubiv. covekove kongenitalne sklonosti ka razvoju primitivne. s. shodno tome." (Freud.168 ERIK H. i mogla bi konacno da se primeni na ono sto naziyam ego identitetom. Moze se reci da ga odlikuje. sa zahtevima koje pred ego postavljaju nasa bioloska istorija i struktura. Povezan (ontogenetski) sa ranim introjektima. moglo da se nazove sopstvenim identitetom izranja iz onih iskustava u kojima je privremena difuzija sopstvenosti uspesno zaustavljena kroz obnovljeno i uvek sve vise realisticno definisanje sopstvenosti i socijalno priznavanje. Ova sugestija mogla bi da se primeni na telesni ego za koji se moze reci da predstavlja deo sopstvenosti koji poseduje odlike organizma.) U ovom kontekstu identitet moze da se shvati kao najvaznija podrska egu adolescenta u obuzdavanju postpubertetskog ida i u uravnotezavanju tada novoprizvanog superega. kaznjavajuci unutrasnji cinilac "slepe" moralnosti. koristicu ogoljeni termin "identitet" da oznacirn socijalnu funkciju ega koja u adolescenciji dovodi do relativne psihosocijalne ravnoteze bitne za preuzimanje zadataka mladeg zrelog doba. otvara se. On je deo ega zato sto predstavlja ujedinjujucu funkciju ega na jednoj od njegovih granica. citava kontraverza za radikalna razmatranja. dok se za slikovnost ego ideala moze reci da je skup stremljenihali-veCito-nepotpuno-dostupnih idealnih ciljeva za sopstvenost. Izgledalo bi da pod ideologijama superega Frojd podrazumeva posebne doprinose superega onome arhaicnom i magijskom u unutrasnjoj prisili ideologija. posto bi kao podsistem ega trebalo da testira. jos blizi socijalnoj realnosti. klasu ili naciju. superego. ERIKSON IDENTlTET I ZIVOTNl CIKLUS 169 "prenosnika". bira i integrise reprezentacije sopstvenosti proistekle iz psihosocijalnih kriza u detinjstvu. kategoricne savesti. kao centralni organizujuci agens. s druge strane. Takozvana bazicna bioloika orijentacija psihoanalize postala je postepeno uobicajena vrsta pseudo biologije. (Ostale gran ice Cine id. bilo pametno da se oznaka "ego" ostavi za subjekat. 1914. Izgleda da termini "superego" i "ego ideal" mogu da se razlikuju po drugacijoj povezanosti sa filogenetskom i ontogenetskom istorijom. Ego ideal. u odnosu na prethodne pojmove. i ego ideal. a da se oznaka "sopstvenost" dodeli objektu. aktualno postignut ali veCito-podlozan-reviziji osecaj realnosti sopstvenosti unutar socijalne realnosti. Stoga se mo~ rea da formiranje identiteta sadrii i aspekt sopstvenosti i ego-aspekt. medutim. mogla bi da se primeni i na ego ideal kao utelovljenje ideja. Ego identitet (ako ovaj termin zadrzimo i na ovom nivou rasp rave) bio bi. sa zahtevima nasih primitivnijih rnoralistickih sklonosti. Ono sto bi. ito posebno kroz koncep- . manje-vise. Mofe se reci da bi u pitanjima perceptivnog i regulativnog delovanja ega na svoju sopstvenost. slika i oblika koji sluze za neprestano poredenje sa idealnom sopstvenosti. a to su aktualna socijalna struktura sredine i slika realnosti kako se prenosi detetu tokom sukcesivnih kriza detinjstva. tako da omoguce terminolosko razlikovanje.

oni nisu liseni zdravog razuma koji je oduvek isticao ove razlike. iako donekle rusilacki. Ponovo je Hartman (1939) otvorio put novim razmatranjima. Tako neodredena a ipak sveprisutna "spoljasnjost" nuzno poprirna odredene ideoloske konotacije i. U psihoanalitickim spisima termini "spoljasnji svet" ili "sredina" cesto su korisceni da oznace nepoznatu oblast koja se opisivala kao spoljasnja sarno zato sto nije uspela da bude unutra . kao i neizbezno socijalnu formulaciju. Kako se dete . to pokazuje da sarno trajni socijalni metabolizam i stal- no (makar i neopazivo) restruktuisanje tradicije moze da za svaku novu generaciju odojcadi sacuva nesto nalik na . ali se njihov uticaj na analiticnog posmatraca smanjuje kako napreduje rad i kako pristupacni podaci krecu od periferije ka centru." U vezi sa mogucnoscu proucavanja odraza takvih "kulturnih uslova" u psihoanalizi pojedinaca. Hartman. to jest socijalne organizacije. koji se protezu duz radijusa sirenja zivotnih zadataka. Njegovo tvrdenje da je ljudsko odojce rodeno sa sposobnoscu adaptacije na "prosecnu ocekivanu sredinu" implicira jednu istinskije biolosku. unutar njegovih psihickih sistema ili unutar njegove sopstvenosti u najsirern smislu. Tako smo se postepeno opteretili ostacima suprotnosti koje su nekad bile neophodne i dovoljno plodne: jer bilo je vazno da se shvati da moralisticki i licemerni zahtevi drustvene sredine mogu da satru odraslu osobu i da izrabljuju dete.unutar koze pojedinca. Drugim recima.adaptira'' u naletima i po stadijumima. ali ipak kulturoloski i psiholoski konzistentnih koraka.rniije" koji bebi omogucava ne sarno da prezivi vee i da razvije svoje potencijale za rast ijedinstvenost. Sa danasnjim brzim tehnoloskim promenama postalo je pitanje ljudskog prezivljavanja naucno iznalazenje i odrzavanje fleksibilnim "prosecno ocekivanog" kontinuiteta u odgoju i vaspitanju deteta. Ova posebna vrsta preadaptiranosti ljudskog odojceta (naime pripremljenosti da razvoj tece unapred odredenim koracima kroz institucionalizovane psihosoci jalne krize) zah teva citav niz sukcesivnih sredina umesto jedne bazicne sredine. istorijska i tehnoloska ponovna prilagodavanja. besmislen je implicitni zakljucak da individualni ego moze da postoji protivno ili u odsustvu specificno humane "sredine". koji se razvijaju unutar promenljive istorije njegove zajednice.prosecnu ocekivanost" sre~ine. Sve ovo povezuje covekovu takozvanu biolosku adaptaciju sa pitanjem zivotnih ciklusa. Ali cak i uz nedavno priznavanje znacaja "odnosa majka-dete". ustvari. Bilo je vazno da se konceptualizuju neki bitni antagonizmi izmedu energije domacinstva pojedinca i drustva. Oni kazu: . ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 171 tualizaciju (ili nedostatak konceptualizacije) covekove "sredine". slepim pritiscima i cistim "konvencijama". uzrokovanih kulturnim uslovima. ili kao prisustvo majcinske nege (barem delimicno dobronamerne).Analiticari su takode svesni razlika u ponasanju. autori su manje ohrabrujuci. ono sa svakim postignutim stadijumom trazi novu "prosecno ocekivanu sredinu". pravi pregled pokusaja pristupanja odnosu kulture i licnosti. Medutim. covekova sredina treba da ornoguci i da sacuva nizove manje ili vise diskontinuiranih. to jest od manifestnog ponasanja . nekad kao cinjenica (bez znacaja ili uznemiravajuca) da drugi ljudi postoje. Kris i Levenstajn (1951) tvrde: "N a kulturne uslove rnoze i treba da se gleda imajuci na umu i pitanje koje i kakve vrste prilika za ego-funkcije oni uvode ili koce u beskonfliktnoj sferi. pop rima odlike nekih predstava sveta: "spoljasnji svet" nekad se zamislja kao zavera realnosti protiv infantilnog sveta zelja. i ne sarno sto je po svojoj orijentaciji daleko od "bioloske" vee i preti da psihoanaliticku teoriju odvoji od obilja etoloskih i ekoloskih otkrica moderne biologije. [er cak ni najbolji majka-dete odnosi ne mogu u potpunosti da objasne onaj fini i slozeni . Dimenzije ekologije coveka sadrze i neprekidna prirodna.170 ERIK H. koji prornisljeno. Stoga se psihoanaliticka sociologija suocava sa zadatkom konceptualizacije covekove sredine kao trajnog nastojanja starijeg i zrelijeg ega da se pridruzi organizacionom naporu za obezbedivanje integrisane serije prosecno ocekivane sredine za mladi ego. 3 U nedavnom tekstu. opstaje i kruto shvatanje da je jedinica majka-dete "bioloski" entitet manje ili vise izdvojen iz kulturalnog okruzenja koje tako ponovo postaje "sredina" sa neodredenim podrskama.

