Hana Arent

Izvori totalitarizma

Objavljivanje ove knjige omogućili su Fond za otvoreno društvo Jugoslavija i Open Society Institute Foundation Budapest Regional Publishing Center Zahvaljujemo se Dušanu Veličkoviću na dugogodišnjem zalaganju da se ova knjiga objavi

Hana Arent

IZVORI TOTALITARIZMA
PREVOD

Slavica Stojanović Aleksandra Bajazetov Vučen

Beograd 1998

NASLOV ORIGINALA

THE ORIGINS OF TOTALITARIANISM by HANNAH ARENDT A Harvest / HBJ Book Harcourt Brace Jovanovich, Publishers San Diego New York London

Copvright prevoda © Feministička izdavačka kuća 94. Prvo izdanje ISBN 86 901859 2 5

Sadržaj
Predgovor prvom izdanju Predgovor prvom delu: Antisemitizam Predgovor drugom delu: Imperijalizam Predgovor trećem delu: Totalitarizam
PREDGOVORE PREVELA S . S .

xi xv xxi xxvii

PRVI DEO:

Antisemitizam
PREVELA S . S .

PRVO POGLAVLJE: Antisemitizam kao uvreda zdravog razuma DRUGO POGLAVLJE: Jevreji, nacionalna država i ro enje

3

antisemitizma
I: Dvosmislenosti emancipacije i Jevrejin kao državni bankar 11 II: Rani antisemitizam 28 III: Prve antisemitske partije 36 IV: Antisemitizam levičara 42 V: Zlatno doba sigurnosti 51
TREĆE POGLAVLJE: Jevreji i društvo

11

55

I: Izme u parija i skorojevića 51 II: Moćni čarobnjak 69 III: Izme u poroka i zločina 80
ČETVRTO POGLAVLJE: Drajfusova afera 91

I: Činjenice o ovom slučaju 91 II: Treća republika i francuska jevrejska zajednica 97 III: Vojska i kler protiv republike 102 IV: Narod i gomila 109 V: Jevreji i drajfusovci 119 VI: Izvinjenje i njegovo značenje 121

DRUGI DEO:

Imperijalizam
PREVELA S. S.

PETO POGLAVLJE: Politička emancipacija buržoazije I: Ekspanzija i nacionalna država 128 II: Vlast i buržoazija 139 III: Savez izme u gomile i kapitala 151

127

ŠESTO POGLAVLJE: Teorija rase pre rasizma I: "Rasa" aristokrata protiv "nacije" gra ana 166 II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju 170 III: Novi ključ za istoriju 175 IV: "Prava Engleza " vs. Prava čoveka 180

163

SEDMO POGLAVLJE: Rasa i birokratija

190

I: Fantomski svet Crnog kontinenta 191 II: Zlato i rasa 203 III: Karakter imperijaliste 213

OSMO POGLAVLJE: Kontinentalni imperijalizam: pan pokreti I: Plemenski nacionalizam 233 II: Nasle e bezakonja 249 III: Partija i pokret 256

228

DEVETO POGLAVLJE:

Propadanje nacionalne države i kraj Prava čoveka I: "Nacija manjina " i narod bez državljanstva 276 II: Aporije ljudskih prava 297 274

TREĆI D E O :

Totalitarizam
PREVELA A. B - V .

DESETO POGLAVLJE: Besklasno društvo

313

I: Mase 313 II: Privremeni savez između gomile i elite 334

JEDANAESTO POGLAVLJE: Totalitarni pokret

349

I: Totalitarna propaganda 349 II: Organizaciona priprema totalitarne vlasti 372

DVANAESTO POGLAVLJE:

Totalitarizam na vlasti

397

I: Totalitarna država 400 II: Tajna policija 426 III: Totalna dominacija 445

TRINAESTO POGLAVLJE:

Ideologija i teror: novi oblik vlasti

468

Bibliografija Registar

491 527

HAJNRIHU BLIHERU

Weder dem Vergangenen anheimfallen noch dem Zukünftigen. Es kommt darauf an, ganz gegenwärtig zu sein.
KARL JASPERS

Predgovor prvom izdanju

D

VA SVETSKA RATA u jednoj generaciji, izme u njih neprekidni lanac lokalnih ratova i revolucija, za kojima nisu sledili mirovni ugovori za pobe ene i predah za pobednike završila su u očekivanju trećeg svetskog rata izme u preostalih svetskih sila. Taj trenutak očekivanja je kao kad za vlada zatišje pošto zamre svaka nada. Mi se više ne nadamo da je mogućna obnova starog svetskog poretka sa svim njegovim tradicijama ili ponovno združivanje masa pet kontinenata bačenih u haos koji su proizveli nasilje ratova i revolucija i pojačano raspadanje svega onog što su poštedeli. Pod veoma različitim uslovima i u nejednakim okolnostima posmatramo raz voj iste pojave nevi eno beskućništvo i nesamerivo duboku iskorenje nost. Naša budućnost nije nikada bila manje predvidjiva, nikada nismo više zavisili od političkih snaga kojima se ne može verovati da će slediti pravi la zdravog razuma i sopstvenog interesa snaga koje, prosu ene normama drugih vekova, liče na čisto ludilo. Kao da se stanovništvo podelilo na one koji veruju u ljudsku svemoć (i misle da je sve moguće ako se zna kako da se za to organizuju mase) i na one kojima je nemoć postala ključno život no iskustvo. Na nivou istorijskog shvatanja i političke misli preovladava neosnovana opšta saglasnost da je suštinska struktura svih civilizacija na prelomnoj tački. Iako naizgled bolje sačuvana u nekim delovima sveta, ona nigde ne može da povede ka ostvarivanju pravih mogućnosti veka ili da da pravi odgovor na njegove užase. Često se čini kao da očajnička nada i očajnički strah pre nego uravnoteženo rasu ivanje i odmereno razumevanje mogu da dosegnu bliže centru ovakvih doga aja. Oni koji veruju u neizbežnu propast kao i oni koji su se prepustili površnom optimizmu, uzaludno za boravljaju ključne doga aje našeg vremena.

Ova knjiga je pisana i protiv pothranjivanja lakoumnog optimizma i protiv pothranjivanja površnog očajavanja. Ona drži da su progres i pro past dve strane iste medalje; da i jedno i drugo spadaju u praznoverje a ne u veru. Napisana je iz uverenja da je moguće otkriti skrivene mehanizme koji su sve tradicionalne elemente našeg političkog i duhovnog sveta ra stopili u smešu u kojoj sve kao da je izgubilo svoju specifičnu vrednost i

xii

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

postalo nedostupno ljudskom razumevanju, neupotrebljivo u ljudske svr he. Postaje neizdrživo iskušenje da se popusti pukom procesu dezintegra cije, ne samo zato što je taj proces uzeo lažni lik znamenite "istorijske nu žnosti", nego i zato što je sve izvan njega počelo da izgleda beživotno, be skrvno, besmisleno i nestvarno. Uverenje da sve što se na zemlji doga a čoveku mora biti razumljivo može da nas zavede da istoriju tumačimo opštim mestima. Razumevati ne znači poricati okrutnosti, izvoditi presedan iz besprimernog ili objašnja vati pojave tolikim analogijama i uopštavanjima da se više ne osećaju uti caj stvarnosti i šok iskustva. Značajnije bi bio ispitati i svesno podnositi teret koji nam je navalio naš vek bez poricanja i bez poniznog trpljenja. Ukratko, razumevanje znači spremno se suočiti sa realnošću i usprotiviti joj se bez premišljanja ma kakva ona bila. U tom smislu mora da bude mogućno suočiti se i shvatiti okrutnu činje nicu da tako mala (i u svetskoj politici tako nevažna) pojava kao što je je vrejsko pitanje i antisemitizam može da postane katalizator, prvo za na cistički pokret, zatim za svetski rat i konačno za stvaranje fabrika smrti. Ili shvatiti grotesknu nesrazmeru izme u uzroka i posledica, čime je započela era imperijalizma, kada su ekonomske teškoće u nekoliko decenija dovele do dubokih promena političkog stanja u celom svetu. Ili čudnu kontradik ciju izme u "realizma" koji cinično proklamuju totalitarni pokreti i njiho vog upadljivog prezrenja prema celokupnom tkivu realnosti. Ili iritirajući nesklad izme u stvarne moći modernog čoveka (veće nego ikad ranije, to liko velike da srne da prkosi samom postojanju svog univerzuma) i njego ve nemoći da živi u njemu i da shvati smisao sveta koji je uspostavio svo jom snagom. Pokušaj totalitarizma da se sve porobi i da se totalno dominira je destru ktivni put bez ikakvog izlaza. Njegova pobeda može da se podudari sa ra zaranjem čovečanstva; gde god vlada, on počinje da razara ljudsku su štinu. Pa ipak, malo ima koristi ako okrenemo le a destruktivnim snagama veka. Nevolja je što je naše doba tako čudno preplelo dobro i zlo da bez impe rijalističke "ekspanzije radi ekspanzije" svet nikada ne bi postao jedno; da se bez buržoaske političke devize "vlast radi vlasti" razmere ljudske snage možda uopšte ne bi otkrile; da bismo bez fiktivnog sveta totalitarnih po kreta, gde su sa neuporedivom jasnoćom odre ene suštinske nesigurnosti našeg vremena, možda bili dovedeni do propasti ne postavši nikad svesni šta se doga a. I ako je istina da se u poslednjim scenama totalitarizma pojavljuje apso lutno zlo (apsolutno jer se više ne može tumačiti ljudski shvatljivim moti vima), tačno je isto tako da bez njega možda uopšte ne bismo istinski spo znali potpunu prirodu zla.

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

xiii

Antisemitizam (ne prosta mržnja prema Jevrejima), imperijalizam (ne prosto osvajanje), totalitarizam (ne prosta diktatura), jedan za drugim, je dan brutalniji od drugog, pokazali su da je ljudskom dostojanstvu potreb no novo jamstvo koje se može naći samo u novom političkom principu, u novom zakonu na Zemlji, čiju punovažnost ovog puta mora shvatiti ćelo čovečanstvo, pošto njegova vlast mora biti tačno ograničena, kontrolisana i utemeljena u iznova definisanim teritorijalnim entitetima. Mi ne možemo više sebi da priuštimo da uzimamo iz prošlosti ono što je bilo dobro i da ga jednostavno nazivamo svojim nasle em, da odbacimo zlo i da o njemu mislimo jednostavno kao o mrtvom balastu koji će samo vreme sahraniti u zaboravu. Podzemna struja istorije zapadne civilizacije najzad je izašla na površinu i zaposela dostojanstvo naše tradicije. To je re alnost u kojoj živimo. I zato su uzaludni svi napori da se spasemo od neu moljive sadašnjosti u nostalgiji još netaknute prošlosti ili da predvi amo da će bolja budućnost doneti zaborav. Hana Arent Leto 1950.

Sa njegovog stanovišta Jevreji su "narod koji.. Jer ovaj procep je trajao skoro dva veka. ovu vrstu koja završava masakrom i pokušajem genocida" (p. The myth of the Jewish world conspiracy and the "Protocols of the Elders of Zion". Norman Cohn. jedina kvalifikacija takve sveopšte generalizacije koju učeni autor Pursuit of the Millennium smatra umesnom je ta da on razmatra samo "najsmrtonosniju vrstu antisemitizma. očigledno nisu isto. 15). 1966. tokom kojih su odnosi Jevreja i nejevreja sve vreme bili slabi. živi raštrkan po Evropi.. nadahnuta uzajamnim netrpeljivim antagoniz mom dve sukobljene vere. 16). mada ne i po sadržaju bila nepoznata pre 1870 ih i verska mržnja prema Jevrejima. demoni ma u ljudskom obličju (p. od petnaestog do kraja šesnaestog. sa vrlo malo toga zajedničkog. proterivanja i masakara od kraja Rimskog carstva do srednjeg veka i mo dernog doba. osim što potiču od poklonika jevrejske religije" (p.Predgovor prvom delu: Antisemitizam A NTISEMITIZAM. New York. 41). Tumačenje neprekidnog kontinuiteta proganjanja. ili ponor često smatran najvažnijim preokretom jevrejske istorije u dijaspori koji katastrofe prvog krstaškog pohoda deli od ranog srednjeg veka. 212 ff). Knji ga takode prilično uporno pokušava da dokaže da "masa germanske populacije nikada nije istinski bila fanatizovana protiv Jevreja" i da su njihovo istrebljenje "organizovali i uglavnom izveli profesionalci SA a i SS a". Istorijski gledano. do kog je stepena antisemitizam crpao svoje argumente i emocionalnu prijem čivost iz verske mržnje. . od Lamanša do Volge. avoljim poklonicima. kada su Jevreji smatrani Sataninim izaslanicima. otvoreno pitanje je. Anti semiti. svetovna ideologija devetnaestog veka koja je po imenu. grupacije koje "nikako ne reprezentuju tipičan presek nemačkog društva" (p. Kako bi čovek voleo da ova tvrdnja može da se nosi sa činjenicama! Rezultat je da se delo čita kao da gaje pisao pre oko pedeset godina previše du hovit član Verein zur Bekämpfung des Antisemitizmus. jevrejska "ravnodušnost prema stanju i doga ajima spoljnog sveta" 1 Najskoriji primer ovog stanovišta je Warrant for Genocide. od sred njeg veka. procep izme u kasnog srednjeg veka i modernog doba u odnosu prema jevrejskoj stvari još je naglašeniji nego jaz izme u rimske antike i srednjeg veka. Društva za borbu protiv antisemiti zma. lošeg pamćenja. čak. kroz prostor i vreme. nije manje lažno (iako je naravno manje štet no) od odgovarajućeg antisemitskog shvatanja o tajnom jevrejskom udruženju koje od davnina vlada ili pretenduje da vlada svetom. Autor polazi od pretpostavke da uopšte ne postoji tako nešto kao jevrejska istorija. naprotiv. često ukrašeno idejom kako moderni anti semitizam nije ništa drugo nego sekularizovana verzija popularnog sred 1 njovekovnog praznoverja . sve do naših dana. mogu da ustvrde direktnu i neprekidnu liniju.

U to vreme su Jevreji. pošast. obe ležili istoriju Evrope. rat. od ko jih mnogi predaju u Jerusalimu i objavljuju na hebrejskom. op. koji je u ne mačkoj pisao sredinom prošlog veka. u doba prosvetiteljstva. jasan je uslov sine qua non za ra anje antisemitizma. bio mnogo manje sklon uobičajenim predrasudama svetovne jevrejske istoriografije nego njegovi glasovitiji sledbenici. M.4 tako dobro su njeni predstavnici uspeli da ubede sebe i sve druge u lažnu činjenicu da je jevrejski separatizam isključivo posledica nejevrejskog ne Svi su citati iz Exclusiveness and Tolerance. dok je antisemitima ostalo da prona u intelektualno ne mnogo različite spise dre vnih jevrejskih autoriteta. Nije potrebno da dodam. Interesovanje za ovu istoriju praktično nije postojalo pre sredine devetnaestog veka. jedne potpuno originalne studije. a judaizam postao "sistem mišljenja zatvoreniji nego ikad". svojevrsna je misterija.3 Od tada je uobičajeni falsifikat jevrejske i nejevrejske is toriografije iako uglavnom iz oprečnih razloga bilo isticanje neprija teljskih elemenata u hrišćanskim i jevrejskim izvorima i naglašavanje niza katastrofa. pisane na najvišem mogućem nivou. protiv kog je Salo W. oskudice. kao što se ističe na omotu. Jost.. cit. "naj šira jevrejska publika nije bila samo uvre ena. samo je deo duge i zamršene priče o odnosima Jevreja i nejevreja u okolnostima jevrej ske dijaspore. jevrejska je istoriografija svojom jakom polemičkom i apologetskom pristrasnošću preduzela da u e u trag spisima o mržnji prema Jevrejima u hrišćanskoj istoriji. bez ikakvog mešanja spoija počeli da misie "da se razlika izme u jevrejstva i nacija u osnovi ne tiče uverenja i vere. koja se medu nejevrejima odomaćila tek mnogo kasnije. J. 4 Katz. Istorija antisemitizma. proterivanja i masakara koji su obeležili jevrejsku istoriju upra vo kao što su naoružani i nenaoružani konflikti. 3 Interesantno je zabeležiti da je prvi moderni jevrejski istoričar. Jacob Katz. New York. 2 . Baron protestovao pre skoro četrdeset go dina. već da je unutrašnje prirode" i da je davnašnja dihotomija izme u Jevreja i nejevreja "pre rasnog porekla nego što je stvar doktrinarne nesloge". Jewish Gentile Relations in Medieval and Modem Times. a isto tako je važno da je ona prvo nastala u jevrejskom samotumačenju i to otprilike u doba kada se ev ropski hrišćanski svet podelio na one etničke grupe koje su zatim svaka za sebe ušle u sistem modernih nacionalnih država. kao istorija mržnje prema Jevrejima. koja bi zaista trebalo da razbije "mnoge uvrežene poj move savremenog jevrejstva". Kac spada u mladu generaciju jevrejskih istoričara. zapravo završeno. Kada je ta jevrejska tradicija često nasilnog an tagonizma prema hrišćanima i ostalim nejevrejima izašla na videlo. već i iskreno zgranuta". Zašto se njihov rad brže ne pre vodi i ne objavljuje u ovoj zemlji. 1962 (Chapter 12). kada se poklopilo sa porastom antisemitizma i njegovim žestokim otporom prema emancipovanim i asimilovanim Jevre jima što je očigledno najgora moguća pozicija za stvaranje pouzdanih is torijskih spisa.xvi PREDGOVOR PRVOM DELU bila neprestano jaka. Sa njima je "lakrimozno" pred stavljanje jevrejske istorije. ali to ne čini jer ju je zvanična štampa skoro potpuno ignorisala.2 Ova varka u proceni tu inskog karaktera jevrejskog naroda. 196. p.

Dva veoma realna činioca bila su odlučujuća za kobna pogrešna shvatanja koja se još uvek provlače kroz popularne predstave jevrejske istorije. Jevreji bili ne samo ranjivi nego i bespomoćni. Jer. Istoriografija se "sve do sa 5 lbid. čak i kad uzrok tom nasilju nije bio verski već politički i ekonomski. patnički predmet hrišćanskih proganjanja. ali je is tina da su u svim sukobima u kojima je došlo do nasilja. suprotstavljenim verama. to su sada zagovarali uglavnom jevrejski istoričari. uvek bio superioran u odnosu na drage reli gije po svom verovanju u ljudsku jednakost i toleranciju. bez obzira koji su bili razlozi. ako su Jevreji imali išta zajedničko sa svojim nejevrejskim susedima čime bi podržali svoju novoproklamovanu jednakost. da bi se tako spasli od proterivanja. od re ena. kultur nim dostignućima na najvišem nivou i fanatičnim i sirovim praznoverica ma na nivou neobrazovanih masa. To što je ta sa mozavaravajuća teorija. jevrejska tradicija je katastro fe razumevala kao mučeništvo. s jedne strane. "bila data Jevrejima u Francuskoj i Nemačkoj još u tri 5 naestom veku". tačno je da su još raznolikiji bili uzroci u nejevrejskim sredinama nego u jevrej skim zajednicama. Judaizam je. iako su neka sredstva samozaštite. da će svaki novi izliv nasilja iskusiti kao puka ponavljanja. Ovo ne znači da su Jevreji uvek bili lišeni vlasti. čak i razdražujući stereotipi ovakve jevrejske istorio grafije počivaju po pitanju istorijskih činjenica na solidnijim osnovama nego zastarele političke i društvene potrebe evropske jevrejske zajednice devetnaestog i ranog dvadesetog veka. 6. praćena verovanjem da je jevrejski narod uvek bio pasivni. Nigde i nikad od razaranja hrama Jevreji nisu imali sop stvenu teritoriju i svoju državu. pravo na nošenje oružja.PREDGOVOR PRVOM DELU xvii prijateljstva i nedovoljne prosvećenosti. Dok je jevrejska kulturna istorija bila beskrajno raznovrsnija nego što se tada pretpostavljalo i uzroci njene propasti se razlikovali po istorijskim i geografskim okolnostima. koje je imalo svoju istorijsku osnovu u pr vim vekovima naše ere. p. U svakom slučaju. to je bila baš zajednička prošlost. kada su i Jevreji i hrišćani prkosili moći Rimskog carstva. kao i u srednjovekovnim okolnostima kada je Jevrejima ostavlje na otvorena alternativa da se pokrste. zapravo proizvod produžavanja i modernizacije starog mita o izabranosti i do krajnosti do terana novim i često vrlo komplikovanim postupcima izdvajanja. tako da je bilo sasvim prirodno. a bogata. doduše.. njihova fizička egzistencija uvek je zavisi la od zaštite nejevrejskih vlasti. to je možda jedna od ironija koje pred stavljaju riznicu za one koji iz bilo kog razloga pokušavaju da ulepšaju po litičke činjenice i istorijske spise i da njima manipulišu. Ova činjenicama potvr ena konstelacija dala je zamah optičkoj varci od koje i jevrejski i nejevrejski istoričari od onda pate. name njenim jačanju stare dihotomije. naročito u vekovima potpune otu enosti koji su pretho dili njihovom usponu do političke jednakosti. Povrh svega. .

Razumevati. u kome je svaki gra anin morao da dokaže da nije Jevrejin. ne radi jadikovanja ili potajnog optuži vanja. koja je u razdoblju dužem od decenije sakupljena iz dokumentarnih izvora a ponekad iz izvrsnih mono grafija. posle emancipacije i šire njem asimilacije. 1937 1944. i posebno ludih ekstre mista. prerogativ uopšte čudaka. bilo od veće važnosti za jevrejsku istoriju nego obrnuto. p.6 brišući ta ko inače važniju činjenicu da je jevrejsko podvajanje od nejevrejskog sve ta. kao što se stalno tvrdilo. naravno. Razumevanje je ispi tivanje i svesno podnošenje tereta koji su nam navalili doga aji — bez po ricanja i bez poniznog trpljenja kao da sve što se stvarno dogodilo nije mo lbid. A stanje jedva da se do danas promenilo. koji nikada nisu uverili bilo koga osim onih koji su već uvereni. Naročito je korisno konsultovati upravo Frankove priloge. bili uzvišeni primeri zna nja i obrazovanja u poredenju sa onim što su neprijatelji Jevreja imali da ponude u svojim istorijskim istraživanjima. budući da su tek tada Jevreji težili da budu primljeni u nejevrejsko dru štvo. ne znači poricati okrutnosti. a zatim uzročnik svetskog rata koji nema premca po surovosti. postali su prvo katalizator uspo na nacističkog pokreta i temelj organizacionog ustrojstva Trećeg rajha. imao je antisemitizam nekakvu ulogu u očuvanju naro da. Ova knjiga je pokušaj da se shvati ono što na prvi. genocida u sred zapadne civilizacije. čak i na drugi pogled izgleda samo kao užas. Politički razvoj dvadesetog veka doveo je jevrejski narod u centar vrtložnih zbivanja. Jedini izuzetak je antisemitski istoričar Walter Frank. iz očevidnog razloga što je samo preživljavanje na roda kao entiteta koji se može identifikovati zavisilo od takvog hoti mičnog podvajanja. Tokom devetnaestog veka antijevrejska osećanja su se širila medu obra zovanom evropskom klasom. Tek u devetnaestom i dvadesetom veku. dok je antisemitizam kao ideologija ostao. izvoditi presedan iz besprimernog ili pojave objašnjavati tolikim analogijama i uopštavanjima da se više ne osećaju uticaj stvarnosti i šok iskustva. To je tim žalosnije što je potreba za celo vitim. 7. već radi razumevanja. nego obrnuto". 7 6 . nije postojao nijedan potpuni pregled tog predmeta za koji bi se moglo reći da zadovoljava osnovne standarde istorijske nauke.. Meni deluje očigledno da to treba tako nazvati. istinitim odnosom prema jevrejskoj istoriji sada postala veća nego što je ikada bila. jevrejsko pitanje i antisemitizam. a ne.7 Kada sam po završetku rata počela da sre ujem gradu za ovu knjigu. glava nacističkog Reichsinstitut für Geschichte des Neuen Deutchlands i izdavač sedmotomnog Forschungen zur Judenfrage. Čak su i sumnjivi proizvodi jevrejskih apologeta.xviii PREDGOVOR PRVOM DELU da više bavila odvajanjem hrišćana od Jevreja. a posebno od hrišćanske sredine. od mržnje hrišćana i ne jevreja. sa malim izuzecima. relativno ne važna pojava u okvirima svetske politike. da bi pomogli sprovodenje besprimernog zločina.

PREDGOVOR PRVOM DELU xix glo da se dogodi na drugi način. čak i sa stanovišta same naučnosti. Ukratko. tačno je. nego je možda i neophodno izvesno poznavanje jevrejske istorije devetnaestog veka u Evropi i porasta anti semitizma koji ju je pratio. mogli da nakupe potpuno neočekivan otrov. čija je središnja briga još od izlaska iz vavilonskog ropstva uvek bila da narod preživi nezadrživu moć dijaspore. To da je istorija antisemitizma pala u ruke nejevrejskih ekscentrika i jevrej skih apologeta. a isto je toliko pogubna i u političkom prosu ivanju. Da bi se to razumelo. cionizam. da se sledeća poglavlja štampa ju. ima dovoljno oprav danja. mit koji je postao ponešto pomodan u in telektualnim krugovima posle Sartrovog "egzistencijalističkog" tumače . a da su je ozbiljni istoričari pažljivo izbegavali. daleko od toga da je samo antisemitska ili ra sistička ili imperijalistička ili komunistička. njih jedva da je primetilo i učeno i javno mnje nje jer su ti elementi pripadali podzemnoj struji evropske istorije gde su. Sledeća poglavlja se tiču samo onih elemenata istorije devetnaestog veka koji zapravo spadaju medu "izvore totalitariz ma". "odgovor" na antisemiti zam. a to pre mašuje obim ove knjige. kao nezavisni doprinos opsežnijoj istoriji. skriveni od očiju javnosti i od pažnje prosvećenih ljudi. Postoje tek konačna kristalizacija katastrofe iznela te podzemne namere na svetlost dana i stavila ih na uvid javnosti. razumeti znači spremno se suo čiti sa reainošći i usprotiviti joj se bez premišljanja ma kakva ona bila. Još uvek ostaje da se napiše opsežna istorija antisemitizma. da tako kažemo. totalitarizmu. iz koje ideologije izvorno crpu svoju snagu i svoj propa gandni potencijal: stvarnost klasne borbe. čak i površno poznavanje jevrejske istorije. bar u ovom zapadnom ideološkom obliku bio vrsta kontraideologije. naprotiv. ali bi bila još ozbiljnija laž da se retrospektivno zaključi kako su velike oblasti Sjedi njenih Država bile pod totalitarnom vlašću više od jednog veka. Jedina ne posredna. autentična posledica antisemitskog pokreta devetnaestog veka nije bio nacizam. koji je. mutatis mutandis. trebalo bi da bude dovoljno da rasprši najnoviji mit na tu temu. Ne može se ni slučajno reći da je jevrejska samosvest ikada bila pu ka tvorevina antisemitizma. koristi i zloupotrebljava sop stvenu ideologiju ili političke činioce sve dok potpuno ne iščezne osnov prave stvarnosti. nije suvišno. za skoro sve elemente koji su se kasnije kristalizovali u novoj pojavi. na primer. ili sukob interesa Je vreja i njihovih suseda. nego. Bila bi ozbiljna greška potceniti ulogu koju je sam rasizam igrao i još uvek igra u vladama južnjačkih država. Sve dok postoji ova praznina. Ova laž nas u potrazi za istorijskom isti nom navodi na krivi trag. iako je ovo prvobitno bilo zamišljeno kao sastavni deo praistorije totalitarizma. Totalitarna politika. postoje tendencije da se tota litarizam jednostavno izjednači sa njegovim elementima i izvorima kao da svaka provala antisemitizma ili rasizma ili imperijalizma može da se identifikuje kao "totalitarizam".

antisemitizam daleko prednjačio u odnosu na sva pitanja od posebnog interesa i za Jevreje i za nejevreje. koju bi članovi tajnog društva uvežbavali svojim metodama. ali samo ta istorija može da objasni zašto je ova neverovat na priča dovoljno uverljiva da može da se upotrebi za početak antijevrej ske propagande. odnosno u trećem delu ovoga rada. u meri u kojoj je ta istorija važna za ra anje antisemitizma i u kojoj je na njega uticala. Ova druga funkcija. dakle. Ona se bavi antisemitskim pokretima koji se još uvek prilično čvrsto oslanjaju na činjenično stanje karakteristično za odnose Jevreja i nejevreja. Njene se analize tiču jevrejske istorije u Srednjoj i Zapadnoj Evropi od vremena dvorskih Jevreja do Drajfusove afere. uopšte postao privlačan politički cilj.xx PREDGOVOR PRVOM DELU nja Jevrejina kao nekog koga drugi vide i definišu kao Jevrejina. kao i svojim predmetom. ne može da objasni to je: za što bi totalitarni zahtev za vladavinom nad svetom. nije više mo gućno izdvojiti jevrejsko pitanje ili antisemitsku ideologiju iz materijala koji zapravo gotovo da nema nikakve veze sa stvarnošću moderne jevrej ske istorije. ograničena vremenom i mestom. već zato što je sada sam an tisemitizam korišćen za skrivene ciljeve. kojoj su sledili periodi totalitarnih pokreta i vlada. to jest za ulogu koju su Jevreji imali u razvoju nacionalnih država s jedne strane i za ulogu Jevreja u nejevrejskom društvu s druge. Hana Arent Juli 1967. I do toga nije došlo prevashodno zbog vrlo istaknute uloge ko ju su ova pitanja imala u svetskim zbivanjima. Ono što ona. pa je. Od tada. s druge strane. politički (mada ne propagandno) mnogo značaj nija. Pojava prvih antisemitskih partija 1870 ih i 1880 ih označava trenutak kada je prekoračena ogra ničena. Imperijalističku i totalitarističku verziju antisemitizma dvadesetog veka čitalac će naći u drugom. a posebno u takozvanim pan pokretima. Nacističko korišćenje krivotvorine kao udžbenika za osvajanje sveta svakako nije deo istorije antisemitizma. činjenična osnova sukoba interesa i dokazivih iskustava i kada je otvoren put koji se završio u "konačnom rešenju". Možda je apsurdna istorija "Protokoli sionskih mudraca" najbolja ilustracija razlika i veza pretotalitarnog i totalitarnog antisemitizma. iako je ispunjenje tih cilje va na kraju zahtevalo Jevreje kao svoje glavne žrtve. ima svoj izvor u imperijalizmu uopšte. . u eri imperija lizma. u njegovoj jako eksplozivnoj kontinentalnoj verziji. Ova knjiga je.

više nego Salazarovom diktaturom. kojom je Čerčil odbio "da predsedava". koji je uvek smatrala delom Francuske koli ko i departement de la Seine. koji su svakako mogli da slome nenasilni ustanak u Indiji. Karthil). Jedini izuzetak je Por tugalija. od uvo enja "administrativnih masakra" (A. i ova nova verzija politike vlasti razlikovala se od nacionalnih osvajanja u pograničnim ratovima koliko i od izgradnje carstva po rimskom uzoru. Jer je imperi jalizam. Njegov kraj je izgledao neizbežan posle "uki danja Imperije Njenog Kraljevskog Veličanstva". a njena čudna sposobnost da nastavi borbu od koje su sve ev ropske kolonijalne sile morale da odustanu možda je uzrokovana njenom nacionalnom zaostalošću. U istom duhu padamo u iskušenje da na novo nevoljno popuštanje izme u Rusije i Amerike gledamo kao na rezul . izgledalo je. Kada se naj zad Francuska. a posle toga nijedna evropska naci ja nije mogla da zadrži svoje prekomorske posede. već i mo ralne skrupule i politička shvatanja potpuno razvijenih nacionalnih država odvraćali su od ekstremnih mera. odmah potom proglašena je nezavisnost Indije. jer ne samo slabost niti iscrpljenost od dva ubilačka rata u jednoj generaciji. nema povratka. Ma kolike da su mogle biti prednosti ove nade. a odvraćali su i od produžavanja "vladavine vodećih rasa" (lord Kromer) zbog mnogostrahovanog bumerang efekta na matične zemlje. kad se osvrne.Predgovor drugom delu: Imperijalizam P OČECI nekog istorijskog perioda retko mogu da se datiraju tako pre cizno i retka je prilika da savremeni posmatrači budu svedoci njego vog jasnog kraja kao što je to slučaj sa erom imperijalizma. Jedan od najznačajnijih doga aja u istoriji dvadesetog veka je što su Britanci dobro voljno ukinuli svoju kolonijalnu vlast. da iza vrućeg rata protiv nacističke Nemačke nije došao hladni rat izme u sovjetske Rusije i Sjedi njenih Država. čovek je u iskušenju da na poslednje dve decenije gleda kao na razdoblje tokom koga su se dve najmoćnije sile na Zemlji nadmudrivale za premoć u manje više istim oblastima u kojima su pre toga vladale evropske nacije. započeo svoju politiku ekspanzije radi ekspanzije tek oko 1884. dostigla se tačka sa koje. usudila da odustane od Alžira. koji je izrastao iz kolonijalizma i koga je izazvala neprimerenost sistema nacionalnih država ekonomskom i industrijskom razvoju u po slednjoj trećini devetnaestog veka. zahvaljujući još uvek neoslabljenom autoritetu De Gola.

popuštajući onome što je iz gledalo moguće i što je bilo privlačno. Ako je to istina. danas su zaista to liko jake da je čovek sklon da makar upola veruje u istinitost ovog očito vanja. uprkos praznim uveravanjima o dobrim namerama sa obe strane američkim "obavezama" zbog neodrživog status quo a korupcije i nekom petencije na jednoj strani.xxii PREDGOVOR DRUGOM DELU tat pojavljivanja treće potencijalne svetske sile. ruskoj pseudo revolucionarnoj priči o ratovima za nacionalno oslobo enje na drugoj. Ne samo da svaki sukob izme u malih. jalovom šovinizmu. Upadanje u stare greške postalo je očigledno i na ideo loškom planu. ka trci bez granica. tamo odakle smo krenuli. Često se govorilo da su Britanci stekli svoju imperiju u trenutku rase janosti. kao što izgleda i da je usavršava njem nuklearnog oružja definitivno odbačena direktna konfrontacija nji hovih instrumenata nasilja kao poslednjeg sredstva da "reše" sve konflik te. po današnjoj terminologiji. kao posledicu automatskih tokova. jer čuvena domino teorija. ili kao piona. A objektivne činjenice. sila koje mogu lutati i opustošiti celu planetu bez odre ene nacionalne i teritorijalne svrhe i stoga bez pred vidljivog pravca. nerazvijenih zemalja u ovom području. Kine. onda ni put u pakao ne mora biti popločan bilo kakvim namerama. posmatranje celih naroda kao sredstava za postizanje cilja. Proces izgra ivanja nacije u zaos talim područjima gde je nedostatak preduslova upravo proporcionalan žestokom. čija pravila dozvoljavaju. koju na ljudskom planu najbolje predstavlja figu . koje čak nisu ni njeni susedi. Ništa nije tako karakteristično za politiku vlasti u eri imperijalizma kao to okretanje od lokalizovanih. koje podsećaju na povratak na imperijalističku politiku. To je bila ona lančana reakcija. rezultirao je bezmernim vakuumima vlasti. to jest. I ako bi budući razvoj potvrdio ova tumačenja. pa čak i nalažu. nije ništa drugo nego nova verzija stare "Velike igre". koje redom postaju puka sredstva za postizanje cilja u neprestanom procesu ekspanzije i akumulacije vlasti. neizmerno mnogo. odmah privlači mogućnu ili stvarnu intervenciju supersila. prema kojoj se američka spoljna politika oseća obaveznom da ratuje u jednoj zemlji radi integriteta drugih zemalja. iako su one poslovično dobre. više nego kao na zdravu i prirodnu posledicu detotalitarizacije Rusije posle Staljinove smr ti. više nego kao rezultat promišljene politike. u imperijalističku eru i na put sukoba koji je doveo do Pr vog svetskog rata. za koju se supersile sve žešće takmiče. ograničenih i zato predvidljivih ciljeva nacionalnog interesa. to bi u istorijskom smis lu značilo da smo se vratili unatrag. bio to gra anski rat u Vijetnamu ili nacionalni sukob na Sred njem Istoku. već su sami njihovi sukobi ili bar vreme njihovog izbijanja sumnjivi kaq manipulisani ili bar direktno izazvani interesima i manevrima koji nemaju baš nikakve veze sa sukobima i interesima koji su na delu u samom re gionu. ugra ena u imperijalističku politiku. radi bogatstva i radi vladavine nad trećim zemljama.

eko nomskom i vojnom. 2 L. a inicijativa za kontinentalnu ekspanziju u čvr stom geografskom kontinuitetu ne dolazi više iz Srednje i Istočne Evrope. I sama reč "ekspan zija" nestala je iz našeg političkog rečnika. Poli tički je važnije što su privatna ulaganja u udaljene zemlje. koja je politički bila najmanje opasna. 1967. prvobitno prvi pokretač imperijalističkog razvoja. po prirodi je politička upravo zbog toga što ni je motivisana traganjem za profitom. a 1966. . Nikako pre". Niko više ne procenjuje ekspanziju kao "breme belog čoveka" ili kao "proširenu plemensku svest" koja ujedi njuje ljude sličnog etničkog porekla.1 To znači da je završena era takozvane vladavine dolara. a izgleda da se obistinjuju proročanstva državnika i političara da bi dva diva. "protezati se preko". više nego ije dan drugi pojedinačni činilac. Potrošene su milijarde dolara na po 1 Iznosi su citirani iz "The Politics of Private Foreign Investtnent". 641) daje veoma vrednu i primerenu analizu ovoga pro blema. Privatna ulaganja "aktivnosti hiljade američkih kompanija koje dejstvuju u stotinu stranih zemalja" i koje su "koncentrisane u najmodernije. umesto toga. dok je oticanje privatnog kapitala 1965.6 milijarde dolara za ekonomsku pomoć i strane kredite. kritički. čak i ako je data iz čisto humanitarnih razloga. (Samo 1966. July. po ras tu najbrže grane strane ekonomije" — stvaraju mnogo političkih problema čak i kad ih ne štiti vlada tog naroda. plus 1. dok se danas naša jedina nada da se neće ostvariti u budućnosti temelji na ustavnim og raničenjima američke republike i na tehnološkim ograničenjima nuklear nog doba. strateški najjače. o čemu Kipling (u Kimu) kaže: "Velika igra je završena kad svi umru. pa se sada za veoma slično značenje koriste reči "protezati se" ili. Ne može se poricati da neočekivano oživljavanje imperijalističke poli tike i metoda uzima maha u promenjenim uslovima i okolnostima. dovela je do slabljenja Evrope. Kauffman and Helena Stalson. koja sa is točnog i zapadnog boka prete evropskim narodima.2 ali strana pomoć. slušamo o "obavezama" prema zemljama klijentima.3 milijarde dolara godišnje za vojnu pomoć tokom deset godina 1956 1965.PREDGOVOR DRUGOM DELU xxiii ra tajnog agenta. Modelov citirani članak (p. već je locirana isključivo u Rusiji. iznosilo 3. konačno mogla da se pojave kao naslednici evropske moći. koju direktno daju vlade. Inici jativa za prekomorsku ekspanziju skrenula je zapadno od Engleske i Za padne Evrope ka Americi. o odgovornosti vlasti i o solidarnosti sa revo lucionarnim nacionalnim pokretima za oslobo enje. godine 3. oba u Foreign Affairs. As sistence to less developed Countries. Imperijalistička politika.91 milijarde).69 milijar de. specifične američke verzije imperijalizma pre Drugog svetskog rata. Keneth M. Leo Model i "U. I jedini razlog iz koga se njegovo proročanst vo nije ostvarilo su ustavna ograničenja nacionalnih država. 1956 65". sada zamenjene stranom pomoći. S. američka vla da je potrošila 4.

Ona je instrument za "subverziju. obrazovne i ekonomske oblasti našeg života tek nedavno otkriveno. Pogub ni uticaj nevidljive vlade na institucije "vidljive vlade" često je istican. za tajne intervencije u stvarima drugih država. imala "uticajniji položaj u našoj vladi od položaja koji taj 3 na služba uživa u bilo kojoj vladi na svetu". već čudno prelivanje čistog izobilja koje bogate zemlje mogu se bi da priušte. koja je "više nego organizacija tajne policije. Ross. 4 Prema g. A verovatno se isto može reći i za skorašnje i još uvek nesigurne korake ove zemlje u pravcu imperijalističke politike kojoj To je g. New York. 155. Ono što već sad izgleda neprijatno jasno jeste snaga jednog naiz gled nekontrolisanog procesa koji nastoji da uništi sve nade za ustavni napredak u novim i da potkopa državne institucije u starim nacijama. kulturne. rat je Sjedinjene Države izbacio na poziciju najveće svetske sile i revolucionarna vlast komunizma diktira nog iz Moskve predstavljala je veći izazov toj poziciji moći nego nacio 4 nalnom opstanku. 3 . Dalis rekao u govoru na univerzitetu Jejl 1957. Dulles. više nego obaveštajna i kontraobaveštajna organizacija. The Invisible Government. Alen V. do njega nije došlo promišljenim bavljenjem svetskom politikom ili iz nekog zahteva za globalnom vladavinom. isuviše je zlokoban znak da bismo ga mogli prećutati. The Craft of Inteligence. prema David Wise and Thomas B. vlada treba da se "bori vatrom protiv vatre".) Allen W. a taj novac nije više "suvišni" kapital koji ne može da se iskoristi i da donese profit u zemlji porekla. možda je manje poznata tradicionalno bliska veza izme u imperijalističke politike. Verovatno je prerano. p. New York. CIA je prema tome trebalo da se oblikuje po Sov jetskoj državnoj službi bezbednosti. Ma šta da su razlozi američkog uspona do svetske sile. Dalisu. Dalis da je tajna služba u ovoj zemlji od 1947. niti ima bilo kakvog razloga da verujemo da je taj uticaj opao od 1958. manipulaciju i nasilje. ali uspon "nevidljive vlasti" putem tajnih službi. Drugim rečima. one koje imaju u one koje nemaju. samo veoma bogate i veoma moćne zemlje mogu da podnesu teške gubitke koje i nosi imperijalizam. kada je dao ovu izjavu. Pogrešno se misli da je stva ranje mreže tajnih službi u ovoj zemlji posle Drugog svetskog rata bilo odgovor na neposrednu pretnju koju su špijunske mreže sovjetske Rusije predstavljale po njen nacionalni opstanak. p. "nevidljive vlade" i tajnih agenata. 2.xxiv PREDGOVOR DRUGOM DELU litičke i ekonomske pustoši gde su nestale u korupciji i nekompetentnosti pre nego što je moglo da se počne išta produktivno. Ima previše primera da bismo mogli čak i letimično da ih nabrajamo. Nema ra zloga da se sumnja u to što tvrdi g. da se analiziraju i da se sa bilo kojim stepenom tačnosti ustanove ovi skorašnji tokovi. čije je mešanje u unutrašnje po slove. a zatim je nastavio da ob jašnjava šta to znači. 1964. i svakako je izvan okvira mojih razmatranja. sada su potpuno nestali motivi profita čija se važnost za imperijalističku politiku čak i u prošlosti često precenjivala". sa razoružavajućom iskrenošću po kojoj se nekadašnji šef CIA e raz likovao od svojih kolega iz drugih zemalja. 1963. " (Dodat kurziv.

posledično. tehničkoj veštini i opštem znanju. Mara and the North American Breadbasket". u Foreign Affairs. ometao je me unarodne odnose od samih početaka istinski svetske poli tike. ne jedino i ne prven stveno u bogatstvu. pokazalo se. Pre imperijalističke ere nije postojalo nešto što bi bilo svetska politika. . stavljene pred alternativu da prihvate neki oblik "vladavine vodećih rasa" ili da brzo potonu u anarhični raspad. primiče manju po moć per capita. sve zemlje koje nisu bile u stanju da sebi pomognu i nešto sa tim počnu kao Japan — siromašnije i dalje nego ikada od ekonomske ili političke stabilnosti. Imperijalistička vladavina. Tako se sa obe strane kontroverza o neobjavljenom američkom ratu u Vijetnamu vodila kroz izvo enje ana logije sa Minhenom ili sa drugim primerima izvučenim iz tridesetih godi 5 Vidi veoma poučan članak: Orville L. U tom periodu sistem nacionalnih država se pokazao nemoćan bilo da izmisli nova pravila za vo enje ino stranih poslova koji su postali svetski poslovi. A taj ponor.PREDGOVOR DRUGOM DELU xxv je ustrojstvo njene vlade manje prilago eno nego i u jednoj drugoj zemlji. nije se u prošlim decenijama smanjivao. dve decenije posle obimnih pro grama pomoći. a to je za osudu na prvom mestu zbog njene važnosti za savremene doga aje. Njegova politička skučenost i kratkovidost završile su u katastrofi totalitarizma. smanjenih razdaljina. bilo da zavede Pax Romana u ostatku sveta. Takva je objektivna situacija da se sva strana pomoć preokreće u instrument strane dominacije i da su sve zemlje kojima je ova pomoć potrebna. July. Naučno istraživanje se skoro isključivo koncentrisalo na Hitlerovu Nemačku i Staljinovu Rusiju na račun njihovih manje štetnih prethodnika. nikad nije bila bezbednija no danas. već je neprestano rastao i sada je dostigao alarmantne razmere. koja poslednjih godina postaje sasvim očita. Ova situacija strahovito povećava šanse imperija lizma iz jednostavnog raloga što sama brojnost nikad nije bila manje va žna: bela vlast u Južnoj Africi gde je tiranska manjina brojčano nadjačana sa skoro deset prema jedan. on poništava svu pomoć. već u obrazovanju. 1967. što je veća populacija. čije su nečuvene strahote bacile u senku kobne do ga aje i još kobniji mentalitet prethodnog perioda. "Stepen prirasta stanovništva u manje razvijenim zemljama dvostruk je u odnosu na isti u više razvijenim zemljama. Očito. izgleda da je napola zaboravljena. Freeman."5 Idok bi sam taj činilac nužno upući vao na one koji imaju višak hrane i višak tehnološkog i političkog znanja. Ogroman jaz izme u zapadnih zemalja i ostatka sveta. a situacija je takva da su. Ona govori o dezintegra ciji nacionalne države koja. "Maltus. zbog opada nja mogućnosti za fizički opstanak. a bez nje totalitarno osva janje svetske vlasti ne bi imalo smisla. pod pritiskom naglog razvoja komunikacionih sistema i. Ova se knjiga bavi striktno evropskim kolonijalnim imperijalizmom ko ji se završio ukidanjem britanske vlasti u Indiji. osim što se koristi kao naziv. sadrži skoro sve elemente potreb ne za neprekidni uspon totalitarnih pokreta i vlada.

to nam ne omogućava da znamo budućnost.xxvi PREDGOVOR DRUGOM DELU na kada je totalitarna vladavina jedino bila zaista jasna i prisutna. svuda isuviše prisutna. naravno. . kada je iskra u perifer nom regionu od malog interesa za sve zainteresovane mogla da izazove požar širom sveta. da je kocka bačena i da mi ulazimo u novi period imperi jalističke politike ili da u svakom slučaju imperijalizam mora da se završi u katastrofama totalitarizma. me utim konci današnje politike nose u delima i rečima mnogo više kobne sličnosti sa delima i verbalnim opravdanjima koja su prethodila izbijanju Prvog svetskog rata. Bez obzira na to koliko smo u mogućnosti da naučimo iz prošlosti. Naglašavanje nesrećne važnosti ovog napola zaboravljenog perioda ne znači. Hana Arent Juli 1967. opasna.

zbrke i čistog užasa revolucije posle Prvog svetskog rata. Sasvim je očigledno da masovna podrška totalitariz mu ne dolazi ni iz neznanja niti od ispiranja mozga. od 1945. prvi verujući u magiju propagande i u ispiranje mozga. Nedavno objavljen tajni izveštaj o nemačkom javnom mnjenju tokom rata (od 1939.Predgovor trećem delu: Totalitarizam O I RIGINALNI rukopis Izvora totalitarizma završen je ujesen 1949. javljaju mi se u sećanju kao prvi period relativnog smirenja posle decenija meteža. nadalje. fašisti i polufašisti. godine. najzad naizgled čvrsto ustanovljavanje totalitarnih vlada koje je počivalo na masovnoj podršci:1 u Rusiji 1929. ali ne više u nemom besu i nemoćnom užasu. To je izgledalo kao prvi adekvatan trenutak da se sagledaju savremeni doga aji sa istori čarskim osvrtom na prošlost i analitičarskim žarom nekoga ko se bavi po litičkim naukama. Neuwied & Berlin 1965). XVIII XIX). prvo. (Ostavila sam svoj ori ginalni uvod u ovom izdanju s namerom da pokažem raspoloženje tih go dina. prvi mogući pokušaj da se kaže i razume to što se dogo dilo. više od četiri godine posle poraza Hitlerove Nemačke. Go dine koje sam provela pišući je. Sa porazom nacističke Nemačke. o "stepenu do koga su žrtve propagande ostale sposobne da stvore samo stalno mišljenje" (p.) U svakom slučaju. jednopartijska i vojna diktatura. drugo. iza čega su došle sve vrste novih tiranija. Izveštaj pokazuje. deo priče je završen. koji je podnela Služba bezbednosti SS a (Meldungen aus dem Reich. Ausv/ahl aus den Geheimen Lageberichten des Sicherheitsdienstes der SS 1939 1944. ovi drugi jed nostavno poričući. i u Nemačkoj 1933. poenta je u tome da to nije nimalo sla bilo opštu podršku Hitlerovom režimu. manje od četiri godine pre Staljinove smrti. — i. Prvo izdanje ove knjige se pojavilo 1951. do 1944). itd. priredio Heinz Boberach. mnogo otkriva u tom pogledu. kao što je na primer Adenauer više puta radio. još ne sine ira et studio. to je bio prvi moguć momenat da se artikulišu i 1 Bez sumnje veoma uznemirava činjenica da totalitarne vlade uprkos svom otvorenom zločinstvu počivaju na masovnoj podršci pa stoga malo iznena uje što naučnici kao i držav nici odbijaju da to vide. da je stanovništvo bilo dosta dobro obavešteno o takozvanim tajnama o pokolju Jevreja u Poljskoj. pripremi za napad na Ru siju. koja se sada često naziva "drugom revolucijom". još uvek u bolu i tuzi i zato naginjući lamen tu. U svakom slučaju. . uspona totalitarnih pokreta i podrivanja parlamentarne vlade.

ali nije zahtevalo suštinske izmene ni u analizi niti u ar gumentaciji mog prvobitnog izlaganja.2 Mnogo više dokumentarnog i drugog materijala koji se odnosio na nacistički režim postalo je dostupno u bibliotekama i arhivima kada se drugo (džepno) izdanje pojavilo 1958. nije se mogao dobiti. Nirnberški dokumenti su 1949. izobilje materijala o svim aspek tima dvanaest godina Hitlerove vlasti. izro nila su brda praktično nedirnutog papira. 2 . Sada sam je uklonila i to je jedi na suštinska promena u ovom izdanju u odnosu na drago (džepno) izdanje. dok su prvi deo. i tekst je bio značajno proširen. u nekim sam dodacima razmatrala izvesne važnije doga aje posle Staljinove smrti krizu oko naslednika i Hruščovljev go vor na Dvadesetom kongresu Partije kao i nove informacije o Staljino vom režimu iz skorašnjih publikacija. To što sam tada saznala bilo je do sta interesantno. kraj rata nije značio i kraj totalitarne vlasti u Rusiji. to jest širenje totalitarne vlasti. Prvi obimni izbori iz tog embarras de richesses. prenete u druga poglavlja. koji ni do danas ni u kom slučaju nisu na odgovarajući način objavljeni i is traženi. koje su. koliko je opstalo njegovo Hilja dugodišnje carstvo. zamenilo je te "Napomene". bili samo delimično poznati. razlikovala po tonu od one koja se bavila tada aktuelnim doga a jima i koja je zastarela u mnogim detaljima. o antisemitizmu. počeli su da se pojavljuju u vezi sa Nirnberškim su enjima glav nim ratnim zločincima 1946. koji je ostavio zemlju u ruševi nama i naciju s osećanjem da je stigla na "nultu tačku" svoje istorije. pamfleta i časopisa štampanih u Nemačkoj izme u 1933. Ta se rasprava. i 1945. Očito. dokumentarni materijal istraživanje i objavljivan sa težištem na kriminalna dela i izbor je obično pravljen za optužnice ratnih zločinaca. i prva četiri poglavlja o imperijalizmu ostali nepromenjeni. Naprotiv. bilo je nekih uvida čisto teorijske prirode. Štaviše. i to prevedeni na engleski. sledila je boljševizacija Istočne Evrope. Knjiga pomenuta u prvoj napomeni veoma je do brodošao izuzetak od tog pravila. Tako sam preradila treći deo i po slednje poglavlje drugog. Drugom izda nju sam dodala epilog u kome sam ukratko razmotrila uvo enje ruskog si stema u satelitske države i Ma arsku revoluciju. "Ideologija i nasilje". u tesnoj vezi sa mojom analizom elemenata totalne dominacije. Ali sve su te izmene bile tehničke prirode. u dvanaest tomova Nazi Conspiracy and Ag gression.xxviii PREDGOVOR TREĆEM DELU obrade pitanja s kojima je moja generacija bila primorana da živi dobrim delom svog zrelog života: Šta se dogodilo? Zašto se dogodilo? Kako se moglo dogoditi? Jer iz nemačkog poraza. Poslednje poglav lje ovog izdanja. a veliki broj knjiga. koje nisam imala kada sam završila originalni rukopis na či jem su kraju dosta nezaključne "Zaključne napomene". pisana mno go kasnije. ukoliko su toga bile vredne. Brojna dodavanja i izmene citata u fusnotama izgledalo je uputno uraditi. Zbog toga je propuštena velika količina veoma interesantnog materijala. a Od početka. Zatim.

procesom detotalitarizacije. Presudan nije bio kraj rata. i koliko naše znanje o ovom doga aju doseže. 306. Cambridge 1958. 210. takoreći. iako arhivi (koje je u partijskim štabovima u Smolensku otkrila nemačka tajna služba. Smolensk under Soviet Rule. gde je Hitler svesno upotrebio svoj rat da razvije i. ako su ikada i postojali. Drugim rečima. sve do 1953. ili izme u Partije i vlade i ćuti o putevima komunikacije i nare enja. ratni period je u Rusiji bio doba privremenog slabljenja totalne do minacije. ili čak 1949. Ukratko. Arhiv ne sadrži informacije o odnosima izme u različitih organa vlasti. Tako e. Čak i u "nesavladivom obilju materijala o čistkama" od 1929. a zatim ponovo od 1945. dok se uvek znalo da zva nične sovjetske publikacije služe u propagandne svrhe. ne saznajemo ništa o orga nizacionom ustrojstvu režima. do 1937.000 stranica dokumenata i praktično su nedirnuti za period 1917.PREDGOVOR TREĆEM DELU xxix mir je samo obeležio prelomnu tačku od koje se analiziraju sličnosti i raz like u metodima i institucijama dva totalitarna režima. Ništa se ni je dogodilo. a izvori o tim periodima su is to tako retki i iste su prirode kao što su bili i 1958. niti izgleda da će se dogoditi u budućnosti. 365. Za moje svrhe. Ibid. do 1938. vojske i NKVD a". Gde god da su date brojke. čini se da ta smrt nije bila praćena samo nasledničkom krizom i privremenim "odmrzavanjem" dok se novi voda ne učvrsti. Jedini važan dodatak za koji ja znam. Jer. p. što bi nam dalo takav nesumnjiv kraj priče ili tako užasno čisto i nepobitno svedočanstvo kojim bismo priču dokumentovali kao što je to bio slučaj sa nacističkom Nemačkom. a koje su potom u Nemačkoj zaplenile američke okupacione snage) sadrže nekih 200. sadržaj Smolenskog arhiva (obja vio gaje 1958. Merl Feinsod. o čemu smo tako dobro informisani u vezi 4 sa nacističkom Nemačkom. iako nikad nedvosmislenim. zaista zapanjuje količina informacija koju oni propuštaju da nam da ju. etc.p. sa stanovišta doga aja nije bilo razloga da osavremenjujem ovaj deo moje priče. usavrši totalitarnu vlast. razne orga nizacije daju različitu gra u i sve što sigurno znamo je da su mnogi po 3 daci. do 1941. ništa se nije dovoljno drastično promeni lo da bi zahtevalo široku preradu i dodatke. 93. sada se pokazuje da pouzdan izvor i statistički materijal verovatno nikada nigde nije posto jao. "izme u Partije. već autentičnim. 3 4 Vidi Merle Fainsod. Za razliku od Nemačke. one su beznadežno protivrečne. bili na izvoru obustavljeni po naredbi vlade. pokazao je do koje će mere oskudica u do kumentarnom i statističkom materijalu ostati presudan hendikep za sva potonja istraživanja o ovom periodu ruske istorije.. već Staljinova smrt osam godina kasnije. Zato. . u središtu interesovanja su godine od 1929. Unazad gledano. 73. nema naznaka o broju žrtava ili ikakvih drugih vitalnih statističkih podata ka.

Sve ovo kao da protivreči izvesnim strahovima iskazanim u knjizi. samo je prouzrokovalo hipokriziju u velikom obimu. naravno.xxx PREDGOVOR TREĆEM DELU Mnogo je ozbiljnije pitanje da li studija totalitarizma može da ignoriše ono što se doga alo i što se još uvek doga a u Kini. još važnije. izraženo u procentima. Maov čuveni govor 1957. delom zbog toga što je ta zemlja uspela posle revolucije da se mnogo radikalnije obezbedi od stranaca. ko je bio izuzet od toga to jest. izme u naro da i vlade. ali je formulisao da nema sukoba protivrečnosti me u klasama i. Te su se odlike više isticale sa razvojem kinesko sovjetskog sukoba. godine "O pravilnom korišćenju protivrečnosti me u ljudima". svakako nije bio zahtev za slobodu. samo po sebi dos ta govori. njene totalitarne odlike pokazale su se od početka. Ako je verovati sadaš njim izjavama kineskog rukovodstva. S druge strane. čemu je izgleda bilo podvrgnuto manje ili više celo stanovništvo. i nije bilo pot punih zločina. montiranih su enja. da li je ono bilo trajno i da li je zaista prouzrokovalo promene u ličnosti. Sa oponentima se postu palo putem "pročišćavanja misli". bilo dovoljno jako da se sputa totalna dominacija. pre nego ideološkim podsticaji . godine i. sveobuhvatna po svom ideološkom delokrugu i globalna po svojim političkim aspiracijama" (397). (319). nije desetkovano stanovništvo. ko je vršio "prevaspitavanje" i nemamo pojma o rezultatima "ispiranja mozga". i kakvi god da su rezultati. Nikad nismo saznali kako se to radilo u stvar nom životu. odmah pošto je pobedila. čak i pod komunističkom diktaturom. Ovde je naše znanje još nesigumije nego što je bilo o Rusiji tridesetih godina. pokolja nedužnih ljudi iz kategorije "objektivnih neprijatelja". zemlji je dozvoljeno da se mirno razvija. ono malo što smo saznali kao sigurno ukazuje na vrlo važne razlike: posle velikog krvoprolića na početku broj žrtava tokom prvih godina diktature je verodostojno procenjen na petnaest miliona. tako važno u svim revolucionarnim prevratima u nekadaš njim kolonijama. oko tri procenta populacije 1949. iako je on sasvim mogao biti izazvan i nacionalnim. Ukratko. znatno je manji nego ljudski gubici izazvani Staljinovom "drugom revolu cijom" i posle nestanka organizovane opozicije nije bilo porasta nasilja. kao "plodno tlo za kontrarevoluciju". to jest. obično poznat pod nazivom "Neka procve ta stotinu cvetova". što je sasvim sigurno bilo. bilo je nasilje druge vrste. delom zato što nam begunci visokog položaja u Komunisti čkoj partiji Kine još nisu došli u pomoć što. iako je bilo dosta javnih priznanja i "samokritike". da koristi znanja potomaka vla dajuće klase i da podigne akademski i profesionalni nivo. Pokazan je nacionalni interes. razra enim postupkom neprestanog va spitavanja i prevaspitavanja misli. Za sedamnaest godina. da on nije bio ubica po instinktu i da je nacio nalno osećanje. Ako je to bilo nasi lje. bilo je očigledno da Mao Cedungova "misao" nije išla uporedo sa onom koju je zacrtao Staljin (ili Hitler). Komunistička partija Kine je težila da bude "internacionalna po organizaciji.

na nesreću dodajemo hendikep koji smo sami stvorili. bez sumnje. Ap solutna monarhija je. Pijan stvo i nesposobnost. bila sasvim različita u Španiji.) Jedina vrsta literature koju sam. a ipak je to svuda bila ista forma vladavine. a delom jer je sve još u toku. a neizreciva. ili da se Staljinova Rusija razlikuje od Hitlerove Nemačke. sposobnost da se one razlikuju nije nikako akademska stvar koja bi se mirno mogla prepustiti "teoretičarima". prema svim opisima Rusije dvadesetih i tri desetih godina bili i još uvek su široko rasprostranjeni. Za naš kontekst je presudno da se totalitarna vlast razlikuje od diktature i tiranije. i ja sam dala sve od sebe da na odgovarajući način dopunim svoju staru bibliografiju. Jer ništa nam ne olakšava ni u teoriji niti u praksi to što smo iz perioda hladnog ra ta nasledili zvaničnu "kontraideologiju". imamo sve razloge da reč "totalitaran" koristimo štedljivo i mudro. Tako. U oštrom kontrastu prema retkosti i nesigurnosti novih izvora činjenič nog znanja o totalitarnim vladama. koja je takode sklona da postane planetarna po aspiracijama i koja nas dovodi u iskušenje da gradimo sopstvene fikcije. sa nekoliko izuzetaka. To je naravno samo delimično tako sa studijama o nacističkoj Nemačkoj i sovjetskoj Rusiji. u poslednjih petnaest godina nalazimo ogroman porast studija svih vrsta o novim diktaturama. ali nisu u direktnoj vezi sa oblikom vlasti. džepno. ali oči gledno uopšte nije postojala u Kini posle revolucije. nije u tome da se komunistička Kina razlikuje od komunističke Rusije. postojala je i u poslednjim godinama nacističkog režima. Poenta. tako da u principu odbijamo da razlikujemo konkretne komunističke jednopartijske diktature od prave totalitarne vla davine koja se može razviti u Kini. antikomunizam. gde su zatvorenici umirali više od bede i prljav štine nego od mučenja. namerno izostavila su brojni memoari koje su . Postoji sada mnogo radova koji su nezaobi lazni u daljim istraživanjima i studijama ovog predmeta. koji su. (Dru go. koja je u priro di stvari. Možda će se pove ćavati broj ovakvih razlika. Engleskoj i Pruskoj. da stvari budu gore. one su od velike važnosti i deo su nacionalne istorije pojedinih zemalja. od početka prokletstvo ruske adminis tracije.PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxi ma. pratila ga je potpuno nemilosrdna i za sada neuspe šna me unarodna politika čiji je cilj bio da u sve revolucionarne pokrete ubaci kineske agente i da oživi Kominternu pod vodstvom Pekinga. Insistiranje Kineza na rehabilitaciji Staljina i optuživanje ruske deto talitarizacije kao "revizionistićkog" zastranjivanja bilo je dosta zlokobno i. premda u različitom obliku. jer je totalna dominacija jed ina vrsta vladavine sa kojom nije mogućna koegzistencija. Teško je prosuditi ceo taj razvoj u sadašnjem momentu. bilo da su totali tarne ili ne. naravno. Fran cuskoj. bezrazložna okrutnost u nemačkim koncentracionim logorima i logorima smrti kao da je potpuno odsutna iz ruskih logora. Korupcija. delom zato što ne znamo dovoljno. ne igraju nikakvu ulogu u priči o nacističkoj Nemačkoj. Ovoj nesigurnosti. izdanje nije imalo bibliografiju.

(Dosta je razumljivo da ta vrsta apologeta ne blista poštenjem što samo po sebi ne treba da ih isključi iz našeg razmatranja. on je bio opravdano sumnji čav prema svim ljudima koje je želeo da eliminiše ili to nameravao. Jedna od čudnih stvari sa literaturom o totalitarizmu je da su vrlo rani napori savre menika da napisu njegovu "istoriju". koje se mogu posmrtno "rehabili tovati". iz očitog razloga što su njegova publika i on bili potpuno upleteni u celu priču. ali jedan od njih svakako je prosta činjenica da je u oba slučaja dokumentarni ma terijal nastojao da doda i da potkrepi ono što smo sve vreme znali iz izjava istaknutih izbeglica i drugih očevidaca. najzad. Što se toga tiče. a to se tiče i materijala o nacističkoj i o boljševičkoj varijanti totalitarizma. nije mogao osumnjičiti za "kontrarevolucionarne" delatnos . to što je knjiga rano zamišljena i napisana pokaza lo se kao manji hendikep nego što bi se moglo pretpostaviti. II ŠTO SE TIČE podataka. naučnika sa njihovom profesionalom ljubavlju prema zvaničnim izvorima) na naj manju meru svela divovske zločine Staljinovog režima koji se. Konačno.xxxii PREDGOVOR TREĆEM DELU bivši nacistički generali i visoki funkcioneri štampali po završetku rata. a u mnogom pogledu relevantnije od standardnih biografija Alana Buloka odnosno Isaka Dojčera. izvanredno dobro izdržali ispit vremena. Hruščovljeva za panjujuća priznanja koja su skrivala mnogo više nego što su otkrivala. to pove renje najbolje dokazuje da Staljin nije bio lud. u nekom su pogledu tač nije. a to praktično uključuje sve u višim redovima Partije i vlade. pa čak ni Staljin. Ali ta sećanja pokazuju zaista zapanjujući nedostatak razumevanja onoga što se zapravo dogodilo i uloga koje su sami autori igrali a zbog toga njihovi memoari nemaju nikavu vrednost osim izvesnu psihološku. Hitlerova bi ografija koju je napisao Konrad Hajdn i Staljinova biografija Borisa Suva rina.) Tako e sam dodala relativno malo novih važnih jedinica na popise literature uz prvi i drugi deo. Da to zaoštrimo: nije nam bio potreban Hruščovljev tajni govor da bis mo saznali da je Staljin počinio zločine ili da je taj navodno "bolesno sum njičav" čovek odlučio da veruje Hitleru. obe napisane i objavljene tridesetih godina. iz praktičnih razloga. imala su nesrećan ishod da su u očima većine (i. prirodno da je verovao Hitleru kad mu nije želeo zlo. Za to može biti mnogo razloga. ni je sastojao samo u klevetama i ubistvima nekoliko stotina ili hiljada is taknutih političkih i književnih ličnosti. naravno. Što se poslednjeg tiče. koje niko. bibliografija je kao i sama knjiga sada po deljena u tri odvojena dela. što je prema akademskim pravilima osu eno na propast zbog nedostatka pouzdanih izvora i zbog nedovoljne emotivne distance. već u istrebljenju doslovno nebrojenih miliona ljudi.

Pre će biti da je. kada je priznao "Mi imamo unutrašnje nepri jatelje".. ni protiv ko 7 ga da se bori. koji je on nazvao "Kongres pobednika". ako je uopšte ranije postojala. izjavio: "Na ovom kongresu. o čemu je New York Times Magazine objavio glavni deo 17. pa dakle priznaje zločine Sta ljinovom bolesnom sumnjičavošću Hruščov prikriva najkarakterističniji vid totalitarnog nasilja. To je pogotovu tačno za slučaj Rusije. 65 f. u kome je Buharin navodno optužio Staljina da menja Lenjinovu partiju u poli cijsku državu a podržalo ga više od dve trećine članova. o deportaciji i uništavanju čita 5 vih naroda". One ne uzimaju u obzir masovne egzekucije o kojima se ništa nije zna lo sve dok "nemačke okupacione snage nisu otkrile masovnu grobnicu u gradu Vinica u ko joj su se nalazile hiljade tela ljudi ubijenih 1937. kao što Feinsod s pravom ističe. a to je da se ono razbesnelo tek kad je cela organi zovana opozicija zamrla i kada je totalitarni vladalac znao da nema više čega da se plaši. p. da sve do 1928.. ali i ako je istinita. Jer oni znaju sve što ima da se zna o "masovnim čistkama.) Me utim sve te procene kao da ne poga aju pravi broj. priča ne ukazuje na organizovanu opoziciju. 516. Ova priča. 1965. p. ili 1930. Štaviše. Cambridge. štrajkovi." (vidi John A. dok je pet do devet miliona bilo uhapšeno i deportovano. time što objašnjava. ne zvuči mnogo uverljivo. Bukharin and History as Conspiracy".) Nije ni potrebno reći da je to nedavno otkriće učinilo da nacistički i boljševički sistem još više nego ranije izgledaju kao varijacije istog modela. naročito me u seljacima. kada su svi raniji protivnici "priznali svoje greške". rasulo i policijski režim". How Russia is Ruled. i odakle sam ja citirala. već pre suprotno. XVII XVIII. op.PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxiii ti. u novom izdanju doslovnog izveštaja sa moskovskog su enja 1938. "Stalin. niti presudan politički značaj 5 Na procenjenih devet do dvanaest miliona žrtava prvog petogodišnjeg plana (1928 1933) moraju se dodati žrtve velike čistke oko tri miliona pobijenih. 7 6 . ali takvo "opoziciono raspoloženje nikad nije došlo u žižu bilo kakvog oblika organizovanog otpora režimu. aprila 1966. sa stanovišta či njenice da se ovaj skup odigrao kad je velika čistka već bila u najvećem zamahu. Do kog je ste pena masovno ubijanje u Staljinovoj eri u središtu sadašnje opozicije najbolje se može vide ti iz su enja Sinjavskom i Danijelu.. (Vidi Smolensk under Soviet Rule. "široko rašireno masovno nezadovoljstvo" bilo uobičajena stvar. i kada je zapravo još uvek imao razloga da se plaši znao je da ga je Buharin uporedio sa Džingis kanom i da je ube en da Staljinova politi 6 ka "vodi u glad. (Vidi važan uvod Roberta S. "svaka organizovana alternativa iščezla sa scene"." da je od 1929. "na početku prve petoljetke. 449 ff.). p. kao što je zaista i bilo — već 1934. a sam Staljin na Sedamnaestom kongresu Partije. i upravo se protiv te kamuflaže i hipokrizije sadašnjih rus kih vlasti svi su oni bili obučeni i unapre eni pod Staljinom mla a ge neracija ruskih intelektualaca sada skoro otvoreno buni. Citirano iz Merle Fainsod." Ni senzacionalni karakter. The Comunist Parly of the Soviet Union from 1934 to the Present. posle prvog montira nog procesa.. New York 1961. nisu bili neuobičajeni". i 1938. cit. The Pol itics of Totalitarianism. Tucker. Armstrong. New York. 1959. Upravo je priznavanjem nekih zločina Hruščov sakrio zločinstvo režima u celini. Staljin nije počeo svoje velike čistke 1928. The Great Purge Trial. naročito jaka podrška Bu harinu u Centralnom komitetu. Abdu rakhman Avtorkhanov (u The Reign of Stalin. Tuckera. p.. objavljeno pod pseudonimom Uralov u Londo nu 1953) govori o tajnom sastanku Centralnog komiteta Partije 1936. nema više šta da se dokazuje.

donosi žestok antisemitski izliv u toku sastanka. me utim. 248 f. 240 ff i 446 ff. 10 Svi izveštaji iz 1926. da takve primedbe postaju mnogo re e posle 1934. "licemerni prisluškivači" i slično. mere koje je Staljin pre "Čudo". Dobio se utisak da se svi oni slažu sa antijevrejskim stavovima" (p. Ali irna politički značaj. Štaviše. i da situacija nije bila mnogo bolja ni u gradovima gde su radni ci odbili da sara uju sa partijski kontrolisanim sindikatima i krstili upravu 14 sa "uhranjeni avoli". izveštaje iz 1929 1930. ali istorijski neodrživog uverenja u manje više kontinuiran razvoj od Lenjina do Staljina. Feinsod ispravno ukazuje da ti dokumenti jasno svedoče ne samo o "široko rasprostranjenom narodnom nezadovoljstvu" već i o nedostatku ikakve "dovoljno organizovane opozicije" protiv režima u celini. 252 ff. Istina je da je Staljin skoro 8 . Sudeći po Feinsodovoj knjizi. 15 onakvog kakvog ga je Lenjin započeo . pokazuju značajan "pad u takozvanim kontrarevolucionarnim izlivima. p.. cit. Karakteri stično je me utim. On. koje sam ranije pomenula. da je put kolektivizacije i raskulačenja od 1928. 11 Ibid... srednje i siromašne seljake da bi ih tako podigli protiv kulaka mo sedi neko ko je gori od tih kulaka i ko planira jedino kako da progoni 13 narod".. kakav je žestok otpor solidarno pružila cela seljačka klasa. Lenjinovu novu ekonomsku politiku. a to je bilo sle enje NEP a. p. koja je odlučila da je 11 "bolje ne roditi se nego se pridružiti kolhozu" i odbila da je podele u bo 12 "ta gate. i 10 time je presečeno početno pomirenje naroda i njegove vlade. op. "valja čitati kao communiqués sa užarenog bojišta. sveti ost koju zvani čni izvori post Staljinovog perioda bacaju na ono što se ranije doga alo ne treba pobrkati sa svetlošću istine. p. naročito p. 177).. vidi naročito p.. 12 Ibid. 445). sve su takve izjave uzete iz izveštaja GPU a. U pore enju sa 1926. ističe. znamo da je otvoreni antisemitizam pratio skoro sve za 9 hteve za liberalizaciju. već zato što je ona bila prožeta korupci jom i pijanstvom. neku vrstu primirja koje je režim postigao sa seljaštvom". 310. komsomolci "u publici su ćutali. a po mom mišljenju to činjenice tako e pothranjuju. 14 Ibid. ne zato što je raspoloženje direktne opozicije prevladavalo u zemlji.." (p. 15 Ova alternativa se u literaturi obično previ a iz razumljivog. već što je uopšte uspevala da opstane. "nije samo to što je Partija pobedila. da je tamo postojala očita alternativa Staljinovom grabljenju vlasti i pretvaranju jednopartijske diktature u totalnu dominaciju. Jedan izveštaj iz 1929.xxxiv PREDGOVOR TREĆEM DELU Dvadesetog kongresa Partije za sovjetsku Rusiju i komunistički pokret u širokom smislu nije u pitanju.. Koliko dopire naše znanje o Staljinovoj eri. u vreme velike čistke. 13 Ibid. ima još mnogo toga da se sazna o periodu Staljinove borbe za vlast sredinom dvadesetih godina: sada znamo 8 kakvo je kritično mesto imala Partija. nadalje zapravo prekinuo NEP." 9 Ibid. 49 ff. Feinsodovo izdanje Smo lenskog arhiva. 38. previ a. kao što Fainsod. ostalo je daleko najvažnija pub likacija. p.

amorfna struktura održavala na principu vo e tako zvani "kult ličnosti" koji nalazimo u nacističkoj Nemačkoj. pa je svaki kraj i svaki okrug Sovjetskog Saveza dobijao svoj zvanični. udvostručenih i paralelnih funkcija".. tako da ponekad izgleda kao da jedina razlika izme u ta dva čoveka leži u grubosti ili "bolesti" Staljinovog karaktera. p. Što se tiče Staljinove neograničene vladavine od 1929.. ili je izgledalo da se ne slažu. Ibid. a ne režimu ili Partiji ili zemlji. "Staljin nije ništa znao o besmislenom nasilju nad komunistima. p. p. cit. 18 Ibid. kada je njegova kontrola nad Partijom bila gotovo potpuna. specifično staljinističkim sadržajem. nad sovjetskom inteligencijom".18 da su potpuno nedužni ljudi koje je režim na milione likvidirao. Staljinov režim bio nemilosrdan: sve činjenice koje se nisu slagale.. 71: Dosta je karakteristično da su poruke na svim nivoima obično naglašavale "zahvalnost drugu Staljinu". Ništa možda uverljivije ne potcrtava sličnost dva sistema nego ono što Ilja Erenburg i drugi staljinistički intelektualci danas kažu pokušavajući da opravdaju svoju prošlost ili da jednostavno iznesu ono što su zaista mislili u vreme velike čistke. sa zvaničnim izmišljotinama podaci o prinosu. Bila to ili ne svesna varka sa Sta ljinove strane. 17 16 . posebno p. Jer taj nedostatak samo dokazuje da je što se tiče toga kao i u drugim stvarima. istina je kao što Taker. nadalje. XVI. prvi put saopšta vale lokalnoj javnosti putem Pravde. op. a da se ova groteskna. Bilo je zaista sasvim na liniji sa totalitarnim prezirom prema činjenicama i realnosti što su se sve takve lokalne činjenice. To je naročito tačno za neke njegove čudne praznine u vezi sa statističkim podacima. već policija.. cit. konačno. a koje su sada dokumentovane podacima. cit.PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxv duzeo pri uvo enju petogodišnjeg plana 1928. krivac nije uopšte bio Staljin nego pojedini šef poli cije. pravom obimu "kontrarevolucionarnih" dela tnosti za razliku od kasnijih izmišljenih zavera bile su tretirane kao da nisu činjenice. 93 i p. (Citirano prema: Tucker.16 Kratko ću nabrojati nekoliko upadljivijih tačaka koje su ranije mogle biti samo naga anja.p. op. Uvek smo sumnjali. op. XIII. ali sada znamo da režim nikada nije bio "monolitan" već "sves no konstruisan oko preklopijenih. Smo lenski arhiv dokazuje ono što smo ranije znali iz manje pouzdanih izvora. dokazuju da transformacija klase u mase i propratna eliminacija sve grupne solidarnosti jesu uslov sine qua non totalne dominacije. "objektivni neprijatelj" u boljševičkom je uvek koristio Lenjinove izraze.. dobro primećuje da je Staljin punio ove stare Lenjinove pojmove novim. kriminalu. Izvestije ili nekog drugog zvaničnog organa Moskve. glavna crta te ra zlike je jedan dosta nelenjinistički naglasak na konspiraciji kao pečatu sadašnje epohe". čije "operacije nisu bile regulisane partijskim kanalima". fiktivni podatak na sasvim isti način na koji je dobijao ništa manje izmišljene norme koje su mu odre ene petogodišnjim planom. 166 ff.. 365 f.17 da izvršni organ ove posebne vlade nije bila Partija. Vidi Fainsod.) Nepotrebno je da dodamo da su isto to nacisti imali da kažu posle poraza Nemačke. "oni su to krili od Staljina" i "da je samo neko rekao Staljinu za to" ili. umesto da se sa sve četiri strane beskrajne teritorije skupljaju u Moskvi.

20 Interesantan izveštaj OGPU iz 1931. 229). ali mnogi ipak insistiraju da su "Staljinove okrutne akcije bile.. p. Gospodin 19 . i masovnih hapšenja kada "jedan milicajac srne da vodi grupe ljudi a da ovi mirno idu i da niko ne pobegne" (p.21 kada je 29. 23 Dosta je čudno da Feinsod ipak izvlači takve zaključke iz mase podataka koji upućuju u suprotnom smeru. 1964. Ali nije bilo te sreće. i lepu priču na strani 235. naročito p. 21 Ibid.23 Nije to bila cena terora. 229 ff. 64) i nude konstrukciju o "okrutnim ali čvrstim re šenjima nekih temeljnih kontradikcija sadržanih u lenjinističkom mitu" (Richard Lowenthal u svom vrlo vrednom World Comunism. 222. takvih kao Richard C. "22 (Dodat kurziv. p. na staje prethodni spremno "priznao" svoju grešku. zvanično objavio: "Neotu iva zasluga svakog boljševika u sa dašnjim uslovima treba da bude sposobnost da prepozna neprijatelja Par tije ma koliko da je on dobro prikriven. što je bilo glavno pravi lo ponašanja izdato svim članovima boljševičke partije. ali mi tek sad znamo koliko je promišljeno Staljin započeo taj "pokretni. Staljinove reči su prevedene: "Počni s podnošenjem lažne prijave". Još je čudnije što ovom pogrešnom čitanju podataka podleže tako mnogo autora na ovom polju. 42). The Desintegration of a Secular Faith. XVII).. cit. Najbolja potvrda rezultata raskulačenja. Izveštaj pominje veli ku razliku izme u ranijih hapšenja neprijatelja režima kada su "uhapšenog čoveka sprovodi la dva milicajca". koliko je bila uspešna za jačanje totalitarnog vladaoca. u kojoj čujemo kako je jedan od drugova pomislio "da je drug Staljin zauzeo pomirljiv stav prema grupi Trocki Zinovjev". način da se stvori nova ravnoteža snaga" (Armstrong. zlokobni lanac potkazivanja".xxxvi 19 PREDGOVOR TREĆEM DELU ziku. O rastućem stanju čiste histerije u tim masovnim potkazivanjima vidi naročito p. Konačno. koji nedvosmisleno kaže da bi sovjetski "sistem bio bogatiji i mnogo spremniji da se suoči sa predstojećim iskušenjem totalnog rata da tamo nije bilo ve like čistke koja je u stvari bila velika operacija razaranja u sovjetskom društvu". Tucker (op. 135. koja je bila obaveza za elitu nacističke partije. sve sumnje koje bi neko mogao da gaji u stepen istinitosti teorije prema kojoj je teror u kasnim dvadesetim i u tridesetim godinama bio "visoka cena u patnji" kojom su iščupani industrijalizacija i ekonomski napredak. Svakako. New York. 453 ff. tu užas nu apatiju koju je proizvodilo nasumično nasilje nad nevinim ljudima. 57 58. Nikad nije bilo sum nje da je "poplava uzajamnih potkazivanja" tokom velike čistke bila kob na za ekonomsko i društveno blagostanje zemlje. teško da bi iko od njih išao tako daleko kao Isak Dojčer koji suptilno brani Staljina u svojoj biografiji. Ove reči su izva ene iz izjave "klasno tu eg elementa" 1936: "Ne želim da budem zločinac bez zločina" (p. jula 1936. za razliku od ranijih pravih neprijatelja režima ubica vladinih činovnika. p. Vidi poslednje poglavlje. otpada ju već prvim uvidom u pravo stanje stvari i tok doga aja samo u jednom regionu. znali da su "zločinci bez zločina" .. da je upravo ta nova kategorija.. ukor koji je u to vreme u najmanju ruku značio trenutačno izbacivanje iz Partije. p..) Jer baš kao što je Hitlerovo "konačno rešenje" zapravo značilo naredbu "Počni s ubija njem". cit. 22 Ibid. np. Ima samo nekoliko izuzetaka od marksističkog mamurluka. 248). naglašava ovu novu "potpunu pasivnost". p. palikuća ili razbojnika reagovala sa istom "potpunom pasivnošću"20 ko ju tako dobro znamo kod žrtava nacističkog nasilja.. Sledeći govornik je optužio čoveka koji je pokušao da nadmaši Staljina da je "politički nelo jalan".

s jedne strane je mnogo doprinela sadašnjoj materijalnoj moći. Nestabil nost je svakako funkcionalno sredstvo totalitarne vlasti koja je bazirana na ideološkom uo braženju i pretpostavci da je pokret. neku vrstu hitne mere zbog krize naslednika. Čak je.24 Istina je da je cena totalitarne vlasti bila tako visoka da je ni Nemačka ni Rusija još nisu u potpunosti platile.. Oduvek se znalo da je jedan od glavnih razloga velike čistke bio otvaranje mogućnosti da i mlada generacija gradi karijeru. Čak ni danas ne možemo znati da li je taj proces konačan i nepovratan. ali je s druge prouzrokovala gubljenje kontrole nad satelitima. A sve to zajedno je bilo zaista neverovatno "visoka cena". što je. Pečat ovog sistema je da se prava moć. p. ne mnogo drugačiju od izvesnog popuštanja totalitarne kontrole tokom Drugog svetskog rata. nesporazum. članova Komsomola i studentskog tela. još nisam bila sigurna da to "otkravljivanje" pred stavlja nešto više od predaha. Ja 1958. Staljinov metod vladavine us peo da podrije onaj stepen znanja i tehničke veštine koji je zemlja stekla posle Oktobarske revolucije. Jer koliko god da se može sagledati cik cak linija sovjetske politike od 1953. 24 Vidi interesantne detalje (Fainsod. cit. što Smolenski arhiv do detalja pokazuje. materijalna snaga i blagostanje zemlje kao i realna istina stalno žrtvuju za htevima ideološke doslednosti. metodi koje su koristili novi vladaoci posle Staljinove smrti još uvek Taker misli da to pobija moju "sliku" totalitarizma. opadanje priras ta stanovništva i prekid u razvoju i naseljavanju unutrašnjosti Sibira. najveći broj sabirnih logora raspušten. Bez sum nje. ali se svakako ne može više zvati privremenim i provizornim. koji nisu videli "razlog da se zamenjuju odlični nepartijski profesori". da nisu sprovo ene nove čistke protiv "objektivnih neprijatelja" i da se konflikti me u članovima novog "kolektivnog rukovodstva" sada razrešavaju smenjivanjem i izgnanstvom iz Moskve a ne montiranim procesima.PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxvii kolektivizacije i velike čistke nije bio ni progres niti brza industrijalizaci ja. Satelitski sistem je organizovan uz pomoć terora permanentne nestabilnosti. već glad. ja mislim. Posledice su bile stalna kriza u poljoprivredi. a sa dašnja stabilnost današnje Rusije. . haotično stanje u proizvodnji hrane i smanjenje broja stanovnika. Očigledno je da u borbi izme u stvarne snage i organizacione vlasti ili u borbi izme u činjenice i fikcije ova druga može da ne uspe i to se dogodilo u Rusi ji i Nemačkoj u Drugom svetskom ratu. priznanjima i ubistvima. da se uklone "reakcionarni profesori" uprkos protestima Partije. iznu ena radi otpočinjanja karijere u Par tiji i vladinoj birokratiji od onih delova naroda koji često nisu bili jednos tavno "politički nepismeni". op. odvojen od Partije. 345 355) o kampanji iz 1929. III RANIJE sam pomenula proces detotalitarizacije koji je usledio posle Sta ljinove smrti. njena detotalitarizacija. Ali to nije razlog da potcenjujemo moć totalitarnih pokreta. o čemu je naravno no va komisija spremno izvestila da je "veliki broj klasno tu ih elemenata u studentskom telu". ne može se poreći da je veliko policijsko carstvo ukinu to. ne samo u patnji. osvojio vlast.

LU su u stopu sledili obrazac koji je ustanovio Staljin posle Lenjinove smrti: opet se pojavio trijumvirat pod imenom "kolektivno rukovodstvo". tako je Hruščov izveo unutarpartijske manevre uklanjajući Zukova iz Predsedniš tva i Centralnog komiteta Partije. Automat ska prevlast vojske bila je čak još odlučnija. u koje je ovaj bio izabran posle udara. već odgovara zahtevu za totalnom dominacijom. bez obzira na motive. 1957.. premoć tajne policije nad vojnim apa ratom pečat je mnogih tiranija. i ne odustaje od toga da je Hruščov "trijumfovao bez ikakve potrebe za milicijskom intervencijom". Tako su nacisti koristili svoje SS trupe. Hruš čov je osvojio vlast. vojska je već bila nadmoćna nad policijom. rezultati ovog pomeranja težišta sa policije na vojsku u igri moći ostavili su velike posledice. To je bila jedna od automatskih posledica razbi janja policijskog carstva čiju je vlast nad velikim delom sovjetske indus trije. Doduše. rudnika i nekretnina nasledila grupa rukovodilaca. kao i sa mesta vrhovnog komandanta armije. Hruščovljev udar sledio je u sto pu metode njegovog mrtvog i žigosanog gospodara. op.26 jer kao što se Staljin nije nikada kolebao da očisti svoj policijski kadar i likvidira njihovog šefa. termin koji je Staljin skovao 1925. koji su se iznena da našli oslobo eni svog najozbiljnijeg ekonomskog takmaca. 26 Ibid.. naime. Jer evidentno je da će oni koji posmatraju celu planetu kao svoju buduću teritoriju težište staviti na organ domaćeg nasilja i vladati osvojenom teritorijom policijskim me todama i personalom pre nego vojskom. sa konačnim ciljem da se vojska i policija stope pod vodstvom SS. došli do pogrešnog zaključka o trajnom jačanju vojske na račun Partije. 319. kao da se Sovjetski Savez sprema da iz partijske diktature pre e u vojnu. Ali. O Hruščovljevoj promućurnosti govori to što je on pre svojih kolega ovla dao posledicama koje su verovatno zajedno izazvali. u suštini policijske snage.25 Baš kao i u Stalji novom slučaju. cit. Ali tačno je da su "mnogi vojni posmatrači". Istina. kada je vrhovna vlast ostala u rukama Partije. zbog uloge vojske u podršci Hruščova protiv partijskog aparata. jer ga je "podržavao partijski aparat". 320. I njemu su bile po trebne spoljne snage da bi osvojio vlast u partijskoj hijerarhiji i on je isko ristio podršku maršala Žukova i vojske na isti način na koji je Staljin isko ristio svoje veze u tajnoj policiji trideset godina ranije. Komunistička partija Sovjetskog Saveza zauzimala mesto bespogovorne prevlasti u svim oblas tima života u Sovjetskom Savezu". u svakom slučaju premoć policije ne odgovara samo potrebi da se pritisne domaći narod. i posle pet godina spletaka i borbe za vlast sprovedena je repriza Staljinovog coup d'etat iz 1929. ona je sada držala potpun mo nopol nad instrumentima nasilja za rešavanje unutarpartijskih konflikata. za vlast i čak za osvajanje stranih teritori ja. Formalno govoreći. a ne samo totalitarnih. ne u polici ji. Izgleda da to nije tačno. dokazuje da je važnost intervencije maršala Žukova u unu tarpartijskoj borbi "jako preuveličana". 25 Armstrong.xxxviii PREDGOVOR TREĆEM DE. tako je u Hruščovljevom slučaju "do kraja 1957. . kada se Hruščov obratio Žukovu za pomoć. p. p.

znači da se oni mogu čuti u sudnici i računati na pomoć spolja. ne samo sloboda udruživa nja. niti izgleda da će biti. ljudima Sovjetskog Sa veza osporava se svaki oblik političke slobode. piscima koji su februara 1966. dok se zapravo sve promenilo. izvršile su regularne vojne jedinice. ladice pisaca i umetnika bile su prazne. Možda je manje poznato. značenje ove promene u ravnoteži snaga pokazalo se ranije. nije bilo velikih deportacija naroda. Krvavo gušenje revolucije. ali ono što su hteli da kažu čulo se širom sveta i ne čini se da će biti zaboravljeno. Da budemo načisto. okrutno je po svim zakonima pravne države. u stvari. danas postoji čitava literatura koja kruži u rukopisima a u ateljeima se isprobavaju svi pravci modernog sli karstva i postaju poznati iako se ne izlažu. kod vojnog pritiska u Ma arskoj revoluciji. ali ništa od to ga nije bilo mnogo uspešno. već naglašavamo činjenicu da je ra zlika izme u tajne literature i nepostojanja literature jednaka razlici iz me u jedan i nula. uveo novi "zakon protiv društvenih parazita". Sovjeti su mogli da pošalju dosta pomoći poraženoj zemlji da bi spre čili masovno umiranje od gladi i potpuni kolaps privrede u godini posle revolucije. već odriču krivicu. pokazuje da ovde više nemamo posla sa totalnom dominacijom. Najjasniji znak da se Sovjetski Savez ne može više zvati totalitarnim u pravom smislu reči je. naravno. Dalje. sama činjenica da članovi intelektualne opozicije mogu da imaju su enje (iako ne javno). pokušali da u inos transtvu štampaju svoja dela koja nisu mogli da objave u Sovjetskom Savezu i koji su osu eni na sedam i pet godina teškog rada. Ono što se dogodilo Sinjavskom i Danijelu. Iako su uz vojne operacije pobe ene i vo e. to što oni ništa ne priznaju. uverenja i javnog izražavanja. a ne policijske trupe i re zultat je bio takav da to ni u kom slučaju ne predstavlja pravo staljinističko rešenje.PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxix Staviše. ali je još uverljivije što je Hruščovljev lični i veoma ambi ciozni pokušaj da skrene proces detotalitarizacije potpuno propao. Kad je umro Staljin. ništa nije učinjeno na raseljavanju zemlje. koji bi omogućio re žimu da ponovo uvede masovne deportacije. bez potpunog us postavljanja terora i policijske vlasti. A kako je to bila vojna operacija a ne policijska akci ja. On je 1957. Ne umanjujemo razliku izme u tiranske cenzure i umetničke slobode. To je sigurno bilo veoma daleko od Staljinovih rešenja u slič nim okolnostima. već i sloboda misli. piscima i umetnicima. ropski rad u širokim razme rama. i kao najvažnije za totalnu vlast da izazove novu poplavu potka . užasno i efikasno. Izgleda kao da se ništa nije promenilo. Oni nisu nestali u potpunom za boravu koji su totalitarni vladaoci pripremili za svoje protivnike. zapanjujuće brz i plodan oporavak umet nosti tokom poslednje decenije. stalno se obnavljaju napori da se Staljin rehabilituje i da se skreše rast čvrstih zahteva za slobo du govora i misli medu studentima. a hiljade ljudi zatvo reno. Bez sumnje.

Ova knjiga se bavi totalitarizmom. mere preduzete da se reafirmiše totalna dominacija posle zatišja u Sovjetskom Savezu za vreme rata. kojima Moskva s pravom ili pogrešno nije verovala. da je "čak i ako prihvatimo pretpostavke komunističke ideologije. dok se njegove posledice u Nemačkoj ili u Rusiji nje tiču samo u meri u kojoj osvetljavaju ono što se ranije dogodilo. p. uz izvesne razlike u oblastima koje nisu bile uključene u satelitski sistem. ponižene u montiranim procesima. Kao da je Moskva u najvećoj žurbi ponavljala sve stupnjeve od Oktobarske revolucije do pojave totalitarne diktature. ono što se pokazivalo od sredine tridesetih godina. i dok je potpuno tačno da ovaj novi oblik tiranije ne nudi sigurnost ustavne vlasti. sama po sebi nije mnogo intere santna i nema mnogo varijacija: ono što se dogodilo u jednoj satelitskoj zemlji dogodilo se u skoro istom trenutku u svim drugima od Baltičkog mora pa sve do Jadrana. ipak. čak ni ne protivreče. mučene i ubijane pod vlašću najkorumpiranijih i najpodlijih elemenata u Partiji. od 1945. opasnosti i nepravdi jednopartijske diktature. sva vlast u 28 SSSR u krajnjoj liniji nezakonita".xi PREDGOVOR TREĆEM DELU zivanja. p. tako. narod Sovjetskog Saveza izronio je iz noćne more totalitarne vlasti u mnoštvo teškoća. bile su okrutno izigrane. iako neizrecivo užasna. Boljševizacija satelita počela je sa taktikom narodnog fronta i lažnim parlamentarnim sis temom koji se brzo razvio u otvorenu vladavinu jednopartijske diktature u kojoj su vo e i članovi ranije tolerisanih partija bili likvidirani. Doga aji koji su došli nakon pobede. do 1953. kao i one kojima je totalitarna vlast uvedena u satelitske drža ve. jer "parazite" je trebalo da odabira sam narod na masovnim mitin zima. Ova priča. niti do daju nove elemente. slažu se sa pravilima igre. A tih osam godina. Drugim rečima. 325.. istina je tako e da je naj užasniji od svih novih oblika vladavine. Taj je "zakon". njegovim izvorima i njegovim ele mentima. naime onih koji nisu bili prvenstveno ko munisti već agenti Moskve. okončan Staljinovom smrću kao što se totalita rizam završio u Nemačkoj smrću Hitlera. Baltičke države su direktno pripojene Sovjet skom Savezu i prošle su znatno gore nego sateliti: više od pola miliona lju di je deportovano iz tri male države. naišao na otpor sovjetskih pravnika i bio je od 27 bačen pre nego što je i mogao da bude primenjen. Ibid. Tako je za naš kon tekst važniji posleratni period Staljinove vlasti nego vreme posle njegove smrti. koliko mi o tome znamo. i da zemlja zato u tren oka može da se vrati u totalitarizam bez ikakvog velikog potresa. a tada je dostignut poslednji stepen: domaće komunističke vo e. a zbog "ogromnog priliva ruskih naseljenika" domaće stanovništvo tretirano je kao manjina u sopstvenim 27 28 Ibid. 339 ff. . potvr uju i razra uju. čije se elemente i istorijske kore ne spremam da analiziram.

je Staljinova pratnja bila mnogo mudrija u razumevanju onoga šta njegove reči zapravo znače nego što je to mogla biti tridesetih godina. 235 ff. Stan!ey Vardys. ne ekscesi režima izaz vani u izuzetnim okolnostima.PREDGOVOR TREĆEM DELU xii zemljama. cit. Koliko god znamo malo detalja ove priče. April. (Najpoznatiji primer je naravno optužba da se Tuhačevski zaverio sa Nemačkom u trenutku kad je Staljin razmišljao o savezu sa nacistima.. Sve što se u Rusiji dogodilo izme u 1948. "How the Baltic Republics fare in the Soviet Union". u: Foreign Affairs. posle podizanja Berlinskog zida. delovalo je upadljivo i zlokobno slično kao pripreme velike čistke tokom tridesetih: Ždanovljeva smrt i lenjingradska čistka ličile su na Kirovljevu ne manje misterioznu smrt 1934. bio je odlučna promena u ideologiji. kada je "Lekarska zavera" počela da se "otkriva". tokom prvih meseci krize naslednika. To bi na brzinu ek splodiralo "Lekarskom zaverom" da nije Staljinova smrt učinila svoje. počela polako da se inkorporira u sistem satelita. naročito posle 1948 godine misteriozne Ždanovljeve smrti i "le njingradske afere". s druge strane. sam sadržaj apsurdne optužnice protiv lekara. cit. Za naš kontekst je od veće važnosti razvoj doga aja u Sovjetskom Savezu. Grupa lekara. naravno.29 Istočna Nemačka je. znamo više nego dovoljno da potkrepimo moje ranije uverenje da ovakve "razorne operaci je" kao velika čistka nisu bile izolovane epizode. op. 1952. uvo enje svet ske jevrejske zavere. bila je optužena da se zaverila da "unište 30 vodeći kadar SSSR a". notorno upletenih u sva e i spletke. p. i sam tekst optužbe mora da je napravio paniku me u svim višim činovnicima. Ta panika može još uvek da bude najverovatnije objašnjenje Staljinove smrti. Najdramatičniji novi element u čistki koju je Staljin planirao u posled njim godinama života.) Očigledno. iza koje je odmah sledila neka vrsta pripremne 31 čistke "svih ranijih opozicionara koji su ostali u Partiji". već su bile institucije nasilja i mogle su se očekivati u pravilnim razmacima sve dok se. 30 Armstrong. Prvi put posle velike čistke Staljin je pobio veći broj visokih i viših službenika i mi pouzdano znamo da je to bilo planirano kao početak još jedne čistke u nacionalnim razmerama. 1966. dok je ranije bila tretirana više kao okupirana teritorija sa kvislinškom vladom. uglavnom Jevreja. p. nije promenila priroda samog režima. op. morao je strašnim slutnjama ispunjavati one koji su bili upoznati sa Staljinovim metodom optuživanja izmišljenog neprijatelja za zločin koji se on sam spremao da počini. 56.. . da su želeli da poubijaju ljude na vodećim mestima širom zemlje. i janu ara 1953. njenih misterioznih okolnosti i brzog zbijanja redova u višim redovima Partije. 31 Fainsod. 29 Vidi V. Godinama je brojnim su enjima u satelitskim zem ljama pažljivo pripremano tlo za tu zaveru Rajkov proces u Ma arskoj. tek sada. Štaviše.

. umro u sred nedovršenog užasavajućeg posla. 32 Ovde. došli su do makar privre menog kraja. besramno prih vatanje onoga što je za ceo svet postalo najistaknutiji znak nacizma bilo je poslednji kompliment koji je Staljin iskazao svom pokojnom kolegi i tak macu za totalnu dominaciju sa kojim. 236. gde je antijevrejsko raspoloženje bilo rasprostranjeno. ali delom i zato što je ova vrsta izmišljene svetske zavere predstavljala ideološki mnogo pogodniju pozadinu za totalitarni zahtev za svetskom vladavinom nego što su to bili Vol Strit. svakako. a antijevrejska propaganda uvek uživala veliku popularnost. došlo je do druge značajne razlike: Jevreje su sada pre optuživali za "kosmopolitizam" nego za cionizam i oblik optužbe koji se razvijao iz ove parole uvek je bio bliži nacističkom obliku jevrejske svetske zavere u smislu "Sionskih mudraca".. ova optužba se postepeno menjala do uplitanja notorno necionističkih društava (posebno American Jewish Joint Distribution Committee). Staljin je. Hana Arent Jun 1966. kapitalizam i imperijalizam. naravno. nov uopšte nije bio "zločin cionizma". Otvoreno. s namerom da pokaže da su svi Jevreji cionisti i sve cionističke grupe "plaćenici američkog imperi jalizma". 32 Armstrong. kao i Hitler.xiii PREDGOVOR TREĆEM DELU afera Ane Pauker u Rumuniji i 1952. op. zbog njene propagandne vrednosti u Rusiji kao i u svim satelit skim državama. A kad se to dogodilo. priča koju ova knjiga treba da ispriča i doga aji koje ona pokušava da razume i da se izbori s njima. cit. p. proces Slanskom u Ćehoslovačkoj. nije mogao da postigne trajnu saglasnost. ali kako je kampanja odmicala i počinjala da se usmerava na Jevreje u Sovjetskom Savezu. na svoju veliku žalost. U tim pripremnim merama izdvojeni su visoki partijski službenici zbog "jevrejskog buržoaskog" porekla i optuženi za cionizam. Sada je postalo zapanjujuće jasno kako je du bok utisak ova glavna potpora nacističke ideologije ostavila na Staljina prve indikacije pokazale su se još od njegovog pakta sa Hitlerom delom.

RO@E MARTEN DI GAR .PRVI DEO Antisemitizam Ovo je zna~ajan vek koji je po~eo Revolucijom a zavr{io se Aferom! Mo`da }e ga zvati vekom trica i ku~ina.

koji nikad nisu porekli prema uskosti nacionalizma. Jedno od ovih brzopletih obja{njenja je izjedna~avanje antisemitizma sa neobuzdanim nacionalizmom i njegovim ksenofobi~nim izlivima. Takva neslaganja uzroka i posledice vre|aju na{ zdrav razum. Tek je u`as kona~ne katastrofe. Ono {to su sami nacisti tvrdili da je njihovo glavno otkri}e – uloga jevrejskog naroda u svetskoj politici – i njihov glavni interes – proganjanje Jevreja u celom svetu – javno mnjenje je smatralo izgovorom da se pridobiju mase ili zanimljivim demago{kim sredstvom. a jo{ vi{e besku}ni{tvo i iskorenjenost pre`ivelih. izbacio u prvi plan “jevrejsko pitanje” u na{em svakodnevnom politi~kom `ivotu. ciljala na proganjanje i kona~no na istrebljenje Jevreja. Njihova nacionalisti~ka propaganda bila je uperena na saputnike. prema provincijalizmu nacionalnih dr`ava i vi{e puta su A MNOGE Z . Na `alost. Shvatilo se ve} da nacisti nisu bili jednostavno nacionalisti. Nacisti su gajili istinski prezir. sva obja{njenja antisemitizma kao da su nepromi{ljeno i vratolomno izvedena da bi prikrila problem koji tako ozbiljno ugro`ava na{e ose}anje proporcije i nadu u du{evno zdravlje. Nacisti~ki “nacionalizam” ima vi{e zajedni~kih aspekta sa skora{njom nacionalisti~kom propagandom u Sovjetskom Savezu. a ne na ube|ene ~lanove. dosledno i beskompromisno. nikada nije bilo dozvoljeno da izgube iz vida dosledno nadnacionalan pristup politici. ~injenica je da je moderni antisemitizam proporcionalno rastao sa opadanjem tradicionalnog nacionalizma i da je dostigao svoj klimaks ta~no u momentu kada se raspao evropski sistem nacionalnih dr`ava i njegov dragoceni balans mo}i. da ne govorimo o istori~arevom ose}anju za ravnote`u i harmoniju. ovim drugima. naprotiv. Sasvim je razumljivo to {to nacisti~ke parole niko nije uzimao ozbiljno. koja tako|e slu`i da pothrani predrasude u masama.Antisemitizam kao uvreda zdravog razuma PRVO POGLAVLJE: je jo{ uvek to nesre}na slu~ajnost {to se nacisti~ka ideologija koncentrisala oko antisemitizma i {to je nacisti~ka policija. U pore|enju sa samim doga|ajima. To je aspekt savremene istorije koji najvi{e iritira i baca u zabunu: da od svih velikih nere{enih pitanja ovog veka ba{ ovaj naizgled mali i neva`an jevrejski problem ima sumnjivu ~ast da je celu paklenu ma{inu stavio u pogon.

bogatstvo bez vidljive funkcije mnogo je nepodno{ljivije jer niko ne mo`e da razume za{to bi se ono tolerisalo. ipak. 1. posle dugog postojanog ja~anja dru{tvenog polo`aja i broja. Kad su plemi}i izgubili svoje privilegije. Za na{e svrhe glavno od njih je Tokvilovo veliko otkri}e (u L’Ancien Régime et la Révolution. ne moraju da pogode prave istorijske procese. izme|u ostalih privilegije eksploatisanja i ugnjetavanja. Istori~ar se u najve}em broju takvih slu~ajeva suo~ava sa veoma slo`enom istorijskom situacijom gde skoro da ima slobodu da izoluje jedan ~inilac kao “duh vremena”. vredno je pa`nje da je statisti~arima nacisti~ko proganjanje i istrebljivanje moglo da izgleda kao besmisleno ubrzavanje procesa koji bi se verovatno odvijao u svakom slu~aju. samo sa bogatstvom. va`niji od ijedne dr`ave koja nu`no mora da bude vezana za odre|enu teritoriju. narod ih je po~eo smatrati parazitima bez ikakve stvarne uloge u upravljanju zemljom. kada su napredak i uticaj francuske jevrejske zajednice bili veliki. Ima svakako nekoliko korisnih op{tih pravila. Prema Tokvilu. kada su Jevre- . ni ugnjetavanje niti eksploatacija kao takvi nisu uvek glavni razlog za kivnost. kao {to je poklapanje opadanja mo}i nacionalnih dr`ava sa porastom antisemitizma. u najmanju ruku. tako je brzo slabila da su statisti~ari predvideli njen nestanak za nekoliko decenija. francuski narod je mrzeo plemstvo kad je ono gubilo vlast vi{e nego {to ga je ikad ranije mrzeo. te{ko da }e se ikad valjno objasniti samo jednim razlogom ili jednim uzrokom. pog. istina. a to zna~i da ne{to gubi. Statistike. Sve dok je plemstvo dr`alo neograni~enu mo} jurisdikcije. Drajfusova afera nije eksplodirala pod Drugim carstvom. narod ga nije samo trpeo nego ga je i po{tovao. Drugim re~ima. Od samog po~etka one su sazivale internacionalne kongrese i bavile se koordinacijom internacionalnih ili. Isto je bilo u skoro svim zapadnoevropskim zemljama. upravo zato {to sa brzim gubitkom realne mo}i kod plemstva nije do{lo i do zna~ajnog smanjenja bogatstva.4 ANTISEMITIZAM ponovili da je njima “pokret”. I ne samo nacizam. Antisemitizam je dostigao vrhunac kada su Jevreji istovremeno izgubili svoje javne funkcije i uticaj i ostali bez i~ega. internacionalnog delokruga kao i bolj{evi~ki. nego i pedeset godina antisemitske istorije govori protiv izjedna~avanja antisemitizma sa nacionalizmom.) motiva `estoke mr`nje koju su francuske mase osetile prema plemstvu kad je izbila Revolucija – mr`nja koja je podstakla Berka da primeti da se revolucija vi{e bavila “polo`ajem plemstva” nego institucijom kralja. Prve antisemitske partije u poslednjim decenijama devetnaestog veka bile su me|u prvima koje su se internacionalno udru`ile. interevropskih aktivnosti. knjiga II. Kad je Hitler do{ao na vlast. a nema~ka jevrejska zajednica u celini. ve} u Tre}oj republici. Glavni trendovi. nema~ke banke bile su skoro potpuno judenrein (a ba{ tu su Jevreji dr`ali klju~ne pozicije tokom vi{e od sto godina).

beskorisni. jedan drugi proma{aj zdravog razuma: Jevreji. Samo se bogatstvo bez vlasti ili distanciranje od politike ose}aju kao parazitski. najbolje ilustruje i najbolje pobija {ala koja se prepri~avala posle Prvog svetskog rata. i ma na koji na~in. ^ak i eksploatacija i tla~enje jo{ uvek ~ine da dru{tvo funkcioni{e i uspostavljaju izvesnu vrstu reda. odgovor je bio: Da. A za{to Jevreji? pita ovaj drugi. po{to su bili potpuno bespomo}na grupa uhva}ena u op{te i nere{ive sukobe tog vremena. jer se svi|a velikom broju ljudi. Austrijski antisemitizam nije postao nasilan za vladavine Meterniha i Franje Josifa. Ona zagovara savr{enu nevinost `rtve. ve} u poratnoj austrijskoj republici. Bogatstvu koje ne eksploati{e nedostaje ~ak i odnos koji postoji izme|u eksploatatora i eksploatisanog. uzdr`anost bez politike ne podrazumeva ~ak ni minimum zainteresovanosti tla~itelja za tla~enog. teorija o `rtvenom jagnjetu u svom proizvoljnom obliku nije se nikad pojavila u {tampi. Za{to biciklisti? pita onaj. ali ono ne proizlazi samo iz ljudskog zla. jeste racionalni instinkt da vlast ima odre|enu funkciju i da je od nekakve zajedni~ke koristi. oni pokazuju da su napustili teoriju i da su se . Teorija po kojoj su Jevreji uvek `rtveno jagnje sadr`i mogu}nost da `rtveno jagnje bude i neko drugi. Va`no je imati svest o tim op{tim pravilima da bi se pobili oni saveti zdravog razuma koji nas navode da verujemo da `estoka mr`nja ili iznenadna pobuna nu`no proizlaze iz velike vlasti i velikih zloupotreba i da dosledno organizovana mr`nja prema Jevrejima mo`e biti samo reakcija na njihov zna~aj i vlast. Istina.ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 5 ji imali sve ali su nestali sa zna~ajnih polo`aja (iako ne i sa politi~ke scene). Op{te propadanje zapadne i srednjoevropske jevrejske zajednice. mrze ljude koji imaju bogatstvo bez vlasti. Proganjanje grupa koje nemaju mo} ili je gube svakako nije mnogo prijatan prizor. Mnogo je ozbiljniji. Ovo obja{njenje. revoltiraju jer takva stanja kidaju sve konce koji povezuju ljude. nevinost koja nagove{tava da ne samo {to nikakvo zlo nije po~injeno. Kad god. u svakom slu~aju. Jevreji i biciklisti. ve} da ba{ ni{ta nije u~injeno {to bi mo`da moglo imati veze sa doti~nom stvari. Jedan antisemit tvrdio je da su Jevreji izazvali rat. Ono {to tera ljude da po{tuju ili toleri{u stvarnu vlast i da. s druge strane. njeni poklonici pomno poku{avaju da objasne za{to je odre|eno `rtveno jagnje tako dobro odgovaralo svojoj ulozi. mogli bi se optu`iti za sve to zlo i na kraju iza}i kao njegovi skriveni tvorci. kada je bilo savr{eno jasno da verovatno nijedna druga grupa nije pretrpela toliki gubitak uticaja i presti`a nestankom habsbur{ke monarhije. Samo po sebi propadanje ih obja{njava isto onoliko malo kao {to bi puki gubitak vlasti plemstva objasnio Francusku revoluciju. drago srcima mnogih liberala. opisuje samo atmosferu u kojoj su se odigrali slede}i doga|aji.

S druge strane. Sve do skora. Ali ne prestaje jednostavno da bude saodgovorna time {to postaje `rtva svetske nepravde i okrutnosti. Mi se ovde ne bavimo posledicom vladavine putem terora – time {to niko. a za to je presudno da su one objektivno nevine. Nasilje kakvo danas poznajemo udara bez ikakve prethodne provokacije. nikada nije teorijski priznavao da mo`e da sprovodi nasilje nad nevinim ljudima pa. nikad ne mogu da budu bez straha. Teror dakako. unutra{nja nedoslednost teorije o `rtvenom jagnjetu bila je dovoljan razlog da se ova diskredituje kao jo{ jedna od mnogih teorija koje su motivisane eskapizmom. S jedne strane.6 ANTISEMITIZAM upleli u uobi~ajena istorijska istra`ivanja – gde nikad ni{ta nije otkriveno osim da istoriju ~ine mnoge grupe i da je iz izvesnih razloga jedna grupa izdvojena. bolj{evi~ki sistem. iako u svetlu izvesne prakse mo`e da izgleda kao hipokrizija. izvesna razlika postoji. njegove su `rtve nevine ~ak i sa gledi{ta progonioca. ali su ~injenice. U sovjetskoj Rusiji situacija je jo{ konfuznija. za razliku od nacisti~kog. to jest. To je bio slu~aj u nacisti~koj Nema~koj kada se sve nasilje usmerilo protiv Jevreja. da su izabrane bez obzira na to {ta su mogle ili nisu mogle da po~ine. Temeljna razlika izme|u moderne diktature i svih drugih tiranija iz pro{losti jeste u tome {to se nasilje vi{e ne koristi kao sredstvo za uni{tavanje i zastra{ivanje protivnika ve} kao instrument za vladanje masama savr{eno poslu{nih ljudi. ruska praksa je u jednom jo{ “naprednija” od nema~ke: proizvoljnost terora nije ograni~ena rasnom podelom. ~ak ni izvr{ioci. izgleda da to sasvim odgovara realnosti u kojoj nas najja~e poga|a potpuna nevinost pojedinca uhva}enog u u`asnu ma{ineriju i njegova potpuna nesposobnost da izmeni svoju sudbinu. Takozvano `rteno jagnje nu`no prestaje da bude nevina `rtva koju svet krivi za sve svoje grehe i preko koje `eli da se spase kazne i postaje jedna od tolikih grupa koje su ume{ane u svetska pitanja. dok su stare klasne kategorije ve} odavno napu{tene. To na prvi pogled deluje kao zakasnela potvrda stare teorije o `rtvenom jagnjetu i ta~no je da `rtva modernog nasilja zaista pokazuje sve karakteristike `rtvenog jagnjeta: ona je objektivno i apsolutno nevina jer ni{ta nije u~inila ili propustila da u~ini {to bi imalo bilo kakve veze sa njihovom sudbinom. tako da je u Rusiji svako mogao iznenada da postane `rtva policijskog terora. u na{em kontekstu bavimo se uglavnom proizvoljno{}u kojom se `rtve biraju. suvi{e o~igledne. Ali porast nasilja kao glavnog oru|a vlasti dao joj je kredibilitet ve}i nego {to je ikad ranije imala. postaje oblik vlasti tek kad se razvije do krajnjih gra- . na `alost. nezavisno od njihovog specifi~nog pona{anja. Zato dolazimo u isku{enje da se vratimo na ono obja{njenje koje `rtvu automatski osloba|a odgovornosti. protiv ljudi sa izvesnim zajedni~kim karakteristikama.

a mr`nja prema Jevrejima je opravdana i ne tra`i dodatne argumente. pogre{nim tuma~enjem. tako Jevreji. tako da bi tvrdnja o ve~nom antisemitiz- . ona daje najbolji mogu}i alibi za sve u`ase. na ute{nu ideju da bi antisemitizam. Njena eskapisti~ka osnova u oba primera je ista: ba{ kao {to antisemiti razumljivo `ele da izbegnu odgovornost za svoja dela. Za istori~are je va`no to {to su Jevreji. mogao biti odli~no sredstvo za o~uvanje zajednice ovog naroda. U slu~aju jevrejskih i ~esto hri{}anskih poklonika ove doktrine. Ra|anje i porast modernog antisemitizma bilo je propra}eno i spojeno sa jevrejskom asimilacijom. Ako je istina da ~ove~anstvo ve} vi{e od dve hiljade godina insistira na ubijanju Jevreja. tad je ubijanje Jevreja normalno. ipak. Dogodilo se zapravo da su veliki delovi jevrejskog naroda u isto vreme bili ugro`eni fizi~kim izumiranjem spolja i raspadanjem iznutra. drugorazredne) okolnosti {to je u pitanju falsifikat. napadnuti i brane}i se. Drugim re~ima. pre nego {to se teror u~vrsti. teror mora da se predstavi kao instrument koji }e nositi posebnu ideologiju. sekularizacijom i odumiranjem starih religijskih i duhovnih vrednosti judaizma. pre nego {to su postali glavne `rtve modernog nasilja. ~ak humano zanimanje. koju je prihvatilo veoma mnogo nepristrasnih istori~ara. ~ak i ve}ine. zadatak istori~ara nije vi{e da raskrinkava falsifikat. ako u o~evidan falsifikat kao {to su “Protokoli sionskih mudraca” veruje tako mnogo ljudi da to mo`e da postane tekst celog politi~kog pokreta. Mnogo vi{e iznena|uje jedan drugi aspekt ovog obja{njenja. pretpostavka ve~nog antisemitizma. U toj situaciji Jevreji zabrinuti za opstanak svog naroda bacali bi se sa ~udnim. Ta ~injenica je va`nija od (istorijski govore}i. bili u centru nacisti~ke ideologije. A jedna ideologija koja treba da ubedi i da mobili{e ljude ne mo`e proizvoljno da bira svoju `rtvu. eskapisti~ke tendencije zvani~nih apologeta se zasnivaju na va`nijim i manje racionalnim motivima. ni pod kojim uslovima ne `ele da raspravljaju o svom dêlu odgovornosti. {to je jo{ razumljivije. o~ajni~kim. pa ~ak i veliki broj Jevreja. a ta ideologija mora da pridobije naklonost mnogih. To je ona ~udna podudarnost zbog koje ova teorija ostaje tako opasna i zbunjuju}a. Da bi se zaveo totalitarni re`im. me|utim. jer su ona prirodne posledice ve~itog problema. Isto toliko je ra{irena i suprotna doktrina “ve~nog antisemitizma” po kojoj je mr`nja prema Jevrejima normalna i prirodna reakcija kojoj istorija samo daje manje ili vi{e mogu}nosti. niti da izmi{lja obja{njenja kojima se odbacuje glavna politi~ka i istorijska ~injenica o toj stvari: da se falsifikatu veruje. Teorija `rtvenog jagnjeta ostaje tako jedan od glavnih poku{aja da se spase ozbiljnost antisemitizma i va`nost ~injenice da su se Jevreji na{li u sredi{tu bure doga|aja. Povremena rasplamsavanja mr`nje ne tra`e posebno obja{njenje. Samo se po sebi razume da su ovu doktrinu prihvatili profesionalni antisemiti.ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 7 nica.

tako da su Jevreji posrtali od jedne uloge do druge i nisu ni za jednu preuzeli odgovornost. Antisemitizam. Jevreji su pogre{no shvatili moderni ne-hri{}anski antisemitizam kao staru versku mr`nju prema Jevrejima – i to utoliko naivinije {to je njihova asimilacija zaobi{la hri{}anstvo u njegovom religioznom i kulturnom vidu. To obja{njenje ima prednost nad teorijom `rtvenog jagnjeta time {to nekako odgovora na neprijatno pitanje: Za{to od svih ljudi ba{ Jevreji? – samo {to na to pitanje tra`i odgovor: Ve~no neprijateljstvo. sredstvima nasumi~nog nasilja. Jevrejska istorija nudi izvanredan primer. kao i teoriju `rtvenog jagnjeta iz sli~nih razloga. koja je dovela Jevreje tako blizu potpunog uni{tenja. nesre}nih ~inilaca nego istorija drugih naroda. istorije naroda bez vlade. S obzirom na kona~nu katastrofu. daleko od toga da bude misteriozna garancija za pre`ivljavanje jevrejskog naroda. ne odustaju}i od tog koncepta. vi{e nego {to je to ikad iko poverovao da je mogu}e. Time se kona~no razli~itim argumentima. ova sekularizovana parodija ideje ve~nosti sadr`ana u veri u izabranost i mesijansku nadu. zaobi{ao sve politi~ke akcije tokom slede}e dve hiljade godina. Dosta je zna~ajno to {to samo dve doktrine koje barem poku{avaju da objasne politi~ko zna~enje antisemitskog pokreta odri~u svaku posebnu odgovornost Jevreja i odbijaju da o tom problemu diskutuju u specifi~nim istorijskim terminima. oni su odatle u svem neznanju mogli da zamisle da je moderni antisemitizam nekakvo o`ivljavanje takozvanog “mra~nog doba”. ali sa istom tvrdoglavo{}u. razotkrio se kao jasna opasnost od njegovog istrebljenja. Nepoznavanje i pogre{no razumevanje sopstvene pro{losti bilo je delimi~no odgovorno za njihovo fatalno potcenjivanje aktuelne i nezapam}ene opasnosti koja ih je ~ekala. a koju doga|aji izgleda potvr|uju. Po tom inherentnom negiranju va`nosti ljudskog pona{anja one su u`asno sli~ne onim modernim praksama i formama vladavine koje.8 ANTISEMITIZAM mu ~ak sadr`ala ve~nu garanciju za postojanje Jevreja. Rezultat je bio takav da je politi~ka istorija jevrejskog naroda postala zavisnija od nepredvidivih. Danas bi. bila je potkrepljena ~injenicom da su tokom mnogih vekova Jevreji iskusili `estoko hri{}ansko neprijateljstvo koje je bilo zaista mo}no sredstvo o~uvanja. Ipak je realnost opovrgla takvo obja{njenje antisemitizma. naroda koji je svoju istoriju zapo~eo dobro definisanim pojmom istorije i skoro svesnom odlukom da ostvari dobro zacrtan plan na zemlji a onda. bez zemlje i bez jezika. isti~e potpuna i neljudska nevinost koja tako napadno karakteri{e `rtve modernog terora. ta teza skinula odgovornost sa onih koji mrze Jevreje. Ova praznoverica. slu~ajnih. teza o ve~nom antisemitizmu je postala opasnija nego ikad. duhovno kao i politi~ko. jedinstven u ovom pogledu. Suo~eni sa o~iglednim simptomom slabljenja hri{}anstva. ukidaju samu mogu}nost ljud- . Ali trebalo bi tako|e imati na umu da je nedostatak politi~ke sposobnosti i prosu|ivanja bio izazvan samom prirodom jevrejske istorije.

dok moderni `ele trajniju pobedu na ra~un stvarnosti. Platon je. dok drugi razaraju dostojanstvo ljudskog delanja. Opreznost u rukovanju op{teprihva}enim mi{ljenjima koja nastoje da objasne cele istorijske trendove va`na je posebno za istori~are modernog doba. impersonalan tok doga|aja kako ga je smislila doktrina ve~nog antisemitizma. ne iz istine” (Fedar 260). Njihov neposredni rezultat je bio razotkrivanje svih onih ~inilaca na{e istorije koji su sve do sada bili skriveni od na{eg pogleda. Po{to je savremenik. . ve} da cilja na uverenja koja su po samoj svojoj prirodi promenljiva i koja su validna samo “u vreme slaganja i onoliko dugo koliko traje slaganje” (Teetet 172). Takva zamr{enost istoriografije. bez obzira na porok ili vrlinu. iako su mnoge stvari koje smo samo nekoliko decenija unazad smatrali nerazorivom su{tinom razotkrivene kao fasada. ima sasvim sporedne posledice ako se imaju u vidu duboki potresi u na{e vreme i njihovi efekti na istorijske strukture zapadnog ~ove~anstva.ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 9 skog delovanja. Istori~ar je u njih ube|en onoliko koliko su oni sami deo njegove istorije i zato {to stoje na putu njegovom traganju za istinom. dakako. dok moderni manipulatori ~injenicama stoje na putu istori~arima. same ubice. Ostaje. [tavi{e. Drugim re~ima. jer je ovaj poslednji vek proizveo obilje ideologija koje pretenduju da budu klju~ za istoriju. Takvi zajedni~ki imenioci teorije i prakse nisu sami po sebi pokazatelj istorijske istine iako su pokazatelj “zgodnog” karaktera takvih stavova i obja{njavaju za{to oni gomili zvu~e tako uverljivo. Jer sama istorija je razorena i njena se razumljivost – utemeljena na ~injenici da su je odredili ljudi pa je stoga ljudi i mogu razumeti – u opasnosti kad god se ~injenice ne dr`e vi{e kao nerazdvojne od pro{log i sada{njeg sveta i kad se zloupotrebljavaju da bi se dokazalo ovo ili ono mi{ljenje. U svakom slu~aju. a zapravo nisu ni{ta do o~ajni~ki napori da se izbegne odgovornost. u logorima smrti Jevreje su ubijali kao po obja{njenju koje su te doktrine dale za{to su Jevreji omra`eni: bez obzira na to {ta su u~inili ili propustili da u~ine. izvr{avaju}i samo nare|enja i ponosne na svoju bestrasnu efikasnost. u svojoj ~uvenoj borbi protiv anti~kih sofista otkrio da njihova “univerzalna umetnost o~aravanja duha argumentima” (Fedar 261) nema nikakve veze sa istinom. Najupadljivija razlika izme|u starih i modernih sofista je da su se stari zadovoljavali prolaznom pobedom argumenata na ra~un istine. Stari manipulatori logikom bili su briga filozofa. On je tako|e otkrio sâmo nesigurno mesto istine u svetu jer iz “ube|enja dolazi uverljivost. sablasno su nalikovale na neljudski. To ne zna~i da je ono {to je po~elo da se ru{i u ovoj krizi (mo`da najdubljoj krizi u zapadnoj istoriji od pada Rimskog carstva) bilo puka fasada. ipak. jedni su razarali dostojanstvo ljudske misli. nekoliko vodi~a kroz lavirint neartikulisanih ~injenica ako se diskredituju uverenja i ako se tradicija ne prihvata vi{e kao neosporna. on mo`e da podlegne njihovoj uverljivosti kao bilo ko drugi.

10 ANTISEMITIZAM Istovremeno opadanje mo}i evropske nacionalne dr`ave i ja~anje antisemitskih pokreta. Ako je. u poslednjem stadijumu degeneracije. Kad bi se. a istovremeno se njegov izvor mora tra`iti u izvesnim aspektima jevrejske istorije i u specifi~nim dru{tvenim funkcijama koje su Jevreji imali tokom pro{lih vekova. Pokaza}emo taj razvoj u slede}em poglavlju. antisemitske parole pokazale kao najefektnija sredstva za podsticanje i organizovanje velikih masa ljudi za imperijalisti~ku ekspanziju i razaranje starih oblika vlasti. postojan rast moderne gomile – to jest déclasses svih klasa – proizveo vo|e kojih se ne ti~e pitanje da li su Jevreji bili dovoljno va`ni da postanu `i`a politi~ke ideologije. . ^etvrto poglavlje se bavi Drajfusovom aferom. tada bi prethodna istorija odnosa izme|u Jevreja i dr`ave morala da sadr`i osnovne klju~eve za ja~anje neprijateljstva izme|u izvesnih grupa dru{tva i Jevreja. treba uzeti kao ozbiljan pokazatelj izvora antisemitizma. samo pretpostavke koje se nisu potpuno realizovale dok pad nacionalne dr`ave i razvoj imperijalizma nisu dostigli vidno mesto na politi~koj sceni. nekom vrstom generalne probe za predstavu koja se izvodi u na{e doba. koje stalno u njima vide klju~ za istoriju i sredi{nji uzrok svih zala. Slede}a tri poglavlja analiziraju. Odnosom izme|u Jevreja i dru{tva bavi}emo se u tre}em poglavlju. Ovaj slu~aj je razmatran sasvim detaljno zbog neobi~ne prilike koju pru`a da se u kratkom istorijskom trenutku vide ina~e skriveni potencijali antisemitizma kao glavnog politi~kog oru`ja politike devetnaestog veka i njene relativne uravnote`enosti. poklapanje pada nacionalno organizovane Evrope i istrebljenja Jevreja koje se pripremalo kroz pobedu antisemitizma nad svim izmima koji su se sa njim takmi~ili u prethodnim borbama za pridobijanje naklonosti javnog mnjenja. dalje. Moderni antisemitizam mora se posmatrati u mnogo {irem okviru razvoja nacionalnih dr`ava. tada istorija odnosa izme|u Jevreja i dru{tva mora da sadr`i osnovne pokazatelje neprijateljskog odnosa gomile i Jevreja. naravno.

Bilo je sasvim prirodno da se Jevreji. nacionalna dr`ava i ro|enje antisemitizma I: Dvosmislenosti emancipacije i Jevrejin kao dr`avni bankar A VRHUNCU svoga razvoja u devetnaestom veku. vlada i predstavlja interese nacije u celini. N . Stoga je. svakako. Slom feudalnog poretka dao je podstreka novom revolucionarnom konceptu jednakosti. po~ev od kasnog sedamnaestog veka. Jevrejska ograni~enja i privilegije trebalo je da budu ukinute zajedno sa svim drugim posebnim pravima i slobodama. Paralelno sa nizom emancipatorskih ukaza koji su polako i neodlu~no do{li za francuskim ukazom 1792. koje je bilo nevoljno da otpo~ne i da razvije biznis koji je vodila dr`ava i koje je sledilo ustaljene oblike privatnog kapitalisti~kog preduzetni{tva. po{to nijedna grupa evropskog stanovni{tva nije bila spremna da dâ kredit dr`avi ili da preuzme aktivnu ulogu u razvoju dr`avnih poslova. Ni pod kakvim uslovima dr`ava nije mogla sebi da dozvoli da ih potpuno asimiluje sa ostatkom stanovni{tva. prema kojem se vi{e ne mo`e tolerisati “nacija unutar nacije”. Taj porast jednakosti. menjalo se pona{anje nacionalne dr`ave prema svojim jevrejskim stanovnicima. porasla ogromna potreba za dr`avnim kreditom i nova ekspanzija dr`avne sfere ekonomskog i poslovnog interesa. bilo je jednostavno u interesu novog dr`avnog biznisa da se Jevrejima daju izvesne privilegije i da se oni tretiraju kao odvojena grupa. starije i mnogo sudbonosnije nesuglasice skrile su se iza apstraktne i prividne nedoslednosti {to su Jevreji primili dr`avljanstvo od vlada koje su tokom vekova uzele nacionalnost kao pretpostavku za dr`avljanstvo i homogenost populacije kao glavnu karakteristiku dr`avne zajednice. Dublje. nacionalna dr`ava je dala jevrejskim stanovnicima jednaka prava. sa svojim vi{egodi{njim iskustvom pozajmljivanja novca i svojim vezama sa evropskim plemstvom – kome su ~esto dugovali lokalnu za{titu i ~ije su finansijske poslove vodili – pozovu u pomo}. mogla u veli~anstvenoj izolaciji da funkcioni{e. kao prosve}ena despotija ili kao ustavna vlada nad svim klasama i partijama. veoma je zavisio od ja~anja nezavisne dr`avne ma{ine koja je. koje je odbilo kredite dr`avi.DRUGO POGLAVLJE: Jevreji.

do nje je do{lo zahvaljuju}i politi~koj i pravnoj strukturi nove dr`avne zajednice koja je mogla da funkcioni{e samo u uslovima politi~ke i pravne jednakosti. ~injenica da je klasna pripadnost na kontinentu pojedincu bila dodeljena i sve do Prvog svetskog rata garantovana ro|enjem. morale da izglade nejednakosti starog poretka potpunije i br`e. koje su prvobitno bile date samo pojedincima. imali u Pruskoj ne samo bolje `ivotne uslove od svoje sabra}e Jevreja koji su jo{ uvek `iveli pod skoro srednjovekovnim ograni~enjima. prvnih (to jest nejevrejskih gra|ana)”. emancipacija Jevreja do koje je doveo sistem nacionalne dr`ave u devetnaestom veku imala je dva uzroka i uvek prisutnu dvozna~nost. Jednakost uslova.12 ANTISEMITIZAM Tako. Njihov `ivotni standard bio je mnogo vi{i nego srednje klase u to vreme. a zatim preko njih malim grupama dobrostoje}ih Jevreja. taj proces se poklapa sa ra|anjem klasnog dru{tva koje ponovo deli dr`avljane. njihove su privilegije u najve}em broju slu~ajeva bile ve}e od onih koje su bile date trgovcima. te privilegije su kona~no pro{irene na celu zapadno i srednjoevropsku jevrejsku zajednicu. tek kad ta ograni~ena grupa nije vi{e mogla da zadovoljava stalno rastu}e zahteve dr`avnog biznisa. Lamgo. dok je na evropskom kontinentu ona najedanput bila zamenjena pukom formalnom jednako{}u pred zakonom. S jedne strane. kako su je jakobinci shvatali u Francuskoj revoluciji. ostvarena je samo u Americi. ekonomski i dru{tveno. Zapravo su ti dvorski Jevreji. nije ipak mogla da se meri sa politi~kom jed1 Prema modernim istori~arima. I ta situacija nije promakla pa`nji njihovih savremenika. karakteristi~no nazvani Generalprivilegierte Juden.1 Tako je u isto vreme i u istim zemljama emancipacija zna~ila jednakost i privilegije. bilo im je dozvoljeno da slobodno putuju po teritoriji svog vladara. Hri{}anin Vilhlem Dom. U Dankwürdigkeiten meiner Zeit. `ali se na praksu koja je bila na snazi od vremena Fridriha Vilhelma I koja je bogatim Jevrejima davala “razne prednosti i podr{ke” ~esto “na ra~un i uz prenebregavaje marljivih. bio je to jasan rezultat postepenog {irenja posebnih privilegija Jevreja. . ve} su bili bogatiji od svojih nejevrejskih suseda. istaknuti zagovornik jevrejske emancipacije u Pruskoj u osamnaestom veku. zbog sebe samih. IV. Vlade su. Temeljna protivre~nost izme|u dr`avne zajednice zasnovane na jednakosti pred zakonom i dru{tva osnovanog na nejednakosti klasnog sistema spre~avala je razvoj delotvornih dr`ava i ra|anje nove politi~ke hijerarhije. ukidanje posebnih ograni~enja i posebnih prava i pro{irenje takvih prava na sve ve}u grupu pojedinaca. a starih potla~enih klasa prava na za{titu. razaranje autonomije stare jevrejske zajednice i svesno o~uvanje Jevreja kao zasebne grupe u dru{tvu. 1814-1819. 487. S druge strane. Nepremostiva socijalna nejednakost. prava i slobode date dvorskim Jevrejima tokom sedamnaestog i osamnaestog veka pokazali su se samo kao prete~a jednakosti: dvorski Jevreji su mogli da `ive gde god su `eleli. smeli su da nose oru`je i imali su prava na posebnu za{titu lokalnih vlasti. isto tako efikasno kao i stari re`im. Podjednaki uslovi za sve dr`avljane postali su premisa nove dr`avne zajednice i dok je ta politika bila sprovedena u najmanju ruku do li{avanja starih vladaju}ih klasa njihovih privilegija da vladaju.

imali privilegovan politi~ki status i tako su kao grupa mogli da sa~uvaju izvestan poseban odnos sa dr`avom. Potpuno razvijen klasni sistem isklju~ivo je zna~io da je status pojedinca odre|en pripadno{}u njegovoj sopstvenoj klasi i njegovim odnosom prema drugoj. u~injen je izvestan napor da se Jevreji inkorporiraju u neku vrstu trgova~kog sistema. Tako|e je vi{e nego verovatno da bi bez te koincidencije napori vladara bili uzaludni.2 Kad god su. ali oni nisu u~estvovali u njenom kapitalisti~kom razvoju. takvi vladini napori su potpuno propali. mo}ni trendovi dr`ave da izjedna~i sve gra|ane. Njihova posebna dr`avna za{tita (bilo. Ali ovde. a oba podrazumevaju potpunu asimilaciju Jevreja. Stariji. tako. nije bio odre|en njihovim odnosom sa drugom klasom. postajali su ~vrsto odre|ena. kao i svuda. mogli su biti osuje}eni samo kombinovanjem intervencije vlade i dobrovoljne saradnje. zemljoposednici. Oni nisu ~inili posebnu klasu i nisu pripadali nijednoj od klasa u svojim dr`avama. zadr`ale su neke ostatake feudalizma. i te`nja dru{tva da inkorporira svakog pojedinca u klasu.).3 Zaista iznena|uje kako su 2 Jacob Lestschinsky u jednoj ranoj raspravi o jevrejskom problemu istakao je da Jevreji ne pripadaju nijednoj dru{tvenoj klasi i govorio je o “Klasseneinschiebsel” (u Weltwirtschafts-Archiv. bila uvek tako dosledna i nepokolebljiva kao {to mo`emo da poverujemo ako posmatramo samo krajnje rezultate. bio je istisnut sistemom regularnih dozvola koje su bile izdate samo onim stanovnicima koji su ulo`ili znatan deo svog bogatstva u nova manufakturna preduze}a. jedva da su bili zastupljeni u industrijskim preduze}ima i ako su. Nema sumnje da se interes nacionalne dr`ave da sa~uva Jevreje kao posebnu grupu i da spre~i njihovo asimilovanje u klasno dru{tvo poklapa se jevrejskim interesom za samoo~uvanje i pre`ivljavanje grupe.JEVREJI. Tamo su pripadnici plemstva. Kao grupa. Ali to su bili ostaci. 1929. bilo kao poseban emancipatorski ukaz koji nije bio potreban nijednoj drugoj grupi i koji je ~esto trebalo oja~avati protiv neprijateljstva dru{tva) i njihove specijalne usluge vladama spre~ile su njihovo podvrgavanje klasnom sistemu i konstituisanje posebne klase. samoza{ti}ena grupa u okviru jedne od klasa. pod Fridrihom II. u staroj formi. op{ti Juden Reglement iz 1750. 3 Na primer. Band 30. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 13 nako{}u. 123 ff. Jedino politi~ki nazadne zemlje. Zvani~na politika prema Jevrejima nije. kao Nema~ka. kao otvorene privilegije. u poslednjim etapama istorije. a ne njegovom pozicijom u dr`avi ili unutar njene ma{inerije. niti seljaci. oni nisu bili ni radnici. posle sedmogodi{njeg rata u Pruskoj. Jedini izuzetak od ovog op{teg pravila bili su Jevreji. oni bili primani i ulazili u dru{tvo. gra|ani srednje klase. Drugim re~ima. u Evropi postojali veliki poslodavci. ali je video samo lo{e strane polo`aja Jevreja u Isto~noj Evropi. a nije govorio o velikim prednostima u zapadnim i srednjoevropskim zemljama. koje je u celini ve} bilo na putu da se transformi{e u klasu. . aristokratije ili bur`oazije. zapo{ljavali su slu`benike a ne radnike. najzad. iako je njihov status bio odre|en njihovim jevrejstvom. Izgledalo je kao da ih njihovo bogatstvo svrstava u srednju klasu.

(”Les Juifs” u Revue Economique Internationale. sama ~injenica da je neko ro|en kao Jevrejin zna~ila bi ili da je preterano povla{}en – pod posebnom za{titom vlade – ili podvla{}en. u dru{tvu. 1927.. 1932). u dru{tvenom smislu. pariski Rot{ildovi prodali svoje naftne izvore u Bakuu Royal Shell-u. ali uvek uticajne pozicije dvorskih Jevreja koji su finansirali dr`avne poslove i vodili finansijske transakcije svojih knezova. Njihova dru{tvena nejednakost je bila dosta druga~ija od nejednakosti koju uslovljava klasni sistem. Jevrejin Verthajmer je dao caru novac da kupi fabriku.” Vidi tako|e Max Köhler. Nasuprot svim drugim grupama. oni su. ona je opet bila uglavnom rezultat njihovog odnosa prema dr`avi. Kako. pojavile su se nacionalne dr`ave u modernom smislu. uop{te nisu poku{ali . ina~e. to dr`avno telo nije imalo nikakvu drugu dru{tvenu stvarnost. bili u praznom prostoru. Pojedini Jevreji su se svuda izdizali iz duboke tame do ponekad blistave. Samo udru`eno bogatstvo bogatijih slojeva zapadno i 4 Felix Priebatsch (”Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. “Kada je stala proizvodnja u fabrici ogledala u Nojhauzu u Donjoj Austriji. tako da. 2. koju je vlast dotirala. u polemici sa Werner Sombartovom identifikacijom Jevreja sa kapitalisti~kim razvojem.4 Ali bez zainteresovanosti i anga`ovanja vlada Jevreji bi te{ko mogli da sa~uvaju svoj grupni identitet. Ovaj je razvoj malo uticao i na mase koje su nastavile da `ive u vi{e ili manje feudalnom poretku i na jevrejski narod u celini. kada su bili. O tome govori Richard Lewinsohn. und 18.” .. sa izuzetkom Rokfelera. je ~injenica da su 1911. koja je naglo promenila politi~ke prilike na celom evropskom kontinentu. André Sayou. tom 3. Kad su ga molili da je preuzme. Wie sie gross und reich wurden. bez izvesnih prava i mogu}nosti koje su bile uskra}ene Jevrejima s namerom da se spre~i njihova asimilacija. najve}i svetski magnati. u Studien zur Geschichte der Wirtschaft und Geisteskultur. “Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte.14 ANTISEMITIZAM Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis. 1915) navodi tipi~an primer iz ranog osamnaestog veka. Die Juden in Halberstadt und Umgebung”. u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit. Jahrhundert”. 1927. ~ije su poslovne transakcije zahtevale znatno ve}u koli~inu kapitala i kredit kakav dvorski Jevreji nisu nikad stavili nekom knezu na raspolaganje. Berlin. zastupa op{tu tezu: “Rot{ildovi i drugi Izraeli}ani koji su skoro isklju~ivo anga`ovani u pokretanju dr`avnih zajmova i u me|unarodnom kretanju kapitala. Jevreje je definisala i njihovu poziciju odre|ivala dr`ava. U toj tradiciji koja je bogate Jevreje dr`ala dalje od pozicija vlasti u kapitalizmu. odbio je tvrde}i da je zauzet finansijskim transakcijama. Simultani uspon i pad evropskog sistema nacionalnih dr`ava i evropske jevrejske zajednice otprilike se odvija u slede}im fazama: 1. Posle Francuske revolucije. da stvore velika preduze}a. Sedamnaesti i osamnaesti vek su bili svedoci sporog razvoja nacionalnih dr`ava pod tutorstvom apsolutnih monarhija.

pa su se ~esto potpuno otcepljivali od jevrejske zajednice. Taj je period doneo sa sobom dodeljivanje privilegija. Ti su Jevreji. U ranim decenijama toga razvoja Jevreji su izgubili svoju ekskluzivnu poziciju u dr`avnom biznisu u korist imperijalisti~ki nastrojenih biznismena. Po{to je taj prisni odnos izme|u nacionalne vlade i Jevreja po~ivao na indiferentnosti bur`oazije prema politici i prema dr`avnim finansijama. pa iako su pojedina~no Jevreji na visokim polo`ajima u o~ima nejevrejskog sveta ostali reprezentativni za jevrejstvo u celini. krajem devetnaestog veka. zapadnoevropska jevrejska zajednica se dezintegrisala zajedno sa nacionalnom dr`avom u decenijama koje su prethodile Prvom svetskom ratu. ovaj je period okon~an usponom imperijalizma. ~ak i u . atomiziovane u gomilu bogatih pojedinaca. iako su Jevreji pojedina~no sa~uvali uticaj kao finansijski savetnici i kao posrednici u Evropi. Imperijalizam je. moglo je da zadovolji nove pro{irene vladine potrebe. koja je u osamnaestom veku uspela da u|e u va`nije urbane i finansijske centre. ali u posebne svrhe i jedino za povremene operacije. me|uevropski jevrejski element postao je predmet op{te mr`nje zbog nekorisnog bogatstva i nezainteresovanosti za vlast. Kao grupa. opao je njihov zna~aj kao grupe. ipak – za razliku od dr`avnih bankara devetnaestog veka – imali ~ak manje potrebe za {irokom jevrejskom zajednicom nego dvorski Jevreji sedamnaestog i osamnaestog veka. Kona~no je emancipacija data u potpuno razvijenim nacionalnim dr`avama a uskra}ena je samo u onim zemljama gde Jevreji zbog svoje brojnosti i op{te zaostalosti u tom regionu nisu bili u stanju da se organizuju u specijalne izdvojene grupe ~ija bi ekonomska funkcija bila finansijska podr{ka njihovoj vladi. Feudalnim kne`evima i kraljevima tako|e je bio potreban novac i ~ak kredit. za Evropu koja nije imala ose}aja za ravnote`u mo}i izme|u svojih nacija i za me|uevropsku solidarnost. koje su oni u ove svrhe poverili nekim istaknutim jevrejskim bankarima. Prve vlade kojima je bio potreban redovan dohodak i sigurne finansije bile su apsolutne monarhije pod ~ijim su okriljem nastajale nacionalne dr`ave. Brzo propadanje Evrope posle rata zateklo je Jevreje ve} li{ene njihove ranije mo}i.JEVREJI. Jevrejske zajednice nisu vi{e bile finansijski organizovane. kada kapitalisti~ki biznis u obliku ekspanzije nije vi{e mogao da se vr{i bez aktivne politi~ke pomo}i i intervencije dr`ave. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 15 srednjoevropske jevrejske zajednice. i to uprkos njenom bogatstvu. 3. potkopao same temelje nacionalne dr`ave i u zajednicu evropskih naroda uveo takmi~arski duh poslovnih koncerna. za to je bilo malo. nenacionalni. do tada potrebnih samo dvorskim Jevrejima. s druge strane. {iroj klasi bogatih. U doba imperijalizma jevrejsko je bogatstvo postalo bezna~ajno. 4. materijalnog osnova. ako ga je uop{te bilo.