preno sto se. 4 . vazi sin ezom raspo ~ZlVl orijentacija. preko zajednicke organizacije. koji tri autora (buduci sarni istaknuti kosmopoliti) izgleda smatraju dovoljnim za ovu pojedinacnu oblast posmatranja. psihoanaliza je pod okrilje primila mnostvo slika sveta i utopija koje su sejavljale u raznim etapamanjene istorije u raznim zemljama. Kao pokret. Ipak.. bude vise ~lste~atlcna. ERIKSON IDENTITET 1tIvOTNI CIKLUS 173 do podatka. naime: sta psihoanaliza mora da bude (ili mora da ostane iiipostane) za pojedinacnog praktikanta. do njegovih derivata u kaSmJIm. razviju i odrze maksi16 Moj kurziv. psihoanaliza je u svojoj kratkoj istoriji ponudila bogate mogucnosti za raznovrsne identitete: dala je novu funkciju i opseg za tako raznorodne pokusaje kao sto su prirodna filozofija i talmudski dokaz. dok za druge. zahtevaju vise "analizovani" zdrav razum. V~es~ po~~umevao hipotezu koja ide dalje od hipoteze Hart~ana.sionalnim identitetima" nuzno nas je odvela dal)e. koji tvrde da "na kulturne uslove moze l6 1 treba da s~gle~a imajuci na umu i pitanje koje i kakve vrste prilika za ego-fu~c~)e om uvode ~i koc~ u beskonfliktnoj sferi". strucnjaka i gradanina. te da se. oni koji iziskuju da psihoanaliticareva svest 0 kulturnim razlikarna ide znatno iznad "zdravog razuma". . najispravnijs u raznim etaparna ovog polja u razvoju. za pojedinacnog psihoanaliticara moze biti neophodno da se upita koja ga je posebna konfiguracija nagona. izvikane antiteze nekim Frojdovim probnim i pl.o~~mu ~avnih razlika u onome sto se oseca kao najprakticni)e. budem vratio problemu ideoloske polarizacije kao aspektu drustvenih procesa koji udovoljavaju nuznostl razvoja ega adolescenta.teti lako nalaze svoju raz:~du J~de~ oloskim skolama lueverzlbIlmm slstematizacijama koi d argument ili izmenu. I yil k re azmm tezama ~os uz e su ao osnova za profesionalne i naucne identitete d gih ak ' tik~~ta ~ ovom p. Pre iii kasnije. . socijalna reforma i pravljenje para. a sto je rezultat jednostavne Cinjenice da je covek. makar sa psihosocijalnog gledista. as njime ijednu inspirativnu ideologiju. koji su zaista "pristupacni jedino za analiticko istrazivanje".~lju. dok teorijsko ucenje mora da baci svetlo na ide~Iosk~ p. neophodno je da se obazremo ne sarno na metodoloske. prakticne i eticke faktore n . Raspr~va ~ "profe. od cega je jedan deo pristupacan jedino za analiticko istrazivanje". Da bi se ovoj celoj stvari pristupilo psihoanaliticki. u zakljucku. Ovaj nas tekst pretenduje da ukaze da su pre centralni problemi razvoja ega. Ucinicu jos jedan iskorak u doba odras.172 ERIK H.. sposobnosti i prilika navela da izabere ovo neprestano-rastuce polje._ t I Y··h . Knsa 1 Levenstajna (1951). da bi ostvario efikasnu interakciju s drugim Ijudima.lstmskl yodrashm et~pama.~d f~r~lra~)a Iden~lteta u strogom smislu. Pojedini Frojdovi ucenici su tako nasli da njihov identitet najbolje odgovara izvesnim njegovim ranim tezama koje su obecavale poseban smisao psihoanalitiCkog identiteta. Ovde ne poricern neophodnost da se u. Govor~Ci 0 naueno~ dokazu i naucnorn progresu u polju koie se direktno bavi neposredmm potrebama ljudi.ego ~eop h 0dnost profesionalnog identiteta poduprtog ideoloskom k Ina ost nrofesi . sjedne strane. dK .lost~. buduci da je pojedinacni psihoanaliticki "identitet" postao kamen temeljac njegove egzistencije kao coveka. je ne cpustaju Y. definisu originalni izvori njegove inspiracije i temelji njegove specificne moralnosti. Slicno tome. s vise odvaznosti. Neka istrazivanja u ovoj oblasti mogu da razjasne cinjenicu da su neki od najvrelijih i najtvrdoglavijih odgovora na pitanje 0 tome sta psihoanaliza jeste ili nije proistekli iz jednog drugog veoma presnog pitanja. odbrana.T~~ i~enti. s druge. najistmitije. da gleda jedino kao na udruzeni napor odraslog ega da. knjizevna demonstracija i gradenje teorije. Lako je rnoguce da relaycl)a edu organlZO:anih vr~dnosti i institucionalizovanih napo~ r~ drust~~a. na osnovne socijalne 1 kulturne procese ~oze. najednom rastucern i neocekivano popularnom polju. prinuden u intervalima da nacini ukupnu orijentaciju na osnovu date etape parcijalnog znanja. 1 mehanizama ego sinteze. tradicija medicine i ucenje misionara. trening analiza mora onda da ~buhvatl raznovrsnosti u formiranju profesionalnog identiteta ko~ kandida~ za obuk~.

1 karakreristicne po dele rada. njihovog perioda. 7. Plodnost i • ~vom SPlS~ mog~ ~am_oda pristupim problemu odnosa identiteta sa ideolosklJ? ~roceslma (. postaju i ostaju vazna zajednicka postignuca individualnog razvoja ega i drustvenih procesa. 6).ogl)e lzme~u st. U poljima d V. VII. raju prema sistemima vrednosti i tipovima Iidnosri). v Y • • GI. id bliih r' ih . 1V. i cini se da bas u ovoj uzajamnosti razvoja starijih i mladih generacija izvesne osnovne univerzalne vrednosti. kao sto je paralelizam psihosocijalnih i psihoseksualnih tema.. 6. ove vrednosti daju neprocenjivu podrsku razvoju ega kod generacije koja raste. izolacija (VI.6? -8~). konacno. istina. 8 pr~?aClCe sve indikacije koje ja mogu da dam 0 pretecarna u adolescenciji onoga sto kasnije postaje Intimnost. Sarno takva organizacija ima izgleda da pruzi konsistentnu podrsku mladom egu pri svakom koraku njihovog razvoja. Kako je prikazano u poglavlju "Rast i krize zdrave licnosri" (str. arizu vrs u genera izovane generativnosti. . nadpersonalni' t za d dmlad 10 eres o rzavanJem. ~ J1 1C~1 konfhkata crpu energiju koja zadovoljava specificnu traznju za r.e~1O~ez~m~~e:l~dujuce slike sveta.. u ponajvise integrativnim iskustvima i vrednostima stecenim za zivota. pravda. u stvari. na dijagramu). U stvari. Slicno tome. a problem lnlCl)atlve (vs. r . U pripremi je spis koji poredi ova tri sna. kompenzatornoj moci i nezavisnoj kreativnosti. ERIKSON IDENTITET I tIVOTNI CIKLUS 175 mum beskonfliktne energije u uzajamno podrzavajucoj psihosocijalnoj ravnotezi.peno !cno i:is~uju posebne socijalne procese koi i ce iznova da tvore -prosecnu ocekivanosr" sredina b1'10k . nju a iz naJ.~vna t~skoca i os?bi~a s~cija~?a patologija. Problem posla presudan je u pripremi prevladujucih tehnika proizvodnj. '. U .:dl Erik~on.tu bude na raspolaganju maksimum bes~onflik~ne energ1Je nakupljene u krizama iz detinjstva vecine njegovih mladih Clanova 18. reproduktivnost i integritet (VI. U pisanoj istoriji su neke takve vode ostali zabelezem kao .. pacijentirna i povojnirn Frojdovirn idejama u . dajuci neku posebnu nadindividualnu doslednost roditeljskom ponasanju (iako vrste 17 Vidi razmatranje 0 deci. Psihosocijalne dobitke razvoja odraslog ega oznacio sam izrazirna intimnost. 1954).. red. 7) i oia] (VIII. mogu da se obuzdavaju sarno uz pomoc uklapajuceg sudelovanja jedinke u drustvenim stremljenjima koja "uvode prilike za ego funkcije u beskonfliktnim sferama".1 po m a ~vanjem institucija.IJ'ivu ~ u~amatsk" tu c I' . VIII. . .. smislene korespondencije sa glavmm knzama razvoja ega drustvu polazi za rukom da njegovom posebno~ grupno~ identite. i.174 ERIK H. itd. 8. u vezi sa verbalnim konVenCl]ama 1 formalnim lnstltuCl]ama koje prenose i d' . ose an-van- .J "al . U mom psihosocijalnom turnacenju ovog sna ukazao sam da jedan san moze da se shvati kao da obnavlja korake psihosocijalnog razvoja a da istovremno predstavlja psihoseksualnu regresiju na neki od infantilnih stadijuma razvoja libida.~dl)Uma~Sih~SOCl)alnograzvoja pojedinca i glavnih trendova sociialne orgamzacije.. 8).veliki". kao ljubav. V. mo~am ~~ zamohm C1~~?Ca ~ jo~ je~om ~ogleda na mapu.Vl~U~ih prav~ 1 ogranicenja u bazicnim principima zakona i pravde. stida i sumnje) sustinski je povezan sa ocrtavanjem ~di.clOnahzova~lm vrednostima.sene vre OSh. same njihove alternative.autono~ije (vs. jednako kao sto mlade zavise od starijih. tj. krivice) sa podsticajima i ogranicenjima koji izviru iz ?o. 19~8a) ida sarno uzgredno navedem moguce an~. rad. doslednosti -ukljucujuCi dosledne nacine da se bude ned I d . d ustv do" di 0 rzavaJU Pre no ov~ o~~tu postavku ukratko primenimo na ideologiju.I_n. 18U . u roditeljstvu ili u drugim formama "generativnosti'l".mant~ogd~a pro~u~cije.sl~caJ~' 1Ost~tuc1Je jedino kroz svoju konstantnu prenamenu ce pridobijar] akt~vno 1nadahnuto ulaganje nove energije od strane ni iho~~g ~a~eg ~lans~a. d . vidi se da je falusno nametanje blisko povezano sa inicijativom. U sv~o~. sarno kroz odrZavanje: u svojim l?Stltu. dok san 0 grofu Tunu snazno istice teme autonomije i oblike analne elirninacije. u svoj njihovoj odbrarnbenoj snazi. ~r?blem . povlaienje u sebe (VII.Jrrninom snu". Pokazalo se da su Frojdovi snovi (zbog snazne unutrasnje strukture njegove licnosti a rnozda i zbog didaktickih interesa u odnosu na snove) bili neprekidno rasvetljavajuci. Frojdov san 0 tri Parke ukazuje jasno na blizak odnos oralne inkorporacije i problema poverenja. 7. Oni oznacavaju postadolescentni razvoj libidinalne katekse u intimnim angaiovaniima. Svi ovi razvoji imaju kako ego aspekte tako i socijalne aspekte.Jrminom snu" (Erikson. Tako onda starijim generacijama trebaju mlade. ' roz ceremonu nu prenamenu ill kroz slstematicnu preformulaciju U oba I ja odabrane vode i elite osecaju se pozvani da prikazu uve. vera. 6. kako pocinje da se otkriva kroz nase istorije slucajeva. izgleda da su oni u sta . Re~eno vise teorijski. kako sam pokazao u mom spisu. '. cak i u pogledu problema koje nije eksplicitno fo~mulisao.

i~n.slove koji su u toku. [er potreba za vezivanjem iraeionalne sam. "In~en~lvn? ozbiljni": cak i cinicnirna dopusta da ulazu u iskrenost. tj. Borba za Seksualni identitet (V. u polarizaeiji svojih sklonosti da se ponasa kao glumac na pozornici zivota i kao reformator u drustvenoj stvarnosti. 7). Takva polarizacija. medutim. ali ne remeti nepotrebno ~stale.~ompulz. p. ideoloski sistem je koherentno .olog1}~pr?t1vree~. d' kri g)e ~pre~e ~greslvne 1 is iminativna energije mlade jedinke i opasuje iden~ltet jedinke kada ~a do~r~i.nacinu zivota") ucesnici~a o~ogucava koherentnu. S. '. ista potreba njih cini poteneijalno ideoloskim''. politickorn kredu iii . Bi. Reci koje su ovde ispisane kurzivom. "Stvarnih": nejasno unutrasnje zlo projektuje na omedeni uzas u stvarnosti.predstava. koji su izgarali od indignacije spram vrlo stvarnih i vrlo temeljnih zala koja su pogadala ceo svet". visoko struktuisanoj slici sveta. Tako su identitet i ideologija dva aspekta lStOgproeesa. . ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI ClKLUS 177 Integritet. iako po sebi vazna kao drustveni fenomen. mora da bude sustina ove postepene zamene uloga krozkoju "identifikovana" individua postaje figura za identifikaciju za mlade. kroz formiranje cvrsceg identiteta nedjeg statusa sledbenika (nekoga) i vode (drugih) (V. vi~i oblik identifikacije.telo. VII.po. St~. cini se da je Soovo koriscenje izraza kOJ1karakterisu jednu ideologiju naglasene intelektualne briljantnosti.~a re~ "idveologij~" je na losern glasu. dopusta rani razvoj odgovornosti prema mladim vrsnjacima. . tj. konflikt i resenost odgovara- 5 So je. Oboje pruzaju nuzan uslov za daljnje individualno sazrevanje i ~tim~ za ~l~de~i. . Najzad. ideoloska polarizaeija. .se tice fa~ija~skih soeijaIista. u pocetku zaokupljena pitanjem kakva je neko vrsta rnuzjaka ili zenke. po meni. drugima kao "nekonsistentne" i hipokrizijske.onze~ativnim cak i tamo i onda kada izgledaJU najvise anarhicni 1 radikalm. solidarnost koja povezuje zaJedmcke identitete. 7). 8). podrazumevanom Weltanschauungu. Ovde . da prosirime gore citirani sovizarn: ne sarno da je klovn cesto n. manje-~ise eksplieitno u potrazi za slikom sveta kojudrzi na okupu ono sto je So nazvao "jasno razumevanje zivota u svetlu neke razumljive teorije".). Po prirodi stvari jedne 1de. koja je. ako nije aktuel~o ukljuce~a u neku ideolosku polarizaeiju. prosecna zajedniea.". neko slamanje mnogostrukosti vrednosti svodenjem na nekolicinu prisilno obaveznih. Es. J er istina je da proseena odrasla osoba. preteca osecaja odgovornosti prema sledecoj generaciji (Generativnost.i~ i k.O . gde ostaje pn ruci za periodicne rituale i raeionalizaeije.aj?ol~~ ulo~a velikog Soa (igra reci: Shaw i Show . 6) priblizava se problemu izbora buducegroditeljskog partnera. srnisljeno bio spektakularan covek. zapravo. nego je 1najiskrenija. No. neka forma Ideoloike polarizacije (V. sasvim opravdano. medu Engleze. iako sistematski uproscenu. "Temeljnih": obecava sudelovanje u pokuSaju rekonstrukcije temelja drustva. 1949). 6). sredstvima i eiljevima. na kraju neizostavno postaje kritican deo problema Integriteta (VIII. ne iskljucuje rnogucnost da na izvesrum stupnjevima individualnog razvoja i u izvesnim periodima istorije. nairne. a o_pstakflt~a 1d~010gIJekarakterise njene nagovaraCke simplifikacije kao slstemat:ki oblik kolektivne hipokrizije (Mannheim.nekom dobro omedenom odeljku njihovih zivota. "Ceo svet": daje strukturu potpuno definisanojslici sveta. onda je sklona da ideologiJU d~pon~Je u.Preporod": cini je snaga tradicije u stanju podmladivanja. Ipak.omrinje i iracionalnog odbijanja mlade ljude ponekad cini stra~OVlt.p. prenose sledece implikacije. Vredno je dakle da se na ovom mestu podsetimo reci kojima je So izabrao da opise svoju "konverziju": "bio sam uvucen u sociialisticki preporod ranih osamdesetih. kao sto smo videli da se odrazi10 i u Soovorn iskazu (1952) da je "isuvise uspeo' da iivi javni identitet "Dii.Uvucen u": ideologij~ im~ moe prin~de. ideja i ideal a koje (bilo da se zasnivaju na formuhsan1m dogmama. . intenzivno ozbiljne. Opstije gledano. 8).176 ERIK H.zajednickih slika. Razjasnjenje.Jzgarali od indignacije": potrebi za odbacivanjem daje ovlascenje pravicnosti. kroz seIektivnu ?o~agu zslntimnoicu (VI. naravno. ukupnu orijentaciju u prostoru i vrernenu. cinjenica da su ideologije pOJednostavlJene ideje 0 onome sto ce doCi (i da ce tako kasnije moci da po~luie kao r~cion~izaeija za one do (ega je doslo). su dakle elernenti s kojima grupni identitet u siuzbu svoje ideolo i' .