Uprkos ~injenici da je birokratija tako|e izgubila sve svoje proizvodne funkcije. koja je `elela da ih inkorporira u dr`avni sistem. dok su za jednog od dvanaest jevrejskih me{etara primljenih u londonsku berzu govorili da barata ~etvrtinom svih vladinih dugova u to vreme (vidi Salo W. Liefman Calmer” u Souvenir et Science. izazvala te{ku finansijsku krizu i za dr`avu i za cara.cit. u Bavarskoj su 1808. 1903).. Vol. Najinteresantniji od tih eksperimenata bili su bez sumnje ja~anje merkantilizma i napori apsolutne dr`ave da uzme apsolutni monopol nad nacionalnim biznisom i industrijom. Samuel Oppenheimer und sein Kreis.cit. Francuska je bila jedina zemlja u kojoj se stalno isprobavao sistem trgovine a to je rezultiralo ranim procvatom manufaktura koje su nastajale zahvaljuju}i me{anju dr`ave.5 Pre emancipatorskih ukaza. a tako|e i u Pruskoj gde su Münzjuden Fridriha II dobili titulu i gde je na kraju osamnaestog veka 400 jevrejskih porodica bila jedna od najbogatijih grupa u Berlinu. (Jedan od najboljih opisa Berlina i uloge Jevreja u njegovom dru{tvu na kraju osamnaestog veka na}i }e se u Das Leben Schleiermachers. Grunwald. 1937.16 ANTISEMITIZAM {esnaestom veku. za osamdeset posto svih vladinih dugova jam~ili i pregovarali Jevreji (vidi M. tako|e proizvod sistema trgovine. . Ovo je potkopalo vlast plemstva i uni{tilo njegovo bogatstvo ne ubla`iv{i rastu}u netrpeljivost ostatka stanovni{tva. Propast koja je iz toga proiza{la i bankrotstvo koje je doneo koncentrisan otpor bur`oazije u usponu. kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganje dr`avi.) i gde je u sred osamnaestog veka nema~ki Jevrejin Limfan Kalmer dobio titulu barona od zahvalnog kralja koji je cenio usluge i lojalnost “Na{oj dr`avi i Nama li~no” (Robert Anchel.6 Karakteristika ovih vremena kada su pojedini Jevreji i prave male bogate jevrejske 5 Me|utim. pp. sve kne`evine i svaki monarh u Evropi ve} je imao dvorskog Jevrejina koji je vodio finansijske poslove. 182 ff. I. Tokom sedamnaestog i osamnaestog veka ti su dvorski Jevreji bili uvek usamljeni pojedinci koji su imali me|uevropske veze i me|uevropski kredit na raspolaganju.loc. II: Jews and Capitalism). dovoljno su poznati. U periodu slobodnog tr`i{ta njena je bur`oazija izbegavala neza{ti}enu investiciju u doma}e industrije dok je birokratija. 1870. a delimi~no putem novih oblika poreskog monopola. A Social and Religious History of the Jews. ona je ~ak i danas karakteristi~nija za tu zemlju i ve}a je prepreka njenom oporavku nego bur`oazija. te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Apsolutni vladari zadovoljavali su svoje finansijske potrebe starim metodom ratovanja i plja~ke.). Francuska se nikad nije sasvim oporavila od tog iskustva. u Austriji su za samo ~etrdeset godina (1695-1739) Jevreji kreditirali vladu sa vi{e od 35 miliona florina i gde je smrt Zamuela Openhajmera 1703. U Francuskoj je neprestana bitka izme|u gildi i monarhije. Dugo su apsolutne monarhije tra`ile u dru{tvu klasu koju bi uzele za oslonac kakav je feudalna monarhija imala u plemstvu. pp. ve} je Kolber hvalio veliku korist koju dr`ava ima od Jevreja (Baron. oni jo{ uvek nisu razmi{ljali o ustanovljavanju specijalnog dr`avnog kredita. 52-55). ali nisu sa~injavali me|unarodnu finansijsku celinu. nad`ivela kolaps slobodnog tr`i{ta. “Un Baron Juif Francais au 18e siècle. Baron. Wilhelm Dilthey. trajala od petnaestog veka. op. 6 Tako je bilo u Engleskoj od Marano bankara kraljice Elizabete i Jevreja koji su finansirali Kromvelovu vojsku. u Francuskoj su trgovinski uslovi bili posebno povoljni za Jevreje.

bila je znak da je taj period zavr{en. Tako su Jevreji bili jedini deo stanovni{tva voljan da finansira po~etke dr`ave i da svoju sudbinu ve`e za njen kasniji razvoj. tako da su oni ~ak i spolja bili vi{e nego samo bogati ljudi. Oni su svoje veliko bogatstvo stekli u apsolutnoj monarhiji i direktno su zavisili od nje. 9 Hitni slu~ajevi u kojima su se povezivali vladin biznis i Jevreji mogu se meriti kroz one slu~ajeve u kojima su antijevrejski ~inovnici bezuslovno morali da sprovode tu politiku.8 To {to apsolutna monarhija nije na{la zamenu unutar dru{tva. ali su interesi. ^injenica da su Rot{ildovi s toliko muke stigli do svoje molbe za titulu koju je potvrdila austrijska vlada (uspeli su 1817). finansijski i drugi. potpuno nezavisna od dru{tva i njegovih posebnih interesa. sa bur`oazijom koja je i{la putem privatnog ulaganja. . Austriji i Pruskoj primali su plemi}ke titule skoro kao prirodnu stvar.9 7 U ranom osamnaestom veku austrijski Jevreji su uspeli da skinu Ajzemengerov Entdecktes Judentum 1703. to jest da se identifikuje sa vla{}u kao {to je to plemstvo vekovima ~inilo. Privilegovani Jevreji u Francuskoj. To je s jedne strane rezultiralo produbljivanjem rascepa izme|u dr`ave i dru{tva na kome je ta dr`ava i po~ivalo. kao pravi i jedini predstavnik nacije u celini. kao i pa`ljivi iskazi vlasti o va`nosti njihove slu`be za dr`avu. Do kraja osamnaestog veka postalo je jasno da nijedan od stale`a ili klasa u razli~itim zemljma nije voljan ili nije u mogu}nosti da postane nova vladaju}a klasa. Kada su svi napori da postigne savez sa nekom od glavnih klasa u dru{tvu propali. i tro{kovi bili tako veliki da se mora uvideti postojanje specijalne sfere dr`avnog biznisa od osamnaestog veka nadalje. dr`ava je odlu~ila da se postavi kao ogroman poslovni koncern. svakako. i to najpre samo u administrativne svrhe. dovelo je do potpunog razvoja nacionalne dr`ave i njenog zahteva da bude iznad svih klasa. Bez toga ne bi bilo potrebe – ili ~ak ikakve mogu}nosti – da se Jevreji ravnopravno uvedu u evropsku istoriju pod istim uslovima. a na kraju veka se Mleta~ki trgovac u Berlinu igrao uvek sa malim prologom kojim se izvinjavalo (neemancipovanoj) jevrejskoj publici. Sa svojim kreditom i me|unarodnim vezama oni su bili u odli~noj poziciji da pomognu nacionalnoj dr`avi da u|e me|u najve}a preduze}a i poslodavce tog vremena.7 bila je otvorenost sa kojom se o njihovom privilegovanom statusu i pravu na njega raspravljalo. Nezavisni rast dr`avnog biznisa bio je izazvan sukobom sa finansijski mo}nim snagama tog vremena. koja je izbegavala sve dr`avne intervencije i odbijala aktivno finansijsko u~e{}e u onome {to se pokazalo kao “neproduktivan” poduhvat. ali su bili isuvi{e mala grupa i isuvi{e izolovana pojava da bi sami po sebi bili ekonomski uticajni.JEVREJI. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 17 zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku. 8 Jedini i neva`an izuzetak mogli bi biti u Francuskoj skuplja~i poreza zvani fermiers-généraux koji su zakupljivali od dr`ave pravo da prikupljaju porez garantuju}i utvr|enu svotu vladi. Bavarskoj. Nije bilo ni najmanje sumnje ili nejasnosti o vezi izme|u pru`enih usluga i datih privilegija.

bila ura~unata u te usluge. Kad su Münzjuden Fridriha Pruskog ili dvorski Jevreji austrijskog cara kroz “op{te privilegije” i “prava” dobili isti status koji su pola veka ranije svi pruski Jevreji dobili pod imenom emancipacije i jednakih prava. odlu~uju}e promene u polo`aju Jevreja. nego o privilegijama i posebnim slobodama. u isto vreme. Do sredine pro{log veka neke su dr`ave stekle dovoljno pouzdanja da nastave bez jevrejske podr{ke i finansiranja vladinih zajmova. nagrada za velike rizike. preko no}i je promenio svoja antisemitska ube|enja i napustio svoje antisemitske protégés kada je nasledio presto. 1855) tvrdi da su tokom Julske monarhije samo Jevreji. Ali veliko bogatstvo Jevreja. po~ele su bogate klase da menjaju svoju prvobitnu procenu o neisplativosti dr`avnog biznisa. 10 Jo{ u osamnaestom veku kad god bi se cele jevrejske grupe dovoljno obogatile da budu korisne dr`avi. Tome III: Banque. u`ivali su kolektivne privilegije i bili kao grupa odvojeni od svoje manje bogate i manje korisne bra}e. 11 Jean Capefigue (Histoir des grandes opérations financières. Emprunts. blisko povezani sa poslovima svojih vlada i sasvim svesni prirode i uslova svoga statusa. dala je dr`avi interesantan poslovni predlog. kada su krajem osamnaestog veka i na vrhuncu svog bogatstva berlinski Jevreji uspeli da spre~e priliv svojih sunarodnika iz isto~nih pokrajina jer nisu `eleli da dele svoju “jednakost” sa siroma{nijom bra}om koju nisu priznavali kao jednake. bordo{ki i bajonski Jevreji u Francuskoj su u`ivali jednakost mnogo pre Francuske revolucije i ~ak su bili pozvani da ula`u `albe i predloge zajedno sa drugim stale`ima u Convocation des Etats Généraux od 1787. Viljem II. bili nevoljni da za sve Jevreje prihvate dar slobode koji su sami posedovali kao cenu usluga koja je. s usponom imperijalizma. kada su u vreme Francuske nacionalne skup{tine Jevreji iz Avinjona i Bordoa `estoko protestovali protiv toga {to je francuska vlada darovala jednakost Jevrejima iz isto~nih pokrajina – postalo je jasno da barem Jevreji ne razmi{ljaju o jednakim pravima. koje je bilo veoma naklonjeno svim antisemitskim pokretima u osamdesetim godinama. zna~ilo da Jevreji postepeno ali automatski gube svoju ekskluzivnu i jedinstvenu poziciju. a posebno ku}a Rot{ild spre~ili zna~ajan dr`avni kredit baziran na Banque de France. iako krunisani knez i ~lan antijevrejskog pruskog plemstva. zajedno sa sve savr{enijim instrumentima nasilja i apsolutnim monopolom dr`ave nad njima. Bourses. Kao Schutzjuden u Pruskoj.10 Tek krajem devetnaestog veka. Imperijalisti~ka ekspanzija. I zaista ne iznena|uje {to su privilegovani Jevreji. ~ak i u istoj dr`avi. kao kancelar Rajha. To je. Najve}a privilegija bila je jednakost. bile su nu`na cena pru`anja takvih usluga i. naravno.11 Sve ja~a svest pripadnika nacije da njihove suTako je Bizmark u mladosti odr`ao nekoliko antisemitskih govora samo da bi postao. njihov uspon iz mraka do politi~kog zna~aja svr{ili bi se ~ak i ranije da su se ovi ograni~ili na prostu poslovnu funkciju u sve ja~im nacionalnim dr`avama. i zato te{ko mo`e postati pravo za sve.18 ANTISEMITIZAM Velike privilegije. On tako|e tvrdi da su . znali su. blizak prijatelj Blajhrederu i pouzdan za{titnik Jevreja protiv antisemitskog pokreta dvorskog kapelana [tekera u Berlinu.

Raphael Strauss (”The Jews in the Economic Evolution in Central Europe” u Jewish Social Studies. 12 Vidi Priebatsch. bezna~ajni pozajmljiva~i novca mogli da garantuju neophodno snabdevanje pla}enih vojski u udaljenim zemljama i da uz pomo} sitnih preprodavaca kupuju namirnice u svim oblastima. Samu jednakost simbolizovale su vladine obveznice koje su bile svima na raspolaganju i koje su se kona~no smatrale najsigurnijim oblikom ulaganja kapitala. pobolj{anje statusa Jevreja bilo je vrlo ograni~eno i jedva vidljivo. upravo zbog svoje raspr{enosti. Od sredine devetnaestog veka nadalje Jevreji su mogli da zadr`e svoju istaknutu poziciju samo zato {to su imali da odigraju jo{ jednu va`niju i sudbonosniju ulogu. Protiv tih interpretacija stoji ~injenica da su prevladale odli~ne veze izme|u Rot{ildovih i Napoleona III. izrastaju}i iz op{teg konteksta evropske istorije. III. ti mali.12 Do preokreta je do{lo u sedamnaestom veku kada su. Od kasnog srednjeg veka Jevreji koji su davali novac na zajam izgubili su svu svoju pre|a{nju va`nost. op. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 19 dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dr`ava navela ih je da povere vladama vi{e potrebnog kredita. sve se to smatralo privatnim vlasni{tvom njihovih gospodara. jednostavno zato {to je dr`ava. tokom Tridesetogodi{njeg rata. manje ili vi{e privatne stvari kne`eva. nisu te`ili da predstavljaju ikakvu centralizovanu vlast. Ali ~ak i kad se njihova finansijska korist iscrpla. ulogu isto tako blisko povezanu sa njihovim u~estvovanjem u sudbini dr`ave.JEVREJI. 1941) tako|e napominje da su posle 1830. pa ih tako te delatnosti nisu posle doga|aja 1848. zameniv{i tako uniformnu za{titu udaljenih vi{ih vlasti za nesigurni polo`aj koji su im dali sitni lokalni plemi}i. Posed kojim su upravljali. uspon Jevreja do statusa od politi~kog i ekonomskog zna~aja bio je izvanredan i neo~ekivan njima samima kao i njihovim susedima. taj internacionalni status nacionalna dr`ava je ~uvala jer su na njemu po~ivale finansijske usluge Jevreja. Sve dok su ti dvorski Jevreji slu`ili male feudalne gospodare koji. oni su bili sluge samo jedne grupe u dru{tvu. kao ~lanovi plemstva. koja je vodila nacionalne ratove. koje nisu uklju~ivale interes drugih klasa i nisu pridobili pomo} naroda. Dok se potreba nacionalnih dr`ava za jevrejskim uslugama razvijala sporo i logi~no. Bez teritorije i bez sopstvene vlade. . Jevreji su uvek bili me|uevropski element. iako ne mo`e biti sumnje u op{ti trend vremena. “dr`avni krediti postali ve} manje riskantni tako da su hri{}anske banke po~ele sve vi{e da se time bave”. novac koji su pozajmljivali. me|uevropski status Jevreja ostao je od velikog nacionalnog zna~aja u vreme nacionalnih sukoba i ratova. provizije koje su uzimali. Kako su ti ratovi ostali feudalni. jedina mogla zaista da posreduje da za{tititi imovinu svojih gra|ana. te su u ranom {esnaestom veku ve} bili proterani iz gradova i trgova~kih sredi{ta na selo i u unutra{njost. Me|utim broj dvorskih Jevreja je porastao jer je sada svakom feudalnom posedu bio potreban neko kao dvorski Jevrejin. I.cit. Rot{ildove delatnosti postale suvi{ne.

Kako nisu vi{e bili dr`avni bankari i ratni dobavlja~i (poslednji rat koji su Jevreji finansirali bio je prusko-austrijski rat 1866. pak. stalno dobijaju na statusu. nastavili su da vode privatne poslove i njihova je odanost bila li~na stvar bez ikakvih politi~kih motiva. Jevrejima je ostala jedino sklonost ka plemi}kim titulama (naro~ito u Austriji i Francuskoj). Ali sve je to imalo malo posledica. posrednici informacija. ~esta u Pruskoj i Francuskoj. kada bi napredovao do kneza ili kralja. Ta vrsta odnosa izme|u Jevreja i plemstva bila je jedina koja je ikada vezivala jednu grupu Jevreja za neki drugi sloj u dru{tvu. oni su i dalje ostali internacionalni element ~iji su zna~aj i korist le`ali upravo u njihovoj neoptere}enosti bilo kakvim nacionalnim interesom. odelo i hrana za vojsku. po{to su bili strani element. ona nije zna~ila dr`anje strane u sukobu ili vernost iz politi~kih razloga. Jevreji. ali sami se nisu anga`ovali u sukobima. Poslednji mirovni sporazumi izvedeni bez jevrejske asistencije bili su sporazumi izme|u kontinentalnih sila i Fran- . Snabdevanje. obi~no su poslednji postajali svesni svog pobolj{anog statusa. Jevreji su postali finansijski savetnici i pomo}nici u mirovnim pregovorima i. naprotiv. bilo je samo za dobrobit poslovnog partnera. koji je gledao zajedno Jevreje i plemstvo bez razlike i uobra`avao da su oni neka vrsta finansijskog saveza protiv bur`oazije u usponu.20 ANTISEMITIZAM mogle uplesti u politi~ke stvari. nov~ane pozajmice za unajmljivanje vojske. Kada su se ti sukobi pro{irili do nacionalnih ratova. na manje organizovan i odre|en na~in. a nejevrejima neka vrsta liberalnog antisemitizma. postalo prva klasa koja je stvarala antisemitsku ideologiju. Jevreji nisu mogli postati politi~ki subjekt od bilo kakve va`nosti. Toliko koliko su se za to zanimali. ne posebno zainteresovani za takve promene u svom okru`enju. Jevreji su bili dobavlja~i u ratovima i sluge kraljeva. Odanost je zna~ila po{tenje. gde je Blajhreder pomogao Bizmarku kada je pruski parlament ovome odbio potrebne kredite). a tako|e i zbog toga {to je upravo samo plemstvo. Privilegije dvorskih Jevreja zaista su bile o~evidno sli~ne sa pravima i slobodama plemstva i istina je da su Jevreji bili isto tako upla{eni da }e izgubiti privilegije i da su koristili iste argumente protiv jednakosti kao i pripadnici plemstva. Takva argumentacija. Kada bi se. nikada nije nadokna|eno. prvo jer je bilo sasvim jasno da je plemstvo na zalasku a da Jevreji. bila je do izvesnog stepena verodostojna sve dok nije do{lo do op{te emancipacije Jevreja. niti se to od njih o~ekivalo. menjala bi se i funkcija njegovog dvorskog Jevrejina. naro~ito u Pruskoj. Omra`eni ili favorizovani. funkcija feudalnog gospodara promenila. Kada je to po~etkom devetnaestog veka nestalo. To je postalo jo{ uverljivije u osamnaestom veku kada su najprivilegovaniji Jevreji dobijali bezna~ajne titule i po~etkom devetnaestog veka kada su bogati Jevreji koji su izgubili veze sa jevrejskim zajednicama i tra`ili novi dru{tveni status uzeli plemstvo kao model.

NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 21 cuske na Be~kom kongresu. Band IV. samo dok je sva~iji cilj bio kompromisni mir i ponovno uspostavljanje modus vivendi. ^im je “pobeda smrti” postala odlu~uju}a politika. . 1921). 13 Prema jednoj anegdoti. Platio je `ivotom to {to je (kako je jedan od njegovih kolega rekao posle njegove smrti) poklonio svoj presti` u me|unarodnom svetu finansija i podr{ku Jevreja {irom sveta14 ministrima nove republike koji su bili potpuno nepoznati na me|unarodnoj sceni. Versajski mirovni ugovori bili su poslednji u kojima su Jevreji igrali zna~ajnu savetni~ku ulogu. juli 1922). “Walter Rathenau und die blonde Rasse”. To je ta~no samo u pogledu individualne psihologije Jevreja. O~igledno je da antisemitske vlade ne bi koristile Jevreje za ratne i mirnodopske poslove. 14 Vidi Walter Frank. Nacizam. bila je jo{ za~ajnija nego njegova pomo} u ratu13 i on je kasnih sedamdesetih pru`io ~ak zna~ajnije usluge kada je. uprkos zvani~nom polo`aju pod nacistima. (jun 1922) i Berliner Tageblatt (31. Jevreji su mogli biti od vrednosti u ratu i miru samo dotle dok su svi za vreme rata svesno poku{avali da o~uvaju mogu}nosti mira. U ovom ~lanku on daje citat iz Ratenauove ~itulje u Israelitisches Familienblatt (Hamburg 6. Ali isklju~enje Jevreja sa me|unarodne scene ima mnogo op{tiji i dublji zna~aj koji se ne mo`e objasniti pukim antisemitizmom. Jevreji vi{e nisu mogli biti ni od kakve koristi. koja se naravno nije mnogo razlikovala od psihologije njihove sredine. Bizmark je odmah posle francuskog poraza 1871 rekao: “Pre svega. Frank je. Ba{ zato {to su kori{}eni kao nenacionalni element. putem veza sa Rot{ildovima. ostao pone{to obazriv u svojim izvorima i metodima. Bismarck und die Juden. Blajhreder je morao da ide u Pariz da se sastane sa svojim drugovima Jevrejima i da o tome (pet milijardi franaka za reparacije) porazgovara sa bankarima. 1940. u svakom slu~aju. u Forschungen zur Judenfrage.” (Vidi Otto Joehlinger. pristanak na njega zna~io bi samoubistvo.JEVREJI. koju uvek navode svi njegovi biografi. To je dvostruka gre{ka u istorijskom smislu. obezbedio Bizmarku indirektni kanal vesti ka Bend`aminu Dizraeliju. a rat po~eo da te`i potpunom uni{tenju neprijatelja. Posledica te politike je. zlosre}ni ministar spoljnih poslova Vajmarske republike. ne nu`no za pojedince jevrejskog porekla. ve} za Jevreje kao narod. bi bio smrtni udarac postojanju jevrejskog naroda u Evropi. Samo je polovi~no istinit ~esto ponavljani argument da bi Jevreji postali nacisti isto tako lako kao i njihovi nema~ki sugra|ani da im je samo bilo dozvoljeno da se priklju~e pokretu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovorima izme|u Nema~ke i Francuske 1871. ~ak i bez antisemitizma. Die Zeit. iako nestajanje sa politi~ke scene pa ~ak i ga{enje specifi~nog grupnog `ivota nije ni u kom slu~aju moralo da dovede do njihovog fizi~kog istrebljenja. maj 1922). Berlin. bila razaranje njihove zajedni~ke egzistencije. Poslednji Jevrejin koji je svoje istaknuto mesto na nacionalnoj sceni dugovao svojoj me|unarodnoj jevrejskoj vezi bio je Valter Ratenau. kao {to su se u~lanili u italijansku fa{isti~ku partiju pre nego {to je italijanski fa{izam uveo rasni zakon.

22 ANTISEMITIZAM Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokom poslednjih vekova. sudbina jevrejskog naroda posmatrana je kao “poseban slu~aj” ~ija istorija sledi izuzetne zakone i ~ija sudbina stoga nema op{te va`enje. mora se dodati i druga protivre~nost: Jevreji. . nenacionalni element u svetu narastaju}ih ili postoje}ih nacija. Ima neke istorijske pravde u tome {to se njihov pad podudario sa propa{}u sistema i dr`avne zajednice koja je. Kad je po~eo progon nema~kih Jevreja. Tako. ili predstavnici srednjoevropskih revolucionarnih vlada od Meterniha do Bizmarka imali su ne{to zajedni~ko: svi oni su bili iskreno zaokupljeni “ravnote`om mo}i” u Evropi. Izgledalo je kao da je uni{tenju svih pojedinaca jevrejskog porekla prethodilo razaranje bez krvi i samoraspadanje jevrejskog naroda. svaki u korist svoje zemlje. ali nikad nisu sanjali o preuzimanju monopola nad kontinentom ili o potpunom uni{tenju svojih suseda. bilo jakobinci od Robespjera do Klemansoa. oni su ~ak postali neka vrsta simbola zajedni~kog interesa evropskih nacija. kao da je jevrejski narod dugovao svoje postojanje isklju~ivo drugim narodima i njihovoj mr`nji. Sli~no tome. imala potrebe i mogla da toleri{e jedan ~isto evropski element. jedini nenacionalni evropski narod. To {to su tu ulogu igrali mnogo istrajnije i mnogo temeljnije nego funkciju dr`avnih bankara. Predstavnici nacije. ponosnog sina oca ubijenog u borbi. a izuzetno te{ko shvatiti da je u ovu eliminaciju bilo ume{ano ne{to vi{e od neobi~no okrutnog nacionalizma ili o`ivljavanja “starih predrasuda” u zao ~as. naravno. ma kakvi da su joj nedostaci. raspadu nema~ke jevrejske zajednice prethodio je rascep na bezbrojne frakcije koje su sve verovale i nadale se da }e njihova osnova ljudska prava biti za{ti}ena specijalnim privilegijama – privilegijom za veterane iz Prvog svetskog rata. Jevreji iz drugih evropskih zemalja prona{li su da nema~ki Jevreji predstavljaju izuzetak ~ija sudbina nema nikakve sli~nosti sa njihovom. Ova situacija je manje paradoksalna nego {to na prvi pogled mo`da izgleda. moderni tip jevrejskog stvarala{tva u umetnosti i naukama. Jo{ uvek je jedan od najpodsticajnijih aspekata jevrejske istorije to {to je aktivan ulaz Jevreja u evropsku istoriju izazvala ~injenica {to su oni inter-Evropljani. to jest na protivre~nost izme|u jednakosti i privilegovanosti ({to je pre jednakost data u obliku i u svrhe privilegovanosti). poku{avali da poremete tu ravnote`u. pla{ili su se raspada sistema nacionalnih dr`ava vi{e nego iko drugi. Kad je do{lo do katastrofe. Ova propast evropske solidarnosti odjednom se odrazila na propast jevrejske solidarnosti {irom Evrope. Oni su. Jevreji su mogli biti upotrebljeni ne samo u interesu ove dragocene ravnote`e. jedan je od materijalnih razloga za novi. Bilo je izuzetno lako zapo~eti uni{tenje dragocene evropske ravnote`e mo}i eliminacijom Jevreja. za dete veterana. nije samo slu~ajnost {to su katastrofalni porazi naroda Evrope po~eli katastrofom jevrejskog naroda. dakle.

koji mu je omogu}io ta~nu procenu zna~ajne uloge Jevreja u evropskoj istoriji i pomo}u kojeg je izbegao pad u zamku jeftinog filosemitizma ili u popovanje o “progresivnim te`njama”.. Iz ovih iskustava oni su nekako izvukli zaklju~ak da vlast. trebalo samo dvadeset i ~etri sata da prenesu svoje usluge sa vlade Luja Filipa na novu francusku republiku koja je bila kratkog veka i ponovo na 15 Wilhelm von Humboldt. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 23 Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravi zbog mnogih nesumnjivo manje privla~nih aspekata jevrejske istorije tokom pro{lih vekova. S druge strane. primetio je da su Jevreji gubili svoju univerzalnost kada su postajali Francuzi. Istorija odnosa izme|u Jevreja i vladara bogata je primerima kako su brzo jevrejski bankari prebacivali svoju privr`enost od jedne vlade do druge ~ak i posle revolucionarnih promena. njih favorizuje i da su ni`i ~inovnici.” . Nekoliko evropskih autora koji su bili svesni ovog aspekta “jevrejskog pitanja” nisu imali osobite simpatije prema Jevrejima. koja iskazuje savr{enu istorijsku istinu. 1751-1765. u srednjem veku. Vilhelem fon Humbolt. Ono malo znanja ili tradicionalne prakse {to su doneli u politiku vodilo je poreklo prvo iz Rimskog carstva. I. tom IX. opasni. ali su bez predrasuda ocenili celu evropsku situaciju. priredio Leitzmann. gde su ih {titili. kada su tra`ili i dobili za{titu dalekih vladarskih i crkvenih vlasti od stanovni{tva i lokalne uprave. ma {ta da su te dr`ave ili vlade predstavljale.. Ovu je predrasudu. (Jevreji) su postali instrumenti komunikacije me|u najudaljenijim zemljama. Me|u njima je bio Didro. skovao izraz “dobar Evropljanin”. Francuskim Rot{ildovima je 1848. zga|en Bizmarkovim Nema~kim rajhom. Oni su kao zupci i ekseri u velikoj gra|evini potrebni da sastave i dr`e na okupu sve druge delove. jedini francuski filozof osamnaestog veka koji nije bio netrpeljiv prema Jevrejima i koji je u njima prepoznao korisnu kariku izme|u Evropljana razli~itih nacionalnosti. 475. previ|a najozbiljniji paradoks ugra|en u ~udnu politi~ku istoriju Jevreja.JEVREJI. 1916-1918. iako sasvim ta~na u spoljnom opisu pojave. Tagebücher. delila ve}ina Jevreja i ona je bila tako duboko ukorenjena i nesvesna kao {to su i nejevreji obi~no prihvatali odgovaraju}e predrasude o Jevrejima. a posebno obi~an narod. Ova procena. posebno visoka vlast. Od svih evropskih naroda Jevreji su jedini bili bez sopstvene dr`ave i upravo su iz tog razloga bili toliko `eljni i toliko podlo`ni savezima i vladama i dr`avama kao takvim.15 i kona~no Fridrih Ni~e. rimski vojnici i kasnije. Berlin. Jevreji nisu imali politi~ku tradiciju ili iskustvo i bili su malo svesni napetosti izme|u dru{tva i dr`ave kao i o~iglednih rizika i potencijala mo}i svoje nove uloge. koji je verovatno napisao Didro: “Tako raspr{eni u na{e vreme. koji je bio svedok njihove emancipacije kroz Francusku revoluciju. ali vi{e ne odgovara novim okolnostima. – ^lanak “Juif” iz Encyclopédie. da tako ka`emo. koji je.

me|utim. 57. nerevidirano izdanje iz 1938. posle revolucije 1918. 18 J. Taj nedostatak ambicije su kasnije o{tro zamerili asimilovaniji sinovi jevrejskih bankara i biznismena. Imperialism. 1905. najmanje istina. Hobson. drugi. Uvrar. U Nema~koj tu iznenadnu i laku promenu oli~avaju.24 ANTISEMITIZAM Napoleona III. p. H. p. U memoarima dr`avnika iz pro{log veka mnoge primedbe ostavljaju utisak da ne}e biti rata jer ga Rot{ild u Londonu ili Parizu ili Be~u ne `eli. metode ku}e Rot{ild ne bi se svakako mnogo razlikovale od metoda njihovih nejevrejskih kolega. To je. i promenljive politi~ke ambicije Valtera Ratenaua. S druge strane. koji su bili bolje informisani. Na primer. odmah je ponudio svoje usluge Burbonima koji su se borili za povratak. kao Dizraeli. jevrejski predstavnici ili pisci su potcenjivali uzdr`anost Jevreja od vlasti tako da su je jedva ikad spominjali osim {to su izra`avali iznena|enje zbog apsurdne sumnje uperene protiv njih.17 Da su Jevreji bili bur`uji u uobi~ajenom smislu re~i. H. Hobson mogao je da izjavi ~ak 1905: “Da li iko ozbiljno pretpostavlja da ijedna evropska dr`ava mo`e da povede rat ili da mo`e da se raspi{e veliki dr`avni zajam ako se ku}a Rot{ild i oni koji su sa njima povezani namrgode na to?”18 Ovaj pogre{an sud zabavan je po svojoj naivnoj pretpostavci da su oni svi kao jedan. prema kojima samo “pomazani”. me|utim. kao Ratenau. posle pada Drugog carstva i uspostavljanja Tre}e republike. ne treba zaboraviti. s druge. ministar spoljnih poslova Vajmarske republike 1921. Tu nevinost nikad nisu sasvim razumeli nejevrejski dr`avnici ili istori~ari. svoja “duboka monarhisti~ka uverenja”. Vidi Von kommenden Dingen. u`ivali su u poluantisemitskim tiradama protiv bogatih trgovaca koji nisu imali ni vlast ni dru{tveni polo`aj. Jevreji. i jedan od istaknutih predstavnika nove volje Nema~ke za demokratiju proklamovao je tek 1917. i nijedan “skorojevi} kome se posre}ila karijera” ne mo`e da vodi zemlju. 247. mo`da bi pravilno procenili izvanredne mogu}nosti mo}i svojih novih funkcija i bar bi poku{ali da igraju tu izmi{ljenu ulogu tajne svetske mo}i koja sastavlja i obara vlade. . o tajnom jevrejskom dru{tvu kome bi mogli da pripadaju a koje nikad nije postojalo. malo sporije. ^ak i tako trezven i pouzdan istori~ar kao J.16 U ovaj tip pona{anja ume{alo se vi{e od prostog bur`oaskog obrasca koji uvek podrazumeva da nema ni~eg uspe{nijeg od uspeha. bez poznavanja vlasti i nezainteresovani za nju. ulogu koju su im antisemiti ionako pripisivali. 17 Ovaj bur`oaski obrazac. finansijska politika Vartburgovih sa jedne strane. po{to je pribavio finansije za Napoleonov stodnevni rat. Kad bi on bio samo stvar li~nih motiva i obrazaca pona{anja. 1917. Napoleonov bankar. ili njegovo samouvereno predskazanje be~kim Rot{ildovima neposredno pre revolucije u Austriji 1848: 16 Valter Ratenau. poput Meternihovog iskrenog verovanja da “ku}a Rot{ild u Francuskoj igra ve}u ulogu nego ijedna strana vlada”. nikad nisu mislili da sprovedu vi{e od blagog pritiska u sporedne svrhe samoodbrane. Isti se proces ponovio. Dok su neki od njih sanjali.

treba da bude sama dr`ava da im ceo odnos partije prema dr`avi nikada nije postao jasan. Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dr`avama na kraju osamnaestog veka i diskusija o tome u ostalim delovima Srednje i Zapadne Evrope rezultirala je pre svega odlu~nom promenom u njihovom stavu prema dr`avi. ili. mogao je jedino da zaklju~i da je lojalnost po svaku cenu fasada iza koje zlokobne snage pletu zaveru da preuzmu dr`avu. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 25 “Ako ja treba da propadnem. nikada nisu do{li u direktan konflikt sa dr`avom. kojoj instiktivno nisu verovali. koju Jevreji svakako nisu predstavljali i ~iji zna~ajan deo nikada nisu bili. A jedina klasa koja se pokazala skoro imuna na antisemitsku propagandu bili su radnici koji. ve} radije sa vladama. iza{lo je na videlo poslednjih godina Vajmarske republike kada su se Jevreji. oni se nikada nisu udru`ivali sa nekom posebnom vladom. uvu~eni u klasnu borbu i opremljeni marksisti~kim tuma~enjem istorije. oku{ali u politici. Za vi{e od sto godina antisemitizam je polagano i postepeno kr~io sebi put u skoro svim dru{tvenim slojevima u skoro svim evropskim dr`avama dok nije iznenada izronio kao predmet o kome se mo`e posti}i skoro jedinstveno mi{ljenje. Ako su u to vreme i kasnije pokazivali primetnu naklonost prema monarhijama a protiv republika.JEVREJI. a koliko je bilo fantasti~no njihovo nepoznavanje aktuelnog stanja u Evropi. jo{ bolje. koja je nekako bila simbolizovana usponom ku}e Rot{ild. ~ije je i samo ime protivre~no. nikada nisu raspoznavali momenat kada se dru{tvena diskriminacija pretvarala u politi~ki argument.” Istina je zapravo da su Rot{ildovi imali isto tako malo politi~kih ideja kao i drugi jevrejski bankari o tome {ta `ele da izvedu u Francuskoj. Naprotiv. zami{ljena da ih reprezentuje u politi~koj i socijalnoj borbi. da zapravo nisu imali nikakvu jasnu svrhu koja bi ~ak i iz daleka nagove{tavala rat. Bili su toliko naivno uvereni da njihova “partija”. Zakon po kome se odvijao ovaj proces bio je jednostavan: svaka klasa koja je do{la u sukob sa dr`avom kao takvom postala je antisemitska jer je izgledalo da su Jevreji jedina dru{tvena grupa koja predstavlja dr`avu. Nova poli- . Jevreji su poslednji postali svesni da su ih okolnosti nagnale u sredi{te sukoba. Da se iko potrudio da uzme ozbiljno ovu partiju uva`ene gospode koji se nisu snalazili. kao i drugi Jevreji. to je bilo samo zato {to su oni ispravno sumnjali da su republike zasnovane na ve}em stepenu narodne volje. sa vla{}u kao takvom. ve} s razlogom upla{eni za budu}nost. Ba{ kao {to su potpuno ignorisali sve ve}u napetost izme|u dr`ave i dru{tva. i vi }ete sa mnom. Koliko je duboko jevrejska sudbina bila u dr`avi. Uz pomo} nekolicine nejevreja oni su tada osnovali partiju srednje klase koju su nazvali “Dr`avna partija” (Staatspartei). bur`oazijom. ve} jedino sa drugom dru{tvenom klasom. Tako nisu nikada znali kako da procene atisemitizam.

jednog od izuzetnih zajmodavaca svoga vremena. pretila da nacionalizuje jevrejske zajednice njihovih zemalja i da razori same me|uevropske prednosti na kojima su po~ivale pozicije evropskih bankara. . jedinom velikom urbanom centru iz koga Jevreji nisu nikada bili proterivani i gde su po~etkom devetnaestog veka ~inili blizu 10 posto gradskog stanovni{tva. osniva~ ove ku}e. Rot{ildovi su po~eli kao dvorski Jevreji. da se udaju u nejevrejsku aristokratiju. Oni su tako kombinovali sve prednosti jevrejskog statusa iz srednjeg veka sa prednostima svoga vremena i bili su mnogo manje zavisni od plemstva i drugih lokalnih vlasti nego iko od ostalih dvorskih Jevreja. New York. Stari Majer Am{el Rot{ild. Njihova je velika prednost bila {to su `iveli u Frankfurtu. Postavljanje pet sinova u pet finansijskih prestonica Evrope – Frankfurt. a posle 1871. London. mu{ki potomci morali su da se `ene isklju~ivo jevrejskim devojkama i ako je mogu}e (u prvoj generaciji to je bio redovan slu~aj) ~lanicama porodice. Devojke su mogle. kontinentu svuda bile potrebne velike vladine povlastice za reorganizaciju svojih dr`avnih ma{ina i za uzdizanje finansijskih struktura prema modelu Engleske banke. su ~ak podsticane. ve} su odlu~ili da se postave internacionalno i da istovremeno i konkurentno slu`e vladama Nema~ke. ogromno bogatstvo koje su nagomilali i njihova jo{ ve}a simboli~na slava od po~etka devetnaestog veka dovoljno je poznata. Pariz. koji ih je nau~io poslovanju i pribavio im mnoge svoje mu{terije. Velike Britanije. posle Napoleonovog poraza. 1927.19 Rot{ildovi su zapo~eli svoju spektakularnu karijeru kao finansijske sluge izbornog kneza iz Esena. koja je. do 1816 – skoro polovina engleskih subvencija kontinentalnim silama prolazila kroz njihove ruke. ni pod jurisdikcijom kneza niti slobodnog grada ve} direktno pod vla{}u dalekog be~kog cara. Napulj i Be~ – je bio njegov ingeniozni izlaz iz zbunjuju}e emancipacije Jevreja.26 ANTISEMITIZAM tika ovih dvorskih Jevreja. Kasnije finansijske radnje ove ku}e. Italije i Austrije. iza{la je na videlo onda kad se oni vi{e nisu zadovoljavali time da slu`e jednog odre|enog kneza ili vladu putem svojih me|unarodnih veza sa dvorskim Jevrejima u drugim dr`avama. To je trajalo tokom tri generacije i u tom vremenu oni su uspeli da poraze sve jevrejske i nejevrejske takmace na 19 Koliko su dobro Rot{ildovi bili svesni izvora svoje snage pokazuje se u njihovom ranom ku}nom zakonu prema kome se k}erke i njihovi mu`evi isklju~uju iz poslova ku}e. 20 Vidi posebno Egon Cesar Conte Corti.20 Na scenu velikog biznisa su u{li tokom poslednjih godina napoleonskih ratova kada je – od 1811. Francuske. Kada su. zajedno sa jednako{}u. Rot{ildovi su skoro u`ivali monopol u rukovanju dr`avnim zajmovima. Ovaj ne~uveni kurs bio je u velikoj meri reakcija Rot{ildovih na opasnosti stvarne emancipacije. mora da je shvatio da me|uevropski status Jevreja nije vi{e bezbedan i da je bolje da poku{a da ostvari ovu jedinstvenu internacionalnu poziciju u svojoj sopstvenoj porodici. koji su prvi postali sasvim razvijeni dr`avni bankari. The Rise of the House of Rothschild.

op. bilo boljeg dokaza za fantasti~nu zamisao o jevrejskoj svetskoj vladavini nego u toj porodici koja je imala nacionalnost pet razli~itih dr`ava. 22 Nikada nije bilo mogu}e utvrditi do kog stepena su Rot{ildovi koristili kapital drugih Jevreja za sopstvene poslovne transakcije i koliko je daleko i{la njihova kontrola nad bankarima Jevrejima. osim utoliko {to su se takvi Jevreji ponekad pona{ali kao za{titnici ili apelovali u korist dalekih zajednica. “Ku}a Rot{ild je postala”. I za spoljni svet je ta jedna porodica postala simbol delatne stvarnosti jevrejskog internacionalizma u svetu nacionalnih dr`ava i nacionalno organizovanih naroda. pothranji21 Capefigue. Ono {to je u sedamnaestom i osamnaestom veku bila neorganizovana veza izme|u pojedinih Jevreja iz razli~itih zemalja. sada je postalo sistemati~no raspolaganje ovim ra{trkanim kapacitetima jedne firme fizi~ki prisutne u svim va`nim evropskim glavnim gradovima.JEVREJI. Popularno shvatanje da su Jevreji – za razliku od drugih naroda – povezani navodno te{njim krvnim vezama i porodi~nim sponama. usmeri veliki procenat jevrejskog bogatstva u kanale dr`avnog biznisa i tako stvori prirodna osnova za novo me|uevropsko okupljanje srednje i zapadnoevropske jevrejske zajednice. kao {to je rekao Kapfigu21. Gde je. “glavni trezor Svete alijanse”. Upravo je Rot{ildov monopol na izdavanje dr`avnih zajmova omogu}io i u~inio potrebnim da se privu~e {iri jevrejski kapital.22 Ekskluzivna pozicija ku}e Rot{ild zamenila je u jevrejskom svetu do izvesne mere stare spone religiozne i duhovne tradicije. koja je posedovala sve va`ne informacije i sve mogu}nosti za organizaciju. zaista. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 27 tom polju. kada. kada je takva sre}a jedva dodirivala sudbinu jevrejskog naroda kao celine. bez obzira kako su brojni bili bogati pozajmljiva~i novca ili kako su uticajni bili pojedini dvorski Jevreji. u stalnom dodiru sa svim delovima jevrejskog naroda. nije bilo znaka napretka neke ~vrsto odre|ene jevrejske grupe koja bi kolektivno u`ivala posebne privilegije i vr{ila posebne usluge. dovoljno pronicljivi da iskoriste prednost jedinstvene prilike. ~ije je postepeno slabljenje pod uticajem zapadne kulture zapretilo prvi put samom postojanju jevrejskog naroda. neplaniranog i neorganizovanog. Pro{lo je vreme slu~ajnog razvoja. koja je blisko sara|ivala sa najmanje tri vlade (francuskom. kada su se pojedini Jevreji. austrijskom i britanskom) ~iji ~esti sukobi nisu ni za trenutak uzdrmali solidarnost interesa njihovih dr`avnih bankara? Nijedna propaganda nije mogla da stvori efektniji simbol u politi~ke svrhe od same stvarnosti. Porodica nikada nije dozvolila nijednom nau~niku da radi u njenim arhivima. Me|unarodno utemeljenje ku}e Rot{ild i njen iznenadni uspon iznad svih jevrejskih bankara promenio je celu strukturu jevrejskog dr`avnog biznisa. svuda istaknuta. cit. . ~esto uspinjali do vrhova velikog bogatstva i padali na dno siroma{tva samo u toku jednog ljudskog veka.

Zbog njihovih bliskih odnosa sa izvorima dr`avne vlasti. tako je cela zapadna jevrejska zajednica postala porodi~no svesnija u vekovima svog duhovnog i religioznog raspada. Kao {to je evropsko plemstvo na zalasku oja~alo svoje brakove i ku}ne zakone. manje slu~ajna ~injenica uklapa se u tu sliku. iz razloga koji nemaju veze sa jevrejskim pitanjem. II: Rani antisemitizam O^IGLEDNO JE PRAVILO. rasni problemi do{li u prvi plan politi~ke scene. Jevreji su se odjednom uklapali u sve ideologije i sve doktrine koje su ljude odre|ivale po krvnim vezama i porodi~nim karakteristikama. tajnu silu iza prestola koja degradira sve vidljive vlade u puke fasade ili u marionete ~ije konce ona vu~e iza scene. neprestano su ih sumnji~ili da rade na razaranju svih dru{tvenih struktura. U o~uvanju jevrejskog naroda porodica je odigrala mnogo ve}u ulogu nego i u jednoj drugoj zapadnoj dr`avnoj ili dru{tvenoj zajednici osim u plemstvu. Bez stare nade u mesijansko iskupljenje i bez ~vrstog tla tradicionalnog stava ve}ine. Koja }e se grupa ljudi okrenuti antisemitizmu u odre|enoj zemlji u odre|enom istorijskom trenutku isklju~ivo je zavisilo od op{te situacije koja ih je pripremala na `estoko neprijateljstvo prema vladama. Po~eli su da gledaju na porodi~ni krug kao na neku vrstu poslednjeg upori{ta i da se prema ~lanovima svoje grupe pona{aju kao prema ~lanovima velike porodice. Jo{ jedna. antisemitska slika jevrejskog naroda kao porodice tesno povezane krvnim vezama ima ne{to zajedni~ko sa slikom koju su Jevreji imali sami o sebi. zapadna jevrejska zajednica postala je isuvi{e svesna ~injenice da je njen opstanak postignut u tu|oj i ~esto neprijateljski nastrojenoj sredini. Ova je situacija bila va`an ~inilac u ranom usponu i postojanom ja~anju antisemitizma u devetnaestom veku. Uvek imamo Jevreje predstavljene kao me|unarodnu trgovinsku organizaciju. bila je u bliskoj vezi sa istinom koju je izopa~avala. a zbog njihove uzdr`anosti od dru{tva i usredsre|enosti na uzak porodi~ni krug. Drugim re~ima. Ali zna~ajna sli~nost u argumentima i predstavama koja je vi{e puta spontano proizvedena. Jevreje su neizbe`no identifikovali sa vla{}u. po celom svetu ra{iren porodi~ni koncern sa svuda identi~nim interesima. iako se ~esto zaboravlja. Kobna posledica je bilo to da kada su. Porodi~ne veze su bile me|u najmo}nijim i najtvrdoglavijim elementima kojima se jevrejski narod odupirao asimilaciji i raspadu. da antijevrejska ose}anja sti~u politi~ku va`nost samo onda kad se mogu kombinovati sa glavnim politi~kim problemima ili kad grupni jevrejski interes do|e u otvoreni .28 ANTISEMITIZAM vala je u velikoj meri realnost ove jedne porodice koja je ve{ta~ki predstavljala sav ekonomski i politi~ki zna~aj jevrejskog naroda.

. preobrazila je polufeudalnu strukturu pruskog prosve}enog despotizma u manje ili vi{e modernu nacionalnu dr`avu ~ija je poslednja stepenica bilo stvaranje nema~kog Rajha 1871. Tamo je.23 Ti isto~noevropski uslovi. The Emergence of the Jewish Problem. Jedini njihov ozbiljan poku{aj bila je ekonomska likvidacija Jevreja – delom kao ustupak javnom mnjenju. mlako poku{avale da podstaknu srednju klasu a da ne ukinu plemstvo i krupne posednike. Vlade su. Mali posednici. me|utim. iako su ~inili su{tinu pitanja jevrejskih masa. 1946. Jevreji su. tako da je kona~an rezultat njihovog delanja bila rasuta. s druge strane. 23 James Parkes. feudalno plemstvo uspelo ne samo da sa~uva politi~ku nadmo} ve} i da spre~i uspon obi~ne srednje klase. jaki u broju a slabi u svemu ostalom. Njihov politi~ki zna~aj bio je ograni~en na zaostale zemlje gde je uobi~ajena mr`nja prema Jevrejima bila neupotrebljiva kao oru`je u posebne svrhe. kada su “reformisti” tako promenili politi~ku strukturu da je plemstvo izgubilo svoje privilegije a srednja klasa dobijala priliku da razvija svoju slobodu. Ova reforma. bili nesposobni ili nevoljni da se razvijaju du` linija industrijskog kapitalizma. zahvaljuju}i nesposobnosti vlada da re{e zemlji{no pitanje i da nacionalnoj dr`avi daju minimum jednakosti oslobo|enjem seljaka. Vekovima su Jevreji bili posrednici izme|u plemstva i selja{tva. imao je vi{e politi~ke nego ekonomske uzroke. Jevrejski poslovi bili su prepreka normalnom kapitalisti~kom razvoju jer je izgledalo da su Jevreji jedini od kojih se mo`e o~ekivati ekonomski napredak iako oni nisu bili u stanju da ta o~ekivanja ispune.JEVREJI. Jevreji u tim zemljama. me|utim. Zbog njihovog nastupa ~inilo se da su jevrejski interesi u sukobu sa onim delovima stanovni{tva iz kojih se ina~e razvijala srednja klasa. u poglavljima IV i VI. neefikasna organizacija potro{nje bez odgovaraju}eg sistema proizvodnje. “revolucija odozdo”. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 29 sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. kratko i bez predrasuda raspravlja o ovim uslovima. kao {to znamo iz zemalja Srednje i Zapadne Evrope. ovde kao i svuda. sada su formirali srednju klasu ali nisu ispunjavali njene proizvodne funkcije i zaista su bili jedan od elemenata koji su stajali na putu industrijalizaciji i kapitalizaciji. mogu da postoje u feudalnoj kao i u kapitalisti~koj ekonomiji. dok su komplikovani klasni uslovi stvarali `estoku mr`nju naroda u Poljskoj i Rumuniji. naizgled su ispunjavali neke funkcije srednje klase jer su uglavnom oni dr`ali radnje i trgovinu i zato {to su kao grupa stajali izme|u krupnih zemljoposednika i klase bezemlja{a. a delom zbog toga {to su Jevreji jo{ uvek bili deo starog feudalnog poretka. 1878-1939. Antisemitizam je prvo buknuo u Pruskoj odmah posle Napoleonovog poraza 1807. nisu mnogo zna~ajni u na{em kontekstu. Moderni antisemitizam.

Za te grupe emancipacija nije zna~ila mnogo vi{e od op{teg javnog potvr|ivanja status quo-a. Stvaranje gra|anske slu`be. ve} anonimna monarhija. 236. A History of Europe from the Invasions to the XVI century. en détail ja ih radije izbegavam. kidalo je njene klasne veze. 1781. Ti su ~inovnici bili najva`nija grupa u Pruskoj osamnaestog veka i stvarni prethodnici reformatora. Njihova podr{ka nije bila motivisana samo ekonomskim ili dr`avnim razlozima. pp. odnosila se samo na one bogate i korisne grupe Jevreja koje su ve} bile privilegovane najve}im gra|anskim pravima i koje bi op{tim ukidanjem privilegija pretrpele velike {tete u gra|anskom statusu. bile su posledica nove jednakosti svih gra|ana.. {tavi{e. Ali takav je pogled tako|e bio u tradiciji starih pruskih ~inovnika. Uber die bürgerliche Verbesserung der Juden. on je `eleo da oslobodi potla~eni narod. ve} prirodnom simpatijom prema jedinoj dru{tvenoj grupi koja je tako|e stajala izvan dru{tvene zajednice a u okviru dr`ave.” . London. pruske reforme nisu tra`ile nikakvu zna~ajnu finansijsku pomo} od njih. Vilhelm fon Humbolt izjavio: “Ja volim Jevreje zaista samo en masse. I. njihova odbrana jevrejske emancipacije.26 24 Christian Wilhelm Dohm. 361-362: “Bez klasnih predrasuda i s neprijateljstvom prema privilegijama velikih plemi}a koji su ih prezirali. Ali simpatije pruskih reformatora prema Jevrejima bile su vi{e nego logi~na posledica njihovih op{tih politi~kih te`nji. nadre|ena svemu. za koje znamo da su tokom celog osamnaestog veka dosledno radili na pobolj{anju uslova `ivota i unapre|enju obrazovanja za Jevreje. skoro deceniju kasnije i u sred novog talasa antisemitizma. ~ija je lojalnost pripadala dr`avi i koja je bila nezavisna od promena u vladi. iako iz potpuno druga~ijih razloga. Njihov odgovor na primedbu da bi u uslovima jednakosti “Jevreji mogli prestati da postoje” bio je uvek: “Neka.30 ANTISEMITIZAM Iako su berlinski bankari toga vremena ve}inom bili Jevreji. V. 26 Odli~an opis tih civilnih slu`benika koji nisu bili su{tinski razli~iti u raznim zemljama. ukidanja privilegija i uvo|enja slobodne trgovine. nalazi se u Henry Pirenne. oni su ostali stub dr`avne ma{inerije kroz ceo devetnaesti vek iako su izgubili mnogo od svoga uticaja na plemstvo posle Be~kog kongresa. 1939. 174. Nisu bili zainteresovani za o~uvanje Jevreja kao Jevreja za posebne svrhe. ali je bilo i jedno od izvanrednih dostignu}a stare pruske dr`ave. podvrgavaju}i sve svojoj mo}i. 1900. Odluka o emancipaciji iz 1812. Otvorene simpatije pruskih reformatora. 25 Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen. a ne da deli privilegije pojedincima.. a prezirala ih kao narod. bila relativno neofanzivna jer je Pruska upravo izgubila isto~ne pokrajine gde je `ivelo brojno i siroma{no jevrejsko stanovni{tvo.”25 on je naravno stajao u otvorenoj opoziciji prema preovla|uju}oj modi koja je Jevreje favorizovala pojedina~no. [ta se to ti~e vlade koja tra`i samo da oni postanu dobri gra|ani?”24 Emancipacija je. Kao pravi demokrata. kroz njih nije govorio kralj. Kada je. Berlin i Stettin.

njegove je obaveze na prvom mestu odre|ivala porodica koja je pevazilazila `ivot i va`nost pojedinca. To je do izvesnog stepena ta~no. kritikuju}i pri tom “preobra`aj stare pruske dr`ave. Obe su 27 Vidi Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 31 Kroz dr`anje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812. iako dobro poznate svima kojih se to ticalo. Provala plemi}kog antisemitizma nije bila ni rezultat bli`eg kontakta izme|u Jevreja i plemstva. sada su se skrivale kao velika i stra{na tajna.27 Emancipacija je data u ime principa i bilo kakva aluzija na usluge Jevreja bila bi svetogr|e po mentalitetu toga vremena. Sam proglas. posebni interesi dr`ave u vezi sa Jevrejima po~eli su da se manifestuju na ~udan na~in. zna~ajno je da su dru{tvene veze opstale kada su apsolutne monarhije sa ve}im finansijskim mogu}nostima uspostavile posao kroz privatne zajmove. Jedna od reakcija ogor~enog plemstva. u jevrejsku dr`avu `eljnu novotarija”. s druge strane. Jer aristokrati su bili me|u prvima koji su proslavili na prelasku veka ove salone jevrejskih doma}ica. Njihov najjasniji govornik. klase koja je najja~e pogo|ena. ~ime su pojedina~ni mali dvorski Jevreji postali stvar pro{losti. Posebne okolnosti koji su dovele do emancipacije. Prirodni otpor koji jedan plemi} mo`da ima prema gubljenju vrednih izvora pomo}i u hitnim situacijama naveo je njega da pre po`eli da se o`eni jevrejskom devojkom iz bogate porodice nego da mrzi jevrejski narod. koja je ulivala strahopo{tovanje. i jednima i drugima je bilo zajedni~ko instinktivno odbijanje novih vrednosti srednje klase i klase sli~nog porekla. . U svakom slu~aju. podneo je duga~ku peticiju vladi u kojoj je rekao da }e Jevreji sada biti jedina grupa koja }e u`ivati posebne prednosti. 1847. vekovima isklju~ivani iz svih velikih poslovnih transakcija. Politi~ki napad pratio je dru{tveni bojkot koji je skoro preko no}i promenio lice berlinskog dru{tva. shva}en je kao poslednje i u izvesnom smislu najsjajnije dostignu}e preobra`aja od feudalne u nacionalnu dr`avu i dru{tvo u kome ubudu}e ne}e biti bilo kakvih privilegija. bila je i iznenadna i neo~ekivana provala antisemitizma. Naprotiv. a svoju jedinu mogu}nost na{li su u ekonomski neproduktivnim i bezna~ajnim ali dru{tveno va`nim pozajmicama onim ljudima koji su imali sklonost da `ive iznad svojih mogu}nosti. ovo odsustvo predrasuda bilo je rezultat usluga koje su pru`ali jevrejski zajmodavci. Ludvig fon der Marvic (koji se isticao me|u osniva~ima konzervativne ideologije). U jevrejskim kao i u plemi}kim porodicama pojedinac se smatrao prvenstveno ~lanom porodice.JEVREJI. gde se na kratko vreme susrelo istinski me{ovito dru{tvo. Nestalo je staro iskreno uverenje o njihovoj koristi kao Jevreja (kada je ~uo za masovno pokr{tavanje Jevreja Fridrih II Pruski je uzviknuo: “Nadam se da ne}e u~initi tako |avolju stvar!”).

porodice i nasle|a. Fridrih Vilhelm III je 1823. 1935. povukla je jasnu liniju izme|u Jevreja koji su potrebni i po`eljni i onih koji to nisu. Ova vrsta diskriminacije. Posle Be~kog kongresa. imala stvarne koristi od reforme. Dru{tveno. Antijevrejski liberalni pisci nisu propu{tali priliku da istaknu tu ~udnu sli~nost principa i zaklju~ilii su da se plemstva mogu re{iti samo ako se prvo re{e Jevreja. tako da su plemi}i otpo~eli dugu liniju antisemitske politi~ke argumentacije. ekonomski i dru{tveno. Geschichte der Juden in Deutchland. zabranio “i najmanje osavremenjivanje” . Jevreji su bili `estoko optu`eni i ispa{tali su staru izolaciju prezrenjem. a ~ak je izgledalo da }e biti asimilovani u dru{tvo. p. Pod izgovorom su{tinski hri{}anskog karaktera dr`ave – {ta bi moglo biti stranije prosve}enim despotima! – narastaju}a jevrejska inteligencija mogla je biti otvoreno diskriminisana jer nije bilo povratka na poslove bankara i biznismena. konzervativizam je dostigao svoj puni razvoj kao jedna od politi~kih ideologija koja je u Nema~koj poprimila veoma karakteristi~an. imala je dvostruku prednost jer je pokazivala da nacionalna dr`ava vi{e vrednuje posebne usluge nego jednakost i istovremeno spre~avala ili bar odga|ala stvaranje nove grupe Jevreja. 224. Od tada pa nadalje nacionalna dr`ava. I jedni i drugi su sada{njost poimali tek kao kariku u lancu pro{lih i budu}ih generacija. ve} zato {to su i Jevreje i plemstvo smatrali preprekom istinskom razvoju te “uro|ene li~nosti”. u kome je nacionalna privr`enost bila drugorazredna u odnosu na lojalnost prema porodici. Zbog tih projevrejskih ~inilaca sve je dobilo ve}i zna~aj. kada je nakon dugih decenija tihe reakcije pod Svetom alijansom prusko plemstvo povratilo mnogo od svog uticaja na dr`avu i ~ak privremeno postalo va`nije nego {to je ikada bilo u osamnaestom veku. Ni ekonomske veze niti dru{tvena bliskost nisu imale nikakvu te`inu u situaciji u kojoj se plemstvo otvoreno suprotstavlja egalitarnoj nacionalnoj dr`avi. skoro svi ~lanovi visoke aristokratije su bili naklonjeni potpunoj jevrejskoj emancipaciji.28 U isto vreme. opremljena konzervativnim argumentima. vidi I.32 ANTISEMITIZAM bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in `ivota one druge. koji nisu bili ni od kakve o~igledne koristi za dr`avu. uz pomo} intelektualaca-romanti~ara. uprkos tome {to je srednja klasa. ingeniozno dvosmislen stav prema Jevrejima. Berlin. i to ne zbog njihovih finansijskih veza. 29 Iz tog razloga su se pruski kraljevi toliko bavili najstro`im o~uvanjem jevrejskih obi~aja i verskih rituala. napad na dr`avu identifikovao je Jevreje sa vladom.29 Ka28 Kada je pruska vlada podnela novi emancipacioni zakon pred Vereintige Landtage 1847. Elbogen. te ideologije samopo{tovanja koju je liberalna srednja klasa koristila u borbi protiv koncepcije ro|enja. aristokratski antisemitizam iznenada se pretvorio u blagu diskriminaciju bez politi~kog zna~aja. koja je poku{ala da za Jevreje zatvori univerzitete time {to }e ih isklju~iti iz gra|anskih slu`bi. naj~e{}e razasutoj po celoj Evropi.

II. 33 Adam Mueller (vidi Ausgewählte Abhandlungen. 32 Da }e se emancipacija Jevreja sprovesti protivno volji jevrejskih predstavnika bilo je op{tepoznato u osamnaestom veku.. Tako da su te{ko mogli da prihvate ijednu drugu politiku osim da “nastoje da sebi pribave vi{e uticaja a da svoje sunarodnike ~uvaju u nacionalnoj izolaciji. Be~ki kongres je povratio Pruskoj pokrajine gde su mase siroma{nih Jevreja `ivele vekovima i niko osim nekoliko intelektualaca koji su sanjarili o Francuskoj revoluciji i pravima ~oveka nikada nije ni pomi{ljao da njima da isti status kao njihovoj bogatoj bra}i – a ovi su svakako bili poslednji koji bi zahtevali jednakost kojom mogu jedino da izgube. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 33 da je. kao unsere Leute. Folgen und Besserungsmitteln. Hofprediger Adolf Stoecker und die christlich-soziale Bewegung. Baxa. 34 E. Mirabo je raspravljao pred Assemblée Nationale 1789: “Gospodo. pretvaraju}i se da je ta izolacija deo njihove religije. ~iji su interesi povezani sa o~uvanjem na{ih dr`avnih institucija” i da se njegov prijatelj Blajhreder.31 vi{e je odgovarala interesima dr`ave nego ranijem `aru reformatora. vi ih ne progla{avate gra|anima? U vladi kakvu ste sada osnovali svi ljudi moraju biti ljudi. 30 U pismu Kultursminister-u fon Putkameru u oktobru 1880. 304. 1921. morate prognati sve one koji nisu ili koji odbijaju da postanu ljudi. 223. p. ali `elim da ose}aju da su Jevreji’. Paulus.30 Prividna dvoli~nost sa kojom su vladini ~inovnici s jedne strane protestovali protiv jednakosti (naro~ito protiv profesionalne jednakosti) za Jevreje. otvoreno je izjavio da “dr`ava ne sme u~initi ni{ta {to bi produ`ilo stapanje Jevreja sa ostalim stanovnicima” njegovog kraljevstva. Berlin. 215) u pismu Meternihu 1815. 305. On je odgovorio: ’@elim im svako dobro. Fridrih Vilhelm IV. 234. G.JEVREJI. 1815-1845. Leipzig. 1831.”33 I sami su bolje nego iko znali koliko njihova mo} zavisi od pozicije i presti`a u jevrejskim zajednicama. ili se kasnije pomalo `alili na jevrejski uticaj na {tampu a ipak im. tako da ostale. cit. Za{to?. op. s druge strane. Jena.. Najzad. pp. on je rekao expressis verbis da ho}e da protestuje samo protiv napada na “imu}nu jevrejsku zajednicu. “Kralja su pitali {ta namerava da radi sa Jevrejima.”34 A u dvadesetom veku. 1861. Jost. Zato {to }e drugi jo{ vi{e zavisiti od njih. . Tidemanu.” Tagebücher. osamdesetih godina. Band 10.. Ove re~i su klju~ mnogo ~ega. 113..” Stav nema~kih Jevreja u ranom devetnaestom veku saop{tava J. iskreno “`eleli dobro u svakom pogledu”. Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titi Jevreje od [tekerove antisemitske propagande. Elbogen. 1928. priredio J. pp. 31 August Varnhagen komentari{e izjavu Fridriha Vilhelma IV. kada je emancipacija prvi put bila svr{ena a njegov naslednik. Vidi tako|e pismo Herberta fon Bizmarka iz novembra 1880. Oba pisma u Walter Frank. Neuere Geschichte der Israeliten. ve} samo na bogate Jevreje. Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung. da li zato {to Jevreji ne `ele da budu gra|ani. M. pruski bankar.32 Oni su kao i svi drugi znali da “svaka zakonska i politi~ka mera za emancipaciju Jevreja mora obavezno da dovede do pogor{anja njihove gra|anske i dru{tvene situacije. 1846. ne `ali na napade na Jevreje uop{te (koje mora da je prevideo). mogu da koriste samo mo}ni..

35 U Pruskoj. dr`ava je mogla da kombinuje politiku blagonaklonosti prema bogatim Jevrejima sa legalnom diskriminacijom prema jevrejskoj inteligenciji i ja~anjem dru{tvene podvojenosti. uveli su u diskusiju razliku izme|u Jevrejina pojedinca. Dok je antisemitizam u plemstvu ostao bez politi~kih posledica i brzo splasnuo u decenijama Svete alijanse. Liberalna opozicija Meternihovom politi~kom re`imu na kontinentu i o{tri napadi na reakcionarnu prusku vladu brzo su doveli do antisemitskih ispada i prave poplave antijevrejskih pamfleta. “Antisemitism in Modern Germany”. Pinson. To je. “na{e bra}e”. u drugom su bili polovi~no u pravu. jer Jevreji. S. nisu zapravo ~inili posebnu grupu u okviru nacije. uspostavilo izvesnu teorijsku. me|utim. Bogati Jevreji su `eleli i postigli kako kontrolu nad svojim sunarodnicima tako i odvajanje od nejevrejskog dru{tva. ovaj radikalni antisemitizam bio je skoro isto tako kratkotrajan i bez posledica kao ranije plemi}ki antisemitizam. Radikali su bili sve obuzetiji liberalizmom srednje klase u ekonomskom usponu. Tako je uspostavljena savr{ena harmonija interesa izme|u mo}nih Jevreja i dr`ave. koji je tako ~esto i nepravedno bio optu`ivan za antisemi35 Za ta~an i pouzdan prikaz nema~kog antisemitizma u devetnaestom veku vidi Waldemar Gurian. . liberali i radikalni intelektualci su nadahnuli i poveli novi talas antisemitizma odmah posle Be~kog kongresa. kako je izra`eno u konzervativnoj teoriji hri{}anske su{tine dr`ave. u Essay on Anti-Semitism. pa ~ak i knji`evnu tradiciju ~iji se uticaj ose}a u ~uvenim antijevrejskim spisima mladog Marksa. Iako nisu potpuno razumevali za{to i kako vlada u svojoj prisilnoj nezavisnosti od dru{tva ~uva i {titi Jevreje kao odvojenu grupu. oni su dovoljno dobro znali da tu postoji neki politi~ki osnov i da je jevrejsko pitanje ne{to vi{e od problema Jevreja pojedina~no i ljudske tolerancije. priredio K. 1946. klase koja je dvadesetak godina kasnije na svojim skup{tinama po celoj Nema~koj zahtevala jevrejsku emancipaciju i politi~ku jednakost. jer Jevreji nisu imali li~nih politi~kih ambicija i bili su jedina dru{tvena grupa bezuslovno lojalna dr`avi. do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privilegovanih Jevreja. iako ne u Austriji i u Francuskoj. Ba{ zato {to su bili mnogo manje iskreni i otvoreni u opoziciji prema vladi nego {to je plemi} Marvic bio deceniju ranije. Gre{e}i svakako u prvom delu. uzeti kao dru{tvena a ne kao politi~ka zajednica. Iskovali su nove nacionalisti~ke fraze “dr`ava u dr`avi” i “nacija bez nacije”. razliku koja je od tada postala za{titni znak levog antisemitizma. oni su napadali Jevreje vi{e nego vladu. i Jevreja kao grupe. Zabrinuti uglavnom zbog jednakih mogu}nosti i odbijaju}i pre svega svako o`ivljavanje aristokratskih privilegija koje su im ograni~avale pristup dr`avnim poslovima.34 ANTISEMITIZAM ~injenica za jevrejske mase.

na primer. Po~eci modernog antisemitskog pokreta svuda datiraju od poslednje tre}ine devetnaestog veka. ali to jedva da ima veze sa nekakvom temeljnom promenom njegove misli. Heft 168. Sitte und Cultur der Völker mit einer weltgeschichtlichen Antwort. iako jo{ uvek dovoljno mo}na da uti~e na javno mnjenje. Marksa kao Jevrejina pojedinca. U Nema~koj je on jo{ jednom neo~ekivano nastao me|u plemstvom. 1927. a time i ulogu Jevreja. To {to jedan Jevrejin. Odnos je zapravo bio sasvim suprotan: Blajhreder je nesumnjivo bio visoko cenjeni i dobro pla}eni Bizmarkov agent. sin roditelja iz ni`e srednje klase. ova je napadala Bizmarka ili kao nevinu `rtvu ili kao Blajhrederovog pla}enog agenta. Historische Studien. bio je mnogo manje nadaren predstavnik konzervativnih interesa nego njegovi prethodnici. dvorski kapelan [teker. on nije otkrio korist antisemitske propagande putem prakti~nih ili teorijskih razmatranja. kada je uz pomo} velikog demago{kog ta36 Jedini levi~arski nema~ki antisemita od nekakvog zna~aja bio je E. romanti~ni intelektualci koji su formulisali glavne te`nje konzervativne ideologije pedesetak godina ranije. 1880. ~ija se opozicija prema dr`avi opet poja~ala preobra`ajem pruske monarhije u razvijenu nacionalnu dr`avu posle 1871.JEVREJI. [tavi{e. Njen glasnogovornik. istina je. ve} slu~ajno. mo`e da pi{e na isti na~in kao ovi antijevrejski radikali. nisu mnogo zbunjivali ovi argumenti protiv “jevrejstva” kao i. Njegova isklju~iva preokupacija dru{tvenim fenomenom klasne borbe. . Jak uticaj marksizma na radni~ki pokret u Nema~koj jedan je od glavnih razloga {to su nema~ki revolucionarni pokreti pokazali tako malo znakova antijevrejskog ose}anja. me|utim. Njegov napor i delimi~an uspeh u osloba|anju vlade od mnogih feudalnih ostataka izazvali su neizbe`an sukob sa aristokratijom. Karl Marks. problemima kapitalisti~ke proizvodnje u koju Jevreji nisu bili ume{ani niti kao kupci niti kao prodavci rada i njegovo krajnje prenebregavanje politi~kih pitanja automatski ga je spre~ilo da dalje ispituje strukturu dr`ave. imao je stalne bliske odnose sa Jevrejima otkad je postao premijer. u svojim kasnijim godinama nikada nije pisao ili izrekao svoje mi{ljenje o jevrejskom pitanju. Marks. Bizmark. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 35 tizam. 1873-1890.37 Feudalna aristokratija. Die Entstehung der deutschen Antisemitenpartien. Ni~ea sopstveni argumenti protiv Nema~ke. dokazuje jedino koliko je malo zajedni~kog ova vrsta antisemitizma imala sa potpuno razvijenim antisemitizmom. stvarni osniva~ nema~kog Rajha. sada su ga optu`ivali da zavisi od Jevreja i da od njih prima mito. 37 Za antisemitske napade na Bizmarka vidi Kurt Wawrzinek.36 Jevreji su imali mali ili nikakav zna~aj u socijalnim borbama tog vremena. Duering koji je smislio konfuzno naturalisti~ko obja{njenje “jevrejske rase” u svom Die Judenfrage als Frage der Rassenschädlichkeit für Existenz. nije u sebi bila ni dovoljno jaka niti dovoljno va`na da povede pravi antisemitski pokret kao onaj koji je po~eo osamdesetih godina.

Postajali su svesni da }e. U sve tri zemlje Jevreji su bili samo posrednici i nijedna jevrejska ku}a nije iza{la sa trajnim bogatstvom iz prevara u Panamskoj aferi i u Gründungsschwindel. vladinih oficira i Jevreja. majstora i staromodnih zanatlija. Ta se grupa uglavnom sastojala od srednjih slojeva koji su sada iznenada postali antisemitski orijentisani. Ali on ne samo da nije razumeo sopstveni iznenadni uspeh. motivisana sukobom sa dr`avom. Kako je vreme odmicalo. Austriji i Francuskoj poslednjih dvadeset godina devetnaestog veka prethodio je niz finansijskih skandala i afera zbog prevara. Bilo je va`nih razloga za njihovu lakovernost. Njegova entuzijasti~na publika sastojala se isklju~ivo od pripadnika ni`e srednje klase. potonuti u proletarijat. on jedva da je bio u poziciji da ga valjano iskoristi.36 ANTISEMITIZAM lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta. tako da je njihova panika bila donekle preuranjena. U Francuskoj su ve}ina ~lanova Parlamenta i neverovatan broj vladinih slu`benika ubrzo bili tako duboko ume{ani u prevare i mito da Tre}a republika nije nikad mogla da povrati presti` koji je izgubila tokom prvih decenija postojanja. Oni su bili mnogo ozbiljnije pogo|eni nego ijedna druga grupa: rizikovali su male u{te|evine i bili trajno uni{teni. koji ih je izlo`io te{ko}ama konkurentskog dru{tva i li{io ih svih . strah ni`ih srednjih slojeva ta~no je odgovarao Marksovom predvi|anju njihovog brzog raspada. ako ne uspeju da se uzdignu u bur`oaziju. Stoga su se oni `alili na svoju nesre}u pod Man~esterskim sistemom. sitnih preduzetnika i trgovaca. kao dvorski kapelan i slu`benik i kraljevske porodice i vlade. Ni`i srednji slojevi ili sitna bur`oazija bili su potomci gilda zanatlija i trgovaca koji su vekovima bili za{ti}eni od rizika sistemom koji je konkurenciju stavljao izvan zakona te su i u krajnjoj instanci bili pod za{titom dr`ave. Kapitalisti~ka ekspanzija na doma}oj sceni nastojala je sve vi{e da likvidira male posednike kojima je postalo pitanje `ivota ili smrti da brzo uve}aju to malo {to imaju jer je pretila opasnost da sve izgube. jo{ jedna grupa ljudi. Ali. bila je upletena u ove fantasti~ne investicije koje su umesto obe}avaju}eg profita rezultirale neverovatnim gubicima. svakako ne isklju~ivo. ~iji je glavni izvor bila prevelika proizvodnja gotovog kapitala. Decenije op{teg napretka zna~ajno su usporile ovaj razvoj (mada ga nisu spre~ili). pored plemi}a. u Austriji i Nema~koj plemstvo je bilo veoma kompromitovano. A antijevrejska ose}anja ovih ljudi jo{ nisu bila. III: Prve antisemitske partije ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~inioca u Nema~koj.

iz li~nog iskustva i marksisti~kog ekonomskog obrazovanja. dobila je veliki podsticaj kada je trebalo da oni koji su se nadali pomo}i od vlade i igrali na ~udo prihvate prili~no dvosmislenu pomo} bankara. 1876. . od koje su o~ekivali ne samo da ih zakloni od opasnosti ve} i da ih sa~uva u profesijama i pozivima koje su nasledili od svojih porodica. Kako je glavna karakteristika veka slobodne trgovine bila ulazak Jevreja u sve profesije. Nije te{ko zamisliti da ~oveka koji stavi svoj novac samo i direktno u slu`bu zara|ivanja ve}eg novca mogu `e{}e da mrze nego onoga ko dobija profit kroz dug i zamr{en proces proizvodnje. sasvim je razumljivo {to su ni`i srednji slojevi Jevreje smatrali predstavnicima “najdoslednije primene Man~esterskog sistema. za razliku od fabrikanta.”38 iako to uop{te nije bilo ta~no. Njegov je polo`aj bio ~ak gori nego radnikov i na osnovu svog iskustva on je bankara smatrao parazitom i lihvarom koji treba da postane njegov nevidljivi partner. {to je jo{ va`nije.JEVREJI. jedan je od najva`nijih antisemitskih pamfleta toga vremena. takav sukob je bio mogu}an. {to je od male va`nosti za industrijsku Nema~ku. ve} nesre}e i bede. Ali dok su evropski radnici. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 37 posebnih za{tita i privilegija koje su im pru`ale dr`avne vlasti. 1878. znali da kapitalista ispunjava duplu ulogu eksploati{u}i ih i daju}i im mogu}nost da proizvode. Tako je levi~arski pokret ni`e srednje klase i cela propaganda protiv bankarskog kapitala postala manje ili vi{e antisemitska. Mnogi od tih bankara bili su Jevreji i. Malom vlasniku jedne radnje bankar je izgledao isti takav eksploatator kao {to je vlasnik velikog industrijskog preduze}a bio za radnike. Der Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion. u manjem stepenu. Od istog autora Der Boersen – und Gruendungsschwindel. ako je to ikako mogao da izbegne – mali trgovci svakako ne – bankari su izgledali kao eksploatatori ne radne snage i proizvodnih mogu}nosti. ~ak i ako taj bankar. u Austriji. nema ba{ nikakve veze sa njegovim poslom. koju prvo nalazimo u nekih konzervativnih pisaca koji su slu~ajno zdru`ili napad na bur`oaziju sa napadom na Jevreje. Za trenutak je izgledalo da su Jevreji zaista prvi put do{li u neposredan sukob sa drugom klasom bez posredovanja dr`ave. Ovom dru{tveno-ekonomskom elementu. Kako u to vreme niko nije tra`io kredit. u kojoj je funkcija vlade bila manje-vi{e odre|ena njenim polo`ajem nad konkurentskim klasama. Berlin. koji se tokom vremena pokazao kao mnogo kobniji. ali od velikog zna~aja u Francuskoj i. iako opasan na~in da se normalizuje jevrejski polo`aj. op{ta predstava o bankaru nosila je iz istorijskih razloga jevrejske crte. U okviru nacionalne dr`ave. Oni su tako bili prvi koji su se borili za dr`avu sa socijalnim osiguranjem. malog trgovca niko nije mogao da prosveti o njegovoj dru{tvenoj i ekonomskoj sudbini. brzo je dodat jo{ jedan. Polo`aj Jevre38 Otto Glagau. me|utim. Ova dosta nategnuta ogor~enost.

sa protestantskom crkvom u Nema~koj. Partije su bile prihvatljive grupe ~iji su poslanici predstavljali interese svojih glasa~a. To je ta~no ne samo za Nema~ku ve} i za austrijski hri{}anski socijalizam i za francuske antidrajfusovce. aristokratija. Instruktivan pregled svih ovih doga|aja. O~igledno aristokrati nisu ni mogli niti hteli da organizuju gomilu koju bi i onako odbacili ~im postignu cilj. Fridrih Engels je jedanput primetio da su protagonisti antisemitskog pokreta u to vreme bili plemi}i. op. sa druge strane. Sitne pozajmice bile su prepu{tene sitnim sunarodnicima. koji su se na taj na~in pripremali za obe}avaju}e karijere svoje bogatije i po{tovanije bra}e. U svim tim slu~ajevima. Antisemitske partije su tvrdile da su “iz39 Vidi Wawrzinek. op. radikalni antisemiti su se odmah ogradili od [tekerovog berlinskog pokreta. Kad se pokazala privla~nost antisemitskih parola. Te prve. ve} “partija iznad svih partija”. u o~ajni~koj poslednjoj borbi. u Frank. poku{avala je da sklopi savez sa konzervativnim crkvenim snagama – sa katoli~kom crkvom u Austriji i Francuskoj.38 ANTISEMITIZAM ja kao bankara nije zavisio od pozajmica malim ljudima u nevolji ve} prvenstveno od davanja dr`avnih zajmova. antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalih partija. prvi antisemita ~lan Parlamenta. . podrazumevalo se da je na vladi da uspostavi ravnote`u izme|u sukobljenih interesa i njihovih predstavnika. dugovao je svoje mesto glasovima hesenskih seljaka koje je branio od “junkera i Jevreja”. a njihov hor razularena gomila sitne bur`oazije. Iako su se borile za vlast. u{li su u otvorenu borbu protiv vlade i osnovali partije ~iji su predstavnici u Rajhstagu o svim glavnim doma}im pitanjima glasali sa najve}om opozicionom partijom. pod izgovorom da se protiv liberalizma bori hri{}anskim oru`jem. Sledbenici dvorskog kapelana [tekera nisu organizovali prve antisemitske partije u Nema~koj. Bekel. Dru{tveni otpor ni`ih srednjih slojeva protiv Jevreja postao je visokoeksplozivni politi~ki element.39 Oni su se brzo oslobodili kompromituju}eg po~etnog saveza sa starim vlastima. cit. Gomila je bila samo sredstvo da oni oja~aju svoju poziciju. cit. U klasnoj i partijski vo|enoj nacionalnoj dr`avi samo su dr`ava i vlada pretendovale na polo`aj iznad svih partija i klasa i da predstavljaju naciju u celini. male. Ali otkrili su da antisemitske parole vrlo efikasno pokre}u {iroke slojeve populacije. politi~kom argumentu dodale ono hajka~ko nasilje koje do tada uop{te nije postojalo. sa posebnim osvrtom na dvorskog kapelana [tekera. da svojim glasovima daju ve}i odjek. Oni su za sebe tvrdili da nisu samo jedna od partija. jer se mislilo da ti mnogo omra`eni Jevreji ~vrsto idu ka politi~koj mo}i. socijaldemokratima. Zar oni nisu bili isuvi{e dobro poznati po svojim odnosima sa vladom u drugim pitanjima? Dru{tvena i ekonomska mr`nja su. to jest od plemstva koje je posedovalo previ{e zemlje i od Jevreja od ~ijih su kredita zavisili.

dao bi mnogo br`e rezultate. u kojoj antisemitizam nije postojao.JEVREJI.41 Samo su u Nema~koj ti novi trendovi bili neposredna posledica antisemitizma kao takvog. Dr`avna politika nacionalne dr`ave do{la je dotle da nijedna posebna grupa nije vi{e mogla da ima isklju~ivu politi~ku mo}. na drugoj strani. da bi tako njihovi glasa~i dominirali nacijom. Da je to bilo samo pitanje uklanjanja Jevreja. Ali Fri~ov predlog pro{ao je nezapa`eno jer je antisemitizam tada ve} bio instrument za ukidanje ne samo Jevreja ve} i dr`avne politike nacionalne dr`ave. bili su od po~etka najvi{e zainteresovni za strane poslove. a antisemitske partije prethodile su i nad`ivele stvaranje ~isto imperijalisti~kih grupa kao {to su Alldeutcher Verband i drugih. tako da je vlada preuzela stvarno politi~ko rukovo|enje koje nije vi{e zavisilo od dru{tvenih i ekonomskih ~inilaca. {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljaju celu naciju. Brojni programi antisemitskih grupa. Revolucionarni pokreti s leva. i dalje bile organizovane kao partije. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 39 nad svih partija”. nikada nisu direktno dirnuli u ovaj vrhovni politi~ki autoritet. koji su se borili za radikalnu promenu dru{tvenih uslova. ^injenica da su sli~ne formacije bez aktivnog antisemitizma – koje su izbegle {arlatanstvo antisemitskih partija i stoga je isprva izgledalo kao da imaju vi{e {ansi za kona~nu pobedu – bile kona~no potisnute ili uni{tene od strane antisemitskog pokreta. Nije samo nesre}ni slu~aj to {to se zahtev antisemitskih partija poklopio sa ranim stepenima imperijalizma i na{ao pandane u izvesnim trendovima u Velikoj Britaniji. u Kaselu. mnogo zna~ajnije implikacije od pukog antisemitizma. davalo im je prednost doma}eg programa. Fri~ov predlog na jednom od ranih antisemitskih kongresa40 da se ne stvara nova partija ve} da se {iri antisemitizam sve dok kona~no sve postoje}e partije ne postanu antijevrejski nastrojene. koje su sve zahtevale da budu iznad partijskih grupa. da imaju isklju~ivu vlast. Oni su osporavali samo mo} bur`oazije i njen uticaj na dr`avu. 41 Za obimnu diskusiju o “partijama nad partijama” i pan-pokretima vidi VIII poglavlje. pa su uvek bili spremni da puste vladi da vodi strane poslove gde su u pitanju bili interesi la`no ujedinjenih naroda. kao i u nekim sna`nim antisemitskim sveop{tim pokretima na kontinentu. Verovanje antisemita da njihova tvrdnja da imaju ekskluzivno pravo na vlast nije ni{ta vi{e od onog {to su Jevreji zapravo postigli. gde je osnovan Deutsche Antisemitische Vereinigung. s druge strane. da oni zamene dr`avu. . a uslovi su bili takvi da se moralo 40 Ovaj predlog je dat 1886. dobar je pokazatelj koliko je ovaj predmet va`an. da zaposednu dr`avnu ma{ineriju. njihov revolucionarni impuls bio je usmeren protiv vlade vi{e nego protiv odre|ene klase i oni su zapravo te`ili da uni{te politi~ki obrazac dr`ave sredstvima partijske organizacije. Zahtev partije da bude iznad svih partija imao je druge. dok su.

^ak i krajem pro{log veka. a ne samo kapitalisti i bankari. me|uevropska stvar. Druga veoma va`na odlika novih antisemitskih partija bila je ta {to su one smesta zapo~ele nadnacionalno organizovanje svih antisemitskih grupa u Evropi.42 Ovaj drugi revolucionarni element zna~io je temeljni raskid sa status quo-om. Izgledalo je prosto logi~no da njihov neprijatelj treba da se organizuje na istom principu ako ho}e da pobedi navodne tajne manipulatore politi~ke sudbine svih nacija. otvoreno se suprotstavljaju}i teku}im nacionalisti~kim parolama. sve dok je postojala. ve} da planiraju i korak dalje ka me|uevropskoj vladavini “nad svim nacijama”. Oni su mogli da pretenduju da pobede Jevreje kao {to su se radnici borili sa bur`oazijom. otvoreno mogli da napadaju samu dr`avu. u Drezdenu. njihovih programa i diskusija na}i }e se u Wawrzinek. Dobar prikaz tih susreta i kongresa. a delom svesno la`u}i. za uzvrat. nikada nisu povezale sa va`nim dru{tvenim borbama tog vremena. bilo je sasvim jasno da bi svi u francuskoj ili britanskoj ili holandskoj naciji osetili potres od pada svojih imperija. u svojoj propagandi koristili jezik reakcionarnih partija. Masama se {irilo uverenje da postoje identi~ni interesi {irom Evope. Jevreji su vrlo jasno bili jedini me|uevropski element u nacionalno izdeljenoj Evropi.000 delegata iz Nema~ke. Njihova prednost sastojala se u tome {to su. one su jasno pokazale da ne te`e samo politi~koj vladavini nad odre|enom nacijom. Njihova ravnodu{nost prema spoljnoj politici bila je istovremeno neka vrsta samoza{tite i od aktivnog u~estvovanja u savremenoj imperijalisti~koj politici njihovih zemalja i od borbe protiv nje. cit. sve vi{e ljudi je ose}alo da je nacionalna organizacija Evrope zastarela jer vi{e ne mo`e da adekvatno odgovori na nove ekonomske izazove. sa oko 3. [to se ti~e ekonomskih interesa. uspeh nadnacionalnog antisemitizma zavisio je od mnogo op{tijih stavova. . Dok je bilo sigurno da je ovaj argument ubedljiv. Austro-Ugarske i Rusije. to se ~esto previ|alo jer su sami antisemiti. tokom te diskusije [tekera su porazili radikalni elementi koji su se sastali godinu dana kasnije u [emnicu i osnovali Alliance Antijuive Universelle.43 Dok su me|unarodne socijalisti~ke organizacije ostale pasivne i 42 Prvi me|unarodni antijevrejski kongres odr`an je 1882. op. Blizak odnos izme|u naro~itih okolnosti jevrejske egzistencije i ideologije ovakvih grupa jo{ je evidentniji u organizovanju nadnacionalnih grupa nego u stvaranju partije nad partijama. a naro~ito od francusko-pruskog rata. ja~ao. za koje se verovalo da predstavljaju tajnu mo} u pozadini zvani~ne vlade. Uvode}i taj nadnacionalni element. delom zbog tradicionalnih navika. napadaju}i Jevreje. Ovo je ose}anje bilo mo}ni argument podr{ke internacionalnom organizovanju socijalizma i ovaj ga je. dok se imperijalisti~ke grupe. 43 Me|unarodna solidarnost radni~kih pokreta bila je. svojom blagom i sporednom antipatijom prema Jevrejima.40 ANTISEMITIZAM u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}.

44 [to je efektnija bila {ovinisti~ka propaganda. Antisemiti su mogli da se upuste u hipernacionalisti~ko fraziranje ~ak i kad su se pripremali da razore dr`avnu politiku sopstvene nacije. naprotiv. oni su mogli da se kre}u u okviru nacionalne dr`ave i ~ak da se pojave. slu~ajno. mnogo bolje odgovaraju nacionalnoj dr`avi nego antisemiti.JEVREJI. sledstveno. mnogo starija od otkri}a klasnih interesa koji probijaju granice nacionalnih dr`ava. Taj internacionalizam je. a njihova zdrava nezainteresovanost za nacionalni suverenitet obrnula se u dosta nezdravu i nerealisti~nu ravnodu{nost prema spoljnoj politici. jer je plemenski nacionalizam sa svojom neumerenom `udnjom za osvajanjem. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 41 nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onim pitanjima u kojima je njihov internacionalizam mogao da se doka`e). ali nikada nisu napravili nacrt po kome bi preobrazili tu ideju u operativni koncept u svetu suverenih dr`ava. Ona su. ostao li~no uverenje koje su svi delili. . u vreme raspada sopstvene dru{tvene i politi~ke strukture. koji su se vi{e bavili doma}im problemima. ve} samo sa aspekta nacionalne suverenosti. njihove sopstvene neartikulisane nade u federalne strukture sa eventualnom integracijom svih nacija na istim principima nekako podrazumevale nacionalnu slobodu i nezavisnost svih potla~enih naroda. to ne zna~i da internacionalna uverenja socijalista nisu bila iskrena. bio jedna od glavnih snaga kojom se na silu probijaju uske i sku~ene granice dr`ave i njenog suvereniteta. {tavi{e. po{to su. Njegov je cilj bila nadmo}na superstruktura koja bi podjednako razorila sve nacionalne strukture nikle na doma}em tlu. bila ja~a i. Nema sumnje da je poseban me|uevropski polo`aj jevrejskog naroda mogao da poslu`i u svrhe socijalisti~kog federalizma makar onoliko ko44 Uporedi VIII poglavlje. Ako ideologije uzmemo manje po njihovim spoljnim vrednostima i ako se bli`e zagledaju stvarni programi odgovaraju}ih partija. otkri}emo da socijalisti. kao jedina grupa u populaciji koja se nije prepu{tala ekspanzionisti~kim fantazijama i idejama o uni{tavanju ostalih naroda. Naravno. antisemiti su po~eli sa problemima spoljne politike i ~ak su i re{enja doma}ih problema tra`ili na nadnacionalnoj osnovi. a jedino ih je ono moglo dovesti do artikulisane politi~ke teorije. koje sve pripadaju porodici ~ove~anstva. Nadnacionalizam antisemita pri{ao je pitanju me|unarodne organizacije sa sasvim suprotnog gledi{ta. Socijalisti su implicitno sa~uvali originalni koncept “nacije me|u nacijama”. Ali sama svest o sveop{tem zna~aju klasne borbe navela ih je da previde to nasle|e koje je Francuska revolucija zave{tala radni~kim partijama. Po{to partije s leva nisu prigovarale nacionalnim dr`avama u principu. lak{e je bilo ubediti javno mnjenje u neophodnost nadnacionalne strukture koja bi vladala odozgo i bez nacionalnih razlika univerzalnim monopolom vlasti i instrumentima nasilja.

XXVIII. Na smeni vekova. Ovde. naro~ito u Nema~koj. ve} su se bojali da ga uop{te i dodirnu. bore}i se sa drugim mnogo uva`enijim ideologijama za naklonost javnog mnjenja. Antisemitske partije u Nema~koj. Ali socijalisti su bili toliko obuzeti klasnom borbom i tako nemarni prema politi~kim posledicama sopstvenih nasle|enih koncepata da su Jevreje shvatili kao politi~ki faktor tek kad su se ve} sukobili sa antisemitizmom u punom jeku kao ozbiljnim takmacem na doma}oj sceni. pre`iveo pad monarhije. Kao ideolo{ka snaga. Ba{ kao na po~etku osamnaestog veka. antisemitizam devetnaestog veka najbolje se mo`e prou~avati u Francuskoj. kao i u drugim me|unarodnim pitanjima. i doba napretka i op{teg blagostanja. i gde je Jevrejin kao dr`avni bankar. Nigde Jevreji nisu ~inili tako velike usluge dr`avi kao u Austriji. . Tada oni nisu bili samo nepripremljeni da unesu jevrejsko pitanje u svoje teorije. kredit Zamuela Openhajmera bio je identi~an sa kreditom ku}e Habsburga. Emden. on je dostigao svoj najjasniji oblik u Austriji. nestale su kroz zadnja vrata istorije u mrak luda~ke zbrke i {arlatanstva koje ima lek za sve. ona nije mogla da izbegne preobra`aj prosve}enog despotizma u ustavnu monarhiju i stvaranje modernih gra|anskih slu`bi. “The Story of the Vienna Creditanstalt”. IV: Antisemitizam levi~ara DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme. da }e se sva nere{ena politi~ka pitanja zajedno sa svim neuta`enim politi~kim mr`njama udvostru~iti po snazi i nasrtnosti posle Prvog svetskog rata.42 ANTISEMITIZAM liko je poslu`io mra~nim zaverama nadnacionalista. nasuprot svim ostalim evropskim zemljama. moderni klasni sistem rastao je po nacionalnim linijama. posledice prevara iz sedamdesetih ~inile su svoje. 1940. opet su postale bezna~ajne. stavilo je ta~ku na preuranjena vrenja iz osamdesetih. najva`niji preduslov za evoluciju u nacionalnu dr`avu. Kao prvo. gde je skoro ~itavu deceniju dominirao politi~kom scenom. posle kratkog upravljanja javnim mnjenjem. Kao politi~ki pokret.45 Iako dunavska monarhija nije imala homogeno stanovni{tvo. tako da je “na kraju austrijski kredit zapravo bio kredit Creditanstalt-a – bankarske ku}e Rot{ild. To je zna~ilo da treba da oformi izvesne institucije nacionalne dr`ave. nakon po~etnih uspeha. Niko nije mogao da predvidi da je ova ta~ka samo predah. u Menorah Journal. 1. ~ije je brojne nacionalnosti dr`ala na okupu samo dvojna monarhija ku}e Habzburga. mogli bismo da obratimo manje pa`nje na njegov razvoj u Nema~koj. tako da su odre|ene 45 Vidi Paul H. njihove vo|e. prepustili su to nadnacionalistima koji su onda mo`da izgledali kao jedini koji znaju odgovore na svetske probleme.

Georg Schoenerer. tako da je vi{e nego igde u Zapadnoj ili Srednjoj Evropi stanovni{tvo pozdravilo aktivni antisemitizam. 1938. ali je tokom osamdesetih godina postigla zna~ajan uspeh na univerzitetima. kakvu je imalo plemstvo u drugim zemljama. Nemci su postali dominantna nacija uglavnom u istom smislu kao {to je bur`oazija postala dominantna klasa u nacionalnoj dr`avi. Hamburg. A. Nema~ka liberalna partija. pribavio mu je simpatije radni~kog pokreta. ve} je do{la u otvoreni sukob sa monarhijom samom. Sama dr`avna ma{inerija dala je sve od sebe da o~uva staru apsolutnu distancu od dru{tva. [tavi{e. bio suprotstavljen dr`avi. U Austriji oni nisu bili samo o{triji. Dru{tvena situacija je u tom trenutku bila prakti~no ista kao u Nema~koj.JEVREJI. 1935. Ona nije nikada stekla stvarno masovnu bazu. ~ak i tokom borbe: On je mu{karac. gde je na bazi otvorenog antisemitizma organizovala kompaktnu studentsku organizaciju. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 43 nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profesijama. po~injala svoju borbu napadom na Jevreje. Kako su se Jevreji u nacionalnoj dr`avi razlikovali od svih dru{tvenih klasa svojim posebnim odnosom prema dr`avi. da vlada nad svim nacionalnostima. 6 tomova. a to zna~i svaki sloj dru{tva.” (Neuschaefer. prvo skoro isklju~ivo upravljen protiv Rot{ildovih. [enererov antisemitizam. Rezultat za Jevreje bio je taj da jevrejska nacionalnost jednostavno nije mogla da se stopi sa drugim klasama u nacionalnoj dr`avi ili da i sama postane klasa. Neuschaefer. koji je njega smatrao autenti~nim radikalom. ali u su{tini sli~nu ulogu. kada je [onererova agitacija ve} odavno izgubila svaki zna~aj. I kao {to je svuda svaka klasa koja je do{la u otvoren sukob sa dr`avom postajala antisemitska. koji se ubrzao osnivanjem Rajha i kada se otkrila beskorisnost antisemitskih parola posle finansijskog kraha 1873. Ali postojala je jasna razlika izme|u tih sukoba u Austriji i sukoba u Nema~koj i Francuskoj. Georg Ritter von Schoenerer. po{tuju}i svoje klase. a ostali su babe.) .46 Njegova glavna prednost bila je {to je on svoju 46 Vidi F. tako su se razlikovali i od ostalih nacionalnosti u Austriji svojim posebnim odnosom prema habsbur{koj monarhiji. bila je od po~etka partija ni`e srednje klase bez veza ili ograni~avanja od strane plemstva i nesumnjivo sa levi~arskim nazorima. pravda je jo{ uvek zahtevala da priznamo. 33. Ma|arski plemi}i-zemljoposednici igrali su ~ak va`niju. kao nacionalna dr`ava. be~ki Arbeiterzeitung gajio je vrlo strasna ose}anja prema ~oveku o kome je mogao da misli samo onako kako je Bizmark jedanput rekao za Lasala: “I kad smo izmenjali udarce. U tim sukobima je bio izrazit neprekidni porast mr`nje pripadnika nema~ke nacionalnosti prema dr`avi. ve} je prilikom izbijanja Prvog svetskog rata svaka nacionalnost. p. pod vo|stvom [enerera. i Eduard Pichl. ^ak i 1912. tako je u Austriji svaka nacionalnost koja se nije prosto ume{ala u sveop{tu borbu nacionalnosti. ali socijalna propaganda da bi se pridobio glas srednje klase smesta je uplivala u mnogo nasilniji napad na dr`avu i u mnogo glasnije priznanje nelojalnosti prema Austriji.

ali je brzo razvio pangermansku ideologiju koja je mnogo dublje uticala na nacizam nego ijedna druga nema~ka vrsta antisemitizma. Po{to su napravili vi{e socijalnih ustupaka.000 potpisa protiv njenog obnavljanja i da pomeri jevrejsko pitanje u sredi{te interesovanja javnosti. 22 ff. [enererov pokret je privremeno porazila jedna druga antisemitska partija. kada je. cit. Ispostavilo se da su oni jedina partija koja je spremna upravo za tu ulogu i koja je ~ak i pod starom monarhijom stekla popularnost zbog svog nacionalizma. decenije u kojima je Liger vladao Be~om bile su zapravo neka vrsta zlatnog doba za Jevreje. za razliku od [tekerove agitacije u Nema~koj. zajedno sa socijaldemokratima. op. Liger postao gradona~elnik Be~a zahvaljuju}i antisemitskoj kampanji. Po{to su Habsburzi bili nema~ka ku}a i po{to su svojim nema~kim podanicima dali izvesnu nadmo}. pre`iveli pad monarhije i postali najuticajnija stranka u posleratnoj Austriji. konzervativnim snagama koje su se pokazale tako korisne u Nema~koj i u Francuskoj. No. oni preuzeli dr`avnu ma{inu kada je Austrija. [enerer je uspeo da sakupi 40. Iako je kona~no pobedio. Nikako nije bilo slu~ajno to {to su. bio u rukama Rot{ildovih. pp. op. ~iji je najve}i deo od 1836. hri{}anski socijalisti nisu nikada napadali monarhiju. redukovana na svoje nema~ko stanovni{tvo. . bili su uspe{niji nego u Nema~koj i Francuskoj. devedesetih godina. cit.. 236 ff. prema dr`avnoj licenci koja je isticala 1886. hri{}anski socijalisti bili su katoli~ka partija koja je od po~etka poku{avala da se udru`i sa onim reakcionarnim. Oni su. mnogo pre uspostavljanja austrijske dr`ave.47 Poenta je u tome {to je taj pokret. I. Ma koliko je njegova pro47 Vidi Neuschaefer. Bliska veza izme|u Rot{ildovih i finansijskih interesa monarhije postala je vrlo vidljiva kada je vlada poku{ala da produ`i licencu pod uslovima koji su bili o~igledno nepovoljni po dr`avni kao i po javni interes. posle gorke i krvave borbe za vlast sa socijalisti~kim radni~kim pokretom. Njihova je funkcija bila da pridobiju velike delove nema~ke nacije za podr{ku jednoj su{tinski nepopularnoj vladi. hri{}anski socijalisti. Njihov antisemitizam ostao je bez posledica. osnovao i vodio ~ovek koji je bez sumnje bio iskren i koji stoga nije prestao da koristi antisemitizam kao propagandno oru`je. Dok je [enerer katoli~ku crkvu i njen znatan uticaj na austrijsku politiku napadao skoro koliko i Jevreje. [enererova agitacija u toj stvari ozna~ila je stvarni po~etak artikulisanog antisemitskog pokreta u Austriji. on se zalagao za nacionalizaciju puteva. i Pichl.. uspostavljena kao nacionalna dr`ava. pod vo|stvom Ligera. hri{}anski socijalisti su ve} usvojili to tipi~no dvoli~no pona{anje prema Jevrejima u nacionalnoj dr`avi – netrpeljivost prema inteligenciji i simpatije prema klasi poslovnih Jevreja.44 ANTISEMITIZAM antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se mo`e dokazati: kao ~lan austrijskog Rajhstrata.

bio je posledica ~injenice da ti krajevi nisu nikada postigli onaj stepen op{teg napretka predratnog perioda koji je gradsko stanovni{tvo pomirio sa vladom. koje su pangermani zamenili otvorenom lojalno{}u prema Bizmarkovom Rajhu. Potpuno odsustvo lojalnosti prema sopstvenoj zemlji i vladi. gde nije nikada postojalo takmi~enje sa Jevrejima ili mr`nja prema njihovim bankarima. 48 Citirano iz Pichl. On je `eleo revolucionarnu reorganizaciju Srednje Evrope u kojoj bi austrijski Nemci. Uspesi i porazi dve austrijske antisemitske partije pokazuju ograni~enu va`nost dru{tvenih sukoba za re{avanje dugoro~nih problema toga vremena. on nikada nije mogao da tvrdi kao [enerer i pangermani da “antisemitizam vidi kao glavni oslonac na{e nacionalne ideologije. i iz njega proiza{ao nenacionalni koncept nezavisan od dr`ave i teritorije. u trenutku kada se on sti{avao u urbanim centrima. doveo je [enererovu stranku do istinske imperijalisti~ke ideologije u kojoj je le`ao znak njegove privremene slabosti i njegove dugoro~ne snage. kao i antisemitski pokret u Francuskoj. U pore|enju sa mobilizacijom svih protivnika vlade kao takve. prosta priprema pokreta u devetnaestom veku.JEVREJI. op. oni su nu`no bili mnogo suzdr`aniji u svojim napadima na Jevreje. ~ak ni po svojim posledicama. Opstanak pangermanskog pokreta i njegovog nasilni~kog antisemitizma u tim krajevima. vi{e od zauzimanja dr`avne ma{inerije. jer nisu napadali monarhiju kao {to su antisemiti u Francuskoj napadali Tre}u republiku. . pridobijanje glasova ni`e srednje klase bilo bi privremena pojava. postali vladaju}i narod. moramo da odlo`imo raspravu o njemu. u kojoj bi svi ostali narodi sa tog podru~ja bili dr`ani u istoj vrsti poluropstva kao slovenske nacije u Austriji. Taj austrijski pokret imao je za cilj vi{e od dolaska na vlast. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 45 paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove. on pripada na{em sopstvenom vremenu. pa tako i kao glavno nacionalno dostignu}e ovog veka”. koja nikad nije prekora~ila granicu obi~nog {ovinizma. To je tako|e razlog {to je pangermanska partija u Nema~koj (Alldeutschen). zajedno sa nema~kim Nemcima. vi{e nego ijedna druga vrsta antisemitizma. Zapravo. ki~ma [enererovog pokreta bila je u onim krajevima nema~kog govornog podru~ja u kojima uop{te nije bilo jevrejske populacije. On nije.48 Iako su bili pod velikim uticajem klerikalnih krugova. kao su{tinski izraz istinskog narodnog uverenja. cit. ostala tako krajnje sumnji~ava i nesklona da prihvati {irom ispru`ene ruke svoje austrijske germanske bra}e. Zbog te bliske sklonosti ka imperijalizmu i temeljne promene koju je austrijski pangermanski pokret uneo u koncept nacionalnog.

Prva nasilja u Francuskoj upadljivo li~e na sli~na vrenja u austrijskoj i u nema~koj republici posle Prvog svetskog rata. bilo je sme{no neadekvatno i o~igledno neodlu~no izvedeno. njegova nasilna forma nagove{tavala je budu}i razvoj. ali to je ujedno bio vrhunac koji nikada vi{e nije dostignut i s koga je pad bio brz. Niko od antisemita nikada nije ozbiljno poku{ao da organizuje “partiju nad partijama” ili da kao partija zavlada dr`avom. da je to bio najraniji primer uspeha antisemitizma kao katalizatora za sva druga politi~ka pitanja. bez ikakve svrhe osim partijskog interesa. Ta~no je. Kada je. za glavne ciljeve. . iako je nad`ivela sve francuske vlade i politi~ke krize. koji je na prestolu sedeo po 49 Vidi posebno Walfried Vernunft. Ipak. politi~ke i dru{tvene izvore koji su doveli do toga da jevrejsko pitanje prevlada u devetnaestom veku. s druge strane. s druge strane. ono {to je izraslo iz posebnih uslova nacionalne dr`ave jeste kulminacija antisemitizma. Drajfusova afera iznela je na videlo sve druge elemente antisemitizma devetnaestog veka u njihovim ~isto ideolo{kim i politi~kim aspektima. dosta beskoristan karakter. 50 Vidi IV poglavlje. Nekoliko izvr{enih coups d’etat. nikad nije sasvim odgovarala politi~kim uslovima dvadesetog veka. dr`ava je izgubila svoj presti` zajedno sa monarhijom. izabrano nekih devetnaest ~lanova. dobio jedinstvenu priliku.50 Godine 1898. Ona je okupila sve javne i podzemne. {to nema~ki nacisti~ki autori nikad nisu propu{tali da istaknu. u Nationalsozialistische Monatshefte. francuski antisemitizam sa vladom u Vi{iju. To se mo`e pripisati nedostatku autoriteta Tre}e republike koja je bila izglasana sa veoma tankom ve}inom. jun 1939. “Die Hintergründe des französischen Antisemitizmus”. iako nasilne na doma}oj sceni. pa napadi na dr`avu nisu vi{e bili svetogr|e. zadr`alo ga je u okviru tipi~ne ideologije devetnaestog veka koja. Glavni razlog za ova korisna ograni~enja bio je taj {to francuske antisemitske partije. posle poraza 1940. Nacisti~ka diktatura se tako ~esto povezivala sa takozvanom “dr`avnom religijom” da su ~ak i istori~ari ostali pomalo slepi za jasnu ~injenicu da su nacisti izvukli prednost iz potpunog sloma dr`avne religije koju je izvorno nosio knez. U o~ima masa. u Parlament je. nisu imale nadnacionalne aspiracije. imao je zastareo i. One su ipak pripadale najstarijoj i najrazvijenijoj nacionalnoj dr`avi u Evropi.46 ANTISEMITIZAM Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. koji bi se mogli pripisati savezu izme|u antisemita i vi{ih vojnih oficira. prerano izbijanje tog pitanja. uz pomo} antisemitske kampanje. tako da je ponekad izgledalo da glavni glumci te afere izvode ogromnu generalnu probu za predstavu koja treba da bude odlo`ena za vi{e od tri decenije.49 On nije imao mnogo uticaja na formiranje nacizma i ostao je mnogo zna~ajniji sam po sebi nego kao aktivni istorijski ~inilac u kona~noj katastrofi.

levi~arski antisemitizam na{ao je novi izvor snage u finansijskoj politici ku}e Rot{ild. 8.52 Tokom Francuske revolucije i posle nje. materijalnijih razloga. 421. 53 Vidi list Le patriote Français. dr`avna religija je pre`ivela mnoge poraze. do ~ega nikada nije dolazilo u republici. Oni su jednostavno sledili tradiciju prosvetiteljstva osamnaestog veka. II. Po{to su se uslovi u Alzasu promenili. novembar 1790. Ta raspolo`enja levice bila su oja~ana i ~injenicom da su alza{ki Jevreji nastavili da `ive od pozajmljivanja novca seljacima. potpirivali su op{te nasilje i ogor~enje koje su podstakle druge. Citirano iz Clemens August Hoberg. Noveau Monde Industriel. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 47 milosti bo`ijoj. 51 Vidi J. francuski kler i francuski aristokrati priklju~ili su se op{tem antijevrejskom raspolo`enju. francuski socijalisti~ki pokret je najzad odlu~io da stane protiv antisemitske propagande u Drajfusovoj aferi. Za Furijeove antijevrejske doktrine vidi tako|e Edmund Silberner “Charles Fourier on the Jewish Question” u Jewish Social Studies.JEVREJI. {tavi{e. Oeuvres Complètes.51 Za svakog malo liberalnijeg ili radikalnijeg pisca postalo je skoro tradicija da upozorava na Jevreje kao varvare koji jo{ uvek `ive pod upravom patrijarha i ne poznaju drugu dr`avu. Jedini jasni prijatelji Jevreja u Francuskoj bili su konzervativni pisci koji su antijevrejsko dr`anje `igosali kao “jednu od omiljenih teza osamnaestog veka”. Oni su optu`ili revolucionarnu vladu da je naredila prodaju crkvenog imanja kako bi isplatila “Jevreje i trgovce kojima je du`na. 457. me|utim. Petersburg. a antijevrejsko dr`anje su smatrali sastavnim delom antiklerikalizma. 52 Charles Fourier.”53 Ovi stari argumenti. u Forschungen zur Judenfrage. francuski levi~arski pokreti devetnaestog veka izra`avali su antipatiju prema Jevrejima. koja je igrala veliku ulogu u finansiranju Burbona. nekako pre`iveli kroz neprestanu borbu izme|u crkve i dr`ave u Francuskoj. Za predstavnike prosvetiteljstva je prezir prema Jevrejima bio ne{to sasvim normalno. U Francuskoj. oni su u njima videli povratak mra~nog doba i mrzeli su ih kao finansijske me{etare aristokratije. Uglavnom zbog jake podr{ke klera antisemitizmu. Bilo je mnogo lak{e napasti Jevreje i vladu tamo nego u Srednjoj Evropi. pedeset godina pre nego {to su evropske zemlje bile potresene ovim op{tim nestankom obo`avanja. p. 1940. Les Soirées de St. koja datira jo{ od kraja osamnaestog veka. koje je bilo izvor liberalizma i radikalizma. 55. 1821. de Maistre. odr`avala bliske veze sa Lujem Filipom i procvetala pod Napoleonom III. br. Francuski antisemitizam je. modernije snage s kraja veka. oktober 1946. tom V 1841. toliko stariji od svojih evropskih pandana koliko i francuska emancipacija Jevreja. . iako iz drugih. “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im modernen Frankreich”. tom IV. Do tada. gde su napadani Jevreji da bi se napala vlada. 1829. praksa koja je ve} izazvala Napoleonov dekret iz 1808.

kada je. cela levi~arska {tampa. Po{to su Berneovi izrazi zbog ~isto polemi~kog i neteorijskog karaktera danas zaboravljeni. uzeli jevrejskog bankara kao centralnu figuru kapitalisti~kog sistema. I ovde mali trgovci stavljaju odgovornost na bankara Jevrejina. nije se mnogo razlikovalo od raspolo`enja mladog Marksa. Siroma{ni hri{}anin ljubi papino stopalo. kada je Tusnel objavio svoje Les Juifs. pisma iz Pariza (januara 1832): “Rot{ild je poljubio papi ruku.. u Francuskoj je bila antisemitska pedesetak godina ranije. a bogati Jevrejin mu ljubi ruku. Ne bi li to bila najve}a sre}a za svet da se povuku svi kraljevi i da se porodica Rot{ild stavi na presto?” Briefe aus Paris. citiramo iz 72. tako|e. u to vreme glasilo revolucionarne srednje ni`e klase.48 ANTISEMITIZAM Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko dr`anje postojao je i jedan dublji razlog. nije kao va`an ~inilac u politici trajala du`e od sli~nih provala sa ~isto ekonomskim ili dru{tvenim motivima. iako manje artikulisano i manje razra|eno. uz pomo} radni~ke klase. a Tusnelov napad na Rot{ildove bio je samo manje darovita i razra|enija varijanta pisama iz Pariza koja je Berne pisao petnaest godina ranije. kao {to je iskazao Tusnel.. 54 Marksov esej o jevrejskom pitanju je dovoljno poznat da ne specifikujem citat. oni bi mu dozvolili da zagrli svetog oca. koja je u Austriji i Nema~koj postala antisemitska tek tokom sedamdesetih i osamdesetih godina.. Da je Rot{ild dobio svoj rimski zajam po 60 procenata umesto 65 i da je mogao da po{alje kardinalu-komorniku vi{e od deset hiljada dukata. 1830-1833. Rois de l’Epoque. pothranjivana ekonomskim sukobom izme|u bankara Jevreja i njihove o~ajne klijentele.54 Oba ova Jevrejina su. zaostajala je tako daleko za drugim nacijama da su prekapitalisti~ke socijalisti~ke tendencije i dalje imale znatan uticaj. kada su ti ljudi bili ve} toliko o~ajni da su se mogli upotrebiti za reakcionarnu politiku isto kao i za novu politiku gomile. veoma nalik na dve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata u Nema~koj i Austriji. i ta gre{ka je vr{ila zna~ajan uticaj na op{tinsku i ni`u vladinu birokratiju u Francuskoj sve do na{eg vremena. 55 Ovaj stav je dobro opisao gradski savetnik Pol Brus u uvodu za ~uveno delo Sezara Lambroza o antisemitizmu (1899). a mi znamo kako je lo{e organizovan i kako je skup kredit u ovo vreme. iznela revoluciju 1848. a koji je uspeo skoro da okrene ceo francuski levi~arski pokret protiv Jevreja. koji je bio presudan za celu strukturu specifi~nog francuskog radikalizma. Njihovo raspolo`enje. Dvadeset godina vladavine Napoleona III bilo je doba napretka i sigurnosti francuskih Jevreja. Sve dole do radnika – to jest onih radnika koji nemaju jasnu ideju nau~nog socijalizma – svi misle da se revolucija unapre|uje ako op{toj eksproprijaciji kapitalista prethodi eksproprijacija jevrejskih kapitalista koji su najtipi~niji i ~ija su imena najpoznatija masama. Najzad je nastupio poredak koji je Bog zamislio kada je stvarao svet. Karakteristi~ni deo rasprave sadr`i se u slede}em: “Malom vlasniku radnje treba kredit.. Ni`a srednja klasa.55 Svakako da ova provala antijevrejskog ose}anja. Bankari su u Francuskoj bili mnogo stro`i nego u drugim kapitalisti~kim zemljama a francuska industrija posle kratkog uspona nakon Napoleona III.” . primila ga je s puno entuzijazma. ^etrdesetih. do kratke pobede. najva`niju knjigu u pravoj poplavi pamfleta protiv Rot{ildovih.

izazvali sve evropske ratove od 843. poreza i rada. u Francuskoj nikad nije bio monopol reakcionara i {ovinista. iako nije sadr`ao novi klju~ za evropsku istoriju.JEVREJI.000 funti. kao i prezrivo pona{anje antiklerikalno nastrojenih intelektualaca.. Nacionalisti~ki antisemitizam. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 49 Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nad`ivela dru{tveni antisemitizam. Oeuvres Complètes 88 ff. Jedan raniji pamflet na tu temu. 1808. elemini{u}i na{e sugra|ane i u isto vreme uni{tavaju}i njihove profesionalne obi~aje i tradicije. pisanoj u vreme Minhenskog pakta i objavljenoj prvih meseci rata. strani Jevreji postali su prototip svih stranaca. Naro~ito posle Prvog svetskog rata. zgr}e veliko bogatstvo i vra}a se u Nema~ku (u Théorie des quatre mouvements.. sa upravo onom ideolo{kom ma{tovito{}u koja je nedostajala mnogo racionalnijim francuskim antisemitima. istiskuje sve konkurentske ku}e. bila je povezana sa op{tom ksenofobijom. ve} je imao znatno mo56 Za iznena|uju}i kontinuitet francuskih antisemitskih argumenata uporedi. koja tako|e. koji su vi{e nego igde drugde bili `rtva antijevrejskih napada. ministar za propagandu u Daladijeovoj ratnoj vladi. bezopasan u pore|enju sa modernim pokretima. . Selin je predlagao ovo fantasti~no obja{njenje istorije u svojoj Ecole des Cadavres. gde antisemitizam nikada i nije bio dru{tveno i intelektualno ozlogla{en kao u drugim zemljama. U toj se ta~ki pisac @an @irodu. To {to je taj ~ovek bio uva`eni romansijer. [arl Furijeovu sliku Jevrejina “Iskariotskog” koji dolazi u Francusku sa 100.. sa @iroduovom slikom 1939: “Infiltracijom ~iju tajnu sam uzalud poku{avao da otkrijem.. Diferencijacija izme|u doma}ih Jevreja i onih koji su “napali” zemlju sa istoka vr{ila se u svim zemljama Zapadne i Srednje Evrope. sme{ta se u grad sa {est konkurenata na svom polju. Proma{aj je bio sasvim uo~ljiv otkad su Francuzi proizveli jednog istaknutog antisemitu koji je otkrio svu snagu i mogu}nosti novog oru`ja. ba{ kao {to su u Nema~koj Jevreji iz Pozena ili u Austriji iz Galicije bili tretirani sa istim snobovskim prezirom kao u Francuskoj Jevreji iz Alzasa. Luj Ferdinan Selin imao je prostu tezu.” U Pleins Pouvoirs. ali je samo u Francuskoj ova diferencijacija dobila toliki zna~aj na doma}oj sceni – verovatno zbog ~injenice {to su se Rot{ildovi.). osobenost je prilika u Francuskoj. On je tvrdio da su Jevreji spre~ili evoluciju Evrope u politi~ku celinu. i uspe{no se brane}i od svih popisa stanovni{tva. na primer. 1939. ma koliko se trudila da zadovolji Nemce. naselili u Francusku dolaze}i iz Nema~ke. bezazlenu. nije mogla da probije ograni~enja ove staromodne antipatije prema Jevrejima. stotine hiljada A{kenaza koji su pobegli iz poljskih i rumunskih geta u{li su u na{u zemlju. potpuno slagao56 sa Petenom i vladom u Vi{iju. tako da je od izbijanja Drugog svetskog rata postalo normalno da se Jevreji sumnji~e za simpatizerstvo prema narodnom neprijatelju. i zaverili se da poru{e i Francusku i Nema~ku izazivaju}i njihovo uzajamno neprijateljstvo. Poljski i ruski Jevreji tretirani su u Nema~koj i Austriji na isti na~in kao rumunski i nema~ki Jevreji u Francuskoj. Bagatelle pour un Massacre (1938).

iz raznih razloga. uprkos uslovima u Al`iru. ~ak i u zemlji u kojoj je dostigao svoj pun razvoj i nad`iveo sve druge promene u javnom mnjenju. ona je bila i ostala nation par exellence na Kontinentu. {tavi{e. France et Allemagne. stari francuski {ovinist bez razumevanja ikakvog modernog problema. koji su bili delom zadovoljni napadom na Jevreje.59 Prosto i brutalno 57 Vidi posebno kriti~ku diskusiju u Nouvelle Revue Française Marcel Arlanda (februar 1938) koji tvrdi da je Selinova pozicija su{tinski “solide”. u svojim uzaludnim naporima da ubede francuski narod da bi istrebljenje Jevreja bilo lek za sve pod suncem morali i dalje da koriste neprikladne pristalice kao {to su Musolinijev sledbenik Dorio. izme|u dobrih i lo{ih i nije se baktao sa razra|enim zakonskim predlozima (posebna odlika francuskog antisemitizma). doprinosili stvari kojoj su mnogo bolje slu`ili ludaci i {arlatani.57 Iz potpuno istih razloga francuski fa{isti nikli na doma}em tlu nisu uzeli Selina ozbiljno. april 1943. i Peten. nikada nije razvila pravu imperijalisti~ku partiju. jasno pokazuje kako je neefikasan antisemitizam devetnaestog veka bio za nove politi~ke potrebe dvadesetog. on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma}ih i stranih Jevreja. Rezultat je bio taj da su ~ak Nemci. u Contemporary Jewish Record. Iako Francuska nikad nije popustila isku{enju da se u tome nadme}e. pa ~ak i nezvani~ne spremnosti na saradnju sa nacisti~kom Nema~kom. iako je njena va`nost slabila.50 ANTISEMITIZAM derniji pristup. 1912. koji su bili savesniji. uprkos ~injenici {to su oduvek znali da je on jedini pravi antisemit u Francuskoj. To {to Francuska. Selinovu prvu knjigu veoma su dobro primili vode}i francuski intelektualci. 59 Neki aspekti jevrejskog pitanja u Al`iru obra|eni su u autorkinom ~lanku “Why the Crémieux Decree was Abrogated”. jevrejskoj stvari je skoro automatski oduzeta velika uloga u imperijalisti~koj politici. Uro|eni zdrav razum francuskih politi~ara i njihova duboko ukorenjena pristojnost spre~ili su ih da prihvate {arlatana i ludaka. pa su se ~ak i njeni slabi imperijalisti~ki poku{aji zavr{avali novim pokretima za nacionalnu nezavisnost. Kako se. pa ~ak i veliki savremeni pisci kao @or` Bernanos. Nije va`no {to su sposobni novinari devetnaestog veka kao Eduar Drimon. . Kao {to su mnogi francuski kolonijalni politi~ari isticali58. Andre @id (april 1938) misli da je Selin opisuju}i samo jevrejsku “spécialité” uspeo da naslika ne realnost ve} samu halucinaciju koju realnost izaziva. a delom uvereni da to nije ni{ta vi{e do nova literarna fantazija. 58 Vidi na primer René Pion. samo bi francusko-nema~ki savez omogu}io Francuskoj da se takmi~i sa Engleskom u podeli sveta i da se uspe{no uklju~i u grabe` oko Afrike. njen antisemitizam hranio ~isto nacionalnim sukobom sa Nema~kom. Na~in na koji se ta situacija razvijala tokom godina francuske zvani~ne. ve} je i{ao pravo u sr` stvari i zahtevao masakr svih Jevreja. gde je me{ano stanovni{tvo doma}ih Jevreja i Arapa moglo biti plodno tle. pokazalo se kao presudno. uprkos svoj svojoj kivnosti i neprijateljstvu prema Velikoj Britaniji.

K. koji se svi me|usobno poznaju. . koji se nije pojavio do 1927. ali je bio “planiran i delimi~no napisan pre rata”. Rame uz rame i o~igledno sa neumanjenom stabilno{}u. Chesterton. uspeli su da se odr`e anahroni despotizam u Rusiji. parodija nema~ko-francuskog saveza posle nema~ke okupacije i francuskog poraza. dok su u isto vreme ekonomske snage postale dominantne u me|unarodnoj igri vlasti. Taj je period dobro opisan kao “zlatno doba sigurnosti”. ali nigde nije izgledalo da postoji ozbiljna politi~ka volja za radikalnom promenama politi~kih prilika. U izvesnom smislu. uprkos svim proricanjima bliske propasti. Ili. priglupi militarizam u Nema~koj i neodlu~na republika u neprestanoj krizi u Francuskoj – sve one jo{ uvek u senci mo}i svetskih razmera Britanske imperije. Sve je moglo da se nastavi po starom jer niko nije mario. ona nije promenila svoju politi~ku strukturu. moglo je da doka`e koliko je malo sopstvene snage ova nation par exellence ponela u na{e vreme iz slavne pro{losti. kada su samom 60 Termin [tefana Cvajga koji je tako imenovao period do Prvog svetskog rata u The World of Yesterday: An Autobiography. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 51 razaranje francuske nacionalne dr`ave nema~kom agresijom.JEVREJI. The Return of Don Quixote. To ~udno stanje trajalo je ta~no do 1914. dr`e sudbinu sveta u svojim rukama. 61 Za odli~an opis Britanskog ministarstva unutra{njih poslova vidi G. o{troumnim ^estertonovim re~ima: “Sve je i dalje postojalo pori~u}i da postoji.60 jer je malo onih koji su tada `iveli osetilo unutarnju slabost jedne o~igledno staromodne politi~ke strukture koja je. 1943. ekonomska mo} bi mogla da poljulja vlade jer one u ekonomiju imaju istu veru kao i ~isti biznismeni koji su ih odnekud uverili da dr`avni instrumenti nasilja treba da se koriste samo kao za{tita poslovnih interesa i nacionalnog poseda. Nijedna od tih vlada nije bila naro~ito popularna i sve su se one suo~ile sa sve ja~om doma}om opozicijom. korumpirana birokratija u Austriji. Veoma kratko vreme je bilo neke istine u primedbi Valtera Ratenaua da 300 ljudi. sa neobja{njivo monotonom tvrdoglavo{}u nastavila da `ivotari u la`nom sjaju.”61 Ogroman rast industrijske i ekonomske mo}i doveo je do stalnog slabljenja ~isto politi~kih ~inilaca. Evropa je bila isuvi{e zauzeta ekonomskim {irenjem da bi ijedna nacija ili dru{tveni sloj ozbiljno uzeli politi~ka pitanja u svoje ruke. Mislilo se da je vlast sinonim za ekonomsku mo} pre nego {to su ljudi otkrili da su ekonomska i industrijska mo} samo njeni moderni preduslovi. V: Zlatno doba sigurnosti SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokreta od izbijanja Prvog svetskog rata.

52 ANTISEMITIZAM ~injenicom rata. One nisu vi{e bile dovoljno jake da centralizuju i do izvesne mere monopolizuju jevrejsko bogatstvo. U prvom slu~aju oni su mogli da pro{ire trgovinu i da je prenesu naslednicima. sinovi bogatih biznismena i. Prvi znak slabljenja jevrejskih bankarskih ku}a bio je njihov gubitak ugleda i mo}i u okviru jevrejskih zajednica. u manjem stepenu. Navala jevrejskih sinova iz bogatih porodica na kulturna zanimanja posebno je zapa`ena u Nema~koj i Austriji. Ali oni nisu uradili ni{ta od toga. u drugom su mogli da se ja~e uvre`e u dr`avne poslove i da se bore za uticaj krupnog biznisa i industrije na vlade. institucija ~iji je javni zna~aj bio ve}i od zna~aja Parlamenta. gde je veliki deo kulturnih institucija. Teatarski kvalitet politi~ke sfere postao je tako o~it da se pozori{te moglo pojaviti kao carstvo realnosti. To ne zna~i da je odnos izme|u Jevreja i vlada prestao. . {to su vi{e vlade gubile mo} i ugled. tako da na kraju tog perioda imamo skoro istu sliku kao na po~etku: nekoliko Jevreja na va`nim finansijskim polo`ajima sa malom ili nikakvom vezom sa {irim slojem jevrejske srednje klase. kao {to su novine. Naprotiv. Sve je vi{e Jevreja ostavljalo dr`avne finansije u korist nezavisnog biznisa. politi~ka reprezentacija te`ila je da postane jedna vrsta teatarske predstave promenljivog kvaliteta. To je mogao biti trenutak da oni poka`u da li zapravo `ele novac radi novca ili radi vlasti. Mnogo va`nija od {irenja nezavisne jevrejske trgova~ke klase bila je jedna druga promena strukture zanimanja. Po{to je dr`ava igrala sve ograni~eniju i prazniju reprezentativnu ulogu. izdava{tvo. Pored snabdevanja vojske i vlade hranom i ode}om. dok samo pozori{te nije u Austriji postalo `i`a nacionalnog `ivota. sinovi bankara napustili su karijere svojih o~eva radi slobodnih profesija ili ~isto intelektualnih zanimanja. sada se zbivalo fantasti~nom brzinom. rasla je jevrejska trgovina hranom i `itom i industrija ode}e. u kojima su oni ubrzo stekli istaknute polo`aje u svim zemljama. postao jevrejsko preduzetni{tvo. Jevreji Srednje i Zapadne Evrope dostigli su ta~ku zasi}enja u bogatstvu i ekonomskom polo`aju. {to sebi nisu mogli da priu{te nekoliko generacija ranije. ali je u njega bilo uklju~eno manje pojedinaca. mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ekspanzije. muzika i pozori{te. manje se pa`nje obra}alo Jevrejima. Ono ~ega se nekada nacionalna dr`ava toliko bojala. zalagaonice i me{ovite radnje u provincijskim gradi}ima bile su prete~e robnih ku}a u velikim gradovima. Jevreji su pojavom zlatnog doba sigurnosti bili obmanuti vi{e nego ijedan drugi evropski narod. ra|anje jevrejske inteligencije. Izgledalo je da je antisemitizam stvar pro{losti. Sve ve}i uticaj krupnog biznisa na dr`avu i slabljenje potrebe dr`ave za jevrejskim uslugama pretili su da }e se jevrejsko bankarstvo ugasiti i naterali Jevreje na izvesne promene u zanimanjima.

ova izmi{ljena nacionalnost koju su oni isticali ~im se pominjalo njihovo jevrejsko poreko. koju je stogodi{nja idolatrizacija genija u~inila neodoljivom. da postanu `ivi kohezioni element koji slavne li~nosti i povezuje kao dru{tvo slavnih. kriti~ari. I. politi~ka realnost i pozori{na predstava lako mogu da parodiraju jedna drugu. njihovo zadovoljstvo i sre}a u dru{tvu dokazali da oni. Op{te slabljenje politi~kih ~inilaca. NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 53 Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklonosti i po{tovanju prema intelektualnim zanimanjima. a donekle i uspeli. ovi uslovi su mogli da dovedu Jevreje na istaknuto mesto. @iveti sa oreolom slave bilo je va`nije nego postati slavan. ja~anje svesti o zajedni~koj sudbini sa ostalim sugra|anima i neprestano slabljenje veza koje su od Jevreja stvorile me|uevropski element. dosta paradoksalno. dovelo je do stvarnog raskida sa tradicijom i do intelektualne asimilacije i nacionalizacije va`nih slojeva zapadno-srednjoevropskih Jevreja. to je zna~ilo osloba|anje Jevreja od za{tite dr`ave. zapravo ne `ele ni novac ni vlast. Politi~ki. koje je za dve decenije stvorilo uslove gde realnost i privid. izgleda da je to internacionalno dru{tvo bilo jedino koje je dopustilo nacionalizaciju i asimilaciju svojih jevrejskih ~lanova. “Blistava mo}” bila je vrlo sna`na dru{tvena sila pomo}u koje su dru{tveni besku}nici mogli da stvore sebi dom. kao grupa.JEVREJI. delimi~no je ve} li~ila na one paso{e koji su svojim vlasnicima davali pravo da borave u svakoj zemlji osim u onoj koja ih je izdala. Dru{tvena diskriminacija. U dru{tvenom smislu. jer duhovna dostignu}a prevazilaze nacionalne granice. za njih je postala ogroman problem. koji nisu marili za dru{tveno me{anje sa nejevrejima. Ona je brzo otkrila silu koja otvara sva vrata. upravo kad su njihove delatnosti. La`ni kosmopolitizam ove generacije. Po samoj svojoj prirodi. sitna stvar za njihove o~eve. “blistavu mo} Slave” – kako ka`e [tefan Cvajg. ova grupa je bila primorana da prihvati obrasce dru{tvenog pona{anja koje su postavili Jevreji pojedinci prihva}eni u dru{tvu tokom devetnaestog veka kao izuzeci od pravila diskriminacije. Jevrejski intelektualci su. drugim re~ima. Po{to su se ozbiljni dr`avnici i publicisti sada bavili jevrejskim pitanjem manje nego ikada od emancipacije i po{to je antisemitizam skoro . austrijskom Jevrejinu je bilo mnogo lak{e da u Francuskoj bude prihva}en kao Austrijanac nego u Austriji. kolekcionari i organizatori onoga {to je bilo slavno. Tra`e}i put u dru{tvo. koje je po definiciji me|unarodno. sada je Jevrejima omogu}ilo da postanu predstavnici nekog nedefinisanog me|unarodnog dru{tva u kome nacionalne predrasude vi{e nisu zna~ajne. tako su postali izuzetni recenzenti. Ono {to je jevrejsku potragu za slavom razlikovalo od op{te idolatrizacije slave toga vremena jeste {to Jevreji nisu za nju bili zainteresovani zbog sebe samih. poku{ali. jevrejski intelektualci bili su prvi koji su kao grupa imali potrebu i `elju da se priklju~e nejevrejskom dru{tvu.

njega su se latili {arlatani i ludaci i razradili ga u onu ~udnu sme{u poluistina i zbrkanih predrasuda koje su kolale Evropom posle 1914. Kako je antisemitizam izgubio utemeljenje u posebnim uslovima koji su uticali na njegov razvoj tokom devetnaestog veka. u ideologiju svih frustriranih i ogor~enih ljudi. . Jevreji su postali simbol dru{tva kao takvog i predmet mr`nje za sve one koje dru{tvo nije prihvatilo. {to se okon~alo ideolo{kom kristalizacijom dezintegrisanog dru{tva oko mogu}eg masakra Jevreja.54 ANTISEMITIZAM potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene. Po{to se jevrejsko pitanje u svom dru{tvenom aspektu pretvorilo u katalizator dru{tvenog nemira. bilo bi va`no ukazati na neke od glavnih crta dru{tvene istorije emancipovanih Jevreja u bur`oaskom dru{tvu pro{log veka.

iako je to svakako preduslov za pravi~nost. problem je u tome {to su izrasli iz sasvim razli~itih aspekata emancipacije: politi~ki antisemitizam razvio se zato {to su Jevreji bili posebna zajednica. koje su iz nekih li~nih razloga nesklone da daju jedne drugima tu osnovnu jednakost. te{ko je bilo jasno uo~iti razliku izme|u antisemitizma kao politi~kog argumenta i puke antipatije. Ovaj zamr{en odnos iza{ao je u potpunosti na videlo ~im se jednakost nije vi{e posmatrala u svetlu nekog svemo}nog bi}a kakvo je Bog ili neizbe`ne zajedni~ke sudbine kakva je smrt. Ovo izopa~avanje jednakosti od politi~kog u dru{tveni koncept je mnogo opasnije ako dru{tvo ostavlja malo prostora posebnim grupama i pojedincima. bez ikakvog merila kojim bi se mogla proceniti ili objasniti. Jednakost polo`aja. Veliki izazov modernom dobu i posebna opasnost je {to se u njemu ~ovek prvi put suo~io sa ~ovekom bez za{tite okolnosti i situacija koje ljude ~ine razli~itima. zanemarljive su {anse da }e je kao obi~an radni princip usvojiti politi~ka organizacija u kojoj ina~e nejednaki ljudi imaju ista prava. ali ih je u~inilo slepim za politi~ke opasnosti antisemitizma i uzrokovalo njihovu preosetljivost na sve oblike dru{tvene diskriminacije. uzimaju ovako u`asno okrutne oblike. Naime jednakost zahteva da ja vidim svaku jedinku kao sebi ravnu. Me|utim. OLITI^KO NEZNANJE . pa zato sukobi me|u razli~itim grupama. jer se ovde susre}emo sa prirodnim razlikama koje se ne mogu umanjiti nikakvim mogu}im i pojmljivim promenama polo`aja. spada me|utim me|u najve}e i najneizvesnije poduhvate modernog ~ove~anstva. a tako grupe i pojedinci postaju sve manje ravnopravni. jer tada njihove razlike postaju sve upadljivije. Kad god jednakost postane svetovna ~injenica po sebi. a “nenormalan” ako se slu~ajno razlikuje. Kako su se uporedo razvili. [to su uslovi ravnopravniji. manje su obja{njive razlike koje realno postoje me|u ljudima. dok se dru{tvena diskriminacija poja~ala zbog sve ve}e jednakosti Jevreja sa ostalim grupama. mnogo je verovatnije da }e ona biti zamenjena za uro|eni kvalitet svakog pojedinca koji je “normalan” ako je kao i svaki drugi. I to je upravo bio taj novi koncept jednakosti koji je moderne rasne odnose u~inio tako te{kim.TRE]E P O G L AV L J E : Jevreji i dru{tvo P Jevreja je veoma dobro odgovaralo njihovoj specijalnoj ulozi i ukorenjenosti u sferu dr`avnog biznisa i njihovoj predrasudi prema narodu a naklonosti prema vlasti.

jer prava dru{tvena i ekonomska jednakost nikad nije ni bila postignuta. u okviru svoje istorije i religije. to su vi{e iznena|ivale jevrejske razlike.1 U Evropi je on. ali su ipak uspele da zatruju dru{tvenu atmosferu. . politi~ke i ekonomske jednakosti. iz toga ne sledi da njima preti diskriminacija vi{e nego drugim grupama u Americi. dobro poznat princip separacije. Tamo gde diskriminacija nije povezana samo sa jevrejskom stvari. me|utim. Diskriminacija je. sa promenljivim oblicima diskriminacije. Zapravo. ali je njih istovremeno u~inila ~udno privla~nima. da je svaki ~lan dru{tva – iz bilo kog sloja – bio ~vrsto uveren da sposobno{}u i uz sre}u mo`e postati junak pri~e o uspehu.56 ANTISEMITIZAM Zbog toga. sami ispoljili. da spre~e sve dru{tvene spojeve Jevreja i nejevreja i imale su kona~an odraz na pona{anje samih Jevreja. To nije slu~aj sa Crncima i Kinezima kojima zato preti manja politi~ka opasnost. Nema sumnje da je dru{tvo moglo da dopusti da se Jevreji jedino u tom okviru uspostave kao posebna grupa. jednakost uzeta kao re{ena stvar. kao i privla~nost. do sada nisu Jevreji ve} Crnci – po prirodi i istoriji najmanje jednaki me|u svim narodima Amerike – podneli teret dru{tvene i ekonomske diskriminacije. Ovo bi se ipak moglo promeniti ako bi politi~ki pokret ikada izrastao iz ove ~isto dru{tvene diskriminacije. Ova nova svest je dovela do kivnosti dru{tva prema Jevrejima. nove klase su se razvijale kao grupe kojima se po ro|enju pripada. U takvom dru{tvu diskriminacija postaje jedno sredstvo razlikovanja. Situacija bi bila potpuno druga~ija da je. jedini me|u svim drugim grupama. politi~ki jalova. U Sjedinjenim Dr`avama dru{tveni antisemitizam mo`e jednog dana postati veoma opasno jezgro nekog politi~kog pokreta. ona mo`e postati osnov diskriminacije za politi~ki pokret koji sve prirodne te{ko}e i sukobe jedne mnogonacionalne zemlje ho}e da re{i nasiljem. jedna vrsta univerzalnog zakona prema kome se odre|ene grupe mogu na}i izvan sfere gra|anske. Dru{tvena antipatija prema Jevrejima. One nisu stvorile ni politi~ki pokret protiv Jevreja niti su im na bilo koji na~in slu`ile za za{titu od neprijatelja. Tada bi Jevreji mogli vrlo brzo da postanu glavni predmet mr`nje iz prostog razloga {to su oni. me|utim. {to su Jevreji bili u ravnopravnijem polo`aju. Formiranje tipa Jevrejina imalo je veze sa obema – sa posebnom diskriminacijom i sa posebnom naklono{}u. imao malog uticaja na uspon politi~kog antisemitizma. kao u Sjedinjenim Dr`avama. Jedan od paradoksa ameri~ke dr`ave koji najvi{e obe}ava ali je i najopasniji jeste {to se ona usudila da ostvari jednakost na bazi fizi~ki i istorijski najmanje jednakog stanovni{tva na svetu. Po svemu sude}i. iako se oni mo`da vi{e razlikuju od ve}ine nego Jevreji. vladavinom gomile i prostom vulgarno{}u rasnog koncepta. 1 Iako su Jevreji vi{e od drugih grupa ostali van homogenog stanovni{tva u evropskim zemljama. te slo`ene reakcije odredile su dru{tvenu istoriju zapadnoevropskih Jevreja. nije u~inila mnogo politi~ke {tete u evropskim dr`avama.

Jedna od najnesre}nijih ~injenica u istoriji jevrejskog naroda jeste to {to su samo njegovi neprijatelji. a skoro nikada njegovi prijatelji razumevali da je jevrejsko pitanje politi~ko pitanje.JEVREJI I DRU[TVO 57 I: Izme|u parija i skorojevi}a DRAGOCENA ravnote`a izme|u dru{tva i dr`ave. Paulus u vrednom malom pamfletu. donela je ~udan zakon koji propisuje pristup Jevreja dru{tvu. jer. Zagovornici emancipacije nastojali su da ~itav problem predstave kao problem “obrazovanja”. 1912. “da budu a da ipak ne budu Jevreji”.3 Podrazumevalo se da }e avangarda u oba tabora biti sastavljena od tolerantnih. oni su mu pristupali sa pukog dru{tvenog aspekta. . njihov politi~ki status ve} uzdrmali antisemitski pokreti. prilago|avanje dru{tvu i primanje u dru{tvo. Ako su `eleli ovu vrstu op{tenja. Die Emancipation der Juden in Preussen. 1831. ekonomskom i zakonskom ravnopravno{}u Jevreja. iza ~ega je sledilo. tako. poku{avali su. posle zavr{ene emancipacije i dru{tvene izolacije koja je iz toga proiza{la. Asimilacija. a politi~ki uspeh dru{tvenom poni`eno{}u. II. kad god su ljudi koji su zapravo poku{avali da pobolj{aju uslove `ivota za Jevreje nastojali da misle o jevrejskom pitanju s gledi{ta samih Jevreja. oni su dru{tvenu slavu uvek morali da pla}aju politi~kom bedom. iako su sa ovom i dalje delili iste restriktivne i poni`avaju}e politi~ke uslove. “Expert Opinion” iz 1809: “Dr`ava zapravo ne treba da u~i po{tovanju prema Jevrejima. kulturnih li~nosti. Drugim re~ima. sasvim jasno je pokazalo da nijedna od njegovih klasa nije spremna da im prizna dru{tvenu ravnopravnost i da }e jedino izuzeci jevrejskog naroda biti prihva}eni. da po2 Ovu iznena|uju}e ve{tu primedbu stavio je liberalni protestant. ve} treba da progna nehuman i pun predrasuda na~in mi{ljenja itd. to jest.. zastupao je postepenu li~nu emancipaciju na bazi asimilacije.. 3 Taj je stav izra`en u Wilhelm v. bila im je data samo dok su bili jasno izdvojeni izuzeci iz jevrejske mase.” U Ismar Freund. on bude i stvara ne{to neobi~no. napokon. Paulus. samo kad su. u smislu prihva}enosti od strane nejevrejskog dru{tva. koncept koji se izvorno primenjivao na Jevreje i na nejevreje. G. on jeste Jevrejin. Humboldt. Svi zagovornici emancipacije pozivali su na asimilaciju. Tokom 150 godina koliko su Jevreji zaista `iveli po strani a ne tek u susedstvu zapadnoevropskih naroda. {to su oni smatrali ili preduslovom za jevrejsku emancipaciju ili njenom automatskom posledicom. Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung. naravno. E. izuzetni Jevreji. teolog H. Dru{tvo. ili kasnije. 270. Folgen und Besserungsmitteln. sasvim dobro su znali da im sama ta dvosmislenost – da su oni Jevreji a ipak verovatno nisu nalik na Jevreje – otvara vrata u dru{tvo.2 Taj prividni paradoks imao je zapravo vrlo ~vrst osnov. na kojoj je nacionalna dr`ava po~ivala dru{tveno i politi~ki. Nejevrejsko dru{tvo je odlu~ilo da prido{lica bude tako “obrazovan” kao i ono samo i da. Jevreji koji su razumeli ~udan kompliment da su oni izuzeci. Berlin. koga su mnogo napadali jevrejski pisci toga vremena. iako se ne pona{a kao “obi~an Jevrejin”. suo~eno sa politi~kom.