najsurovijim sredstvima. ~o ce neprekinuta proizvodnja da bude ona nit ko!a d:Zl ~~ oku~u sa~asnjost i buducnost. protiv onih za koje se cini da dovode u pitanje ili ugrozavaju njihove nesigurne ideoloske osnove.178 ERIK H. Bilo bi dobro da se nacas zamislimo nad cinjenicom da tehnoloski i ekonomski razvoji naseg vremena ugrozavaju sve tradicinalne grupe identiteta i solidarnosti koje su mogle da se razvijaju u agrarnim. Cini se da ideologije ornogucavaju smislene kombinacije onoga najstarijeg inajnovijeg u idealima grupe.takvirn fanatlCmm ldeologl. U velikom delu sveta ovo izgleda r 1 . takode. Sve ideologije. isk:~ni asketizam inestrpljivu indignaciju mladih tako kanalisu prema SOCIJalnoj granici na kojoj je borba izmedu konzervativizma i radikal~zma najzesca. Omladini je potre~no da sv~ja odbacivanja i prihvatanja zasniva na ideoloskim al. One silovitu odlucnost. sada izgleda izgubila svoju uverljivu cvrstocu. P?stavilo se pred Izrae1u svega nekoliko godina.ama da da konkretnu moe masinerije totalitarne drzave (Erikson. kao cenu za obecano posedovanje buducnosti.io.ternatlvam~ ko~e su zivotno povezane s postojecorn lepezom alternativa za forrniranje identiteta. cak i kod clVlhzovamh bica.~va pitanja moraju da sacekaju bolju formulaciju odnosa ega prerna tehmkama rada. potpunu unutrasnju reformu. 1953). Nova nacija )e uspostavl)ena na dalekoj obali (koja cini se nikome ne 19 Organizovan od strane profesora S. koji su okupirali vek 1po ame~~e istorije). Izrael fas~inira i svoje prijatelje i neprijatelje. Psihoanaliza rnoze ida pomogne u razumevanju 6n!e~~ce da ~aternalisticki primitivna jednostavnost superega. Veliki b~oJ ideoloskih fragmenata iz evropske istorije naslo je svoj put do s:vestlove male drzave (i mnogi problemi identiteta. bozanskog plana i nebeskog odobrenja za sredstva proizvodnje (i razaranja). Medutim. potpuna ratna disciplina.~loska centralizacija moze malim grupama s. traze beskompromisno obavezivanje na n~ku ~psolutnu hijerarhiju vrednosti i nekakav rigidni princip postupanja. i ko je pogoden (i kako i koliko duboko) tehnoloskim promenama (Erikson. feudalnim.ra~. 1953) . sto se tice primene psihoanalitickog instrumenta na pitanja 0 tome kako se ~enja covek u svojoj dubini dok menja vidokruge svoga okruzenja.Psihoan~liza je dala izvesne doprinose razumevanju ovakvih razvoja dogadaja. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 179 ju jednoj neizbeznoj unutrasnjoj potrebi. bilo da je taj princip potpuno podvrgavanje tradiciji. prave vode kreiraju znacajne oblike solidarnosti. ako ce buducnost da b~~e rezervisana za neku felu naoruzanog nadcoveka. c···. Frankestein (Hebrew University). Superego je s~on d~ po:r~tl tent~:lJ~ od identiteta upravo preko totalizma i ekskluzivnosti nekih Ideo~oglJa. Eisenstadt i C. narocito u meri u kojoj su odrazavali univerzalne ~ks. buduci da je nebeska disciplina. a psihopatske vode svoj prljav posao. ili (da pomenemo sarno jedan ideoloski sastojak naseg doba) ~ot~uno pragmaticno prepustanje procesu proizvod~je i ~ims~~m radu ljudi. pogledirna koji predvldaJu milenijume 1 kataklizme i koji uznose samozvane smrt~e bogov. takav sveopsti razvoj izgleda rezultuje gubitkom osecaJa kosmicke celine. patricijskim ili trgovackim ideologijama. Prvoizlozene impresije su moje. ako se buducnost opaza kao predpremijerno izdanje raja na zemlji. ako ce buducnost da bude drugi svet. tehnoloskom "okruzenju" i prevladujucoj podeli rada. rnoze da iziskuje iracionalnu veru u zemaljske ~up~rpolicajce. 6 Tokom nedavnog seminara u Ierusalimu'? imao sam priliku da r~zgovaram s ~~:aelskim naucnicima i klinicarima 0 tome sta je to identitet "Izraelca 1 tako da sagle dam jednu krajnost u savremenim ideolo~k~m o:ijenata~ij~ma. ako je buducnost ovekovecenje predastva. v . Na toj granici fanaticni ideolozi obavljaju svoj pregalackl. koja je obuhvatala ranije slike sveta. ezu tuje sprem~oscu z~ la~clll~clJ~~ tot~hstickim pogledima na svet.Jer kada u~postavljeni identiteti postanu iznoseni ili kada zapreti opasnost da om nedovrseni takvi i ostanu. ~ao s~o su poka~~i mnogi autori. narocite krize primoravaju ljude da vode svete ratove.zno~ti: unutrasnje zavisnosti i ranjivosti koje pripadaju opstoj 6n~en~cl detinjstva. potpuna rezignacija.e: ~a~as tehn. . ali tu. .