1801-03. A po{to su Jevreji bili prezren i potla~en narod. s druge strane. Kao ne{to sasvim prirodno. 1906. .58 ANTISEMITIZAM sebno tolerantni. Za njihovu generaciju prijateljstvo sa Mendelsonom ili Markusom Hercom bilo je ponovno demonstriranje ~ovekovog dostojanstva. pruska prosve}ena inteligencija naterala je “Jevreje {irom sveta da upru pogled u jevrejsku zajednicu u Berlinu”6 (a ne u Parizu!). de Mirabeau. 1915. und 18. zbog njihove egzoti~ne. a op{tenje s njima slu`ilo bi kao primer mogu}e bliskosti sa svim tipovima ~ove~anstva. U `udnji da naglase su{tinsko jedinstvo ~ove~anstva. Briefe zur Beförderung der Humanität (1793-97). Ovo je. kada su francuski Jevreji ve} u`ivali emancipaciju a nema~ki Jevreji skoro nisu imali nadu ili `elju za njom. 1788. Mnogo toga se dugovalo uspehu Lesingovog “Natana mudrog” ili njegovoj pogre{noj interpretaciji. ali su bili.8 Herder se 4 J. “Uber die politische Bekehrung der Juden” u Adrastea und das 18. Njegovo poslednje pismo Mozesu Mendelsonu izra`ava najjasnije {ta je on `eleo: “Najkra}i i najsigurniji put do evropske dr`ave koja je i bez hri{}ana i bez Jevreja. 646. R. Herder. samo jedna strana ovog pitanja. u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit. strane privla~nosti. 8 Vidi Honoré Q. 5 Herder. prihvatani samo zato {to su Jevreji. Die Lessinglegende. Tokom nekoliko decenija s kraja osamnaestog veka. London. upotrebio kasnije zloupotrebljavan i pogre{no navo|en izraz.” Za Lesingov stav prema Jevrejima vidi Franz Mehring. Prvi je Herder. po{to su proizvedeni u primerke ~ove~anstva.4 Tim su re~ima on i njegovi drugovi humanisti pozdravili “nove primerke ljudskog roda” za kojima je osamnaesti vek “pretra`io Zemlju”5. Jahrhundert”. oni su zato bili jo{ ~istiji nepatvoren uzor ~ove~anstva. Sur Moses Mendelssohn. Jahrhundert. G. zahtev obrazovanih za ukidanje predrasuda vrlo brzo je postao prili~no jednostrano pitanje dok su na kraju samo Jevreje terali da se obrazuju. 7 Lesing li~no nije imao takvih iluzija. U osamnaestom veku je to proizlazilo iz novog humanizma koji je ubrzano `eleo “nove primerke ljudskog roda” (Herder). 6 Felix Priebatsch. iskreni prijatelj Jevreja. da bi tako demonstriranje humanosti kao univerzalnog principa bilo efektnije. me|utim. mora da su tako|e mnogo ja~e ljudske individualnosti. “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. oni su `eleli da prika`u poreklo jevrejskog naroda kao mnogo udaljenije i egzoti~nije nego {to je uistinu bilo. Prosve}enom Berlinu u Mendelsonovo vreme Jevreji su slu`ili kao `ivi dokaz da su svi ljudi ljudi. 40. Jevreji su podsticani da se dovoljno obrazuju da se ne bi pona{ali kao obi~ni Jevreji.7 Ova ideja je sna`no uticala na Miraboa i on je obi~avao da navodi Mendelsona kao primer. obrazovani i kulturni nejevreji dru{tveno mogu da se ophode samo sa izuzetno obrazovanim Jevrejima. “~udni narod iz Azije nanet na na{e prostore”. koja je dr`ala da “novi primerci ljudskog roda”. p. da bi ih kona~no otkrio u svojim dugogodi{njim susedima. Brief.

gde je Mendelson uspostavio bliske veze sa mnogim ~uvenim ljudima toga vremena. 1772. Abt. Po{to on. na{ao obi~nu osrednjost. 1846. 1799. kako bi Jevreji mogli da postanu “potpuno humanizovani” i da slu`e “razvoju nauka i celokupne kulture ~ove~anstva”. Goethe. Njegova ~vrsta privr`enost jevrejskoj religiji onemogu}avala ga je da potpuno raskine veze sa jevrejskim narodom. obrazovane Jevreje i uticaj koji je to imalo na njihovu dru{tvenu i psiholo{ku poziciju. ne ti~e Mozesa Mendelsona. nije delio taj prezir. on je predlagao obrazovanje kao istinski put za emancipaciju Jevreja od judaizma. dela Isachar Falkensohn Behr. u Gesammelte Schriften. . {ta je drugo preostajalo tim i budu}im generacijama Jevreja nego da o~ajni~ki poku{avaju da nikoga ne razo~araju?12 U prvim decenijama tog ulaska u dru{tvo.JEVREJI I DRU[TVO 59 nadao da }e obrazovani Jevreji pokazati ve}u rastere}enost od predrasuda zato {to je “Jevrejin oslobo|en od izvesnih politi~kih sudova.. Prosve}eni Berlin. G. bilo prava “ulaznica” u kulturno evropsko dru{tvo. kada asimilacija jo{ nije postala tradicija koju treba slediti. “nije postigao vi{e od hri{}anskog étudiant en belles lettres” i `alio se da je tamo gde je o~ekivao ne{to iskreno novo. 34. Njegove veze sa nejevrej9 J. da se vidi “o{tra razlika izme|u njih i drugih” zahtevom vladama da takvu “separaciju .10 Jedva da se mo`e preceniti pora`avaju}i efekat ovog preterivanja dobre volje na novopozapadnja~ene. I. 12 To se. [lajermahera i drugih pripadnika mla|e generacije.9 Otprilike u isto vreme Gete je pisao u prikazu jedne knjige pesama da njihov autor. on nije sebe smatrao izuzetkom.. u Werke. Gedichte eines pol- nischen Juden. izgledalo je da je Pruska na putu da postane zemlja dru{tvenog sjaja. poljski Jevrejin. to jest. 1770. a ne Hajneovo pokr{tavanje. Mietau und Leipzig. Mendelson je duboko po{tovan zbog svoje jedinstvenosti. neku silu iznad ove{tale konvencije. Berlin. .. i legalizuju”. bio je samo po~etak.11 od njih se ~ak o~ekivalo da postanu posebna vrsta ljudskog roda. 11 Friedrich Schleiermacher. to je zaista vrlo dobro funkcionisalo. koji te{ko da je bio upoznat sa idejama Herdera. Getea. On je ose}ao da je “pripadnik potla~enog naroda koji mora da moli za dobru volju i za{titu vladaju}e nacije” (vidi njegovo “Letter to Lavater”. Oni nisu bili suo~eni samo sa obeshrabruju}im zahtevom da budu izuzeci od sopstvenog naroda. Protestuju}i zbog obi~aja toga vremena da se daju “povoljne nove trgova~ke koncesije”. Briefe bei Gelegenheit der politisch theologischen Aufgabe und des Sendschreibens jüdischer Hausväter. prva koja ih je priznala kao gra|ane. obi~aja koji ne pripadaju na{em dobu i ustanovama”. Band V. od “starih i ponositih nacionalnih predrasuda. cit. koje je nama veoma te{ko ili nemogu}e da napustimo”. tom VII. {to su njegovi naslednici uradili kao ne{to {to se podrazumeva. 10 Prikaz Johan Wolfgang v. za razliku od Jevreja narednih generacija. “Ueber die politische Bekehrung der Juden”. u Frankfurter Gelehrte Anzeigen. op. Dok je Francuska za Jevreje bila zemlja politi~ke slave. I po{to je to. on je uvek znao da sa izuzetnim uva`avanjem njegove li~nosti uporedo ide izuzetan prezir prema njegovom narodu. me|utim. Herder. ve} ne{to {to je postigla nekolicina darovitih pojedinaca. 1930)..

nije mu ~ak dao ni regularan status “za{ti}enog Jevrejina”. na ~emu se. Tako je Rahelin salon. ali njemu nikada nije pao na pamet nikakav politi~ki zaklju~ak u cilju pobolj{anja takvih uslova. i njegov uvod u svoj prevod Menasseh Ben Israela u Gesammelte Schriften. kao da je slutio da njegov posebni dru{tveni status i sloboda imaju nekakve veze sa ~injenicom da on jo{ uvek pripada “najni`im stanovnicima pod vla{}u (pruskog kralja)”. cit. ona je kasnije uneta u salone onih Jevrejki koje su okupljale najsjajnije dru{tvo koje je Berlin ikada video – sve dok se. neiskvarena i nekonvencionalna inteligencija.13 Ta ravnodu{nost prema politi~kim i gra|anskim pravima nad`ivela je Mendelsonove bezazlene veze sa u~enim i prosve}enim ljudima njegovog vremena. ta ravnodu{nost nije pretvorila u pravi strah. ideolo{ke ili ~ak politi~ke svrhe. Skromna ali ~uvena soirées u Rahelinom “potkrovlju” okupljala su “prosve}ene” aristokrate. 1843-45). Najreprezentativniji od tih salona. On je li~no otvoreno poricao sve takve skrivene motive i vi{e puta ponovio da je potpuno zadovoljan uslovima pod kojima `ivi. autenti~no me{ovito dru{tvo koje su oni okupljali u Nema~koj bio je salon Rahele Farnhagen. u vreme kad su Münzjuden u`ivali sve povlastice. ali ne i posle. Emancipacija bi oslobodila obrazovane Jevreje. zajedno sa “nazadnim” jevrejskim narodom i njihova bi jednakost likvidirala tu dragocenu razliku. kao Jevreji. III tom. Ovakvo skromno zadovoljstvo dirljivo je i iznena|uju}e ako se ima u vidu da je “najmudriji knez” veoma ote`ao jevrejskom filozofu da dobije dozvolu za kratak boravak u Berlinu i. u~inio da nacionalna sloboda mi{ljenja postane toliko op{ta da su njena blagotvorna dejstva stigla ~ak do najni`ih stanovnika njegovog veleposeda”. kada je uvo|enje napoleonskog zakonodavstva u {iroke oblasti Nema~ke stavilo pitanje jevrejske emancipacije na listu javnih rasprava. podlegao istoj taksi koja se udara na bika kad se vodi na pazar da je samo odlu~io da poseti svog prijatelja Lavatera u Lajpcigu. Zabavno je pribele`iti kako je asimilacija Jevreja doslovno sledila re13 Pruska koju je Lesing opisao kao “najropskiju evropsku zemlju” bila je za Mendelsona “dr`ava u kojoj je jedan od najmudrijih kne`eva koji je ikada vladao ljudima doveo umetnost i nauku do procvata. Leipzig. posle pruskog poraza 1806. . spojena sa predanim interesovanjem za ljude i istinski strasnom prirodom. Njena originalna.60 ANTISEMITIZAM skim dru{tvom jo{ uvek su imale mnogo zajedni~kog sa nau~nim vezama koje su dr`ale jevrejske i hri{}anske obrazovane ljude u skoro svim periodima evropske istorije. najve}i deo asimilovanih Jevreja spasao se prelaze}i u hri{}anstvo.. Mendelson je ~ak bio svestan da bi on. stvoren na rubu dru{tva i nije delio nijednu od njegovih konvencija i predrasuda. po pravilu otkrivaju}i da je podno{ljivo i bezopasno biti Jevrejin pre emancipacije. nisu pripadali uva`enom dru{tvu. toga su bili i te kako svesni. prijatelj obrazovane Nema~ke. ~inila ju je najzanimljivijom od tih Jevrejki. sve one koji. op. (Vidi “Letter to Lavater. Kada je emancipacija kona~no do{la do kriti~ne ta~ke. intelektualce iz srednje klase i glumce – to jest. zasnivao njihov dru{tveni status. Novi i iznena|uju}i element bio je {to su Mendelsonovi prijatelji koristili te veze u bezli~ne. po prirodi stvari i namerno.

ve} dve godine kasnije. Od vremena kad je izdat emancipacioni dekret. Municipalna emancipacija samo je legalizovala te povlastice i nad`ivela op{ti dekret o emancipaciji iz 1812. Pruska je sa svojim isto~nim oblastima izgubila i ve}inu svoga jevrejskog stanovni{tva. Pruska je prakti~no ukinula dekret iz 1812. talenta i izraza. imali su ogromne dru{tvene posledice. to jest za one koji su zapravo bili izvan visokog aristokratskog dru{tva. U tom romanu. U mirovnom sporazumu 1807. Za srednju klasu i za Jevreje. mladog gra|anina obrazuju plemi}i i glumci. Pre 1807.JEVREJI I DRU[TVO 61 cept koji je Gete propisao za obrazovanje u romanu Wilhelm Meister. koja je jedina omogu}avala skoro bezgrani~nu komunikaciju i neograni~enu intimnost. za{ti}eni Jevreji iz Pruske ~inili su samo oko 20 procenata ukupnog jevrejskog stanovni{tva. kada je. ali ne i politi~ka prava. ^inilo se da je najva`nija stvar da zna{ da igra{ ulogu onoga {to zapravo jesi. ovo jedinstveno mesto okupljanja “potonulo kao brod pun najve}eg u`ivanja u `ivotu”. kada je vlada provela municipalni zakon kojim je Jevrejima dala sva gra|anska. Rani berlinski salon imali su {arm po tome {to zaista ni{ta nije bilo va`no osim li~nosti i jedinstvenog karaktera. novac. Iako od malog politi~kog zna~aja. ali municipalni zakon nije dirala. ve} su u`ivali gra|anska prava u obliku li~nih privilegija. Takvu jedinstvenost. Prava prelomna ta~ka u dru{tvenoj istoriji nema~kih Jevreja nije nai{la u godini pruskog poraza. Jevreji koji su ostali na njenoj teritoriji bili su ionako “za{ti}eni Jevreji”. ili politi~kog publicistu i diplomatu Fridriha Genca sa Fridrihom [legelom. koji je postao veliki model obrazovanja srednje klase. uspeh niti knji`evna slava. Kratak susret istinskih li~nosti koji je zdru`io hoencolernskog kneza Luja Ferdinanda sa bankarom Abrahamom Mendelsonom. sa samo 10 posto “stranih Je- . nevinost i sjaj su zauvek nestali. piscem tada ultramoderne {kole – to su bili neki od najslavnijih posetilaca Rahelinog “potkrovlja” – zavr{io se 1806. to jest. ponovno zadobiv{i Poznanj i njegove jevrejske mase posle Napoleonovog poraza. Zajedno sa aristokratima. zajedno sa gubitkom pokrajina. pa iako to ni u kom slu~aju nije zna~ilo da se ijedna grupa odrekla svih svojih prijatelja Jevreja. ^udna ~injenica {to se u Nema~koj jevrejsko pitanje dr`alo kao pitanje obrazovanja bila je u tesnoj vezi sa ovim prvim po~ecima ~ija je posledica bila obrazovno filistarstvo i Jevreja i nejevreja srednje klase. tako da on mo`e da nau~i kako da poka`e i da predstavi svoju li~nost i da tako napreduje od skromnog polo`aja gra|anskog sina u plemi}a. ti kona~ni emancipacioni dekreti. prema njihovoj doma}ici. intelektualci romanti~ari postali su antisemiti. koji je do tada davao politi~ka prava ~ak i siroma{nim Jevrejima. za{ti}eni Jevreji ~inili su ve}inu u Pruskoj. a tako|e i navala Jevreja na intelektualna zanimanja. 1808. ne bi mogao da zameni ni rang. sve je zavisilo od “li~nosti” i od sposobnosti da se ona izrazi.

kao glavni osnov za pore|enje dru{tvenog uspeha i psiholo{kog samouva`avanja. povra}ene poljske provincije.14 Sa stanovi{ta dru{tva. Jevrejina svuda i nigde” bio je neki opskurni publicista koji je 1802. Die Bevölkerungs– und Berufsverhältnisse der Juden im Deutschen Reich. u kojem je ve} ukazano na porast uticaja Jevreja u Berlinu. a tako i od naroda u celini. po brojnim prepiskama iz toga vremena. ne izuzeci. ta su mesta okupljanja istisnule ku}e titularne birokratije i gornje srednje klase. da su intelektualci kao i aristokrati sada po~eli da upravljaju svoj prezir sa isto~noevropskih Jevreja. “Jevreji-izuzeci” ponovo su bili obi~ni Jevreji. Grattenauera Wider die Juden iz 1802. W.15 Ove prili~no vulgarne knji`evne produkte sa odu{evljenjem je ~italo ne samo dosta 14 Vidi Heindrich Silbergleit. F. ipak nije Jevrejin. Fantom “Jevrejina” je stvorila dru{tvena diskriminacija. ka obrazovanim Jevrejima iz Berlina. CXII tom. naspram kojih bi se “Jevreji-izuzeci” isticali takvim prednostima. Ueber die physische und moralische Verfassung der heutigen Juden. prethodio je jo{ 1791. ve} su svi slojevi dru{tva postali manje ili vi{e svesni da Jevreji koje su oni poznavali nisu bili toliko pojedina~ni izuzeci koliko ~lanovi grupe nad kojom je dr`ava bila spremna da primeni posebne mere. Berlinsko dru{tvo je napustilo jevrejske salone neverovatnom brzinom i od 1808. Iako je rani pamflet bio objavljen u Allgemeine Deutsche Bibliothek. a ne politi~ki antisemitizam. u odnosu na koju je pojedinac morao dvostruko da se napregne da bi uop{te opstao. Sada tamo vi{e nisu postojali mra~no siroma{tvo i zaostalost. Berlin. ~ovek je morao da istupi – kao li~nost kojoj se mo`e ~estitati {to je izuzetak – od “Jevreja”. Ne samo klase u sukobu sa vladom. I tom. Podjednako je lo{ bio dru{tveni uticaj kada se u to ume{ala vlada. . ali su`enu. Jevreji su opisivani kao “princip” filistarskog i skorojevi}skog dru{tva.62 ANTISEMITIZAM vreja”. koje su znali vrlo dobro. pa tako otvoreno neprijateljske prema Jevrejima. ve} predstavnici prezrenog naroda. koje je bilo ~arobni {tapi} za dru{tvenu prihva}enost. 1930. Nije vi{e bilo dovoljno razlikovati se od manje ili vi{e nepoznate mase “zaostale bra}e”. skoro niko ga nije pro~itao. prethodno “za{ti}eni Jevreji” (sada ubele`eni kao pruski gra|ani jevrejske vere) jo{ uvek su ~inili oko 60 procenata ukupnog jevrejskog stanovni{tva. nikada vi{e nije postala ono {to je bila pre Napoleona. od sada je svako od njih morao da doka`e da iako je Jevrejin. to je zna~ilo da su preostali Jevreji u Pruskoj izgubili sredinu u kojoj su ro|eni naspram koje su procenjivani kao izuzeci. Sada su oni sami ~inili takvu sredinu. pisao zajedljive satire na jevrejsko dru{tvo i njegovu glad za obrazovanjem. A to je bilo upravo ono ~ega su se “Jevreji-izuzeci” uvek bojali. Mo`e da se vidi. 15 Veoma ~itanom pamfletu C. Prvi autor koji je napravio razliku izme|u Jevrejina pojedinaca i “Jevrejina uop{te. Kada su 1816. koje su jedva i znali. 1792. I ta pozadina. Ovi drugi ne}e vi{e nikada ste}i samouva`avanje koje izbija iz kolektivne svesti o sopstvenoj izuzetnosti. jedan drugi pamflet.

Ali Jevreji su postajali parije gde god su prestali da budu politi~ki i gra|anski izop{tenici. bankari i biznismeni na Zapadu.18 16 Clemens Brentano je namenski napisao Der Philister vor.JEVREJI I DRU[TVO 63 istaknutih posetlaca Rahelinog salona. 38. II. tako da je izraz koji ozna~ava “dvostruku zavisnost” siroma{nih Jevreja “i od vlade i od svoje bogate bra}e” samo odra`avao realnost. Neuere Geschichte der Israeliten. kada su bili napadnuti sa svih strana. – Dvorski Jevreji i bogati bankari Jevreji koji su ih u stopu sledili nikad nisu `eleli da napuste jevrejsku zajednicu. (Vidi Bondy-Dworsky. na{li su interes u bedi pa ~ak i zaostalosti masa jer je to postao argument. osnovanom 1808. Oni su delovali kao njeni predstavnici i za{titnici od vlasti. na mra~nu sredinu bede i siroma{tva iz koje su se izdigli. . in und nach der Geschichte i to pro~itao u takozvanom Christlich-Deutche Tischgesellshft. Vidi Isaak Markus Jost. Ona bi se prijateljski ophodila prema Jevrejima zato {to je to bilo uzbudljivo samim provociranjem i “nevaljalo{}u” ili kao protest protiv pretvaranja sugra|ana u parije. Prvi dvorski Jevrejin sa monarhisti~kim te`njama u svojoj sopstvenoj “naciji” bio je Jevrejin iz Praga..16 Sa ranom idilom me{ovitog dru{tva nestalo je ne{to {to se ni u jednoj drugoj dr`avi i ni u jednom drugom vremenu ne}e vratiti. kasnije. za borbu protiv Napoleona. Va`no je imati na umu da je asimilacija kao grupni fenomen stvarno postojala samo me|u jevrejskim intelektualcima. bio i prvi koji je. IX. ve} su ~ak indirektno inspirisali velikog romanti~kog pesnika Klemensa fon Brentana da napi{e veoma duhovit spis u kome je opet filistar izjedna~en sa Jevrejinom. ~uvenom klubu pisaca i patriota. U po~etku su bili ponosni. cit. snabdeva~ izbornog kneza Morisa Saksonskog u {esnaestom veku. 1846. Praksa da se postave dvorski Jevreji kao diktatori u svojim zajednicama postala je op{ta u osamnaestom veku a sledila ju je vladavina “istaknutih” u devetnaestom veku. nikada nisu bili dru{tveno prihvatljivi niti je njima bilo stalo da napuste vrlo uske granice svog nevidljivog geta. primljen u nejevrejsko dru{tvo. Dvorski Jevreji i njihovi naslednici. 1906. Prag. 18 Op. X. Geschichte der Juden in Boehmen. ve} i da vladaju njima uz pomo} dr`ave. uprkos svom niskom dru{tvenom statusu. Mozes Mendelson. kao svi neiskvareni skorojevi}i. Polako i zloslutno bili su primorani da napuste mnogo stro`ije zahteve jevrejskog zakona – mada nikada nisu potpuno napustili svoju versku tradiciju – a utoliko vi{e su tra`ili pravovernost od jevrejskih masa. ~esto su dobijali zvani~nu vlast nad zajednicama kojima su vladali iz daleka tako da je stara autonomija jevrejskih zajednica bila iznutra uzdrmana i uni{tena davno pre nego {to ju je ukinula nacionalna dr`ava. On je tra`io da se svi rabini i poglavari zajednice biraju od ~lanova njegove porodice. Nikada vi{e nijedna dru{tvena grupa nije slobodnog duha i srca primila Jevreje. 17 Tako su Rot{ildovi 1820-ih povukli velike donacije iz svoje doma}e zajednice u Frankfurtu da bi se suprotstavili uticaju reformatora koji su `eleli da jevrejska deca dobiju op{te obrazovanje. 727).17 Gubljenje autonomije jevrejske op{tine veoma ih je podstaklo ne samo da {tite jevrejske zajednice od vlasti. 102. Maehren und Schlesien. simbol njihove sopstvene sigurnosti. Nije slu~ajno {to je prvi obrazovani Jevrejin.

op. To je nejevrejskim posmatra~ima bilo utoliko upadljivije {to se doga|alo paralelno sa brzim nestankom poseda i kasta u nove klase. I.. a vrhunac je bio u pravom me|unarodnom kastinskom sistemu. 1715-1717. Ta izolacija i nezavisnost ~esto im je davala ose}anje mo}i i ponosa. u izvesnom smislu. mogao da zaklju~i da je jevrejski narod ostatak iz srednjeg veka i da previdi da je ova nova kasta ro|ena tek nedavno. ali im nisu pripadali dru{tveno..20 Do sredine osamnaestog veka. IV. Frankfurt a. uskoro su usledili brakovi me|u vode}im porodicama. razvila me|u povla{}enim Jevrejima. kulturni lekar uljudno prebacio da me|u njima nema kne`eva i da ne u~estvuju u vladi . ponekad ~ak ni geografski. oni su ~inili neku vrstu zajednice izuzetaka sa krajnje ograni~enim dru{tvenim mogu}nostima. svuda stranci. Po{to su napravili briljantne li~ne karijere i po{to su ih njihovi gospodari obdarili zna~ajnim privilegijama. 21 Schudt. ali mi njima vladamo. njihovi su kontakti bili toliko izvan dru{tvenih zakona koliko je i njihov ekonomski uspon bio nezavisan od savremenih ekonomskih uslova.. ostajali podjednako udaljeni od jevrejskog dru{tva koliko i od nejevrejskog. 20 Selma Stern. iako sporo. Berlin. Oni su. pp.. pa lutaju {irom sveta. drsko je odgovorio: Mi nismo kne`evi. jo{ uvek su ose}ali da su oni primi inter pares. ^ovek je. 19. 19 Johann Jacob Schudt. To se zavr{ilo tek u devetnaestom veku i obuhvatilo je broj~ano ne vi{e od mo`da stotinu porodica. dotad nepoznatom u jevrejskom dru{tvu.64 ANTISEMITIZAM Jevrejski uglednici (kako su ih zvali u devetnaestom veku) vladali su jevrejskim zajednicama. . Jüdische Merkwürdigkeiten.”19 Takav ponos je skoro suprotan klasnoj oholosti koja se. 48. Vladaju}i kao apsolutni kne`evi me|u sopstvenim narodom. sa (jevrejskim) ponosom. nemaju mo} ni dostojanstvo.. Bili su ponosniji da budu “povla{}eni rabin svih Jevreja” ili “knez svete zemlje” nego da nose bilo koju titulu koju su njihovi gospodari mogli da im ponude.”21 Klasna oholost do{la je tek kad su poslovne veze uspostavljene izme|u dr`avnih bankara razli~itih zemalja. vrlo pogre{no. Jud Suess. 18 f. Annex. kada mu je jedan otmeni. 1929. oni bi se svi slo`ili sa holandskim Jevrejinom koji je rekao: “Neque in toto orbi alicui nationi inservimus” i ni tada ni kasnije ne bi u potpunosti razumeli odgovor “u~enog hri{}anina” koji je rekao: “Ali to zna~i sre}u samo za nekolicinu. ilustrovano slede}om anegdotom koja se prepri~avala na po~etku osamnaestog veka: “Izvesni Jevrejin. Ljude koje smatraju corpo (sic) svuda proganjaju. M. Kako ih je dvorsko dru{tvo prirodno preziralo i kako nisu imali poslovnih veza sa nejevrejskom srednjom klasom. oni nemaju svoju upravu.. cit. potpadaju pod stranu vladavinu.

Na `alost. Bogati “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od zajedni~ke sudbine jevrejskog naroda.JEVREJI I DRU[TVO 65 Ali. dok je karakteristika jevrejskih intelektualaca bila `elja da napuste svoj narod i da budu primljeni u dru{tvo. Asimilacija. Prva generacija obrazovanih Jevreja je jo{ uvek iskreno `elela da izgubi svoj jevrejski identitet i Berne je sa velikom dozom gor~ine pisao: “Neki mi prilaze s tim da sam Jevrejin. 74. a opet ostale ~isto jevrejske.22 Stoga. statistike vi{e prikrivaju nego {to otkrivaju ovu ~injenicu jer se sve zajednice obra}enika i neobra}enih jevrejskih partnera statisti~ki smatraju me{ovitim brakovima. najzad. a tako|e i izuzetnim ljudskim bi}ima i dru{tvo ih je takvima smatralo. oni su ~eznuli za zemljom bez hri{}ana i bez Jevreja. pismo. to ose}anje je bilo u savr{enom skladu sa sudom njihove okoline. posvetili su se nauci i umetnostima i bili bi vrlo povre|eni kada otkriju da su vlade koje su dale sve povlastice i po~asti jevrejskim bankarima osudile jevrejske intelektualce da skapavaju od gladi. svi su postali pobunjenici. nije nikada bila prava pretnja opstanku Jevreja. odrasli na idejama osamnaestoga veka. dru{tvena istorija je mogla lako da ih previdi osim zbog ~injenice da su imali izvesne psiholo{ke crte i obrasce pona{anja kao i jevrejski intelektualci koji su. bilo da je dovedena do krajnosti pokr{tavanjem ili ne. 1815. ako su i{ta vredeli. . On defini{e ceo jevrejski narod kao “trgova~ku kastu”. Veoma je zna~ajna. i oni su toga bili potpuno svesni. pismo. “Novi primerci ljudskog roda”. Mi me|utim znamo da je bilo dosta porodica u Nema~koj koje su generacijama bile pokr{tavane. februar 1832. u Zeitshrift für neueste Geschichte.. i vlade su to smatrale veoma korisnim. i kako su jevrejski 23 Christian Friedrich Ruehs. ~injenica da je asimilacija kao program ~e{}e dovodila do obra}enja nego do me{ovitih brakova. ali svi o tome misle. sada su postala potreba radi svakodnevnog hleba. Jevrejski uglednici `eleli su da dominiraju jevrejskim narodom i zato nisu imali `elju da ga napuste. Posledica je to da je pokr{teni Jevrejin retko napu{tao svoju porodicu a jo{ re|e odlazio iz svoje jevrejske sredine. neki mi se zbog toga izvinjavaju. iako su dvorski Jevreji imali veliku ulogu u politi~koj istoriji i u ra|anju antisemitizma. 72. iako malo poznata. 24 Briefe aus Paris. i jedni i drugi ose}ali su se kao izuzeci. neki me zbog toga slave. na jevrejski narod u celini po~elo se gledati kao na kastu. “Ueber die Ansprüche der Juden an das deutsche Bürgerrecht”. Jevrejska porodica je na svim nivoima dokazala da je konzervativnija snaga od jevrejske religije. obrazovani “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od jevrejskog naroda. obi~no bili sinovi biznismena. 25 Ibid. kako su oni bili u sredi{tu pa`nje. Takva nagrada za nedostatak karaktera naterala je celu generaciju Jevreja u ogor~enu opoziciju prema dr`avi i dru{tvu.”24 Ipak.25 Pokr{tavanja koja su po~etkom devetnaestog veka podstaknuta strahom da }e ih bez razlike svrstati sa jevrejskim masama.23 I do prihvatanja i do odbacivanja je do{lo zbog toga {to su Jevreji.

I taj stav nikada nije potpuno nestao iz nema~kog dru{tva. oni su se naro~ito `estoko pobunili protiv zvani~nih predstavnika svog naroda. mada ne i jedini izuzetak od ovog pravila bio je Karl Kraus. pre nego stvarnu pobunjeni~ku tradiciju. u isto vreme.66 ANTISEMITIZAM bankari podr`avali najreakcionarnije vlade toga doba. a da isto tako jasno iska`u da oni jesu Jevreji. toliko odlu~uju}i za istoriju nema~kih Jevreja. No. ni pod kakvim uslovima njima nije bilo dozvoljeno da 26 “Svesni parija” (Bernar Lazar) je bio jedina tradicija pobune koja se odr`ala. gde je emancipatorski dekret nad`iveo sve promene vlada i re`ima. kada je socijaldemokratska partija do{la na vlast. mali je bio broj jevrejskih intelektualaca koji nisu bili ni glasnici nove klase niti osobito va`ni u intelektualnom `ivotu. Po onom najboljem to je podse}alo na program. a u najgorem na ~udno i uzbudljivo iskustvo. poslednji predstavnik tradicije Hajnea. iako oni koji su joj pripadali jedva da su je bili svesni. VI Vol. kao i njihova bogata bra}a. Ni u jednoj drugoj zemlji nije postojalo ni{ta nalik na taj kratki period prave asimilacije. U Austriji nije bilo jevrejske inteligencije o kojoj bi se govorilo pre kraja devetnaestog veka. Kultura kao takva. Bizmarkova poznata primedba o “nema~kim pastuvima koje treba pariti sa jevrejskim kobilama” je samo najvulgarniji izraz prevladavaju}eg gledi{ta. naravno. Jevreji su morali da se jasno odvoje od “Jevrejina uop{te”. Marksove i Berneove antijevrejske osude ne mogu se potpuno razumeti osim u svetlu ovog konflikta izme|u bogatih Jevreja i jevrejskih intelektualaca. 2 (1944). U Francuskoj. Me|utim. obrazovanom Jevrejinu u svemu bilo lak{e da bude primljen u pomodne krugove nego nejevrejinu sa sli~nim polo`ajem. Ti Jevreji. da se odnosi sa Jevrejima nikada nisu samo podrazumevali. A Hidden Tradition”. Vidi autorkin “The Jew as Pariah. Bernea i Marksa. Do samog kraja mogli su se razabrati ti tragovi koji su pokazivali. obrazovanje kao program. Krausova osuda jevrejskih biznismena s jedne strane i jevrejskog novinarstva kao organizovanog kulta s druge. Najzna~ajniji. vi{e su voleli da se povere za{titi habsbur{ke monarhije i postali su socijalisti tek posle Prvog svetskog rata. . u Jewish Social Studies.26 Prilago|avaju}i se dru{tvu koje je diskriminisalo “obi~ne Jevreje” i u kome je. ovaj konflikt je postojao punom `estinom samo u Nema~koj i nije nad`iveo antisemitski pokret u tom veku. bila je verovatno ogor~enija nego osude njegovih prethodnika jer je on bio mnogo izolovaniji u zemlji u kojoj nikakva jevrejska revolucionarna tradicija nije postojala. i ona je odmah osetila pun uticaj antisemitskog pritiska. tokom vremena proizvela posebnu vrstu konformizma. Sasvim je prirodno da bi ta dru{tvena situacija. iako je od prvih obrazovanih Jevreja napravila pobunjenike. kada je prava avangarda jednog naroda ne samo prihvatila Jevreje. nisu stvorili jevrejski obrazac pona{anja kao {to su to u~inili u Nema~koj. ve} je ~ak neobi~no `udela da se spoji s njima.

JEVREJI I DRU[TVO

67

nestanu me|u svojim susedima. Da bi racionalizovali ambivalenost koja njima samima nije bila potpuno jasna, mogli su da se pretvaraju da su “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e”.27 To je zapravo dovelo do ose}anja da su razli~iti od drugih ljudi na ulici zato {to su Jevreji, a da se kod ku}e razlikuju od drugih Jevreja jer nisu kao “obi~ni Jevreji”. Obrasci pona{anja asimilovanih Jevreja odre|eni tim neprestanim usredsre|enim naporom da se razlikuju, stvorili su tip Jevrejina koji je svuda prepoznatljiv. Umesto da su odre|eni nacionalno{}u ili religijom, Jevreji su se pretvorili u dru{tvenu grupu ~iji su ~lanovi imali izvesne psiholo{ke osobine i reakcije za koje se pretpostavljalo da ukupno ~ine “jevrejstvo”. Drugim re~ima, jevrejstvo je postalo psiholo{ki kvalitet, a jevrejsko pitanje se svakom Jevrejinu posebno nametnulo kao li~ni problem. U tom tragi~nom nastojanju da se prilagodi razlikovanjem i odvajanjem, novi tip Jevrejina imao je tako malo zajedni~kog sa “Jevrejinom uop{te”, od ~ega je strahovao, koliko i sa apstrakcijom “naslednika prorokâ i ve~nog zastupnika pravde na zemlji” koju su jevrejski apologeti prizivali kad god bi neki jevrejski novinar bio napadnut. Jevrejinu su apologeti pripisivali atribute koji su zaista privilegije parija, a koje su neki jevrejski pobunjenici koji su `iveli na rubu dru{tva zaista imali – humanost, ljubaznost, oslobo|enost od predrasuda, osetljivost na nepravdu. Problem je bio u tome {to ti kvaliteti nisu imali veze sa prorocima i {to, jo{ gore, ti Jevreji ~esto nisu pripadali ni jevrejskom dru{tvu niti pomodnim krugovima nejevrejskog dru{tva. U istoriji asimilovane jevrejske zajednice oni su igrali samo bezna~ajnu ulogu. “Jevrejin uop{te”, s druge strane, kako ga je opisivao profesionalni mrzitelj Jevreja, pokazivao je one kvalitete koje skorojevi} mora da stekne ako `eli da uspe – nehumanost, pohlepu, drskost, puzavu poniznost i odlu~nost da gura napred. Problem je u ovom slu~aju bilo to {to ni ovi kvaliteti nisu imali nikakve veze sa nacionalnim osobinama i {to su, {tavi{e, ovi tipovi Jevreja iz biznis-klase pokazali malo sklonosti prema nejevrejskom dru{tvu i isto tako su igrali skoro zanemarljivu ulogu u jevrejskoj dru{tvenoj istoriji. Sve dok postoje oklevetane klase i ljudi, svaka generacija }e sa stra{nom jednoli~no{}u ispo~etka proizvoditi osobine skorojevi}a i parija, u jevrejskom dru{tvu ili bilo gde drugde. Za stvaranje dru{tvene istorije Jevreja u okviru evropskog dru{tva devetnaestog veka bilo je, svakako, presudno to {to je do izvesnog stepena svaki Jevrejin u svakoj generaciji morao nekako i nekad da odlu~i da li }e da ostane parija i da bude potpuno van dru{tva ili }e postati skorojevi}, prilagoditi se dru{tvu pod demorali{u}im uslovima ne toliko da bi sakrio
27 Nije bez ironije {to je ovu odli~nu formulu koja mo`e da poslu`i kao moto za zapadnu asimilaciju predlo`io ruski Jevrejin i {to je prvi put ona objavljena na hebrejskom. To je iz Judah Leib Gordon, Hakitzah ami, hebrejske pesme iz 1863. Vidi S. M. Dubnow History of the Jews in Russia and Poland, 1918, II, 228 f.

68

ANTISEMITIZAM

svoje poreklo koliko da bi “sa tajnom svoga porekla izdao i tajnu svoga naroda”.28 Ovaj potonji put bio je zaista te`ak, jer takve tajne nisu postojale i trebalo ih je izmisliti. Kako je jedinstveni poku{aj Rahele Farnhagen da uspostavi dru{tveni `ivot izvan zvani~nog dru{tva propao, putevi parije i skorojevi}a bili su putevi krajnje usamljenosti, a put prilago|avanja put stalnog kajanja. Takozvana slo`ena psihologija prose~nog Jevrejina, koja je u nekoliko najboljih slu~ajeva dovela do veoma moderne osetljivosti, zasnivala se na toj anbivalentnoj situaciji. Jevreji su istovremeno ose}ali kajanje parije {to nije postao skorojevi} i gri`u savesti skorojevi}a {to je izdao svoj narod i jednaka prava zamenio privilegijama. Jedno je bilo sigurno: ako je ~ovek `eleo da izbegne sve dvosmislenosti dru{tvene egzistencije, trebalo je da se odrekne ~injenice da biti Jevrejin zna~i ili pripadati privilegovanoj gornjoj klasi ili obespravljenoj masi kojoj je u Zapadnoj i Srednjoj Evropi mogao da pripada samo iz intelektualne i pomalo izve{ta~ene solidarnosti. Dru{tvenu sudbinu prose~nih Jevreja odredila je njihova ve~ita neodlu~nost. A dru{tvo ih svakako nije pritiskalo da se odlu~e, jer je upravo ta dvosmislenost situacije i karaktera ~inila kontakt sa Jevrejima privla~nim. Ve}ina asimilovanih Jevreja `ivela je tako u polumraku milosti i zle kobi i sa sigurno{}u je znala jedino da su i uspeh i propast nerazmrsivo povezani sa ~injenicom da su oni Jevreji. Za njih je jevrejsko pitanje izgubilo, jednom i zauvek, sav politi~ki zna~aj, ali je progonilo njihove privatne `ivote i utoliko tiranskije uticalo na li~ne odluke. Izreka “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e” realizovana je i do krajnjih konsekvenci: politi~ki problemi bili su izobli~eni do stepena ~iste perverzije kada su Jevreji poku{ali da ih re{e posredstvom unutra{njeg iskustva i li~nih emocija; li~ni `ivot je do nehumanosti bio zatrovan – na primer u pitanjima me{ovitih brakova – kada je te{ki teret nere{enih pitanja od javnog zna~aja bio svaljen na li~nu egzistenciju kojom se mnogo bolje mo`e vladati nepredvidljivim zakonima strasti nego promi{ljenom politikom. Ni u kom slu~aju nije bilo lako ne li~iti na “Jevrejina uop{te” a ipak podse}ati na Jevrejina; praviti se da nisi kao Jevreji, a jo{ uvek sa dovoljnom jasno}om pokazivati da jesi. Prose~ni Jevrejin, ni skorojevi} niti “svesni parija” kako ka`e Bernar Lazar, mogao je da istakne samo prazno ose}anje razlike koje je dalje bilo tuma~eno sa svih mogu}ih aspekata i varijacija, od uro|enog stranstvovanja do dru{tvenog otu|enja. Sve dok je ovaj svet bio donekle miroljubiv, ovakvo dr`anje nije lo{e prolazilo, i ~ak je za ~itave generacije postalo modus vivendi. Usredsre|enje na ve{ta~ki iskomplikovan unutra{nji `ivot pomoglo je Jevrejima da odgovore na nerazumne zahteve dru{tva, da budu jaki i uzbudljivi, da razviju izvesnu ne28 Ovu formulaciju je dao Karl Kraus oko 1912. Vidi Untergang der Welt durch schwarze Magie, 1925.

JEVREJI I DRU[TVO

69

posrednost u samoiskazivanju i samoreprezentaciji, {to su ina~e bile odlike glumca i virtuoza, ljudi koje je dru{tvo uvek pola poricalo a pola obo`avalo. Asimilovani Jevreji, pola ponosni a pola puni stida zbog svog jevrejstva, o~ito su bili u toj kategoriji. Proces pomo}u koga se bur`oasko dru{tvo razvilo iz ostataka svoje revolucionarne tradicije i uspomena dodao je ekonomskom zasi}enju i op{toj ravnodu{nosti prema politi~kim pitanjima i zloduha dosade. Jevreji su postali narod sa kojim se ponekad za trenutak isko~i. [to su ih manje smatrali za jednake, to su oni postajali privla~niji i zabavniji. Bur`oasko dru{tvo u potrazi za zabavom i sa strasnim zanimanjem za li~nost, ukoliko se ona razlikovala od norme, otkrilo je privla~nost svega za {ta se moglo pretpostaviti da je tajanstveno zlo i potajno pokvareno. I upravo ta grozni~ava sklonost otvorila je Jevrejima vrata dru{tva, jer se u okviru ovog dru{tva jevrejstvo, po{to je bilo izvrnuto u psiholo{ki kvalitet, moglo lako izopa~iti u porok. Iskrena tolerancija i radoznalost prosvetiteljstva za sve ljudsko zamenjivana je morbidnom po`udom za egzoti~nim, nenormalnim i druga~ijim kao takvim. Nekoliko je tipova, jedan za drugim, predstavljalo u dru{tvu egzoti~no, anomalno, druga~ije, ali nijedan od njih nije ni najmanje bio povezan sa politi~kim pitanjima. Jedino tako je uloga Jevreja u tom dru{tvu koje propada mogla da zadobije veli~inu koja je nadilazila uske granice dru{tvenog. Pre nego {to krenemo za ~udnim putevima koji su “izuzetne Jevreje”, slavne i ozlogla{ene strance, vodili u salone Fobur Sen-@ermena u Francuskoj fin-de-siècle, moramo prizvati jedinog velikog ~oveka koga je komplikovana samoobmana “izuzetnih Jevreja” ikada stvorila. Izgleda da svaka zajedni~ka ideja ima {ansu da u najmanje jednoj li~nosti postigne ono {to se nekada zvalo istorijska veli~ina. Veliki ~ovek “izuzetnih Jevreja” bio je Bend`amin Dizraeli. II: Mo}ni ~arobnjak 29
BEND@AMIN DIZRAELI, ~iji je glavni `ivotni interes bio karijera u svojstvu lorda Bikonsfilda, isticao se dvema stvarima: bo`jim darom koji mi danas banalno zovemo sre}om, a koji su u druga vremena obo`avali pod imenom boginje Fortune i, drugo, mnogo prisnijom i ~udnovatijom vezom sa Fortunom nego {to se mo`e objasniti, velikom bezbri`nom nevino{}u duha i ma{tovito{}u koje nas spre~avaju da tog ~oveka svrstamo u karijeriste, iako on nikada ni na {ta osim na karijeru nije ozbiljno mislio. Njegova
29 Naslovna fraza je uzeta iz skice o Dizraeliju ser D`ona Skletona 1867. Vidi W. F. Monypenny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York, 1929, II, 292-93.

70

ANTISEMITIZAM

bezazlenost naterala ga je da shvati kako bi bilo glupo ose}ati se déclassé i koliko bi bilo uzbudljivije njemu i drugima, koliko korisnije za njegovu karijeru, da naglasi ~injenicu da je Jevrejin “druga~ijim obla~enjem, ~udnim ~e{ljanjem i nastranim pona{anjem i govorom”.30 Starao se mnogo strasnije i besramnije da ga prime u visoko i najvi{e dru{tvo nego ijedan drugi jevrejski intelektualac; ali on je jedini od njih otkrio tajnu kako da sa~uva sre}u, to prirodno ~udo parije i od po~etka je znao da ~ovek nikada ne treba da se savija da bi se “popeo od visokog do najvi{eg”. On je igrao politi~ku igru kao glumac u pozori{noj predstavi, samo {to je svoju ulogu igrao tako dobro da je i samoga sebe uverio. Njegov `ivot i njegova karijera su kao bajka u kojoj on nastupa kao princ koji nudi tu`ni cvet romanti~ara, sada jagor~evinu imperijalisti~ke Engleske, svojoj princezi, engleskoj kraljici. Britanski kolonijalni poduhvat bio je ~arobna zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi, a njegova prestonica misteriozni azijatski Delhi kuda je princ hteo da pobegne sa svojom princezom iz maglovitog prozai~nog Londona. To je mo`da budalasto i detinjasto, ali kada `ena pi{e mu`u kao {to je ledi Bikonsfild pisala svome: “Zna{ da si se mnome o`enio zbog novca, a ja znam da kad bi to opet morao da u~ini{, uradio bi to iz ljubavi”,31 ~ovek zanemi pred sre}om koja izgleda kao da se protivi svim pravilima. Evo nekoga ko je krenuo da proda du{u |avolu, ali |avo nije hteo njegovu du{u i bogovi su mu dali svu ovozemaljsku sre}u. Dizraeli poti~e iz potpuno asimilovane porodice; njegov otac, prosve}eni d`entlmen, krstio je sina jer je `eleo da ovaj ima mogu}nosti obi~nog smrtnika. On je imao malo veza sa jevrejskim dru{tvom i nije ni{ta znao o jevrejskoj religiji ili obi~ajima. Jevrejstvo je od po~etka bilo ~injenica porekla kojom je smeo slobodno da se krasi, bez zapreka stvarnog znanja. Zato je on nekako gledao na tu ~injenicu veoma sli~no kao {to bi na svoje poreklo gledao nejevrejin. Shvatio je mnogo jasnije od ostalih Jevreja da to {to si Jevrejin mo`e isto tako biti prednost kao i hendikep. I po{to je za razliku od svog jednostavnog i skromnog oca `eleo da postane samo obi~an smrtnik i samo da se “istakne iznad svih svojih savremenika”32, po~eo je da oblikuje svoj “maslinasti ten i kao ugalj crne o~i” sve dok nije postao, “sa mo}nom kupolom svog ~ela – koja, dakako nije bila hri{}anski hram – razli~it od bilo kog `ivog stvora koga ste ikada sreli”.33 Instinktivno je znao da sve zavisi od “razlike izme|u njega i obi~nih smrtnika”, od nagla{avanja njegove sre}ne “neobi~nosti”.
30 Morris S. Lazaron, Seed of Abraham, New York, 1930, “Benjamin Disraeli”, pp. 260 ff. 31 Horace B. Samuel, “The Psychology of Disraeli”, u Modernities, London, 1914. 32 J. A. Froude ovako zavr{ava biografiju Lord Beaconsfield, 1890: “Njegov `ivotni cilj je

bio da se uzdigne nad svim svojim savremenicima i koliko god je ta ambicija izgledala luda, dobio je opkladu za koju se tako hrabro borio.” 33 Sir John Skleton, op. cit.

JEVREJI I DRU[TVO

71

Sve ovo pokazuje izuzetno razumevanje dru{tva i njegovih pravila. Zna~ajno je da je ba{ Dizraeli rekao: “[to je zlo~in u mno{tvu, samo je porok me|u nekolicinom”34 – {to je mo`da najdublji uvid u sam princip po kome se odvija lagani i podmukao pad dru{tva devetnaestog veka na dno gomile i u podzemni moral. Po{to je on znao ovo pravilo, znao je tako|e da Jevreji nigde ne bi imali bolje {anse nego u krugovima koji pretenduju da budu ekskluzivni i da ih diskrimini{u; jer, budu}i da su ti krugovi nekolicine, zajedno sa mno{tvom, mislili o jevrejstvu kao o zlo~inu, taj “zlo~in” bi mogao u svakom trenutku da se pretvori u privla~ni “porok”. Dizraelijevo potenciranje egzoti~nosti, neobi~nosti, misterioznosti, magije i mo}i koja se crpe iz tajnih izvora, ispravno je ciljalo na tu sklonost u dru{tvu. A njegova virtuoznost u dru{tvenoj igri navela ga je da izabere konzervativnu partiju, da osvoji mesto u Parlamentu, polo`aj premijera, i na kraju, {to nije najmanje zna~ajno, trajno divljenje dru{tva i kralji~ino prijateljstvo. Jedan od razloga tog uspeha je bila iskrenost njegove igre. Utisak koji je ostavio na svoje nepristrasnije savremenike bio je ~udna me{avina glume i “apsolutne iskrenosti i otvorenosti”.35 Ovo je mogao posti}i samo iskrenom bezazleno{}u, a nju je delimi~no dugovao vaspitanju iz koga je bio isklju~en svaki posebni jevrejski uticaj.36 Ali Dizraeli je svoju ~istu savest dugovao i ~injenici da je ro|en kao Englez. Engleska nije upoznala jevrejske mase i jevrejsko siroma{tvo, jer ih je primila vekovima posle proterivanja iz Srednje Azije; portugalski Jevreji koji su se nastanili u Engleskoj u osamnaestom veku bili su bogati i obrazovani. Sve do kraja devetnaestog veka, kada su pogromi u Rusiji pokrenuli savremena jevrejska iseljenja, jevrejsko siroma{tvo a sa njim razlika izme|u jevrejskih masa i njihove bogate sabra}e nije u{lo u London. U Dizraelijevo vreme jevrejsko pitanje je bilo sasvim nepoznato, jer su u Engleskoj `iveli samo Jevreji dobrodo{li dr`avi. Drugim re~ima, “izuzetni Jevreji” nisu bili tako svesni svoje izuzetnosti kao njihova kontinentalna bra}a. Kada je Dizraeli prezreo “{tetnu doktrinu modernog vremena, prirodnu jednakost ljudi”,37 on je svesno sledio korake Berka koji je “vi{e voleo prava Engleza nego Prava ~oveka”, ali je ignorisao stvarnu situaciju u kojoj su privilegije za nekolicinu zamenjene pravima za sve. On toliko nije poznavao stvarne prilike jevrejskog naroda i bio je tako uveren u “uticaj jevrejske rase na
34 U svom romanu Tancred, 1847. 35 Sir John Skleton, op. cit. 36 Sam Dizraeli je to prikazao ovako: “Ja nisam odgajan u svojoj rasi i bio sam hranjen ve-

likim predrasudama prema njima.” O njegovom porodi~nom okru`enju vidi posebno Joseph Caro, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum,” u Monatsschrift für Geschichte und Wissenschaft des Judentums, 1932. Jahrgang 76. 37 Lord George Bentinck. A Political Biography, London, 1852, 496.

72

ANTISEMITIZAM

moderne zajednice” da je iskreno tra`io da Jevreji “prime svu ~ast i naklonost severnih i zapadnih rasa, a u civilizovanim i prefinjenim narodima trebalo bi da postoji mno{tvo njih koji o~aravaju javni ukus i podi`u javno raspolo`enje”.38 Po{to se politi~ki uticaj Jevreja u Engleskoj koncentrisao oko engleske grane Rot{ildovih, osetio se on veoma ponosnim zbog Rot{ildove pomo}i u Napoleonovom porazu i nije video nikakav razlog za{to se u svojim politi~kim stavovima ne bi otvoreno predstavljao kao Jevrejin.39 Kao pokr{teni Jevrejin on naravno nije nikada bio zvani~ni predstavnik ijedne jevrejske zajednice, ali ne mo`e se pore}i da je on bio jedini Jevrejin iz svoje vrste i iz svoga veka koji je poku{ao, koliko je umeo, da jevrejski narod politi~ki zastupa. Dizraeli, koji nije nikada poricao “da (je) osnovna ~injenica o njemu to da je Jevrejin”,40 divio se svemu jevrejskom, i to se divljenje moglo meriti jedino sa njegovim neznanjem. Me{avina ponosa i neznanja o tim stvarima bila je, svakako, karakteristika svih novoasimilovanih Jevreja. Velika razlika bila je u tome {to je Dizraeli znao jo{ manje o jevrejskoj pro{losti i sada{njosti i zato se usu|ivao da otvoreno govori ono {to su drugi izneverili u polusvesnom mraku obrazaca pona{anja koje su diktirali strah i arogancija. Politi~ki rezultat Dizraelijeve sposobnosti da meri jevrejske mogu}nosti prema politi~kim aspiracijama obi~nih ljudi bio je ozbiljniji; on je skoro automatski stvorio skup teorija o jevrejskom uticaju i o organizovanosti, koje obi~no nalazimo u o{trijim formama antisemitizma. Pre svega, on je o sebi mislio kao o “izabranom ~oveku izabrane rase”.41 [ta je bolji dokaz od njegove karijere: Jevrejin bez imena i bogatstva, kome je pomoglo samo nekoliko jevrejskih bankara, dospeo je do polo`aja prvog ~oveka Engleske; jedan od najneomiljenijih ljudi Parlamenta postao je premijer i stekao iskrenu popularnost me|u onima koji su ga dugo “gledali kao {arlatana i tretirali kao pariju”.42 Politi~ki uspeh ga nikada nije zadovoljavao. Bilo je te`e i va`nije biti primljen u londonsko dru{tvo nego osvojiti Donji dom, bio je svakako ve}i trijumf biti izabran za ~lana Grijonovog dajning kluba – odabrane koterije koja je po obi~aju izdizala politi~are obe partije, ali iz koje su oni sa dru{tvenom manom bili rigorozno isklju~eni”43 – nego postati ministar Njenog veli~anstva. O~aravaju}e neo~ekivan vrhunac svih ovih slatkih pobeda bilo je iskreno kralji~ino prijateljstvo, jer, ako je monarhija u Engleskoj izgubila najve}i broj svojih prerogativa u strogo kon38 Ibid., p. 491. 39 Ibid., pp. 497 ff. 40 Monypenny and Buckle, op. cit., p. 1507. 41 Horace S. Samuel, op. cit. 42 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 147. 43 Ibid.

JEVREJI I DRU[TVO

73

trolisanoj ustavnoj nacionalnoj dr`avi, zadobila je i zadr`ala neosporni primat u engleskom dru{tvu. Prilikom procenjivanja veli~ine Dizraelijevog trijumfa treba se setiti da je lord Robert Sesil, jedan od njegovih istaknutih kolega u konzervativnoj partiji, oko 1850. godine jo{ uvek mogao da opravda naro~ito o{tar napad tvrde}i da on samo “glasno iskazuje ono {to svi govore privatno o Dizraeliju, a niko ne}e javno da ka`e”.44 Dizraelijeva najve}a pobeda bila je {to niko privatno nije govorio ono {to mu ne bi laskalo ili bi mu se dopalo da je bilo javno re~eno. Upravo taj jedinstveni uspon do iskrene popularnosti Dizraeli je postigao kroz politiku da vidi samo prednosti i zagovara samo privilegije u tome {to je ro|en kao Jevrejin. Deo Dizraelijeve sre}e je ~injenica da je on uvek bio u skladu sa svojim vremenom i da su ga zbog toga njegovi brojni biografi razumeli potpunije nego {to je bio slu~aj sa ve}inom velikih ljudi. On je bio otelovljenje ambicije, te mo}ne strasti koja se razvila u veku koji naizgled nije dopu{tao nikakva odvajanja i razlike. U svakom slu~aju, Karlajl, koji je tuma~io celu svetsku istoriju prema idealu junaka devetnaestog veka, o~igledno je pogre{io kada je odbio titulu iz Dizraelijevih ruku.45 Nijedan ~ovek me|u Karlajlovim savremenicima nije Karlajlovim herojima odgovarao tako dobro kao Dizraeli, sa svojim konceptom veli~ine kao takve, bez ikakvih spoljnih dostignu}a; nijedan ~ovek nije tako ta~no ispunjavao zahteve kasnog devetnaestog veka za genijem od krvi i mesa kao ovaj {arlatan koji je svoju ulogu ozbiljno shvatio i igrao veliku ulogu Velikog ~oveka sa iskrenom naivno{}u i neodoljivo, prikazuju}i fantasti~ne trikove i zabavlja~ke ve{tine. Politi~ari su se zaljubili u {arlatana koji je dosadne poslovne transakcije preobra}ao u snove sa orijentalnim ukusom; a kad je dru{tvo u Dizraelijevim promu}urnim poslovima osetilo aromu crne magije, “mo}ni ~arobnjak” je ve} zadobio srce svog vremena. Dizraelijeva ambicija da se odvoji od smrtnika i njegova ~e`nja za aristokratskim dru{tvom bila je tipi~na u srednjoj klasi njegovog vremena i zemlje. Ni politi~ki razlozi niti ekonomski motivi, ve} snaga njegove dru{tvene ambicije naterala ga je da se pridru`i konzervativnoj partiji i da sledi politiku koja }e uvek “birati vigovce za neprijatelje i radikale za saveznike”.46 Ni u jednoj evropskoj zemlji srednja klasa nije postigla dovoljno samopo{tovanja da uskladi svoju inteligenciju sa dru{tvenim statusom, tako da je aristokratija mogla i dalje da diktira dru{tvenu hijerarhiju i
44 ^lanak Roberta Sesila pojavio se u najautoritativnijem organu torijevaca, Quarterly Review. Vidi Monypenny and Buckle, op. cit. pp. 19-22. 45 Ovo se dogodilo tek 1874. Zabele`eno je da je Karlajl nazivao Dizraelija “prokleti Jevrejin”, “najgori ~ovek koji je ikada `iveo”. Vidi Caro, op. cit. 46 Lord Salisbury u ~lanku u Quarterly Rewiev, 1869.

74

ANTISEMITIZAM

onda kad je ve} izgubila sav politi~ki zna~aj. Nesre}ni nema~ki filistar otkrio je svoju “uro|enu li~nost” u o~ajni~koj borbi protiv kastinske arogancije izrasle iz pada plemstva i iz neophodnosti za{tite plemi}kih titula od bur`oaskog novca. Maglovite krvne teorije i striktna kontrola brakova vi{e su skora{nje pojave u istoriji evropske aristokratije. Dizraeli je mnogo bolje od nema~kih filistara znao {ta je potrebno da bi se zadovoljili zahtevi aristokratije. Svi poku{aji bur`oazije da stekne dru{tveni status nisu bili ubedljivi za arogantnu aristokratiju, jer se bur`uazija uzdala u li~nosti a manjkao joj je najva`niji element kastinskog uverenja, ponos na privilegije bez li~nog napora i zasluge, ste~ene samim plemenitim ro|enjem. “Ro|ena li~nost” nije nikada mogla da porekne da njen razvoj zahteva obrazovanje i poseban napor li~nosti. Kada je Dizraeli “okupio ponos rase da se suprotstavi ponosu kaste”47, on je znao da dru{tveni polo`aj Jevreja, ma {ta drugo da se o njima mo`e re}i, zavisi na kraju samo od ~injenice ro|enja, a ne od dostignu}a. Dizraeli je oti{ao i korak dalje. Znao je da je aristokratija, koja je iz godine u godinu morala da gleda kako prili~an broj bogatih ljudi srednje klase kupuje titule, uzdrmana vrlo ozbiljnom sumnjom u sopstvenu vrednost. On je aristokratiju porazio u njenoj igri koriste}i svoju prili~no trivijalnu i popularnu ma{tu da smelo prika`e kako su Englezi “nastali od skorojevi}ske i hibridne rase, dok je on sam potekao od naj~istije krvi u Evropi”, kako je “`ivot britanskog pêra uglavnom regulisan arapskim zakonima i sirijskim obi~ajima”, kako je “Jevrejka kraljica neba” ili da “cvet jevrejske rase ~ak i sada sedi s desne strane Gospoda boga Savaota.”48 I kada je kona~no napisao “da vi{e zapravo nema aristokratije u Engleskoj, jer je superiornost animalnog ~oveka su{tinski kvalitet aristokratije,”49 on je zapravo dotakao najslabiju ta~ku modernih aristokratskih teorija rase, koja }e kasnije biti polazna ta~ka za bur`oaziju i rasne stavove skorojevi}a. Judaizam i pripadnost jevrejskom narodu su se tek me|u asimilovanim Jevrejima izrodili u puku ~injenicu o ro|enju. Izvorno, to je zna~ilo posebnu religiju, posebnu nacionalnost, zajedni~ka posebna se}anja i posebne nade i, ~ak me|u privilegovanim Jevrejima, bar odre|ene ekonomske prednosti. Sekularizacija i asimilacija jevrejske inteligencije promenile su samosvest i samotuma~enje na takav na~in da ni{ta nije ostalo od starih se}anja i nada osim uverenja o pripadnosti izabranom narodu. Dizraeli, iako svakako nije bio jedini “izuzetni Jevrejin” koji je verovao u sopstvenu izabranost ne veruju}i pri tom u Njega koji izabira i odbacuje, jedini je stvorio potpuno razvijenu rasnu doktrinu iz tog praznog koncepta istorijske
47 E. T. Raymond, Disraeli, The Alien Patriot, London, 1925, p. l. 48 H. B. Samuel, op. cit, odnosno Disraeli, Tancred i Lord George Bentinck. 49 U svom romanu Coningsby, 1844.

JEVREJI I DRU[TVO

75

misije. Bio je spreman da izjavi da semitski prinicip “predstavlja sve ono {to je duhovno u na{oj prirodi”, da “nestalnost istorije ima svoje glavno re{enje – sve je rasa”, {to je “klju~ za istoriju” bez obzira na “jezik i religiju”, jer “ima samo jedna stvar koja ~ini rasu, a to je krv” i ima samo jedna aristokratija, “prirodna aristokratija” koja se sastoji od “~iste rase prvorazredne organizacije”.50 Ne treba da se nagla{ava koliko je bliska veza izme|u ovoga i modernijih rasnih ideologija, a Dizraelijevo otkri}e je jo{ jedan dokaz kako one dobro slu`e za suzbijanje ose}anja dru{tvene inferiornosti. Jer iako su rasne doktrine kona~no slu`ile autenti~nim i neposredno politi~kim svrhama, ipak je ta~no da veliki deo njihove primenljivosti i ubedljivosti le`i u ~injenici da su svakome pomogle da se ose}a aristokratom po ro|enju. To {to ti novoizabrani nisu pripadali eliti, izabranoj manjini – {to je, ipak, po pravu i polo`aju ponos plemi}a – ve} su morali da dele izabranost sa sve ve}om masom, nije bitno na{kodilo doktrini, jer oni koji nisu pripadali izabranoj rasi rasli su brojno u istoj proporciji. Dizraelijeve rasne doktrine, me|utim, bile su isto toliko rezultat njegovog izuzetnog uvida u dru{tvena pravila koliko posebne sekularizacije asimilovanih Jevreja. Jevrejska inteligencija nije samo bila uhva}ena u op{ti proces sekularizacije, koji je u devetnaestom veku ve} izgubio revolucionarnu privla~nost prosvetiteljstva zajedno sa poverenjem u nezavisno i samopouzdano ~ove~anstvo ve} je ostala neza{ti}ena pred preobra`ajem ranije iskrenih religioznih ube|enja u praznoverice. Jevrejska inteligencija je isto tako bila izlo`ena uticajima jevrejskih reformatora koji su hteli da promene nacionalnu religiju u veroispovest. Da bi to uradili, morali su da preobraze dva osnovna elementa jevrejske pobo`nosti – mesijansku nadu i veru u izabranost Izraela, pa su iz jevrejskih molitvenika brisali vizije kona~nog obnavljanja Ciona, zajedno sa pobo`nim predskazanjem sudnjeg dana kada }e nestati podvajanje jevrejskog naroda od drugih naroda na Zemlji. Bez mesijanske nade, ideja o izabranosti je zna~ila ve~nu podvojenost; bez vere u izabranost koja je optere}ivala jedan poseban narod iskupljenjem sveta, mesijanska nada je isparila u magloviti oblak op{te filantropije i univerzalizma koji su postali tako karakteristi~ni za specifi~no jevrejski politi~ki entuzijazam. Najkobniji element u jevrejskoj sekularizaciji je bilo to {to je koncept izabranosti odvojen od mesijanske nade, dok su u jevrejskoj religiji ta dva elementa bila dva vida bo`jeg plana iskupljenja ~ove~anstva. Bez mesijanske nade rasla je naklonost prema krajnjim re{enjima politi~kih problema koji nisu nameravali ni{ta manje nego da uspostave raj na Zemlji. Bez vere u izabranost od Boga raslo je to fantasti~no uobra`enje, koje su podjednako delili Jevreji-nevernici i nejevreji, da su Jevreji po prirodi inteli50 Vidi Lord George Bentinck i romane Endymion 1881. i Coningsby.

76

ANTISEMITIZAM

gentniji, bolji, zdraviji, sposobniji da opstanu – motor istorije i so zemlje. Entuzijasti~ni jevrejski intelektualac koji sanjari o raju na Zemlji, tako siguran da je rastere}en svih nacionalnih veza i predrasuda, bio je zapravo udaljeniji od politi~ke realnosti nego njegovi o~evi koji su se molili za Mesijin dolazak i za povratak naroda u Palestinu. Asimilacionisti, s druge strane, koji su bez ikakve entuzijasti~ke nade ube|ivali sebe da su oni so zemlje, bili su mnogo uspe{nije odeljeni od nacija tom bezvernom idejom da su njihovi o~evi stali u odbranu zakona koji je, kako se redovno verovalo, delio Izrael od nejevreja, ali }e biti uni{ten kad do|e Mesijino vreme. To je bila zamisao “izuzetnih Jevreja”, koji su bili isuvi{e prosve}eni da veruju u Boga a, na podlozi svoje svuda izuzetne pozicije, dovoljno praznoverni da veruju u sebe, {to je zapravo razbilo ~vrste spone pobo`ne nade koje su povezivale Izrael sa ostatkom ~ove~anstva. Time je na kraju sekularizacija proizvela onaj paradoks, tako presudan za psihologiju modernih Jevreja, kojim je verska asimilacija – uni{tavaju}i nacionalnu svest, pretvaraju}i nacionalnu religiju u veroispovest i izlaze}i u susret poluomra`enim i dvosmislenim zahtevima dr`ave i dru{tva kroz isto tako dvosmislene zamisli i psiholo{ke trikove – pobudila vrlo realan jevrejski {ovinizam, ako pod {ovinizmom razumemo izopa~eni nacionalizam u kome (kako ka`e ^esterton) “sama li~nost treba da bude predmet obo`avanja; li~nost je svoj sopstveni ideal, ~ak svoj sopstveni idol”. Stari religiozni koncept izabranosti od tada vi{e nije bio su{tina judaizma, umesto toga je postao su{tina jevrejstva. Taj paradoks je na{ao svoje najmo}nije, o~aravaju}e otelovljenje u Dizraeliju. On je bio engleski imperijalista i jevrejski {ovinista; no nije te{ko na}i oprevdanje za {ovinizam koji je bio vi{e igra fantazije, jer, najzad, “Engleska je bila Izrael njegove fantazije”;51 i isto tako nije te{ko na}i opravdanje za njegov engleski imperijalizam, koji je imao veoma malo zajedni~kog sa samovoljnom odlu~no{}u ekspanzije radi ekspanzije, jer on, najzad, “nikada nije bio pravi Englez i na to je bio ponosan”.52 Kada se sve ove kontradikcije, koje jasno pokazuju da mo}ni ~arobnjak sebe nikada nije uzimao ba{ ozbiljno i da je uvek glumio da bi pridobio dru{tvo i stekao popularnost, dodaju njegovom jedinstvenom {armu, one uvode u njegovo pona{anje element {arlatanskog entuzijazma i sanjarenja, {to ga ~ini sasvim druga~ijim od njegovih imperijalisti~kih sledbenika. Imao je dosta sre}e da sanja i glumi u vreme kada Man~ester i biznismeni jo{ nisu preuzeli imperijalni san, ve} su se o{tro i `estoko protivili “kolonijalnoj avanturi”. Njegova praznoverna nada u krv i rasu – u koju je on ume{ao stara romanti~na narodna verovanja o mo}noj, natprirodnoj vezi izme|u zlata i krvi – nije ni sumnjala da su pokolji mogu}i u Africi, Aziji ili samoj
51 Sir John Skleton, op. cit. 52 Horace B. Samuel, op. cit.

JEVREJI I DRU[TVO

77

Evropi. On je po~eo kao ne mnogo talentovan pisac i ostao je intelektualac koji je slu~ajno postao ~lan Parlamenta, vo|a svoje partije, premijer i prijatelj engleske kraljice. Dizraelijevo shvatanje uloge Jevreja u politici datira od vremena kad je on bio samo pisac i jo{ nije zapo~eo politi~ku karijeru. Tako njegove ideje nisu bile rezultat stvarnog iskustva, ali se on njih i kasnije, celog `ivota dr`ao sa velikom postojano{}u. U prvom romanu Alroy (1833), Dizraeli je razvio plan za jevrejsko carstvo u kome bi Jevreji vladali kao strogo odvojena klasa. Roman pokazuje uticaj tada{njih iluzija o mogu}nostima da Jevreji osvoje vlast, i neznanje mladog autora o stvarnim uslovima za dolazak na vlast u njegovom vremenu. Jedanaest godina kasnije politi~ko iskustvo u Parlamentu i blizak odnos sa istaknutim ljudima nau~ili su Dizraelija da su “ciljevi Jevreja, ma kakvi bili ranije, u njegovo vreme daleko od zahteva za politi~kom nacionalno{}u u bilo kom obliku.”53 U novom romanu Coningsby, napustio je san o jevrejskom carstvu i razvio fantasti~nu shemu prema kojoj jevrejski novac dominira usponom i padom dvorova i carstava i nadmo}no vlada u diplomatiji. Nikad u `ivotu nije se odrekao ovog drugog shvatanja tajnog i tajanstvenog uticaja izabranih ljudi izabrane rase, kojim je zamenio raniji san o javno konstituisanoj, misterioznoj kasti vladara. To je postalo sto`er njegove politi~ke filozofije. Nasuprot njegovim mnogopo{tovanim jevrejskim bankarima koji su davali zajmove vladama i zara|ivali proviziju, Dizraeli je na celu stvar gledao sa autsajderskim neshvatanjem da su takve mogu}nosti koje pru`a vlast svakodnavno u rukama ljudi koji nemaju ambiciju da zadobiju vlast. Nije mogao da razume da je bankar Jevrejin ~ak manje zainteresovan za politiku od njegovih nejevrejskih kolega; za Dizraelija je bilo jasno da je jevrejsko bogatstvo samo sredstvo za jevrejsku politiku. [to je vi{e saznavao o jevrejskoj bankarskoj organizaciji koja dobro funkcioni{e u poslovima biznisa i o njihovoj me|unarodnoj razmeni novosti i informacija, bivao je uvereniji da ima posla sa ne~im {to nalikuje tajnom dru{tvu koje dr`i sudbinu sveta u svojim rukama, a da to niko ne zna. Dobro je poznato da je verovanje u jevrejsku zaveru koju slo`no gaji neko tajno dru{tvo, bilo od velike propagandne vrednosti za publicitet antisemitizma i da je daleko prema{ilo sva tradicionalna evropska praznoverja o ritualnim ubistvima i trovanju bunara. Od velikog je zna~aja {to je Dizraeli, u potpuno suprotne svrhe i u vreme kad niko nije ozbiljno mislio o tajnim dru{tvima, do{ao do istovetnih zaklju~aka, jer je to jasno pokazalo do kog su stepena te izmi{ljotine zavisile od socijalnih motiva i nezadovoljstava i kako one obja{njavaju doga|aje ili politi~ke i ekonomske rad53 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 882.

rade na tome da odrede pravac ljudske istorije. p. . Njima je zato potpuno nedostajala ona klasna svest koju je imao 54 Ibid.”57 U Dizraelijevoj fantaziji svet je postao jevrejski. onu misterioznu rusku diplomatiju koja uznemirava celu Evropu organizuju i uglavnom nose Jevreji. Rimska crkva i njene izjave i metode. kad se uzmu u ozbir uvrede koje su Jevreji vekovima trpeli ({to je bilo dosta realno. Dizraelijeva slika prora~unate osvete nad hri{}anskim narodom nije tako neverovatna. Kada se po|e. kada se vide ~esti primeri kako je sin jevrejskog milionera postao vo|a radni~kog pokreta. Rot{ild je do sada pobe|ivao. kao {to je Dizraeli radio. p. ~udna i izabrana rasa dodiruje ruke {ljama i ni`ih kasta Evrope! I sve zbog toga {to `ele da uni{te nezahvalno hri{}anstvo koje im duguje ~ak i ime a ~iju tiraniju vi{e ne mogu da izdr`e. ali ipak glupo preterivanje jevrejske apologetske propagande). U Dizraelijevim o~ima. postajala je za njega zakulisna sila. I ne mo`e se pore}i da je cela shema. potpuno se razvila pod okriljem Jevreja”. “ljudi jevrejske rase nalaze se na ~elu svake (komunisti~ke i socijalisti~ke) grupe. Istina je. lozinka tajnog saveza izme|u jevrejskih kapitalista i jevrejskih socijalista. da se osvedo~io o “borbi izme|u tajnih dru{tava i evropskih milionera. “Prvi jezuiti bili su Jevreji. 57 Lord Georg Bentinck. Bo`ji ljudi sara|uju sa ateistima. najspretniji zgrta~i poseda ulaze u savez sa komunistima. ve} svaka druga grupa ~iji uticaj nije bio politi~ki organizovan ili koja je bila u opoziciji prema celom dru{tvenom i politi~kom sistemu. jula 1863. 1870.55 ~ak i 1870. 56 U svom romanu Lothair.. 21. Ne samo Jevreji.78 ANTISEMITIZAM nje na mnogo prihvatljiviji na~in nego mnogo trivijalnija istina. a zna se iz iskustva kako su tesno spletene jevrejske porodi~ne veze bile pravilo.56 Dizraelijeva neverovatna naivnost navela ga je da pove`e sve te “tajne” snage sa Jevrejima. Mislio je 1863. on je mogao ozbiljno da govori o snagama “ispod povr{ine” i da iskreno veruje da “tajna dru{tva i njihovi me|unarodni pokreta~i. cela politi~ka igra se igrala me|u tajnim dru{tvima. imala sopstvenu logiku. bila da sinovi jevrejskih milionera naginju ka levi~arskim pokretima upravo zato {to njihovi o~evi bankari nisu nikada do{li u otvoreni klasni sukob sa radnicima. U toj ~udnoj iluziji je bio anticipiran ~ak i onaj najingeniozniji od Hitlerovih reklamnih trikova. U pismu gospo|i Brydges Williams. tako ma{tovita i fantasti~na.”54 ali i da “prirodnu jednakost me|u ljudima i ukidanje imovine proklamuju tajna dru{tva”. koji predstavljaju ve~ni sukob izme|u nauke i vere”. naravno. kao i u o~ima mnogo manje poznatih i uva`enih {arlatana posle njega. 73. od tvrdnje da jevrejski milioneri kroje jevrejsku politiku. 497.. 55 Lord Georg Bentinck. ona tajna revolucija koja se u ovom trenutku sprema u Nema~koj a koja }e u stvari biti druga i ve}a reformacija ..

Bili su tajni utoliko {to u njih nije mogao svako da bude primljen. Englesko dru{tvo se u njegovo vreme okupljalo u elegantnim klubovima koji nisu bili partijski opredeljeni. . s druge strane. a dru{tveni trijumf. on se nije samo uspeo politi~kom lestvicom do najvi{eg ranga i ’postao {apta~ prestolu’. Dizraeli je bio prethodnica onih novih dru{tvenih slojeva koji.. nepredvidivih. kada je pretrpeo nekoliko politi~kih poraza. nikada nisu mogli ta~no da razumeju njegova pravila. 1470. me|utim. izbegli su javnoj kontroli. ro|eni van okvira dru{tva. cit. radnici nisu gajili ona otvorena ili skrivena antisemitska ose}anja koja je svaka druga klasa pokazivala prema Jevrejima kao ne{to sasvim razumljivo. 1506). {to je dosta zna~ajno. On je malo znao o mentalitetu jevrejskih bankara kojima se tako duboko divio i bio bi zaista razo~aran da je shvatio da ti 58 Monypenny and Buckle. isti uski klasni interes uvek pobe|ivao. pevanje.” (str. ve} i izvan jevrejskog dru{tva tako|e. Dizraelijeva postojana naklonost prema tuma~enju politike kroz tajna dru{tva zasnivala se na iskustvima koja su kasnije pridobila mnoge manje ugledne evropske intelektualce. a verovatno je za njegov ukus bio sla|i. 64. tako|e je osvojio dru{tvo. Posle citiranja (Tennyson) In Memoriam. Klubovi. uprkos naizgled haoti~nim uslovima. i upravo iz istih razloga. To se na kratko dogodilo u Francuskoj za vreme Drajfusove afere i ponovo u Nema~koj u deceniji pre Hitlerovog dolaska na vlast. on ovako nastavlja: “U jednom smislu Dizraelijev uspeh je bio izvanredniji i potpuniji nego {to nagove{tavaju Tenisonovi stihovi. I ta~no je da je cela ta dru{tvena igra tra`ila samo odlu~nu politi~ku volju da njenu napola svesnu igru interesa i su{tinski nesvrhovitih mahinacija preobrazi u odre|enu politiku. Ova odli~na biografija daje korektnu procenu Dizraelijevog trijumfa.58 U svojoj naivnoj uverenosti u vrhunsku va`nost tajnih dru{tava. Autsajderu su oni morali zaista izgledati tajanstveni. p. nisu se smanjile ~ak ni pred kraj njegovog `ivota. jer je on ostao “najja~a figura koja je komandovala londonskim dru{tvom”. svakako nije bilo manje te{ko posti}i jednom prezrenom autsajderu nego politi~ki trijumf. Njegovo osnovno iskustvo govorilo je da je mnogo te`e izboriti mesto u engleskom dru{tvu nego mesto u Parlamentu. {to god mislili filozofi o njegovoj pravoj vrednosti. Autsajder nije mogao a da ne zaklju~i da je tako izuzetne rezultate postigla svesno osnovana institucija sa kona~nim ciljevima. Dizraeli. iako su bili izuzetno va`ni u formiranju politi~ke elite. op. Dizraelijeve ambicije. Postajali su tajanstveni jedino kad bi ~lanovi drugih klasa zatra`ili da budu primljeni i bili ili odbijani ili prihva}eni posle preteranih. dok.. nije stajao samo izvan engleskog. naizgled iracionalnih te{ko}a. Na{li su se u stanju stvari gde se razlika izme|u dru{tva i politike stalno brisala i gde je.JEVREJI I DRU[TVO 79 sin svake obi~ne bur`oaske porodice kao ne{to sasvim prozai~no. Nema sumnje da nikakva politi~ka ~ast ne mo`e da zameni trijumf koje intimno udru`enje privilegovanih mo`e da dâ. Dominirao je na ve~erama i na onim mestima koja bismo mi nazvali salonima Mejfera. O~igledno su levi~arski pokreti u svim zemljama nudili jedinu istinsku mogu}nost za asimilaciju.

i bojao se za opstanak Jevreja pod tim uslovima. . mada izuzeti iz bur`oaskog dru{tva (oni nikada nisu stvarno poku{ali da budu primljeni). ali je mogao. Dizraeli je u njima video. ~ije je ~lanove jo{ uvek povezivala prividna beskrajnost porodi~nih i poslovnih veza. samo grupu bez spoljne politi~ke organizacije. Bez sumnje. dostigao svoju najni`u ta~ku u Drajfusovoj aferi i dobio jo{ ~etrnaest godina bolesni~kog predaha. ti su koncepti dru{tvene povla{}enosti mogli daleko da stignu. Book 3. Sa ~vrstinom ve}ine fanatika rase. ne iznena|uje {to je rasni koncept oblikovao prema aristokratskom kastinskom konceptu. Jo{ uvek je jako59 Ibid. da pomogne da se himere preobraze u javne strahove i da se dru{tvo koje se dosa|ivalo zabavi najopasnijim bajkama. Zami{ljao je da rasa mo`e da pru`i dru{tveno kao i politi~ko uto~i{te od izjedna~avanja. nije njegova gre{ka {to je isti trend koji je bio razlog njegove retko velike sre}e kona~no doveo do velike katastrofe njegovog naroda. Pun obe}anja. Ma{ta bi mu uvek proradila kad god bi s njima imao posla i sve je “dokazano” – kada su. deo iskrene popularnosti. kada se sve analizira. dele njegov glavni politi~ki princip: koncentrisanje politi~ke aktivnosti oko za{tite poseda i profita.80 ANTISEMITIZAM “izuzetni Jevreji”. Ta spremnost da se veruje u deo bur`oaskog dru{tva dala je Dizraeliju.. sentimentalnom principu nacionalnosti”. III: Izme|u poroka i zlo~ina PARIZ JE s pravom nazvan la capitale du dixneuvième siècle (Valter Benjamin). Na kraju. i to je radio. deonice Sueckog kanala bile ponu|ene engleskoj vladi putem informacije Henrija Openhajma (koji je saznao da egipatski kediv `eli da ih proda) i prodaja obavljena uz pomo} ~etiri miliona funti zajma od Lajonela Rot{ilda. mogli da se prihvate iz politi~kih razloga. Dizraeli je sa zadovoljstvom govorio samo o “modernom. ali oni bi imali malog zna~aja u evropskoj politici da nisu nai{li na realne politi~ke potrebe kada su. koja je u osnovi nacionalne dr`ave. na primer. novatorskom. Nije mogao da stvori politi~ku realnost od himeri~ne mo}i “izuzetnog Jevrejina”. i time bio impresioniran. devetnaesti vek je zapo~eo Francuskom revolucijom. iz njegove `elje da objasni ne{to o~igledno tajanstveno i u stvari himeri~no. jedinom Jevrejinu devetnaestog veka. Po{to je poznavao plemstvo svoga vremena mnogo bolje nego {to je ikada upoznao jevrejski narod. tokom vi{e od stotinu godina bio je svedok uzaludne borbe protiv degeneracije citoyen u bourgeois. Vol I. posle grabe`i oko Afrike. Dizraelijeva rasna ube|enja i teorije o tajnim dru{tvima proizlazili su.59 On je mrzeo politi~ku jednakost.

i sam polujevrejin. . a delom unutra{njom dezintegracijom. francuskog poslednjeg sina revolucije. “L’Autre dans Proust” u Deucalion No.61 Glavni razlog. izazvano delom ekonomskom ekspanzijom drugih nacija. Trijumfovao je da bi neprimetno izbledeo tek 11. Levinas. svi doga|aji su mu se pokazivali onako kako su se reflektovali u dru{tvu i kako su ih te li~nosti preispitivale. je to {to nigde nije postojalo tako veliko dru{tvo ili istinitiji zapis o njemu. manje ekstreman. to {to se dogodilo u Francuskoj osamdesetih i devedesetih godina dogodilo se trideset i ~etrdeset godina kasnije u svim evropskim nacionalnim dr`avama. Francuska revolucija? Njeni datumi moraju sigurno biti sme{teni u 1789-1918. La Grande Crise de la République Française. delom je posledica toga {to je cionisti~ki pokret ~vrsto obuzeo jevrejske intelektualce u tim zemljama. 2. Uprkos vremenskim razmacima. grabe`om oko Afrike i trkom za imperijalisti~kom prevlasti u Evropi.. on je zapravo pisao ono {to je jedan njegov kriti~ar-po{tovalac nazvao apologia pro vita sua. bez politi~kog zna~aja i dru{tvenog sjaja. me|utim. U svakom slu~aju. moglo da preuzme oblike i sledi zakone koji su izgledali svojstveni nacionalnoj dr`avi.JEVREJI I DRU[TVO 81 binska privla~nost Klemansoa. iako manje o{tar. Njegov je uticaj uglavnom bio pedago{ki i i{ao je daleko izvan relativno uskog kruga ~lanova cionisti~kog pokreta. 20: “Duh Francuske revolucije nad`iveo je Napoleonov poraz vi{e od jednog veka. a izvesni politi~ki i dru{tveni obrasci u Nema~koj i Austriji dvadesetih i tridesetih skoro su svesno sledili uzor francuskog fin-de-siècle. Njeno slabljenje je otuda. koliko kriti~kim analizama psiholo{kih reakcija i sociolo{kih ~injenica. antisemitizam devetnaestog veka dostigao je vrhunac u Francuskoj i bio je pora`en zato {to je ostao doma}a nacionalna stvar bez kontakta sa imperijalisti~kim trendovima.. koji je po~eo.” 61 ^injenica da se izvesna psiholo{ka pojava nije tako o{tro javila kod nema~kih i austrijskih Jevreja. koji tamo nisu postojali. odmah posle Dizraelijeve smrti. ostavljen intelektualnoj avangardi svih zemalja. a njegov dru{tveni efekat na uva`ene jevrejske zajednice bio je skoro isti. p. {to biram salone Fobur Sen-@ermena za primer uloge Jevreja u nejevrejskom dru{tvu. ali slavni vek nation par exellence se zavr{avao60 i Pariz je. Francuska je igrala veoma malu ulogu u dvadesetom veku. Glavne crte te vrste antisemitizma pojavile su se ponovo u Nema~koj i Austriji posle Prvog svetskog rata. 1947. a bilo je mnogo drugih ja~ih uticaja. @ivot ovog najve}eg pisca Francuske dvadesetog veka odvijao se isklju~ivo u dru{tvu. tako da refleksije i preispitivanje ~ine naro~itu realnost i gra|u Prustovog sveta. 62 Uporedi interesantne primedbe koje je na tu temu dao E. mogla da dobije Prvi svetski rat. novembra 1918. 1941.62 Kroz celo 60 Yves Simon. Cionizam je u deceniji posle Prvog svetskog rata a ~ak i u deceniji pre dugovao svoju snagu ne toliko politi~kom uvidu (i nije proizvodio politi~ka uverenja). Kad je Marsel Prust. Do izvesnog stepena. Montreal. Vajmarska i austrijska republika imale su istorijski mnogo zajedni~kog sa Tre}im rajhom. po~eo da traga za “izgubljenim vremenom”.

spajao u “najmra~nije pore|enje koje je ikad bilo napravljeno u ime zapadnog judaizma”63: “porok” jevrejstva i “porok” homoseksualnosti.” koje mu je uskra}eno ako (Prustovim re~ima) “sudije prihvataju i ako su sklonije da oproste ubistvo kod invertita i izdaju kod Jevreja sa razloga izvedenih iz . za svakog }e se kona~no sumnjati da je nekako (posebno) predodre|en za njega. 1937. van Paag. Kontemplator unutarnjeg iskustva sli~an je posmatra~u u dru{tvu po tome {to nema neposredan pristup `ivotu ve} opa`a realnost samo ako je reflektovana. . ipak je vi{e po{tovao ljudsko dostojanstvo. prirodne ili ekonomske. 20-45. Asimilovanjem zlo~ina i njegovim pretvaranjem u porok dru{tvo odri~e svaku odgovornost i uspostavlja svet fatalnosti u kome se ~ovek na|e zapleten. Zaista nema boljeg svedoka toga perioda u kom se dru{tvo potpuno emancipovalo od javnosti i u kom je politika polako postajala deo dru{tvenog `ivota. ve} mu je on dat spolja i njime vlada prinudno kao {to droga vlada narkomanom. “najve}i svedok dejudaizovanog judaizma”. pp.” To ose}anje privla~nosti ubistva i izdaje skriveno je 63 J. ako ga dru{tvo prihvati.. ~ak i kad se ona povu~e u nemu i nekomunikativnu samo}u u kojoj je sam Prust kona~no nestao kada je odlu~io da pi{e svoje delo. koja je on. psiholo{ki kvalitet koji ~ovek ne mo`e da bira ili odbacuje. Ljudsko zlo. ro|en na rubu dru{tva. ^udna podudarnost (ili je to vi{e od podudarnosti?) se dogodila u filmu Crossfire koji se bavi jevrejskim pitanjem. menja se iz ~ina volje u uro|eni. koji su u dru{tvenoj refleksiji i u li~nim preispitivanjima postali zaista veoma sli~ni. rasne predestinacije. Pobeda bur`ujskih vrednosti nad gra|aninovim duhom odgovornosti zna~ila je razlaganje politi~kih tema na njihove ble{tave. Tamo je njegov unutarnji `ivot. 49. o~aravaju}e refleksije u dru{tvu. koji je nastojao da sve svetske doga|aje preobrazi u unutarnje iskustvo. Mora se dodati da je sam Prust bio istinski eksponent tog dru{tva. kome je ipak s punim pravom pripadao bez obzira {to je bio autsajder. 50. Prust. jer je bio ume{an u oba njegova najpomodnija “poroka”. {irio je to unutarnje iskustvo sve dok ono nije obuhvatilo ~itav niz aspekata onako kako su ih svi ~lanovi dru{tva videli i kako su ih reflektovali. postao nalik na ogledalo u ~ijoj se refleksiji mogla pojaviti istina. 64 Za dalje posebno vidi Cities of the Plain. “Kazna je pravo kriminalca.82 ANTISEMITIZAM Traganje za izgubljenim vremenom li~nost i njena preispitivanja pripadaju dru{tvu. iako pokazuje inferiorno poznavanje psihologije.. “Marcel Proust. koji su pomodni krugovi uglavnom smatrali uskim i filistarskim. The Brick Foxhole. I deo. Moralisti~ki sud da je zlo~in svako odstupanje od norme. Pri~a je uzeta iz knjige Richard Brook. brojevi 48.64 Upravo je Dizraeli otkrio da porok nije ni{ta drugo do odgovaraju}a refleksija zlo~ina u dru{tvu. Témoin du Judaisme déjudaizé” u Revue Juive de Genève. E. Ako se zlo~in razume kao neka vrsta fatalnosti. u kojoj je ubijeni Jevrejin iz Crossfire bio homoseksualac.

ma kakvi da su. u razornoj predanosti Jevrejina Svana svojoj milosnici i u pi{~evoj sopstvenoj o~ajni~koj ljubomori prema Albertini. Prust opisuje kako se gospodin [arlis. lepota. ~udnog. U oba slu~aja dru{tvo ni iz daleka nije bilo podstaknuto time {to su se predrasude promenile. u ranom stadijumu razvitka. Predmeti razgovora koje bi ranije izbegavao – ljubav. Pojedina~ni izuzeci. koji je iznenada otkrio privla~nost Jevreja i invertita. ali sada su Jevreji kao takvi postajali sve popularniji.65 Ne{to veoma sli~no se dogodilo Jevrejima. Ono nije sumnjalo da su homoseksualci “kriminalci” ili da su Jevreji “izdajnici”. bili su tolerisani i ~ak dobrodo{li u dru{tvu Drugog carstva. zahvaljuju}i li~nom {armu i starom imenu sada uspinje u dru{tvene vrhove. ve} kao normalnije ljude. sada su lakomo pozdravljeni “u pogledu iskustva. makar nisu bili. ve} {to se vi{e nije pla{ilo zlo~ina. prsla je kao ~ir. {to je predstavljeno u izopa~enoj strasti gospodina [arlisa prema Morelu. ve} je bio podstaknut da ih dovodi u mondenske ku}e. stanovnike “Sodome et Ghomorre”. Ako se prividnoj {irini duha koja izjedna~ava zlo~in i porok dozvoli da uspostavi kôd zakona. kako ga Prust opisuje. Prust nas vodi kroz lavirint dru{tvenih veza i ambicija jedino pomo}u niti ne~ije sposobnosti da voli. Prust je jasno pokazao da on gleda na autsajdere i prido{lice. II deo. jedini su u dru{tvu fin-de-siècla jo{ uvek bili sposobni za strast. tajnog.JEVREJI I DRU[TVO 83 iza takve izopa~ene tolerancije. na koje se dru{tvo pozivalo u {kripcu. na kome je temeljio” svoje nazore. nije bila u tome {to se dru{tvo vi{e nije pla{ilo invertita. Odba~eni i parije. ne samo kao na humanije. Fobur Sen-@ermen bio je. Nevolja sa novom {irinom duha. ako }emo verovati Prustovom sudu. tako da dru{tvene mere prodiru u nju i postaju politi~ka i zakonska pravila. koja je personifikacija poroka u romanu. jer se za tren oka mo`e preokrenuti u odluku da se likvidiraju ne samo svi stvarni kriminalci. ono je samo promenilo svoj stav prema zlo~inu i izdaji. poglavlje III. bez obzira na to koliko su o{tri. Jevreji primljeni u plemstvo. prefinjenog i monstruoznog. koji je ranije bio tolerisan. ljubomora – da neko ne bi posumnjao u njegovu anomaliju. . Prihvatio je invertite jer je ose}ao privla~nost onoga na {ta je gledao kao na porok. Nije vi{e morao da vodi dvostruki `ivot i da prikriva svoja sumnjiva poznanstva. “uprkos njegovom poroku”. Takve se promene doga|aju kad god zakonska i politi~ka ma{inerija nije odvojena od dru{tva. i gomile koja vi~e “Smrt Jevrejima” bila je ta {to se sa65 Cities of the Plain. pokaza}e se da je ona neizostavno okrutnija i nehumanija od zakona koji po{tuju i priznaju ne~iju nezavisnu odgovornost za sopstveno pona{anje. Razlika izme|u Fobur Sen-@ermena. u`asna dosada i op{ta zasi}enost. obavijeni dosadom i. ve} svi koji su “rasno” predestinirani da po~ine izvesne zlo~ine. Najskrivenija bolest devetnaestog veka. Dru{tvo ni najmanje nije sumnjalo u konvencionalni sud. naravno.

neobi~ne “predstave koje su davali ruski ili japanski glumci”66. To zna~i da oni sa jedne strane jo{ uvek nisu `eleli da aktivno u~estvuju u ubijanju. opasno. 70 Ibid. trbu{ast. neobi~nog i ~udovi{nog nisu mogli da igraju oni pojedina~ni “Jevreji izuzeci” koji su skoro ~itav vek bili prihvatani i tolerisani kao “strani skorojevi}i” i “~ijim prijateljstvom niko nije sanjao da }e se ponositi”. ali su sa mnogo entuzijazma prigrljeni oni koji su. U toj dvosmislenoj situaciji. Ishod je bila tipi~na dvosmislena situacija u kojoj novi ~lanovi ne mogu otvoreno da priznaju svoj identitet. Iz takvog stanja je izrasla komplikovana igra izlaganja i prikrivanja. kao Svan. “ofarban.67 “genijalni ~ovek” od koga se o~ekuje da zra~i “utisak natprirodnog” i oko koga }e se dru{tvo “okupljati kao oko stola koji se mi~e da nau~e tajnu Beskona~nog”. . jer bi takvo poistove}ivanje sa dobro znanim telima strogo ograni~ilo dru{tvenu fantaziju i o~ekivanja.84 ANTISEMITIZAM loni jo{ uvek nisu otvoreno udru`ili sa zlo~inom. a one su sve sa zadovoljstvom udarale po kasti koja je trenutno bila ispod nje”. jevrejstvo je za pojedina~nog Jevrejina odjednom postalo fizi~ka mrlja i tajanstvena li~na privilegija. kao na dnu okeana. obe sadr`ane u “rasnoj predestinaciji”. a ipak ne mogu ni da ga sakriju. ulogu egzoti~nog. 68 Le côté de Guermants. a to su sve bile posledice situacije u kojoj ~oveku sâmo njegovo jevrejstvo (ili homoseksualnost) mo`e da otvori vrata ekskluzivnih salona. na kraju poistove}uje prefinjeno sa ~udovi{nim i sprema se da prihvati ~udovi{nost – stvarnu ili izmi{ljenu – kao one ~udne. preterane poniznosti i preterane drskosti. poglavlje I. a sa druge su otvoreno priznavali antipatiju prema Jevrejima i strah od invertita. egzoti~no. posrednici iz jevrejskih kasta koje su bile nadre|ene njegovoj.70 Mnogo bolje su naravno odgovarali oni koje nikada niko nije upoznao.69 O~igledno. stalno tra`e}i ~udno. polupriznanja i la`ljivih izvrtanja. bili su prihva}eni. ~ine}i njegovu poziciju istovremeno krajnje nesigurnom. ~vrsto zakop~an lik [invertita] podse}ao je ~oveka na kutiju egzoti~nog i nejasnog porekla iz koje hlapi ~udan miris vo}a gde sama pomisao da se ono ku{a ume da uznemiri srce”. I deo. 69 Ibid. Voljnost 66 Ibid. koji u prvom stepenu asimilacije nisu bili poistove}ivani sa jevrejskom zajednicom i koji je nisu predstavljali. kao Blo{. 67 Ibid. po{to je “pripadao ne mnogo uva`enoj porodici [i] morao da podnese. imali bezmeran dar za dru{tvo i uop{te ukus.68 U atmosferi ovog “prizivanja duhova” jevrejski d`entlmen ili turska dama mogli su da se pojave “kao da su zaista stvorenja prizvana naporom medijuma”. bezmerni pritisak onog {to su na njega navalili ne samo hri{}ani na povr{ini ve} i svi oni la`ovi. Oni koji su. Prust na{iroko opisuje kako dru{tvo.

kako je ono mislilo. Ako je jevrejstvo kao izuzetnost bilo razlog prihvatanja Jevreja.72 Iako je Bend`amin Dizraeli jo{ uvek bio jedan od onih Jevreja koji su prihva}eni u dru{tvu jer su izuzeci. iznutra homogena i krajnje razli~ita od ljudi koji mimo njih prolaze”. Ako je ta~no da “jevrejstvo” bez predrasude koja ga smatra zlo~inom ne bi moglo da se izopa~i u zanimljiv porok. 72 Ibid. tokom Panamskog skandala. oni bi gubili onu meru politi~ke odgovornosti koju je nosilo njihovo poreklo a koju su jevrejski uglednici ve} bili osetili. naravno. skratila je uspon za nekoliko generacija kroz koje je trebalo da prido{lice “probijaju svoj put izlaska na otvoreno uspinju}i se od jedne jevrejske porodice do druge”. Noms de pays: le pays.JEVREJI I DRU[TVO 85 dru{tva da primi potpuno strane i. bilo je promenjeno u “jevrejstvo”. potpuno poro~ne elemente. i od tada se moglo posmatrati samo u kategorijama vrline ili poroka. {to se starih na~ina vere i `ivota ti~e. sekularizovani i asimilovani pod nejasnim dru{tvenim i dr`avnim prilikama u Zapadnoj i Srednjoj Evropi. fantasti~no i sirovo kakvo je bilo. Jevreji ne bi nikada mogli da igraju svoje nejasne uloge. Jevrejsko poreklo. Nisu. II deo. Da to. koje oni nikada ne bi pozvali u svoje ku}e. Ali gde god su Jevreji bili obrazovani. istina je tako|e da su takvo izopa~avanje omogu}ili oni Jevreji koji su jevrejstvo smatrali uro|enom vrlinom. Ovaj argument previ|a ~injenicu da je. “otu|enje” bilo podjednako o~igledno i u isto~noevropskim zemljama. svuda je postalo psiholo{ki kvalitet. po{to je izgubila staru vrednost mu~eni{tva. onda je dru{tvo vi{e volelo one koji su jasno bili “~vrsta gomila. koji jo{ nisu “postigli isti stepen asimilacije” kao njihova bra}a skorojevi}i. njegovo sekularizovano predstavljanje sebe kao “izabranog ~oveka izabrane rase” nazna~ilo je linije du` kojih je trebalo da se razvija samospoznaja Jevreja. Ali stalno gledati na Jevreje Zapadne Evrope kao “dejudaizovane” je 71 A l’ombre des jeunes filles en fleurs. nije tako ~udno nalik na ono {to je dru{tvo o~ekivalo od Jevreja. koji su vi{e nego ikada tra`ili dru{tvo antisemitskih i monarhisti~kih salona. ustuknula pred preduzimljivo{}u i beskrupulozno{}u nekih nema~kih Jevreja-avanturista.71 Nije bilo slu~ajno {to se to dogodilo ubrzo nakon {to je doma}a francuska jevrejska zajednica. . gde su mogli sanjariti o dobrim starim danima Drugog carstva. bez religiozne i politi~ke konotacije. Asimilovanoj jevrejskoj zajednici su prigovarali da se otu|ila od judaizma i ~esto se misli da je kona~na katastrofa do koje je do{lo patnja besmislena koliko i u`asna. na{li su se u istoj kategoriji sa Jevrejima. premda u obliku privilegija i vlasti. oni usvojili Dizraelijeva uverenja ili svrhovito razra|ena prva boja`ljiva izopa~ena samotuma~enja svojih pruskih prethodnika s po~etka veka. sa ili bez titule. najvi{e je njih bilo u bla`enom neznanju o celoj jevrejskoj istoriji. pojedina~ni izuzeci.

Prustova “uro|ena predispozicija” nije drugo do ova li~na. nasuprot svim previ{e o~igledno zainteresovanim izrazima zvani~nog judaizma. ve} ono {ta jesu. poglavlje III. Kako je njihov dru{tveni polo`aj bio zauvek po prirodi zale|en. ve} pripadati ili ne pripadati”73 – ali ne u istoj meri. takve zahteve ne postavlja vi{e pojedinac. ali u svakom slu~aju s ponosom razli~iti od drugih normalnih bi}a. Svako dru{tvo zahteva od svojih ~lanova izvestan stepen glume. jer je on video i ocrtao samo dru{tveni aspekt jevrejstva i li~no preispitivanje. Prustova slika. da predstave i da glume ono {to zapravo jesu. A istina je da je dobrom posmatra~u pona{anje jevrejske klike pokazalo istu onu opsesiju kao i na~ini pona{anja invertita. Potreba da se negde pripada postojala je i kod drugih ~lanova dru{tva – “pitanje nije kao za Hamleta. pokazuje da ~injenica jevrejstva po ro|enju nikad nije igrala tako odlu~uju}u ulogu u privatnom `ivotu i svakodnevnoj egzistenciji kao me|u asimilovanim Jevrejima. I jedni i drugi su se ose}ali ili superiorno ili inferiorno. privatna opsesija koju je tako visoko cenilo dru{tvo u kom su uspeh ili propast zavisili od ~injenice jevrejstva po ro|enju. a ne li~nim sposobnostima. . Jevrejski reformator koji je promenio nacionalnu religiju u versku pripadnost. Saloni Fobur Sen-@ermena sastojali su se od takvih grupa od kojih je svaka predstavljala krajnji obrazac pona{anja. ba{ kao {to se glum~eva igra mora uklapati u skup svih drugih uloga u komadu. niko od njih nije mogao da pre|e iz jedne grupe u drugu. I {to je vi{e ~injenica jevrejskog ro|enja gubila svoj religiozni. to su opsesivniji Jevreji postajali. i ogrezli u to kao u porok.86 ANTISEMITIZAM pogre{no iz drugog razloga. sa shvatanjem da je religija privatna stvar. Prust je to zamenio “rasnom predestinacijom”. nacionalni i dru{tveno-ekonomski zna~aj. i jedni i drugi su verovali da je njihova razli~itost prirodna ~injenica ste~ena ro|enjem. biti ili ne biti. izgledalo je kao otelovljenje klanova. jevrejski revolucionar koji je te`io da bude gra|anin sveta da bi se oslobodio jevrejske nacionalnosti. 73 Cities of the Plain. “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e” – svi su oni uspeli da pretvore nacionalni kvalitet u privatnu stvar. Pona{anje se tada proverava pre}utnim zahtevima. Dru{tvo koje se razjedinilo u grupe i nije vi{e trpelo autsajdere. postali sam centar njihovog “jevrejstva”. kona~no. njihove odluke i ose}anja. Rezultat je bio taj da su njihovi privatni `ivoti. obrazovani Jevrejin. Jevreje ili invertite kao li~nosti ve} samo zbog posebnih okolnosti u kojima su primani. Kada se dru{tvo razjedini u grupe. uvek kolebali izme|u takvog apologetskog dr`anja i iznenadnih provokativnih tvrdnji da su elita. nego ~lanovi grupe. i jedni i drugi su stalno prosu|ivali ne ono {to rade. Jevreji su time bili opsednuti kao mo`da nekom fizi~kom manom ili predno{}u. sposobnost da prika`u. i jedni i drugi se. II deo.

Aristokratija do tada nikako nije izgubila svoju `udnju za kulturom i radoznalost za “nove primerke ljudskog roda”. umetnika da manifestuju jo{ jedan oblik dodira natprirodnog sa nadljudskim. Dok su. kao {to je Prust primetio. Posle kratkog i ve{ta~kog uspona pod Drugim carstvom. Srednja klasa. nije stekla dru{tveno samouva`avanje. Jevreji su koristili taj jezik samo da bi stvorili o~ekivanu atmosferu tajanstvenosti. Mnogo ja~e od politi~ke ambicije bilo je napadno omalova`avanje uzora srednje klase. Poriv za dru{tveno razlikovanje bio je njen odgovor na politi~ku jednakost i na gubitak politi~kog polo`aja i privilegija potvr|en progla{avanjem Tre}e republike. ipak. opet okupilo oko plemstva. me|utim. izbegavale odnose sa svojim sunarodnicima. majstori u jeziku znakova. kao i prvi jevrejski saloni u Berlinu. Odsustvo politi~ke hijerarhije u nacionalnoj . njihovi su ~lanovi koristili tajanstveni jezik znakova kad god bi im bilo potrebno ne{to ~udno ~ime bi jedni druge prepoznavali. Uprkos njihovom klanovskom pripadanju. ali koji bez ovog besmislenog svojstva ne bi nikada mogao da stigne do tog }o{ka. naro~ito za prido{lice. “da bi se spasle u danima op{te propasti kada se ve}ina okupljala oko `rtve. tako da su Jevreji ili invertiti osetili da }e izgubiti svoj razli~iti karakter u dru{tvu Jevreja ili invertita. Iako te grupe u sebi nisu imale ~vrstine i razbijale su se ~im oko njih nije bilo ~lanova druge grupe. u kom bi jevrejstvo ili homoseksualnost bili najprirodnija. ali je zadr`ala stari prezir prema bur`oaziji.JEVREJI I DRU[TVO 87 Uloga invertita je bila da poka`u svoju nenormalnost. Razlog je bio to {to je sve znake razlikovanja odre|ivala samo zajednica grupa. iako se u me|uvremenu dokopala bogatstva i vlasti. Isti motiv koji je spre~io pruske aristokrate da se na|u u dru{tvu sa glumcima i Jevrejima. najnezanimljivija i najbanalnija stvar na svetu. bar imali realnu tajnu. u Francuskoj je kona~no doveo do dru{tvenog presti`a invertita. va`ilo i za njihove doma}ine. francuska aristokratija se odr`avala samo dru{tvenom pripadno{}u klanovima i napola mrzovoljnim poku{ajima da sa~uva vi{e polo`aje u vojsci za svoje sinove. Va`no je ista}i da se novo me{ovito dru{tvo s kraja devetnaestoga veka. Prust na{iroko izla`e va`nost takvih znakova. kao {to su se Jevreji okupljali oko Drajfusa”. aristokrata da poka`u da oni nisu kao obi~an (”bur`ujski”) narod. nearistokrati koji }e se diviti aristokratima kao {to su se ovi divili Jevrejima ili homoseksualcima. ta~no je da su sve ove prido{lice. Isto to je. invertiti. Jevreja da predstavljaju crnu magiju (”prizivanje duhova”). kojima je tako|e bio potreban skup druga~iji od njih pred kojim su mogli biti razli~iti. s druge strane. {to je nesumnjivo bio jedan od najja~ih motiva za prijem pojedinaca i ~itavih grupa ljudi koji su pripadali dru{tveno neprihvatljivim klasama. Njihovi su znakovi tajanstveno i sme{no pokazivali ne{to op{tepoznato: da u }o{ku salona princeze te i te sedi jo{ jedan Jevrejin koji ne sme otvoreno da prizna svoj identitet.

bez obzira na to {ta su Jevreji mislili o sebi ili o Drajfusu. 1927. jer kad je antisemitski zakon naterao dru{tvo da izbaci Jevreje. ne mo`e opovrgnuti. manje ili vi{e kao karikaturu dru{tva Fobur Sen-@ermena koje se katkad pretvaralo. Kada je otkriveno da je izdajnik prili~no glupa `rtva jedne obi~ne name{taljke i kada je ustanovljena nevinost Jevreja. Ako ima ikakve psiholo{ke istine u teoriji `rtvenog jagnjeta. u Les Cahiers Marcel Proust. svakako. da prezire. te{ko da obja{njava za{to su “obo`avaoci” Jevreja kona~no postali njihove ubice i ~ak 74 Le côté de Guermants. dru{tveno interesovanje za Jevreje splasnulo je brzo kao i politi~ki antisemitizam. ili bolje otkri}e Drajfusove nevinosti..76 Drugim re~ima. II deo. ovi “filosemiti” su osetili da treba da se pro~iste od tajnih poroka. ne vi{e identifikovan kao pojedina~ni ~in jednog ~oveka. oni su mogli da igraju ulogu koju im je dru{tvo nametnulo samo dotle dok je to isto dru{tvo bilo uvereno da oni pripadaju rasi izdajnika. ona je posledica ovakvog dru{tvenog stava prema Jevrejima. naprotiv. Tada je njihov izmi{ljeni zlo~in bio da su oni krivi za rat. Su{tina uloge Jevreja u tom fin-de-siècle dru{tvu sastoji se u tome {to je upravo antisemitizam Drajfusove afere otvorio Jevrejima vrata dru{tva. a dru{tvo je moglo i dalje da se ushi}uje svojim Jevrejima do samog kraja. sva dru{tva u Francuskoj “opona{ala su te osobine sa manjim ili ve}im varijacijama. poglavlje II. Ova psihologija. 75 Ramon Fernandez.88 ANTISEMITIZAM dr`avi i pobeda jednakosti u~inile su “dru{tvo potajno sna`nije hijerarhizovanim {to se ono naizgled vi{e demokratizovalo”. da se o~iste od ljage koju su misteriozno i nevaljalo voleli.. .75 Kada je Prust osetio potrebu za apologia pro vita sua i preispitao sopstveni `ivot proveden u aristokratskim krugovima.74 Po{to je princip hijerarhije bio otelovljen u ekskluzivnim dru{tvenim krugovima Fobur Sen@ermena. U su{tini je to bila ista vrsta dru{tvene slave koju su Jevreji Nema~ke i Austrije u`ivali u mnogo `e{}im okolnostima odmah posle Prvog svetskog rata. br. Na Jevreje se opet gledalo kao na obi~ne smrtnike i oni su pali u bezna~ajnost iz koje ih je izmi{ljeni zlo~in jednoga od njih svojevremeno uzdigao. 2. Ali makar privremeno dru{tveni antisemitizam je. Politi~ari nisu pogre{no mislili da }e otkri}e sudske gre{ke naneti fatalan udarac antisemitizmu. Aristokratsko dru{tvo je bilo stvar pro{losti samo spolja. on je dao analizu dru{tva kao takvog. stavilo ta~ku na njihovu dru{tvenu slavu. tako da je ocena gomile o jevrejstvu kao zlo~inu ostala neuzdrmana. ono je zapravo pro`imalo celu dru{tvenu zajednicu (i ne samo francuskog naroda) time {to je predstavljalo “klju~ i azbuku pomodnog dru{tvenog `ivota”. bio njome poja~an i razdra`en. poglavlje II. zlo~in koji se.” Vidi The Sweet Cheat Gone. 76 Ali to je bio trenutak kada je iz posledica Drajfusovog slu~aja izrastao antisemitski pokret uporedo sa brojnijim pokretom za proboj Izraeli}ana u dru{tvo. dok je kraj afere. “La vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”. ma koji polo`aj ili politi~ke ideje njegovi ~lanovi zastupali”.

. No. Zlo~in. porok se samo mo`e istrebiti. antisemitizam se pojavio u Evropi kao nerazmrsiva me{avina politi~kih motiva i dru{tvenih elemenata. Odlu~uju}e snage u jevrejskom lakovernom putovanju u centar bure doga|aja bez sumnje su bile politi~ke. od jevrejstva se nije moglo pobe}i. i uloga koju su Jevreji igrali u okviru dru{tenog `ivota. promenili su tok koji bi ~isto politi~ki antisemitizam uzeo da je bio prepu{ten sebi. blisko su povezani sa katastrofalnom temeljito{}u sa kojom su antisemitske zamisli mogle da se sprovedu.JEVREJI I DRU[TVO 89 se mo`e naga|ati jesu li se oni isticali me|u onima koji su vodili fabrike smrti. ne mo`e se razumeti ako se istorija antisemitizma posmatra kao entitet po sebi. a {to bi moglo da rezultira dono{enjem antijevrejskih zakona i ~ak masovnim izgonom ali ne ba{ masovnim uni{tenjem. {to je ve} bila karakteristika antisemitizma Drajfusove afere.. sa organizovanim i prora~unatim napadom na svaku li~nost jevrejskog porekla. mo`e da stigne kazna. ali reakcije dru{tva na antisemitizam i psiholo{ki odrazi jevrejskog pitanja u pojedincu imali su neke veze sa posebnom okrutno{}u. {tavi{e. kao ~isto politi~ki pokret. pristup jevrejskom pitanju u njegovom najiskrenijem vidu dugovao je mnogo od svog uspeha dru{tvenom fenomenu i uverenjima koja su prakti~no predstavljala pristanak javnog mnjenja. mada je procenat pripadnika takozvanih obrazovanih klasa me|u stvarnim ubicama zapanjuju}i. Jevreji su pokr{tavanjem mogli da se spasu judaizma. Otkad su Drajfusova afera i njena politi~ka pretnja pravima francuske jevrejske zajednice stvorile dru{tvenu situaciju u kojoj su Jevreji u`ivali dvosmislenu slavu. tako da je Dizraelijeva primedba da “nema rase u ovom sada{njem vremenu . “na Jevrejina svuda i nigde”. Dru{tveni ~inioci nerazja{njeni u politi~koj ili ekonomskoj istoriji. Ali ona obja{njava upravo neverovatnu nelojalnost ba{ tih slojeva dru{tva koji su Jevreje najprisnije poznavali i bili najvi{e odu{evljeniji i o~arani svojim jevrejskim prijateljima. skriveni ispod povr{ine doga|aja. iako je koncept rase imao druge i mnogo konkretnije politi~ke svrhe i funkcije. Dru{tvo je na jak antisemitski pokret uvek prvo reagovalo sa izrazito pove}anom naklono{}u prema Jevrejima. za njih je preobra`aj “zlo~ina” judaizma u pomodni “porok” jevrejstva bio kranje opasan. Taj stra{}u vo|en lov na “Jevrejina uop{te”. [to se ti~e Jevreja. Nacisti~ki tip antisemitizma imao je korena u tim dru{tvenim uslovima koliko i u politi~kim prilikama. koju je dalo dru{tvo. Dru{tveni “filosemitizam” uvek se zavr{avao dodavanjem . postala delimi~no ta~na u opasnim vremenima. koje istori~ari nisu uop{te primetili i koje su zabele`ile samo prodornije i strasnije mo}i pesnika ili romansijera (ljudi koje je dru{tvo odvelo u o~ajni~ku napu{tenost i osamljenost apologiae pro vita sua). Intrpretacija ~injenice jevrejskog ro|enja. koja toliko mnogo o~arava i fascinira i podi`e i oplemenjuje Evropu kao jevrejska”.

njihova propaganda i njihova privla~nost po~ivale su na tvrdnji da }e dru{tvo koje se pokazalo voljno da u samu svoju strukturu inkorporira zlo~in u obliku poroka od sada biti spremno i da se o~isti od poro~nosti. Svi déclassés kapitalisti~kog dru{tva kona~no su bili spremni da se ujedine i da stvore sopstvene masovne organizacije. . otvoreno priznaju}i kriminalce i javno ~ine}i zlo~ine.90 ANTISEMITIZAM politi~kom antisemitizmu tog misterioznog fanatizma bez ~ega bi antisemitizam te{ko mogao da postane najbolja parola za organizovanje masa.

Presuda. o ~injenicama sa su|enja i o Drajfusovoj nevinosti. Zolu. pukovnik Pikar postao je {ef informativnog odseka general{taba. godine. pismo navodno pisano Drajfusovim rukom. Alfred Drajfus. Iz navodno obimnog dosijea optu`nice pokazan je samo takozvani “bordereau”. majora Valsin-Esterhazija. Svetska izlo`ba otvorena je u Parizu aprila 1900. bio je optu`en i osu|en za {pijuna`u za Nema~ku. osudili su i redovni i apelacioni sud. do`ivotno progonstvo na \avolje ostrvo. jevrejski oficir francuskog general{taba. jednoglasno je prihva}ena. Pikar je prekomandovan na opasno mesto u Tunisu. izvedenog na sud zbog klevetanja vojske. U isto vreme Pikar je bio uhap{en. Nedelju dana kasnije Drajfusu se izvinio Predsednik republike. Odmah je po`urio do jednog britanskog novinara i rekao mu da je on – a ne Drajfus – bio autor “bordereau” koji je krivotvorio Drajfusovim rukopisom po nare|enju pukovnika Zandhera. kada je uspeh izlo`be bio zagarantovan. ^etiri nedelje kasnije Zola se pridru`io nizu drajfusovaca: J’Accuse su {tampale Klemansoove novine u januaru 1898. da se uverio u Drajfusovu nevinost i u krivicu drugog jednog oficira. Pikar je obavestio [erer-Kestnera. Ponovni postupak se odr`ao u Renu u avgustu. U novembru 1897. Esterhazi je sramno otpu{ten zbog pronevere.^ E T V R T O P O G L AV L J E : Drajfusova afera I: ^injenice o ovom slu~aju D u Francuskoj s kraja 1894. Doneta je presuda na deset godina zatvora zbog “olak{avaju}ih okolnosti”. naslovljeno na nema~kog vojnog ata{ea. Juna 1899. U isto vreme je Bernar Lazar u ime Drajfusove bra}e objavio prvi pamflet o ovoj aferi: Une erreur judiciaire. priznao je krivotvorenje nekoliko drugih spisa iz tajnog Drajfusovog dosijea i izvr{io samoubistvo. rekao je {efu general{aba. apelacioni sud je poni{tio prvobitnu presudu protiv Drajfusa iz 1894. Na to je apelacioni sud nalo`io istragu slu~aja Drajfus. Su|enje se odvijalo iza zatvorenih vrata. Maja. Avgusta 1898. [est meseci kasnije. poslani~ki dom je velikom ve}inom glasao protiv ikakve dalje revizije OGODILO SE TO . [varckopena. la vérité sur l’affaire Dreyfus. Klemanso je po~eo bitku za preispitivanje slu~aja. Juna 1897. svog nadre|enog i ranijeg {efa kontraobave{tajnog odseka. Buadfreu. Maja 1896. Jula 1895. jo{ jedan ~lan istog odseka. potpredsednika Senata. Nekoliko dana kasnije pukovnik Anri.

7 tomova. Najdetaljnija me|u novim studijama. Paris. nije bio ovla{}en za osloba|anje od optu`be. na Klemansoov podsticaj. ugledne provincijske novine Voix du Nord (iz Lila) povezale su slu~aj Peten sa 1 Najop{irniji i jo{ i danas neophodan rad na tu temu je Joseph Reinach. Najbolja politi~ka i istorijska procena ove afere na}i }e se u D. me|utim. Drajfus je tra`io novu reviziju. ^ak 1908. Pariski sud je oslobodio napada~a sa obrazlo`enjem da je to neslaganje sa odlukom koja je sprala Drajfusovu krivicu. Niti je Lavalova vlada postupila i{ta druga~ije od svojih prethodnika tridesetak godina ranije: ona je rado priznala da je nemogu}e garantovati da se predstava ne remeti. Po nalogu Action Française. Drajfus tako nikada nije bio oslobo|en optu`be u skladu sa zakonom1 i slu~aj Drajfus nije nikada zapravo bio zavr{en. sa smrdljivim bombicama na sedi{tima. 1935) hvalio je suzdr`anost francuske {tampe i taj list je iskazivao mi{ljenje da “slavni pobornici pravde i istine od pre ~etrdeset godina nisu ostavili sledbenike”. afera Drajfus je jo{ uvek otrcana fraza u francuskoj politici. 1903-11. Njene iscrpne hronolo{ke tabele vrlo su vredne. kada je. 1933. 2 Napisala su ga dva oficira i objavili pod pseudonimom Henri Dutrait-Crozon. napisali Refi{ i Viljem Hercog pod pseudonimom Rene Kestner) atmosfera devedesetih godina vladala je jo{ uvek. trebalo je da nalo`i novo su|enje. telo Emila Zole preneto u Panteon. Kada je Peten optu`en. Brogan. Charensol. kada je Klemanso postao premijer. sa sva|ama u publici. Jo{ jedna revizija pred vojnim sudom bi. L’Affaire Drayfus. Jo{ je ~udnija ~injenica da ni Prvi ni Drugi svetski rat nisu bili u stanju da bace ovu aferu u zaborav. Kada je Drajfus umro 1935. The Development of Modern France. Zürich. iako u manjem stepenu. daju}i time novi kasni trijumf antidrajfusovcima. L’Affaire Dreyfus et la Troisième République. Na premijeri L’Affair Dreyfus (komada koji su 1931. a desnica o Drajfusovoj krivici. dovela do nove osude. publici i posmatra~ima. Jula 1906. Kratak i pouzdan je G. glavna {tampa se bojala da dodirne temu3 dok su levi~arski listovi jo{ uvek u starom tonu govorili o Drajfusovoj nevinosti. . Der Kampf einer Republik. Francuski narod nikada nije priznao rehabilitaciju optu`enog i strasti koje su se onda razbuktale nisu se nikada potpuno slegle. devet godina posle izvinjenja i dve godine kako je Drajfus bio ~ist. VI i VII knjiga. Précis de l’Affaire Dreyfus2 je ponovno objavljen 1924. 1930. Njegov je zahtev zanemarivan do 1906. ^ak i danas. Godine 1903. juli. Apelacioni sud.92 ANTISEMITIZAM slu~aja Drajfus. sa udarnim brigadama Action Française koji su okolo stajali da uteraju strah glumcima. U decembru iste godine su sva su|enja i parnice u vezi sa aferom ukinute op{tom amnestijom. napisana sa ta~ke gledi{ta socijaliste je studija Wilhelm Herzog. W. najverovatnije. 3 Action Français (19. Alfred Drajfus je bio otvoreno napadnut na ulici. uprkos ogromnom broju dokaza u Drajfusovu korist. i otada je bio standardni priru~nik antidrajfusovaca. 1940. apelacioni sud je poni{tio presudu iz Rena i oslobodio Drajfusa svih optu`bi. Predstva je morala da bude skinuta.

^ak je i carska Rusija mogla da optu`i Francusku za varvarstvo. Za razra|enu studiju vidi odli~an esej na Columbia University. zapravo skorojevi}. Ameri~ko javno mnjenje je bilo takvo da je kao dodatak protestima po~eo organizovani bojkot pariske Svetske izlo`be planirane za 1900. katoli~ke novine koje su u najve}em broju u svim zemljama agitovale protiv Drajfusa. Karakteristi~no je za taj period da proma{aj pravde mo`e da podigne takvu politi~ku strast i da pokrene takav beskrajni niz su|enja i revizija. Doktrina jednakosti pred zakonom bila je jo{ uvek tako ~vrsto usa|ena u svest civilizovanog sveta da je jedan neuspeh pravde izazvao ogor~enje javnosti od Moskve do Njujorka. prodiskutova}emo kasnije. W. pisao rajhkancelaru Hoenloeu da je sud u Renu bio “me{avina vulgarnosti i kukavi~luka. “The American Reaction to the Dreyfus Case”. Berlin. . Onda je tu sam Drajfus. 1945. Rose A. O efektu te pretnje vidi ni`e. Autorka `eli da se zahvali profesoru S. p. {to su najpouzdaniji znaci varvarizma”. Halperin. da ne govorimo o dvobojima i pesni~anjima. 1941. koji se kolegama stalno hvali{e svojim porodi~nim bogatstvom koje je potro{io na `ene.. klasno svesni generali fanati~no {tite ~lanove svoje grupe. vidi njegov Denkwürdigkeiten. sa svojim smirenim. von Buelow. H. njegova bra}a. a da je Francuska “time isklju~ila sebe iz porodice civilizovanih nacija. jer sudska presuda ne mo`e da okon~a politi~ki sukob i da “donese svim Francuzima mir duha i srca”. osim u samoj Francuskoj. istra`ne sudije koje `ive samo od dru{tvenih veza. op. datirano 12. Po mi{ljenju (fon Buelova). svaki prestra{en onim {to mo`da zna njegov sused. septembar 1899. I.000 franaka. dok su u Nema~koj ~lanovi kajzerove pratnje otvoreno izrazili ogor~enje s kojim bi se slo`ila jedino radikalna {tampa tridesetih godina ovog veka.DRAJFUSOVA AFERA 93 slu~ajem Drajfus i tvrdile da “zemlja ostaje podeljena kao {to je bila posle Drajfusovog slu~aja”. na primer. cit. H.5 Nepravda nanesena jednom francuskom oficiru mogla je da izazove u ostalom delu sveta ~vr{}u i jedinstveniju reakciju nego sva proganjanja nema~kih Jevreja jednu generaciju kasnije. trezvenim i pomalo ironi~nim po{tenjem. 5 Jedini izuzetak. Predsednik republike. slu~aj Drajfus. koja pateti~no nude ceo svoj imetak da se oslobodi njihov ro|ak. razna su|enja jevrejskom kapetanu Alfredu Drajfusu. a zatim smanjuju ponudu na 150. nikad sasvim sigurni da li su `eleli da se `rtvuju ili da podmite general{tab. 5. bio tako “moderan” da udru`i taj predmet sa politi~kim temama.6 Dramatis personae ovog slu~aja mogle su si}i sa Balzakovih stranica: s jedne strane. dosta su tipi~ni za devetnaesti vek. Archambault u New York Times. avgusta. 6 Tako je.4 Dok afera Drajfus u svom {irem politi~kom vidu pripada dvadesetom veku. ozlogla{eni pokrovitelj bordela. 18. I niko nije. 1930-31. B. i advokat 4 Vidi G. Pored njih stoji neopisiva gomila ljudi iz Parlamenta. a sa druge je njihov protivnik Pikar. Baronu na ljubaznosti {to joj je stavio ovu studiju na raspolaganje.” citirao Herzog. potpune nepristrasnosti zakona. Affaire je bila “krilatica” nema~kog liberalizma. kada su ljudi tako pomno pratili sudske procese jer je svaka instanca bila provera najve}eg dostignu}a veka. 428. nema~ki chargé d’affaires u Parizu.

da nji7 Théodore Reinach. od monarhizma Açtion Francaise do nacionalnog bolj{evizma Dorioa i socijalnog fa{izma Deata. Od starovremskog zanosa mase Esterhazijem. drugi.94 ANTISEMITIZAM Deman`.. brojno neva`nim. istinski uveren u nevinost svog klijenta. datirano 18. pone{to praznim patosom i dramati~nom izjavom uo~i bekstva u London da je ~uo Drajfusov glas koji ga moli da podnese ovu `rtvu?8 Sve je ovo tipi~no za devetnaesti vek i sâmo nikad ne bi pre`ivelo dva svetska rata. Na koncu. juna 1898. on bi se koristio samim rabinom da bi pribavio neophodna poznanstva. Tre}a republika me|utim. Histoire sommaire de l’Affaire Drayfus. Prvi je mr`nja prema Jevrejima. antidemokratsko i antisemitsko.7 ve} bezna~ajna pronevera ro|akovog novca poslala ga je u propast. nije tim fa{isti~kim grupama. s pravom ili pogre{no. izgubila je veliki deo antiklerikalnog raspolo`enja. kao i od njene mr`nje prema Zoli odavno je ostao samo `ar. Paris. Nekada drugi lajtnant u Legiji stranaca. op. Zaista. iako svakako ne vi{e klerikalnog duha. ^ak i u svom poslednjem padu ostao je veran balzakovskoj tradiciji. p. koji se tako stra{no dosa|uje me|u tim bur`oaskim svetom da tra`i izlaz u juna{tvu ba{ kao i u lopovluku. Uvek u nevolji. Petenov napor da pretvori republiku u katoli~ku dr`avu bio je zako~en krajnjom ravnodu{no{}u naroda i neprijateljstvom ni`eg klera prema klerofa{izmu. 1924. ali koji zasniva odbranu na motivu sumnje da bi se spasao od napada i {tete po svoje li~ne interese. 8 Iskaz Jozefa Rajnaha po citatu Herzog. Francuska. Naprotiv. pod uticajem Jevreja i mo}i banaka. A {ta re}i o Zoli sa njegovim raspaljenim moralnim `arom. cit. `iveo je od sekundiranja jevrejskim oficirima u dvobojima i od ucenjivanja njihovih bogatih istovernika. I u na{e vreme naziv antidrajfusovac jo{ uvek mo`e da poslu`i za prepoznavanje svega onoga {to je antirepublikansko. Od odvajanja crkve i dr`ave. Ni izdaja ni obesni snovi o velikoj orgiji u kojoj sto hiljada pijanih pruskih ulana juri podivljalo kroz Pariz. Parlamentu i dr`avnoj ma{ini. iako paradoksalna. Ve}i delovi javnosti mogli su i dalje da misle ovo potonje. Afera Drajfus je sa svojim politi~kim implikacijama mogla da pre`ivi jer je dvama njenim elementima porasla va`nost tokom dvadesetih godina. ali je i takav imao onu `estoku strast protiv aristokratije i klera koja je jedanput zapalila @oresa i koja je sama dovela do kona~nog osloba|anja Drajfusa. Kako je pokazala Kagularova afera. 96. od stare loze. . oficiri generali{taba nisu vi{e morali da se boje gneva naroda kad su kovali zavere za coup d’état. tu je avanturista Esterhazi. dugovala svoj kolaps. istina je. on je stra{no impresionirao kolege svojom smelo{}u i besramno{}u. sumnji~avost prema samoj republici. po{to je sama katoli~ka crkva izgubila mnogo od svojih politi~kih aspiracija. Pre nekoliko godina taj pojam je jo{ uvek sadr`avao sve.

Georges Bernanos. ve} da zapravo nisu antisemiti.12 “Drajfusova afera ve} pripada tragi~nom periodu koji sigurno nije zavr{en pro{lim ratom. ve} Drajfusova afera u celini nudi prve nagove{taje dvadesetog veka. sa~uvav{i u sred 9 Da vi{e ni Klemanso pred kraj `ivota nije u to verovao jasno pokazuje primedba koju citira René Benjamin. . izrazili su najjasnije protest protiv progona Jevreja. Vidi Contamine de Latour. dok je peti. p. Dok je Nema~ka Francusku o{tro srezala i uni{tila joj unutra{nju ekonomiju demarkacionom linijom. Paris 1899. imao dobro poznate klerikalne sklonosti. Ne Drajfusov slu~aj i su|enja. Oni su. ~ak i u vreme kada je imala malo neprijatelja ali skoro nijednog prijatelja. Ono {to je Francusku nateralo da padne bila je ~injenica da ona nije vi{e imala pravih drajfusovaca. pod naslovom Le Monument Henry. umesno prime}uje da su od pet oficira iz Prvog svetskog rata ~etvorica – Fo{. Brogan.9 Na kraju krajeva. W. do 1899. koje je re`im iz Vi{ija hteo jo{ jednom da pretvori u politi~ke sile. Paris. koji se dr`ao u skoro celom francuskom Jevrejstvu.11 Nastojali su da mobili{u katoli~ko sve{tenstvo protiv Jevreja. Montreal. bio je u mladosti andirajfusovac. Edouard Drumont. La Grande crise de la République Français: observations sur la vie politique des français de 1918 à 1938. on je bio u general{tabu vojne uprave Pariza od 1895. u Revue de Paris. hvale}i se sve vreme da antisemitizam nije morao da se uvozi iz Nema~ke i da se njihov zakon koji reguli{e Jevreje razlikuje u su{tinskim ta~kama od zakona rajha. La grande peur des bien-pesants. Spisak upisnika kasnije je objavio Kilar. u vreme kad niko osim proverenih antidrajfusovaca ne bi bio tolerisan. mnogo spremnije od bilo kog kvislinga. Clémanceau dans la retraite. On je bio jedan od upisnika za “Henry Memorial” koji je osnovao Libre Parole u ~ast nesre}nog pukovnika Anrija koji je samoubistvom platio svoje krivotvorine dok je bio u general{tabu. poznati privr`enik Action Français. a time su potvrdili da sve{tenici ne samo {to su izgubili svoj politi~ki uticaj. Ta afera je otkrila isti nehumani karakter. @ofr. [to se ti~e Petena. p. pukao je na samoj francuskoj strani. p. cit. jedan od urednika L’Aurore (Klemansoove novine). Lioti i Fajol bili lo{i republikanci. 262. Peten. francuske vo|e u Vi{iju neve{to su baratale starom Baresovom formulom o “autonomnim pokrajinama”. jednakost i pravda jo{ uvek mogu da se odbrane ili ostvare u republici. Paris 1931. a to je upravo demokratija?” 10 Weygand. Koliko je Petenova grupa neznatno bila proizvod nema~kog fa{izma jasno je pokazala njena ropska privr`enost starim formulama od pre ~etrdeset godina. upravo biskupi i sinodi. republika je kao prezrela vo}ka pala u ~eljust stare antidrajfusovske grupe10 koja je uvek sa~injavala jezgro njene vojske. 5769.DRAJFUSOVA AFERA 95 hov uticaj nikad nije bio tako slab kao u trenutku kad je stvarno do{lo do kolapsa. Vidi posebno Yves Simon. D. nikoga ko bi verovao da demokratija i sloboda. I. Kao {to je Bernanos istakao 1931. Naprotiv. 1941. uveli antijevrejske zakone. sabijaju}i je time sve vi{e. 12 Cf.. 249: “Nada? Nemogu}e! Kako da se i dalje nadam kad vi{e ne verujem u ono {to me je uznosilo. 1930. 11 Mit po kome je Rajh Petenu nametnuo antijevrejski zakon. “Le Maréchal Pétain”. op. 382.

. Slabe i jedva raspoznatljive u ranim decenijama veka. Herzog. U njoj je o{tro ocrtan jedan broj karakteristi~nih crta dvadesetog veka. Gladbach. Series XL. M. p. cit. Zar ne vidite da je jedini razlog tako besnog napada na [erer-Kestnera to {to on pripada generaciji koja je verovala u slobodu i radila za nju? Danas se sle`e ramenima na takve stvari. Der integrale Nationalismus in Frankreich: Charles Maurras und die Action Française. 1910.. morali su brojno da rastu sve dok nisu postali jake na13 Waldemar Gurian.” Naravno. Mi se ovde u su{tini bavimo politi~kom orijentacijom Drajfusove afere a ne zakonskim aspektima slu~aja. u Cahier de la quinzaine. pravi o{tru razliku izme|u monarhisti~kog pokreta i drugih reakcionarnih tendencija. Hitlerova propaganda govorila je njenim jezikom koji je dugo bio blizak i nikad sasvim zaboravljen. ’staromodna velikodu{nost’“. . Posle trideset godine blagog. To {to “cezarizam”13 Action Française-a i nihilisti~ki nacionalizam Baresov i Morasov nikada nisu uspeli u svom izvornom obliku.96 ANTISEMITIZAM haosa neobuzdane strasti i plamene mr`nje nepojmljivo hladno i bezose}ajno srce. ova preovla|uju}a mr`nja prema slobodi je na{la zlatnu `icu. Tokom trideset godina je legenda o svetskoj zaveri bila samo konvencionalni oslonac `ute {tampe i jeftinih romana i svet je lako zaboravio da je ne tako davno. one su na kraju izronile na punu dnevnu svetlost i otkrile da su deo glavnih tokova modernih vremena. No. 1929. Kad je iskrsla Drajfusova stvar. Frankfurt-am-Main. op.14 Sli~no tome.. koje je stvorila ekonomija devetnaestog veka. cela nacija lupala glavu poku{avaju}i da odredi da li “tajni Rim” ili “tajni Juda” dr`i uzde svetske politike. postalo je pomalo te{ko setiti se da je povik “Smrt Jevrejima” odjekivao uzdu` i popreko moderne dr`ave jednom ranije kada se njena unutra{nja politika kristalisala u temi antisemitizma. 1931. 10. ’Sedobradi starci’. Déclassé. smeju se njima. Nedostajala im je dru{tvena vizija i oni nisu bili u stanju da u popularne izraze prevedu one mentalne fantazmagorije koje je probudio njihov prezir prema intelektu. “Apologie pour notre passé”. @il Gerenovi su morali da ~ekaju skoro ~etrdeset godina dok atmosfera nije bila ponovo zrela za kvazi-vojne juri{ne trupe. ali u vreme kad su “Protokoli sionskuh mudraca” bili jo{ uvek nepoznati. januara 1898. 92. Daniel Halévy.. da bi opravdao uspon brutalnosti i beskrupuloznosti.. 14 Za stvaranje ovakvih mitova na obe strane. ~vrsta i nihilisti~ka filozofija mr`nje duha prema sebi samom15 bila je pomalo na zalasku kada svet u privremenom miru sa sobom nije dopu{tao da se stane na put izuzetnim kriminalcima. datirano 6. 15 Izuzetno moderan ton je pogo|en u Zolinom Letter to France iz 1898: “^ujemo sa svih strana da je koncept slobode propao. ~isto dru{tvenog oblika dru{tvene diskriminacije. treba zahvaliti razli~itim razlozima. koji idu iz nedostatka. Isti autor razmatra Drajfusov slu~aj u svom Die politischen und sozialen Ideen des französischen Katolizismus. prave posledice afere ne}e se na}i u Francuskoj. ali razlog zbog ~ega je Francuska bila laka `rtva fa{isti~ke agresije ne treba daleko tra`iti.

Njen junak nije Drajfus ve} Klemanso i ona ne po~inje hap{enjem jevrejskog {tabnog oficira. 273. dakle. poku{aj ubistva Laborija. upravo je spoljna politika republike pretrpela udarac. l. p. mogao skoro bez napora da postane realnost u Nema~koj. 32. Predigra nacizma izvodila se preko cele evropske scene. nesavr{eno razre{en “zlo~in”. . 17 Da li je pukovnik Anri falsifikovao bordereau po nare|enju {efa general{taba ili na sopstvenu inicijativu. u Die Neue Zeit. jasno je analizirala Roza Luksemburg u ~lanku. Uprkos tome ona je u tom periodu uspela da. Sli~no tome. mogla je da ostvari samo malu prakti~anu dobit. p. sakupi ~ak 1. Drajfusovog zastupnika na sudu u Renu. nikada nije sasvim rasvetljen. n. I tom. Cf. pokazalo na kraju kao ~inilac koji je jedan pomalo klimav privatni posao pretvorio u kolosalnu prevaru. podr{ka Parlamenta zajmovima. bio je prisiljen da podmiti {tampu. 1933. 16 Farsi~nu prirodu razli~itih poku{aja iz devedesetih godina da se izvr{i coup d’état. a u zamenu su odredili preterane kamate. “Die soziale Krise in Frankreich”. Tek posle nekoliko godina postalo je zaista jasno da je jo{ va`nije bilo to {to je uni{teno nekih pola miliona Francuza srednje klase. pola Parlamenta i sve vi{e ~inovnike. Na gradnju kanala se uop{te vi{e gledalo kao na javnu i nacionalnu slu`bu nego kao na privatno preduze}e. Zbog toga je bilo potrebno uklju~ivanje ljudi iz srednje klase. Demokratie und Nationalismus in Frankreich. Panamska kompanija. Correspondance: lettres à Maitre Labori. Drajfusov slu~aj je zato vi{e nego bizaran.18 Taj je uspeh jo{ zna~ajniji ako se ima u vidu obazrivost francuske srednje klase u nov~anim stvarima. Da bi izbegao zabranu novih zajmova. u samoj Francuskoj. Emil Zola. koji su svoje glupe krivotvorine {irili no}u po ulicama Pariza.539. pre toga je coup d’état. 18 Cf. I {tampa i Parlamentarna istra`na komisija do{le su otprilike do istog zaklju~ka: kompanija je bila bankrot ve} nekoliko godina. Tajna uspeha te kompanije le`i u ~injenici da je nekoliko njenih javnih zajmova redovno podr`avao Parlament. 1901. i 1888. Tako se ono {to je prvobitno izazvalo poverenje javnosti u poduhvat.335. Walter Frank. Kada je kompanija bankrotirala.17 afera {tapskih oficira preru{enih la`nim bradama i tamnim nao~arima. 1929. ve} panamskim skandalom. Hamburg. pod rukovodstvom de Lesepa koji je izgradio Suecki kanal.DRAJFUSOVA AFERA 97 cionalne manjine.454 franka u privatnim zajmovima. jo{ uvek se ne zna. koji je ostao tek groteskna zavera16 u Francuskoj. Tvrdili su da je de Lasep `iveo nadaju}i se ~udu i gaje}i san da }e novi fondovi nekako ubrzo do}i da poguraju posao. II: Tre}a republika i francuska jevrejska zajednica IZME\U 1880. Paris.

On je Libre Parole-u. Zajam nije prikupljen i akcionarima je jednostavno 600.. 271) ka`e to sa`eto: “Kad god bi Rajnah ne{to progutao. Rajnah je i{ao tako daleko da je anga`ovao pomo} biv{ih policijskih inspektora cene}i glavu svoga rivala deset hiljada franaka. 156. 155. postavljaju}i jedini uslov da prikrije njega li~no kad objavi raskrinkavanje.19 Rajnah je bio tajni finansijski savetnik vlade tokom osamdesetih. 19 Cf. Drumonov dnevnik.. op. 21 Bares (citirao Bernanos. Herc je samo za unutarparlamentarne transakcije uzeo avans od ~itavih 600. tako da su stotine politi~ara svako jutro do~ekivale kao na iglama. p. sama kompanija nije primila samo malo novca. me|utim. Georges Suarez.. op. sa tira`om od 300.98 ANTISEMITIZAM Jevreja nije bilo ni me|u podmi}enim ~lanovima Parlamenta niti u upravi kompanije. Njihova imena. on je preduzeo korak ~ije se posledice po francusku jevrejsku zajednicu te{ko mogu preuveli~ati.. La vie orgueilleuse de Clémanceau.21 Naravno.23 Malo pre smrti. Libre Parole se preko no}i preobrazio od malog i bezna~ajnog lista u jedne od najuticajnijih novina u zemlji. cit. bio preuranjen.000 franaka. u poglavlju naslovljenom “Panama”. cf. 157. pokazali su se najzad kao opasna sila u Tre}oj republici. u ~emu sam Rajnah nije imao uspeha.20 pa je tako odr`avao njene veze sa Panamskom kompanijom. s druge strane. cit. me|itim. op. prvi rade}i na desnom krilu bur`oaskih partija a drugi na radikalima (antiklerikalnim partijama sitne bur`oazije). Lista krivaca objavljivana je u kratkim nastavcima. p. Paris 1930. Kratko pre raspada. op. a s njim i cela antisemitska {tampa i pokret. takmi~ili su se za ~ast da dele bak{i{ ~lanovima Kabineta. Mu~en Hercovom ucenom. Suarez. me|utim.” 22 Cf. antisemitskom dnevnom listu Edara Drimona dao svoj spisak podmi}enih ~lanova Parlamenta. ta mu je slu`ba davala tako dobar uvid u obim korupcije da je stalno mogao da ucenjuje svog {efa i da ga sve dublje uvaljuje u {kripac. na kraju je izvr{io samoubistvo. . cit. 20 Takvo je na primer bilo svedo~enje biv{eg ministra Ruvijea pred Istra`nom komisijom. on je slu`io Rajnahu kao veza sa radikalnim krilom Parlamenta. dok je Hercova uloga bila dvostruka. Avans je. @ak Rajnah i Kornelius Herc. 23 Sva|a izme|u Rajnaha i Herca dala je panamskom skandalu duh gangsterizma neobi~an za devetnaesti vek. cit.22 Cela ru`na prevara zavr{ila se porazno po Rajnaha. cf.000 franaka oti{lo iz d`epa. Opiru}i se Hercovoj uceni.000 primeraka. [to je nesigurnija bila situacija u kompaniji. to je naravno vi{a bila vrednost kamata. Suarez. p. sve dok. bio je tu prili~an broj manjih jevrejskih biznismena koji su radili i za Herca i za Rajnaha. p. upravo Kornelius Herc je znao kako da ga natera da to povrati. mogu sasvim da po~ivaju u zaboravu u koji su zaslu`eno i pala. me|utim. takozvanih “primalaca”. na kraju. Frank. S jedne strane. Zlatna mogu}nost koju je ponudio Rajnah rukovo|ena je sa savr{enom brigom i ve{tinom.

25 Odmah posle zaklju~ivanja mirovnog ugovora 1871. razotkrio je da su ~lanovi Parlamenta i civilni slu`benici postali biznismeni. Mejer je pripadao najotrovnijem delu antidrajfusovaca. p. Pokr{teni Jevrejin. a sa nema~ke Blajheder. ~ijim je finansijskim poslovima rukovodio s francuske strane Rot{ild. Rot{ildova grupa je jo{ uvek bila dovoljno mo}na da dovede do bankrotstva Catholic Union Générale. Poku{aj njihovih rivala. a ona ih je zbog njihovih posebnih usluga neposredno {titila. op. dok su vladaju}e klase i dalje bile indiferentne prema upravljanju dr`avom.. izneo nevidljivo na videlo. me|utim. U takvim okolnostima Jevreji su. manje ili vi{e apsolutne ili ustavne. vidi tako|e stavke u Hoenloeovom dnevniku.DRAJFUSOVA AFERA 99 Panamski skandal. a prava je svrha toga bila da uni{ti jevrejske bankare. Parlamentarni sistem je dopu{tao liberalnoj bur`oaziji da preuzme kontrolu nad dr`avnom ma{inom. kako se Drimon izrazio. op. da je republika prvi oblik koji njima zaista nije od koristi.26 Novina nije bila monarhisti~ki smer. Jevreji nisu nikada pripadali i zato su gledali na nju sa osnovanom sumnjom. rukovo|enje finansijama dr`ave dosta dobro su monopolisali Rot{ildovi. 97. me|utim. a protiv republike. Prvo. Do uspostavljanja Tre}e republike. raniji zastupnik ku}e. kod Herzog. Charensol. jer se sada preko Parlamenta mogla posti}i finansijska ekspanzija {ira od najlu|ih snova ranije monarhije. . 25 Vidi Bernard Lazare. cit. bili najzavisniji element u dru{tvu ba{ zato {to mu nisu stvarno pripadali. 1896. cit. Godine 1882. pokazao je da su posrednici izme|u privatnog preduze}a (u ovom slu~aju kompanije) i dr`avne ma{inerije bili skoro isklju~ivo Jevreji. Levaillant. “Le spectacle du jour”. u L’Iniquité. Toj bur`oaziji. Izgledalo je. koji je. Rot{ildovi su se upustili u politiku kao nikad ranije: istupili su otvoreno za monarhiju. Re`imu Jevreji vi{e nisu bili potrebni kao ranije. “La Genèse de l’antisémitisme sous la troisième République”. I politi~ki uticaj i dru{tveni polo`aj Jevreja opstajali su vekovima zahvaljuju}i ~injenici da su oni bili zatvorena grupa koja je radila neposredno za dr`avu. 1899. Njihova bliska i neposredna veza sa ma{inerijom vlasti bila je mogu}na samo dok je dr`ava ostajala na distanci od naroda. Contre l’Antisémitisme: histoire d’une polémique. doneo je sa sobom dva otkri}a. ve} ~injenica da je prvi put jedna va`na jevrejska finansijska sila stala u opoziciju vladaju}em re`imu. sa stanovi{ta dr`ave. Do tada su se Rot{ildovi prilago|avali svakom politi~kom sistemu koji je bio na vlasti. datirano 11.24 Najvi{e je iznena|ivalo {to su svi ti Jevreji koji su radili u tako prisnim odnosima sa dr`avom bili do{ljaci. da istrgnu deo iz njihovih ruku osnivanjem Crédit Mobilier zavr{io se kompromisom. Jedan od glasnogovornika te mo}ne grupe bio je Artur Mejer. izdava~ Gaulois. 26 O sau~esni{tvu Haute Banque u orleanisti~kom pokretu vidi G. u Revue des études juives. bra}e Perer. Paris. (1907). jun 1898. Kao drugo. Vidi Klemanso. LIII vol. Tako su vode}e jevrejske ku}e postepeno nestajale sa scene finansijske politike i upu}ivale se sve vi{e i vi{e antisemitskim pokretima re{enim da vrate do24 Cf.

smesta izgubili uticaj ne samo na kabinetske krugove. S pravom je re~eno da je u tom periodu francuske istorije svaka partija imala svog Jevrejina. ta se individua spremno preokrenula u parlamentarca stare {kole i posle nekoliko godina (1879) je dao ostavku. kao na primer Gambeti. pp. a pravi metod korupcija. 30 Kao {to prime}uje Frank (op. cit. po~eli su da zauzimaju narastaju}i deo trgova~kog `ivota Tre}e republike. od oportunista do radikala i od koalicionista do krajnje desnice odlu~ili su se kakvu politiku tra`e od svojih predstavnika i koje metode ovi treba da primenjuju. pp. Bez njihove pomo}i razvoj nacionalne dr`ave u osamnaestom veku i njena nezavisna civilna slu`ba bile bi nepojmljive. I kad ga je dobilo u predsedniku generalu Mekmehonu (~ije je jedino posebno obele`je bio njegov poraz kod Sedana). op.30 Razlika je.). prido{lice me|u jevrejskim plutokratima. makar i za trenutak. cit. bila duboka. Ono {to su Rot{ildovi skoro zaboravili i {to ih umalo nije ko{talo mo}i bila je jednostavna ~injenica da su. ve} i na Jevreje. 265 ff.. Emigrirav{i u Ameriku u ranoj mladosti. Kornelius Herc se rodio u Francuskoj kao sin bavarskih roditelja. Za na~in na koji su doma}i Jevreji nestali iz javne slu`be je karakteristi~na ~injenica da ~im su poslovi Panamske kompanije po{li lo{e. Les Finances de la Troisième République. Jevrejski doseljenici prvi su videli svoju {ansu. kao {to je nekada svaka kraljevska porodica imala svog dvorskog Jevrejina. upravo tim dvorskim Jevrejima zapadna jevrejska zajednica dugu27 O tada{njim sklonostima prema bonapartizmu vidi Frank. Prava politika bila je za{tita ste~enih prava. cit. razli~iti elementi u dru{tvu.. cf. op.. 28 @ak Rajnah se rodio u Nema~koj.29 Posle 1881. oportunisti svog Rajnaha a radikali svog dr Korneliusa Herca. VI. desnica je imala svog Artura Mejera. Bernanos. 2 chapter. U me|uvremenu. na osnovu neobjavljenih dokumenata uzetih iz arhiva nema~kog ministra stranih poslova. Paris 1937. op. me|utim. drugi sunarodnici. Brogan. vidi Brogin. u detalje opisuje kako je birokratija stekla kontrolu nad javnim fondovima i kako je bud`etska komisija bila potpuno rukovo|ena privatnim interesima. op. zamenjen je Rajnahom. 192: “Mnogi od njih. S osvrtom na ekonomski polo`aj ~lanova Parlamenta cf. .100 ANTISEMITIZAM bre stare dane.27 U me|uvremenu. njen finansijski savetnik. 419. 321 ff.. Za dalje detalje. cit. primio je italijansko baronstvo i naturalizovao se u Francuskoj. me|utim. povukav{i se iz aktivnog interesa re`ima. 29 Georges Lachapelle. iz vojnog poraza i ekonomskog kolapsa. Najzad. Book. Iz pokolja 20.. prevara je (da citiramo Leona Saja) postala jedini zakon. nisu imali ~ak ni presvlaku donjeg ve{a”. p. pp. iza{ao je zapravo re`im ~ija je sposobnost vladanja bila sumnjiva od samog po~etka.28 Oni su sasvim jasno shvatili da republika koja se razvila nije bila logi~an nastavak jedinstvenog narodnog uspona.. Levi-Kremijo.000 komunara. stekao je dr`avljanstvo i tamo zgrnuo bogatstvo. naravno. bulan`erizam svog Alfreda Nakea. Ulaganje jevrejskog kapitala u dr`avu pomoglo je Jevrejima da dobiju produktivnu ulogu u ekonomiji Evrope. p. 54 ff. cit. Zaista je bilo ta~no da je dru{tvo koje je za tri godine dovedeno na ivicu propasti tra`ilo diktatora.

da ne govorimo o interesima zemlje u celini. p. Jevreji su mogli da ostanu odvojena grupa izvan dru{tva samo dok je manje ili vi{e homogena i stabilna dr`avna ma{ina mogla da ih koristi i imala interesa da ih {titi.31 One su samo u jo{ dublji mrak zavile tajanstvene i skandalozne veze izme|u biznisa i politike. niko drugi do Rot{ildovi su preuzeli da plasiraju ruski zajam. Tako.. Propast dr`avne ma{ine donela je nestajanje zatvorenih jevrejskih krugova koji su tako dugo bili srasli sa njom.. mnogo ~e{}e. `ive tajanstveno. da vode biznis dr`ave. dok je Artur Majer. od njih su mogla da se naprave `rtvena jagnjad kada je trebalo ubla`iti javno gnu{anje. Prvi znak se pojavio u aferi predvo|enoj skoro naturalizovanim francuskim Jevrejima. {to su vladaju}e klase pokazale da su nesposobne da i dalje {tite svoje interese. Po{to su oni bili Jevreji. oni naska~u. Ti paraziti na korumpiranom telu stvorili su jedno potpuno dekadentno dru{tvo sa izvanredno opasnim alibijem. njih nije teralo u vakuum u kome bi i dalje mogli da vegetiraju izvan dr`ave i dru{tva. u vreme kada je novac bio jedan od zna~ajnih rekvizita vlasti. Ni{ta im nije zna~ilo {to je korupcija dr`ave po~ela i bez pomo}i Jevreja. 1901. Antisemiti su mogli odmah da upere prst na jevrejske parazite u korumpiranom dru{tvu da bi “dokazali” da su svi Jevreji svuda bili samo termiti u ina~e zdravom telu naroda. a koji je bio nametnut odozgo. dolaze bog zna odakle... {to su politika biznismena (u bur`oaskom dru{tvu kome Jevreji nisu pripadali) i njihov ideal neograni~ene konkurencije doveli do razjedinjavanja dr`ave na partijske politike. Oni ne umiru. Mnogo katastrofalniji je bio proces koji je tako|e po~eo u to vreme. Paris. . nije dovelo do nestanka Jevreja. Za tako ne{to su Jevreji bili prebogati i. dru{tvenim vezama. uprkos njihovoj poznatoj opoziciji prema Tre}oj republici. Mutne transakcije Rajnaha i njegovih ortaka nisu ~ak vodile do trajnog bogatstva. Antisemiti koji su sebe nazivali patriotima uveli su ove nove vrste nacionalnog ose}anja koje su se pre svega sastojale od potpune rehabilitacije sopstvenog naroda i {iroke osude svih ostalih. koje su ~inile glavnu sponu izme|u privatne trgovine i ma{i31 Tim prido{licama Drimonova optu`ba pripisuje (Les Trétaux du succès. 237): “Ti veliki Jevreji koji su po~eli ni od ~ega i postigli sve. oni su odr`ali izvesne veze sa dr`avnom ma{inom i nastavili. umiru poga|aju}i se. Naprotiv.. Oni su pre nastojali da u|u u odre|ene dru{tvene “krugove”. premda u su{tinski razli~itom obliku. Prido{lice su ispunile jaz izme|u sveta trgovine i dr`ave. Raspadanje dr`ave na frakcije.DRAJFUSOVA AFERA 101 je svoju emancipaciju. dakle. Posle toga stvari su mogle da idu istim dobrim starim putem. ili. u skladu sa svojim politi~kim sklonostima. iako pokr{ten i osvedo~eni monarhista. ume{an u panamski skandal.. To zna~i da su doma}i Jevreji sledili prido{lice. Ovo. oni hlape”. iako je razbilo zatvoreno dru{tvo Jevreja. oni ne dolaze. isuvi{e mo}ni. nad kojima su njihova doma}a bra}a izgubila kontrolu na veoma sli~an na~in kao u Nema~koj u periodu inflacije.