~od U. pre predstavlja kapitalisticku zadrugu. cesto bez znanja. nastao narocitim medunarodnim i naeionalnim statusom Palestine. ako se uzrne u obzir njen odnos prema nacionalnoj ekonomiji.eva ~ izvanrednih ideoloskih problema koje su postavili pionirski cionisticki naseljeniei (sada malobrojna manjina). Bez sumnje. Sada se vee donekle ekskluzivna elita kibucijanaca suocava s neMoiemo da pokusarno da elite koje izrastaju iz istorijske ~romene odred~m? kao grupe koje iz najdublje zajednicke krize identiteta uspevaJu da stvore novi stil borbe sa glavnim opasnim situacijama u drustvu. bez sumnje. koji s~ ~e naknadno sakupili i okoristili zauzetim tentonjama I ostvaremm dobitima20.180 ERIK H. No. naravno. jedna od ideoloski najvise svesnih zemalja koje su ikada postojale. medutim. ovi p~on~ri (koji se m~?u ~?redl~.: ticku ideologiju. U svojoj "domovini" i oruci tlo svoga doma.i. rnisljenja i slogana koji okupiraju sporenje mladih ljudi. iako su neki detalji njihovog sistema obrazovanja (kao sto s~ podizanje deee od prvoga dana u decjim domovima i m. 20 uporedivo vecirn delom stanovnistva koje je nista do nesvarljiva mesavina .americkn i britansko jevrejstvo (koje je i kupilo veci dec zemlje za kibuee od odseljenih arapskih zemljoposednika i sovjetski komunizam s kojim je kornunalisticki (da ga tako nazovemo) kibueki pokret-' osecao ideolosku bliskost . nova drzavna birokratija .novi. istoriiski moratorijum.l s n~sl~ naseljenieima koji su za uspostavljanje novog "naema zivota ~onstill pak istorijski moratorijum koji je nudi~? ot~riee novog k~ntm~~ta) obezbedili su istorijski ideal za novu naCIJU. "stara dobra" trgovaCka klasa mesetara. nikada "seljaei" ili radnici nisu toliko raspravljali 0 dalekoseinim znacenjima dnevnih odluka.iako s potpuno nepredvidivom sudbinom u industrijskom svetu. oslobodio nepoznate energije i stvorio (manje-vise eksplicitno) grupu ideala od sveproiimajuceg znacaja .pripada") od ugnjetenih manjina iz mnogih zemalja. 21 To jest. takoreci. manje-vise podrugljivo. individue. manje sklon kompromisima. medutim.ih P_o~tlg~u. religijski pravoverei. jesu nepovezani krajevi formiranja identiteta koji cekaju na neku ideologiju da ih poveze. nije propustio da se postavi izmedu dva sveta s kojima (oboma) cionizam odrzava jake istorijske veze . rnocno organizovano radnistvo. ~iko ne moze da p?n~e da je kibueki pokret stvorio vrednu. koje nije sasvim strano niti ist~ricari~a ove zemlje. koji ima najvise znacenja.identitet zasnovan je na uvezenim idealima koji su liberterijanski. naziva adolescencija . dec kibuckog pokreta.~o~e zove kibueki pokret. odgovornu I nadah~tu vrstu. medutim. Izrael je. Legitimno je.zra~lu i u inostranstvu. Svaki razgovor 0 mnogostrukim i najneposr~dmJ:n: problemima Izraela pre ili kasnije dolazi do izv~~r~dn. prvo u Otomanskom earstvu a potom pod Britanskim mand~to~. koji su Cini~~ ~no s. mogli su da uspostave i utvrde znacajan utopijski mostobran za ~1O~1~. Mora da se pretpostavi da veliki deo spontane polarizaeije ukusa.postoje kao deo iivota mlade licnosti ili mlade grupe. ERIKSON IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS 181 .)edan. da je u Izraelu utopija ~lla uspostavljena na graniei koja je sve vreme bila. izloi~na.mase africkih i orijentalnih imigranata. zitelji velikih gradova. .sarno da bi na kraju bio odbacen od strane Moskve kao jos jedan vid zastranjivanja.~l~Vlr:na slicnim onima s kojima su se suocavali rnorrnoru.niklu preko noci. relativni komunizam unutar individualne zajednice koja. 1950:) I pono~o da postane celina i tela i duha. Kibucki pokret je tako jedan primer moderne ideoloske utopije koji je u mladim ljudima. i veliki deo iznenadnog nagona na destruktivno ponasanje. zapravao i bez interesovanja odraslih za njih. "pndosl~ Jevrejin morao je da savlada tolike lose identitete koji su bili rez~tat veertog potueanja. Ovi evropski ideolozi uz dati. ali i nacionalnosti. koji su smatrali da su od jednog "naroda". u vezi sa odnosom revoluci~narn~ eli~~prer:na omma.e~o~ti smestaj decaka i devojcica srednjoskolskog uzrasta) predmet kntike I u !. trgovanja i intelektualisanja (~rik~on. Nadalje.~ski i mesijanski. Cinjenica je. pitanje. Suptilnija znacenja ideologije za formiranje identiteta verovatno najbolje mogu da se dokuce poredenjem visoko verbalnih ideologija s onim tranzicijskim sistemima konverzije i averzije koji postoje u svakom drustvu na onoj nicijoj zemlji izmedu detinjstva i zrelosti koja se. punt~. Ova istorijska cmjeruca jeste jedini okvir za prosudivanje i racionalnosti i racionalizac~j~ pro~~aslog stila zivota.

koji se bave omiadinom. 0 Ie.caforrmran!~ Ide?uteta u ~vakoj k~turi.se. • "Y'" Mozerno..' konsu~Ulse I uproscavanje socijalnih modaliteta. Ipak. postaju znacaj ill pre d stavruci tog strategijskog cina "pnznavanJa" (cina kojim drustvo id ifik . a ~evr~tlmo na one na sta smo ranije ukazaIi: nastavmci.~r~cI svaki ernotrvan odgovor i onemogucava pojavljivanje bilo kakvog stida ili krivice.0. nesvesni dobitak delinkvent moze da izvuce iz totalnog izbora delinkvencije kao nacina iii kao cilja zivota.spoljasnji izgled totalnog ~bo~~ . Ovo. uniformnosti i konformizmom koji karakterisu sadasnji stupanj ove nase individualisticke civilizacije. U stanju deh. Lakse je da se razgranici taj zlocudni zaokret ka negativnom grupnom identitetu koji prevladuje u delu omladine. Ukoliko miadu osob r~~l J~~nos:a~~osti ili.radenju posla" u destruktivnom smislu. etnicke i verske marginalnosti pruzaju slabu osnovu za pozitivne identitete. recimo. ~ 1 .riegde ide". potrebi da se "neko~ ga docepam~ ~~P?trebl da se makar "nesto radi" iIi da se .da .. posebno u nasim velikim gradovima gde uslovi ekonomske. str.zapravo . pnbh~a~a to~e da lZa?er~ negativan identitet. Kod delinkvenata (cesto regrutova~ih .~oz~ u P?staJanJe upr. doci cemo do ovakvih razmatranja: MI~dalack~~elinkvencija neke mlade ljude spasava od difuzije vremena. "jednoClanu vecinu". na~avn?. sudije 1psihijatri. Niti bi covek smeo da se usudi uzgred da oceni promene koje se mozda odigravaju u ovoj ideoIogiji i u onome sta ona podrazumeva.~antni kl:atkorocni ciljevi koji sluze.avlJuJe perverz~a. 0 i~entite~. ah. kioni politi eke ideologije. ali se. oz. 1950) . . u s~an 1Z1a:emotak~oJ opasnosn. kao protivustavni eIe~ent." ' "I enti 1 u~e sv~!~ mI~de clanove i time doprinosi njihovom identitetu u raZ:~Ju) koji Je oplsan na pocetku ovoga teksta.udovoIji usadenim navikama u pravu i ps~~ hijatriji.avo onoga 5tOnemarno i strasljivo drustvo od nJe 1 ocekuje da bude . nJegovo P?tpuno .grupa kOJlma!e uskracen~ smls~~no radno iskustvo) umesto toga se pOJ. njegovo provokativno samozadovoIJs~vo.po:ica~je. uputno je da se cuvamo od nekriticnog pri22 menjivanja klinickih termina. na primer. razigrane disonancije.' tak~de postaje sporedna u delinkvenciji. ERIKSON [DENTITET I ZlVOTNI CIKLUS 183 7 U patografskom odeljku ovoga teksta ukazao sam na totalan izbor negativnog identiteta kod pojedinaca koji su bili u stanju da takvo bekstvo ostvare na osnovi autistic nih i regresivnih sklonosti. 129). tj.Iz. om dlFgno~tIkuJu 1 tretiraju kao kriminalca. nudeci mu "sansu" po cenu grize savesti .guce je ~a njegovo radikalno zatvaranje. ovde se negativni grupni identiteti traze u spontanom formiranju klika koje idu od ulicnih bandi i razuzdanih gomila do narkomanskih i homoseksualnih krugova i krirninalnih bandi. U toku proucavanja visoko smo cenili sposobnost nase omiadine da se s difuzijom identiteta industrijske demokratije izbori pornocu prostosrdacnosti.~og pactjenta. dok ga obradujemo. sto nudi onako n~proboJnu f~~adu ~a istr~zitelja iIi sudiju. kao rezultat svetske borbe koja u ovoj zemlji vojnicki identitet cini nuznirn delom mladeg odraslog uzrasta. ona se. Ova fasada . Pravna klasifikacija takvog dela moze za svagda da zapecati negativan iden- =: . satisfakcija u . rastuceg zahteva za standardizacijom.~olna nesposobnost. Ra~na. solidarnosti "drugaCijeg misljenja" (Reisman. zajedno s primitivizacijom zivotnog irnpulsa. Znacajni doprinosi ovome problernu mogu da se ocekuju od kliniCke prakse". kako rece jedan pacijent. mozda ne bi ni bilo neophodno da nije opstega razvoja kome nisu u stanju da se podrede. sve u svemu. U ovoj zemlji zahtev za sveobimnim konformizmom nije prerastao u eksplicitnu totalitarnu ideoIogiju.uizb~gava se takode.kao porem~ce. grize savesti mogu da prikriju i suzbiju ankSlO~?OS:nastalu IZ~retece dl~IJe identiteta. Mo. Da Ii ga mi.i odbojnosti prema ideoloskoj eksplicitnosti. da se uziva u vladanju materijalima i u kooperatlvn~m sltua~IJa~a. Bekstvo mnogih darovitih ali i nestabilnih mladih jedinki u privatne utopije iii. tehnicke virtuoznosti. pa lako moze da svoju ~nerglJu I. kao ~ropallCu ukle~u svojim odgojem iIi .182 ERIK H. on je sebe udruzio s totalnim dogmama crkava i stereotipima poslovnolikog ponasanja. stavova i metoda na takve J' vne p bi a M d b' bil b li d ' ro erne.cenu koju ne moz:.~a platii Pregledavsi komponente difuzije identiteta (horizontala V. Y . blo~ada. ili bar ostaje sigumo skrivena od strane posebne IdentlfIkacIJ~ dehnkventa sa samim sobom kao u ulozi delinkventa.?uboka. sa svojim zahtevima i neizvesnostima POtIS~uJudO~I. lZ razloga licne ili socijalne marginainosti. da se zapitamo koji unutrasnji.nkv~ncIJe s_vakubuducu perspektivu.1 tako zavrsi posao. Sta irnplicitna ideoIogija americke omladine (te najtehnologizovanije omladine na svetu) tacno jeste . Radna vestina je oko~m.to je sudbinsko pitanje kome se ne moze povrsno prilaziti u tekstovima ovakve vrste.

·v titet mlade osobe kao kriminalca. Takva sloboda obezbeduje predu~l. presao sam ce Iu mapu Sm~~ram d~ to nije d~voljno: ovome treba da sledi (Erikson. delinkventsko ponasanje mnoge pojedince spasava od biseksualne difuzije. nude bekstvo bilo od osecaja inferiornosti iii od bilo kakvog vezivan ja za istinsku intimnost. na nov nacin osvetljavaju one manje ili vise institu~lOnalIzovane obicaje i rituale.duju mladosti prostor izmedu detinjstva i odraslog ~oba: pSIhosocl)~lm. neravnoteza izmedu povecane pasivne stirnulacije koju pruza rnehanicki izum i smanjenih prilika za zivu akciju daje.u kojirna se kontinuirano kretanje ne opaza sarno preko iskustva. ~dentitet omogucava pojedincu da napusti preterano sarnoodbacivanje I neodredeno odbacivanje razlicitosti. Druga intoksikacija (sada zgodno kornbinovana s prvorn na drajv-in predstavarna) jeste pasivna intoksikacija spektaklima mocnog kretanja . Pre svega postoji nesto sto se moze nazvati lokomotorna intoksikacija naseg dobazadovoljstvo u zamisljanju sebe kao beskrajno mocnog vozaca.ov za moe eg~ da integrise sazrelu seksualnost. ERIKSON IDEN17TET I . verovatno. i da jasno razgranicava spoljasnje grupe. etika bande stiti danove zatvorene grupe od osecaja dijuzije ideala. Stime u vezi mora da se naglasi razvoj dogadaja veoma karakteristican za nase vreme: mislim na nov naglasak na pokretljivosti.. 1957). razvijene spos~bnost~ I odgovornosti odraslog doba. udruzivanja i pokrete kroz koje drustva I poddru~tva ob. kakvu omogucavaju masine. moravtorij~m to~om koga krajnosti subjektivnog lsku~tva. s. mozerno da zakljucimo: prevladavajuci na kraju pen?da ~etmJstva p?tencij~ln? malignu dominaciju infantilnog sup~reg~..nova. Pored toga.Ideolog~)e~. Sto se tice difuzije autoriteta. . Dotle. s definisanom hijerarhijom vodstva. Istorije nasih mladih pacijenata ilu~truJu nacine na koje teze krize identiteta mogu da proisteknu iz posebnih genetskih uzroka iii iz posebnih dinamickih okolnosti. takoreci. "goni svoju rnasinu".184 ERIK H. kao i rasirenoj adikciji prema preteranim oblicima plesa. dok smo zapravo pokretani od sila koje su i jace i brze od ljudskog tela. kao 5tOsu druge bande iii svet izvan bande. Rezime "Pokusavajuci da obuhvatim problem identiteta . [a bih na ovakav nacin pristupio problemu mladalacke delinkvencije. jasno je da organizovana delinkvencija mladu osobu nesumnjivo svrstava u zatvorenu grupu jednakih. 1956). s pojmovima stecenim kroz posmatranje psihijatrijskih vrsta juvenilnih porernecaja. 19~8a) sto VIseproucavanja kOF uzimaju u obzir specificnu dinamicku pnrodu o~abrani~ posredujucih faktora (zivotne istorije. Takve s~udij~.. istorije slucaja. zauzvrat. alternative tdeoloskog izbora I mogucnosti realistiine odgovornosti mogu da postanu predmet socijalne igre i zajednickog vladanja. Ovo pak nju oslobada nuznosti daljeg traganja za "dobrirn" identitetom (Erikson i Erikson. Prenaglasavanje falusno-sadisticke uloge od strane decaka delinkventa i olaka i bez Ijubavi promiskuitetnost od strane devojcica. dok organizam.lIVOTNl CIKLUS 185 Postoji nada da teorija identiteta na duzu stazu ovom problemu rnoze da doprinese i vise od pukog alarmiranja.~zbe. Takvo poredenje ukazuje da mozerno mnogo da naudrno 0 dinarnici rnIadih suprotstavljajuci pokionike delinkvencije i sizoidne izolacioniste (kao sto je Frojd suprotstavio perverziju i neurozu kao izraz i inhibiciju odredenih impulsa) (Erikson. Slicno tome. glavni doprinos prestupima kao sto su krade automobila i potreba za fizickim nasiljem. Buduci da je mladost eminentno lokornotrni period i buduci da u adolescenciji preliminarno (takode i rnentalno) istrazivastvo mora da preuzrne velikideo seksualne tenzije.

on bezobzirno razdvaja grupisanja i nizove za koje se pokazuje da se preklapaju kada se bolje pogledaju. Takvo proucavanje moze da se unapredi redanjem svake vertikale duz dijagonale (kao u nacrtu epigeneze) i uocavanjern njene unutrasnje doslednosti pre uporedivanja sa drugim kolonama.radni nacrt Dodatal~: Ovaj radni nacrt. Kao dijagram. pretrpeo je i pretrpece promene i prosirenja. Kao radni nacrt. On ipak sugerise da vertikalni i horizontalni nizovi predstavljaju neku vrstu skeleta za bilo kakvu krv i meso koje mogu (i moraju) da se pridodaju kroz proucavanja i razmatranja. predstavlja rezime oblasti i stadijuma razvoja koji su bili predmet ove monografije. Redosled po rangu ne postoji: moguce je da se zapocne sa bilo kojom kolonom za koju postoji obilje podataka i da se prede na sledecu izglednu kolonu. u obliku dijagrama. A B C Psihosocijalna Kriza Radijus znacajnih elementi odgovarajuci drustvenog D Psiho- E Psiho- odnosa socijalni modaliteti seksualni stadijumi uredenja .