^ak je i njen ozlogla{eni monarhizam bio. niti esprit de corps nije okupio te oficire da formiraju reakcionarni bedem protiv republike i protiv demokratskih uticaja. ako je prepu{tena sama sebi. gde je pristup bio lak. koji je od revolucije insistirao na podr`avanju reakcionarnih i antirepublikanskih pokreta. Ali. Republika se nikada nije usudila da njome vlada.32 Odbijanje dr`ave da demokratizuje vojsku i da je podvrgne civilnim vlastima povuklo je zna~ajne konsekvence.. loc. u The Contemporary Review LXXIV tom (oktobar 1898). Njegov je uticaj bio mo`da podjednako jak na one oficire koji su bili ne{to ni`eg roda. oni su sada bili podeljeni u grupe. pa ~ak i protiv nje”. stoji rigorozna isklju~ivost vojske. Ti oficiri bili su pod jakim uticajem klera. nasle|e iz Drugog carstva. ~ija je korist za dr`avu bila o~igledna. cit. III: Vojska i kler protiv republike PRIVIDNO po strani od svih takvih ~inilaca. a privr`enost nestalna. kao emigrés. 33 Vidi Luxemburg. “Razlog zbog kog vojska nije bila sklona da se pokrene bio je taj {to je `elela da poka`e da se protivi civilnoj vlasti republike. ali koji su se nadali da }e po staroj crkvenoj praksi isticanja talenata bez obzira na lozu biti unapre|eni uz pomo} sve{tenstva.33 Savremeni novinari i kasniji istori~ari u~inili su juna~ke napore da pove`u sukob izme|u vojnih i civilnih vlasti tokom Drajfusove afere putem ideje antagonizma izme|u “bi32 Vidi odli~an anonimni ~lanak “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”. uprkos druga~ijim tvrdnjama.” . ona zaista nevoljno u~estvovala. me|usobno antagonisti~ke ali sve usredsre|ene na isti cilj: da pomognu dru{tvu da se pothranjuje na ra~un dr`ave. ~vrsto povezanu grupu. spremna da brani svoje povlastice “bez obzira na dr`avu. dok su Jevreji ranije predstavljali jaku. ne gube}i u isto vreme snagu te opozicije pot~injavanjem monarhiji. borili protiv svoje otad`bine tokom revolucionarnih ratova. to su jednostavno u~inile kastinske veze. tako karakteristi~na za kastinski sistem. prividno imuna na celu korupciju stajala je vojska. Da ta sila u vlasti jedne kaste. jasno pokazuje pri~a o skoro burlesknom coups d’état u ~emu je. ~ak i kad su monarhisti~ke simpatije i intrige do{le do otvorenog izra`aja u Bulan`eovoj krizi. u krajnjoj liniji. samo izgovor da se vojska sa~uva kao grupa nezavisnog interesa. nije ni za ni protiv bilo koga. Ni vojni~ki `ivot. Oficirsku klasu su tad kao i ranije ~inili sinovi onih starih aristokratskih porodica ~iji su se preci. profesionalna ~ast. Nasuprot promenljivim i fluidnim grupama dru{tva i Parlamenta.102 ANTISEMITIZAM nerije vlasti. To je od armije napravilo celinu izvan nacije i stvorilo oru`anu silu ~ija se lojalnost mogla okrenuti u pravcu koji niko ne bi mogao da predska`e.

Bila je velika gre{ka katoli~kih politi~ara {to su zami{ljali da. 1894-1910. Obave{tajni odsek general{taba bio je relativno i sam ekspert u biznisu. kako je rekao Klemanso. morala da plati ovu gre{ku potpunim gubitkom politi~kog uticaja u Francuskoj. Tipi~ni primeri su [panija. “La Croisade”. gde je sukob nacija svaki dan pretio da dezorganizuje dr`avu. Valter Frank. koji je u republici i u demokratiji video gubitak sva34 Pod tim hap{enjem Maksimilijan Harden (nema~ki Jevrejin) opisuje slu~aj Drajfus u Die Zukunft (1898). 38 Cf. upotrebljava istu parolu u naslovu svog poglavlja o Drajfusu. nije mogla da prodaje vi{e nego {to je proizvela. Do kraja pro{log veka katoli~ko sve{tenstvo je nastojalo da povrati svoju staru politi~ku mo} ba{ u onim krugovima u kojima su. antisemita istori~ar.36 Kada se obave{tajno odeljenje pokazalo kao obi~na fabrika falsifikata. ili predsednikov zet po~astima i odlikovanjima?35 Zaista.37 niko u Francuskoj.. kao {to je i ko`ar mogao da trguje ko`om a onda da postane predsednik republike. Zar nisu tako otvoreno trgovali krivotvorenim bordereaux i prodavali ih tako non{alantno stranim vojnim ata{eima. opisao Deuxième Bureau. Paris. 1930. p. 35 Panamskom kanalu prethodila je takozvana “Vilsonova afera”. gde je dekadentna feudalna aristokratija donela zemlji ekonomsku i kulturnu propast. mogu da iskoriste francusku vojsku jednostavno zato {to je ona antirepublikanska. zapravo. ~ak ni vojska. iz ovog ili onog razloga. demokratija u vojsci izgleda kao njen najopasniji takmac”. koji je bio u poziciji da zna.” . Les Signes avant-coureurs de la séparation. Katoli~ka crkva je tada dugovala svoju popularnost {iroko rasprostranjenom skepticizmu. gde je izgledalo da nacija brzo tone u blato sukobljenih interesa. nije bio tako ozbiljno kompromitovan kao Crkva.DRAJFUSOVA AFERA 103 znismena i vojnika”.38 Vojska. rado je prihvatila vo|stvo katoli~kog sve{tenstva jer je ono osiguravalo bar civilno vo|stvo bez koga je vojno gubilo svoj “raison d’être i odbranu principa otelovljenog u civilnom dru{tvu”. Clemanceau. A takav je slu~aj bio i u Francuskoj. mora da je bila stalan izvor neprilika za onu gospodu u kontraobave{tajnoj slu`ba koja. i Austro-Ugarska.34 Mi danas. svetovne vlasti bile u opadanju me|u narodom. Italija izgleda da podle`e. nema~kog ata{ea koji je goreo od `elje da otkrije vi{e vojnih tajni nego {to je Francuska imala da sakrije. dok Bernanos (op. 36 Vidi otac Eduard Lecanuet. cit. kako je Esterhazi. 1930. sledstveno njihovoj evropskoj politici. Crkva je. p. revnost [varckopena.: “[panija se savija pod jarmom Rimske crkve. 37 Vidi Bruno Weil. cit. Jedine preostale zemlje su katoli~ka Austrija ve} u samrtnoj borbi i Francuska iz revolucije. koju je Tre}a republika ostavila u politi~kom vakuumu. Predsednikov zet je zate~en kako rukovodi otvorenom trgovinom odlikovanjima i ordenjem. najzad. 413) prime}uje u istom duhu da “ta~no ili ne. Paris. L’Affaire Dreyfus. 169. znamo kako je neopravdano to indirektno antisemitsko tuma~enje. me|utim. protiv koje papski neprijatelji i sad dr`e front. op.

182. 1934. dok je jedna tako uva`ena osoba kao dominikanac otac Didon pozivao studente Collège D’Arcueil da “izvuku ma~. Ne veruju}i u svoje utemeljenje na drugom svetu. koji }e ubudu}e dominirati celim monarhisti~kim i ekstremno nacionalisti~kim pokretom. Koch. cit.” U Jesuiten-Lexikon.44 {to je uglavnom posledica njihovog statuta po kome svaki isku{enik mora da doka`e da nema jevrejske krvi ~etiri 39 Cf. Paderborn. op. vodio je politiku prilago|avanja. J. 127 ff. op. odsecaju glave. to je prouzrokovalo po{tovanje prema sve{tenstvu. S. p.: “Dru`ba Isusova je svojim ustrojstvom bolje od svih redova za{ti}ena od jevrejskih uticaja. u Jewish Social Studies. Zaista. p. op. 43 Vidi gore bele{ku 10. On je pronosio antijevrejsku propagandu mnogo pre nego {to je Italija postala fa{isti~ka i na njegovu politiku nije uticalo antihri{}ansko dr`anje nacista. Austriji i [paniji. pp. datirano 21. januar 1898. ti “katolici” su zahtevali vi{e vlasti za sve revolucionarne institucije. Mnogima je hijerarhijski sistem Crkve izgledao kao jedini spas od haosa. njena reakcionarna politika u Francuskoj. 1939. karakter religioznog o`ivljavanja. 152: “Tu poentu nikada nije suvi{no ponoviti: pokretom reakcije koja je sledila iza pada i poraza carstva zaista se okoristio kler. 44 Jezuitski ~asopis Civiltà Cattolica decenijama je bio najglasniji antisemitiski i najuticajniji katoli~ki ~asopis na svetu. kao i podr{ka koju je davala antisemitskim tendencijama u Be~u. pobesne i ubijaju sve oko sebe”. njegova ku}a u Renu osvojena na juri{ pod rukovodstvom tri sve{tenika41. U tome je. cit. “katolici bez vere”. kada je Viktor Ba{ podigao zahtev za obnovu sudskog postupka.39 Zapravo su u to vreme Crkvu najdoslednije podr`avali eksponenti takozvanog “cerebralnog katolicizma”. op.. vi{e od nekog religioznog o`ivljavanja. ni njegovi obi~ni verski redovi.40 Najve}i deo katoli~kog sve{tenstva. Vidi Joshua Starr.. seju strah. kao {to je jasno pokazala Drajfusova afera. . cit. 42 Vidi Lecanuet. Zahvaljuju}i njima nacionalna reakcija poprimila je posle 1873. na politi~ku liniju katoli~ke crkve nije uticalo obi~no sve{tenstvo.43 {to je svakako spomenik za sva vremena {okantnoj korupciji vi{ih klasa francuskog naroda tog doba. Bernanos. Prema L. 41 Cf. Herzog. ~lanak “Juden”. cit. To je zapravo bila crta koju je prvi izrekao Drimon a kasnije podr`ao Moras. “Italy’s Antisemites”.. [to se ti~e Evrope. Parizu i Al`iru.42 Sli~no je bilo gledi{te i tri stotine manjih sve{tenika koji su se ovekove~ili u Henry Memorial kako je nazvan spisak upisnika Libre Parole za fond u korist madam Anri (udovice pukovnika koji je izvr{io samoubistvo dok je bio u zatvoru). duboko upleten u politi~ke manevre.” 40 O Drumonu i poreklu “intelektualnog katolicizma” vidi Bernanos.. Upravo su jezuiti uvek i u pisanoj i u govornoj re~i najbolje predstavljali antisemitsku {kolu katoli~kog sve{tenstva. a svakako ne homines religiosi.104 ANTISEMITIZAM kog reda. sigurnosti i politi~ke volje. bila je verovatno neposredna posledica uticaja jezuita. Tako je. bio izuzetno uspe{an. U periodu Drajfusove krize.

Nastojnik reda mo`e da prenebregne ove zahteve u pojedina~nim slu~ajevima. Drajfusova porodica je pripadala onom delu jevrejstva koje je nastojalo da se asimiluje prihvatanjem svojevrsnog antisemitizma. doselili u Pariz. Vi{e sve{tenstvo na{ih dana ulogorilo se ispred Svete stolice i Crkva je postala ono {to je Belarmin.. Boehmer. sléde}i odstupanje sa te teritorije. preuzeli su istaknutu ulogu u ovom dru{tvenom usponu. LXXIV. kastinskim duhom 45 Prvobitno. “K. vidi André Foucault.. prema nedavno naseljenim ’Poljacima’ iz Galicije. kao i Drajfusova porodica. 284: “Od 1820.: “Rot{ild.” 48 O alza{kim Jevrejima. Paris 1910.” . H. Un nouvel aspect de l’Affaire Dreyfus u Les Oeuvres Libres.. poslednji propis iz 1923.DRAJFUSOVA AFERA 105 generacije unazad. postavljao je uslov da se ispita unazad do pete generacije. nije postojalo ne{to kao nezavisne nacionalne crkve sposobne da se odupru papskim redovima kojima su diktirali jezuiti. T. “Le spectacle du jour”. kao i potpunih prido{lica. Upravo se tu za~eo prvi uzrok trvenja. prevod sa nema~kog. uvek zahtevao da ona postane. apsolutna monarhija ~ijom politikom mogu upravljati jezuiti i ~iji se razvoj mo`e odrediti pritiskom na dugme. da `ive u bliskim odnosima sa na{im starim porodicama.48 To pode{avanje prema francuskoj aristokratiji imalo je jedan neizbe`an rezultat: Jevreji su poku{ali da ubace svoje sinove u iste vi{e vojne slu`be koje su dr`ali sinovi njihovih novoste~enih prijatelja. veliki jezuitski polemi~ar.” u Contemporary Review. V. sukobili su se sa okorelim kastinskim duhom koji su zaboravili zbog lake atmosfere salona. Jevreji iz Alzasa koji su se..47 Dosta ~udno. Njihova `elja da se potpuno prilagode galskim obi~ajima. Ali kada su po~eli da tra`e jednakost u vojsci.45 A od po~etka devetnaestog veka me|unarodna politika Crkve pre{la je u njihove ruke. bili su isklju~eni svi hri{}ani jevrejskog porekla. Les Jésuites. Jevreji su se suo~ili sa odlu~nim protivljenjem jezuita koji nisu bili spremni da toleri{u oficire imune na uticaj ispovedaonice.” 47 Cf. kojima je Drajfus pripadao. pp. cit.. prema konvenciji od 1593. antisemitskih Jevreja. oni su bili antisemiti!” 49 Cf. Prijem Jevreja u visoko dru{tvo je bio relativno miroljubiv. p.. prijatelj celokupnog antijevrejskog plemstva. Drajfusi iz 1894? Za{to. po volji Crkve jedino katolici treba da dr`e glavne komande. 310: “U o~ima jevrejske pariske bur`oazije oni su bili otelovljenje nacionalnog raideur. . 598: “Po volji demokratije svi Francuzi treba da budu vojnici. isti kao Artur Mejer koji je ve}i papa od pape. Njihov preterani patriotizam bio je najuo~ljiviji u na~inu na koji su se borili da se ograde od ostalih jevrejskih doseljenika... to dr`anje pristojnog prezira koje su posednici izra`avali prema skorojevi}ima svoje vere. 1938. Vi{e klase. 46 Cf. Dekret iz 1608. u op. ve} je pretrpelo nalet svojih pokr{tenih ulizica. Mondensko dru{tvo Fobur Sen-@ermena otvorilo je vrata ne samo nekolicini oplemenjenih Jevreja. Clemenceau. da zauzmu najistaknutije polo`aje u dr`avi i prezir koji su pokazali prema trgovcima ~lanovima jevrejske zajednice.46 Ve} smo napomenuli kako je raspad dr`avne ma{inerije olak{ao Rot{ildovima ulaz u krugove antisemitske aristokratije. bile su politi~ki mlitava gomila i nisu se preterano trudile na bilo koji na~in.49 [tavi{e. skoro su im dali izgled izdajnika svoje sopstvene rase. uprkos snovima o restauraciji monarhije. smanjio je to na ~etiri generacije.

i juna 1894. S druge strane. Poslednja prilika bila je u septembru 1896. ve} va`an politi~ki koncept.. antisemitizam se pokazao onakvim kakav zaista jeste: ne puka izmi{ljotina ~udaka. dok su ovi odmah shvatili kako mo}no mo`e biti oru`je antisemitizma. antisemitska {tampa prirodno je sugerisala da su ga potplatili Jevreji da sam sebe optu`i. Oni nisu pretendovali na politi~ki deo u upravljanju dr`avom. To je bio prvi i jedini napad pre Hitlera koji je u sveevropskom obimu koristio antisemitizam kao “glavni politi~ki koncept”51.” 52 Vidi Esterhazijevo pismo iz jula 1894. ili je general{tab namerno podmetnuo krivotvoreni bordereau da bi po kratkom postupku kona~no `igosao jednog Jevrejina kao izdajnika. 35. ve} nesumnjivo i bes i zabrinutost. p. U vezi s tim. nekolicina jevrejskih oficira morala je stalno da se bori u dvobojima.. zaista. 50 Herzog. bio jo{ poduprt nepomirljivom mr`njom prema Tre}oj republici i prema civilnoj vlasti. 151: “Li{en sme{nog preuveli~avanja. iz udobne bezbednosti Engleske. op.. cit. proslavljeni Esterhazi prvi izlazi na scenu kao izuzetak od pravila. a da njihovi nejevrejski drugovi nisu bili voljni da u~estvuju kao sekundanti. 51 Cf. mr`nja prema Jevrejima raspaljena je i pre nego {to je doneta presuda.106 ANTISEMITIZAM koji je. Ta ideja se jo{ uvek koristi kao va`an argument u korist Drajfusove krivice. Kao stalni predmet velikih uvreda. T. op. Jevreji nisu tra`ili ve}i stepen mo}i od onog koji su imale sve druge grupe na koje se podelila republika. II. Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus. p. . bila mr`nja prema njima. Bernanos. Reinach. U korist ove druge hipoteze ide ~injenica da je Drajfus bio prvi Jevrejin koji se na{ao u general{tabu. Edmondu de Rot{ildu. Vidi tako|e Herzog. Jedina organizovana grupa koja je to tra`ila bili su jezuiti. 53 ff. Oni su tada samo `eleli dovoljno uticaja da bi mogli da sprovedu svoje dru{tvene i poslovne interese. cit.: “Nisam se kolebao kada kapetan Kremijo nije mogao da na|e oficira hri{}anina da mu bude sekundant. Ova velikodu{nost na pogre{nom mestu kasnije je dala uznemiruju}e rezultate. ve} oja~an tradicijom i zvanjem. mentalni hir. opis je o~ito neta~an.”50 Opis je ta~an utoliko {to su Jevreji u jezuitima nai{li na nepomirljive protivnike. cit. p. Kada se. 60 ff. Reinach. op. ako se uzme da je to bila borba dva podjednako spremna “suparnika”. {to je u postoje}im uslovima moglo da izazove ne samo negodovanje. datirano 1892.. Drajfusovom su|enju prethodili su brojni doga|aji koji pokazuju kako su odlu~no i energi~no Jevreji poku{ali da izbore mesto u vojsci i kako je svakida{nja. ~ak i u to doba.000 franaka.52 Uvek je ostalo pomalo nejasno da li su Drajfusovo hap{enje i osuda bili samo sudska gre{ka koja je sasvim slu~ajno zapalila veliki politi~ki po`ar. cit. citirao J. Jedan moderni istori~ar je opisao borbu izme|u Jevreja i jezuita kao “borbu izme|u dva suparnika” u kojoj su “vi{e jezuitsko sve{tenstvo i jevrejska plutokratija suo~eni u sred Francuske kao dva nevidljiva fronta. op. U svakom slu~aju. me|utim.” Cf. Estarhazi napokon razotkrio i time iznudio reviziju slu~aja. gde su ti dvoboji detaljno pobrojani i imenovana sva Esterhazijeva sekundiranja. kada je primio 10.

Vilhelm Libkneht. op. op... nema~ki socijaldemokrata. Rezultat je to da. Herzog. oportunista i sve{tenstva.57 Rasipala je novac i 53 Herzog. kapitalisti ne mogu da na|u na~in da pregovaraju o svojim obveznicama. datira upravo iz te godine. Kohler. poja~ala je ~udna taktika Drajfusove porodice u poku{ajima da sprovede obnovu postupka.56 Skepticizam radikalne i socijalisti~ke {tampe. u celini je odbacila predlog Artura Levija. New York 1929. i LeviBrila. S. datirano 1892. 55 Cf. J. @ores! Dve godine kasnije. ozbiljno zabrinuli zbog opasne situacije u kojoj su se na{li jevrejski oficiri. na primer. slu`ila se upravo onim metodima koji se obi~no primenjuju u slu~ajevima gde krivica postoji. Treba se tako|e podsetiti da je panamski skandal tada bio sve` u svesti javnosti i da je posle Rot{ildovog zajma Rusiji znatno poraslo nepoverenje prema Jevrejima.. Reinach..55 Sli~no tome. ~ak 1897.. 56 Cf. napokon pokazuje kako su Rot{ildovi po~eli da se prilago|avaju republici. pisca. 57 Porodica Drajfus. autora ina~e socijalistu. ve} su mu ~ak @oresove novine.. I. u Studies in Jewish Bibliography and Related Subjects in Memory of A. oficiri general{taba radosno su snabdeli Libre Parole detaljima slu~aja i imenom optu`enog. kada je Bernar Lazar objavio svoj prvi pamflet o neuspehu pravde. veliki Jevreji veruju da }e ako zarade novac mo}i najbolje da pomognu svojoj sitnoj bra}i. 212.. @ores u tome nije video ni{ta osim konflikta dve bur`oaske grupe. Porodica je bila u samrtnom strahu od javnosti i oslanjala se isklju~ivo na tajne manevre. ovo veli~anje je kod Libre Parole izazvalo brojne pohvale. iako je francusko tr`i{te zasi}eno ruskim obveznicama.. @oresove novine su se pa`ljivo uzdr`ale da diskutuju o sadr`aju. 54 Cf. “Some New Light on the Dreyfus Case”.53 Vojnog ministra Mersijea nije pri svakom novom obrtu su|enja uzdizala samo bur`oaska {tampa. Bravo. pla{ili su se da jevrejski uticaj na vladu ne dovede do obustave su|enja i gu{anja celog posla. cit. Kona~no. Kao {to je u vezi sa zajamom od 500 miliona franaka Rusiji grof Minster umesno primetio: “[pekulacija je mrtva u Francuskoj.. Max J. papska politika koalicionizma. kada je bitka za Drajfusovu rehabilitaciju ve} po~ela. Dosta neobi~no. cit. Francuzi jo{ uvek daju dobre franke za lo{e rublje”. Tako da nije mogu}e da je na Rot{ildovu liniju uticalo sve{tenstvo. koja predstavlja poku{aj pribli`avanja katoli~ke crkve. a taj je strah bio tim opravdaniji {to su se izvesni krugovi francuske jevrejske zajednice u to vreme. organ socijalista. Freidus. op. O~igledno. kao {to je bilo poznato. ~estitale “{to se suprotstavio ogromnom pritisku korumpiranih politi~ara i krupnog kapitala”. Poku{avaju}i da spase nevinog ~oveka. intelektualca. ibid. ve} su optu`ile. Herzog.DRAJFUSOVA AFERA 107 Suprotno obi~aju koji zahteva zadr`avanje svih informacija u {pijunskim slu~ajevima jo{ sub iudice. jo{ uvek je verovao u Drajfusovu krivicu jer nije mogao da zamisli da pripadnik vi{ih klasa ikada mo`e postati `rtva la`ne optu`be.54 Karakteristi~no. cit. da je Rot{ildov obo`avalac i verovatno pla}eni agent. ionako obojen antijevrejskim ose}anjima. 471. i to }e doprineti uspehu zajma. ~ak posle obnove postupka u Renu. da oni pokrenu protestnu peticiju me|u svim vode}im figurama javnog . p.

mo}i }e da se o~iste od mogu}e ljage. Klemanso. kao da je njen pla}eni agent. 79. novembar 1901) izve{tava da posle Rena on nije imao nikakve veze sa Drajfusovima. i januara 1898. ra~unali su.. 309: “Sa ove distance ~ovek mo`e da se za~udi nad ~injenicom da francuski Jevreji umesto {to tajno rade na {tampi. pojavila se u La Grande Revue (februara 1900). Pikar i Labori – da pomenem samo aktivnije drajfusovce – mogli su na kraju da sa~uvaju svoj dobar glas jedino ogra|uju}i svoje napore.. “Le Portrait de Bernard Lazare” u Cahiers de la quinzaine. . Oslanjanje na Parlament ili na dru{tvo je zna~ilo da je bitka izgubljena i pre nego {to je zapo~eta: s jedne strane. op. Zola je odjednom prekinuo odnose sa porodicom Drajfus. Posle onoga {to se dogodilo njegovom advokatu i prijatelju. op. datirano decembra 1894. uop{te nije neva`no {to je u podr`avanju takvih parola kao {to su “Smrt Jevrejima” i “Francuska Francuzima” prona|ena skoro ~arobna formula za pomirenje masa sa postoje}im stanjem u kome su se vlada i dru{tvo na{li. sa manje ili vi{e buke i publiciteta. cit. i Charles Péguy. p. No. op. Kona~no. cit. cf. nisu dali odgovaraju}i otvoreni izraz svoje indignacije”. Umesto toga upustili su se u niz li~nih obra}anja politi~arima sa kojima su uspeli da do|u u kontakt.108 ANTISEMITIZAM odnosila se prema Lazaru. jednom od svojih najvrednijih pomo}nika i jednoj od najve}ih figura ovog slu~aja. Zola. cit. p. Laborijeva izjava. op. zato {to izvori jevrejske zajednice nisu ni na koji na~in bili ja~i od izvora bogate katoli~ke bur`oazije. Intrige korumpiranog Parlamenta. cit. a s druge zato {to su svi vi{i slojevi dru{tva. Parlament je na ~itavu aferu gledao kao na zlatnu mogu}nost da rehabilituje ili pre da spase svoju starostavnu reputaciju nepotkupljivosti. Vidi tako|e Charensol. od konkretnijih vidova ovog predmeta.59 Postojala je samo jedna osnova po kojoj je Drajfus mogao ili trebalo da bude spasen. Iscrpan. str. 51. po{to je Drajfusova porodica `urno povukla predmet od njega dok je sud u Renu jo{ uvek zasedao. str. ef. 432. 59) Laborijevo povla~enje. cit. Na taj na~in. Vidi tako|e Foucault. Sli~no tome. bio je sklon da incident smatra humornim. op.. zasnovanim na ljudskim pravima – onim republikanskim pogledom na javni `ivot koji tvrdi (Klemansoovim re~ima) da neko ko kr{i prava pojedinca. Herzog. kr{i prava svih. ili ~ak ceo svet.. od sve{teni~kih i aristokratskih porodica Fobur Sen-@ermena do antiklerikalne i radikalne sitne bur`oazije. Kao {to za Pikara Echo de Paris (30. ipak pri`eljkivali da se Jevreji formalno uklone iz dr`avnog tela. `ivota. Dutrait-Crozon. shvatio pravo zna~enje su|enja bolje od optu`enog ili njegove porodice. cit. Weil.. suvo truljenje dru{tva i `udnja klera za vla{}u trebalo je da se otvoreno ogledaju sa strogim jakobinskim konceptom naroda. series XI. 307-308. kako svedo~e @oresove izjave. izazvalo je veliki skandal. 2 (1910).58 Klemanso.. koja re~ito govori o plemenitosti njegovog karaktera. p. suo~en sa ~injenicom da je cela Francuska. op. 58) Cf. iako uglavnom preteran izve{taj na}i }e se kod Franka. Gubljenje jevrejskih dru{tvenih i trgova~kih kontakata izgledalo im je kao cena koju vredi platiti.

Onda bi vi{e patio. Jevreje treba pr`iti na ulju ili na smrt izbosti iglama.. stari su recept politi~ara koji su se oslanjali na gomilu. Klemansoov ~lanak 2. vidi rojalisti~kog pisca Dimiera. 141: “Doma}ice iz visokog dru{tva prilagodile su korak Gerenu.. Gomila je prvenstveno grupa u kojoj su se na{li ostaci svih klasa. Dok se narod u svim velikim revolucijama borio za svoje istinsko zastupni{tvo. Najmanje {to dru{tvo mo`e da u~ini za svoje potomstvo jeste da ga verbalno za{titi. kao i parlament u kome nije zastupljena. Vingt ans d’Action Français. jezik visokog dru{tva ~inio je da pravo.. slede}i indikativan doga|aj: “Jedan lekar. Dok je gomila stvarno ru{ila jevrejske radnje i napadala Jevreje na ulici. Oni su sada osetili ne`no ~uvstvo roditeljske bliskosti sa svojim potomstvom. Me|u potpisnicima je bilo vi{e od 1. O uzaludnosti poku{aja da se radnici pobede antisemitskim parolama i posebno o poku{ajima Leona Dodea. Jedna grupa oficira bila je veoma nestrpljiva da isproba nov tip pu{ke na 100. pod uslovom da je govor dovoljno jasan i lukav – u onom periodu se obi~no verovalo da je “glas naroda glas Bo`iji”. Jedan od najinteligentnijih vo|a antidrajfusovaca. Reinach. kako se Klemanso prezrivo izrazio. treba ih “obrezati oko vrata”. govore}i nekim mojim prijateljima. sa kojima su moderne vo|e gomile postigle tako izvrsne rezultate. op. koji tako|e obuhvata sve slojeve dru{tva. III. Jer gomila mrzi dru{tvo iz koga je isklju~ena. uklju~uju}i i ~etiri aktivna generala i ministra rata Mersijea. 61 U ovom pogledu su vrlo karakteristi~ni razni opisi savremenog dru{tva u J. Visoko dru{tvo i politi~ari Tre}e republike pomogli su stvaranje francuske gomile nizom skandala i javnih prevara.61 Najva`niji dokument iz tog vremena je Henry Memorial i razli~ita re{enja koja je on nudio za jevrejsko pitanje: Jevreje treba rastrgnuti na komade kao Marsiju u gr~kom mitu. reskirao je da napravi opasku ’Voleo bih da ga mu~im’. I. On pripoveda. cit. u op.. 233 ff. Paris 1926.’” . Plebisciti. gomila }e uvek zahtevati “jakog ~oveka”. Iznena|uje relativno velik broj in60 Cf. Zato je tako lako pome{ati gomilu sa narodom. tra`io je “Republiku putem plebiscita”.000 Jevreja u zemlji.000 oficira. cit. a da je zadatak vo|e. pridru`ila se jedna od dama. u La Grande Revue. Njihov jezik (koji nije bio bolji od onog {to su mislile) izazvao bi strah u Demohejskom Amazonu. ’A ja bih `elela da je nevin’. Deruld. strasno nasilje izgleda kao bezazlena de~ja igra.” U vezi s ovim je od posebne va`nosti ~lanak André Chevrillona. ose}anje pome{ano sa divljenjem i strahom. inter alia. “velikog vo|u”. “Huit Jours à Rennes”. februar 1900.60 da taj glas promu}urno sledi. Rajnaha treba `ivog skuvati. februara 1898. Oba pogleda se vra}aju na istu su{tinsku gre{ku po kojoj se gomila poistove}uje s narodom umesto da se shvati kao njegova karikatura. me|utim.DRAJFUSOVA AFERA 109 IV: Narod i gomila AKO JE uobi~ajena gre{ka na{eg vremena umisliti da propaganda mo`e sve da postigne i da se ~ovek mo`e ubediti u bilo {ta.

Iako je pogre{no pretpostavljati da je gomila proganjala samo Jevreje. mogla je da uka`e na to kako Jevreje {titi dr`ava ili ~ak da Jevreje poistoveti sa dr`avom. {to je sasvim ~udno. Od vremena Francuske revolucije ove tri grupe su delile sumnjivu ~ast da. gomila je svoje potrebe okrenula ka vanparlamentarnim akcijama. on je bez sumnje u pravu kada je gomila u pitanju. 63 J. koji je prilo`io tri franka. lo`ama i ispovedaonicama. Ako Bernanos u vezi sa Drajfusovom aferom opisuje antisemitizam kao glavni politi~ki koncept. Ako je mrzela dru{tvo. . ali se njegova efikasnost nigde nije tako jasno pokazala kao u Francuskoj. Jevrejima se mo`e dodeliti prvo mesto me|u njenim najdra`im `rtvama. februar 1898). ^ak je jedan jevrejski istori~ar toga vremena. Reinach. [onerer i Liger. a ako je mrzela vladu. Obrada istorije devetnaestog veka veoma pati od nedostatka takve studije. op. 64 Studija evropskog praznoverja verovatno bi pokazala da su Jevreji dosta kasno postali predmet te tipi~ne vrste praznoverja devetnaestog veka. u o~ima evropske gomile. Tokom Drajfusove krize svako je mogao da koristi ovo popularno shvatanje optu`uju}i druge za zaveru radi svetske prevlasti. Prethodili su im rozenkrojcevci. ali je svakako ta~no da se njihov uticaj u velikoj meri sprovodio u kuloarima. Nema sumnje da je u devetnaestom veku jevrejska zajednica pala u tu kategoriju. Vi{e klase su znale da je gomila put njihove puti i krv njihove krvi. I. potpuno je neta~no da je ijedna od ovih grupa obrazovala tajno dru{tvo ~ija je jedina namera bila da svetom ovlada putem d`inovske zavere. templari.65 Sli~no tome. 65 Vidi “Il caso Deyfus” u Civiltà Cattolica (5. i Pol Valeri. sa potajnim divljenjem govorio o “velikom zajedni~kom pokretu”. kao ranije masoni (posebno u latinskim zemljama) i jezuiti. nastala je. Parola “tajni Juda”. koncept “tajnog Rima” nastao je zahvaljuju}i antiklerikalnim masonima. 62 Me|u intelektualcima je. naginjala je tra`enju stvarnih snaga politi~kog `ivota u onim pokretima i uticajima koji su skriveni od pogleda javnosti i rade u pozadini. bez sumnje. a mo`da i zahvaljuju}i nekriti~kim klevetama nekih Jevreja. “non sans réflexion”. 233. jezuiti i masoni.110 ANTISEMITIZAM telektualaca.. cit. predstavljaju klju~nu ta~ku svetske politike.62 pa ~ak i Jevreja na toj listi. – Me|u izuzecima od ranije pomenutih izjava najuo~ljiviji je jezuita Pjer [arl Luven koji je osudio “Protokole”. zahvaljuju}i inventivnosti izvesnih Jevreja koji su u prvom Cionisti~kom kongresu (1897) videli jezgro jevrejske svetske zavere. Nema sumnje da su u o~ima gomile Jevreji postali simbol svega {to je mrzela. van domena formalne politike. Ranije su to u Berlinu i Be~u poku{ali Alvart i [teker.64 Naravno. Kako je isklju~ena iz dru{tva i politi~ki nezastupljena. [tavi{e. mogla je da uka`e na to kako se Jevreji toleri{u u njemu.63 Ovo samo pokazuje koliko je duboko najve}i broj Jevreja bio duboko ukorenjen u dru{tvo koje je nastojalo da ih elimini{e. iako je sopstvenim o~ima video da Jevreji vi{e nisu bezbedni kad gomila vlada ulicom.

potpuno van dru{tvenih klanova ili profesionalne ambi66 Cf. da se deo gomile okupio na njenoj strani. Libre Parole je objavio ~injenicu da je njegov zet bio ume{an u panamski skandal. iznenada shvatila. Tek {to je on otpo~eo protest protiv su|enja. njeni skandali i afere. Takav ~ovek. 68 Do koje mere su ~lanovima Parlamenta bile vezane ruke pokazuje slu~aj [erer-Kestnera. Nije li to bila samo `elja Jevreja da i dalje budu prihva}eni u dru{tvu i da trpe u oru`anim snagama? Niko u vojnim ili civilnim krugovima nije trebalo da se obazire na njih. La Revolution dreyfusienne. Sve dok je samo Drajfusova porodica ~udnim metodama poku{avala da spase svog ro|aka sa \avoljeg ostrva i dok su samo Jevreji bili zabrinuti za svoj polo`aj u antisemitskim salonima i u vojsci koja je bila jo{ vi{e antisemitska.: “@elja da se ostavi da stvar po~iva nije bila neuobi~ajena me|u francuskim Jevrejima. posebno me|u bogatijim francuskim Jevrejima. mi vidimo hor i antihor anti~ke tragedije kako psuju jedan drugog. kada se vetar promenio i mala grupa pravih republikanaca. Dru{tvo i politi~ari Tre}e republike.” Vojska je. Jezuiti bi putem vojske postigli prevlast nad korumpiranom civilnom vla{}u i tako bi se poplo~ao put za coup d’etat bez krvi.. stvorili su novu klasu déclassés. p. Paris. jo{ nije usvojio princip da cilj opravdava sredstvo. uverena u pobedu. sve je naravno ukazivalo na taj put. 67 Cf. Scena je Francuska. Paris. cit. {to su Drajfusovi protivnici morali na svoju `alost da saznaju 1899. na ~elu sa Klemansoom. jednog od njihovih boljih elemenata i potpredsednika Senata. iako pripada dobroj katoli~koj sredini i ima izvrsne vojne sposobnosti i “pravi” stepen antipatije prema Jevrejima. 70-71. pp. predvo|ena jezuitima i uz pomo} gomile. a koju je {tampa tako uzburkala da je cela nacija kona~no uvu~ena u nju. Series XI. O~igledno nije bilo razloga da se iz njihovog kruga o~ekuje napad na vojsku ili na dru{tvo. sa podeljenim ose}anjima. Naprotiv. Georges Sorel. Martin du Gard. 1911. op. sada izgledale kao “dve suparni~ke bande {arlatana koje se bore za priznanje gomile”67. a pozori{te je svet. datirano novembra 1897.69 Zato je nastala neprilika kada je u javnost izbilo da u obave{tajnoj slu`bi general{taba sedi visoki oficir koji. op. 1910. trebalo je da oni usvoje jezik i manire gomile. Kontraudar civilne vlasti je bio uspe{no preduhitren.66 U nekim o~ima su te dve partije. Tako da je veliki nau~nik Emil Diklo mogao da napi{e: “U toj drami koja se igrala pred celim narodom.” . 272 ff.. Antisemitska {tampa zapu{ila je svima usta objavljuju}i Rajnahove spiskove poslanika ume{anih u panamski skandal.DRAJFUSOVA AFERA 111 Nepostojanost gomile je poslovi~na. 69 Cf. u{la u borbu. Vidi Herzog. cit. VII Book. Brogan. dok je zapravo glas jakobinca Klemansoa uspeo da vrati deo francuskog naroda njegovim najja~im tradicijama. i Daniel Halévy u Cahiers de la quinzaine.68 Sve je nagove{tavalo lak trijumf.. cahier 10. nije se od njih moglo o~ekivati da se bore protiv svog sopstvenog proizvoda. 1 ch. Jean Barios. veoma kontroverzno.

73 Vidi Yves Simon. nepokoleban pretnjama i razo~aranjima.112 ANTISEMITIZAM cije. Veli~ina Klemansoovog pristupa sastoji se u tome {to on nije bio usmeren protiv pojedina~ne pogre{ke pravde. koji je optu`io Drajfusove podr`avaoce da se gube u “metafizi~koj zbrci”. Kad se sve to pokazalo uzaludnim. Anatol Frans. zvao se Pikar i general{tab je uskoro bio sit tog jednostavnog. Tretirali su ga kao gangstera koji je pretio da “potka`e”. 54-55.73 Iako je antisemitizam bez sumnje uhvatio korena tokom tri godine posle Drajfusovog hap{enja. zasnivao se na samim onim pojmovima koji su bili glavni proizvod starovremskog jakobinskog patriotizma. uhapsili su ga. bio ceo spisak Klemansoovih saveznika. izlo`io celu stvar. pp. E. Pikar nije bio heroj. sloboda i gra|anska vrlina. Diklo. Sledbenici ~oveka kao {to je bio Bares. to su “~vrsti” nacionalisti sve vi{e gubili tlo. Pikar je bio izgnan na opasno mesto u Tunisu. bibliotekar Ecole Normale. @or` Sorel. izbacili iz vojske i oduzeli mu odlikovanja. mirnog ~oveka. da iznosi iste istine i da ih utelovljuje u zahteve. Na to je napravio testament. a kopiju dokumenta deponovao kod svog advokata. Ukratko. da prilikom lêta na jug susretne astrol{kinju koja mu tuma~i politi~ko zna~enje skora{njih doga|aja i savetuje ga da sara|uje sa nacistima. poplava tajanstvenih pisama po~ela je da pristi`e. Danijel Halevi i Bernar Lazar. kada je otkriveno da je jo{ `iv. svakako ne mu~enik. Paris. Nekoliko meseci kasnije. istori~ar Gabriel Mono i Lisijen Her. {to je on sve mirno i stalo`eno izdr`ao. ve} se zasnivao na tako “apstraktnim” idejama kao {to su pravda. Ovome se mo`e dodati mali i zato bezna~ajan krug mladih intelektualaca koji }e kasnije praviti istoriju u Cahiers de la quinzaine. pre nego {to je po~ela Klemansoova kampanja i 70 ^im je sve razotkrio. shvatali su polako da su apstrakcije “Tigra” bile zapravo bli`e politi~koj stvarnosti nego ograni~ena inteligencija propalih biznismena ili jalov tradicionalizam fatalisti~ki nastrojenih intelektualaca. kada se Klemanso najzad uverio da je Drajfus nevin a republika u opasnosti. On je jednostavno bio onaj obi~an tip gra|anina sa prose~nim interesovanjem za javne poslove koji u ~asu opasnosti (ali ni minut ranije) ustaje u odbranu svoje zemlje na isti pouzdan na~in kao {to ispunjava svoje dnevne obaveze. posle poraza Francuske.72 Kuda je ~vrst prilaz kona~no vodio realisti~ke nacionaliste ilustruje pri~a od neprocenjive vrednosti o tome kako je [arl Moras imao “~ast i zadovoljstvo”. M. a na koji je ve} bilo ba~eno mnogo blata i uvreda. op. 1899. Barrès. 71 Ovoj grupi koju je predvodio [arl Pegi pripadali su mladi Romen Rolan. Suarez. Nije bilo politi~ke grupe. ~ak nijednog renomiranog politi~ara spremnog da stane na njegovu stranu. Na po~etku borbe samo se {a~ica poznatih pisaca i nau~nika okupila oko tog slu~aja: Zola. povod postaje ozbiljan tek posle nekoliko odlaganja i kolebanja. kompromituju}i ga i optu`uju}i za sau~esni{tvo sa “izdajnikom” Drajfusom. . Kako je vreme prolazilo i Klemanso nastavio. politi~ki nezainteresovanog duha. cit. 72 Cf.70 Ipak. me|utim.. Scènes et doctrines du nationalisme.71 To je.

. Klermon-Feranu i Marseju – zapravo svuda – izbijale su antisemitske pobune i uvek vodile ka istom izvoru.DRAJFUSOVA AFERA 113 iako je antijevrejska {tampa postigla tira` koji se mogao meriti sa glavnim listovima. ne bi `iv napustio sudnicu.74 General{tab je izvanredno organizovao gomilu. Antisemitske udarne trupe pojavile su se na ulicama i uverile ljude da }e se svaki prodrajfusovski miting zavr{iti krvoproli}em. 76 Najneotesaniji je bio postupak prefekta policije u Renu koji je savetovao profesoru Viktoru Ba{u. on je svoju politi~ku karijeru po~eo kao politi~ki provokator i stekao onaj smisao za disciplinu i organizaciju koji neizbe`no ukazuje na podzemlje. jednoglasno su izjavili da su im pretili “vanpravnim napadom”. vojvoda od Orleana i markiz de Mores. Su|enje je vodilo pravo iz vojske u Libre Parole koji je. kad mu je opusto{ila ku}u gomila od ~itavih 2. U njemu je visoko dru{tvo na{lo svog prvog heroja-kriminalca. Tako je on kasnije mogao da skrene u politi~ke kanale postav{i osniva~ i glava Ligue Antisémite. U Lionu. rojalisti~ki studenti su demonstrirali ispred redakcije Figaroa. ulice su ostale mirne. gomila se pokrenula. prebili su ga na ulici. jer on ne mo`e dalje da mu garantuje sigurnost. Marselju. Kad je [erer-Kestner pisao kolonijalnom ministru. Masovno ogor~enje izbijalo je svuda istog dana i ta~no u isti ~as. Propali preduzetnik. posle ~ega su novine odustale od daljih ~lanaka istog tipa. odr`ane su antisemitske demonstracije u Bordou. Svaki udarac drajfusovaca (koji su bili poznati kao manjina) pratili su manje ili vi{e nasilni nemiri na ulicama. Sau~esni{tvo policije svuda je bilo o~igledno. Kad je {tampan prvi Zolin ~lanak. dok su novine vr{ile besramne napade na njegov privatni `ivot. Primera ima mnogo. Ruanu i Lionu. Iza Lige su stajala dva ~lana aristokratije. Laskaju}i Gerenu. monarhiste. Nantu. bur`oasko dru{tvo je jasno pokazalo da je po svom moralnom i eti~kom kôdu zauvek raskinulo sa sopstvenim standardima. KlemonFeranu. Bordou. i kada je sud u Renu istakao neveseo uspeh su|enja i obnove su|enja. avanturiste i ~iste gangstere i gurnuo ih na ulice. 75 18. 74 Prostorije Univerziteta u Renu bile su demolirane po{to se pet profesora izjasnilo u korist su|enja.000 ljudi. Izdava~ prodrajfusovskog La Bataille prebijen je na ulici. I svi se prikazi sla`u: da je Zola bio oslobo|en optu`be. Renu. Tuluzu i Nantu. gomila je zauzela vojni kompleks. januara 1898. svojim ~lancima ili li~nim intervencijama svojih urednika. mobilisao studente. Turu. Sutradan su izbile studentske pobune u Ruanu. njegovi prozori su odmah bili kamenovani.76 Najmodernija figura na strani antidrajfusovaca bio je verovatno @il Geren. Sudije kasacionog suda koji su kona~no ukinuli presudu iz 1894.75 Pod vo|stvom Gerena. neposredno ili posredno. Kad bi Zola izrekao koju re~. Nantu. Povik “Smrt Jevrejima” brisao je zemljom. Ovaj drugi je izgubio bogatstvo u Americi i postao slavan po organizovanju mesara Pariza u uboji~ke brigade. da treba da podnese ostavku. Tek kada je Klemanso po~eo da objavljuje svoje ~lanke u l’Aurore.

uklju~uju}i socijalisti~ku. Re`i je predstavljao onaj odeljak pokreta koji se nadao da }e ste}i vlast legalnim i parlamentarnim metodama. sastao krem Ligue Antisémite kada je policija najzad odlu~ila da uhapsi njihovog vo|u. iza kojih su stra`ari. cit. . 78 Za te teorije vidi posebno Charles Maurras. Ti ljudi koji su prezirali narod i koji su tek nedavno izronili iz razornog i dekadentnog kulta esteticizma. souvenirs de la vie poli- tique.114 ANTISEMITIZAM Najre~itiji primer koji oslikava tendenciju tog vremena bila je farsi~na opsada takozvane tvr|ave [abrol. cit. nije bila spremna da postavi problem pravde per se. Njemu je. 79 Cf. Panorama de la Troisième Republique. Oni i njihove teorije prvi su identifikovali gomilu sa narodom i pretvorili njene vo|e u nacionalne heroje. koji su zajedno bez sumnje ~inili neku vrstu elite mla|ih intelektualaca. Moras i Dode.78 Njihova filozofija pesimizma i njihovo u`ivanje u propasti bili su prvi znak neizbe`nog kolapsa evropske inteligencije. l’Affaire Dreyfus et la fondation de la Action Française. Instalacije su bile vrhunac tehni~ke perfekcije. kao neraskidive spone civilizovanih ljudi”. Eduar Drimon. jevrejske `ene zlo~ina~ki napadane a radnje koje su posedovali Jevreji oplja~kane. 346. “da stane nepokolebljivo. Bernanos. Clemenceau. Paris.”77 Maks Re`i. bila su mala vrata. za to je postojalo obilje prete~a za to vreme. Paris. Gomila je postala direktni agent tog “~vrstog” nacionalizma koji su usvojili Bares. dogodilo se {to mu drago. M. u toj prvoj od “Sme|ih ku}a”. 1931. oportunisti liberalne bur`oazije. jo{ jedan je koji je udario modernu notu. iza pravde. S desna.. Barrès. videli su u gomili `ivi izraz mu`evne i primitivne “snage”. probrani iz mesarskih legija. koalicionisti interese katoli~kih vi{ih 77 Cf. “Prozori su bili za{ti}eni gvozdenim kapcima. motrili dan i no}. dugovao svoje mesto u Parlamentu. 1936. “A la dérive”. Tu se. 79 Socijalisti su zastupali interese radnika. ^ak i Klemanso nije bio imun na isku{enje da poistoveti gomilu sa narodom. Na oko pedeset metara od masivnog ulaza koji je uvek bio zaklju~an i zakra~unat bila je visoka re{etka od starog gvo`|a. Nijedna partija. oblo`ena gvo`|em. najslavniji francuski antisemit. izme|u re{etke i glavnog ulaza. p. op. Posebno je bio sklon toj gre{ki zbog dosledno dvosmislenog dr`anja radni~ke partije prema pitanju “apstraktne” pravde. To je bio onaj mladala~ki Re`i koji je jednom pozvao veselu parisku rulju da “zalije drvo slobode krvlju Jevreja”. Postojao je sistem elektri~nih zvona i telefona od podruma do krova.. podstreka~ al`irskih pogroma. cit. Nova i iznena|uju}a – iako nama isuvi{e dobro poznata – bila je organizacija gomile i obo`avanje koje su u`ivale vo|e. tako|e. Léon Daudet. op. ugla|en i kulturan. U svemu tome nije bila nova aktivnost gomile. U skladu sa tim programom on je sebe izabrao za gradona~elnika Al`ira i iz svoje kancelarije je pokrenuo pogrome u kojima je ubijeno vi{e Jevreja. Au Signe de Flore. op.

oni su se prvenstveno i su{tinski bavili interesima svoje klase. u najboljem slu~aju. da su “zakon i ~ast samo re~i”. ne za pravdu i slobodu.80 Nije samo gomila ve} je i zna~ajan deo francuskog naroda pokazao da je.Narod nije Bog. mogli da iska`u samo Drajfusovi pobornici. prijatelji vojske ili njeni protivnici”. Ako su se razni elementi bur`oazije prepirali me|u sobom. Jean Barois. 1913..”81 Najzad je Klemanso ubedio @oresa da je kr{enje prava jednog ~oveka kr{enje prava svih.DRAJFUSOVA AFERA 115 klasa. upravo aristokratija i kler. “oni su pred svetom proglasili neuspeh svoje ’demokratije’. Ta uznemiruju}a sli~nost izme|u drajfusovaca i antidrajfusovaca je glavni predmet instruktivnog romana Martin du Gara. ve} jedino ko }e pobediti. kao Gezd. Uprkos tome. . Za razliku od bur`oaskih partija. sasvim nezainteresovan da li }e jedan deo stanovni{tva biti isklju~en iz zakona ili ne. . Kolektivni tiranin razasut ~itavom zemljom nije ni{ta prihvatljiviji od obi~nog tiranina ustoli~enog na tronu. ^im je po~ela kampanju nasilja protiv Drajfusovih prista{a. Kao {to svedo~i Klemanso. gomila je pred sobom na{la otvoren put. Nije ih potresala nikakva vi{a obaveza prema ljudskoj solidarnosti i nisu imali predstavu o tome {ta zajedni~ki `ivot zaista zna~i. a radikali antiklerikalne sitne bur`oazije. naro~ito krug oko [arla Pegija. mutatis mutandis. ne za republiku. 81 Uvod u Contre la Justice. govorili su istim jezikom. Naprotiv. Socijalisti su imali veliku prednost da govore u ime homogene i ujedinjene klase. to. odgovaraju}e ose}anje su. To protiv bogatih i sve{tenstva. ali prvo ih je trebalo ubediti da nisu u pitanju samo pravda i ~ast republike. sâm sebe napao sa trona svoje pravde. veliki deo socijalista i mnogi od onih koji su podr`avali Drajfusa. koji je bio pandan @oresu u Francuskoj partiji. Ako je katoli~ki La Croix primetio da “nije vi{e pitanje da li je Drajfus nevin ili kriv. kona~no je izvelo radnike na ulicu. 1900. ali je u tome uspeo jedino zato {to su krivci bili okoreli neprijatelji naroda jo{ od revolucije. Nihilizam koji je karakterisao nacionaliste nije bio monopol antidrajfusovaca. Kroz njih je suvereni narod. Uistinu. jedva uti~e na njihove interese.. ve} i njihovi sopstveni klasni “interesi”. “Sa otvorenim pristankom naroda”. pisao je Klemanso. oni nisu predstavljali dru{tvo koje se delilo u bezbroj klika i tajnih dru{tava. Situacija je bila takva da je veliki broj so80 Upravo je to sna`no razo~aralo Drajfusove pobornike. Jer ne mo`e da se porekne da nas je to zlo zadesilo uz puno sau~esni{tvo samog naroda. Tako|e je istina da je ta strast bila dovoljno jaka da okupi narod na borbu. i @oresovi govori i Klemansoovi ~lanci odi{u starom revolucionarnom stra{}u prema ljudskim pravima. mislili su oni. Svako je mogao predvideti da }e se ovo novo bo`anstvo sru{iti. radnici Pariza su slabo marili za celu aferu. sa koga je ostri`eno njegovo neprikosnoveno dostojanstvo. Za njihovo dr`anje je bila tipi~na opaska @ila Gezda.

da se bori i da kona~no pokori mase u kojima je. op. “^ovek je stvoren da se odupre najmo}nijim monarsima i da odbije da se povije pred njima. Minster. datirano 10. cit. Prvi koji je odu~io radnike. kada je u Parizu progla{en veliki {trajk u oktobru iste godine. ovo nikako nije politi~ka stvar. oktobar 1898. Sli~no tome. To je bio ton koji je Klemanso prihvatio samo nerado. on ih uop{te nije doticao. op. sastoji se u odlu~noj i neustra{ivoj hrabrosti sa kojom je taj ~ovek. Stvarna Zolina zasluga. Ipak. Takav je ~ovek bio Zola. odr`ao pred Predstavni~kim domom govor u kome napada Drajfusa i hvali vojsku kao neophodnu. ~iji su `ivot i dela ushitili narod do ta~ke koja se “grani~ila sa idolatrijom”. ali je malo njih zaista bilo stvoreno da se odupre gomili. Socijalisti~ki skup je ~ak `igosao antisemitizam kao “novi oblik reakcije”.116 ANTISEMITIZAM cijalista. Weil. ministar rata.”82 Tek {to se J’Accuse pojavio. da oblepe pariske zidove tim tekstom. ustao da izazove. u govoru pred Senatom nekoliko godina kasnije. a @ores sa entuzijazmom. koju je te{ko otkriti iz njegovih pamfleta. cit. bar delimi~no. sa samo dva glasa protiv. od te indiferentnosti. Iza te deklaracije su stajali {iroki elementi te partije u Parizu. mogao je pouzdano i poverljivo da obavesti Berlin da “{to se ti~e {irokih masa. kada je Kavenjak. partija je imala dovoljno drajfusovaca da spre~i Ligue Antisémite da i dalje kontroli{e ulice. Ali samo pet dana kasnije. podr`avao Drajfusa? Ko su bili 300. kao Klemanso. i unutar i izvan zemlje. pp 112- 113.”83 Ko je onda. a malo posle toga. neka trideset dva socijalisti~ka zvani~nika spremno su iza{li sa deklaracijom da sudbina Drajfusa. pariski socijalisti su odr`ali svoj prvi skup i doneli odluku u kojoj tra`e obnovu Drajfusovog slu~aja. et.. . da se bez oru`ja suo~i sa njihovim neumoljivim besom i da se skr{tenih ruku usudi da ka`e ne onda kada se od njega o~ekuje da ka`e da. da se uspravi i pred zavedenim masama. U svojoj ~uvenoj optu`bi pisanoj protiv Republike on je bio prvi koji je odustao od izlaganja preciznih politi~kih ~injenica i popustio strasti gomile bude}i |avolka “tajnog Rima”. poslanici su odlu~ili. [to se Drajfusovog slu~aja ti~e. jo{ uvek smatrao da je gre{ka me{ati se (kako su govorili) u bratoubila~ke sva|e bur`oazije ili se uznemiravati spa{avanjem republike. sve vreme jedva mogao da odeli gomilu od naroda. nema~ki ambasador. “klasnog neprijatelja”.000 Francuza koji su tako `udno gutali Zolin J’Accuse i koji su pobo`no pratili Klemansoove uvodnike? Ko su bili ljudi koji su kona~no uspeli da po82 Klemanso.. naj{ire re~eno. 83 Vidi Herzog. Radnici su jednostavno iza{li zbog ve}ih nadnica i na kraju }e ih sigurno i dobiti. Iako se cepanje u njenim redovima nastavilo tokom cele afere. nije njihova briga. nekoliko meseci kasnije na parlamentarnim izborima @ores nije vra}en. bio je veliki ljubitelj naroda Emil Zola.

koje su ~ak u sukobu. Sasvim karakteristi~no. Iz iskustva u Drajfusovoj aferi izrastao je njegov o~aj prema narodu. Svi drugi. ova celokupna borba koja je rezultirala bar delimi~nom pobedom. me|utim. Razjedinjenost francuskog naroda bila je o~igledna u svakoj porodici. zna~i da bur`oaske partije vi{e nisu predstavljale prava ose}anja bira~a. “Oni dolaze iz politi~kih partija i verskih zajednica koje nemaju ni~eg zajedni~kog. op. kao {to je me|u njima bilo. demokratiju i republiku.”. Celokupna manjina. Sve to. @ores. do otvaranja izlo`be 1900.Ti ljudi ne poznaju jedni druge. To je tako|e izvr{ilo va`an uticaj na spoljnu politiku zemlje. cit. ne bi pao kao plen fatalnog ponosa koji je ozna~io kraj njegove karijere. Nemojte se zavaravati. 608. bore}i se za Parlament. sedela su samo dva Drajfusova pobornika. odvijala se isklju~ivo izvan Parlamenta. nije ponovo izabran. sasvim karakteristi~no. Nikada nije mogao da se ponizi da izigrava pljeska~a u lakrdijama gomile. Ipak. godine 1898.DRAJFUSOVA AFERA 117 cepaju svaku klasu. a jedan od njih.”84 Da je Klemanso u to vreme imao dovoljno samopouzdanja da samo svoje pristalice smatra pravim narodom Francuske. ~ak svaku porodicu u Francuskoj na strane zava|ene oko Drajfusove stvari? Odgovor je da oni nisu sa~injavali nikakvu partiju ili homogenu grupu. U Drajfusovoj aferi zapravo uznemirava to {to nije samo gomila morala da se slu`i sredstvima vanparlamentarne borbe. on je zaista izmakao sebi tlo pod nogama i prognao sebe u sumornu usamljenost koja je od tada postala njegova odlika. na po~etku kampanje za obnovu su|enja bili su ~vrsto protiv Drajfusa. kao i sve parlamentarne grupe. vi{e lekara nego advokata ili dr`avnih slu`benika. p. bila je isto tako prisiljena 84 “K. a ova je sadr`avala svih 600 delegata izvu~enih iz svake nijanse i boje i radni~ke i bur`oaske. ljudi koji }e sutradan razvrgnuti prijateljstvo i oti}i svako svojim putem. samo u redovima radni~ke partije ona je na{la politi~ki izraz. oni su se vi{e regrutovali iz ni`ih nego iz vi{ih klasa. U toj takozvanoj predstavni~koj skup{tini. bila je dominantni ~inilac u francuskoj unutra{njoj politici od kraja 1897. . ~im je po~eo da poistove}uje gomilu sa narodom. T. oni su ’elita’ francuske demokratije. Tako. njegov prezir prema ~oveku.. Dodu{e.. Njihova borba protiv vojske i korumpiranog sau~esni{tva republike. V. jer je isto nejedinstvo koje je bilo tako o~evidno me|u socijalistima vladalo u skoro svim delovima stanovni{tva. Oni su se borili i po potrebi bi se ponovo borili. Uglavnom je to bila me{avina razli~itih elemenata: ljudi tako razli~iti kao Zola i Pegi ili @ores i Pikar.. Svuda je postojala manjina koja je prihvatila Klemansoovu molbu za pravdu i ta heterogena manjina sa~injavala je drajfusovce. . kona~no njegova vera da }e on i samo on mo}i da spase republiku.

Zna~ajno je zapamtiti da kada je parlamentarno raspolo`enje po~elo da se menja pred otvaranje Pariske izlo`be. 4: “U Renu smo na{li svoje bojno polje. @ores je izgubio svoje mesto. Reinach. Oni ~lanovi Parlamenta koji su nau~ili da na politiku gledaju kao na profesionalno zastupanje sebi~nih interesa goreli su od `elje.. me|u njima nije bilo razila`enja u mi{ljenju. Na{a bi pozicija. Zapravo. Ipak. katolici bi reagovali kao blok. Ova dva elementa razlikovala su se jedino po tome {to je jedan koristio ulice. ~ak i oni koji su dr`ali stranu drajfusovcima nisu `eleli da se ovo politi~ko pitanje me{a u izbore.87 I jedni i drugi su svoju agitaciju usmerili na Jevreje. Naro~ito nije bilo mudro spominjati taj slu~aj u izbornoj propagandi. Samo su nam potrebni vojnici ili. cit. 86 Najpoznatiji od takvih je napad Deruleda koji je nastojao na pogrebu predsednika Pola Fora februara 1899..” cf. 579. op. I jedni i drugi su se predstavljali kao branioci voj85 Galif. st. glas protiv obnove sudskog postupka ne sme se tuma~iti kao odobrenje politi~kog coup d’etat koji su jezuiti i izvesni radikalni antisemiti poku{avali da izvedu uz pomo} vojske. ukupan politi~ki `ivot u Francuskoj tokom Drajfusove krize vodio se izvan Parlamenta. ministar rata. Ono {to su jezuiti radili u kormilarenju aristokratijom i general{tabom. Upravo zato {to je nastojao da ono postane sto`er njegove kampanje. Da je ona zavisila samo od antisemitizma. imao najve}i tira` od svih katoli~kih novina u Francuskoj.. a protiv Republike. bila da bismo mi sa jedne strane imali celu vojsku i ve}inu Francuza. op.. 87 Brogan ide tako daleko da krivi asumpcioniste za celokupnu klerikalnu agitaciju. tako. da izazove generala Ro`ea na pobunu. ministar rata Galifet je mogao sa puno verodostojnosti da izjavi da to nikako ne predstavlja raspolo`enje u zemlji. generali – ili. da ne govorimo o dr`avnoj slu`bi i senatorima. Zapravo bi ogromna ve}ina Predstavni~kog doma odbacila i vojno-klerikalnu diktaturu. cit.86 To je vi{e bilo zahvaljuju}i otporu protiv svake promene status quo-a. Drajfusov slu~aj je ~ak otkrio da narod vi{e voli da njegovi predstavnici ~uvaju sopstvene parcijalne interese nego da deluju kao dr`avnici. preciznije.” Samo. J. Situaciju je dobro sumirao Barrès. pisao je Valdeku: “Nemojmo zaboraviti da je ogromna ve}ina naroda u Francuskoj antisemitska. Nema~ki ambasadori i chargés d’affaires u Parizu izve{tavali su o takvim poku{ajima svakih nekoliko meseci. ~iji je organ. a drugi {tampu i sudnice. situacija drajfusovaca bi sigurno bila beznade`na. V. nije bilo slu~ajno {to je to bio nepostoje}i general. prirodno. general. Da su Klemanso i drajfusovci sa zahtevom za obnovu su|enja uspeli da pobede velike delove svih klasa. Ni onih nekoliko parlamentarnih glasova u korist vojske a protiv ponovnog su|enja ne krnji ovaj zaklju~ak na bilo koji na~in. . tokom izbora oni su ve} u`ivali zna~ajnu podr{ku u radni~koj klasi..118 ANTISEMITIZAM da bije svoju bitku izvan Predstavni~kog doma. La Croix. jo{ preciznije.85 S druge strane. da sa~uvaju svoju dr`avu od afera od kojih je zavisio njihov “poziv” i njihov profit. Drugim re~ima. srednjim i ni`im klasama su radili asumpcionisti.

februar 1898. op. gde je misija Kongo-Nil iz 1896-1898 izazvala izvesnu uznemirenost”.”. P.90 dok je pokret za anglo-ameri~ki savez postojao zahvaljuju}i. vidi “The Jesuites and the Dreyfus Case”. cit.91 Da katoli~ka igra nije ograni~ena na Francusku. 188. 597. 91 Vidi posebno karakteristi~an ~lanak Rev. Vol. bio je potreban intervju sa samim papom Lavom XIII da bi se zaustavilo {irenje antisemitizma u celom svetu. gde je Drajfusova pobeda bila delimi~no primljena sa odu{evljenjem me|u nekatolicima. 89 “Po~etni podsticaj u aferi do{ao je vrlo verovatno iz Londona. XVIII (1899).. LXVII Vol. 77 ff. st. izjavljuju}i da su Jevreji agenti Engleske.DRAJFUSOVA AFERA 119 ske i op{teg dobra od mahinacija “internacionalne jevrejske zajednice”. me|utim. juli 1935). cit.. moglo se u katoli~koj {tampi posle 1897. u ameri~kom mese~niku Catholic World. (September 1898). Lecanuet. 59. Me|utim.. Nema~koj. otkriti jasno o`ivljavanje antisemitskog raspolo`enja. Katoli~ka {tampa Londona branila je jezuite. Tako je Civiltà Cattolica izjavila da se Jevreji svuda moraju isklju~iti iz nacije. “Svi su ti novinari mar{irali i jo{ uvek mar{iraju na zapovest svojih nadre|enih.93 “Veli~anstvena strategija” koja je trebalo da antisemitizam iskoristi kao instrument katolicizma pokazala se jalova. S. Austriji i Italiji. op. tako pi{e Maurras u Action Française (14. T. 5. u Francuskoj. u The Month. C. “Mr.89 Drajfusov slu~aj. 93 Cf. naravno. postajalo je sve jasnije da je agitacija protiv Jevreja u Francuskoj sledila internacionalnu liniju. Rose A. mnogo upadljivija od dr`anja katolika u Francuskoj bila je ~injenica da je katoli~ka {tampa {irom sveta bila ~vrsto protiv Drajfusa. cit. S kraja 1899. p.”88 Kako je slu~aj napredovao. op. 90 Civiltà Cattolica. dobro im je do{ao da igraju svoju igru. George McDermot.. . preko no}i opalo pod uticajem intevjua sa Lavom XIII. V. V: Jevreji i drajfusovci SLU^AJ NESRE]NOG kapetana Drajfusa pokazao je svetu da u svakom jevrejskom plemi}u i multimilioneru ostaje jo{ uvek ne{to od parije koji 88 “K. p. kada je Drajfus dobio izvinjenje i kada se francusko javno mnjenje preokrenulo iz straha od predvi|enog bojkota izlo`be. Halperin. “Rot{ildovom imperijalizmu”. Oni su bili prvi koji su antisemitizam povezali sa imperijalizmom. 92 Cf. poistove}uju}i tako antagonizam prema Jevrejima sa anglofobijom. u kome su Jevreji bili centralna figura. Chamberlain’s Foreign Policy and the Dreyfus Case”.92 ^ak i u Sjedinjenim Dr`avama. Katoli~ki politi~ari su me|u prvima shvatili da se moderna politika mo}i mora zasnivati na sadejstvu kolonijalnih ambicija. koje je. postalo je sasvim jasno onda kad je dat znak da se na tu scenu spusti zavesa. Za to {to je Engleska uzela Egipat od Francuza trebalo je kriviti Jevreje.

koji je njihovu nedovoljnu politi~ku mudrost poja~ao vi{e nego ina~e. me|utim. koji je odbijao da se suo~i sa pravom temom. {to u modernoj politici nije mnogo realno. ~ija je `rtva samo slu~ajno Jevrejin. potrudili su se da se ograde od takozvanih Ostjuden. uporedo sa najzadrtijim rodoljubima ove zemlje. Kada je izbila Drajfusova afera i upozorila ih da je njihova sigurnost ugro`ena. kao emancipovani Jevreji. nego moraju jo{ da ih optu`uju za sva zla koja njihov sopstveni kukavi~luk prouzrokuje. odbio odbranu pred sudom u Renu. Koriste}i istu taktiku koju je nejevrejsko dru{tvo primenjivalo na njima. podstakla da se odrekne obnove su|enja i da umesto toga zatra`i pomilovanje. Deman`. “{to su odbacili svaku solidarnost sa svojom bra}om ro|enom u drugim zemljama.”94 Upravo zato {to su igrali tako malu ulogu u politi~kom razvoju zemalja u kojima su `iveli. uklju~uju}i i samu porodicu optu`enog. Politi~ki antisemitizam. New York 1948. “Nije im dovoljno”. pisao je Bernar Lazar. oni idu tako daleko da na oko tri tuceta ljudi u Francuskoj koji su spremni da brane jednog svog brata mu~enika mo`ete na}i hiljade onih koji su spremni da ~uvaju stra`u nad \avoljim ostrvom. Rezultat je bio druga presuda koja je Drajfusa. Oni uop{te nisu mogli da razumeju da je u Drajfusovoj aferi do{lo u pitanje ne{to vi{e od njihovog dru{tvenog polo`aja. prezali da zapo~nu politi~ku borbu. ako je okrenu protiv svoje jo{ uvek siroma{ne i neasimilovane imigrantske bra}e. da prizna 94 Bernard Lazare. Zolin advokat. dok je drugi Drajfusov advokat. nije te`e prihvatio ovu ~injenicu od samih emancipovanih Jevreja. Nadali su se da }e mo}i da se oslobode antipatije koju je ova tendencija poja~ala. Jevreji su. i da se rodilo ne{to vi{e od obi~nog dru{tvenog antisemitizma. Za njih je to bila nepobitna osnova ve~ne sigurnosti. Nije im dovoljno {to su ve}i {ovinisti od ro|enih Francuza. oni su bili duboko u procesu razaraju}e asimilacije. bio prisiljen da svoju molbu bazira na osnovu sumnje.120 ANTISEMITIZAM nema zemlju. oni su po sopstvenoj volji pokidali sve veze solidarnosti. Job’s Dungheap. Jevreji su tokom vekova do{li do toga da prave feti{ od zakonske jednakosti. krupnog biznisa i do tada nepoznatih prilika za profit. Stoga se u krugovima francuske jevrejske zajednice na{lo tako malo onih koji su podr`avali Drajfusa. p. oni su odbacili lakomisleno kao recidiv iz srednjeg veka. za koga ljudska prava ne postoje i kome }e dru{tvo rado uskratiti privilegije. . Niko. Ba{ na toj osnovi je Labori. to jest. koji se u Rusiji i Rumuniji manifestovao pogromima. Nadali su se da }e poplavom pohvala ubla`iti svaki mogu}i napad vojske ili njenih oficira. 97. Stvarno. Jevreji su se ubrzano asimilovali u one elemente dru{tva u kojima su sve politi~ke strasti bile zagla|ene pod mrtvim teretom dru{tvenog snobizma. Mislili su da }e Drajfusa osloboditi na dostojanstven na~in ako odbranu zasnuju na pravnoj gre{ki.

Klemanso je bio jedan od malobrojnih istinskih prijatelja koje je moderna jevrejska zajednica upoznala. Bol nad nacionalnom nesre}om Francuske otvorio mu je o~i i srce ~ak i za one “nesre}nike koji su se nametnuli kao vo|e svoga naroda i spremno ga ostavili u {kripcu”.95 Jevreji nisu iskoristili priliku da uvide da je ovde protiv njih na delu organizovana borba na politi~kom frontu. postiglo se na kraju strahom od bojkota. pridobio Parlament za obnavljanje su|enja i kona~no uskladio sasvim razli~ite elemente naroda. 96 Vidi Klemansoove ~lanke pod naslovom “Le Spectacle du jour”. promenu parlamentarnog raspolo`enja u korist Drajfusa.96 VI: Izvinjenje i njegovo zna~enje DA JE Drajfusova drama bila komedija. U jednoj generaciji. to bi ostalo politi~ka apstrakcija da istovremeno nije bilo zami{ljeno u aktuelnom smislu borbe ugnjetenih protiv ugnjeta~a. sada je sa dvotre}in95 Fernand Labori. dakle. me|utim. Ali Klemanso je u svojoj iscrpljuju}oj strasti prema pravdi i Rot{ildove jo{ uvek video kao ~lanove potla~enog naroda.DRAJFUSOVA AFERA 121 krivicu. u kojoj su sa jedne strane bile klasne borbe. a sa druge neobuzdani {ovinizam. za one prestra{ene i podre|ene ~lanove koji su. “La Farce du syndicat” i “Encore les Juifs!” u L’Iniquité. Deus ex machina koji je ujedinio razjedinjenu zemlju. “Le mal politique et les partis” u La Grande Revue (oktobar-decembar 1901): “Od trenutka kada je u Renu okrivljeni priznao krivicu a branilac se odrekao prava na obnovu su|enja u nadi da }e biti pomilovan. naime. U Klemansoovom slu~aju se pokazalo koliko je njihovo dr`anje bilo slepo. Klemanso govori o Jevrejima iz Al`ira “u ~iju korist Rot{ild ne}e izraziti ni najmanji protest”. u svakom poku}aru se pla{io Rot{ilda a u svakom shnorrer skorojevi}a. upravo zato {to je shvatio i pred svetom proklamovao da su Jevreji jedan od potla~enih naroda Evrope. u svom neznanju. bio je ni{ta drugo nego Pariska izlo`ba 1900. Zolin patos. Klemansoova bitka za pravdu kao temelj dr`ave svakako je obuhvatala obnovu jednakih prava Jevrejima. Isti onaj Parlament koji je godinu dana ranije jednoglasno odbacio obnovu su|enja. univerzalna ljudska stvar bio definitivno zaklju~en. Antisemitizam je bio sklon da u jevrejskim skorojevi}ima vidi skorojevi}ke parije. . Drajfusov slu~aj je kao velika. @oresovi govori i narodna mr`nja prema kleru i aristokratiji.” U svom ~lanku pod naslovom “Le Spectacle de jour”. od ekstremne desnice do socijalista. postalo je o~igledno tek u zavr{nom ~inu. slabosti i strahu bili tako zasenjeni divljenjem prema ja~ima da su se isklju~ili iz partnerstva u bilo kakvoj aktivnoj borbi i koji mogu da “jure ka pobednikovom cilju” samo kad je bitka izborena. “Et les Juifs!”. Oni su se opirali da sadejstvuju sa ljudima koji su bili spremni da se suo~e sa izazovom na ovoj osnovi. Ono {to nisu postigli Klemansoova dnevna izdanja.

septembra 1899. pozdravili su i izvinjenje i amnestiju. nije mogla da promeni situaciju. Sada.98 ^ak je i Isusova dru`ba izgladila svoju sva|u sa Tre}om republikom. 97. 99 Lazarov polo`aj u Drajfusovoj aferi najbolje je opisao Charles Péguy. 98 Cf. Zolino pismo od 13. Godine 1909. Budu}i da je Bernar Lazar tra`io ista prava za obe strane. me|utim.j. naravno. Odvajanje crkve i dr`ave i zabrana parohijalnog obrazovanja okon~ala je politi~ki uticaj katolicizma u Francuskoj. Nije li im to osiguralo mesto u vladi i mnogo {ire zastupanje njihovih posebnih interesa? Nekoliko dana kasnije. ona se nije usudila da poveri obnovu su|enja redovnom sudu. Parlament je postao Drajfusov pobornik! To je bio rezultat.. do{ao je na vlast Valdek-Rusoov kabinet. Drimon je simbolizovao Akademiju. podvrgavanje obave{tajne slu`be ministru rata. Jula 1899. primio je portfelj trgovine. smanjiv{i istovremeno aktivnosti katoli~ke organizacije. Pokret za dalju obnovu su|enja bio je pora`en sa 425 prema 60. Nekada su katolici hvalili njegov astisemitizam i narod mu klicao. Pegi formuli{e Lazarove interese na slede}i na~in: “On je bio borac za . cit.”97 Klemanso je ostao. Svi su bili ba~eni u isti ko{. Herzog. bio poraz. prava istina je najzad izronila.99 Obe 97 Cf. pisao je Zola.122 ANTISEMITIZAM skom ve}inom izglasao cenzuru antidrajfusovske vlade. Socijalisti. (Nezakonito) oslobo|enje putem apelacionog suda je bio kompromis. u Correspondance: lettres à Maitre Labori. Do svog gorkog kraja on je optu`ivao dvosmisleno izvinjenje i jo{ dvosmisleniju amnestiju. a ~ak ni vlada samog Klemansoa 1906. “Sve to je u~inilo”. autoru pone{to pornografskog Demi-Vierges. “najve}i istori~ar od Fistela” (Lemetr) bio je primoran da popusti Marselu Prevou. kada je uspeh izlo`be bio osiguran. Ali Klemansoov poraz nije zna~io pobedu crkve i vojske. kao i na po~etku. Izlo`ba je mogla biti otvorena pod najblistavijim komercijalnim nebom i u op{tem bratstvu koje je iz njega nastalo: ~ak su i socijalisti postali prihvatljivi za mesta u vladi. Predsednik Lube izvinio se Drajfusu i okon~ao tako celu aferu. “Notre Je- unesse”. “da se bez razlike strpaju u jedno obi~no sumnjivo izvinjenje ~astan ~ovek i huligani. dr`ava je dozvolila jedan izuzetak za Jevreje i drugi koji je pretio slobodi savesti katolika. prvi socijalisti~ki ministar u Evropi. Zatvaranje Drajfusovog slu~aja ozna~ilo je kraj klerikalnog antisemitizma. li{ilo je vojsku njenog ucenjiva~kog uticaja na kabinet i Predstavni~ki dom i oduzelo joj svako opravdanje za vo|enje policijske istrage za svoj sopstveni ra~un. u maju 1900. Sve te taktike ustupaka i{le su na ra~un drajfusovaca. civilnoj vlasti. Za Klemansoa je to. Sli~no tome. Mijran. Kompromis koji je usvojila Tre}a republika razre{io je krivice optu`enog a da mu nije pru`io regularno su|enje. Paris. u Cahiers de la quinzaine. i novi “besmrtnik” je primio ~estitanja od jezuitskog oca Di Laka. t. p. Posmatraju}i ga kao pravog predstavnika jevrejskih interesa. 1910. op. potpuno sam. pre svih @ores.

To izgleda kao sitnica. to mo`e daleko da odvede.DRAJFUSOVA AFERA 123 partije koje su zaista bile u sukobu stavljene su van zakona. Jedini vidljivi rezultat je bio {to se iz toga rodio cionisti~ki pokret – jedini politi~ki odgovor na antisemitizam koji su Jevreji uop{te na{li i jedina ideologija u kojoj su oni ikada za ozbiljno uzeli neprijateljstvo koje }e ih staviti u centar svetskih doga|aja. nedeljivost zakona. . Nedeljivost zakona u Drajfusovom slu~aju. Tako se zavr{ava jedina epizoda u kojoj su podzemne sile devetnaestog veka iza{le na svetlost pisane istorije. nedeljiv zakon u slu~aju verskih redova.) Lazar je bio jedan od prvih drajfusovaca koji je protestovao protiv zakona o kongregacijama. To ga je odvelo do izolacije u smrti.” (Prevod citiran iz uvoda u Lazarov Job’s Dungheap. a rezultat je bio taj da su jevrejsko pitanje s jedne strane i politi~ki katolicizam s druge bili od tada prognani iz arene dnevne politike.

DRUGI DEO Imperijalizam Anektirao bih planete kad bih mogao SESIL ROUDZ .

godina 1870. tri decenije. a poku{aji bur`oazije da iskoristi dr`avu i njene instrumente nasilja za svoje ekonomske ciljeve bili su uvek samo napola uspe{ni. 19: “Iako se. pod kontrolom pristojnosti..” . od po~etka Prvog svetskog rata. latentna borba izme|u dr`ave i dru{tva je postala otvorena bitka za vlast. bur`oazija je sve politi~ke odluke prepu{tala dr`avi. prve klase u istoriji koja je postigla ekonomsku nadmo} ne te`e}i za politi~kom vla{}u. ^ak i kada se ve} afirmisala kao vladaju}a klasa. London 1905. otprilike od 1884. p. Tokom imperijalisti~kog perioda ni dr`ava ni bur`oazija nisu odnele odlu~uju}u pobedu. dele devetnaesti vek. Imperialism. uzima kao pokazatelj po~etka svesne politike imperijalizma. koji se zavr{ava grabe`om oko Afrike i ra|anjem pan-pokreta. A.P E T O P O G L AV L J E : Politi~ka emancipacija bur`oazije G 1884. To je period imperijalizma sa zati{jem u Evropi i sa zapanjuju}im razvojem doga|aja u Aziji i Africi. ljudi koji znaju da je ona dovela do skoro potpunog sloma kontinuiranog toka zapadne istorije kakav smo pozavali vi{e od dve hiljade godina. zbog zati{ja ono jo{ uvek veoma li~i na neki deo devetnaestog veka. savr{eno samo svesni da je na{e iskustvo koncentracionih logora i fabrika smrti daleko od njene op{te atmosfere isto kao i od bilo kog drugog perioda u zapadnoj istoriji. to jest za dobom kad je ~ak i u`ase jo{ uvek obele`avala izvesna umerenost. S druge strane. bi}e evidentno da ovaj pokret nije dostigao svoj puni zamah sve do sredine osamdesetih. bez obzira koliko nam je bliska ta pro{lost. Nacionalne institucije su se sve vreme opirale brutalnosti i megalomaniji imperijalisti~kih aspiracija. Hobson.1 Neki od fundamentalnih aspekata toga vremena izgledaju tako bliski totalitarnom fenomenu dvadesetog veka da bi bilo opravdano ceo period shvatiti kao pripremanje scene za katastrofe koje slede. do 1914. Sredi{nji unutarevropski doga|aj imperijalisti~kog perioda jeste politi~ka emancipacija bur`oazije. Bur`oazija se razvila unutar nacionalne dr`ave i zajedno sa njom koja je skoro po definiciji vladala iznad i izvan klasno podeljenog dru{tva. Tek kad se nacionalna dr`ava pokazala kao neprikladan okvir za budu}i rast kapitalisti~ke ekonomije. tako da bi ono moglo da se generalno predstavi u liku razuma. To se promenilo kada je nema~ka bur`oazija sve ulo`ila u Hitlerov pokret i pretendovala na ODINE OD 1 J. Te{ko mo`emo da izbegnemo da na tu blisku a ipak daleku pro{lost gledamo suvi{e mudrim o~ima ljudi koji unapred znaju kraj pri~e. Ali moramo priznati i izvesnu nostalgiju za onim {to se jo{ uvek mo`e zvati “zlatno doba sigurnosti”. Drugim re~ima.. iz prakti~nih razloga.

Flugschriften des Alldeutschen Verbandes. “Svetska politika je za naciju ono {to je magalomanija za pojedinca”.5 miliona kvadratnih milja i 66 miliona stanovnika.128 IMPERIJALIZAM vlast uz pomo} gomile. Nacionalni princip je vodio u provincijalno neznanje.000 kvadratnih milja sa 8. 138. jer je svake no}i nad glavom video “te zvezde. On nije imao koristi od trenutaka prosvetljenja. 1933. rekao je Sesil Roudz i pao u o~ajanje. 3. Hayes. p. jasno je pokazao da savremene ekonomske potrebe nacije razume jo{ i manje od Bizmarka. Deutche Weltpolitik. I: Ekspanzija i nacionalna dr`ava “EKSPANZIJA JE SVE”. No. francuska nacija je dobila 3. 1 milion kvadratnih milja sa 14 miliona stanovnika Nemcima. Anektirao bih planete kad bih mogao. 3 Ove su brojke citirane prema Carlton J. London. Gertrude Millin. pa je zato prevazi{ao ~ak i normalne kapacitete ambicioznog biznismena sa izrazitom tendencijom ka megalomaniji. Nema~ka je izvojevala novo carstvo od milion kvadratnih milja i 13 miliona domorodaca. te beskrajne svetove koje mi nikada ne}emo dosegnuti. 2 S.75 miliona kvadratnih milja dodato je Britanskoj imperiji. ali je time izvojevala Pirovu pobedu.5 miliona kvadratnih kilometara i 26 miliona ljudi. New York.3 a ipak je u trenutku prosvetljenja Roudz istoga trenutka spoznao unutra{nje ludilo imperijalisti~ke ere i njenu opre~nost condicio humana. Izgledalo je kao da su oni koji se protive imperijalizam ili ga ignori{u – kao Ojgen Rihter u Nema~koj ili Gledston u Engleskoj ili Klemanso u Francuskoj – izgubili dodir sa stvarno{}u i da ne shvataju da su trgovina i ekonomija ve} uplele njihove nacije u svetsku politiku. ni spoznaja ni rastu`enost nisu promenili njegovu politiku. 19: “tokom 15 godina. Svaki dr`avnik koji se uporno protivio imperijalisti~koj ekspanziji uspeo je samo da je obuzdava i da napravi konfuziju. Prirodno. 5. 237. Ali kad se on u Rajhstagu usprotivio Bizmarkovom predlogu da se podr`e privatne kompanije u osnivanju trgovine i pomorskih stanica. Bitka koju je vodio razum bila je izgubljena.4 rekao je Ojgen Rihter (vo|a Nema~ke progresivne partije) otprilike u istom istorijskom trenutku. H. p. 1941.. a Belgija je preko svog kralja pribavila 900. ali se ispostavilo da je prekasno.5 miliona `itelja). nekih 3. cit. Rhodes. p. A Genaration od Materialism. . – Vidi tako|e Hobson op. 1897. do 1900. i pokrivaju period od 1871.. Bur`oazija je uspela da poru{i nacionalnu dr`avu. gomila se pokazala sasvim sposobnom da sama vodi politiku i likvidirala je bur`oaziju zajedno sa svim drugim klasama i institucijama.”2 On je otkrio pokreta~ki princip ove nove. Tako je Bizmark 1871. imperijalisti~ke ere (za manje od dve decenije britanski kolonijalni posedi porasli su za 4.5 miliona kvadratnih milja sa 37 miliona stanovnika Francuzima. p. 1.” 4 vidi Ernst Hasse..

a dvadeset godina kasnije je pribavio Helgoland od Velike Britanije u zamenu za Ugandu. Procesi proizvodnje su isto tako neograni~eni kao i 5 Ernest Renan u klasi~nom eseju Qu’est-ce qu’une nation?. Ekspanzija je zna~ila porast stvarne proizvodnje robe za upotrebu i potro{nju. Razlog te iznena|uju}e originalnosti – iznena|uju}e jer su potpuno novi koncepti veoma retki u politici – jeste jednostavno to {to ovaj koncept zapravo uop{te nije politi~ki.” Ti dr`avnici. .POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 129 odbacio ponu|ene francuske posede u Africi kao zamenu za Alzas i Lorenu.” Ekspanzija kao stalni i najvi{i cilj politike sredi{nja je ideja imperijalizma. kao glavne elemente koji okupljaju pripadnike jednog naroda tako da oni formiraju naciju. da iznudi pristanak vi{e nego da sprovede pravdu: morala bi da degeneri{e u tiraniju. 1896. Uspe{no su ih izvodile jedino vlade koje su. Znali su pre po instinktu nego po razumevanju da taj novi ekspanzionisti~ki pokret. najbolje izra`en u sticanju novca” (Hube-[lajden) a nacionalna zastava “trgovinski bilans” (Roudz).. Nacionalnoj dr`avi. la liberté. Prevod citiran iz The Poetry of the Celtic Races. koji su razmi{ljali prvenstveno u smislu uspostavljanja nacionalne teritorije. Paris.. Po{to ne povla~i sobom ni privremeno plja~kanje niti trajniju asimilaciju osvojenog. bili su sumnji~avi prema opravdanosti imperijalizma s prigovorom da se u njemu sadr`avalo mnogo vi{e od toga {to su zvali “prekomorske avanture”. a trideset godina kasnije je predao mosulska naftna polja Engleskoj radi francuskobritanskog saveza. Osvajanje kao i izgradnja imperije su bili na zlom glasu. Tako se osamdesetih Klemanso suprotstavio imperijalisti~koj struji u Francuskoj kada je ova `elela da po{alje ekspedicione vojne trupe u Egipat protiv Britanaca. gde je ekspanzija zna~ila stalno {irenje industrijske proizvodnje i ekonomskih transakcija karakteristi~nih za devetnaesti vek. kao {to su mu rekli nema~ki imperijalisti. and other Studies. ve} ima svoje poreklo u carstvu poslovne {pekulacije. jer je industrijski rast bio realnost. 1882. bile zasnovane prvenstveno na pravu.5 nedostajao je takav ujedinjuju}i princip. mo`e samo da uni{ti celinu nacionalne dr`ave. kao Rimska republika. Tako je Kromer optu`io Gledstona u Egiptu da “nije ~ovek kome bi bezbedno mogla da se poveri sudbina britanske imperije. po{to se i na njih primenjivalo op{te pravo. ona je potpuno nov koncept u dugoj istoriji politi~ke misli i delanja. zasnovanoj na aktivnom pristanku homogene populacije na svoju vladu (“le plébiscite de tous les jours”). ne bez prava. me|utim. London. `elju da se `ivi zajedno. i ona bi u slu~aju osvajanja morala vi{e da asimilira nego da integri{e. i to sa veoma dobrim razlogom. isti~e “stvarni pristanak. tako da je posle osnivanja moglo da do|e do integracije najraznorodnijih naroda. volju da se dostojno sa~uva zajedni~ko nasle|e”. U ekonomskoj sferi je ekspanzija primeren koncept. Zanzibar i Vitu – dva kraljevstva za kadu. u kome je “patriotizam. Jo{ Robespjer je bio sasvim svestan toga kada je uzviknuo: “Périssent les colonies si elles nous en coûtent l’honneur.

da ubedi svoje nacionalne vlade da stupe na put svetske politike. pod zajedni~kom vla{}u. ustupak tom jo{ uvek vladaju}em nacionalnom principu po kojem je ~ove~anstvo porodica naroda koji se takmi~e za prevlast. Bur`oazija se okrenula politici iz ekonomskih razloga. Od svih oblika vladanja i organizovanja. koja pokriva. ve} se sna`no oslanjala na politi~ke i jo{ vi{e na policijske institucije koje treba da spre~e takmi~are da upotrebe pi{tolje. Imperijalizam je ro|en kada je klasa vladaju}a u kapitalizmu ustala protiv ograni~enja ekonomske ekspanzije samo na teritoriju sopstvene nacije.6 Ipak. utoliko {to je proizvodnja zavisila od mnogih razli~itih naroda koji su te proizvode koristili a bili su organizovani u veoma razli~ite dr`avne zajednice. opet. politi~ka struktura ne mo`e da se beskrajno {iri. a samo je retko i te{ko zadobijena od pokorenih naroda. takmi~enje vi{e nije bilo princip politike ve} princip ekspanzije. Ova sre}na ravnote`a. oprema i pobolj{ava. da ga uspostavlja. cit. to takmi~enje }e automatski postaviti sopstvene granice kao faktor stabilnosti pre nego {to jedan takmac likvidira sve ostale. Te{ko je pretpostaviti kako bi na bilo koji drugi na~in moglo da se zavr{i takmi~enje izme|u do zuba naoru`anih poslovnih koncerna – “imperija” – osim pobedom jednog a smr}u svih ostalih.. a isto mu je toliko bila stra{no potrebna politi~ka mo} radi uspostavljanja kontrole i ograni~enja. jer se ne zasniva na ljudskoj proizvodnji. njihovo ograni~enje nije bilo toliko ekonomske koliko politi~ke prirode. Jo{ uvek bi imperijalizam u po~etnim stupnjevima mogao da se opi{e kao “borba suparni~kih carstava” i da se odvoji od “ideje carstva u anti~kom i srednjovekovnom svetu [koja je bila] ideja federacije dr`ava. jer ako nije htela da se odrekne kapitalisti~kog sistema proizvodnje.. Drugim re~ima. Nasuprot ekonomskoj strukturi. celokupni poznati svet”. morala je da nametne taj zakon svojim doma}im vladama i da proklamuje ekspanziju kao krajnji politi~ki cilj spoljne politike. nacionalna dr`ava je najmanje prikladna za neograni~en rast. . koja je. ~iji je unutarnji zakon stalan ekonomski rast. Na trenutak je izgledalo da je nova politika na{la svoja prirodna ograni~enja i ravnote`u u samoj ~injenici da je nekoliko naroda istovremeno i kompetitivno zapo~elo ekspanziju. me|utim. nije bila ba{ nu`an proizvod tajanstvenih ekonomskih zakona. Nijedna nacionalna dr`ava ne bi ~iste savesti uop{te mogla da pokorava strane narode. po liberalnom uverenju. Parolom “ekspanzija radi ekspanzije” bur`oazija je poku{ala. op. takvo takmi~enje bilo je jedan od mnogih ostataka pro{le ere.130 IMPERIJALIZAM sposobnosti ~oveka da stvara svoj svet. neograni~ena. a delimi~no i uspela. zaista. po{to takva svest mo`e da se opravda samo 6 Hobson. jer ni iskrena saglasnost u njenoj bazi ne mo`e da se {iri beskrajno. Kada su se proizvodnja i ekonomski rast usporili.

iako mo`da manje o~igledan. Tako su Francuzi uklju~ili u maticu Al`ir kao pokrajinu. 57 ff. koja je zakonski isto toliko deo Francuske koliko i Département de la Seine. uzdaju}i se u osvajanje kao stalan metod vladavine. Nastavili su da po{tuju postoje}i lokalni zakon i dodelili su svojim arapskim gra|anima “li~ni status”. raduju}i se porazu Gledstonovog prvog Home Rule Bill-a. ve} na našem sopstvenom verovanju u element pristanka. osuje}uju}i na taj na~in sve prave napore u izgradnji imperije. p. a ishod je bio taj da su ~lanovi novog federativnog tela ostali ~vrsto vezani za svoju zajedni~ku mati~nu zemlju iz opravdanog razloga zajedni~ke pro{losti i zajedni~kog zakona. .POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 131 uverenjem da je pokoravanje zapravo nametanje superiornog zakona varvarima. to je tako|e bio proma{aj. Irskoj dodeljen status dominiona i ona bila pozdravljena kao prava ~lanica Britanskog komonvelta. svoj zakon shvatala kao izdanak jedinstvene nacionalne biti koji nije pravova`an izvan sopstvenog naroda i granica sopstvene teritorije.” 8 Kao što je to rekao lord Solzberi. jedna nacija koja se ra{irila po celom svetu. 1915. Najstariji “posed” i najnoviji dominion je jednostrano otkazao svoj dominionski status (1937) i zao{trio sve odnose sa engleskom nacijom kada je odbio da u~estvuje u ratu. Rani britanski “graditelji imperije”. Nacionalna struktura Ujedinjenog kraljevstva onemogu}ila je brzu asimilaciju i inkorporaciju osvojenih zemalja. uop{te nisu mogli da inkorpori{u svoje susede Irce u ra{trkanu strukturu Britanske imperije ili Britanskog komonvelta nacija. Britanski komonvelt nije nikada bio “komonvelt nacija”. englesko-irski sukob ne samo da nije rešen ve} je postao mnogo akutniji. Egipatskom pobunom marta 1919. ili na sili. ve} naslednik Ujedinjenog kraljevstva. me|utim. Tokom slede}ih dvadeset godina konzervativne – a to je u to vreme bila imperijalisti~ka – vladavine (1885-1905). Curzon: The Last Phase 1919-1925. ali nisu uspeli da nametnu sopstvene zakone arapskom narodu. BostonNew York. nacionalna dr`ava je me|u pokorenima budila nacionalnu svest i `elju za suverenitetom. Vidi tako|e Gilbert K. engleska vladavina putem stalnog osvajanja nije toliko podstakla sopstveni “dremovni genije imperijalizma”8 koliko je probudila duh nacionalnog otpora u Ircima. ali ~iji stanovnici nisu francuski gra|ani. 1934. nakon poslednjeg rata. Po{to je “propustila da uni{ti” Irsku (^esterton). Disperzija i kolonizacija nisu pro{irile politi~ku strukturu ve} su je presadile. nije postojao ni u jednoj artikulisanoj formi. stvaraju}i tako besmisleni hibrid nominalno francuske teritorije. u raspravi o britanskoj politici u Egiptu: “Opravdanje našeg pristustva u Egiptu i dalje se ne zasniva na pravu osvajanja koje se da braniti. Taj element 1919. kada je. Irski primer dokazuje koliko je Ujedinjeno kraljevstvo bilo nepodesno za 7 Ovu ne~istu savest koja proizlazi iz vere u pristanak kao osnove svih dr`avnih organizacija vrlo dobro je opisao Harold Nicolson. The Crimes of England.7 Nacija je. Chesterton. Gde god se pojavila kao osvaja~. bio je radikalno osporen.

zadivljuju}e izgra|ena na realnosti jedne nacije raspr{ene svuda po svetu. koja je bila toliko presudna za formiranje britanske nacije kao što je Francuska revolucija postala za Francusku. Carthill. p. Umesto osvajanja i nametanja sopstvenog zakona stranim narodima. Napoleonov neuspeo poku{aj da ujedini Evropu pod francuskom zas9 Zašto u po~etnim fazama nacionalnog razvoja Tjudori nisu uspeli da pripoje Irsku Velikoj Britaniji kao što je Valoa uspeo da pripoji Bretanju i Burgundiju Francuskoj. The Lost Dominion.. (Chesterton. Zahvaljuju}i tom iskustvu. to je još uvek zagonetka. 10 Vrlo je karakteristi~na slede}a tvrdnja koju je J. A. i da }e ostati Englez dok je Engleske imperije. i kad bismo potrošili ~etvrtinu sume koja je potonula u mo~varama na Balaklavi za slanje i nastanjivanje dva miliona naših ljudi u tim kolonijama.” (Citirano iz A.9 Britanski narod je pokazao da nije ve{t u rimskoj umetnosti izgradnje imperije. Froude dao malo pre po~etka imperijalisti~ke ere: “Neka jedanput za svagda bude jasno da Englez koji je emigrirao u Kanadu ili na Rt ili u Australiju ili Novi Zeland nije proigrao svoju nacionalnost. Mo`da je. posle Kromvelove revolucije. The Fall of the Old Colonial System. sli~an proces brutalno prekinuo Kromvelov re`im koji je Irsku tretirao kao veliki komad plena koji treba podeliti svojim slugama. koji su indijski nacionalisti tokom rata glatko odbili – ~esto se smatrao privremenim i prelaznim re{enjem.10 Ostaje da se vidi da li }e federativna struktura Komonvelta.132 IMPERIJALIZAM izgradnju imperijalne strukture u kojoj bi mnogi razli~iti narodi mogli zadovoljno da `ive zajedno. London. Ujedinjeno kraljevstvo je ve} postiglo onaj stepen zrelosti posle koga uvek dolazi do opadanja mo}i asimilacije i integracije koju nacionalna dr`ava ima samo u po~etnim stupnjevima.. zapravo. 1942). o~ita je duboka protivre~nost izme|u nacionalne dr`avne zajednice i osvajanja kao politi~kog obrasca. nepristrasnu studiju Nicholas Mansergh. Ono što je tada sledilo bila je. Britain and Ireland (u Longmans Pamphlets on the British Commonwelth. Sada{nji status Indije kao dominiona – status. engleski kolonisti su se na sve ~etiri strane sveta naseljavali na neosvojenim teritorijama. uzgred re~eno. op. jedna druga tu`na pri~a “prisile (koja) nije bila nametnuta da bi ljudi mogli smireno da `ive ve} da mogu smireno da umru”. me|utim. 1924. da je on još uvek na engleskom tlu isto koliko i u Devonšajru ili Jorkširu. Oni delovi imperije naseljeni rasama za koje ovo ne va`i. 1945. koristi izvanrednu. biti dovoljno elasti~na da uravnote`i te{ko}e nacije koje iskrsavaju same po sebi u gradnji imperije i da za stalno prizna nebritanske narode kao prave “partnere u preduze}u” Komonvelta. ali ne mo`ete imati oba.. Oni su bili privatno vlasništvo nadmo}nog partnera. to bi suštinskoj snazi zemlje više doprinelo od svih ratova u koje smo se uplitali od A`inkura do Vaterloa”. osvajanje je od tada zvani~no osu|ivano i igralo je minornu ulogu u re{avanju grani~nih sporova. 60). a ne iz ~ovekoljubivih uverenja. 11 Eminentni ju`noafri~ki pisac Jan Disselboom izrazio je bez ikakvog uvijanja dr`anje naroda Komonvelta o ovom pitanju: “Velika Britanija je samo partner u koncernu.. 280-81. nikada nisu bili partneri u ovom koncernu. a ostajali su ~lanovi iste britanske nacije. Citirano prema Robert Livington Schuyler... U svakom slu~aju. Za istorijski pregled irskog pitanja koji sadr`i i skorašnji razvoj. New York. ) .11 Od propasti Napoleonovog sna. u kom svi imaju isto nacionalno poreklo. ve} da sledi gr~ki model kolonizacije.. Mo`ete imati belu dominaciju ili mo`ete imati dominion Indije. p. cit.

25. u skorije vreme zaista poku{ali da kombinuju ius i imperium i da izgrade carstvo u starorimskom duhu. tamo gde to nije mogu}e..14 Klemanso je 1918. “France and her ’Black Empire’”. za mirovnim stolom tvrdio da mu je stalo samo do “neograni~enog prava na sakupljanje crnih trupa koje }e pomo}i u odbrani francuske teritorije u Evropi ako bi Nema~ka u budu}nosti napala Francusku. da {iri dobra francuske civilizacije”. “Le Général Mangin” u Revue des Deux Mondes (1925). Ideas and Ideals of the British Empire. 16 Sli~an pokušaj brutalne eksploatacije prekomorskih poseda u korist nacije su izvršili Holan|ani u Holandskim Antilima pošto je Napoleonova propast vratila holandske kolonije . London. verovali su da “francuska nacija mar{ira. “Francuska nije zemlja od ~etrdeset miliona ljudi. Vidi tako|e vrlo dobre uvodne napomene o osnovanju francuskog carstva u French Colonial Empire (u Information Department Papers No. 362 ff. Francuzi su. ili do tiranije. 4. 14 W. a podre|ene po tome {to su u~enici francuske prosve}enosti i sledbenici Francuske kao predvodnice. `eleli su da uklju~e prekomorske posede u nacionalno telo. Poenkareova slavna fraza iz 1923.. 1924.. “Cilj je da se kolonijalni narodi asimiluju u francuski narod ili ih. I.. Crozier. Memoirs of the Peace Conference. No iako tiranija mo`e uspe{no da vlada stranim narodima. me|utim zadao je smrtni udarac jo{ uvek neizvesnoj mogu}nosti stvaranja Francuske imperije. ona na vlasti mo`e da se odr`i samo ako razori pre svega nacionalne institucije sopstvenog naroda. tretiraju}i osvojene narode “i. Rezultat ovog smelog poduhvata bila je naro~ito okrutna eksploatacija prekomorskih poseda u ime nacije. p. ukazuje jednostavno na otkri}e “da se topovsko meso mo`e stvoriti metodama masovne proizvodnje”. za razliku od Britanaca i drugih nacija Evrope.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 133 tavom bio je jasan pokazatelj da osvajanje jedne nacije vodi ili do bu|enja svesti osvojenog naroda. Sami su najzad poku{ali da iz nacionalne dr`ave razviju imperijalnu dr`avnu strukturu.”15 ali on nije spasao francusku naciju od nema~ke agresije. francuska imperija se zapravo razvila pod parolom nacionalne odbrane13 i kolonije su smatrane zemljama vojnika koji mogu da stvore force noire radi za{tite stanovnika Francuske od nacionalnih neprijatelja. pa tako i do pobune protiv osvaja~a.16 U pore|enju 12 Ernest Baker. treba udru`iti u veoma primitivne zajednice. p. Cambridge. 1939. 9 ff. iako je general{tab izveo njegov plan.” 13 vidi Gabirel Hanotaux. New Haven. koje je objavio Royal Institute of International Affairs. P. jer ona ne tra`i ni~iju saglasnost. 1914.”12 To je delimi~no sprovedeno kada su obojeni poslanici zauzeli mesta u Francuskom parlamentu i kada je Al`ir progla{en departmanom Francuske. January 23. 15 David Lloyd George. to je zemlja stotine miliona”. Nasuprot svim teorijama. ’udru`iti’ ih tako da razlike izme|u la France métropole i la France d’outremer sve više bude geografska a ne su{tinska. kao bra}u i kao podre|ene – bra}u po zajedni~koj francuskoj civilizaciji. Tome 27. 1941). {to sada na nesre}u znamo. u New Republic.

To nije spre~ilo doma}e stanovni{tvo da razvije nacionalnu svest i da zahteva suverenitet i nezavisnost – iako je pone{to usporilo taj proces. 1943. 1928. metod koji administratoru dozvoljava da vlada narodom “ne direktno ve} posredno.. pre|ašnji guverner Ugande. . severne Nigerije itd. Ali je sve to stra{no oja~alo imperijalisti~ku svest o su{tinskoj. prvi put objavljen šezdesetih godina prošlog veka. imali su malo zajedni~kog sa britanskim izvoznicima novca ili vladinim slu`benicima koji su upravljali indijskim narodima. izgledali kao zagovornici ideje o samoopredeljenju. Multatulijev Max Havelaar.17 Britanci su poku{ali da se spasu opasne protivre~nosti svojstvene nacionalnom poku{aju izgradnje imperije tako {to su pokorenim narodima ostavljali njihove kulturne.. ciljao je na vladu kod ku}e a ne na slu`be u inostranstvu.) Ovaj je sistem brzo napušten i Holandski Antili su za trenutak postali “predmet divljenja svih kolonizatorskih nacija” (Ser Hesketh Bell. 17 Ernest Baker.. naga|aju}i se oko mandatnog sistema. cit. “uprkos iskrenom po{tovanju prema doma}em stanovni{tvu kao narodu. uvo|enje evropskog školskog sistema i druga sredstva postepene asimilacije. britanski imperijalisti su. 45. I to uprkos ~injenici {to su “indirektnom vladavinom” odmah po~eli da zloupotrebljavaju mandatni sistem. Holandija se nije širila tokom osamdesetih godina. To je posle razjarivalo borbu podre|enih naroda za slobodu i spre~avalo ih da uvide nepobitne koristi od britanske vladavine. ve} o ekspanziji belgijskog kralja li~no. putem njihovih plemenskih i lokalnih vlasti”. s druge strane. Imperijalizam nije isto {to i izgradnja imperije i ekspanzija nije osvajanje. o “vi{im” i “ni`im vrstama”. ve} je samo u~vrstila i modernizovala svoje stare posede. Holan|ani su tako postigli isti rezultat: jak nacionalni pokret za nezavisnost me|u pokorenim narodom. stari “kr{ioci zakona u Indiji” (Berk). (Vidi de Kat Angelino. Britanski osvaja~i. op. 326. p. ne samo privremenoj superiornosti ~oveka nad ~ovekom. Da su se ovi imalo promenili od vlaveoma osiromašenoj mati~noj zemlji. 69. nudila bi isuviše nepravi~an primer o onome što se u celini doga|alo u prekomorskim posedima.. 1931.134 IMPERIJALIZAM sa ovim slepim o~ajni~kim nacionalizmom. The Duch East Indies. New York. tako {to su ostajali po strani i uzdr`avali se od {irenja britanskog zakona i kulture. 18 Selwyn James. koju ne kontroliše bilo koja vlada i koja nije u vezi ni sa jednom drugom institucijom. Sredstvima prisilnog kultivisanja uro|enici su bili svedeni na robove u korist vlade u Holandiji. I holandski i belgijski oblik imperijalizma su atipi~ni. Chicago. drugi je pri~a ne o ekspanziji belgijske nacije ili ~ak belgijske bur`oazije. Holandski metodi imaju mnogo sli~nosti sa francuskim: davanje statusa Evropljana zaslu`nim uro|enicima. Tom II. skoro do poslednjeg ~oveka nisu verovali da oni jesu ili }e biti sposobni da imaju samoupravu bez nadzora”. verske i pravne tekovine.. Part I). p. Prvi je ~udna i promenljiva mešavina francuskih i engleskih metoda. Neverovatna zverstva po~injena u Belgijskom Kongu. p. South of the Kongo.18 “domoroci” su samo mogli da zaklju~e da njih isklju~uju i zauvek odvajaju od ostatka ~ove~anstva. U sadašnjem prou~avanju se previ|aju holandski i belgijski imperijalizam. Zbog same uzdr`anosti vladinih slu`benika koji. Foreign Colonial Administration in the Far East. Colonial Policy. a ~ak u nekim slu~ajevima ljubavi prema njima.

22 zapravo. nije stvorilo nov modus zajedni~kog `ivota. na vladavinu u skladu sa op{tim merilima pravde i slobode koja su vladala kod ku}e. . Ovako. i po{tovanje koje su staromodni dr`avnici u matici gajili prema svakoj naciji. Nasuprot istinski imperijalnim strukturama. Prave}i pore|enja sa anti~kim carstvima. Za{titni znak moderne istorije je postalo to {to je pokret ekspanzije radi ekspanzije ro|en u nacionalnim dr`avama koje su vi{e od svih drugih dr`avnih tvorevina bile odre|ene teritorijalnim granicama i limitima u onome {to je mogu}e osvojiti. nakon svega i uprkos svemu. op. Stvarna motivacija za tu podvojenost je bila ~udna me{avina arogancije i po{tovanja: nova arogancija administratora suo~enih sa “zaostalim stanovni{tvom” ili “ni`im vrstama”. mogli da izvuku iz zapadne dominacije. 21 Lord Cromer. me|utim. za imperijalizam je karakteristi~no da nacionalne institucije ostaju odvojene od kolonijalne uprave iako im je dozvoljeno da ih kontroli{u. 22 Ibid. primer o~igledno apsurdnog dispariteta izme|u uzroka i posledice. Ti biznismeni ni u kom slu~aju nisu bili “spremni da primene upravni i politi~ki sistem svoje zemlje na zaostalo stanovni{tvo”21 i da ve`u ra{trkane posede britanske krune za englesku naciju. br19 O tim de~a~kim idealima i njihovoj ulozi u britanskom imperijalizmu vidi poglavlje VII.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 135 davine dekretima do uspostavljanja zakona. u Edinburgh Review. a respektovanje koje je ostalo u potpunosti negativno. gde su institucije mati~ne zemlje na razli~ite na~ine integrisane u imperiju. Poenta je. 20 Ernest Baker. “The Government of Subject Races”. 1908. cit. ve} je jedino uspelo da donekle ograni~i nemilosrdnu imperijalisti~ku vladavinu dekretima. Stra{na konfuzija moderne istorijske terminologije je nuzproizvod ovih dispariteta. dok je mnogo onih koji jo{ nisu bili prerasli ono {to je Harold Nikolson jednom nazvao “njihovim de~a~kim idealima”19 `elelo da Afrikancima pomogne da “postanu bolji Afrikanci”20 – ma {ta to zna~ilo. iza imperijalisti~ki nastrojenih biznismena do{li su dr`avni ~inovnici koji su `eleli “da Afrikanac ostane Afrikanac”. u tome {to engleska nacija nije za to bila zainteresovana i te{ko da bi ih podr`ala. January. smatraju}i da nijedna nacija nema prava da uspostavlja svoj zakon nad stranim narodom. U samoj prirodi stvari je da je arogancija postala sredstvo vladavine. 150. Kako su se oni razvili i kultivisali opisao je Rudyard Kipling u Stalky and Company. Zdravim ograni~avanjima nacionalnih institucija i politi~ara duguju se sve one beneficije koje su neevropski narodi.. str. Ali kolonijalne slu`be nisu nikada prestale da protestuju protiv me{anja “neiskusne ve}ine” – nacije – koja je poku{ala da pritisne “iskusnu manjinu” – imperijalisti~ku upravu – “u pravcu imitacije”. mogli su postati graditelji imperije.

. p. odr`avane zbog onih prvih. istori~ari su poku{ali da presko~e uznemiravaju}u ~injenicu da na taj na~in mnoga va`na de{avanja u modernoj istoriji izgledaju kao drasti~ne posledice bezazlenih uzroka.” Vidi Robert Livingston Schuyler. Nesrazmera izme|u uzroka i posledice je izneverena u ~uvenoj i na `alost istinitoj primedbi da je britanska imperija ste~ena u naletu rasejanosti. kada su najbolji elementi u naciji bili potrebni da bi zaklju~ili borbu koja je po~ela kao groteskna zavera a zavr{ila se kao farsa. ne shvataju}i osnovnu razliku izme|u starog osnivanja trgovinskih i pomorskih mesta radi trgovine i nove politike ekspanzije. oni su po~eli da veruju da aneksija i ekspanzija rade za spas nacije. ne{to kasnije. Svi ti posedi su u eri imperijalizma pretrpeli promenu u sistemu uprave i politi~kom zna~aju. U devetnaestom veku moramo razlikovati tri tipa prekomorskih poseda u okviru britanske imperije: naselja ili planta`e ili kolonije. {to je bilo sramno upravo po tome {to je bilo komi~no. Princip kolonijalne slobode na primer. Suo~eni sa prizorom nekolicine kapitalista kako po celoj zemaljskoj kugli rukovode svojim grabljivim istra`ivanjem novih mogu}nosti za ulaganje i kako privla~e `elju za profitom prebogatih i kockarski instinkt previ{e siroma{nih. to je postalo bolno o~igledno onda kad je demokratski svet morao da otpo~ne ~itav jedan svetski rat da bi se re{io Hitlera. Tragedija te malodu{ne opozicije nije bila u tome {to su novi imperijalisti~ki biznismeni mogli da kupe mnoge nacionalne predstavnike. cit. i pomorske i vojne stanice kao {to je Rt Dobre Nade. po{to su pomorska mesta i pristup sirovinama bili zaista potrebni svim nacijama.136 IMPERIJALIZAM kaju}i ekspanziju sa osvajanjem. trgovinske stanice i posede kao {to je Indija. Jedina veli~ina imperijalizma le`i u tome {to nacija gubi bitku protiv njega. uzimao se kao va`e}i sve dok je kolonije “formirao britanski narod ili. Ne{to sli~no iza{lo je na videlo tokom Drajfusove afere. . 236 ff. savremeni istori~ari `ele da zaogrnu imperijalizam starom veli~inom Rima i Aleksandra Velikog. cit. Od korupcije je mnogo gora bila ~injenica da su nepodmitljivi bili ube|eni da je imperijalizam jedini na~in da se vodi svetska politika. kakve su Australija i dominioni. op. 24 Ernest Barker. previ|aju}i razliku izme|u izvoza (britanskog) naroda i izvoza (britanskog) novca24. Hobson. A.. veli~inom koja bi sva kasnija de{avanja kao humanija u~inila podno{ljivijim. koji su gajili svi liberalni britanski dr`avnici posle Ameri~ke revolucije. procenat britanske populacije koji bi omogu}io uvo|enje britanskih predstavni~kih institucija. previ|aju}i razliku izme|u komonvelta i imperije (koju su preimperijalisti~ki istori~ari ozna~avali kao razliku izme|u planta`a i poseda ili izme|u kolonija i zavisnih teritorija. ili. kolonijalizma i imperijalizma)23. Ali suštinska razlika je oduvek bila dobro poznata.. drugim re~ima. op. Poverovali su Sesilu Roudzu kad im je rekao “neka vas probudi ~injenica da ne mo`ete `iveti ako nemate 23 Prvi nau~nik koji je upotrebio termin imperijalizam da bi jasno razdvojio “Imperiju” od “Komonvelta” bio je J.

i kolonijalne uprave. The Struggle for South Africa 1875-1899. Zoepfl. postao “imperijalista”. Sukob izme|u predstavnika “imperijalnog faktora” (koji bi pre trebalo zvati nacionalni ~inilac) i kolonijalne uprave provla~i se kroz ~itavu istoriju britanskog imperijalizma. cit. i ide sve do vremena kada su lokalni guverneri Sesil Roudz i D`ejmson upleli “Imperijalnu vladu” u Londonu. oni su se o~igledno nadali da nacija u celini mo`e da predstavlja neku vrstu staratelja narodu koji je osvojila. kojom se mo`e upravljati ’ne ~ekaju}i na nevoljan pristanak ili uljudnu kritikuu glavnog poverenika’”. Njemu je re~eno da i uro|enici imaju predstavnike u engleskom Donjem domu. predstavnika Imperijalne vlade koja je zadr`ala samo “nominalnu kontrolu”. U Engleskoj je. taj uticaj bio nazvan “imperijalnim ~iniocem”. ili još više D`ejmson.27 Ovde su Englezi bili veoma blizu francuskom eksperimentu u izgradnji imperije. New York. . 26 Poreklo ove zamene teza verovatno le`i u istoriji engleske vladavine u Ju`noj Africi. bio apsolutni vladar teritorije tri puta ve}e od Engleske. koju je kontrolisao parlament. (Reginal Ivan Lovell. da bi se napravila razlika izme|u imperijalne vlade sa sedi{tem u Londonu. od sticanja njene nezavisnosti naovamo. ve} su ih prve optu`ili i eksponirali zbog njihovog “imperijalizma”. Takav je bio slu~aj Klemansoa koji je. Dilk je upozoravao protiv davanja autonomije kolonijama Krune jer bi to rezultiralo vladavinom belih planta`era nad obojenim radnicima. Probudila se savest nacije. Nema~koj ili Holandiji. iako nikad nisu i{li tako daleko da daju stvarno zastupni{tvo podre|enom narodu. r.25 Ne `ele}i to. a u svim evropskim zemljama ju je osu|ivala kolonijalna uprava – bilo to u Engleskoj. Ipak. ~ime su imperijalizmu pripisane vrednosti i ostaci pravde koje je on tako `estoko poku{avao da odstrani.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 137 svetsku trgovinu”. izme|u ^arlsa Dilka i Kolonijalnog sekretara je interesantan primer. u rat protiv Bura. a ne Engleska”. “Kolonien und Kolonialpolitik” in Handwörterbuch der Staatswissenschaften. p. “Molitva” koju je Kromer za vreme svoje uprave Egiptom uputio lordu Solzberiju 1896. zato {to je bio tako o~ajni~ki zabrinut za budu}nost francuske nacije. Belgiji. ponekad i nehotice. ne samo da su postali sukrivci u imperijalisti~koj politici.26 “Imperijalisti~ki faktor” je bio politi~ki izra`en u tvrdnji da Britanci ne samo {to {tite doma}e stanovni{tvo ve} ga na izvestan na~in i zastupaju u “Imperijalnom parlamentu”. “spasi me od Engleskih ode25 Millin. u nadi da }e kolonijalno vojnosposobno stanovni{tvo za{tititi francuske gra|ane od agresora. najbolje se mo`e videti u tragi~noj pri~i Ju`noafri~ke Unije. Francuskoj. 194). A ono što se dogodilo na teritorijama na kojima je britanska vlada predala jurisdikciju lokalnom evropskom stanovništvu oslobo|enom bilo kakvih tradicionalnih i konstitucionalnih ograni~enja nacionalnih dr`ava.. i da zato moraju da se bave ovim pitanjima ekspanzije i nepu{tanja sveta. “U stvari je Roudz. “va{a trgovina je svet i va{ `ivot je svet. Vidi G. 27 Diskusija u Donjem domu maja 1908. koju su predstavljali parlament i slobodna {tampa. op. 175. veoma protivno njenim namerama. 1934. to jest od vremena kada “Imperijalna vlada” nije više imala prava da se meša. i istina je da je redovno davala sve od sebe da spre~i ono najgore.

Bombardovanjem ku}a mo`emo da povredimo `ene i decu. The Lost Dominion. Kolonijalni sekretar B. Lawrence. 32 Po re~ima Leona Kejla pre|ašnji general-guverner Madagaskara i Petenov prijatelj. 311.138 IMPERIJALIZAM ljenja”. 1923. ff. Lord Cromer. Karl Peters je bio preme{ten sa svoga mesta u Nema~koj Jugoisto~noj Africi i morao je da dâ ostavku na vladinu slu`bu zbog zverstava prema doma}em stanovni{tvu. a pred javnim mnjenjem u Engleskoj svoju politiku”. New York. Godine 1897.32 Svuda su imperijalni administratori osetili da je kontrola nacije nepodno{ljivi teret i pretnja njihovoj dominaciji. 1939. Oni su znali uslove modernog vladanja nad podre|enim narodima bolje od onih koji su s jedne strane protestovali protiv vladavine putem dekreta i samovoljne birokratije. i sve {to je ona predstavljala. I imperijalisti su bili potpuno u pravu.. morao da podnese ostavku jer se sukobio sa kolonijalnim planta`erima štite}i domoroce. 1924. p. Carhill.28 stalno je ponavljana sve dok ekstremna imperijalisti~ka struja dvadesetih godina ovog veka naciju. Rise and Fall of Germany’s Colonial System. Gasom bi se celo stavništvo pobunjene teritorije moglo na~isto izbrisati.. avioni ili torpedni ~amci. Na kraju se mo`da selo spaljuje a oblast je umirena. Lawrence u ~lanku “France. ponekad na drugom mestu isprobavali kao radikalna sredstva pacifikacije.. 1930 i P.31 Isto se dogodilo sa francuskom upravom. Guverneri koje je uglavnom odre|ivala vlada u Parizu bili su ili podre|eni mo}nom pritisku iz francuskih kolonija kao u Al`iru ili su jednostavno odbijali da sprovode reforme u opho|enju sa doma}im stanovni{tvom. ova kontrola je onemogu}ila dalje sprovo|enje onih mera “masakra kolonijalne vlasti”29 koji su se. nije otvoreno optu`ila zbog toga {to je pretio gubitak Indije. p. Townsend. Godine 1905.30 i koji su mo`da zaista mogli da spre~e nezavisnost Indije. plemenske poglavice su prvi put uputile pritu`be Rajhstagu. 31 S druge strane je. ^udno da ne koristimo otrovni gas u ovim slu~ajevima. “Po~etni uspeh treba pripisati Arapima. p. 28 Lawrence J.” Vidi T. odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata. Probijaju se . a kao metod vlasti ne bi bilo nemoralnije od sadašnjeg sistema. 1936. britanska poja~anja izlaze kao kaznene jedinice. edited by David Garnett.. 30 Insistiranje na pacifikaciji Bliskog Istoka opširno je opisao T. E. Letters. rezultat je bio da je nema~ka vlada intervenisala tek kad su ih kolonijalni administratori bacili u zatvor. Isto se dogodilo guverneru Cimereru. na {ta su ih navodno podstakli “slabi demokratski principi njihove vlade”. Britain and the Arabs” koji je napisao za The Observer (1920). 224. koji su u me|uvremenu bombardovali artiljerija. Kämpfe um Afrika. Leutwein. Lübeck. prema svom objektu. Imperijalisti su uvek bili duboko kivni {to pred vladom Indije treba “da opravdaju svoje postojanje. a s druge se nadali da }e zauvek zadr`ati svoje posede na ve}u slavu nacije. Dernburg 1910. E. 93. 41-42. Sli~no neprijateljstvo je vladalo u Nema~koj izme|u nacionalnih predstavnika i kolonijalne uprave u Africi. . Zetland. New York. Vidi Mary E. 29 A.

Finansijeri-Jevreji sa me|unarodnim vezama su zaista delovali kao naro~ito pogodni za me|unarodne poslovne operacije. bili su mnogo manje uspe{ni od britanskih metoda. “Capitalism and Imperialism in South Africa” (u Contemporary Review . Pioniri u tom preimperijalisti~kom razvoju su bili oni jevrejski finansijeri koji su stekli bogatstvo izvan kapitalisti~kog sistema i koji su nacionalnim dr`avama bili potrebni u {to ve}em broju za me|unarodno garantovane zajmove. iako on jedva da je odigrao ikakvu ulogu u skorijoj literaturi. Francuski metodi. jer je on veoma pouzdan u posmatranju i veoma pošten u analizama. ve} je izvoz vlasti pokorno sledio izvo`enje novca. Po{to su vekovima novac zara|ivali putem provizija. Oni su bili potpuno svesni da se nacionalni pohod i osvajanje drugih naroda. sedamdesete godine pro{log veka.33 Sa ~vrsto uspostavljenim poreskim sistemom koji je obezbe|ivao ~vrstu osnovu vladinih finansija. Hobsonov razvoj. po{to su nekontrolisana investiranja u udaljenim zemljama pretila da velike slojeve dru{tva pretvore u kockare. Prvi put investiranje vlasti nije utrlo put investiranju novca. me|utim. U prvom eseju koji je napisao o ovom predmetu. da obrnu celu kapitalisti~ku ekonomiju iz sistema proizvodnje u sistem finansijske {pekulacije i da profit od proizvodnje zamene profitom od provizija. ako im se dozvoli da slede sopstvene zakone. koji su posle osamdesetih godina pro{log veka bili otvoreno imperijalisti~ki. koji su uvek poku{avali da kombinuju nacionalne aspiracije sa izgradnjom imperije. 34 Interesantno je da su svi raniji posmatra~i imperijalisti~kog razvoja veoma sna`no naglašavali ovaj jevrejski element. koji je bio rezultat prevelikih u{te|evina i koji vi{e nije mogao da bude produktivno investiran u okviru nacionalnih granica.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 139 Imperijalisti su bolje znali od nacionalista da nacionalna dr`ava nije u stanju da izgradi imperiju. bilo je prirodno da oni prvi imaju volju i pozvani su da poslu`e u plasiranju kapitala koji vi{e nije mogao unosno da se investira na doma}em tr`i{tu. II: Vlast i bur`oazija IMPERIJALISTI SU zapravo `eleli ekspanziju politi~ke vlasti bez osnivanja dr`avne celine. Decenija imperijalisti~ke ere. ova grupa je imala sve razloge da se pla{i potpunog istrebljenja. Posebno je u ovom pogledu vredno obratiti pa`nju na J.34 33 Za ovo i slede}e uporediti II poglavlje. preteranu proizvodnju kapitala i pojavu “suvi{nog novca”. svedo~i o nesvakida{njem porastu prevara. Imperijalisti~ka ekspanzija je bila reakcija na jednu ~udnu vrstu ekonomske krize. iako ih je mati~na zemlja obuzdavala da bi sa~uvala svoje nacionalne demokratske institucije. zavr{avaju usponom tih naroda do dr`avnosti i porazom osvaja~a. A. finansijskih skandala i berzanskih {pekulacija.

. Po{to su finansijeri otvorili kanale izvoza kapitala suvi{nom bogatstvu koje je bilo osu|eno na lenstvovanje unutar uskog okvira nacionalne proizvodnje. koji je 1885. zajedni~ki su povukli svoje ljude. iako govore engleski. budu}i giganti Siemens i Deutsche Bank. Nekako su se tako dobro poklopile vladina neodlu~nost da dâ stvarnu vlast Jevrejima i jevrejska neodlu~nost da se upuste u biznis sa politi~kom implikacijom da se. ve} iz konstrukcije. 35 Svi dalji citati su. kao što su spremni da se zaka~e za svaku ta~ku na zemlji. ~ak ni iz tu|e proizvodnje. . ~ija je pomo} u nekom obliku bila potrebna za investiranje u udaljenim zemljama.. same vlade. U Nema~koj su Blajhredera. Zaka~ili su se za Rand. jo{ uvek bio partner u osnivanju Ostafrikanische Gesellschaft-a. a vo|enje imperijalisti~kih poslovnih transakcija i preduze}a su postepeno preuzeli ~lanovi doma}e bur`oazije. su bile u po~etku sklonije dobro znanim jevrejskim finansijerima nego novajlijama u me|unarodnim finansijama od kojih su mnogi bili avanturisti. Leviathan.. u me|uvremenu je postalo o~igledno da su njihov uticaj i uloga bili privremeni i pomalo površni. Razli~ite nacionalne vlade su sa zabrinuto{}u gledale na sve ja~u tendenciju da se biznis transformi{e u politi~ku stvar i da se ekonomski interes jedne relativno male grupe poistoveti sa nacionalnim interesom kao takvim. ostavljaju}i ekonomske o~njake u truplu plena. rekao je: “Najve}i broj (finansijera) bili su Jevreji. Išli su tamo (u Transval) zbog novca a oni koji su došli prvi. Prvenstveno. Za ulogu jevrejskih finansijera u Ju`noj Africi vidi poglavlje VII. uop{te nije razvila nikakva stvarna borba za vlast nakon {to se zavr{io po~etni stadijum kockanja i zarade od provizija. zajedno sa baronom Hir{om. kada je Nema~ka otpo~ela izgradnju Bagdadske pruge. Jevreji se ~ak i ne pominju. kao potpuni novajlija uspeo da za nekoliko godina istisne sa prvog mesta svemo}ne jevrejske finansijere. U Hobsonovoj kasnijoj studiji Imperialism. bila je znatno oslabljena. uprkos velikom bogatstvu jevrejskog lobija. istisnuli. promocije i finansijske manipulacije”. brzo je postalo o~igledno da deoni~arima na daljinu nije stalo da preuzmu stra{ne rizike adekvatne njihovim stra{no uve}anim profitima. U tom smislu je veoma pou~na karijera Sesila Roudza u Ju`noj Africi. oni su finansijski špekulanti koji zarade ne uzimaju iz istinskih plodova proizvodnje. me|utim. ako nije druga~ije nazna~eno. Ali je izgledalo da je jedina alternativa izvozu vlasti bilo namerno `rtvovanje velikog dela nacionalnog bogatstva. pozicija finansijera uop{te. nisu imali dovoljno mo}i da se od tih rizika osiguraju: samo je materijalna mo} dr`ave mogla to da u~ini.. ~etrnaest godina kasnije.. jer su Jevreji me|unarodni finansijeri par excellence i. Finansijeri koji zara|uju na provizijama. ^im je postalo jasno da bi izvoz novca morao biti pra}en izvozom mo}i vladavine. ~ak i sa dobrovoljnom asistencijom dr`ave.. koji je. Samo su {irenjem dr`avnih instrumenata nasilja mogla da se racionalizuju strana ulaganja i vra1900). najve}i broj je kontitentalnog porekla.140 IMPERIJALIZAM [tavi{e. iz Hobbes. a jevrejskih finansijera posebno. i koji su najviše napravili.

Imperijalisti~ki koncept ekspanzije. prema kojem je ekspanzija sama sebi cilj a ne privremeno sredstvo. Dr`avni administratori nasilja su ubrzo formirali novu klasu unutar nacije pa su. Tajna novog sre}nog ispunjenja je bila upravo to {to ekonomski zakoni vi{e nisu stajali na putu pohlepi imu}nih klasa. mogli su da razmi{ljaju samo u smislu politike sile. postale su stalna crta svih ekonomskih sistema ~im su bile za{ti}ene izvozom vlasti. ekonomske kao i eti~ke. Prazna `elja bur`oazije da novac ra|a novac kao {to ~ovek ra|a ~oveka bila je samo ru`an san sve dok je novac morao da prolazi dug put investiranja u proizvodnju. koji su u okviru nacije postojali pored drugih nacionalnih institucija koje su ih kontrolisale. iako je polje njihove aktivnosti bilo udaljeno od matice. niti otkri}e da je vlast jedna od su{tinskih politi~kih realnosti. imaju}i da bira izme|u dugova ve}ih nego {to ekonomija ijedne dr`ave mo`e da podnese i dobitaka ve}ih nego {to je ijedan narod prepu{ten sopstvenim mogu}nostima mogao da sanja. nije novac ra|ao novac ve} je ~ovek pravio stvari i novac. bili odvojeni od dr`ave i unapre|eni u polo`aj nacionalnih predstavnika u necivilizovanim ili nejakim zemljama.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 141 tolomne {pekulacije sa vi{kom kapitala. Dra`ava je pro{irila svoju vlast jer je. Jer vlast prepu{tena sama sebi ne mo`e da donese ni{ta drugo do jo{ vi{e vlasti. takozvanim zakonima kapitalizma bilo je zapravo dozvoljeno da kreiraju stvarnost. policija i vojska. Novac je kona~no mogao da ra|a novac zato {to je vlast potpuno prenebregavaju}i sve zakone. a nasilje koje se sprovodi radi vlasti (a ne radi zakona) pret- . podr`ani svojim svakodnevnim iskustvom. Po{to oni nisu bili ni{ta do funkcioneri nasilja. uspeo je da ispuni i zamisli svojih vlasnika. ona mogla da izabere samo ovo drugo. pojavio se u politi~koj teoriji kada je postalo o~igledno da je {irenje vlasti jedna od najva`nijih stalnih funkcija nacionalne dr`ave. tvrditi da je osvajanje vlasti su{tina svake politi~ke strukture. Ali ni{ta od toga nije nikada ranije bilo svesni cilj dr`avne zajednice ili krajnji cilj ijedne odre|ene politike. Tek kad je izvezeni novac uspeo da stimuli{e izvoz vlasti. Jedino je neograni~ena akumulacija vlasti mogla da donese neograni~enu stimulaciju kapitala. izvoz kapitala koji je po~eo kao prinudna mera. Strane investicije. Prva posledica izvoza vlasti je bila ta {to su dr`avni instrumenti nasilja. u zaostalim regionima bez industrije i politi~ke organizacije. koje su prouzrokovale kockanje svim u{te|evinama. Nasilje je uvek bilo ultima ratio politi~ke akcije a vlast je uvek bila vidljivi izraz upravljanja i vladanja. Oni su bili prvi koji }e kao klasa. vr{ili va`an uticaj na svoju nacionalnu dr`avu. samo su tako ona mogla da se reintegri{u u ekonomski sistem nacije. gde se nasilje primenjivalo mnogo slobodnije nego u bilo kojoj zapadnoj zemlji. mogla da prisvoji bogatstvo. Prevashodno nova crta ove imperijalisti~ke politi~ke fantazije nije mesto koje je ona davala nasilju. Ovde.

njihovi totalitarni naslednici raspustili su i razorili sve politi~ki stabilizovane strukture. zaista. dok totalitarna ekspanzija kona~no nije postala sila koja razara naciju i narod. Zapravo. Jer svaka politi~ka struktura. Tada provera onoga {to se postiglo zaista mo`e da postane besmislena i o vlasti se mo`e misliti kao o stalnom. bila je izolovanje cele . Monopolisti~ka koncentracija i u`asna akumulacija nasilja kod ku}e u~inile su sluge aktivnim posrednicima u razaranju. razvija stabilizuju}e snage koje stoje na putu stalnoj transformaciji i ekspanziji. Koncept neograni~ene ekspanzije koja sama mo`e da ispuni nadu u neograni~enu akumulaciju kapitala i prouzrokuje besciljnu akumulaciju vlasti. istina. Tako se sve dr`ave pojavljuju kao privremene prepreke kad se na njih gleda kao na deo ve~ne struje vlasti koja vremenom postaje sve ja~a. Za to je. Vlast je postala su{tina politi~ke akcije i centar politi~ke misli ~im se odvojila od dr`avne zajednice kojoj je trebalo da slu`i. logi~na posledica je razaranje svih ljudskih zajednica. prepu{tena sama sebi. gotovo da onemogu}ava osnivanje novih dr`ava – koja su do ere imperijalizma uvek bile posledica osvajanja.142 IMPERIJALIZAM vara se u destruktivni princip koji ne}e stati sve dok postoji bilo {ta nad ~im }e se vr{iti nasilje. ali i nacionalna dr`ava tako dugo isklju~ivali iz vlasti. Za nju je. dok su oni ~uvali postoje}e zaostale politi~ke zajednice kao prazne ruine pro{log `ivota. Sam izvor nasilja na~inio je od slugu gospodare ne dav{i im gospodarski prerogativ: mogu}nost stvaranja ne~eg novog. ^udna posledica ove la`ne skromnosti. Protivre~nost sadr`ana u svakoj politici sile koja iz ovoga proisti~e prividno dobija smisao ako se razume u kontekstu zami{ljenog permanentnog procesa koji nema drugog kraja ili cilja osim sebe samog. me|utim. Dobro je poznato da su aspiracije imu}ne klase na vlast bile male i da je ona bila sasvim zadovoljna svakim tipom dr`ave kojoj se mo`e poveriti za{tita prava poseda. dr`ava uvek bila samo dobro organizovana policijska snaga. Dok administratori sve ve}e vlasti u prethodnoj eri umerenog imperijalizma nisu ~ak ni poku{ali da inkorporiraju osvojene teritorije. osvojenih naroda kao i naroda kod ku}e. niti bi razaranje nacionalne dr`ave moglo da nai|e na toliko slab otpor da nije tako savr{eno odgovorilo na skrivene `elje i tajna uverenja ekonomski i dru{tveno nadmo}nih klasa. samonapajaju}em motoru ukupne politi~ke akcije {to korespondira legendarnoj beskrajnoj akumulaciji novca koja ra|a novac. nova ili stara. Ali uvo|enje vlasti kao jedinog sadr`aja politike i ekspanzija kao njen jedini cilj te{ko da bi mogli da nai|u na tako op{te odobravanje. sopstvene kao i drugih naroda. Imperijalizam je politi~ki emancipovao bur`oaziju koju su njena nezainteresovanost za dr`avne poslove. Imperijalizam se pre mora smatrati prvim stepenom u politi~koj vlasti bur`oazije nego poslednjim stepenom kapitalizma. zaslu`an prevashodno ekonomski faktor.

Zna~ajno je da se moderni vlastodr{ci potpuno sla`u sa filozofijom jedinog velikog mislioca koji se ikad usudio da javno dobro izvodi iz privatnog interesa i koji je radi privatnog dobra zamislio i u glavnim crtama prikazao Komonvelt ~ija bi osnova i glavni cilj bila akumulacija vlasti.. bez zna~enja. (su) re~i . Zato te nacije gotovo da nisu ni bile svesne da se bezobzirnost. Bi}e bez razuma. koja je prevladala u `ivotu kod ku}e i naspram koje je dr`avna zajednica uvek morala da odredi sebe i svoje gra|ane pojedina~no. ovi privatni principi i sredstva postepeno su se transformisali u pravila i principe vo|enja javnih poslova. “Razum .POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 143 gra|anske klase od dr`avne politike. {to je on zapo~et primenom bur`oaskih uverenja na inostrane poslove i tek je polako pro{irivan na unutra{nju politiku. tako da je “privatni interes isto {to i javni”. On daje skoro potpunu sliku ne ^oveka. ve} je zasnovana na samim li~nim interesima. bez sposobnosti da do|e do istine i bez slo36 Dosta je zna~ajno to što se ova identifikacija poklapa sa totalitarnom pretenzijom da se ukinu protivure~nosti izme|u li~nog i zajedni~kog interesa (vidi poglavlje XII).. zakona prirode. analizu koja za tri stotine godina nije ni zastarela niti nadma{ena. Hobs je svakako jedini veliki filozof na koga bur`oazija s pravom i ekskluzivno mo`e da pola`e pravo. Ta privatnost i prvenstveno bavljenje zara|ivanjem novca razvili su niz obrazaca pona{anja vidljivih u onim izrekama koje izviru iz iskustava u~esnika dru{tvene utakmice – “nema ve}eg uspeha od uspeha”. naprotiv. “slobodni Subjekt. Hobsov Levijatan izlo`io je jedinu politi~ku teoriju prema kojoj dr`ava nije zasnovana na nekoj vrsti konstitutivnog zakona – bilo bo`anskog zakona. dok su. ako se pravilno razumeju. tako re}i apsurd”. . u eri imperijalizma. biznismen postao politi~ar i bio progla{en za dr`avnika. dok su dr`avnici uzimani ozbiljno samo ako su govorili jezikom uspe{nih biznismena i “razmi{ljali u kontinentima”. njeni pripadnici su su{tinski bili privatne li~nosti pre nego subjekti u monarhiji ili gra|ani u republici.. iako njegove principe bur`oazija dugo nije priznavala. Zna~ajna je ~injenica u tom procesu prevrednovanja starih vrednosti. i interesi dr`avne politike.. ve} bur`oaskog ~oveka. Kada je. je samo Prora~unavanje”. koji je po~eo tokom pro{log veka i jo{ uvek traje. totalitarni re`imi proklamovali nepostojanje privatnosti. ne treba prevideti ~injenicu da je Hobs više od svega `eleo da zaštiti privatne interese. tvrde}i da su to. slobodna Volja.36 Te{ko da postoji ijedna bur`oaska moralna norma koja nije bila anticipirana nenadma{nom veli~anstveno{}u Hobsove logike. Me|utim. ili zakona dru{tvenog ugovora – koji odre|uje {ta je ispravno a {ta je pogre{no u interesima pojedinaca uz po{tovanje javnih poslova. spremala da se uzdigne do nivoa javno priznatog politi~kog principa... “sila zakon menja”. “interes je uvek u pravu”.

dok.. Hobs. krivog ili nevinog”. Vlast je. Posledica toga je inhe- . da se “udru`e. Slabost se mo`e kompenzovati lukavo{}u.144 IMPERIJALIZAM bodne volje – bez sposobnosti za odgovornost – ~ovek je su{tinski funkcija dru{tva i zbog toga se prosu|uje prema svojoj “va`nosti ili vrednosti. zavisno od zakona ponude i potra`nje. i ne stvara stalne spone me|u bli`njima. u tom slu~aju ljudi imaju pravo “da se odupru Ma~u Dr`ave”. akumulirana kontrola koja dozvoljava pojedincu da odredi cene i da reguli{e ponudu i potra`nju na takav na~in da mu one idu u korist. Jednakost ljudi kao potencijalnih ubica sve njih vodi u isto stanje nesigurnosti. jer se jednakost ljudi zasniva na ~injenici da svako po prirodi ima dovoljno vlasti da ubije drugog.. Oni koji `ive izvan Dr`ave (na primer robovi) nemaju nikakvih daljih obaveza prema svojim bli`njima. Cenu stalno odre|uje i revalorizuje dru{tvo. a iz nje proizlaze i sve druge ambicije za bogatstvo. naprotiv. ne uspeva i ~ak ne `eli da ovo bi}e definitivno uklju~i u politi~ku zajednicu. Raison d’être je potreba za malo sigurnosti pojedinca koji se ose}a ugro`en svojim bli`njima. jer brane samo svoje `ivote”. to jest prema onome koliko bi bilo dato za kori{}enje njegove mo}i”.. takore}i. Hobsov ~ovek ne duguje lojalnost svojoj zemlji ako ona do`ivi poraz. on ne bi uop{te bio u stanju da osnuje bilo kakvu dr`avnu zajednicu. Hobs isti~e da su u borbi za vlast. Na okupu ih dr`i obi~an interes koji mo`e biti “neki smr}u ka`njiv zlo~in za koji je svako od njih o~ekivao pogubljenje”. poma`u i brane jedan drugoga. Glavna odlika Hobsove slike ~oveka uop{te nije realisti~ki pesimizam zbog kojeg je on slavljen u poslednje vreme. prema Hobsu. “nijedan ~ovek nema slobode da se odupre Ma~u Dr`ave u odbranu drugog ~oveka. a za uzvrat daje ~vrst obrazac pona{anja kojim se svaka istinska zajednica mo`e lako razoriti. kao i po svojoj uro|enoj sposobnosti za vlast. Jer kad bi bilo ta~no da je ~ovek bi}e kakvim ga Hobs prikazuje. {to zna~i da nema ni bli`njih niti odgovornosti ~oveka prema ~oveku. iz koga se ra|a potreba za dr`avom. s ta~ke gledi{ta apsolutne manjine. `elja za vla{}u mora biti njegova osnovna strast. svi ljudi jednaki. i opravdana je svaka izdaja ako se desi da ga zarobe. ve} im je dozvoljeno da ubijaju koliko god ho}e. svojoj ceni. ako ~ovek nije vo|en ni~im drugim do li~nim interesima.. Stoga. Ona reguli{e odnose izme|u pojedinca i dru{tva. “koliko cene drugi”. znanje i ~ast. Izgleda kao da Hobsova slika ~oveka osuje}uje njegovu nameru da stvori osnovu za Dr`avu. Tako je pripadnost zajednici bilo kog oblika za Hobsa privremena i ograni~ena i su{tinski ne menja usamljeni~ki i privatni karakter li~nosti (koja “ne nalazi zadovoljstvo ve} naprotiv dosta bola kada je u dru{tvu gde nema vlasti kojom }e se svi dr`ati u strahu”). Pojedinac }e sasvim izolovano razmatrati svoju korist. on }e tada shvatiti da mo`e da sledi i da zadovoljava svoj interes jedino uz pomo} neke vrste ve}ine. zaista.

bi}e koje pri`eljkuje “jednu vlast za drugom” i iz tog stava nastavlja ka planu dr`avne zajednice koja bi najbolje pogodovala toj `ivotinji `ednoj vlasti.37 37 Princip slu~aja kao krajnjeg arbitra nad celim `ivotom je dostigao svoj puni razvoj u devetnaestom veku. a njegovi odnosi sa bli`njima poprimaju oblik takmi~enja.. Jer je drama postala besmislena u svetu bez akcije. pojedinac koji sav javni i zvani~ni `ivot do`ivljava kao neminovnosti. ^injenica je da Hobsa ni{ta od toga ne interesuje. On sad mo`e da sudi o svom privatnom `ivotu samo porede}i ga sa `ivotima drugih. upravo je suprotan. Li{en politi~kih prava. ve} postoji samo apsolutna poslu{nost. Bila bi velika nepravda prema Hobsu i njegovom dignitetu filozofa da ovu sliku ~oveka smatramo poku{ajem psiholo{kog realizma ili filozofske istine. tada se Dr`ava raspada i svaki ~ovek je slobodan da sebe {titi”). to jest jedini proces u kojem njegov koncept ~oveka ima smisla i ide izvan o~igledne banalnosti pretpostaljenog ljudskog zla. pojedinac gubi svoje punopravno mesto u dru{tvu i prirodnu vezu sa sunarodnicima. dok je roman mogao da se primereno bavi sudbinama . Prema zakonu te dr`ave – to jest akumuliranoj mo}i dru{tva koju je monopolisala dr`ava – ne postavlja se pitanje o tome {ta je ispravno a {ta pogre{no. sti~e nov i poja~an interes za svoj li~ni `ivot i li~nu sudbinu. samo slu~aj mo`e da odlu~i ko }e uspeti. U dru{tu pojedinaca po prirodi jednako ovla{}enih za mo}.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 145 rentna i dopu{tena nestabilnost Hobsove Dr`ave. S tim je došao novi `anr knji`evnosti. Radi argumentacije i uverljivosti on svoj politi~ki nacrt po~inje od realisti~kog uvida u ~oveka. ^im dr`ava reguli{e javne poslove pod izgovorom neminovnosti. dru{tvene i javne karijere takmaca dolaze pod udar slu~ajnosti.. koje dr`ava podjednako {titi jedne od drugih. I kako u o~ima pojedinca koji `ivi pod njim taj zakon proisti~e direktno iz apsolutne vlasti. ve} se on bavi isklju~ivo politi~kom strukturom i opisuje crte ~oveka prema potrebama Levijatana. koja po samoj koncepciji uklju~uje njen raspad (“kada u ratu /spolja{njem ili unutra{njem/ neprijatelji zadobiju kona~nu pobedu. Ova nova dr`avna zajednica je bila zami{ljena u korist novog bur`oaskog dru{tva kakvo se pojavilo u sedamnaestom veku i ova skica ~oveka je skica za novi tip ^oveka koji bi njemu pristajao. Stvarni proces. slepi konformizam bur`oaskog dru{tva. on predstavlja apsolutnu potrebu. i opadanje drame. roman. Sigurnost je zajem~ena zakonom koji je direktna emanacija monopola dr`avne vlasti (a nije ga uspostavio ~ovek prema ljudskim standardima onoga {ta je dobro a {ta pogre{no). Ona sti~e monopol na ubijanje i zauzvrat daje uslovnu garanciju da ne}e{ biti ubijen. Isklju~en iz upravljanja dr`avnim poslovima koji obuhvataju sve gra|ane. a ta nestabilnost je utoliko napadnija {to je Hobsov primarni i ~esto ponavljani cilj bio da osigura maksimum sigurnosti i stabilnosti. Dr`ava se bazira na legitimnosti vlasti a ne prava.

Pomo}u takve zaslepljenosti umetnik i intelektualac su pokušali da povuku granicu izme|u sebe i filistara. u kojoj nema ni vrline ni poroka. mogao da propoveda novo jevan|elje zaslepljenosti sopstvenom sudbinom koje je odigralo tako veliku ulogu me|u intelektualcima devetnaestog veka. kriminalce – od svake obaveze prema dru{tvu i dr`avi ako dr`ava ne vodi brigu o njima. to jest. 38 Trenutno popularna liberalna ideja Svetske vlade zasnovana je. da se zaštite od nehumanosti dobre ili zle sre}e. . Samo sticanjem vi{e vlasti ona mo`e da garantuje status quo. Prenose}i svoja politi~ka prava na dr`avu.38 Ta uvek prisutna mogu}nost rata garantuje Dr`avi izgled trajnosti jer joj omogu}ava da pove}a svoju vlast na ra~un drugih dr`ava. na istom konceptu pojedinaca podre|enih centralnoj vlasti koja “ih sve dr`i u strahu”. za igranje propisane uloge – koja je tako o~ajni~ki potrebna ljudskom dostojanstvu. ne bi li tako povratili onu prirodnu jednakost koju dru{tvo prikriva jedino iz li~ne koristi. Svetska vlada treba da nadja~a i eliminiše autenti~nu nacionalnu politiku. nesre}ni ne mogu vi{e da tra`e hri{}ansku milost. Oni mogu da daju maha svojoj `elji za vla{}u i ka`e im se da iskoriste prednost svoje elementarne sposobnosti da ubijaju. interpretiraju}i i reinterpretiraju}i celu skalu ljudske gra|e. kao sve liberalne ideje politi~ke vlasti. oni koji uop{te nemaju sre}e i potpuno su neuspe{ni automatski se isklju~uju iz takmi~enja koje je `ivot dru{tva. Razlika izme|u siroma{tva i kriminala nestaje – oba stoje izvan dru{tva. samo neprestanim {irenjem vlasti i samo procesom akumulacije vlasti ona mo`e ostati stabilna. razli~iti narodi treba da idu skupa punom parom.146 IMPERIJALIZAM Prema bur`oaskim normama. a nesre}a sa sramotom. besmisleni haos privatnih interesa iz kojih je potekla. nesre}ne. osim što sada nacije zauzimaju mesto pojedinaca. Bilo bi pogre{no povr{nom procenom prihvatiti o~iglednu nedoslednost ljudskih bi}a koja su bila ili `rtve neminovnosti ili miljenici sre}e. zajednica zasnovana isklju~ivo na vlasti mora se raspasti u spokojstvu rada i stabilnosti. pojedinac na nju prenosi i dru{tvene odgovornosti: on tra`i da ga dr`ava oslobodi tereta brige za siroma{ne isto kao {to tra`i za{titu od kriminalaca. Samo je roman u svojoj punoj zrelosti. Hobsova Dr`ava je kolebljiva struktura i stalno se mora snabdevati novim potporama spolja. Hobs predvi|a i opravdava organizovanje dru{tvenih izop{tenika u bande ubica kao logi~an ishod bur`oaske filozofije morala. i razvili su sav talenat modernog senzibiliteta – za patnju. Neuspe{nima su otete vrline koje im je ostavila klasi~na civilizacija. Sre}a se identifikuje sa ~a{}u. Hobs osloba|a one koji su isklju~eni iz dru{tva – neuspe{ne. Balzak je pokazao sve mogu}nosti ovog novog `anra i ~ak je ljudske strasti predstavio kao ljudsku sudbinu. ina~e }e preko no}i kolabirati u besciljni. Po{to je vlast su{tinski samo krajnje sredstvo. “situaciju neprestanog rata” svih protiv svih u kojem pojedina~ne dr`ave ostaju neprijatelji kao {to su bili njihovi pojedina~ni podanici pre nego {to su se podredili autoritetu Dr`ave. Hobs u teoriji prirodne dr`ave otelovljuje potrebu za akumulacijom vlasti. njena potpuna bezbednost otkriva da je ona sagra|ena na pesku. koja tra`i od ~oveka da bude makar dobrovoljna `rtva ako ništa drugo. ni razuma ni slobodne volje. za razumevanje.

Me|utim.. Progres je postao neodoljiv ne zbog naivne iluzije o beskrajnom rastu poseda. ~ija je temeljna vera u beskrajni proces akumulacije vlasni{tva skoro eliminisala svaku li~nu sigurnost.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 147 izme|u Hobsovog zahteva za sigurno{}u i uro|ene nestabilnosti njegove Dr`ave.. On je izlo`io plan jedine nove dr`avne zajednice koja bi mogla da odgovori novim potrebama i interesima nove klase. a da stalno ne sti~e jo{ vi{e”. Hobsovo insistiranje na vlasti kao motoru svih stvari ljudskih i bo`anskih (~ak i bo`ija vladavina nad ljudima “ne poti~e od toga {to ih je bog stvorio. Hobs je zapravo po{ao od jedinstvenog uvida u politi~ke potrebe novog bur`oaskog dru{tva u usponu. na primer u Francuskoj pre revolucije. Zahvaljuju}i su{tinskom dinamizmu nove dru{tvene klase. Hobs je izveo neophodne zaklju~ke iz dru{tvenih i ekonomskih obrazaca pona{anja kada je predlo`io svoje revolucionarne promene u politi~kom ustrojstvu. Prema osamnaestovekovnom shvatanju progresa. ve} zbog shvatanja da je akumulacija vlasti jedina garancija stabilnosti takozvanih zakona ekonomije. niti je bur`oazija bila politi~ki svesna i ekonomski dovoljno zrela da otvoreno prihvati Hobsovu filozofiju vlasti. Prikazao je zapravo kakav ~ovek treba da postane i kako treba da se pona{a ako `eli da odgovara bur`oaskom dru{tvu koje nastaje. neophodne za za{titu neprestane akumulacije kapitala. Taj proces neprekidne akumulacije vlasti. to jest u svepro`imaju}em. Filozofski korelativ unutra{njoj nestabilnosti zajednice zasnovane na vlasti je slika beskrajnog procesa istorije koja. odredio je “progresivnu” ideologiju kasnog devetnaestog veka i nagovestio uspon imperijalizma. sveobuhvatnom strahu – koji ba{ nije osnovno ose}anje bezbednog ~oveka. savr{eno je ta~no da “on ne mo`e da osigura vlast i sredstva da dobro `ivi. da se pozove na izvesne temeljne instinkte sigurnosti za koje dobro zna da u idejama Levijatana mogu da pre`ive samo u obliku apsolutne podre|enosti vlasti koja “sve njih pla{i”. koje ne samo {to nije . to shvatanje imalo je malo veze sa beskrajnim progresom bur`oaskog dru{tva. kritika pro{losti trebalo je da bude sredstvo gospodarenja sada{njo{}u i kontrole budu}nosti. koje ima trenutno. ^vrstinu ovog zaklju~ka ni na koji na~in ne menja zna~ajna ~injenica da za nekih tri stotine godina nije bilo ni vladara koji bi “pretvorio ovu Istinitost Spekulacije u Korisnost Prakse”. narode i kona~no celo ~ove~anstvo. progres je kulminirao u emancipaciji ~oveka. da bi bila konzistentna sa neprestanim ja~anjem vlasti. Neograni~enom procesu akumulacije kapitala potrebna je politi~ka struktura tako “jedne neograni~ene vlasti” da bi mogla da za{titi sve ve}i posed postaju}i neprestano sve vlasnija. ve} iz Vlasti kojoj se ljudi ne mogu odupreti”) proisti~e iz teorijski nepobitne pretpostavke da beskrajna akumulacija poseda mora da se bazira na beskrajnoj akumulaciji vlasti. I ovde on poku{ava da ubedi. neumoljivo sti`e pojedince.

New York. 209). na {ta je Hobs tako|e ukazao. sa svojim konceptom ~oveka kao tvorca zakona i citoyena. skoro uspela da spre~i bur`oaziju da potpuno razvije svoje shvatanje istorije kao neminovnog procesa – ali delom i zbog revolucionarnih implikacija Dr`ave. cit. pa je zato jedino mogao da prouzrokuje niz katastrofa kad je dostigao te granice. p. . Opasna smetnja su svaki ~ovek i svaka misao koji ne slu`e i ne zadovoljavaju krajnji cilj ma{ine ~ija je jedina svrha stvaranje i akumulacija vlasti. 1942. iako utopijski trag predstava osamnaestog veka. Veoma reprezentativan autor iz dr`avne slu`be u Indiji koji je pisao pod pseudonimom A. me|utim. po D`ojsovim re~ima. njenog neustra{ivog prekida sa zapadnom tradicijom. velikom idolopokloniku Uspeha. trebalo da probudi ~ove~anstvo iz no}ne more istorije.. To je bio su{tinski razlog njihovog nihilizma (naro~ito uo~ljivog u Francuskoj na prelazu vekova. – Sami imperijalisti su bili sasvim svesni implikacija svoga koncepta progresa. Hobs je sudio da su knjige “starih Grka i Rimljana” isto tako “{kodljive” kao i u~enje hri{}ana “Summum bonum. Kada je akumulacija kapitala dostigla svoje prirodne. U istom trentuku. ve} je mnogo ljudi po~elo da vidi ono {to je pla{ilo Sesila Roudza: da su condicio humana i ograni~enja zemaljske kugle ozbiljne prepreke procesu koji nije mogao da se zaustavi i da se stabilizuje. specifi~no optimisti~ko raspolo`enje ideologije progresa je bilo uzdrmano. trebalo je tri veka da uspe: delom zato {to je Francuska revolucija. kada je izgledalo da je pravi princip neprestanog kretanja otkriven.. nacionalne limite. Ne samo da su neki po~eli da sumnjaju u neodoljivost samog procesa. shvatio je da }e vlast organizovana same sebe radi proizvesti jo{ vi{e vlasti. U imperijalisti~koj epohi je filozofija vlasti postala filozofija elite koja je brzo otkrila i bila sasvim spremna da prizna da se `e| za vla{}u mo`e ugasiti jedino destrukcijom.39 Jedino se u Marksovom snu besklasnog dru{tva koje je. “Über den Begriff Geschicte”. kako se govori u knjigama 39 Walter Benjamin. Imperijalisti~ki nastrojen biznismen koga zvezde ljute jer ne mo`e da ih anektira. a u Nema~koj dvadesetih godina) koji je zamenio praznoverje progresa podjednako vulgarnim praznoverjem propasti i propovedao automatsko uni{tenje sa istim entuzijazmom sa kojim su fanatici automatskog progresa propovedali neodoljivost ekonomskih zakona.148 IMPERIJALIZAM `elelo slobodu i autonomiju ~oveka. Carthill rekao je: “^ovek mora uvek da sa`aljeva one li~nosti koje su lupila trijumfalna kola progresa” (op. ve} je bilo spremno da sve i svakoga `rtvuje navodno nadljudskim zakonima istorije. javlja poslednji. “Ono {to mi zovemo progres to je vetar [koji] [an|ela istorije] nezadr`ivo nosi u budu}nost kojoj on okre}e le|a dok se gomila ru{evina pred njim di`e do neba”. mimeographed. Institut für Sozialforschung.. Hobsu. bur`oazija je razumela da }e samo sa ideologijom “ekspanzija je sve” i samo sa odgovaraju}im procesom akumulacije vlasti stari motor mo}i ponovo da se stavi u pogon.

li~ni posed je postao javna stvar i izveden je iz sfere pukog privatnog `ivota. Prevazilaze}i ograni~enja ljudskog `ivota u planiranju automatski kontinuiranog rasta bogatstva izvan svih li~nih potreba i mogu}nosti potro{nje. a da su “zakoni pravila o pravednom i nepravednom”. nesre}nu ~injenicu da ~ovek mora da umre. Dru{tveni sistem su{tinski zasnovan na posedu mo`e da ide samo ka kona~noj destrukciji sveg poseda.. Smrt je pravi razlog {to posed i sticanje nikad ne mogu postati pravi politi~ki princip. nije nikada po~astvovana filozofskim utemeljenjem. to je bilo ta~no “prora~unavanje posledica” koje slede iz uspona nove klase u dru{tvu ~ije je postojanje su{tinski povezano sa posedom kao dinami~kim sredstvom koje proizvodi nov posed. bogatstvo je postalo beskrajni proces boga}enja. Vlasnici poseda koji ne tro{e ve} se trude da uve}aju svoje imanje neprestano nailaze na jedno vrlo neprijatno ograni~enje. promenila je samu koncepciju poseda i bogatstva: njih vi{e nisu smatrali rezultatima akumulacije i sticanja ve} izvorima. ja mislim da je tolerisanje tobo`nje mr`nje prema Tiraniji zapravo tolerisanje mr`nje prema Dr`avi uop{te. Ume{nost privatnog `ivota je tako ozbiljan izazov posedu kao temelju dru{tva kao {to su ograni~enja zemaljske kugle izazov ekspanziji kao temelju dr`ave. Hobs ponosno dodaje: “Ime Tiranija nije ozna~avalo ni vi{e ni manje nego ime Vrhovne vlasti. Na to {to se Levijatan zapravo uspinje do trajne vladavine. Najradikalniji i jedino siguran oblik posedovanja je destrukcija. Njegov Levijatan se nije bavio dokonim spekulacijama o novim politi~kim principima ili starim tra`enjem izgovora kad se upravlja ljudskom zajednicom. jer samo ono {to smo razorili sigurno je i zauvek na{e. Klasifikacija bur`oazije kao imu}ne klase samo je naizgled ta~na. Takozvana akumulacija kapitala. me|utim. Izgleda da se time stvara dru{tvo veoma sli~no dru{tvu mrava i . jer je karakteristika ove klase da njoj mo`e pripadati svako ko `ivot shvata kao proces neprestanog boga}enja i ko novac smatra ne~im nepovredivim. Hobsovo duboko nepoverenje prema celoj zapadnoj tradiciji politi~ke misli ne}e nas iznenaditi ako se setimo da on nije `eleo ni vi{e ni manje nego opravdanje Tiranije koja. stalno se umanjuje. Privatni interesi koji su po samoj svojoj prirodi privremeni. ne~im {to ni pod kojim uslovima ne mo`e biti puka potro{na roba. greh je”. ograni~eni ~ovekovim prirodnim `ivotnim vekom.. iako se dogodila mnogo puta u zapadnoj istoriji.. Posed po sebi... on je ve} u usponu bur`oazije mogao da otkrije sve one antitradicionalne kvalitete nove klase kojima treba vi{e od trista godina da se potpuno razviju. mogu sada da umaknu u sferu javnih poslova i da od njih pozajme to beskrajno vreme koja je potrebno za neprekidnu akumulaciju.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 149 starih filozofa morala” ili doktrina da “{to god ~ovek u~ini protiv svoje savesti. koja je rodila bur`oaziju.” Po{to je Hobs bio filozof. stvar za kori{}enje i potro{nju.

iako ga ova nikad nije sasvim priznala zato {to je Hobs shvatio da sticanje bogatstva zami{ljeno kao neprestani proces mora pre ili kasnije da provali sva postoje}a teritorijalna ograni~enja. cela stvar je iluzija. slobodnog da se ute{i uzvi{enim mislima o kona~noj sudbini ove ma{ine koja je sama konstruisana na takav na~in da mo`e da pro`dere zemaljsku kuglu slede}i jednostavno sopstveni unutra{nji zakon. Stari standardi uzmi~u u tolikoj meri da automatski porast bogatstva zapravo zamenjuje politi~ku akciju. neograni~eni progres svojstven pukom nizanju doga|aja – imaju jedno zajedni~ko: oni jednostavno zbrajaju privatne `ivote i li~ne obrasce pona{anja i njihov zbir predstavljaju kao zakone istorije ili ekonomije ili politike. li{enu svojih li~nih i ljudskih sposobnosti. ~ak. “prosve}eni li~ni interes” kao po`eljna politi~ka vrlina. sti~u u zajedni~ku korist”. Po{to. Jer Dr`ava zasnovana na akumuliranoj i monopolizovanoj vlasti svih pojedina~nih ~lanova.150 IMPERIJALIZAM p~ela gde se “zajedni~ko dobro ne razlikuje od privatnog. Krajnja. sva takozvana preimperijalisti~ka politi~ka shvatanja svojstvena bur`oaziji) – kao neograni~ena konkurencija regulisana tajnom ravnote`om koja nastaje tajanstveno iz ukupnog zbira konkurentskih aktivnosti. da bude polaskan kada ga nazovu `ivotinjom `ednom vlasti. iako }e ga dru{tvo zapravo naterati da preda sve svoje prirodne sile. daleko od te`nje za vla{}u. sve dok izra`avaju instinktivno nepoverenje bur`oazije i njeno uro|eno neprijateljstvo prema javnim poslovima. neminovno svaku li~nost ostavlja bez vlasti. Ostavlja ga degradiranog u to~ki} u ma{ini koja akumulira vlast. destruktivna svrha te Dr`ave je makar nazna~ena u filozofskoj interpretaciji ljudske jednakosti kao “jednake sposobnosti” za ubijanje. samo su privremeni kompromis izme|u starih normi zapadne kulture i vere nove klase u vlasni{tvo kao dinami~an. Liberalne zamisli. me|utim. svoje vrline i poroke i pretvoriti ga u jadnog. uspeo da ocrta glavne psiholo{ke osobine novog tipa ljudi koji bi odgovarali takvom dru{tvu i njegovoj tiranskoj dr`avi. ljudi nisu ni mravi niti p~ele. samom snagom imaginacije. slaba{nog ~ove~uljka koji ~ak nema ni prava da se usprotivi tiraniji i koji se. On je predvideo da je neophodno da novi ljudski tip ose}a idolopoklonstvo prema samoj vlasti. samopokreta~ki princip. me|utim. Javni `ivot preuzima varljiv izgled zbira privatnih interesa kao da ti interesi samim okupljanjem mogu da stvore nov kvalitet. On je predvideo da dru{tvo koje je po{lo putem neprestanog sticanja mora da izgradi dinami~nu politi~ku organizaciju sposobnu da odgovara neprekidnom procesu proizvo|enja vlasti. podre|uje svakoj postoje}oj vladavini i ne reaguje ~ak ni kad njegov najbolji prijatelj pada kao nevina `rtva nerazumljivog raison d’état. . i gde oni koji po prirodi naginju privatnom. Hobs je bio pravi filozof bur`oazije. Svi takozvani liberalni koncepti politike (to jest. On je.

op. nikakav kona~ni mir nije uspostavljen na Zemlji: ma{ini za akumuliranje vlasti. bez uticaja imperijalisti~kog razvoja. Hobson. On je produ`io `ivot politi~kim i dru{tvenim strukturama kojima su sasvim o~igledno pretile nove dru{tvene i politi~ke snage i koje bi. Ali kada je do{ao poslednji rat i kada je svaki ~ovek dobio ono {to mu pripada.. p. 220). i izgledalo je da njihova tvrdoglava. Re{enje zagonetke bio 40 “Dr`avne slu`be nude naj~istiju i najprirodniju podršku agresivnoj spoljnoj politici. tako ra{ireno u predratnoj Evropi koje je zavelo sve osim najosetljivijih duhova. Dok sve nije po~elo da propada. podr`avali “{irenje imperijalisti~kih trustova sedamdesetih i ranih osamdesetih “ (Hayes. u drugim uslovima. bez obzira na politi~ke sklonosti i li~ni ekonomski interes”. “Capitalism and Imperialism in South Africa”.. bez koje kontinentalna ekspanzija ne bi bila postignuta. . A. cit. ne zna za drugi zakon pona{anja od “pona{anja najvi{e u (svoju) korist” i postepeno bi pro`drlo slabije strukture dok ne do|e do poslednjeg rata “koji }e svakom ~oveku doneti Pobedu ili Smrt”. Kako stvari stoje. Ako poslednja pobedni~ka Dr`ava ne mo`e da ide dalje da “anektira planete”. ekspanzija imperije se mo}no javlja aristokratiji i ljudima od profesije nude}i nova i sve ve}a polja za ~asno i unosno zaposlenje njihovih sinova” (J. o{tro su mu se suprotstavile tada{nje vlade. ) “Pre svih su.40 Njima je on izgledao kao bogomdano izle~enje od svih zala. unapredili su ga biznismeni. stabilnost o~igledno staromodnih politi~kih struktura je bila ~injenica. Istina je da imperijalizam u izvesnom smislu nije izneverio te nade. “Pobedom ili Smr}u” Levijatan mo`e zaista da prevazi|e sva politi~ka ograni~enja koja donosi postojanje drugih naroda i mo`e da obavije celu zemlju svojom tiranijom.. imperijalizam je kao rukom odneo sve nevolje i proizveo ono varljivo ose}anje sigurnosti. op. a pozdravila ga je iznena|uju}e {iroka grupa obrazovanih ljudi.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 151 @ivljenje sa svim drugim nacijama “u stanju neprestanog rata i u grani~nom ratnom podru~ju. patriotski profesori i publicisti. III: Savez izme|u gomile i kapitala IMPERIJALIZAM JE stupio na politi~ku scenu grabe`om oko Afrike osamdesetih. Pegi u Francuskoj a ^esterton u Engleskoj instinktivno su znali da `ive u svetu praznog privida i da je njegova stabilnost najve}i od svih privida. lako re{enje za sve sukobe. potrebno je da guta sve vi{e materijala u svom neprekidnom radu. ona mo`e samo da nastavi da sebe razara kako bi iznova po~ela neprestani proces proizvodnje vlasti. nehajna dugove~nost opovrgava one koji su ose}ali da im se trese tlo pod nogama. sa vojskom na granicama i topovima postavljenim protiv svih suseda “. nestale i bez dva svetska rata. cit.

. nikome potreban iako ga je posedovala sve ve}a klasa nekih ljudi. Schuyler tako|e donekle opisuje “antiimperijalisti~ko raspolo`enje sredinom viktorijanske ere”. zasnovan na ponudi i potra`nji. bili latentni i vidljivi u svetu pre jedne generacije. 280). koji je još 1905. da se dr`avna zajednica razara iznutra i da se `ivi od pozajmljenog vremena. Dosta nevino.” 42 O~igledan kontrast izme|u oštre krize šezdesetih godina u Engleskoj i sedamdesetih na Kontinentu s jedne i imperijalizma s druge strane spominje Hayes. op. samo u fusnoti (na str.. i Schuyler.. . Kada je 1938. koji je nekoliko vekova ranije omogu}io “prvobitnu akumulaciju kapitala” (Marks) i otpo~eo svaku dalju akumulaciju. da li }e gledati kako ceo sistem do`ivljava kolaps ili }e na}i nova tr`i{ta. izvoz kapitala.. to jest. Hobson je u uvodu neizmenjenog teksta s pravom mogao da tvrdi da je njegova knjiga bila dokaz “da su glavne opasnosti i potresi . A. Berlin. koje su inicirale eru imperijalizma.. 219). dobro kao i lo{e. 43 Rosa Luxemburg. op.152 IMPERIJALIZAM je imperijalizam. 1923. cit. mora kona~no da se ponovi kako motor akumulacije ne bi iznenada 41 O tome i onome što sledi vidi J. cit. Die Akkumulation des Kapitals. probiti u nove zemlje koje jo{ nisu bile podvrgnute kapitalizmu i zato mogu da obezbede novu. dao izvanrednu analizu vode}ih ekonomskih snaga i motiva kao i nekih politi~kih implikacija imperijalizma. Hobson. iako je pretresanje materijala o preimperijalisti~koj eri lako mogla da sugeriše takvu definiciju. nekapitalisti~ku ponudu i potra`nju. od sada mora da dolazi “izvan kapitalisti~kog dru{tva”. Krize i depresije tokom decenija koje su prethodile eri imperijalizma42 nametnule su kapitalistima misao da ceo njihov ekonomski sistem proizvodnje.43 Takav zahtev ponude i potra`nje proizlazio je iz nacije dok god kapitalisti~ki sistem nije imao kontrolu nad svojom klasom zajedno sa svojim celokupnim proizvodnim kapacitetom. njegova rana studija bila ponovo objavljena. Imperialism. akumulacijom kapitala koji je bio osu|en da tavori u okviru postoje}eg nacionalnog kapaciteta proizvodnje i potro{nje. Kada je kapitalizam pro`eo celokupnu ekonomsku strukturu i kada su svi dru{tveni slojevi u{li u orbitu njegovog sistema proizvodnje i potro{nje... 273.. jeste da su sve vlade vrlo dobro znale da se njihove zemlje potajno dezintegri{u. Ovaj novac je zapravo bio suvi{an. Schuyler ne pravi razliku izme|u Komonvelta i prave imperije. ekspanzija se prvo pojavila kao odu{ak za prekomernu proizvodnju kapitala i ponudila je lek. Na nesre}u.41 Stra{an porast bogatstva stvoren kapitalisti~kom proizvodnjom u dru{tvenom sistemu baziranom na lo{oj raspodeli rezultirao je prevelikim u{te|evinama – to jest. p. koji veruje da je “o`ivljavanje interesovanja za emigraciju bilo va`an ~inilac u po~ecima imperijalnog pokreta” i da je to interesovanje bilo izazvano “ozbiljnom depresijom u britanskoj trgovini i industriji” pred kraj šezdesetih (str. današnjice. Odlu~uju}a ta~ka u vezi sa depresijama {ezdesetih i sedamdesetih. kapitalisti su morali jasno da odlu~e. bilo je to {to su one naterale bur`oaziju da shvati da pragreh obi~ne plja~ke. Odgovor na sudbinsko pitanje za{to se izvan pravila evropskih dr`ava o me|usobnom po{tovanju dozvolilo da se ovo zlo {iri dok ne razori sve.

klasi~ni su primeri. Paris. bio je izvoz kapitala. koja je ne samo bur`oaziji ve} i celoj naciji pretila katastrofalnim slomom proizvodnje.45 Prva reakcija na zasi}eno doma}e tr`i{te.. kapitalisti~ki proizvo|a~i su razumeli da su oblici i zakoni njihovog proizvodnog sistema “od po~etka sra~unati na celu Zemlju”. op. W. posle nekih preokreta. p. 1910. i A. Iz obe}anja stra{nih profita proiza{li su stra{ni gubici. Das Finanzkapital. op. dok se nacionalni prihod samo udvostru~io. 1941. The Development of Modern France. p. 1917). Les Finances de la Troisième République. cit. 1847. New York. Posednici suvi{nog bogatstva prvo su oku{ali strano ulaganje bez ekspanzije i bez politi~ke kontrole. 47 Za Francusku vidi George Lachapelle. okrenula su se tako|e la`ljivim metodama i privla~ila su sve ve}i broj ljudi koji. kao rezultat nedovoljne snabdevenosti sirovinama (Hayes. proizvodu rada malih ljudi. cit. 45 Prema briljantnom uvidu Roze Luksemburg u politi~ku strukturu imperijalizma (op.46 Veliki novac proiza{ao iz prevelikih u{te|evina poplo~ao je put malom novcu. 273 ff. cit.44 Suo~eni sa ovom opasno{}u. i ne vode nu`no do ekspanzije kao politi~kog sredstva. 1937. britanski prihod od stranih ulaganja porastao je devet puta. na nedostatak sirovina i narastaju}u krizu. “istorijski proces akumulacije kapitala u svim svojim aspektima zavisi od postojanja nekapitalisi~kog društvenog sloja”. p. Brogan. p. Wien. Ta suštinska zavisnost kapitalizma od nekapitalisti~kog sveta le`i u osnovi svih drugih aspekata imperijalizma. Geschichte der Handelskrisen. Za Nema~ku uporedi zanimljiva savremena svedo~enja kao Max Wirth. the Last Stage of Capitalism. u nekom smislu. sve druge klase mirno vratile. ili izvoza kapitala radi ujedna~enja nacionalne profitne stope (Hilferding.47 Izvoz novca i strano investiranje kao takvi nisu imperijalizam.). Panamski skandal u Francuskoj.. Schäffle. Band 30. “Der ’grosse Borsenkrach’ des Jahres 1873” u Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft. u nadi u ~arobne preokrete. od 1865. Sve dok su vlasnici vi{ka 44 Rudolf Hilferding. do 1898. Doma}a preduze}a. Gründungsswindel u Nema~koj i Austriji. Imperialism. Vlasnici male koli~ine novca izgubili su toliko mnogo tako brzo da su vlasnici vi{ka velikog kapitala uskoro videli da su ostali sami na onom {to je. kao rezultat prekomerne proizvodnje i potrebe za novim tr`ištima koja iz toga proizilazi (Lenjin. {to je rezultiralo besprimerenim orgijama i prevarama. koji se onda mogu objasniti kao proizvod suvišnog novca i loše raspodele (Hobson op. da bi dr`ala korak sa visokim profitima od stranih investicija. pominje ~injenicu – ali ne analizira implikacije – da imperijalizam “iznenada ponovo koristi metode prvobitne akumulacije kapitalisti~kog bogatstva”.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 153 zastao. 361 ff). iako pomalo osiroma{ene i ogor~ene. isklju~eni iz normalnog procesa proizvodnje kojem su se. op. oni su opet bili suvi{ni. utoliko alarmantnijim otkad su strane investicije rasle mnogo br`e od doma}ih. cit..). chapter 15. . tako da je “imperijalizam politi~ki izraz akumulacije kapitala u nadmetanju za posedovanje ostataka nekapitalisti~kog sveta”. cit. Ne uspev{i da pretvore celo dru{tvo u zajednicu kockara. bilo bojno polje. 409. 46 Prema Hilferdingu. iako mo`da manje izrazit porast za nema~ka i francuska strana ulaganja. beleška. 401. On pretpostavlja sli~an. finansijskim skandalima i berzanskim {pekulacijama. i D. baci{e novac kroz prozor.). 1873.

oni su sledili uspostavljenu tradiciju bur`oaskog dru{tva. u{li su ponovo u `ivot nacije. slede}i neizbe`no svaki period industrijskog rasta. Dok god je bur`oazija ispunjavala osnovne funkcije u modernom dru{tvu.. oni su samo potvrdili svoje otu|enje od nacionalnog tela na kome su u svakom slu~aju bili paraziti. Barem teorijski. Ona je prestala da bude miroljubiva i humana” i p. Hobson.. koje je su{tinski zajednica proizvo|a~a. Izvezeni kapital se ose}a najsigurnije kada dr`avna vlast njegove sopstvene zemlje potpuno vlada novim veleposedom. zatim p. i njihov je izvoz pomogao da se nas48 J. ekonomski `ivot je trebalo da bude potpuno oslobo|en dr`avne intervencije. “ .154 IMPERIJALIZAM kapitala bili zadovoljni investiranjem “velikih delova svog poseda u strane zemlje”. Njegove profite dr`ava }e garantovani ako mo`e.. stalno isklju~ivala iz proizvodnog dru{tva. p. 406. koje uvek smatra politi~ke institucije isklju~ivo instrumentom za za{titu li~nog poseda. Mnogo va`nije. ona je za{titila njegove vlasnike od pretnje da }e ostati potpuno suvi{ni i paraziti. dr`ava je trebalo da se politi~ki posveti o~uvanju sigurnosti i uspostvljanju gra|anske jednakosti”. ~ak i ako je ta tendencija zadala “protivudarac svim pro{lim nacionalnim tradicijama “48. Ona je spasla bur`oaziju od posledica lo{e raspodele i o`ivela njen koncept vlasni{tva u vreme kad bogatstvo vi{e nije moglo da se koristi kao faktor proizvodnje unutar nacionalnog okvira i kad je do{lo u sukob sa proizvodnim idealom zajednice kao celine. ekonomski. A. Da su oni stvarna pretnja dru{tvu. 470: “Društveno. “Otuda pokli~ za jaku dr`avnu vlast svih kapitalista ko- ji su stekli interes u stranim zemljama. Ekspanzija je tada bila spas ne samo za vi{ak kapitala. 426: “Me|utim. op. Ljudi koji su postali stalno besposleni bili su zajednici isto tako suvi{ni kao i vlasnici suvi{nog bogatstva. Stariji od vi{ka bogatstva bio je jedan drugi sporedni proizvod kapitalisti~ke proizvodnje: ljudski odpad koje je svaka kriza. pa njih tako nijedna policija ne bi mogla da spase od gneva naroda. njeno je bogatstvo imalo zna~ajnu funkciju za naciju u celini. cit.. p. Capitalism and Imperialism”. Tako izvoz kapitala podsti~e imperijalisti~ku politiku”. 49 Vidi Hilferding. `elja za ekspanzionisti~kom politikom izazvala je revolucinarnu promenu u mentalitetu bur`oazije. 423: “Sasvim je normalno da dr`anje bur`oazije prema dr`avi pretrpi potpunu promenu kada politi~ka vlast dr`ave postane kompetitivni instrument za finansijski kapital na svetskom tr`ištu. me|utim. cit. shvatilo se tokom devetnaestog veka. ona je uslov o~uvanja i povremenog pove}avanja profitne stope.. U tom tra`enju..49 Jedino je sre}na podudarnost uspona nove klase posednika i industrijske revolucije na~inila bur`oaziju proizvo|a~em i podstreka~em proizvodnje. Bur`oazija se neprijateljski dr`ala prema dr`avi u svojoj borbi protiv ekonomskog merkantilizma i politi~kog apsolutizma. Tek kad su za svoju investiciju zatra`ili vladinu za{titu (po{to im je po~etni stadijum prevare otvorio o~i za mogu}u upotrebu politike protiv rizika kocke). Posednici vi{ka kapitala su bili prvi u toj klasi koji su `eleli da ostvaruju profit a da ne ispunjavaju neke stvarne dru{tvene funkcije – ~ak i da je to funkcija proizvo|a~a-eksploatatora.. op. ekspanizija je vitalni uslov za o~uvanje kapitalisti~kog društva.

prva zemlja u koju je vi{ak bogatstva i vi{ak ljudi zajedno donet i sama je postala suvi{na. Lovci na zlato. povukli iz Afrike. koju je za~ela monstruozna akumulacija kapitala. Nova `udnja za profitom po svaku cenu stekla se prvi put u jednoj ta~ki sa starim lovom na blago. 51 E. proizvod vi{ka novca i vi{ka ljudi zapo~eo je svoju zapanjuju}u karijeru proizvo|enjem najnepotrebnije i najnestvarnije robe. postala je rasadnik kulture britanskog imperijalizma. Koncept ekspanzije. me|utim. Damce. izvoz administracije i pripajanje svake teritorije u koju su gra|ani ulo`ili ili svoje bogatstvo ili svoj rad. vaša je sveta du`nost da mi pomognete da ujedinim ovo šire nema~ko carstvo sa našom domovinom. Imperijalizam. koja nije bila uklju~ena ni u itinerer saksonstva niti u razmi{ljnja profesionalnih filozofa imperijalne istorije. Od tada. a prvi imperijalisti~ki govor Vilhelma II. A. na kojima nije bilo otkriveno ni{ta osim novih mogu}nosti za investiranje. Posednici vi{ka bogatstava jedini su mogli da iskoriste vi{ak ljudi koji je dolazio sa sve ~etiri strane sveta. simboli~na okolnost u neo~ekivanom razvoju Ju`ne Afrike u “kolevku kulture imperijalizma”51 le`i u samoj prirodi njene iznenadne privla~nosti po{to je izgubila svu vrednost za u`u Imperiju: dijamantska polja otkrivena su sedamdesetih. Me|u prvim aktivnostima Alldeutsche Verband (osnovan 1891) bili su napori da se nema~ki emigranti spre~e da menjaju dr`avljanstvo. sadr`avao je slede}i tipi~an pasa`: “Nema~ko carstvo postalo je svetsko carstvo.” Uporedi tako|e tvrdnju J. 164: “Afrika.50 Dosta ironi~no. ba{ kao {to su radile sve evropske nacije kadgod bi njihovi posedi i trgovinski interesi u Indiji bili ukinuti. The Victorian Illusion. prilikom dvadesetpetogodišnjice osnivanja Rajha. Imperijalizam i njegova ideja neograni~ene ekspanzije naizgled su nudili trajni lek za trajno zlo. pridru`ila se svom uzro~niku na tim putevima otkrivanja. i kasnije administrativno osvajanje Egipta. p. kao i Sjedinjene Dr`ave. Probijanje Sueckog kanala. u udaljenim delovima zemlje. Hiljade naših zemljaka `ive svuda. Sau~esni{tvo svih parlamentarnih partija u imperijalisti~kim programima je 50 Ti motivi su naro~ito bili izra`eni u nema~kom imperijalizmu. Ju`na Afrika je bila u britanskom posedu od po~etka veka jer je osiguravala pomorski put do Indije. Posebna ironija i. avanturisti i talog velikih gradova emigrirali su na Crni kontinent zajedno sa kapitalom iz industrijski razvijenih zemalja. Froude u fusnoti br.. po svoj verovatno}i. u nekom smislu. izgledalo je kao jedina alternativa sve ve}im gubicima u bogatstvu i stanovni{tvu. London. gomila. Gospodo.” . udru`ile i zajedno napustile zemlju. Novina svojstvena imperijalisti~koj eri je da su se te dve suvi{ne snage.. a veliki rudnici zlata osamdesetih godina. 1928.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 155 tane dominioni Kanada i Australija. 10. vi{ak kapitala i vi{ak radne snage. znatno je smanjilo va`nost stare trgova~ke stanice na Rtu. Jo{ uvek je neizvesno da li bi ekspanzija kao lek za sve postala tako veliko isku{enje za neimperijaliste da je svoja opasna re{enja ponudila jedino za onaj vi{ak snaga koji je ve} bio izvan nacionalnog kolektiva. H. Zajedno su oni uspostavili prvi raj parazita kojima je pokreta~ka snaga bilo zlato. Britanci bi se.

nova pojava kao {to je bio savez izme|u gomile i kapitala izgledala je tako neprirodno. ~esto pripisani oportunizmu ili podmi}enosti. Erinnerungen. sa poštovanjem prema konzervativcima: “Uzdr`anost konzervativnih miljea u pogledu rasnih doktrina tako|e je vredna pa`nje”. ovi ipak isklju~uju njihovu robu. imali su druge i dublje razloge. I tako su radnici postali imperijalisti i podr`avaju Liberalnu partiju. tako o~igledno u sukobu sa doktrinom klasne borbe. cit. Frymann. Vidi tako|e Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich Class) Wenn ich der Kaiser wär. na vi{e i ni`e vrste. a ne desnica u Parlamentu. 52 Citirano iz Millin. vi{e puta izglasala fondove za izgradnju nema~ke mornarice) i potpunog prenebregavanja svih pitanja spoljne politike. 1912: “Istinska imperijalisti~ka partija je Nacionalna liberalna partija”. 53 “Liberali. ne}e biti uop{te mesta na svetu gde }e mo}i da posluju. 1919. ^ak i slom me|unarodne solidarnosti pri izbijanju Prvog svetskog rata nije uzdrmao samozadovoljstvo socijalista i njihovu veru u proletarijat kao takav. op. dodao je ~ak. Francuska i Nema~ka na svojoj teritoriji rade isto to. Ovako posmatrana istorija britanske Laburisti~ke stranke je skoro neprekidni lanac opravdanja ranijeg predskazanja Sesila Roudza: “Radnici vide da iako su Amerikancima izuzetno dragi i iako upravo sada izmenjuju sa njima najbratskija ose}anja. Ni oportunizam ni podmi}enost nisu mogli da navedu ~oveka kao {to je Gledston da prekr{i obe}anje koje je dao kao lider Liberalne partije. ovi ljudi su delili sa narodom uverenje da je sâma nacionalna zajednica tako duboko podeljena na klase. Povremena upozorenja protiv lumpenproletarijata i mogu}eg podmi}ivanja delova radni~ke klase mrvicama sa imperijalisti~ke trpeze. Socijalisti su jo{ uvek istra`ivali ekonomske zakone imperijalizma koje je imperijalizam ve} davno prestao da po{tuje jer su u prekomorskim zemljama ti zakoni bili `rtvovani “imperijalnom faktoru” ili “faktoru rase” i tek ne{to starije gospode u visokim finansijskim krugovima je jo{ uvek verovalo u neotu|iva prava profitne stope. brojne nedoslednosti i direktna kr{enja obe}anja liberalnih dr`avnika. i radnici vide da ako dobro ne otvore o~i.”52 U Nema~koj su liberali (a ne Konzervativna partija) bili stvarni osniva~i ~uvene pomorske politike koja je tako doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.53 Socijalisti~ka partija se kolebala izme|u aktivne podr{ke imperijalisti~koj pomorskoj politici (ona je posle 1906. da su potpuno prevideli stvarnu opasnost imperijalisti~kog nastojanja – da podeli ~ove~anstvo na rase gospodara i rase robova. istaknuti nema~ki šovinista tokom Prvog svetskog rata. {to nastojanje da se ujedini narod na bazi gomile zapravo i jeste. Alfred von Tirpitz. ^udno slab otpor naroda imperijalizmu. Napola svesno i jedva artikulisano. da }e se evakuisati iz Egipta kad postane premijer.156 IMPERIJALIZAM osvedo~ena stvar. Radnici tako|e vide da Rusija. podr`avali su pomorsku politiku”. na obojene narode i bele ljude. nisu dovela do dubljeg razumevanja velike privla~nosti koju su imperijalisti~ki programi imali na partijske redove. . Za marksiste.

Pustolovine su po samoj svojoj prirodi ograni~ene u vremenu i prostoru. p. Razlika je. imperijalizam nije bio avantura u uobi~ajenom smislu. To su dakle razlozi iz kojih je nacionalizam razvio tako jasnu tendenciju prema imperijalizmu. i onoliko koliko je mogla da zadovolji op{ti interes nacija u celini. op. imperijalisti u svim zemljama zagovarali su i hvalisali se da su “iznad partija” i jedini koji zastupaju naciju kao celinu. tamo se savez izme|u gomile i kapitala sklapao na doma}em terenu i ~ak je bio jo{ vi{e ogor~en na nacionalne institucije i sve nacionalne partije i napadao ih mnogo `e{}e. cit. jer je ekspanzija zami{ljena kao neograni~ena. jer je on manje zavisio od nacionalisti~kih parola nego od naizgled ~vrste osnove ekonomskih interesa. 55 Hobson. .. nema jaza izme|u nacionalizma i imperijalizma.. To je posebno ta~no za srednje i isto~noevropske zemlje sa malo ili bez ikakvih prekomorskih poseda. me|utim. 9). Od samog po~etka. Nadalje.. 61. u praksi on mo`e i biva premo{}en plemenskim nacionalizmom i potpunim rasizmom. imperijalisti~ki poduhvat ekspanzije je izgledao kao ve~no re{enje. Od po~etka. 56 Vidi poglavlje VIII. iako u tome po pravilu ne uspevaju i ~ak su pre sklone da ih zao{tre. takve nade su jo{ uvek pripadale staroj lo{oj praksi “le~enja” doma}ih sukoba stranim poduhvatima. Dok su “partije iznad partija” kao Primrouz liga bile od sporednog zna~aja. cit. ekspanzija kao takva izgledala je kao mogu}i zajedni~ki interes nacije u celini.55 [to je vi{e nacija bilo nesposobno da integri{e u sebe strane narode ({to je protivre~ilo ustrojstvu njihove sopstvene dr`ave) to su vi{e bile u isku{enju da ih tla~e.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 157 da je klasna borba toliko univerzalna karakteristika modernog politi~kog `ivota da je sama kohezija nacije dovedena u pitanje. gde je zajedni~ko dobro poistove}eno sa ukupnim zbirom li~nih interesa. U dru{tvu sukobljenih interesa. koji je doveo do “umanjivanja mo}i parlamentarne opozicije” i do rasta 54 Hobson. Uglavnom iz tog razloga imperijalistima je bilo dozvoljeno da postanu “paraziti patriotizma”.54 Delimi~no. one mogu privremeno da prevladaju sukobe. svuda. gde postoji unutra{nja protivre~nost dva nespojiva principa. ~ak i neimperijalisti~ki dr`avnici su brzo nagovoreni da uzmaknu kada se zajedni~ki ekonomski interes pojavio na horizontu. preobra`avaju ukupno stimulativno rivalstvo razli~itih nacionalnih tendencija u kolja~ku borbu carstava koja se nadme}u” (p. Po{to su imu}ne i vladaju}e klase uverile sve ljude da su ekonomski interes i strast za posedovanjem zna~ajne osnove za dr`avnu politiku. imperijalizam je bio glavni razlog degeneracije dvopartijskog sistema u Front Bench sistem. zna~ajna. je prvi shvatio i fundamentalnu opoziciju imperijalizma i nacionaliz- ma i tendenciju nacionalizma da postane imperijalisti~ki. Imperijalizam je nazvao iskvarenoš}u nacionalizma “u kome nacije . ipak.56 Zadovoljna ravnodu{nost imperijalisti~kih politi~ara doma}im stvarima ispoljila se. U teoriji. ako je.. Ekspanzija se ponovo pojavila kao `ivotni spas. op. a naro~ito u Engleskoj.

59 Ser Hesketh Bell. Kolonije nisu vi{e bile jednostavno ”beskrajan sistem odmora u prirodi za vi{e klase”. Pokli~ za ujedinjenje li~io je sasvim na bojni pokli~ koji je uvek vodio ljude u rat. ve} imu}nih klasa. Podela na klase ostavila ih je izvan dru{tvene zajednice i naterala ih da formiraju sopstvenu kliku. 58 Lord Curzon na otkivanju spomen plo~e Lordu Cromeru. primetio je u studiji 1901. Takave fraze su jam~ile da }e privu}i i zavarati one osobe koje su sa~uvale iskru politi~kog idealizma. cit. 362. opadanje nacija je neizbe`no po~elo sa korupcijom stalne administracije uz op{te uverenje da dr`avni slu`benici nisu na plati dr`ave.. U na{e vreme je postalo o~igledno da autoritet same nacionalne dr`ave duboko zavisi od ekonomske nezavisnosti i politi~ke neutralnosti njenih dr`avnih slu`benika. U vladanju stranim narodima u udaljenim zemljama mogli su mnogo bolje da se pretvaraju da su herojske sluge nacije. 300. 1932. Isto ose}anje prevladavalo je u holanskim kolonijalnim slu`bama. 146 ff. nego da su ostali kod ku}e. one su morale da postanu sama ki~ma britanskog nacionalizma. zadatak bez premca.. Slu`be su zapravo verovale da “~udni genije svake nacije nigde ne pokazuje sebe jasnije nego u na~inu na koji se ophodi prema podre|enim rasama”. The Party Sistem.59 57 Hobson. Studies in History and Jurisprudence. U kolonijalnim slu`bama oni su se spasavali od stvarne dezintegracije nacionalne zajednice. p. cit. Vladini ~inovnici anga`ovali su se vi{e nego ijedna grupa u nacionalnom tipu imperijalizma i bili su uglavnom odgovorni za brkanje imperijalizma sa nacionalizmom. Nacionalne dr`ave su stvorile dr`avne slu`be i zavisile su od njih kao od permanentnog ~inovni~kog tela koje je slu`ilo bez obzira na klasni interes i promene vlade. Za rad Front-Bench-sistema vidi tako|e Hilaire Belloc and Cecil Chesterton. ^inovni~ka profesionalna ~ast i samopo{tovanje – posebno u Engleskoj i Nema~koj – proizlazili su iz toga {to su oni bili slu`benici nacije u celini. “Najviši zadatak. 1901. a ipak u univerzalnom i permanentnom instrumentu jedinstva niko nije otkrio zametak sveop{teg i permanentnog rata.158 IMPERIJALIZAM “mo}i kabineta nasuprot Donjem domu”.. London 1911. Vidi Lawrence J. najvišom . Lord Cromer. je onaj koji ~eka slu`benika isto~noindijske dr`avne slu`be.57 Ovo se tako|e sprovodilo kao politika izvan partijskih linija i partikularnih interesa i to su radili ljudi koji su tvrdili da zastupaju naciju u celini. Bryce. S kraja veka imu}ne klase su postale tako dominantne da je za dr`avne slu`benike bilo skoro sme{no da i dalje pretenduju na to da slu`e naciji. Zetland. op. p. “koje su svojom slu`bom proslavile britansku rasu”58. p. Oni su bili jedina grupa sa neposrednim interesom u podr`avanju fundamentalnog zahteva dr`ave za nezavisno{}u od klasa i frakcija. koji je u dominaciji nad udaljenim zemljama i vladanju stranim narodima otkrio jedini na~in da slu`i britanskim i samo britanskim interesima. 177. deo I. I. kako ih je D`ejms Mil jo{ uvek opisivao. op. – “Nema sumnje da je vlast Kabineta u odnosu na Donji dom uporno i brzo rasla i još uvek raste”.

koliko se njihov dru{tveni sistem pokazao staromodan. Ekspanzija je dala nacionalizmu nov zamah. na `alost preokupirani samim fenomenom. Savez izme|u kapitala i gomile mo`e se na}i u genezi svake dosledno imperijalisti~ke politike. da tako ka`emo. savez je dejstvovao na doma}em terenu u obliku pan-pokreta.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 159 Ta~no je da je gra|anin Egleske. da se imperijalizuje cela nacija (a ne samo njen “vi{ak”). Nema~ke ili Francuske jedino daleko od ku}e mogao da bude samo Englez. posebno u Velikoj Britaniji. Uspon gomile iz te kapitalisti~ke organizacije rano je prime}en i njen su rast pa`ljivo i sa strahom zabele`ili svi veliki istori~ari devetnaestog veka. Chicago. izbegav{i tako sa dosta uspeha povratni efekat imperijalizma na domovinu. II. birano telo koje ispunjava holandsku prekomorsku misiju”. pa je sada bila prihva}ena kao instrument nacionalne politike. ~ega su se pla{ili. naro~ito u Nema~koj i Austriji. U sopstvenoj zemlji on je bio toliko zapleten u ekonomske interese ili dru{tvenu lojalnost da se ose}ao bli`e pripadniku svoje klase u tu|oj zemlji nego ~oveku iz druge klase u sopstvenoj. koliko su njihove institucije postale krhke. Takozvana hipokrizija britanske politike bila je rezultat zdravog razuma engleskih dr`avnika koji su povukli o{tru liniju izme|u kolonijalnih metoda i normalne unutra{nje politike. ja~e su verovali da “rade samo u nacionalnu korist”.. pred sve ve}om proizvodnom sposobno{}u ~oveka. 1921. 60 Predsednik nema~kog “Kolonialverein-a”. U nekim zemljama. 1871-1885. nije izle~io. u takozvanoj kolonijalnoj politici. ve} da je ona zapravo sastavljena od otpadaka svih klasa. Zbog tog sastava je izgledalo da su gomila i njeni predstavnici ukinuli klasne razlike. koji su ostali s onu stranu klasno podeljene nacije. Cilj tih “pokreta” bio je. propustili da shvate bilo je da se gomila ne mo`e identifikovati sa narastaju}om industrijskom radni~kom klasom. usput. na~aš}u treba smatrati tu slu`bu. U drugim zemljama. Vidi Mary E. Nemac ili Francuz. 1931. Hoenloe-Langenburg 1884. Colonial Policy. Vidi De Kat Angelino. ovaj novi savez izme|u prebogatih i previ{e siroma{nih bio je i ostao ograni~en na prekomorske posede. Townsend.. . I za{titna sredstva su bila desperatna i na kraju se lek pokazao gorim od zla – koje. a u Francuskoj u manjem stepenu. Istorijski pesimizam od Burkharta do [penglera su{tinski izvire iz tog razmi{ljanja. Origin of Modern German Colonialism. da su ti ljudi. 129. a svako ne sa narodom u celini. da se unutra{nja i spoljna politika kombinuju na takav na~in da se nacija mo`e organizovati za plja~kanje stranih teritorija i za neprestanu degradaciju stranih naroda. ^lanovi novih kolonijalnih dru{tava i imperijalisti~kih liga su se osetili “sasvim isklju~eni iz partijskih borbi” i {to su se vi{e udaljavali.60 Ovo svedo~i o tome koliko je stanje evropskih nacija pre imperijalizma bilo desperatno. Ali ono {to su istori~ari.

U ube|ivanju bur`oazije da odbaci ostatke zapadne tradicije. Oni nisu iskoristili to saznanje da razumeju da gomila nije samo ostatak i sporedni proizvod bur`oaskog dru{tva koji je ono direktno proizvelo. To ose}anje srodstva. zbog svoje revolucionarne tradicije i relativno slabe industrijalizacije. otvoreno je pozivaju}i da brani interese njenog poseda. mnogo efektnija od njenog filozofa i njenog podzemlja bila je sama ~injenica da je “pra-greh” “prvobitne akumulacije kapitala” tra`io dodatne grehe da bi sistem nastavio da radi. Na prelazu vekova. Istorijski pesimisti su razumeli su{tinsku neodgovornost ovog novog dru{tvenog sloja. Iz tog razloga nisu primetili stalan porast divljenja visokog dru{tva prema podzemlju. to je bila vi{e u isku{enju da odbaci te{ki teret licemerja. Ali ta~no je de je uglavnom zahvaljuju}i shvatanjima do kojih je do{la bur`oazija tokom kriza i depresija koje su prethodile imperijalizmu. starije je od svih prakti~nih ekonomskih. Me|utim. koje se provla~i kroz ~itav devetnaesti vek. Drajfusova afera je pokazala da su podzemlje i visoko dru{tvo Francuske bili tako tesno povezani da je kona~no bilo te{ko bilo kog “heroja” me|u antidrajfusovcima smestiti bilo u jednu. kako bi ih nacisti zvali). dalje. U Engleskoj i Holandiji je razvoj bur`oaskog dru{tva napredovao relativno mirno i bur`oazija tih zemalja je vekovima `ivela u sigurnosti i bez straha. politi~kih i dru{tvenih shvatanja i priziva u se}anje one osnovne psiholo{ke crte novog tipa zapadnog ~oveka koje je Hobs skicirao trista godina ranije. od svih pitanja morala i razvoj ukusa u pravcu anarhi~nog cinizma tog svog poroda. me|utim. zdru`ivanje roditelja sa svojim potomstvom. [to se bur`oaska klasa ose}ala manje sigurnom u sopstvenoj zemlji. i oni su tako|e ispravno predvideli mogu}nost izvrgavanja demokratije u despotizam ~iji bi tirani izrasli iz gomile i oslanjali se na njenu podr{ku.160 IMPERIJALIZAM rod sâm (Volksgemeinschaft. stvorila . To je kona~no navelo nema~ku bur`oaziju da odbaci masku licemerja i da izri~ito prizna svoju vezu sa gomilom. gde do druge polovine devetnaestog veka bur`oazija nije dostigla pun razvoj. ali je na kraju bila podjednako jaka u obe zemlje. pre nego njegovo iskrivljenje i karikatura. U Nema~koj. Zna~ajno je {to }e se to dogoditi u Nema~koj. pa se zato uop{te i ne mo`e sasvim odeliti od njega. njen uspon je od po~etka bio pra}en ja~anjem revolucionarnog radni~kog pokreta. bilo u drugu kategoriju. korak po korak. u Francuskoj je njen uspon bio prekinut velikom narodnom revolucijom ~ije su se posledice me{ale sa nadmo}i koju je u`ivala bur`oazija. sa skoro podjednako starom tradicijom. Sklonost visokog dru{tva prema gomili je u Francuskoj iza{la na videlo ranije nego u Nema~koj. ve} klasi~no izre~eno u Balzakovim romanima. visoko dru{tvo kona~no priznalo da je spremno da prihvati revolucionarnu promenu u moralnim normama koju je predlagao Hobsov “realizam” i koju su sada ponovo predlagali gomila i njene vo|e. stalno odstupanje. Francuska je.

koje ne samo da pokre}u gomilu. profitabilnu investiciju – pokrenula je silu koja je uvek le`ala u osnovi strukture bur`oaskog dru{tva. i da su svi zajedno prirodom predodre|eni da ratuju jedni protiv drugih sve dok ne nestanu sa lica Zemlje. Drugim re~ima. kome je trebala pomo} gomile da na|e sigurnu. pokazuje da je jedino imperijalizam mogao da smiri te{ke doma}e. politi~ki principi gomile. anga`ovana u ve~nom ratu svih protiv svih. ne sadr`i ni{ta od modernih doktrina rase. u principu je isklju~io ideju humanosti. istina. bez bilo kakve veze. Ono zbog ~ega je u skorije vreme nihilisti~ko dr`anje gomile po~elo bur`oaziju toliko da intelektualno privla~i jeste odnos prema principu. pokazuju iznena|uju}e jako srodstvo sa politi~kim pona{anjem bur`oaskog dru{tva ako je ono bez hipokrizije i nepremazano ustupcima hri{}anskoj tradiciji. nesrazmera izme|u uzroka i posledice koja je karakterisala ro|enje imperijalizma imala je svoje razloge. ve} u svom totalitarnom obliku vrlo jasno pokazuju oblike organizacije kroz koje }e ~ove~anstvo mo}i da nosi beskrajne procese kapitala i akumulacije vlasti sve do svog logi~nog kraja i samouni{tenja. Kakva god da je prava priroda duge evolucije bur`oazije u raznim evropskim zemljama. Ali Hobs je u najmanju ruku dao politi~koj misli preduslove za sve doktrine rase. Hobsova filozofija.POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 161 relativno malu gomilu. ~iji je klju~ni simbol zajedni~ko poreklo ljudske vrste. koji ~ovek deli sa `ivotinjskim svetom. dru{tvene i ekonomske probleme modernih vremena. `uta ili crna rasa potomak nekih drugih vrsta majmuna nego bela rasa. kakvi se sre}u u imperijalisti~kim ideologijama i totalitarnim pokretima. bez svesti o solidarnosti ~ove~anstva i samo sa zajedni~kim instinktom samoo~uvanja. Sa tvrdnjom da je spoljna politika neizostavno izvan dru{tvenog ugovora. koja ~ini jedinstvenu regulativnu ideju me|unarodnog prava. iako skrivena otmenijim tradicijama i blagoslovljenom hipokrizijom koju je La Ro{fuko zvao “poro~ni kompliment udeljen vrlini”. {to daleko nadma{uje stvarno ro|enje gomile. {to je zakon “prirodnog stanja”. Ako vi{e ne va`i ideja ~ove~anstva. onda ni{ta nije verovatnije od teorije po kojoj je sme|a. U isto vreme potpuno neprincipijelna politika vlasti nije mogla da se sprovodi dok nije postojala masa naroda koja je bila oslobo|ena bilo kakvih principa i toliko broj~ano nadmo}na da je prevazi{la sposobnost dr`ave i dru{tva da brinu o njoj. . Hobs je dao najbolji mogu}i teorijski osnov za te naturalisti~ke ideologije. tako da je njena bur`oazija bila kona~no prisiljena da potra`i pomo} izvan granica i da postane saveznik Hitlerove Nema~ke. Preduslov – vi{ak bogatstva stvoren preteranom akumulacijom. koje naciju smatraju za plemena koja je jedna od drugih odvojila priroda. ^injenica da su ovu gomilu mogli upotrebiti samo imperijalisti~ki politi~ari i da su je mogle inspirisati samo rasne doktrine. to jest.

i zbog toga cele ljudske civilizacije. kada se Englezi pretvore u “bele ljude”. tada }e ova promena sama zna~iti kraj zapadnog ~oveka. ne prirodno ro|enje ~oveka ve} njegova neprirodna smrt. pod uslovima dru{tva koje akumulira mo} ni{ta {to povezuje pojedinace koji u samom procesu akumulacije vlasti i ekspanzije gube sve prirodne veze sa svojim srodnicima. jer ne postoji. ne izvor naroda ve} njihovo propadanje. ne po~etak ve} kraj ~ove~anstva. kao {to su ve} zbog kobne op~injenosti svi Nemci postali arijevci. Ma {ta govorili prirodnjaci. kad Francuzi prihvate ulogu komandanata force noire. Kad Rusi postanu Sloveni. politi~ki re~eno. .162 IMPERIJALIZAM Ako bi se dokazalo da je ta~no da smo mi zarobljenici Hobsovog beskrajnog procesa akumulacije mo}i. Rasizam mo`e zaista da dovede do propasti zapadnog sveta. rasa je. tada bi organizacija gomile neizbe`no pretvorila nacije u rase.

A KO JE teorija rase bila nema~ki izum. Sredinom pro{log veka o shvatanjima rase se jo{ uvek sudilo po merilu politi~kog razuma: Tokvil je pisao Gobinou o njegovim doktrinama: “One su verovatno pogre{ne.3 Do zlokobnih dana “grabe`a oko Afrike” teorija rase bila je jedan od mnogih slobodnih pravaca mi{ljenja koja su se. sa korenima duboko u osamnaestom veku.4 Samo nekoli1 Za vreme nema~ko-ruskog pakta nacisti~ka propaganda je obustavila sve napade na “boljševizam”. unutar op{teg okvira liberalizma. pp. Oja~ani skoro dvadesetogodi{njim iskustvom u raznim glavnim gradovima. u Revue des deux Mondes. onda je . Rasizam je bio mo}na ideologija rasisti~kih politika od po~etka na{eg veka. sami po sebi jedva da bi mogli da stvore rasizam ili da degeneri{u u rasizam kao Weltanschauung ili ideologiju. Politi~ka ratna ma{ina nacista bila je davno u pokretu kada su 1939. A Generation of Materialism. sukobljavala i borila za naklonost javnog mnjenja. a svakako su pogubne. nema~ki tenkovi po~eli svoj mar{ razaranja. Rasse und Staat. bio sna`an trend svuda u javnom mnjenju. kao {to se ponekad tvrdi. 1941. pismo od 17. novembra 1853.”2 Tek s kraja veka teorija rase dobila je dignitet i zna~aj kao jedna od glavnih duhovnih tekovina zapadnog sveta. tom 199. iako nikada ranije nije bio kori{}en sa tako krajnjom dosledno{}u. Hayes. 2 “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur de Gobineau”. Istorijski gledano. 4 Za mnoštvo sukobljenih pravaca mišljenja devetnaestog veka vidi Carlon J. pojavila se tokom devetnaestog veka u svim zapadnim zemljama istovremeno. 1907. ali nikada nije odustala od rasne linije. 1933. 111-112. oni nisu nikad odstupili. Tuebingen. On je svakako upio i o`iveo sve stare obrasce rasnih shvatanja koji. nacisti su bili uvereni da }e njihova najbolja “propaganda” biti sama njihova politika rase. New York. iako dr`avna doktrina samo u Nema~koj. me|utim. od koje.{ESTO POGLAVLJE: Teorija rase pre rasizma “nema~ka teorija” (ma {ta da je to) pobedila u mnogim delovima duhovnog sveta mnogo pre no {to su nacisti zapo~eli svoj zlokobni poku{aj da osvoje svet. Hitlerizam je koristio svoj jak me|unarodni i unutar-evropski odziv tokom tridesetih jer je rasizam. po{to se – u politi~kom ratovanju – na rasizam ra~unalo kao na saveznika mo}nijeg od ijednog pla}enog agenta ili tajne organizacije petokolona{a. uprkos mnogim drugim kompromisima i prekr{enim obe}anjima. H. teorija rase.1 Rasizam uop{te nije bio novo ili tajno oru`je. 3 Najbolji duhovno-istorijski prikaz teorije rase po uzoru na “istoriju ideja” je Erich Voegelin.

str 126). 306-307). Obe su bile toliko privla~ne za {iroke mase da su mogle da pridobiju podr{ku dr`ave i da se ustoli~e kao zvani~ne nacionalne doktrine. Strast Ernsta Hekela prema popularizaciji nau~nih rezultata.164 IMPERIJALIZAM cina tih teorija su postale razvijene ideologije. vladaju prirodom i ~ovekom. i dovoljno {irokim da ih provede kroz razli~ita iskustva i situacije svakodnevnog modernog `ivota. cit. toliko je bio obuzet ulogom ’Darvinovog buldoga’. ili da do u tan~ine poznaje skrivene op{te zakone koji. Bugara i Turaka (pp. Uverljivost u tim stvarima ne dolazi ni iz nau~nih ~injenica. 1917) otkrio da se nordijska rasa sastoji od Nemaca. jaku barem kao {to je njegova strast prema samoj nauci. nedavno je sa velikim odobravanjem istakao nacisti~ki pisac H. kao {to ka`u istori~ari koji tvrde da mogu da otkriju zakon prema kojem se civilizacije uspinju i propadaju. laju}i i ujedaju}i teologe” (Hayes. Jer ideologija se od prostog mi{ljenja razlikuje po tome {to tvrdi da ima ili klju~ za istoriju ili re{enje za sve “zagonetke kosmosa”. drugim re~ima. Dva dosta ekstremna primera mogu da poka`u na šta su spremni nau~nici. Heft 69. Nema~ki istori~ar umetnosti Josef Strzygowski je u svom Altai.. koji su napustili svoje laboratorije i po`urili da mno{tvu propovedaju svoja tuma~enja `ivota i sveta. Obojica su bili dobrostoje}i u~enjaci koji su pisali tokom Prvog svetskog rata. Udru`enje lekara Pariza ne samo da je objavilo izveštaj o pronalasku “polihezije” (preterane defekacije) i “bromidrozisa” (telesnog mirisa) u nema~koj rasi ve} je . Ukrajinaca. nego ni {iroke mase naroda vi{e nisu uva`avale ~injenice iz pro{losti ili sada{njosti ukoliko one nisu bile u saglasnosti sa jednim od ovih pogleda. Jermena. op. Ma|ara. a samo dve su izbile na vrh i u biti pobile sve druge: ideologija koja je tuma~ila istoriju kao prirodnu borbu klasa i druga koja je istoriju tuma~ila kao prirodnu borbu rasa. Iran und Völkerwanderung (Leipzig. trajala je i razvijala se kao politi~ko oru`je. Bruecher “Ernst Haeckel. 1935. neposrednih politi~kih potreba. Persijanaca. Ali daleko nadma{uju}i okvire u kojima su se rasna i klasna teorija razvile u obavezuju}e obrasce mi{ljenja. Istina je da je ponekad – a takav je slu~aj sa rasizmom – ideologija menjala svoj prvobitni politi~ki smisao. navodno. Svaka potpuna ideologija stvorena je. Nekoliko je ideologija zadobilo dovoljno va`nosti da pre`ive te{ku takmi~arsku borbu ube|ivanja. kako razli~ite vrste darvinista veruju. Stra{na mo} ube|ivanja svojstvena glavnim ideologijama na{eg vremena nije slu~ajna. to jest.5 Tim “nau~nim” propovednicima vi{e nego 5 “Haksli je zanemario sopstveno nau~no istra`ivanje iz 70-ih nadalje. Njihova mo} ube|ivanja je isto tako u rukama nau~nika koji vi{e nisu zainteresovani za rezultat svog istra`ivanja. Nau~ni aspekt ideologija je sekundaran i on izrasta iz `elje da se pribave neoborivi argumenti. sistemi bazirani na prostom mi{ljenju koje se pokazalo dovoljno sna`nim da privu~e i zavede ve}inu ljudi. niti iz istorijskih zakona. slobodno javno mnjenje ih je usvojilo do te mere da ne samo intelektualci. ali nijedna nije mogla nastati bez neposrednog kontakta sa politi~kim `ivotom. a ne kao teorijska doktrina. Ein Wegbereiter biologischen Staatsdenkens” u Nationalsozialistische Monatshefte. Ube|ivanje nije mogu}no ako ne nai|e na odziv ili iskustava ili `elja.

p. razvili su rani antropolozi kao polazne ta~ke svojih ispitivanja. ve} do izvesnih nau~nika koji su ideologijama bili hipnotisani isto koliko i njihovi sugra|ani. cit.. New York. Isto tako su i filolozi ranog devetnaestog veka sasvim nevini. jednostavno smešna. op. bezopasna po sebi. mi verovatno nikad ne bismo ~uli o “primitivnim ljudima” i nijedan nau~nik ne bi gubio vreme tra`e}i “kariku koja nedostaje” izme|u majmuna i ~oveka. doktrini da sila zakon menja trebalo je nekoliko vekova (od sedamnaestog do devetnaestog) da osvoji prirodnu nauku i da stvori “zakon” pre`ivljavanja onoga {to je najprilagodljivije. La Philosophie de l’Impérialisme. ti ljudi su još uvek bili u humanisti~koj tradiciji osamnaestog veka i delili su njegovo oduševljenje stranim narodima i egzoti~nim kulturama. Zapravo. otkrilo se da nema~ki urin sadr`i 20 posto neurinskog nitrogena nasuprot 15 posto kod drugih rasa. I da je. Re~ima Ernesta Seillièrea. zapa`eni francuski antropolog sa sredine prošlog veka koji je tvrdio da “mozak ima neke veze sa rasom i da je premeravanje lobanje najbolji na~in da se do|e do sadr`aja mozga” (citirano po Jacques Barzun. posebno u Francuskoj. a njihov je koncept “arijevstva” zaveo skoro sve prou~avaoce rasizma da ih ubroje me|u propagatore ili ~ak izumitelje teorije rase. ako je ne podupire poseban koncept ljudske prirode. neki su skloni da u jednoj vide predlo`ilo analizu urina za detektovanje germanskih vrsta.. To je opet nateralo istori~are. Me|utim. Svedo~e}i o divovskom nadmetanju teorija rase i klase za vlast nad umovima modernih ljudi. Krivica nije ni do jedne nauke kao takve. gre{kom progla{avali pravim rasistima. teorija de Mestra i [elinga o divlja~kim plemenima kao o ostacima propadanja ranijih naroda odgovarala politi~koj zamisli devetnaestog veka koliko teorija progresa. Tipi~an primer je naivna hipoteza koju je postavio Paul Broca. 239. i ro|en je organizam koji je u jedno zajedni~ko bratstvo obuhvatio sve nacije ~iji je jezik pokazivao neku sklonost prema sanskritu. Tome I. 1937. XXXV) Drugim re~ima. 6 “Ovaj quid pro quo bio je delimi~no rezultat `ara u~enjaka koji su `eleli da zabele`e svaki i najmanji primer u kome se pominjala rasa. Takva uverenja.6 Pre bi se moglo re}i suprotno. od kojih su neki bili u isku{enju da na nauku prebace odgovornost za teoriju rase. O~igledno da je ova tvrdnja. 4 vols. to je bilo zato što su `eleli da uklju~e što više nacija u isto kulturno bratstvo. . 162). Kada su filolozi prekora~ili granice ~istog istra`ivanja. da izvesne rezultate bilo psiholo{kih bilo biolo{kih istra`ivanja proglase uzrocima umesto posledicama rasne teorije. jo{ uvek je u opticaju stara pogre{na koncepcija rasizma kao jedne vrste potenciranog nacionalizma. ve} da nastoji da uni{ti nacionalnu dr`avu kao zajednicu. Tako su oni relativno bezopasne autore. Vidi Jacques Barzun. 1903-1906: “Postojala je neka vrsta opijenosti: moderna civilizacija je verovala da je povratila svoj pedigre.” (Préface.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 165 ikakvim nau~nim otkri}ima dugujemo to {to danas ne postoji nijedna jedina nauka u koju kategorije teorije rase nisu duboko prodrle. p. p.. ^injenica da je rasizam glavno ideolo{ko oru`je imperijalisti~ke politike toliko je o~igledna da neki prou~avaoci vi{e vole da izbegnu utrti put banalnih istina. da uzmemo drugi primer. Race. Potpuno se previ|aju vredni radovi prou~avalaca. koji su dokazali da rasizam nije samo ne{to razli~ita pojava. za koje je tuma~enje putem rase bilo mogu}e i ponekad fasciniraju}e uverenje.

lingvisti~ki. tradicionalno ili bilo kojim drugim standardom i poricao nacionalnu dr`avu kao takvu. dok kona~no nije izrasla u mo}no oru`je za razaranje tih nacija. jer ga je inspirisala `elja da u svakoj novoj i iznena|uju}oj “ljudskoj vrsti” doka`e staru La Brijerovu izreku: La raison est de tous les climats. Istorijski govore}i.166 IMPERIJALIZAM izraz nacionalnih a u drugoj izraz internacionalnih te`nji. Od samog po~etka rasizam je smi{ljeno presecao sve nacionalne granice. princip jednakosti i solidarnosti svih naroda koji je garantovala ideja ~ove~anstva. . naj~udnije i ~ak najzaostalije narode. da veruju da je jedno mentalna priprema za nacionalne ratove. odre|ene geografski. To je bilo vreme kada su se ljudi divili kineskom slikarstvu i kada su ga podra`avali. Po{tenje i jednostavnost divljih i necivilizovanih naroda suprotstavljani su sofisticiranosti i frivolnosti kulture. koji je svuda imao kvislinge i kolaboracioniste. Jer ta~no je da je teorija rase do{la na scenu aktivne politike u trenutku kada su evropski narodi pripremali i do izvesnog stepena realizovali novu nacionalnu dr`avu kao zajednicu. me{avina u kojoj su stare nacionalne parole dokazale da su za mase svih ume{anih zemalja jo{ uvek mnogo privla~nije nego ijedan imperijalisti~ki cilj. Poslednji rat. jer je Prvi svetski rat bio ~udna me{avina starog nacionalnog i novog imperijalisti~kog sukoba. vi{e nego teorija klase. To nije isklju~eno. Entuzijazam prema ~udnim i stranim zemljama kulminirao je u poruci bratstva. kada je jedno od naj~uvenijih dela veka nazvano Lettres Persanes i kada su putopisi bili najdra`e {tivo. francusko dru{tvo osamnaestog veka je poku{alo da duhovno prisvoji sadr`aj kultura i zemalja koje le`e daleko izvan evropskih granica. dokazao je da rasizam mo`e da izazove gra|anske sukobe u svakoj zemlji i da je on jedno od najve{tijih sredstava koje je ikada smi{ljeno za pripremu gra|anskog rata. Veliki entuzijazam prema ”novim ljudskim vrstama” (Herder) ispunio je srca junaka Francuske revolucije koji su zajedno sa francuskom nacijom oslobodili sve narode svih boja pod francuskom zastavom. Mnogo pre nego {to je devetnaesti vek sa svojim pro{irenim mogu}nostima za putovanje doneo neevropski svet u dom svakog obi~nog gra|anina. uvek je bila prisutna senka koja prati razvoj diplomatske forme opho|enja evropskih nacija. I: “Rasa” aristokrata protiv “nacije” gra|ana FRANCUSKU OSAMNAESTOG veka je karakterisalo neprekidno ja~anje interesovanja za najrazli~itije. a da je drugo ideologija za gra|anske ratove. rasisti su imali manju meru patriotizma nego predstavnici svih ostalih internacionalnih ideologija zajedno i oni su jedini dosledno odbijali veliki princip na kome su izgra|ene nacionalne organizacije naroda. Teorija rase. me|utim.

za trenutak. “podanicima” – ne kralja. pokorila starosedeoce. oduzela im zemlju i naselila se kao vladaju}a klasa. kao kod Ernst Sellière. sléde}i jedino unutra{nju logiku svog koncepta. p. on je prvobitne stanovnike Francuske smatrao domorocima u modernom smislu ili. 1727. nametnula im svoje zakone. Bulenvilije je bio pod dubokim uticajem doktrine sila-zakon sedamnaestog veka i on je svakako bio jedan od najdoslednijih savremenih Spinozinih u~enika. razbiju jedinstvo nacije i proglase izvornu i zato ve~nu razliku. utvrdio je Montesquieu. bio u isto vreme prvi koji je razradio odre|enu teoriju klasa. ~iju je Etiku preveo i ~iji je Teolo{ko-politi~ki traktat analizirao. chap. Tome I. Svoju doktrinu je zasnovao isklju~ivo na ve~nom pravu osvajanja i bez problema je tvrdio da je “Frizija prava kolevka francuske nacije”. Esprit de Lois. 33. tuma~io je istoriju Francuske kao istoriju dve razli~ite nacije. Bulenvilije je morao da se bori i sa monarhijom. germanskog porekla. Bruxelles. X. op. Vekovima pre stvarnog razvoja imperijalisti~kog rasizma. 1922. cit. ve} svih onih ~ija je nadmo} poticala od osvajanja naroda koji }e se po pravu ro|enja zvati “Francuzima”. 20).8 Anga`ovan uglavnom u tra`enju argumenata protiv sve ve}e politi~ke mo}i Tiers Etat i njenih zagovornika. od kojih je jedna. “velika{i” ~ija su neograni~ena prava po~ivala na “pravu osvaja~a” i “obavezi po{tovanja koje uvek pripada ja~em”. jer francuski kralj nije vi{e `eleo da predstavlja velika{e kao primus inter pares. ponekad se smatra prethodnikom rasnih doktrina osamaestog veka. francuski plemi} koji je pisao po~etkom osamnaestog veka i ~ija su dela objavljena posmrtno. da su “Franci” bili stranci i varvari. 1748.7 Zna~ajna je ~injenica da je prvi autor koji je u Francuskoj prihvatio koegzistenciju razli~itih naroda razli~itog porekla. “Gale”. Franco-Gallia. on je dopu{tao da su “Gali” bili du`e u Francuskoj. 9 Da je istorija grofa Bulenvilijea zamišljena kao politi~ko oru`je protiv Tiers Etat. Bulenvilije je poricao bilo kakvu predodre|enu vezu sa tlom. njegovim sopstvenim terminima. nova klasa u usponu na{la svog najmo}nijeg za{titnika. “nouveau corps”. koje su oformili “gens de lettres et de lois”. Da bi obnovio neosporni primat plemstva.9 Mnogo smelije nego ve}ina kasnijih branilaca plemstva. ve} kao branilac naroda koji je bio potla~en monarhijom” (Etude Critique sur la formation de la doctrine des Races au 18e et son expansion au 19e siècle. ve} naciju u celini. XXX. u njemu je. 8 Histoire de l ’Ancien gouvernement de la France. Bulenvilije je predlo`io da njegovi plemi}i poreknu zajedni~ko poreklo sa francuskim narodom. Kont de Bulenvilije. U njegovoj recepciji i primeni Spinozinih politi~kih ideja sila je 7 Francuski autor iz šesnaestog veka Francois Hotman. p.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 167 Pa ipak u tom veku koji je stvorio naciju i u zemlji ~ovekoljublja moramo u}i u trag klici onoga {to se kasnije ispostavilo kao razoritelj nacija i kao uni{titelj ~ove~anstva – a to je mo} rasizma. . Teophile Simar je protiv ove pogrešne koncepcije s pravom protestovao: “Hotman se ne pojavljuje kao apologet Tevtonaca.

Nekoliko godina kasnije francuski izgnanici zaista su poku{ali da oforme internationale aristokrata da bi ugu{ili revolt onih koje su smatrali stranim porobljenim narodom. de l’Allemagne et de l’Italie. U tome mo`emo otkriti prve tragove kasnijih naturalisti~kih transformacija kroz koje je doktrina sila-zakon imala da pro|e. . koje. plemstva. koju je kao takvu do izvesnog stepena zastupala apsolutna monarhija u savezu sa Tiers Etat. ona pravo superiornog naroda zasniva na istorijskom ~inu.. I iako je prakti~nija strana toga poku{aja pretrpela spek10 Les Origines de l’Ancien Gouvernement de la France. Bulenvilijeova teorija. a kona~no su ih apsorbovale nove i izrazito rasne doktrine u kasnom devetnaestom veku. a ne na fizi~koj ~injenici – iako je istorijski ~in ve} imao izvestan uticaj na prirodne osobine pokorenog naroda. kao {to se mo`e videti u delima drugog konta. a osvajanje je igralo neku vrstu jedinstvene procene prirodnih kvaliteta i prednosti ljudi i nacija. kao kasnije u Francuskoj revoluciji. iako ne vi{e robovi. XXXII. jo{ uvek ima veze sa narodima a ne sa rasama. U me|uvremenu se odr`ao njegov uticaj na francusku aristokratiju. otuda je tako|e pretpostavio da je pravo poreklo francuske nacije identi~no sa poreklom Nemaca i francuskih ni`ih klasa. cit. Bulenvilijeove ideje su pokazale koliko su korisne kao politi~ko oru`je.10 koji je `eleo da jo{ te{nje pove`e francusko plemstvo sa njegovom kontinentalnom bra}om. Bulenvilije je pripremao svoju zemlju za rat ne znaju}i {ta gra|anski rat zna~i. nisu bile slobodne po ro|enju ve} “affranchissement”. op. osvajanju. p. konta Dibua-Nanseja.168 IMPERIJALIZAM pretvorena u osvajanje. me|utim. po milosti onih koji su slobodni po ro|enju. mada se jo{ nije pokazalo. Ona pronalazi dva razli~ita naroda u Francuskoj da bi ih suprotstavila novoj nacionalnoj ideji. Bulenvilije je anacionalan u vreme kada se ideja nacionalnog do`ivljavala kao nova i revolucionarna. 1789. On je predstavnik mnogih plemi}a koji nisu sebe videli kao predstavnike nacije. ve} kao odvojenu vladaju}u kastu ~ija snaga ima mnogo vi{e zajedni~kog sa pripadnicima “istog dru{tvenog polo`aja i situacije” nekog drugog naroda nego sa svojim zemljacima. koliko je blisko povezana sa demokratskim oblikom vladavine. Zapravo su ti antinacionalni trendovi izvr{ili uticaj u miljeu émigés.11 i po{to je nema~ko plemstvo bilo jedino ~iju je pomo} eventualno mogao da o~ekuje. Ovaj stav zaista potvr|uje ~injenica da je Bulenvilije bio jedan od izuzetnih slobodnih mislilaca svoga doba i da njegovi napadi na katoli~ku crkvu nisu bili motivisani samo antiklerikalizmom. Uo~i revolucije se taj zastupnik francuskog feudalizma osetio tako nesigurnim da se nadao “stvaranju jedne vrste Internationale aristokratije varvarskog porekla”. Tek kad je izbijanje Francuske revolucije nateralo veliki broj francuskih plemi}a da potra`i uto~i{te u Nema~koj i Engleskoj. 11 Seillière.

H. p. op. moglo bi biti jedan od uzroka koji su spre~ili “latinizam” da se pojavi kao posebna rasna doktrina. The Abbé Siéyes. Prevod citiran prema J. kont de Monlozje. Njima verovatno nikada nije palo na pamet da su zapravo izdajnici. . to nije bilo zato {to su “germanizmu” svog plemstva suprotstavili “latinizam” Tiers Etat. pokorene nacije. otvoreno je izrazio prezir prema tom “narodu koji se uzdigao od robova. 115.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 169 takularan poraz kod Valmija. Napustili su staru ideju.. 14 Qu’est-ce-que le Tiers Etat? (1789) objavljeno kratko pre izbijanja revolucije. p. 71. tako dragu Bulenvilijeu i ~ak Monteskjeu. Dok je Bulenvilije. 15 “Istorijski. Paris. koji mu je pomagao da popravi svoje jadno finansijsko izbegli~ko stanje. i Samar. arijevstvo ima poreklo u feudalizmu osamnaestog veka. 13 Montlozije je ~ak i u iznanstvu bio u bliskoj vezi sa francuskim šefom policije Fušeom. prime}uje Seillière. Jer ako su se ljudi Francuske revolucije mentalno identifikovali sa Rimom. 1931.. To istorijsko pitanje. U svakom slu~aju. zasnovao prava plemstva na pravima osvajanja bez neposrednog odbacivanja same prirode druge. Valmi plemi}kih ideologija nastupio je kada je opat Sieje u svom ~uvenom pamfletu rekao Tiers Etat da “po{alju nazad u {ume Frankonije sve one porodice koje odr`avaju apsurdnu pretenziju da su naslednici osvaja~ke rase i da }e uspeti u svojim pravima”.15 A ni ro|enje germanske rasne svesti posle pruskog poraza 1806.12 nisu priznavali poraz. koji je deceniju kasnije sanjao o federaciji svih germanskih naroda. p. Tome II. da samo osvajanje. ili kao Vilhelm Alter. jedna od pomalo sumnjivih li~nosti me|u francuskim izgnanicima. 1912. Le Comte Montlosier. London. paradoksalno zvu~i. suprotstavio “Gallo-Romains” Germanima. a podr`ao ga je germanizam devetnaestog veka”. fortune des armes. cit. koji je oko 1800. Vidi Joseph Brugerette. op. ali ~injenica je da }e Francuzi pre Nemaca ili Engleza insistirati na toj idée fixe germanske superiornosti. sve francuske rasne teorije podr`ale germanizam ili barem superiornost nordijskih naroda protiv svojih sopstvenih zemljaka. Sociologie Coloniale. cit. da imaju drugo genealo{ko poreklo i da su mnogo ~vr{}e povezani sa me|unarodnom kastom nego sa tlom Francuske. koja je bila 12 Vidi René Maunier. émigrés kao [arl Fransoa Dominik de Vilie. Clapham.. p.13 Vremena su se o~igledno promenila i plemi}i koji nisu vi{e pripadali pokorenoj rasi morali su tako|e da se menjaju. Kasnije je on slu`io kao Napoleonov tajni agent u francuskom društvu. odre|uje sudbinu ~oveka. ve} zato {to su osetili da su oni duhovni naslednici rimskih republikanaca. II. nasuprot plemenskoj identifikaciji plemstva.14 Dosta je ~udno da su od tih ranih vremena kada su francuski plemi}i u svojoj klasnoj borbi protiv bur`oazije otkrili da pripadaju jednoj drugoj naciji.. toliko su ~vrsto bili uvereni da je Francuska revolucija “rat izme|u stranih naroda” – kao {to je to Fransoa Gizo mnogo kasnije ustvrdio. (me{avini) svih rasa i svih vremena”. 62. sa smirenom lako}om manje uzburkanog vremena. 1932.

^etrdesetih godina pro{log veka.16 i opet je plemi}. pre`iveo je prili~an broj karakteristika koje su ostale zna~ajne za poseban nema~ki vid teorije rase. Kona~no. ostala tako blisko povezana sa vi{e op{tih nacionalnih ose}anja da je dosta te{ko napraviti razliku izme|u prostog nacionalizma i jasno odre|enog rasizma. nema~ka teorija rase je stvorena u naporu da se narod ujedini protiv strane dominacije. kont de Remiza proglasio da je evropska aristokratija germanskog porekla. 16 Lettres sur l’histoire de France (1840). me|utim. ona je. na svom ranom stepenu. . II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju TEORIJA RASE u Nema~koj razvila se tek kad je Napoleon porazio staru prusku vojsku. razvio kao punu istorijsku doktrinu. Od tih ranih vremena. tako da su ~ak istori~ari koji nema~ki vid rasizma dvadesetog veka identifikuju sa osobenim jezikom nema~kog nacionalizma skloni da zamene nacizam za nema~ki nacionalizam. Ona svoj uspon duguje pruskim patriotima i politi~kom romantizmu vi{e nego plemstvu i njegovim zagovornicima. bile manje karakteristi~ne za pruske junkere nego za ostatak evropskog plemstva. Bezazlena nacionalna ose}anja izrazila su se u onome {to mi danas znamo kao rasnu terminologiju. ve} su `eleli da u narodu probude svest o zajedni~kom poreklu. zajedno sa nema~kim imperijalizmom. Po{to su nema~ku teoriju rase pratili dugo sputavani napori za ujedinjenje brojnih nema~kih dr`ava. do{lo do sjedinjenja nacije i kada se nema~ki rasizam potpuno razvio. nije promenilo smer rasnih ideologija u Francuskoj. koje je ve} bilo op{teprihva}eno me|u francuskim plemstvom. Ogisten Tieri dr`ao se jo{ uvek identifikacije klasa i rasa. kont de Gobino je jedno mi{ljenje. Ovo je zapravo isklju~ilo plemstvo sa njegovim ozlogla{enim kosmopolitskim vezama – koje su. Nasuprot francuskom tipu teorije rase kao oru`ja za gra|anski rat i za cepanje nacije. S njim je teorija rasne zavr{ila prvi i otpo~ela drugi stepen ~iji su uticaji morali da se ose}aju do dvadesetih godina ovoga veka. Te posebne prilike nema~kog nacionalizma promenile su se tek kada je posle 1870. Njeni autori nisu tra`ili saveznike izvan granica. tvrdnjom da je otkrio tajni zakon sumraka civilizacija i da je podigao istoriju do digniteta prirodne nauke. me|utim.170 IMPERIJALIZAM uperena protiv Francuza. u svakom slu~aju isklju~ilo je mogu}nost ove teorije rase koja se zasnivala na pripadanju najekskluzivnijoj klasi naroda. i pravio razliku izme|u “germanskog plemstva” i “keltske bur`oazije”. poma`u}i tako potcenjivanju stra{ne privla~nosti Hitlerove propagande i na druge dr`ave.

tra`ili da budu priznati kao zvani~ni predstavnici nacije u celini. 1814. 1815. No. do 1809. prusko plemstvo nije pla{io uspon bur`oaske klase. kao oru`je izvesnih nacionalista koji su `eleli ujedinjenje svih naroda koji govore nema~kim jezikom i zbog toga su insistirali na zajedni~kom poreklu. to zajedni~ko poreklo ~e{}e opisivano u smislu “krvne veze”. New York. iz nedostatka zajedni~kog istorijskog se}anja i o~igledne {iroke apatije prema sudbini u budu}nosti. on insistira i na iskrenoj. One. najve}i zemljoposednik. razvila se izvan plemstva. ostao je primus inter pares. ~uveno `rtveno jagnje za teoriju rase. Isto va`i i za Ernsta Morica Arnta. 19 U Phantasien zur Berichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen. Oni su bili liberali u tom smislu {to su se sna`no suprotstavljali isklju~ivoj vlasti pruskih junkera. Sa izuzetkom nekoliko godina pruskih reformi (1808-1812). ^ak i Fihte. jer isti ljudi koji se slu`e tim “rasnim” izrazima ipak su sto`er idejama nepatvorene dr`avnosti. rodila se prirodna privla~nost koja se obratila plemenskim instinktima kao mogu}oj zameni za ono {to je ceo svet nekad gledao kao slavu i mo} francuske dr`avnosti. Pruski kralj. koja je mo`da `elela da preuzme vlast. Arndt and the National Awakening in Germany.17 Vredi primetiti da je tek posle 1814. . Tako u istom ~lanku u kome Jan poredi zakone naroda sa zakonima animalnog `ivota. Sve dok se to zajedni~ko poreklo definisalo zajedni~kim jezikom. plemenskog jedinstva. jo{ uvek nisu stvarni rasizam. uprkos svim reformatorskim naporima. te{ko se mo`e govoriti o teoriji rase. gotovo nikad nije prešao granice nacionalizma. Pundt. pruski plemi}i su osetili da je njihov interes blisko povezan sa polo`ajem apsolutne monarhije i najzad su. p.19 Organske naturalisti~ke definicije naroda su izuzetno karakteristi~ne za nema~ke ideologije i nema~ki istorizam.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 171 Nasuprot Francuskoj. ili porodi~nih veza. 25. 357. ili neme{ovitog porekla. 1935. neme{ane loze. II. Jan svedo~e o potpunom porazu nada u porast pravih nacionalnih ose}anja u nema~kom narodu. jedinstva svih naroda. niti je ono moralo da se boji koalicije izme|u srednje klase i vladaju}e ku}e. Vidi Alfred P. Definicije koje su se pojavile skoro istovremeno u pisanjima katolika Jozefa Geresa i nacionalisti~kih liberala kao {to je Ernst Moric Arnt ili F. L. Potisnuti nacionalizam je doveo do Arntove tvrdnje da su Nemci – koji su o~igledno poslednji razvili organsko jedinstvo – imali sre}e da budu od jednostavne. od vremena Fridriha II. Teorija rase. me|utim. Iz neuspeha da se narod uzdigne do nacionalnog. Organsku doktrinu istorije za koju je “svaka rasa odvojena. kompletna celina”18 izmislili su ljudi kojima su ideolo{ke doktrine nacionalnog jedinstva bile potrebne kao zamena za politi~ku dr`avnost. 18 Joseph Goerres u Rheinischer Merkur. 116 f. jednakoj pluralnosti naroda u ~ijoj potpunoj 17 Na primer u: Fridrich Schlegel Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806. me|utim. “nepatvoren narod”.

piše E.”21 U onoj meri u kojoj nema~ka nacionalna ose}anja nisu bila plod nepatvorenog nacionalnog razvoja.23 Jedna od tih romantizovanih tema je bio narod. Tome II. cit. kao {to je to Novalis rekao.. p.. cit. teorija rase kori{}ena kao instrument unutra{nje podele. 22 “Tek kad su Austrija i Pruska pale posle uzaludne borbe. Kao {to bi propast francuskog plemstva. Ljudska plemenitost ne mo`e da se izrazi samo u jednom narodu. p. 21 Blick aus der Zeit auf die Zeit.. Prevod citiran iz Alfred P. za mene je postajala jedna i neraskidiva”. 335. Adam Miler i Fridrih [legel su simptomati~ni za op{te poigravanje moderne misli u kojoj skoro svaka teorija mo`e privremeno da pusti koren. To nije tako kod jednog drugog izvora nema~kog rasizma koji je. ovaj rani oblik nema~ke rasne doktrine izmi{ljen je kao oru`je unutra{njeg nacionalnog jedinstva i ispostavilo se da je oru`je za nacionalne ratove. Prevod citiran iz Pundt. Zato je svaki narod koji izumire nesre}a za ~ove~anstvo.. u~inila ovo oru`je beskorisnim da ga neprijatelji Tre}e republike nisu o`iveli. Arndt u svom Erinuerungen aus Schweden. Mogli bismo ga optu`iti i za razne druge neodgovorne teorije. Nijedna realna stvar. p.20 A Arnt. `ele}i da “dâ visok smisao obi~nom. dignitet nepoznatog ne~em dobro znanom”. prividno udaljeniji od politi~ke scene. 1814. ). kako je Nema~ka podlegala osvajanju i pot~injavanju. 1929. M. . predak ~ove~anstva je mrtav. u ranom obliku francuske aristokratije. sli~no tome. Isti primer je izrazio Geres. Pundt. koji se u tre20 “@ivitinje iz mešanog stada nemaju stvarnu rasplodnu mo}. ve} vi{e reakcija na stranu okupaciju. op. Leipzig. uzviknuo je: “Proklet bio svako ko podjarmljuje i vlada stranim narodima.” U Deutsches Volkstum. 82. “Svet mora biti romantizovan”. odre|ene da stvore zid oko naroda. hibridni narodi nemaju sopstveno rasplo|avanje naroda. cit. 23 “Neue Fragmentensammlung” (1798) u Schriften. da budu zamena za granice koje ne bi mogle biti jasno definisane ni geografski ni istorijski. a ispostavilo se da je oru`je za gra|anski rat. koji je uprkos svojoj naturalisti~koj definiciji naroda (“svi ~lanovi su ujedinjeni zajedni~kom krvnom vezom”) sledio istinski nacionalni princip kad tvrdi: “Nijedna grana nema prava da vlada drugom” (op.172 IMPERIJALIZAM mno{tvenosti ~ove~anstvo mo`e da se ostvari. koji }e kasnije izraziti jake simpatije prema nacionalnim oslobodila~kim pokretima Poljaka i Italijana. kao va`ne klase u francuskoj naciji.22 nacionalne doktrine su bile ~udno negativnog karaktera... tako bi za postizanje nema~kog nacionalnog jedinstva organska doktrina istorije izgubila svoj zna~aj da moderni imperijalisti~ki spletkari nisu `eleli da je o`ive ne bi li se dopali narodu i sakrili svoje odvratno lice pod pristojnim velom nacionalizma. po~eo sam ja izistinski da volim Nema~ku. misteriozni smisao svakida{njem. Ako je. nijedan istorijski doga|aj. imao mnogo nepatvorenije dr`anje pod kasnijim politi~kim ideologijama. Politi~ki romantizam optu`uju da je stvorio teoriju rase. 1810. 1818.. izvorna rasa je izumrla. op. 151. nijedna politi~ka ideja nije bila sigurna od sveobuhvatne i sverazorne manije po kojoj bi ti prvi literati uvek mogli na}i nove i originalne mogu}nosti za nove i fascinantne ideje.

proletera i antiproletera. revolucionara i reakcionara. Prevod citiran iz F. “Relativismo e Fascismo” u Diaturna. ovi su vi{e nego jednom dokazali da se jedva mo`e na}i ijedna ideologija kojoj se oni ne bi voljno podredili. Politische Romantik. Milano. Njih je prili~no dobro predstavljao Musolini. a da se ne nai|e na romantizam u njegovoj nema~koj formi. Okrutni individualizam romanti~ara nije zna~io nikad ni{ta ozbiljnije nego da je “svako slobodan da za sebe stvori sopstvenu ideologiju”. potpuno samovoljnoj igri “ideja”. Vladaju}a klasa zemlje otvoreno je pokazala svoj tradicionalni prezir prema biznisu i odbojnost prema udru`ivanju sa trgovcima uprkos porastu njihovog bogatstva i zna~aja. gde se sukob izme|u plemstva i srednje klase u usponu nikad nije vodio na politi~koj sceni. Novo u Musolinijevom eksperimentu je bio “poku{aj da to izvede sa svom raspolo`ivom energijom”. tako da nije bilo lako na}i sredstva za zadobijanje neke vrste samopo{to24 Za romanti~ni stav u Nema~koj vidi Carl Schmitt. moglo je postati centar celokupnog pogleda na `ivot i svet. ve} op{ti mentalitet modernih nema~kih u~enjaka. 1932. Behemoth. pp.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 173 nutku mogao pretvoriti u dr`avu ili porodicu ili plemstvo ili bilo {ta drugo {to je slu~ajno sinulo jednom od tih intelektualaca.25 Zbog tog svojstvenog “relativizma” skoro mo`e da se previdi neposredan doprinos romantizma razvoju teorije rase. To {to su ti prvi moderni intelektualci zapravo pripremali nije bio toliko razvoj neke posebne teorije. kada je opisivao sebe u isto vreme kao “aristokratu i demokratu. obo`avanje li~nosti razvilo se kao jedino sredstvo sticanja makar jedne vrste dru{tvene emancipovanosti. podrazumeva se da svaka pomisao mo`e da se formuli{e i u datom trenutku {tampa.24 Zato je skoro nemogu}e prou~avati razvoj ijedne od tih teorija koje su se slobodno nadmetale. Za ovo ~udno pona{anje romantizam je imao savr{en izgovor u svojoj neograni~enoj idealizaciji “personalnosti”. U anarhi~noj igri ~ija pravila u odre|eno vreme daju svakome pravo na makar jedno li~no i samovoljno mi{ljenje. kada su upoznali stvarnost svakodnevnog hleba – naru~io za pare neki patron. U Nema~koj. li~nosti ~ija je gola samovolja postala dokaz genija. jedan od poslednjih naslednika ovog pokreta. München. pacifistu i antipacifistu”. [to god je slu`ilo takozvanoj kreativnosti. . 462-463. ili {to im je kasnije. to jest. Mnogo karakteristi~nije od ovog haosa bilo je temeljno verovanje u li~nost kao krajnji cilj po sebi. 1924. Neumann. 25 Mussolini. Ovaj svojstveni cinizam romanti~kog obo`avanja li~nosti omogu}io je izvesne moderne stavove me|u intelektualcima. ako se dovede u pitanje jedina stvarnost – koju ~ak i romanti~ar te{ko mo`e da previdi – stvarnost njihovog polo`aja. kojima devetnaesti vek tako obiluje. 1925.

ne usu|uju}i se. koga odmah identifikuje sa Francuzima i Jevrejima. Ba{ kao {to je nedostatak zajedni~ke istorije za formiranje nacije bio ve{ta~ki prevazi|en putem naturalisti~kog koncepta organskog razvoja. liberalnog pisca Buchholza. samo sebe postavlja i po sebi postoji. uro|ene sklonosti prema trgovini. ^ak i oni koji su pisali u odbranu plemstva. a Jevrejima uvek. Klasi~ni nema~ki Bildungsroman. Tako }e nema~ka bur`oazija poku{ati barem drugim narodima da pripi{e sve osobine koje je plemstvo preziralo kao tipi~no bur`oaske – prvo Francuzima. kao vlast ili genije. Wilhelm Meister. 1811. in und nach der Geschichte. Liberalni pisci su se uskoro hvalisali “pravim plemstvom” nasuprot otrcanim titulama barona ili drugih. pod imenom “Die Christlich-Deutche Tischgesellschaft” i koje se ~italo u klubu. na `alost. Da bi u{li u takmi~enje sa pravima i osobinama dobijenim ro|enjem. Kao titula naslednika neke stare porodice. vodili su ogor~enu i. bur`oazija je od samog po~etka `elela da gleda s visine. U svom prefinjenom i duhovitom maniru. pretpostavilo da sama priroda donosi titulu kad ju je politi~ka realnost uskratila. U grozni~avom naporu da sakupi ne{to sopstvenog ponosa protiv kastinske arogancije junkera. itd. . u dru{tvenoj sferi. koje mogu biti date ili oduzete. p. pona{anje jevrejskih kolega razlikovalo se od pona{anja prose~nog biznismena po nedostatku “uro|ene li~nosti”. jer. u kome junaka iz srednje klase obrazuju plemi}i i glumci jer je bur`oa u sopstvenoj dru{tvenoj sferi bez “li~nosti”. formulisali su novi koncept “uro|ene li~nosti” koji je trebalo da zadobije op{te odobravanje unutar bur`oaskog dru{tva. Brentano ukazuje na kontrast izme|u “uro|ene li~nosti”. stoga. da prirodne privilegije. 68: “Pravo plemstvo. Najzna~ajnije u tim naporima je malo knji`evno delo Klemensa Brentana27 koje je bilo napisano za ultranacionalisti~ki klub Napoleonovih protivnika koji su se okupili 1808. po odsustvu unutra{nje stvarala~ke sposobnosti. Berlin. dovoljno svedo~i o beznade`nosti situacije. tako se. uro|enog nedostatka takta. da se bori za politi~ko vo|stvo. osetili su da je ipak njihov interes u pitanju ~im su do{li do dru{tvenih polo`aja. Der Philister vor.26 Diskriminatorska crta ovog novog dru{tvenog koncepta smesta se potvrdila. iako jedva da su zagovarali politi~ku borbu za srednju klasu kojoj su pripadali. koji je uveo i pripremio otkri}e mr`nje prema Jevrejima kao politi~ko oru`je.174 IMPERIJALIZAM vanja.. zatim Englezima. “uro|ena li~nost” se dobijala ro|enjem a ne po zasluzi. genijalne li~nosti i “filistra”. Nema~ki intelektualci. Tokom dugog perioda ~istog dru{tvenog antisemitizma. i tvrdili su. me|utim. ve} jednostavno na druge narode.” 27 Clemens Brentano. ne toliko na druge klase ni`e od sebe. ne mo`e se dati ili oduzeti. veoma uspe{nu bitku za dru{tveni status. [to se ti~e misterio26 Vidi veoma interesantan pamflet protiv plemstva. kao {to su “snaga ili genije” nijedno ljudsko delo ne mo`e da kopira. 1807. Untersuchungen ueber den Geburtsadel..

@estoko se protivio Francuskoj revoluciji. samo nekih pedeset godina kasnije. Iako su na ovaj na~in norme plemstva doprinele usponu teorije rase. Za Adama Müllera vidi: Elemente der Staatskunst. ^im su se stopili. grof de Gobino. ovi trendovi bili su samo sredstva privremenog spasa od politi~ke realnosti. Iz onog prvog je iznikla organska doktrina istorije sa svojim prirodnim zakonima. Sve dok su i{li rame uz rame. oni su formirali samu osnovu za rasizam kao potpunu ideologiju. postade neka vrsta ud`benika istorije za teorije rasa. a Haler je. III: Novi klju~ za istoriju GROF ARTIR DE GOBINO je 1853. 64. 29 Vidi Sigmund Neumann. tvrde}i da prirodni zakon nala`e da jaki vladaju nad slabim. sami junkeri nisu ni{ta radili na oblikovanju ovog mentaliteta. nacije deli jezik – {to je duhovna a ne fizi~ka razlika. 48. Prva re~enica u ~e28 “Entwurf eines Friedenspaktes” u Gerhard Ramlow. Berlin 1930. Ovo se. Die Stufen des preussischen Konservatismus. me|utim. Plemi}i su. Ludwig von der Marwitz und die Anfänge konservativer Politik und Staatsauffassung in Preussen. Ludvig fon der Marvic.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 175 znih osobina koje je “uro|ena li~nost” dobila ro|enjem. pre{ao preko o~igledne ~injenice da oni koji su mo}ni vladaju onima koji su li{eni mo}i. iz ovog drugog se krajem veka uzdigao groteskni homunkulus tog supermena ~ija je prirodna sudbina da vlada svetom. bili puni entuzijazma kada su saznali da njihova uzurpacija vlasti ne samo da je legalna. koji. Heft 190. Po njemu. Historische Studien. 82. izdajnikom u celoj evropskoj zajednicoi jednakih dr`ava”. koje su formulisali nema~i nacionalisti tokom rata 1814. 51. nikada nije koristio rasne izraze. govorio je kao Robespjer kada je do{lo do mogu}nosti agresije jedne nacije protiv druge: “Ko cilja na {irenje svojih granica. one su bile potpuno iste kao osobine koje su pravi pruski junkeri tvrdili da oni poseduju.28 Adam Miler je insistirao na ~istoti porekla kao ispitu plemstva. . i naglasak koji su romanti~ari stavili na uro|enu li~nost i prirodno plemstvo. p. nije prvo dogodilo u Nema~koj. tako da je posledica bur`oaskih definicija bilo to {to su plemi}i tokom devetnaestog veka mnogo pa`ljivije izbegavali “mesalliance”. Historische Studien. Posebno pp. Jedini junker toga perioda koji je razvio sopstvenu politi~ku teoriju. ve} jedan visoko nadaren i frustriran plemi}. naravno. treba da se smatra nelojalnim. ve} je u saglasnosti sa prirodnim zakonima. Heft 185. intelektualno su utrli put teoriji rase u Nema~koj. na prelazu vekova. i posle njega. ve} u Francuskoj i to nisu izveli intelektualci srednje klase. 1809. 92.29 To insistiranje na zajedni~kom plemenskom poreklu kao su{tini dr`avnosti. objavio Essai sur l’Inégalité des Races Humaines.

Najvi{e iznena|uje onaj aspekt ove teorije. koji prori~e samo sumrak zapadne kulture. Svakako nije slu~ajno {to je jedan drugi rani “ube|enik u rase”.. koja je pokrenuta u sred optimisti~kog devetnaestog veka. dok s druge strane Hegel. 56. Nasuprot [pengleru. Cah. 6. palim carstvima. izumrlim narodima. bavio problemom “décadance”. . on zaklju~uje: “^ovek dolazi u isku{enje da pripi{e ukupno trajanje od 12 do 14 hiljada godina ljudskoj vladavini nad Zemljom i ta era bi se delila u dva perioda: prvi je pro{ao i obuhvatio mladost. ljudske rase – sa lica zemlje.31 Me|utim. ovaj istori~ar se hvalisao da je uveo istoriju u porodicu prirodnih nauka. ruke da dodirnu”. U vreme pisanja ove rasprave Gobino je vrlo malo razmi{ljao o upotrebi svoje teorije kao oru`ja aktuelne politike i zato je imao hrabrsoti da ocrta inherentne kobne posledice svog zakona propasti. 16. jedne jedine sile po kojoj se sve civilizacije uvek i svuda uspinju i padaju. redukovao sve duhovne izraze ili kulturne pojave na ne{to “{to na temelju egzaktne nauke na{e o~i mogu da vide. “La vie et les prophéties du Comte de Gobineau”. dok je Gobino bio jedva svestan mnogostrukosti modernog taedium vitae i mo`e se posmatrati kao poslednji naslednik 30 Prevod citiran iz The Inequality of Human Races. niti za ijedan zakon koji bi obja{njavao smrt nacije: Gobino je precizno izlo`io takav zakon. Bend`amin Dizraeli. Paris. Zaista.. novo pesimisti~no raspolo`enje koje pro`ima njegovo delo i koje je ideolo{ka snaga sposobna da ujedini sve prethodne ~inioce i konfliktna mi{ljenja. Svinbernom u Engleskoj i Vagnerom u Nema~koj. koji se ti~e ~injenice da je autor fasciniran padom. Gobino je sa “nau~nom” precizno{}u prorekao ni{ta manje nego definitivan nestanak ~oveka – ili. na{e u{i da ~uju. ~ija se filozofija u velikoj meri bavila dijalekti~kim zakonom napretka u istoriji. od pamtiveka je ~ove~anstvo `elelo da sazna {to vi{e o pro{lim kulturama. na{ao prirodne zakone svih otkri}a. razlika je u tome {to je Ni~e imao temeljno iskustvo evropske dekadencije. nikada nije bio zainteresovan za uspon i pad kultura kao takvih. drugi je po~eo i svedo~i}e o silaznom putu ka starosti”. Posle ~etiri toma ponovnog ispisivanja ljudske istorije. Izgleda da su doktrine o propasti u veoma bliskoj vezi sa teorijom rase. p. njegovim re~ima. Bez uticaja darvinizma ili bilo koje druge evolucionisti~ke teorije. trideset godina pre Ni~ea. translated by Adrien Collins.176 IMPERIJALIZAM tvorotomnom delu – “Pad civilizacije je najupadljivija i u isto vreme najmra~nija od svih istorijskih pojava”30 – jasno pokazuje su{tinski novo i moderno interesovanje svoga autora. Ser. 1905 u Cahiers de la quinzaine. Ta~no je zapa`anje da se Gobino. po{to je pisao u vreme kad je ovaj pokret bio na vrhuncu sa Bodlerom u Francuskoj. ali niko pre Gobinoa nije mislo o nala`enju jednog jedinog razloga. 31 Vidi Robert Dreyfus. 1915. bio podjednako fasciniran padom kulture. a jedva zainteresovan za uspon civilizacije.

ni{ta nije moglo spre~iti veoma ugledne intelektualce na prelazu veka. ne mogu ~ak ni da se nadaju da }e povratiti prethodne pozicije. Isto tako. katakad je bila veoma blizu velikom o~ajanju pesnika dekadencije koji su. “Le Comte de Gobineau” u Revue Générale. plemi}i. ne zna~i da je on li~no bio prete~a generacije “veselog plesa smrti i trgovine” (D`ozef Konrad). U tu`noj suprotnosti u odnosu na svoje u~itelje. kao {to su Rober Drajfus u Francuskoj ili Tomas Man u Nema~koj. 33 J.32 Isto to se ti~e i njegovog insistiranja na internacionalnom karakteru plemstva. On nije bio ni dr`avnik koji veruje u biznis niti pesnik koji slavi smrt. . bez psiholo{kih mr{enja. Duesberg.”33 Ali njegova prava va`nost sastoji se u tome {to je usred ideologija progresa on propovedao propast.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 177 Bulenvilijea i prognanog francuskog plemstva. koje se. mora da revidira stari stav da su najbolji ljudi neizostavno u vrhu dru{tva. Tome II. me|utim. 1923. besmisleno je izgubilo mo} da ubija. 1939. s obzirom na promenjene okolnosti. da Odinovog potomka uzmu ozbiljno. identifikovao je pad svo32 Essai. tako|e. Korak po korak. i ~lanak “Ce qui est arrivé à la France en 1870” u Europe. kako ju je izrazio Gobino. To je bilo onda kada je video da ne mo`e jednostavno da prihvati stare doktrine dva naroda unutar Francuske i da. da je preterivao i natezao starije doktrine dok one ne bi postale o~igledno sme{ne – prisvajao je za sebe genealogiju koja je vodila preko skandinavskih gusara do Odina: “Ja sam. on je morao da obja{njava za{to najbolji ljudi. ona se ve} dogodila i moglo je samo da se `ali. p. jednostavno (i s pravom) pla{ilo za sudbinu aristokratije kao kaste. on je skoro doslovno prihvatio doktrine osamnaestog veka o poreklu francuskog naroda: bur`uji su potomci galsko-romanskih robova. Kada je Gobino otpo~eo svoje delo. kraj ~ove~anstva u laganoj prirodnoj katastrofi. zbog aktivnog o~ajanja poslednjih decenija veka. S izvesnom naivno{}u. od rase bogova. ovo srodstvo je dosta uzgredno. sudbina plemstva izgledala je zape~a}ena. nekoliko decenija kasnije. koja je za{titni znak na{eg veka. o lanjskom snegu. Book IV. plemi}i su potomci Germana. Njihova nesre}a. 445. Moderniji aspekt njegovih teorija otkrivan je u ~injenici da je on mo`da bio varalica (njegova francuska titula je bila vi{e nego sumnjiva). Davno pre no {to su se ono {to je u`asno i ono {to je besmisleno stopili u ne{to {to je sa ljudskog gledi{ta nerazumljiva me{avina. zbog neobi~nog pesimisti~kog raspolo`enja. Plemstvo vi{e nije trebalo da se boji pobede Teirs Etat. Gobino je stekao zakasnelu slavu. On je bio samo ~udna me{avina frustriranog plemi}a i romanti~nog intelektualca koji je rasizam izmislio skoro slu~ajno. Ovo. pevali o krhkosti svih ljudskih stvari – les neiges d’antan. u doba bur`oaskog kralja Luja Filipa. [to se ti~e samog Gobinoa. ali interesantno je zabele`iti da ~im je srodstvo ustanovljeno.

grof izvukao dva protivre~na zaklju~ka – propadanje ljudske rase i formiranje nove prirodne aristokratije. a zatim celog ~ove~anstva. zatim zapadne civilizacije. Tako je iz jednog politi~kog doga|aja. koji su ubrzo stekli jo{ jednu idée fixe. prihvatanje rasne ideologije kao takve postalo bi uverljiv dokaz da je li~nost “dobrog porekla”. Umesto kne`eva. i tek posle Prvog svetskog rata.. jedinom koja je mogla da objasni izvesne doga|aje koji su se zbivali pred našim o~ima. koji su... Ako su rasa i me{avina rasa sveodre|uju}i faktori za li~nost – a Gobino nije prihvatao postojanje ~istog “porekla” – mogu}e je tvrditi da psihi~ka superiornost mo`e da se razvije u svakoj li~nosti. Ova vrsta argumentacije.178 IMPERIJALIZAM je kaste sa padom Francuske. a ne klju~ za istoriju niti dokaz neizbe`ne propasti. skoro op{te mesto posle smene vekova. arijevce. “sinovima kraljeva”. posebno ~lanak Clément Serpeille de Gobineau. govorio je.” . Bio sam iznena|en kad sam primetio da je ovo skoro jednodušno mišljenje.. da civilizacija opada zahvaljuju}i degeneraciji rase. Koncept rase omogu}io je da se organizuju “uro|ene li~nosti” nema~kog romantizma.. “Le Gobinisme et la pensée moderne”. Merovinga”. koja je razre{ila njihove unutra{nje kontradikcije – nova rasna aristokratija po~ela je zapravo da ostvaruje “neizbe`no” propadanje ~ove~anstva veoma se trude}i da ga razori. Ali nije do`iveo da vidi prakti~nu primenu svojih u~enja. da svaki izuzetan ~ovek pripada “pravim pre`ivelim sinovima. da se defini{u kao ~lanovi prirodne aristokratije odre|ene da vlada nad svim drugima. Liberalni optimizam pobedni~ke bur`oazije tra`io je novo izdanje teorije sila-zakon. sa talasom filozofa smrti.. “pre`ivljavanje najprilago|enijih”. 34 Vidi izdanje francuskog ~asopisa Europe u ~ast Gobinou 1923. Posle rata. nije se uklapala u doktrine progresa Gobinoovih savremenika. da “plava krv” te~e njenim venama a da superiorno poreklo podrazumeva superiorna prava. Morao je da ~eka skoro pedeset godina da postigne uspeh me|u elitom. propadanja plemstva. njegova dela su stekla {iroku popularost. Tako je on do{ao do otkri}a zbog koga su mu se toliko divili kasniji pisci i biografi. “Ipak sve do. nearijevske klase demokratijom. Gobino je uzalud poku{avao da stekne {iru publiku anga`uju}i se u ameri~kom pitanju ropstva i grade}i na odgovaraju}i na~in ceo sistem na temeljnom sukobu izme|u belaca i crnaca. on je predlagao “rasu kne`eva”. Zahvaljuju}i rasi formira}e se elita koja mo`e tra`iti stare prerogative feudalnih porodica i to samom tvrdnjom da se ose}aju kao plemi}i. a da rasa propada zahvaljuju}i me{anju krvi. primetio sam da su za skoro celu mla|u generaciju Gobinoovi radovi postali otkri}e. u opasnosti da ih zagu{e ni`e.34 Ono {to je Gobino zaista tra`io u politici bila je definicija i stvaranje “elite” koja bi zamenila aristokratiju. sredine rata nisam mislio da je Essai sur les Races inspirisan plodnom hipotezom. To podrazumeva da je u svakoj me{avini ni`a rasa uvek dominantnija. bez obzira na njenu trenutnu situaciju.

37 Mo`e se na}i mnoštvo primera..503. Ista razlika u njegovim Langues Sémitiques. p. posle poraza 1871. p. Part I. . istina. Stara izreka da nema uspeha bez uspeha ra~una sa ljudima koji su nau~ili na razli~ita i proizvoljna mi{ljenja. “essence aryenne” nije vi{e bio monopol Nemaca. Gobino je u svojoj rasnoj eliti video bedem ne samo protiv demokratije. Gobino je kasnije promenio mišljenje. Tome I: Le Comte de Gobineau et l ’Aruyanisme historique. bila jedina zemlja svog vremena u kojoj su ~ak i ljudi crne ko`e mogli da u`ivaju gra|anska prava. ni ovaj oportunizam nesre}nom koincidencijom. (Ovo dr`anje se nije promenilo ~ak ni tokom poslednjeg rata. Citat je uzet iz Camille Siess. ve} pre Anglosaksonaca. p. francuski rasizam bio naj~vr{}i.” 36 Vidi Seillière. February 1943. Tome II. Book IV.35 I po{to je Francuska jo{ uvek bila “patrie” par excellence. patriotizam i zakon jo{ uvek su se smatrali “predrasudama. 1863. bastardizovana mešavinom sa crnima. koji je tokom studija postao `estoki pristalica gobinizma (“intelektualna klima na koju }e plu}a dvadesetog veka verovatno morati da se adaptiraju”) uspeh bio sasvim dovoljan razlog da Gobino iznenada revidira svoje mišljenje. ve} engleskom. 32: “U Essai Nema~ka je jedva germanska. povratila je svoj zna~aj tek pošto se galsko-romanski sloj uzdigao i dobio politi~ku ulogu. i passim. I. “Taine on Race and Genius” u Social Research. ali pod uticajem uspeha. Paris.38 a Ernst Renan je verovatno prvi suprotstavio “Semite” “arijevcima” u presudnoj division du genre humain. prognanih francuskih plemi}a.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 179 Sléde}i primer svojih prethodnika. i kasnije..)37 ^ak je i Ten ~vrsto verovao u superiorni genij “germanske nacije”. Ideolozi koji pretenduju da imaju klju~ za realnost naterani su da menjaju i izvr}u svoja mi{ljenja o prostim stvarima prema poslednjim doga|ajima i nikada ne mogu da iza|u na kraj sa svojom stalno promenljivom hranom. jer je svoju vladu – bila kraljevstvo ili carstvo ili republika – jo{ uvek zasnivala na su{tinskoj jednakosti ljudi. Mora se priznati da je do vremena kada su nacisti. Velika Britanija je u mnogo ve}em stepenu germanska. Gobinisme en France. 39 Po Gobinoovom mišljenju Semiti su bili bela hibridna rasa. realno{}u. ve} tako|e i protiv “kanaanske monstruoznosti” patriotizma. op.. superiorna snaga koja razara lokalne originalnosti kao i izvorne rasne razlike.36 I ovaj nedostatak digniteta se ne mo`e nazvati slu~ajnim. ali nacija. iako je on dr`ao da je civilizacija velika. White.. fiktivnim i nominalnim vrednostima”. 440 i beleška na strani 445: “Re~ patrie.. 4. Za Renana vidi Histoire Génerale et Système comparé des Langues. 38 Za Tenov stav vidi John S. uklju~uju}i Nemce.” Zanimljivo je primetiti da je za Selijea. Bilo bi apsurdno tra`iti pouzdanost od ljudi koji po profesiji moraju da smi{ljaju ideolo{ko opravdanje za svaku datu situaciju. 1917. [ve|ana i Normana. Sa njihovim trijumfom patriotizam je opet postao vrlina. Svakako. Gobinou je bilo prirodno da dâ podr{ku ne francuskom narodu.39 Cela ne35 Essai. ustanovljavaju}i se kao rasna elita. jer nikada nije pao u slabost patriotizma. i po{to je.15. otvoreno iskazali prezir prema svim narodima. najgore od svega. cit. Nemcima. Impérialismes.

bitka izme|u crnog.41 Ma koliko da su zna~ajne. 41 Ovaj gospodin koji iznena|uje nije niko drugi nego poznati pisac i istori~ar Elie Faure. Everyman’s Library Edition. 42 Reflections on the Revolution in France. jer je ova me{avina pokazivala istorijski doga|aj iz pro{losti koji se mo`e pratiti u dubinama sopstvenog bi}a. mora naglasiti zbog sli~nosti nema~ke i engleske teorije rase nasuprot francuskom tipu. Ta ~injenica se.42 Dobro je poznat stra{an uticaj koji je njegovo delo izvr{ilo ne samo na englesku ve} i na nema~ku politi~ku misao. da sâmo ne~ije bi}e mo`e postati popri{te istorije. op. 1790. . ma kakvih da se uverenja dr`e. “Gobineau et le Problème des Races”. genija i supermena kasnog devetnaestog veka a svi oni te{ko mogu da sakriju svoje germansko romanti~no poreklo. pravih naslednika romantizma. cit. 8. Te sli~nosti mogu se objasniti ~injenicom da su ove zemlje porazile trobojku i usled toga pokazale izvesnu diskriminatorsku tendenciju prema idejama Liberté-Egalité-Fraternité 40 To vrlo dobro izra`ava Jacques Barzun. Karakteristi~na neodgovornost romanti~nih teorija dobila je novi podsticaj od Gobinoovih me{avina rasa. ova i sli~ne ispovesti koje mogu da proiza|u iz stanja svesti modernih intelektualaca. Prava ~oveka DOK JE SEME nema~ke teorije rasa posejano tokom Napoleonovih ratova. svetaca. New York. progermanske linije.180 IMPERIJALIZAM povezana pri~a o rasi koja je tako karakteristi~na za francuske pisce posle 1870. me|utim. bitka izme|u Semita i arijevaca”. “Otkad sam pro~itao Essai. Gobinoovi fils des rois bili su bliski ro|aci romanti~nih heroja.40 ~ak i ako oni nisu rasisti u bilo kakvom striktnom smislu re~i. po~eci kasnijeg razvijanja te teorije u Engleskoj pojavili su se u vreme Francuske revolucije i mogu se pripisati Edmundu Berku – ~oveku koji je `estoko optu`io napredak kao “[krizu] koja je izazvala ve}e iznena|enje od svih svetskih kriza”. u Europe. IV: “Prava Engleza” vs. Ako je dosledni antinacionalni trend gobinizma slu`io da pove`e neprijatelje francuske demokratije a kasnije neprijatelje Tre}e republike sa stvarnim ili fiktivnim saveznicima izvan granica njihove zemlje. ipak pokazuju su{tinsku bezazlenost i politi~ku nevinost ljudi koje bi verovatno doslovno svaka ideologija uzela pod svoje. 1923. specifi~no stapanje koncepata rase i “elite” okupilo je me|unarodnu inteligenciju da se sa novim i uzbudljivim igra~kama igra na velikom igrali{tu istorije. Ovo zna~i da se unutarnjem iskustvu mo`e pridati istorijski zna~aj. osetim da se nastavlja nemilosrdna bitka u mojoj du{i. p. `utog. sledi antinacionalne. svaki put kad neki sukob uzburka izvore moga bi}a.

postavljaju}i ga kao neku vrstu plemstva me|u nacijama. Otkad su u~inili prakti~ne napore da uklju~e sve narode na zemlji u svoj koncept humanosti. nacionalizam je zna~io neposredno prihvatanje koncepta feudalne slobode kao ukupnog zbira privilegija nasle|enih zajedno sa titulom i zemljom. Equality. feudalna shvatanja i mentalitet su mogli da uti~u na politi~ke ideje ni`ih klasa mnogo lak{e nego igde drugde. Kako je dru{tvena nejednakost bila osnov engleskog dru{tva. Fraternity. asimilovala vi{e slojeve bur`oazije. Dizraeli je video da su “prava Engleza bolja od prava ~oveka”. engleski konzervativci osetili su nemalu nelagodnost kad se do{lo do “prava ~oveka”. Posledica ovog prisvajanja plemi}kih merila bilo je to {to je engleski tip teorije rase bio skoro opsednut naslednim teorijama i njihovim modernim ekvivalentom. Berkov glavni argument protiv “apstraktnih principa” Francuske revolucije sadr`an je u slede}oj re~enici: “Jednoobrazna politika na{eg ustava tra`i i potvr|uje na{e slobode kao neotu|ivo nasle|e dato nam od na{ih predaka. bez obzira na ijedno drugo op{tije ili starije pravo. U Engleskoj se nacionalizam razvio bez ozbiljnog napada na feudalnu klasu. ali. Taj proces je razvejao veliki deo uobi~ajene kastinske arogancije plemstva i stvorilo se znatno ose}anje nacije u celini. 254. evropske narode su iritirale velike fizi~ke razlike iz43 Liberty. Prema mi{ljenjima koja su bila {iroko rasprostranjena me|u torijevcima devetnaestog veka. 184. p.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 181 kao stranim izumima.43 To je jedan od razloga {to su oni mogli da razviju teoriju rase sa nacionalnim crtama. dok su iste teorije u Francuskoj od samog po~etka pokazivale svoje pravo antinacionalno lice. primenjen na samu prirodu slobode.” Koncept nasle|a. Za lorda Bikonsfilda (Lord Beaconsfield) vidi Benjamin Disraeli. 1873. Berk je pro{irio princip tih privilegija. povlastice koje je on mislio da je shodno zahtevati jedino kao “prava Engleza”. tako da je ponekad ~ak i obi~an ~ovek mogao da stekne polo`aj lorda. Kako je to formulisao jedan pisac srednje klase. Tako je shvatanje nasle|ivanja prihva}eno skoro nepromenjeno i primenjeno je na celu britansku “skupinu”. koje treba da bude preneto na{em potomstvu. eugenikom. Bez kr{enja prava privilegovane klase u okviru engleske nacije. . Odatle je crpeo prezir prema onima koji su tra`ili povlastice kao prava ~oveka. od sedamnaestog veka nadalje i u sve ve}em broju. 1853. nejednakost je bila u engleskom nacionalnom karakteru. tako da one obuhvataju ceo engleski narod. Lord Georg Bentinck. uz pomo} istog simbola. a ser D`ejmsu Stivenu je “malo stvari u istoriji [izgledalo] tako jadno kao to do kog stepena su Francuzi sebi dozvolili da se uzbu|uju oko ovih stvari”. p. ideolo{ka je osnova od koje je engleski nacionalizam dobijao svoju ~udnu nijansu rasnog ose}anja jo{ od Francuske revolucije. kao posed koji posebno pripada narodu ovog kraljevstva. To je bilo mogu}e jer je engleska vlastela.

45 Osamnaesti vek.” (Article: Homme).” U Francuskoj. . nikad nisu sama na{la odgovaraju}i izraz ljudskog uma ili ljudske strasti u kulturnim dostignu}ima ili narodnim obi~ajima i koja su razvila humane institucije samo do veoma niskog nivoa. Sa izuzetkom Ju`ne Afrike – zemlje koja je uticala na zapadni rasizam tek posle “grabe`i oko Afrike” osamdesetih – te nacije su prve nai{le na rasne probleme u prakti~noj politici. povratak na oblike dru{tvene organizacije za koje se mislilo da su kroz hri{}anstvo definitivno likvidirani. pismo od 15. zasnovana na evropskim narodima i klasifikuju}i sve druge prema razlikama u odnosu na njih. cit. Volter je mislio da je zna~ajno da napravi posebnu belešku u svom Dictionnaire Philosophique: “Videli smo. iako zapravo postavljeno na ~isto rasnu osnovu. Gustav Klem.47 po{tovao jo{ uvek ideju ~ove~anstva kao op{ti okvir za svoja istra`ivanja. Ali ~ak i ropstvo. gde je problem crnih plemena nai{ao na `elju Francuza da ih asimiluju i obrazuju.182 IMPERIJALIZAM me|u njih i naroda koje su na{li na drugim kontinentima.”46 U Nema~koj. nau~avala jednakost putem strogih pore|enja. nije dalo pre devetnaestog veka robovlasni~kim narodima svest o rasi.. 46 op. koliko znamo. Taj novi problem koji se na istorijskoj sceni Evrope i Amerike pojavio uz mnogo temeljnije upoznavanje afri~kih plemena ve} je bio izazvao. gde su ljudi imali da re{e problem zajedni~kog `ivljenja posle ukidanja ropstva. 1769-89. Ali stvari su bile znatno te`e u Americi i Engleskoj. “verovao je u razli~itost rasa. Najve}i broj bi ih verovatno rekao kao D`eferson: “Drhtim kad pomislim da je Bog pravedan. veliki nau~nik Leklerk de Bufon dao je prvu klasifikaciju rasa koja je. Herder je odbijao da primeni “neplemenitu re~” rasa na ~oveka. štaviše. posebno u Americi i nekim britanskim posedima.44 Entuzijazam osamnaestog veka prema razli~itosti u kojoj sveprisutna identi~na priroda ~oveka i razuma mo`e na}i izraz. pribavio je dosta tanak dokaz kao pokri}e klju~nog pitanja da li }e se hri{}ansko na~elo jedinstva i jednakosti svih ljudi. koliko su rase koje naseljavaju ovu zemaljsku kuglu razli~ite i koliko mora da je bilo iznena|enje prvog crnca i prvog belca koji su se sreli. 45 Histoire Naturelle. maja 1852. ali u jedinstvo ljudske vrste. Posebno je tako bilo u Engleskoj gde “prava Engleza” nisu bila zamenjena novom politi~kom ori44 Zna~ajan iako umereni eho ove unutrašnje zbunjenosti mo`e se na}i u mnogim izveštajima sa putovanja iz osamnaestog veka. Ukidanje ropstva zao{trilo je unutra{nje sukobe umesto da na|e re{enje za postoje}e ozbiljne te{ko}e. a ~ak je prvi istori~ar kulture ~ove~anstva koji je koristio klasifikaciju razli~itih vrsta. sa~uvati u srcima ljudi koji su suo~eni sa plemenima koja. Tokom celog osamnaestog veka sami robovlasnici su ga smatrali privremenom institucijom i `eleli da ga postepeno ukinu. da upotrebimo Tokvilovu zadivljuju}e preciznu frazu. 47 Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit. 1843-1852. zasnovano na zajedni~kom poreklu od jednog izvornog para roditelja.

ti ljudi nisu prava ljudska bi}a. Herbert Spenser. kritikuju}i Bibliju kao knjigu licemernih la`i. sada je ona bila prevedena na dosta gorak jezik naroda koji je poznavao bitku za svakodnevni hleb i na svoj na~in se borio za relativnu sigurnost skorojevi}a. Po poligenizmu. darvinizam kao takav je bio neutralan i vodio je zaista ka svim vrstama pacifizma i kosmopolitizma. Ali dok je ta doktrina. Ova doktrina je tako|e po{la od principa nasle|a. I prvi filozof evolucije. Poligenizam obja{njava za{to je “Istok Istok a Zapad Zapad. Prvu od njih su zastupali poligenisti koji su. p. i rasprava koja je prethodila ameri~kom gra|anskom ratu. nai{li su zato u Engleskoj na veoma konfuzno javno mnjenje koje je bilo plodno tlo za razli~ite naturalisti~ke doktrine tih decenija. i mnogo je pomogao da se spre~e me{ani brakovi u kolonijama i da se diskrimini{u pojedinci me{ovitog porekla. poligenizam je proizvoljno izolovao sve narode jedne od drugih dubokom provalijom nemogu}nosti ljudskog razumevanja i komunikacije. 158. i nikad se to dvoje ne}e sresti”. da postojanje ni`ih rasa jasno pokazuje da ~oveka od `ivotinje dele samo razlike u stepenu i da mo}na bitka za egzistenciju dominira celim `ivim svetom.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 183 jentacijom koja je mogla proklamovati prava ~oveka. Carthill.48 Uticaj poligenizma na englesku teoriju rase pokazao se kao dugotrajan. oni ne pripadaju nijednoj odre|enoj rasi.49 Sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka darvinizam je jo{ uvek bio skoro isklju~ivo u rukama utilitarne. 1928. Halle. ali u devetnaestom veku }e ga na polju javnog mnjenja ubrzo potu}i jedna druga doktrina. . ali mu je dodala politi~ki princip devetnaestog veka. ideolo{ka oru`ja za rasnu kao i za klasnu vladavinu i mogao je da se koristi za diskriminaciju kao i protiv nje. njihovo glavno dostignu}e bilo je ukidanje ideje prirodnog zakona kao ujedinjuju}e karike svih ljudi i svih naroda. 1924. The Lost Dominion. verovao je da prirodna selekcija doprinosi evoluciji 48 A. ve} su neka vrsta ~udovi{ta ~ija je “svaka }elija popri{te gra|anskog rata”. Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur. Darvinizam je bio posebno oja~an ~injenicom {to je sledio put stare doktrine sila-zakon. progres. na osnovu nasle|a. ve} i sa animalnim `ivotom. Politi~ki govore}i. antikolonijalne partije u Engleskoj. kada su je isklju~ivo koristili aristokrati. kao i ka najdrasti~nijim oblicima imperijalisti~kih ideologija. odricali svaku vezu izme|u ljudskih “rasa”. odakle je do{la do suprotnog ali mnogo uverljivijeg zaklju~ka da ~ovek nije u vezi samo sa ~ovekom. 49 Vidi Friedrich Brie. Darvinizam je do`iveo tako velik uspeh jer je pribavio. Ukidanje ropstva u britanskim posedima 1834. Iako nije uslovljavao predestiniranu rasnu superiornost. govorila ponosnim osvaja~kim jezikom. koji je sociologiju tretirao kao deo biologije.

kona~no. u samog Boga.. Ta mogu}a konsekvenca primenjene eugenike bila je nagla{ena u Nema~koj dvadesetih kao reakcija na [penglerovu Propast Zapada. svesno primenjeno psiholo{ko oru|e. Doktrina nu`nog pre`ivljavanja najprilago|enijih (sa implikacijom da su. iz ~ega je krenula nova nauka “eugenika”. ~oveka u duh. 16 ff. Ali pre nego {to je nacizam. Ali najsavršeniji duh koji je stvorilo vrhovno bi}e. Za politi~ku diskusiju darvinizam je ponudio dva va`na koncepta: borbu za egzistenciju sa optimisti~kom afirmacijom neizbe`nog i automatskog “opstanka najprilago|enijih” i beskrajnim mogu}nostima koje navodno le`e u evoluciji ~oveka izvan `ivotinjskog sveta. – U svom Dictionnaire Philosophique.. 128 ff. pre`iveo.” p. na `alost. p. i.. Ne postoji li o~igledno praznina izme|u majmuna i ~oveka?” . poku{ao da pretvori ~oveka u `ivotinju. slede}i pravac svoje totalitarne politike. zoofita u `ivotinje.. više no jednom. da zaborave na traganje za karikom koja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna i da umesto toga otpo~nu prakti~ne napore i da pretvore ~oveka u ono {to su darvinisti mislili da majmun jeste. naša je mašta zadovoljena neprimetnim prelazom sirove materije u organizovanu stvar. što je bilo skoro na stepenu ~iste imaginacije. poigrao sa evolucionisti~kim teorijama – vidi uglavnom “Philosophie Géneralé: Métaphysique. “najprilago|eniji” najvi{i slojevi u dru{tvu) je izumrla kao {to je izumrla i doktrina osvajanja u trenutku kada vladaju}e klase u Engleskoj ili engleska dominacija u kolonijalnim posedima nisu vi{e bili apsolutno bezbedni i kada se javila velika sumnja da li }e oni koji su “najprilago|eniji” danas jo{ uvek biti najprilago|eniji sutra. Oeuvres Complets. Gold oder Blut. on piše: “Kao prvo. mo`e li on postati Bog? Nije li beskraj izme|u Boga i njega?. ve} svi rani evolucionisti i darvinisti “imali su tako sna`nu veru u an|eosku budu}50 Vidi. 1785. razvoj ~oveka iz `ivotinjskih vrsta je. biljaka u zoofite. 1927. Bestijalnost je uvek bila svojstvena eugenici i dosta je karakteristi~na rana primedba Ernsta Hekela da bi ubistvo iz milosr|a u{tedelo “porodici i dr`avi beskorisne tro{kove”.“Zbog toga civilizacija mo`e biti ve~na.50 Proces selekcije morao je da se pretvori iz prirodne potrebe koja je radila ~oveku iza le|a u “ve{ta~ko”. Tome 40. Morale et Théologie”. tog duha obavijenog malim eteri~nim telom u nematerijalne supstance. Drugi deo darvinizma. glasovi upozorenja prorekli su unutrašnje posledice jednog ludila. ovih u ~oveka.52 Ne samo Herbert Spenser. na primer. 1904. Oto Bangert. Volter se. p. bilo je brojnih napora da ga na strogo naslednoj osnovi proizvedu u boga. 17..51 Kona~no su poslednji u~enici darvinizma u Nema~koj odlu~ili da potpuno napuste polje nau~nog istra`ivanja. Aricle “Chaine des Etres Créés”. 52 Skoro vek pre nego što je evolucionizam bio ogrnut velom nauke. Eugeni~ari su obe}ali da }e prevazi}i problemati~ne nesigurne ta~ke doktrine opstanka.184 IMPERIJALIZAM ~ove~anstva i da rezultira ve~nim mirom.. 51 U Lebenswunder. prema kojoj je nemogu}e predvideti ko }e iza}i kao najprilago|eniji ili pribaviti sredstva nacijama da razviju trajnu “prilago|enost”.

130). cit.55 Svi oni su izneli nove na~ine kontrole i regulisanja “opstanka najprilago|enijih” u saglasnosti sa nacionalnim interesima engleskog naroda. Krajem veka pisci su obra|ivali politi~ke teme u biolo{kim i zoolo{kim terminima kao ne{to sasvim normalno. ali je Fr. Benjamin Kidd. bila je jedna od mnogih ideja koju su stvorili frustrirani liberalni intelektualci u svom snu o zameni stare vladaju}e klase novom “elitom” i to nepoliti~kim sredstvima. . Karl Pearson (National Life. Galtona. cit. Srednja klasa je `elela nau~nike koji bi mogli da doka`u da su veliki ljudi. koliko ozbiljnim novim politi~kim doga|ajima i novim politi~kim i društvenim problemima koji su iskrsli pred zbunjenim i zbrkanim ~ove~anstvom. 56 Vidi posebno K. a zoolozi su pisali “Biolo{ke aspekte na{e spoljne politike”. p. ~ijom selekcijom bi se razvili primerci genija i supermena. op. Njegova glavna teza: pad civilizacije je nu`an samo dotle dok je broj ro|enja nekontrolisan. zaklju~uje da striktnom kontrolom “borbe za `ivot” unutar nacije nacija mo`e postati svemo}na u neizbe`noj borbi za opstanak sa drugim ljudima. op. John B. koji nisu bili pod uticajem njihovih materijalisti~kih doktrina. bili veoma prakti~ni privr`enici izopa~ene brutalnosti koja je brisala Francuskom tokom afere Drajfus. 1897-1901. Charles H. Ti nau~nici su pribavili idealan beg od politi~ke odgovornosti kada su “dokazali” onu ranu tvrdnju Bend`amina Dizraelija da je veliki ~ovek “personifikaci53 Hayes. koji nisu mnogo patili od tog zaostajanja za vremenom. 1896. 1901). Galton ve} izjavio: “@elim da naglasim ~injenicu da je poboljšanje prirodne nadarenosti budu}ih generacija ljudske rase u velikoj meri pod našom kontrolom” (op. History of Intelectual Development on the Lines of Modern Evolution. objavljene 1869. me|utim.. pokazuje se kao dosta slabo ako se prisetimo onih drugih materijalista koji su kao Hakel u Nema~koj ili Vaše de Lapu` u Francuskoj napustili mir nauke i istra`ivanja radi propagandnih aktivnosti. p. Iznenadni pad morala u zapadnom svetu izgleda da je manje bio izazvan autonomnim razvojem izvesnih “ideja”. 1892. kao da su otkrili nepogre{iv vodi~ za politi~are. 11. Crozier. 54 Takav je bio naslov popularne knjige Fr. ve} prirodne selekcije. The Biology of British Politics. a da su s druge strane njihovi savremenici. 1904. London.54 i opet se aristokratija smatrala kao prirodni proizvod ne politike. On “taj neobi~ni razlaz morala od vere” objašnjava putem onoga “što su kasnije sociolozi opisali kao zaostajanje za vremenom” (p. Hejz pravilno naglašava sna`nu prakti~nu moralnost svih tih ranih materijalista. bio je me|u prvima koji je opisao progres kao neku vrstu bezli~nog ~udovišta koje `dere sve što mu se zadesi na putu. Najva`niji radovi ove vrste su: Thomas Huxley.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 185 nost ~ove~anstva isto kao i u majmunsko poreklo ~oveka”. Pearson. 1894. cit.53 Verovalo se da je rezultat odabranog nasle|a “nasledni genije”. Charles Michel u Saturday Review. Social Evolution. profesor eugenike na Londonskom univerzitetu. Ovo objašnjenje. Harvey. ed. {to je bilo tako va`no za samosvest srednje klase devetnaestog veka. XXVI).56 Najopasniji aspekt ovih evolucionisti~kih doktrina je kombinovanje ideje o nasle|u sa insistiranjem na li~nom dostignu}u i individualnom karakteru. The Struggle for Existence in Human Society.. a ne aristokratija. Transformisati celu naciju u prirodnu aristokratiju. kao Bares i društvo u Francuskoj. February. 55 “A Biological View of Our Foreign Policy” objavio je P. oli~enje “genija rase”. ~iste rase. pravi predstavnici nacije. 1888. koja je slede}ih decenija izazvala poplavu literature na istu temu.

ali nijedan ne mo`e biti optu`en za otvoreno ispovedanje rasizma. Ali za razliku od Nema~ke. Bodelsen. suprotstavio priznavanju prevelikih prava Ju`noj Africi jer bi “samouprava u Ju`noj Africi zna~ila da evropski kolonisti vladaju doma}im stanovni{tvom.. mo`da bilo sumnjivo. Iz tog ugla. 58 C.59 bio je napredni radikal koji je glorifikovao engleske koloniste kao deo britanske nacije. jo{ uvek po{tuje Induse kao strani narod i jasno ih deli od “varvara”. odvojen od mati~ne zemlje hiljadama mi57 Testament of John Davidson. kojim je stekao {iroku publiku i u Engleskoj i u Nema~koj.” 60 “Dve lekcije o Ju`noj Africi” u Short Studies on Great Subjects. Damce. . Karlajlove ideje o geniju i heroju su zaista vi{e bile oru`je “dru{tvenog reformatora” nego doktrine “Oca britanskog imperijalizma”. Sam Karlajl. Razvoj toga “genija” je na{ao svoj logi~an kraj kada je jedan drugi u~enik evolucionizma jednostavno proglasio: “Englez je Nat~ovek i istorija Engleske je istorija njegove evolucije.60 Potpuno isto kao u Nema~koj. ~ija se Ve}a Britanija (1869) katkad uzima kao po~etak imperijalizma. 1908. kojoj je zbog nedostatka jedinstva bio potreban ideolo{ki zid da zameni istorijske i geografske ~injenice. Sili. {to je ro|ena iz `elje da se pro{ire privilegije plemi}kog standarda na sve klase i {to su je hranila iskrena nacionalna ose}anja.186 IMPERIJALIZAM ja rase. 59 E. 22 ff. H. prvom belom narodu koji se bio o~ito adaptirao na plemensku filozofiju rasizma. 1928. a to nije samouprava”. to {to je ona potekla od pisaca srednje klase a ne od plemstva. ~ije je divljenje prema Burima.000 primeraka. u eseju “Crna~ko pitanje”. Me|u ljudima koji su uticali na kolonijalni pokret od sredine devetnaestog veka do izbijanja stvarnog imperijalizma na kraju veka nijedan nije izbegao Karlajlovom uticaju. D`. protiv onih koji bi na njih gledali s visine a na njihove zemlje kao na puke kolonije. razmatra mogu}nosti da se Antilima pomogne da stvore sopstvene “heroje”. ^arls Dilk. 1867-1882. p. 1924.58 Njegovo obo`avanje heroja. njen izabrani primerak”.”57 Isto je toliko zna~ajno za englesku teoriju rase. Dilkovom Ve}om Britanijom.“Imperijalizam po~inje knjigom .. Studies in Mid-Victorian Imperialism. A. R. ^ak se i Frod. a Engleska kao nacija morala je da izmisli teoriju jedinstva za narod koji je `iveo u {iroko rasutim kolonijama preko mora. {to je zaista veoma nepravedna optu`ba. britanska ostrva su prirodnim granicama potpuno odvojena od okolnog sveta. ~ija je Ekspanzija Engleske (1883) za manje od dve godine prodata u 80. Bilo je to isto zagovaranje i glorifikacija uro|ene veli~ine individualnog karaktera nezavisnog od svoje dru{tvene sredine. kao {to je bilo za nema~ku. The Victorian Illusion. poticalo je iz istih izvora kao obo`avanje li~nosti u nema~kom romantizmu. engleski nacionalizam je rodila i u zna~ajnoj meri stimulisala srednja klasa koja se nikad nije potpuno emancipovala od plemstva i usled toga je stvorila prvu klicu teorije rase.