188
Poverenje vs. nepoverenje Majcinska licnost

ERIKH. ERIKSON Kosmicki poredak Dati Uzvratitir . Oralnoespiratorni Senzornokinesteticki (inkorporativni nacini) Analnouretralni, muskularni (retenzivnoeliminativni) Infantilnogenitalni, lokomotorni (intruzivni, inkluzivni)

IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS

189

Bibliografija
I I

r

Autonomija vs. stid, sumnja

Roditeljske licnosti

"Red i zakon "

(Izjdrzati (Po)pustiti

\

Ackerman, N. W. (1951), "Social Role" and Total Personality. Am. J. Orthopsychiat., 21: 1-17. Bateman,]. F., and Dunham, H. W. (1948), The State Mental Hospital as a Specialized Community Experience. Am. f. Psychiat., 105:455-199. Benedict, R. (1938), Continuities and Discontinuities in Cultural Conditioning. Psychiatry, 1:161-167. Bettelheim, B. (1943), Individual and Mass Behavior in Extreme Situations. f. Abn. Soc. Psychol., 38:417 -452. Bibring, E. (1953), The Mechanism of Depression. In Affective Disorders, P. Greenacre, ed. New York: International Universities Press, pp. 13-48. BIos, P. (1953), The Contribution of Psychoanalysis to the Treatment of Adolescents. In Psychoanalysis and Social Work, M. Heiman, ed. New York: International Universities Press. Brenman, M. (1952), On Teasing and Being Teased: And the Problem of "Moral Masochism". The Psychoanalytic Study of the Child, 7:264-285. New York: International Universities Press. Also in Psychoanalytic Psychiatry and Psychology: Clinical and Theoretical Papers, Austen Riggs Center, Vol. I, R. P. Knight and C. R. Friedman, eds. New York: International Universities Press, 1954, pp. 29-51. Burlingham, D. (1952), Twins. New York: International Universities Press. Erikson, E. H. (1937), Configuration in Play - Clinical Notes. Psa. Quart., 6:139214.

Inicijativa vs. krivica

Uia porodica

ldealni prototipovi

Ciniti (=goniti) Ciniti kao (=igrati se)

Marljivost vs. inferiornost

.susedstvo'' , skola

Tehnoloski elementi

Raditi stvari .Latencija" (=zavrSavati) Sastavljati stvari Biti svoj (ili ne biti) Deliti da se bude svoj Gubiti i pronalaziti sebe udrugom Ciniti da bude Brinuti se 0 Biti kroz ono sto si bio Suociti se s nebicem Pubertet

Identitet i poricanje vs. difuzija identiteta lntimnost i solidarnost vs. izolacija Reprod uktivnost vs. samoapsorpcija Integritet vs. oCajanje

Druiine vrsnjaka i spoljasnje grupe; modeli vodstva

Ideoloske perspektive

Partneri u Obrasci prijatel jstvu, saradnje i seksu, takrni- takmicenja cenju, saradnji Podela rada i zajednicko domacinstvo "CoveCanstvo" "moja vrsta" Struje u obrazovanju i tradiciji Mudrost

Genitalnost

--

(1940a), Problems of Infancy and Early Childhood. In Cyclopedia of Medicine. Philadelphia: Davis & Co., pp. 714-730. Also in Outline of Abnormal Psychology, G. Murphy and A. Bachrach, eds. New York: Modern Library, 1954, pp. 3-36. (1940b), On Submarine Psychology. Written for the Committee on National Morale for the Coordinator ofInformation. Unpublished ms. (1942), Hitler's Imagery and German Youth. Psychiatry, 5:475-493. (1945), Childhood and Tradition in Two American Indian Tribes. The Psychoanalytic Study of the Child, 1:319-396. New York: International Universities Press. (1950a), Childhood and Society. New York: Norton. Revised, 1963.

----

--

190
__

ERIK

H. ERIKSON --

IDENTITET

12:IVOTNl CIKLUS

191

(1950b), Growth and Crises of the "Healthy Personality". In Symposium on the Healthy Personality, Supplement II; Problems ofInfancy and Childhood. New York: Josiah Macy, Jr. Foundation. Also in Personality in Nature, Society, and Culture, 2nd ed., C. Kluckhohn and H. Murray, eds. New York: Knopf, 1953, pp. 185-225. (l951a), On the Sense ofInner Identity. In Health and Human Relations; Report on a conference on Health and Human Relations held at Hiddesen near Detmold, Germany, August 2-7, 1951. Sponsored by the Josiah Macy, Jr. Foundation. New York: Blakiston, 1953. Also in Psychoanalytic Psychiatry and Psychology: Clinical and Theoretical Papers, Austen Riggs Center, Vol. 1, R. P. Knight and C. R. Friedman, eds. New York: International Universities Press, 1954, pp. 351-364. (1951 b), Sex Differences in the Play Configurations of Pre ado los cents.

(1958b), The Nature of Clinical Evidence. Daedalus, 87:65-87. Also in Evidence and Interference, The First Hayden Colloquium. Cambridge: The Technology Press ofM.I.T., 1958. (1958c), Identity and Uprootedness in our Time. Address at the Annual Meeting of the World Federation for Mental Health, Vienna. (1964), Insight and Responsibility. New York: Norton. (1968), Identity: Youth and Crisis. New York: Norton. (1969), Gandhi's Truth. New York: Norton. (1974), Dimensions ofa New Identity. New York: Norton. (1975), Life History and the Historical Moment. New York: Norton. (1977), Toys and Reasons. New York: Norton. ed. (1978), Adulthood. New York: Norton. (in press), Elements of a Psychoanalytic Theory of Psychosocial Development. In The Course of Life, S. 1. Greenspan and G. H. Pollock, eds. Adelphi, Md.: National Institute of Mental Health.

-__ __ __ __ __ __ __ __

__

__ __

Am. f. Orthopsychiat., 21:667-692.
(1953), Wholeness and Totality. In Totalitarianism, Proceedings of a conference held at the American Academy of Arts and Sciences, March, 1953, C. J. Friedrich, ed. Cambridge: Harvard University Press, 1954. (1954), The Dream Specimen of Psychoanalysis. f. Amer. Psa. Assoc., 2:5-56, Also in Psychoanalytic Psychiatry and Psychology: Clinical and Theoretical Papers, Austen Riggs Center, Vol. I, R. P. Knight and C. R. Friedman, eds. New York: International Universities Press, 1954, pp. 131-170. (1955a), The Syndrome ofIdentity Diffusion in Adolescents and Young Adults. In Discussions on Child Development, J. M. Tanner and B. Inhelder, eds. Vol. III of the Proceedings of the World Health Organization Study Group on the Psychobiological Development of the Child, Geneva, 1955. New York: International Universities Press, 1958, pp. 133-154. (1955b), The Psychosocial Development of Children. In Discussions on Child Development, J. M. Tanner and B. Inhelder, eds. Vol. III of the Proceedings of the World Health Organization Study Group on the Psychobiological Development of the Child, Geneva, 1955. New York: International Universities Press, 1958, pp. 169-188. __ Moratorium. In New Perspectives for Research in Juvenile Delinquency, H. L. Witmer and R. Kosinsky, eds. U. S. Children's Bureau: Publication # 356, pp 1-23. (1956), Ego Identity and the Psychosocial (1958a), Young Man Luther, A Study in Psychoanalysis New York: Norton. and History.