Jedina karika me|u svim tim ljudima bilo je zajedni~ko poreklo.. kome je posve}ena jedna tre}ina njegove knjige. pod uticajem Karlajla. cit. Zajedni~ko poreklo. Po{to su se engleski kolonisti rasprostrli po celom svetu. “Ideja koja je tokom celog mog putovanja bila moj drug i vodi~ – klju~ kojim se otvaraju skrivene stvari stranih novih zemalja – je ideja o veli~anstvenosti rase koja obavija zemlju i mo`da je predodre|ena da je kona~no prekrije” (predgovor). ve} preko potreban vodi~ u postoje}em svetu. op. bio posebno jak u Engleskoj. zapravo su `eleli da zadr`e uticaj koji su na mati~nu zemlju vr{ili ovi radikalniji sinovi britanskih ostrva. 384 ff.62 Oni ne odustaju od ideje ~ove~anstva. ispostavilo se da je najopasniji koncept nacionalizma. ve} engleski oblik gra|anskog rata osamnaestog veka. iako ne istom `estinom. 62 U Discours sur l’Ensemble de Positivisme. i izgledalo je da je ta re~ u stanju da povrati ~ak i narod Sjedinjenih Dr`ava. Dilk je. zajedni~ki jezik. Po{to je bio radikal. . jedina pouzdana karika u beskrajnom prostoru.” Za {ta god da su kasniji politi~ki pisci upotrebljavali “Saksonstvo”. 1848. Sami po sebi nisu naneli vi{e {tete nego Ogist Kont kada je u Francuskoj izrazio nadu u ujedinjeno. iako misle da je Engleska nadmo}ni 61 C. govorio o “Saksonstvu”. Ovaj motiv je jak kod Froda.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 187 lja. A. druge kolonije su tako|e. vide}emo da su tu tako|e i Sjedinjene Dr`ave. Citirani engleski nacionalisti mo`da su razmatrali grani~ne slu~ajeve u svetlu kasnijeg iskustva. Dilk je mogao da se pretvara da rat za nezavisnost nije bio rat me|u nacijama. p. Iako se nacionalna misija kao takva dugo razvijala bez primese rasnih uticaja. obnovljeno ~ove~anstvo pod vo|stvom – présidence – Francuske. ne samo zato {to su mislili da su one nu`ni odu{ak za ni`e klase. p. u kome je on sa zaka{njenjem dr`ao stranu republikancima. Bodelsen. koji je `eleo da “zadr`i kolonije jer je mislio da je mogu}e da u njima reprodukuje jednostavnije stanje dru{tva i plemenitiji na~in `ivota nego {to je bilo mogu}e u industrijskoj Engleskoj”61 i to je imalo kona~an uticaj na Silijevu Ekspanziju Engleske: “Kad se naviknemo da razmi{ljamo o ukupnoj Imperiji i kad je celu nazovemo Engleska. Ovde le`i jedan od razloga iznena|uju}e ~injenice da su dru{tveni reformatori i radikali bili osniva~i nacionalizma u Engleskoj: `eleli su da sa~uvaju kolonije. u svim zemljama gde su narodi te`ili nacionalnoj dr`avi ona je kona~no dokazala da je u veoma bliskom srodstvu sa rasnom idejom. pokazale jake tendencije da razviju ustavne karakteristike razli~ite od onih u mati~noj zemlji. zajedni~ka ba{tina. nasle|e. i ne samo u Americi. organizovano. ono u Dilkovom delu ima to izvorno politi~ko zna~enje nacije koju nije vi{e na okupu dr`ala ograni~ena zemlja. ideja “nacionalne misije”. Da bi spasao ove ranije britanske gra|ane. Otcepljenje Sjedinjenih Dr`ava pokazalo je da ove karike po sebi ne garantuju dominaciju. 199. “veli~anstvenost rase” nisu za Dilka bili ni fizi~ke ~injenice niti klju~ za istoriju.

64 Burke. Tako je. naime da bi “kr{ioci zakona u Indiji” mogli postati “zakonodavci za Englesku”.“ 65 Ser James F. cit. zaista. I. ona je realno više azijska sila nego evropska. chap. E. 2). op. raspad koji za englesku politiku nije bio propagandna ideologija ve} neosporna ~injenica sa kojom je svaki dr`avnik morao da ra~una. op. i mo`da }e mo}i dugo da ~uva svoju veli~inu. (Ibid.65 Politika koju je uveo Dizraeli zna~ila je da se u stranoj zemlji uspostavlja ekskluzivna kasta kojoj je jedina funkcija bila vladavina a ne kolonizacija. Englesku ~eka divna budu}nost. p.. Ona je zasenila prete}u trans63 “Vlast i uticaj mo`emo vršiti u Aziji. ne slu~ajno. II. Monypenny i G. 1929.“(Ibid. LXXX. Sada je trebalo da ona dobije pa`ljivo planiranu upravu koja je ciljala na uspostavljanje stalne vladavine putem administrativnih mera.. dr`ali da su sloboda i jednakost “velika imena male stvari”. The Life of Benjamin Disraeli.. Ne mogu da se uzdr`e da ne prenaglase ovaj nacionalisti~ki koncept zbog toga {to je u njega ugra|en raspad veze izme|u tla i ljudi koji je sadr`an u ideji o misiji.. pa makar samo iz razloga {to su zemlje o kojima su govorili. New York... 42-43: “Vlast donjeg doma. Earl of Beaconsfield. nego {to je to uspostavljanje indijske imperije”. u The Nineteenth Century.63 Stoga je on postavio jedan od kamena-temeljaca fundamentalnoj promeni u engleskoj vladavini u Indiji. 201). p. Ovaj eksperiment je doveo Englesku veoma blizu opasnosti na koju je Berk upozoravao. Buckle. on je bio prvi engleski politi~ar koji je Indiju gledao kao ugaoni kamen imperije i koji je `eleo da prese~e veze koje su spajale engleski narod sa kontinentom.. Za realizaciju ove koncepcije. F. Stephen. Book IV. Ovom kolonijom su vladali sa uobi~ajenom grubo{}u osvaja~a – ljudi koje je Berk nazivao “kr{iocima zakona u Indiji”. 253 and passim. Jer “Engleska nije više puka evropska sila. silom oja~ao poziciju Velike Britanije u jedinoj koloniji sa kriti~nom populacijom i kulturnim problemom. vidi tako|e njegov ~lanak “Foundations of the Government of India”. u Zapadnoj Evropi” (W. 210. Bend`amin Dizraeli je kraljicu Engleske na~inio imperatorkom Indije. prvi engleski dr`avnik koji je stalno isticao svoju veru u rase i rasnu superiornost kao presudni ~inilac istorije i politike bio ~ovek koji je. ~ije ispunjenje Dizraeli nije do`iveo. i o~uva}e je sve dok prekršioca zakona u Indiji bude mogla da spre~ava da postane tvorac zakona za Englesku. . II.64 Jer su svi oni za koje “u istoriji Engleske nije bilo poduhvata kojim bismo mogli vi{e da se ponosimo. Kanada i Australija. ) Ali “ako ikada Evropa zbog svoje kratkovidosti padne u inferiorno stanje iscrpljenosti.. Ono {to ih potpuno deli od kasnijih rasista jeste ~injenica da se niko od njih nikada nije bavio diskriminacijom drugih naroda kao ni`ih rasa. bez posebnog interesa za kolonije i engleske koloniste – “kolonijalni mrtvi teret kojim mi ne rukovodimo” – `eleo da pro{iri englesku imperijalnu snagu na Aziju i. bile skoro prazne i nisu imale ozbiljan populacioni problem. 1883.. je zaista velika.188 IMPERIJALIZAM garant za humanost.. rasizam bi zaista bio preko potrebno oru|e... stoga onda. cit.

Vrlo je verovatno da bi razmi{ljanje u kategorijama rase nestalo u svoje vreme. vidimo ranu zoru rasizma. posle svih ovih stra{nih iskustava na{eg vremena. Teorija rase je bila izvor argumenata podesnih za razli~ite politi~ke sukobe. nismo se bavili istorijom jedne ideje obdarene nekom “imanentnom logikom”. da “grabe` oko Afrike” i nova era imperijalizma nisu izlo`ili zapadno ~ove~anstvo novim i {okantnim iskustvima. ali nikada nije stvorila nove konflikte niti proizvela nove kategorije politi~kog mi{ljenja. ali nikada nije imala bilo kakvu vrstu monopola na politi~ki `ivot pojedinih nacija. . Imperijalizam bi za nu`nu posledicu imao pronalazak rasizma kao jedino mogu}e “obja{njenje” i opravdanje za svoja dela. Po{to je. Ali. me|utim. iako je rasizam o`iveo elemente rasnog mi{ljenja u svakoj zemlji. provalija koju nijedno intelektualno obja{njenje ne mo`e da premosti. Rasizam je izbio iz iskustava i politi~kih konstelacija koji su bili jo{ uvek nepoznati i bili bi potpuno strani ~ak i takvim zagovornicima “rase” kakvi su Gobino i Dizraeli.66 Ovo {to smo tako dugo pratili bila je pri~a o jednom na~inu mi{ljenja u kome tek sada. ~ak i da teorija rasa nikad nije postojala u civilizovanom svetu. 66 Za Dizraelijev rasizam uporedi poglavlje III. pokazalo se da ona pru`a ogromnu pomo} rasizmu. Postoji ~itava provalija izme|u ljudi briljantnih i spretnih zamisli i ljudi brutalnih dela i aktivne bestijalnosti. Sâmo postojanje jedne teorije koja se mo`e pohvaliti izvesnom tradicijom poslu`ilo je da se sakriju destruktivne sile nove doktrine koja bi bez tog prividnog po{tovanja nacionalnog ili tobo`njeg odobravanja tradicije mo`da pokazala kako je potpuno nespojiva sa zapadnim politi~kim i moralnim normama pro{losti. postojala teorija rasa.TEORIJA RASE PRE RASIZMA 189 formaciju nacije u “~istu rasu prvoklasne organizacije” koja je sebe smatrala “prirodnom aristokratijom” – da ponovimo Dizraelijeve sopstvene re~i. zajedno sa drugim neodgovornim mi{ljenjima devetnaestog veka. ona je zao{trila i crpla postoje}e sukobljene interese ili postoje}e politi~ke probleme. ~ak i pre nego {to joj je bilo dozvoljeno da razori me|usobno uva`avanje zakona i institucija evropskih naroda.

i. 1943. Berovim istrebljenjem hotentotskih plemena. pod Atilinim vo|stvom. Bez rase kao zamene za naciju grabe` oko Afrike i ulaga~ka groznica su mogli ostati sasvim nesvrhoviti “ples smrti i trgovine” (D`ozef Konrad) kao u svim poterama za zlatom. kona~no. mo`da najgore od svega. uvek privla~ila najgore elemente u zapadnoj civilizaciji. desetkovanjem miroljubivog stanovni{tva Konga – koje je sa 20 do 40 miliona smanjeno na 8 miliona ljudi. Rasa je bila burski odgovor na sveobuhvatnu monstruoznost Afrike – ceo kontinent naseljen i prenaseljen divljacima – i obja{njenje ludila koje ih je obuzelo i prosvetlilo kao “munja na vedrom nebu: ’Istrebite sve zveri’. divljim ubijanjem koje je po~inio Karl Peters u nema~koj Ju`noj Africi. odgovornog za najcrnje stranice istorije Afrike. rezultiralo je trijufalnim uvo|enjem tih sredstava pokoravanja u svakodnevnu. Koja bi glava civilizovane dr`ave ikada ranije izrekla strogu opomenu Vilhelma II nema~kom ekspedicionom kontingentu koji se borio da ugu{i bokserski ustanak 1900: “Ba{ kao {to su Huni pre hiljadu godina. i birokratija. p. South of the Congo. 305. bilo kao doma}a ideologija u Evropi. p. uglednu spoljnu politiku. Obe tehnike otkrivene su zapravo na Crnom kontinentu. kao princip strane dominacije. bilo kao nu`no obja{njenje poraznih iskustava. 1941. 1902. najbolji i ponekad ~ak VE NOVE 1 Joseph Conrad.” Vidi Selwyn James. 338. britansko posedovanje Indije je moglo da se potpuno prepusti bezobzirnosti “kr{ioca zakona u Indiji” (Berk) i ne bi se menjala politi~ka klima celokupne ere. stekli ugled po kome jo{ uvek `ive u istoriji. New York. . Bez birokratije kao zamene za vladu. Rasa je postala nu`no obja{njenje za ljudska bi}a koja nijedan Evropljanin ili civilizovan ~ovek nije mogao da razume i ~ija je ljudskost toliko upla{ila i ponizila doseljenike da oni vi{e nisu `eleli da pripadaju istoj ljudskoj vrsti. “Postojao je samo jedan ~ovek koji se mo`e optu`iti za zlo~ine koji su smanjili doma}e stanovništvo (Konga) od izme|u 20 i 40 miliona 1890. birokratiju je otkrio i prvi joj se priklonio. – Naravno da je još gori slu~aj Leopolda II Belgijskog. 2 Citirano iz Carlton J. A Generation of Materialism.SEDMO POGLAVLJE: Rasa i birokratija D tehnike politi~ke organizacije i vladavine nad stranim narodima otkrivene su u prvim decenijama imperijalizma: rasa. Hayes. tako mo`e nema~ko ime postati poznato u Kini da se nijedan Kinez nikada vi{e ne usudi da popreko pogleda Nemca.”2 Dok je rasa. New York. kao princip dr`avne politike.”1 Taj odgovor je rezultirao najgroznijim masakrima u skorijoj istoriji. je delo koje najbolje osvetljava stvarno rasno iskustvo u Africi. godine na 8 500 000 1911 – Leopold II. “Heart of Darkness” u Youth and Other Tales.

bolje ili gore. sve dok se kretao u svetu u kojem je vladalo staro “trojstvo – rat. a ne u komplikovanoj igri dalekose`nih investicionih politika. desetkuju doma}e stanovni{tvo i stalno se nasele. rasne dr`avne zajednice (kao nacisti u logorima smrti). koji se u Egiptu pretvorio od obi~nog britanskog chargé d’affaires u imperijalnog birokratu. Iako se na kraju pokazalo da su rasizam i birokratija me|usobno povezani na mnogo na~ina. Carthill. u sred stranih naroda. p. Lord Kromer. 4 Va`no je imati na umu da su kolonizaciju Amerike i Australije pratili srazmerno kratki periodi okrutne likvidacije zbog slabe brojnosti uro|enika. dok je “za razumevanje geneze modernog ju`noafri~kog društva od velike va`nosti to {to zemlja izvan granice Rta nije bila . na novo prona|enim i retko naseljenim teritorijama gde su usvojene zakonske i politi~ke institucije mati~ne zemlje. Birokratija je bila organizator velike igre ekspanzije u kojoj se svaka oblast smatrala stepenicom za budu}e me{anje i svaki narod instrumentom budu}ih osvajanja. A. I: Fantomski svet Crnog kontinenta DO KRAJA pro{log veka razvila su se dva izuzetno uspe{na vida kolonijalnih poduhvata pomorskih evropskih naroda: osnivanje novih naselja. igri koja je zahtevala dominaciju jednog naroda. Administrator koji je vladao putem izve{taja3 netrpeljivije i tajnovitije nego ijedan orijentalni despot.4 Oba vida preko3 Vidi opis “Indian system of government by reports”. ne kao ranije radi sopstvenog bogatstva. I on je ispunjavao taj zadatak. dugo je on `iveo po ~asnom.RASA I BIROKRATIJA 191 najjasnovidiji sloj evropske inteligencije. nije ni sanjao o kombinovanju uprave sa masakrom (“masakri kolonijalne vlasti” kako je to Karthil bez uvijanja rekao ~etrdeset godina kasnije). 1924. ve} zbog bogatstava neke druge zemlje. kao {to rani fanatici u Ju`noj Africi nisu razmi{ljali o organizovanju masakra radi uspostavljanja definisane. osnivanje luka i trgovinskih stanica u poznatim iako egzoti~nim zemljama. oba su otkrivena i razvijana nezavisno. Trgovinske stanice su bile karakteristi~ne za Aziju. trgovina i gusarenje” (Gete). 70. The Lost Dominion. stanica ~ija je jedina funkcija bila da olak{aju nikad sasvim mirnu razmenu svetskog blaga. Niko ko je na ovaj ili onaj na~in bio uklju~en u njihovo savr{enstvo nije shvatio sve mogu}nosti akumulacije vlasti i destrukcije koje je sama ta kombinacija davala. `udnom de~a~kom idealu modernog viteza u sjajnom oklopu koji je poslan da za{titi bespomo}an i primitivan narod. na dva kontinenta bez sopstvene kulture i istorije koji su pali u ruke Evropljanima. izrastao je iz tradicije vojne discipline usred grubih i bezakonitih ljudi. Kolonizacija se zbila u Americi i Australiji. u kojoj Evropljani vekovima nisu pokazivali ambiciju da trajno vladaju ili nameru da pokoravaju.

nikad – posle pada egipatskog carstva i razaranja Kartagine – nisu postigle pravu nezavisnost i pouzdanu politi~ku organizaciju. tokom kojih su naseljenici postepeno postigli nezavisnost. To je bila ve} naseljena oblast. Britanska vlada je bila još uvek voljna da umanji svoju vlast i uticaj u Ju`noj Americi”. koji je bio napu{ten kada je trgovina u Indiji ukinuta. Vidi C. Jedini kontinent koji Evropa nije dotakla tokom svoje kolonijalne istorije bio je tamni kontinent Afrike. Krajem osamnaestog veka britanska Isto~noindijska kompanija porazila je Portugaliju. Poenta nije u tome {to je Egiptu bila naneta nepravda. da uspostave svoju vlast nad arapskim zemljama i nametnu hri{}anstvo muslimanskim narodima. Od sedamnaestog veka zna~aj Rta Dobre Nade zavisio je od Indije. ove oblasti su pretrpele sve vrste vladavina i anarhi~nog nemara ali. 113). skoro ~etiri veka. 1941). Nedostajao je glavni preduslov za kona~no naseljavanje.. cit. naseljene arapskim narodima i plemenima. Istina. Engleska bi ukinula svoje pozicije u Ju`noj Africi otvaranjem Sueckog kanala 1869. i isuvi{e siroma{ne da bi bile eksploatisane. ve} joj je on bio potreban samo zbog blaga koje se nalazilo u Indiji. na ovaj ili onaj na~in.192 IMPERIJALIZAM morskih poduhvata odvijala su se sporo. (De Kiewiet. ~esto su poku{avale da ih inkorporiraju u ~vrstu mati~nu zemlju. Prenaseljene da bi privukle doseljenike. Holandiju i Francusku i zadobila trgovinski monopol u Indiji. kada je Engleska oti{la u Egipat da {titi Suecki kanal bez namere da ga osvoji ili inkorporira. Naprotiv. Dok je imperijalizam pretvorio Egipat od zemlje za kojom se nekad ~eznulo radi nje same u vojnu bazu za Indiju i u oslonac za dalju ekspanziju. Social and Economic (Oxford.5 Iako danas Ju`na Afrika pripada Komonveltu. A History of South Africa. ona se uvek razlikovala od drugih dominiona. 5 “^ak 1884. op. ve} u tome {to Engleska (nacija koja ne le`i na obalama Mediterana) slu~ajno nije bila zainteresovana za Egipat kao takav. W. dosta ~udno. centra kolonijalnog bogatstva. nepokolebljivo. bile su dobro poznate i pripadale su sferi evropskog uticaja. plodnost i slaba nasenezauzeta zemlja kakva je le`ala pred australijskim naseljenicima. koju su u skorije vreme jo{ uvek po{tovale Italija i Francuska. Ova vekovna tradicija. evropske zemlje su poku{avale s vremena na vreme da dopru izvan Mediterana. svakoj naciji koja je tamo uspostavila trgovinske baze bile su potrebne pomorske stanice na Rtu. de Kiewiet. ali nikada nisu poku{ale da severnoafri~ke teritorije tretiraju kao prekomorske posede. 59. razbijena je osamdesetih godina. sasvim prirodno sledilo je zaposedanje Ju`ne Afrike. naseljena velikim Bantu stanovništvom”. Da je imperijalizam jednostavno nastavio stare trendove kolonijalne trgovine (koja se tako ~esto me{a sa imperijalizmom). u Ju`noj Africi se dogodilo upravo suprotno. Njene severne obale. a u posedovanju trgovinskih stanica smenjivale su se nacije u zavisnosti od svoje relativne slabosti ili snage u Evropi. p. p. od anti~kih dana. .

RASA I BIROKRATIJA 193 ljenost. pokazuje da su Englezi bili skloniji od drugih doseljenika da napuste zmelju i. naftom i gumom. nikada nisu tra`ili najradikalniji engleski branitelji “Saksonstva”. spremno da raskine sa svim tradicionalnim apsolutnim vrednostima. po{to je tu sve po definiciji funkcionalno. ve} je to bio jedini dominion iz kojeg se neprestana reka emigranata brzo vra}ala u Englesku. note. Caliban in Afrika. koja je postala “rasadnik kulture imperijalizma” (Dems). p. .000 nezaposlenih Engleza pokazao se kao bezuspe{an. ono je najstariji simbol ~istog bogatstva. ugljem. Ova 6 Slede}a tabela britanskog useljavanja i iseljavanja iz Ju`ne Afrike izme|u 1924. treba zabele`iti da je zahtev imperijalista za trajnim re{avanjem problema suvi{nog novca po~etno bio motivisan trkom za najsuvi{nijom sirovinom na zemlji. ono je dodalo sopstvenu pretenziju na ve~nu stabilnost i nezavisnost od svih funkcionalnih determinanti. bila bi napu{tena u trenutku kada je zapravo dobila op{ti zna~aj. To samo pokazuje da je stvarni uticaj preimperijalisti~kih kolonijalnih poduhvata i prekomorskih naseobina bio neznatan na razvoj samog imperijalizma. Na pretenziju imperijalista da su na{li stalni spas za dekadentno dru{tvo i zastarelu politi~ku organizaciju. sa jednim izuzetkom. po~elo da tra`i apsolutnu vrednost u svetu ekonomije gde ona zaista nije i ne mo`e da postoji. An Impression of Colour Madness. a sâm trud po~etkom devetnaestog veka da se u nju naseli 5. Zlato jedva da je imalo ikakvo mesto u ljudskoj proizvodnji i bezna~ajno je u pore|enju sa gvo`|em. Bilo je zna~ajno {to je dru{tvo. Po svojoj beskorisnosti u industrijskoj proizvodnji ono ima ironi~ne sli~nosti sa suvi{no{}u novca kojim je finansirano kopanje zlata i sa suvi{no{}u ljudi koji su ga kopali. umesto toga. svake godine se pokazivalo da ve}i broj Britanaca napušta zemlju nego što ih se useljava: Godina Britanska Ukupna Britanska Ukupna imigracija imigracija emigracija emigracija 1924 1925 1926 1927 1928 3 724 2 400 4 094 3 681 3 285 ——— 17 184 5 265 5 426 6 575 6 595 7 050 ——— 30 911 5 275 4 019 3 512 3 717 3 409 ——— 19 932 5 857 4 483 3 799 3 988 4 127 ——— 22 254 Ove brojke su citirane iz Leonard Barnes. i 1928. Iako bi sama otkri}a zlatnih rudnika i polja dijamanata sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka imala male posledice (da to slu~ajno nije odigralo ulogu katalizatora za imperijalisti~ke snage). i ona nije figurirala u vizijama najromanti~nijih engleskih sanjara o azijskoj imperiji.6 Ju`nu Afriku. Da je kolonija na Rtu ostala unutar okvira preimperijalisti~ke politike. 59. 1931. Ne samo da su tokom celog devetnaestog veka reke emigranata stalno izbegavale Ju`nu Afriku.

“boemi ~etvrtog kontinenta”.194 IMPERIJALIZAM iluzija o apsolutnoj vrednosti u~inila je da proizvodnja zlata od najstarijih vremena bude posao avanturista. Izba~eni iz sveta ustaljenih dru{tvenih vrednosti. 1867-1882. 1936. pohlepni bez smelosti i okrutni bez hrabosti”. Suvi{ni ljudi. tu i tamo. svi su bili “spremni na sve. Kolonien im deutschen Schrifttum.” Nisu se oni razlikovali zbog svoje moralnosti ili nemoralnosti. Kao g.9 Ali. A. jo{ uvek su imali mnogo zajedni~kog sa starim avanturistima. ve} ih je ono ispljunulo. predgovor. ako bi im ikada bilo dozvoljeno da se vrate u domovinu. Talentovaniji su bili pokretna otelovljenja ogor~enosti kao Karl Peters (mogu}i model za Kurca). Novost u ju`noafri~koj poteri za zlatom je bilo to {to ovde lovci na sre}u nisu bili strogo izvan civilizovanog dru{tva ve}. “bezobzirni bez sr~anosti. IV. Jer jedini talenat koji je mo`da mogao da pupi u njihovim praznim du{ama bio je dar fascinacije koji ~ini “izvanrednog vo|u ekstremisti~ke partije”. elemenata van granica normalnog. `ive apstrakcije i simboli apsurdnosti ljudskih institucija. Kurc u Konradovom Srcu tame. / Gde nema deset zapovesti. zdravog dru{tva. naprotiv. nuzproizvod ovog dru{tva. neizbe`ni ostatak kapitalisti~kog sistema. ve} su jednostavno bili `rtve bez upotrebe ili funkcije. za njih su bli`nji bili “ovako ili onako samo mu{ica u letu”. od ube|ivanja i izbacivanja do dragovoljnog ubistva”. talentovani ili ne. gde mo`e u ~oveku da se probudi `e|. Oni su tako|e osetili ono “Odvezi me negde isto~no od Sueca gde je najbolje nalik na najgore. Vol. bili su senke doga|aja s kojima nisu imali nikakve veze. oni su ~ak bili predstavnici ekonomije koja je nemilosrdno proizvodila suvi{nost ljudi i kapitala. Nisu ni u {ta verovali i “mogli su (sebe) navesti da veruju u bilo {ta – bilo {ta”. oni su bili `ivi simboli onog {to im se dogodilo. . u kojima su najbolji od suvi{nih ljudi ili onih koji su bili upla{eni suvi{no{}u uspostavili neku vrstu kontradru{tva kroz koje ljudi mogu na}i povratak u humani svet drugarstva i svrhovitosti. kockara. bili su prepu{teni sami sebi. kao Kurca. oni nisu preduzeli ni{ta izvan dozvoljenih granica civilizacije. koji je otvoreno priznao da je “bio sit da ga ra~unaju me|u parije i da je `eleo da pripada rasi gospodara”. a jo{ uvek nisu imali za {ta da se uhvate osim. Oni su doneli ili su brzo nau~ili kôd pona{anja koji je odgovarao tipu ubica koji se stvarao i za koga je jedini neoprostiv greh to da izgubi samokontrolu. “Leaves from a South African Journal” (1874) u Short Studies on Great Subjects. Nisu bili individualisti kao stari avanturisti. Froude. oni nisu iskora~ili iz dru{tva. 9 Citirano iz Paul Ritter. oni su bili “{uplji do sr`i”. 7 J. Oni nisu bili sopstveno delo. ve} pre zbog toga {to odluka da se pridru`e ovoj gomili “svih nacija i boja”8 nije vi{e zavisila od njih. za mrvu talenta koja bi ih ~inila opasnim. 8 Ibid.7 koji su se sjurili na Rt. kriminalaca. Njihov jedini izbor bio je negativan. vrlo jasno. odluka da se ne pridru`e radni~kim pokretima.

Nismo mogli da razumemo jer smo bili predaleko i nismo mogli da se setimo. eksplodiralo je uz spremnost uskog kruga u fantomskom svetu kolonijalne avanture. koji je bio opijen prezirom prema svemu ljudskom dok nije potonuo kao “otkinut list. autenti~ne gospode me|u njima. isto tako. okru`eni neprijateljskom prirodom. Ta rafiniranost. i na{li su “kako se dobro sla`u.. a ljudi. Njih je neodoljivo privla~io svet u kome je sve {ala. Uro|eni~ki `ivot je avetinjskim doga|ajima davao prividnu garanciju da ne}e biti nikakvih posledica jer im je ionako izgledao kao “puka igra senki.. koji ih mo`e nau~iti “Velikoj [ali”. Pod nemilosrdnim suncem. sa svojim ogromnim razli~itostima. potajno prenera`eni kao {to bi normalan ~ovek bio pred izlivom odu{evljenja u ludnici. `ive}i bez nekog cilja u budu}nosti i dostignu}a u pro{losti.. koji je iz dosade bio spreman da po svaku cenu u|e u “svet hazarda i avanture”. d`entlmen i kriminalac su osetili ne samo bliskost ljudi koji dele istu boju ko`e. imamo u su{tini pri~u o visokom dru{tvu koje se zaljubljuje u sopstveno podzemlje i o kriminalcu koji se ose}a unapre|en kada sa civilizovanom hladno}om. znate. bila nerazumljiva.. klizili smo pored njih kao fantomi. naspram uro|eni~kog `ivota kao pozadine. da kombinuju stravu i smeh. ve} i surovi uticaj sveta beskrajnih mogu}nosti da po~ine zlo~in u duhu igre. Hejst. molio nam se. slede}i svoje nerazumljive ciljeve i potrebe. Izvan svih dru{tvenih stega i hipokrizije. “Praistorijski ~ovek nas je proklinjao. zbog produ`enog dejstva eti~kih vrednosti dru{tva. Savr{eni d`entlmen i savr{eni nitkov upoznavali su se u “velikoj divljoj d`ungli bez zakona”. sa identi~nim du{ama razli~ito preru{enim”. njemu biva dozvoljeno da stvara pokvarenu.” Svet uro|enika je bio savr{ena scena za ljude koji su pobegli od realnosti civilizacije. Igra senki kroz koju vladaju}a klasa mo`e da pro|e bezose}ajno i bezobzirno. jer smo doputovali u no} prvih doba. oni su bili suo~eni sa ljudskim bi}ima koja su. postaje most dubokog razumevanja izme|u kriminalca i savr{enog d`entlmena.. kao stanovnici ludnice. ili kao g. to je bilo najgore – ta . Ne. nikada se ne uhvativ{i ni za {ta”. onih doba koja su oti{la jedva ostavljaju}i znak – i nikakva se}anja. to jest da potpuno ostvare svoju fantomsku egzistenciju. `eleo nam dobrodo{licu – ko to zna? Bila nam je uskra}ena mogu}nost da razumemo na{e okru`enje. Ali ono ~emu su bile potebne decenije da se kona~no ostvari u Evropi. sigurno. Zemlja je izgledala nezemaljska. I. kao gospodin D`ons iz Konradove Pobede.RASA I BIROKRATIJA 195 Bilo je. oni nisu bili ne-ljudi. Mi smo videli pona{anje visokog dru{tva tokom Drajfusove afere i gledali smo kako Dizraeli otkriva dru{tvenu vezu izme|u poroka i zlo~ina. ~ude}i se. to jest “ve{tini o~aja”.. sam kontrast izme|u brutalnosti zlo~ina i manira u kojem su izvedeni. ovde. rafiniranu atmosferu oko svojih zlo~inâ. uz izbegavanje “nepotrebnog napora” i zbog lepog vaspitanja.

gde su sreli Bure. gde su divljaci bili dovoljno brojni da uspostave sopstveni svet. ili dok su samo pojedinci tonuli u unutra{njost Crnog kontinenta. Buri su potomci holandskih naseljenika koji su sredinom sedamnaestog veka stacionirani na Rtu da brodove na putu za Indiju snabdevaju sve`im povr}em i mesom. koje je bilo organizovano u plemena i `ivelo kao lovci-nomadi. Ona bi se lagano prikrala. 6. svet lakoumnosti.196 IMPERIJALIZAM sumnja da oni nisu ne-ljudi. pitanje istoriografije {to nema zabele`enih doga|aja kad su istrebljivana divlja plemena koja su evropski naseljenici nadma{ili brojem dok su brodski tovari crnaca izvo`eni kao robovi u evropski regulisan svet Sjedinjenih Dr`ava. koju se niko nikada nije pomu~io da pretvori u ljudski pejza`. morala da `ivi u svetu crnih divljaka. koje se moglo koristiti samo za ekstenzivno sto~arstvo. Sa ljudima koji su do{li tokom grabe`a oko Afrike to se izmenilo. Sa istorijske ta~ke. me|utim. iako u potpunoj izolaciji. 11 Posebno vidi Kiewiet. tako da je jedino uz pomo} visoke stope ra|anja mala raskolni~ka grupa prerasla u mali narod. Potpuno izolovani od tokova evropske istorije. pogl. pogl. a teško da je ijedna išla sa uspehom”. i veoma brojno crno stanovni{tvo. oni su stupili na put “kakvim je malo naroda i{lo pre njih...” (Srce tame). ali koja je sada poslu`ila kao prirodan uvod u izazov nove sredine. cit. cit. Ali njihovo ludilo je ostalo stvar li~nog iskustva i nije imalo nikakvih posledica. Nije vi{e bilo usamljenih pojedinaca. Reagovanje suvi{nih ljudi bilo je naj~e{}e odre|eno reagovanjem jedine evropske grupe koja je ikada. III. ali vas je pla{ila upravo misao o njihovoj ljudskosti – koja je kao va{a – misao o dalekom srodstvu sa tom divljom i stra{nom bukom. Oni su se koncentrisali na ju`nom delu kontinenata. op. op. vrteli se i pravili stra{ne grimase. holandsku raskolni~ku grupu koju je Evropa skoro zaboravila.10 Dva glavna materijalna ~inioca u razvoju burskog naroda bila su izuzetno lo{e tlo. Mnogi od tih avanturista su poludeli u tihoj divljini prenaseljenog kontinenta gde je prisustvo ljudskih bi}a samo nagla{avalo krajnju usamljenost i gde je izgledalo da nedirnuta. veli~anstveno strpljiva ~eka “da pro|e fantasti~na invazija” ~oveka. kome su evropski avanturisti dodali lakoumnost lova na slonova~u. Urlali su i skakali.11 Lo{e tlo je onemogu}ilo gu{}e naseljavanje i 10 Lord Selburn 1907: “Beli ljudi Ju`ne Afrike su se dali na takav put kakvim je pre njih išlo samo nekoliko nacija. “cela Evropa je doprinela (njihovom) stvaranju”. Vidi Kiewiet. Mala grupa francuskih hugenota bili su jedini ljudi koji su do{li za njima tokom narednih vekova. . To je. ~udno je da je postojanje “praistorijskih ljudi” imalo tako malo uticaja na zapadnog ~oveka pre grabe`a oko Afrike. a gotovo nijedan sa uspehom”. sveobuhvatna neprijateljska priroda. me|utim.

veoma neprikladna re~ da bi se opisalo ono {to se zaista dogodilo. Evropljani nekako nisu imali svest o tome da su po~inili ubistvo. i jedino je sveprisutna pretnja od stalnog neprijatelja. u svem svom veli~anstvu. 21). iako je ropstvo odoma}ilo izvestan deo divljeg stanovni{tva. op. besmisleni masakr uro|eni~kih plemena na Crnom kontinentu prili~no je bio u tradicijama samih plemena. neplodnosti tla i obilja uro|enika. Strah od ne~ega sli~nog sebi {to ipak ni u kom slu~aju nije kao ti. da su se prema prirodi odnosili kao prema svom neospornom gospodaru. ostao je u osnovi ropstva i postao osnova rasnog dru{tva. jeftin rad i zemlja kombinovano su stvorili institucije i navike ju`noafri~kog društva. Re~ “rasa” ima precizno zna~enje samo tada i tamo gde su narodi suo~eni sa plemenima o kojima nemaju nikakav istorijski zapis i koja ni sama ne znaju nikakvu sopstvenu istoriju. Hotentoti i izolacija. . da nisu stvorili ljudski svet. specifi~no ljudska realnost pa. U svakom slu~aju.RASA I BIROKRATIJA 197 spre~ilo holandske seljake-doseljenike da zadr`e seosku organizaciju iz svoje domovine. kojima je nedostajao specifi~no ljudski karakter. da li su “postistorijski”. pojavili su se vi{e nalik na pre`ivele iz jedne velike katastrofe za kojom su mo`da sledile manje propasti. bilo je ropstvo. mi to ne znamo. p. pre`iveli u nekoj nepoznatoj propasti koja je okon~ala civilizaciju. jer klima i geografija nisu jedine uticale na formiranje izrazitih osobina burske rase. Od drugih bi}a uop{te ih nije delila boja ko`e. ve} ~injenica da su se pona{ali kao deo prirode. Velike porodice. tako da Buri nikako nisu mogli da zaborave svoj prvi u`asan strah pred ljudskim vrstama koje im ponos i smisao za ljudsko dostojanstvo nisu dozvoljavali da prihvate kao sebi ravne. U svakom slu~aju. sve dok katastrofi~ka monotonija nije izgledala kao prirodna situacija ljudskog `ivota. tako. nikada ga nije u potpunosti obuhvatilo. Da li oni predstavljaju “praistorijskog ~oveka”. izolovane jedne od drugih {irokim divljim povr{inama. slu~ajno pre`ivele primerke prvih oblika ljudskog `ivota na zemlji. jedina sveobuhvatna realnost – i u pore|enju sa njom oni su bili nestvarni i avetinjski. kad su ih masakrirali. crnih plemena koja su brojno znatno nadma{ivala bele naseljenike. cit. ljudsku realnost i da je tako priroda ostala. bile su primorane na neku vrstu klanske organizacije. ali o praistorijskim plemenima poznaje samo legende. Pre svega. Robovi i suša. Re{enje dvostrukog problema. [tavi{e. Istrebljenje neprijateljskih plemena bilo je pravilo u svim afri~kim uro|eni~kim ratovima i ono nije 12 Robovi i Hotentoti su zajedno izazvali zna~ajne promene u na~inu mi{ljenja i obi~ajima kolonista.12 Ropstvo je. Oni su. me|utim. rase u ovom smislu na|ene su samo u oblastima gde je priroda bila naro~ito neprijateljska. Sinovi i k}eri koji su se rodili krepkim Holan|anima i hugenotima nau~ili su da gledaju na rad u polju i na svaki te`ak fizi~ki trud kao na funkcije sluganske rase” (Kiewiet. spre~avala te klanove da vode aktivan rat jednih protiv drugih. ^ove~anstvo se se}a istorije naroda. bili “prirodna” ljudska bi}a.

. 16 “/Bursko/ društvo je bilo pobunjeni~ko. cit. nikakva teritorija nije bila kona~no kolonizovana. ve} totalno novog i jedinstvenog društva razli~itih rasa i boja i kulturnih dokumenata. “Svaki je ~ovek izbegavao tiraniju dima svoga suseda”. ropstvo je bilo oblik prilago|avanja evropskog naroda crnoj rasi14 i samo je spolja li~ilo na one istorijske slu~ajeve u kojima je ropstvo bilo rezultat osvajanja ili trgovine robljem. p. na njih gledali kao na vi{i oblik plemenskog vo|stva. 58). cit. 19.15 to je bilo pravilo zemlje. Nikakva dr`ava. . 15 Kiewiet. Naravno da je tim belim bogovima crnih robova svaki zakon zna~io samo uskra}ivanje slobode.16 Buri su u uro|enicima otkrili jedinu “sirovinu” koju je Afrika pru`ala u izobilju i nisu ih koristili za stvaranje bogatstva. p. op. kao nedostatak inicijative.13 Po{to disciplina i vojni~ka organizacija same po sebi ne mogu da uspostave dr`avu.198 IMPERIJALIZAM bilo ukinuto kada je jedan crni vo|a ujedinio razli~ita plemena i predvodio ih. bez provere “ljubaznih suseda spremnih da vas pozdrave ili da se obru{e na vas. cit. Crni robovi u Ju`noj Africi brzo su postali jedini deo stanovni{tva koji je stvarno radio. delikatno igraju}i izme|u uloge kasapina i policajca. tako su Burima bo`ansku ulogu isto toliko nametnuli crni robovi koliko su je i ovi sami slobodno prihvatili. to uni{tenje je ostalo nezabele`ena epizoda u nestvarnom.. Njihov rad je zato jedva uspevao da gospodare odr`i u `ivo13 Vidi James. oblikovanog sukobljavanjem rasnog nasle|a i suprotstavljanjem nejednakih društvenih grupa” (Kiewiet. U slu~aju Bura. Uro|enici su. svaka burska porodica je u potpunoj izolaciji ponavljala op{ti obrazac burskog iskustva me|u crnim divljacima i vladala je njima u apsolutnom bezakonju. op. koji je po~etkom devetnaestog veka ujedinio Zulu plemena u izuzetno disciplinovanu iako ratni~ku organizaciju. On je jedino uspeo da uni{ti vi{e od milion pripadnika slabijih plemena. Buri su izgubili i svoj selja~ki odnos prema zemlji i svoje civilizovano ose}anje za ljudsko drugarstvo. ali nije bilo revolucionarno” (ibid. Kralj ^aka. p. nikakva zajedni~ka organizacija nije dr`ala Bure na okupu.. op. nemar prema oru|u i op{ta neefikasnost. nije uspostavio ni narod niti naciju Zulua. vlada samo ukidanje divlje samovolje klana. p. ve} za puke esencijalne potrebe ljudske egzistencije. kona~no su imali polo`aj veoma sli~an polo`aju uro|eni~kih plemenskih vo|a ~iju su vlast ukinuli. kao na neku vrstu prirodnog bo`anstva kome se moraju pokoravati. 28. nerazumljivom procesu koji ~ovek ne mo`e da prihvati. 19). Njihovo rintanje karakterisale su sve poznate nazadnosti ropskog rada. crni robovi nisu slu`ili nijednoj beloj civilizaciji. 14 “Istinita istorija kolonizacije Ju`ne Afrike ne opisuje razvoj naseljenika Evropljana. Kako su vladali nad plemenima i `iveli parazitski od njihovog rada. lenjost. me|utim. pa ga zato ljudska istorija ne pamti. u pobo`nom strahu od skandala i ve{ala i azila za umobolne” (Konrad)..

James (op. “na Antilima bi tako veliki broj robova. p.17 Buri su bili prva evropska grupa koja se potpuno otu|ila od ponosa koji je zapadni ~ovek ose}ao {to `ivi u svetu koji je sam stvorio i izradio.20 Zajedno sa svojim nekada{njim 17 “Ulagan je mali napor da se podigne `ivotni standard i da se pove}aju mogu}nosti klase robova i slugu. 18 Na primer. 107) i mnoge druge posmatra~e do zaklju~ka: “Ju`na Afrika je zato strana zemlja. p. Ta apsolutna zavisnost od rada drugih i potpuni prezir prema radu i proizvodnji u bilo kom obliku transformisali su Holan|anina u Bura i dali njegovom konceptu rase posebno ekonomsko zna~enje. cit. krenuli su putem koji je mogao da se zavr{i samo sopstvenom degeneracijom. u strahu od bede. ve} u mnogo radikalnijem smislu da je sam njen raison d’àêtre. dok je “na Rtu ropstvo bilo znak nepreduzimljive ekonomije.. 20 “Siromašna bela burska populacija. oni su napu{tali zemlju kada najprimitivnija kultivacija ne bi vi{e donosila ni ono malo neophodnih plodova ili kada bi istrebili `ivotinje iz te oblasti. Kao i crnci. što bi bilo oko 20 procenata bele populacije.18 Tretirali su uro|enike kao sirovinu i `iveli su od njih kao {to bi neko mo`da `iveo od plodova divljeg drve}a. oni su pristajali da vegetiraju u su{tini na istom nivou na kojem su crna plemena vegetirala hiljadama godina. Na taj na~in.) . Buri su `iveli od svojih robova upravo na isti na~in na koji su uro|enici `iveli od neobra|ene i neizmenjene prirode. 43) procenjuje broj siromašnih belaca 1943. degeneracijom bele rase koja `ivi pored i zajedno sa crnim rasama. ubijaju}i divlja~ dok ne nestane. Siroma{ni belci u Ju`noj Africi. koji su 1923. Tako je Ju`na Afrika rano shvatila da samosvesne grupe mogu da izbegnu najgore posledice `ivota u siromašnoj i nenaprednoj zemlji pretvaraju}i razlike u rasi i boji u sredstva društvene i ekonomske diskriminacije” (ibid. 19 To se odnosilo ~ak na 160. To je uglavnom dovelo Barnesa (op.). 181). kao atentat na organizovano društvo. op. od kojih }e se na kraju razlikovati samo po boji ko`e. 000. ~iji je rad bio uzaludno i neefikasno koriš}en” (ibid.. Kao Bantu. 000 ljudi (Kiewiet. u suprotnosti sa principima na kojima su zasnovane hriš}anske dr`ave.. Lenji i neproduktivni.” (ibid. kakav je postojao na Rtu. Njihovo siroma{tvo je skoro isklju~ivo posledica prezira prema radu i prilago|avanja na na~in `ivota crnih plemena. prvenstveno je rezultat burske nesposobnosti ili tvrdoglavog odbijanja da u~e poljoprivrednu nauku. ne samo u smislu) da je njeno stanovište definitivno nebritansko. cit. `ive}i na istom nivou opstanka kao Bantu. obra|uju}i zemlju dok ona ne postane jalova. ograni~eno bogatstvo Kolonije postalo je privilegija njenog belog stanovništva... danas su opominju}i primer ove mogu}nosti.. ~inili 10 procenata ukupnog belog stanovni{tva19 i ~iji se `ivotni nivo ne razlikuje mnogo od nivoa Bantu plemena. odlu~ili da upotrebe te divljake kao da su samo neki drugi oblik animalnog `ivota. Kada su Buri. na 500.. bio znak bogatstva i izvor prosperiteta”. cit. Veliki u`as koji je obuzeo Evrpljane pri prvom suo~avanju sa uro|eni~kim `ivotom bio je podstaknut upravo tom crtom nehumanosti me|u ljudskim bi}ima koja su o~igledno bila deo prirode koliko i divlje `ivotinje. p.. Buri vole da lutaju od jedne oblasti do druge.RASA I BIROKRATIJA 199 tu i nikada nije postigao relativno obilje koje hrani civilizaciju. 22). p.

cit. . 216). Rasizam kao sredstvo vlasti koristio se u dru{tvima belih i crnih pre nego {to je imperijalizam po~eo da ga eksploati{e kao glavnu politi~ku ideju.) 23 Kiewiet (op. Council of African Affairs. Ali nasuprot uro|enicima. Po{to su. normalan deo ljudske civilizacije. mnogi su bili u isku{enju da jednostavno izjave da oni nisu ljudska bi}a. bilo zabranjeno useljavanje u Ju`noafri~ku Uniju. izvan ma{te ili izvan mogu}nosti razumevanja. doskora rasnim dru{tvima.22 Buri su jednostavno poricali hri{}ansku doktrinu zajedni~kog porekla ljudi i proglasili one delove Starog zaveta koji jo{ nisu prelazili granice stare izraeli}anske nacionalne religije praznoverjem. me|utim. izdanje od 18. ve} zato {to izgleda da rasni koncept defini{e njihovo sopstveno stanje mnogo adekvatnije nego stanje njihovih biv{ih robova..” (Barnes. Ovaj zaklju~ak je bio logi~an i neizbe`an ako je neko `eleo da radikalno porekne sve zajedni~ke veze sa divljacima.. Monthly Bulletin. oni su zahtevali i dobijali su milostinju kao pravo bele ko`e. usudio da primeti da je Hrist bio neevropljanin i da bi mu. napu{taju}i svoje farme kad god su crni radnici odlazili. p.23 Kao i Jevreji.24 s tom su{tinskom razlikom {to 21 “Rasa je za njih bila titula superiornosti nad uro|enicima i obavljanje manuelnog rada kosilo se sa dostojanstvom koje im je bilo dodeljeno putem rase. {to se ~ak ne mo`e nazvati ni jeres. u`asno iskustvo ne~eg otu|enog. Holan|ani su se tako naelektrisali na tu primedbu da umalo nisu popadali sa stolica. uprkos svim ideolo{kim opravdanjima. (Prema rtskom Times-u. October.200 IMPERIJALIZAM robovima do{li su u centre zlata i dijamanata. Citirano iz New Africa. Se}am se scene vredne spomena u Kejp Taun klubu. jula 1944. pravo govore}i.. 181) pominje “doktrinu rasne nadmo}i koja je izvu~ena iz Biblije i koja je dobila novi polet kroz popularna tuma~enja koje je devetnaesti vek nadovezao na Darvinove teorije”. me|utim. koji su na dobrom putu da postanu radnici. zaista..21 Danas je njihova rasna svest nasilna ne samo zato {to nemaju {ta da izgube da bi sa~uvali ~lanstvo u beloj zajednici. Godine 1944. 24 “Bog Starog zaveta je za njih bio isto toliko nacionalna figura kao za Jevreje. Takva averzija je kod onih koji su bili najviše demoralisani degenerisala u zahtev za milostinju kao pravo” (Kiewiet.33). Njegova osnova i njegovo opravdanje jo{ uvek su sami bili iskustvo. izgubiv{i sasvim svest da normalni ljudi ne zara|uju za `ivot bojom svoje ko`e. crni ljudi tvrdoglavo ~uvali svoje ljudske crte. oni su otišli jedan korak dalje i usvojili “bez ijednog glasa sektašenja” predlog kojim se suprotstavljalo braku Bura sa gra|anima kojima je engleski maternji jezik. Buri su strogo verovali u sebe kao izabrani narod. cit... str. 22 Holandska reformisti~ka crkva bila je u prvim redovima burske bitke protiv uticaja hriš}anskih misionara na Rtu. koji su odmah zapo{ljavani kao jeftina nekvalifikovana radna snaga. u praksi je to zna~ilo da hri{}anstvo prvi put ne mo`e da dejstvuje kao odlu~uju}a uzda u opasnoj perverziji ljudske samosvesti – nagove{taj njegove su{tinske neefikasnosti u drugim. 1944. ve~eraju}i slu~ajno sa tri ili ~etiri Holan|ana.. cit. op. op. “beli ljudi” su mogli samo da ponovo razmotre sopstvenu ljudskost i da odlu~e da su oni sami vi{e od ljudskog i o~igledno izabrani od Boga da budu bogovi crnim ljudima. gde se jedan drski Britanac.

58) “bio je poraz politike intenzivnijeg naseljavanja. posta}e pobuna protiv britanske vlasti i kamen-temeljac anglo-burskog rasizma dvadesetog veka” (James. 27 “Zato što su imali malo umetnosti. proširila se po celoj Ju`noj Africi. pp.RASA I BIROKRATIJA 201 oni nisu bili izabrani radi bo`anskog spasenja ~ove~anstva.. oni su ih potpuno napustili. p. Velika seoba im je onemogu}ila da uspostave ’pravilne’ odnose sa doma}im stanovništvom” (p.25 To je bila bo`ja volja na Zemlji kako je to objavila Holandska reformisti~ka crkva i to jo{ uvek proklamuje.. ima ukus autenti~nosti i. pokret jedinstven u istoriji kolonizacije”. Tako je segregacija bele i crne rase u odvojene naseljeni~ke oblasti zauvek postala nemogu}a. 1933. pa je zlo~in i bogohuljenje sporiti se s tim” (Norman Bentwich. takore}i. Karakteristi~no je za Bure da su ove reakcije ponavljali po istom obrascu tokom celog devetnaestog veka: burski farmeri su izbegli britanski zakon odlaze}i na volovskim kolima u divljinu unutra{njosti. Radije nego da prihvate ograni~enja nad svojim posedima. . slabo zainteresovanih za svoju najnoviju koloniju koja se 1849. Potpuno odsustvo knji`evnog ili bilo kakvog drugog intelektualnog dostignu}a je najbolji svedok ove tvrdnje.... op.27 On je bio i ostao o~ajni~ka reakcija na o~ajnu `ivotnu situaciju. London. Rhodes. ve} radi lenje vladavine nad drugom vrstom koja je bila osu|ena na podjednako lenjo kulu~enje. 56). Gertrude Millin. tamo gde beli ~ovek ne mo`e biti izveden na sud da odgovara zbog `albi svojih slugu” (Ibid. beli ~ovek koji zastupa crne protiv belih” (S.. Kada je britanska vlada insistirala na u~vrš}ivanju granica za Koloniju i za farme unutar nje. 38). Odvode}i Bure izvan domašaja britanskog zakona. za razliku od drugih. 121). cit. Svakako je bilo najbolje da se krene preko granice tamo gde je bilo vode i slobodne zemlje i gde nije bilo nikakve britanske vlade koja ne dozvoljava skita~ke zakone. a ne na 25 “Jer je za burske farmere separacija i degradacija uro|enika od boga nalo`ena. Ali samo njihovo prisustvo – to jest njihovo druga~ije pona{anje prema uro|enicima. “Velika seoba. nevinosti. koja je bila neartikulisana i bez posledica sve dok je niko nije dirao. 3). koje nisu smatrali razli~itom `ivotinjskom vrstom.26 Burski rasizam. Vol. oni su se ose}ali i jo{ uvek se ose}aju kao kod svoje ku}e vi{e nego ijedan kasniji naseljenik. p. Dominion of Racial Problems” u Political Quaterly. svojih biblija i svoje krvi koje }e ih podbosti protiv uro|enika i stranaca” (Kiewiet. jo{ uvek nazivala vojnom bazom (za razliku od kolonija ili planta`a).. bez `aljenja napu{taju}i svoje domove i farme. “U kasnijim godinama Velika seoba }e postati više od protesta. cit. 26 “Danas je misionar za Bura u suštini izdajnik. njihovi kasniji napori (posle 1834) da ukinu ropstvo i iznad svega njihovi napori da postave ~vrste granice nad zemlji{nim posedom – izazvali su `estoke reakcije kod nezadovoljnog burskog dru{tva. No. nešto mu je oduzeto. 28).28 To ne zna~i da se Buri nisu ose}ali odoma}eno gde god su se zadesili. Ne{to je po~elo da se de{ava tek dolaskom Britanaca. zavisili su od svojih farmi. 54-55). 28 “Istinski Vortrekker je mrzeo granicu. u o{troj i neprijateljskoj suprotnosti sa misionarima svih drugih hri{}anskih veroispovesti. (p. X. Praksa koja je za naseljavanje deset porodica zahtevala površinu celog jednog kanadskog okruga. još manje arhitekture i nikakvu knji`evnost. op. ali u Africi uop{te. “South Africa. 1939.

p. 375. kona~no. oko jedna tre}ina Britanaca i 100 000 Jevreja. oni nisu mogli da na|u vrednosti vi{e od samih sebe. koje je 29 Godine 1939. Neukorenjenost je karakteristika svih rasnih organizacija. nije shvatila da bursko pona{anje ima nekih osnova u realnosti. Poenta je. te{ko mo`e da se odr`i osim kroz rasizam jer su stalni evropski naseljenici bili tako beznade`no malobrojni29. mo`e se posmatrati kao laboratorijsko ispitivanje u burskim ranim i tu`nim naporima. Ali dok su pangermanska. op. koje su zgranule britansku upravu. sa svojim misionarima. Froude. bursko iskrivljavanje hri{}anstva bilo je ~vrsto ukorenjeno u u`asnoj realnosti u kojoj su bedne “bele ljude” podjednako nesre}ni “crni ljudi” obo`avali kao bo`anstva. za koju je. panslovenska izabranost i izabranost poljskog mesijanskog pokreta bile manje ili vi{e svesni instrumenti za vladanje. Njihove fantasti~ne volovske zaprege. cit. me|utim. od kojih su 7 000 000 bili domoroci a 2 500 000 Evropljani. u tome da bez obzira na to da li se rasizam javlja kao prirodni rezultat katastrofe ili kao svesni instrument njenog izazivanja. Dok je neukorenjenost kao svesni cilj bila utemeljena prvenstveno na mr`nji prema svetu u kojem nije bilo mesta za “suvi{ne” ljude. mr`njom prema teritorijalnim ograni~enjima. 30 J. bili isto toliko zainteresovana kao i Buri. Vidi Norman Bentwich. @ive}i u sredini koju nisu imali snage da preobraze u civilizovan svet. neukorenjenost Bura je bila rezultat ranog oslobo|enja od rada i potpunog nedostatka humano izgra|enog sveta. Rana britanska uprava u Ju`noj Africi. Pona{ali su se upravo kao crna plemena koja su isto tako vekovima lutala Crnim kontinentom – ose}aju}i se kao kod ku}e gde god bi se horda zadesila i ose}aju}i kao smrt svaki napor ka kona~nom naseljavanju. jasno su pokazale da su se oni pretvorili u pleme i da su izgubili evropsko ose}anje za teritoriju. po{to je to bio obi~aj zemlje”30 i njihovim jednostavnim utilitarnim umovima izgledalo je suludo da `rtvuju proizvodnju i profit fantomskom svetu belih bogova koji vladaju nad crnim senkama. tako da njegovo ru{enje mo`e postati vrhunski politi~ki cilj. bili su {okirani “kada su Evropljani naseljeni u Africi morali da se pona{aju kao sami divljaci. ukupno stanovništvo Ju`noafri~ke Unije popelo se na 9 500 000. Ona nije shvatila da apsolutna evropska nadmo}. Ono na {ta su evropski “pokreti” svesno ciljali. preobra`aj naroda u hordu. on je uvek tesno povezan sa prezirom prema radu. za sopstvenu patriu. cit. Postoji upadljiva sli~nost izme|u “pokreta” i burskog tuma~enja “izabranosti”.202 IMPERIJALIZAM nekoj posebno ograni~enoj teritoriji. vojnicima i istra`iva~ima. A. Od ovih je bilo 1 250 000 Bura. Tek sa naseljavanjem Engleza i drugih Evropljana tokom potere za zlatom postepeno su se navikli na stanovni{tvo koje se ne mo`e namamiti nazad u evropsku civilizaciju ~ak ni motivima profita. op{tom neukorenjeno{}u i optimisti~kom verom u sopstvenu bo`ansku izabranost. op. .

. op.. stalni izvor koji je avanturiste dovodio u isku{enje da se tamo trajno nasele.. vlasnika saluna. plodna prerijska prostranstva za kanadsko `ito. mla|ih sinova iz dobrih porodica.RASA I BIROKRATIJA 203 izgubilo kontakt ~ak i sa ni`im pobudama evropskog ~oveka kad se otcepilo od svojih vi{ih motiva jer i jedni i drugi gube smisao i privla~nost u dru{tvu u kom niko ni{ta ne `eli da postigne i u kom je svako postao bog. cit. Roterdama i San Franciska”. ali je me|u njima bilo ne malo ljudi iz Rige i Kijeva. u svakom slu~aju. cit. cit. i “zemlja koja je do sada gledala kako je bezobzirno zaobilaze mnogobrojni brodski tovari emigranata na Novi Zeland i Australiju.32 ali su brzo po~eli da rade za nadnicu i postali o~ito neiscrpna jeftina radna snaga kada je “u najzaostalijim kolonijalnim oblastima iznenada buknula aktivnost”.. 96).. organizovana i povezana sa svakodnevnom evropskom ekonomijom kroz akumulirani vi{ak bogatstva i uz pomo} finansijera Jevreja. op. Ve}inom su to bili Englezi. 33 Kiewiet. op.. 32 Froude. op. p. Hamburga i Frankfurta. nema~kih {pekulanata. II: Zlato i rasa DIJAMANTSKA POLJA u Kimberliju i zlatni rudnici Vitvotersrenda le`ali su u tom fantomskom svetu rase. nije bilo zlato. biv{ih oficira vojske i mornarice. Od samog po~etka “otprilike sto31 Kiewiet.. Uskoro je postalo o~igledno da gomila sa sve ~etiri strane sveta ne}e morati ~ak ni da kopa.. p. jeftin domoroda~ki rad je bio za ju`noafri~ko rudarstvo i industriju” (Kiewiet.33 Obilje uro|enika.. 119. stalna atraktivnost Ju`ne Afrike. 119. 400. cit. 34 “Ono što je obilje kiše i trave bilo za novozelandsku ov~etinu. jeftine radne snage. p.31 Svi su oni pripadali “klasi li~nosti koje vi{e vole avanture i {pekulaciju nego smireni rad i koji nisu dobro funkcionisali u ujarmljenosti obi~nog `ivota. sada je videla kako ljudi bezglavo jure na njena mola i kako preko nje hitaju do rudnika. divan {aroliki skup u kojem je novac od ogromne produktivnosti rudnika tekao kao voda. (Bilo je tu) kopa~a iz Amerike i Australije.” Njima su se pridru`ile i hiljade domorodaca koji su prvo do{li da “kradu dijamante i da izvuku svoju zaradu pu{kama i barutom”..34 Evropljani su slu`ili isklju~ivo kao nadzornici i nisu ~ak radili ni kao kvalifikovani radnici i in`enjeri za {ta su stalno morali da se uvoze ljudi iz Evrope. Za krajnji ishod je sporedna ~injenica da ova potera za zlatom nije jednostavno bila prepu{tena sebi ve} je bila finansirana. bila je prva i mo`da najva`nija razlika izme|u ove potrage za zlatom i drugih tog tipa. profesionalnih kockara. trgovaca.. ve} ta ljudska sirovina koja je obe}avala trajno oslobo|enje od rada. p. što su jeftine paše bile za astralijsku vunu.. advokata.

me|utim. Niti je ta grupa mnogo marila da uspostavi zajednicu po modelu evropskih zemalja kao {to su britanski naseljenici uradili u Australiji. Buri su reagovali kao i uvek. Nisu razumeli da se ovaj novi talas razlikuje od britanskih misionara.. predmet za {pekulaciju. Uitlanders-i su. . da je nova gomila isto tako nevoljna da radi i isto tako nesposobna da uspostavi civilizaciju kao i oni sami. Oni su bili u pravu u toj meri {to bi normalna proizvodnja i civilizacija automatski zaista razorile na~in `ivota rasnog dru{tva.204 IMPERIJALIZAM tinu jevrejskih trgovaca koji su se skupili kao orlovi oko plena”35 delovali su zapravo kao posrednici preko kojih se evropski kapital ulagao u rudnike zlata i industriju dijamanata.. Iracionalno.. postalo je “`ivotni sok” Ju`ne Afrike. 155). Ali zlato i dijamanti. cit. Kanadi i Novom Zelandu. Oni su mrzeli sve te uitlanders-e koji nisu marili za dr`avljanstvo ali kojima je bila potrebna britanska za{tita. ~ija je vrednost u su{tini zavisila od politi~kih ~inilaca. Normalno tr`i{te rada i robe ukinulo bi privilegije rase.. Buri su se isto tako pla{ili samog prisustva uitlanders-a jer su ih pogre{no zamenili sa britanskim naseljenicima. polovina vladinih finansija crpe se direktno ili indirektno iz kopanja zlata” (Kiewiet. Froude. nefunkcionalno mesto zlata u ekonomiji u~inilo ga je nezavisnim od racionalnih proizvodnih metoda. krenuli isklju~ivo sa namerom da se brzo obogate i ostali su samo oni koji u tome nisu sasvim uspeli ili koji. nisu imali zemlju u koju bi se vratili. 36 “Zlatni rudnici su `ila kucavica Unije. A. ibid. koji su uskoro izdr`avali pola ju`noafri~kog stanovni{tva. vladinih ~inovnika ili obi~nih naseljenika i tek kad je bilo isuvi{e kasno i kad su ve} izgubili svoj udeo u bogatstvu lova na zlato. shvatili su da novi idol Zlato nije uop{te nepomirljiv sa njihovim idolom Krvi. pa su je i pribavili.. op.36 ali nije moglo i nije postalo osnov novog ekonomskog poretka. nisu bili roba u istom smislu i nisu se proizvodili na isti na~in kao vuna u Australiji. prodavali su svoje dijamantima krcate posede u Kimberliju i farme sa rudnicima zlata blizu Johanesburga i na volovskim kolima odlazili opet u divljinu unutra{njosti. Jedini deo ju`noafri~kog stanovni{tva koji nije imao i nije `eleo da ima udela u iznenadnoj eksploziji aktivnosti u zemlji bili su Buri. meso na Novom Zelandu ili p{enica u Kanadi. polovina stanovništva se direktno ili indirektno hrani od zlatnih rudnika i . Buri su se pla{ili i zazirali od onoga {to se zapravo nikada nije dogodilo. koji naravno nikad ne bi mogli da toleri{u fantasti~ne disparitete me|u crnim i belim nadnicama. kao Jevreji. i da }e ih otuda po{tedeti dosadnog insistiranja britanskih ~inovnika na zakonu i iritiraju}eg koncepta ljudske jednakosti koji su propovedali hri{}anski misionari. Zlato. p. naime od industrijalizacije zemlje. Barnato je veselo otkrio da je “Transvaalska vlada 35 J. oja~avaju}i na taj na~in o~igledno uticaj britanske vlasti na Rtu.

cit. me|utim. . A Series of Biographies.40 i dok je uspon nacisti~ke Nema~ke i svesni poku{aj nacista da preobraze nema~ki narod u rasu zna~ajno oja~ao politi~ku poziciju Bura. 1944. Velika Britanija je prestala da se trudi da zadr`i kontrolu nad vitalnim odnosima izme|u belih i crnih. me|utim. koji su tra`ili vladinu za{titu svog ogromnog profita u udaljenim zemljama kao ne{to normalno.). chapter “From Cairo to the Cape”. Za Bure je predstavljalo malu razliku to {to oni koji su uveli ovu vrstu nasilja u mra~ne afere 37 Vidi Paul H. Oni su nekako razumeli da je finansijer klju~na figura u kombinaciji suvi{nog bogatstva i suvi{nih ljudi. Buri su mrzeli finansijere i pla{ili su ih se vi{e nego drugih stranaca.. London.143144). dok je on uglavnom bio uslovljen investicionim interesima. 38 Kiewiet (op. britanskog ili burskog.39 Danas se svi delovi stanovni{tva.. Sada je. na bezakonje rasnog dru{tva.38 Kada su izgubili rat.” 39 “^esto kolebljivo i nepouzdano dr`anje britanskih dr`avnika u generaciji pre Burskog rata mo`e se pripisati neodlu~nosti britanske vlade izme|u obaveza prema domorocima i obavezama prema beloj zajednici. to je jedna od ono malo stvari u kojima se oni sla`u” (James... Emden. 47) 41 Uglavnom zahvaljuju}i metodama Alfreda Bajta. došao da kupi dijamante za jednu hamburšku firmu. ve} neograni~ena kompanija od nekih dvesta hiljada deoni~ara. još jedan “niz okolnosti”: “Svaki pokušaj britanske vlade da obezbedi olakšice ili reforme od transvalske vlade ~inio je od nje neizbe`no agenta rudarskih magnata.. to jest. nema~ki poraz je nije oslabio.41 Rat sa Britancima je..RASA I BIROKRATIJA 205 kao nijedna druga vlada na svetu. uklju~uju}i i britansku vladu.. Buri nisu izgubili vi{e nego {to su po slobodnoj volji napustili. organizovani radnici ili kapitalisti. Bilo je prili~no o~igledno da su ga pripremili strani investitori... 40 “Postoji.. Dauning strit se predao sve do dr`avne granice (Kiewiet. koji je 1875. potpuno pogrešno shvatanje da se Buri i narodi engleskog porekla u Ju`noj Africi još uvek ne sla`u kako da tretiraju domoroce. Naprotiv. Burski rat iznudio odluku o domoroda~koj politici. Velika Britanija je davala podršku kapitalu i rudarskim investicijama bez obzira da li su to u Dauning stritu jasno shvatali. op.. me|utim. svoj udeo u bogatstvu. ne{to {to je manje-vi{e bilo niz nesporazuma kona~no je dovelo do britansko-burskog rata za koji su Buri pogre{no verovali da je kulminacija dugoro~nog zahteva britanske vlade za ujedinjenje Ju`ne Afrike. ali su oni definitivno zadobili pristanak svih drugih evropskih elemenata. p. cit. 138-139) pominje.”37 Sli~no tome. U uslovima mira britanska vlada je obe}ala da ne}e ~initi nijedan pokušaj da promeni politi~ki status domorodaca pre nego što da autonomiju bivšoj republici. uskoro pokazao jedan jo{ presudniji aspekt. cit. Jews of Britain. op. To zapravo uop{te nije vlada. da je njegova funkcija da preobrati u su{tini prolazan lov na zlato u stalni posao. op. sla`u u rasnom pitanju. U toj epohalnoj odluci britanska vlada je odstupila od svog humanitarnog polo`aja i omogu}ila burskim vo|ama da izvojuju odlu~nu pobedu u mirovnim pregovorima što je ozna~ilo njihov vojni poraz. cit. kao da vojske anga`ovane u ratu protiv stranih naroda nisu ni{ta drugo do doma}e policijske snage ume{ane u sukob doma}ih kriminalaca. “Do tada su samo špekulanti bili deoni~ari u rudni~kim avanturama. Bajtov metod je zainteresovao i cenjene investitore” (Emden. p.

dok su se u istoj godini profiti od stranih investicija popeli do 90 ili 100 miliona funti.. A. 43 Uporedi poglavlje V.). U 1899. Roudz. Otkri}e zlatnih rudnika u Ju`noj Africi podudarilo se sa prvim modernim pogromima u Rusiji. Isto tako. Imperialism. razmene robe ili normalnog bankarskog poslovanja. Vidi J. fantomske egzistencije i su{tinske uzaludnosti ~ak i u normalnoj ekonomiji. {to je tipi~no za mnoge ju`noafri~ke doga|aje. On je zato `eleo da kompanija nema nikakve veze sa politikom.. . Finansijeri nikoga nisu zaista eksploatisali i oni su imali najmanje kontrole nad tokom svojih poslovnih avantura. me|utim. tako da su krupni i sitni trgovci izgubili premo} nad finansijerima. nisu imali ni potreban politi~ki uticaj niti dovoljno ekonomske mo}i da uvedu politi~ke ciljeve i da primene nasilje u {pekulaciji i kockanju. oni bi tamo jedva igrali ikakvu ulogu u me|unarodnoj gomili o~ajnika ili lovaca na bogatstvo da nekoliko Jevreja finansijera nije imalo vode}e pozicije i smesta pokazalo interesovanje za prido{lice koji su o~ito mogli da ih zastupaju me|u stanovni{tvom. trgovina samim kapitalom nesrazmerno je porasla. uz to su profiti od investicija u stranim zemljama uskoro po~eli da rastu mnogo br`e od trgova~kih profita. ve} isklju~ivo kroz provizije. koji su uglavnom bili Jevreji i samo zastupnici. Hobson. U na{em kontekstu to je va`no jer daje onaj ukus nerealnosti. kao Sesil Roudz. tako da je jedan mali broj jevrejskih emigranata oti{ao u Ju`nu Afriku. Samim tim oni su dobili va`nu poziciju. O~igledno da investicije zahtevaju mnogo svesniju dugoro~nu politiku eksploatacije nego što je puka trgovina. 1938. bili zna~ajni predstavnici imperijalizma u po~etnom periodu. 44 Porast profita od stranih investicija i relativni porast stranih trgovinskih profita karakterišu ekonomsku stranu imperijalizma.206 IMPERIJALIZAM proizvodnje zlata i dijamanata sad nisu bili finansijeri. nije bio samo biznismen.. 42 Veoma karakteristi~no s tog stanovišta je bilo Barnatovo dr`anje kada je došlo do stapanja njegovih poslova sa Roudzovom grupom. zna~ajno je {to se upravo element gomile u jevrejskom narodu pretvorio u finansijere. London. manje verovali u profit a vi{e u ekspanziju radi ekspanzije. Umesto puke trgovine robom i pukog profita od proizvodnje. bilo da su se te avanture pretvorile u obi~ne prevare ili u zdrave poduhvate koji su se naknadno u~vrstili. procenjeno je da je celokupna strana i kolonijalna trgovina donela Velikoj Britaniji dobit od samo 18 miliona funti.43 Oni su iskoristili preveliku proizvodnju kapitala i potpun preokret ekonomskih i moralnih vrednosti koji ju je pratio.42 Finansijeri. ne bi bilo Sesila Roudza” (ibid. koji nisu presudan ali jesu bitan faktor u imperijalizmu. beleška 34.44 Glavna ekonomska karakteristika finansijera jeste da on ne zara|uje profit od proizvodnje i eksploatacije..” Ovo pokazuje koliko je Barnato grešio kada je rekao “da sam prihvatio poduku Sesila Roudza. p. “Za Barnata je stapanje bilo puka finansijska transakcija u kojoj je on `eleo da pravi novac. nego ljudi koji su se nekako podigli iz same gomile i. 53 ff. Nema sumnje da su finansijeri. Me|utim. a ne vlasnici vi{ka kapitala.

gajili prema njima posebnu mr`nju. bili suvi{ni kao i drugi ju`noafri~ki doseljenici. gde je trgovac bio u poziciji da izgubi status u okviru ekonomije zemlje u odnosu na finansijera. u kategorijama klase. rukovali protokom i investiranjem kapitala u rudnike zlata i dijamantska polja i uskoro su postali istaknutiji od svih ostalih. Oni su to radili svuda. Ovde su. i u ~ije redove zato vi{e nisu mogli da se asimiluju. u velikoj meri oni su pokrenuli taj savez. u koje su do{li uglavnom napustiv{i zemlje iz kojih su poticali da bi oku{ali sre}u u me|unarodnom berzanskom kockanju. me|u kojima su se najistaknutiji okrenuli takvim delatnostima kao što su ribarenje. . kao prema otelovljenju |avolskog principa uvedenog u normalni svet “crnih” i “belih”. U samoj ju`noj Africi. Jevreji dovedeni u sred rasnog dru{tva i skoro automatski su ih Buri izdvojili od sveg ostalog “belog” naroda. prido{lice Barnatos. Beits. a lovci na bogatstvo u svetu legitimnog rada. ve} kao prema razli~itoj “rasi”.RASA I BIROKRATIJA 207 Finansijeri Jevreji su do{li iz prakti~no svih zemalja na kontinentu u kojima su. Pripadali su toj novoj kasti jevrejskih finansijera kakve od sedamdesetih i osamdesetih nadalje. Drugim re~ima. Semi Marks su mnogo lak{e nego u Evropi potisnuli starije doseljenike Jevreje sa ~elnih pozicija. u industriju dijamanata gde. me|utim. iako te{ko igde drugde.45 U Ju`noj Africi. Ta je mr`nja bila utoliko o{trija {to je de45 Rani jevrejski doseljenici u Ju`noj Africi u osamnaestom i u prvoj polovini devetnaestog veka bili su avanturisti. finansijeri Jevreji su postali isto toliko suvi{ni u legitimnom jevrejskom bankarstvu kao {to je bogatstvo koje su oni predstavljali postalo suvi{no u legitimnom industrijskom preduze}u. prvi put. Kasnije su oni bili skoro naterani u Kimberli. ne samo kao prema predstavnicima celog preduze}a. lov na foke i na kitove (bra}e De Pas) i uzgajanje nojeva (porodica Mozental). Sasvim je razumljivo da su sve fantasti~ne ideje o tajnoj me|unarodnoj mo}i Jevreja – ideje koje su izvorno bile rezultat blizine jevrejskog bankarskog kapitala dr`avnoj sferi biznisa – postale ovde otrovnije nego na evropskom kontinentu. na veliko o~ajanje starijih jevrejskih porodica koje su bile isuvi{e slabe da zaustave beskrupuloznost prido{lica i stoga su bile prezadovoljne makar kad su ovi kasnije odlu~ili da prenesu polje svojih aktivnosti preko mora. Oni su bili dosta druga~iji od nekoliko etabliranih porodica jevrejskih uglednika ~iji je uticaj stalno rastao posle 1820. nalazimo u svim evropskim glavnim gradovima. koje su prirodno podsticale op{te popularne iluzije u vezi sa politi~kom mo}i Jevreja po celom svetu. nikada nisu postigli takvu nadmo} kao Barnato ili Bajt. ^injenica da su to ljudi jevrejskog porekla dodala je nedefinisan simboli~an ukus njihovoj ulozi finansijera – ukus su{tinskog besku}ni{tva i neukorenjenosti – i ta ~injenica je poslu`ila da se uvede element misterije. kao i da se cela stvar simbolizuje. oni su bili tre}i ~inilac u po~etnom savezu izme|u kapitala i gomile. za njima su posle sredine veka došli trgovci na veliko i na malo. Ovome se moraju dodati njihove stvarne me|unarodne veze.

Oktober. XV. njihova pozicija u ju`noafri~kom dru{tvu bila je tako nesigurna da je za njih bilo u pitanju mnogo vi{e od samog opadanja uticaja. “To nije ~isto nov~ana transakcija. Bili su primorani da trguju svojim uticajem. op. “Die Judenfrage in Sued-Afrika” u Der Weltkampf. Davno pre nego {to su nacisti svesno podstakli antisemitski pokret u Ju`noj Africi. op. kao {to je Sesil Roudz vrlo otvoreno rekao kada je kupio sebi ulaz u Barnatov trust dijamanata po{to je sjedinio svoju kompaniju De Beers sa kompanijom Alfreda Beitsa. istu takvu prido{licu i avanturistu kao i oni {to su. Neograni~eno poverenje ovih trgovaca dijamantima iz Kimberlija delovalo je kao magnet na pripadnike iste vere kod ku}e.” (ibid. kona~no je prihvatio uva`eni engleski bankarski biznis sa kojim su ipak jevrejski finansijeri imali bolje veze nego iko drugi. judaizam je izgledao kao direktan izazov i suparnik. Barnato je `iveo `ivot d`entlmena osam godina. 14. 49 Emden. Vol. 48 “Put od jednog Jevrejina (u ovom slu~aju Alfred Bajt iz Hamburga) do drugog je lak. samo ako postignu neki status u dru{tvu – {to je u ovom slu~aju zna~ilo prijem u ekskluzivne britanske klubove. rasni problem se u obliku antisemitizma ubacio u sukob uitlander-a i Bura. ^im je industrija zlata i dijamanata dostigla stepen imperijalisti~kog razvoja i ~im su deoni~ari na daljinu zatra`ili politi~ku za{titu svojih vlada. uzeo investicionu politiku iz engleskih u sopstvene ruke i postao centralna figura na Rtu. protivno polo`aju jednog d`entlmena. . sa njihovim starijim i autenti~nijim zahtevom za izabrano{}u.). Sedamdeset pet procenata dividendi koje su se ispla}ivale deoni~arima i{le su u inos46 Ernst Schultze. 178. pp.48 “Nijedna od engleskih banaka ne bi pozajmila nijedan {iling na osnovu sigurnosti deonica zlata. biti te`e nego ikog drugog uveriti u opravdanost burskih zahteva za izabrano{}u. Dok je hri{}anstvo jednostavno poricalo princip izabranosti kao takav. cit.” Pri~a se da je Roudz rekao Barnatu: “Nudim Vam da od Vas napravim d`entlmena”. Oni nisu imali svoju vladu u domovini kojoj bi se obratili. zahvaljuju}i njima. Roudz je otišao u Englesku da se vidi sa lordom Rotšildom i Rotšild se sporazumeo s njim. Jevreji vi{e nisu mogli da odr`e svoju va`nu ekonomsku poziciju.46 {to je utoliko zna~ajnije jer va`nost Jevreja u ju`noafri~koj ekonomiji zlata i dijamanata nije pre`ivela prelaz vekova. cit. Sesila Roudza. Mogli su da o~uvaju ekonomsku sigurnost i stalnu naseljenost u Ju`noj Africi.. {to je njima bilo potrebnije nego ijednoj drugoj grupi uitlanders-a.208 IMPERIJALIZAM limi~no bila izazvana sumnjom da }e Jevreje. 47 Barnato je prodao svoj deo Roudzu da bi bio uveden u Kimberli klub.47 Ali ti Jevreji su imali da ponude vi{e od same ekonomske mo}i.”49 Potera za zlatom postala je potpuno razvijeno imperijalisti~ko preduze}e tek po{to je Sesil Roudz li{io Jevreje poseda. 1938.85. No. a zatim je po~inio samoubistvo. Vidi Millin.

hroma. zanemarivanje svih autenti~nih industrijskih preduze}a bilo je naj~vr{}a garancija za izbegavanje normalnog kapitalisti~kog razvoja. 333).000 zaposlenih Bantu crnaca i platila belim nadni~arima iznos koji je narastao za 200 posto51. kalaja. najva`nijem. liskuna i grafita. A razvoj tih sekundarnih industrija obeshrabile su kompanije rudnika zlata i. cit. platine. u: Nazi Conspiracy.RASA I BIROKRATIJA 209 transtvo.. IV. Rasni svet Bura nije imao vi{e koga 50 “Ju`na Afrika je koncentrisala skoro svu svoju industrijsku energiju iz vremena mira na proizvodnju zlata.. i javno mnjenje je uskoro iznudilo promene u politici zapošljavanja mnogih slu`benika. pobe|ivali su ovi drugi. cit.. pa tako i prepreka za normalan kraj rasnog dru{tva. Burima je trebalo nekoliko decenija da shvate da nemaju razloga da se pla{e imperijalizma. a ogroman deo u Veliku Britaniju. op. S druge strane.” .50 Ovom politikom. zajedno sa rudnicima uglja i šakom fabrika koje su proizvodile robu široke potrošnje. Imperijalizam je bio voljan da napusti takozvane zakone kapitalisti~ke proizvodnje i njihove egalitarne tendencije sve dok su profiti od odre|enih investicija bili sigurni. p. Ali. po{to on ne}e ni razviti zemlju kao {to su bile razvijene Australija i Kanada. uveo je na samom Rtu onu tipi~nu imperijalisti~ku ekonomsku politiku prenebregavanja svih industrijskih preduze}a koja nisu u vlasni{tvu deoni~ara na daljinu. u velikom stepenu. i Ju`na Afrika je postala prvi primer onoga {to se mo`e dogoditi kad god gomila postane dominantni ~inilac u savezu gomile i kapitala. te da je takva politika sveta du`nost svake nacionalne vlade. Rentabilnost je preko no}i uni{tena kada je vlada otpustila 17. vlada” (James. ruda~e. mangana. To je kona~no vodilo ka ukidanju zakona ~istog profita. 51 James. U jednom pogledu. tako da su na kraju ne samo kompanije rudnika zlata ve} i sama vlada obeshrabrivale eksploataciju obilnih naslaga te{kih ruda i proizvodnju robe {iroke potro{nje. 113 Himmler.. Roudz je uspeo da zainteresuje britansku vladu za svoje poslove. Prose~ni investitor je ulagao novac u zlato jer je ono nudilo najbr`i i najve}i obrt. tro{kovi lokalne vlasti postali su nesnosni kada su doma}i municipalni slu`benici zamenjeni belima. op.. niti }e pedantno crpeti profite od zemlje. op. Motivi profita bili su s vremena na vreme `rtvovani zahtevima rasnog dru{tva. Ju`na Afrika je isto tako imala strahovite naslage gvo`|a. 111-112. To je. azbesta. ~esto po stra{nu cenu. olova. bakra. 616 ff. cit. ubedio ju je da su ekspanzija i izvoz instrumenata nasilja neophodni da bi se za{titile investicije. budu}i sasvim zadovoljan visokim obrtom investicija na jednom odre|enom polju. Roudz je uveo najmo}niji faktor za eventualno smirivanje Bura. Color Bar Bill je kona~no isklju~io sve crne radnike iz mehani~kih poslova i naterao industriju na stra{an porast proizvodnih tro{kova. bilo poznato kao ’sekundarna’ industrija. pp. Buri su ostali neprikosnoveni gospodari zemlje: kad god bi racionalan rad i proizvodna politika do{li u sukob sa rasnim stavovima. “Vlada je ra~unala da je to dobar primer za privatne poslodavce.

(Vidi Schultze. p. a da toga nisu bili svesni i pod pritiskom posebnih okolnosti. Te su cifre veoma upadljive ako se zna da se ukupna imigracija za isti period posle odbitka emigranata popela na 14 241 osobu. prihvatili su rasizam kao i svi drugi.52 Na prvi pogled iznena|uje da je `estoki antisemitizam nad`iveo nestanak finansijera Jevreja kao i uspe{nu indoktrinaciju rasizmom svih delova evropskog stanovni{tva. 53 Ovde ponovo mo`e da se primeti drasti~na razlika izme|u ranijih naseljenika i finansi- jera do kraja devetnaestog veka. Oni nisu napustili zemlju. Jevreji su razbili njen najva`niji sklop uvode}i u ju`noafri~ku ekonomiju ~inilac normalnosti i proizvodnje. Jevreji su u~inili mnogo da izgrade sekundarne industrije Ju`ne Afrike – to jest. op. op. vlasnici trgovina i ljudi iz profesija. Umesto toga. bio je potomak porodice koja se u Ju`nu Afriku naselila u ranom devetnaestom veku (Emden. a rezultat je bio da je g. op. u Ju`nu Afriku je imigriralo 12 319 Jevreja. ve} su trajno54 zauzele jedinstven polo`aj za belu grupu: nisu pripadali ni “`ivotnom soku” Afrike niti “siroma{nom belom otpadu”.) Ako uporedimo ove cifre sa imigracionom tabelom iz beleške br. cit. 46). 55 “Zadrte burske nacionalisti~ke vo|e osu|ivale su ~injenicu što ima 102 000 Jevreja u Uniji.53 Ipak su. najve}i broj su “beli okovratnici”. Drugim re~ima. 6. cit. op. kada je Parlamentu odneo nacrt zakona da se iz Unije proteraju svi Jevreji.56 Ova promena u ekonomskoj funkciji. Prvi znak “nenormalnog” pona{anja do{ao je odmah po{to su finansijeri Jevreji izgubili svoj polo`aj i industriji zlata i dijamanata. cit.210 IMPERIJALIZAM da se boji. negrofilni ~lan kejpskog parlamenta. imao entuzijasti~nu podr{ku svih siroma{nih belaca u celom burskom stanovni{tvu. 67-68. na primer. preobra`aj ju`noafri~ke jevrejske zajednice od najmutnijih karaktera u mutnom svetu zlata i rase u jedini 52 James. 108.55 Jevreji su postali fabrikanti name{taja i ode}e. i njihovom pona{anju prema crnim ljudima nije se imalo {ta prigovoriti. najmanje belih radnika ~iji su se sindikati `alili da Color Bar Bill nije i{ao dovoljno daleko. p. raskinuli sa jednom od najmo}nijih tradicija ove zemlje. lekari.. dok je samo 461 napustio zemlju. Saul Salomon. .). advokati i novinari. i da su se. vlasnici radnji ili pripadnici neke druge profesije. i 1930. 56 Ibid. sledi da su Jevreji ~inili oko tre}inu ukupne imigracije u Ju`nu Afriku dvadesetih godina. Jevreji svakako nisu bili izuzetak od tog pravila. bez obzira na to koliko su mislili da su se dobro prilagodili uslovima gomile u zemlji i njenom rasnom dr`anju. cit. njihov udeo u godišnjoj emigraciji je manji od 2 posto.. Malan. 54 Izme|u 1924. industrije koje nisu kopanje zlata i dijamanata – usredsre|uju}i se posebno na izradu ode}e i nameštaja” (James.. industrijski slu`benici. naselili tamo za stalno. oni su skoro odmah zapo~eli da izgra|uju one delatnosti i profesije koje su po ju`noafri~kom mi{ljenju “drugorazredne” jer nisu povezane sa zlatom. za razliku od svih ostalih kategorija uitlanders-a.

oni od rase nisu napravili feti{. prvi put. Jevreji su potpuno sami. je zabranila svaku dalju imigraciju iz Indije ili ijednog drugog dela Azije. ne kao slika bilo ~ega ili bilo koga. po{to je rasni princip istisnuo stariju ideju 57 U devetnaestom veku više od 100 000 indijskih kulija bilo je uvezeno u Natalne planta`e še}era. ukidanje rasnog dru{tva za njih zna~i obe}anje njihovog oslobo|enja. cit. a 1913. jo{ uvek pokazuju lestvicu i mogu}ni postepen razvoj. Oni ipak ne mogu i ne}e da stvore zajedni~ko na~elo sa jedinom drugom grupom koja polako i postepeno izlazi kao pobednik iz rasnog dru{tva: sa crnim radnicima. oni su ih se pla{ili i prezirali ih kao samu sliku uitlanders-a koji bi poku{ali da zemlju promene u normalan proizvodni deo zapadne civilizacije. zaista imaju istinsko rasno poreklo. stigao je kao ~udna. Za ra|anje rasizma i nacionalizma nije bio potreban nacizam i oni su na nacizam uticali samo na posredan na~in. Jeftina indijska i kineska radna snaga suludo se uvozila u Ju`nu Afriku. koji pod uticajem regularnog rada i urbanog `ivota postaju sve svesniji svoje ljudskosti. I kada su Jevreji bili kona~no odvojeni od zlatnog `ivotnog soka uitlanders-a. “vi{e i ni`e vrste”. (Vidi tako|e Schultze. rasizam i antisemitizam su normalna stvar i prirodna posledica status quo-a u Ju`noj Africi. Do{lo je. Oni nisu toliko mrzeli Jevreje kao posrednike suvi{nog bogatstva ili kao predstavnike sveta zlata.57 odmah bi se osetila promena u dr`anju prema obojenom narodu u Aziji gde su.RASA I BIROKRATIJA 211 proizvodni deo stanovni{tva. ispostavilo se da su Buri bili u pravu. Za razliku od nacista.) . ali kad god bi se njen unutra{nji priliv privremeno zaustavio. op. do stvarnih i trenuta~nih povratnih efekata na ju`noafri~ko rasno dru{tvo po pitanju dr`anja evropskih naroda. u Uniji je 142 000 Azijata i bili su tretirani kao afri~ki domoroci. kako bi “beli ~ovek” rekao kad je uprtio svoj teret. i ta ideja na neki na~in izmi~e konceptu dve potpuno razli~ite vrste `ivih bi}a. koji su brojali oko 55 000 1907. tek ovde je po~eo stvarni zlo~in. Kako danas stoje stvari. a nisu mogli da napuste zemlju kao {to bi svi drugi stranci u~inili u sli~nim okolnostima. nego su umesto toga razvili “drugorazrednu” industriju. Razlika je bila jedino u tome {to tu nije moglo biti izgovora i ljudski shvatljivog razloga da se Indijci i Kinezi tretiraju kao da nisu ljudska bi}a. S druge strane. Istina da je rasna ideja bila pone{to modifikovana u Aziji. za razliku od “belih”. jer je ovde svako trebalo da zna {ta radi. Godine 1931. ljudi tretirani na skoro isti na~in kao oni afri~ki divljaci koji su Evropljane pla{ili bukvalno do izbezumljenja. britanska vlada je naredila repatrijaciju svih kineskih rudara. Godine 1910. Iako. Za njima su sledili kineski radnici u rudnicima. Jevreji protiv sebe imaju zajedni~ko neprijateljstvo svih onih koji veruju u rasu ili zlato – a to je prakti~no celo evropsko stanovni{tvo u Ju`noj Africi. kojima su rasizam i antisemitizam bili glavno politi~ko oru`je za razaranje civilizacije i uspostavljanje nove dr`avne strukture. ~iji bi motivi profita najzad smrtno ugrozili fantomski svet rase. me|utim. postali stvarna pretnja rasnom dru{tvu. zastarela potvrda prvobitnih burskih strahova. U izvesnom smislu.

~ovek mo`e sopstveni narod da gurne na poziciju gospodara. da dru{tva mogu da funkcioni{u po principima druk~ijim od ekonomskih i da takve okolnosti mogu da favorizuju one koji bi u uslovima racionalizovane proizvodnje pripadali deprivilegovanima. nije mnogo neumesno insistiranje Ju`ne Afrike da svoj ekonomski `ivot mora da organizuje tako da obezbedi dominantnu poziciju bele rase” (Kiewiet. Trenutno je manje zna~ajno (iako je za totalitarne vladavine bilo od ve}e va`nosti) jedno drugo iskustvo u afri~kom rasnom dru{tvu. jer ako je pravac starije kolonizacije bio da se probiju do ne~ega. da joj u tu svrhu nije ~ak potrebna ni revolucija. Afri~ki kolonijalni posedi postali su najplodnije tlo za ono {to je kasnije postalo nacisti~ka elita. 13. ovo oru`je se mnogo svesnije primenjivalo za potrebe vlasti i eksploatacije nego u Africi. Bili su savr{eno voljni da plate cenu. i da strani ili zaostali narodi nude najbolje mogu}nosti za takvu taktiku. cit.. Potpun uticaj afri~kog iskustva prvo su shvatili vo|e gomile... cit. . 60 “Kada su se ekonomisti izjasnili da su više nadnice jedan oblik pobune i da je zašti}eni rad neekonomi~an. Ju`noafri~ko rasno dru{tvo dalo je gomili veliku lekciju o onome o ~emu je ona uvek imala konfuzan nagove{taj: da grupa kojoj su privilegije uskra}ene mo`e ~istim nasiljem stvoriti klasu ni`u od sebe. p.. burska pri~a jasno je pokazala da ~ovek mo`e isto tako do}i “iz zemlje koja je postala vode}a u ekonomskoj i intenzivnoj kultivaciji. dat je odgovor da je dobro što se ~ini `rtva ako nesre}ni elementi u belom stanovništvu kona~no na|u sigurno tlo u modernom `ivotu. 13. naime to da motivi profita nisu sveti i da se mogu nadvladati. op. Ovde su se izle~ili od iluzije da je istorijski proces neizostavno “progresivan”.. Tre}i rajh prihvata autarhiju. /a/ da postepeno postane pastir i lovac”. I znali su iz svojih iskustava sa ljudima skupljenim sa sve ~etiri strane sveta u Ju`nu Afriku da }e sva gomila zapadnog civilizovanog sveta biti uz njih. 59 Kiewiet. koji su odlu~ili da i oni moraju da pripadaju rasi gospodara. oni ostali njihovi neprikosnoveni gospodari.59 Te vo|e su veoma dobro razumele da su.. da opadnu do nivoa rasne organizacije. cit. op.. 224 i 245). op. upravo zato {to su Buri potonuli nazad do nivoa divlja~kih plemena. U generaciji koja je videla kako Engleska napušta slobodnu trgovinu. p.. kako Amerika napušta zlato kao meru.” “Ali nije samo u Ju`noj Africi glas konvencionalnog ekonomiste prolazio nezapa`eno do kraja Velikog rata. ve} da se mo`e povezati sa grupama vladaju}ih klasa. p.212 IMPERIJALIZAM tu|ih i ~udnih naroda u Aziji. “Holan|ani su se probili na drugu stranu od svega”58 i ako je “ekonomska istorija nekada u~ila da se ~ovek razvio postepenim koracima od `ivljenja od lova do pastirskog gajenja `ivotinja i kona~no do naseobina i do poljoprivrednog `ivota”. Ovde su oni svojim o~ima videli kako narodi mogu biti preobra}eni u rase i kako. ako bi time mogli da kupe gospodarstvo nad drugim “rasama”. prosto preuzimanjem inicijative u tom procesu.60 58 Barnes.. kao Karl Peters.

Takve istorijske promene ~injenica pronosile su se kroz legende od davnih vremena. Nikada ne pripovedaju}i ~injenice pouzdano. a birokratija u Al`iru. Tako su oni koji su bili suo~eni sa svr{enom ~injenicom i zauzeti time da sa~uvaju ono {to je slu~ajno postalo njihovo. obe}avale su bezbedan put kroz neograni~ene prostore budu}nosti. tra`i obja{njenje i tuma~enje pro{losti za koju misli da krije tajanstveni klju~ njegove budu}e sudbine. a legende koje je prosanjala britanska inteligencija odigrale su odlu~uju}u ulogu u formiranju karaktera birokrate i tajnog agenta britanskih slu`bi. naroda. Rasa je. ^ovek. rasa je otkrivena u Ju`noj Africi. Legende su ga napravile gospodarom onoga {to nije uradio i sposobnim da se nosi sa onim {to nije mogao da zaustavi. a kojima je istovremeno bila potrebna njihova posebna za{tita. prva je bila prosto svesna reakcija na plemena ~ije ljudskosti se evropski ~ovek stideo i pla{io. Egiptu i Indiji. U . a birokratija je bila rezultat odgovornosti koju nijedan ~ovek ne mo`e da snosi za svoje bli`nje i nijedan narod za neki drugi narod.RASA I BIROKRATIJA 213 III: Karakter imperijaliste OD DVA glavna sredstva imperijalisti~ke vladavine. koji je uvek nevoljni naslednik delâ drugih ljudi. carstva. potrebne upravo zato {to bi sama istorija smatrala ~oveka odgovornim za dela koja nije po~inio i za posledice koje uop{te nije predvideo. Istina drevnih legendi – {to im daje fascinantnu aktuelnost ~ak i vekovima po{to su se gradovi i carstva i narodi kojima su oni slu`ili rasuli u prah – nije bila ni{ta do oblik u kome su pro{li doga|aji izmi{ljeni da bi odgovarali condicio humana uop{te i politi~kim aspiracijama posebno. morali da na|u tuma~enje koje mo`e da pretvori slu~ajnost u neku vrstu voljnog ~ina. Legende su uvek igrale mo}nu ulogu u stvaranju istorije. uvek optere}en odgovorno{}u koja se pokazala kao posledica beskrajnog lanca doga|aja pre nego svesnih ~inova. one su nudile istinu izvan realnosti. kome nije dat dar da ne radi. a ipak uvek izra`avaju}i njihovo pravo zna~enje. dok je druga bila posledica one administracije kojom su Evropljani poku{avali da vladaju stranim narodima koje su u pore|enju sa sobom smatrali beznade`no inferiornim. Samo u iskreno izmi{ljenoj pri~i o odre|enim doga|ajima ~ovek je pristao da prihvati svoju odgovornost za njih i da pro{le doga|aje smatra svojom pro{lo{}u. Preterano ose}anje odgovornosti kod britanskih administratora Indije koji su do{li posle Berkovih “kr{ioca zakona” imalo je materijalnu osnovu u ~injenici da je Britanska imperija zapravo ste~ena u “trenutku rasejanosti”. Legende su bile duhovni temelj svakog drevnog grada. drugim re~ima. bila bekstvo u neodgovornost gde ni{ta ljudsko vi{e ne mo`e da postoji. pam}enje izvan se}anja. Legendarna obja{njenja istorije uvek su slu`ila kao zastarele ispravke ~injenica i realnih doga|aja.

Vode. dr`e}i svet. one ne ciljaju na univerzalno obja{njenje. kao {to ideologije privla~e prosek. 61 Rudyard Kipling. jedan za Sunce a jedan za brod koji vas nosi. “Osvoji}ete svet”. Autor imperijalisti~ke legende je Radjard Kipling. “a da niko ne opazi kako ste to uradili. nijedna politi~ka struktura ne}e probuditi vi{e legendarnih pri~a nego Britanska imperija. nisu ideologije. ka`e Kipling. I dok je legenda o britanskoj imperiji malo imala veze sa realnostima britanskog imperijalizma. ponudilo je najmo}nije i sveobuhvatno legendarno obja{njenje ljudske sudbine kao jedini mogu}i put iskupljenja i spasenja. polazi od elementarne realnosti naroda Britanskih ostrva. njena je tema Britanska imperija. Izgleda da je dosta zna~ajno {to uspon nacionalnih zajednica nije nigde pratila legenda o osnivanju i {to je prvi jedinstven napor u modernim vremenima u~injen ta~no kada je opadanje nacionalnih zajednica postalo o~igledno i kada je izgledalo da je imperijalizam zauzeo mesto staromodnog nacionalizma. Devetnaesti vek nam je ponudio ~udnovat spektakl skoro istovremenog ro|enja najrazli~itijih i kontradiktornih ideologija od kojih je svaka tvrdila da zna skrivenu istinu o ina~e nerazumljivim ~injenicama. Jer legende privla~e ono najbolje u na{e vreme. bila im je potrebna i oni su zadobili pomo} triju elemenata. dok {u{kanja o stra{nim tajnim zakulisnim mo}ima privla~e upravo najgore.. Hri{}ansko tuma~enje istorije. pojavile su se nove vrste istorijskih obja{njenja. osim ^etiri dara – jedan za More. i to pronalaskom broda. Cvetanje istorijskih i politi~kih legendi je prili~no grubo okon~ano ro|enjem hri{}anstva. dr`a}ete svet a da niko ne sazna kako ste to uradili i nosi}ete svet na ple}ima a da niko ne vidi kako ste to uradili. “The First Sailor” u: Humorous Tales. Ali ni vi ni va{i sinovi ne}ete dobiti ni{ta od tog posli}a. jedan za Vetar.214 IMPERIJALIZAM tom smislu legende nisu samo jedno od prvih se}anja ~ove~anstva ve} zapravo pravi po~etak ljudske istorije. Bez sumnje. . osvojiv{i svet. nego lutanje britanskog naroda od savesnog osnivanja kolonija do vlasti i dominacije nad stranim narodima po celom svetu. nose}i svet na ple}ima – na kopnu ili na moru ili u vazduhu – va{i sinovi }e uvek imati ^etiri dara. Osniva~ka legenda.. kada je put ka spasenju postao nesiguran element li~ne vere pre nego univerzalna teorija primenjiva na sva zbivanja.61 Kako su okru`eni morem. od Adamovih dana do Stra{nog suda. kako je Kipling pri~a. Jer. 1891. Vatre i Sunca. Brod je omogu}io sklapanje opasnog saveza sa elementima i u~inio je Engleza gospodarom sveta. ve} se uvek bave konkretnim ~injenicama. Tek po{to je duhovno ujedinjenje hri{}anskih naroda otvorilo put pluralnosti nacija. me|utim. njen rezultat karakter imperijaliste (imperijalizam je bio jedina {kola karaktera u modernoj politici). ona je najbolje sinove Engleske naterala ili namamila da joj slu`e. Legende.

u kojoj porodica ^in “slu`i Indiji iz generacije u generaciju.” Pri~ica “Prvi mornar” je toliko bliska drevnim osniva~kim legendama po tome {to Britance predstavlja kao jedini politi~ki zreo narod.. . ka ~udnim i naivnim narodima da istrebljuju brojne ale koje su ove vekovima napastvovali. porodica ^in je zaista “sre}nija od mnogih ljudi”. Njihova jedina nagrada je “grob predaka” i porodi~na legenda u koju je verovalo celo indijsko pleme. ne mnogo va`an u hijararhiji vojnih slu`bi. Kako proti~e moderan `ivot. ali od velike va`nosti {to se indijskog plemena ti~e. to jahanje po zemlji je “siguran znak rata ili po{asti ili – ili ne~eg drugog”. ima svog tigra – osedlanog tigra koga ja{e kad god oseti taj nagon. Ipak u samoj Engleskoj je bilo izvesne stvarnosti koja je odgovarala Kiplingovoj legendi i ~inila je uop{te mogu}nom.. iako se one uop{te nisu koristile u politi~koj realnosti kojom su vladali Sesil Roudz i lord Kerzon.RASA I BIROKRATIJA 215 Duga~kih lica i sporog govora i te{ki – prokleto te{ki – u rukama }e im oni biti.” Na `alost. ovi su bili upravo dovoljno stari da aktiviraju “plemenite snove”. narod koji se brine o zakonu i o dobrobiti sveta u sred varvarskih plemena koja niti brinu niti znaju {ta dr`i svet na okupu. manje o~igledna tradicija. Ima vi{e o zrnca istine u drugoj Kiplingovoj pri~i “Grob njegovog pretka”62. ^injenica da je “breme belog ~oveka” zapravo ili licemerje ili rasizam. plemenitost. A kad posle trideset godina 62 U The Day’s Work. koju padam u isku{enje da nazovem tradicijom istrebljiva~a zmajeva koji su odu{evljeno odlazili u udaljene i neobi~ne zemlje. a to je bilo postojanje takvih vrlina kao {to su vite{tvo. isto toliko je stvarna i jedna druga. svet je i pazio i znao i video kako su oni to radili i nikakva pri~a nalik na ovu nije mogla da uveri svet da oni nisu “dobili ni{ta od tog posli}a”. toj je predstavi nedostajala unutra{nja istina drevnih legendi. kao {to delfini idu jedan za drugim preko otvorenog mora”. Ubili su jelena koji je krao siroma{kovu letinu. 1898. Njihova je {ansa {to su bili ro|eni u vreme jednog slu`bovanja koje ih ne`no i prirodno vodi da ostvare najbolje snove mladosti. Kada su drugi de~aci morali da zaborave “plemenite snove”. prema kojoj “duboko po{tovani predak. nije spre~ila nekolicinu najboljih Engleza da to breme ozbiljno preuzmu i da od sebe naprave tragi~ne i kihotske lude imperijalizma. morao da ubije zver svoga pretka da bi ljudi mogli da se vakcini{u bez straha od “rata ili po{asti ili bilo ~ega”. oslobodili ga od nekih naj{tetnijih predrasuda i u velikom stilu ubijali lavove i tigrove. nau~ili ovoga tajnama boljih poljoprivrednih metoda. uvek pomalo vetrobran od svakog neprijatelja – tako }e sinovi mo}i da budu stra`a svima onima koji prolaze morima po svojim pravovaljanim zgodama. hrabrost. Na `alost. a upravo u ovom slu~aju je znak – vakcinacije. Koliko je u Engleskoj stvarna tradicija hipokrizije. Tako je Najmla|i ^in.

^injenica da vi{e slu`be jedva i{ta znaju o ~udnoj du`nosti i avanturama malog poru~nika ^ina. tako da mo} egzistencije g. izvesno o~uvanje i mo`da okamenjivanje de~a~ke plemenitosti. On se u trenutku mo`e pretvoriti od poslu{nog. praznoverje i predrasude i jednog i drugog. Vo|en isklju~ivo “ose}anjem `rtvovanja” za zaostalo . ^ina. odvojen vodenim i na ogovaranja otpornim zidovima. Lord Kromer. vicekraljev sekretar i ministar finansija u preimperijalisti~koj vladi Indije. njihov }e parobrod pro}i kraj “trupa{kog broda koji isplovljava i njihovog sina nosi na istok. kolonijalne slu`be su ih odvele iz Engleske i sa~uvale. ka zgodama gde su se tolerisali i ~ak produ`avali njihovi de~a~ki ideali iz osnovne {kole. a obrazovan u sopstvenom narodu u miroljubivoj. kao istrebljiva~a zmajeva koga odre|uje vlada i pla}a vojska. generacija za generacijom. tako da ka`emo. Strane i ~udne zemlje privla~ile su najbolje pripadnike engleske mlade`i od kraja devetnaestog veka. Imperijalizam za njih nije bio ni{ta drugo do slu~ajna mogu}nost da se spasu od dru{tva u kome ~ovek mora da zaboravi svoju mladost ako `eli da odraste. ~ak i kad su se ve} izvrgli u besplodne de~a~ke ideale. uravnote`enoj i lo{e informisanoj Engleskoj. tigrovite zemlje”. junaka iz starih pri~a koji ubija a`daju. Tom zadatku odgovarali su samo oni koji nikada nisu bili u stanju da prerastu svoje de~a~ke ideale. {to je sa~uvalo i infantilizovalo zapadne moralne norme. li{iv{i englesko dru{tvo njegovih najpo{tenijih i najopasnijih elemenata i garantovale su. i sve zajedno je ute{no da je makar sâmo pleme u to uvereno. britanska vlada pla}a za njihovu slu`bu ali uop{te nije jasno kome oni kona~no slu`e. daje njegovom snolikom dvostrukom postojanju spokojnu osnovu u realnosti. podre|enog vojnika Njenog kraljevskog veli~anstva u uzbudljivu i plemenitu figuru u svetu uro|enika. koji su svoju ulogu igrali iza scena zvani~ne britanske vlasti. da ne preobrate ideale svoga detinjstva u zrele mu{ke ideje. da su jedva svesne da je on uspe{na reinkarnacija svoga dede. nisu bili toliko proizvod naivne ma{te primitivnog naroda koliko snova koji su nastavili najbolje evropske i hri{}anske tradicije. kao dodatak ovom bla`enstvu. jo{ uvek je spadao u kategoriju britanskih junaka koji ubijaju a`dahu. Veoma je mogu}e da oni zaista slu`e tom posebnom indijskom plemenu. pa su se zato upisali u kolonijalnu slu`bu. Englesko dru{tvo je i sâmo bilo presre}no da ih vidi kako odlaze u udaljene zemlje. mo`e biti predata slede}oj generaciji. mnogovoljenog za{titnika slabih. Ro|en u srcu “neugledne. Bez sumnje. On je jednostavno odoma}en u dva sveta.216 IMPERIJALIZAM slu`be budu penzionisani. Ni vojnik Njenog veli~anstva niti britanski vi{i ~inovnik nije mogao da nau~i uro|enike ne~emu od veli~ine zapadnog sveta. porodi~noj du`nosti”. on je spreman da stalno `ivi sa dva naroda i ukorenjen je u tradiciju i dobro poznaje jezik. Poenta je u tome da ti ~udni kihotski za{titnici slabih.

67 Egipat je za njega do kraja bio sredstvo. . postao je manje poznat a svemo}an britanski generalni konzul u Egiptu od 1883.RASA I BIROKRATIJA 217 stanovni{tvo i “ose}anjem du`nosti”63 prema slavi Velike Britanije “koja je rodila klasu slu`benika koji su imali i `elju i sposobnost da rukovode”. koja nije bila manje sumanuta i manje {tetna po politiku od fantomskog sveta rase. 66 Citirano iz Kromerove poeme. a deset godina kasnije i mesto dr`avnog sekretara stranih poslova. ekspanzija potrebna radi osiguranja Indije. Vidi Zetland. Tamo je postao prvi imperijalisti~ki administrator. 1908.”66 Kromer je oti{ao u Egipat jer je shvatio da “Englez koji se daleko protegao da zadr`i svoju voljenu Indiju [mora da] ~vrsto stane na obale Nila”.64 on je 1894. 64 Lord Cromer. op. 87. Lord Cromer. ipak..p. do 1907. Tako su oni bili sli~ni po indiferentnosti i uzdr`anosti. 16.. Ibid. Svakako da je postojala provalija izme|u vulgarnog megalomana i obrazovanog ~oveka od `rtve i du`nosti. ve} samo kao sredstva za neke zami{ljene vi{e ciljeve. op. 362. Izuzetna sli~nost izme|u Roudzovog upravljanja u Ju`noj Africi i Kromerove vladavine u Egiptu sastoji se u tome {to ni jedan ni drugi te zemlje nisu gledali kao po sebi po`eljne ciljeve. Vidi Zetland. Roudzove ideje o ekspanziji bile su mnogo naprednije od ideja njegovog uva`enijeg kolege na severu. pp. “The Government of Subject Races” u Edinburgh Review. Ju`na Afrika i Egipat bili su podjednako va`ni ili neva`ni kao stepenice u ekspanziji ograni~enoj samo veli~inom zemaljske kugle. 67 Iz pisma Lorda Kromera iz 1882. p. iako sa njegovog suprotnog kraja i iz suprotnih razloga: Sesil Roudz je oti{ao u Ju`nu Afriku i spasao rtsku koloniju po{to je ona izgubila svu va`nost za Englezovu “voljenu Indiju”. 17-18. 1932. koje bi zadovoljile manjeg ~oveka. p. 65 Lord Kerzon na otkrivanju memorijalne plo~e za Kromera. odbio polo`aj vicekralja. izgubio je ulogu za{titnika “zaostalih naro63 Lawrence J. cit. ekspanzija za njega nije morala da se opravdava takvim senzibilnim motivima kao {to je odr`avanje onoga {to ve} posedujemo. Skoro u istom trenutku dogodilo se da je jedan drugi Englez kro~io na afri~ki kontinent. cit. mo`da “bez premca me|u onima koji su svojim slu`bama proslavili britansku rasu”. oni su do{li do pribli`no identi~nih rezultata i bili su podjednako odgovorni za “Veliku igru” tajnosti. Umesto tih po~asti. January. po odsustvu iskrenog interesovanja za svoje podre|ene. a Indija. “Ekspanzija je sve”. ^im je Kromer po~eo da vlada Egiptom radi Indije. Zetland. a to dr`anje se razlikovalo podjednako od okrutnosti i samovolje doma}ih despota u Aziji kao i od eksploatatorske bezobzirnosti osvaja~a ili od luda~kog i anarhi~nog ugnjetavanja jedne rase od strane druge.65 mo`da poslednji koji je umro u nepomu}enom ponosu: “Nek im bude dovoljna nagrada Britanije / plemenitija cena pla}ena nije / naroda oslobo|enog blagosiljanje / svest o izvr{enoj du`nosti.

. 219. ~lanu Liberalne partije. kolonijalnih slu`bi u imperijalne. 1917.. eksploatacija. Olgin. jo{ uvek dele iste ciljeve. i pisao je da “veoma delikatan mehanizam [~iji] delikatan rad veoma mnogo zavisi od suda i sposobnosti nekolicine li~nosti.. tla~enje ili korupcija izgledaju kao ~uvari ljudskog dostojanstva. podmi}iva~ i podmi}eni makar jo{ uvek `ive u istom svetu. Karijera lorda Kromera je fascinantna jer otelovljuje samu prelaznu ta~ku starijih. tla~itelj i tla~eni.. cit. U pore|enju s tim. sa drugim silama preuzimanje uprave nad zemljom. mo`e da se prosu|uje [samo] ako smo u stanju da imamo u vidu mogu}nost evakuacije.. p. 1885.. Njegove prve reakcije na du`nosti u Egiptu su bile izrazita nelagodnost i zabrinutost zbog dr`avnih poslova koji nisu bili “aneksija” nego “hibridni oblik upravljanja koji se ne mo`e nazvati nijednim imenom i koji tamo nije imao presedana”. p. sa izvesnim stepenom su{tinski bezopasne ta{tine.71 Posle dve godine slu`be. jer on ~ak nije tolerisao ni poslednju kariku izme|u despota i podre|enih. itd”. bez obzira na li~ni doprinos. Ako ta mogu}nost postane tako daleka da nije ni od kakvog prakti~nog zna~aja.69 Po{tenje i suzdr`anost su bili simboli apsolutne podele interesa do ta~ke u kojoj nije bilo dozvoljeno ni da se oni sukobe.. 89.. .218 IMPERIJALIZAM da” i nije vi{e mogao iskreno da veruje da je “li~na korist podre|enih rasa principijelna osnova cele imperijalne gra|evine”. garanciju njihovog duga. jer eksploatator i eksploatisani. p.. Najgora od svega je bila ~injenica da je rezervisani administrator bio jedva svestan da je prona{ao nov oblik vladavine. koja se stvarala podmi}ivanjem i poklonima. umesto da veruje u svoju li~nu nadmo}. 71 Iz pisma lorda Kromera napisanog 1884. cit. op. to je bio opasniji oblik vladavine nego despotizam i samovolja. Moissaye J. 69 Podmi}ivanje je “mo`da bilo najhumanija institucija iz zamršene bodljikave `ice ruskog poretka”.. zapravo je verovao da je njegovo pona{anje uslovljeno “`estokim kontaktom sa ljudima koji `ive na ni`em nivou”. Zbog tog po{tenja britanske administracije despotska vlast je postala nehumanija i neprihvatljivija za svoje podre|ene nego nekada azijatski vladari i bezobzirni osvaja~i. da ugovorimo. op. a to je taj tertium comparationis koji je rezervisanost uni{tila. Ibid. 70 Zetland. on je osetio da pripada “naciji koja je dostigla srazmerno visok nivo civilizacije”70 i da zato dr`i svoj polo`aj po pravu ro|enja. New York. 72 Iz pisma Lordu Grenvilu.. 117. bilo bi bolje za nas. bore se za posedovanje istih stvari. on je jo{ uvek gajio duboke sumnje u sistem u kome je bio nominalni britanski generalni konzul i stvarni vladalac Egipta..72 Bez sumnje je Kromer bio u pravu jer bi ili evakuacija ili okupacija normalizovale stvari. Ibid. Tako. The Soul of the Russian Revoution. 1885. Ali taj “hibridni oblik upravljanja” bez presedana postao je karakteristika celog 68 Lord Cromer..68 Uzdr`anost je postala nov na~in pona{anja svih funkcionera imperijalnih slu`bi.

74 Ibid. Najve}u strast bi trebalo da gaje prema tajnosti (“{to se manje pri~a o britanskim ~inovnicima. kada je “realnost koja je ranije bila poznata samo nekolicini iza scene [postala] patent za ceo svet”... “iskusne manjine” koja treba da se odupre kako god zna neprestanom pritisku “neiskusne ve}ine”. 311. p. p. to bolje”). 75 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ni~im se ne bi mogao bolje okarakterisati po~etni stadijum imperijalizma nego kombinovanjem ove dve ocene situacije u Africi: na~in `ivota bez presedana na jugu. p. p. . 204-205. Sve ove kvalitete je sam Kromer posedovao u veoma visokom stepenu. u svojim pismima po~eo je da ga opravdava i da izla`e potrebu za upravom koja nema imena i presedana. 76 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. ba{ kao {to je izgubljen i rani sud lorda Selburna da je rasno dru{tvo na~in `ivota bez presedana.76 U zamenu. a u slu~aju te{ko}a nije neizostavno me{ala doma}u vladu. bilo “Engleskog odeljenja”. narodom Indije putem naroda Engleske”. Ibid. birokrata mora da se ose}a za{ti}enim od kontrole – to jest. i da bi sebi uop{te omogu}io da radi.75 Bio bi zaista ponosan da “ostane manje-vi{e skriven [i] da vu~e konce”. Ibid. Svaki je narod su{tinski neiskusna ve}ina i zato 73 Iz pisma lordu Rouzberiju 1886. njihov najve}i prezir bi bio usmeren prema publicitetu i ljudima koji ga vole. 77 Iz Kromerovog govora u Parlamentu posle 1904. bilo {tampe. Svaki porast demokratije ili ~ak jednostavno funkcionisanje postoje}ih demokratskih institucija mo`e samo biti opasno jer je nemogu}e vladati “narodom putem naroda. Ibid. od pohvala kao i od ukora – od svih javnih institucija.77 Birokratija je uvek vladavina stru~njaka. Ova vrsta neformalnog uticaja imala je prednost nad ~vrsto odre|enom politikom jer se mogla trenuta~no menjati. To je zahtevalo visoko obu~eno. 352. Na kraju `ivota je stavio na papir (u eseju “Vladavina podre|enim rasama”) glavne crte onoga {to se mo`e potpuno nazvati filozofijom birokrate. nikada nije bio gnevniji nego kada ga “izvedu sa svog skrovitog mesta”. Ibid.74 prema ulozi iza scene. 192. str.. bilo Parlamenta. veoma pouzdano osoblje ~ija lojalnost i patriotizam nisu bili povezani sa li~nom ambicijom ili ta{tinom i od kojih bi se ~ak tra`ilo da se odreknu ljudske `elje da im se ime povezuje sa li~nim doprinosom. 134. vladavina bez presedana na severu.. rezultat je bio da su nekoliko decenija kasnije svi izgubili ranu zdravu Kromerovu procenu o mogu}im i nemogu}im oblicima upravljanja.. Tokom slede}ih godina Kromer se pomirio sa “hibridnim oblikom upravljanja”. Kromer je po~eo shvatanjem da “li~ni uticaj” bez pravnog ili pisanog politi~kog ugovora mo`e biti dovoljan za “sasvim efikasan nadzor nad javnim poslovima”73 u stranim zemljama.RASA I BIROKRATIJA 219 imperijalisti~kog poduhvata.

{tavi{e.. organizovana u tajno dru{tvo. Skandinavci i Amerikanci. 128 i 331 (citirano sa dozvolom W. Steada). T.. kao što su Nemci. Roudz je dru{tvo odmah otvorio svim ~lanovima “nordijske rase”80.78 Niko ne bi do{ao na pomisao da tvrdi kako je Sesil Roudz patio od nedostatka ta{tine. Ibid. Prema D`ejmsonu. tako da cilj nije toliko bio rast i slava Velike Britanije – njena okupacija “celog afri~kog kontinenta. op. Roudzovu monstruoznu uro|enu ta{tinu je savladalo i navelo ga da otkrije ~ari tajnosti ono isto {to je savladalo i Kromerovo uro|eno ose}anje du`nosti: otkri}e ekspanzije koja ne bi bila vo|ena specifi~nim apetitom 78 Tokom pregovora i razmišljanja o obliku uprave za aneksiju Sudana. 1921. ne zato što je `eleo da osigura monopol u Africi za Englesku. za sprovo|enje njegove zamisli”.220 IMPERIJALIZAM mu ne treba poveriti tako visoko specijalizovane poslove kao {to su politika i javni poslovi. cit.. morskih granica Kine i Japana [i] kona~no vra}anje Sjedinjenih Dr`ava”81 – koliko ekspanzija “nordijske rase” koja bi. prema Kromeru. 248). Cecil Rhodes. doline Eufrata. Izuzetno rad pisanju testamenata. celog Malajskog arhipelaga. op. 79 Roudz je sa~ino šest testamenata (prvi je napisan ve} 1877) i u svima se pominje “tajno društvo”. {to je. {tavi{e. i Millin. cele Ju`ne Amerike. London. njih patriotizam nikada ne treba da odvede tako daleko da poveruju u dobrotu koja je sadr`ana u politi~kim principima njihove sopstvene zemlje. ostrva Kipra i Kandije. pacifi~kih ostrva. 80 Dobro se zna da je Roudzovo “tajno društvo” završilo kao vrlo uva`ena Rhodes Scholarship Association koja je ~ak i danas. da se izdr`ava od bogatstva sakupljenog od “onih koji imaju aspiraciju i `elju da ne{to urade”. 81 Basil Williams. otvorena i pripadnicima “nordijskih rasa”. pp. tako da bi kona~no postojalo “izme|u dve ili tri hiljade ljudi u cvetu mladosti raspr{enih po celom svetu. uprkos svom neograni~enom apetitu za veli~anje sebe samog. cit. da birokrate imaju ikakve op{te ideje o politi~kim stvarima. bila principijelna gre{ka francuskog sistema... Svete zemlje. p. . ve} više zbog toga što mu je “krajnja `elja bila poverenje u primenu njihovog sistema uprave na podre|ene rase” (iz pisma Solzberiju 1899. Kromer je insistrirao na tome da o~uva celu stvar izvan sfere francuskog uticaja. uspostavila birokratsku vladavinu nad svim narodima na zemlji. on je o~ekivao da ga pamte bar ~etiri hiljade godina. Za opširne citate vidi Basil William. bio naro~ito – matemati~ki – izabran prema Osniva~evoj svrsi”. od kojih bi svaki. to bi rezultiralo samo jeftinom “imitativnom” primenom tih principa “na vladu zaostalog stanovni{tva”. on se dosetio iste ideje vladanja putem tajnosti kao i preskromni lord Kromer. osim Englezima. Roudz je u svima njima insistirao (tokom dve decenije svog javnog `ivota) da njegov novac treba da se upotrebi za osnivanje “tajnog dru{tva. 51. koje je trebalo da bude organizovano kao Lojolino dru{tvo. str... kojima bi u najosetljivijem periodu `ivota u svest bio utisnut njegov san o Osniva~u. Ne pretpostavlja se. Ipak.79 Mnogo dalekovidiji od Kromera.

prestati da bude ono {to je bio i slu{a}e zakone kretanja. 83 Cromer. cit. Ideal takve dr`avne zajednice uvek }e biti ~ovek iza scene koji povla~i konce istorije. Tako on zaista ne mo`e. Na birokratiji kao obliku vladavine i njene inherentne zamene zakona privremenim i promenljivim dekretima. bez obaveze prema ugovoru koji je potpisala ljudska ruka. ili. Jedini “zakon” koji su oni po{tovali bio je “zakon” ekspanzije i jedini dokaz njihove “zakonitosti” bio je uspeh. sve {to bi u~inio postalo bi ispravno.RASA I BIROKRATIJA 221 prema nekoj posebnoj zemlji ve} se shvatala kao poseban proces u kojem bi svaka zemlja slu`ila kao stepenica za dalju ekspanziju. `elju za slavom vi{e ne mo`e da zadovolji trijumf nad nekim odre|enim narodom. misli}e o sebi kao o pukoj funkciji i na kraju }e takvu funkcionalnost. On je sebe smatrao bogom – ni{ta manje. Bez obzira na kvalitete ili li~ne gre{ke. O~igledno je da oni tajni i anonimni agenti ekspanzionisti~kih snaga nisu ose}ali nikakvu obavezu prema zakonima koje su stvorili ljudi. Kromer je kona~no izbegavao svaki “pisani dokument. takvo otelovljenje dinami~kog trenda. zdrave pameti. Njegova du`nost je bila da radi ono {to `eli. identifikova}e se sa anonimnim silama kojima treba da slu`i kako bi ceo proces odr`avao.”82 Ali kada je lord Kromer birokrate nazvao “instrumentima od neuporedive vrednosti za sprovo|enje politike imperijalizma”83. zasniva se ono praznoverje o mogu}noj i magi~noj identifikaciji ~oveka sa silama istorije. p. op. Sa stanovi{ta takvog koncepta. 134. bilo {ta opipljivo”84 u odnosu s Egiptom – ~ak i progla{enje aneksije – da bi bio slobodan da po{tuje samo zakon ekspanzije. dr`e}i sve situacije separatno putem dekreta. cit. 84 Iz pisma lorda Kormera lordu Rouzberiju 1886. ~im se neuspeh doka`e. 82 Millin. istakao istu pojavu: ljude koji sebe dobrovoljno degradiraju u puke instrumente ili u puke funkcije. takore}i. Oni su bili ~udovi{ta hira kad su uspe{ni i ~udovi{ta skromnosti pri neuspehu.. Morali su da budu spremni da savr{eno dobrovoljno padnu u potpuni zaborav. ose}anje da otelovljuju snage ve}e od sebe ~inilo je da relativno lako daju ostavku i ~ak da preziru aplauz i glorifikaciju. jer unutra{nja stabilnost zakona preti da uspostavi stalnu zajednicu u kojoj mo`da niko ne bi bio bog jer bi svi morali da po{tuju zakon. “da u~ini ni{ta lo{e. ~im neko u|e u vrtlog beskrajnog procesa ekspanzije. Ba{ tako birokrata izbegava svaki op{ti zakon. op.. Zetland. on }e. op. niti ose}aj du`nosti mo`e da se ispuni kroz svest o odre|enim slu`bama ili o ispunjenju odre|enih zadataka. smatrati svojim najve}im mogu}im dostignu}em. Sve dok su bili uspe{ni. ako iz nekog razloga vi{e nisu bili “instrumenti od neprocenjive vrednosti”. 92. . on je. cit. kako je Roudz bio dovoljno sulud da ka`e. p.

mo`e s pravom da govori o “nama” kad govori o “ljudskom lancu”. legendu Velike igre kako ju je Radjard Kipling ispri~ao u Kimu.. Poveli su Kerzona da vidi taj danteovski prizor. Neki zagovornici zakona bili su dosta zabrinuti zbog takozvanog uspeha indijskog eksperimenta... Boston-New York. dokle god su slu`ila samo britanski imperijalizam. o 85 “U indijski sistem vladavine putem izveštaja. 88. sumnjalo se (u Engleskoj). pp.222 IMPERIJALIZAM Dve klju~ne figure u tom sistemu. ali u obliku pomodnog snobizma. Kerzon je poricao autenti~nost pri~e ali mu se ipak dopadala. Nije bilo porote u Indiji. svaki avanturista zna {ta Kipling misli kad slavi Kima {to je “voleo igru radi igre”. Svaka li~nost sposobna da se jo{ uvek ~udi “ovom velikom i divnom svetu” zna da je to {to “misionari i sekretari dobrotvornih dru{tava ne mogu da vide njenu lepotu” slab argument protiv igre. avantura i ljubav prema igri nje same radi postaju najintenzivniji simbol ljudskog `ivota. cit. op. 1934. Izgleda da jo{ manje ima prava da govori onaj ko misli da je “greh poljubiti usta bele devojke. govorili su. a sve sudije su bile pla}eni slu`benici Krune. uop{te nisu sasvim poricala da poti~u od ubica zmajeva i za{titnika slabih.. a znala je sasvim dobro i da to javno mnjenje ne}e tolerisati ugnjetavanje (A. rekao je.86 Ali snobizam je neuskladiv sa fanatizmom i stoga nikada zaista efikasan. ne}e li to mo`da u neko doba biti iskoriš}eno kao argument za uvo|enje istog sistema ovde?’” Vlada Indije je. 70 i 41-42). On je sa interesovanjem gledao stotinu golih prilika kako se zabavljaju u pari. “sasvim dobro znala da bi trebalo da opravda svoje postojanje i svoju politiku pred javnim mnjenjem u Engleskoj. vicekralj Indije. To podvla~enje strasne humanosti ~ini Kima jedinim romanom imperijalisti~ke ere u kojem “vi{e i ni`e vrste” vezuje iskreno bratstvo. ’nisam imao pojma da ni`e klase imaju tako belu ko`u’. op. britanski birokrata je znao da “administrativni masakri” mogu da sa~uvaju Indiju unutar britanske imperije. Oba tipa.. “sahib i sahibov sin”. 87 Carthill. mnogi od njih su se po volji mogli odstraniti . I oni su slavnog porekla – ono {to su istrebljiva~i zmajeva bili u odnosu na birokrate. Skoro dve decenije posle Kromerove smrti. 86 Harold Nicolson u svom Curzon: The Last Phase 1919-1925. to je avanturista za tajnog agenta – i oni s razlogom mogu da pola`u pravo na osniva~ku legendu. ’despotizam i birokratija tako dobro funkcionišu u Indiji. .85 Lord Kerzon.87 Po{to treba `iveti sâm `ivot i voleti ga njega samog radi. gde Kim. ’Zaboga!’. Naravno. nije pokazao ni{ta od Kromerove otmenosti i bio je sasvim tipi~an predstavnik dru{tva koje je bilo sve spremnije da prihvati rasne standarde gomile. 47-48).. ~ija je sama su{tina proces bez cilja. u svakom slu~aju. jesu na jednoj strani birokrata a na drugoj tajni agent. a vrlina poljubiti stopalo crnca”. pri~a slede}u pri~u: “Iza flandrijske linije fronta bila je velika pivovara u ~ijim bi se ba~vama obi~ni vojnici kupali vra}aju}i se iz rovova. ali je znao tako|e kolika bi utopija bilo poku{ati da se dobije podr{ka omrznutog “Engleskog odeljenja” za ina~e dosta realisti~an plan. i zato uop{te nisu dovela birokratske re`ime do ekstrema koji su ovima svojstveni. cit. To se isto odnosi i na ~lanove Britanske tajne slu`be. ’Ako’. Carhill.”(pp. p.

RASA I BIROKRATIJA 223 “svima na jednom povocu”. Me|utim. porodice. ali ne bi mu bilo posebno stalo i u svakom slu~aju ne bi konstruisao neku takvu formulu. tako re}i uhva}en u klopku ograni~enjima sopstvene li~nosti i nacionalnosti. ~ovek mo`e da se oseti kao da `ivi jedino vredan `ivot jer je ogoljen od svega {to bi se jo{ moglo smatrati nekom po{tapalicom. ne postaviv{i ~ak ni prvo pitanje. Ima vi{e ponosa u tome “mi” – koje je strano u ustima onih koji veruju u imperijalizam – nego u potpunoj anonimnosti ljudi koji su ponosni {to “nemaju ime ve} samo broj i slovo”. u krajnjem nedostatku navika. Sa tim igra~ima Velike igre {ala je bila u tome {to su njihovi poslodavci znali {ta ovi `ele i {to su njihovu strast prema anonimnosti koristili za obi~no {pijuniranje. kona~nih ciljeva i od rezervisanog mesta u zajednici kojoj po ro|enju pripada. pre nego {to se ovo dogodilo. ne kada postigne ono {to je mo`da `eleo. izgleda kao simbol osnovne misterioznosti `ivota. stalnom iznena|enju. vi{e od obi~nog ponosa {to “[neko] ima cenu na ~elu”. kad ~ovek sebe odse~e od obi~nih dru{tvenih veza. A tajnost. To {to igra nema krajnju svrhu. imperijalisti su uni{tili najboljeg ~oveka koji je ikada od avanturiste (sa jakom primesom istrebljiva~a zmajeva) postao tajni agent. Mo`da bi njemu odgovarale imperijalisti~ke ideje kao ekspanzija radi ekspanzije ili vlast radi vlasti. stalnoj spremnosti da promene identitet – simboli samog `ivota. na primer simboli doga|anja {irom Indije. Nesvrhovitost je upravo {arm Kimove egzistencije. Izgleda da je ostao sam `ivot. Igraju}i Veliku igru. pojedinac u vrtlogu”. to {to su u imperijalizmu na{li politi~ku igru koja je po definiciji bila beskajna. ~ini je tako opasno sli~nom samom `ivotu. Ali to je bio privremeni trijumf investitora gladnih profita i oni su bili glupo izigrani kada su nekoliko decenija kasnije sreli igra~e igre totalitarizma. niti iz bilo kog drugog vrednog ili bezvrednog razloga. niti radi Indije. igre igrane bez skrivenih motiva kao {to je profit ali igre koja se zato igra sa tako ubistvenom efikasno{}u da je pro`derala ~ak i one koji su je finansirali. oni nisu nu`no morali da znaju da beskrajna igra u politici mo`e da se zavr{i samo katastrofom i da se politi~ko }utanje nikada ne zavr{ava ni~im plemenitijim nego {to je vulgarni dvostruki {pijun. Nikada eksperiment tajne . koji neposredno dele `ivot sa svim onim {to “kao ~am~i} juri po celom Indu”. “Velika igra je zavr{ena kad svi umru. strahu. Ljudi postaju drugovi po zajedni~kom iskustvu da su oni – kad `ive u opasnosti. opet. kad se `ivot zavr{i. regularnih zanimanja. u fantasti~no intenziviranoj ~istoti. Na neki na~in nije bila gre{ka ro|enih avanturista.” Kad neko umre. Nije on zbog Engleske prihvatio ~udne du`nosti. Ne pre toga. Jedino isku{enje je bila su{tinska beskrajnost igre i tajnost kao takva. ne pre. i zato vi{e nije “sam. Stao je na ~udan put “onih koji se ne pitaju za{to / ve} koji delaju i umiru”. Lorensa od Arabije. koji su po samoj svojoj prirodi bili izvan dru{tva i izvan dr`avnih zajednica.

koji nisu bili ni stariji niti toliko razli~iti od Lorensa. zbog ga|enja prema svetu. zajedno sa svojom vla{}u. Lorens je bio zaveden da postane tajni agent u Arabiji zbog svoje jake `elje da napusti svet glupog respekta koji je postalo jednostavno besmisleno nastavljati.224 IMPERIJALIZAM politike nije ~istije vr{io po{teniji ~ovek. p.88 Zapravo su starci ~ak i tu bili sasvim neefikasni i predali su njihovu pobedu. on je jedino mogao da izgubi svoje “englesko bi}e”. Lorens poslat Arapima na Bliski Istok sa zadatkom da ih digne na ustanak protiv njihovih turskih gospodara i da ih natera da se bore na britanskoj strani. Kada je. drugim ljudima iste “izgubljene generacije”. 1939. On je mislio da je razlog u tome {to su “opet iza{li starci i oduzeli nam na{u pobedu” da bi “ponovo stvorili [svet] sli~an pre|a{njem svetu u kom su `iveli”. dobrotvorna vladavina nad zaostalim narodima. Letters. sve dok nije postao otelovljenje snage arapskog nacionalnog 88 T. Seven Pillars of Wisdom. arapski pokret koji je kona~no trebalo da slu`i britanskom imperijalizmu. E. njega je o~arala uloga koja je tra`ila generalnu popravku cele njegove li~nosti dok se nije uklopio u Veliku igru. Vidi T. . T. 262 ff. ali i prema sebi. a onda se vratio i poverovao da pripada “izgubljenoj generaciji”. Trebalo je da se Lorens pona{a kao da je arapski nacionalni pokret njegov prevashodni interes i to je tako dobro radio da je i sam poverovao. Jedina je razlika bila u tome {to se Lorens jo{ uvek ~vrsto dr`ao moralnosti koja je. jedinu instituciju u kojoj mu{ka ~ast mo`e da se poistoveti sa gubitkom individualnosti. koji je po savetu D`ord`a Bernarda Šoa bio izostavljen iz kasnijeg izdanja.. E. 91 Ibid. chapter I. Ali kako ni tu nije pripadao. Letters.. predgovor prvom izdanju (1926). Garden City. kojim je lord Kromer mogao da se slu`i. kona~no on nije mogao “da misli njihovu misao” i da “poprimi njihov karakter”. me|utim. [koje] o~igledno tako|e sadr`i neku vrstu moralne ogoljenosti”. Lorens je bez straha eksperimentisao na sebi.90 Pretvaraju}i se da je Arapin. 89 Iz pisma pisanog 1918. 1938. New York. izbijanjem Prvog svetskog rata. E. E. Svoju svrhu je mogao da ispuni samo ako se me|u arapskim plemenima probudi nacionalni pokret. ve} izgubila sve objektivne osnove i sastojala se samo od neke vrste privatnog i neizbe`no kihotskog vite{kog dr`anja. Lawrence. Za generaciju stariji i tu`niji od Kromera. koje je “sebe sasvim o~istilo od doma}ih bogova”. Lawrence. najvi{e je poku{avao da izbegne da `ivi sopstveni `ivot.91 i bio je fasciniran potpunom tajno{}u samopovla~enja radije nego {to bi pristao da se zavarava onim {to je bilo o~ito opravdanje. 90 T. Seven Pillars of Wisdom. on je dospeo u sredi{te Velike igre. U arapskoj civilizaciji ga je najvi{e privla~ilo “jevan|elje ogoljenosti . izdao David Garnett. p. tako da se na kraju na prvi pogled neshvatljivo prijavio kao obi~an vojnik u Britansku vojsku.89 Kada se vratio u englesku civilizaciju. 244. Lawrence.

sve dok nije izgubio svu prirodnu ta{tinu u tajanstvenom savezu sa snagama neminovno ve}im od njega.” To se dogodilo 1919. 616). 450. Do{ao je do tog zaklju~ka jer je savr{eno razumeo da nije on bio velik. druga funkcija bila bi dovoljno jaka da spre~i i njega samog i svet da ga identifikuju sa delima u Arabiji. od svake `elje da ikada i{ta u~ini za sebe”. sve dok nije postigao smrtni “prezir. Nije `eleo da postane “Lorens od Arabije”.92 “gledao je na Zapad i njegove konvencije drugim o~ima: za mene su oni sve to uni{tili”. pitaju}i Lorensa 1928. i ko je video tako mnogo od unutrašnjosti vrha sveta. 93 Lawrence. bez obzira na njegovu veli~inu. mogao bi sasvim lako da izgubi svoje aspiracije i da postane umoran od obi~nih motiva akcije koji su ga gurali dok nije došao do vrha. op. pp.96 Samo neka druga uloga. Posebno uporedi pismo iz 1918. On je mahnito `eleo da odigra jo{ jednu ulogu.. u su{tini. on je time bio zaista “izle~en . Lorens je do{ao ku}i sa opsesivnom `eljom za anonimno{}u i dubokim uverenjem da ga ni{ta {to bi jo{ uvek mo`da mogao da uradi sa svojim `ivotom ne bi nikako zadovoljilo. funkcija oduzeta. kao da govori iz nekog drugog veka. da zamene njegovo staro bi}e sa novom li~no{}u. 447) i 1928 (p. Letters. I. nije `eleo da spase svoje novo bi}e posle gubitka starog. p. nagovestio je da smatra da njegova uloga u vojsci ili to što je tra`io posao no}nog ~uvara (za koje mo`e “dobiti dobre preporuke”) nije bilo autenti~no. ch. p.93 Iz Velike igre neprocenjive veli~ine koju nije glorifikovao ili ograni~avao bilo kakav publicitet i koja ga je sa svega dvadesetak godina... ali je na prijem došao u arapskoj ode}i. po{to. i posle toga ja u tom pravcu više nisam imao šta da ~inim” (Letters. 94 Lorens je napisao 1929: “Svako ko se uspeo tako brzo kao ja. “Koju vi igru stvarno igrate”. cit. Sada on nije “vi{e `eleo da bude velik” i. ne shvataju}i za{to neko ko je toliko postigao ne bi sve otvoreno rekao.. 244) sa dva pisma D`ord`u Bernardu Šou iz 1923 (p. 447. 244.. a to je upravo bila ona “igra” oko koje ga je D`ord` Bernard [o ispitivao s tolikom dobronamerno{}u ali s nerazumevanjem. Njegova je veli~ina u tome {to je bio dovoljno strastan da odbije jeftine kompromise i lake puteve u realnost i ugled. ilustruje slede}a anegdota: “Lorens je primio poziv na ve~eru kod Klard`ijevih i na prijem posle toga kod supruge Harija Lindzija. (p. Ja nisam bio kralj ili premijer.RASA I BIROKRATIJA 225 pokreta. po{to je odlu~io da ne namerava da opet bude uva`en. Izbegao je ve~eru. {to nije nikada izgubio svest o tome da je on samo funkcija i da igra 92 Kako je to bio nejasan i te`ak proces. ali sam ih ja postavljao ili se igrao njima. da je njegova veli~ina bila rezultat Igre a ne njegov li~ni proizvod. Kada je pred kraj rata Lorens morao da napusti pretenzije da bude tajni agent i da nekako povrati svoje “englesko bi}e”. ve} da je to bila uloga koju je adekvatno preuzeo. 95 Ibid.95 Bio je fantom snage a postao je fantom me|u `ivima onda kad mu je snaga. . ne prema drugim ljudima ve} prema svemu {to oni rade” na svoju inicijativu a ne u savezu sa silama istorije. uzdigla iznad kraljeva i premijera jer je on sve njih “postavljao ili se njima igrao”94. 272.. note 1. 653). 96 D`ord` Bernard Šo.

“Probio sam ulaz niz ve~ni tok i zato je i{lo br`e nego kod onih koji su gurnuti popreko ili uzvodno. o~ajan. Po~asti koje je zaslu`io odbio je.. 102 Millin.226 IMPERIJALIZAM ulogu. . u savezu sa tajnim silama istorije i nu`nosti – ~ija je on samo funkcija. Lorensu u svoj njenoj podsticajnoj gor~ini i veli~ini nije jednostavna pri~a o pla}enom ~inovniku ili najmljenom {pijunu.”97 Pri~a o T. p. niti bi sebi dozvolio da profitira pi{u}i ijedan pla}eni ~lanak pod imenom Lorens. p. 101 Lawrence. op. ako gura pravim putem. 693. ve} upravo pri~a o istinskom agentu ili funkcioneru. cit. ja nisam verovao u arapski pokret: ali sam mislio da je on neophodan u svoje vreme i na svom mestu. kada su se istrebljiva~i zmajeva pretvorili 97 Garnett. Lorens je radio za neke kasnije nepredvidljive svrhe. koji vi{e ne ~ini “ni{ta od sebe. cit. 99 Ibid. 693. E. p. on ne bi dozvolio da eksploati{e svoj uspeh. ili Roudz Ju`nom Afrikom radi kasnije ekspanzije.”98 Ba{ kao {to je Kromer vladao Egiptom radi Indije. 115. ~iste savesti o nekom ograni~enom dostignu}u. “Jo{ uvek sam zbunjen koliko li~nost vredi: mislim mnogo.99 Iako Lorensa jo{ uvek nije zgrabio fanatizam ideologije pokreta... ve} je uveren u sopstvenu sposobnost da upravlja i vlada. 456. mo`da zato {to je bio suvi{e obrazovan za praznoverja svoga vremena. Kona~no. On je tu uronio i od njega ni{ta nije ostalo osim neke neobja{njive pristojnosti i ponosa da “gura pravim putem”. p. op. 1930. 1924. Kada je evropska gomila otkrila da bela ko`a u Africi mo`e biti “lepa vrlina”.. 98 Letters. on je ve} iskusio tu fascinaciju.102 kada je engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{e ne veruje u univerzalnu va`nost zakona. U odsustvu mirne. chapter I. od toga {to te je zahvatio i {to te vodi jedan veliki pokret. cit. Poslovi koji su mu ponu|eni na osnovu njegove reputacije morali su biti odbijeni. koju pritiskaju ve~ni tok i njegovo ve~no kretanje. 100 Ibid. op. p. niti i{ta tako ~isto svoje li~no”101 kao {to je nametanje zakona svetu. ili o nekome ko je zaista verovao da je u{ao – ili bio uveden – u tok istorijskih neminovnosti i postao funkcioner ili agent tajnih sila koje vladaju svetom.”100 To je onda kraj istinskog ponosa zapadnog ~oveka koji vi{e ne ra~una na kraj u sebi. ve} ima {ansu samo “ako gura pravim putem”. Kad se vratio u London. poku{a}e da na|e neku zamenu za tu vrstu “samozadovoljavanja” i mo}i }e “da je dobije samo iz `estoke brzine na motociklu”.. te da zato “ne sme da ima nikakvu beneficiju od onoga {to je uradio u Arabiji. 264. zasnovanu na o~aju sveukupne ljudske odgovornosti. jedino zadovoljstvo koje je on iz ovoga mogao da dobije dolazi od smisla samog funkcionisanja.

RASA I BIROKRATIJA 227 ili u “bele ljude vi{e rase” ili u birokrate i {pijune.. kada je britanska tajna slu`ba (naro~ito posle Prvog svetskog rata) po~ela da privla~i najbolje engleske sinove. Indijski birokrati su predlo`ili “administrativne masakre”. gra|anin Ju`ne Afrike britanskog porekla. stanu na put” beloj vladavini. . kao {to su prava ~oveka. igraju}i Veliku igru beskrajne zadnje namere u beskrajnom poretku. To je ta umerenost usred ~istog ludila koja je poplo~ala put onome {to je ^er~il nazvao “ukidanje Imperije Njenog veli~anstva” i koja je kona~no mogla da dovede do preobra`aja engleske nacije u Komonvelt engleskih naroda. p. Svi su pred o~ima imali mnogo elemenata koji bi na okupu mogli da stvore totalitarnu vladavinu na temelju rasizma. cit. 103 Kao što je kazao ser Tomas Vat. koji su vi{e voleli da slu`e tajanstvenim silama {irom sveta nego zajedni~kom dobru svoje zemlje – izgledalo je da je spremna scena za sve mogu}e u`ase. dok su se afri~ki ~inovnici izjasnili da “ne}e dopustiti da bilo kakvi eti~ki razlozi.103 Iako je britanska imperijalna uprava potonula do izvesnog nivoa vulgarnosti. Vidi Barnes. op. bila je sre}na ~injenica to {to je izme|u dva rata okrutnost igrala manju ulogu nego ikada ranije i {to je uvek bio ~uvan minimum ljudskih prava. 230.

sada su zaklju~ile da “imaju ista prava da se {ire kao i drugi veliki narodi. Dok ni Hitler ni Staljin nikada nisu priznali svoj dug imperijalizmu za razvoj svojih metoda vlasti. me|utim.1907. i ako ne dobiju ovu mogu}nost preko mora. usvojio je rezoluciju koja je proglašavala da “nije samo me|unarodna politi~ka potreba to da se ruski odredi kao jezik opšte komunikacije i kao zvani~ni jezik svih slovenskih zemalja. New York. tek sa trijumfalnom imperijalisti~kom ekspanzijom zapadnih nacija osamdesetih godina kristalizovali u pokrete i raspalili ma{tu {irih slojeva. Paris. 1945). Panslavisti~ki kongres u Sofiji 1945.Kontinentalni imperijalizam: pan-pokreti O S M O P O G L AVLJE : ACIZAM i bolj{evizam vi{e duguju pangermanizmu odnosno panslavizmu nego ijednoj drugoj ideologiji ili politi~kom pokretu. Deutsche Grenzpolitik. koji su sazvali Rusipobednici. January.1 Ro|enje pan-pokreta se nije poklopilo sa ro|enjem imperijalizma. koje nisu imale kolonijalne posede niti mnogo nade za prekomorsku ekspanziju. 132. Heft. sveštenika Svetog bugarskog sinoda. ni jedan ni drugi se nisu kolebali da priznaju dug ideologiji pan-pokreta ili da imitiraju njihove parole. po{to `ive u “kontinentalnim dr`avama” i po{to su “kontinen1 Hitler je pisao u Mein Kampf-u (New York. one }e biti prisiljene da je ostvare u Evropi”. N . La philosophie et le problème national en Russie au début du 19e siècle (Institut Français de Leningrad. 1929). 4. tako da su totalitarni ciljevi ~esto bili pogre{no shvatani kao odraz nekog trajnog nema~kog ili ruskog interesa.) Malo pre toga bugarski radio je emitovao poruku mitropolita Stefana. Oni su se. oko 1870.3 Pangermanizam i panslavizam su se slagali da. Die Zukunft des deutschen Volkstums. 3 Ernst Hasse. – Staljin se vratio na parole panslavizma tokom prošlog rata. u kome on poziva ruski narod “da se seti svoje spasiteljske misije” i prorokovao “ujedinjenje slovenskog naroda”. ve} je to moralno neophodno”. a pangermansko ose}anje je bilo u opticaju u Austriji jo{ sredinom devetnaestog veka. To je najevidentnije u spoljnoj politici gde su strategije nacisti~ke Nema~ke i sovjetske Rusije u stopu pratile poznate osvaja~ke programe koje su zacrtali pan-pokreti tokom Prvog svetskog rata. X. 1945. Srednjoevropske i isto~noevropske nacije. 1939): U Be~u “sam postavio temelje svog pogleda na svet. (Vidi Aufbau. ali koji me nikada kasnije nisu napustili” (p. April 6. ali i na~ina politi~kog mišljenja koje je posle trebalo samo da dopunim detaljima. panslavizam je ve} nadrastao neodre|ene i konfuzne teorije slavenofila2. Bibliothèque Vol. 2 Za iscrpno predstavljanje i diskusiju slavenofila vidi Alexandre Koyré. (Vidi Politics. 129). p.

ljudi . 1936.. superiorni zna~aj vlasti nad kopnom nad vla{}u nad morem. Berlin 1913.5 da protiv “ideje Engleske. p.. Panslavizam. Vidi Deutsche Politik.4 da se u geografskom kontinuitetu {ire od centra vlasti. osnovane 1886. Geschichte Russlands von den Anfängen bis zur Gegenwart.”7 Glavni zna~aj kontinentalnog za razliku od prekomorskog imperijalizma le`i u ~injenici da njegov koncept kohezivne ekspanzije ne dozvoljava bilo kakvu geografsku distancu izme|u metoda i institucija kolonije i nacije. Vidi N. Slowackog.. Oni su uvek poredili geopoliti~ke potrebe.. poljskog publiciste koji je pisao ~etrdesetih godina. Kontrast izme|u engleske pomorske vlasti i kontinentalne kopnene bio je tako upadljiv da bi bilo nategnuto tra`iti uticaje. ~lanovima pangermanske lige. 17. Staehlin. 62. O. 167-168. 7 Reismann-Grone. tako da nisu potrebni povratni efekti da bi se kontinentalni imperijalizam i njegove posledice osetili u Evropi. Heft. p. on se njoj nije toliko suprotstavljao ekonomskim argumentima. 10 Pangermani su jo{ pre Prvog svetskog rata govorili o razlikovanju izme|u “Staatsfremde”. Prague. The Pan-German League 1890-1914. Geopoliti~ke teorije ove vrste kolale su me|u Alldeutschen. 1905. nezavisno od istorije i mesta. 9 Emil Deckert. Panlatinismus... Heft: Das Deutsche Reich als Nationalstaat. Panslawismus und Panteutonismus in ihrer Bedeutung für die politische Weltlage. 6 citat iz J. Lossky. najzad. To je glavna razlika izme|u Pangermanske lige. “Ueberseepolitik oder Festlandspolitik?”. p. Russland.. prvi od panizama (vidi Hoetzsch. 1914. treba da tra`e kolonije na kontinentu. II. ^esi.) tretiraju na isti na~in na koji je prekomorski imperijalizam tretirao domoroce na neevropskim kontinentima.8 Iako je kao i prekomorski imperijalizam gajio prezir prema uskosti nacionalne dr`ave. 8 Ernst Hasse predlo`io je da se izvesne nacionalnosti (Poljaci. u International Philosophical Library. slavio je “politi~ku sposobnost” Rusa zbog njihove “goleme hiljadugodišnje dr`ave koja još uvek raste i ~ija se vlast ne širi kao evropska vlast na kolonijalni na~in. IV/a. 5 Slavenofilski pisac Danilevski. 274. 5 vols. nikada nije povla~io takve paralele. No. itd.10 Kontinentalni imperijalizam je zato krenuo sa mnogo ve}im afinite4 Ibid. stoji ideja Rusije izra`ena u re~ima: Ho}u da vladam kopnom”. ljudi germanskog porekla koji `ive pod upravom druge zemlje. 22. Three Chapters from the History of Polish Messianism. Veoma pouzdan opis aktivnosti Pangermanske lige dat je u Mildred S. p. koliko idejom “pro{irene plemenske svesti”9 koja je trebalo da ujedini sve narode sli~nog porekla. Frankfurt a/M. Moskve. 439) izra`ava ove geopoliti~ke teorije skoro ~etrdeset godina pre nego što je pangermanizam po~eo da “misli u kontinentima”. Jevreji.6 kako bi kona~no postala o~igledna ogromna “superiornost kopna nad morem. koji su. ~ija je knjiga Rusija i Evropa (1871) postala standardno delo panslavizma. pp. izra`ene u re~ima: Ho}u da vladam morem. 1924. 1905. 1. Kolonijalni imperijalizam zapravo po~inje kod ku}e.. i “Volksfremde”. ve} uvek ostaje koncetrisana oko svog jezgra. karakteristi~no. Alldeutsche Flugschriften.9. Italijani. Deutsche Grenzpolitik.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 229 talni narodi”. Wertheimer. i ranijih kolonijalnih društava kakav je Central-Verein für Handelsgeographie (osnovan 1863). 1923-1939. Austrijski pangermanizam.” Vidi K. ~esto izra`avali autenti~ne nacionalne potrebe. 3. 4.

” 15 Korisna informacija o socijalnom sastavu ~lanstva Pangermanske lige. [tavi{e. 1917). jaka pangermanska uverenja poti~u u velikoj meri iz studentskog tela i odatle nalaze put u opštu politiku. 12 Izuzetak je Friedrich Neumann. bila je panslavisti~ka. 14 Vidi Paul Molisch. tvrdio je da postoje bliske veze izme|u njene ideologije i rasizma Gobinoa i H. Vidi Geschichte des alldeutschen Verbandes. Alldeutsche Taktik. II. 11 Th. Otto Bonhard. H. Zür russischen Geschichts – und Religionsphilosophie (1913) opisuje “zoološki nacionalizam” slavenofila od vremena Danilevskog (p. Wenn ich der Kaiser wär. a nije ni mogao da prethodi. Der . op. Vienna. ed. u periodu kada su skoro svi po~eli da veruju da su ekonomija i politika manje-vi{e ista stvar. by N. mo`e se na}i u Wertheimer. cit. Central Europe (London. Politisch-programmatische Aufsätze. 13 “Barem pre rata. 1408. njenih lokalnih i izvršnih slu`benika. Kada je Austrija bila inkorporisana u Tre}i rajh. rekao im je. 1916). Vidi Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich Class). Njegovi rasni koncepti su u osnovi bili potpuno ideolo{ki i mnogo br`e su se razvijali u odgovaraju}e politi~ko oru|e nego sli~ne teorije prekomorskih imperijalista koji su uvek mogli da se pozovu na autenti~no iskustvo.15 negermanskog porekla koji `ive u Nema~koj. 1916. G. izvoz suvi{nog novca i suvi{nih ljudi. p. Oesterreichs Erneuerung. Baynes. Iako je bila bestseler tokom celog Prvog svetskog rata. Masaryk.14 Njihova glavna razlika u odnosu na mnogo uva`eniji imperijalizam zapadnih nacija bio je nedostatak podr{ke kapitala. 157). sa samo nekoliko izuzetaka. njegova knjiga uticala je samo na Austrijsku socijaldemokratsku partiju.230 IMPERIJALIZAM tom prema konceptima rase. “svi smo mi sinovi nema~kog naroda”. interes velikih partija u spoljnim poslovima bio je potpuno zaklonjen doma}im stvarima. Jena. a pangermanizam je u Austriji po~eo skoro kao studentski pokret. Zato me|u njihovim vo|ama ne nalazimo skoro nijednog biznismena i avanturistu. odu{evljeno je prihvatio tradiciju teorije rase11 i veoma malo se oslanjao na odre|ena iskustva. ve} mnogo pripadnika slobodnih profesija. naprotiv. Geschichte der Deutschnationalen Bewegung in Oesterreich. u~itelja i vladinih slu`benika. 95. p. Hitler se obratio nema~kom narodu u Austriji tipi~no pangermanskim parolama. S. 37 ff. “Gde god da smo ro|eni”. 1926. koji je `eleo da mnogo nacija u Srednjoj Evropi zameni jednim ujedinjenim “ekonomskim narodom” (Wirtschaftsvolk) pod nema~kim vo|stvom. Njihovi snovi o kontinentalnim imperijama bili su zasenjeni opipljivijim rezultatima prekomorskih osvajanja. njihovim poku{ajima da se pro{ire nije prethodio. a njihovo odsustvo interesa za ekonomiju12 stajalo je u sme{noj suprotnosti prema stra{nim profitima ranog imperijalizma. Pan-pokretima se uop{te pridavalo malo pa`nje u diskusiji o imperijalizmu. 1912. 1942. ^embrlena. Vidi tako|e Lothar Werner. svest o svim spoljnopoliti~kim temama koje su starije vladaju}e grupe nacionalnih dr`ava zaboravile.13 Njihov uticaj na intelektualce je bio jo{ izrazitiji – cela ruska inteligencija. p. Politische Wahrheiten und Notwendigkeiten. kao i zapadni imperijalisti. Protagonisti pan-pokreta imali su. Hitler’s Speeches. zvani~ni istori~ar Pangermanske lige. 90: ^injenica je “da studentsko telo ne odslikava jednostavno opštu politi~ku konstelaciju. bilo je lako prevideti sli~nosti kao i zna~ajne razlike izme|u dve vrste imperijalizma. vidi Karl Renner. 1920. Stav Pangermanske lige je druga~iji i to je nesumnjivo propagandno preimu}stvo” (Martin Wenck. jer Evropa nije nudila kolonijalne mogu}nosti za to.

Ma kako da je bio }udljiv taj izvoz suvi{nog novca. 179 ff. uprkos svojim antinacionalnim tendencijama. Der deutsche Chauvinismus. koju je tada (kao i danas) vodila izvesna grupa intelektualaca. 16 Citirano iz Hans Kohn. ^lanstvo pan-pokreta se na okupu odr`avalo vi{e op{tim raspolo`enjem nego jasno definisanim ciljem. me{anja i obuhvatanja svih ljudskih stvari. ali Alldeutsche Verband. Njima je jo{ uvek nedostajala ambicija da vladaju svetom i oni nisu ~ak ni sanjali o mogu}nosti totalne dominacije. dok su ljudi usred op{te dezintegracije i dru{tvene atomizacije `eleli da negde pripadaju po svaku cenu. sa svojim poslovi~nim ulagivanjem gomili pan-pokreti su od po~etka bili mnogo privla~niji od prekomorskog imperijalizma. ciljevima pan-pokreta je nedostajao ~ak i ovaj dosta anarhi~an element ljudskog planiranja i geografskog ograni~avanja. . ili arijevske i nearijevske du{e.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 231 Dok je prekomorski imperijalizam.16 U imperijalisti~kom savezu izme|u gomile i kapitala inicijativa uglavnom le`i na predstavnicima biznisa – osim u slu~aju Ju`ne Afrike. “pan-humanizma”. i prekomorski imperijalizam stavio je ekspanziju kao takvu iznad bilo kog programa osvajanja i zato je zauzimao svaku teritoriju koja se nudila kao lak plen. Heft 273. Iako nisu imali specifi~ne programe za osvajanje sveta. o~igledno razlikovanje bele ko`e. Dok je prekomorski imperijalizam nudio zaista dovoljno op{tih re{enja za ostatke svih klasa. Zapravo su dosta komplikovana ideologija i organizacija koja nije ostvarivala nikakav trenutni interes dokazale da su mnogo privla~nije od opipljivih prednosti i svakida{njih uverenja. 1935. July. “The Permanent Mission” u The Review of Politics. gde se odse~na politika gomile rano razvila. Berlin. Istina. Op{ta privla~nost. moglo bi se uspe{no porediti sa ~isto imaginarnom razlikom izme|u isto~njaka i zapadnjaka. a njegove vo|e mnogo ve{tije u revolucionarnoj retorici. 1913. 1890-1918. koja je odolela konkretnim proma{ajima i stalnim promenama programa. U pan-pokretima. oni su stvorili raspolo`enje totalne prevlasti. {to se stvarnih ciljeva ti~e. me|utim.1948. ~ije su prednosti u crnoj ili `utoj sredini bile lako shvatljive. s druge strane. inicijativa uvek le`i isklju~ivo u gomili. on je slu`io da odredi granicu slede}e ekspanzije. nagovestila je kasnije totalitarne grupe koje su. bile na sli~an na~in maglovite i podlo`ne svakodnevnim promenama politi~kih linija. Uprkos tome {to nisu postigli uspeh. kontinentalni imperijalizam je bio i ostao nedvosmisleno neprijateljski nastrojen prema svim postoje}im dr`avnim telima. Sli~no tome. p. Historische Studien. i Gottfried Nippold. Njegovo op{te raspolo`enje. No i to je bilo sasvim dovoljno u vreme koje je vi{e volelo klju~ za istoriju od politi~ke akcije. uspeo da dâ novi `ivotni podsticaj zastarelim institucijama nacionalne dr`ave. kako je to Dostojevski jednom rekao. kontinentalni imperijalizam nije imao ni{ta da ponudi osim ideologije i pokreta. bilo je mnogo vi{e pobunjeni~ko.

sasvim adekvatan da zameni stariji nacionalni patriotizam kao emocionalni centar. Njihov je zna~aj samo povr{no zahva}en u relativno skromnim teorijama spoljne politike – germanizovane srednje Evrope ili rusizovane isto~ne ili ju`ne Evrope – koje su nacizmu i bolj{evizmu slu`ile kao polazne ta~ke za programe osvajanja sveta. “ro|eni Francuzi” zahvaljuju}i nekoj misterioznoj osobini tela ili du{e. kao što su kasnije ~inili pansloveni. na primer. p. op. javni `ivot polja{tva”. glavna razlika izme|u ~ak naj`e{}eg {ovinizma i ovog plemenskog nacionalizma jeste da je u onom prvom ~ovek ospoljen. Tursku. G. pa da se jave sve vrste predrasuda kod slovenskih i germanskih intelektualaca. Die Zukunft Polens. izrasla ta nova vrsta nacionalisti~kog ose}anja ~ija se nasilnost pokazala kao izvanredan motor za pokretanje masa. koji je pisao sredinom devetnaestog veka. Vidi Th. ^ehoslova~ku. Taj novi tip plemenskog nacionalizma. 1914. cit. oboga}ena bezbrojnim i proizvoljnim istorijskim se}anjima. u svakom slu~aju. Postoji samo jedno Carstvo” (p. ne postane “privatni `ivot svakog pravog Poljaka. Aksakov. ne pukih ideolo{kih ili propagandnih. Ipak. taj ka unutra okrenuti ponos koji se vi{e ne bavi samo javnim stvarima. cit. sa svojom romanti~arskom glorifikacijom pro{losti i morbidnim kultom mrtvih – ~ak u svojim najlu|im fantasti~nim manifestacijama nije dr`ao da su ljudi francuskog porekla. op. 17 Danilewski. ve} pro`ima svaku fazu privatnog `ivota sve dok. Masaryk. shvatio je sasvim doslovno zvani~no ime “Sveta Rusija”. 234. Tek sa “pro{irenom plemenskom sve{}u” pojavila se ta ~udna identifikacija nacionalnosti sa ne~ijom du{om. uklju~io je u budu}e rusko carstvo sve evropske zemlje. 236). manje ili vi{e karakteristi~an za sve srednje i isto~noevropske nacije i nacionalnosti. Galiciju i Istru sa Trstom. Sve ostalo što tra`i titulu mo`e biti dr`ava ili zajednica gra|ana ili sekta. a to je jedina Crkva. 18 Slavenofil K.18 Pseudomisti~na glupost. u kojoj on proglašava: “Postoji samo Jedno carstvo.. lake stepenice za dalju ekspanziju. . Germany’s Third Emire (New York.232 IMPERIJALIZAM su znali kako da organizuju gomilu i bili su svesni organizacionih. – Veoma karakteristi~na za maglovitu besmislicu pangermanizma je studija Moeller van den Brucka. na~ina na koje se mo`e upotrebiti rasni koncept. 19 George Cleinow. ff. 1934). [ovinizam – koji se sada uglavnom povezuje sa nationalisme intégral Morasa i Baresa na prelazu vekova. II. bila je tako emocionalno privla~na da je izgledalo da po dubini i {irini prevazilazi granice nacionalizma.17 “Germanski narodi” izvan Rajha i “na{a manja slovenska sabra}a” izvan Svete Rusije predstavljali su udobnu dimnu zavesu nacionalnog prava na samoopredeljenje. bez ikakvog znanja francuskog jezika ili kulture.. Iz toga je. bio je po sadr`aju i zna~aju – iako ne po nasilju – sasvim druga~iji od zapadnih nacionalisti~kih ispada.19 U psiholo{kom smislu. 93 ff.. mnogo zna~ajnija je bila ~injenica da su totalitarne vlade nasledile oreol svetosti: trebalo je samo da prizovu pro{lost “Svete Rusije” ili “Svetog Rimskog carstva”.. S. Ma|arsku. ro|eni i odgojeni u drugoj zemlji.

cit. merilom uzvi{enih unutarnjih kvaliteta.21 Plan za ekonomsko jedinstvo srednje Evrope pod nema~kim 20 Tokom Krimskog rata (1853-1856) Mihael Pagodin. tradiciju. pan-pokreti su prirodno na{li svoje najplodnije tlo. kratko iza toga general Nikolaj Muravjev-Amurski “jedan od velikih graditelja ruskog carstva”. pojavio se vojni pamflet koji je zahtevao “uništenje Austrije kao neophodan uslov za panslovensku federaciju” (vidi Staehlin. da je on “jedan protiv svih”. i Hugo Grell. seine Geschichte. tako se tribalizam pojavio kao nacionalizam onih naroda koji nisu u~estvovali u nacionalnoj emancipaciji i nisu postigli suverenitet nacionalne dr`ave. neuporediv sa svim drugima i teoretski pori~e samu mogu}nost jedinstvenog ~ove~anstva davno pre nego {to je ta mogu}nost iskori{}ena za razaranje ~ovekove humanosti. plemenski nacionalizam uvek tvrdi da je njegov narod okru`en “svetom neprijatelja”. dok je u drugom. 1898. I: Plemenski nacionalizam KAO [TO JE kontinentalni imperijalizam potekao od frustriranih ambicija zemalja koje nisu dobile svoj udeo u iznenadnoj ekspanziji osamdesetih godina. p. 58 ff.. To se mo`e brzo shvatiti po u`asnoj aroganciji sadr`anoj u njegovoj usredsre|enosti na samoga sebe. Gde god su te dve frustracije bile kombinovane. 8. a austrijski pangermani bili su tako `estoko agresivni prema sopstvenoj vladi da se ~ak i Alldeutche Verband ~esto `alio na “preterivanja” bratskog austrijskog pokreta. 35). cit. individualan.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 233 da se bavi vidljivim duhovnim i materijalnim dostignu}ima nacije. No.. Ruski pansloveni izjavili su jo{ 1870. seine Bestrebungen. op. da postoji su{tinska razlika izme|u tog naroda i svih drugih. [ovinisti~ka mistika jo{ uvek ukazuje na ne{to {to je stvarno postojalo u pro{losti (kao u slu~aju nationalisme intégral) i poku{ava da to uzdigne do sfere izvan ljudske kontrole. po{to je Dvojna monarhija sadr`ala u sebi i slovenske i germanske iredentisti~ke nacionalnosti. 282). koja se usu|uje da meri narod. seine Erfolge”. On zahteva od svog naroda da bude jedinstven. [tavi{e. p. a da obavezno zanemaruje njegovu konkretnu egzistenciju. s druge strane. kao u mnogonacionalnoj Austro-Ugarskoj i Rusiji. op. polazi od nepostoje}ih pseudomisti~nih elemenata.). nadao se “oslobo|enju Slovena od Austrije i Turske” (Hans Kohn. op. ruski folklorist i filolog. panslavizam i pangermanizam su se od po~etka koncentrisali na njeno razaranje. Nema~ki omladinski pokret) introvertan. . cit. tribalizam. 21 Vidi Otto Bonhard. napisao je pismo Caru u kome slovenske narode naziva jedinim pouzdanim saveznicima Rusije (Taehlin. ~ak u njegovim najbla`im formama (na primer. da bi najbolja mogu}a polazna ta~ka za panslovensko carstvo bilo razaranje Austrije20. Politi~ki govore}i. usredsre|en na samu du{u li~nosti koja se smatra otelovljenjem op{tih nacionalnih kvaliteta. “Der alldeutsche Verband. koje kani da potpuno realizuje u budu}nosti. njegovu sada{njost i pro{lost. a Austro-Ugarska je postala pravi centar pan-pokreta. p. op. cit. a još 1870. institucije i kulturu..

Neuschaefer. da “Austrija mora prestati da bude velika sila” (Pichl. Car je odbio da podr`i ekspanzionisti~ki zahtev slavenofila i njihovih sledbenika..24 To bi samo po sebi te{ko moglo da ga navede da izjavi da “mi pangermani gledamo na antisemitizam kao na okosnicu na{e nacionalne ieologije”. jo{ uvek ~lan Liberalne partije. p. 25 Pichl. 1945. cit. Hamburg. A. 23 Kada je Šenerer.234 IMPERIJALIZAM vo|stvom.. protagonista austrijskog pangermanizma. 6 Vols. Georg Ritter von Schoenerer (Dissertation). cit. ostajali u granicama koje je tribalizam pan-pokreta odmah prekora~io. zajedno sa svim sli~nim projektima kontinentalne imperije nema~kih pangermana. jer su se Jevreji tada pojavljivali kao zastupnici ne samo ugnjetavaju}e dr`avne ma{ine ve} i stranog ugnjeta~a. Carevo dr`anje prema panslavizmu bilo je mnogo dvosmislenije jer je panslovenska koncepcija dr`ave uklju~ivala sna`nu narodnu podršku despotskoj vladavini. No. 24 Vidi poglavlje II. Vidi F. Bizmark je mislio i rekao svojim austrijskim obo`avaocima da je “mo}na Austrija vitalno neophodna Nema~koj”. No. promenio se iznenada. kao Sloveni u Austriji i Poljaci u caristi~koj Rusiji. 1935. ovaj antisemitizam je poprimao mnogo `e{}e forme. Georg Schoenerer.25 niti bi i{ta sli~no 22 Prema austrijskom pangermanskom programu iz 1913. zbog sukoba sa vla{}u otkriti skrivene veze izme|u jevrejskih zajednica i evropskih nacionalnih dr`ava. Najverovatnije je bilo da }e potisnute manjine. VII. kada su ga se latili austrijski pangermani. u Jewish Social Studies. citirano prema: Eduard Pichl (al. 30 ff. Prevod je citiran iz odli~nog ~lanka Oscar Darbach. postao svestan veza izme|u Habsbur{ke monarhije i dominacije Rot{ildovih u austrijskoj mre`i `eleznica. op. Ali su{tinska uloga antisemitizma u pan-pokretima slabo se mo`e objasniti pozicijom manjina ili odre|enim iskustvima koja je [enerer. Modernizam pan-pokreta mo`e se najbolje oceniti iz njihove potpuno nove pozicije prema antisemitizmu. Vidi Staehlin. op. 1938. I. . sa divljenjem prema Bizmarku. kao u Poljskoj. I. cit.90). oni su. VI.23 Bez obzira na to koliko su visoko povremeno i{la nacionalna ose}anja. Herwig). January.. ~ak i pod takvim primamljivim okolnostima. sve dok su bili vezani za ograni~enu nacionalnu teritoriju i dok ih je kontrolisao ponos u ograni~enoj nacionalnoj dr`avi. 375. op.22 O~ito je samo po sebi da su ekspanzionisti~ke tendencije panslavizma bile isto toliko zbunjuju}e za cara koliko su samoinicijativna uveravanja u lojalnost Rajhu a nelojalnost Austriji bila za Bizmarka. vol. gde je nelojalanost caru bila znak poljske lojalnosti. a to bi otkri}e moglo lako da dovede do mnogo temeljnijeg neprijateljstva. izjavio 1876. “The Founder of Modern Political Antisemitism: Georg von Schoenerer”. gde su Nemci na Bizmarka gledali kao na svoju veliku nacionalnu figuru.. 26. Kad god se antagonizam prema dr`avi nije identifikovao sa nedostatkom patriotizma. 1. ili u Austriji. ili koliko su nacionalisti~ki zahtevi mogli da postanu sme{ni u kriznim vremenima. u strukturu koja }e postati “centar nema~kog `ivota na celoj Zemlji i biti u savezni{tvu sa svim ostalim germanskim dr`avama”. imao u svojoj ranoj karijeri kada je.

. 1898. a o svojim teritorijama kao o stalnom domu. Gde god su nacionalne dr`ave stvorene. Pravo zna~enje antisemitizma u pan-pokretima sastoji se u tome {to je mr`nja prema Jevrejima bila. . imao je malo zajedni~kog sa nacionalizmom potpuno razvijene zapadne nacionalne dr`ave. jer one nisu mogle da se odr`e na ~vrsto ukorenjenim selja~kim klasama. 163-164. uniforma je bila njihov dr`avni kostim.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 235 moglo da navede panslovenskog ruskog pisca Rozanova da se pretvara da “ne postoji problem u ruskom `ivotu u kome kao miro|ija nije i pitanje: Kako da iza|emo na kraj sa Jevrejima”. u isto~nim i ju`nim regionima Evrope izostalo osnivanje nacionalnih dr`ava. The Eighteen Brumaire of Louis Bonaparte. o{trija od svih stvarnih iskustava koja su se ticala jevrejskog naroda politi~ki. to jest. 26 Vassiliff Rozanov. London. dok je. i {to je sledila samo ~udnu logiku ideologije. dru{tveno ili ekonomski. “je bila ’stvar ~asti’ sa premijama za zemljoradnike: oni bi se pretvorili u gospodare. 1929. po prvi put.26 Klju~ iznenadnog pojavljivanja antisemitizma kao centra celog pogleda na `ivot i svet – za razliku od njegove isto politi~ke uloge u Francuskoj tokom Drajfusove afere ili njegove instrumentalizacije u propagandne svrhe u nema~kom [tekerovom pokretu – le`i u prirodi tribalizma vi{e nego u politi~kim ~injenicama i okolnostima. Plemenski nacionalizam. “Vojska”. pp. Fallen Leaves. rat je bio njihova poezija. 1934.”28 Zapadni nacionalizam koji je kulminirao u op{toj regrutaciji. engleski prevod De Leon. kao celinama ~ija je kultivacija bila proizvod zajedni~kog rada njihovih predaka i ~ija bi budu}nost zavisila od razvoja zajedni~ke civilizacije. Macartney. 28 Karl Marx. s druge strane. kakva se razvijala od Francuske revolucije tokom ~itavog devetnaestog veka. Nacionalna dr`ava. A.27 Sociolo{ki gledano. gde je istorija ostavila vidljive tragove. samo dok su bile istinski predstavnik ruralne klase. dodeljeno zemlji{te bilo im je domovina. 27 Vidi S. National States and National Minorities. sa svojim zahtevom za narodnim zastupni{tvom i nacionalnim suverenitetom. 432 ff. nacionalna dr`ava je bila dr`ava emancipovanih evropskih selja~kih klasa i iz tog razloga su nacionalne vojske mogle da o~uvaju svoju stalnu poziciju unutar tih dr`ava samo do kraja pro{log veka. Nacije su iza{le na scenu istorije i emancipovale se kada su narodi stekli svest o sebi kao o kulturnim i istorijskim entitetima. brane}i u inostranstvu svoj novoste~eni posed. bio je proizvod ~vrsto ukorenjenih i emancipovanih selja~kih klasa. migracije su se zavr{ile. p. a patriotizam je postao idealni oblik poseda. pokreta~ka snaga kontinentalnog imperijalizma. kao {to je istakao Marks. bila je rezultat kombinacije dva ~inioca koja su u osamnaestom veku bila jo{ uvek odvojena i ostala su odvojena u Rusiji i Austro-Ugarskoj: nacionalnosti i dr`ave..

31 Prakti~ni ishod ove kontradikcije bio je da su od tada pa nadalje ljudska prava bila oja~ana i za{ti}ena samo 29 Vidi J. Tajni sukob izme|u dr`ave i nacije obelodanio se samim ro|enjem moderne nacionalne dr`ave. dr`ava je kao svoju vrhovnu funkciju nasledila za{titu svih stanovnika na svojoj teritoriji bez obzira na njihovu nacionalnost i trebalo je da deluje kao vrhovna zakonska institucija. interes nacije u celini trebalo da bude garantovan zajedni~kim poreklom. De l’Intéret des Princes et Etats de la Chrétienté. {to bi verovatno proizlazilo iz Prava ~oveka. struktura dr`ave je bila izvedena iz vekova monarhije i prosve}enog despotizma. to jest zajedni~kog porekla.236 IMPERIJALIZAM Dok je svest o nacionalnosti srazmerno skora{nji doga|aj.30 ukidanjem kralja i suvereniteta naroda. Sabine. 31 Jedna od najinformativnijih diskusija o principu suvereniteta je još uvek Jean Bodin. da bude vidljivi eksponent i dokaz postojanja takvog zajedni~kog interesa. da dodeli puna gra|anska i politi~ka prava samo onima koji su pripadali nacionalnoj zajednici po pravu porekla i ~injenici ro|enja. to jest. stalnog gra|anskog rata. 1937. Tragedija nacionalne dr`ave je bila u tome {to se nacionalna svest koja je ja~ala preklapala sa tim funkcijama. La nation. to jest nevezana nikakvim op{tim zakonom i bez i~ega {to joj je nadre|eno. Apsolutni monarh trebalo je da slu`i interesima nacije u celini. Montreal. veza koja bi simbolizovala njihovu su{tinsku zajednicu. Izgledalo je da je jedina preostala veza izme|u gra|ana i nacionalne dr`ave bez monarha. To je zna~ilo da je dr`ava delom bila transformisana od instrumenta zakona u instrument nacije. 30 Vidi Duc de Rohan. Tako je u veku kada je svakom klasom i svakim delom stanovni{tva vladao klasni ili grupni interes. 1944. posve}eno kardinalu Rišeljeu. . ovaj zajedni~ki interes bio je u stalnoj opasnosti da umesto njega do|e do trajnog sukoba klasnih interesa i borbe za kontrolu nad dr`avnom ma{inerijom. 1638. bilo reformisane ustavne monarhije. izuzetna studija o tom predmetu. i kao suverena. Ista su{tinska prava zahtevala su se istovremeno i kao neotu|ivo nasle|e svih ljudskih bi}a i kao posebno nasledstvo posebnih nacija. kada je Francuska revolucija kombinovala Deklaraciju o pravima ~oveka sa zahtevom za nacionalnim suverenitetom. Bilo u obliku nove republike. koji se sentimentalno izra`avao u nacionalizmu. veza nacionalnog. Za dobar pregled i diskusije o glavnim Bodinovim teorijama. ista nacija se jedanput deklarisala da se podvrgava zakonu. Osvajanje dr`ave od strane nacije29 bilo je umnogome olak{ano padom apsolutne monarhije i novim razvojem klasa koji je iz toga proiza{ao. vidi George H. U ime volje naroda dr`ava je bila primoravana da prizna samo “pripadnike nacije” kao gra|ane. A History of Political Theory. Delos. Prosve}eni despotizam zasnivao se na Roanovom: “kraljevi komanduju narodima a interes komanduje kralju”. T. Six Livres de la Republique.

bio je sputan jasnim granicama. Izgledalo je da je volja nacije da je dr`ava {titi od posledica njene dru{tvene atomizacije i da joj u isto vreme garantuje mogu}nost opstanka u stanju atomizacije. Nacionalni suverenitet. Da bi dorasla tom zadatku. postao dragoceni lepak koji spaja centralizovanu dr`avu i atomizovano dru{tvo.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 237 kao nacionalna prava. i “Volksfremde”. Odnos izme|u dr`ave i dru{tva bio je odre|en ~injenicom klasne borbe koja je istisnula prethodni feudalni poredak. ~ije selja~ke klase jo{ nisu bile prekinule duboke korene sa zemljom i nisu bile na granici emanci- . prema tome. a budu}i da je iznikao iz identifikacije dr`avljana sa teritorijom. Po{to je dr`ava. ~iji jezici jo{ nisu prerasli stupanj dijalekta kroz koji su svi evropski jezici pro{li pre nego {to su bili prilago|eni knji`evnim svrhama. ali nikada nisu oti{li tako daleko da predlo`e pangermansku distinkciju izme|u “Staatsfremde”. Liberalni individualizam. samo strogo centralizovana administracija koja je monopolisala sve instrumente nasilja i mogu}nosti za sticanje vlasti mo`e da dr`i ravnote`u centrifugalnim silama koje se stalno stvaraju u dru{tvu kojim su ovladale klase. izgubila svoju pravnu. zatim. izopa~io je dru{tvo. Nacionalizam je. ostala pravna institucija. a taj liberalni individualizam je u njoj video neku vrstu vrhovnog pojedinca kom ostali treba da se klanjaju. koji je pogre{no verovao da dr`ava vlada nad samim pojedincima. dr`ava je trebalo da poja~a sve ranije centralisti~ke tendencije. racionalnu pojavu. koja bi po samoj ~injenici svoga postojanja trebalo da bude izvan ili iznad zakona. koja je kasnije u{la u nacisti~ko zakonodavstvo. U su{tini. ~iji je vrhovni zadatak bio da {titi i garantuje ~oveku njegova ljudska prava kao gra|anina i pripadnika nacionalnosti. od dr`ave a ne od nacije. dok je sama institucija dr`ave. Nacionalizam je uvek ~uvao tu po~etnu prisnu lojalnost vlasti i nikada nije sasvim izgubio funkciju o~uvanja dragocene ravnote`e izme|u nacije i dr`ave s jedne strane i gra|ana jednog atomizovanog dru{tva s druge. nacionalizam je izraz ovog izopa~avanja dr`ave u instrument nacije i identifikovanja gra|anina sa pripadnikom nacije. `iva veza izme|u pojedinaca i nacionalne dr`ave. Sasvim druga~ija je bila prva nacionalna reakcija naroda kod kojih se nacionalnost jo{ nije razvila iz neartikulisane etni~ke svesti. i on se zapravo pokazao kao jedina uspe{na. jer dr`ava u stvarnosti vlada klasama. nepripadnika naciji. pa su romanti~ari mogli da je tuma~e kao nekakvu nebuloznu zastupnicu “nacionalne du{e”. izgubio je svoju originalnu konotaciju slobode naroda i bio je obavijen pseudomisti~nim oreolom bezakonite samovolje. one koji su primili svoja prava po zakonu a ne po ro|enju. nepripadnika dr`avi. i nacionalizam je bio kontrolisan putem nekog zakona. Starosedeoci nacionalne dr`ave ~esto su s visine gledali na naturalizovane `itelje. ~ak i u svom izopa~enom obliku.

u najboljem slu~aju. Neukorenjenost je bila istinski izvor te “pro{irene plemenske svesti”. ali su projektovali osnove svoje zajednice u budu}nost ka kojoj je pokret trebalo da ide. “U tome se razlikujemo”. nisu imali zemlju. .” 33 Pichl. koja bi ostala dr`avni faktor ~ak i da su njeni ~lanovi bili raspr{eni po celoj zemaljskoj kugli. rekao je [enerer. “Li~ni princip ne `eli da organizuje nacije kao teritorijalne zajednice. u veku koji je naivno prihvatio da su svi narodi zapravo nacije. 332 ff.238 IMPERIJALIZAM pacije – naroda kod kojih se. I. 1907. To je bila nevolja sa “pojasom me{anog stanovni{tva” (Makartni) koji se protezao od Baltika do Jadrana i na{ao svoj najartikulisaniji izraz u Dvojnoj monarhiji.. Plemenski nacionalizam izrastao je iz te sfere neukorenjenosti. o li~nom (nasuprot teritorijalnom) principu. Sli~no tome. a nasuprot pravim nacionalnim oslobodila~kim pokretima malih naroda. pan-pokreti nisu prestajali da se bave istorijom. prevazi{li uske granice nacionalne zajednice i proglasili narodnu zajednicu. Ipak. nacionalni kvalitet pokazao kao mnogo prenosivija.33 Obele`je pan-pokreta bilo je to da oni nisu ~ak ni poku{ali da postignu nacionalnu emancipaciju. op. “. u svojim snovima o ekspanziji. 32 Interesantni su u ovom kontekstu socijalisti~ki predlozi Karla Renera i Ota Bauera u Austriji da se nacionalnost potpuno odvoji od svojih teritorijalnih osnova i da postane neka vrsta li~nog statusa. cit. Vienna. 152. ve} se ose}aju odoma}eni gde god pripadnici njihovog “plemena” slu~ajno `ive. gde nije bilo nikakvih uslova za realizaciju zapadnog nacionalnog trojstva narod-teritorija-dr`ava. ve} samo kao udru`enje li~nosti. Vidi Otto Bauer.. Die Nationalitätenfrage und die õsterreichische Sozialdemokratie. na svoj jezik – kao da je jezik sam po sebi ve} dostignu}e – a u najgorem slu~aju na svoju slovensku ili germansku ili bog zna kakvu du{u.{to mi ne gravitiramo prema Be~u ve} gravitiramo prema svakom mestu u kome `ive Nemci”. iako na vi{em nivou. nego kao pitanje javne brige i civilizacije. ve} su odjednom. ograni~enu zajednicu. carske Rusije ili balkanskih zemalja. narodima ~ije su se granice vekovima stalno menjale. to je naravno odgovaralo situaciji u kojoj su etni~ke grupe bile raspršene po celom carstvu ne gube}i ništa od svog nacionalnog karaktera. a to je zna~ilo. nikakva istorijska dostignu}a kojima bi se ponosili. Tu je bilo masa koje nisu imale ni najmanju ideju o tome {ta zna~e patria i patriotizam. privatna stvar. On se sna`no {irio ne samo me|u narodima Austro-Ugarske ve}. a stanovni{tvo bilo vi{e ili manje u stanju neprestane migracije. te{ko da je i{ta drugo ostalo ugnjetenim narodima Austro-Ugarske. ugra|ena u samu njihovu li~nost.32 Ako su `eleli da se uklope u nacionalni ponos zapadnih nacija. tako|e. nisu imali dr`avu.. ni najmutniju predstavu o odgovornosti za zajedni~ku. ve} su samo mogli da uka`u na sebe. koji su uvek po~injali sa ispitivanjem nacionalne pro{losti. sledstveno tome. i me|u pripadnicima nesre}ne inteligencije caristi~ke Rusije. {to je zapravo zna~ilo da pripadnici tih naroda nemaju kona~ni dom. 353 ff. pp.

S. januara 1945. 1937. razvio se u nov oblik organizacije. 7). i pored toga {to su. 92 ff). me|u onim narodima koji su kombinovali neku vrstu nacionalne domovine. Nema~ku ili Rusiju. The Origin of Russian Communism. januara. tvrdio da je “panlatinizam sve više propadao a nacionalizam i dr`avna svest postajali ja~i. p. 102. sa sli~nom liberalnom pro{lo{}u. 36 Prema ^aadajevu. ostali antiklerikalni i postali antihri{}ani. 35 Nicolas Berdyaev. p. cit. i poljski mesijanizam nikad nije zahtevao ni{ta više nego što se u neko vreme moglo smatrati teritorijom pod poljskom dominacijom. pan-pokreti su zapo~eli sa apsolutnom tvrdnjom o izabranosti.34 Nasuprot prekomorskom imperijalizmu. Pansloveni nisu do{li do afirmacije hri{}anske prirode ruskog naroda. op. – K. rasutom iredentom. Oestliches Christentum. kako je citirano u The Journal of the Moscow Patriarchate. I. koji Boga uvodi direktno u ovozemaljske stvari zbog careve religijske funkcije i polo`aja u pravoslavnoj crkvi. sa {irokom. Bubnoff. Nacionalizam je ~esto opisivan kao emocionalni surogat za religiju. koji je po vlastitom priznanju bio [enererov u~enik. koji je 1914. Vidi tako|e Deckert. Aksakov je 1855.. {ire}i se kroz sve ugnjetene nacionalnosti u Isto~noj i Ju`noj Evropi. 1944. a pesnik Tjut~ev je u isto vreme tvrdio da “je ruski narod hriš}anski ne samo po pravoslavlju ve} po ne~em mnogo prisnijem. Panlatinizam je bio pogrešan naziv za nekoliko neuspelih pokušaja latinskih nacija da naprave neku vrstu saveza protiv nema~ke opasnosti. V. a u nekim slu~ajevima ~ak i proganjanju. kod sledbenika panslavizma.” Citirano iz: Hans Kohn. cit. I. ili bremenom belog ~oveka. ve} bo`ji neprijatelji. Mi {titimo Njegovo delo {tite}i sâmo njeno postojanje. ~ija su Philosophical Letters.35 Pansloveni su napustili svoje ranije liberalne tendencije i uprkos vladinom protivljenju. i ova vrsta fanatizma ne zloupotrebljava jednostavno religijski je34 Nijedan potpuni pan-pokret nije se razvio osim pod tim uslovima. tambovskog vladike.”38 Te skora{nje formulacije nisu se rodile iz trenuta~nih propagandnih potreba. p. op. postali su nepokolebljivi branioci Svete Rusije zbog tvrdnje da su “pravi bo`anski narod modernih vremena”36. 2. njegovog bi}a. op. ruski narod nazvao “jedinim hriš}anskim narodom na Zemlji” (vidi Hans Ehrenberg i N. koji se zadovoljavao relativnom nadmo}no{}u. 31.”37 odgovor sa druge strane. Nemcima i Slovenima izvan svoje zemlje. No. i tu su stekli ja~i potencijal nego na bilo kom drugom mestu u Evropi” (p. cit. Austrijski pangermani izrekli su sli~ne tvrdnje o bo`anskoj izabranosti. bio je potpuno istog tipa: “Nema~ka ~udovi{ta nisu samo na{i neprijatelji. nacionalnom misijom. 38 Re~i Luke. ustvrdio tokom pro{log rata: “Svemo}ni Bog je stvorio na{u naciju. 1829-1831 predstavljala prvi sistematski pokušaj da se svetska istorija koncentriše oko ruskog naroda. .KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 239 Plemenski nacionalizam. prema Dostojevskom “hristonosca me|u nacijama”. On je hriš}anski po sposobnosti odricanja i `rtve koja je osnova njegove moralne prirode.. Vidi Ehrenberg. ali je tek tribalizam pan-pokreta ponudio novu teoriju religije i novi koncept svetosti. u pan-pokrete. 37 Govor 30. 5 ff. Kada je Hitler. kako je zabele`en u New York Times.

U svojoj spoljnoj politici oni `ele da objedine sve pravoslavne hriš}ane bez obzira na nacionalnost. On gubi pravo na to ~im odlu~i da menja nacionalnost: on i tada raskida sve veze po kojima je bio od prirode obdaren bo`anskim poreklom i pada. u metafizi~ko besku}ni{tvo.240 IMPERIJALIZAM zik. u kojoj su razlike u istoriji i organizaciji pogre{no tuma~ene kao razlike izme|u ljudi koje po~ivaju na prirodnom poreklu. Jo{ neposredniji uticaj. ve} po okolnostima i obrazovanju. pokoravanje. bez obzira na to {ta se doga|a datom narodu – emigracija. Pojedinac. svojoj razli~itoj organizaciji i po istorijskoj sudbini. prema jevrejskohri{}anskoj tradiciji. Njihova jednakost je jedino jednakost prava. op. i sve Slovene bez obzira na veru. da su ljudi po prirodi jednaki. Rasizam. Politi~ka prednost ovog koncepta bila je dvostruka. Prema njima je ~ovek. Ljudi su nejednaki po svom prirodnom poreklu. kroz pripadnost narodu. ipak. me|utim. Bog nije stvorio ni ~oveka (~ije je poreklo o~igledno u ra|anju) niti narode (koji su nastali kao rezultat ljudske organizacije). to jest. Pozitivizam i progresivizam devetnaestog veka izopa~ili su ovu svrhu ljudske jednakosti kada su hteli da doka`u ono {to se ne mo`e dokazati. neizbe`no pripadaju}i nekom narodu. Pan-pokreti su propovedali bo`ansko poreklo sopstvenog naroda u pore|enju sa jevrejsko-hri{}anskom verom u bo`ansko poreklo ^oveka. tako. naime. knez Ivan S. izra`en u konceptu zajedni~kog porekla izvan ljudske istorije.) . politi~ku i nacionalnu uniformnost. a razli~iti samo po istoriji i okolnostima. primio svoje bo`ansko poreklo samo indirektno. u veliko slovensko i pravoslavno carstvo”. svrhe uspostavljanja ~ove~anstva na zemlji. iza te jednakosti ljudskog smisla le`i. ljudske prirode i ljudskog smisla – zajedni~ko poreklo u mitskom ~oveku koji se ne da identifikovati. jedan drugi kvalitet. imalo je to {to su u apsolutnoj suprotnosti sa bo`anskim poreklom sopstvenog naroda i svih drugih nebo`anskih naroda nestajale sve razlike izme|u pojedina~nih pripadnika naroda.39 Neistinitost ove teorije je uo~ljiva koliko i njena politi~ka korisnost. iza toga le`i istinska teologija koja je ranijim pan-pokretima dala zamah i zadr`ala znatan uticaj na razvoj modernih totalitarnih pokreta. raseljavanje. bilo dru{tvene bilo ekonomske. Bo`ansko poreklo je pretvorilo narod u uniformnu “izabranu” masu arogantnih robota. cit. ima bo`ansku vrednost samo dok pripada narodu koji je izabran da bude bo`anskog porekla. On je od nacionalnosti ~inio stalni kvalitet koji istorija vi{e nije mogla da dotakne. To bo`ansko poreklo je metafizi~ki koncept na kome mo`e biti zasnovana politi~ka jednakost svrhe. Gagarin u svom pafletu La Russie sera-t-elle catolique? (1856). Nacionalizam i njegov koncept “nacionalne misije” izopa~io je nacionalni koncept ~ove~anstva kao porodice nacija u hijerarhijsku strukturu. bilo psiholo{ke. 39 To je opazio ve} ruski jezuit. tako da se mogu izjedna~avati ne po pravima. u kojem je napao slavenofile jer “oni `ele da uspostave najkompletniju versku. koji je i sam bo`ja kreacija. (Citirano iz Hans Kohn. takore}i. jednakost ljudskog smisla.

60.. umesto toga. implicira zajedni~ku odgovornost. Kona~nost je ono {to deluje kao zajedni~ki imenitelj izme|u filozofije pan-pokreta i rasnih koncepata. Sli~no tome. ^ovek mo`e da veruje u solidarnost germanskih naroda – ko god je izvan ove sfere.40 idealu ~ove~anstva i ljudskog dostojanstva. gde završava to što treba da volimo jer pripada ~ove~anstvu. [to vi{e narodi znaju jedan o drugome. cit. p.. nije va`no da li je kao poreklo naroda zami{ljen Bog ili priroda. ne ti~e nas se. Citirano prema Ehrenberg.” . ali postoji.. uveo je koncept bo`anskog porekla jednog za razliku od svih drugih. Tribalizam pan-pokreta sa svojim konceptom “bo`anskog porekla” jednog naroda duguje deo svoje privla~nosti preziru prema liberalnom individualizmu. “Bo`anski narod” `ivi u svetu u kojem je on uro|eni progonitelj svih drugih slabijih vrsta. nova povezanost. cit. tako da se Rusi razlikuju od Nemaca kao vuk od lisice. “pojas me{ovitog stanovni{tva”. polu-soj iz nema~ke Jugozapadne Afrike. ma koliko da je prisvajanje prava za sopstveni narod uzvi{eno. cit. Politi~ki. osetio je mnogo pre ostalih evropskih naroda strah od ideala ~ove~anstva i od jevrejsko-hri{}anske vere u zajedni~ko poreklo ~oveka. Gde po~inje. Privla~nost plemenske izolacije i ambicije gospodarske rase delimi~no su bile posledice instinktivnog ose}anja da ~ove~anstvo. Ni{ta nije ostalo od ljudskog dostojanstva ako pojedinac svoju vrednost duguje jedino ~injenici {to se slu~ajno rodio kao Nemac ili Rus. Ti ljudi nisu gajili nikakve iluzije o “plemenitom divljaku”. u oba slu~aja.. ne bi {titili puki brojevi i nametnuta uniformna kohezija. izlo`eniji od ostalih delova Evrope olujama istorije i manje ukorenjen u zapadnu tradiciju. jer su znali pone{to o potencijalu zla i ne istra`uju}i navike kanibala. p. to manje `ele da druge narode smatraju sebi ravnima i vi{e uzmi~u od ideala ~ove~anstva. crnac iz isto~ne Afrike. ili nepodnošljivi Jevreji iz Galicije i Rumunije svi pripadnici ~ove~anstva?. narodi se preobra}aju u `ivotinjske vrste. op. op. op.. Samo se pravila `ivotinjskog carstva mogu mo`da primeniti na njegovu politi~ku sudbinu. kao izolovane pojedince u atomizovanom dru{tvu.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 241 koji je poricao zajedni~ko poreklo ~oveka i pobijao zajedni~ku svrhu uspostavljanja ~ove~anstva. 41 Slede}i pasa` iz Frymann. ili uro|ena `rtva svih ja~ih vrsta. 186. prikrivaju}i tako privremen i promenljiv proizvod ljudskog truda pseudomisti~nom koprenom bo`anske ve~nosti i kona~nosti. koje je zaista bilo u stanju da ubla`i opravdane bojazni modernih ljudi o tome {ta bi im se moglo dogoditi kad ih. veoma je karakteristi~an: “Mi znamo sopstveni narod. njegove kvalitete i njegove nedostatke – ~ove~anstvo mi ne znamo i odbijamo da se njime bavimo ili oduševljavamo.41 Zbog sma40 “Ljudi }e shvatiti da ~ovek nema nikavo drugo predodre|enje na ovom svetu do da radi na razaranju svoje li~nosti i da je zameni društvenom i bezli~nom egzistencijom”. i terijski obja{njava njihovu inherentnu me|usobnu naklonost. Chaadayev.? Jesu li dekadent ili polu`ivotinjski ruski seljak iz mira. ose}anje me|usobnog poverenja me|u svim ~lanovima naroda. bilo kao religijski ili humanisti~ki ideal..

S. U Rusiji je to potla~ivanje bilo isklju~ivi monopol birokratije koja je tako|e tla~ila ruski narod. ~ak su bolj{evici osuje}eni da fanati~no prihvate najve}u antinacionalnu doktrinu. 43 Sa tog stanovišta veoma su interesantne nove teorije sovjetske ruske genetike. Njihova metafizi~ka neukorenjenost. Ovih nekoliko re~enica citirano je u bezbrojim ~lancima i pamfletima toga vremena. koja je tako dobro pristajala teritorijalnoj iskorenjenosti nacija koje su prve zahvatili. marksizam. o~i{}ena od svake sentimentalnosti. ali su prošli dani kada su pastiri bez broja. ni u kom slu~aju nije dovoljno da se razume ~injenica – koju je narod isuvi{e dobro shvatio – da ideja ~ove~anstva. “The Society Master Race Theory”.42 Isto tako. a panslovenska propaganda je ponovo uvedena u sovjetsku Rusiju zbog stra{ne izolacijske vrednosti u samim tim teorijama.” Vidi H. jednostavno zato {to je svim tim lepim i snolikim idejama sa oven~anom tradicijom iznenada kucnuo zastra{uju}e pravi ~as. naprotiv. isto tako dobro se prilagodila potrebama gibanja masa modernih gradova i zato je ove smesta zgrabio totalitarizam. u ’kontinentima’”. kako se jedanput Sesil Roudz izrazio. Dvojna monarhija je. naime to da ljudi moraju da u ovom ili onom obliku preuzmu odgovornost za sve zlo~ine koje su po~inili ljudi i da je kona~no svaka nacija primorana da odgovara za zlo koje su po~inile sve ostale. Tribalizam i rasizam su veoma realisti~ni. koja je svakako bila odsutna iz frazeologije liberalnih protagonista “~ove~anstva”. Poljaci Karpatske Ukrajince i 42 Ovo su`avanje geografskih razdaljina našlo je izraza u Friedrich Naumann.242 IMPERIJALIZAM njivanja geografskih razdaljina. ^ak i insistiranje na gre{nosti svih ljudi. u New Leader. . July 30. to je postalo politi~ka aktuelnost prvoga reda. Central Europe: “Još je daleko dan kada }e postojati ’jedan tor i jedan pastir’. Duh zamašne industrije i nadnacionalna organizacija obuzeli su politiku. da je zapravo bio zasnovan na ugnjetavanju nacionalnosti. 1949. tako da su na kraju postale prava masovna osnova za ideologiju pan-pokreta. Ljudi razmišljaju. Tajna opstanka ku}e Habsburga u devetnaestom veku le`i u osetljivoj ravnote`i i u podr{ci koju je nadnacionalna ma{inerija dobijala od me|usobnog antagonizma. ali i od toga {to su Nemci eksploatisali ^ehe. iako veoma destruktivni putevi da se izbegne nezgodan polo`aj zajedni~ke odgovornosti. idealisti~ki razgovor o ~ove~anstvu i ljudskom dostojanstvu postao je stvar pro{losti. tako da je na kraju samo ruska inteligencija postala panslovenska. Muller.43 Ta~no je da je sistem vladavine u Austro-Ugarskoj i u carskoj Rusiji slu`io kao istinska {kola plemenskog nacionalizma. Nasle|ivanje ste~enih karakteristika jasno zna~i da stanovništvo koje `ivi pod nepovoljnim uslovima prenosi nasle|em skromnije sposobnosti i vice versa. manji ili ve}i. vodili svoja stada neobuzdano preko pašnjaka Evrope. “U svetu treba da imamo uro|ene gospodare i podre|ene rase. Ma|ari Slovake. vladala svojim neugodnim nacijama daju}i im upravo toliko slobode da ugnjetavaju druge nacije. ima veoma ozbiljnu konsekvencu.

Slavenofili su ose}ali da slovenska nadmo} le`i u ravnodu{nosti ruskog naroda prema dr`avi. No. pravo je remek delo istoriografije. op. Rewentlowa 1937. 1946. Samo je u Austriji revolucionarni poriv na{ao svoj prirodan izlaz u pan-pokretima. “Russia and Freedom”.. u skladu sa zahtevom despotizma bio je zahtev da se narod ne “me{a u dr`avnu vlast”. Zamisao (ne jako ve{to izvedena) devide et impera je malo u~inila da se umanje centrifugalne tendencije nacionalnih sentimenata. 47 Vidi na primer Šenererovu `albu da austrijska Verfassungspartei još uvek podre|uje nacionalne interese dr`avnim (Pichl. Asakov u Ehrenberg.. me|utim. Vidi tako|e karakteristi~ne pasa`e u pangermanskom Judas Kampf und Niederlage in Deutschland. January. niti je njihova vlast bila tako ozlogla{ena da bi panpokreti mogli da naprave politi~ki kapital od revolucionarnih nemira. 29. 46 K. p. Opozicija slavenofila prema dr`avi ta~no je opisana kao “potpuno druga~ija od svega {to bi se moglo na}i u sistemu zvani~nog nacionalizma”. Te razlike. cit.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 243 tako dalje. S. . kao i “di}i seljake u Rusiji pre protiv vlastele nego protiv cara”. a ovi drugi su smatrali da je poglavar njihove vlade pravi predstavnik Boga na zemlji. prvi su gledali na ne ba{ previ{e voljenog monarha kao na simbol nacionalnog jedinstva. 97. u apsolutnu vlast.44 Razlika u dr`anju nema~kih radnika i ruskih seljaka bila je svakako ogromna. cit. ono daje sr` cele ruske istorije. 151). Fedotov. Isto tako bilo je lak{e navesti nema~ke radnike da napadnu nema~ku bur`oaziju nego vladu. op. ali je sasvim dobro uspela da uvede kompleks vi{e vrednosti i op{te raspolo`enje nelojalnosti. p. 1. cit. uvek su insistirali na prioritetu nacionalnog nad dr`avnim interesom47 i ~esto su dokazivali da “svetska poli44 G. 45 N. Vol. Ta dva pan-pokreta razvila su se bez ikakve pomo}i ruske ili nema~ke vlade. Berdyaev. The Review of Politics. grofa E. to jest. bile su manje va`ne od ~injenice da ni u Rusiji ni u Nema~koj vlada nije bila tako slaba kao u Austriji.46 Pangermani. koji su bili politi~ki artikulisani. Za sve njih je postala normalna stvar to da neko mo`e da pribavi dr`avnost na tu| ra~un i da }e se neko rado odre}i slobode ako ugnjetavanje dolazi od njegove sopstvene nacionalne vlade. u tome {to on sebe ~uva kao corpus separatum od svoje sopstvene vlade. To su slavenofili mislili kada su nazvali Ruse “bezdr`avnim narodom” i to je omogu}ilo tim “liberalima” da se pomire sa despotizmom. I. 39 ff.45 smatralo se da je dr`ava po samoj svojoj prirodi tu|a narodu. op. Neprijateljstvo prema dr`avi kao instituciji provla~i se kroz teorije svih pan-pokreta. To nije spre~ilo njihove austrijske prista{e da u`ivaju u slastima veleizdaje protiv austrijske vlade.. Reventlo je video nacionalsocijalizam kao ostvarenje pangermanizma zbog njegovog odbijanja da “idolatrizuje” dr`avu koja je samo jedna funkcija narodnog `ivota. p. VIII. Ta mogu}nost obrazovanja masa u duhu veleizdaje donela je austrijskim pan-pokretima u pravi ~as prili~no {iroku podr{ku masa koja im je uvek nedostajala u Nema~koj ili u Rusiji.

Sasvim je ta~no. Pan-Slavism and European Politics. i da zato nacionalne potrebe.50 vo|a austrijskih pangermana veselo je otkrio da `eli da “privu~e interesovanje malog ~oveka propagandnim pesmama. u izvesnom smislu. politi~ke ~inove dr`ave. op. a dosta njih je i dalje pripadalo. 51 Oskar Karbach. p.. u svim vremenima. . Ozbiljna je gre{ka pretpostaviti da su vo|e pan-pokreta bili reakcionari ili “kontrarevolucionari”.. 56-57.244 IMPERIJALIZAM tika prevazilazi okvir dr`ave”. da je Pangermanska liga “otelovila stvarni poku{aj narodne kontrole u spoljnoj politici. 50. 1914. koji je osnovao jedan ~ovek.51 Kona~no su i pansloveni “napustili Hegela i [elinga. Deutsche Weltpolitik. Mnogo manje razvijen u organizacionom obliku i mnogo manje konzistentan u politi~kim programima. progresivnim partijama. Panslavizam. op. on je tokom znatnog vremena zadr`ao visok stepen literarne rafiniranosti i filozofske spekulacije. p. 209. ve} je sa svojom “pro{irenom plemenskom sve{}u” i upadljivim nedostatkom patriotizma mnogo vi{e li~ila na “rasu”.. i koji su uglavnom podr`avali nema~ki i austrijski studenti. Dok je Rozanov spekulisao o misterioznim razlikama izme|u jevrejske i hri{}anske seksualne mo}i i do{ao do iznena|uju}eg zaklju~ka da su Jevreji “sjedinjeni sa tom mo}i. cit. nikada nisu napravili tu gre{ku da dr`e stranu sa kapitalisti~kom eksploatacijom i ve}ina ih je nekad pripadala. da je jedini stalni ~inilac tokom istorije bio narod a ne dr`ava. stvorila je ruska inteligencija i on ju je u potpunosti pro`imao. New York. Georg fon [enerer.49 Samo {to gomila. cit. 5 i Deutsche Politik. [enererovim kriglama za pivo. 49 Wertheimer. za razliku od pangermanizma. {tapovima za {etnju i {ibicama”. 50 Rozanov. 1.52 Pangermanizam. u Alldeutsche Flugschriften. organizovana u pan-pokrete i inspirisana rasnim ideologijama. Ona je ~vrsto verovala u efikasnost sna`nog.48 Ali ono {to je u Nema~koj i Rusiji ostalo samo {uplja fraza sve do kraja Prvog svetskog rata. op. cit. koristio se od po~et48 Ernst Hasse.. treba da odre|uju. 52 Louis Levine. uop{te nije bila isti onaj narod ~ije su revolucionarne akcije dovele do ustavne vlade i ~iji bi se pravi predstavnici u to vreme mogli na}i samo u radni~kim pokretima. nacionalno svesnog javnog mnjenja. p. 1905. 1897. i inicijativne nacionalne politike po sili narodnog htenja”. imalo je dosta realan aspekt u Dvojnoj monarhiji. liberalnim. Heft: Das deutsche Reich als Nationalstaat. ~ija je propast izazivala trajni zlobni prezir prema vladi. Iako po pravilu ne previ{e zainteresovani za dru{tvena pitanja. po{tanskim kartama. a prizvali prirodne nauke da popune teorijsku municiju”. br. a hri{}ani od nje odvojeni”. menjaju}i se sa okolnostima. opisuje ovu promenu od starije slavenofilske generacije do novog panslavenskog pokreta.

p. 55 Otto Bonhard.. 45. 54 U Programu iz Linca.55 Povremena antipatija slavenofila prema Jevrejima pre{la je u antisemitizam u celoj ruskoj inteligenciji kada je. u komisiji za nacrt programa 1882. koji je u isto vreme otkrio antisemitizam. “Pro{irena plemenska svest” kao emocionalni motor pan-pokreta potpuno se razvila pre nego {to je antisemitizam postao njihova centralna tema i koheziona snaga.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 245 ka upadljivo vulgarnim jezikom. ali pre 1918. koji je ostao kao pangermanski program u Austriji prvobitno nije bilo paragrafa o Jevrejima. verovatno je postao svestan njegovih mogu}nosti skoro slu~ajno: po{to je iznad svega `eleo da razru{i Habsbur{ko carstvo.54 U Nema~koj. Vidi Oscar Karbach. sa svojom du`om i ozbiljnijom istorijom filozofske spekulacije i uo~ljivijom politi~kom neefikasno{}u. pod kojim su sve nacionalnosti u`ivale izvestan stepen jednakosti. su ~ak bila tri Jevrejina. op. barem po teoriji. cit. op. 45. mr`nja koja je imala duboke korene i mnogo pre nego {to je pokret postao antisemitski. dragocena ravnote`a njene birokratije mogla bi se rastrojiti kad bi umereno ugnjetavanje. op. nije bilo te{ko izra~unati efekat isklju~ivanja jedne nacije iz dr`avne strukture koja po~iva na mno{tvu nacija.. istoj svrsi je isto toliko dobro mogla da poslu`i i divlja mr`nja pangermana prema slovenskim nacionalnostima. dobio je jasno antisemitske crte u poslednjim decenijama devetnaestog veka. s namerom da se dopadne {irim i razli~itim dru{tvenim slojevima. [enerer.. talas pogroma koji je organizovala vlada doveo jevrejsko pitanje u `i`u pa`nje javnosti. unutra{nje strukture dr`ave”. cit. Panslavizam. to su dokazivali i Jevreji u njegovom ~lanstvu. cit..53 Neki od razloga za pogodnost kori{}enja jevrejskog naroda u te svrhe su o~igledni: njihov veoma istaknut polo`aj uz po{tovanje Habsbur{ke monarhije. Pangermanska liga krenula je donekle u pravcu antisemitizma. p. nikada nije i{la dotle da isklju~i Jevreje iz ~lanstva. zajedno sa ~injenicom da su ih u mnogonacionalnoj zemlji lak{e smatrali posebnom nacionalno{}u nego u nacionalnoj dr`avi ~ije je gra|anstvo. homogenog sastava. gde je [tekerov pokret pokazao upotrebljivost antisemitizma kao politi~kog propagandnog oru`ja. Me|utim. sve ovo nam ne poma`e da razumemo centralnu ideolo{ku ulogu antisemitizma u oba pan-pokreta. . iako svakako obja{njava nasilnost austrijskog tipa antisemitizma i pokazuje koliko je [enerer bio pronicljiv politi~ar kada je to iskoristio. posle ubistva cara 1881. Cela izgradnja ovog ~udnog ustrojstva. 53 Oscar Karbach. Paragraf o Jevrejima je dodat 1885. Ipak. pangerman [enerer je ve} otvoreno objavio svoje neprijateljstvo prema dr`avnim institucijama dok su mnogi Jevreji bili jo{ uvek ~lanovi njegove partije. [enerer je tako|e bio “prvi koji je uo~io mogu}nosti antisemitizma kao instrumenta za usmeravanje spoljne politike i za dezorganizaciju. bila potkopana narodnim pokretima.

i koji se zato mogao navoditi kao dokaz da nikakva teritorija nije potrebna da bi se konstituisala nacionalnost. koje su postale svesne svoje nacionalnosti tek kroz primer drugih – zapadnih – nacija.. bez obzira na istorijska dostignu}a i u~estvovanje u istorijskim doga|ajima. bez obzira na dostignu}a i tradiciju Jevreja. sre}nije takmace jer. Jevreji su na{li 56 Tvrdi socijalista Otto Bauer. ako su verovale da ih neka tajanstvena unutarnja psiholo{ka ili fizi~ka osobina ~ini otelovljenjem ne Nema~ke ve} germanizma. organizovanog bez obzira na granice.. da je jevrejstvo asimilovanih Jevreja bilo upravo ista vrsta pojedina~nog li~nog otelovljenja judaizma i da je neobi~ni ponos sekularizovanih Jevreja. i polo`aj ovih promenljivih etni~kih grupa. i kasnije polo`aj neukorenjenih masa velikih gradova. iako to nisu umeli da izraze. njihov opstanak i mo} koja im se pridavala najbolji dokaz ispravnosti rasnih teorija. I one su bile izvan dru{tva. bez obzira na to kako se na njega odgovori. op. tako {to se udru`io sa plemenskim nacionalizmom Isto~ne Evrope. stvarno zna~io da oni veruju da su druga~iji i bolji jednostavno zato {to su slu~ajem ro|eni kao Jevreji. bio je po mnogim stvarima veoma sli~an. 373. 57 Za jevrejsku samosvest veoma je instruktivan esej S. njihova organizacija model koji su pan-pokreti te`ili da opona{aju. naroda koji nije neizostavno predstavljen u vidljivim institucijama.246 IMPERIJALIZAM Antisemitizam pan-pokreta je postao tako efikasan da je mogao da pre`ivi op{tu propast antisemitske propagande tokom varljivog mira koji je prethodio izbijanju Prvog svetskog rata. cit. Postojala je unutarnja privla~nost izme|u teorija pan-pokreta i beskorene egzistencije jevrejskog naroda. “Die weltan- schaulichen Voraussetzungen der jüdischen Geschichtsschreibung” u Dubnov Festschrift. Izgledalo je da su Jevreji savr{en primer naroda u plemenskom smislu. A. koji se nisu odrekli tvrdnje da su izabrani. Steinberga. vrsta takore}i. onda su Jevreji bili savr{en model nacije bez dr`ave i bez vidljivih institucija. 1930: “Ako je neko .57 Ako su plemenske nacionalnosti ukazivale na sebe kao na centar svog nacionalnog ponosa. U Jevrejima su one odjednom prepoznale svoje veselije. svakako ne antisemita. Dosta je ta~no da je takvo jevrejsko dr`anje.. koje je rasizam tako efikasno mobilisao. bilo rezultat nenormalnog polo`aja Jevreja u modernim dr`avama. Jevreji su bili primer naroda koji je bez ikakvog doma mogao da sa~uva identitet tokom vekova.. oni su tako to videli. polo`aja izvan dru{tva i nacije. plemenskog nacionalizma. ve} ruske du{e.56 Ako su pan-pokreti insistirali na sporednoj ulozi dr`ave i na primatu naroda. ne Rusije. nekako su znali. p. onda dr`avno pitanje gubi zna~aj. i one su bile izvan nacionalne dr`ave koja je izgledala kao jedina zadovoljavaju}a politi~ka organizacija naroda. uveren u koncept `ivota kakav je iza`en u jevrejskoj istoriji.” . Ako su ostale nacionalnosti u Dvojnoj monarhiji bile samo slabo vezane za tlo i imale malo smisla za zna~enje zajedni~ke teritorije. takva.. Me|utim.

op. tako se i njihova mr`nja prema Jevrejima oslobodila od svih specifi~no jevrejskih dela i nedela. upravo kao i oni. 44 ff. politi~kog savetnika 58 Me|usobna bliskost tih koncepata mo`e se videti u slede}oj podudarnosti kojoj se mo`e dodati mnogo drugih primera Steinberg. a ne-jevreji su morali da grade ni iz ~ega. moglo da postane zamena za naciju. ^aadajev zove Ruse izuzetnim narodom. ona je dosta ta~na.. Rusa i Poljaka. i sopstvene “misije” da vlada nad svim drugim narodima na Zemlji..KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 247 na~in da konstitui{u sopstveno dru{tvo koje je. koja ponavljanjem nije postala istinitija. cit. cit. iskazan u ciframa i mo}i. cit. Ali vo|e panpokreta znale su vrlo dobro da su Jevreji podelili svet. Judaism and the Christian Question (1884): Izme|u dve verske nacije.” 59 Vidi antisemitu E. Reventlow. na dve polovine – na sebe i na sve ostale. No kada je u pitanju jevrejska izabranost. Jevreje. 314 ff. p. cit. op. jeste to da je antisemitizam samo oblik zavisti. Ber|ajev otvoreno tvrdi (op. krivotvorili agenti ruske tajne policije u Parizu po sugestiji Pobedonosceva. Kada se to dogodi u zapadnoj civilizaciji.. upravo zato {to nije imalo svoje vidljivo zastupni{tvo i nikakvo normalano politi~ko udru`enje. p. Gomila se nije mnogo bavila takvim sitnicama kao {to je istorijska ta~nost i jedva da je bila svesna razlike izme|u jevrejske istorijske misije da zasnuje celo ~ove~anstvo. To su osetili glasnogovornici pan-pokreta i zato ih nimalo nije uznemiravalo realisti~ko pitanje da li je jevrejski problem. op. p. 135): “Ruski mesijanizam je rod jevrejskom mesijanizmu. iako ~ak nisu ni znali kako da iskoriste svoj ideolo{ki sto`er za svrhe politi~ke organizacije.. Kad god su narodi odvojeni od delanja i dostignu}a. . Nije bilo va`no {to jevrejski koncept nije imao ni{ta zajedni~ko sa plemenskim teorijama o bo`anskom poreklu sopstvenog naroda. cit. Vidi Ehrenberg. Vidi tako|e Cleinow.58 U toj su se dihotomiji Jevreji opet pokazali kao sre}niji takmaci koji su ne{to nasledili. oni su skloni da se okrenu sebi u svojoj goloj prirodnoj datosti i da kao svoje prirodno pravo zahtevaju bo`anstvenost i misiju da iskupe ceo svet. kad su one prirodne veze sa zajedni~kim svetom razbijene ili ne postoje iz ovog ili onog razloga. Ali vi{e od svega Jevreje je u centar ovih rasnih ideologija dovela jedna jo{ o~iglednija ~injenica. Vremenski razmak izme|u formulisanja ideologije pan-pokreta i mogu}nosti njene ozbiljne politi~ke primene pokazuje ~injenica da su “Protokoli sionskih mudraca” – koje su oko 1900. naime da zahtev pan-pokreta o izabranosti mo`e ozbiljno da se sukobi samo sa istim zahtevom Jevreja.. op.59 Op{tepoznata “istina”. dovoljno va`an da bi mr`nja prema Jevrejima postala sto`er njihove ideologije. U tome su se pan-pokreti potpuno slagali. ali tako|e i filosemitskog ruskog filozofa Vladimira Solovjeva. Kako je njihov nacionalni ponos bio nezavisan od svih dostignu}a. koji su po ne~emu bili priznati. istorija je uvela tre}i verski narod. takvi narodi }e na svom putu redovno nai}i na vekovima star zahtev Jevreja. ka`e o Jevrejima da se njihova istorija doga|a izvan svih uobi~ajenih istorijskih zakona.

248

IMPERIJALIZAM

Nikolaja II i jedinog panslovena koji je ikada bio na nekom uticajnom polo`aju – ostali napola zaboravljen pamflet do 1919, kada je zapo~eo njihov zaista trijumfalan pohod kroz sve evropske zemlje i jezike;60 jedino je Hitlerov Mein Kampf nekih tridesetak godina kasnije bio vi{e u opticaju. Ni krivotvoritelj niti njegov poslodavac nisu znali da }e do}i vreme kada }e policija biti centralna institucija dru{tva, a zemlja organizovana po krivotvorenim jevrejskim principima zapisanim u Protokolima. Mo`da je ba{ Staljin prvi otkrio koliko je policija va`na za odr`avanje na vlasti. Hitler, pronicljiviji od [enerera, svog duhovnog oca, svakako je znao kako da upotrebi hijerarhijski princip rasizma, kako da iskoristi antisemitsku tvrdnju o “najgorem” narodu da bi se na pravi na~in organizovao “najbolji”, a da svi osvojeni i potla~eni narodi budu izme|u, kako da generalizuje kompleks vi{e vrednosti pan-pokreta tako da svaki narod, sa nu`nom iznimkom Jevreja, mo`e da gleda s visine na neki koji je jo{ gori od njega. O~igledno je bilo potrebno jo{ nekoliko decenija skrivenog haosa i otvorenog o~aja pre nego {to {iroki sloj naroda radosno uvidi da }e posti}i ono {to su jedino Jevreji, kako su verovali, po svom uro|enom |avolstvu tako dugo uspevali da postignu. Vo|e pan-pokreta, u svakom slu~aju, iako ve} mutno svesne socijalnog pitanja, bile su veoma jednostrane u svom insistiranju na spoljnoj politici. Vo|e zato nisu bile u stanju da vide da antisemitizam mo`e da bude ona neophodna karika koja povezuje metode unutra{nje i metode spoljne politike; jo{ nisu znale kako da uspostave svoju “narodnu zajednicu”, to jest potpuno iskorenjenu, rasno indoktriniranu hordu. To {to se fanatizam pan-pokreta obru{io na Jevreje kao na ideolo{ki centar i {to je to bio po~etak kraja evropskog jevrejstva, predstavlja jednu od najlogi~nijih i najogor~enijih osveta koja je ikad u istoriji izvedena. Jer, naravno, ima neke istine u “prosve}enim” tvrdnjama od Voltera do Renana i Tena da je jevrejski koncept izabranosti, njihovo poistove}ivanje religije i nacionalnosti, njihov zahtev za apsolutnim polo`ajem u istoriji i povla{}eni odnos sa Bogom, uneo u zapadnu civilizaciju ina~e nepoznati element fanatizma (koji je nasledilo hri{}anstvo u svojoj tvrdnji da isklju~ivo ono poseduje Istinu) na jednoj strani, a na drugoj element ponosa koji je bio opasno blizu njenoj rasnoj izopa~enosti.61 Politi~ki, bilo je bez ikakvih posledica to {to su judaizam i o~uvana jevrejska pobo`nost svaku predstavu o imanentnosti bo`anskog odbacivali i nisu je trpeli. Naime, plemenski nacionalizam je upravo perverzija religije koja je naterala Boga da izabere jednu naciju, po pravilu naciju kojoj pripada onaj
60 Vidi John Curtiss, The Protocols of Zion, New York, 1942. 61 Vidi Berdyaev, op. cit., p. 5: “Religija i nacionalnost u Moskovskoj kne`evini rasli su

zajedno, kao što su to ~inili u svesti prastarog jevrejskog naroda. I kao što je mesijanska svest bila atribut judaizma, ona je isto tako bila atribut ruskog pravoslavlja”.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI

249

ko to tvrdi; jedino zato {to je taj drevni mit, zajedno sa jedinim narodom koji je pre`iveo od antike, pustio duboke korene u zapadnoj civilizaciji, mogle su moderne vo|e gomile, sa izvesnim stepenom uverljivosti, da skupe drskost da uvuku Boga u sitne sukobe me|u narodima i da tra`e Njegovu saglasnost za izbor kojim je vo|a ve} sre}no manipulisao.62 Mr`nja rasista prema Jevrejima buknula je iz praznovernog shvatanja da je Bog mogao stvarno izabrati Jevreje, a ne njih, i da im je bo`ansko provi|enje podarilo uspeh. Postoji jedan element slaboumne ogor~enosti protiv naroda koji je, toga su se pla{ili, primio racionalno neshvatljivu garanciju da }e se najzad pojaviti, uprkos svim okolnostima, kao kona~ni pobednik u svetskoj istoriji. Jer mentalitetu gomile ideja Jevreja o sebi kao narodu kome je Bog poverio uspostavljanje carstva Bo`ijeg na zemlji mogla se prikazati samo u vulgarnim terminima uspeha i poraza. Strah i mr`nja su se hranili i pone{to racionalizovali ~injenicom da je hri{}anstvo, religija jevrejskog porekla, ve} osvojilo zapadno ~ove~anstvo. Vo|eni svojim sme{nim praznoverjem, vo|e pan-pokreta su otkrile taj skriveni mali zubac u mehanizmu jevrejske pobo`nosti koji omogu}ava potpuno vra}anje prava darovatelju i izokretanje, tako da izabranost nije vi{e bila mit za kona~nu realizaciju ideala zajedni~kog ~ove~anstva – ve} za njegovo kona~no uni{tenje. II: Nasle|e bezakonja
OTVORENO prenebregavanje zakona i pravnih institucija i ideolo{ko opravdavanje bezakonja mnogo su karakteristi~niji za kontinentalni nego za prekomorski imperijalizam, delom i zahvaljuju}i ~injenici {to je kontinentalnom imperijalizmu nedostajala prostorna udaljenost koja bi odvojila nelegalnost vladavine nad stranim kontinentima od legalnosti institucija u domovini. Od iste je va`nosti i ~injenica da su pan-pokreti ponikli u zemljama koje nikada nisu imale ustavnu vladavinu, tako da su njihove vo|e prirodno vladu i vlast shvatale kao proizvoljne odluke odozgo. Prezir prema zakonu postao je karakteristika svih pokreta. Iako mnogo potpunije artikulisan u panslavizmu nego u pangermanizmu, on je odra`avao stvarno stanje vlasti i u Rusiji i u Austrougarskoj. Opisom ova
62 Fantasti~an primer ludila u celoj toj stvari je slede}i pasus Leona Bloja – koji sre}om nije karakteristi~an za francuski nacionalizam: “Francuska je toliko najbolja me|u nacijama da svi ostali, bez obzira ko su, moraju biti po~astvovani ako ih Francuska primi da jedu hleb njenih pasa. Samo ako je Francuska sre}na, tada ostatak sveta mo`e biti zadovoljan ~ak i ako za francusku sre}u treba da plati ropstvom ili uništenjem. Ali ako Francuska pati, tada sam Bog pati, strašni Bog... To je tako apsolutno i neizbe`no kao tajna predestinacije.” Citirano iz R. Nadolny, Germanisierung oder Slavisierung?, 1928, p. 55.

250

IMPERIJALIZAM

dva despotizma, jedina preostala u Evropi pred izbijanje Prvog svetskog rata, u smislu mnogonacionalnih dr`ava dobija se samo jedan deo slike. Upravo zbog vladavine nad mnogonacionalnim teritorijama, razlikovali su se od drugih vlada time {to su upravljali narodima direktno, i to birokratijom (a nisu ih samo eksploatisali); partije su igrale bezna~ajnu ulogu, a parlamenti nisu imali legislativnu funkciju; dr`ava je vladala putem administracije koja je primenjivala dekrete. Va`nost parlamenta za Dvojnu monarhiju bila je malo ve}a od va`nosti jednog ne previ{e bistrog debatnog kluba. U Rusiji, kao i u predratnoj Austriji, ozbiljna opozicija jedva da se mogla na}i; njenu funkciju vr{ile su spoljne grupe koje su znale da bi njihov ulazak u parlamentarni sistem samo smanjio pa`nju i podr{ku koju su u`ivali u narodu. Sa pravnog stanovi{ta, birokratska vladavina je vladavina dekretom, a to zna~i da snaga koja u ustavnoj vladi samo sprovodi zakon postaje direktni izvor celog zakonodavstva. Dekreti {tavi{e ostaju anonimni (dok se zakoni uvek mogu pripisati posebnim ljudima ili skup{tinama) i zato izgleda da dolaze od neke sveobuhvatne vlasti kojoj nije potrebno obrazlo`enje. Prezir Pobedonosceva prema “zamkama” zakona bio je ve~ni prezir izvr{ioca prema navodnom nedostatku slobode zakonodavca, koji je opkoljen principima, i prema neaktivnosti izvr{ilaca zakona, koji su ograni~eni njegovim tuma~enjem. Birokrata koji samim sprovo|enjem dekreta ima iluziju stalne akcije, ose}a se u`asno superioran nad tim “neprakti~nim” narodom koji je zauvek upleten u “zakonske za~koljice” i zato ostaje izvan sfere vlasti, koja je za njega izvor svega. Izvr{ilac smatra da je zakon nemo}an jer je po definiciji odvojen od svoje primene. Dekret, s druge strane, uop{te ne postoji osim ako i kada se primenjuje; njemu nije potrebno nikakvo drugo obrazlo`enje osim primenjivosti. Istina je da dekrete koriste sve vlade u kriznim vremenima, ali je tada sama kriza jasno obrazlo`enje i automatsko ograni~enje. U birokratskoj vlasti dekreti se pojavljuju u ogoljenoj ~istoti, kao da njih vi{e ne proizvode ljudi na vlasti, ve} da su otelovljenje same vlasti, a izvr{itelj tek njen slu~ajni agent. Nema op{tih principa iza dekreta koje obi~an razum mo`e da pojmi, ve} postoje samo stalno promenljive prilike koje jedino stru~njak mo`e da zna detaljno. Narod kojim se vlada putem dekreta nikad ne sazna {ta njime vlada, zbog nemogu}nosti razumevanja dekreta po sebi i pa`ljivo organizovanog nepoznavanja specifi~nih okolnosti i njihovog prakti~nog zna~enja, u kojem svi izvr{ioci dr`e svoje podanike. Kolonijalni imperijalizam, koji je tako|e vladao putem dekreta i ponekad ~ak bio definisan kao “régime des décrets”,62a bio je dosta opasan; ipak, sama ~injenica da su oni koji su sprovodili dekrete nad doma}im stanovni{tvom
62a Vidi M. Larcher, Traité Elémentaire de Législation Algérienne, 1903, Vol. II, str. 150152: “Régime des decrets je vlada svih francuskih kolonija.”

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI

251

bili dovedeni sa strane i da su ih ljudi ose}ali kao uzurpatore, oslabila je njihov uticaj na podre|ene narode. Samo tamo gde su, kao u Rusiji i u Austriji, doma}i vladaoci i doma}a birokratija bili prihva}eni kao legitimna vlast, vlast putem dekreta mogla je da stvori atmosferu samovolje i tajnosti koja je efikasno sakrivala njihovu puku li~nu korist. Vladavina dekretom ima upadljive prednosti za vladanje nad prostranom teritorijom i heterogenim stanovni{tvom, kao i za politiku potla~ivanja. Njena efikasnost je superiorna jer jednostavno ignori{e sve posredni~ke stepene izme|u izdavanja dekreta i njegove primene, i zadr`avanjem informacija spre~ava narod da politi~ki misli. Ona mo`e lako da prevazi|e razli~itost lokalnih obi~aja neizostavno sporim razvijanjem op{teg prava. Od najve}e je pomo}i za uspostavljanje centralizovane administracije, jer se automatski prelazi preko svih pitanja lokalne autonomije. Ako se vladavina dobrim zakonima nekad naziva vladavinom mudrosti, vladavina prikladnim dekretima mo`e s pravom da se nazove vladavinom pameti. Jer procenjivanje na osnovu zadnjih namera i ciljeva je pametno, a mudro je razumevanje i stvaranje putem dedukcije iz op{teprihva}enih principa. Upravljanje putem birokratije mora se razlikovati od prostog narastanja i deformacije dr`avnih slu`bi, koji su ~esto pratili propast nacionalne dr`ave – naro~ito u Francuskoj. Tamo je administracija pre`ivela sve promene re`ima posle Revolucije, uvre`ila se kao parazit u dr`avi, razvila sopstvene klasne interese i postala beskorisni organizam ~ija je jedina svrha varanje i spre~avanje normalnog ekonomskog i politi~kog razvoja. Ima svakako mnogo povr{nih sli~nosti izme|u ova dva tipa birokratije, naro~ito ako neko pola`e previ{e pa`nje na upadljivu psiholo{ku sli~nost sitnih ~inovnika. Ali ako je francuski narod napravio veoma ozbiljnu gre{ku da prihvati svoju administraciju kao neminovno zlo, on nikada nije po~inio i fatalnu gre{ku da dozvoli da ona upravlja zemljom – iako je posledica bila to {to njome niko nije upravljao. Upravo je vlast u Francuskoj napravila atmosferu neefikasnosti i nemira; ali nije stvorila oreol pseudomisticizma. A taj pseudomisticizam je pe~at birokratije kada ona postane oblik uprave. Po{to narod kojim ona vlada nikada stvarno ne zna za{to se ne{to doga|a, a racionalno tuma~enje zakona ne postoji, ostaje samo jedna stvar koja se ra~una, brutalni goli doga|aj. Ono {to se nekome tada zbiva postaje predmet tuma~enja ~ije su mogu}nosti beskrajne, neograni~ene razumom i nesputane znanjem. U okviru takve beskrajne interpretativne spekulacije, tako karakteristi~ne za sve grane ruske prerevolucionarne knji`evnosti, celo tkivo `ivota i sveta poprima misterioznu tajnu i dubinu. Taj oreol ima opasan {arm zbog svog naizgled neiscrpnog bogatstva; za razumevanje trpljenja ima mnogo vi{e prostora nego za razumevanje akcije jer trpljenje du{e obuhvata sve mogu}nosti ljudske imaginacije, dok se akcija stalno proverava i mo`e se dovesti do apsurda vidljivom posledicom i iskustvom koje se mo`e kontrolisati.

252

IMPERIJALIZAM

Jedna od najuo~ljivijih razlika izme|u staromodne vladavine putem birokratije i savremenog totalitarnog na~ina vladanja je to {to su se ruski i austrijski predratni vladari zadovoljavali lenjim emaniranjem vlasti i kontrolisanjem spoljnih sudbina, ostaviv{i ceo unutra{nji `ivot du{e netaknut. Totalitarna birokratija, sa potpunijim razumevanjem zna~enja apsolutne vlasti, uplela se u privatni i unutra{nji `ivot pojedinca sa podjednakom brutalno{}u. Rezultat ove radikalne efikasnosti je bio da je ova unutra{nja spontanost naroda bila ubijena pod njenom vla{}u zajedno sa dru{tvenim i politi~kim aktivnostima, tako da je ~isto politi~ku sterilnost pod starijim birokratijama pratila totalna sterilnost pod totalitarnom vladavinom. Doba koje je videlo uspon pan-pokreta, me|utim, `ivelo je jo{ u bla`enom neznanju o totalnoj sterilizaciji. Naprotiv, nevinom posmatra~u (kakvi su zapadnjaci uglavnom bili) takozvana isto~na du{a je izgledala neuporedivo bogatija, njena psihologija dublja, njena knji`evnost punija zna~enjem od “plitke” zapadne demokratije. Ova psiholo{ka i knji`evna avantura u “dubine” patnje nije pro{la u Austrougarskoj, jer je njena knji`evnost uglavnom bila knji`evnost nema~kog jezika, koja je najzad bila i ostala nedeljivi deo nema~ke knji`evnosti uop{te. Umesto da ga inspiri{e da ode u dubinu obmane, austrijska birokratija je pre navela svog najve}eg modernog pisca da ismeva i kritikuje celu tu stvar. Franc Kafka je sasvim dobro znao da praznoverje prema sudbini obuzima narod koji `ivi pod stalnom vladavinom slu~aja, da ljudi neminovno postaju skloni da ~itaju posebno nadljudsko zna~enje u doga|ajima ~ije je racionalno zna~enje izvan znanja i razumevanja onih kojih se ti~e. On je bio potpuno svestan ~udne privla~nosti takvih naroda, njihovih melanholi~nih i lepih, tu`nih narodnih pri~a koje su izgledale tako nadmo}ne nad lak{om i svetlijom knji`evno{}u sre}nijih naroda. On je razotkrio ponos pred neminovno{}u kao takvom, ~ak i pred neminovno{}u zla, i mu~nu fantaziju koja poistove}uje zlo i nesre}u sa sudbinom. ^udo je jedino {to je on to mogao da uradi u svetu u kojem glavni elementi ove atmosfere nisu bili potpuno artikulisani; poverio je svojim najja~im silama imaginacije da izvuku sve potrebne zaklju~ke i da, takore}i, na neki na~in upotpune ono {to realnost nije ba{ potpuno izo{trila.63
63 Vidi sjajnu Barnabasovu pri~u u Zamku (1930), koja zvu~i kao uvrnuta travestija nekog dela ruske literature. Jedna porodica `ivi pod kletvom, tretirana kao gubava pošto ona sama sebe tako ose}a, samo zato što se jedna od lepih k}eri usudila jednom da odbije nepristojna navaljivanja jednog va`nog ~inovnika. Sami seljaci, koje birokratija kontroliše do poslednje sitnice, ~ak i u svojim mislima robovi }efova svemo}nih ~inovnika, davno su shvatili da je biti u pravu ili grešiti za njih stvar puke sudbine, koju ne mogu da izmene. Nije, kako K. naivno pretpostavlja, eksponiran pošiljalac pisma, ve} primalac, njega `igošu i na njega bacaju ljagu. To misle seljaci kad govore o svojoj “sudbini”. Sa K-ovog stanovišta, “to je nepravedno i monstruozno, ali (on je) jedini u selu tog mišljenja”.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI

253

Jedino je rusko carstvo toga doba nudilo celokupnu sliku vladavine putem birokratije. Haoti~no stanje zemlje – prevelike da bi se njome vladalo, nastanjene primitivnim narodima bez iskustva u politi~koj organizaciji bilo koje vrste, koji su vegetirali pod neshvatljivom vrhovnom vla{}u ruske birokratije – prizivalo je atmosferu anarhije i hazarda u kojoj su sva|ala~ki hirovi sitnih oficira i svakodnevna nekompetentnost i nekonzistentnost inspirisali filozofiju koja je u Slu~aju videla pravog Gospodara `ivota, ne{to kao pojavu bo`anskog provi|enja.64 Panslovenima koji su uvek insistirali na mnogo “interesantnijoj” situaciji u Rusiji nasuprot plitkoj dosadi civilizovanih zemalja, izgledalo je kao da je Bo`anstvo na{lo intimnu imanenciju u du{i nesre}nog ruskog naroda kao nigde na kugli zemaljskoj. U beskrajnoj struji knji`evnih varijacija, pansloveni su suprotstavili dubinu i `estinu Rusije povr{noj banalnosti Zapada, koji nije znao za patnje niti za zna~enje `rtve a ispod ~ije su se sterilne civilizovane povr{ine skrivale frivolnost i trivijalnost.65 Totalitarni pokreti jo{ uvek su mnogo svoje privla~nosti dugovali tom mutnom i ogor~enom antizapadnja~kom raspolo`enju koje je posebno bilo u modi u predhitlerovskoj Nema~koj i Austriji, ali je isto tako zahvatilo glavninu evropske inteligencije dvadesetih godina. Sve do trenutka kada su stvarno {~epali vlast, totalitarni pokreti mogli su da koriste ovu strast prema dubokom i bogatom “iracionalnom”, a tokom klju~nih godina, kada je prognana ruska inteligencija vr{ila neznatan uticaj na duhovno raspolo`enje u potpunosti uznemirene Evrope, ovo ~isto literarno dr`anje pokazalo se kao jak emocionalni ~inilac u pripremanju tla za totalitarizam.66 Pokreti, za razliku od partija, nisu jednostavno degenerisali u birokratske ma{inerije,67 ve} su u birokratskim re`imima videli mogu}e modele organizacije. Svi }e oni u~estvovati u divljenju koje je inspirisalo panslo64 Deifikacija slu~aja slu`i naravno kao racionalizacija svakom narodu koji nije gospodar sopstvene sudbine. Vidi na primer Steinberg, op. cit.: “Jer slu~aj je postao odlu~uju}i za strukturu jevrejske istorije. A slu~aj se..., na jeziku religije zove Provi|enje” (p. 34). 65 Jedan ruski pisac je jednom rekao da je panslavizam “probudio nepomirljivu mr`nju prema Zapadu, morbidni kult svega ruskog; ... Pansloveni, vide}i svuda neprijatelje svoje ideje, proganjali su svakoga ko se nije slagao sa njima...” (Victor Bérard, L’Empire russe et le tsarisme, 1905). Vidi tako|e N. V. Bubnoff, Kultur und Geschichte im russischen Denken der Gegenwart, 1927, Osteuropa: Quellen und Studien. Heft 2, V. 66 Ehrenberg, op. cit., naglašava ovo u epilogu: Ideje Kijerevskog, ^omjakova, Leontjeva “mo`da su umrle izvan Rusije posle revolucije. Ali sada su se proširile po celoj Evropi i danas `ive u Sofiji, Konstantinopolju, Berlinu, Parizu, Londonu. Rusi, upravo u~enici ovih autora,... objavljuju knjige i izdaju ~asopise koji se ~itaju u svim evropskim zemljama; kroz njih su ove ideje – ideje njihovih duhovnih o~eva – reprezentovane. Ruski duh postao je evropski” (p. 334). 67 Za birokratizaciju partijskih mašina, studija Roberta Michelsa, Political Parties; a sociological study of the oligarhical tendencies of modern democracy (engleski prevod Glancoe, 1949, sa nema~kog izdanja od 1911), još uvek je standardno delo.

254

IMPERIJALIZAM

vena Pogodina da opi{e ma{ineriju ruske carske birokratije: “U`asna ma{inerija, konstruisana po najjednostavnijim principima, vo|ena rukom jednog ~oveka... koja se u svakom trenutku stavlja u pogon samo jednim pokretom, u bilo kom pravcu i brzinom koju on odabere. I ovo nije prosto mehani~ki pokret, ma{ina je potpuno oduhovljena nasle|enim emocijama, a to su potpuno podre|ivanje, neograni~eno poverenje i posve}enost Caru koji je njihov bog na zemlji. Ko bi se usudio da nas napadne i koga ne bismo mogli da nateramo na poslu{nost?”68 Pansloveni su se suprotstavljali dr`avi manje od svojih pangermanskih kolega. Oni su ponekad ~ak poku{avali da ubede Cara da postane glava pokreta. Razlog ove tendencije je svakako taj {to se careva pozicija znatno razlikovala od pozicije ijednog drugog evropskog monarha, ne isklju~uju}i ni austrougarsko carstvo, i {to se ruski despotizam nikada nije razvio u racionalnu dr`avu u zapadnom smislu, ve} je ostao fluidan, anarhi~an i neorganizovan. Carizam se, stoga, panslovenima katkada javljao kao simbol divovske pokretne sile okru`ene oreolom jedinstvene svetosti.69 Panslavizam, nasuprot pangermanizmu, nije morao da izmi{lja novu ideologiju koja odgovara potrebama slovenske du{e i njenog pokreta, ve} je mogao da tuma~i – i da od toga pravi misteriju – carizam kao antizapadni, antiustavni, antidr`avni izraz samog pokreta. Ova mistifikacija anarhi~ne mo}i inspirisala je panslovenstvo najpogubnijim teorijama o transcendentnoj prirodi i inherentnoj dobroti sve vlasti. Vlast se smatrala bo`anskom emanacijom koja pro`ima sve prirodne i ljudske aktivnosti. Ona nije vi{e bila sredstvo da se ne{to postigne: ona je jednostavno postojala, ljudi su bili posve}eni njenoj slu`bi za ljubav Bo`iju i bilo koji zakon koji bi mogao da reguli{e ili ograni~i njenu “bezgrani~nu i groznu snagu”, jasno, bio je skrnavljenje. U svojoj potpunoj arbitrarnosti, vlast kao takva je dr`ana za svetu, bilo da je to vlast cara ili vlast pola. Zakoni su bili ne samo u neskladu sa tim, oni su bili gre{ni, “zamka” koju su napravili ljudi i koja je spre~ila pun razvoj “bo`anskog”.70 Bez obzira {ta je radila, vlast je jo{ uvek bila
68 K. Staehlin, “Die Entstehung des Panslawismus”, Germano-Slavica, 1936, Heft 4. 69 M. N. Katkov: “Sva vlast je izvedena od Boga; ruskom Caru je, me|utim, dodeljen

specijalni zna~aj koji ga deli od ostalih svetskih vladara... On je naslednik Cara Isto~nog carstva,... osniva~a samog verovanja u Hristovu veru... Tu le`i misterija duboke razlike izme|u Rusije i svih ostalih nacija sveta”. Citirano iz Salo W. Baron, Modern Nationalism and Religion, 1947. 70 Pobyedonostzev, Reflections of a Russian Statesman, London, 1898: “Vlast ne postoji sama za sebe ve} radi ljubavi prema Bogu. To je slu`ba kojoj su ljudi posve}eni. Odatle dolazi bezgrani~na, u`asna snaga vlasti i njen neograni~en i u`asan teret” (p. 254). Ili: “Zakon postaje zamka ne samo za narod, ve}... za same vlasti anga`ovane u njegovoj upravi... ako na svakom stepenu izvršilac zakona na|e restriktivne propise u samom zakonu... onda je sva vlast izgubljena u sumnji, oslabljena zakonom... i pritisnuta strahom od odgovornosti” (p. 88).

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI

255

“Vrhovna vlast u akciji”,71 a panslovenski pokret je jedino morao da se prikloni toj vlasti i da joj organizuje narodnu podr{ku, ~ime bi ona kona~no pro`ela i tako posvetila ceo narod – kolosalno krdo, poslu{no samovolji jednog ~oveka, kojim se nije upravljalo ni zakonom niti interesom, okupljeno jedino kohezionom silom svoje brojnosti i uverenja u sopstvenu svetost. Od po~etka, pokreti kojima je nedostajala “snaga nasle|enih emocija” morali su u dva aspekta da se razlikuju od modela ve} postoje}eg ruskog despotizma. Morali su da prave propagandu koja je etabliranoj birokratiji jedva bila potrebna i ~inili su to uvode}i element nasilja;72 a zamenu za ulogu “nasle|enih emocija” na{li su u ideologijama koje su kontinentalne partije ve} znatno razvile. Razlika u njihovom kori{}enju ideologije bila je u tome {to ne samo {to su dodavali ideolo{ko opravdanje kad zastupaju ne~ije interese, ve} su ideologije koristili kao organizacione principe. Ako su partije bile tela za organizovanje klasnih interesa, pokreti su postali otelovljenja ideologija. Drugim re~ima, pokreti su bili “optere}eni filozofijom” i tvrdili su da su pokrenuli “individualizaciju univerzalnog morala unutar kolektiva”.73 Ta~no da je konkretizacija ideja prvo razmatrana u Hegelovoj teoriji dr`ave i istorije, a da je kasnije razvijana u Marksovoj teoriji proletarijata kao protagoniste ~ove~anstva. Nije naravno slu~ajno {to je na ruski panslavizam isto toliko uticao Hegel koliko je na bolj{evizam uticao Marks. Ipak ni Marks ni Hegel nisu smatrali da stvarna ljudska bi}a i stvarne partije i zemlje treba da budu otelovljenje ideja; obojica su verovali u proces istorije u kojem bi se ideje mogle konkretizovati samo u komplikovanom
71 Prema Katkovu “vlada u Rusiji zna~i nešto potpuno razli~ito od onoga što se u drugim zemljama razume pod tim terminom... U Rusiji je vlast u najvišem smislu te re~i Vrhovna vlast u akciji...” Moissaye J. Olgin, The Sole of the Russian Revolution, New York, 1917, p. 57. – U racionalizovanijem obliku nalazimo teoriju da “su zakonske garancije bile potrebne u dr`avama koje su osnovane osvajanjem i kojima preti klasni i rasni sukob; one su bile suvišne u Rusiji gde vlada harmonija klasa i prijateljstvo rasa” (Hans Kohn, op. cit.). Iako je idolatrizovanje vlasti igralo manje artikulisanu ulogu u pangermanizmu, uvek je postojala izvesna nezakonita tendencija koja na primer jasno izlazi na videlo kod Frymanna, op. cit., koji je još 1912. predlo`io uvo|enje “zaštitnog nadzora” (Sicherheitshaft), to jest, hapšenja bez ikakvog zakonskog razloga, što su nacisti koristili da napune koncentracione logore. 72 Postoji naravno o~ita sli~nost izme|u francuske organizacije gomile tokom Drajfusove afere (vidi prvu knjigu) i ruskih progromaških grupa, kao {to su “Crne stotke”, u kojima je “bio okupljen najdivljiji i najmanje kultivisan talog stare Rusije i koje su ostale u kontaktu sa ve}inom pravoslavnih episkopija”. (Fedotow, op. cit.), ili “Liga ruskog naroda” sa svojim tajnim borbenim eskadronima regrutovanim od ni`ih agenata policije, koje je pla}ala vlada a vodili intelektualci. Vidi E. Cherikover, “New Materials on the Pogroms in Russia at the Beginning of the Eighties” Historische Shriften (Vilna), II, 463; i N. M. Gelber, “Russian Pogroms in the Early Eighties in the Light of the Austrian Diplomatic Correspondence”, Ibid. 73 Delos, op. cit.

256

IMPERIJALIZAM

dijalekti~kom pokretu. Bila je potrebna vulgarnost vo|a gomile da se ustreme na u`asne mogu}nosti takve konkretizacije za organizaciju masa. Ti ljudi su po~eli da govore gomili da svaki od njenih pripadnika mo`e postati takvo jedno uzvi{eno sveva`no hodaju}e otelovljenje ne~eg idealnog samo ako se pridru`i pokretu. Onda on vi{e ne mora da bude lojalan ili plemenit ili hrabar, on bi automatski bio sama inkarnacija Lojalnosti, Plemenitosti, Hrabrosti. Pangermanizam se pokazao ne{to superiorniji u organizacionoj teoriji, sve dok je pronicljivo li{avao svakog Nemca svih ovih divnih kvaliteta dok se ne priklju~i pokretu (nagove{tavaju}i time zlobni prezir koji je nacizam kasnije izra`avao prema pripadnicima nema~kog naroda koji se nisu u~lanili u partiju), dok je panslovenstvo, utonulo duboko u svoje bezgrani~ne spekulacije o slovenskoj du{i, smatralo da svaki Sloven svesno ili nesvesno ima takvu du{u bez obzira na to da li je valjano organizovan ili ne. Bila je potrebna Staljinova okrutnost da u bolj{evizam uvede isti prezir prema ruskom narodu koji su nacisti pokazivali prema Nemcima. Ta apsolutnost vi{e od svega drugog deli pokrete od partijskih struktura i njihove parcijalnosti; pomo}u nje oni sebi daju za pravo da odbiju sve primedbe individualne svesti. Posebna realnost svake li~nosti pojavljuje se naspram pozadine krivotvorene realnosti op{teg i univerzalnog, skuplja se na neznatnu meru ili biva utopljena u bujicu dinami~nog pokreta same univerzalnosti. U toj bujici razlika izme|u ciljeva i sredstava isparava zajedno sa li~no{}u, a rezultat je monstruozna besmrtnost ideolo{ke politike. Sve je to otelovljeno u samom promenljivom pokretu; svaka ideja, svaka vrednost nestaje u kovitlacu praznoverne pseudonau~ne imanentnosti. III: Partija i pokret
UPADLJIVA I zlokobna razlika izme|u kontinentalnog i prekomorskog imperijalizma ogleda se u njihovom po~etnom uspehu i proma{ajima. Dok je kontinentalni imperijalizam, ve} u po~etku, uspeo da ostvari imperijalisti~ku mr`nju prema nacionalnoj dr`avi organizuju}i velike slojeve naroda izvan sistema, a u opipljivoj ekspanziji uvek su izostajali rezultati, dotle prekomorski imperijalizam, u svojoj ludoj i uspe{noj trci da anektira {to vi{e ra{trkanih teritorija, nikada nije bio posebno uspe{an kada je poku{avao da promeni politi~ku strukturu mati~nih zemalja. Uni{tavanje sistema nacionalne dr`ave, koje je pripremio njen sopstveni nacionalni imperijalizam, kona~no su izveli oni pokreti koji su potekli izvan njenog domena. I kada je do{lo do toga da pokreti po~nu da se uspe{no nadme}u sa partijskim sistemom nacionalne dr`ave, videlo se isto tako da oni mogu da

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI

257

potkopaju samo zemlje sa vi{epartijskim sistemom, da puka imperijalisti~ka tradicija nije dovoljna da postanu masovno privla~ni i da Velika Britanija, klasi~na zemlja dvopartijske uprave, nije izvan svog partijskog sistema stvorila pokret fa{isti~ke ili komunisti~ke orijentacije koji bi imao i najmanji ugled. Parola “iznad partija”, apel “pripadnicima svih partija”, i hvalisanje da bi se one “dr`ale izvan sukoba partija i zastupale samo nacionalni interes”, bili su podjednako karakteristi~ni za sve imperijalisti~ke grupe,74 {to se javilo kao prirodna posledica njihovog isklju~ivog interesovanja za spoljnu politiku u kojoj navodno nacija dela kao celina u svim doga|ajima, nezavisno od klasa i partija75. Po{to je, me|utim, u kontinentalnom sistemu ovo zastupanje nacije kao celine bilo “monopol” dr`ave76, ~ak je moglo da izgleda kako su imperijalisti stavili dr`avne interese iznad svega ostalog i kako je interes nacije kao celine na{ao u njima dugo o~ekivanu {iroku podr{ku. Uprkos svim tvrdnjama o istinskoj popularnosti, te “partije iznad partija” ostale su mala udru`enja intelektualaca i imu}nih ljudi, koja su, kao Pangermanska liga, mogla da se nadaju ve}oj popularnosti samo u vremenima nacionalne krize.77 Tako, odlu~uju}i izum pan-pokreta nije bilo to {to su i oni tvrdili da su izvan i iznad partijskog sistema, ve} {to su se nazvali “pokretima”, aludiraju}i samim imenom na duboku nevericu prema svim partijama, koja je
74 Kako je rekao predsednik nema~kog Kolonialverein 1884. Vidi Mary E. Townsend, Origin of Modern German Colonialism: 1871-1885, New York, 1921. Pangermanska liga je uvek insistirala na tome da bude “iznad partija; to je bilo i ostalo vitalan uslov za Ligu (Otto Bonhard, op. cit.). Prva prava partija koja je tvrdila da je više od partije, upravo “imperijalna partija”, bila je Nacionalna liberalna partija u Nema~koj pod vo|stvom Ernsta Basermana (Fryman, op. cit.). U Rusiji trebalo je da pansloveni samo pretenduju da budu ništa više do narodna podrška vladi pa da budu islju~eni iz svih takmi~enja sa partijama; jer “Vrhovna vlast u akciji... ne mo`e se razumeti u odnosu na partije”. Tako ka`e M. N. Katkov, bliski novinski saradnik Pobedonosceva. Vidi Olgin, op. cit., p. 57. 75 To je jasno bila još uvek svrha ranih “izvanpartijskih”grupa me|u koje je do 1918. Pangermanska liga morala još uvek da se ra~una. “Stoje}i izvan svih organizovanih politi~kih partija, mo`emo i}i našim ~isto nacionalnim putem. Ne pitamo: Jeste li konzervativac? Jeste li liberal?... Nema~ka nacija je ta~ka preseka na kojoj sve partije mogu da naprave zajedni~ko na~elo.” Lehr, Zwecke und Ziele des alldeutschen Verbandes. Flugschriften, No. 14. Prevod citiran prema Wertheimer, op. cit., p. 110. 76 Carl Schmitt, Staat, Bewegung, Volk (1934) govori o politi~kom “monopolu koji je dr`ava stekla tokom sedamnaestog i osamnaestog veka”. 77 Wertheimer, op. cit., sasvim korektno opisuje situaciju kad ka`e: “Potpuno je besmisleno to da nije postojala ikakva vitalna veza, pre rata, izme|u Pangermanske lige i imperijalne vlade. S druge strane, bilo je savršeno ta~no da je nema~ka policija tokom Prvog svetskog rata bila pod odlu~uju}im uticajem pangermana jer je viši oficirski kor postao pangermanski”. Vidi Hans Delbrück, Ludendorffs Sibstportrait, Berlin, 1922. Uporedi tako|e njegov raniji ~lanak na tu temu, “Die Alldeutschen” u Preussische Jahrbücher, 154, December, 1913.

258

IMPERIJALIZAM

ve} bila rasprostranjena u Evropi na prelazu vekova i koja je kona~no postala tako presudna da je u danima Vajmarske republike, na primer, “svaka nova grupa verovala da nema bolje legitimacije i da ni{ta nije privla~nije masama nego insistiranje da ona nije ’partija’ ve} ’pokret’”.78 Istina je da stvarnu dezintegraciju evropskog partijskog sistema nisu izvr{ili pan-pokreti ve} totalitarni pokreti. Pan-pokreti, me|utim, koji su svoje mesto na{li negde izme|u malih, srazmerno bezopasnih imperijalisti~kih dru{tava i totalitarnih pokreta, bili su prethodnica totalitarista, otkada su odbacili element snobizma tako upadljiv u svim imperijalisti~kim ligama, bilo snobizam iz bogatstva i ro|enja, u Engleskoj, ili iz obrazovanja u Nema~koj, pa su tako mogli da izvuku korist iz duboke narodne mr`nje prema onim institucijama koje je trebalo da predstavljaju narod.79 Ne iznena|uje to {to privla~nost ovih pokreta u Evropi nije bila mnogo naru{ena porazom nacizma i sve ve}im strahom od bolj{evizma. Kako stvari sada stoje, jedina zemlja u Evropi u kojoj parlament nije prezren i u kojoj se ne mrzi partijski sistem je Velika Britanija.80 Suo~en sa stabilno{}u politi~kih institucija na Britanskim ostrvima i istovremenim propadanjem nacionalnih dr`ava na kontinentu, ~ovek te{ko mo`e da izbegne zaklju~ak da razlika izme|u anglosaksonskog i kontinentalnog partijskog sistema mora biti va`an ~inilac. Jer puke materijalne razlike izme|u jako osiroma{ene Engleske i nerazorene Francuske nisu bile velike po zvr{etku ovog rata; nezaposlenost, najve}i faktor prevrata u predratnoj Evropi, pogodila je Englesku ~ak ja~e nego mnoge kontinentalne dr`ave; a {ok kojem je engleska politi~ka stabilnost bila izlo`ena odmah posle rata ukidanjem imperijalisti~ke vladavine u Indiji od strane laburisti~ke vlade, kao i njeni nesigurni napori da ponovo izgradi englesku svetsku politiku neimperijalisti~kog kursa mora da su bili u`asni. A puka razlika u socijalnoj strukturi nije se mogla ra~unati kao relativna snaga Velike Britanije, jer je socijalisti~ka vlada drasti~no izmenila ekonomsku bazu njenog dru{tvenog sistema bez ikakve odlu~ne promene u politi~kim institucijama. Iza spoljne razlike izme|u anglosaksonskog dvopartijskog i kontinentalnog vi{epartijskog sistema le`i temeljna razlika izme|u funkcije partija unutar dr`ave, {to je imalo velike posledice u dr`anju partije prema vlasti i polo`aju gra|ana u dr`avi. U dvopartijskom sistemu, jedna partija uvek
78 Sigmund Neumann, Die deutschen Parteien, 1932, p. 99. 79 Moeller van den Bruck, Das Dritte Reich, 1923, pp. VII-VIII opisuje situaciju: "Kada je

svetski rat završen porazom... svuda smo sretali Nemce koji su govorili da su bili izvan svih partija, koji su govorili o 'bespartijnosti', koji su pokušavali da na|u gledište 'izvan partija'... . Potpuno odsustvo poštovanja prema parlamentu... koji ni u jednom trenutku nije imao pojma šta se zapravo zbiva u zemlji... veoma je rasprostranjeno u narodu." 80 Britansko nezadovoljstvo Front-Bench-sistemom nije imalo nikakve veze sa ovim antiparlamentarnim ose}anjem, budu}i da su se Britanci u ovom slu~aju protivili ne~emu što je spre~avalo Parlament da pravilno funkcioniše.

. Zapravo opozicija. 9). tek kad su dr`avni poslovi prestali da budu isklju~ivo prerogativi krune. predstavljena je jedino u stalnosti kraljeve slu`be81 (jer je trajna uloga Forin ofisa kao pomo}nika ministra samo stvar kontinuiteta).”.83 Jednopartijska vlada tako mo`e samo da zna~i diktatorsku dominaciju jedne partije nad svim drugima. sledstveno. chapters VII and VIII. Jedan od manjih nedostataka ovoga sistema je {to ~lanovi kabineta ne mogu biti izabrani prema svojim kompetencijama. W... te da sledstveno tome nema prilike za pra{tanje u uzvi{enim spekulacijama o Vlasti i Dr`avi kao da su one ne{to izvan ljudskog doma{aja. . . narodom ili dr`avom. 3). a ne simboli~ni kraljev polo`aj. London. The History of Party. “po~eo je da se uobli~uje . Nijedna partija ne mo`e da postoji sasvim sama” (p. jer je zastupljeno isuvi{e partija.. 84 Vidi John Gilbert Heinberg. “U Engleskoj jedna politi~ka partija obi~no ima ve}inu u Donjem domu. privremeno. Po{to je vladavina svake partije ograni~ena u vremenu... koju }e zauzvrat predstavljati dr`ava iznad partija. A.. partija na vlasti postaje identi~na sa dr`avom. “Great Britain”... Istu ideju je izrazio Karl Rozenkranz. 1869. 1937. Comparative Major European Governments. Charakter und Geist der politischen Parteien. 82 Izgleda da je tu sadr`ana najstarija istorija “partije”. garantuje integritet celine protiv jednopartijske diktature. Kako su dve partije planirane i organizovane za naizmeni~nu upravu. savet ministara sastavljen od vo|a jednog broja partijskih grupa” (p. George W. Vlade koje su oformili savezi izme|u partijskih vo|a uvek su samo partijske vlade. najstariji od svih. 1936. On tvrdi: “Istina je da je partija samo deo ve}e celine. koja ostaje izvan i iznad njih. s druge strane. naizmeni~no vladaju mo}nom imperijom”.” Vidi ~lanak “Political parties”. “Istorijski gledano kraljeva uloga je bila da predstavlja naciju kao jedinstvo protiv frakcionaških sukoba partija. 83 Najbolji prikaz suštine kontinentalnog partijskog sistema dao je švajcarski pravnik Johann Caspar Bluntschli. a vo|e parije su ~lanovi Kabineta. Hegelov u~enik. zbog toga partija mo`e da se bori protiv drugih partija. da vlast kao i dr`ava ostaje u rukama gra|ana organizovanih u partiju. 158). Rudlina u Encyclopedia of the Social Sciences. 3. metafizi~ki entiteti nezavisni od volje i delanja gra|ana.. U Francuskoj nijedna politi~ka partija u praksi nije imala ve}inu ~lanova u Chamber de Deputies. ~ija se knjiga o politi~kim partijama pojavila pre nego što su partije nastale u Nema~koj: Ueber den Begriff der politischen Partei (1843): “Partija je partijski svesna” (p. New York.. opoziciona partija sprovodi kontrolu ~ija je efikasnost oja~ana sigurno{}u da je ona vladalac sutra{njice..82 sve grane administracije planirane su i organizovane za alternaciju. Ona se nikada ne mo`e identifikovati sa celinom. Cooke.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 259 predstavlja vladu i zapravo vlada zemljom. nikada sama ta celina. a ministri se neminovno biraju prema partijskim savezima. to jest posle 1688. ali nikada ne sme da ih ignoriše i nikada ne sme `eleti da ih uništi. te je. O~igledne prednosti ovoga sistema su te da nema su{tinske razlike izme|u vlade i dr`ave. dozvoljava izbor 81 Britanski partijski sistem. Dr`ava. u predgovoru to definiše kao sistem pomo}u koga “dve klase dr`avnika. koja predstavlja vlast i dr`avu ili dana{njice ili sutra{njice. kao stalni garant jedinstva zemlje. jasno odvojene od dr`ave. Kontinentalni partijski sistem pretpostavlja da se svaka partija svesno defini{e kao deo te celine. tako da.84 britanski sistem.

na primer. posle Prvog svetskog rata. na primer. Nema~ka konzervativna partija. i prirodna je posledica {to nijedna vlada koju je sastavio partijski savez nikada ne ose}a punu odgovornost. nema~ka i austrijska Socijaldemokratska partija za trenutak pojavile kao partije apsolutne ve}ine. kao njeno desno i levo krilo. izdanje Peter R. naviknuto da misli o sebi jedino kao o delu celine. nijedna evropska zemlja nije upoznala politi~ko zastupništvo putem partija pre 1884. osnovanog 1848. bile formirane “oko dva pitanja koja su dominirala holandskom politikom – širenje dozvola za rad i dotiranje privatnog (uglavnom verskog) obrazovanja” (Encyclopedia of the Social Sciences. ^ak i kad se neverovatno dogodi i apsolutna ve}ina jedne partije zavlada parlamentom.85 Od uspona partijskog sistema bilo je sasvim prirodno da se partije poistove}uju sa posebnim interesima. A po{to u dvopartijskom sistemu jedna partija uop{te ne mo`e da opstane ako ne stekne dovoljno snage da preuzme vlast. 1921. to se mo`e zavr{iti ili diktaturom. 13-14). 1932. te je tako prirodno i ograni~avala sopstvene ambicije” (pp. Partije su nastale stvaranjem frakcija u parlamentu.. U Švedskoj je socijaldemokratska partija bila prva partija (1889) sa potpuno formulisanim programom (Encyclopedia of Social Sciences. nije potrebno nikakvo teorijsko obja{njenje.. Zato su partije bile tako zbunjene kada ih je Novembarska revolucija dovela na vlast. . prirodno pla{iti da upotrebi svoju vlast. 86 Kontinentalni partijski sistem je sasvim skorašnjeg datuma. to jest. jer sistem nije pripremljen za takvu vladavinu. partikularni interesi su zastupljeni u samoj partiji. definicija partije: “Partija je zajednica ljudi ujedinjenih radi unapre|ivanja nacionalnog interesa zajedni~kim trudom na nekom partikularnom principu sa kojim se svi oni sla`u”. razvila se iz “Udru`enja za zaštitu interesa velikih zemljišnih poseda”.). Za Nema~ku vidi Ludwig Bergstraesser. Mnogo je relevantnija. a reguli{u ih potrebe vlade. uvek je ra~unala sa postojanjem drugih partija koje predstavljaju druge parcijalne interese. Holandske partije su. Svaka od njih je bila tako organizovana da je mogla da postavi samo relativni zahtev. Vienna. da su sve parlamentarne grupe pomirene sa sudbinom da ne predstavljaju volonté générale. ne samo radni~ke grupe. cit. Uvod: “Osobina po kojoj su se razlikovale nema~ke partije je.).87 sama je aktuelna ili budu}a dr`ava te zemlje. ~injenica da vi{epartijski sistem nikad ne dozvoljava bilo kom ~oveku ili bilo kojoj partiji da preuzme punu odgovornost. svakako. naprotiv. edition. ili ne~istom save{}u jo{ uvek istinski demokratskog vo|stva koje }e se. Sa izuzetkom francuskih partija koje datiraju unazad do Francuske revolucije. zasnovana na nekom “partikularnom principu” za slu`bu “nacionalnom interesu”. Ova ne~ista savest je funkcionisala gotovo na primeran na~in kada su se. Interesi nisu bili nu`no ekonomski.. Rohden. loc. Geschichte der politische Parteien. 1850). to su vrlo iskreno prihvatale sve dok su bile sigurne da dr`ava iznad partija upotrebljava svoju vlast manje-vi{e u interesu svih.. 2. a ipak su odbijale vlast koja ide sa tim polo`ajem.86 sve kontinentalne partije. me|utim. London. 87 Edmund Burke (Upon Party. Anglosaksonska partija. {to rezultira jednopartijskom upravom. Sve partije su se iskreno bazirale na zaštiti interesa. ne razvijaju se nikakve ideologije i uop{te ne postoji ~ud85 Vidi Demokratie und Partei. ekonomskim i drugim. cit.260 IMPERIJALIZAM najboljeg ~oveka iz {irokih redova jedne partije. loc.

: “Oni su verovali da ljudi koji ne bi delovali slo`no. Berk se. “Razlika izme|u interesa dr`ave i interesa partije se stalno naglašava: “Partija ne sme sebe da stavi iznad dr`ave. U skladu sa ovim sistemom. Ova ~udna kombinacija uzvi{ene filozofije i prizemnih interesa je samo na prvi pogled paradoksalna. Drugim re~ima. me|utim. nisu ~lanovi dr`avnog organizma.. cit.. duhovnim kao i materijalnim. morali su da udovolje svim privatnim potrebama. to jest.89 dok je druga organizacija privatnih lica koja `ele da za{tite svoje interese od me{anja javnih poslova. Isto je bilo i sa ideologijom progresa partija srednje klase i sa tvrdnjom radni~kih partija da je proletarijat predvodnik ~ove~anstva. cit. “Dr`ave su sastavljene od porodica. pokoravanje pobedniku bilo bi nepodnošljivo za pobe|enog.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 261 ni fanatizam kontinentalne partijske borbe. . Da nisu bile u osnovi iste. op. suprotstavlja konceptu prema kojem partijski interesi i ~lanstvo u partiji ~ine ~oveka lošijim gra|aninom. da ne bi mogli da delaju saglasno kad ne bi radili sa poverenjem. nije prevashodno u tome {to su bile priklje{tene uskim partikularnim interesima. po njihovom li~nom neorganizovanom odnosu prema dr`avi (Staatsbürger) ili po njihovom patriotskom entuzijazmu u kriznim vremenima (citoyens). koje su u principu odvojene od vlade i vlasti.: “Partije nisu dr`avne institucije. kao i da vezanost za našu partiju slabi one veze kojima se dr`imo za našu zemlju” (op. Konzervativna partija se nije zadovoljavala time da {titi interese prizemnog vlasni{tva ve} joj je bila potrebna filozofija po kojoj je Bog stvorio ~oveka da obra|uje zemlju u znoju lica svog. glavna razlika izme|u anglosaksonske i kontinentalne partije je {to je ova prva politi~ka organizacija gra|ana. op. loc. slobodne dr`ave od partija. cit. ide ~ak korak dalje kad tvrdi da je glavni pozitivni efekat partije to što “ona daje suštinu maglovitim uverenjima politi~ara. ve} su ih ovi zastupali samo kao privatne li~nosti sa privatnim interesima. pa su zato razvijale opravdanja koja su ih sve dovela do ideolo{ke tvrdnje da se njihov partikularni interes poklapa sa najop{tijim interesima ~ove~anstva. Te partije nisu organizovale svoje klanove (ili obrazovale svoje vo|e) za rukovo|enje dr`avnim poslovima. vidi Bluntschli.90 To je bio 88 Arthur N..) pravilno je naglasio da su u dvopartijskom sistemu principi dve partije “imali tendenciju da budu isti. ne sme nikada da stavi svoj partijski interes iznad dr`avnog interesa” (pp. Holcombe (Encyclopedia of the Social Sciences.). da ljudi ne bi mogli da rade sa poverenjem ako nisu povezani zajedni~kim uverenjima. koliko u tome {to su se stidele tih interesa. ve} slobodne društvene grupe ~ije formiranje zavisi od promenljivog ~lanstva. koji treba da “delaju sporazumno” da bi uop{te delovali.88 Nevolja s kontinentalnim partijama. zajedni~kim ose}anjima i zajedni~kim interesima”. On Party (1850). kontinentalna teorija dr`ave je ljude smatrala gra|anima samo dok nisu ~lanovi partije. i vezuje ih za postojane i trajne principe”. i mi mo`emo da tvrdimo da naši prirodni pogledi i krvne veze neizbe`no imaju sklonost da ~ine ljude lošim gra|anima. 90 Za srednjoevropski koncept dr`avljanina (Staatsbürger) naspram ~lana partije. ne bi mogli da delaju efikasno. 9 i 10). ujedinjenog oko zajedni~ke politi~ke akcije odre|enim uverenjem”. Lord John Russel. cit.” 89 Burke. koji ne izvire toliko iz sukobljenih interesa koliko iz antagonisti~kih ideologija.

a vlast samo sredstvo njenog ja~anja. nego u zemljama sa ustavnom upravom. Partei und Staat. kojom je 91 Uporedi sa ovim stavom indikativnu ~injenicu da u Belikoj Britaniji Remzi Mekdonald nije ništa mogao da u~ini da se zaboravi njegova “izdaja” Laburisti~ke partije. U oba slu~aja patriotizam je zna~io napu{tanje jednopartijskih i parcijalnih interesa u korist vladinog i nacionalnog interesa. pa je stoga. U Nema~koj. a Francuzi entuzijasti~kom lojalno{}u fantomu “ve~ne Francuske”. p. Gebels je eksplicitno zahtevao: “Svaki ~lan partije koji postaje dr`avni funkcioner mora da ostane nacionalsocijalista. razlikovalo se u Francuskoj i drugim zapadnim demokratijama s jedne strane i u srednjoevropskim zemljama. to jest kroz partijsku organizaciju. . Jo{ je verovatnije da se mistifikacija vlasti svojstvena pokretima mo`e posti}i lak{e {to su gra|ani udaljeniji od izvora vlasti – lak{e u zemljama sa birokratskom upravom gde vlast potpuno prevazilazi sposobnost razumevanja ~oveka kojim se vlada. U Engleskoj.262 IMPERIJALIZAM nesre}ni rezultat preobra`aja citoyen-a Francuske revolucije u bourgeois-a devetnaestog veka s jedne strane i antagonizma izme|u dr`ave i dru{tva s druge. Ako pogledamo kakvi uslovi za uspon pokreta postoje u kontinentalnom. i time iznad gra|ana. antagonizam izme|u privatnog i nacionalnog interesa nikada nije igrao odlu~uju}u ulogu u politici. prvo. s druge. pomerena van doma{aja njegovog prakti~nog iskustva i delovanja. partijske vo|e su uvek otkazivale vernost u trenutku kada su postale ministri i bile zadu`ene zvani~nim obavezama. nacisti su afirmisali prioritet partije. 1939. U Nema~koj je ~inovni~ki duh tra`io od slu`benika u dr`avnim slu`bama da budu “iznad partija”. Takva nacionalisti~ka deformacija bila je zapravo skoro neizbe`na u sistemu koji je stvorio politi~ke partije izvan privatnih interesa tako da je javno dobro moralo da zavisi od sile odozgo i od nejasnog velikodu{nog samo`rtvovanja odozdo. naprotiv. mogu legalno da zadobiju vlast i da se osete kao vlasnici dr`ave. Otu|enje masa od vlasti. nego u onima u kojima gra|ani deluju}i “dogovorno”.91 U Francuskoj. verovatno bi se jednopartijska diktatura lak{e dokopala dr`avne ma{ine u zemljama gde je dr`ava iznad partija.. koje se moglo posti}i samo podizanjem nacionalisti~kih strasti. to je urgentnija bila potreba nacije za nacionalnim interesima – {to Engleskoj sa njenim direktnim vladanjem putem partije i opozicije nikada nije bilo u toj meri potrebno. dana{nje ili sutra{nje.. Nemci su bili skloni da patriotizam smatraju poslu{nim samozaboravom pred vlastima. Nelojalnost sopstvenoj partiji bila je du`nost svih u javnoj slu`bi. gde je zakon iznad vlasti. gde je dr`ava po definiciji iznad partija. i da blisko sara|uje sa partijskom administracijom” (citirano iz Gottfried Neese. a kakvi u britanskom sistemu. a jo{ lak{e u zemljama gde je dr`avna vlast izvan doma{aja partija. ~ak i ako ostane u doma{aju gra|aninove inteligencije. Zbog toga {to je partijski sistem na kontinentu vi{e korespondirao sa klasnim interesima. 28). Nasuprot ovom duhu stare pruske dr`avne slu`be. koje je bilo po~etak njihove kona~ne mr`nje i gnu{anja prema parlamentu. jer su `eleli diktaturu. Nema~koj uglavnom.

nije bio totalitaran. Iako totalitarni pokreti i njihovi prethodnici. a jednu posebnu grupu proizvede u gospodara dr`avne ma{ine. partija insistirala na tome da je ona u stvari pokret. me|utim. koja je bila iznad partija i iznad parlamenta. imala je mnogo {anse za popularnost. Jer ima zaista neke istine u staroj banalnoj istini o afinitetu izme|u vladavine ve}ine i diktature. Upravo je kroz poistove}ivanje partije sa dr`avom. {irokim narodnim masama oni su izgledali kao skupe i nepotrebne institucije. O~igledno da. zadovoljavaju}i se time da sve vladine polo`aje popuni ~lanovima partije. bio samo privid. jer je istinski cilj svake “partije iznad partija” bio da promovi{e jedan poseban interes. koje su i nacisti i bolj{evici uvek pa`ljivo izbegavali. u najmanju ruku. U Francuskoj su partije ugu{ile vladu. Nema~ki sistem. Vlada je neizostavno postala sme{an eksponent stalno promenljivih raspolo`enja Parlamenta i javnog mnjenja. na~inio je od Parlamenta manje-vi{e korisno popri{te konfliktnih interesa i mi{ljenja. sve dok ne pro`dere sve ostale. posle mnogo decenija neefikasne i zbrkane uprave. pan-pokreti. a nije reorganizovala svoj partijski sistem u telo sposobno da vlada. Njena slabost se potpuno razlikovala od nema~ke. postalo je evidentno da ona to nije. u Nema~koj je dr`ava u{kopila partije. iskrenije i delovalo je kao da se vi{e bave javnim poslovima. ve} obi~na nacionalna diktatura koja se logi~no razvila iz vi{epartijske demokratije.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 263 vladao savez partija. Jedini tipi~no moderan aspekt diktature fa{isti~ke partije je {to je i ovde. iako za ograni~eno vreme. ali taj afinitet nema bilo kakve veze sa totalitarizmom. Od kraja pro{log veka. ona je ukinula dr`avu. koji do 1938. Upravo iz tog razloga svaka grupa koja je tvrdila da predstavlja ne{to iznad partijskih i klasnih interesa i koja je nastala izvan parlamenta. ^injenica da je uzurpiranje vlasti od strane nacista ~esto poistove}ivano sa takvom jednopartijskom diktaturom samo je pokazala koliko je politi~ko mi{ljenje jo{ uvek imalo korena u starim utvr|enim obrascima i koliko su malo ljudi bili spremni za ono {to je stvarno trebalo da do|e. neku konzistentnost. Takve su grupe izgledale kompetentnije. tako|e. To se kona~no dogodilo u Italiji pod Musolinijevim fa{izmom. od ustanovljenja Tre}e republike i njenog fantasti~nog sastavljanja kabineta nije bila mogu}a nikakva prava vlada. uzurpiranje dr`ave u korist jedne partije mo`e da do|e kao veliko olak{anje jer bar obezbe|uje. partija prestala da bude “pokret” i vezala se za u biti stabilnu strukturu dr`ave. ugled ovih kolonijalnih parlamenata i partija je stalno opadao. s druge strane. ~ija je glavna funkcija bila da uti~e na vladu ali ~ija je prakti~na neophodnost za vo|enje dr`avnih poslova bila. stalnost i malo manje protivre~nosti. ve} pokreti . ve} da je jednostavno preuzela etiketu “pokret” da bi privukla mase ~im je zaposela dr`avnu ma{inu bez drasti~nih promena strukture vlasti u zemlji. nisu bili “partije iznad partija” sa aspiracijom da prigrabe dr`avnu ma{inu. diskutabilna. Ovo je.

nikada nije imao domet pokreta. Jevreje i masone – ne proisti~e iz obo`avanja nacije ili dr`ave. 55.. posebno Ludendorf i njegova `ena. sam temelj partijskog sistema nacije. uprkos visokoparnim nacionalisti~kim frazama. 1927. koji }e upravljati u korist njihove klase a na {tetu svih ostalih. nego da samo `eli da postigne odvajanje crkve od dr`ave.92 Biznismeni koji su pomogli Hitleru da do|e na vlast naivno su verovali da podr`avaju samo diktatora. to jest. II. Vidi Wertheimer. cit. Posle Prvog svetskog rata. ~oveka koga su sami napravili. shvatili ovu gre{ku i poku{ali da je poprave. Centralverein für Handelsgeographie. propali su uprkos svojoj znatnoj sposobnosti da podilaze najve}im praznovericama masa. uprkos snovima o kontinentalnoj ekspanziji i `estokom optu`ivanju demokratskih institucija nacionalne dr`ave. ve}. Tipi~ni me|u tom bur`oazijom “iznad partija” bili su naravno Die Nationalliberalen. jer su pokreti po tome bili jo{ manje privla~ni nego obi~ne partije. vidi belešku 74.93 Jedine zemlje u kojima. da se pretvaraju da verno slede italijanski model fa{izma. 2 vols: I 43. To se doga|alo delimi~no zahvaljuju}i autenti~nom elementu zakasnelog nacionalnog razvoja. naprotiv. 80. Flottenverein ili ~ak Pangermanska liga.264 IMPERIJALIZAM koji su ciljali na razaranje dr`ave. Die überstaatlichen Mächte im letzten Jahre des Weltkrieges. 1938. pre Prvog svetskog rata nije imala nikakve veze sa krupnim biznisom. me|utim. . Imperijalisti~ki inspirisane “partije iznad partija” nikada nisu znale kako da profitiraju od narodne mr`nje prema partijskom sistemu kao takvom: frustrirani nema~ki predratni imperijalizam. Vidi tako|e Feldherrnworte. 93 Erich Ludendorff. koje je u drugim zemljama ve} izvr{eno. Svakako da nije bilo dovoljno da se bahato nipoda{tavaju klasni interesi. a delimi~no i zbog mudrosti crkve koja je vrlo razborito shvatila da fa{izam nije ni antihri{}anski ni totalitaran u principu. po svemu sude}i. koje su i sami ~esto inicirali i koje su imale dosta skromne pretenzije da dr`avnu ma{inu osvoje za jednu partiju. Leipzig. iz zavisti i `elje da i sami postanu “naddr`avne sile”. Ono {to im je o~ito nedostajalo. bila je stvarna nacionalisti~ka ili neka druga ideologija. 73. op. nacisti su videli da je vrlo povoljno da se predstavljaju kao takvi. p. a one su zapravo patile od ~vrstih prepreka koje su njihovom punom nacionalnom razvoju postavljale crkvene vlasti. kada su nema~ki pangermani. Tako su mogli da zadobiju pomo} onih gornjih klasa i poslovne elite koji su naciste gre{kom smatrali za ove starije grupe. da je po~etni an92 Takvi kao Kolonialverein. jer su se ~vrsto dr`ali zastarelog netotalitarnog obo`avanja dr`ave i nisu mogli da razumeju da raspaljeno interesovanje masa za takozvane “naddr`avne sile” (überstaatliche Mächte) – to jest za jezuite. dr`avna idolatrija i obo`avanje nacije jo{ nisu iza{li iz mode i gde se narod jo{ uvek ozbiljno bavio nacionalisti~kim parolama protiv “naddr`avnih” sila bile su one latinoevropske dr`ave kao Italija i u manjem stepenu [panija i Portugalija. koja.

Za razliku od nacista i bolj{evika. prema toj nacionalnoj instituciji par excellence. “Kako to osigurati? “Fašisti~ki odgovor je organizovanje ljudi u grupe prema njihovim aktivnostima. chapter 1. u stilu imperijalisti~ke ekspanzije i tipi~no imperijalisti~kih avantura. da odr`ava pokret na okupu i da mu daje podršku i pravac. njihov se pokret zavr{io barem {to se ti~e unutra{nje politike kada su prigrabili vlast. 1941.. {to.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 265 tiklerikalni prizvuk fa{isti~kog nacionalizma dosta brzo jenjavao i ustupio mesto jednom modus vivendi kao u Italiji.... je sama nacija izra`ena izgubljeno. “partija iznad partije”. published by the Fascist Confederation of Industrials. vidi Franz Neumann. Musolinijevo tuma~enje ideje korporizovane dr`ave bilo je poku{aj da se prevazi|u ozlogla{ene opasnosti za naciju u dru{tvu u kojem su vladale klase sa novom integrisanom dru{tvenom organizacijom 94 i da se inkorporiranjem dru{tva u dr`avu re{i antagonizam na kome je po~ivala nacionalna dr`ava. sve grupe unutar Dr`ave. Me|utim. nacisti su se jasno dr`ali po strani od ovog fa{isti~kog oblika diktature u kojem “pokret” slu`i samo da dovede partiju na vlast. ~vrsto odre|ene ciljeve”. a na vrhu Dr`ava.” (ibid. uspinju etapama kao u piramidi u ~ijoj su osnovi mase. po{to je tvrdio da predstavlja interes nacije u celini.96 [to se ti~e fa{ista. poistovetio se sa najve}im nacionalnim autoritetom i poku{ao da od celog naroda na~ini “deo dr`ave”. II ff. Blizina tih klasa neizbe`no je dovodilo do sukoba njihovih suprotnih interesa” (The Fascist Era. nijedna grupa protiv Dr`ave. Behemoth. koja ima istu orijentaciju: “Zadatak je Partije. koja je razdvojila kapital i rad u industriji stvaraju}i s jedne strane kapitalisti~ku klasu unajmljiva~a rada a sa druge veliku klasu bezvlasnih.. koji su uni{tili duh vojske podre|uju}i je politi~kim komesarima ili totalitarnim elitnim formacijama. Rome.) 96 Za odnos izme|u partije i dr`ave u totalitarnim zemljama.. 95 “Ako Dr`ava treba istinski da predstavlja naciju. p. a svesno su koristili partiju da “podsti~e pokret”. a posebno za inkorporisanje fašisti~ke partije u dr`avu Italije. pokret nije mogao da se nastavi samo radi spoljne politike. dokopao se dr`avne ma{ine. fa{isti su mogli da koriste tako izrazito nacionalisti~ke instrumente 94 Glavna svrha korporativne dr`ave bila je “popravljanje i neutralizovanje stanja koje je donela industrijska revolucija devetnaestog veka. 1932. 1939. ne sme da ima bilo kakve “kona~ne.. grupe koje se kroz svoje vo|e . koji.95 Fa{isti~ki pokret. “Nijedna grupa izvan Dr`ave. ^ak i pre uzurpiranja vlasti. nasuprot partiji. 1942. industrijski proletarijat. to jest.” . kao u [paniji i Portugaliji.97 Razlika izme|u fa{ista i totalitarnih pokreta najbolje se ilustruje njihovim dr`anjem prema vojsci. p. i prezentaciju Warnera Besta u Die deutsche Polizei. on nije za sebe mislio da je “iznad dr`ave” i njegove vo|e nisu zami{ljale da su “iznad nacije”. 107.. 97 Vidi izuzetno interesantnu prezentaciju odnosa izme|u partije i pokreta u “Dienstvorschrift für die Parteiorganisation der NSDAP”. chapter III). ili o~iglednom savezu sa crkvom. onda ljudi od kojih se nacija sastoji moraju biti deo Dr`ave.

{to je rezultiralo time da se struktura tih partija o{tro razlikovala od strukture partija nacionalnih dr`ava. to bi trebalo da bude i bilo je velika slabost u austrijskim partijama. stoga je nacionalizam. pangermanizam je otkrio koliko je op{te raspolo`enje va`nije za masovnu privla~nost od nacrta i platformi. koji je bio ujedinjuju}a sila u nacionalnim dr`avama. Four Speaches on the Corporate State. . Strogo govore}i. a da povezanost zajedni~kom sudbinom mo`e sve da ujedini prevazilaze}i suprotne interese” (Benito Mussolini. tako da je upravo italijanski fa{izam postao jedini primer modernog masovnog pokreta organizovanog u okvirima postoje}e dr`ave. novembra 1933.266 IMPERIJALIZAM kao {to je vojska. ili partikularni princip organizovane akcije kao u anglosaksonskom. nasuprot svim ostalim. Davno pre nego {to je nacizam ponosno izrekao da mu program nije potreban iako ga ima.. a to je prakti~no bilo nepoznato nema~kim pangermanima u relativnoj stabilnosti predratne Nema~ke. pretvaraju}i partije u pokrete i otkrivaju}i onaj oblik organizacije kojem. 1935). Pokreti su nastali u Austrougarskoj.98 Nema pokreta bez mr`nje prema dr`avi. ve} iz dana u dan mo`e da menja svoju politiku bez {tete po svoje ~lanstvo. ovde odmah postao princip unutra{njeg raskida. @eleli su fa{isti~ku dr`avu i fa{isti~ku vojsku. Jer za pokret je jedino va`no da 98 U govoru 14. nikad ne}e biti potreban cilj ili program. ve} uglavnom ose}anje pripadnosti istoj nacionalnosti. inspirisan isklju~ivo ekstremnim nacionalizmom. To je bilo mogu}e jer su ekonomski i nacionalni interesi ovde bili skoro identi~ni zato {to je ekonomski i dru{tveni status u velikoj meri zavisio od nacionalnosti. dru{tva i “partije iznad partija”. Fa{isti~ki diktator je bio jedini pravi uzurpator u stilu klasi~ne politi~ke teorije – a ne ni Hitler ni Staljin – i njegova jednopartijska vlast je bila u izvesnom smislu jedina koja je jo{ uvek bila blisko povezana sa vi{epartijskim sistemom. ^lanove partija nije okupljao partikularni interes u mnogonacionalnoj Austrougarskoj kao u ostalim kontinentalnim sistemima. gde je mr`nja prema dr`avi za potla~ene nacionalnosti bila izraz patriotizma. samo su u nacisti~koj Nema~koj i u sovjetskoj Rusiji vojska i dr`ava postale podre|ene funkcijama pokreta. koja je uz Hri{}ansko-socijalnu partiju jedina bila iskreno lojalna Austriji – bile formirane po nacionalnoj a ne po klasnoj liniji. On je izvr{io ono na {ta su ciljali imperijalisti~ki nastrojene lige.Rome. sa kojom su se poistovetili kao {to su se poistove}ivali sa dr`avom. Musolini brani svoju jednopartijsku vlast argumentima koji su kolali u svim nacionalnim dr`avama tokom rata: potrebna je jedna politi~ka partija tako “da politi~ka disciplina mo`e da postoji. i on je neprestano transformisao narod u onakve Staatsbürger ili patriotes kakve je nacionalna dr`ava mobilisala samo u vremenima krize i union sacrée.. gde su partije – sa izuzetkom Socijaldemokratske. jer nikakvi kona~ni ciljevi ili programi nisu mogli da se izvedu iz ose}anja plemenske pripadnosti. Pan-pokreti su od ove mane napravili vrlinu. ali jo{ uvek vojsku i dr`avu.

182-183). i to nije sputavalo njihov entuzijazam. ~ak i kao jednopartijska diktatura. naro~ito ako su to bili Auslandsdeutsche. partijski sistem prestao da funkcioni{e. kao Moeller van der Bruk. starije partije su jasno pokazale da ni one nisu vi{e u stanju da funkcioni{u kao zastupnici specifi~nih klasnih interesa. Brzina kojom su nema~ki i austrijski pangermani pri{li nacizmu ima paralelu mnogo sporijem i mnogo komplikovanijem toku kroz koji su pansloveni kona~no otkrili da je likvidacijom Lenjinove ruske revolucije u~injeno dovoljno da Staljin dobije njihovu svesrdnu podr{ku. pp. pravi pokret je ciljao na njeno razaranje.. . a klasni sistem evropskog dru{tva se slomio pod te`inom sve ve}ih masa potpuno deklasiranih doga|ajima. Neprijateljstvo pan-pokreta prema partijskom sistemu steklo je prakti~ni zna~aj kada je. ve} su postale puki zagovornici status quo-a. cit.. . Takozvana (francuska) sloboda je od one vrste slobode koja sve ostavlja nepromenjeno. Der Führer. ’Nema slobode u toj zemlji’. 101 Hitler je ta~no opisao situaciju kada je tokom izbora 1932. svaki dan je kao i onaj prethodni. stoji na putu njegovim stalno promenljivim potrebama. Najkarakteristi~nija razlika izme|u imperijalisti~ke “grupe iznad partije”. koji su za nekoliko godina potkopali politike svih drugih partija do tog stepena da su one postale ili antifa{isti~ke ili antibolj{evi~ke ili i jedno i drugo. nije bila gre{ka ni pangermana niti panslovena. zato. 1944. 99 Vredna je pa`nje slede}a anegdota koju je zabele`io Ber|ajev: “Mladi sovjet je išao u Francusku. citirano iz Konrad Heiden. dok su prvi dr`avu jo{ uvek shvatali kao najvi{u vlast ~im je zastupni{tvo dopalo u ruke ~lanovima jedne partije (kao u Musolinijevoj Italiji).KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 267 se stalno kre}e. rekao: “Protiv nacionalsocijalizma u Nema~koj ima samo negativnih ve}ina”. Mladi je ~ovek izlo`io svoju ideju slobode. da se nije “kretalo”. To {to su bolj{evizam i nacizam na vrhuncu svoje mo}i nadrasli puki plemenski nacionalizam i bili skoro neupotrebljivi za one koji su jo{ uvek stvarno verovali u njega u principu.101 Tim negativnim pristupom. p. (i) pitali su ga kakav je utisak Francuska na njega ostavila. o~igledno nametnutim spolja. pa se tako mladi ~ovek koji je došao iz Rusije u Francuskoj dosa|ivao” (op. 100 Kao i u Austriji. ponekad je i me|u nema~kim pangermanima dolazilo do neprijateljstava prema dr`avi... da mu je nedostajao dinamizam. Pokret koji se stalno {irio smatrao je da dr`ava. ovi drugi su pokret shvatali kao nezavisan i nadre|en dr`avi. 564. . obi~avali da se prema ~etrnaest godina Vajmarske republike odnose kao prema “vremenu Sistema” – Systemzeit – {to je impliciralo da je to vreme bilo sterilno. posle Prvog svetskog rata.. je bilo njihovo dr`anje prema dr`avi:100 dok je “partija iznad partija” `elela samo da preuzme dr`avnu ma{ineriju.. a da je za njim sledilo njihovo “doba pokreta”. On je odgovorio. Inicijativu tada nisu vi{e imali pan-pokreti ve} njihovi totalitarni naslednici.99 Nacisti su. a ne kao u puki propagandni materijal.. Pangermanske lige u samoj Nema~koj i pangermanskog pokreta u Austriji.

World Population. barem 10 posto francuskog stanovništva su bili stranci i naturalizovani. ve} protiv klasnog sistema kao takvog. niti je pravilno procenjivala njihov sve znatniji broj i sve ja~i politi~ki uticaj njihovih vo|a. 145-158. Fa{izam i nacizam su se uvek hvalisali da njihova mr`nja nije uperena protiv pojedina~nih klasa. koji su oni optu`ivali kao izum marksizma. {to je rigidniji klasni sistem neke zemlje. p. jedne društvene klase ili jednog regiona. loc. Oxford.. nijedna (dr`ava-naslednica nije proizvela . kad su svi pokreti imali vi{e {anse od bilo koje partije. Na primer Francuska. da se uvedu nacionalne dr`ave u Isto~noj i Ju`noj Evropi. gde nacionalnu dr`avu i klasni osnov njenih partija nisu potresale migracije i heterogenost stanovni{tva. nation par excellence. u poljoprivredi na jugu Španci i Italijani. inflacija i nezaposlenost su izazvale sli~an krah. jer pokret napada instituciju dr`ave i ne poziva se na klase. koje su do tada bile prirodni plen za fa{isti~ki pokret. kada su. U francuskim rudnicima na severu uglavnom su radili Poljaci i Belgijanci.102 Jo{ je ozbiljniji bio nesre}ni napor mirovnih ugovora 1919. gde je dr`avotvorni narod ~esto imao samo relativnu ve}inu i ~esto bio broj~ano nadma{en kombinovanim “manjinama”. posle 1935. Vidi Carr-Saunders. bila je jo{ uvek potpuno “nacionalna”.268 IMPERIJALIZAM Propast kontinentalnog partijskog sistema i{la je ruku pod ruku sa opadanjem presti`a nacionalne dr`ave. ostati presudni ele102 Pri izbijanju Drugog svetskog rata. morali da napuste rigidnost pozivanja na klase. bez obzira na svoju marksisti~ku ideologiju. neadekvatna novim potrebama. mislili su da }e dr`ava zauvek ostati neprikosnoveni gospodar svih instrumenata nasilja. Nacionalna homogenost je bila `estoko uzdrmana migracijama. {to njeni ljudi imaju ja~u klasnu svest. jedne religije. pod izgovorom da pro{iruju svoju masovnu bazu. svuda formirali Narodni front i po~eli da privla~e sve ve}e mase izvan svih klasnih slojeva. svuda su partije sada bile organizovane po nacionalnim linijama kao da je ukidanje Dvojne monarhije slu`ilo samo da omogu}i izvo|enje mno{tva sli~nih eksperimenata u manjem obimu. vrhovna institucija nacionalne dr`ave. a da }e vojska. Ova gre{ka u prosu|ivanju starih partija mo`e se objasniti ~injenicom da su ih bezbedan polo`aj u parlamentu i sigurna zastupljenost u slu`bama i institucijama dr`ave naveli da se ose}aju mnogo bli`e izvorima vlasti nego masama.. Jedini izuzetak je Komunisti~ka partija ^ehoslova~ke” (Encyclopedia of the Social Sciences. 103 “Od 1918. Takva je bila situacija izme|u dva rata. partiju koja bi obuhvatila više od jedne rase. restriktivna imigraciona politika. Ta nova situacija bila bi dovoljna sama po sebi da ozbiljno potkopa klasnu bazu partijskog sistema.). . to je ovaj slom dramati~niji i opasniji. o~igledno. 1936. Jo{ je zna~ajnija bila ~injenica da su komunisti tako|e. cit. Nijedna od starih partija nije bila spremna da primi te mase. postala je u roku od nekoliko godina potpuno zavisna od stranog rada. ali je utoliko postalo jasnije da nacionalna dr`ava vi{e nije sposobna da se suo~i sa glavnim politi~kim temama tog vremena.103 U drugim zemljama.

nation par excellence. legalno zadobija dve tre}ine mesta u Parlamentu. lo{e su ovu harmoniju protuma~ile kao izvor snage. February. dr`ava i partije zajedno branile su status quo ne shvataju}i da sam ovaj savez podjednako kao i sve drugo slu`i tome da se status quo izmeni. Partije. ne zato {to je simpatisala sa revolucijom ve} zato {to je izgubila polo`aj. i oba puta u Francuskoj.”105 Drugim re~ima. 106 Vaclav Fiala. krajem devetnaestog veka. Sada je ~esto zgodno zaboraviti da je u trenutku izbijanja Drugog svetskog rata ve}ina evropskih zemalja ve} poprimila neke oblike diktature i odbacila partijski sistem. p. za vreme Drajfusove afere. cit. nestajao je i pre|a{nji antagonizam partija prema dr`avi. do tada strogo 104 Vidi Karl Marx. brzo je izbrisao prvobitne me|usobne odnose partija i preko no}i promenio starostavne partijske linije. Hitlerov dolazak na vlast. op. kada je dozvolila gomili iz “Dru{tva 10. i ona vi{e nije mogla sebi da dozvoli da odr`ava svoju labavu i neizostavno nepopularnu poziciju iznad unutra{njih doma}ih sukoba. Francuska desnica. kao ~udesan odnos sa ne~im vi{eg reda. 1953. 105 Carl Schmitt. Dva puta je u modernim vremenima. ili {to u Poljskoj (1934) takozvani “nepartijni blok”. Jer sa slabljenjem partijskog sistema pod pritiskom pokreta izvan parlamenta i klasa. decembar” da dovede Napoleona III na vlast104 i opet. Vojska je odavno prestala da bude zna~ajan bedem protiv revolucionarnog nemira. kad ni{ta nije bilo lak{e nego da se uspostavi vojna diktatura. “Les Partis politiques polonais”.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 269 ment u svim doma}im krizama. Monde Slave. nije bilo mnogo razlike u tome {to nekoliko hiljada skoro nenaoru`anih ljudi organizuje mar{ na Rim i preuzima upravu u Italiji. Najzad. kona~no je stavila dr`avu u poziciju “posrednika izme|u organizovanih partijskih interesa. pra}en ja~anjem komunizma i fa{izma.106 U Francuskoj. . op. 31. cit. Do sloma evropskog partijskog sistema do{lo je na spektakularan na~in Hitlerovim osvajanjem vlasti. njena spremnost da slu`i svakog gospodara. Ali dr`avi je. sa programom podr{ke polufa{isti~koj vladi i sa ~lanstvom privu~enim me|u plemi}ima i najsiroma{nijim seljacima. katolicima i ortodoksnim Jevrejima. kao `rtve iluzije “dr`ava iznad partija”. Oni su se zbog toga osetili slobodnim da se podsmehnu brojnim paravojnim formacijama koje su nicale bez ikakve zvani~no priznate pomo}i. pretio pritisak revolucionarnih pokreta. kao i partijskom sistemu. vojska ve} dokazala svoju su{tinsku nevoljnost ili nesposobnost da pomogne vlasti ili da sama zauzme vlast: 1850. Ona vi{e nije bila iznad ve} izme|u dru{tvenih klasa. Revolucionarna akcija ~e{}e je bila teatralni ustupak zemljama sa `estoko nezadovoljnim masama pre nego stvarna bitka za vlast. Neutralnost vojske. kao i da je ta revolucionarna promena u vlasti najve}eg broja zemalja bila izvedena bez revolucionarnog potresa. radnicima i biznismenima.

19331939. lojalno zastupao mir ~ak i po cenu spoljne dominacije. kad je za manje od dve godine nacisti~ka Nema~ka napala Sovjetski Savez. kada su sve partije usvojile potpuno nove i komplikovane oblike masovne propagande. posle 1933. bila je posledica predratne situacije. Spolja razli~it. kada je Blumova frakcija ostala u manjini protiv Deatove prominhenske grupe tokom partijskog Kongresa senskog okruga. od desnice do levice. Jo{ uvek se dobro pamti kako su komunisti ostali jaki i posle svog drugog volte-face. 107 Vidi pa`ljivu analizu Charles A. 108 Naj~uveniji primer je bio cepanje Francuske socijalisti~ke partije 1938. ali u stvari mnogo `e{}i. Ovo se dramati~no dokazalo u nema~ko-ruskom paktu o nenapadanju. ve} pre u tome {to su oba pokreta mogla da ra~unaju na lojalnost ~lanstva i na to da vo|stvo ne bude potreseno iznenadnim obrtom u politici. Naspram dezintegracije starijih partija svuda je stajalo jasno jedinstvo fa{isti~kog i komunisti~kog pokreta – prvi je. dok je ovaj drugi zagovarao rat ~ak i po cenu nacionalne propasti. i to uprkos ~injenici da su obe politi~ke partije uvele ~lanstvo u ozbiljne i opasne politi~ke aktivnosti koje su tra`ile pravo `rtvovanje i neprestanu akciju. i ubrzo su je iste one partije koje su samo nekoliko godina ranije optu`ivale njen pacifizam kao nacionalnu izdaju optu`ile da je partija ratnih hu{ka~a. nijedna od njih nije mogla da ostane ujedinjena na glavnim politi~kim odlukama i nijedna nije izdr`ala probu fa{izma i nacizma bez cepanja na antifa{iste s jedne strane i pro-fa{iste s druge. a ne neki posebno o{trouman nacisti~ki manevar. me|utim.108 Svaka je partija gajila mirovnu i ratnu frakciju. Takvi iznenadni obrti nimalo ih nisu vre|ali. ko je protiv njega. sve partije. kada je trebalo da nacisti zaborave svoju glavnu parolu protiv bolj{evizma a komunisti da se vrate na pacifizam koji su uvek optu`ivali kao sitnobur`ujski. To {to je Hitler za postavljanje marionetskih re`ima mogao slobodno da bira izme|u svih partija. nije toliko u tome {to je ekstremna desnica svuda napustila svoj tradicionalni nacionalizam u korist Hitlerove Evrope. 1943. Micaud. bio je slom partijskog sistema u predhitlerovskoj Nema~koj. To je iza{lo na videlo tokom poslednjih predsedni~kih izbora 1932. Levica nije zaostala. Poenta.270 IMPERIJALIZAM antinema~ka i pro-ratna. od pacifizma po svaku cenu do ~vrstog stava protiv Nema~ke. The French Right and Nazi Germany. a {to je ekstremna levica zaboravila svoj tradicionalni pacifizam u korist starih nacionalnih parola. . Nije bilo nijedne partije u Evropi koja nije dala kolaboratore. U Minhenskoj krizi. postala je prethodnica pacifizma i razumevanja sa Nema~kom.107 Godine koje su sledile Hitlerovom dolasku na vlast pokazale su se jo{ katastrofalnijim po integritet francuskog partijskog sistema. izvan Nema~ke i Italije. pocepale su se iznutra na jedino zna~ajnom politi~kom pitanju: ko je za rat sa Nema~kom.

svima njima je postojanje dovedeno u pitanje i stoga su se one udru`ile i nadale da }e zadr`ati status quo koji im je garantovao opstanak. drugim re~ima. ~lanstvo pokreta je bilo .KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 271 Sam izbor kandidata je bio ~udan. do kog su stepena ve} odustale od samog partijskog sistema. dok su se Hitler i Telman takmi~ili da postanu pravi narodni simboli. Hindenburg je postao simbol nacionalne dr`ave i partijskog sistema. time se pokazalo kako su stare partije samo `elele da se poistovete sa starovremskom dr`avom. Jer. imaju}i u vidu pokrete. Nijedan od njih nije hvalio svog kandidata zbog njegovih zasluga. da o~uvanje status quo-a tra`i Hindenburga. prili~no je iznena|ivalo {to sve partije najednom mogu da se slo`e oko istog kandidata. koja se dopadala onima koji su `eleli status quo po svaku cenu – a 1932. Dok bi bilo prirodno da dva pokreta koja su stajala izvan parlamentarnog sistema i napadala ga sa suprotnih strana istaknu sopstvene kandidate (nacisti Hitlera a komunisti Telmana). Iza ~udne uniformnosti metoda koje su koristile pristalice svih kandidata le`ala je pre}utna pretpostavka da }e bira~i i}i na izbore jer su zapla{eni – pla{ili su se komunista. I jedni i drugi su. osim toga. sasvim jasno aludirali na slu~ajeve u kojima su nacisti i komunisti imali zajedni~ki cilj da bi uverili sve lojalno partijsko ~lanstvo. Izborni plakati su pokazivali zna~aj odabira kandidata. dr`avom iznad partija. sa politi~ke scene nestale su sve klasne podele. to je zna~ilo nezaposlenost za skoro polovinu nema~kog naroda – kandidati pokreta morali su da ra~unaju sa onima koji su `eleli promenu po svaku cenu (~ak i po cenu uni{tenja legalnih institucija). Nacisti zato nisu ni trepnuli na apsurd da je “glas za Telmana glas za Hindenburga”. i jedni i drugi prete}i svojim glasa~ima opasno{}u status quo-a na potpuno isti na~in na koji su njihovi oponenti pretili svojim ~lanovima sabla{}u revolucije. a koji su bili sve brojniji. koji ~ak nije ni pominjan. plakati za Hindenburga su jasno tvrdili da je “glas za Telmana u stvari glas za Hitlera” – upozoravaju}i radnike da ne tro{e glasove na kandidata koji }e sigurno biti pora`en (Telman) i da time stave Hitlera u sedlo. U tom op{tem strahu. bar milioni nezaposlenih i njihove porodice. dok je partijski savez za odbranu status quo-a izbrisao sve starije klasne strukture koje su se zadr`ale u odvojenim partijama. pla{ili su se nacista ili su se pla{ili status quo-a. komunisti nisu oklevali da odgovore da je “glas za Hitlera glas za Hindenburga”. Nije bila {ala to {to je kandidat bio ba{ stari Hindenburg koji je u`ivao jedinstvenu popularnost koja od vremena Mekmehona kod ku}e ~eka svakog pora`enog generala. ~iji je najsna`niji simbol bila nacionalna vojska. bilo sa levice bilo sa desnice. Nasuprot propagandi za Hindenburga. Partije desnice igrale su istu igru i nagla{avale da je “glas za Hitlera glas za Telmana”. razlika izme|u partija je zaista postala sasvim bezna~ajna. Tako su se socijaldemokrate slo`ili da to bude Hindenburg.

Vidi Sigmund Neumann. i ni sada{nja dr`ava. dogodili su se ve} izvan parlamentarnih partija i u opoziciji prema njima. treba imati na umu njegov veoma kratak `ivotni vek. dok su svuda manje imperijalisti~ke “partije iznad partija”. Kada se razmatra izuzetno brza propast kontinentalnog partijskog re`ima. `alosni rezultati tih napora.272 IMPERIJALIZAM potpuno heterogeno i isto toliko dinami~no i nestalno kao i sama nezaposlenost.”110 Nema boljeg dokaza o nepopravljivom raspadu partijskog sistema nego {to su veliki napori da se on o`ivi na kontinentu posle ovog rata. Dok su imperijalisti~ke lige stavljale sebe iznad partija da bi se poistovetile sa nacionalnom dr`avom. poja~ana privla~nost pokreta posle poraza nacizma i o~igledna pretnja bolj{evizma nacionalnoj nezavisnosti. bilo bi mudro da se vi{e ne 109 Nema~ka socijalisti~ka partija pretrpela je tipi~nu promenu od po~etka veka do 1933. p. On nigde nije postojao pre devetnaestog veka. osporavale tu instituciju u korist agresivne. ta dva pokreta su se bavila zajedni~kim organizovanjem ~uvenog saobra}ajnog {trajka na ulicama Berlina u novembru 1932. a pokret se vi{e nije istinski poistove}ivao ~ak ni sa potrebama naroda. 1930. koristili u propagandne svrhe. op.. kao i Narod. koji su ina~e. i uprkos stalnoj promeni partijskih linija. da bi dobile narodnu podr{ku. Me|utim... Rezultat svih napora da se povrati status quo samo je ponovno uspostavljanje politi~ke situacije u kojoj su destruktivni pokreti jedine “partije” koje ispravno funkcioni{u. ekspanzionisti~ke spoljne politike.. op. Totalitarni pokreti su kona~no do{li dotle da diskredituju i narod.. “Totalitarna dr`ava” je samo naizgled bila dr`ava. a u najve}em broju evropskih zemalja do{lo je do formiranja politi~kih partija tek posle 1848. 110 Schmitt. samo 60 posto njenih ~lanova su bili radnici a barem 40 posto glasova poticalo je od glasova srednje klase. kao i u Austro-Ugarskoj. Njihovo vo|stvo je odr`alo autoritet pod najte`im okolnostima. slède}i u stopu pan-pokrete. 28 ff. Pokret je od sad bio iznad dr`ave i naroda. spreman da ih oboje `rtvuje radi svoje ideologije: “Pokret. Da bi se pravilno ocenile {anse za pre`ivljavanje evropske nacionalne dr`ave. tako da je njegova vladavina neosporne institucije u nacionalnim politikama trajala jedva ~etiri decenije. oni nisu bili toliko “iznad partija” koliko “iznad dr`ave” da bi se direktno poistove}ivali sa narodom. Tokom poslednje dve decenije devetnaestog veka. ni sada{nji nema~ki narod ne mogu se zamisliti bez Pokreta. cit. svi zna~ajni politi~ki napreci u Francuskoj. cit. .109 Dok se u okviru parlamentarnih institucija levica pridru`ila desnici. pan-pokreti su napadali iste te partije kao deo op{teg sistema koji je uklju~ivao nacionalnu dr`avu. Pre Prvog svetskog rata samo 10 posto njenih ~lanova nije pripadalo radni~koj klasi dok je oko 25 posto njenih glasova dolazilo iz srednjih klasa. je Dr`ava.

bolje je smatrati da su do sada svi shvatili da su to regionalne grane me|unarodnih organizacija. pokreti su opstali u poslednjem ratu. i danas su jedine “partije” koje su ostale `ive i zna~ajne za svoje pristalice. . da se njegovo ~lanstvo nimalo ne uznemirava kad iza|e na videlo da njihova politika slu`i interesima spoljne politike jedne druge. pa ~ak i neprijateljske sile. Nasuprot starim partijama. a da optu`ivanje njihovih vo|a za petokolona{tvo i izdaju.KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 273 obra}a previ{e pa`nje na nacionalne parole koje pokreti povremeno usvajaju da bi sakrili svoje prave namere. njihovo ~lanstvo ne impresionira u nekoj znatnoj meri.

I jedni i drugi su taj cinizam pogre{no shvatali kao sve ve}u mudrost u snaAK I SADA . ^im bi napustile svoju domovinu. svetski {ljam. jednom li{eni svojih ljudskih prava. Kad je stigla nezaposlenost. sa bezna~ajnim izuzecima. ma kako glupo. koji su vo|eni i koji su se {irili tokom dvadeset godina nelagodnog mira. Dani pre i dani posle Prvog svetskog rata ne dele se kao kraj starog i po~etak novog perioda. Svaki je doga|aj imao kona~nost poslednjeg suda. cele nacije. ve} koji je pre izgledao kao izraz neke neiskupljivo glupe fatalnosti. Prvi svetski rat je nepopravljivo razneo evropsku zajednicu nacija. nije vi{e bila ograni~ena na vladaju}u klasu. Gra|anski ratovi. ve} je zahvatila. njih su pratile migracije ~itavih grupa koje. Kao da je prva eksplozija izazvala lan~anu reakciju u koju smo od onda uhva}eni i koju izgleda niko nije u stanju da zaustavi. postale bi besku}nici. Tako su iza{le na videlo patnje sve vi{e grupa ljudi za koje su pravila sveta oko njih iznenada prestala da va`e. postali su bespravni. i njene ozbiljne i razorne posledice dovoljno su rastresle fasadu evropskog politi~kog sistema i ogolile njegovu skrivenu konstrukciju. Inflacija je uni{tila celu klasu sitnih posednika bez nade za oporavak ili nov po~etak. ostali su bez dr`avljanstva. Upravo je prividna stabilnost okolnog sveta u~inila da svaka grupa oterana iz svojih za{titnih granica izgleda kao nesre}ni izuzetak od ina~e zdravog i normalnog pravila i ona je podjednakim cinizmom ispunila i `rtve i posmatra~e jedne o~igledno nepravedne i nenormalne sudbine. avgusta 1914. za razliku od svojih sre}nijih prethodnika u verskim ratovima.D E V E T O P O G L AVLJE : Propadanje nacionalne dr`ave i kraj Prava ~oveka ^ je skoro nemogu}e opisati {ta se zapravo desilo u Evropi 4. Ni{ta {to se ~inilo. jer tu`no zati{je koje je nastalo posle katastrofe nikako nije pro{lo. ve} kao dan pre i dan posle eksplozije. ~im su napustili svoju dr`avu. eksplozija 1914. ona je dostigla neverovatne razmere. nigde nisu pozdravljene i nigde nisu mogle da se asimiluju. nije moglo da se ra{~ini ili spre~i. nisu bili samo krvaviji i okrutniji od svih prethodnih. {to nikada nijedan drugi rat nije u~inio. iako je i ova govorna figura neta~na kao i sve druge. suda koji nije sprovodio ni Bog ni |avo. Pre nego {to su totalitarne politike svesno napale i delimi~no uni{tile samu strukturu evropske civilizacije. ma koliko ljudi to znalo i predvi|alo posledice.

ve} su u isto vreme na sopstvenom tlu proganjali ma|arsku manjinu. a potpuno se razvila u novoosnovanim dr`avama posle ukidanja Dvojne monarhije i Carstva. pukim slu~ajem i nepredvidivo. a najvi{e protiv svog najbli`eg suseda – Slovaci protiv ^eha. mr`nje koja nije imala `i`u svoje strasti. Slovaci ne samo da su neprestano sabotirali demokratsku ~e{ku vladu u Pragu. penzionerima li{enim dru{tvenog polo`aja. bila je vidljivija u pora`enim zemljama nego u zemljamapobednicama. Rusije i Austro-Ugarske. ni bur`oazija. dok su zapravo bili zbunjeniji. Na prvi pogled su ti problemi u staroj evropskoj ta~ki nemira izgledali kao sitne nacionalisti~ke razmirice bez ikakve posledice po politi~ku sudbinu Evrope. iako karakteristi~na za ~itavu Evropu izme|u dva rata. pojavile dve grupe `rtava ~ije su patnje bile druga~ije od patnji drugih u me|uratnom periodu. Hrvati protiv Srba. Lawford Childs. “Refugees A Permanent Problem in International Organization” u War is Inevitable. postojalo u Poljskoj. 1938. Ova atmosfera dezintegracije. s tim {to niko nije hteo da preuzme odgovornost za stanje stvari – ni vlada. dok je sli~no neprijateljstvo izme|u dr`avotvornog naroda i nezadovoljnih manjina s jedne strane. nezaposlenima. pro`imaju}e mr`nje prema svemu i prema svakome. i zato su bili primorani da `ive ili pod zakonom izuzetka po manjinskim 1 S. niti neka spoljna sila.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 275 la`enju u svetu. Ljudi bez dr`ave i ljudi iz manjinskih naroda. Stoga je ona krenula u svim pravcima. Poslednji ostaci solidarnosti me|u neemancipovanim nacijama u “pojasu me{ovitog stanovni{tva” isparili su sa nestankom centralne despotske birokratije koja je tako|e slu`ila da na nju pre|u sve raspr{ene mr`nje i konfliktni nacionalni zahtevi. Problems of Peace. je po~ela svuda da igra sredi{nju ulogu u javnim poslovima. A to nije bio ishod sukoba izme|u nacionalnosti i dr`avotvornih naroda (ili manjina i ve}ina). malim rentiers. Ukrajinci protiv Poljaka. i me|u samima manjinama s druge. s pravom nazvani “bliskim srodnicima”.1 nisu imali vladu koja bi ih predstavljala i {titila. i zbog toga su postali gluplji nego {to su ikada ranije bili. . nesposobna da poprimi duh zdrave ravnodu{nosti prema bilo ~emu pod suncem. mogu}nosti za rad i prava da dr`e posed: oni su izgubili prava za koja se mislilo da su neotu|iva i koja su tako ~ak i bila definisana. tako da je politi~ka scena u prividno mirnim dvadesetim godinama poprimila gadnu i sablasnu atmosferu Strindbergovih porodi~nih sva|a. ipak su se u tim oblastima. izdanje International Labor Office. Op{tu dezintegraciju politi~kog `ivota mo`da ni{ta bolje ne ilustruje od ove nejasne. Mr`nja. naime Prava ~oveka. No. koje ni u predratnom svetu nije nedostajalo. i zbog ukidanja dve mnogonacionalne dr`ave predratne Evrope. Sada su svi bili protiv svih. 13th Series. London. njima je bilo jo{ gore nego srednjim klasama li{enim poseda.

– stvarno su svuda bili primani kao svetski {ljam. priliv Jevreja u sve delove sveta izaziva protivljenje doma}eg stanovništva i tako vrši najbolju propagandu nema~ke politike prema Jevrejima. U cirkularnom pismu Ministarstva spoljnih poslova svih nema~kim vlastima u inostranstvu ubrzo posle novembarskog pogroma 1938. one }e sna`nije reagovati” vidi Nazi Conspiracy and Aggresion. ne samo zato {to je proglasila Jevreje za svetski {ljam. bi}e to uskoro kada prosjaci koji se ne mogu identifikovati.. a ustavna nemo} evropskih nacionalnih dr`ava da garantuju ljudska prava onima koji su izgubili nacionalno garantovana prava omogu}ila je vlastima koje su ih progonile da ~ak i oponentima nametnu svoja merila vrednosti. government. 2 Rano proganjanje nema~kih Jevreja od strane nacista mora se smatrati pokušajem da se antisemitizam proširi me|u “onim narodima koji su prijateljski raspolo`eni prema Jevrejima. 1946.. S. Oduzimanje dr`avljanstva je postala mo}no oru`je totalitarne politike. u poratnu Evropu je uveden potpuno nov element dezintegracije.2 A istina je da je ova vrsta ~injeni~ne propagande funkcionisala bolje od Gebelsove retorike. Oni koje je progonilac ozna~io kao svetski {ljam – Jevreji. itd. hipokrizija i otvoreni kukavi~luk pred licem okrutnog veli~anstva novog sveta. koja je od nacionalnog suvereniteta svuda osim u d`inovskim dr`avama napravila ruglo. Nema~ka je veoma zainteresovana da zaustavi širenja Jevreja. bez nacionalnosti. bez novca i bez paso{a pre|u njihove granice. pre svega me|u zapadnim demokratskim dr`avama”. . ili u uslovima potpunog bezakonja. Zvani~no glasilo SS-a. tvrdi se: “Emigracioni pokret od samo oko 100 000 Jevreja bio je ve} dovoljan da pobudi interesovanje mnogih zemalja za jevrejsku napast. ve} i zbog toga {to je neverovatno bedan polo`aj sve ve}e grupe nevinog naroda bio nalik na prakti~nu demonstraciju cini~nih tvrdnji totalitarnih pokreta da ne postoji ne{to tako kao neotu|iva prava ~oveka i da je afirmisanje demokratije svih dr`ava naprotiv bila puka predrasuda. VI.. 87 ff. Washington. [to je Jevrejin doseljenik siromašniji i zbog toga ve}i teret zemljama koje ga prihvataju. progonitelje i posmatra~e podjednako – potvrda beznadnog idealizma ili nespretne maloumne hipokrizije. da ako svet jo{ uvek nije uveren da su Jevreji svetski {ljam.276 IMPERIJALIZAM ugovorima. otvoreno je tvrdilo 1938. više nego pokušajem da se oslobode Jevreja. oni koje je progonitelj nazvao nepo`eljnima postali su indésirables cele Evrope. Sam izraz “prava ~oveka” postao je za sve kojih se ticao – za `rtve. izdanje U.. I: “Nacija manjina” i narod bez dr`avljanstva SITUACIJA moderne vlasti. trockisti.. zatim uspon imperijalizma i panpokreti potkopali su spolja stabilnost sistema nacionalnih dr`ava u Evropi. Sa pojavom manjina u Isto~noj i Ju`noj Evropi i sa ljudima bez dr`avljanstva prognanim u Srednju i Zapadnu Evropu. Das Schwarze Korps. koje su sve vlade (osim ^ehoslova~ke) potpisale sa primedbama i nikada ih nisu primenjivale..

1929. Munich: Before and After. kojima je bio obe}an jednak status u nacionalnom suverenitetu sa zapadnim nacijama. . i sa sve ve}im kolonama izbeglica. sa pojavom manjina koje su stvorili mirovni ugovori. ugovore smatrali proizvoljnom igrom koja je nekima dodelila pravila a nekima poslu{nost. p. Band 10. 26. 3 Kurt Tramples. {to ovi naravno nisu bili 4. Za dobar pregled jugoslovenske istorije izme|u dva rata vidi Propyläen Weltgeschichte. Jahrgang.” (Citirano iz Hubert Ripka. jer su oni obavezivali samo nove dr`ave.). jugoslovenski ustav od 1921. Ako je do{lo u pitanje to da li je mudro {iriti oblik vladavine koja ~ak i u zemljama sa starom i utvr|enom tradicijom nije mogla da rukovodi problemima svetske politike. 1933. 3 Ugovori su nagomilali mnoge narode u jednu dr`avu. gledale su na mirovne ugovore kao na otvoreno kr{enje obe}anja i diskriminaciju. sa istom su proizvoljno{}u od ostataka stvorili tre}u grupu nacionalnosti. Neadekvatnost mirovnih ugovora uvek se obja{njavala ~injenicom da su mirotvorci pripadali generaciji koja se formirala na iskustvima predratnog perioda. neke od njih nazvali “dr`avotvornim narodima” i poverili im vladu. Njhova unutra{nja dezintegracija po~ela je tek posle Prvog svetskog rata.. u Süddeutsche Monatshefte. bio je “usvojen” u Skupštini protivno glasovima svih hrvatskih i slovena~kih predstavnika.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 277 Nijedan od tih faktora.. Novostvorene dr`ave. Ali prosto je nerazumno pretpostaviti da bi nacionalne dr`ave mogle da se uspostave mirovnim ugovorima. tako da oni uop{te nisu do kraja shvatili pun u~inak rata ~iji je mir trebalo da zaklju~e. a ~ak ni pora`enu Nema~ku nisu. nije nikao direktno iz tradicije i institucija samih nacionalnih dr`ava. Nema boljeg dokaza o tome nego {to je njihov napor da nacionalni problem u Isto~noj i Ju`noj Evropi reguli{u uspostavljanjem nacionalnih dr`ava i sklapanjem ugovora o manjinama. London. 4 Borba Slovaka protiv “~eške” vlade u Pragu okon~ala se Hitlerovom podrškom nezavisnosti Slova~ke. bez obzira na to da li su bili zvani~ne manjine ili samo nacionalnosti. bilo je jo{ sumnjivije da li se ona mo`e uvesti u oblastima kojima nedostaju upravo uslovi za uspon nacionalnih dr`ava: homogenost stanovni{tva i njegova vezanost za tlo. to je zato što ona i nije baš ^ehoslova~ka.5 Ishod je bio da su oni narodi kojima dr`ave nisu priznate. “Völkerbund und Völkerfreinheit”. dodaju}i na taj na~in mnogim optere}enjima novih dr`ava brigu da po{tuju posebne propise za deo stanovni{tva. Zaista: “Jedan pogled na demografsku mapu Evrope trebalo bi da bude dovoljan da poka`e da se princip nacionalne dr`ave ne mo`e primeniti na Isto~nu Evropu”. kao posledicama revolucija. Das Zeitalter des Imperialismus. July. me|utim. ve} ^eho-nema~ko-poljsko-ma|aro-rusino-rumuno-slova~ka. 117. 5 Musolini je bio sasvim u pravu kada je posle minhenske krize napisao: “Ako se ^ehoslova~ka danas mo`da nalazi u ne~emu što se mo`e nazvati ’delikatna situacija’. nazvanih “manjine”. s druge strane. 1939. 471 ff. pre}utno pretpostavljaju}i da su ostali (kao Slovaci u ^ehoslova~koj ili Hrvati i Slovenci u Jugoslaviji) ravnopravni partneri u vladi.

Izgledalo je da su narodi ~iji je jezik bio podesan za knji`evnost dostigao nacionalnu zrelost per definitionem. Zaista. izvesni metodi kolonijalne eksploatacije mogu se zapaziti i u Srednjoj Evropi. naravno. 26: Jahrgang. Emancipacija nacija od dinasti~ke vladavine i me|unarodne aristokratije kao vrhovnog gospodara bila je propra}ena emancipacijom knji`evnosti od “me|unarodnog” jezika u~enih (prvo latinski a zatim francuski) i ja~anjem nacionalnih jezika. me|utim. Iznena|uju}e. Po{to je cilj bio da se sa~uva evropski status quo. 6 Ovaj termin je prvi skovao Otto Bauer. davanje nacionalnog samoodre|enja i suvereniteta svim evropskim narodima bilo je zaista neizbe`no. stoga. Samo Jacob Robinson. ta~no je da su na Istoku ulogu zapadnog i srednjoevropskog proletarijata. ve} protiv izvesnih grupa stanovništva. {tavi{e. jer je 30 procenata od njihovih pribli`no sto miliona stanovnika zvani~no priznato kao izuzeci koji treba da budu posebno za{ti}eni ugovorima o manjinama. Oslobodila~ki pokreti isto~noevropskih nacija. ~ija je politi~ka funkcija bila da doka`u da narod koji poseduje knji`evnost i sopstvenu istoriju ima prava i na nacionalni suverenitet. Vienna. 1907. Mnogo ja~a je bila nemogu}nost ikakve dalje rasprave sa vi{e od sto miliona Evropljana koji nikada nisu postigli stepen nacionalne slobode i samoodre|enja. July. istorijski napa}ene grupe. u tome da evropski status quo nije mogao da se sa~uva i da je tek posle propasti poslednjih ostataka evropske autokratije postalo jasno da je Evropom vladao sistem koji nikada nije uzeo u obzir ili odgovarao na potrebe bar 25 procenata njenog stanovni{tva. ka kojem su kolonijalni narodi ve} te`ili i koji im se nudio. Do sada se niko nije potrudio da prona|e karakteristi~ne sli~nosti izme|u kolonijalisti~ke i manjinske eksploatacije. 7 Naravno. 1929. 6 Nacionalni osobodila~ki pokreti Istoka bili su revolucionarni na vrlo sli~an na~in kao radni~ki pokreti na Zapadu. Istorijska svest igrala je veliku ulogu u formiranju nacionalne svesti. Ova brojka. to nije uvek bila jasno odre|ena alternativa. igrali “narodi bez istorije”. po~eli su neku vrstu filološkog o`ivljavanja (rezultati su bili nekad groteskni a nekad veoma plodni). ona samo nazna~ava razliku izme|u naroda sa sopstvenom vladom i onih za koje se pretpostavljalo da su suvi{e mali i suvi{e ra{trkani da postanu punopravna nacija.278 IMPERIJALIZAM Zbunjuju}i vakuum vlasti proiza{ao iz raspada Dvojne monarhije i oslobo|enja Poljske i Balti~kih zemalja od caristi~kog despotizma nije bio jedini ~inilac koji je namamio dr`avnike u ovaj katastrofalni eksperiment. usput prime}uje: “Pojavio se ~udan ekonomski protekcionizam. alternativa bi bila da se oni okrutno osude na status kolonijalnih naroda ({to su pan-pokreti uvek predlagali) i da se u evropske poslove uvedu kolonijalne metode.” . nije izle~eno uspostavljanjem dr`ava-naslednica. potla~ene. koji nije uperen protiv drugih zemalja. ~ije je oslobo|enje bilo pitanje `ivota ili smrti celog evropskog dru{tvenog sistema. “Staatsbürgerliche und wirtschaftliche Gleichberechtigung” u Süddeutsche Monatshefte. ni u kom slu~aju ne kazuje celu pri~u. Die Nationalitätenfrage und die österreichische Sozialdemokratie. 7 Poenta je. oba su predstavljala “neistorijski” sloj evropskog stanovni{tva i oba su nastojala da obezbede priznavanje i u~e{}e u dr`avnim poslovima. Ovo zlo.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 279 Manjinski ugovori pokrivali su samo one nacionalnosti koje su imale zna~ajan broj pripadnika u barem dve dr`ave-naslednice.: “Ugovori ne sadr`e nikakve uslove u vezi sa ’du`nostima’ manjina prema dr`avama u ~ijem su sastavu. tuma~enje koje je. 10 Ali ni{ta drugo ne bi se moglo o~ekivati u sistemu 8 Procenjuje se da je pre 1914.. National States and National Minorities. tako da su u nekim od dr`ava-naslednica nacionalno frustrirani narodi ~inili 50 procenata ukupnog stanovni{tva. de Azcarate. britanski predstavnik. Vienna. Zato su tvorci manjinskih ugovora ubrzo bili primorani da stro`ije tuma~e svoje stvarne namere i da istaknu “du`nosti” koje su manjine imale prema novim dr`avama. Statistiches Handbuch der europäischen Nationalitäten.. podr`avali su ih sami manjinski ugovori. Malo druga~ije brojke daje Tramples. Liga je bila sa~injena od stranih dr`avnika koji su morali da imaju simpatije prema novim vladama koje su bile sputavane i kojima se suprotstavljalo u principu izme|u 25 i 30 procenata njihovih stanovnika. tvrdio je ~ak: “Predmet manjinskih ugovora [je] . Otto Junghann. 1929.. koje je moglo da se bazira na ~injenici da je Francuska revolucija kombinovala Deklaraciju prava ~oveka sa nacionalnim suverenitetom. 1931. (P. 9 iz toga je sada proiza{lo da su ugovori smatrani samo za bezbolan i human metod asimilacije. tre}a op{ta skupština Lige. Vidi W. Dok je “dr`avotvorni ~eški narod” sa 7 000 000 ~inio oko 50 posto stanovništva. 276. ostali bez sopstvene nacionalne dr`ave. A. da su ljudi bez sopstvene nacionalne vlade li{eni ljudskih prava... da obezbede.. 277). ve} je Liga naroda bila zadu`ena da pazi na prava onih koji su. 1932. 5 000 000 Srba ~inilo je samo 42 procenta od ukupnog broja stanovnika. ve} to {to je nacionalno frustrirano stanovni{tvo bilo ~vrsto uvereno – kao {to su bili i svi ostali – da se istinska sloboda.) Stvarna situacija u ^ehoslova~koj i Jugoslaviji bila je mnogo gora. .” 10 Francuski i britanski delegati bili su najglasniji u tom smislu. “Minorities: History”. u Encyclopedia Britanica. . Ipak. pp. de Azcarte... Macartney. usvojila je . 1934. prirodno. rezolucije u vezi sa ’du`nostima manjina’. U ovom uverenju.) Manjinsko stanovništvo bilo je pribli`no procenjeno na izme|u 25 ili 30 miliona. cit. Winkler. (Vidi Charles Kinglsey Webster. National Minorities in Europe.. koji nisu bili povereni vladama sa razli~itim nacionalnostima. Me|utim. 8 Najgori ~inilac u ovoj situaciji ~ak nije bilo to {to je postalo sasvim normalno za nacionalnosti da budu nelojalne svojim nametnutim vladama i za vlade da tla~e svoje nacionalnosti {to efikasnije mogu. onu meru zaštite i pravde koja bi ih postepeno pripremila da se utope u nacionalnu zajednicu kojoj pripadaju” (C..” A ser Ostin ^embrlen. ve} neka vrsta asimilacije. iz razloga teritorijalne razasutosti. Brijan je rekao: “Proces na koji treba da se usmerimo nije nestajanje manjina. bilo oko sto miliona ljudi ~ije nacionalne aspiracije nisu bile ispunjene. op. “Minorities: League of Nations”. razgnevilo manjine.. ibid. ali su propustili da razmotre sve ostale nacionalnosti bez sopstvene vlade. cit. istinska emancipacija i istinski narodni suverenitet mogu posti}i samo sa punom nacionalnom emancipacijom. . op. 1922... Nisu manjine verovale Ligi naroda ni{ta vi{e nego dr`avotvornim narodima. 9 P. London.

On je protivure~io samoj ideji koja je stajala iza Liginih ugovora. 1933. nazivaju}i sebe zvani~no “Kongres organizovanih nacionalnih grupa u evropskim dr`avama”. p.280 IMPERIJALIZAM suverenih nacionalnih dr`ava. ili su ih politi~ki obziri naveli da se suprotstave bilateralnim ugovorima izme|u zainteresovanih dr`ava i ve}ine manjinskih zemalja (najzad. . nekada sanjao da od ^ehoslova~ke Republike napravi neku vrstu Švajcarske. odlu~ile su uskoro da uzmu stvar u svoje ruke. koji je bio zna~ajan u vi{e aspekata. Ja~i faktor protiv asimilacije bila je broj~ana i kulturna nejakost takozvanih dr`avotvornih naroda. I nije bilo va`no da li su njih humana razmi{ljanja potakla da za{tite pocepane nacije od uni{tenja. op. Povezale su se u Kongres manjina. ve} pre delimi~no sre}an izuzetak koji je dokazivao ina~e utvr|eno pravilo. i {to je broj “manjinskih nacija” toliko porastao da su kombinovane nacionalnosti u dr`avama naslednicama po broju nadrasle dr`avotvorne narode. Novouspostavljene dr`ave nisu se ose}ale dovoljno bezbedno da napuste centralizovani dr`avni aparat i nisu mogle da preko no}i stvore ona mala samoupravna tela opština i kantona na kojima se bazira vrlo ekstenzivna vlast švajcarskog sistema federacije. koji je bio `estoki zagovornik davanja “etni~kih. cit. The Jews and Minorities Rights. verskih i jezi~kih prava manjinama”. Ogor~ene nacionalnosti. poni{tavaju}i tako veliki rad utro{en tokom mirovnih pregovora da se izbegne zlokobna re~ “nacionalnosti”. 11 Ni Liga naroda ni manjinski ugovori ne bi spre~ili novoosnovane dr`ave da manje ili vi{e silom asimiluju svoje manjine. “plašio se da bi se ’nacionalna prava’ pokazala štetna ukoliko bi manjinske grupe. najliberalniji i najdemokratskiji od vo|a nacionalnih pokreta. Ali “Kongres nacionalnih grupa” je na jo{ jedan na~in zadao odlu~ni udarac Liginim ugovorima. bile usled toga prepuštene. a ne samo “manjine”.12 Zna~ajnu posledicu je imalo to {to }e se udru`iti sve “nacionalnosti”. Ruska i jevrejska manjina u Poljskoj nisu ose}ale poljsku kulturu kao superiornu i nijedna od njih nije bila posebno impresionirana ~injenicom da Poljaci ~ine otprilike pedeset posto stanovni{tva Poljske.. koje su time ozna~ene kao posebna korporativna tela. Janowski. Macartney. Predstavnici velikih nacija znali su isuv{e dobro da manjine unutar nacionalnih dr`ava moraju pre ili kasnije biti ili asimilovane ili ukinute. New York. prenebregavaju}i potpuno Ligu naroda. 351). ^ak ni Beneš nije nikada pokušao da sprovede takvo rešenje za svoje mu~ne nacionalne probleme zato što Švajcarska nije bila model koji bi se mogao imitirati. izlo`ene ljubomori i napadu’ “ (Oscar J. opisuje situaciju kao “mudro nastojanje Udru`enog stranog komiteta” da se izbegne termin “nacionalno”. tada bi njihova implikovana ograni~enja nacionalnog suvereniteta pogodila i suverenitet starijih evropskih sila. p. oni nisu ni `eleli niti su bili u stanju da obore zakone po kojima su nacionalne dr`ave egzistirale. Nemci su bili najja~a od svih zvani~no priznatih manjina i po broju i po ekonomskom polo`aju). 4. 12 Naro~ito Vilson. da je postojala namera da manjinski ugovori budu i{ta vi{e od privremenog leka za naopaku situaciju. Jedan od aspekata isto~noevropskog nacionalnog problema koji je najvi{e zbunjivao (vi{e nego brojni mali narodi ili “pojasa me{ovitog stanovni11 Istina je da je neki ~eški dr`avnik.

da svi kasniji ugovori – protokol koji garantuje nezavisnost Gr~ke 1830. a niko nije mogao da o~ekuje da poljski Jevreji. njime su prirodno dominirale dve nacionalnosti koje su bile zastupljene u svim dr`avama naslednicama i zato su bile u poziciji. Te dve grupe bili su Nemci i Jevreji. ako su `elele. 8. prava koja sigurno nisu bila samo “verska”. op. potonuo kao potpuno bezna~ajan.14 Ligini ugovori su nastojali da ignori{u interregionalni karakter manjina zaklju~uju}i sa svakom zemljom separatni ugovor.. ve} u ~injenici da je njih garantovalo me|unarodno telo.” Vidi Sitzungsbericht des Kongresses der organisierten nationalen Gruppen in den Staaten Europs. na sebe sada gledala kao na nacionalnu dr`avu. op. kao što. s druge strane. nije postojala nijedna nacija ~iji su svi pripadnici `iveli u jednoj dr`avi” (Mecartney. a Nemci izjavili solidarnost sa Nema~kom i ve}ina ih podr`ala (antisemitizam je bio sazreo u svim dr`avama-naslednicama).PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 281 {tva”)13 bio je me|uregionalni karakter nacionalnosti koje su. naro~ito naglasio: “Jedno je sigurno: na našim kongresima mi se ne sre}emo isklju~ivo kao ~lanovi apstraktnih manjina. onaj koji garantuje nazavisnost Moldavije i Vlaške 1856. Ali su ~injenice bile protiv njih. . u slu~aju da su stavile svoje nacionalne interese iznad interesa svojih vlada. a ne obi~ni interesi manjina kao takvih. cit. 15 a na okupu ih je dr`ao samo skladan odnos izme|u Jevreja i Nemaca (Vajmarska republika je uspe{no odigrala ulogu posebnog za{titnika manjina). Manjine su postojale i ranije. 1933. Kongres je. Jevrejske manjine u Rumuniji i ^ehoslova~koj glasale su naravno isto kao i nema~ke manjine u Poljskoj i Ma|arskoj. Be~ki kongres 1815. na primer.. svom sopstvenom. strogo govore}i. Drugim re~ima. p. 16 Prve manjine su nastale kada je protestantski princip slobode uverenja ugušio pricip cuius regio eius religio. me|utim. p. da se njihova te`ina oseti svuda u Isto~noj i Ju`noj Evropi. Pruskoj i Austriji. ostanu indiferentni na diskriminatorsku politiku rumunske vlade. kao punokrvni Ma|ar ili punokrvni Ukrajinac. formirali su istinsku bazu ~lanstva u Kongresu. 210). Zato je 1933. karakteristi~no je. po{to ga je jevrejska delegacija zauvek napustila. priz13 Termin je Makartnijev... Liga naroda. kao da jevrejske ili nema~ke manjine nema van granica tih dr`ava. cit.. jer nema~ki Jevreji nisu bili manjina). Iz toga proizlazi da svako od nas stoji ovde. i Berlinski kongres 1878. 14 “Rezultat mirovnih odluka bio je da je svaka dr`ava u pojasu mešovitog stanovništva. Nijedna od tih dr`ava nije bila jednonacionalna. passim. nacionalni interesi. predstavljale o~igledan rizik po sigurnost svojih zemalja. “Kongres nacionalnih grupa” nije odstupio samo od teritorijalnog principa Lige. Realni zna~aj manjinskih ugovora nije le`ao u njihovoj prakti~noj primeni. ve} je preduzeo korake da osigura izvesna prava poljskom stanovništvu u Rusiji. 15 Predsedavaju}i Kongresa je 1933. svako od nas pripada telom i dušom posebnom narodu. 16 ali manjine kao stalna institucija. ako mogu tako da ka`em. kada je jevrejska delegacija ulo`ila protest protiv tretiranja Jevreja u Tre}em rajhu (potez koji nisu imali prava da u~ine. koji se ticao Rumunije – govore o “verskim” a ne o “nacionalnim” manjinama. i ose}a se vezanim za sudbinu toga naroda u dobru i u zlu. kojima su dodeljena “gra|anska” a ne “politi~ka” prava. kao punokrvni Nemac ili punokrvni Jevrejin.

U govorima kojima su Ligine ugovore tuma~ili dr`avnici zemalja bez manjinskih obaveza koristio se jo{ jasniji jezik: oni su uzeli kao re{enu stvar da zakon ne mo`e biti odgovoran za osobe koje insistiraju na razli~itoj nacionalnosti. predstavnik Brazila u Savetu Lige naroda. da je osobama druge nacionalnosti potreban neki zakon izuzetka sve dok ili osim ako ne budu potpuno asimilovani i odvojeni od svog porekla. naime. ~ak i ako ih ima unutar granica. op. zapo~ela je upravo u momentu kada je pravo na nacionalno samoopredeljenje bilo priznato u celoj Evropi i kada je su{tinsko uverenje koje je stajalo iza tog prava. 277). Ali sve dok se uspostavljanje nacionalnih dr`ava poklapalo sa uspostavljanjem ustavne vlade. tako da je. Svakako da je opasnost od ovakvog razvoja od po~etka postojala u strukturi nacionalne dr`ave.. p. da jedino ljudi istog nacionalnog porekla mogu da u`ivaju punu za{titu zakonskih institucija. 17 Oni su zato dodali – a porastom broja ljudi bez dr`avljanstva ubrzo im je data prilika da to i prakti~no doka`u – da je preobra`aj dr`ave od instrumenta zakona u instrument nacije upotpunjen.282 IMPERIJALIZAM nanje da milioni ljudi `ive izvan normalne za{tite zakona i da im je potrebna dodatna garancija elementarnih prava od spoljnog tela i tvrdnja da ovo stanje stvari nije privremeno. nadmo} volje nacije nad svim legalnim i “apstraktnim” institucijama. one su uvek zastupale vladavinu prava protiv samovoljne administracije i despotizma. jasno je postavio problem: “Meni izgleda o~igledno da oni koji su zamislili ovaj sistem zaštite nisu sanjali o stvaranju grupe stanovnika unutar nekih dr`ava koji bi sebe smatrali trajno stranima u odnosu na opštu organizaciju zemlje” (Macartney. sa naru{avanjem osetljive ravnote`e izme|u nacionalnih interesa i legalnih institucija ovaj oblik vladavine dezintegrisan u`asavaju}om brzinom. tako da za druge nacionalnosti. Njegova dezintegracija. U vreme manjinskih ugovora moglo je da se ka`e i govorilo se u korist tih ugovora. dosta ~udno. Opet je ovde jezik gomile samo bio jezik javnog mnjenja i{~i{}en od hipokrizije i ustezanja. cit. nije potreban dodatni zakon. ve} da su potrebni ugovori da bi se uspostavio trajni modus vivendi – sve to je bilo ne{to novo. te da je samo u novoosnovanim dr`avama-naslednicama potrebno privremeno uvo|enje ljudskih prava kao kompromis i kao izuzetak. bilo op{te prihva}eno. 18 Navala ljudi bez dr`a17 De Melo Franko. takore}i kao njihovo opravdanje. da starije nacije u`ivaju ustave koji su implicitno ili ekspilicitno (kao u slu~aju Francuske. 18 “Re`im za zaštitu manjina bio je zamišljen kao lek u slu~ajevima u kojima je teritorijalno re{enje neizbe`no bilo nesavršeno s ta~ke gledišta nacionalnosti” (Joseph Roucek. nation par excellence) zasnovani na Pravima ~oveka. Manjinski ugovori su jasnim jezikom rekli ono {to je do tada bilo sadr`ano samo u sistemu funkcionisanja nacionalnih dr`ava. u ovom stepenu svakako. nacionalni interes je imao prioritet nad zakonom davno pre nego {to je Hitler izgovorio “ispravno je ono {to je dobro za nema~ki narod”. da samo pripadnici nacije mogu biti gra|ani. u evropskoj istoriji. The . nacija je osvojila dr`avu.

p.19 I taj poku{aj {iroke repatrijacije nije bio direktan rezultat katastrofa koje su usledile manjinskim ugovorima. sve brojnijeg novog naroda sastavljenog od lica bez dr`avljanstva. jer u ovoj oblasti nije bilo teritorije na koju nekoliko nacionalnosti ne bi polagalo pravo. Beneš je po~eo da podr`ava princip transfera stanovništva. jedine zemlje koja se posle Prvog svetskog rata rado podvrgla obavezama manjinskih ugovora. 1939. Manjine su jo{ uvek mogle da se posmatraju kao izuzetak svojstven izvesnim teritorijama koje su odstupale od norme. p. 1928. 20 “Problem apatridstva postao je zna~ajan posle Velikog rata. New York. kao u nacisti~koj . 1945. Ovaj je argument uvek bio privla~an jer je sam sistem ostavljao netaknut. Pre rata su postojali propisi u nekim zemljama. naturalizovani gra|ani po pravilu prvi gubili dr`avljanstvo. uvereni u neprakti~nost manjinskih ugovora. Nationalities and National Minorities. Klasa lica bez dr`avljanstva stvorena ukidanjem naturalizacije bila je veoma mala. i mnogo dalekose`nije po posledicama bilo je neposedovanje dr`avljanstva. Oxford. The Refugee Problem. bila su u velikoj opasnosti i mati~na zajednica ih je nevoljno {tititila. Tako denaturalizovana osoba ostaje bez dr`avljanstva. neka sekundarna prava. Manjine su bile samo polu-bezdr`avne. Institute of International Affairs. vi{e je postojala nada da bi takav korak kona~no razre{io problem koji je. elementarnija prava. Ubrzo posle izbijanja Drugog svetskog rata. oni su. Nevolja je bila u tome što je nesavršenost teritorijalnog re{enja bila greška ne samo u manjinskim re{enjima. u me|uratnom periodu. me|utim. naro~ito u Sjedinjenim Dr`avama. kao {to su pravo na upotrebu svog jezika i na ostajanje u sopstvenom kulturnom i dru{tvenom miljeu. 19 Skoro simboli~an znak ove promene svesti mo`e se na}i u tvrdnjama Eduarda Beneša. 231). nikada nisu postignuta. poprimio {ire razmere i za koji me|unarodno priznata i prihva}ena procedura jednostavno nije postojala – problem ljudi bez dr`avljanstva. Prague. 136 ff. kao prava na boravak i rad. u stvari. po kojima naturalizacija mo`e da se ukine u onim slu~ajevima u kojim naturalizovana osoba prestane da gaji iskrenu privr`enost prema zemlji u kojoj je naturalizovana. Masovno poništavanje naturalizacije. 29). predstavljali jedan mali presedan. Tokom rata su vode}e evropske dr`ave našle da je neophodno da isprave svoje zakone o nacionalnosti tako da imaju ovla{}enje da ponište naturalizaciju” (John Hope Simpson. Za Benešov stav vidi Oscar I. najnoviji masovni fenomen u savremenoj istoriji. što je kona~no dovelo do isterivanja nema~ke manjine i dodavanja jo{ jedne kategorije sve ve}oj masi raseljenih lica. Sastavlja~i manjinskih ugovora nisu predvideli mogu}nost masovnog raseljavanja stanovni{tva ili problem naroda koji je postao “nepodoban za deportaciju” jer nije bilo dr`ave na svetu u kojoj bi u`ivao pravo na boravak. p. u prethodnim decenijama. de jure one su pripadale nekoj dr`avnoj zajednici ~ak i ako im je bila potrebna dodatna za{tita u obliku posebnih ugovora i garancija. grupe koja najvi{e govori o savremenom politi~kom `ivotu. Mnogo istrajnije. Janowsky. ve} u osnivanju samih dr`ava-naslednica.20 Za njihovo Minority Principle as a Problem of Political Science.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 283 vljanstva donela je kraj ove iluzije. po~eli da “repatriraju” nacionalnosti {to je vi{e mogu}e u nastojanju da zavedu red u “pojasu me{ovitog stanovni{tva”. tako da su. Predsednika ^ehoslova~ke. ali druga. na neki na~in on je pre`iveo Drugi svetski rat ~iji su mirotvorci.

a tra`i ga ruska vlada za repatrijaciju i slu`bu u Crvenoj armiji”. (Vidi Simpson. Hadsel. The Displacement of Population in Europe. 10). 559. ali ako razmotrimo razli~ite grupe me|u ljudima bez dr`avljanstva. procenjeno je da je barem 350 000 do 450 000 ve} bez dr`avljanstva – što je u`asan procenat ako se ima u vidu da je protekla cela generacija od po~etnog jata. Vol. 1943. koju je jedan francuski ~inovnik nazvao la capitale des apatrides). ma kako se originalna konstelacija menjala. posebno ako se dogodilo da na kraju rata nisu stanovali u mestu ro|enja. ljudi su posle Prvog svetskog rata nalazili uto~i{te u nemanju dr`avljanstva da bi ostali tamo gde su i da bi izbegli deportaciju u “domovinu” gde bi bili stranci (kao u slu~aju mnogih poljskih i rumunskih Jevreja u Francuskoj i Nema~koj. i 1928. 1943) štampa zamršen izveštaj o jednom od svojih ljudi iz rovova u Španiji koji je bio suo~en sa problemom “~oveka koji je ro|en u Berlinu.. vlada je poni{tila sve naturalizacije. 22 American Friends Service Bulletin (General Relief Bulletin. dok se nijedna od tih kategorija. obi~no je prethodilo masovnoj denaturalizaciji. Winifred N. 41).. a da je drugi veliki deo stekao dr`avljanstvo u razli~itim zemljama putem brakova. Ponekad se nije moglo utvrditi njihovo pravo poreklo. 21 Me|u njima mi jo{ uvek nalazimo najstarije grupe ljudi bez dr`avljanstva. cit. Heimatlosen. Po sebi bezna~ajan. March. p. apatrid. Kulischer. 22 katkad je njihovo mesto porekla prelazilo iz ruke u ruku toliko puta u vrtlogu posleratnih sva|a da se nacionalnost stanovnika menjala iz godine u godinu (kao u Vilni. u Nema~koj. “Can Europe’s Refugees Find New Homes?” u Foreign Policy Reports. a uvo|enje zakona koji su omogu}avali nacionalizaciju prostim dekretom. uop{te nije mogla ponovo normalizovati. o~igledno samo zakonska nakaza. pokazuje se da je svaki politi~ki doga|aj od kraja Prvog svetskog rata dodavao novu kategoriju onima koji su ve} `iveli izvan podru~ja zakona.. zakon koji bi naturalizovao sve izbeglice ispod dvadeset dve godine starosti bio je suspendovan.284 IMPERIJALIZAM postojanje te{ko se mo`e okriviti samo jedan ~inilac. koje su stvorili mirovni ugovori 1919. koji su bili svesrdno pomognuti antisemitskim dr`anjem svojih konzulata). (Vidi Simpson. Eugene M. apatride je izazvao zakasnelu pa`nju i priznavanje kad su se u tom zakonskom statusu Nema~koj 1933. mnogo ~e{}e nego {to se mo`e zamisliti. 1 000 je bilo naturalizovano izme|u 1923. . ali koji je poljskog porekla po roditeljima Poljacima i koji je zbog toga . Posle 1928. op. obi~no je prethodilo denacionalizaciji gra|ana po ro|enju u sli~nim kategorijama.. August. kao onih u Belgiji i drugim zapadnim demokratskim dr`avama tridesetih godina. da je znatan deo otpao preko mora. Montreal 1943. cit. bez obzira na njihovu raniju nacionalnu pripadnost. X. br. p. i Sjedinjene Dr`ave su stavile doseljenike bez dr`avaljanstva u polo`aj potpune jednakosti sa drugim strancima. a 1936. protiv svih naturalizovanih Nemaca jevrejskog porekla. raspad AustroUgarske i osnivanje Balti~kih dr`ava. 21 Dvadeset pet godina pošto se sovjetski re`im odrekao milion i po Rusa. Istina. ali to je bilo mogu}no samo zato što je ova zemlja imigracije par excellence pridošlice uvek smatrala sopstvenim gra|anima u perspektivi. dobar primer je politika gr~ke vlade prema jermenskim izbeglicama: od 45 000 jermenskih izbeglica. op. ali se izjašnjava da je ukrajinske nacionalnosti.

protiv “zloupotrebe emigracije” nagoveštava mere denaturalizacije protiv izbeglica antifašista. posle 1929. stotine hiljada Jermena. milioni Rusa. cit. me|utim. uvek je va`ilo da suverenitet nigde nije apsolutniji nego u stvarima “emigracije. “La Dénationalisation imposée pour des motifs politiques”. [tavi{e.2. ali su u to vreme masovne denacionalizacije bile ne{to potpuno novo i nepredvi|eno. denaturalizaciona politika bila je napuštena i uvedene su fašisti~ke organizacije u inostranstvu. Ovoj grupi pripadaju. hiljade Ma|ara. Pona{anje njihovih vlada danas izgleda kao prirodna posledica gra|anskog rata. uperena samo protiv naturalizovanih gra|ana neprijateljskog porekla koji su zadr`ali svoju originalnu nacionalnost. Vidi Simpson. IV.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 285 okupile posleratne izbeglice koje su iz svojih zemalja bile proterane revolucijama. stotine hiljada Nemaca i vi{e od pola miliona [panaca – da nabrojimo samo va`nije kategorije. ako jo{ nije bila potpuno totalitarna. ve} i u miru. naturalizacije. Belgija je 1922. Od 40 000 ~lanova Unione Populare Italiana u Francuskoj su barem 10 000 bili autenti~ne antifašisti~ke izbeglice. sve do uspona totalitarnih re`ima. izdale zakone po kojima mogu biti denaturalizovani ljudi koji su . po hronolo{kom redu. u Revue Interantional Français du Droit des Gens. a to je bilo skriveno istorijom nacionalnog suvereniteta. jer ona je bila taj duh neorganizovane solidarnosti i slaganja koji je spre~avao svaku vladu da upotrebi svoju punu suverenu vlast. nacionalni suvereniteti ko~ili prakti~no razmi{ljanje i pre}utno priznavanje zajedni~kih interesa. koji u karakteristi~no nejasnom maniru toga vremena govori o osobama “manquant gravement à leurs devoirs de citoyen belge”. uvek bio formulisan tako da joj dozvoli da se u svakom zgodnom momentu re{i velikog broja stanovnika. 1. me|utim. Te dr`ave su sebi dopu{tale dr`avnu strukturu koja. Portugalija je otišla mnogo dalje u dekretu 1916. u sferi me|unarodnog prava.3. mogle biti denaturalizovane sve osobe koje “ne zaslu`uju italijansko dr`avljanstvo” ili su pretnja javnom redu. izdala zakon koji ukida naturalizaciju licima koja su tokom rata po~inila dela protiv naroda. Nos. Egipat i Turska su 1926. nacionalnosti i izgona”. a kod ku}e su ih spremno denacionalizovale pobedni~ke vlade.24 Ali istovremeno treba imati na umu da skoro nijedna zemlja na kontinentu izme|u dva rata nije uvela novi zakon koji bi.. odnosno 1928. ^ovek skoro pada u isku{enje da stepen totalitarne infekcije meri stepenom do kojeg su odre|ene vlade koristile svoje suvereno pravo denacionalizacije (i bilo bi dosta interesanto otkriti da je Musolinijeva Italija bila prili~no nesklona da svoje izbeglice tretira na taj na~in). a reafirmiše je novim dekretom 1934. Teoretski. 24 Izgledalo je da italijanski zakon iz 1926. Vol. 1937.23 zapravo su. da suvereniteti susednih zemalja mogu do}i u poguban sukob ne samo u ekstremnim slu~ajevima rata. 25 Prvi zakon tog tipa bila je francuska ratna mera 1915. ~ak i ako ona nije ekstenzivno primenjivala ovo pravo. ali samo 3 000 je bilo bez pasoša. op. Sada je postalo jasno da je pun nacionalni suverenitet bio mogu} samo dok je postojala zajednica evropskih nacija. p. koji je automatski denaturalizovao sve osobe ro|ene od oca Nemca. U Italiji su od 1926. u najmanju ruku ne bi trpela bilo kakvu opoziciju i radije bi izgubila svoje gra|ane nego {to bi {titila ljude sa razli~itim pogledima. 25 23 Lawrence Preuss. 122 ff. otkrile su.

{to je identi~no sa izbegli~kim pitanjem. Nepriznavanje da neko nema dr`avljanstvo je uvek zna~ilo repatrijaciju. naprotiv. tvrde}i da se sve osobe koje “prebivaju u inostranstvu” mogu po volji lišiti nema~ke nacionalnosti. Nema~ka. Austrija 1933. da bi shvatio prave implikacije nemanja dr`avljanstva. Odluku politi~ara da problem ljudi bez dr`avljanstva re{e time {to }e tu mogu}nost ignorisati pokazuje i nedostatak bilo kakvih pouzdanih statistika o tom predmetu. uprkos svojim lo{im namerama nadahnutim ratnom klimom. ozbiljno razmi{ljaju da li{e dr`avljanstva ro|ene Amerikance koji su komunisti. generalno pla{ile masovne repatrijacije. Zloslutni aspekt ovih mera je {to one izgledaju potpuno bezazleno. broj ljudi koji su potencijalno bez dr`avljanstva neprestano raste. na primer. sada smo dostigli ta~ku na kojoj. ^ak se i terminologija koja se primenjivala na ljude bez dr`avljanstva pogor{ala. Termin “bez dr`avljanstva” makar je stavljao na znanje ~injenicu da su te osobe izgubile za{titu svoje vlade i da tra`e me|unarodne sporazume za ~uvanje svog zakonskog statusa. jednostavno se ne pominje. . neposredno sledi razli~ite ruske nacionalne dekrete od 1921. ima vi{e od pedeset miliona takozvanih “de facto” bez dr`avljanstva. i situacije samih obespravljenih. ~ovek treba samo da se seti nastojanja nacista da sve Jevreje i pripadnike negermanskih nacionalnosti “li{e dr`avljanstva ili pre ili barem bili pretnja javnom redu. Posleratni termin “raseljena lica” izmi{ljen je u toku rata sa hitnim ciljem da se mogu}nost da neko nema dr`avljanstvo jednom zauvek ukine tako {to }e se ignorisati taj status. Jo{ gore. Njihova situacija se isto tako konstantno pogor{avala otkad je internirski logor – pre Drugog svetskog rata vi{e izuzetak nego pravilo za lica bez dr`avljanstva – postao rutinsko re{enje pitanja boravka “raseljenih lica”. kona~no. nazovu “neotu|ivim”. mo`e da liši austrijske nacionalnosti svakog svog gra|anina koji slu`i ili u~estvuje u inostranstvu u akcijama neprijateljskim prema Austriji. sama su{tina ~injenice da postoje ljudi bez dr`avljanstva. me|utim. `eli njegovo hitno vra}anje radi ka`njavanja. Po{to su se netotalitarne zemlje. deportaciju u zemlju porekla.286 IMPERIJALIZAM Nijedan paradoks savremene politike nije ironi~niji od protivre~nosti izme|u napora dobronamernih idealista koji su tvrdoglavo zahtevali da se ova ljudska prava koja su u`ivali jedino gra|ani najnaprednijih i najcivilizovanijih zemalja. Pre pro{log rata samo su totalitarne diktature li{avale dr`avljanstva one koji su bili dr`avljani po ro|enju. broj ljudi bez dr`avljanstva – dvadeset godina posle zavr{etka rata – ve}i je no ikada. ili. Francuska je pretila denaturalizacijom onim svojim gra|anima koji su po~inili dela protivna interesima Francuske (1927). i dok relativno bezazlen problem ljudi koji su “de jure” bez dr`avljanstva povremeno do|e na dnevni red me|unarodnih konferencija. 1933. koja ili odbija da prizna budu}eg repatriranog kao gra|anina. zna: dok ima milion “priznatih” ljudi bez dr`avljanstva. ~ak i slobodne demokratske dr`ave kao {to su Sjedinjene Dr`ave. to jest. Ipak. Jedno se.

October 17. nikakav izlaz za azilante”. Ligue des Droits de l ’Homme koju je podr`avala Francuska. 1954. Njegova duga i svetla istorija datira unazad do samih po~etaka regulisanog politi~kog `ivota. Lawford Childs (op. Najva`nije od njih. a Sporazum Lige naroda ~ak ga i ne spominje. ali sa eksplicitnim uveravanjem da u~estvovanje na takvoj konferenciji ne bi nametalo bilo kakve obaveze. ose}alo se da je ono anahronizam i da je u sukobu sa me|unarodnim pravima dr`ave. Pošto nije htela da se suo~i sa novom situacijom. cit. ~ak pre`ivelo oba svetska rata. RF 1216. jer je u Tre}em rajhu postojao zakon prema kome svi Jevreji koji su napustili teritoriju – uklju~uju}i. Wagnera. R. postala je jednostavno apsurdna za Jevreje i Jermene. Od davnih vremena to pravo je {titilo i izbeglicu i zemlju izbegli{tva od situacija u kojima bi ljudi bili prisiljeni da stanu izvan zakona ukoliko se neke okolnosti otrgnu njihovoj kontroli. naravno. Identi~ni aran`mani bili su napravljeni za bugarske Jevreje. 26 S. naime. Ovaj dokument (fotokopija u Centre de Documentation Juive u Parizu) deo je Nuremberg Documents No. Liga nije bila ni ideološki ni administrativno opremljena da se nosi sa novim promblemima. da oni i dalje potpadaju pod zakone svoje zemlje. . ve} su `ivotarila u senci. Prva velika {teta naneta nacionalnim dr`avama kao rezultat dolaska stotina hiljada ljudi bez dr`avljanstva bila je {to je ukinuto pravo azila. 26 Ono deli. u ovom pogledu. ^ak i pod tim uslovima. kvota za 1942”. ni u jednom ustavu ili me|unarodnom dogovoru. koja tako|e nisu nikada postala zakon. u pojedinim slu~ajevima. Najskoriji pokušaj Ujedinjenih nacija da. sa ograncima u svim demokratskim evropskim zemljama. 27 Jedini ~uvari prava na azil bilo je nekoliko udru`enja ~iji je poseban cilj bio zaštita ljudskih prava. poku{aj da se skupe predstavnici najmanje dvadeset dr`ava. kao apel u pojedinim izuzetnim slu~ajevima za koje normalne legalne institucije nisu marile. ponašala se kao da je još uvek bilo samo pitanje spasavanja pojedinaca progonjenih zbog politi~kih uverenja i aktivnosti. one deportovane u Poljsku u logor – automatski gube dr`avljanstvo). Ali iako je pravo azila nastavilo da funkcioni{e u svetu organizovanom u nacionalne dr`ave i. jedino pravo koje je ikada figuriralo kao simbol prava ~oveka u sferi me|unarodnih odnosa. p. jer je u svim drugim slu~ajevima moderna dr`va bila sklona da {titi svoje gra|ane izvan sopstvenih granica i da bude sigurna.) istra`uje ~injenicu da Ugovor Lige “nije sadr`ao ~lan za politi~ke izbeglice. prirodno. datiran 3. putem uzajamnih ugovora. aprila 1943. Kada su Prava ~oveka postala predmet naro~ito neefikasne dobrotvorne organizacije. barem za malu grupu lica bez dr`avljanstva – takozvanih “de jure lica bez dr`avljanstva” – izdejstvuju poboljšanje legalnog statusa bio je samo puki gest. To je bio jedini moderni ostatak srednjovekovnog principa quid quid est in territorio est de territorio. sudbinu Prava ~oveka. ideja ljudskih prava. Tvrdnja. marta 1943. Vidi vesti u New York Times.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 287 na dan deportovanja” 25a (za nema~ke Jevreje takav dekret nije bio potreban. i odnosi se na “deportaciju 5 000 Jevreja iz Francuske. ostalo je izuzetno sumnjivo da li konferencija mo`e da se sazove. relevantan memorandum L. Ibidem. 27 25a Citat je uzet iz naredbe haupt{turmfirera Danekera datirane 10. bespredmetna ve} kod miliona ruskih izbeglica. posrnula je u funkcije koje je mnogo bolje ispunjavalo bilo koje od dobrotvornih društava koje su osnovale same izbeglice uz pomo} svojih sunarodnika. bila je još više diskreditovana. 9. Zato se ono ne mo`e na}i u pisanom zakonu. document NG 4180.

op. i bilo je sasvim prirodno da }e zemlje sa manjinama biti ohrabrene nema~kim primerom da poku{aju da upotrebe iste metode da se oslobode nekog od svog manjinskog stanovni{tva. dok je status izbeglice odre|en time što je ona izgubila diplomatsku zaštitu” (Simpson. op. . American Journal of Interantional Law.288 IMPERIJALIZAM Drugi veliki {ok koji je evropski svet pretrpeo dolaskom izbeglica 28 bilo je to {to je shvatio da ih se ne mo`e osloboditi ili ih pretvoriti u pripadnike nacije zemlje koja ih je primila. Vidi Simpson. u svakom smislu aristokratija naroda bez dr`avljanstva.” 30 Samo su Rusi. štaviše. zemlje izbegli{tva su jednostavno odbile da priznaju status bez dr`avljanstva pri svim kasnijim dolascima. koje je jo{ uvek ~inilo osnov evropske organizacije i politi~ke civilizacije. Razlog ovog o~ajni~kog pokušaja brzog izvršenja bio je strah svih vlada da bi ~ak i najmanji pozitivan gest “mogao ohrabriti zemlje da se oslobode svojih ne`eljenih ljudi i da bi mogli emigrirati mnogi koji bi ina~e ostali u svojim zemljama ~ak i pri ozbiljnom uskra}ivanju prava” (Louise W. ~ine}i na taj na~in situaciju izbeglica jo{ nepodno{ljivijom. upravo je bio svetu objavio predstoje}u reviziju dr`avljanstva svih rumunskih Jevreja) i Poljske (~iji je ministar spoljnih poslova Bek zvani~no izjavio da Poljska ima milion Jevreja viška). cit. uopšte zvani~no priznati kao “lica bez dr`avljanstva”. Ali vlade nisu `elele da šire privilegije ve} dodeljene novoj kategoriji izbeglica ~iji je broj. Od po~etka su se svi slagali da postoje samo dva na~ina za re{avanje ovog problema: repatrijacija ili naturalizacija. p. samo prvu kap okeana koji se stalno {iri. je ~ak priznala da su svi nema~ki i austrijski Jevreji potencijalno bez dr`avljanstva. stavljeni pod zaštitu Nansenske kancelarije Lige naroda. 30 S gledi{ta zainteresovanih vlada bilo je sasvim razumljivo {to su stalno podse}ale Ligu naroda “da (njen) rad na izbeglicama mora {to pre da se okon~a”. 7e anné. 31 Childs. 1938). Vidi tako|e Georges Mauco (u Esprit. “Status izbeglice. Cilj je da se on oslobodi tog statusa što je mogu}e pre. cit. Holborn. 235. profesor Dragomir. i Jermeni koji su asimilovani u ruski status. 82. 29 Najironi~niju formulaciju ovog opšteg o~ekivanja dao je R. p.. cit. Bilo je o~igledno. 4). “Some International Aspects of the Refugee Question”. Yewdall Jermings. a date su im i putne isprave. i Evijanska konferencija 1938. 32 Me|u manjinama su Jevreji i Jermeni snosili naj28 Mnogi pravnici trudili su se da pojednostave problem tvrde}i da postoji razlika izme|u lica bez dr`avljanstva i izbeglice – tako što su podr`avali stav “da je status lica bez dr`avljanstva karakteristi~an po ~injenici da ono nema nikakvu nacionalnost. bili potencijalno bez dr`avljanstva moraju se dodati Jevreji iz Rumunije (Predsednik rumunske Federalne komisije za manjine. 29 Kada je primer prvih talasa ruskih i jermenskih izbeglica dokazao da nijedan od tih na~ina ne daje nikakve opipljive rezultate. predstavljaju samo po~etak sve ve}eg pokreta. ili repatrijacijom ili naturalizacijom u zemlji izbeglištva. 590): “Asimilacija nema~kih izbeglica u status ostalih izbeglica o kojima je vodila ra~una Nansenska kancelarija prirodno bi bila najjednostavnije i najbolje rešenje za same nema~ke izbeglice. p. op. British Yearbook of International Law. pretio da }e rasti u beskraj. “The Legal Status of Political Refugees 19201938”. July 1939.” 32 Broju od 600 000 Jevreja u Nema~koj i Austriji koji su 1938.. 1939. 31 imale su mnogo razloga da se pla{e da ljudi izba~eni iz starog trojstva dr`ava-narod-teritorija. naravno nije stalan.

uklju~uju}i zapadne demokratije. izbeglice su u svakom smislu predstavljale izdvojene manjine koje ~esto nisu marile da budu naturalizovane. op. ve} su više volele opis “réfugié provenant d ’Allemagne” sa zadr`avanjem nacionalnosti. koji su tvrdili da je njihov pasoš bio “znak zakonskog priznavanja njihovog ~udnog statusa”. p. edited by H. (Vidi Marc Vichniac. Lekcija {panskog gra|anskog rata je bila jedan od razloga {to su se vlade tako upla{ile internacionalnih brigada. “Le Statut International des Apatrides” u Recueil des Cours de l ’Académie de Droit International. 1933). 1937. . {panskim izbeglicama ~inilo da se bore protiv Franka kada su pomagali Francuzima protiv Vi{ija. ve} se sve vi{e osoba iz svih zemalja. Ono ~ega su se evropske vlade toliko pla{ile u ovom procesu 33 Teško je odlu~iti šta ide prvo. Isto~ni i Srednji Evropljani”. (Vidi “Canada and the Doctrine of Peaceful Changes”.. 75-76). Ne samo da su ljudi bili proterani iz zemlje i oduzeto im dr`avljanstvo. XXXIII.) Ponašanje poljskih izbeglica je sasvim karakteristi~no.) Pre izbijanja rata ~ak su izbeglice iz Nema~ke bile daleko od toga da `ude da se stope sa masom lica bez dr`avljanstva. radi odbrane zajedni~kih interesa. (Vidi Jermings. bila je potpuno nova vrsta pona{anja svih evropskih nacionalnosti u “ideolo{kim” borbama. p. op. i nikada se nisu povezivale. Ali uop{te nije bilo tako. nevoljnost nacionalnih dr`ava da naturalizuju izbeglice (praksa naturalizacije postala je sve restriktivnija a praksa denaturalizacije sve uobi~ajenija dolaskom izbeglica) ili nevoljnost izbeglica da prihvate drugo dr`avljanstvo. 364. Stvari ne bi bile ba{ toliko lo{e da je to zna~ilo da se ljudi ne dr`e ~vrsto uz svoju nacionalnost i da su eventualno spremni da budu asimilovani u drugu nacionalnu zajednicu. cit. U zemljama sa zna~ajnim manjinskim stanovništvom. ba{ kao {to se nekoliko godina kasnije. a Italijanima protiv Musolinija. dobrovoljno borilo u stranim gra|anskim ratovima (ne{to {to je do tada u~inilo samo nekoliko idealista i avanturista) ~ak i kada je to zna~ilo da se odsecaju od svojih nacionalnih zajednica. 33 Internacionalna brigada bila je organizovana u nacionalne bataljone u kojima se Nemcima ~inilo da se bore protiv Hitlera. Mnogo uverljivije nego `albe evropskih zemalja zbog teško}a asimilovanja izbeglica su tvrdnje s druge strane Okeana koje se sla`u sa navedenim stavom da su “od svih klasa evropskih useljenika najte`i za asimilovanje Ju`ni. kao {to je Poljska. “jer se niko ne bi usudio da ruskom émigré ka`e da je on bez nacionalnosti i sumnjive nacionalnosti”. izbeglice (Rusi i Ukrajinci) su imale krajnju tendeciju da se asimiluju u manjine a da ipak ne tra`e poljsko dr`avljanstvo. oni su tako|e dokazali i da manjinski ugovori ne nude nu`no za{titu. F. Pokušaj da se sva lica bez dr`avljanstva snabdeju jednoobraznim li~nim kartama oštro su osporavali nosioci nansenskog pasoša. Angus u International Studies Conference: Demographic Questions: Peaceful Changes. u pokretu otpora. kao {to su manjine povremeno ~inile. Nansenski pasoš opisuje svoga nosioca kao personne d ’origine russe. Skoro isto tako zastra{uju}a kao ove nove opasnosti koje su izrastale iz starih evropskih neuralgi~nih ta~aka. Ljudi bez dr`avljanstva su ve} pokazali iznena|uju}u tvrdoglavost u zadr`avanju svoje nacionalnosti. (Vidi Simpson. Vol. cit.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 289 ve}i rizik i uskoro je ve}ina njih zaista i izgubila dr`avljanstvo. ve} da isto tako mogu da poslu`e kao instrument da bi se izdvojile izvesne grupe za eventualni izgon.

a iako nisu identifikovali svoju nacionalnost sa vidljivom... repatrijacija i naturalizacija. kao izbeglice i lica bez dr`avljanstva... 7e année. Repatriacione mere su prirodno propale kad nije bilo zemlje u koju bi ovi ljudi mogli biti deportovani.. u starije nacionalne dr`ave Zapada. cit. jer njene vlasti vrše nasilje nad zakonom zemlje u koju je lice bez dr`avljanstva prognano. samo finska vlada ostala pri tome da “lišavanje nacionalnosti . Nisu propale iz obzira prema osobi bez dr`avljanstva (kao {to je mo`da danas slu~aj kada sovjetska Rusija tra`i svoje biv{e gra|ane a demokratske zemlje moraju da ih {tite od repatrijacije koju ovi ne `ele). 35 Drugim re~ima... . Problème Revolutionnaire” u Esprit. Prave nevolje su nastale ~im su oprobana dva priznata leka. ipak je na Conférence pour la Codification du Droit International u Hagu 1930. prestale su da budu samo karakteristika Istoka. niti treba da bude izre~eno da bi se nepo`eljnog lica rešilo putem proterivanja”.. VII. [Lice bez dr`avljanstva se nalazi pred slede}om alternativom]: ili ono vrši nasilje nad zakonom zemlje u kojoj boravi. nikada ne treba da predstavlja kaznu. 602. maj 1938) otvoreno smatra svaku izbeglicu kao “nepo`eljnog tu|inca” i definiše izbeglicu kao “tu|inca koji je napustio svoju zemlju pod pritiskom okolnosti”. opisuje širenje ilegalnosti na slede}i na~in: “Po~etni ilegalni ~in denacionalizacije vlade.. s 34 Jermings. p. Ova druga zemlja. osim vrše}i nasilje nad. bez dubokih korena na svojoj teritoriji i bez lojalnosti ili ikakvog odnosa prema dr`avi. ali po{to je ~ovek bez dr`ave bio “anomalija za koju nema odgovaraju}e fioke u okviru op{teg zakona” 34 – po definiciji izvan zakona – on je bio potpuno u milosti policije. op. i ne zbog humanih ose}anja prema delu zemalja koje su bile preplavljene izbeglicama.290 IMPERIJALIZAM jeste da za nove ljude bez dr`avljanstva nije vi{e moglo da se ka`e da su nejasne i sumnjive nacionalnosti (de nationalité indéterminé). 1939.. ve} zato {to se ni zemlja porekla niti ijedna druga nisu slo`ile da prihvate lica bez dr`avljanstva. Vidi “L ’Emigration. 36 Lawrence Preuss. Nacionalne frakcije i manjine. koja sama nije mnogo brinula {to }e po~initi nekoliko ilegalnih dela da bi olak{ala zemlji teret indésirables. dr`ava.. Iako su zadr`ali svoje dr`avljanstvo. ne mo`e da ga odbaci. punopravnom vladom. op.. ili vrši nasilje nad zakonom zemlje u koju je proterano. zadr`ali su jaku vezanost za svoju nacionalnost. No. stavlja zemlju izgnanstva u polo`aj nekoga ko je povredio me|unarodni zakon. 1927) zaklju~uje iz ove situacije da je denacionalizacija suprotna me|unarodnom pravu. oni nisu vi{e imali nikakvih veza ili lojalnosti prema zemlji svoga porekla. cit.. July. Izgledalo bi da je sama zabrana deportacije lica bez dr`avljanstva trebalo da spre~i njihovo proterivanje od strane vlade. One su se do sada infiltrirale. 36 Ona je krijum~arila svoje proterane ljude bez dr`avljanstva u okolne zemlje. British Year Book of Interantional Law. insistiraju}i na svom suverenom pravu izgona.. bila je naterana ilegalnom prirodom statusa ljudi bez dr`avljanstva na ne{to {to je zapravo ilegalan ~in. zauzvrat. 82.. zakonom tre}e zemlje. 35 Cirkularno pismo holandskih vlasti (7.” Ser John Fischer Williams (“Denationalisation”.

delom zato {to je izgledalo da }e lica bez dr`avljanstva biti prokrijum~arena nazad iz svoje doma}e zemlje kao i iz bilo koje druge i. koje je gr~ka vlada u celini naturalizovala 1922. to jest. koji. uspelo je samo u nekoliko istaknutih primera. nijedna evropska dr`avna slu`ba ne mo`e da rukovodi tim problemom. predla`e “tranzitne centre” u koje bi izbeglice mogle biti vra}ene ~ak i iz inostranstva. op.. Posledice ovog krijum~arenja bile su sitni ratovi izme|u policije i grani~ara. Su{tinski je naturalizacija bila privezak zakonodavstva nacionalne dr`ave koje je ra~unalo samo sa “pripadnicima nacionalnosti”. . s druge strane.. zato {to je taj promet u celini mogao da se odvija samo sa okolnim zemljama. 38 Dva pirmera masovne naturalizacije na Bliskom Istoku bila su ~isti izuzeci: u jednom se radi o gr~kim izbeglicama iz Turske. krijum~arenje izbeglica nazad u zemlju njegovog porekla. a delom zato {to je veliki broj prido{lica zapravo promenio uvek dra37 Pošto je došao do tu`nog zaklju~ka da je “stvarna teško}a oko primanja izbeglica to što ako na loše iza|e. treba da zamene domovinu u svrhe deportacije. i nagomilavanje zakonskih odrednica za ljude bez dr`avljanstva koji su. 37 Naturalizacija se. u okviru postoje}eg zakona. Umesto naturalizovanja makar malog dela prido{lica. cit. jo{ tridesetih godina to je bila jedina “zemlja” koju je svet mogao da ponudi ljudima bez dr`avljanstva. jer je to zapravo bila stvar repatrijacije gr~ke manjine a ne stranih gra|ana. uz pomo} policije jedne zemlje.. Zaista. mora biti deportovan. delom zbog toga {to su netotalitarnu policiju jo{ uvek ko~ili nekoliki ostaci eti~kih shvatanja. ljudima ro|enim na njegovoj teritoriji i dr`avljanima po ro|enju. Svaki poku{aj me|unarodnih konferencija da uspostave nekakav legalan status za ljude bez dr`avljanstva propao je jer nikakvi dogovori nisu mogli da zamene teritoriju na koju tu|in. Ceo sistem naturalizacije evropskih zemalja raspao se suo~en sa ljudima bez dr`avljanstva. zemlje su po~ele da poni{tavaju ranije naturalizacije. Childs. delom zbog op{te panike. koji nisu ba{ doprinosili dobrim me|unarodnim odnosima. nema na~ina da se nje reši”. 38 ~ak i sa ~isto administrativne ta~ke. Liban i druge ranije turske zemlje. ali ne najmanje va`no. stanovništva koje je na Bliskom Istoku imalo zajedni~ko dr`avljanstvo. ilegalno pre{li na teritoriju druge. pokazala tako|e kao proma{aj. za pojedince koje su okolnosti mogle da dovedu na stranu teritoriju. Ceo proces je propao kada se pojavilo pitanje masovnog podno{enja prijava za naturalizaciju. Sve diskusije o problemima izbeglica vrtele su se oko jednog pitanja: Kako opet ozakoniti deportaciju izbeglica? Nisu Drugi svetski rat i DP-logori bili neophodni da bi se pokazalo da je jedina prakti~na zamena za nepostoje}u domovinu internirski logor. i to iz istih razloga iz kojih je bilo ukinuto pravo na azil. na kraju. druga se ti~e jermenskih izbeglica iz Turske u Siriju. Idelno re{enje repatrijacije.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 291 tim {to su ove uzvra}ale istom merom. drugim re~ima. Naturalizacija je bila potrebna u izuzetnim slu~ajevima.

292 IMPERIJALIZAM gocenu poziciju naturalizovanih gra|ana zajedni~kog porekla. apatridstvo se {irilo kao zarazna bolest. a po{to su naturalizovani ve} izgubili svoje prvobitno dr`avljanstvo. ^im je vlada poku{ala da iskoristi svoje pravo i da repatrira nastanjenog tu|inca protiv njegove volje. cit. Tridesetih godina je postajalo sve te`e da se pravi jasna razlika izme|u izbeglica bez dr`avljanstva i normalno naseljenih tu|inaca. p. Francuska.. ali su pozivanjem na takvu nacionalnu svest i solidarnost zemlje-primaoci prirodno pove}ale broj neasimilovanih tu|inaca. op. sada je postalo instinktivna reakcija masa. Eksplozivni doga|aji nisu vi{e bili potrebni. ^im je jedan broj ljudi bez dr`avljanstva bio primljen u ina~e normalnu zemlju. po{to je prvi ~esto bio li{en va`nih gra|anskih prava i u svakom trenutku su mu pretili sudbinom ovog drugog. zemlja sa najve}im prilivom imigranata u Evropi. 45-46). Nisu samo naturalizovani gra|ani bili u opasnosti od vra}anja na status ljudi bez dr`avljanstva. a sa Jevrejima svuda – izvesno nazadovanje nastupilo je u asimilaciji onih koji su tamo bili du`e. na primer. Razlika izme|u naturalizovanog dr`avljanina i stanovnika bez dr`ave nije bila dovoljno velika da opravda podno{enje ikakve muke. ove su mere jednostvno drugu grupu pla{ile apatridstvom. 10 000 italijanskih izbeglica bilo je dovoljno da neograni~eno odlo`e asimilaciju skoro milion italijanskih imigranata u Francuskoj. 40 Francuska vlada. Tokom Prvog svetskog rata tu|inci pripadnici nekog neprijateljskog naroda su ve} otkrili prednosti apatridstva. Bilo je skoro `alosno gledati kako su bespomo}ne bile evropske vlade. ve} su se `ivotni uslovi za sve tu|ine znatno pogor{ali. sada je jednostavno bila besmislena. U svim tim slu~ajevima nacionalna ose}anja starije grupe pokazala su se kao “jedan od glavnih ~inilaca da se izbeglice uspešno sku}e” (Simpson. .. on je dao sve od sebe da na|e uto~i{te u apatridstvu. ako je asimilacija u novu zemlju nekada izgledala pomalo podla ili nelojalna. 41 Simpson. ali zemlje koje su bile nesposobne ili nevoljne da im pru`e direktnu pomo} ili pravo na rad. Ali ono {to je tada bilo lukavstvo pojedinaca koji su na{li rupu u zakonu. uprkos svesti o opasnosti od apatridstva po etablirane legalne institucije i uprkos svim svojim naporima da zaustave tok doga|aja.41 nau~ila je svoje tu|ine lekciju o nemanju dr`avljanstva koju oni nisu od39 Tamo gde je talas izbeglica našao pripadnike iste nacionalnosti ve} nastanjene u zemlji u koju su se oni useljavali – kao što je bio slu~aj sa Jermenima i Italijanima u Francuskoj. itd. pp. nisu imali politi~ka prava. Da uzmemo jedan naro~ito zanimljiv primer. Ta stvar je bila od neposrednog interesa za zemlje preplavljene izbeglicama. op. uvodila je tokom tridesetih sve ve}i broj restrikcija za naturalizaciju gra|ana: oni su bili eliminisani iz izvesnih profesija na do deset godina po naturalizaciji. koju su sledile druge zapadne zemlje. Jer njihova pomo} i solidarnost mogli su biti mobilisani samo pozivanjem na prvobitnu nacionalnost koja im je bila zajedni~ka sa pridošlicama. 289. 39 Ukidanje naturalizacije ili uvo|enje novih zakona koji su o~igledno utrli put novoj denaturalizaciji 40 uni{tili su ono malo poverenja koje su izbeglice mo`da imale u mogu}nost prilago|avanja novom normalnom `ivotu. cit. Naturalizovane osobe su bile {iroko prihva}ene u statusu obi~nih tu|ina.

godine kada je Lavalova vlada izvr{ila masovnu repatrijaciju. bi}e bezbedan od samovolje policije. ostao bi upravo tamo gde je. Japano-amerikanac sa zapadne obale koji je bio u zatvoru kada je vojska naredila interniranje svih Amerikanaca japanskog porekla ne bi bio primoran da likvidira svoj posed po suviše niskoj ceni. Jer tada kriminalni prestup postaje najbolja prilika za postizanje neke vrste ljudske jednakosti. Ako postoji verovatno}a da }e mala kra|a pobolj{ati na{ zakonski polo`aj. bi}e tretirana kao svi drugi. [tavi{e. ukidanjem dozvole za rad ili sa dekretom kojim se ~ovek šalje u internirski logor. mo`e da postane skoro punopravni gra|anin zbog malog lopovluka. Samo kao prekr{ilac zakona apatrid mo`e da stekne njegovu za{titu. ^ak i ako je bez dinara. celokupna hijerarhija vrednosti koja je spadala u civilizovane zemlje bila je u njegovom slu~aju preokrenuta. Ono je bilo izlo`eno kazni zatvora a da nikada nije po~inilo zlo~in. Po{to je on bio anomalija za koju op{ti zakon nije bio predvi|en. kao i suverenim pravima dr`ava u stvarima nacionalnosti i izgona. protiv koje nema advokata i tu`bi. kriminalac. Mnogo gore od {tete koju su apatridi naneli drevnoj i neophodnoj razlici izme|u pripadnika nacije i stranaca. Lice bez dr`avljanstva. Najbolji kriterijum za prosu|ivanje da li je neko bio nateran da prekr{i zakon jeste pitanje da li je on imao koristi od po~injenog zlo~ina. i bi}e saslu{an s po{tovanjem. jer je sve ve}i broj stanovnika morao da `ivi izvan jurisdikcije ovih zakona a bez za{tite bilo kog drugog. Isti ~ovek koji je ju~e bio u zatvoru samo zbog toga {to postoji na svetu. ve} dovoljno va`an da ga informi{u o svim detaljima zakona po kojem }e mu suditi. makar privremeno. i koji je bez izricanja kazne i bez su|enja oteran u neku vrstu internacije zato {to je poku{ao da radi i da zaradi za `ivot. od koje su bili spaseni samo ljudi bez dr`avljanstva. tako {to je regulisala haoti~nu berzu rada pozivaju}i strane radnike dok je za njima imala potrebe i deportuju}i ih u vreme nezaposlenosti i krize. bila je {teta po samu strukturu legalnih nacionalnih institucija. Poljaci i [panci – spleli su se sa talasima izbeglica u ~vor koji vi{e nije mogao da se razmrsi. mo`emo biti sigurni da nas li{avaju ljudski prava. Italijani. sada mo`e da dobije advokata. imao bi kao štit advokata koji bi branio . za njega je bolje bilo da postane anomalija koju je zakon predvideo. to jest. da se `ali na svoje tamni~are. Posle 1935. 42 42 U prakti~nom smislu. On je postao uva`ena osoba. koji nije imao nikakva prava i koji je `iveo pod pretnjom deportacije. ^ak i osoba bez dr`avljanstva ne}e kao kriminalac biti tretirana gore od drugog kriminalca. ~ak i ako se smatra izuzetkom od pravila. svaka izre~ena presuda imala bi manje posledice u pore|enju sa naredbom za izgon. On nije vi{e svetski {ljam. Va`na je ~injenica da ovaj izuzetak potpada pod zakon. takozvani “ekonomski imigranti” i druge grupe stranog porekla – Balkanci.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 293 mah zaboravili. Dok traju su|enja i kazna. prava naseljavanja i bez prava na rad moralo je naravno stalno da kr{i zakon.

gde je “aristokratija” bila sastavljena od ve}ine kriminalaca i nekoliko “genija”. pokazuje koliko je blizak društveni polo`aja tih grupa. da direktno vlada ljudima. bez obzira na prekr{aje koje su po~inili pojedinci. razliku izme|u nekriminalca i anomalnog kriminalca. To je bilo prvi put da je policija u Zapadnoj Evropi dobila vlast da radi po svome. prebacuje celu stvar na policiju. genija. 43 ^injenica da je isti princip formiranja elite ~esto delovao u totalitarnim koncentracionim logorima. 44 U Francuskoj. gubitak dr`avljanstva nije ljude li{avao samo za{tite. posebno `udeli da konsoliduju ovu snagu putem dominacije nad {irokim grupama ljudi koje su se. 44 Njena snaga i njena emancipacija od zakona i vlade rasle su proprocionalno sa prilivom izbeglica. 43 Nacionalna dr`ava. Ne treba ni nagla{avati da su totalitarni re`imi. na primer. a ako je bio te sre}e da bude osu|en na dugo. [to je ve}i bio broj ljudi konkretno ili potencijalno bez dr`avljanstva u odnosu na ukupno stanovni{tvo – u predratnoj Francuskoj on je dostigao 10 procenata – to je ve}a bila opasnost od postepenog preobra`aja doti~ne zemlje u policijsku dr`avu. ve} je postala vlast nezavisna od vlade i ministara. nesposobna da pod zakon stavi one koji su izgubili za{titu nacionalne vlade. Po ustavu je policija pod autoritetom ministra spoljnih poslova. treba zabele`iti da je naredba za proterivanje koja je poticala od policije bila mnogo ozbiljnija od one koju je izdalo “samo” Ministarstvo spoljnih poslova i da je ministar spoljnih poslova samo u retkim slu~ajevima mogao da poništi policijski izgon. . Ba{ kao {to zakon zna samo jednu razliku izme|u ljudskih bi}a. ve} i svakog jasno uspostavljenog. tako konformisti~ko dru{tvo priznaje samo jedan oblik nepopustljivog individualizma. zvani~no priznatog identiteta. Zatvorska kazna mu je garantovala ustavna prava koja ništa drugo – nikakvi protesti i `albe – ne bi mogli da mu pru`e u slu~aju kad je njegovo pravo gra|anina dovedeno u sumnju. mogao bi da se pravo i mirno vrati na svoj prvobitni posao i u profesiju. u jednoj sferi javnog `ivota ona vi{e nije bila instrument koji sprovodi i oja~ava zakon. [tavi{e. Samo }e slava eventualno odgovoriti na ponovljene `albe izbeglica svih dru{tvenih slojeva da “niko ovde ne zna ko sam ja”. ~injenica koju su vrlo jasno simbolizovali njihovi grozni~avi napori da dobiju bar kr{tenicu od zemlje koja ih je denacionalizovala. to jest zabavlja~a i umetnika. U nanjegove interese. gde je policija do{la do vrhunca vlasti. da bude neka vrsta ~udovi{ta ~ija je glavna dru{tvena funkcija da izaziva uzbu|enje i nije bilo va`no {to je on zapravo izvan zakona. i istina je da su {anse slavnog izbeglice pobolj{ane ba{ kao {to pas sa imenom ima vi{e {anse da pre`ivi od psa lutalice koji je samo pas uop{te. dok je suprotna procedura bila ~esto samo pitanje mita. Evropsko bur`oasko dru{tvo je `elelo da genije ostane izvan ljudskih zakona.294 IMPERIJALIZAM Mnogo nepouzdaniji i mnogo te`i put za uzdizanje od nepriznate anomalije do statusa priznatog izuzetka je postati genije. u svakom slu~aju nalazili izvan granica zakona. ~ak i na posao profesionalnog lopova. jedan od njihovih problema bio je re{en kada su postigli stepen razlikovanja koji }e ~oveka spasti iz ogromne i bezimene gomile.

On je odre|ivao da sva deca “Jevreja. ako je mogu}e. u Holandiju. Tako je. recimo. oni su znali za nji44a Februara 1938. policija u jednom broju zapadnih zemalja. ~ak i ako je bilo zna~ajnih razlika u tretmanu njihovih stanara. Zanimljiv smer u planiranju ove neobi~ne ekspanzije stanovništva bez dr`avljanstva u nacisti~koj Nema~koj ti~e se naho~adi koja su eksplicitno smatrana licima bez dr`avljanstva sve dok se ne obavi “ispitivanje njihovih rasnih karakteristika”. prave}i razliku izme|u gra|ana Rajha (punopravnih gra|ana) i pripadnika nacionalnosti (drugorazrednih gra|ana bez politi~kih prava). juna 1939. mo`e se na}i u arhivima Yidissh Scientific Institute u Njujorku (G-75). Rajh i pruski Ministar unutrašnjih poslova predstavili su “nacrt zakona koji se ticao sticanja i oduzimanja nema~ke nacionalnosti”. . izbegavati u zakonu. 346. odnosi izme|u Gestapoa i francuske policije nikada nisu bili srda~niji nego u vreme vlade Narodnog fronta Leona Bluma sa izrazitom antinema~kom politikom. 44a S druge strane. bilo je utoliko karakteristi~nije {to je selekcija grupa bila prepu{tena isklju~ivo inicijativi totalitarnih re`ima: ako su nacisti stavili osobu u koncentracioni logor i ako je ona uspe{no pobegla. To {to su koncentracioni logori kona~no bili predvi|eni za iste grupe u svim zemljama. zameniti ih sa ’osobe tu|inske krvi’ ili ’osobe nenema~ke ili negermanske /nicht artverwandt/ krvi’“. Originalni dosije koji se ti~e nacrta zakona. Nasuprot vladama. utemeljili pravac po kome kona~no svi pripadnici nacije “tu|e krvi” mogu zvani~nim dekretom da izgube svoju nacionalnost. koji je ve} bio detaljno pripremljen. razli~ite policijske organizacije nikada nisu bile preoptere}ene “predrasudama” protiv bilo kog totalitarnog re`ima. evidentno je iz mišljenja koje je 19. Ta spoljna politika kojom je rukovodila policija funkcionisala je sasvim nezavisno od zvani~ne vlade. Ovde je bio namerno revidiran princip po kojem je svaki pojedinac ro|en sa neotu|ivim pravima koja mu garantuje njegova nacionalnost: svaki pojedinac je ro|en bespravan. osim ako se kasnije ne donesu neke druge odluke. Holan|ani bi je stavili u internirski logor. izrazio ministar pravde: on predla`e da “re~i Jevrejin i Jevrejin mešane krvi treba. sve ve}e grupe ljudi bez dr`avljanstva u netotalitarnim zemljama vodile su jednom obliku bezakonja koji je organizovala policija. informacije i denuncijacije koje su primali od agenata GPU-a bile su im isto tako dobrodo{le kao i one od fa{isti~kih i Gestapovih agenata.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 295 cisti~koj Nema~koj su Nirnber{ki zakoni. a koji je daleko prevazi{ao Nirnberške zakone. * vidi obja{njenje termina koordinacija na str. Da se te mere nisu više ticale prosto antijevrejskog zakonodavstva. Jevreja mešane krvi ili osobe neke druge tu|inske krvi (koja uopšte ne bi mogla postati gra|ani Rajha) tako|e više nemaju pravo na naconalnost “~ak i ako otac ima nema~ku nacionalnost po ro|enju”. jedino je izbijanje rata spre~ilo usvajanje odgovaraju}eg zakona. uklju~uju}i mišljenja svih ministara i vrhovne komande Vermahta. Oni su znali za eminentnu ulogu policijskog aparata u svim totalitarnim re`imima. pa bi se moglo re}i da je postojala nezavisna inostrana politika policije. pod izgovorom “nacionalne bezbednosti”. na sopstvenu inicijativu uspostavila bliske veze sa Gestapom i GPU-om. i koji je prakti~no rezultirao koordinacijom* slobodnog sveta i zakonodavstva totalitarnih zemalja. mnogo pre izbijanja rata. naime bez dr`avljanstva.

Sli~na okolnost je stavila u prvi plan Jevreje u diskusiji o problemu izbegli{tva i apatridstva. Primedba da je nemanje dr`avljanstva primarno jevrejski problem46 bila je izgovor koji su vlade koristile kada su poku{avale da taj problem smire tako {to }e ga ignorisati. Le Statut juridique des Minorités en Europe. izbegli~ko pitanje bi}e vrlo pojednostavljeno” (Kabermann. vidi Macrtney. 4. to jest. “Das internationale Flüchtlingsproblem”. cit. To {to su nacisti na kraju nai{li na sramno mali otpor od strane policije u zemljama koje su okupirali i {to su mogli da organizuju toliko nasilje uz pomo} lokalnih policijskih snaga. a onda da ih kao bezdr`avne ljude odveze preko granica i kona~no da ih odasvud sve opet skupi 45 O ulozi Jevreja u formulisanju Manjinskih ugovora. ali pre svega zbog toga {to nisu ~inili ve}inu ni u jednoj zemlji pa su se zato mogli smatrati kao minorité par excellence. Bd. Oscar J. jedina manjina ~iji se interesi mogu braniti samo me|unarodno garantovanom za{titom. Dok Nemci nisu naterali nama~ku jevrejsku zajednicu u emigraciju i gubljenje dr`avnosti. 29. 45 Posebne potrebe jevrejskog naroda bile su najbolji izgovor za poricanje tvrdnje da su ugovori bili kompromis izme|u tendencije novih nacija da silom asimiluju tu|e narode i izme|u nacionalnosti kojima iz izvesnih razloga nije moglo biti dodeljeno pravo nacionalnog samoodre|enja. p.296 IMPERIJALIZAM hov visok dru{tveni polo`aj i politi~ki zna~aj i uop{te se nisu trudili da sakriju svoje simpatije. op. Ali u godinama koje su do{le posle Hitlerovog uspe{nog istrebljenja nema~kih Jevreja. iako se samo jedan nacisti~ki autor usudio da to izrazi: “Istina je da }e izbegli~ko pitanje nastaviti da postoji ~ak i kad više ne bude jevrejskog pitanja. . 1939). Jevreji su igrali zna~ajnu ulogu. Oni su bili na ~elu takozvanog manjinskog pokreta zbog svoje velike potrebe za za{titom (merljive jedino sa potrebom Jermena) i zbog odli~nih me|unarodnih veza. Heft 3. sve manjinske zemlje su po~ele da razmi{ljaju u pravcu ekspatrijacije svojih manjina i bilo je sasvim prirodno da mogu da po~nu sa minorité par excellence. ali pošto Jevreji ~ine tako visok procenat izbeglica. . op. 1932. ovi nisu ~inili znatan deo ljudi bez dr`avljanstva. Janowsky. Paris. 281 i passim. David Erdstein. cit. I u istoriji “nacije manjina” i u formiranju naroda bez dr`avljanstva. 46 To ni u kom slu~aju nije bio samo hir nacisti~ke Nema~ke. Nijedan od dr`avnika nije bio svestan da se Hitlerovo re{enje jevrejskog problema sastoji u tome da prvo smanji nema~ke Jevreje do nepriznate manjine u Nema~koj. u Zeitschrift für Politik.. 213. p. Prvi Heimatlose ili apatrides stvoreni mirovnim ugovorima bili su u najve}em broju Jevreji koji su dolazili iz dr`ava-naslednica i nisu bili u stanju ili nisu imali volje da se stave pod za{titu nove manjine u svojim domovinama. barem se delimi~no ima zahvaliti mo}noj poziciji koju je policija stekla u nesputanoj i samovoljnoj vladavini nad ljudima bez dr`avljanstva i izbeglicama. 11 ff. jedinom nacionalno{}u koja zapravo nije imala nikakvu drugu za{titu osim za{tite manjinskog sistema koji je od tad postao sprdnja.

Proklamacija ljudskih prava se pominjala i kao neophodna za{tita u novom dobu.000 do 800. [to je jasniji dokaz njihove nesposobnosti da ljude bez dr`avljanstva tretiraju kao legalne osobe i {to se vi{e {iri samovoljna uprava policijskim dekretom. gde je obuhva}eno mnogo miliona ljudi. Jer nacionalna dr`ava ne mo`e da `ivi ~im se njen princip jednakosti pred zakonom slomi. A ono {to se dogodilo u Palestini. To zna~i ni manje ni vi{e nego da }e od sada ^ovekova a ne Bo`ija zapovest ili istorijski obi~aji biti izvor Zakona. koje se smatralo jedinim nere{ivim. Od mirovnih ugovora 1919. prakti~no kao i svi ostali doga|aji na{eg veka. ponovilo se zatim u Indiji u ve}em stepenu. II: Aporije ljudskih prava DEKLARACIJA prava ~oveka na kraju osamnaestog veka bila je prekretnica u istoriji. Posle rata je iza{lo na videlo da je jevrejsko pitanje. Naprotiv. na veoma maloj teritoriji. Drugim re~ima. Bez te zakonske jednakosti. Zakoni koji nisu jednaki za sve vra}aju se pravima i privilegijama. gde pojedinci nisu vi{e bili bezbedni u stale`ima u kojima su bili ro|eni. Za te nove dr`ave ovo je prokletstvo rodilo klicu smrtne bolesti. ~ija je prvobitna namena bila da zameni starije zakone i pravila feudalnog dru{tva. izbeglice i ljudi bez dr`avljanstva zaka~ili su se kao prokletstvo za sve novoosnovane zemlje na svetu koje su stvorene prema slici nacionalne dr`ave. sa stotinama hiljada. to je dra`avama te`e da se odupru isku{enju da sve gra|ane li{e legalnog statusa i da njima vladaju svemo}nom policijom. putem kolonizacije a zatim pokoravanja teritorije – ali to nije re{ilo ni problem manjina ni problem dr`avljanstva. re{enje jevrejskog pitanja samo je proizvelo novu kategoriju izbeglica. bila je to re~ita demonstracija pred ostatkom sveta kako stvarno da “likvidiraju” sve probleme koji se ti~u manjina i ljudi bez dr`avljanstva. ne~emu {to protivre~i samoj prirodi nacionalnih dr`ava. pove}avaju}i time broj ljudi bez dr`avljanstva i bez prava za jo{ 700. u novom sekularizovanom i emanicipovanom dru{tvu ljudi vi{e nisu bili sigurni u ova dru{tvena i ljudska prava koja su do tada bila izvan politi~kog poretka i koja . niti su kao hri{a}ani bili sigurni u svoju jednakost pred Bogom. postojala je jedna druga implikacija koje su sastavlja~i Deklaracije bili samo donekle svesni. bilo zaista re{eno – naime. Deklaracija je pokazala emancipaciju ~oveka od svakog tutorstva i objavila da je on sada stekao zrelost.000 ljudi.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 297 da bi ih otpremio u logore smrti. Pored toga. i 1920. Arape. Nezavisno od privilegija koje je istorija darivala izvesnim slojevima dru{tva ili izvesnim nacijama. nacija se raspustila u anarhi~nu masu privilegovanih i neprivilegovanih pojedinaca.

tako da je izgledalo jedino prirodno da }e “neotu|iva” prava ~oveka na}i garancije i postati neotu|iv deo prava naroda na suverenu vladu. nije se pozivalo na neki autoritet koji bi ih primenjivao. Od po~etka je u deklaraciju neotu|ivih ljudskih prava upleten paradoks time {to je ona ra~unala sa “apstraktnim” ljudskim bi}em koje izgleda nigde nije postojalo. me|unarodna zajednica sebi bespravno prisvojila nevladinu vlast. Prava ~oveka. Iako je ~ove~anstvo. obuhvatnom poretku. Po{to su Prava ~oveka bila proklamovana kao “neotu|iva”. ve} u ime ^oveka. ~ovek se kao potpuno emancipovano. potpuno izolovano bi}e koje je u sebi nosilo svoj dignitet bez obra}anja nekom {irem. ve} dru{tvene. bio slika ~oveka. jer su ~ak i divljaci `iveli u nekoj vrsti dru{tvenog poretka. Drugim re~ima. a ne pojedinac. Ili kada je. stepen narodnog i nacionalnog suvereniteta. ali je ispalo da onog trenutka kad ljudska bi}a nemaju svoju vladu i moraju da spadnu na svoja minimalna prava. duhovne i verske sile. ve} su je tla~ili strani ili doma}i despoti. Puna implikacija ovog poistove}ivanja prava ~oveka sa pravima naroda u evropskom sistemu nacionalnih dr`ava iza{la je na videlo tek kada se iznanada pojavio velik broj ljudi i naroda ~ija su elementarna prava toliko malo obezbe|ena obi~nim funkcionisanjem nacionalnih dr`ava u sred Evrope kao da su u srcu Afrike. nije se mislilo da je potreban bilo kakav poseban zakon za za{titu tih prava jer se pretpostavljalo da }e svi zakoni po~ivati na njima. definisana su kao “neotu|iva” jer se pretpostavljalo da treba da budu nezavisna od svih vlada. nisu se samo vlade manje ili vi{e otvoreno us- . nesvodiva i neizvodiva iz drugih prava ili zakona. nema nijednog autoriteta da ih za{titi i da nijedna institucija nije voljna da garantuje za njih. postepeno je postalo jasno da je narod. sam ^ovek je bio njihov izvor kao i njihov krajnji cilj. kona~no. kao {to je bilo proklamovano da je narod jedini suveren u pitanjima vladanja. sopstvenog naroda mo`e da ih osigura. neuspeh je bio o~igledan ~ak i pre nego {to su se njene mere potpuno realizovale. od Francuske revolucije.298 IMPERIJALIZAM nisu garantovali vlada i Ustav. to je o~igledno bilo zato {to kao celina jo{ nije postigla stepen civilizacije. Me|utim. Celo pitanje ljudskih prava. bilo zami{ljeno kao slika porodice nacija. Ako plemenska ili neka druga “nazadna” zajednica nije u`ivala ljudska prava. kao u slu~aju manjina. Suverenitet naroda (razli~it od suvereniteta kneza) nije proklamovan po milosti bo`joj. pojavio tek kada je ponovo i{~ezao kao pripadnik jednog naroda. Zato je tokom celog devetnaestog veka postojala saglasnost u mi{ljenju da se na ljudska prava treba pozivati kad god je pojedincima potrebna za{tita protiv novog suvereniteta dr`ave i nove samovolje dru{tva. bilo je ubrzo i nerazmrsivo spleteno sa pitanjem nacionalne emancipacije. ^ovek se ukazao kao jedini suveren u pitanjima zakona. izgledalo je da jedino emancipovan suverenitet naroda. me|utim.

`rtve su gajile isti prezir i ravnodu{nost kao i aktuelne vlasti prema svakom poku{aju marginalnih dru{tava da oja~aju ljudska prava u bilo kom elementarnom ili op{tem smislu. op.PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 299 protivile tom zadiranju u njihov suverenitet. Ni pre ni posle Drugog svetskog rata same `rtve se nisu nikada pozivale na ta fundamentalna prava. deklaracije koje su izdavali. 47 @alostan primer ovog izuzetnog poverenja u nacionalna prava su pristanak. odmah posle završetka rata. verskim i etni~kim”) pravima. kao Nemci i Ma|ari. pre Drugog svetskog rata. svaka grupa izbeglica ili raseljenih lica je razvila strasnu. Jo{ gore je bilo {to su sva dru{tva osnovana za za{titu prava ~oveka. svakako nije nastao iz lo{ih namera. nekoj vrsti nacionalne solidarnosti. Vidi Eugene M. podr`avale marginalne figure – nekoliko stru~njaka za me|unarodno pravo bez politi~kog iskustva ili profesionalni filantropi podr`avani nestabilnim sentimentima profesionalnih idealista. bile su nepoverljive prema svemu {to nije bila jasno odre|ena podr{ka njihovim “nacionalnim” (nasuprot njihovim samo “jezi~kim. koja je tamo bila od ~etrnaestog veka. Kulisher. da je gubitak nacionalnih prava ravan gubitku ljudskih prava. Ruske izbeglice bile su samo prve koje su insistirale na svojoj nacionalnosti i `estoko su se branile od poku{aja da ih zgrnu sa drugim ljudima bez dr`avljanstva. koja su im tako o~igledno uskra}ivana pri njihovim mnogim poku{ajima da na|u izlaz iz lavirinta bodljikave `ice u koji su ih doga|aji doveli. sve poku{aje da se do|e do novog predloga zakona o ljudskim pravima. cit. . pokazale su neverovatnu sli~nost u jeziku i kompoziciji sa dru{tvima za spre~avanje zlostavljanja `ivotinja. Naprotiv. jednoglasno odbijanje ponude italijanske vlade za masovnu naturalizaciju jevrejskim izbeglicama u italijanskom deportacionom logoru. Grupe koje su oni formirali. to su vi{e nastojali na reintegraciji u nacionalno. i vi{e su volele ili da se. u sopstvenu nacionalnu zajednicu. Neuspeh svih odgovornih osoba da nesre}u sve ve}eg broja ljudi primoranih da `ive izvan delokruga svakog opipljivog zakona spoje sa proklamovanim novim ljudskim pravima. Jevreji ili Nemci. ve} same doti~ne nacionalnosti nisu priznale nenacionalnu garanciju. skoro 75 procenata nema~ke manjine u italijanskom Tirolu da napuste svoje domove i da se nastane u Nema~koj. ili kao Jevreji. Nijedan dr`avnik. `estoku grupnu svest i zahtevala prava kao – i samo kao – Poljaci. ti ljudi nisu više bili sigurni u svoja osnovna prava ako ih ne štiti vlada kojoj oni po ro|enju pripadaju. i nijedna od liberalnih ili radikalnih partija u Evropi nije mislila da je potrebno da u svoj program ugradi novu deklaraciju o ljudskim pravima. da ovo prvo neizbe`no povla~i ovo drugo. ili. kao i manjine. bili uvereni. Uprkos iskustvu nema~kih naroda izme|u dva rata. 47 Ljudi bez dr`avljanstva su. nijedna politi~ka figura od bilo kakvog zna~aja nikako ih nije mogao uzeti ozbiljno. Posle njih. [to su vi{e bili isklju~eni iz prava u bilo kakvom obliku. okrenu za{titi “nacionalne” mati~ne zemlje. bila bi ozbiljna pogreška tuma~iti ovo ponašanje jednostavno kao još jedan primer fanati~nog nacionalisti~kog ose}anja. i tako dalje. dobrovoljna repatrijacija nema~ke zajednice u Sloveniji.

300

IMPERIJALIZAM

Prava ~oveka koja su sve~ano proklamovale Francuska i Ameri~ka revolucija kao novi osnov civilizovanih dru{tava, nikada ranije nisu bila aktivna politi~ka stvar. Tokom devetnaestog veka, na ta prava se pozivalo dosta nemarno, da bi se odbranili pojedinci od sve ve}e dr`avne vlasti i da bi se ubla`ila nova dru{tvena nesigurnost koju je izazvala industrijska revolucija. Tada je zna~enje ljudskih prava poprimilo novu konotaciju: ona su postala standardna parola za{titnika obespravljenih, neka vrsta dodatnog zakona, pravo izuzetka potrebno za one koji nisu imali ni na {ta drugo da spadnu. ^ini se da je o~igledno za{to je politi~ka misao devetnaestog veka tretirala koncept ljudskih prava kao neku vrstu pastor~eta i za{to ga nijedna liberalna ili radikalna partija dvadesetog veka, ~ak i kada je narasla hitna potreba za oja~avanjem ljudskih prava, nije smatrala primerenim za uklju~ivanje u svoj program: o~ekivalo se da gra|anska prava – to jest najrazli~itija prava gra|ana u raznim zemljama – otelove i u obliku opipljivih zakona ta~no odrede ve~na Prava ~oveka, a za njih same se pretpostavljalo da su nezavisna od dr`avljanstva i nacionalnosti. Sva ljudska bi}a bila su gra|ani neke vrste dr`avne zajednice; ako se zakoni njihove zemlje ne dr`e zahteva Prava ~oveka, o~ekivalo se da }e ih Prava ~oveka promeniti putem zakonodavstva u demokratskim zemljama ili kroz revolucionarnu akciju u despotizmu. Pokazalo se da se Prava ~oveka, zami{ljena kao neotu|iva, ne mogu primenjivati – ~ak i u zemljama ~iji se ustavi na njima zasnivaju – ~im su se pojavili ljudi koji vi{e nisu bili dr`avljani nijedne suverene zemlje. Ovoj ~injenici, dovoljno uznemiravaju}oj po sebi, treba dodati konfuziju koju su stvorili mnogi skora{nji poku{aji da se daju okviri novom predlogu zakona o ljudskim pravima, koji su pokazali da niko nije u stanju da sa bilo kakvom sigurno{}u defini{e {ta ta op{ta ljudska prava, za razliku od gra|anskih prava, zaista jesu. Iako izgleda da se svi sla`u da se te`ak polo`aj ovih ljudi upravo sastoji u gubitku Prava ~oveka, ~ini se da niko ne zna koja su oni prava izgubili kad su izgubili svoja ljudska prava. Prvi gutibak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak njihovih domova, a to zna~i gubitak celokupnog dru{tvenog tkiva u kojem su ro|eni i u kojem su za sebe uspostavili odre|eno mesto na svetu. Ne mo`e se re}i da ova nesre}a nema presedana; u dugom istorijskom pam}enju, prisilne migracije pojedinaca ili celih naroda, iz politi~kih ili ekonomskih razloga, izgledaju kao svakodnevna zbivanja. Ono {to je istorijski nezapam}eno nije gubitak doma, ve} nemogu}nost nala`enja novog. Odjednom, nije bilo mesta na Zemlji gde bi migranti mogli da odu bez najstro`ih ograni~enja, nije bilo dr`ave koja bi ih asimilovala, teritorije gde bi mogli da osnuju novu sopstvenu zajednicu. Ovo, {tavi{e, nije imalo nikakve veze sa bilo kakvim materijalnim problemom prenaseljenosti; to nije bio problem

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA

301

prostora ve} politi~ke organizacije. Niko nije bio svestan da je ~ove~anstvo, na koje se tako dugo gledalo kao na porodicu nacija, do{lo do stepena na kom se svako ko je izba~en iz jedne od tih ~vrsto organizovanih zatvorenih zajednica na{ao izba~en iz porodice svih nacija. 48 Drugi gubitak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak za{tite od strane vlade, a to je uklju~ivalo gubitak legalnog statusa ne samo u svojoj, ve} u svim zemljama. Recipro~ni ugovori i me|unarodni dogovori ispleli su mre`u preko celog sveta koja omogu}ava gra|aninu svake zemlje da ponese sa sobom svoj legalni status bez obzira na to kuda ide (tako da na primer nema~ki gra|anin pod nacisti~kim re`imom ne mo`e da sklopi me{ovit brak u inostranstvu zbog Nirnber{kih zakona). Ipak, svako ko tom mre`om vi{e nije obuhva}en na|e se potpuno van legalnosti (tako su tokom pro{log rata ljudi bez dr`avljanstva obavezno bili u gorem polo`aju nego tu|inci pripadnici neprijateljskog naroda koje su njihove vlade jo{ uvek indirektno {titile po me|unarodnim dogovorima). Gubitak za{tite vlade nije bez presedana vi{e nego gubitak doma. Civilizovane zemlje jesu nudile pravo azila onima koje su iz politi~kih razloga proganjale njihove vlade i ova praksa, iako nikada zvani~no nije bila inkorporirana u bilo koji ustav, funkcionisala je dosta dobro tokom celog devetnaestog, a ~ak i u na{em veku. Nevolja je nastala kada su nove kategorije progonjenih postale previ{e brojne da bi se sa njima postupalo po nezvani~noj praksi odre|enoj za izuzetne slu~ajeve. [tavi{e, ve}ina se tako mogla kvalifikovati za pravo na azil, koje je implicitno moglo pretpostaviti politi~ka ili verska uverenja koja nisu bila van zakona u zemlji izbegli{tva. Nove izbeglice nisu bile progonjene zbog onoga {to su uradile ili mislile, ve} zbog onoga {to su bile nepromenljivo – ro|ene u pogre{noj rasi ili u pogre{noj klasi ili ih je pozivala na vojnu obavezu pogre{na vlada (kao u slu~aju {panske republikanske armije). 49 [to je broj obespravljenih ljudi bio ve}i, to je ve}e bilo i isku{enje da se obrati manje pa`nje na dela vlade koja proganja nego na status progonjenog. A prva krupna ~injenica bila je da ovi ljudi, iako progonjeni pod izvesnim politi~kim izgovorom, nisu vi{e bili ne~ija obaveza i slika srama
48 Nekoliko šansi za reintegraciju, otvorenih novim migrantima, uglavnom se zasnivalo na njihovoj nacionalnosti: španske izbeglice, na primer, bile su do izvesnog stepena dobrodošle u Meksiku. Sjedinjene Dr`ave usvojile su ranih dvadesetih sistem kvota po kojem svaka nacionalnost koja je ve} zastupljena u zemlji dobija, da tako ka`emo, pravo da primi jedan broj ranijih sunarodnika proporcionalan njenoj brojnoj zastupljenosti u ukupnom stanovništvu. 49 Koliko mo`e biti opasna nevinost sa stanovi{ta vlade, postalo je veoma jasno kada je, tokom prošlog rata, ameri~ka vlada ponudila azil svim onim nema~kim izbeglicama kojima je pretio paragraf o ekstradiciji u nema~ko-francuskom primirju. Uslov je naravno bio da kandidat doka`e da je u~inio nešto protiv nacisti~kog re`ima. Broj izbeglica iz Nema~ke koji su mogli da ispune ovaj uslov bio je proporcionalno mali, a ti ljudi, sasvim ~udno, nisu bili u najve}oj opasnosti.

302

IMPERIJALIZAM

za progonitelje kao progonjeni tokom cele istorije; nisu ih smatrali aktivnim neprijateljima, a te{ko da bi oni na to i pretendovali (nekoliko hiljada sovjetskih gra|ana koji su dobrovoljno napustili sovjetsku Rusiju posle Drugog svetskog rata i na{li azil u demokratskim zemljama naneli su vi{e {tete presti`u Sovjetskog Saveza od miliona izbeglica dvadesetih godina koji su pripadali pogre{noj klasi), ve} su bili i pokazali se samo kao ljudska bi}a ~ija je sama nevinost – sa svakog gledi{ta, a posebno sa gledi{ta progoniteljske vlade – bila najve}a njihova nesre}a. Nevinost, u smislu potpunog nedostatka odgovornosti, bila je znak njihove obespravljenosti, kao {to je bila pe~at njihovog gubitka politi~kog statusa. Zato se potrebe za primenom ljudskih prava samo naizgled doti~u autenti~nih politi~kih izbeglica. Politi~ke izbeglice, nu`no malobrojne, jo{ uvek u`ivaju pravo azila u mnogim zemljama, i to pravo dejstvuje, na neformalan na~in, kao istinska zamena za nacionalni zakon. Jedan od iznena|uju}ih aspekata na{eg iskustva sa ljudima bez dr`avljanstva koji pravno imaju koristi od vr{enja kriminalnog dela je ~injenica da je lak{e uskratiti legalnost potpuno nevinoj osobi nego nekome ko je na~inio prekr{aj. ^uvena duhovita opaska Anatola Fransa, “Ako me optu`e da kradem kule Notr Dama, mogu samo da be`im iz zemlje”, poprimila je u`asnu realnost. Pravnici su nau~eni da o zakonu misle u smislu kazne, koja nas zapravo uvek li{ava izvesnih prava, tako da njima mo`e biti jo{ te`e nego laicima da priznaju da li{avanje legalnosti, to jest svih prava, vi{e nema veze sa posebnim kriminalnim delom. Ova situacija ilustruje mnoge nedoumice sadr`ane u konceptu ljudskih prava. Bez obzira na to kako su ona nekada bila definisana (`ivot, sloboda i traganje za sre}om, po ameri~koj formuli, ili kao jednakost pred zakonom, sloboda, za{tita imovine i nacionalni suverenitet, prema francuskoj), bez obzira na to kako je mo`da neko poku{avao da pobolj{a dvosmislenu formulaciju kao {to je traganje za sre}om ili zastarelu kao {to je neograni~eno pravo vlasni{tva, realna situacija onih koje je dvadeseti vek izveo izvan granica zakona pokazuje da gubitak gra|anskih prava nema nu`no za posledicu apsolutnu bespravnost. Vojnik je tokom rata li{en prava na `ivot, kriminalac prava na slobodu, svi gra|ani u vanrednim situacijama prava da tra`e sre}u, ali niko uop{te ne}e tvrditi da je u bilo kom od ovih primera do{lo do gubitka ljudskih prava. Ova prava, s druge strane, mogu biti data (iako te{ko da se mogu u`ivati) ~ak i u uslovima fundamentalne obespravljenosti. Nesre}a obespravljenih nije u tome {to su oni li{eni `ivota, slobode i traganja za sre}om ili jednakosti pred zakonom i slobode uverenja – formule koje je trebalo da re{e probleme unutar datih dru{tava – ve} {to oni vi{e ne pripadaju nijednoj, ma kakvoj zajednici. Njihova nevolja nije u tome {to nisu jednaki pred zakonom, ve} {to ne postoji zakon za njih; ne u tome {to

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA

303

su potla~eni ve} {to niko ne}e ~ak ni da ih potla~i. Samo u poslednjem stepenu ovog prili~no dugog procesa ugro`eno je njihovo pravo na `ivot; jedino ako ostanu savr{eno “suvi{ni”, ako se niko ne mo`e na}i da ih “svojata”, njihovi `ivoti mogu biti u opasnosti. ^ak su i nacisti po~eli istrebljenje Jevreja li{avaju}i ih prvo svakog pravnog statusa (statusa gra|ana drugog reda) i odsecaju}i ih od sveta `ivih trpaju}i ih u geta i koncentracione logore; i pre nego {to su uklju~ili gasne komore, pa`ljivo su ispitali teren i na svoje zadovoljstvo na{li da nijedna zemlja ne}e tra`iti te ljude. Poenta je u tome {to je stanje potpune obespravljenosti stvoreno pre nego {to je osporeno pravo na `ivot. Isto to se odnosi ~ak do stepena ironije na priznavanje prava na slobodu, koje se nekada smatralo pravom su{tinom ljudskih prava. Nema spora da su ljudi izvan granica zakona imali mo`da ve}u slobodu kretanja nego potpuno zakonito zatvoreni kriminalac ili da su u`ivali ve}u slobodu uverenja u internirskim logorima demokratskih zemalja nego {to bi imali u bilo kom obi~nom despotizmu, da ne pominjemo totalitarnu zemlju. 50 Ali ni fizi~ka bezbednost – hranila ih je neka dr`avna ili privatna organizacija socijalne pomo}i – niti sloboda uverenja nisu nimalo menjale bazi~nu situaciju obespravljenosti. Njihov se `ivot produ`avao iz milosr|a a ne po pravu, jer nije postojao nijedan zakon koji bi naterao nacije da ih hrane; sloboda kretanja, ako su je uop{te imali, nije im davala pravo da se negde nasele, koje su ~ak i zato~eni kriminalci u`ivali kao normalnu stvar; a njihova sloboda uverenja je sloboda lude, jer ni{ta {to su oni mislili nije imalo bilo kakvu va`nost. Ove poslednje ta~ke su krucijalne. Fundamentalno li{avanje ljudskih prava manifestovalo se prvo i iznad svega li{avanjem mesta u svetu koje uverenja ~ini zna~ajnim a dela efikasnim. U pitanju je ne{to mnogo bazi~nije od slobode i pravde, {to su gra|anska prava, kada pripadnost zajednici u kojoj je ~ovek ro|en nije vi{e ne{to normalno, a nepripadanje nije vi{e stvar izbora, ili kada je ~ovek stavljen u situaciju u kojoj, sve dok ne u~ini kriminalno delo, njegov tretman ne zavisi od toga {ta on ~ini ili ne ~ini. Ta krajnost, i ni{ta drugo, jeste situacija ljudi li{enih ljudskih prava. Oni su li{eni ne prava na slobodu, ve} prava na akciju, ne prava da misle {to god `ele, ve} prava da merodavno sude. Privilegije u nekim slu~ajevima, nepravda u najve}em broju, blagoslovi i kletve dodeljivani su im prema doga|ajima a bez ikakve veze sa bilo ~im {to oni ~ine, {to su ~inili ili mogu da u~ine.
50 ^ak i pod uslovima totalitarnog nasilja koncentracioni logori su ponekad bili jedino mesto gde su izvesni ostaci slobode mišljenja i govora još uvek postojali. Vidi David Russet, Les Jours de Notre Mort, Paris, 1947, passim, za slobodu diskutovanja u Buhenvaldu, i Anton Ciliga, The Russian Enigma, London, 1940, p. 200, o “ostrvima slobode”, “slobodi mišljenja” koja je vladala u nekim sovjetskim zatvorima.

304

IMPERIJALIZAM

Postali smo svesni prava da se imaju prava (a to zna~i da se `ivi u okviru gde se nekome sudi prema njegovim delima i uverenjima) i prava da se pripada nekoj vrsti organizovane zajednice tek kada su se pojavili milioni ljudi koji su ta prava izgubili i nisu mogli da ih povrate zbog nove globalne politi~ke situacije. Problem je u tome {to se ova nesre}a nije pojavila iz nedostatka civilizovanosti, iz nazadnosti ili puke tiranije, ve}, naprotiv, {to se ona ne mo`e popraviti, po{to ne postoji vi{e nijedna “necivilizovana” ta~ka na zemlji jer, dopadalo nam se to ili ne, mi smo stvarno po~eli da `ivimo u Jednom svetu. Tek sa potpuno organizovanim ~ove~anstvom gubitak doma i politi~kog statusa mogao je da postane identi~an proterivanju iz ~ove~anstva uop{te. Pre toga, o onome {to danas moramo zvati “ljudskim pravom” mislilo se kao o op{tim karakteristikama condicio humana koje nijedan tiranin ne mo`e da oduzme. Gubitak tog prava ima za nu`nu posledicu gubitak relevantnosti govora (a o ~oveku se, sve od Aristotela opet, mislilo kao o “politi~koj `ivotinji”, to jest kao o nekome ko po definiciji `ivi u zajednici), gubitak, drugim re~ima, nekih od najsu{tinskijih karakteristrika ljudskog `ivota. To je do izvesnog stepena bila velika nesre}a robova, koje Aristotel zbog toga nije ra~unao me|u ljudska bi}a. Fundamentalno kr{enje ljudskih prava u ropstvu nije bilo u tome {to je ono oduzimalo slobodu (to mo`e da se desi u mnogim drugim situacijama), ve} {to je izvesnoj kategoriji ljudi oduzimalo ~ak i mogu}nost da se bore za slobodu – borba mogu}a pod tiranijom, a ~ak i pod o~ajnim uslovima modernog terora (ali nikako i pod uslovima `ivota u koncentracionom logoru). Ropstvo je zlo~in protiv ~ove~nosti koji nije po~eo kada je jedan narod porazio i porobio svoje neprijatelje (iako je to, naravno, bilo veoma lo{e), ve} kada je ropstvo postalo institucija u kojoj su neki ljudi bili “ro|eni” kao slobodni a drugi kao robovi, kada se zaboravilo da je ~ovek bio taj koji je li{io svoje bli`nje slobode i kada je odobrenje tog zlo~ina pripisano prirodi. Ipak, u svetlosti skora{njih doga|aja mogu}e je re}i da su ~ak i robovi jo{ uvek pripadali nekoj vrsti ljudske zajednice; njihov je rad bio potreban, kori{}en i eksploatisan, i to ih je dr`alo u granicama ~ove~nosti. Biti rob zna~ilo je, najzad, imati posebno odre|enje, mesto u dru{tvu – vi{e od apstraktne nagosti ljudskog i ni~eg osim ljudskog. Tako nesre}a koja se de{avala sve ve}em broju ljudi nije bio gubitak posebnih prava, ve} gubitak zajednice voljne i sposobne da garantuje ma kakva prava. ^ovek, iz toga proizlazi, mo`e da izgubi sva takozvana Prava ~oveka a da ne izgubi su{tinski ljudski kvalitet, ljudsko dostojanstvo. Jedino ga gubitak same dr`ave proteruje iz ~ove~anstva. Pravo koje odgovara ovom gubitku, a koje nikada ~ak nije ni pomenuto me|u ljudskim pravima, ne mo`e se izraziti u kategorijama osamnaestog veka, jer one pretpostavljaju da prava izviru neposredno iz ljudske “pri-

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA

305

rode” – dok je relativno neva`no da li je priroda predstavljena u smislu prirodnog zakona ili u smislu bi}a stvorenog po liku bo`ijem, da li se ti~e “prirodnih” prava ili bo`ije uprave. Odlu~uju}i ~inilac je {to ova prava i ljudsko dostojanstvo koje ona daju treba da ostanu va`e}a i stvarna ~ak i ako samo jedno jedino ljudsko bi}e postoji na Zemlji; ona su nezavisna od ljudske pluralnosti i treba da va`e ~ak i ako je ljudsko bi}e proterano iz ljudske zajednice. Kada su Prava ~oveka proklamovana prvi put, smatralo se da su nezavisna od istorije i od privilegija koje istorija daje izvesnim slojevima dru{tva. Nova nezavisnost je konstituisala iznova prona|eno dostojanstvo ~oveka. Od po~etka je ovo novo dostojanstvo bilo prili~no dvosmislene prirode. Istorijska prava bila su zamenjena prirodnim pravima, “priroda” je zauzela mesto istorije i pre}utno je prihva}eno da je priroda manje nego istorija tu|a su{tini ~oveka. Sam jezik Deklaracije nezavisnosti kao i Déclaration des Droits de l ’Homme – “neotu|ivo”, “dato ro|enjem”, “samo po sebi istina” – implicira veru u jednu vrstu ljudske prirode koja bi bila podre|ena istim zakonima rasta kao i zakon li~nosti, i iz kojih se prava i zakoni mogu izvesti. Danas smo mi mo`da bolje kvalifikovani da sudimo na {ta zapravo ta ljudska “priroda” izlazi; u svakom doga|aju ona nam pokazuje mogu}nosti koje nisu priznavale zapadna filozofija i religija i na koje tokom tri hiljade godina definisanja i redefinisanja ove “prirode” nisu ~ak ni sumnjale. Ali nije samo taj, takore}i, ljudski aspekt prirode za nas postao sporan. Otkada je ~ovek nau~io da njome gospodari do tog stepena da je razaranje sveg organskog `ivota na Zemlji sredstvima koje je napravio ~ovek postalo zamislivo i tehni~ki mogu}no, on se otu|io od prirode. Otkako je dublje poznavanje prirodnih procesa usadilo duboke sumnje u prostojanje prirodnih zakona uop{te, sama priroda je poprimila zloslutan izgled. Kako je ~ovek u stanju da izvede zakone i prava iz univerzuma koji o~igledno ne poznaje ni jednu ni drugu kategoriju? ^ovek dvadesetog veka postao je emanicipovan u odnosu na prirodu upravo kao ~ovek osamnaestog veka u odnosu na istoriju. Istorija i priroda su nam postale podjednako tu|e, tako da se su{tina ~oveka ne mo`e vi{e shvatiti u smislu bilo koje od tih kategorija. S druge strane, ~ove~anstvo, koje za osamnaesti vek, u kantovskoj terminologiji, nije bilo ni{ta vi{e od regulativnog principa, postalo je danas ~injenica od koje se ne mo`e pobe}i. Ova nova situacija, u kojoj “~ove~anstvo” zapravo poprima ulogu ranije pripisivanu prirodi ili istoriji, u ovom kontekstu zna~i da bi pravo da se imaju prava, ili pravo svake li~nosti da pripada ~ove~anstvu, trebalo da garantuje ~ove~anstvo samo. Uop{te nije sigurno da li je to mogu}e. Jer, nasuprot dobronamernim humanitarnim poku{ajima da se od me|unarodnih organizacija dobiju nove deklaracije ljudskih prava, trebalo bi shvatiti da ova ideja transcendira sada{nju sferu me|unarodnog prava, koje jo{

306

IMPERIJALIZAM

uvek operi{e u smislu me|usobnih dogovora i ugovora me|u suvernim dr`avama; jer, za sada, sfera koja je iznad nacija ne postoji. Dalje, ova dilema ni u kom slu~aju ne}e biti eliminisana uspostavljanjem “svetske vlade”. Takva svetska vlada je zaista u okviru carstva mogu}nosti, ali mo`e se pretpostaviti da bi se u stvarnosti ona znatno razlikovala od verzije koju su promovisale neke idealisti~ki nastrojene organizacije. Zlo~in protiv ljudskih prava, koji je postao specijalnost totalitarnih re`ima, uvek se mo`e opravdavati izgovorom da je pravo ekvivalentno onome {to je dobro ili korisno za celinu, za razliku od njenih delova. (Hitlerov moto “Pravo je ono {to je dobro za nema~ki narod” samo je vulgarizovan oblik koncepcije zakona koji se svuda mo`e na}i i koji }e u praksi ostati neefikasan samo dok to spre~avaju starije tradicije, koje su jo{ uvek delotvorne u ustavima.) Koncepcija zakona koja identifikuje pravo sa idejom onog {to je dobro – za pojedinca, ili porodicu ili narod, ili za ve}inu – postaje neizbe`na ~im transcendentne mere vere ili zakona prirode izgube autoritet. A ovaj neugodan polo`aj se ni u kom slu~aju ne razre{ava ako je to na {ta se kriterijum “dobro za” primenjuje veliko kao samo ~ove~anstvo. Jer sasvim je shvatljivo, ~ak i u okviru carstva prakti~nih politi~kih mogu}nosti, da }e jednog lepog dana visoko organizovano i mehanizovano ~ove~anstvo sasvim demokratski zaklju~iti – naime po odluci ve}ine – da bi za ~ove~anstvo kao celinu bilo bolje da likvidira izvesne svoje delove. Ovde, u problemima ~injeni~ne realnosti, suo~eni smo sa jednom od najstarijih nedoumica politi~ke filozofije, koja mo`e ostati neopa`ena samo dotle dok postojana hri{}anska teologija ~ini okvir za sve politi~ke i filozofske probleme, a to je nekada davno podstaklo Platona da ka`e: “Ne ~ovek, bog mora biti mera svih stvari.” Ove ~injenice i razmi{ljanja nude ne{to {to izgleda kao ironi~na, gorka i zakasnela potvrda argumenata kojima se Edmund Berk suprotstavio Deklaraciji prava ~oveka iz Francuske revolucije. Oni podupiru njegovu tvrdnju da su ljudska prava “apstrakcija”, i da je bilo mnogo mudrije osloniti se na “neotu|ivo nasle|e” prava koje ~ovek svojoj deci prenosi kao sam `ivot, i tra`iti da ~ovekova prava budu “prava Engleza” radije nego neotu|iva prava ~oveka. 51 Prema Berku, prava koja mi u`ivamo izviru “iz nacije” tako da ni prirodni zakon, niti bo`anska uprava, niti ijedan koncept ~ove~anstva kao {to je Robespjerova “ljudska rasa”, “suveren zemlje”, nisu potrebni kao izvor zakona. 52 Pragmati~na ~vrstina Berkovog koncepta izgleda nesumnjiva u svetlu na{ih mnogostrukih iskustava. Nije samo gubitak nacionalnih prava u svim primerima imao kao nu`nu posledicu gubitak ljudskih prava; restau51 Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, 1790, edited by E. J. Payne, Everman’s library. 52 Robespierre, Speeches, 1927. Govor od 24. aprila 1793.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA

307

racija ljudskih prava, kao {to skora{nji primer izraelske dr`ave pokazuje, posti`e se samo kroz restauraciju ili uspostavljanje nacionalnih prava. Koncepcija ljudskih prava, zasnovana na pretpostavljenom postojanju ljudskog bi}a kao takvog, slomila se u samom trenutku kada su se oni koji su tvrdili da veruju u nju prvi put suo~ili sa ljudima koji su zaista izgubili sve ostale kvalitete i posebne odnose – osim {to su jo{ uvek bili ljudi. Svet nije na{ao ni{ta sveto u apstraktnoj nagosti ljudskog bi}a. I, sa stanovi{ta objektivnih politi~kih uslova, te{ko je re}i kako su koncepti ~oveka na kojima su bazirana ljudska prava – da je on stvoren po slici bo`ijoj (u ameri~koj formuli) ili da je on predstavnik ~ove~anstva ili da u sebi ~uva svete zahteve prirodnog zakona (u francuskoj formuli) – mogli da pomognu da se taj problem re{i. Pre`iveli iz logora smrti, logora{i iz koncentracionih i internirskih logora i, u pore|enju sa njima, ~ak sre}ni ljudi bez dr`avljanstva mogli su i bez Berkovih argumenata da vide da je njihova apstraktna nagost samih ljudskih bi}a bila po njih najve}a opasnost. Zato {to se na njih gledalo kao na divljake i pla{e}i se da bi mogli da zavr{e tako {to bi bili smatrani `ivotinjama, ovi ljudi su insistirali na svojoj nacionalnosti, poslednjem znaku svog ranijega dr`avljanstva, kao na jedinoj preostaloj i priznatoj vezi sa ~ove~anstvom. Njihovo nepoverenje prema prirodnim pravima i njihovo preferiranje nacionalnih prava dolazi upravo iz toga {to su shvatili da su prirodna prava data ~ak i divljacima. Berk se ve} bojao da bi prirodna, “neotu|iva” prava samo potvrdila “pravo golog divljaka”, 53 i time svela civilizovane nacije na status divlja{tva. Jer samo divljaci nisu imali na {ta da spadnu osim na minimalnu ~injenicu svog ljudskog porekla pa su se ljudi za svoju nacionalnost zaka~ili jo{ o~ajni~kije kada su izgubili prava i za{titu koju im je takva nacionalnost nekada pru`ala. Izgledalo je da jedino njihova pro{lost sa svojim “neotu|ivim nasle|em” svedo~i o ~injenici da oni jo{ uvek pripadaju civilizovanom svetu. Ako ljudsko bi}e gubi svoj politi~ki status, ono treba, prema implikacijama uro|enih i neotu|ivih prava ~oveka da ta~no potpadne pod situaciju za koju su deklaracije takvih op{tih prava odre|ene. Zapravo se de{ava suprotno. Izgleda da ~ovek koji nije ni{ta drugo nego ~ovek gubi same odlike koje omogu}avaju drugim ljudima da ga tretiraju kao svog bli`njeg. To je jedan od razloga {to je mnogo te`e razoriti pravnu li~nost kriminalca, to jest ~oveka koji je preuzeo na sebe odgovornost za ~in ~ije posledice sada odre|uju njegovu sudbinu, nego ~ovek