I !
~

__

__

Review, Winter, pp. 15-23.

and Erikson, K. (1957), The Confirmation

of the Delinquent.

Chicago

__

I
I
i

Erikson, K. T. (1957), Patient-Role and Social UncertaintyMentally Ill. Psychiatry, 20:263-274. Federn, P. (1927-1947), Books, 1952

a Dilemma of the

Ego Psychology and the Psychoses. New York: Basic

Fenichel, O. (1945), The Psychoanalytic Theory of Neurosis. New York: Norton. Freud, A. (1936), The Ego and the Mechanisms of Defence. New York: International Universities Press, 1946. -_ __ (~945), Indications

__

Chzld, 1:127-149. New York: International

for Child Analysis. The Psychoanalytic Study of the Universities Press.

and Dann, S. (1951), An Experiment in Group Upbringing. The Psychoanalytic Study of the Child, 6:127-168. New York: International Universities Press.

Freud, S. (1908), "Civilized" Sexual Morality and Modern Nervousness. lected Papers, 2:76-99. London: Hogarth, 1948. __ __

Col-

(1914), On Narcissism: An Introduction. Standard Edition, 14:73-102 London: Hogarth, 1957. New York: Norton. (1926), Ansprache and die Mitglieder des Vereins B'nai B'rith. Gesam-

__

melte Werke, 17:49-53. London: Imago, 1941.

192
__ __

ERIK

H. ERIKSON

IDENTITETI

ZIVOTNl

CIKLUS

193

(1932), New Introductory Lectures on Psychoanalysis. Lecture 31: The Anatomy of the Mental Personality. New York: Norton, 1933. (1938), An Outline of Psychoanalysis. New York: Norton, 1949. Psychotherapy. Chica-

Macfarlane, J. W. (1938), Studies in Child Guidance. I. Methodology of Data Collection and Organization. Monogs. Society for Research in Child Development, Vol. 3, No.6. Mannheim, K. (1949), Utopia and Ideology. New York: Harcourt, Brace. Mead, G. H. (1934), Mind, Self, and Society. Chicago: University of Chicago Press. . . Mead, M. (1949), Male and Female. New York: M·orrow. National Congress of Parents and Teachers (1958), Breaking Through the Lim~ iting Circle ofImmaturity. The Headquarters of the National Congress of Parents and Teachers, 70D North Rush Street, Chicago. Nunberg, H. (1931), The Synthetic Function of the Ego, Int. f. Psa.12:123-140, Also in Practice and Theory of Psychoanalysis. New York: International Universities Press, 1955, pp. 120-136. Piers, G., and Singer; M. B.(1953), Shameand Guilt. New York: Norton. Rapaport, D. (1953), Some Metapsychological Considerations Concerning Activity and Passivity. Two lectures given at the staff seminar of the Austen Riggs Center. Unpublished ms. . __ (1957-1958), A Historical Survey ofP'sychoanalytic Ego Psychology. Bulletin of the Philadelphia Association for Psychoanalysis. 7/8: 105-120.

Fromm-Reichmann, F. (1950), Principles ofIntensive go: University of Chicago Press.

Ginsburg, S. W. (1954), The Role of Work. Samiksa, 8: 1-13. Hartmann, H. (1939), Ego Psychology and the Problem of Adaptation. New York: International Universities Press, 1958. Also in Organization and Pathology of Thought, D. Rapaport, ed. New York: Columbia University Press; 1951. __ (1950), Comments on the Psychoanalytic Theory of the Ego. The Psychoanalytic Study of the Child, 5:74-96. New York: International Universities Press. and Kris, E. (1945), The Genetic Approach in Psychoanalysis. The Psychoanalytic Study of the Child, 1:11-30. New York: International Universities Press. , __ , and Loewenstein, R. M. (1951), Some Psychoanalytic Comments on "Culture and Personality." In Psychoanalysis and Culture, G. B. Wilbur and W. Muensterberger, eds. New York: International Universities Press, pp. - 3-31.

__

__

Hendrick, 1. (1943), Work and the Pleasure Principle. Psa. Quart., 12:311-329. Iahoda, M. (1950), Toward a Social Psychology of Mental Health. In Symposium on the Healthy Personality, Supplement II; Problems ofInfancy and Childhood, Transactions of Fourth Conference, March, 1950, M. J. E. Senn, ed. New York: Josiah Macy, Jr. Foundation. James, W. (1896), The Will to Believe. New World, 5:327-347. Kinsey, A. c., Pomeroy, W. B., and Martin, C. E. (1948), Sexual Behavior in the Human Male. Philadelphia: Saunders Knight, R. P. (1953), Management and Psychotherapy of the Borderline Schizophrenic Patient. Bull. Menninger Clin., 17:139-150. Also in Psychoanalytic Psychiatry and Psychology: Clinical and Theoretical Papers, Austen Riggs Center, Vol. I, R. P. Knight and C. R. Friedman, eds. New York: International Universities Press, 1954, pp. 110-122. Kris, E. (1952), Psychoanalytic Universities Press. Explorations in Art. New York: International

Riesman, D. (1950), The Lonely Crowd. New Haven: Yale University Press. Schilder, P. (1930-1940), Psychoanalysis, Man, and Society. New York: Norton, 1951. . __ (1934), The Image and Appearance of the Human Body. New Yo~k: International Universities Press, 1951.

Schwartz, M. S., and Will, G. T. (1953), Low Morale and Mutual Withdrawal on a Menatl Hospital Ward. Psychiatry, 16:337-353. Shaw, G. B. (1952), Selected Prose. New York: Dodd, Mead. Spitz, R. A. (1945), Hospitalism. 74. New York: International The Psychoanalytic Study of the Child, 1:53Universities Press.

Spock, B. (1945), The Common Sense Book of Baby and Child Care. New York: Duell, Sloan & Pearce. Sullivan, H. S. (1946-1947), The Interpersonal Theory of Psychiatry. New York: Norton, 1953. Zilboorg, G. (1944), Present Trends in Psychoanalytic Bull. Menninger Clin., 8:3-8. Theory and Practice.

godine Starnpa Radunic . Eriksona Adulthood (1978) Tirai 1000 prirneraka Rukopis predat u stampu marta 2008. 2008.) (1987) The Erik Erikson Reader (urednik Robert Coles) (2000) U urednistvu Erika H. Ph. Erikson i Helen Q.D.1980) The Life Cycle Completed (1982) Vital Involvement in Old Age (sa Joan.194 ERIK H. Eriksona Erik H. M. Izdavac Zavod za udzbenike Beograd.Beograd . godine Stampanje zavrseno marta 2008. 1963) Young Man Luther (1958) Insight and Responsibility (1964) Identity: Youth and Crisis (1968) Gandhi's Truth (1969) Dimensions of a New Identity (1974) Life History and the Historical Moment (1975) Toys and Reasons (1977) Identity and the Life Cycle (1959. Kivnick) (1986) Oprema Dusan Sevic Graficki urednik Sladana Manojlovic Korektor Gabrijela Marie Obim 12 lh stamparskih Format 14x 20 em tabaka A Way of Looking at Things: Selected Papers from 1930 to 1980 (urednik Stephen Schlein. ERIKSON Ostala dela Erika H. Obilicev venae 5 Childhood and Society (1950. Erikson IDENTITET I ZIVOTNI CIKLUS Prvo izdanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful