“ RADI KALNI MUSLI MANI ” I I ZBORI U RH

PREDSJEDNI K, PUKOVNI K I STVARNOST
INTERVJU: FRA LUKA MARKESIC
ŠERI JAT
IZGRADNJA MEĈULJUDSKE DUHOVNE ARHITEKTURE
MRLJE NA CISTOJ KOSULJI ISLAMA
J
O
U
R
N
A
L
2
ISSN 1334-5052
PREPORODOV JOURNAL
mjesecnlk KD8H ¨Preporod"
|zdazac.
Ku|turno drustvo 8osnjaka Hrvatske
¨Preporod"
C|azn| a·edn|k.
|smet |sakovlc
Zam¡en|k z|aznez a·edn|ka.
Pl|lp Murse| 8egovlc
Redakc|¡a.
Amlna A|ljaglc
Mlrza Meslc
Sena Ku|enovlc
Ldls Pe|lc
Parls Nanlc
Ajka Tlro Srebrenlkovlc
Sa·adn|c|.
Mlrsada 8egovlc
Ldlna Smaj|aglc
Avdo Huselnovlc (8lH)
Ldln Tu|e (8lH)
Ame| Su|jovlc (8lH)
Ad·esa.
Preporodov |ourna|
||lca 35, 1OOOO Zagreb
7e|e|en/|aks.
+385 (O)1 48 33 635
e-ma||.
kdbbpreporod@zg.t-com.br
kdbbpreporod@kdbbpreporod.br
lsmet.lsakovlc@sk.t-com.br
weh. www.kdbbpreporod.br
Z|·e-·acan.
ZA8A 236OOOO-11O144149O
Dez|zn| ·acan.
SW|PT ZA8A HP 2X: 7O3OO-28O-3755185
C|¡ena. 15 kuna
P·erµ|ara.
PH 1OO HPK godlsnje
8lH 3O KM godlsnje
Svljet 2O € godlsnje
7|sak.
mtg-topgra| d.o.o., ve|lka Gorlca
Tlskano uz |lnancljsku potporu lz
Drzavnog proracuna Pepub|lke
Hrvatske putem Savjeta za naclona|ne
manjlne Pepub|lke Hrvatske
Na nas|ovnoj stranlcl:
Bosanska Krupa
6$'5å$-
6$'5å$-
UVODNIK
¨Padlka|nl mus|lmanl" l lzborl u PH .................................................... 3
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Ljepote 8lH kroz s|lke l rljecl .............................................................. 4
vjerodostojna s|lka ls|ama ................................................................... 6
Znacajno |ekslkogra|sko lzdanje .......................................................... 9
8osnjackl ldentltet danas ................................................................... 11
Kaplta|no blstorlogra|sko dje|o .......................................................... 13
Sve bebara l sve cvjeta ...................................................................... 15
Nuznost otvorenog dlja|oga .............................................................. 16
KVADRAT NAD HIPOTENUZOM
Predsjednlk, pukovnlk l stvarnost ..................................................... 18
HRVATSKA
Guverner ,dlje|l¨, a USKOK trazl novce ........................................... 2O
,17(59-8w)5$/8.$0$5.(l,ê
8osna je kuca u kucl l covjek u covjeku ............................................ 22
BOSANSKI BAROMETAR
Protuustavnl odgovor na protuustavno dje|ovanje ........................... 26
P|PA l ULPA suspendlra|e Savez ........................................................ 28
IZ SVIJETA
vatrenl prsten ................................................................................... 29
KULTURA
Kome prlpada |vo Andrlc? ................................................................. 34
U |ljepom starom gradu vlsegradu ................................................... 36
35,ë(,=%261(
|edan od najbo|jlb s|lkara 8a|kana ...................................................... 38
å,9-(7,,6/$0
Serljat ................................................................................................ 38
3295$7$.8%8'8ê1267
|zgradnja medu|judske dubovne arbltekture ..................................... 39
MURSELOV ŠEGISTAN
Mr|je na clstoj kosu|jl ls|ama .............................................................. 42
J
O
U
R
N
A
L
3
UVODNIK
Desetak dana je trajala bura zbog izjave koju je hrvatski
predsiednik Ivo Josipovic pocetkom travnia dao Reutersu. kada
ie govoreci o sukobima u Iibiii izrazio zabrinutost da bi dogada-
nia u toi drzavi mogla utiecati na radikalne muslimane u susied-
noi Bosni i Hercegovini. 'Mi smo u osobito osietliivoi situaciii
ier granicimo s Bosnom u koioi zivi puno muslimana i nadam se
da tai sukob. osobito u Iibiii. nece utiecati na odnose razlicitih
nacionalnosti u Bosni i susiednim zemliama. U iugoistocnoi
Europi ima zemalia s vecinskim ili s velikim skupinama stanov-
nistva koii su muslimani po religiii. ali su vrlo proeuropski. I oni
diiele. mi diielimo. istu kulturu. slicne vriiednosti. U Bosni i
Hercegovini ie bilo nesto radikalnih muslimana. posebno tiie-
kom rata 90-ih. vecinom uvezenih iz drugih zemalia i to ie moia
iedina briga. Mislim da ie lokalno muslimansko stanovnistvo
samosviesno. da razumiie i diieli sve europske vriiednosti i ciie-
ni dobru suradniu medu susiedima¨. rekao ie Josipovic u spornoi
iziavi. dodavsi da ie dio tih radikalnih muslimana iz ratnih vre-
mena otisao. ali dio i ostao u Bosni i Hercegovini.
Predsiednikove riieci su izazvale mnogo gorcine i razocara-
nia medu Bosniacima. koii su ga iznimno simpatizirali i doziv-
liavali kao velikog priiatelia. narocito nakon posiete Ahmicima
i isprike za zlocine koie su ondie u ratu pocinili pripadnici HVO-
a (kasniie ie iziava malo razvodniena i ublazena zbog zestoke
reakciie onih koiima ie tzv. Herceg Bosna samo medukorak u
stvaraniu 'Velike Hrvatske¨). Iziava Reutersu ie samo povecala
nelagodu i zabrinutost zbog niegovih cestih susreta s Miloradom
Dodikom. naizescim rusiteliem i osporavateliem drzavnosti i
cielovitosti BiH. koii zaiedno s predsiednicima dvaiu HDZ-ova
Covicem i Iiubicem otvoreno zagovara Iormiranie hrvatskog.
treceg entiteta u BiH. Mnogi sa zebniom smatraiu (prisiecaiuci
se bolnih ratnih dogadania i licemierne medunarodne politike)
da ih u tome u 'proeuropskoi maniri¨. vise ili manie otvoreno.
podrzavaiu srpski i hrvatski predsiednici Tadic i Josipovic. pri
cemu ie na dielu politika 'puzaiuceg nestaiania Bosne¨. Josipo-
vic ie naknadno ucinio znatan napor u pokusaiu popravliania
stete zbog 'pogresno protumacene¨ iziave: interviu u Dnevniku
HTV-a. priopcenie iz Ureda predsiednika RH. posieta gradilistu
Islamskog centra u Riieci. zaiednicki nastupi s Bakirom Izetbe-
govicem. bosniackim clanom u troclanom Predsiednistvu BiH.
itd. Ne ulazeci u autenticnost i korektnost clanka Reutersovog
novinara. namieru i pravilnu interpretaciiu. steta ie uciniena i
trebat ce vremena i dobre volie da se prevazide. Prvenstveno
stoga ier ie predsiednik Josipovic iz nama nepoznatih razloga
povezao nepovezivo: sigurnosno stanie u Iibiii i BiH. Zasto s
koiim ciliem i na osnovu koiih pokazatelia? Niti 'radikalni¨. a
niti 'proeuropski¨ bosansko-hercegovacki muslimani u prote-
klim godinama nisu pokazali zeliu za osvetom. revansizmom i
nasilnim dielovaniima prema pripadnicima drugih naroda i viera
unatoc velikim vlastitim zrtvama u proteklom ratu. kao npr. ge-
nocida u Srebrenici i uboistva preko 8.000 muskaraca ili silova-
nia oko 40.000 muslimanki Bosniakinia. za sto ie sudski proce-
suirano samo 12 silovatelia. Bosniacka miroliubivost i kulturno-
civilizaciiska otvorenost niie vezana uz 'proeuropsku oriientaci-
iu¨ ('oriientaciiu¨ koia ie ozakonila genocidnu Republiku Srp-
sku). nego uz cinienicu sto smo muslimani. pripadnici islama.
Ovom prigodom treba reci i nekoliko cinienica o Muameru
el-GadaIiiu i niegovom rezimu. zbog koiih bi 'muslimanski ek-
stremisti iz BiH¨ navodno trebali ici u rat ili praviti probleme
svoiim susiedima. Iibiia ie tokom agresiie na BiH podrzavala
Srbiiu i. bez obzira na embargo UN-a. snabdiievala ie naItom. a
nakon daytonskih mirovnih pregovora medu posliedniima ie pri-
znala Bosnu i Hercegovinu. Po niihovom tadasniem mislieniu.
koie ie kasniie korigirao. srpska borba ie bila pravedna ier se
BiH odciiepila od SFR Jugoslaviie. GadaIi niie islamski vladar.
niti ie niegov rezim islamski: reducirao ie sunnet Poslanika a.s..
a umiesto toga napisao 'Zelenu kniigu¨. koia ie bila obavezno
stivo za Iibiice. Medutim. osnovno pitanie ie sliedece: koii bi se
to libiiski 'radikalni¨ muslimani trebali povezati s bosansko-
hercegovackim 'radikalnim¨ muslimanima? Nema ih niti u
BiH. a niti u Iibiii. S iedne strane stoii sociialisticki rezim obo-
ien diktatorskim i militaristickim tonovima. a s druge pobunie-
nicki pokret koii podrzava NATO. bez organizaciiske i ideine
proIilaciie. te duboke ukoriienienosti u narodu. Pritom ie NATO
znatno prekoracio ovlasti i prekrsio medunarodno pravo iskaza-
no Rezoluciiom 1973 Viieca sigurnosti UN-a o zabrani leta. ko-
ia sigurno ne znaci svrgavanie rezima i Iizicko eliminiranie Ga-
daIiia i clanova niegove porodice. Vieroiatni cili imperiialne
NATO-intervenciie ie instaliranie marionetskog rezima uz po-
moc koieg ce. nakon strogo kontrolirane 'demokratske tranzici-
ie¨. ovladati ogromnim rezervama naikvalitetniie naIte.
Reakciie predsiednika dvaiu bosniackih stranaka u Hrvat-
skoi Semse Tankovica (SDAH) i Nedzada Hodzica (BDSH)
na Josipovicevu iziavu zanimliive su zbog pozicionirania bos-
niackih stranaka pred nadolazece parlamentarne izbore. Tanko-
vic ie ustvrdio da su slicnim riiecima 90-ih godina srpski oriien-
talisti pripremali srpski narod na genocid u BiH. te da su se nii-
ma sluzili Radovan Karadzic i Voiislav Seseli. S druge strane.
Hodzic ie rekao da ie Josipovic osviedoceni priiateli Bosniaka i
BiH. te se u ime Bosniaka koie predstavlia ispricao hrvatskom
predsiedniku zbog poredenia s Karadzicem i Seseliem. Obie
iziave su neprimierene. ali vrlo znacaine kao predizborni poka-
zatelii. Podsietimo se. Tankovic ie tokom studenog i prosinca
2010. odrzao nekoliko tiskovnih konIerenciia na koiima se i 'li-
ievima¨ i 'desnima¨ nudio kao pozelian koaliciiski partner. obe-
cavaiuci broine bosniacke glasove. Kraiem protekle godine na-
iavlieno ie i stranacko pismo namiere. koie ie trebalo uputiti
zelienim (SDP) i manie zelienim (HDZ) koaliciiskim partneri-
ma. Tankovicevo nudenie suradnie naislo ie na visemiesecnu
zaglusuiucu tisinu i ignoriranie. pri cemu ie posebice indikativ-
na i razumliiva ona iz SDP-a. narocito ako se prisietimo postiz-
bornih dogadania kraiem 2007. godine. U meduvremenu su po-
liticki konkurenti unutar bosniackog korpusa (BDSH) iavno su-
tieli. a u tisini pripremali izbornu strategiiu. Nakon usporedbe
Josipovica (SDP-ov predsiednicki kandidat) sa srpskim politica-
rima otvorene cetnicke oriientaciie. iasno ie da se Tankovic
okrece premiierki Kosor i HDZ-u. dok ce Hodzic i BDSH nai-
vieroiatniie biti koaliciiski partneri tzv. Kukuriku koaliciii. na
ciiem su celu Milanovic i SDP. Ceka nas zanimliiva politicka
iesen.. ‰
Ismet Isakovic
Uvodna rljec
“Radikalni muslimani” i izbori u RH
J
O
U
R
N
A
L
4
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U okviru tradicionalne maniIestaciie
XVI. Bosniacke riieci u Hrvatskoi u orga-
nizaciii KDBH 'Preporod¨. a povodom
obiliezavania Dana nezavisnosti Bosne i
Hercegovine. 1. ozuka 2011. u prostoriia-
ma Matice Hrvatske u Zagrebu organizi-
rana ie promociia monograIiie Magbula
Skore 'Pozdrav iz Bosne i Hercegovine¨.
2.000 razglednica iz perioda
austro-ugarske uprave u BiH
Moderatorica Sena Kulenovic. clani-
ca redakciie 'Preporodovog Journala¨.
pozdravila je prisutne istaknuvši kako se
1992. godine vecina gradana odlucila na
ReIerendumu o samoopredielieniu za sa-
mostalnu i neovisnu BiH. Put do samo-
stalnosti bio ie tezek i trnovit. Zamolila ie
prisutne da minutom sutnie i uceniem Fa-
tihe odaiu pocast svim poginulim grada-
nima i braniteliima Bosne i Hercegovine i
Republike Hrvatske.
Predsiednik KDBH 'Preporoda¨. mr.
sc. Senad Nanic. pozdravio ie prisutne.
izrazivsi dobrodoslicu na skromnom obi-
liezavaniu iako vaznog datuma. Posebno
se zahvalio i pozdravio Stiepana Mesica.
bivseg predsiednika RH. Nanic ie nagla-
sio da kniiga 'Pozdrav iz Bosne i Herce-
govine¨ prikazuie IotograIiie kao poviie-
sni dokument koii ie u sponi sa statistic-
kim podacima. popisom stanovnistva u
Bosni i Hercegovini za vriieme austro-
ugarske vladavine.
Stiepan Mesic ie izrazio zadovolistvo
sto moze pozdraviti prisutne u vremenu
evocirania uspomena na ono vriieme ka-
da ie Bosna i Hercegovina proglasila
svoiu samostalnost. Poznato ie koliko ie
ulozeno truda. a kasniie zivota da bi BiH
opstala. U to ie vriieme Mesic bio u Za-
grebu. ali ie bio angaziran i u Predsied-
nistvu Jugoslaviie te mu ie poznato sto se
u to vriieme dogadalo i o cemu se prego-
varalo. Bivsi hrvatski predsiednik ie re-
kao da su snage koje su razarale BiH bile
izuzetno iake. 'Mogli smo napustiti Ju-
goslaviiu cak lakse nego sto su Cesi i
Slovaci napustili Cehoslovacku ier smo
imali Ustav iz 1974. godine koii ie deIi-
nirao Republike kao drzave. Prema tome.
Federaciia koia nakon Tita niie mogla
opstati. trebala ie koristiti ustavne mo-
gucnosti. a to ie da se Republike mogu
izdvoiiti iz Federaciie. Bilo ie moguce
stvoriti iednu KonIederaciiu za vriieme
od tri do cetiri godine. pa vidieti da li no-
vostvoreni konIederalni sustav ima bu-
ducnosti. a ako nema onda ie svaka od
Republika mogla krenuti svoiim putem.
Ali. bez rata. Medutim. vodio sam dosta
razgovora u Predsjedništvu Jugoslavije s
Borom Jovicem koii ie rekao da niih Srbi
u Republici Hrvatskoi ne interesuiu. niih
hrvatski prostor niie interesirao. nego
63° teritoriia Bosne i Hercegovine. Po
niihovom mislieniu. tai prostor ie bio srp-
ski i to srpsko mora ostati¨. rekao ie Me-
sic. koii ie tada srbiianskog clana Pred-
siednistva SFRJ pitao: 'Zasto onda buni-
te Srbe u Hrvatskoi i zasto ih naoruzavate
iz garnizona JNA?¨ Dobiven ie niiecan
odgovor s obrazlozeniem da su to hrvat-
ski gradani. 'Ako smatrate da imate pra-
vo na BiH u tolikom postotku niene teri-
toriie. neka se spor riesava pred Uiedinie-
nim narodima. ali opet bez rata. Medu-
tim. oni su smatrali da pobiednik pise
poviiest da ce tai pobiednik biti rezim
Slobodana Milosevica. Ratovi su zavrsi-
li. granice se nisu miieniale ni iednog mi-
limetra. Ima onih iluzionista koii ios mi-
sle da se Bosna i Hercegovina moze raz-
biti. Ali to su iluziie. Teskoca ima. Hrvat-
ska ie poslala poruku Hrvatima u Bosni i
Hercegovini: Vasa domovina ie Bosna i
Hercegovina. vas glavni grad ie Saraie-
vo. Svoiu politiku kreiraite u Saraievu.`
Takvu poruku ios iz Beograda nismo do-
bili. Predsiednik Srbiie kaze kako su oni
za iedinstvenu i cielovitu BiH. ali u sve-
mu podrzavamo predsiednika entiteta RS
Milorada Dodika. A Dodik kaze kako Sa-
raievo za niega niie glavni grad. da ga ne
zanima iedinstvena i cielovita Bosna i
Hercegovina. Koia ie onda to politika?
Beograd mora poslati poruku sviietu. a i
Srbima u Bosni i Hercegovini da ie niiho-
va domovina BiH. nikakav entitet i da
svoiu politiku kreiraiu u Saraievu. Zato
iluzionisti mogu razmisliati o razbiianiu
Bosne i Hercegovine. Vriieme ce poka-
zati da su bili u pravu oni koji su ginuli za
BiH. bez obzira koiem narodu ili nacio-
nalnoi maniini pripadali. Svi su se oni
borili za BiH koja je u svojoj povijesti bi-
la naitolerantniia zemlia u Europi. Kad ie
Izabela istierala Zidove iz Spaniolske.
dobili su utociste u BiH. s pravom da mo-
gu kupovati nekretnine. To im u Europi
niie nitko osigurao. Ta i takva Bosna i
Hercegovina ie upravo u ovoi kniizi. U
monograIiii se nalaze razglednice i mo-
zemo reci kako se ne radi ni o cemu po-
sebnom. Ali ie ona tako sklopliena da
vidite iedan Iilm. Iilm o BiH. Svaka ta
razglednica ie iedna prica. dielic poviie-
sti. Ali se u nioi vidi kakav ie zivot bio u
gradovima i selima. u razlicitim kategori-
iama stanovnistva. Kolorit nosnii. povi-
iest iedne zemlie. iednog naroda se re-
Ilektira kroz ovu kniigu¨. rekao ie Stie-
pan Mesic. Izrazio ie zadovolistvo sto ie
kniiga 'Pozdrav iz Bosne i Hercegovine¨
ugledala svietlo dana. upravo zbog toga
sto se potvrduie kako ie BiH prekrasna
zemlia. kao i nieni liudi. Zakliucio ie da
postoie svi razlozi da Bosna i Hercegovi-
na opstane.
Nakon Mesicevog izlagania modera-
tor Sena Kulenovic ie konstatirala da niie
bas uobicaieno da se na Dan drzavnosti
BiH bavimo promoviraniem iedne knii-
ge. Pred nama ie nesvakidasnia kniiga
'Pozdrav iz Bosne i Hercegovine¨. kniiga
u koioi ie Magbul Skoro. kolekcionar i
politolog. pretocio svu svoiu liubav pre-
ma Bosni i Hercegovini. U kniizi ie pri-
Xv|. 8osnjacke rljecl u Hrvatskoj: predstav|janje monogra|lje ¨Pozdrav lz 8osne l Hercegovlne" Magbu|a Skore
||oooto 3|H |·oz s|||o | ·||oc|
Magbul Škoro
J
O
U
R
N
A
L
5
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
kazano 2.000 razglednica iz perioda au-
stro-ugarske uprave u Bosni i Hercegovi-
ni od 1878.-1918. godine. Ono sto ie za-
nimliivo u ovoi prici ie to da slikovni
materiial prati materiial popisa stanovnis-
tva iz davne 1879. godine.
Po|ltlcka prlca o 8lH kroz
razglednice
ProI. dr. Besim Spahic s Fakulteta po-
litickih nauka u Saraievu pozdravio ie
prisutne i istaknuo kako ie kniiga 'Po-
zdrav iz Bosne i Hercegovine¨ nastala na
materiialu razglednica. Razglednica ie
Iiksna slika uhvacena u vremenu i prosto-
ru koia ima svoiu semiolosku. konotativ-
nu. ali i leksikolosku. Iilateliisku i druge
poruke. 'Ove razglednice govore o Bosni
kao drzavi koia ie nastala ios priie turske
uprave. Razglednica ima demograIska.
etnoloska obiliezia pa i sliku ekonomiie.
prikazuie trgovista. Vidimo pecat drzave.
Austro-Ugarska ie bila uredena zemlia i u
okviru te drzave Bosna i Hercegovina ie
imala svoiu zastavu. himnu. grb. Danas
imamo situaciiu da svatko ima svoiu za-
stavu. himnu itd. Mi smo se unutar Bosne
i Hercegovine dogovorili. ali onda se do-
godi da neko izvana ili diielovi populaci-
ie u BiH nastoie kreirati politicku i drus-
tvenu situaciiu na ciielom nienom terito-
riiu kako niima odgovara. Nikako se mo-
zaik ne moze sagledati bez svake kocki-
ce. Ciielu sumu ne mozemo vidieti ako
gledamo samo svoie drvo. Austrougari su
u Bosni i Hercegovini postovali sve ono
sto ie bilo priie niih. Naigore sto se doga-
da u ex-iugoslavenskim zemliama ie to
da sto se poistoviecuie viersko i nacional-
no. pa se stavlia znak iednakosti u odre-
deniu Srbina-pravoslavca. Hrvata-katoli-
ka. Bosniaka. muhamedanca-islama. Ne
moze biti npr. Muhamedanac iednako
Hrvat itd. Nasa se drzava zove Bosna i
Hercegovina koia ie u svoioi poviiesti u
nekim razdobliima bila tolerantniia u od-
nosu na druge zemlie u okruzeniu. pa i
sire. sto se potvrduie kod poiedinih npr.
hrvatskih poviesnicara¨. naglasio ie Spa-
hic. Rekao ie da IotograIiie iz ove kniige
govore o zivotu u BiH. na nioi se pisu po-
ruke. od obicnih liudi. pogotovo od au-
stro-ugarskih duznosnika koii pisu o au-
tohtonosti Bosne na niemackom. ceskom.
poliskom i drugim iezicima. I u turskom
vremenu Bosna ie imala svoiu samostal-
nost. Ovo ie kniiga koia nam daie Iakto-
graIiiu koia ie baza za novo proucavanie.
Spahic se zapitao koia ie razlika izmedu
Bosanca i Hercegovca? 'Danas postoie
odredene intenciie da se Hercegovina na-
pravi superiorniiom u odnosu na Bosnu.
Sta su Hercegovci? Hercegovci su Hrvati
katolici. Srbi pravoslavni i Bosniaci mu-
slimani i ostali. Bosanci su isto to. Naive-
ci problem su ti ostali. Niih ie od 500.000
do 700.000 po podacima Europske uniie.
Te liude niko ne predstavlia. Cuie se ka-
ko su to liudi vecinom iz bosniackog kor-
pusa. kopilad iz miiesanih brakova. Pa to
ie katastroIa. Bosanci za razliku od Her-
cegovaca su Hrvati katolici. Bosniaci
muslimani. Srbi pravoslavni i ostali. U
cemu ie onda razlika? Ako se gradi kultu-
ra onda ie to iedinstvo. cielina. Mental-
nost danasniih Bosanaca i hercegovaca ie
podiieliena. Glumim kvazi Hrvata. a zi-
vim u Bosni i imam sve kulturne i druge
slicnosti s drugima u Bosni i Hercegovi-
ni. vise nego sa Hrvatima iz npr. Zagoria.
U Vrapcicima. kilometar od Mostara. vi-
iori se zastava Hrvatske. Iazem sam sebe
da zivim u Hrvatskoi. a onda tamo dalie
pet sest zastava Saudiiske Arabiie. Srbi
takoder cekaiu sta ce im se o nasem zivo-
tu u Bosni i Hercegovini reci iz nekog
kabineta u Beogradu. A ia glumim i kvazi
Arapa. Pa haimo onda sve pretvoriti u pi-
iesak. isusiti naiveci vodni sliv u Europi
da mogu doci deve. To su osiecaii su-
biektiviteta. ali ie Bosni i Hercegovini
postoiala kao drzavotvorna instituciia ios
u Sredniem viieku. Narodi u Bosni i Her-
cegovini su istih koriiena. Danas imamo
Jovana Filipovica. Antu Filipovica i Mu-
hameda Filipovica. To su tri naroda. tri
razlicite naciie koie govore tri razlicita
iezika. Analogiia bi bila da se Hrvatska
zove Hrvatska i Slavoniia ima Republiku
Dalmaciiu i ima trodomno predsiednis-
tvo. A Hrvati iz Zagoria. Dalmaciie ili
Slavoniie imaiu deset puta razlicitiie
mentalitete nego Jovo. Ante ili Muhamed
iz Bosne i Hercegovine. Ili da se Srbiia
zove Srbiia i Sumadiia. koia ima Repu-
bliku Voivodinu i ima trodomno Pred-
siednistvo. Ovai Srbin. npr. iz Sumadiie.
nema veze sa Srbinom iz Pokuplia ili Jo-
vom iz Bosne i Hercegovine. Razdvaia-
nie sigurno niie interes naroda koii zive u
Bosni i Hercegovini. ali su nam tako
skrojili i treba se dalje boriti da se te ra-
zlike prevazidu. Ali ie naiveci apsurd da
se treba Bosancima pokazivati i dokazi-
vati da Bosna i Hercegovina postoii ios
od Kulina bana. Ciii ie interes da u po-
drucia Posavine. koia su bila hrvatska.
vise ni ptice ne dolaze?¨. zakliucio ie
proI. dr. Besim Spahic.
ProI. dr. Ira Iuka Markesic pozdravio
je prisutne koji su došli na susret povo-
dom prezentaciie iedne odlicne kniige. a
isto tako i u povodu praznika Bosne i
Hercegovine kada slavimo pocetke samo-
stalnosti i suvereniteta nase drzave. Za
kniigu 'Pozdrav iz Bosne i Hercegovine¨
Markesic ie rekao da ie to kniiga koia go-
vori o liepoti Bosne i Hercegovine. izra-
zenom kroz dviie vrste govora: slikov-
nom i govorom riieci. ProI. Markesic ie
citirao Iranievca Iasica iz 18. stolieca
koii ie o liepoti Bosne zapisao: 'Kako
prikazati liepotu gradova i gradica smie-
stenih uz riieke i potoke. izvore zivih vo-
da. pasniaka u dolinama. proplanaka i
sarenih livada. Bosna posieduie sve za
priiatan liudski zivot. a obiluie svim onim
cime se moze napuniti vladarska blagai-
na.¨ Markesic ie naglasio da kniiga govo-
ri i o politici u Bosni i Hercegovini i to u
periodu austro-ugarske vlasti. 'Ova knii-
ga ie i politicka. Ona govori i politickim
iezikom. To ie period od cetrdeset godina
Austro-ugarske Monarhiie. Bosna i Her-
cegovina ie u okviru Monarhiie bila cor-
pus separatum. odvoieno tiielo. odvoieni
dio. Smatralo se da ce Bosna i Hercegovi-
na postati treca iedinica Monarhiie. Bo-
sna ima dosta poviiesnih perioda. Mozda
ie naiznacainiie govoriti o sest poviiesnih
perioda u BiH kao šest krugova u drvetu
po koiima se odreduie niegova starost.
Prvi krug predstavlja predhistorijsko vri-
ieme Bosne i Hercegovine koie traie do
pocetka grcko-rimskog razdoblia 50-ih
godina. kad su Rimliani osvoiili ilirske
kraieve i pokorili ilirskog voivodu Batu.
Grcko-rimsko razdoblie traie do srednio-
viekovnog bosanskog kralievstva. To
razdoblie pocinie oko 10. stolieca i traie
preko turskog osvaiania 1463. sve do au-
strougarskog perioda 1878. godine. Tai
period ie u Bosni i Hercegovini ostavio
poseban bilieg. Zadnii krug bi bio Bosna
i Hercegovina u okviru iuznoslavenskih
zemalia. u sklopu dviiu bivsih Jugoslavi-
ia. Danas ie u pitaniu sedmi krug koii ce.
ako Bog da. rasti i razviiati se. S obzirom
da sam povezan s Bibliiom. u Bibliii ie
broi sedam sretni broi. nadamo se da ce
biti i blagoslovlien za Bosnu i Hercegovi-
nu¨. zakliucio ie proI. dr. Ira Iuka Mar-
kesic. ‰
Aika Tiro Srebrenikovic
J
O
U
R
N
A
L
6
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U Islamskom centu u Zagrebu. u sklo-
pu redovne Islamske tribine cetvrtkom
'Dr. Suleiman Masovic¨. 3. ozuika 2011.
godine KDBH 'Preporod¨ i Medzlis
Islamske zaiednice Zagreb zaiednicki su
organizirali promociiu kniige mr. sc. Mir-
ze eI. Mesica 'Islam iznutra¨. Kniigu su.
pored autora. predstavili muItiia Sevko
eI. Omerbasic. predsiednik Mesihata
Islamske zaiednice u Hrvatskoi. mr. sc.
Senad Nanic. predsiednik KDBH 'Prepo-
rod¨ i Ervin Jahic. piesnik. urednik u iz-
davackoi kuci 'V.B.Z.¨ i glavni urednik
casopisa 'Poeziia¨. Moderator tribine bi-
la ie muallima Iamiia Alili. Nakladnik
kniige 'Islam iznutra¨ ie KDBH 'Prepo-
rod¨. a tiskana ie pocetkom 2011. godine.
Mirza eI. Mesic (Celic. BiH. 1976.) za-
vrsio ie osnovnu skolu u rodnom gradu. a
1996. godine Zagrebacku medresu 'Dr.
Ahmed Smailovic¨. Od 2000. godine radi
kao imam i muallim u Islamskom centru
Zagreb. 2001. godine diplomirao ie na Fa-
kultetu islamskih nauka u Saraievu. a od
2002. do 2009. godine radio ie kao preda-
vac teIsira i poviiesti islama na Zagrebackoi
medresi. Na Fakultetu politickih znanosti
Sveucilista u Zagrebu 2009. godine magi-
strirao ie medunarodne odnose (odnosi
SAD i Saudiiske Arabiie). Jedan ie od po-
kretaca i urednika 'Biltena¨ Medzlisa
Islamske zaiednice u Zagrebu. Pokretac ie i
voditeli tribine 'Vecer Kur'ana i dzemata¨.
urednik i voditeli Islamske tribine cetvrt-
kom 'Dr. Suleiman Masovic¨ i Omladin-
ske tribine u Omladinskom klubu muslima-
na pri Islamskom centru Zagreb. Sudielo-
vao ie na vise medunarodnih okruglih stolo-
va i simpoziia o diialogu i suradnii medu
pripadnicima razlicitih viera u Hrvatskoi.
Bosni i Hercegovini. Austriii. SAD i Male-
ziii. Clan ie Glavnog odbora KDBH 'Pre-
porod¨ i Glavnog odbora Udruge za vierske
slobode u Hrvatskoi. Obiavio ie vise radova
u razlicitim publikaciiama. Od ruina 2007.
godine clan ie redakciie 'Preporodovog
Journala¨. miesecnika KDBH 'Preporod¨.
u koiem obiavliuie tekstove u kolumni pod
nazivom 'Zivieti islam¨.
Kniiga 'Islam iznutra¨ u naivecoi
mieri sadrzi tekstove koie ie mr. sc. Mirza
eI. Mesic u posliednie dviie godine obiav-
liivao u 'Preporodovom Journalu¨. Tek-
stovi su pisani s namierom da se sira cita-
lacka publika. priie svega nemuslimani.
upoznaiu s temelinim uceniima islama i
islamskim stavovima o nekim vaznim
preokupaciiama suvremenog covieka.
Znacajan doprlnos a|lrmacljl l
razumljevanju ls|ama
MuItiia Sevko eI. Omerbasic ie uvod-
no rekao da ie s naslovom kniige autor.
pored ostalog. vieroiatno zelio potaci i ra-
spravu kako Islamska zaiednica u Hrvat-
skoi dozivliava i prakticira svoiu vieru.
Sve sto ie autor napisao u kniizi na neki
nacin ie rezultat niegovih aktivnosti i prak-
se na tribinama i rada s omladinom. Omer-
basic smatra da bi se Mirza Mesic. sudeci
po magistarskoi temi. ali i nekim niegovim
drugim tekstovima. mogao zaiedno s Tari-
kom Kulenovicem svrstati u teoreticare
politickog islama. Zbog smisla za takvu
vrstu islama. autor ie predstavliao Islam-
sku zaiednicu Hrvatske na mnogim skupo-
vima u Americi i Europi. 'Pored ostalih.
postavlia se pitanie koliko ova kniiga mo-
ze dopriniieti aIirmaciii islama u hrvatskoi
sredini i okruzeniu u koiem mi zivimo.
Islam sve cesce postaie interesantnom te-
mom politicara. teologa. pravnika ovdie
kod nas. a u Europi pogotovo. gdie ga pri-
kazuiu u negativnom smislu. Nama musli-
manima biti ce sve vise potrebni kadrovi
koii ce sa politickog i znanstvenog staiali-
sta tumaciti i predstavliati islam. Do priie
20-ak godina Islamska zaiednica u Hrvat-
skoi imala ie tek nekoliko dobrih imama
koii su islam tumacili uskom krugu liudi.
ti. onima koii su dolazili u Islamske zaied-
nice i mesdzide. Izlazak ove kniige u iav-
nost prilika ie da se pozabavimo i nasim
medumuslimanskim odnosima i koliko
Islamska zaiednica moze biti vezivno tki-
vo u smislu iedinstva i sloge. cisto vierske.
teoloske. Nema sumnie da ioi ie to iedna
od prvih i naiznacainiiih zadaca. Broi cla-
nova Islamske zaiednice u posliedniih 15
godina naglo se povecao. i to ne samo po
broiu. nego i po kvaliteti. Prema nekim na-
sim istrazivaniima oko 60° mladih clano-
va Islamske zaiednice posieduiu visokos-
kolsko obrazovanie. a stariiih oko 20°.
Oni na islam drugaciie gledaiu i od Islam-
ske zaiednice ocekuiu vise i kvalitetniie
nego sto ie to bilo do sada. Zato ova kniiga
Mirze eI. Mesica moze dobrim diielom za-
dovoliiti i niihova ocekivania¨. rekao ie
muItiia Omerbasic. Istaknuo ie autorovu
sklonost teIsiru drustvenog znacenia. teIsi-
ru Kur'ana koia ga ie ucinila vrlo slusanim
predavacem. narocito kod mladih. Mesic
je svoj dar toj znanosti iskazao i u ovoj
kniizi. pa ie zbog toga zanimliiva i prepo-
rucliiva za sve nas. Od niega se u nared-
nom periodu ocekuie da bude tumac isla-
ma kako u krugu clanova Islamske zaied-
nice. tako i u siroi drustvenoi zaiednici.
Mr. sc. Senad Nanic. predsiednik
KDBH 'Preporod¨. rekao ie da ie mr. sc.
Mirza eI. Mesic clan Glavnog odbora 'Pre-
poroda¨. koii ie svoiim radom u Drustvu
ostvario bitnu poveznicu sa Islamskom za-
iednicu u smislu ne samo prisutnosti. nego i
pisania u miesecniku 'Preporodov Jour-
nal¨. Nanic ie naglasio da ie. s obzirom na
karakter i sirinu citalacke publike 'Journa-
la¨. Mesicev nacin otvarania odredenih pi-
tania iz islama u nekom diielu i aspektu
misionarski. U Drustvu su na niegov rad
zadovolini i ponosni. te ie s radoscu podrza-
na ideja da se od dijela tekstova koji su
obiavlieni u 'Preporodovom Journalu¨. ali i
onih koii cekaiu na obiavliivanie. napravi
kniiga 'Islam iznutra¨. 'Sama zivost i kva-
liteta niegovog pisania vidliiva ie vec iz
odabira naslova. Sviestan ie broinih predra-
suda koiima smo izlozeni. pa onda nastoii
dovesti u neku paradoksalnu poziciiu kako
bi naglasio neodrzivost uobicaiene para-
doksalne stereotipe. pa tako. recimo. govori
Predstav|janje knjlge mr. sc. Mlrze e|. Meslca ¨|s|am lznutra" u Zagrebu l Slsku
Vjerodostojna slika islama
Promocija “Islama iznutra” u
Islamskom centru u Zagrebu
J
O
U
R
N
A
L
7
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
o islamu kao naistariioi i naimladoi religiii.
o Poslaniku kao o obnoviteliu. a ne uteme-
liiteliu viere. To su stvari koie su opcenito
malo poznate. suprotne percepciii liudi koii
nisu upoznati sa islamom. Upravo kroz ove
interesantne paradokse autor napada tu ste-
reotipnu percepciiu. Mislim da ie kniiga
vec prema naslovu atraktivna za citanie.
Sliedeci paradoks koii Mirza istice ie ter-
min koii se zove dzihad - sveti mir. dakle ne
sveti rat. gdie naglasava iednu groznu zlou-
potrebu termina dzihad od strane kako mili-
taristicki nastroienih tzv. muslimana. ali i
percepciie zapadnih mediia. mediiskog. po-
litickog i voinog establismenta koii sviesno
zloupotrebliavaiuci prevode tu riiec. Iako se
ta riiec puno bolie moze prevesti ako se pre-
vodi kao sveti mir. a ne rat. Zatim. kada ie u
pitaniu polozai zene. niena poziciia odiie-
vania ie odredena tako da bi bila slobodna.
da bi bila oslobodena¨. rekao ie Nanic. Re-
kao ie da u iednom tekstu Mesic govori i o
muslimanima i krscanima Europe. pitaniu
sekularizaciie odvaianiu drzave od vier-
ske instituciie. a ne drzave od viere. odno-
sno temelinih vierskih vriiednosti. Autor u
napomeni u uvodu naglasava da ne zeli od-
voiiti islam od neislamske prakse muslima-
na. Iz vlastitog iskustva zna da su islamske
vriiednosti i ideali iedna tema. dok ie islam-
ska praksa nesto bitno drugaciie. Nanic ie
rekao da ie praksa nekad puno blize idealu.
nekad puno dalie. ali svakako nesto o cemu
se treba imati sviiest i sto povecava kriticku
sviiest samih muslimana kako prema sebi.
tako i sviietu oko sebe. Npr. da se ne prihva-
caiu nekriticki neke drustvene poiave zato
sto ih provode muslimani. iako sa islamom
nemaiu veze. kao sto ie nosenie burke. po-
krivanie lica zena. sto ie potpuno neislam-
ska praksa. antiislamska vriiednost. Pokri-
vanie lica osobe niie islamski cin. ier ie
identitet osobe nesto sto ie temelina vriied-
nost u islamu. 'U temi 'Islam naistariia i
naimlada monoteisticka viera' Mesic govori
o predrasudi o islamu kao zadrtom sustavu
vriiednosti koii ugrozava svietski sveti mir i
o tome sto bi dzihad trebao biti. Postoie i
drugi elementi koii su vazni za naglasiti kod
politickih temelinih vriiednosti islama. kao
sto ie npr. zabrana prisile u vierovaniu. koii
interpretira kao temelini interrepublikanski
i interkulturalni karakter islama. Tai ele-
ment nareduie muslimanima da prihvacaiu
druge kulturne cinienice. Medinska povelia
ili Medinski ustav ie nesto sto se zaobilazi.
a vrlo ie vazno u poviiesti. To bi se trebalo
smatrati vrhom Republike. gdie su se sve
zaiednice dogovorile da ce postovati Ustav.
ukliucuiuci i vladara. Vladar niie zakonoda-
vac. to ie poziciia Poslanika u Medini. Sve
zaiednice sudieluiu u tome kao korisnici tog
Ustavnoga akta¨. rekao ie mr. Nanic. U za-
kliucnom diielu govora predsiednik KDBH
'Preporod¨ podsietio ie i na druge teme
obradene u kniizi: islamska ucenia. Bozii
poslanici i Ibrahimov a.s./Abrahamov mo-
noteizam. teme za sto ie vrlo lako postici
suglasie. U metaIizickom smislu i suglasiu
svih viera ie na iako visokom stupniu i ra-
zlike su deIinitivno preuvelicane u odnosu
na slicnosti. Mesic tako analizira poziciiu
Sudnieg dana. Raia. Pakla. gdie ie suglasie
na naivisem nivou. a to se cesto prikriva.
Autor govori i o periodima interakciie i
konIrontaciie islamskoga i krscanskoga svi-
ieta. te upucuie iasan i otvoren poziv na su-
radniu. U 'Islamu iznutra¨ nalaze se i zani-
mliive ociene suvremenih kretania u islam-
skom sviietu. uz zgodan pregled reIormi-
stickih pokreta. Kada govori o uzrocima
nestabilnosti i podiela u sviietu. za autora su
to nepravda. siromastvo i besperspektiv-
nost. a ne viera. U tome se svi mozemo slo-
ziti. narocito u ova teska vremena urusava-
nia postoieceg sustava.
Ervin Jahic ie rekao da ie suvremeni
sviiet. toboze. podiielien na dva zaracena.
'mrziteliska kraka'. te da neki smatraiu da
se radi o sukobu civilizaciia. 'Arhitekti zla.
liudi i centri moci. zele zloupotriiebiti re-
surse nade koii se nalaze u vieri. Kniigu
'Islam iznutra' napisao ie teolog i. iako se
radi o islamu iznutra. islamu interiiera - ier
poznaiemo i eksteriierni kniiga priie sve-
ga u sebi ima pedagosku. didakticku i po-
ucnu motivaciiu. Sazdana ie od toga da
kaze kakav ie kanon. kakav ie konvencio-
nalni prostor. kako stoii s tradiciiom. To su
veliki procesi koii sazimaiu one tragove i
pisana vrela. ali i obicainu ortoprakticnu
razonodu. Potekla ie iz potrebe da se kaze
nesto o islamu mimo biesomucne. zivcane
i histericne price o priietecem. o drugom.
Niie posriiedi sukob civilizaciia. Naime.
paralelno s ovom kniigom izlazi kniiga 'Kr-
scani i muslimani'. koia govori o plemeni-
tom. zivotnom saveznistvu. Zivot ie tierao
razlicite narode i kulture da uviru iedni i
druge. Niie poviiest ovog sviieta samo po-
viiest konIrontaciie. Postoii mnogo razloga
da ovai sviiet na obicnoi zivotnoi razini vi-
dimo kao sviiet duhovnog bratstva. Nemo-
guce ie podiieliti sviiet na dva pola zlo i
dobro koiim ie bivsi americki predsied-
nik baratao i sluzio se oskudnom akadem-
skom zaiednicom. koia ie nastoiala teorii-
ski razraditi ono cime se moramo obracu-
nati. Mirzina kniiga ie dragociena ier ie
malo takvih diela u vremenu kada ie raspi-
sana utrka tko ce vise krivotvoriti islam. Tu
nema pomoci. osim ispravliania nepravde
kniigom. IslamoIobiia treba biti u istoi ra-
zini sa antisemetizmom. Ako nam ie ovai
sviiet za onoga sviieta. ako smo poslani da
siiemo dobro. a ne smutniu i nered. ako
smo napravlieni po priblizno istim princi-
pima. Nema potrebe da itko od nas ima po-
trebu nadmoci¨. rekao ie Jahic. naglasivsi
da ie kniiga napisana kako bi poducila ka-
ko muslimane. tako i nemuslimane. Poce-
sto smo ideoloskom obradom za iednod-
nevne nakaradne potrebe dnevne politike
dozivieli redukciiu. ispadanie iz smisla.
Danas ie malo kniiga koie hoce zaviriti u
iedan sustav kakav ie religiiski islam. bez
reducirania i manipulirania smislom.
Manika nam kniiga koie su na tom tragu.
koie poput 'Islama iznutra¨. daiu vierodo-
stoinu sliku islama. 'Mirza pokazuie ele-
mente eseiistickog. analitickog mislienia.
ne boii se uci u prostore koii su 'skliski'.
koii ne odgovaraiu diktatu pozelinog i koii
samo na neki nacin polimerizira ieItinom
apolgetikom islama. gdie islam pokazuie
zube i priieti. Ono sto ova kniiga ima u se-
bi. ne samo kao potenciial. ne samo kao
izvedena stvar gdie se ne nudi samo emoti-
van stav. ie cinienica da Mirza zivi i podu-
cava vieru. Kao vieruiuci subiekt on zapra-
vo niie sklon samo tepaniu islamu. nego ce
uci u vrlo dvoibene slike stania islama. On
ce se usuditi pitati o polozai zene u islamu
i pritom reci ce islam stiti zenu. ali ne i mu-
slimani. On ulazi u obicaine norme u mno-
gim tzv. islamskim zemliama. gdie ie na-
rodnosna tradiciia potrgala seriiat. Nisu
muslimani ni posve nevini ier su poimovi
dzihada. politickog islama. obespravliene
zene i talibanizaciie izasli iz tog geopolitic-
kog prostora. iz te emocionalne geograIiie
sviieta. Niih se moze polimerizirati. Islam-
ski sviiet ima velike probleme sa svoiim
skabim rezimima koii nemaiu nikakve ve-
ze za islamom. Islam ie zaista religiia mira.
J
O
U
R
N
A
L
8
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Islam ie regulirao sve aspekte liudskog ziv-
lienia¨. rekao ie Ervin Jahic. Zakliucio ie
da ie Mirza eI. Mesic coviek koii ostavlia
trag. koii neumorno artikulira i podize inte-
lektualno liestvicu Islamske zaiednice. Te-
me u kniizi su ovovremene. a ne muzeiske.
izabrane tako da nas ne ostavljaju ravno-
dusnima. Mirzin islam iznutra. ako takav
postoii. niie katalog liiepih i liupkih zelia.
neproblematicnih i nediskutabilnih. Autor
ce obiasniti problematicna pitania i zadrza-
ti pravo na vlastitost.
Promoclja u Slsku
Druga promociia kniige 'Islam iznu-
tra¨ odrzana ie 25. ozuika 2011. u Sisku.
u Narodnoi kniiznici i citaonici Odiel
Caprag. u organizaciii Medzlisa Islamske
zaiednice Sisak i KDBH 'Preporod¨.
Kniigu su. pored autora mr. sc. Mirze eI.
Mesica. predstavili mr. sc. Senad Nanic i
doc. dr. Aziz eI. Hasanovic. pomocnik
predsiednika Mesihata Islamske zaiedni-
ce u Hrvatskoi i zamienik zagrebackog
muItiie. Moderator predstavliania bio ie
Alem eI. Crnkic. glavni imam sisacki. U
narednom periodu predstavliania kniige
'Islam iznutra¨ planirana su u Riieci i Ce-
licu (BiH). rodnom gradu Mirze Mesica.
Doc. dr. Aziz eI. Hasanovic ie uvodno
rekao da se ovakvo dielo moze gledati s tri
aspekta: prvo se promatra autor. zatim na-
ziv diela i trece struktura diela. 'Iz autor
diela 'Islam iznutra' izvire teoloska misao
oblikovana znanstvenom reputaciiom koia
priblizava samo dielo svim citateliima. ka-
ko onima koii su muslimani i koii su done-
kle nesto inIormirani o islamu. tako i oni-
ma koii nisu u islamu. a zele da budu u
naimaniu ruku inIormirani o tomu sto to
islam iest. Od tuda ie znacai ove kniige ve-
ci ier ga svoiim svakodnevnim zivlieniem.
svoiom svakodnevnom praksom. svoiom
svakodnevnom stvarnoscu kroz islam
oblikuie. Iormulira i deIinira osoba iznu-
tra. osoba koia zivi i osoba koia sviedoci
islam. Osoba koia se u svom vierskom i
proIesionalnom obliku zrtvuie za islam¨.
rekao ie Hasanovic. U Europi ie problem
sto se islam zeli deIinirati izvana. pri cemu
se zelo nametnuti iedna deIiniciia koia ap-
solutno ne stoii. zeli se deIinirati islam
onakvim kakav on niie. Hasanovic ie pod-
sietio da ie od 2001. godine napisano vise
od 10.000 naslova o islamu. a od tog broia
ie samo 15 ili 20 diela ciii su autori musli-
mani. Dakle. sve su uglavnom autori ne-
muslimani. koii tendenciozno i s predrasu-
dama pisu o islamu. Zato ova kniiga zaslu-
zuie nasu pozornosti. ali i stoga ier o isla-
mu pise netko tko islam svakodnevno zivi
i sviedoci. I sam naziv upucuie na potrebu
da se zaviri. proviri ispod korica u kniigu i
vidi sto to islam ieste iznutra s aspekta ied-
noga viernika muslimana. u ovom slucaiu
imama. koii moze posluziti kao paradigma
u prostoru gdie danas zivimo i radimo.
U nastavku izlagania doc. dr. Aziz eI.
Hasanovic osvrnuo se drugi problem s
islamom izvana. na poiam euro islam. ko-
ii ie sve vise u upotrebi na europskim pro-
storima. 'Je li to onai islam po koiem se
moze ne klaniati. ne postiti. ne izvrsavati
niti iedan od islamskih i imanskih sartova
ili nesto drugo. Koia se to ios viera i koioi
se to ios vieri spocitava euro: imamo li
igdie euro protestantizam. euro katolican-
stvo. euro pravoslavstvo? Ne. Od kuda
sada samo euro islam? To ie iedno od pi-
tania koie ie nas autor deIinirao u prvom
poglavliu kniige. Iznova ie deIinirao sto
ieste islam ieste. utemelien na seriiatsko
- pravnim normama ili izvorima. U kniizi
je vidljivo i razvidno da se autor usudio i
upustio odgovarati na naicesca pitania
koia se danas postavliaiu pred imame.
pred muslimane opcenito. Uglavnom su
to konstantna pitania: pitanie dzihada. po-
litike u islamu. zene u islamu. odnosa
prema politici. politike prema vieri itd.
Autor bez ikakvog ustrucavania pokusa-
va zamieniti teze. Onima koii kazu da ie
dzihad sveti rat. on kaze ne: vi ste to nesto
pobrkali. dzihad ie sveti mir. sto kur'anski
i ieste. Mi mozemo o iezickom deIinira-
niu islama pricati dane i godine. ali sta ie
cili toga. Cili ie osigurati stalni. vieciti i
sveti mir¨. rekao ie Hasanovic.
Istaknuo ie Mesicevo problematizira-
nie islama kao monoteisticke viere. koii
niie zadnia viera. nego dolazi na kraiu niza
Nebeskog obiavliivania i onoga sto ie rezi-
me svih Nebeskih obiava. Ideia tewhida.
monoteizma. predstavlia pocetak i krai
Nebeskih obiava. Ona ie sazeta u
kur'anskom aietu u kome se kaze da ie ono
sto ie obiavlienu Muhammedu a.s bilo
obiavlieno i svima priie. Mesic ispravno
zakliucuie. a neki mu zamieraiu takvu
konstataciiu. da ie islam uiedno i naistariia
i naimlada viera. 'Kada govori o pitaniu
zena u islamu. on pokusava napraviti para-
lelu zene suvremenog Zapada i zene u isla-
mu. I govori: 'Pobrkali ste loncice.' Zena ie
suvremena. zena ie ponos. zena ie zastice-
na u Kur'anu. zena ie podignuta na naiveci
piiedestal postivania i uvazavania. Onai
tko govori o zeni drugaciie. ne poznaie
pravila islama. Mesic istovremeno za Eu-
ropu i nase podneblie nudi sintezu nuznog
iudeo-krscansko-islamskoga iedinstva i
moralnih vriiednosti. koii mogu sacuvati
danasniu Europu i sviiet od svih moralnih
recesiia u koiima ie danas drustvo. Autor
na vise miesta poziva na zivlienie islam. a
ne pricanie islama. Zivieti za islam. a ne
od islama¨. rekao ie Hasanovic.
Naglasio ie da ie Islamska zaiednica u
Hrvatskoj ponosna jer je kroz vlastite in-
stituciie dosla do ovako kvalitetnih ka-
drova. koii postavliaiu nove standarde
unutar Zaiednice. Kniiga 'Islam iznutra¨.
ciii ie prihod od prodaie vakuI namiienien
za izgradniu Islamskih centara u Riieci i
Iiubliani. treba ponukati i druge imame
da krenu autorovim putem. 'KDBH 'Pre-
porod' kao izdavacu ova kniiga ie dodat-
na reIerenca. ier se viera i kultura prozi-
maiu. one su neodvoiive. 'Preporod' kao
izdavac pokazuie i svoiu otvorenost za
suradniu. pri cemu se vidi kako dobra
knjiga i dobar projekt lako nailaze na
plodno tlo. Na kraiu zelim reci da postoie
dviie stvari u koiima nema zavidnosti:
otac se uviiek raduie da niegov sin bude
bolii od niega i pravi uciteli koii zeli da
niegov ucenik bude bolii od niega¨. za-
kliucio ie doc. dr. Aziz eI. Hasanovic. ko-
ii ie bio uciteli Mirzi Mesicu u Zagrebac-
koi medresi 'Dr. Ahmed Smailovic¨. ‰
Ismet Isakovic
Promocija u Sisku
(slifeva. Senad Nanic. Aziz ef. Hasanovic. Mirza ef. Mesic i Alem ef. Crnkic)
J
O
U
R
N
A
L
9
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U okviru tradicionalne maniIestaciie
XVI. Bosniacke riieci u Hrvatskoi.
KDBH 'Preporod¨ ie 12. ozuika 2011. u
prostoru Matice Hrvatske u Zagrebu odr-
zao promociiu dvotomnog enciklopedii-
skog 'Riecnika bosanskog iezika¨. Pored
autora. proI. dr. Dzevada Jahica. o kniizi
su govorili akademik proI. dr. Muhamed
Filipovic. proI. dr. Ivo Pranikovic. proI.
dr. Remziia HadzieIendic Paric. dr. sc.
Ibrahim Pasic i proI. dr. Senadin Iavic.
Projekt vazan za ocuvanje
bosnjackog duba l blca
Predsiednik KDBH 'Preporod¨ i mo-
derator tribine mr. sc. Senad Nanic uka-
zao ie na problem iezicne asimilaciie koia
ie naivise izrazena na sceni izvan Bosne i
Hercegovine. Za tri iezika sredisnieg iuz-
noslavenskog prostora vrlo cesto se moze
cuti kako su presrodni te da ie u pitaniu
iedan iezik. Ali koliko god oni bili slicni.
medusobno se i razlikuiu. Ovo ie vrlo va-
zan proiekt koiemu ie bio zacetnik Esad
Seiteriia. Prva dva toma Riecnika su izas-
la u izdaniu 'Bosniacke asociiaciie 33¨ i
Bosniacke zaiednice kulture 'Preporod¨
iz Saraieva.
Akademik Muhamed Filipovic ie
konstatirao kako ie bosniacki narod imao
nesretnu historiiu. ali se pita da li ie bilo
koii drugi narod imao sretnu historiiu.
'Mozemo se takmiciti u tome ciia ie hi-
storiia bila nesretniia. 135 godina nema-
mo prava na svoi identitet. ni na iezik.
zemliu. drzavu. Pocetkom 19. viieka niie
nas Evropa podrzala. kao sto ie podrzala
druge narode zato sto smo bili vodeca
ekonomska. politicka. intelektualna. mo-
ralna i voina snaga. Ona snaga koia ie 200
godina. bez vece i snazniie potpore
Osmanskog carstva. branila bosanske
granice. Berlinskim kongresom tri velike
sile su se slozile da ne podrze bilo kakvu
Iormalnu nezavisnost Bosne i Hercegovi-
ne. 1906. godine zabraniena ie upotreba
nacionalnog imana Bosniak i naziva bo-
sanski iezik. Bosniaci od tog perioda ne-
maiu pravo na identitet. Smatrani smo
neoprediielienima. Veci dio Bosniaka se
opredieliivao kao Hrvati ili Srbi. 1971.
godine su nas priznali pod vierskim ime-
nom Muslimani. sto nas ie stigmatiziralo
i eksponiralo prema antimuslimanskom
raspolozeniu u Evropi i sviietu. zbog pa-
lestinskog pitania. Rezultat ie oko
140.000 mrtvih Bosniaka u proteklom ra-
tu. 10.000 mrtvih u samo nekoliko dana u
Srebrenici. Za sve te strasne zlocine od-
govoran ie Slobodan Milosevic i Ratko
Mladic¨. rekao ie Filipovic. Naglasio ie
da ima i onih koii kazu da Bosna i Herce-
govina niie autenticna i historiiska ze-
mlia. U situaciii smo da iznova moramo
graditi drzavu. dokazivati postoianie svog
iezika. ier agresiia koia ie izvrsena bila ie
agresiia i na iezik. Danas u Bosni i Herce-
govini postoie tri maticna iezika. 'U Aka-
demiii nauka Bosne i Hercegovine 1971.
godine bio sam sviedokom onemoguca-
vania od strane proI. Voie Vukovica na
proucavanie i ime bosanskog iezika. Sve
se svodilo na aksiom kako ie bosanski ie-
zik srpski iezik. Nasa Akademiia ie dozi-
viela veliku havariiu. Gotovo svi clanovi.
izuzetak ie nekoliko cestitih liudi. iz nase
su Akademiie presli u sumsku akademi-
iu` Radovana Karadzica. Unistena ie ar-
hiva. ona koia ie predstavliala bazu za
nauce proiekte i istrazivania. Jezik naroda
ie niegov identitet i duhovna legitimaciia.
On predstavlia temeli svakog drugog pro-
ucavania. Danas nema moderne naciie
bez iezika i niegovog proucavanie. zato ie
ovai Jahicev proiekt vrlo vazan¨. rekao ie
akademik Muhamed Filipovic.
ProI. dr. Ivo Pranikovic ie istaknuo
kako ie Jahicev 'Riecnik bosanskog iezi-
ka¨ vazan i zanimliiv proiekt za bosniac-
ku/bosnisticku leksikograIiiu. Prva knii-
ga Riecnika broii 350 stranica. a druga
280. sto znaci da se u konacnici moze
ocekivati oko 3.000 stranica. 'Ovai Riec-
nik ie koncipiran tako da se navede natu-
knica. ti. riiec koia se u Riecniku obradu-
ie. zatim ako ie potrebno navede se eti-
mologiia riieci. daie se gramaticki opis sa
akcenatskim vriiednostima te na kraiu
dolazi opis znacenia. Tai segment ie nai-
vazniii i naizahtievniii. Znacenie se opi-
suie u dvama postupcima od koiih bi se
prvi mogao nazvati periIrazom. a drugi
paraIrazom. Dakle. prvo se daie deIinici-
ia neke riieci. zatim se kombinirano iedno
s drugim daiu sinonimi za navedenu riiec.
Tako npr. za riiec amanet stoii: to ie nesto
sto se nekome ostavlia na cuvanie s po-
viereniem da ce ga sacuvati ili s obeca-
niem da ce nesto uciniti ili izvrsiti. Umie-
sto te riieci moze se upotriiebiti preporu-
ka. cuvanie. zaviet. svetinia¨. rekao ie
Pranikovic. Istaknuo ie da ie bosniacka
leksikograIiia vrlo bogata. pa zbog toga
kod Bosniaka u zadnie vriieme ima vise
riecnika nego kod Srba i Hrvata zaiedno.
Koncepciia ie vrlo iasno izrazena i mozda
ie ponaibliza Anicevom Riecniku. Nagla-
sio ie da ie Jahicev 'Riecnik bosanskog
iezika¨. kao i drugi koii se poiavliuiu u
Xv|. 8osnjacke rljecl u Hrvatskoj: promoclja enclk|opedljskog ¨Pjecnlka bosanskog jezlka"
Zoaca|oo
leksikografsko izdanje
Promocifa Rfecnika bosanskog fezika¨ u prostorima Matice Hrvatske u Zagrebu
J
O
U
R
N
A
L
10
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Bosni i Hercegovini. vazan i za Hrvate u
Hrvatskoi. a pogotovo u BiH. Naime. ie-
dan dio tog leksika svojstven je i Hrvati-
ma u Bosni i Hercegovini. Dalmaciii. Sla-
voniii i Iici. Jahicevim riiecima iz pred-
govora kniige. proI. dr. Pranikovic ie za-
vrsio svoie izlaganie: 'Poznaiimo se vise
i dublie izmedu sebe pa cemo se na takav
nacin medusobno vise postovati. I nece
vise biti potrebe za tim da se medusobno
negiramo ier cemo se medu sobom. iedni
drugima bogatiti.¨
ProI. dr. Remziia HadzieIendic Paric
skrenula ie pazniu na vriiednost ovog iz-
dania. Ieksika ie onai dio iezicnog podsi-
stema koii ie naiotvoreniii i naipodlozniii
promienama. Nobelovac Ivo Andric ie u
osnovnoi skoli sluzbeno ucio bosanski
iezik. Kasniie ie pisao na ieziku koii se
zvao srpskohrvatski/hrvatskosrpski
'Ovai Riecnik ie koncipiran kao opisni.
ali na iedan nacin i propisuie. iako to niie
eksplicite receno. Iza natuknica su uz ri-
iec etimoloski. gramaticki i stilisticki
normativi. Etimoloski upucuiu na otvore-
nost prema drugim iezicima. Kad su u
pitaniu gramaticki podaci. riiec ie pred-
stavliena svoiim kategoriialnim. morIo-
loskim likom. Normativni podaci se od-
nose na to da li riiec pripada aktivnom ili
pasivnom Iondu. diialektalnoi ili razgo-
vornoi leksici. Kad se radi o dubletima na
Ionoloskom ili tvorbenom planu. uz natu-
knice stoii u zagradi nien dublet npr.
ateist(a). akcent (akcenat). a oni koji ne-
maiu isti status u suvremenom ieziku na
to se upucuie posebnom skracenicom.
Recimo. time se signalizira koioi se riieci
daie prednost. npr. citatelfka. v. citatelfi-
ca. sto znaci da se prednost daie riieci
citatelfica. Osnovni dio Riecnika pripada
Iondu bosanske upotrebne leksike. Ali. tu
su i manie Irekventne riieci kakve su npr.
kolokviialnog i Iunkcionalnog stila. Za-
tim su tu neki regionalizmi. Zanimliiva ie
poiava u bosanskom ieziku revitalizaciie
arhaizama u razgovornom ieziku. Vrlo
Irekventne riieci su npr. zargonizmi: bi-
flati. strebati uciti napamet. drot. cafa.
pajkan milicioner. Tu ie naucna. prav-
no-administrativna terminologiia. mnogi
konstrukti i Irazemi¨. rekla ie HadzieIen-
dic Paric. Naglasila ie da se leksikograI-
skom deIiniciiom obiasniava sadrzai na-
tuknice. One ukliucuiu znaceniske odno-
se. pa se posebna paznia poklania sinoni-
mima i ontonimima. iako to niie izravno
eksplicirano: npr. blagorfeciv-onaj koji
liiepo prica. stoii sinonim slatkorfeciv.
blagoglagoljiv itd. Grada ie zahvatila.
mozda. i presiroko kulturno nasliiede od
predstandardnih idioma 17. stolieca. ali
su tu i suvremena diela bosansko-herce-
govackih pisaca Bosniaka. ProI. dr. Rem-
ziia HadzieIendic Paric ie zakliucila kako
ie riiec o znacainom leksikograIskom iz-
daniu. istaknuvsi kako s posebnim intere-
sovaniem ovo izdanie docekuiu Bosnia-
ci/Bosanci ovdie. s obzirom da ie iezik
bitna odrednica kolektivnog nacionalnog
identiteta. U okolnostima povezivania
naciie i iezika. iezik ie naivise rangirani
kriterii kolektivnih. nacionalnih simbola.
Zato Bosniaci/Bosanci postaiu vrlo osiet-
liivi kad se niihov iezik naziva bosniac-
kim.
ProI. dr. Ibrahim Pasic pozdravio ie
prisutne. a posebno akademika Petra Si-
monovica koii ie bio niegov naiveci uci-
teli. ProI. dr. Pasica nazivaiu osnivacem
onomastike u Bosni i Hercegovini koii ie
na ovoi promociii govorio o naistariiem
sloiu bosanskog iezika. Historiia bilo ko-
jeg naroda predstavlja historiju njegovog
iezika. ProI. Pasic ie konstatirao kako
niegova historiograIska proucavania sta-
robalkanskih naroda su nuzno zahtiievala
i proucavanie niihovih iezika. Bosanski
jezik jedan je od najstarijih slavenskih je-
zika na iugozapadnom Balkanu. Niegova
starina se ne potvrduie samo godinom
1436. kada se spominie da ie u Kotoru
prodana robinia Dievena 'roda bosan-
skog i iezika bosanskog¨. Medu leksema-
ma Jahicevog Riiecnika mnoge su riieci
ilirskog. keltskog. trackog i gotskog pori-
iekla. Posebno ie zanimliivo pitanie na
koii su nacin posudenice iz staroslaven-
skih iezika dolazile u iuznoslavenske ie-
zike. Riiec bojta ie trackog poriiekla.
oznacava sator od koze. koia ie preko ro-
manskog usla u bosanski i hrvatski iezik i
nalazi se na krainiem sieverozapadnom
iezicnom podruciu. Riiec ie prisutna u
bosanskim toponimima. posebno oko Ze-
pe. Druga riiec trackog poriiekla ie glagol
mlaviti. takoder imamo potvrdu u toponi-
mima. riieka Mlava. desna pritoka riecice
Foinice. S istim naglaskom se zove desna
pritoka Dunava. Neke se riieci u ovom
Jahicevom Riecniku odnose na starobo-
sanski iezik. na nase srednioviekovne po-
velie. Pa tako u povelii Stiepana II. Ko-
tromanica iz 1323. godine stoii da se da-
ruie zupa Sanica za zasluge banu sto ie
isao po 'neviestu bursku caru¨. U vezi s
tom riieciu. u bosanskom ieziku stoii gla-
gol bureciti se u znaceniu napraviti se va-
zan. odiievati se liiepo i slicno. Ova riiec
burski potiece iz trackog iezika: bur
muz. Sest leksema u bosanskom ieziku
ima osnovu bur. Poseban znacai bosan-
skog iezika su niegovi gotizmi i germa-
nizmi. Dosta gotskih riieci nalazimo u
Iici. pa ie i naziv riieke Gacke tog poriie-
kla. 'Naistariii sloi bosanskog iezika ot-
kriva se kroz one lekseme koie se provla-
ce kroz historiiske izvore. U slavistici se
mnogo raspravlialo o problemu iuznosla-
venske iezicne zaiednice koia ie pred-
stavliala zasebnu diialektalnu i etnicku
grupaciiu. Politicki motivirani lingvisti-
cari uvode sintagmu iedan narod. iedan
iezik pa su pod utiecaiem takvih ideia ne-
girali postoianie bosanskog iezika. Ova
sintagma ie neodrziva. U noviie vriieme
to pokazuie engleski iezik koiim govore
stotine miliiuna liudi koii s Englezima ne-
maiu nikakve veze. Bosanski iezik. ciii
Riecnik danas predstavliamo. sadrzava
mnoge riieci koie ce trebati etimoloski
obiasniti¨. zakliucio ie proI. dr. Ibrahim
Pasic.
ProI. dr. Senadin Iavic. predsiednik
BZK 'Preporod¨ iz Saraieva. Jahicev
'Riecnik bosanskog iezika¨ ie nazvao
epohalnim kulturnim i znanstvenim pro-
iektom. nesto sto ie naimonumentalniie u
oblasti bosanske leksigograIiie. 'Do sada
smo imali iednotomne riecnike u koiima
su se autori ili grupa autora orjentirali na
standardni izraz ili neke karakteristicne
termine. Ovo ie ozbilian poduhvat. izraz
stogodisnie borbe za svoi iezik¨. rekao ie
proI. dr. Iavic. Osvrnuo se i na poviiesnu
realiju egzistiranja naziva bosanskog jezi-
ka. koii ie nestao od 1907. do 1990. godi-
ne. cime ie bio pripreman bosniacki ne-
stanak. Medutim. voliom. trudom i radom
naziv bosanski iezika ie ponovno ovdie.
Od 1990. godine proIesori Jahic. Halilo-
vic i drugi iezikoslovci pisu i prezentiraiu
historiju bosanskog jezika te ukazuju na
niegova bitna pitania i probleme. sreduiu
gramatiku. pravopis i riecnicko blago.
ProI. Iavic ie istaknuo kako ie za niega
iezik izraz bica i zivota iednog naroda i
upravo ga zbog toga ne smatra samo pu-
kim instrumentom. Posliie agresiie na
Bosnu i Hercegovinu od 1992. do 1995.
godine Bosniaci su potisnuti s odredenih
diielova teritoriia BiH. nestali su govori
broinih carsiia kakva su npr. Foca. Roga-
tica. Visegrad. Trebinie. 'Nikada vise se
ne moze opisati i vratiti tai govor. Ali.
ovaj projekt je na tragu toga da se jedan-
put prestane zatirati bosanski duh i bice¨.
rekao ie proI. dr. Senadin Iavic.
ProI. dr. Dzevad Jahic. autor Riecni-
ka. zahvalio se promotorima na predstav-
lianiu prva dva toma 'Riecnika bosan-
skog iezika¨. u nadi da ce prikupliena i
vec obradena grada. bez obzira na neza-
hvalnu ekonomsku situaciiu. biti stampa-
na u preostalih osam tomova. ‰
Aika Tiro Srebrenikovic
J
O
U
R
N
A
L
11
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U organizaciii SDA Hrvatske Ogra-
nak Sisak i Koordinaciie bosniackih aso-
ciiaciia Siska i Sisacko-moslavacke zupa-
niie. 13. ozuika 2011. godine u prostoriia-
ma Miesnog odbora 'Eugen Kvaternik¨ u
Sisku. organiziran ie okrugli stol pod na-
zivom 'Popis stanovnistva i identitet
Bosniaka¨.
8osnjacl u Slsku
Na pocetku okruglog stola sisacki
gradonacelnik Dinko Pintaric (HDZ) za-
hvalio se SDA Hrvatske. s koiom niegova
stranka u koaliciii 'Sisak plus¨ obnasa
vlast u Sisku. na citavom nizu priredbi
bitnih za bosniacki nacionalni i vierski
korpus. 'S obzirom da sliiedi Popis sta-
novnistva. a vezano za Bosniake. veoma
ie vazno da svi skupa ne ucinimo pogres-
ku koia ie uciniena na proslom popisu.
Meni ie iednostavniie o tome govoriti ier
nisam pripadnik vase nacionalne manii-
ne. ali kada usporeduiem podatke. logika
mi sugerira da ie uciniena velika pogres-
ka. Treba sve uciniti da se greska ispravi.
a ona niie bezazlena ier traie 10 godina.
Pravi odgovor lezi u riiecima napisanim u
brosuri koiu sam dobio: Ako zelis svoi
pravi identitet. historiiski utemelien na
tradiciii. vieri. ieziku. kulturi i obicaiima.
onda moras odabrati iedino ime Bosniak-
Bosniakinia. Ne mozes reci: Ja sam Mu-
sliman-Muslimanka ier muslimanska na-
ciia ne postoii.` To ie sustina stvari. to ie
ono o cemu ce sigurno biti puno riieci na
ovom okruglom stolu. Te riieci daiu od-
govor na jednostavno pitanje kako da se
riješi paradoks izjašnjavanja pripadnika
bosniackog naroda kao Muslimana. To ie
greska koiu sada doista treba popraviti¨.
rekao ie Pintaric. U nastavku govora citi-
rao ie sliedece riieci kniizevnika Mese
Selimovica iz kniige 'Dervis i smrt¨:
'Stoliecima mi se trazimo i prepoznaie-
mo. uskoro necemo znati ni tko smo. Za-
boravliamo vec da nesto i hocemo. drugi
nam cine cast da idemo pod niihovom za-
stavom ier svoie nemamo. Mame nas kad
smo potrebni. a odbacuiu kad odsluzimo.
Naituzniii vilaiet na sviietu. nainesretniii
liudi na sviietu. gubimo svoie lice. a tude
ne mozemo da primimo. Otkinuti. a ne-
prihvaceni. strani svakome i onima ciii
smo rod i onima koii nas u rod ne prima-
iu.¨ Sisacki gradonacelnik ie na kraiu
obracania prisutnim sisackim Bosniaci-
ma rekao: 'To se. naravno. mora popravi-
ti. Ne podcieniuite Popis stanovnistva i
ozbilino niemu pristupite.¨
ProI. Agan Velic (SDAH). zamienik
sisackog gradonacelnika. predsiednik Vi-
ieca bosniacke nacionalne maniine grada
Siska i moderator okruglog stola. naglasio
ie da ie predstoieci Popis stanovnistva za-
dnii vlak. pravi trenutak da odaberemo
svoie iedino nacionalno ime. da se iziasni-
mo kao Bosniaci i na tai nacin dodemo u
poziciiu da mozemo konzumirati sva pra-
va koia nam pruza Ustavni zakon o pravi-
ma nacionalnih maniina. kako na kolek-
tivnom tako i na individualnom planu.
Velic ie rekao da ie 2011. godina presudna
za Bosniake. prvenstveno zbog Popisa sta-
novnistva. zatim maniinskih izbora koii su
planirani 15. svibnia. te parlamentarnih
izbora kraiem godine. 'To sve govorim iz
razloga sto ce ta prava moci konzumirati
samo oni koii su iziasnieni kao Bosniaci.
Oni koii i dalie budu upisani kao Musli-
mani ili Hrvati islamske vieroispoviiesti.
nece moci birati niti biti birani. Isto tako.
sva prava o koiima govorimo vezuiu se za
broi pripadnika odredene nacionalne ma-
niine. pa tako i nase. Kada bi svi nasi Bos-
niaci bili u evidenciiama upisani kao Bos-
niaci mi bi mogli imati dva do tri saborska
zastupnika. daleko veci broi predstavnika
u iedinicama lokalne uprave i samoupra-
ve. veci broi Viieca i predstavnika nacio-
nalnih maniina. A ako ste u poziciii da
budete inIormirani iz prve ruke. ako ste u
poziciii da donosite odluke. onda nesto
mozete i miieniati. To govorim iz iskustva
kao zamienik gradonacelnika¨. rekao ie
Agan Velic. Istaknuo ie da Sisak s pravom
nosi nazive grad hrvatskih pobieda. grad
otvorenih vrata. grad multikulturalnosti i
interkulturalnosti. miesto gdie se isprepli-
cu kulture i obicaii svih nacionalnih ma-
niina i gdie su maniine dozivliavaiu kao
bogatstvo. U Narodnoi kniiznici i citaoni-
ci u sisackom naseliu Caprag planirano ie
otvaranie Sredisnie bosniacke kniiznice u
Hrvatskoi. 'Prema popisu iz 2001. godine
u gradu Sisku ie 795 Bosniaka i 1.401 Mu-
sliman. dakle 4.2° ukupne populaciie.
Imamo vise od 1.600 nacionalno neopre-
diielienih. a medu niima i dobar dio nasih
liudi. Ako iz rubrike nacionalno neopredi-
ielienih uzmemo samo 0.8°. onda imamo
naimanie 5° nasih liudi. Medutim. sada
ce na maniinskim izborima moci glasati.
birati i biti biran samo 795 nacionalno
oprediielienih kao Bosniaci¨. rekao ie
proI. Agan Velic.
Pored gradonacelnika Pintarica i za-
mienika Velica. prisutnima su se obratili i
Saban Kadric. predsiednik sisackog
ogranka SDAH i clan Kabineta gradona-
celnika Siska. te proI. Zrinka HaIizovic.
voditeliica novoIormiranog Odsieka za
prava nacionalnih maniina grada Siska.
Okrug|l sto| ¨Popls stanovnlstva l ldentltet 8osnjaka" u Slsku
3oso|ac|| |ooot|tot oaoas
Dinko Pintaric. gradonacelnik Siska
Agan Jelic. zamfenik sisackog
gradonacelnika
J
O
U
R
N
A
L
12
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Sustavna destrukclja bosnjackog
naclona|nog blca
Centralni dio okruglog stola bilo ie pre-
davanie proI. dr. Semse Tankovica. sabor-
skog zastupnika i predsiednika SDA Hrvat-
ske. pod nazivom 'Bosniacki identitet da-
nas¨. rad koii ie priie nekoliko godina pre-
zentiran na Medunarodnom simpoziiu u
Zagrebu. U niemu ie analizirao nacionalni.
kulturni i religiiski identitet bosniackog na-
roda u drzavama bivse SFRJ nakon niezina
raspada. odcieplienia i nastanka novih drza-
va Bosne i Hercegovine. Crne Gore. Hrvat-
ske. Makedoniie. Sloveniie i Srbiie. 'Povi-
iesna ie cinienica da ie u gotovo svim repu-
blikama bivse SFR Jugoslaviie egzistirao
permanentan model destrukciie bosniackog
naroda naicesce iskazivan kroz registre i
Popise stanovnistva. Gubitak politickog
identiteta neumitno ie vodio gubitku nacio-
nalnog i kulturnog identiteta. Bosniaci su
bivali prisiljeni opredjeljivati i pridodavati
se korpusima drugih naroda. To opredielii-
vanie neumitno ie vodilo rasapu bosniac-
kog bica tako da nisu bili riietki slucaievi da
Bosniak Srbin` proziva Bosniaka Hr-
vata` ili pak obratni slucai za izdaiu nacio-
nalnog bica`. Pri tome. vise su se trudili.
dokazivati svoiu viernost srpstvu` ili pak
hrvatstvu` no sto su bili spremni graditi i
niegovati svoia kulturna. nacionalna ili pak
religiiska obiliezia¨. naglasio ie u uvodu
svoga znanstvenog rada Semso Tankovic.
U radu odgovor na upit 'Bosniacki
identitet danas¨ odnosi se samo na Crnu
Goru. Hrvatsku. Makedoniiu. Sloveniiu i
Srbiiu. Popis stanovnistva niie obavlien u
Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Vazna ie
razlika da su Bosniaci u BiH temelini kon-
stitutivni narod. da su naibroiniii i da nema-
iu status maniinskog naroda poput Bosnia-
ka u Crnoi Gori. Hrvatskoi. Makedoniii.
Sloveniii i Srbiii. Tankovic ie u svome radu
nacionalni identitet deIinirao imenom Bos-
niak kod iskazivania nacionalne pripadnosti
prigodom popisa stanovnistva. Uporaba ne-
kih drugih imena poput Musliman. Herce-
govac. Kraiisnik. Goranin. Jugoslaven. Cr-
nogorac. Srbin. Hrvat itd. predstavlia nasta-
vak politicke destrukciie bosniackog nacio-
nalnog bica. U posebnu skupinu destrukciie
nasega nacionalnog identiteta ulaze i neki
modaliteti poput 'Bosniak-Musliman¨.
'Bosanac¨ itd. Kulturni identitet deIinira se
bosanskim iezikom kao materinskog iezika
prigodom popisa stanovnistva. Religiiski
identitet ie naimanie sporan ier su pripadni-
ci bosniackog naroda u naivecoi mieri
islamske vieroispoviiesti.
U znanstvenom radu ie naglaseno da ie
raspad SFR Jugoslaviie i nastanak novih
drzava otvorio broina pitania i dileme ka-
ko dalie graditi bosniacku nacionalnu. kul-
turnu i viersku opstoinost u novim uvieti-
ma. Svi Popisi stanovnistva u bivsoi dr-
zavnoi zaiednici imali su. izmedu ostalog.
iasan cili: destruirati bosniacko nacionalno
bice i pridodati ga drugim nacionalnim
korpusima. Za ilustraciiu. Podaci Drzav-
nog zavoda za statistiku u Beogradu ned-
voibeno potvrduiu da ie na Popisu stanov-
nistva Jugoslaviie iz 1948. godine cak
15.5° ukupnog bosniackog korpusa pri-
dodano srpskom. 2.8 ° hrvatskom i cak
3.6° makedonskom nacionalnom bicu.
Takva ie situaciia bila u popisima prove-
denim 1953. i 1961. godine. Tek od 1971.
godine Bosniaci se religiiskim imenom
(Muslimani) iskazuiu kao zaseban narod.
Ista se situaciia ponavlia u popisima 1998.
i 1991. godine. Osim upotrebe imena Mu-
sliman kao nacionalne odrednice. u to se
vriieme iavlia novi model destrukciie bos-
niackog nacionalnog bica sve vecom pri-
mienom imena Jugoslaven. Zanimliivo ie
da su naiveci udieli Jugoslavena zabilieze-
ni u bosansko-hercegovackim gradovima
gdie Bosniaci cine zamietnu vecinu.
Popisi stanovnistva u drzavama nasta-
lim raspadom SFR Jugoslaviie odviiali su
se ovim redom: Hrvatska (2001.). Makedo-
niia (2002.). Sloveniia (2002.). Srbiia
(2002.) i Crna Gora (2003.). Broi Bosniaka
koii zive u drzavama nastalim raspadom Ju-
goslaviie iznosi oko 300.000. Naivise ih ie
u Srbiii (136.087 ili 45.6°). zatim sliiedi
Crna Gora (63.227 ili 21.2°) i Sloveniia
(21.542 ili 7.2° pripadnika bosniackog na-
roda) Naimanii broi bosniackog nacional-
nog bica zivi u Makedoniii s 5.7° (17.018).
Prema Popisu stanovnistva 2001. u Hr-
vatskoi ie zivielo 4.437.460 stanovnika. od
toga 20.755 Bosniaka. 19.677 Muslimana i
21.810 'ostalih¨. U rubrici 'Ostali europski
narodi¨ bilo ie oko 95 ° pripadnika bos-
niackog naroda. Popis ie znatno reducirao
skoro sve nacionalne maniine. a naivise srp-
sku. crnogorsku. bosniacku i slovensku ma-
niinu. Samo kod dviie maniine. albanske i
romske zabiliezeno ie povecanie pripadnika
tih maniina. Nacionalni identitet pripadnika
bosniackog naroda ie na izuzetno niskoi ra-
zini. Na 100 stanovnika. koii su se koristili
starim nazivom za nacionalnu identiIikaciiu
'Musliman¨. dolazi svega 105 Bosniaka.
Kulturni identitet Bosniaka u RH takoder
ne zadovoliava ier na 100 pripadnika bos-
niackog naroda svega 47 smatra bosanski
iezik svoiim materinskim iezikom.
U zakliucku svoga rada proI. dr. Sem-
so Tankovic. saborski zastupnik pet ex-iu-
goslavenskih nacionalnih maniina. napi-
sao ie sliedece: 'Popisi stanovnistva ned-
voibeno potvrduiu da ie nacionalni. kultur-
ni. ali i religiiski identitet pripadnika bos-
niackog naroda u drzavama nastalim ras-
padom SFR Jugoslaviie podlozan mnogim
Iaktorima. medu koiima ie autohtonost sa-
svim sigurno naiznacainiiom odrednicom
ponasania prigodom Popisa stanovnistva.
U tom kontekstu naibolii rezultati nacio-
nalnog i kulturnog identiteta zabiliezeni su
u Srbiii. gdie pripadnici naseg naroda zive
stoliecima kao bosniacka zaiednica. Zani-
mliiv se Ienomen iskazao u Popisu stanov-
nistva gdie ie. vise no ocito. znatan broi
bosanskih Srba i bosanskih Hrvata svoiim
materinskim iezikom smatra bosanskim
iezikom. Popisi stanovnistva u Makedoni-
ii. Hrvatskoi i Crnoi Gori potvrduiu snaz-
nu nacionalnu i kulturnu destrukciiu bos-
niackog naroda koii zive u tim zemliama.
Popisi stanovnistva u Hrvatskoi i Crnoi
Gori pokazuiu da unutar bosniackog naci-
onalnog bica ima snaga koie se opiru pu-
noi aIirmaciii naseg naroda s bosniackim`
predznakom. Pri tome ne mislimo na uobi-
caien postupak koii egzistira u svim sredi-
nama gdie zive poiedine etnicke ili pak
religiiske maniine. a to ie Ienomen asimi-
laciie. U slucaiu Hrvatske i Crne Gore u
pitaniu su politicke igre dale snazan ton
ovakvim pokazateliima. Posebno valia uo-
citi rezultate popisa u Crnoi Gori i Hrvat-
skoi. gdie su kreatori popisa pod svaku ci-
ienu nastoiali umaniiti broi pripadnika na-
sega naroda. Odredene ustavne odrednice
u crnogorskom Ustavu mogu zabrinuti pri-
padnike nasega naroda. Na isti nacin su
svoievremeno (1997. godine) i Bosniaci
izbaceni iz preambule hrvatskog Ustava.
Paralelizam dvostrukog iskazivania u Cr-
noi Gori i Hrvatskoi dosize takve razmiere
koii bitno smaniuiu maniinska prava koia
im broinoscu pripadaiu. U tom kontekstu
sve bosniacke asociiaciie. ali i maticna dr-
zava moraiu obiediniti sve snage da kako
bi na valian nacin pripremili nase liude na
sliedeci Popis stanovnistva koii ce biti
2011. godine.¨ ‰
Ismet Isakovic
Prof. dr. Semso 1ankovic.
saborski zastupnik i predsfednik SDAH
J
O
U
R
N
A
L
13
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U Islamskom centru u Zagrebu. u okvi-
ru tradicionalne Islamske tribine cetvrtkom
'Dr. Suleiman Masovic¨. 17. ozuika 2011.
predstavliena ie kniiga dr. sc. Adnana Jahi-
ca 'Islamska zaiednica u Bosni i Hercego-
vini za vriieme monarhisticke Jugoslaviie
(1918-1941)¨. Kniigu su. pored autora. pro-
movirali muItiia Sevko eI. Omerbasic. proI.
dr. Viekoslav Perica i dr. sc. Zlatko Hasa-
nbegovic. Nakladnici kniige su Bosniacka
nacionalna zaiednica za Grad Zagreb i Za-
grebacku zupaniiu i Islamska zaiednica u
Hrvatskoi Medzlis Islamske zaiednice
Zagreb. a tiskana ie kraiem 2010. godine.
Doprlnos emanclpacljl l a|lrmacljl
bosnjackog naclona|nog ldentlteta
Predsiednik Mesihata Islamske zaied-
nice u Hrvatskoi. muItiia Sevko eI. Omer-
basic ie uvodno rekao da ie i priie bilo po-
kusaia da se odredeni periodi poviiesti
Islamske zaiednice prezentiraiu iavnosti.
ali se odstaialo zbog nesredenog arhiva.
sto i danas veliki problem. Jahic ie prezen-
tirao iedan od naiznacainiiih. vieroiatno
najbogatijih i najinteresantnijih povijesnih
perioda. vriieme kada se muslimani i
Islamska zaiednica bore svim silama da uz
ostale narode u Kralievini Jugoslaviii za-
uzmu svoie zasluzeno miesto koie im ie
stalno osporavano. posebno od istocnih
susieda. Islamsku zaiednicu tada predvode
reisu-l-ulema Dzemaludin Causevic. Ibra-
him Maglailic i Fehim Spaho. 'To ie vriie-
me medustranackih politickih sukoba unu-
tar bosniackog naroda. u koie se nastoialo
uvuci i vrhovne vierske autoritete. Kada
vam dode ova i niima slicne kniige pod ru-
ku. ono sto nam naipriie privuce pozornost
ie kako ie predstavliena uloga Islamske za-
iednice i cime se ona. pored svoiih redov-
nih aktivnosti. u to vriieme bavila¨. rekao
ie Omerbasic. Naglasio ie da ie Islamska
zaiednica iznikla iz naroda. uviiek ie bila
narodna cuvarica. niegovateliica narodno-
ga zaiednistva. Tokom ciiele poviiesti bila
ie potrebna narodu za ocuvanie kulturnog.
vjerskog i svakog drugog svakog identite-
ta. Ona ie bila 'servisna postaia¨ za zado-
voliavania svih potreba niezinih pristalica.
'Citaiuci ovu kniigu vidimo viernici. ima-
mi. muItiie. pa i sami vrh Islamske zaied-
nice nisu pronalazili put kako da u aktual-
nim drustvenim procesima budu nazocni s
autenticnim islamskim vriiednostima.
Kniiga nam pruza sliku uvlacenia poiedi-
nih vierskih autoriteta. pa i samih ustano-
va. u servis politici. poigravaiuci se sa mo-
ralnom snagom Zaiednice. koiu ie ona
mukotrpno stiecala. Poznato ie svakom
muslimanu na ovim prostorima da ie
Islamska zaiednica podniiela naiveci teret
i zrtve tokom nedavne agresiie na BiH. Na
veliku zalost. posliieratni dogadaii nai-
snazniie su se odrazili upravo na Zaiedni-
cu ier niie bila vicna nositi se sa politikom
i politikantima. i sada placa visoku ciienu
tog nesnalazenia. Iz kniige naseg autora se
vidi da se isto ili slicno dogadalo sa Islam-
skom zaiednicom u periodu koga nam on
opisuie. Autor s velikom preciznoscu opi-
suie kako su muslimani stradavali na po-
cetku Kralievine Jugoslaviie i kako su po-
stali maniina od Kulen VakuIa do Bilece.
od Odzaka do Mostara. Sada su te granice
ios dublie pomaknute. pa se nalaze iznad
samog Saraieva i preostao im ie samo dio
sredisnie Bosne. u kome su oni vecina.
Autor opisuie tesko stanie bosanskog na-
roda u Istocnoi Hercegovini. gdie su pored
skrte zemlie pliackaske bande iz Crne Go-
re otimale sve proizvode. ne prezaiuci od
uboistava bosniackog naroda. Od tada pa
sve do nainoviie agresiie tekao ie nevideni
egzodus našeg naroda koji završava na br-
dima iznad Saraieva. U tom teroru uce-
stvovali su i diielovi vlasti. primierice voi-
nici Kralievine Jugoslaviie i zandari. koii
su bili zaduzeni da cuvaiu sigurnost naro-
da. a umiesto toga pliackali su nevin na-
rod. Tadasnii reisu-l-ulema Dzemaludin
eI. Causevic niie mogao svoie proteste
obiaviti u domacim glasilima. nego su ih
obiavliivali strani mediii. Zbog takvih izia-
va stranim novinarima reisu-l-ulema ie ne
iednom zestoko kritiziran i smatran izdaii-
com novonastale drzave¨. naglasio ie muI-
tiia Omerbasic. Rekao ie da ie 20. stoliece
bilo pozornica izrastania bosniackog kul-
turnog identiteta. pri cemu se. nazalost.
osietila cvrsta sprega izmedu nacionalnog
i vierskog. U Europi danas nacionalno pi-
tanie spada u vrh interesa. a muslimani
naibolie znaiu sto znaci biti bez naciie i
domovine. Zahvaliuiuci anacionalnom
osiecaiu naseg naroda skoro smo ostali bez
domovine. 'Iz kniige ie vidliivo da su se
politicke stranke otimale o muslimanske
glasove samo da u sustavu vlasti ucestvuiu
u podieli kolaca. umiesto da pred narod
izadu sa iasnim nacionalnim programom.
To se. nazalost. niie dogodilo ni u poslied-
nioi agresiii na Bosnu i Hercegovinu. Ni u
iednom nasem nacionalnom programu ne-
ma ni govora o vracaniu podrucia koia su
samo priie 20-ak godina bila od 50° do
100° nasa. I sama cinienica da ovdie u
Hrvatskoi medu Bosniacima imamo skoro
50° onih koii ios uviiek inzistiraiu na ne-
postoiecem nacionalnom imenu Musli-
man. govori o tome koliko ie nas nacional-
ni osiecai slab¨. naglasio ie Omerbasic.
Recenzent kniige proI. dr. Viekoslav
Perica. izvanredni proIesor na Odsieku za
poviiest FilozoIskog Iakulteta u Riieci. na-
Predstav|janje knjlge dr. sc. Adnana |ablca ¨|s|amska zajednlca u 8osnl l Hercegovlnl za vrljeme monarblstlcke
|ugos|avlje (1918-1941)"
Kapitalno historiografsko djelo
Slifeva. Dzevad Joguncic. Zlatko Hasanbegovic. Adnan Jahic. Jfekoslav Perica i
Sevko ef. Omerbasic
J
O
U
R
N
A
L
14
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
glasio ie da ie Jahicevo dielo znanstveno
utemeliena studiia koia se skoro 90° za-
sniva na arhivskoi gradi. primarnim izvo-
rima za ciie ie prikuplianie trebalo mnogo
vremena i pravilna selekciia. 'Autor se
primarno oslania na arhivsku gradu. radio
ie to strpliivo. sa velikim entuziiazmom i
samokontrolom. sa ociglednim osiecaiem
cilia i onim sto zeli postici. Ovakva mono-
graIiia nam govori o iednom vremenu i
iednoi vierskoi zaiednici u tom vremenu.
ali ona niie izolirana. ona ie prikazana u
sirem poviiesnom kontekstu. U tadasnioi
drzavi Islamska zaiednica ie maniina ier su
dviie krscanske crkve dominantne. pri ce-
mu ie Srpska pravoslavna crkva i po zako-
nu privilegirana drzavna crkva. To ie dosta
delikatna poziciia¨. rekao ie dr. Perica i
naglasio da se delikatnost situaciie ogleda-
la i u potrebi nastavka kontakta s islam-
skim sviietom. kao i zadrzavania autono-
miie u odnosu na drzavu. U kniizi ie autor
uspio pokriti i institucionalnu i sociolosku
dimenziiu. Kada se gleda na unutarnie
probleme u Islamskoi zaiednici. autor ie
izdvoiio dva proturiecia s koiima se mora-
la suociti: prvo. laicko-demokratska struia
nasuprot elitisticko-ulemanske: i drugo.
dielovanie reIormista i modernista nasu-
prot tradicionalista. Unatoc svim teskoca-
ma Islamska zaiednica uspiieva riesavati
navedena proturiecia i obavliati svoiu te-
melinu duhovnu i viersko-prosvietnu misi-
iu. Osim toga. ustraiavala ie i na pokusaiu
civilizirania i kultivirania drustva koie ie u
tom periodu zaostalo u predmodernoi Iazi
u smislu ekonomskog razvoia. Naime.
muslimansko stanovnistvo u BiH. u odno-
su na neke druge kraieve tadasnie drzave.
bilo ie u mnogo tezoi ekonomskoi situaci-
ii. Islamska zaiednica ie morala odgovoriti
i na problem prosviecivania. kao i poma-
gania naiugrozeniiem diielu naroda kako
bi mu se popravio zivotni standard. 'Knii-
ga ie vriiedan strucni doprinos historiogra-
Iiii. Ona ie i doprinos dalinioi emancipaci-
ii i aIirmaciii nacionalnog identiteta Bos-
niaka. Kada danas gledamo situaciiu u
koioi se nalazi hrvatstvo. srpstvo i bosnias-
tvo. smatram da bosniastvo u mnogocemu
bolie napreduie u smislu artikulaciie vla-
stitog identiteta. nego hrvatstvo i srpstvo¨.
naglasio ie proI. dr. Viekoslav Perica. Za-
kliucio ie da Europliani. ako zele razumie-
ti i prihvatiti europski islam ('euroislam¨).
moraiu startati s Balkana. a napose iz BiH.
Moraiu razumieti Bosnu i Hercegovinu.
kako bi ispravili greške koje su napravili
za vriieme rata. kao i bolie razumieli svoie
sugradane islamske viere. Pritom ie Jahi-
ceva kniiga iedna od studiia koia bi im u
tome trebala pomoci.
Dr. sc. Zlatko Hasanbegovic. poviesni-
car sa Instituta drustvenih znanosti 'Ivo Pi-
lar¨ u Zagrebu. uvodno ie naglasio da ie
Jahiceva kniiga kapitalno historiograIsko
dielo kakvih ie malo u bosansko-hercego-
vackoi historiograIiii nakon 1990. godine.
Smatra da ce kniiga uci u red kanonskih
klasicnih diela nacionalne historiograIiie.
Hasanbegovic ie naglasio da pravo znace-
nie miesta i uloge Islamske zaiednice u mo-
dernoi posliieosmanskoi poviiesti bosan-
skih muslimana proizlazi iz cinienice da ie
takav oblik islamske vierske organizaciie.
sa samoupravnim obilieziem u odnosu na
drzavu. iedinstven Ienomen kakav ne egzi-
stira gotovo nigdie u tradicionalnom prosto-
ru sunitskoga islama. ciii ie Bosna i Herce-
govina neodvoiivi sastavni dio. U takvom
obliku organizirania. u koiem neovisno o
obliku vladavine drzava vodi vierske poslo-
ve. egzistira odredena drzavno-islamska
simbioza u koioi svoie miesto ima i ulema.
u osnovi kao iedna vrsta drzavno-cinovnic-
kog sloia s odredenom. od drzave propisa-
nom zadacom. 'Islamska zaiednica u BiH.
odnosno sama ustanova Riiaseta. tipican ie
primier svoievrsnog poviiesnog paradoksa.
Mnogi koii govore o nioi kao visestolietnoi
naistariioi bosniackoi ustanovi. zapravo do-
bronamierno griiese ier ne poznaiu poviie-
sne okolnosti niezina nastanka. a time samo
nesviesno zele naglasiti niezinu vaznost i
ukoriienienost. Islamska zaiednica ie i kao
ustanova i kao oblik vierske organizaciia
nastala kao posliedica moderne neislamske
intervenciie u muslimanske poslove nakon
austro-ugarske okupaciie. ali ie zbog poseb-
nog polozaia bosanskih muslimana nakon
1878. pa sve do danas. vrlo brzo postala i
ostala. kako Jahic ispravno primiecuie. pr-
vorazredna bosniacka i bosansko-musli-
manska narodna instituciia i iedinstveni
autentican izraz stremlienia Bosniaka`. Tek
kada se shvati da ie cielokupna problemati-
ka islamske vierske i vakuIsko-meariIske
autonomiie predstavliala. a diielom pred-
stavlia i danas. iednu vrstu supstituciiskog
okvira za moderno narodnosnovno obliko-
vanie bosanskih muslimana. onda postaie
iasno koia ie prava vriiednost Jahiceve knii-
ge. Ovo. naravno. ieste studiia o znacaika-
ma i obilieziima iednoi od tri dominantne
vierske organizaciie u Bosni i Hercegovini.
Naravno. to ie studiia o znacaikama vakuI-
ske uprave u odredenom razdobliu. ali ie
zbog ove narodnosne i cisto svietovne po-
zadine islamske vierske i vakuIsko-meariI-
ske problematike. vrsna studiia o glavnim
politicko-stranackim. kulturno-prosvietnim
i politicko-nacionalnim problemima bosan-
skih muslimana izmedu dva svietska rata.
Narodnosni i sociialni aspekt viersko-va-
kuIske problematike odredio ie i glavna pi-
tania kada ie riiec o Islamskoi zaiednici od
1918. do komunistickog preuzimania vlasti
1945. godine. Ova se pitania poput niti pro-
vlace kroz ciielu kniigu. a Jahic ih ie pouz-
dano i znalacki prosviietlio i protumacio¨.
rekao ie Hasanbegovic. Istaknuo ie dva pi-
tania: prvo. prvorazredni politicki problem
opsega autonomiie Islamske zaiednice u
odnosu prema drzavi u koioi su muslimani
izrazita maniina: i drugo. pitanie stanovite
kohabitaciia i dvoinosti vierskog i vakuI-
skog izmedu uleme. koia ie imala vlast u
vierskim poslovima. i laickih. politicko-
stranackih elemenata izvan alimskog stale-
za. Kroz ciielu kniigu rasclaniuie se pro-
blem latentnih sukoba. ali i razlicitih ne-
principiielnih saveznistava. koii se mogu
pratiti i kroz Jahicev opis dielovania troiice
reisu-l-ulema Causevica. Maglailica i
Spahe. 'Autor ie pouzdan i sve svoie za-
kliucke i interpretaciie donosi na temeliu
vierodostoinih i prvorazrednih izvora. Ne-
moguce ie htieti znati nesto o bosanskim
muslimanima u 20 stoliecu. ali i prvoi iugo-
slavenskoi drzavi. a ne posegnuti za ovom
kniigom¨. zakliucio ie dr. sc. Zlatko Hasa-
nbegovic.
Moderator tribine Dzevad Joguncic.
potpredsiednik zagrebackog ogranka
Bosniacke nacionalne zaiednice Hrvat-
ske. naglasio ie da ie Islamska zaiednica
iedina narodna organizaciia koia ie stabil-
no postoiala citavo 20. stoliece. 'Kroz
ovu kniigu i kroz stanie Islamske zaiedni-
ce mozemo pratiti socioloska. kulturolos-
ka. politicka i sva ostala pitania koia se
ticu bosniackog naroda. Autor ie koristio
mnogo dokumenata. prvi puta koristenih
iz beogradskih. saraievskih i zagrebackih
arhiva. sto ie bio pravi znanstveni podu-
hvat koii ie trazio sedam godina istrazi-
vackog rada¨. rekao ie Joguncic.
Na kraiu promociie dr. sc. Adnan Ja-
hic ie naglasio da vec 15 godina suraduie
sa Islamskom zaiednicom i Bosniacima
grada Zagreba. Promociia niegove kniige
ie kruna iednog plodotvornog zaiednic-
kog intelektualnog pregnuca i napora.
'Iicno zelim kao Bosanac i historicar da
izrazim riieci velike hvale i da narocito
pohvalim vec izviesno vriieme prisutni
trud. zalaganie. svoievrsni doprinos i an-
gazman Medzlisa Islamske zaiednice u
Zagrebu i Bosniacke nacionalne zaiedni-
ce Hrvatske na izucavaniu veoma znacai-
nih tema iz historiie. kulture i duhovnosti
Bosne i Hercegovine. Divim se vasoi pre-
danosti i volio bih kada bi se neke bosan-
sko-hercegovacke ustanove ugledale na
vas rad¨. rekao ie dr. sc. Adnan Jahic. ‰
Ismet Isakovic
J
O
U
R
N
A
L
15
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Bosniacko viiece i saviet u Crnoi Gori
19. ozuika 2011. organizirali su vrlo
uspiesan koncert u Biielom Poliu povo-
dom popisa stanovnistva pod nazivom
'Sve behara i sve cvieta Piesmom do
imena¨. U prepunoi sportskoi dvorani. uz
vrlo znacaina imena vierskih poglavara.
predstavnika Crne Gore i Bosne i Herce-
govine. predstavnika diplomatskog kora
akreditiranih u Crnoi Gori. predstavnika
Crne Gore akreditiranih u inozemstvu.
predsiednika i potpredsiednika opcina.
narodnih poslanika Skupstine Crne Gore.
clanova Bosniackog savieta. predsiedni-
ka iselienickih klubova Bosniaka. pred-
stavnika crnogorskih instituciia. nacio-
nalnih instituciia iz Bosne i Hercegovine.
iavnih i kulturnih radnika. prisutni su mo-
gli uzivati u nezaboravnoi piesmi sliede-
cih izvodaca: Kemala Montena. Hairudi-
na Hariia Varesanovica. Al Dina. SaIeta
Drliana. Ismeta Agovica. 'Bielopoliskih
tamburasa¨. Zenskog zbora 'Bulbuli¨.
'Plievaliskih tamburasa¨ i KUD 'Vrelo
Ibra¨. Vrlo nadahnuto program su vodili
Jasna Rastoder i Ismet Sliuka.
Na pocetku. u prekrasnom scenskom
ambiientu. Ismet Sliuka ie pozdravio pri-
sutne. a onda nastavio monologom Emina
iz romana Zuvdiie Hodzica 'Gusiniska
godina¨: Dodem u Stambol i pitafu me. Ko
sam? Recem da sam 1urcin. a oni zanfisu
glavom. E. nifesi. ti si Arnaut' Dodem u
Skadar kao Arnautin. a oni ce. Jok. more.
ti si Bosnfak' A Bosnfaci ce. Hafd. bolan.
otkud? 1i si Crnogorac. samo ti fe vfera
nasa. A ovi iz Podgorice ne priznafu ni to.
no vele. 1urcin si. sta drugo. E. hafd se ti
snadi u tome. Ko sam i sto sam? Niko.
Na toi veceri ie govorila dusa kroz
piesmu. a srca su zaigrala uz muziku.
Piesmom su Bosniaci Crne Gore pokaza-
li tko su. sto su i kuda ce. Na reIerendu-
mu su glasali za Crnu Goru kao svoiu
domovinu. spremni ie graditi zaiedno s
drugim narodima i ravnopravno zivieti s
uvazavaniem autohtonosti i vlastitog
imena. Bosniake Crne Gore su u poviie-
sti nazivali razlicitim imenima: Ne da
nas dozovu. nego da se ne znamo odazva-
ti. Odazivali smo se iz nuzde i pristofno-
sti da ne povrijedimo nikoga i da se do-
padnemo drugima ne razmislfafuci o se-
bi. Bosnfaci smo. fer smo to narodno ime
u davni vakat sami sebi dali. Ostala ime-
na davali su nam drugi po svojoj mjeri i
radi svofih interesa. Bosnfaci smo. fer su
pod tim imenom nasi preci stvorili veli-
canstvenu kulturu i duhovnu bastinu kofu
imamo obavezu da predamo u nasljed-
stvo potomcima. Da smo Bosnfaci znao
fe i nas Homer sa Obrova Avdo Mede-
dovic. cifi fe kultni ep Zenidba Smaila-
gic Meha¨. proslavio nasu epiku kofa se
danas izucava na nafprestiznifim univer-
zitetima svifeta od Harvarda do Beca.
Kad fe 1935. profesor sa Harvarda pitao
Avdu ko fe bio s nfim u vofsci. Avdo fe
odgovorio. Iz Sfenice smo otisli mi iz
Bifelog Polfa... Cetiri stotine momaka.
sve Bosnfaci se vicemo. Bosnfaci u fedan
tabor...¨
U ovoi prekrasnoi veceri otvorena ie
sehara bosniacke kulture. u namieri da se
pozdrave haznadari ovog blaga. da se
skupa zapieva i piesmom razgali dusa.
Bastina Crne Gore ie bogata liepotom i
raznovrsnoscu. Obicni liudi iz naroda to
bogatstvo liubomorno cuvaiu i nieguiu. a
Ismet Agovic ie dobrohotno ovoi publici
podario piesmu Momak jede jabuku. koia
se izvodila uz riiedak bendzo instrument.
zanimliivog naziva dzumbus.
Bosniacki saviet u Crnoi Gori ie 2009.
godine donio odluku da se ustanove na-
grade za razlicite oblike stvaralastva.
imenuiuci ih imenima znacainih liudi iz
svoie poviiesti. Tako ie ustanovliena na-
grada Povelia 'RiIat Burdzovic-Trso¨.
Povelia 'Husein pasa Bolianic¨. Nagrada
'Avdo Mededovic¨ i Povelia 'Hamdiia
Sahinpasic¨.
Na ovoi veceri proI. dr. Serbo Rasto-
der ie. ispred Bosniackog savieta Crne
Gore. Poveliu 'Hamdiia Sahinpasic¨ do-
diielio Ibrisu Kuievicu. utemeliiteliu
KUD-a 'Vrelo Ibra¨ i 'Plievaliskim tam-
burasima¨. Tradiciia bavlienia tamburom
u Plievliima stara ie preko iednog stolie-
ca. 'Plievaliski tamburasi¨ su prisutne
pocastili dviema izvedbama Po 1aslidzi
pala magla i Pljevaljska ljepotica. KUD
'Vrelo Ibra¨ ie izveo Ðurdevdanske obi-
cafe Bosnfaka Plava i Gusinfa.
Izvornu piesmu Of. dzamifo. Kara
Ðul-begova izveo ie Enver Behliuievic i
Zikret Muric.
Dva bulbula svu noc prepfevase / U
ruzici prema Josanici. / Slusala ih Josan-
ka devofka / Slusala im pa im govorila...
'Bulbuli¨ su ispred KDBH 'Preporod¨
sevdisali uz Mostarske ducane. Mof dil-
bere i Of. dfevofko. dido mofa. Naravno.
publika ie bila odusevliena.
Veliki priiateli Crne Gore. Kemal
Monteno uz svoiu gitaru ie izveo Zute du-
nje i Sarafevo. lfubavi mofa.
Humo mofa. ta lfepota tvofa / Lfepota
ti carev grad valfase / A visina Plava i
Gusinfa / Bfelo lice skadarske carsife. /
Jagodice-varos Podgorice / 1repavice-
seher Ðakovice. Ta liepota ie u piesmama
Riza Hamidovica Snifeg pade na behar
na voce i Prebrofana lfeta. doista zvucala
carobno.
Milienik mladih. pa i onih koii se
osiecaiu mladima. Al Dino ie vrlo tempe-
ramentno. mladalacki izveo Koprivu i
Carsifu.
Unuk Mehage Varesanina. barda bos-
niackog sevdaha. Hairudin Hari Varesa-
novic ie izveo Netko tiho ulicom pfevusi.
Mehmeda mafka budila i Poletjela golu-
bica sa Bascarsife. U zavrsnoi numeri svi
izvodaci su izasli na scenu. a Biielim Po-
liem se razliiegala sevdalinka Nek mirisu
avlije. ‰
Aika Tiro Srebrenikovic
Nastup zenskog pjevackog zbora ¨8u|bu|l" u 8lje|om Po|ju
Sve behara i sve cvjeta
“Bulbuli” u Bijelom Polju
J
O
U
R
N
A
L
16
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U Islamskom centru u Zagrebu. u
okviru tradicionalne Islamske tribine cet-
vrtkom 'Dr. Suleiman Masovic¨. 31.
ozuika 2011. promovirana ie kniiga 'Ru-
siti zidove i graditi mostove u duhu¨.
Kniigu su. pored autora Marka P. Ðurica.
promovirali muItiia Sevko eI. Omerbasic.
Kemal Muiicic. proI. dr. Ivan Karlic i
proI. dr. Jurai Kolaric. Izdavac kniige ie
Mesihat Islamske zaiednice u Hrvatskoi.
a tiskana ie kraiem 2010. godine.
Marko P. Ðuric ie pravnik. IilozoI. teo-
log. eseiist i publicist iz Beograda. pravo-
slavni viernik i osviedoceni zagovornik
ekumenskoga i medureligiiskog diialoga.
Godinama se bavi temama teoloske i reli-
giisko-IilozoIske prirode na sirokom po-
druciu vierskih naucavania pocevsi od kr-
scanstva. preko islama. pa sve do religiiskih
uvierenia i stania zidova. Zbog svoiih otvo-
renih. ekumenski usmierenih napisa i staia-
lišta nerijetko je (neopravdano i nepraved-
no) bio optuzivan kao 'antipravoslavni pi-
sac¨ koii ie 'presao u rimokatolicizam¨.
Doprlnos ekumenskom l
medure|lgljskom dlja|ogu
MuItiia Sevko eI. Omerbasic ie nagla-
sio da ima mnogo razloga za izdavanie ove
kniige. a iedan od naiznacainiiih ie niena
diialoska vriiednost. Marko Ðuric ie iedan
je od rijetkih autora i teologa koji su spre-
mni rusiti zidine koii su nas iako podiielili.
'Niegova odlucnost da u zidu podiele na-
pravi rupu dijaloga zavrijedila je našu po-
zornost i napor da izdamo ovu kniigu. Me-
ne ie posebno doimio posliednii odlomak
ove kniige u kome autor kaze: Na kraiu
ako smo priie Auschwitza ios uviiek mogli
govoriti o krscansko-zidovskoi Europi. da-
nas ie sigurno da posliie Srebrenice ne mo-
zemo govoriti na dosadasnii nacin o kr-
scansko-muslimanskoi Bosni. nego o Bo-
sni namucenoi i na kriz stavlienoi`¨. nagla-
sio ie Omerbasic. Rekao ie da ie kniiga
'Rusiti zidove i graditi mostove u duhu¨
bogata suvremenim teoloskim. liudskim i
politickim temama. Ona govori o krizi mo-
rala naseg doba i daie priiedloge o nienom
prevladavaniu. zatim o iudaizmu. crkvi ka-
kvu bi zelio. meducrkvenom diialogu. ate-
izmu. vierskoi toleranciii. islamu kao sva-
kodnevnom izazovu. te o tome sto znaci
biti krscanin i musliman. Na kraiu kniige
autor postavlia pitanie kako stici do zaied-
nistva i bratstva. MuItiia Omerbasic ie po-
sebno istaknuo sliedece Ðuriceve recenice:
'Polazeci od mnogobroinih znakova u vre-
menu. a ponaipriie od sve iace prisutnosti
islama u krscanskom sviietu. sve se vise
susrecemo s pitaniem: kako ostati vieran
svom pravoslavnom identitetu. koii ie sav
u pravoslavnoi predaii. a istodobno biti
otvoren prema svima te i prema braci mu-
slimanima? Dosadasnie pravoslavno bogo-
slovlie to pitanie niie ni postavilo. pa time
niie ni davalo nikakve odgovore. Zato sto
niie tezila nikakvoi promieni. te ni drugaci-
iim krscansko-islamskim odnosima. Pra-
voslavna crkva sve do danas gotovo niie
ništa izgubila od svog srednjovjekovnog
identiteta. Zelia za promienama ovdie ie
uglavnom ziviela u sIeri privatnog mislie-
nia. Medutim. ako danas idemo na promie-
nu stava prema islamu. a sto bi bilo nainor-
malniie. mi moramo ici na institucionalne
promiene. ier vec sutra bit ce kasno.¨ Citi-
rane riieci predstavliaiu samo mali dio au-
torovih razmisliania o odnosima islama i
pravoslavlia. MuItiia Omerbasic ie rekao
kako. nazalost. niti u muslimanskim redo-
vima niie bilo kvalitetnog razmisliania o
pravoslavliu. Medutim. u posliednie vriie-
me se u redovima muslimana primiecuie
sve vise interesa za krscanstvo. pa tako i za
pravoslavlie. 'Ima medu muslimanskim
autorima i onih koii u dviema razlicitim te-
ologiiama nalaze niz slicnosti. pa bi i to
mogao biti dobar temeli bolieg medusob-
nog upoznavania. Ova ce kniiga biti sigur-
no poticai tim naporima. ier nas u tom smi-
slu duzi i nasa viera. kad Svevisnii u
Kur`anu kaze: ‘I ne polemizirajte sa sljed-
benicima Knfige osim ulfudno. i onima kofi
silu primfenfufu. i recite im da vferufete sto
fe vama i nfima obfavlfeno i da fe vas Bog i
nfihov Bog i da ste vi pokorni Nfemu. U
Mesihatu smo uocili da ce kniiga proI.
Marka Ðurica sluziti kao dobra podloga di-
ialogu i kao prirucnik bolieg upoznavania
pravoslavlia za nas muslimane. U medu-
sobnim usporedbama broine su nepoznani-
ce koie treba savladati¨. zakliucio ie muIti-
ia Sevko eI. Omerbasic.
Redaktor kniige Kemal Muiicic ie
istaknuo da ie Marko Ðuric hrabar coviek
ier. kad govori o medusobnom razumiie-
vaniu. istice i ono sto ne vodi tom razumi-
ievaniu. 'Tako u kniizi donosi i IotograIi-
ie zapalienih dzamiia u Beogradu i Nisu.
kao i ostru osudu onih koii su 2004. godi-
ne pokazali pravo lice svoga barbarstva.
Valia nam znati da autor zivi u sredistu
Srbiie. a znamo na sto su neke skupine
pravoslavnih talibana i vierski zatucanih
huligana spremni uciniti u ime svoiih div-
liackih uvierenia¨. rekao ie Muiicic. Na-
glasio je da autor u svojoj knjizi nastoji
sliiediti Bozie mudrosti iz Kur`ana i Bi-
bliie i uspostaviti diialog. ier tamo gdie se
prica ne tuce se. 'Mislim da ie diialog.
koii u ovoi kniizi zapocinie Marko Ðuric.
izvrstan pocetak za neke druge i liepse
diialoge. upravo onakve kakve nam Allah
Dobri i preporucuie u broinim kur`anskim
aietima. Diialoge koii ce doista biti diia-
Predstav|janje knjlge Marka P. Durlca ¨Pusltl zldove l gradltl mostove u dubu"
|uzoost otvo·oooz o||a|oza
Slifeva. Ivan Karlic. Juraf Kolaric. Marko P. Ðuric. Sevko ef. Omerbasic i
Kemal Muficic
J
O
U
R
N
A
L
17
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
lozi. diialoge u koiima cemo pricati. ali i
slusati. Jer niie vazno samo pricati. valia
znati i slusati sugovornika. A naivazniie
ie da se ne tucemo. Jer ako se tucemo on-
da se i ne uvazavamo. a ako se ne uvaza-
mo tada smo neviernici koii ne vieruiu u
ono sto nam Mudri Bog preporucuie¨. re-
kao ie Kemal Muiicic.
ProI. dr. Ivan Karlic. redoviti proIesor
Katolickog bogoslovnog Iakultet Sveucili-
sta u Zagrebu. rekao ie da ie Ðuric spisateli
koiemu ie na srcu dobro svakog covieka.
bez obzira na nacionalnost. viersku ili ra-
snu pripadnost ili drugo što dijeli ljude i
narode. Niegova iskrena i argumentirana
kritika. posebice nekih pravoslavnih stru-
ia. niie kritizerstvo nego konstruktivna kri-
tika koia zeli potaknuti na dobro. na 'pro-
mienu pravca¨. ti. obracenie. Karlic ie re-
kao da kniiga sadrzi 404 stranice sa 212
bilieski (Iusnota). popisom literature i liie-
pim broiem IotograIiia koie sviedoce o
onomu sto ie napisano. 'Kniiga Marka P.
Ðurica pravo ie osviezenie i pravi iskorak
koii nastoii nadici diecie bolesti` s koiima
se susrece medureligiiski i ekumenski di-
ialog. Cili diela ie preko kriticke analize
suvremenih IilozoIsko-teoloskih struiania
te odnosa izmedu liudi razlicitih nacional-
nosti i religiiskih uvierenia. zeli se graditi
putove otvorenoga i iskrenog dijaloga koji
vodi prema medusobnom zblizavaniu
svih. ponaipriie onih koii zive na iuznoeu-
ropskim ili balkanskim prostorima. Mogu
reci da ie autor svoi cili i ostvario. odnosno
naznacio putove medusobnog diialoga i
zblizavania. ali ostvarenie i konacnu iz-
gradniu tih putova on sam i ne moze reali-
zirati¨. rekao ie proI. Karlic. Istaknuo ie da
ie Ðuric do zadanog cilia stigao promislia-
iuci o temama koie su vrlo aktualne i iza-
zovne u danasniem sviietu (razmislianie o
religiiama na prostorima iugoistoka Euro-
pe. odnosno Balkana. ti. o katolickom i
pravoslavnom krscanstvu te o zidovstvu i
islamu: o tome sto im ie zaiednicko. a po
cemu se razlikuiu: o vierskoi toleranciii i
uzaiamnoi suradnii: o temi krscanske nade
te nade u islamskom religiiskom okruziu:
o ekumenskom i medureligiiskom diialo-
gu. o ateizmu i niegovu utiecaiu. o nekim
krscanskim crkvama i niihovu sudielova-
niu u politickom zivotu. o miestu i ulozi
teologiie. o monastvu. o Boziem blagoslo-
vu koii ne zna za granice. o Kristovu rode-
niu i uskrsnucu. o nekim eshatoloskim pi-
taniima. o moralu i krizi morala. o liud-
skom trplieniu i stradaniu. o zlu i patnii
covieka i sviieta. o velikim suvremenim
izazovima koii stoie pred suvremenim co-
viekom i pred religiiama. o preprekama na
koie nailazi ekumenski i medureligiiski di-
ialog i medusobno razumiievanie liudi.
ProI. Karlic ie naglasio da u u svom govo-
ru o vierama i religiiama na prostorima
iugoistoka Europe (ili Balkana) te o niiho-
vu medusobnom diialogu. Ðuric nastoii
izdvoiiti ono sto ie svima niima zaiednic-
ko. a to ie priie svega viera u Boga koii
svoiom miloscu obdaruie sve liude. sve
vodi i svime upravlia svoiom Providnoscu.
On ie sviestan da razlicitosti medu religiia-
ma ostaiu. ali smatra da ih 'ne treba prena-
glasavati¨. sto znaci da treba zapravo rusi-
ti medusobne 'zidove i ograde¨. a graditi
'mostove i cupriie¨. Uostalom. razlicitosti
ne moraiu nuzno biti razlog razdvaiania.
nego mogu biti i Iaktor koii obogacuie ra-
zlicite grupe i zaiednice. 'Svoie promislia-
nie o razlicitim. ali i medusobno komple-
mentarnim temama Ðuric cesto potkre-
pliuie navodima iz Svetoga pisma. odno-
sno iz Tore i Kur`ana. podsiecaiuci tako
citatelia da se uviiek iznova valia vracati
riieci Bozioi te u nioi kriticki promatrati
vlastito zivlienie i zauzimanie. ali isto tako
traziti u nioi nadahnuce za vlastitu egzi-
stenciiu i dielovanie. U svakom slucaiu.
ovo Ðuricevo promislianie predstavlia se
kao vrlo vriiedan doprinos suvremenim te-
oloskim i religiiskim struianiima. kao novi
vietar u iedra` koii moze imati posebice
znacaian utiecai na razvoi ekumenskoga i
medureligiiskog diialoga. dapace na ra-
zvoi kulture diialoga uopce¨. zakliucio ie
proI. dr. Ivan Karlic.
ProI. dr. Jurai Kolaric. umirovlieni re-
dovni proIesor na Katolickom bogoslov-
nom Iakultetu Sveucilista u Zagrebu i ie-
dan od naiboliih teoloskih strucniaka za
interkonIesionalne odnose i ekumenizam.
uvodno ie rekao da Ðuriceva kniiga u su-
vremenoi teoloskoi i ekumenskoi literaturi
naseg podneblia pokazuie da 'cudesa ios
uviiek postoie¨ i to na nasim balkanskim
vierskim. politickim i nacionalnim uzavre-
lim prostorima. 'U kniizi se iznose cinie-
nice o koiima se do sada u nasoi teoloskoi
literaturi niie nitko nikada tako otvoreno.
smielo. utemelieno i uvierliivo progovorio
kao ovai pravednik iz pravoslavne Srbiie¨.
rekao ie Kolaric. koii ie istaknuo dviie ci-
nienice. Prvo. Marko Ðuric ie prvi pisac s
podrucia pravoslavlia. koii o odnosu pre-
ma 'drugima¨ otvoreno i iskreno govori o
medusobnom suprotstavlianiu i prozima-
niu velikih monoteistickih religiia zidov-
stva. krscanstva i islama na nasim prostori-
ma i o niihovom odnosu prema 'drugima¨
i 'drukciiim¨. Unatoc deviiaciiama u tu-
maceniu griieha zla i dobra i unatoc ra-
zloznoi ili bezrazloznoi mrznii. ipak posta-
iu 'nasi bliznii¨. Drugo. Ðuric ie prvi pisac
iz pravoslavnog sviieta koii u odnosima
krscanskih poviiesnih crkava: Pravoslavne
crkve. Katolicke crkve i krscanskih zaied-
nica protestantske bastine. iudaizma i isla-
ma govori bez polemike i bez tzv. povise-
nih tonova. U svoiim razmislianiima na-
glasava one istine koie spomenute religiie
povezuiu. dok razdvaiaiuce elemente stav-
lia u kontekst poviiesnih nesporazuma. su-
biektivnih tumacenia i nedovolinih spo-
znaia. a koii se mogu i moraiu prevladati
diialogom ili ekumenskim i poniznim pri-
stupom istini. koia ie. ne liudsko. nego
Bozie vlasnistvo. 'Autor ie u tome rezolu-
tan i dosliedan od pocetka do kraia svoga
pisania porucuiuci svim viernicima. bez
obzira na postavliene postoiece zidove`
razdvaiania. da ie proslo vriieme medu-
sobnih ekskomunikaciia te da ie nastupilo
vriieme komunikaciia. Put do rusenia zi-
dova nesporazuma i nepovierenia ie napo-
ran i tezak. ali i obecavaiuci uz uviet da se
od Jahvea. Boga ili Allaha obiavliena Ri-
iec i sadrzana u ispisanim Svetim Kniiga-
ma Tori. Bibliii i Kur`anu. cita pazliivo
osluskuiuci Bozii. a ne niihov liudski smi-
sao¨. naglasio ie proI. Kolaric. Zahvalio se
Islamskoi zaiednici u Hrvatskoi. kao izda-
vacu kniige. za hrabrosti da se upute na
tako znacaian ekumenski pothvat. 'U
mnostvu inspiraciia koie ie pobudila u me-
ni ova kniiga isticem samo iednu. Veliko
ie bogatstvo i duhovna radost moci shvati-
ti da ie vrhunsko antropolosko. a time i
religiisko pravilo sliedece: U zivotu ie
naivazniie. ne nastoiati biti bolii od drugo-
ga. vec biti bolii za drugoga.` Mozda bi
ova izreka mogla postati nova deIiniciia
novog poima novog ekumenizma` u teo-
logiii Marka Ðurica?¨. zakliucio ie proI.
dr. Jurai Kolaric.
Autor Marko P. Ðuric ie rekao da ie
ovom kniigom naipriie zelio popuniti pra-
zninu. koia ie poprilicna kad ie riiec o ova-
kvim kniigama na iuznoslavenskim teo-
loskim prostorima. 'Naime. ia sam u knii-
zi progovorio iednim drukciiim nacinom i
iezikom koii ie sasvim razlicit od tradici-
onalnog iezika Pravoslavnog bloka` i to
o temama kao sto su Islam i Zapadno kr-
scanstvo: o niihove obie teoloske variian-
te. Koliko sam u tome uspio. pokazat ce
vriieme. Zatim. zelio sam svoiim tekstovi-
ma o ateizmu. moralnoi krizi i angazirano-
sti potaknuti viernike na stvari koie se ticu
mira i sociialne pravde. U tom smislu ova
kniiga otkriva svu vaznost nasih triiu reli-
giia. zacetnik koiih ie Abraham/Ibrahim.
Jer se samo pozivaniem na vierske razloge
moze prevladati nezelieno stanie u mno-
gim nasim medusobnim odnosima¨. rekao
ie Marko P. Ðuric. ‰
Ismet Isakovic
J
O
U
R
N
A
L
18
KVADRAT NAD HIPOTENUZOM
Oni nece s tobom zadovolini biti sve
dok ne budeš vjerovao u ono u što oni
vieruiu. upozorava Kur`an Casni Poslani-
ka. no i nareduiuci mu da Sliedbenike
Kniige pozove na okuplianie oko zaied-
nicke nam riieci. upucuiuci ga pri tom na
uliudenu i strpliivu raspravu. Ponovit ce-
mo zaiednicke nam riieci.
Drzavnlk l|l tek po|ltlcar
Predsiednik Republike Hrvatske. Ivo
Josipovic dao ie 5. travnia interviuicic za
britanski Reuters koii ie ta agenciia preni-
iela u obliku price pred spavanie. U tom
ie cavrlianiu. barem kako ie Reuters obia-
vio. a Predsiednik niie demantirao. on
izrazio zabrinutost zbog 'neke vrsti radi-
kalizaciie¨ u susiedstvu zbog dogadaia u
Sievernoi AIrici. napose Iibiii ier. zami-
slite. u tom susiedstvu ima puno musli-
mana. Na stranu sto ie u normalnim i sa-
mosviesnim zemliama nemoguce i poni-
zavaiuce da bilo tko. pa i Reuters. od seIa
drzave dobiie neautorizirani razgovor. i
ios ga prenese u prepricanom obliku. vec
oci bode iziava ciienienog poglavara da
su tamosnii. dakle muslimani iz komsilu-
ka pro-europski i da s niima Hrvatska di-
ieli istu kulturu i slicne vriiednosti. Istu
kulturu i slicne vriiednosti. rece postova-
ni Predsiednik. Onai predsiednik koii ie
dobio vecinu glasova na izborima prosle
godine ier ie bio odmieren. ier se niie za-
letavao ekstremnim iziavama i praznim
obecaniima. ier niie bio opterecen politic-
kim disidentstvom. ier ie odrastao i sazrio
u otvorenom Zagrebu nekih davniiih. ali
ne i predavnih godina. ier se cinio. a on to
i iest. uliudenim. prvim stvarno gradan-
skim i mnogo vise od tolerantnim iavnim
poslenikom. ier se cinio vecim od samo
politicara kako se danas redukcionisticki.
stereotipski dozivliava. Gotovo da su se
neki ponadali kako smo konacno dobili
celnika s drzavnickim potenciialom. po-
tenciialom koii se nece trositi u seoskim
carkama i slabiiim vicevima. vec onoga
koii. u ime demosa i samosviesne drzave.
ima hrabrosti i integriteta donositi odluke
koie. katkada znace i reci ne svoiim save-
znicima. priiateliima. pokroviteliima i su-
radnicima. posebno ako ie opce dobro
ugrozeno. Drugim riiecima. odmierenog i
cvrstog. principiielnog i strpliivog lidera
s viziiom koia seze dalie od neposredne
politicke i ideoloske zadace u koiu vieru-
ie sve manii broi niegove vlastite konsti-
tuente. niegova demosa. a u vremenu ve-
likih globalnih izazova koji tutnje daleko
od mediiske halabuke.
Medunarodna po|ltlka - sto je to?
Zar su zaista u pravu oni koii tvrde da
ie hrvatska vaniska politika zamrla i ne-
stala odlaskom predsiednika Mesica. zar
Hrvatska vise ni o cemu nema vlastiti. a
nekmoli prepoznatliivi ili ne dai Boze
principiielan stav i zar se sav vaniskopo-
liticki angazman nase zemlie svodi na za-
kliucivanie Poglavlia 23 pregovora sa
zombiiem koii ios nazivaiu Europskom
uniiom. I na. da ne zaboravimo. odusev-
lieno plieskanie rucicama kada NATO
ratna masineriia krene u neki novi Bli-
tzkrieg. po nalogu Iinanciiskih mogula ne
bi li time:
a/ skrenula pazniu svietske iavnosti s
naidublie Iinanciiski generirane ekonom-
ske krize:
b/ pokusala hranidbom ratnog agre-
sivnog stroia privremeno izbieci Iinancii-
ski kolaps. odnosno odgoditi susret s isti-
nom o beznadeznom bankrotu svietske
globalizaciiske strukture Iinanciiskih
spekulaciia i manipulaciia. protuindu-
striiskih ideologiia. obozavania novca.
odnosno reIeudalizaciie drustvenih odno-
sa. prebogate maniine i biiedne vecine.
Umiesto da doktor pravnih znanosti.
Predsiednik Josipovic barem stidliivo pri-
upita svoie stariie kolege iz NATO save-
za o malo preocitom krseniu medunarod-
nog prava. odnosno Rezoluciie 1973 Vi-
ieca sigurnosti Uiedinienih naciia. on za
Reuters. usred tri americka i NATO agre-
sivna rata u tri strane i valida sasvim slu-
caino muslimanske zemlie. nalazi radi-
kalne muslimane u Bosni i Hercegovini
i malo sire. I time zakliucuie svoiu dome-
nu zabrinutosti libiiskim kosmarom. dok
suvremeni Napoleon iz pariskih palaca s
naknadno ugradenim klozetima. Nicolas
Sarkozy svoiu voinu kampaniu vodi ios
dalie od svoga Austerlitza. Benghaziia.
iuzniie u Obali Bielokosti. Kakvi su to
muslimanski radikali u susiedstvu koie s
Pantovcaka vidi predsiednik Josipovic.
gdie su im politicki pokreti i stranke. ra-
dikalni politicki programi. gromoglasna
ideoloska propaganda? Ostao ie duzan
Josipovic podastriieti imena voda. nazive
i konkretne elemente tih radikalnih po-
kreta ili poiedinaca u susiedstvu. dakle u
BiH. Zbog toga duga mogli bi uskoro biti
prisilieni povierovati:
a/ da ie hrvatska. posebno vaniska po-
litika ciii ie Josipovic glavni predstavnik
naiobicniii segrt koii postupa po nalozi-
ma EU i SAD mestara kada se za tim. po
niihovim procienama. ukaze potreba i
b/ da se Predsiedniku. od maglustine
na sliemenskim obroncima. otvoreni atak
na Daytonski mir niegova mirovnog par-
tnera Dodika koji javno poziva na ilegalni
reIerendum o samostalnosti. ti. na otcie-
plienie genocidne tvorevine koia se zove
Nakon |oslpovlceva cavr|janja s Peutersom
Predsjednik, pukovnik i stvarnost
|o|osto oa o·oos|ooo|| |os|oov|c uo|ta svo|o |o|ozo |z |/TC savoza o oc|too |·soo|u |ozo|uc||o +9¯3 \||oca s|zu·-
oost|. oo. us·oo t·| aoo·|c|a | |/TC az·os|voa ·ata u t·| st·aoo | s|uca|oo ous||oaos|o zoo||o. oa|az| ·ao||a|oo ous||-
oaoo u 3oso| | Ho·cozov|o| | oa|o s|·o. | t|oo za|||ucu|o svo|u ooooou zab·|outost| ||b||s||o |osoa·oo.
|a·|s |ao|c
Prof. dr. Ivo Josipovic. predsfednik RH
J
O
U
R
N
A
L
19
KVADRAT NAD HIPOTENUZOM
Republika srpska. pricinia kao harlauka-
nie muslimanskih radikala dugih braduri-
na i posavrcenih pantola koii imaiu svu
mogucu inIrastrukturu za destabilizaciiu
regiie koiu Dodik. naravno. nema. Gdie
ce iadnicak. samo s iednom republikom
srpskom.
Gra|lt u vukovarskoj u|lcl
U Vukovarskoi ulici u Zagrebu. u bli-
zini napuštene i sablasno prazne zgradu-
rine bivse Plive. na iednom niskom zidu
pise: 'Pukovnik gazi. niegov ie Bengha-
zi¨. I ios nesto pise: 'Danas Tunis. sutra
Hrvatska¨. No. to su napisi ulice i ulicno-
ga bunta koii se s. olimpskom maglom
obaviienih brezuliaka. Pantovcaka i Mar-
kovog trga na Gradecu naprosto ne vidi.
Ili se vidi nedovolino ostro. Pa se onda s
tih zamaglienih visina toi istoi. danas
marginalnoi. a sutra revolucionarnoi uli-
ci udiieliuiu apaurini bez eIekta. I dok
Josipovic. poput opskurnih liievo-desnih
starcica koii nekakvoi Vukovic Runiic
svakoga petka na HaTeVeu pricaiu o
svemu bez veze. a naivise ih u libiiskom
kaosu brine tzv. El-Qa`ida. nalazi musli-
manske radikale u susiednoi Bosni. nie-
gov narod. onai politicki demos koii ga
ie izabrao. naviia za Muamera el-Qadha-
Iiia. I to ne zato sto mu ie brat pukovnik
simpatican ili drag ier predobro zna da se
s opoziciiom obracunavao surovo i krva-
vo. vec zato sto. za razliku od nasih. ma-
glom obaviienih 'drzavnika¨. vidi kako
ie NATO Ilagrantno prekrsio Rezoluciiu
Viieca sigurnosti. a sparusena Hillary
Clinton i niezina bivsa kolegica Guido
Westerwelle vec traze promienu rezima.
Oni vide na tlu sto Josipovic i ostali hr-
vatski vladari s visine ne primiecuiu -
olinialu NATO demagogiiu koia navod-
nom opasnoscu od radikalnih muslimana
koii su tu. svuda oko nas. pa i u hrvat-
skom komsiluku. misli da daie opravda-
nie za brutalne. potpuno ilegalne agresiie
u neskladu cak i s pro-europskim vriied-
nostima. agresiie na danas vecinom mu-
slimanske. a sutra i sve druge zemlie.
Demos vidi da NATO ciia ie Hrvatska
clanica sve vise i cesce krsi medunarod-
no pravo i time ugrozava svietski mir
opasno i traino. dok u bolisevickoi mani-
ri obmane to prikazuie kao brigu za
svietski mir. cak stovise. pozrtvovnost
svoiih clanica da se stave na raspolaganie
za zastitu nevinih. ugrozenih i civila te.
naravno. uvodenie demokraciie koia se
umiesto sredstva za ostvarenie gradan-
skih prava i sloboda. pretvara u cili po
sebi.
U ovai koloplet besmisla upetliala su
se i dva bosniacka 'politicara¨. Semso
Tankovic i Nedzad Hodzic. Na vec spo-
menutom su HaTeVeu. Tankovic ie uspo-
redio Josipovica sa Seseliem i Karadzi-
cem. sto ie odista opasna glupost. a Hod-
zic ga ie neuko branio bez makar i zerre
distance od posliedica Predsiednikovih
izjava i stavljanja Bošnjaka u kontekst li-
biiskoga rata. Ovakva dvoika mogucih
bosniackih maniinskih kandidata na ovo-
godisniim parlamentarnim izborima go-
vori naivise o Bosniacima ciii predstavni-
ci ili reagiraiu neprimiereno i ekstremno
ili nemaiu stav. barem ne svoi. Bas poput
hrvatskih politicara i 'lidera¨. Niie li sto-
ga. da budemo korektni. krainie vriieme
da Bosniaci izniedre politickog predstav-
nika s kapacitetom suocavania sa stvar-
nim izazovima ovoga vremena opasnog
zivlienia? Tak tada imat ce pravo i ostriie
reagirati na ovakve incidente. Jer. i to bi
hrvatskim politicarima trebalo biti iasniie
nego europskim. radikalizaciia muslima-
na. i to u pravcu iacania bosniackog naci-
onalizma moguca ie samo toleriraniem
disoluciie Bosne i Hercegovine koiu da-
nas zdruzeno pokusavaiu provoditi Dodik
i dvoiac Covic&Iiubic. Pa oni se suprot-
stavliaiu Zlatku Iagumdziii i 'niegovim
Hrvatima¨. a ne MustaIi Cericu ili ka-
kvom nepostoiecem seleIiiskom pokretu.
Predsjednlkova kontradlkclja
Konacno. ali ne i naimanie vazno.
Vieruie li doista Josipovic da su bosan-
skohercegovacki muslimani samosviesni
i spremni na suradniu zato sto su 'vrlo
pro-europski¨. Ako ie tomu tako. znaci li
to da drugi muslimani sviieta nisu samo-
sviesni niti spremni na suradniu. odnosno
ie li suradivati i biti samosviesnim mogu-
ce samo ako ste pro-europski? Ili ios uvi-
iek niie inIormiran da ie samosviiest i
spremnost na suradniu inherentna musli-
manima bas zato sto su muslimani. Vrati-
mo se ponovo Kur`anu Casnom koii smo
zazvali na pocetku. Riiec. dakle izvor
nam ie zaiednicki. Iz nie potiecu civiliza-
ciie i kulture naravno razlicite koie izvi-
ru iz iednog. No. vriiednosti su nam iste
sloboda. pravda. istina. liubav. mir. so-
lidarnost. Na tim. a ne nekakvim pro-eu-
ropskim vriiednostima. dobrim diielom
(onim koii ie u skladu s Prirodnim zako-
nom) proizaslim iz zaiednicke nam riieci.
ali na ciii se ukupan. znatno i licemierno
prosiren sustav nekoga prisiliava ili ga se.
u suprotnom. ne priznaie. rada se samo-
sviiest i postaie se spremnim na suradniu.
ali i interaktivnost i medusobno obogaci-
vanie sa susiedima i svima ostalim. Je li
moguce da Predsiednik Republike Hrvat-
ske tvrdi sasvim suprotno da nam ie
kultura ista. a vriiednosti razlicite? Kao i
da ie diialog moguc samo priznavaniem
nekakvih pro-europskih vriiednosti? Ti-
me se implicite daie naznaciti kako se.
umiesto interkulturalizma. dakle medu-
sobnog kulturno-civilizaciiskog prozima-
nia i obogacivania te zaiednickog napret-
ka i stvarania novih civilizaciiskih dosega
na zaiednickim vriiednostima. promovira
multikulturalizam odvoienih zaiednica
koie se medusobno toleriraiu. a maniin-
ske imaiu pravo tek na simbolicnu zastu-
plienost. Sve dok ne pocnu vierovati u
ono sto ie vecinsko uvierenie ili se takvim
predstavlia. U ono u sto oni vieruiu. upo-
zorava Kur`an.
Napokon. ovakve 'europeiziraiuce¨
riieci seIa hrvatske drzave u siecanie pri-
zivaiu odboian. iezivo siktav glas iednog
od niegovih prethodnika? Onai o Hrvati-
ma i niihovoi ulozi 1992-1995 i kasniie u
europeizaciii muslimana u Bosni i Herce-
govini kroz prvo Herceg-Bosnu. a onda i
tzv. hrvatsko-muslimansku Iederaciiu u
konIederaciii s Hrvatskom. A bas ti Hrva-
ti nemaiu takvih ambiciia i ogromna ih
vecina nema nikakve veze s 'europeiza-
ciiom¨ herceg-bosanskim metodama. Bas
kao ni Josipovic. Niegovo ponavlianie
ideoloskih Irazetina. tako milih moralno
bankrotiranim europskim vodama usred
niihova novog rata. zasluzuie barem
obrazlozenie. ne samo Bosniacima i osta-
lim muslimanima u komsiluku. Quo va-
dis domine? ‰
Predsfednik Republike Hrvatske
J
O
U
R
N
A
L
20
HRVATSKA
Guverner Hrvatske narodne banke
Zeliko Rohatinski ubrizgao ie Iinanciisku
iniekciiu za novi pokusai ozivliavania in-
vesticiia privatnog sektora. ne bi li pota-
knuo umrtvlieno gospodarstvo. Tako ie
pocetkom ozuika obradovao barem na tre-
nutak poslovni svijet u Hrvatskoj stavivši
mu na raspolaganie oko 850 miliiuna eura.
odnosno 6.3 miliiarde kuna. za kreditiranie
proiekata u gospodarstvu. Ovai novac
HNB ie 'pronasao¨ smanieniem stope mi-
nimalno potrebnih deviznih potrazivania
banaka u odnosu na njihove devizne obve-
ze s dosadasniih 20° na 17°.
3O.OOO radnlb mjesta
Za razliku od prethodnih odluka o
oslobadaniu likvidnost. HNB ovai put ia-
sno navodi podrucia u koiima se ocekuie
realizaciia investiciiskih proiekata. To su
preradivacka industriia i turizam. odno-
sno proiekti koii se mogu brzo realizirati
i brzo dati ucinak u vidu otvarania radnih
miesta i poticania izvoza. Novitet ie i to
sto ie riiec o 'odluci guvernera¨. donese-
noi nakon konzultaciia s predstavnicima
vodecih banaka i poslodavaca.
Tai nekonvencionalni potez Rohatin-
skog iznenadio ie i analiticare koii ocie-
njuju da je likvidnost sustava ionako vi-
soka. pa visak novca moze samo stvoriti
probleme (utiecai na tecai. Iinanciranie
potrosnie). Medutim. u krugovima poslo-
davaca to tumace kao 'izniman patriotski
cin¨. pri cemu su se svi akteri obvezali na
dzentlmenski dogovor.
Trebalo ie naci izlaz iz zatvorenog
kruga u koiem su se nasli bankari i poslo-
davci: bankari su smatrali da ima novca.
ali nema dobrih proiekta. dok su im po-
slodavci uzvracali da ima proiekta. ali ih
ne mogu provesti uz visoke kamatne sto-
pe koie banke nude.
U pisanoi odluci HNB-a. naravno. ne
moze staiati gdie ce novac ici. ali banke su
se usuglasile da to nece biti potrosnia. stano-
gradnia. energetika. trgovina. inIrastrukutra
ili drzava. vec sektori 's realnim izgledima
za rentabilno i konkurentno poslovanje na
domacem i inozemnom trzistu¨.
U HUP-u kazu da otpriie imaiu katalo-
gizirane proiekte. a sada ce provesti niihovu
'predkvaliIikaciiu¨ i odabrati one spreme
za provedbu. HNB napominie da ce pratiti
'nacin. dinamiku i svrsishodnost uporabe
oslobodenih sredstava. te ovisno o tome po-
duzimati dalinie miere¨. Ocekivania poslo-
davaca prilicno su optimisticna i procieniu-
iu da bi se ti krediti mogli realizirati uz ka-
matnu stopu od oko pet posto. Konacni
eIekt. racunaiu. moglo bi biti otvaranie od
20.000 do cak 30.000 radnih miesta.
Valia. medutim. podsietiti i na optimi-
zam sto ie vladao kraiem 2009. godine
kada ie HNB. u suradnii s drzavom. naia-
vio mogucnost oslobadania 10 miliiardi
kuna i Iinanciiske modele preko HBOR-
a. Medutim. realizaciia ie prilicno podba-
cila. Ocito poucen tim iskustvom. HNB
sada naglasava da ce se odabrani proiekti
Iinancirati u okviru bankovnog sustava.
'potpuno neovisno o dosadasniim tzv. A
i B modelima kreditirania gospodarstva¨.
To bi se moglo shvatiti i kao neizravna
poruka da ova akciia niie 'pruzanie ruke
Vladi¨. nego nieno potpuno zaobilazenie.
| premljerka gubl od predsjednlka
Tko ce kod koga na caskanie bilo ie ta-
koder pitanie kada ie premiierka Jadranka
Kosor pozvala politicke aktere da skoknu
do nie. a u isto to vriieme pozvao ih ie i
predsiednik Republike Ivo Josipovic.
'Imamo velike sanse zavrsiti pregovore.
ali u tom poslu Vlada mora imati potporu.
To ie naivazniii razlog zbog koiega sam
pozvala celnike parlamentarnih stranaka
na razgovor. Nitko me niie nagovorio na
to¨. iziavila ie premiierka Jadranka Kosor.
Dodala ie da u ozraciu gdie ie malo kon-
struktivnog zeli razgovarati s politickim
akterima o tome tko. sto i na koii nacin
moze pridoniieti zavrsetku pregovora.
Komentirala ie stav predsiednika Re-
publike da prvo treba odrzati parlamentar-
ne izbore i nakon toga raspisati reIeren-
dum o ulasku Hrvatske u EU. sto trazi i
oporba. 'Ne bi bilo dobro da se predsied-
nika prepoznaje kao nekoga tko zastupa
bilo koiu stranku. a ni da se stavlia na celo
oporbe. O tome cu svakako nastoiati raz-
govarati s predsiednikom. kao i o reIorma-
ma. odnosno cinienici da se cesto govori
kako ih Vlada ne provodi. a sto niie isti-
na¨. rekla ie Kosor. Izrazila ie uvierenie da
ce se vecina celnika parlamentarnih stra-
naka odazvati i da ce vlada moci prezenti-
rati sto ie ucinieno. posebno vezano uz
Poglavlie 23. 'To ie poviiesni strateski cili
i ne mozemo mi u Vladi iz sve snage raditi.
a da nitko drugi u tome osim na deklarativ-
noi razini. ne pomaze. Vieruiem da ie za
vecinu stranaka zavrsetak pregovora povi-
iesni cili¨. rekla ie premiierka Kosor.
Na pitanie hoce li se odazvati pred-
siednikovu pozivu na sastanak celnika
parlamentarnih stranaka. Kosor ie odgo-
vorila da ni o kakvom sastanku ne zna ni-
sta te da kao celnica iedne od parlamentar-
nih stranaka niie dobila poziv. ali zna za
poziv koii ie ona osobno uputila. Premi-
ierka niie znala za predsiednikov poziv. a
predsiednik SDP-a Zoran Milanovic pak
niie imao poima. tako ie barem rekao. o
pozivu premiierke. 'Ne znam nista o pozi-
vu premiierke Kosor. znam samo da ie
poziv na sastanak svih stranaka uputio
Ured predsiednika Josipovica. Na poziv
predsiednika cemo se odazvati¨. rekao ie
Milanovic. Istaknuo ie kako premiierka
niie dosla u Sabor kako bi razgovarali o
Dogadajl u Hrvatskoj
Cuvo·oo· 'o||o||'. a |SKCK t·az| oovco
|·oo||o·|a |ao·ao|a Koso· oozva|a oo||t|c|o a|to·o oa s|o|ou oo o|o. a u |sto to v·||ooo oozvao || |o | o·oos|ooo||
|ooub|||o |vo |os|oov|c. Mozoa |o oa|·aooso||| u ozu||u b|o o|o|sta· oo||oo·|v·ooo. |o|| |o oozao ooa|out| oost|zavs|
sporazum s poljoprivrednicima.
|o|s |o||c
Zelfko Rohatinski. guverner
Hrvatske narodne banke
J
O
U
R
N
A
L
21
HRVATSKA
vaznim stvarima kao sto su datum izbora i
nerazumliive optuzbe glasnogovornika
Vlade Mladena Pavica. SeI SDP-a smatra
kako ie poziv na sastanak u Banske dvore.
ako ga ie Kosor uputila. nepristoian. Mila-
novic ie takoder komentirao kako prosvie-
de smatra mirnim. duhovitim i ponekad
vatrenim te istaknuo kako im se SDP nece
pridruziti ier bi posvaianie prosvieda ubi-
lo niihovu dusu i svrhu.
HNS ie potvrdio da ce se odazvati pozi-
vu predsiednika Republike Ive Josipovica
na sastanak s parlamentarnim strankama.
dodaiuci da sluzbeni poziv za sastanak u or-
ganizaciii predsiednice Vlade Jadranke Ko-
sor nisu primili. 'Obzirom da se gospoda
Kosor oglusila na visestruke pozive da se o
trenutnoi politickoi situaciii u Hrvatskoi u
Saboru obrati zastupnicima i gradanima. ta-
kav poziv u ovom trenutku smatrali bismo
neprimierenim¨. priopcili su iz HNS-a.
I ova ie tiha bitka izmedu vladaiuceg
HDZ-a i predsiednika Josipovica zavrsena
niegovom pobiedom. Svoievremeno ie
premiierka Kosor zabranila svoiim surad-
nicima da ulaze u rasprave s predsiedni-
kom. a sada ie i sama pokusala. doduse
vise nesmotreno. natiecati se s niim i izgu-
bila ie. Naime. sve parlamentarne stranke.
osim HDZ-a. potvrdile su svoi dolazak na
konzultaciie kod predsiednika Republike.
'Predsiednik Josipovic podrzava sve obli-
ke politickih konzultaciia. ukliucuiuci i
one koie planira odrzati predsiednica Vla-
de RH. o aktualnim temama¨. staialo ie u
priopceniu iz Ureda predsiednika.
Premiierka Kosor pokusala ie anulirati
ovai odlazak kod predsiednika Josipovica
i opoziciono ignoriranie nienog poziva
odrzavsi konIerenciiu za novinare u siedi-
stu HDZ-a na Trgu zrtava Iasizma. Nagla-
sila ie kako ie nien primarni zadatak ula-
zak Hrvatske u Europsku uniiu. 'Ja sam
deblokirala pregovore. Sietite se kad sam
preuzela posao. sve ie bilo blokirano¨. re-
kla ie i dodala da smo na pragu ulaska u
uniiu upravo zahvaliuiuci teskom poslu
koii ie obavlien. Niie ioi nedostaialo riieci
hvale za ono sto ie ucinila zaiedno sa svo-
iom strankom. 'Kao predsiednica stranke i
Vlade odradila sam tezak posao koii se
mnogi drugi nisu usudili napraviti. Nisam
imala potporu u apsolutno niti iednom se-
gmentu. sto smatram velikim minusom
oporbe. Naiteze ie bilo cistiti u svom dvo-
ristu. ali i to ie ucinieno. Pozivam sve kri-
ticare neka ucine isto¨. rekla ie. Potom se
vratila na temu Europske uniie i izbora te
ios iednom svima porucila kako ce datum
izbora biti odreden tek nakon sto zavrse
pristupni pregovori. 'Ako ie SDP i dalie
dio Saveza za Europu odazvat ce se na sa-
stanak s Vladom. Ne moraiu doci vec su-
tra. mogu doci kad god zele. Razgovarat
cemo o poviiesnom ciliu zavrsetka prego-
vora s Europskom uniiom. a posliie i o toc-
nom datumu odrzavania parlamentarnih
izbora¨. porucila ie premiierka.
Sapunlca o Sanaderu
U ozuiku ie nastavliena sapunica o Sa-
naderovim kriminalnim aktivnostima i ka-
ko sada stvari stoie. ovo bi mogla biti iedna
od naiduzih sapunica u Hrvatskoi. USKOK
ie prosirio istragu protiv bivseg premiiera
Ive Sanadera i vlasnika Dioki grupe i riiec-
kog Novog lista Roberta Jezica. zbog sum-
nie da su Jezicevoi tvrtki pokusali pribaviti
nezakonitu dobit od cak 10 miliiuna eura na
stetu drzavnog poduzeca JANAF. 'Osno-
vano se sumnia da ie Ivo Sanader. kao pred-
siednik Vlade. od studenog 2008. do lipnia
2009. godine. na trazenie Roberta Jezica.
vecinskog vlasnika drustva DIOKI. u naka-
ni da trgovackom drustvu pribavi nepripad-
nu korist na stetu JANAF-a. drustva koie ie
u vecinskom vlasnistvu drzave. naipriie na-
lozio ministru gospodarstva. rada i poduzet-
nistvu Damiru Polancecu da organizira sa-
stanak Roberta Jezica s odgovornim osoba-
ma drustva JANAF. a sve kako bi se izme-
du drustva DIOKI. kao prodavatelia. i drus-
tva JANAF. kao kupca. u sto kracem roku
realizirala kupoprodaia gradevinskog ze-
mliista s terminalom za skladistenie naIte i
naItnih derivata na Zitniaku. pod uvietima i
ciieni od naimanie 28 miliiuna eura. koie ie
postavio Robert Jezic¨. priopcili su USKOK
i DORH.
Odrzano ie vise sastanaka na koiima ie
od predstavnika JANAF-a Damir Polancec
trazio da se pregovori cim priie dovrse s ci-
liem zakliucenia ugovora po trazenim uvie-
tima Roberta Jezica. Medutim. s obzirom
da niie doslo do zakliucenia kupoprodainog
ugovora. zbog toga sto ie ciiena koiu ie tra-
zio Robert Jezic bila znatno visa od trzisne
ciiene. prema procienama koie su izradene
na trazenie JANAF-a. Ivo Sanader ie i
osobno tiiekom svibnia 2009. godine orga-
nizirao sastanak u svom uredu u Vladi RH
na koiem ie od odgovornih osoba JANAF-a
zatrazio da zakliuce ugovor po uvietima po-
stavlienima od strane Roberta Jezica. iako
ie znao da bi time za drustvo JANAF nastu-
pila steta. a drustvu DIOKI bi se pribavila
nepripadna korist u iznosu od naimanie 10
miliiuna eura. Odgovorne osobe JANAF-a
su zahtiev Ive Sanadera. zbog stetnosti ugo-
vora za niihovo drustvo. odbile. Buduci da
se Ivo Sanader nalazi u ekstradiciiskom pri-
tvoru u Austriii. upucena ie zamolnica za
urucenie potrebnih pismena okrivlieniku i
ispitivanie okrivlienika. a istovremeno ie i
za ovo kazneno dielo zatrazeno niegovo
izrucenie Hrvatskoi.
Istraga protiv Jezica i Sanadera tek ie
otvorena. Navodno ie Ante Markov. pred-
siednik Uprave JanaIa. sviedoceci u iednom
drugom predmetu. upozorio na nepravilno-
sti u kupnii zemliista na Zitniaku. Markov ie
potvrdio da su Uprava i Nadzorni odbor Ja-
naIa prvo odbili prihvatiti Jezicevu ponudu
da niihova tvrtka otkupi zemliiste na Zitnia-
ku za 34 miliiuna eura. Potom ie Jezic dosao
s novom ponudom: predlozio ie da JanaI
plati 28.5 miliiuna eura.
No. Uprava JanaIa i tu ie ponudu odbi-
la. Odluku o nepotpisivaniu ugovora Mar-
kov ie temeliio na procienama svoiih struc-
nih sluzbi. koie su iznos od 28 miliiuna eura
smatrale naimanie 10 miliiuna eura visim
od realne trzisne ciiene. Takvu ciienu i
uviete kupoprodaie. tvrde u USKOK-u.
odredio ie Robert Jezic. Kada unatoc broi-
nim pritiscima Uprava niie pristala ni na tu
svotu. Jezic ie doslovce prepolovio pocetnu
ciienu. Zatrazio ie 16 miliiuna eura. Ali ni
tada JanaI niie imao novca. pa su Ivo Sana-
der. Damir Polancec i Robert Jezic osmisli-
li novi plan. Vlada ie promiienila zakon
koii ie priiecio HERA-i (Hrvatskoi energet-
skoi regulatornoi agenciii) da kupuie udiele
u drzavnim i iavnim tvrtkama. Donesen ie
zakon koii ie omogucio da HERA kupi vla-
snicke udiele u JanaIu. a na tai nacin tvrtka
ie dobila potrebni novac. koiim ie onda ku-
pila zemliiste DIOKI-ia. Nakon sto ie JanaI
kupio zemliiste od Jezica. HERA ie preuze-
la to zemliiste tvrdeci da ioi ie potrebno za
skladistenie strateskih rezervi.
Po Sanaderovu nalogu. ministar Da-
mir Polancec organizirao ie niz sastanaka
uprava dviiu tvrtki na koiima se HSS-ov-
ca Antu Markova pokusalo prisiliti da
potpise kupoprodaini ugovor. Od smiene
ga ie. navodno. spasio samo koaliciiski
ugovor s HSS-om. koiem ie dodiielieno
miesto predsiednika Uprave JanaIa.
| po|joprlvrednlcl se ma|o |jutl|l
Osim prosviednika po gradovima. liu-
tili su se i polioprivrednici. Traialo ie to
par dana. a onda su predstavnici seliaka
postigli dogovor s ministrom polioprivre-
de Petrom Cobankovicem oko naivazni-
iih seliackih pitania. Izmedu ostalog do-
govorena ie isplata poticaia u iznosu od
2.000 kuna. sto ie 88° trazenog. Time ie
ministar Cobankovic barem malo smirio
polioprivrednike u predizborno vriieme.
no ne i u potpunosti. ier se iedan dio sla-
vonaca niie htio pomiriti s dobivenim
iznosom trazeci svih 2.250 kuna. ‰
J
O
U
R
N
A
L
22
INTERVJU
ProI. dr. Iuka Markesic. predavac na
Franievackoi teologiii u Saraievu. dugo-
godisnii poglavar bosanskih Iranievaca
provinciie Bosne Srebrene i erudit. ali pri-
ie svega Iranievac i Bosanac. nedavno ie
po treci put izabran za predsiednika Hrvat-
skog narodnog viieca BiH. Strastveni za-
govornik cielovite Bosne i Hercegovine u
naitezim ratnim vremenima za niu se zala-
gao u polemickim razgovorima s Franiom
Tudmanom. No. ni danas ne ieniava nie-
gova posvecenost 'radu za dobro i suzi-
vot¨ i bosanskoi buducnosti. O bosanskim
aktualnostima i poviiesnim nedorecenosti-
ma razgovarali smo u prostorima samosta-
na Sv. Ante na Bistriku.
U posljednje vrijeme iz redova bosan-
skih franjevaca javljaju se glasovi razuma
koji predlazu rjesenja za bosansku politic-
ku krizu. Hrvatsko narodno vijece kome ste
na celu predlagalo je uredenje BiH od 17
kantona sa sarajevskim distriktom. Gdje
vidite rjesenje za bosanski cvor?
Hrvatsko narodno viiece Bosne i Herce-
govine ie udruga civilnog drustva. a ne poli-
ticka stranka. i bavi se priie svega sociialnim
i kulturnim pitaniima. posebno postivaniem
liudskih prava i moralnih nacela u izgradnii
drustva i drzave Bosne i Hercegovine. U tom
smislu valia shvatiti i nase zalaganie od po-
cetka za uredenie BiH po kantonima. a ne
podielu na entitete. kako ie ucinieno nepra-
vedno u Daytonskom sporazumu. Upravo
zato sto se. po nasem mislieniu. time mnogo
vise postuiu liudska prava i moralna nacela u
zivota poiedinaca i naroda u BiH. To ie zi-
votno pitanie svih nas koiima ie ovo zaied-
nicka domovina i drzava i u tom smislu ima-
mo ne samo pravo nego i duznost u tom
smislu baviti se i politikom. koioi ie po nara-
vi glavni cili izgradnia zaiednickog ili opceg
dobra liudi.
U svom pitaniu s pravom isticete. kao
zanimliivo. ulogu bosanskih franfevaca u
bosanskof politickof krizi. Neko nas zbog to-
ga kude. a drugi hvale. Ali. sto radimo. cini-
mo to s uviereniem. slobodno i odgovorno.
kao narodni tribuni. po tradiciii bosanskih
Iranievaca od svoiih pocetaka do danas. po-
sebno u svoioi Bosni. Mozda niie dovolino
poznato. zbog potiskivania u nasoi iavnosti.
ali bosanski Iranievci su se vec od pocetka
prošlih balkanskih ratova i dijeljenja na
ovim iuznoslavenskim podruciima. nakon
kraia Jugoslaviie i Iormirania novih drzava.
oprediielili za uredenie BiH kao samostalne
i suverene drzave. Zalagali smo se. naime.
protiv podijele BiH koja je stalno bila na
udaru i u programima politika. priie svega.
srpske. Miloseviceve. a kasniie i hrvatske.
Tudmanove.
Protivili smo se podiieli kao necemu sto
se protivi naravi Bosne i Hercegovine kao
zemlie koia predstavlia iednu cielinu i sto ie
protivno naravi nienih liudi. Ne radi se samo
o drzavi. ona ie takva stvarnost da predstav-
lia iedan zivi organizam. Mi Iranievci znamo
koliko su liudi u Bosni medusobno povezani.
da zive kao 'kuca u kuci i coviek u covieku¨.
kako sam svoievremeno govorio Tudmanu.
Osobno sam se. naime. u nekoliko navrata
susreo s predsiednikom Tudmanom i o tome
smo razgovarali. pa i ostriie polemizirali.
Tudmana ne treba lazno ni napadati ni brani-
ti. kao sto se sada cini u Hrvatskoi povodom
izricania stroge presude haskog tribunala
dvoiici generala Gotovini i Markacu koii
su pod niegovim vodstvom izvodili voine
operaciie u Domovinskom ratu 1995. godine
i oslobadaniu okupiranih diielova zemlie.
Bilo bi bolie da su niegovi savietnici i po-
mocnici u politickim i voinim pothvatima
bili tada kriticniii. ne bi ga se sigurno moralo
sada pod svaku ciienu u svemu uzimati u za-
stitu. pogotovo ako drugi zbog niegove kri-
vice moraiu ispastati velike kazne. kao u tom
slucaiu. Sto se tice BiH. niegova odgovor-
nost ie poznata: on ie bio iasno za podielu
BiH. smatrao ie da. ako ie Jugoslaviia podi-
ieliena i ne moze se odrzati. onda se BiH ios
manie moze odrzati i potrebno iu ie podiieli-
ti. makar i ratnim sredstvima. u dogovoru s
Milosevicem. On ie. naime. cesto usporedi-
vao bivsu Jugoslaviiu i BiH. Rekao sam tada
Tudmanu da onai koii hoce diieliti BiH pri-
hvaca metodu zlocina. da se ta podiela moze
izvrsiti iedino metodom zlocina. masovnim
ubiianiem i protierivaniem liudi. unisteniem
svih dobara. od gospodarstva do prirodnih i
kulturnih dobara zemlie.
1esu li Hrvati kljuc rjesenja u BiH?
Da li bi treci entitet koji zagovara Covic
poboljsao njihov polozaj u BiH?
Nitko ovdie niie poiedinacno kliuc riese-
nia. ni Hrvati. ni Bosniaci. ni Srbi. nego sa-
mo svi zaiedno. To ie zapravo kliuc koii
otvara tri brave za mir i buducnost ove ze-
mlie. Vieruiem da ce BiH opstati kao drzava
i drustvena zaiednica. Ona ce postoiati i ako
ne bude Hrvata. ali i ovih drugih naroda u
nioi. Nisu Hrvati kliuc. ali Hrvatima ie to
naibolie riesenie. da ostanu u BiH i da nadu
riesenie za sebe u BiH. Ne da budu kliuc za
druge. nego oni trebaiu biti kliuc za sebe i
biti toga sviesni. Treba traziti zaiednicko rie-
senie i tragicno ie sto to nasi politicari ne
zele shvatiti. nego prenaglasavaiu svoiu vaz-
Pra Luka Markeslc, pro|esor na Pranjevackoj teo|ogljl u Sarajevu l predsjednlk Hrvatskog narodnog vljeca 8lH,
za ¨Preporodov |ourna|" govorl o razgovorlma s Tudmanom, trecem entltetu, o nemora|u l pato|ogljl re|lglje,
podlje|l 8lH l dvo|lcnostl srpske po|ltlke
3osoa |o |uca u |uc| | cov|o| u cov|o|u
Sto so t|co t·ocoz oot|tota. to oo b| b||a saoo ooo|o|a |zooou H·vata | o·uz||. oozo | ooou sao|o H·vat|oa b| oasta-
|o |aot|coo stao|o. |z·azavao|o oozaoovo||stva. |so||avao|a. o·oso||avao|a oo ooo||a oo ooo·aza. Kooacoo. oa|zo·o.
z·ao|co t·ocoz oot|tota b||o b| oa|v|o·o|ato||o |·vavo¦
|azzova·a|a: Sooa Ku|ooov|c
Fra Luka Markesic
J
O
U
R
N
A
L
23
INTERVJU
nost. ne bi li dosli do vlasti. Zato ie niihov
rad do sada uglavnom obiliezen postupcima
raznih oblika nasilia i zlocina. I ovo sto ie do
sada ucinieno. moze se s pravom odrediti
kao instalirano nasilie. ta protuprirodna po-
diela zemlie. liudi i niihovih dobara. Toga se
nasilia treba osloboditi da bi zemlia mogla
poceti zivieti mirno i slobodno. Republika
Srpska. kao i podrucia s koiih su liudi pro-
gnani od srednie Bosne. Hercegovine. istoc-
ne Bosne i drugdie. sve ie to instalirano nasi-
lie i s time se ne mozemo pomiriti i to pri-
hvatiti kao svrseni cin. Zapravo ne. ne smiie
se prihvatiti s dusom. kao nesto normalno.
ier ie u sebi nemoralno i kriminalno. To bi
bilo sudielovanie u moralnom zlocinu. pri-
staianie na griieh. pred liudima i Bogom.
Krvave granlce treceg entlteta
Koji su hrvatski nacionalni interesi u
BiH?
Umiesto izraza interes radiie bih rekao
hrvatsko nacionalno dobro. ier kod interesa
se radi o sebicnom obliku drzania samo svo-
ga imania. a dobro ie uviiek povezano s dru-
gim. Dobro se diieli s drugim i na tai se nacin
postize iedino i vlastiti interes kao vlastito
dobro s dobrima drugih liudi. To se onda u
politici naziva zaiednicko ili opce dobro. sto
ie glavni cili svake prave politike. U tom
smislu. prva stvar ili opce dobro Hrvata ie
drzava BiH. Druga stvar. takvo unutarnie
uredenie BiH da ona iednako bude zemlia
Hrvata i svih drugih. da se na ciielom terito-
riiu svi osiecaiu ravnopravno i dobro. Hrvat-
sko narodno viiece ie protiv treceg entiteta
zato ier ie to protiv opceg dobra samih Hrva-
ta. Time bi se oni sveli samo na iedno pod-
rucie. to iest na Hercegovinu. pa cak ni ciielu
Hercegovinu. To bi bila velika steta i novo
stradanie Hrvata na citavom teritoriiu BiH.
pa i u samoi Hercegovini. i to ne samo dugo-
rocno nego i kratkorocno. vec sada. Oni koii
bi bili u tzv. trecem entitetu bili bi naime u
getu. Vec sada imamo iskustvo o takvom
staniu. ier postoie cetiri vecinska hrvatska
kantona koii i sada mogu predstavliati neku
vrstu entiteta. Ali iz tih kantona u Hercego-
vini i sada ljudi iseljavaju jer nije riješeno
pitanie ravnopravnosti u drzavi BiH. U tom
smislu. drzava ie pravo covieka i svaki co-
viek ima pravo na drzavu radi ostvarenia
svoie sto bolie sigurnosti zivota. Drzava ie
zastita covieka. ondie gdie nema te zastite
liudi se osiecaiu ugrozeni i traze sigurnost
drugdie. Ako ne bude drzave BiH koia pruza
sigurnost. liudi ce se i dalie iseliavati ili stra-
dati u nioi samoi. To ie normalno ier liudi
traze gdie ce sigurniie zivieti. Dakle. u sluca-
iu treceg entiteta Hrvati bi zivieli kao u getu
iz koiega bi se nastavili dalie iseliavati. Stva-
ranie iednonacionalnih entiteta niie riesenie
ni za same doticne narode Hrvate. Bosnia-
ke i Srbe. Vec sada znamo da na podruciima
koia su iednonacionalna znaiu nastati tako-
der veci sukobi nego tamo gdie su visenaci-
onalne sredine. Iiudi se pocnu gristi unutra.
u istom rodu. u istoi naciii. u istoi vieri. Sto
se tice treceg entiteta. to ne bi bila samo po-
diela izmedu Hrvata i drugih. nego i medu
samim Hrvatima bi nastalo kaoticno stanie.
izrazavanie nezadovolistva. iseliavania. pre-
seliavania od nemila do nedraga. Konacno.
naigore. granice treceg entiteta bile bi nai-
vieroiatniie krvave! Znamo. naime. kako ie
samo pomocu medunarodne zaiednice. i to
silom oruzia. riesavano pitanie granica sa-
dasniih entiteta. I sadasnie granice entiteta
silom ie nametnula medunarodna zaiednica.
Koia bi voiska sada stvorila treci entitet. ka-
ko bi se recimo Mostar podiielio? To bi sa-
mo izazvalo novi rat. pa da pobiiedi tko bude
iaci. makar bilo protivno istini i pravdi. od-
nosno zaiednickom dobru liudi u tom po-
druciu. I ne samo Mostar. nego ciielo pod-
rucie BiH. Kada se govori o trecem entitetu.
ne govori se uopce gdie ie granica toga enti-
teta. Kako ce podiieliti sredniu Bosnu. kad
su liudi i miesta toliko izmiiesani. oni se ne
mogu podiieli. nego samo rasieci. sto znaci
samo nasiliem i krvavo. Ne bi to mogao uci-
niti ni neki novi Dayton. koii bi doveo novu
medunarodnu voisku. koia bi to uredila po
istini pravdi. I sto nam sada to treba? Ciii bi
to bio interes? Niciii! To bi stvarno bilo zlo!
Zato smo mi predlagali kantonalno uredenie
gdie bi se uvazavale kulturne. nacionalne i
poviiesne razlicitosti. Time bi se uvazila i
iedna vazna odrednica Bosne kao zemlie s
puno razlika ili zavicaia. kao sto su. na pri-
mier: Posavina. Srednia Bosna. Kraiina.
Hercegovina. Saraievo. Istocna Bosna. Sva-
ki ovai krai ima svoie zavicaine osobitosti
nacina zivota. iezika. obicaia. Hrvatsko
narodno viiece se od pocetka zalagalo za ta-
kvo uredenie po kantonima. ali ciielog pod-
rucia BiH. I da ie podrucie Republike Srpske
uredeno kantonalno kao Federaciia. bilo bi
mnogo normalniie i pravedniie uredenie
BiH. Ovo sadasnie asimetricno uredenie ie
protuprirodno: Republika Srpska ie uredena
na svoi nacin. Federaciia drugaciie na svoi
nacin. Naravno da zbog toga dolazi do trve-
nia medu niima. Zato ie sada nemoguce Ior-
mirati vlast na razini drzave BiH. Naravno.
nazalost sve se to dogada na stetu gradana i
naroda. Ovo ni Amerika ne bi mogla urediti
ier se radi o kontradiktornim politickim ide-
iama koie su nespoiive u ostvarivaniu zaied-
nickog cilia drzave BiH.
Aedavno je prof. Ejub Ganic u jed-
nom izlaganju kao jednu od stvari koja
usporava bosanski politicki zivot naveo
bosnjacku kadrovsku politiku. Slicnu si-
tuaciju imamo i s hrvatske strane gdje su
neki od celnika stranaka procesuirani
zbog razlicitih kriminalnih radnji. Kako
ocekivati da se pronade rjesenje za poli-
ticku nestabilnost u BiH kada su joj na
celu nekvalitetni ljudi, kojima nemoral
nije stran, a Bosna jos nije ni pocela ra-
sciscavati svoju sveprisutnu korupciju?
U suvremenom sviietu sve vise se dolazi
do spoznaje o bitnoj povezanosti politike i
morala. To sigurno proizlazi iz sadasnieg
iskustva politike. odnosno dozivliaia politi-
ke kao necega nemoralnog. iz povezanosti
politike s kriminalom. Ova ekonomska kriza
u sviietu ie takoder povezana s politickom
krizom ier su politika i moral medusobno
usko povezani. To se iasno vidi u Bosni i
Hercegovini. gdie ie ocito prisutan nemoral
u politici. izrazeno u razlicitim oblicima or-
ganiziranog drzavnog kriminala. kao sto ie
krada. laz. uboistva. Uloga mediia bi trebala
biti takoder otkrivanie takvih zala i govor
istine. Medutim. i sami mediii su cesto ko-
rumpirani i vise sluze prikrivaniu istine i
propagiraniu lazi.
U izgradnii zdravog drustva potrebno ie
priie svega postivati moralna nacela. u cemu
ie osobita vaznost bila i ostaie uloga religiie
i religioznih liudi u sviietu. U Bibliii i
Kur'anu se iednako poziva liude na postiva-
nie tih moralnih nacela kao Boziih zakona i
Bozie volie. radi niih samih. niihova dobra.
mira i srece u zivotu. Kod liudi treba doci do
promiene iznutra. nekog unutarnieg prihva-
cania moralnih vrednota. koie su bitno pove-
zane s religioznim vrednotama. Na zalost.
cesto ie uzrok politicke krize u religioznim
liudima koii se i religiiom sluze u postizaniu
svoii necasnih i nemoralnih cilieva. U tom
smislu treba razlikovati religiie kao po sebi
pozitivne stvarnosti. posebno s vierom u Bo-
ga kao milostivog. istinitog i dobrog. od reli-
gioznih liudi koii mogu biti ne samo nesvr-
seni nego zli. odnosno gresni pred Bogom i
liudima.
Meni ie iako drago kad vidim da ie netko
religiozan i da je njegova politika vezana s
religioznoscu. Takav. dakako. ne bi drugom
ucinio zlo. ne bi se ni svadao s drugim. a ka-
moli ucinio neku nepravdu drugom. Ali ima
i onih koii se samo pokrivaiu religiiom: prvi
su u crkvi ili dzamiii. prvi mole Fatihu ili
Ocenas. i to iavno. ali istodobno su prvi u
politickom kriminalu. To se s pravom naziva
patologiia religiie. kako to cesto navodi da-
nasnii papa Benedikt XVI. u svoioi kritici
povezivania nasilia i religiie u raznim oblici-
ma Iundamentalizma i terorizma. Jedno ie
doista viera u Bogu. veliko zaiednicko ili
opce dobro covieka. a drugo ie bolest u reli-
J
O
U
R
N
A
L
24
INTERVJU
giii. I to postoii kod nas. Treba dakle razliko-
vati patologiju religije od prave religioznosti
liudi. Uloga religioznih zaiednica ie upravo u
tome da izgraduiu zdravu religioznost za
zdravo drustvo i drzavu. Danas cesto cuiemo
da se vierske zaiednice bore za svoia prava.
ali mislim da bi se manie trebale boriti za
svoia prava. a vise se pobrinuti za svoie duz-
nosti i odgovornosti za izgradnju zdravo reli-
gioznih liudi u sviietu. za izgradniu zdravog
drustva i sviieta kao Bozieg diela. Niihova bi
prava uloga bila promiieniti politiku i politi-
care svoiim dielovaniem. to bi bila prava
uloga vierskih zaiednica i vierskih liudi.
Ali vjerske zajednice pa ni vjerski po-
glavari u BiH nisu distancirani od politi-
ke, dapace vrlo su prisutni na javnoj sce-
ni BiH i imaju priliku artikulirati odrede-
ne politicke stavove. Kako gledate na od-
nos politike i crkve u BiH?
Mislim da na vierske poglavare ne treba
svaliivati svu krivicu. ali oni su naiodgovor-
niii za religiozno stanie u niihovim zaiedni-
cama. sto onda govori i o niihovom dielova-
niu. Oni su naime naiodgovorniii za religio-
zno stanie u islamskoi. katolickoi ili pravo-
slavnoi zaiednici. Ali nekako sumniam da
oni tu odgovornost imaiu u sebi ier su spre-
mniii kazniavati liude koii ih kritiziraiu zbog
niihovih propusta. a vrlo riietko se usuduiu
kazniavati one u svoiim vierskim zaiednica-
ma koii se ne drze vierskih propisa i vriied-
nosti. Vrlo riietko se cuie da se neki od vier-
skih poglavara iasno. kategoricno oprediie-
lio prema zlocinima i zlocincima u svoioi
vierskoi zaiednici. Kao da ih zele sakriti pod
izgovorom 'oni su nasi¨. A to ie pogresno.
Mislim da se ipak manie bave religioznim
pitaniima. a prelaze na druga podrucia koia
nisu izravno niihova. Niihova glavna politic-
ka uloga bi zapravo bila da djeluju vjerski jer
sama cinienica religioznosti utiece na politi-
ku i politicare. Samim svoiim postoianiem
vierska zaiednica stvara potpuno novu situa-
ciiu u politickoi zaiednici. Ako gubi svoiu
religioznost. a poistoviecuie se s politikom.
gubi samu sebe. gubi svoi vierski identitet.
To ie opasno kod nas u Bosni. iako ie to tes-
ko izbieci ier su kod nas viera i naciia povi-
iesno povezane.
Po|ltlcka demokratura
1renutno smo svjedoci priblizavanja hr-
vatskih i srpskih interesa u BiH. Da li je mo-
guce ocekivati postizanje ikakvih dogovora
u BiH dok je na vlasti u RS Milorad Dodik
za kojeg je Paddy Ashdown nedavno izjavio
da "cini sve kako bi situacija u BiH bila dis-
funkcionalna". U posljednje vrijeme, Dodik
uporno koristi termin "relaksirati situaciju
u BiH", sto on cini podrzavanjem uspostav-
ljanja treceg entiteta. Moram priznati da
zvuci vrlo sarkasticno kada se termin "re-
laksiranje" cuje iz Dodikovih usta.
Dodik i njegova politika je direktni na-
stavak politike koja je dovela do rata u BiH i
direktno ie povezana s Milosevicevom poli-
tikom. Dodik ie olicenie te politike i politicki
slucai koii ie vrlo tesko riiesiti ovako kako se
sada riesava prema Daytonu. Medunarodna
zaiednica govori samo o potrebi unutarnieg
dogovora. kompromisa i konsenzusa. To ie
vrlo tesko riiesiti unutar BiH ier ie to kao cir
u organizmu. Svi to zele ublaziti. i on sam
koii govori o nekoi relaksaciii. a zapravo se
radi o toksikaciii. daliniem trovaniu BiH.
Iiudi su protierani iz RS. Znam recimo Hr-
vate koii su protierani iz Bosanske Posavine.
oni umiru od tuge za svoiim zavicaiem kao i
svi drugi koii su protierani iz svoiih domova.
Nazalost. politika Covica i Iiubica. koii se s
niim povezao. uopce ta ciiela politicka gar-
nitura. bolie receno demokratura ier se oni
stalno pozivaiu na demokraciiu i legitimnost.
zapravo ie politicko sliepilo. gdie sliiepci sli-
iepce vode u zaiednicku propast. Nema poli-
tickog legitimiteta bez moralnog legitimite-
ta. sto upravo niima nedostaie. Govor o tre-
cem entitetu ie zla misao. a Covic ie dobio
izbore na temeliu poticania liudi na treci en-
titet. to ie zao legitimitet. Nazalost. spoi iz-
medu Dodika. Covica i Iiubica ie posve los
spoi dviiu demokratura pogubnih za sve u
BiH. Medutim. mi smo ios uviiek ovisni o
medunarodnoi zaiednici i mislim da ona tre-
ba dielovati. Ne smiie prihvacati samo kom-
promis. ier on moze biti lazan. truli kompro-
mis. na stetu dobra. istine i pravde u BiH.
Medunarodna zaiednica. priie svega
Amerika. treba dati podrsku liudima i stran-
kama koie imaiu zdrav stav prema BiH. po-
drzati zdrave politicke opciie i viziie. a ne
podrzavati vise stranke koie su se pokazale
ne samo nesposobne. nego politicki pogres-
ne. koie iza sebe imaiu i politicke zlocine.
Takvih u politickom zivotu BiH ima dosta. i
liudi i stranaka. ili su bili u ratu. ili preuzima-
iu te ideie. Dayton ie zaustavio rat u BiH. ali
niie zaustavio politiku koia ie dovela do rata.
Ona ie i danas prisutna. Dakle. medunarodna
zaiednica bi trebala zaustaviti politiku. poli-
ticare i politicke stranke koie zastupaiu takve
ratne ideie i opciie. Oni se obicno kamuIlira-
iu. u teoriii ie sve uredu. demokratski. ali u
praksi provode nesto sasvim suprotno. Kri-
terii pravog politickog dielovania ie praksa.
Medunarodna zaiednica bi trebala pomoci
zdrave stranke i liude koii su danas u manii-
ni. Niih treba podrzati. a ne uporno podrza-
vati ove vece. nacionalisticke stranke. Kori-
sno ie da upravo vece stranke idu u opozici-
iu. kao na primier dva HDZ-a. kod Hrvata.
da se uce pravoi demokraciii. I opoziciia ie
dio politickog sistema. i nekada ie vazniia od
poziciie. Ako one udu u vlast. bit ce samo
kocnicari onoga sto se treba provesti. pa i
rusiti postoiece dobro.
U vrijeme sukoba HJO-a i Armije BiH,
izjavili ste da je HDZ zlocinacka i fasisticka
organizacija. U proteklim desetljecima
utjecaj hrvatske politike na bosanske Hrva-
te je toliko izrazen da djeluje kao tutor. Isto-
vremeno, politike Hrvata i Srba u BiH po-
nasaju se kao da se radi o nacionalnim
manjinama, nikako ne prihvacaju cinjeni-
cu svoje konstitutivnosti na citavom terito-
riju nego uporno traze izgovor za secesiju.
Postoii zloupotreba poimova koia djelo-
micno proizlazi iz nepoznavania niihova
znacenia. To su naicesce tri poima: legitimi-
tet. konstitutivnost i suverenitet. Iegitimitet
ie povezan s osiecaiem pravde i pravednosti.
Iegitimno ie samo ono sto ie moralno. pra-
vedno. No. danas se legitimitet obicno pove-
zuie samo s vecinom. Kad bi bilo tako. onda
bi i nacizam bio legitiman. ier ga ie vecina
Niiemaca podrzavala. Ili komunisticki rezi-
mi. staliinizam. koieg ie 90° naroda podrza-
valo. ali su liude slali u gulage. Konstitutiv-
nost ie poiam koii ie nov i u pravnom siste-
mu se ne upotrebliava. Svaki drzavlianin
neke zemlie ie nien konstitutivni. sto znaci
sastavni dio. U BiH to se ne odnosi samo na
poiedinca. U BiH svi smo mi konstitutivni.
ali su Bosniaci. Hrvati i Srbi konstitutivni i
kao narodi. Ali to nista ne umaniuie moiu
konstitutivnost kao poiedinca. Konstitutivni
narodi bi znacili ne samo obvezu vec i duz-
nost da izgraduiu drzavu BiH kao iednu cie-
linu. da u tom smislu pozitivno gledaiu na
konstitutivnost. a ne da ie koriste za secesiiu.
sto ie posve protivno konstitutivnosti. Kon-
stitutivnost je dakle posve pogrešno upotre-
bliavati za politiku secesiie. Poiam suvereni-
teta se moze takoder pogresno upotrebliava-
ti. Suverenitet ie naime vezan za stvarnost
drzave. a ne za sami narod i niegovu konsti-
tutivnost u drzavi. Uz poiam drzavnosti mo-
ze postoiati samo iedan suverenitet. a ne tri
suvereniteta. kako to neki cine kod nas. ve-
zuci ga za konstitutivnost naroda. Stovise.
poiam suvereniteta danas gotovo da niie vise
vezan ni za drzave. a kamoli narode. Da bi se
uiedinile u Europsku uniiu. Francuska. Nie-
macka i ostale drzave morale su se odreci
diiela svog suvereniteta. Toliko o pogresnoi
upotrebi navedenih politickih poimova.
Sto se tice tih HDZ-a. to sam iziavio u
vriieme rata kada ie. hocemo li to nazvati
agresiiom ili ne. Hrvatska sudielovala u po-
dieli BiH zaiedno s Milosevicem i niegovom
politikom. Hrvatska ie stvarno sudielovala u
tome da se odvoie diielovi Hercegovine i di-
J
O
U
R
N
A
L
25
INTERVJU
ielovi Kraiine s Bihacem. i podiieli BiH. od-
nosno pripoie diielovi Bosne Hrvatskoi. To
ie poznata stvar i Tudman ie o tome otvoreno
govorio. Zato sam tada politiku HDZ-a na-
zvao zlocinackom i Iasistickom ier sam sma-
trao da ie diieliti BiH zlocin i da samo oni
koii se oprediiele za zlocin mogu to ciniti. I
to mislim i danas. To ie bila velika pogreska
hrvatske politike u ratno vriieme koiu ie
predvodio HDZ. U to vriieme ie u Hrvatskoi
bilo pravih glasova protiv takve politike. Isto
tako. takoder se mora reci da ie narod u Hr-
vatskoi iako dobro prihvatio i pomogao pro-
gnanike iz BiH. I nisam naisao na vece inci-
dente. pogotovo zlocine nad prognanicima iz
BiH. Zbilia ie hvalevriiedno da usprkos su-
kobima toga niie bilo.
S druge strane treba reci da ie politika
olicena u Tudmanu. Susku. Bobanu i Vu-
koievicu. koii ie ios ziv. isla na stetu sviiu
u BiH. a ponaivise Hrvata koiih ie pola
nestalo. bas zbog takve politike. Ta politi-
ka ne samo da ie zlo cinila drugima kroz
sukob izmedu Bosniaka i Hrvata. vec ie
naivise skodila Hrvatima u BiH.
Svjedoci smo zblizavanja na regional-
nom nivou, novi hrvatski predsjednik 1osi-
povic pokusava otopliti odnose u regiji. Da
li vjerujete srpskom predsjedniku 1adicu za
kojeg je knjizevnik Mirko Kovac rekao da
je "paun koji izigrava demokrata"?
Srbiia. odnosno srpska politika. ie naivi-
še kriva za sve što se dogodilo u BiH i Hrvat-
skoi. Ali. valia vidieti da ie ona i naivise iz-
gubila. Srbiia ie naime podiieliena. Kosovo
ie izgubila. Bosnu nisu dobili. Republika
Srpska niie Srbiia. niti ce to ikada biti. U
svoioi politickoi viestini medunarodna za-
iednica to tolerira. Srbiiu se zeli sto priie
ukliuciti u EU i na tai ie nacin paciIicirati.
Sto se tice Tadica. niegovo ie ponasanie si-
gurno neprilicno. S iedne strane zagovara
samostalnost. nedieliivost i suverenitet BiH.
a s druge strane ide Dodiku i drze zaiednicke
siednice Vlada. cime se prakticno direktno
niiece suverenitet i samostalnost BiH. Da-
kle. radi se o iednoi dvolicnosti i licemieriu.
Gledaiuci izvana. on dieluie kao integralan
coviek. koii zna sto hoce i zna to provesti. ali
cini stvari koie su moralno i politicki pogres-
ne i krivicne. Ni u politici niie dakle sve do-
zvolieno. pogotovo u danom kontekstu gdie
su takve stvari dovele do rata i gdie su zloci-
ni pocinieni. Zato treba biti trostruko kritican
prema takvom dielovaniu. U tom smislu tre-
ba gledati i politicke poteze predsiednika
Josipovica u niegovom pomiriteliskom die-
lovaniu s Tadicem i Dodikom.
Sto mislite o bosnjackoj politici i poli-
ticarima u BiH?
Politicari bosniackog naroda se zauzi-
maiu posebno za BiH kao drzavu i oni su tu
skoro svi dosliedni. Pozitivno ie da oni ne
govore o podieli BiH i zalazu se za miesovi-
tost. multietnicnost zemlie. ali mozda vise u
teoriii nego u praksi. Istina ie da oni ne pro-
gone direktno druge. tko god ie zaposlen od
Hrvata ovdie u Saraievu. pa vieroiatno i Srba
niie otpusten. ali ie riietko tko novi zaposlen.
Postoii dakle politika zatvarania i drzania za
sebe. Mislim da ie to pogresno. moze biti tre-
nutacno korisno. ali dugorocno to ie lose.
Medutim. ima poiedinaca i maniih skupina
koie se zalazu za unitarizaciiu BiH. ali mi-
slim da oni nisu znacainiie prisutni. Bosniaci
kao vecinski narod bi trebali ipak ciniti vise
dobra prema drugima koii su u maniini. i to
bi im puno vise koristilo od zatvarania u sebe
kao vlastite zastite. Mislim da bi bilo dobro
da Bosniaci i u politici pokazu da su potomci
Dobrih Bosniana. kako rado sebe vole nazi-
vati. Mi Hrvati kad razgovaramo medu so-
bom znamo ponekad zakliuciti kako su ipak
ovi muslimani Bosniaci 'bolii od nas¨. Ima
nesto dobro u Bosniacima. neka to cuvaiu.
Lkumena, |undamenta|lzam l Djed
Mraz
U BiH je uspostavljeno Medureligij-
sko vijece tijelo koje bi trebalo okupljati
sve konfesije u BiH. Kakvi su njegovi re-
zultati i kakva je suradnja Katolicke cr-
kve s Islamskom zajednicom u BiH?
Sto se tice islama u BiH. tradicionalni
islam ie nama vrlo blizak. U proslosti se ma-
nie razgovaralo o istinama drugih konIesiia.
liudi su zivieli na svoi nacin i po svom zako-
nu (op. vieri): 'tude postui. svoiim se dici¨.
Zaiedno smo slavili Bairame. Bozice i Uskr-
se. a zaiednistvo se pokazivalo i kod zivotnih
obreda. sprovoda. zenidbi itd. U ovom pros-
lom ratu doslo ie do poremecaia. Ipak i da-
nas postoii diialog ili mozda ie bolie reci zeli
se diialog. Postoii. dakle. vise prakticni nego
teoriiski diialog. iako ie i on prisutan. Reci-
mo suradnia izmedu teoloskih Iakulteta: Fa-
kulteta islamskih nauka. Franievacke teolo-
giie i Katolicke bogosloviie. Ali mislim da bi
trebao biti ios bolii i svestraniii. Kao iedin-
stven oblik suradnie mogu navesti ono do
cega smo proI. dr. Adnan Silaidzic s Fakul-
teta islamskih nauka i ia. s Franievacke teo-
logiie. dosli kroz zaiednicki razgovor: on ie
trazio da napravim izbor krscanskih tekstova
kroz koie se moze upoznati krscanstvo. sto
ie onda FIN izdao kao udzbenik. hrestomati-
iu za studente pod nazivom 'Krscanstvo:
obiava. viera. teologiia¨. A onda ie on pri-
premio tekstove vazne za islam iz koiih se
iedan krscanin moze upoznati s islamom i
nas Fakultet ie to obiavio pod nazivom:
'Islam: obiava i predaia. viera. klasicno i
moderno islamsko mislienie¨. Mogu reci da
su te kniige vrlo trazene. Odnosi medu na-
sim Fakultetima su vrlo priiateliski. Sto se
tice Medureligiiskog viieca dobro ie da po-
stoii i ono ie izdalo iednu deklaraciiu o pita-
niima eticnosti u religiii ier ie eticnost u de-
Ianzivi. Viiece u koiem se okupliaiu islam-
ska. katolicka. pravoslavna i zidovska kon-
Iesiia se naivise bavi diialogom u podruciu
etike. ali to ie ios uviiek vise Iormalno nego
stvarno. Takoder. mi svake godine u nasoi
Iranievackoi crkvi odrzavamo meditativno
molitveni skup 'Duh Asiza¨ po modelu koii
ie u Asizu ustanovio papa Ivan Pavao II. I tu
se okupljaju sve religije prisutne u BiH od
predstavnika islamske zaiednice. pravoslav-
ne crkve. zidovstva do hinduista i budista.
Kako vi kao katolik koji zivi u Sarajevu
dozivljavate ono sto mediji vrlo cesto po-
tenciraju kao opasnost od islamskog fun-
damentalizma i vahabizma u BiH?
U zadnia dva desetlieca u BiH su se
poiavili novi oblici islamske prakse koii
remete mir u iavnosti. Radi se o maniini.
ali u javnosti njihova prisutnost djeluje ne-
gativno. Neki oblici izrazavania takve
prakse kao recimo potpuno pokrivanie ze-
na izazivaiu blago receno vise iznenadenie
i cudenie negoli protivnost takvoi novoi
poiavi islama. Mislim da ie to unutrasnii
problem Islamske zaiednice s koiim se pri-
ie svega ona mora pozabaviti.
Prije nekoliko godina uoci Bozica
doslo je do pokusaja "protjerivanja" Dje-
da Mraza iz jednog sarajevskog vrtica sto
je izazvalo velike prosvjede i polemike.
Kako dozivljavate takve postupke?
Neki od nasih se takoder tome raduiu
ier to niie krscanski obicai. Kakav Died
Mraz za Bozic ili Died Bozicniak. to nema
veze s Bozicem. To ie vise iedan humani-
sticki obicai ier treba razveseliti diecu. ali
niie krscanski po vierskom znaceniu. Da-
kle. i u nasim redovima neki pozdravliaiu
to. ali ie pitanie metode kako i kada to uci-
niti. Ako se to ucini uoci Bozica. onda die-
luie kao da ie protiv Bozica. Kod obicnih
liudi ie to tesko odvoiiti. Ali mislim da to-
me ne treba previse pridavati vaznost. Uo-
stalom. u Europi pogotovo. sve ie prisutniii
sekularni Iundamentalizam. odnosno pro-
tivnost religiii i svemu sto ie religiozno. kao
da ie sve sto ie religiozno nepriiatelisko.
Radi toga se namecu drugaciii i protivni
obicaii radi zadovoliavania potrosackog
mentaliteta. U Zagrebu recimo Bozic poci-
nie dva mieseca priie Bozica radi prodaie. a
ne radi Bozica. to ie protiv religioznog zna-
cenia Bozica. ‰
J
O
U
R
N
A
L
26
BOSANSKI BAROMETAR
Konacno ie izabrana Vlada Federaciie
BiH i time ie spriiecen kaos koii ie priietio
ukoliko se ne usvoii budzet do 31. ozuika.
Vlada ie Iormirana 17. ozuika i izazvala ie
buru negodovanja velikohrvatskih stranaka
HDZ-a i HDZ-a 1990. a podrzale su ih veli-
kosrpske stranke. Naime. Vlada ie zaista
Iormirana na protuustavan nacin ier tri kan-
tona u koiima HDZ-ovi imaiu vecinu nisu
imenovali delegate u Dom naroda Parla-
menta FBiH. a bez toga (odnosno do popu-
niavania Doma) niie moguce po Ustavu
konstituirati Dom naroda niti donositi odlu-
ke. Medutim. HDZ-ovi su prvi krenuli sa
ruseniem Ustava ne imenuiuci delegate ta-
ko da ie nastala ustavno-pravna praznina.
odnosno opasna situaciia da neIormiraniem
Vlade i izglasavaniem budzeta budu preki-
nuti zivotni tokovi tog diiela BiH (place za-
poslenima u drzavnoi upravi. mirovine...).
Na poticai SAD-a tako se krenulo u
ignoriranie vec narusenog ustavnog po-
retka. te ie odrzana konstituiraiuca siedni-
ca Doma naroda na koioi su sudielovala
33 delegata koii su vecinom glasova po-
zvali skupstine Zapadnohercegovackog.
Posavskog i Kantona 10 (Iivno) da ime-
nuiu delegate sto priie kako bi Dom die-
lovao u punom kapacitetu u novom sazi-
vu. odnosno imao svih 58 clanova. Kon-
stituiranie ie zapocelo odlukom Stiepana
Kresica. dosadasnieg predsiedavaiuceg
Doma naroda Parlamenta Federaciie. koii
ie istraiao na sazivaniu siednice na koioi
su stranke potpisnice PlatIorme zapocele
Iormiranie zakonodavne i izvrsne vlasti.
Nermln Nlkslc, premljer
Na siednici ie imenovano i novo ruko-
vodstvo Doma za naredni cetverogodisnii
mandat. Predsiedavaiuca ie Karolina
Pavlovic iz reda hrvatskog naroda. clanica
Narodne stranke Radom za boliitak. iedan
od dopredsiedavaiucih ie Jasmin Smailbe-
govic (SDP). a iz reda srpskog naroda bit
ce naknadno izabran potpredsiednik.
Tako Iormiran Dom naroda mogao ie
razmatrati i ostala pitania. a ovdie ios ied-
nom podsiecamo da se Parlament FBiH
sastoii od dva doma - Zastupnickog doma
i vec spomenutog Doma naroda koii sve
odluke i zakone moraiu usvaiati u isto-
vietnom tekstu. Kako ie Zastupnicki dom
vec davno bio izabran ier zastupnici man-
dat dobivaiu na izborima. cekao se Dom
naroda koii se popuniava delegatima iz
kantonalnih skupstina.
Zastupnicki dom na vanrednom zasie-
daniu ie vecinom glasova prihvatio zaied-
nicku listu za predsiednika i potpredsied-
nike FBiH. a nakon toga potvrdio iu ie i
Dom naroda. pa ie novi predsiednik FBiH
postao Zivko Budimir (HSP BiH). iz reda
hrvatskog naroda. a potpredsiednici su
Mirsad Kebo (SDA). iz reda bosniackog.
i Svetozar Pudaric (SDP BiH). iz reda
srpskog naroda.
Iider SDP-a BiH Zlatko Iagumdziia
ociienio ie da imenovanie Iederalne Vla-
de predstavlia pocetak novog perioda za
Federaciiu BiH i Bosnu i Hercegovinu. u
kome ce FBiH nastoiati da postane bolii
entitet. Dodao ie da ne vieruie da ce ime-
novanie Vlade FBiH dovesti do pogorsa-
nia procesa pregovora o Iormiraniu vlasti
na drzavnom nivou. Novi premiier FBiH
Nermin Niksic izrazio ie uvierenost da ce
FBiH biti bolii entitet. dodaiuci da ona to
mora i treba da bude. istakavsi da nova
vlast posebno mora stititi prava naroda i
gradana tamo gdie su oni maniina. 'Ovo
ce biti Vlada svih naroda i gradana BiH. a
pokazat cemo i da i one sredine u koiima
stranke parlamentarne vecine nisu pobiie-
dile. dozivliavamo kao sastavni dio
FBiH¨. porucio ie Niksic.
Prema niegovim riiecima. na vrhu liste
vladinih prioriteta su sigurnost i pravda. a
potom reIorma iavne uprave i stednia. riesa-
vanie statusa boracke populaciie. te reIorma
cielokupnog mirovinskog sistema. Kao pri-
oritete naveo i iziednacavanie prava lica sa
invaliditetom. intenziviranie procesa po-
vratka izbieglih i raselienih lica. pobolisanie
kvaliteta obrazovania. te eIikasnu ekonom-
sku politiku koia ce pobolisati uviete poslo-
vania poduzeca. stavlianie Razvoine banke
u Iunkciiu razvoia. deIiniranie porezne poli-
tike. intenziviranie procesa reviziie privati-
zaciie. On ie dodao da ce se nova Vlada
FBiH zalagati za brzo aktiviranie vec odo-
brenih sredstava od medunarodnih banaka
koia ce se vise usmieravati na razvoi liud-
skih potenciiala i obrazovania. za tehnolos-
ki razvoi. inovaciie. energetsku eIikasnost i
zivotnu sredinu. 'Svako dodatno zaduzenie
za tekucu potrosniu nedopustiv ie teret za
buduce generaciie¨. rekao ie Niksic.
Da |l bas da ldem u pravnu bltku?
No. Centralna izborna komisiia doniiela
ie odluku da ie Vlada Iormirana protuustav-
no nalozivsi uiedno trima zupaniiama da sto
zurniie imenuiu delegate kako bi Parlament
FBiH mogao raditi u ustavnim okvirima.
Medutim. visoki predstavnik Valentin In-
zko ponistio ie ovu odluku CIK-a ponovivsi
da se vise ne smiie odgadati Iormiranie vla-
Pormlrana v|ada Pederaclje 8lH
Protuustavni odgovor na
protuustavno djelovanje
\|aoa |ooo·ac||o 3|H |o |o·o|·aoa o·otuustavoo. a|| to| |ao su ustavo| oo·ooa| uz·oz||| HLZ-ov|. Ta| ootoz |o b|o oao|o
bolan nego da se Vlada nije ni formirala, a to je svakako, kao još jedna vrlina ovog poteza, i poruka velikosrbima.
|o|s |o||c
Premifer Nermin Niksic
J
O
U
R
N
A
L
27
BOSANSKI BAROMETAR
sti ier ce FBiH doci u kolaps. HDZ ie
Ustavnom sudu FBiH podnio zahtiev za
ocienom ustavnosti Iormirania Vlade. no
ubrzo su ie na veliko iznenadenie i povukli.
prekinuvsi time vlastitu pravnu bitku za
svoiu viziiu Iormirania vlasti u Federaciii
BiH. Ustavni ie sud FBiH obustavio postu-
pak utvrdivania ustavnosti Iormirania par-
lamenta i Vlade nakon sto su predsiednica
FBiH u prethodnome mandatu Boriana Kri-
sto i ministar Iinanciia u prethodnome man-
datu Viekoslav Bevanda. oboie iz HDZ-a
BiH. povukli zahtieve za ocienom ustavno-
sti. Sama stranka tai ie postupak obiasnila
kao reakciiu na protuzakoniti cin Valentina
Inzka. ciie ukidanie odluka CIK-a smatraiu
uzurpaciiom ovlasti i pretvaraniem BiH u
izravni protektorat.
Osim sto su povukli zahtiev za ocie-
nom ustavnosti. Kristo i Bevanda. zaied-
no s ostalim ministrima HDZ-a BiH u
prethodnoi Iederalnoi vladi. predali su
Inzku i svoie ministarske mandate. 'Vi-
soki predstavnik je derogirao zakone BiH
i mi smo svoie mandate dali niemu na
raspolaganie i sada od niega ocekuiemo
barem odgovor na to sto smo mu uputili
pismenim putem¨. obiasnio ie Bevanda.
Nova ie vlada odmah proglasila da su
stari ministri predali mandat. sto znaci da
ie primopredaia vlasti izvrsena. Predstav-
nici medunarodne zaiednice doniieli su.
takoder. vec nekoliko odluka u korist no-
voIormiranih vlasti. pa ie iasno da 'hrvat-
ski blok¨ Covica i Iiubica niie uspio za-
dobiti naklonost partnera bez kojega nje-
govi zahtievi ne mogu biti provedeni. U
iavnosti se poiavilo tumacenie da HDZ
1990. Boze Iiubica pocinie to razumiie-
vati. pa tai slabiii partner u dvostranac-
kom hrvatskom bloku. za razliku od Co-
viceva HDZ-a. pocinie iskazivati spre-
mnost za suradniu s medunarodnom za-
iednicom. No. barem su deklarativno i
dalie ostali Covic i Iiubic iedinstveni.
Ne. 8lt cu samo nepos|usan!
Posliie susreta sa zamienikom po-
mocnika americke drzavne tainice Tho-
masom Countrymanom. HDZ 1990 pri-
opcio ie da su Covic i Iiubic 'izrazili
spremnost da nastave razgovore oko us-
postave vlasti. istovremeno pokazuiuci
vierodostoinost ispunieniem vlastitih
obaveze i izbora izaslanika u kantonima u
Dom naroda Parlamenta Federaciie BiH¨.
Moguce ie. prema odredenim tumacenii-
ma. da Covic i Iiubic pociniu traziti put
za povratak u zakonske okvire. ier se cini
iasnim da se naiavlieno organiziranie Hr-
vatskoga narodnog sabora 16. travnia kao
provedbenog tiiela hrvatskoga boikota Ie-
deralnih vlasti tesko moze odrzati u okvi-
ru zakonitosti.
No Dragan Covic. za razliku od Iiubi-
ceve stranke. i dalie ie ustraiavao naiavliu-
iuci gradanski neposluh i 'iako puno pro-
blema u Iunkcioniraniu vlasti na svim razi-
nama¨. dodaiuci kako dva HDZ-a nece
Iormirati vlast na drzavnoi razini dok se ne
Iormira zakonita Iederalna vlast. odnosno
dok se stvari ne vrate gdje su bile prije ne-
go sto ie Inzko ukinuo odluke CIK-a. Sto
ce se desiti u travniu vidiet cemo. no Vlada
ie nastavila sa svoiim radom.
Ovdie ie vazno napomenuti i drzanie
Milorada Dodika i niegovih sliedbenika ko-
ii su dali bezrezervnu podrsku HDZ-ovima.
No. ipak se dalo primiietiti. iako ie nastavio
sa svoiim vulgarnostima. da one nisu bas
bile onakvog intenziteta. Osim toga. dva
dogadaia su naznacila da se situaciia razviia
na nacin koii u konacnici nakon izviesnog
vremena ne bi mogao ici na ruku ni veliko-
srbima. Naime. odrzana ie zaiednicka sied-
nica Vlade Srbiie i banialucke vlade. na
koioi ie razmatrana i novonastala situaciia u
FBiH nakon Iormirania Vlade od strane kr-
nieg Doma naroda. Upravo tih dana Srbiiu
ie pohodio i ruski premiier Vladimir Putin.
a jedan od njegovih sugovornika bio je i
Dodik koii mu ie obrazlozio (ne sumniamo
s velikosrpskog gledista) situaciiu u BiH i
FBiH. Zasto se ovo istice? Smaniena (iako
ne i ugasena) Dodikova vulgarna retorika te
niihove aktivnosti sa srbiianskim i ruskim
premiierom iasno ukazuiu da ie situaciia
ozbiliniia nego su ocekivali.
Prve bltke doblvene
Protuustavno Iormiranie Vlade F BiH
uz presudnu i vrlo snaznu. da ne kazemo
tvrdu pomoc Amerikanaca. uiedno ie i ia-
sna poruka Dodiku da bi se tako nesto mo-
glo desiti mozda i na nivou drzave BiH
ukoliko nastave zloupotrebljavati ustavne
ovlasti ili nepostivati Ustav BiH kao sto su
to prvi uradili HDZ-ovi. Otuda i daleko
veci oprez i zbiianie velikosrpskih redova
ier su shvatili da. priie svega. velikohrvati-
ma ne mogu nista pomoci u FBiH te da su
velikohrvatske stranke deIinitivno izbace-
ne iz igre i u niu ce se moci vratiti samo
ako budu igrali po notama PlatIormasa
(SDP. SDA. HSP. NSRzB-Iiianovici).
To pak ne znaci da se Iormiranie Viie-
ca ministara (drzavne vlade) ocekuie
uskoro. ali se ipak nesto pokrenulo. Da
zakliucimo. Vlada FBIH ie Iormirana
protuustavno. ali tek kad su ustavni pore-
dak ugrozili HDZ-ovi. Tai potez ie bio
manie bolan nego da se Vlada niie ni Ior-
mirala. a to ie svakako. kao ios iedna vrli-
na ovog poteza. i poruka velikosrbima.
No. mozda ie naibolia poruka ta da ie pri-
moranost PlatIormasa na krsenie Ustava
iasno pokazala da su sve mogucnosti
ovog Daytonskog ustava za pobolisaniem
zivota u BiH iscrpliene te da ga sto priie
treba miieniati u naivecem mogucem ka-
pacitetu. Stranke potpisnice PlatIorme na
to su se i obavezale. a ohrabruie odluc-
nost SDP-a da ne popusti. ali cini se i
SDA koia se takoder vraca na bosansko-
hercegovacki kolosiiek. ‰
Jalentin Inzko
Kcerka Fikreta Abdica protiv PlatIormasa
Demokratska narodna zajednlca, stranka koju je osnovao Plkret Abdlc, od|ucl|a je podr-
zatl P|at|ormase. No, vlsegodlsnje unutarstranacke podje|e lskaza|e su se l u lzboru nove
v|ade Pederaclje 8lH. Nalme, Abdlceva kcerka L|vlra Abdlc |e|enovlc, kao de|egat lspred
Unsko-sanskog kantona lz reda Hrvata, usprkos uputama DNZ-a, nlje da|a podrsku P|at|or-
maslma. Pravda|a je to clnjenlcom da Dom naroda nlje popunjen korlstecl argumente Covl-
ca l Ljublca, prltom lb ne prozlvajucl zasto otezu sa lmenovanjem de|egata lz trl kantona.
Tlme je DNZ dove|a u vr|o neugodnu pozlclju, a|l l sadasnju v|adu, jer lako sada nlje, upravo
ce njezln g|as bltl presudan u g|asanju brvatsklb de|egata kada se popunl Dom naroda. Pred-
sjednlstvo DNZ-a pokrenu|o je l stegovnl postupak protlv Abdlc |e|enovlc, clme je ujedno
potvrdeno da postojl sukob l na re|acljl Plkret Abdlc - ce|nlstvo DNZ-a, koje je, usput da
kazemo, duboko zagrez|o u krlmlna|.
J
O
U
R
N
A
L
28
BOSANSKI BAROMETAR
U hotelu 'Holiday Inn¨ u Saraievu 29.
ozuika 2011. odrzana ie mozda i sudbono-
sna siednica Skupstine Nogometnog saveza
Bosne i Hercegovine. Bila ie to posliednia
prilika za Nogometni savez BiH da usvoii
izmiene Statuta ier mu ie priietila automat-
ska suspenziia od 1. travnia od strane FIFA-
e i UEFA-e. Ove dviie organizaciie pred-
stavliao ie slovenac Jurii Zavrl. a siednici ie
prisustvovalo 54 od 56 delegata. Za usvaia-
nie novog Statuta bilo ie potrebno dviie tre-
cine plus iedan (od prisutnih delegata) glas.
Zavrl ie priie glasania ios iednom pozvao
izaslanike Skupstine da donesu 'odluku za
prosperitet nogometa u BiH¨.
No. poziciie koie su zauzeli delegati ni-
su miieniali. a u ciieloi ovoi zalosnoi prici
zapravo ie politika odigrala svoiu ulogu.
Naime. iedan od glavnih razloga za izmienu
statuta bio je ukidanje Predsjedništva
NSBiH (koie ie Iormirano po uzoru na tro-
clano drzavno Predsiednistvo) i uvodenie
Iunkciie predsiednika. Velikosrpsko-veli-
kohrvatska koaliciia odigrala ie ovdie vrlo
vaznu ulogu. no treba reci da nisu ni svi
Bosniaci bili za izmiene. Naime. nakon ra-
sprave 22 delegata su glasali za usvaianie
novog statuta. dok ie niih 28 bilo protiv. ci-
me novi statut niie bio usvoien. Zavrl niie
zelio komentirati Iarsu od Skupstine. niti
nagadati sto bi se moglo dogoditi s repre-
zentaciiom. Odletio ie za Iiublianu. poslav-
si priie toga svoiim seIovima u Zürich i Ze-
nevu kratki reIerat sa saraievske skupstine.
Nije sve tako crno
Ovim ie NS BiH suspendiran i dok se
suspenziia ne skine. reprezentaciia nece mo-
ci nastupati u kvaliIikaciiama niti bosansko-
hercegovacki klubovi u eurokupovima. No.
ipak niie sve tako crno. FIFA i UEFA su
odmah poslali u BiH 'speciialce¨ za ovakve
situaciie. a niihova ie prvenstvena zadaca
Iormirati Komitet za normalizaciiu. Po ied-
noi variianti on bi bio miesovit. sastavlien
od tih eksperata te od domacih liudi. Sara-
ievski list San obiavio ie imena nekih kandi-
data koii bi se mogli naci u Komitetu: Ivica
Osim. Sergei Barbarez. Muhamed Koniic.
Elvir Bolic. Admir Smaiic. Predrag Pasic. te
ios neki sportski radnici iz BiH. U Odboru
ce biti predstavnici renomiranih bosansko-
hercegovackih klubova. ali nitko tko ie na
bilo koii nacin svih ovih godina opstruirao.
odbiiao suradniu s UEFA-om i FIFA-om.
nece biti kandidiran niti na iednu poziciiu.
Vec sama ta cinienica puno znaci za
bosansko-hercegovacki nogomet. ier vise
u Savezu ne bi trebali vedriti i oblaciti
sumniivi likovi koie su mediii povezivali
su kriminalom i koii su htieli unistiti ta-
mosnii nogomet. i to iz sva tri naroda. Prvi
korak Komiteta. pisao ie San. bit ce stvara-
nje uvjeta za uspostavljanje svojevrsnog
'kriznog stozera¨ unutar samog Komiteta
koii ce naivise raditi na skidaniu sankciia s
reprezentaciie i klubova. Prema tim tvrd-
niama. bio ie to znak dobre volie koii bi
trebao odobrovoliiti liude iz ciiele BiH da
rade na Iormiraniu Saveza sa iednim pred-
siednikom. 'Niie cili FIFA-e da bilo koiu
reprezentaciiu drzi u izolaciii. niti da ie is-
kliuci usred natiecania. Ova priietnia ie
bila ciliana kao sredstvo pritiska ne bi li
delegati shvatili moguce posliedice. Sank-
ciie. i to drasticne ce se odnositi na Izvrsni
odbor. na clanove skupstine. a posebno na
Predsiednistvo¨. govorio ie Sanov izvor.
Dodao ie da ce reprezentaciia sigurno na-
staviti kvaliIikaciie utakmicom s Rumuni-
skom 3. lipnia 2011. u Bukurestu. kao i
klubovi u eurokupovima te da ce se za dva
mieseca kompletna klima u bosansko-her-
cegovackom nogometu promiieniti.
Ne dajte lm nl na |lvadl da lgraju
'Dnevni avaz¨ ie pak prokomentirao da
su nogometni celnici u Bosni i Hercegovini
'vedrili i oblacili¨ vise od cetiri godine i ko-
nacno im dolazi krai! Iako su dali zaista sve
od sebe da to postanu. cetrnaest clanova Iz-
vrsnog odbora Nogometnog/Fudbalskog
saveza BiH ipak nece uci u poviiest kao
grobari bosansko-hercegovackog nogome-
ta. ier ce nogomet nastaviti zivieti i bez niih.
Ipak. svoiim postupcima dali su naiveci do-
prinos suspenziii Saveza. cime su zasluzili
da ostanu upamceni dok ie ove drzave i nai-
popularniie igre. Niie riiec samo o suspen-
ziii. koia ce mozda ispasti nesto naibolie sto
se desilo bosansko-hercegovackom nogo-
metu. nego o niihovom cielokupnom dielo-
vaniu. koie ie vodilo ka destrukciii Saveza.
Niihov produzeni mandat. koii ie vec iste-
kao. ostat ce upamcen po seriialu gluposti.
nerezonskih odluka i sitnih interesa. a mogli
su se dogovoriti samo o tome kada da se
sastanu i koliko da to naplate.
Na sve su nacine gurali uz reprezenta-
ciiu. putovali su o trosku Saveza i uzimali
premiie od pobieda reprezentaciia. O nii-
ma se svasta moze reci. ali ono naivazniie
ie - da im ie suspenziiom UEFA-e i FIFA-
e odzvonilo! No. zaboraviti ih niti treba
niti se smiie. Niihova imena trebaiu ostati
masnim slovima urezana u poviiest bosan-
sko-hercegovackog nogometa. kao liudi
koiima treba zabraniti da se loptom igraiu
i na livadi¨. komentirao ie 'Dnevni avaz¨.
Mozemo samo zakliuciti da se desilo se
ono sto su. apsurda li. upravo prizelikivali
ne samo nepriiatelii BiH. nego i oni koii ie
vole. Smatralo se da se isplati zrtvovati cak
i kvaliIikaciie reprezentaciie da se iednom
zauviiek iz temelia promiieni situaciia u ta-
mosniem nogometu. ‰
Nogometnl savez 8lH nlje usvojlo novl Statut
|||/ | |||/ susoooo|·a|o Savoz
|oo·ozootac||a |o za saoa |zbacooa |z |va|||||ac||a. a ||ubov| |z ou·o|uoova. |·ot|v
Statuta bili velikosrpski i velikohrvatski delegati, ali dio i Bošnjaka, no postoje dobre
šanse da se stanje sredi do kvalifikacijske utakmice s Rumunjskom u lipnju.
|o|s |o||c
Sulefman Colakovic i Jurif Zavrl
Clanovi Izvrsnog odbora suspendiranog NSBiH (da se ne zaboravi)
Predsjednlk Su|ejman Co|akovlc, te potpredsjednlcl ||jo Domlnkovlc l 8ogdan Ceko.
C|anovl: Mensud 8aslc, Mlrsad |brlslmbegovlc, Mubldln Pasclc, |van Perlc, Mlros|av Corlc,
Panko Cvljlc, S|avlsa vujlc, Zlvko Marjanac, Marjan |e|lc, Suad Sa|lbaslc l |oslp 8evanda.
J
O
U
R
N
A
L
29
IZ SVIJETA
8esmls|lce l|l...
Novi niemacki ministar unutarniih po-
slova Hans-Peter Friedrich ponovno ie uz-
burkao duhove u drzavi iziavivsi 5. ozuika
2011. kako islam ne pripada u Niemacku.
Na svoioi prvoi konIerenciii za novinare
kazao ie kako muslimanima treba dozvoli-
ti zivot u modernoi Niemackoi. 'Reci da
islam pripada u Niemacku niie cinienica
koiu bi mogla potvrditi poviiest¨. dodao
ie. Ministrica pravosuda Sabine Ieutheus-
ser-Schnarrenberger ie kazala: 'Naravno
da islam pripada u Niemacku¨. i dodala
kako se nada da ce novi ministar nastaviti
praksu starog i preuzeti odgovornost za in-
tegraciisku politiku i biti za koheziiu. a ne
iskliucivanie. Oporbeni politicar iz SPD-a
Dieter WieIelsputz ie kazao da Friedrich
govori 'besmislice¨.
Nema teorlje
Iibiiska drzavna televiziia iavila ie 6.
ozuika da su iedinice loialne Muameru
QadhaIiiu zauzele Zaviiu. Ras IanuI. Mi-
sratu i Tobruk. Nezavisni su izvori potvr-
dili pad Zaviie i Ras IanuIa i izviiestili o
teskim borbama za Misratu. Nakon sto se
4. ozuika prosirila inIormaciia da ie Qad-
haIi celniku obaviestaine sluzbe nalozio
da pokusa pregovarati s pobunienicima. u
Benghaziiu ie priielazna vlada. Iibiisko
nacionalno viiece. saopcila da pregovori
ne dolaze u obzir. Priielaznu vladu vodi
bivsi ministar pravosuda MustaIa Abdu-l
Dzelil. 'Pregovarati mozemo samo o ied-
noi stvari - QadhaIiievom napustaniu ze-
mlie ili odstupaniu kako bismo spasili zi-
vote¨. rekao ie za Reuters. BBC ie obia-
vio da niti iedna strana nema sredstva za
prebacivanie velikog broia liudi i naoru-
zania preko velikog pustiniskog podruc-
ia. sto bi moglo dovesti do politickog va-
kuuma nakon nemira koii su zapoceli na
istoku zemlie sredinom veliace. Razumni
pregovori su vrlo teško ostvarivi jer je je-
dini QadhaIiiev cili ostanak na vlasti. a
iedina teznia pobunienika da ga s vlasti
maknu. tvrdi BBC. Neki su arapski medi-
ii iavliali o pregovorima ios pocetkom
veliace. kada su se smirili prvi. stidliiviii
nemiri. kao reIleksiia tuniskih dogadaia u
siiecniu. ali da tada QadhaIi niie htio pri-
stati na reIorme sistema 'dzamahiriie¨
koii smatra prakticnim ostvareniem svo-
ga teoriiskog doprinosa politickoi Iilozo-
Iiii. necega sto ie zvao Trecim putom.
znatno priie Tonya Blaira i zapadniackih
muliatora te vrste.
Se|e|ljska ldl|a
Ministar unutarniih poslova Saudiiske
Arabiie obiavio ie 6. ozuika da se zabraniu-
iu svi prosviedi i marsevi u drzavi. U saop-
ceniu ie napisao da ce snage sigurnosti po-
duzeti sve miere kako bi se onemogucio
svaki pokusai rusenia iavnog reda i mira.
Obiava ie stigla nakon seriie prosvieda u
provinciii naselienoi siiitima na istoku.
Proslog mieseca ie krali Abdullah dao mno-
ge povlastice kako bi sacuvao drzavu od
bunta koii ie zahvatio zemlie u regiii. 'Za-
koni u kralievstvu kategoricki zabraniuiu
sve vrste demonstraciia i marseva. ier su
protivni seriiatskom zakonu i vriiednostima
te tradiciii saudiiskog drustva¨. stoii u saop-
ceniu ministra koie ie procitano na drzavnoi
televiziii. Saopcenie ie izdano nakon sto se
putem tzv. drustvenih mreza prosirio poziv
na Dan gnieva za 11. ozuiak.
Prve pukotlne
Muslimansko-krscanski sukobi u Kai-
ru 8. ozuika rezultirali su smrcu 11 liudi i
raniavaniem niih 90. izviiestili su sigur-
nosni i bolnicki izvori. Sukobi su zapoce-
li kada ie grupa muslimana napala oko
1000 krscana koii su protestirali protiv
spaliivania kairske crkve tiedan priie. Cr-
kvu ie zapalila iedna grupa muslimana u
nastavku napetosti zbog ljubavne veze
muslimanke i krscanina. a koiu su zapo-
cele obitelii liubavnog para! Zvanicnici
tvrde kako ie od 11 zrtava 6 krscana i 5
muslimana. svi poginuli od pucnieva iz
pistolia. Ranieno ie 73 muslimana i 21 kr-
scanin. Sukobi dopuniuiu osiecai sve ve-
ceg kaosa u 'post-revolucionarnom¨
Egiptu. nakon 18 dnevnih demonstraciia i
nasilnih sukoba koji su svrgnuli diktatora
Husniia Mubareka 18. veliace. Pobuna ie
ostavila sigurnosni vakuum kada se poli-
ciia povukla iz vecih gradova nakon tri
dana ustanka. Policiia ios uviiek niie u
potpunosti nastavila s radom. posebno
ulicnim patrolama. sto ie dalo prostora
bezakoniu u nekim diielovima zemlie.
posebno u siromasnim kvartovima veli-
kih gradova. Mubarek ie vlast predao Vr-
hovnom voinom viiecu. ali voiska nema
dovolino trupa za policiiske aktivnosti.
Muslimansko-krscanske napetosti traiu
dulie vriieme. Kulminirale su samoubi-
lackim bombaskim napadom na koptsku
crkvu u Aleksandriii na Novu godinu.
Egipatske voine vlasti obecale su obnovu
spaliene crkve. a novi premiier Isam Se-
reI. koga ie na vlast postavila ulica. nakon
sto ie zatrazena i dobivena smiena Ahme-
da SeIika. kao 'Mubarekova covieka¨.
sastao se s demonstrantima u Kairu kako
bi ih ponovo uvjerio da njegova prijela-
zna vlada nece diskriminirati krscane.
Nova vlast ie organizirala reIerendum
o promienama ustava koie bi trebale omo-
guciti demokratizaciiu. mirnu tranziciiu
vlasti i nove izbore. Generalni sekretar
Arapske lige. iedan od mogucih kandidata
za predsiednika. Amr Musa. iziavio ie da
predvidene promiene ustava nisu dovoline
za stvarnu politicku tranziciiu. ReIeren-
dum ie prosao sa 77 posto za. Promienama
ustava predvideno ie ukidanie dozivotnog
manadata predsiednika. uvodenie sirokog
visestranacia. ali ne i smanienie uloge voi-
ske u drustvu. Promatraci vieruiu kako ie
uspieh reIerenduma rezultat zelie gradana
za makar i maniim reIormama od ocekiva-
nih. mudrog ponasania voiske tokom po-
bune i generalno pozitivnog stava o voisci
koia u Egiptu tradicionalno ima znacainu
ulogu. Vlasti su naiavile predsiednicke iz-
bore do kraia godine.
Prlnclpl dobrosusjedstva
Saudiiska Arabiia i Uiedinieni Arapski
Emirati. poslale su svoie voiske u Bahrein
na zahtiev kralievske obitelii. nakon nasil-
nih prosvieda 15. ozuika. To su bili naina-
silniii prosviedi od antivladinih u veliaci.
koiima ie u sukobu demonstranata i sigur-
nosnih snaga poginulo sedmero prosviedni-
ka. Ozliiedeno ie na desetke liudi kada su
prosviednici uspieli 'odgurati¨ policiiu sa
zatvorenih cesta. Bahreinska oporba ie upo-
zorila da ie dolazak stranih trupa "okupaci-
ia" drzave. Saudiiski duznosnik ie kazao da
ie 15. ozuika oko 1.000 saudiiskih voinika
stiglo u Bahrein. dok su UAE poslale ios
500 voinika. SAD su rekle da su 'sviesne¨
dolaska stranih snaga i to ie sve. Tu vriiede
U znaku Marsa l Neptuna
Vatreni prsten
J
O
U
R
N
A
L
30
IZ SVIJETA
neka drukciia mierila. u odnosu na Irak. Ii-
biiu... Pokusai americkog ministra rata Ro-
berta Gatesa da ishodi kompromis izmedu
vladara i opoziciie. vladaiuca kuca ie odba-
cila. Saudiiska Arabiia ie poslala snage da
to podupru. Protesti su uguseni u krvi.
Americki EIR ie obiavio. na temeliu
iskaza svjedoka da su šijitska sela napale
kombinirane snage sigurnosti i strane tru-
pe. upadom u kuce i upotrebom boieve
municiie. nozeva i palica. Vrhovno islam-
sko viiece Bahreina. zaiedno sa sest siiit-
skih stranaka strane je trupe proglasilo in-
vaziiskim. dok su iracki i libanonski siiit-
ski vode zapriietili odmazdom. Bahreinski
vladar Hamad bin Isa Al KhaliIa rekao ie
21. ozuika da se protiv niegovog kraliev-
stva 'vodi urota koiu podrzavaiu strane
sile¨. iavio ie BBC. Zahvalio se voinim
trupama iz arapskih zemalia koie su usle
na teritorii zemlie i pomogle ugusiti pro-
sviede. Iran ie prozvao vlasti u Bahreinu
za smrt siiitskih prosviednika. Ona ie optu-
zila Iran da se miiesa u niihove poslove.
Obie su zemlie povukle svoie ambasadore.
Iako krali niie precizirao na koga cilia u
govoru o stranoi uroti. BBC tvrdi kako ie
mislio prvenstveno na Iran. U Bahreinu su
zabrinuti kako ce Iran zbog aktualnih ne-
mira osnaziti svoi utiecai u regiii. iavliaiu
zapadni mediii. Zaboravili su samo reci
zasto. Iran niie poslao svoiu voisku u Ba-
hrein. niti drugdie. Za razliku od tzv. Sau-
diiske Arabiie. Takoder. niie Iran. vec
SAD instalirao svoiu 5. Ilotu u bahreinske
luke. Opoziciiska siiitska stranka WiIaq
obaviiestila ie iavnost 30. ozuika o iniciia-
tivi za pregovore vladaiucoi kuci. sto su se
pozurile pozdraviti zemlie Viieca za su-
radniu u Zalievu. No. to ie KhaliIa odbacio
kao neistinitu inIormaciiu.
Clrkum-pacl|lckl |uk
Prema sluzbenim podacima od kraia.
ozuika. broi mrtvih u Japanu nakon kata-
stroIalnog potresa koii ie 11. ozuika pogo-
dio tu zemliu veci ie od deset tisuca. S bro-
iem nestalih radi se o potenciialno vise od
28 tisuca zrtava. Vieruie se kako ie tisuce
liudi odsieceno od ostatka sviieta na miesti-
ma na koiima su trazili zaklon. Izmedu
7.000 i 8.000 liudi utociste su pronasli u pri-
vremenim sklonistima po skolama. Broi
zgrada dielomicno ili potpuno unistenih u
potresu dosegnuo ie 72.945. U bolnicama
vlada nestasica liiekova. a problem stvara i
zbriniavanie tiiela preminulih. Zbog reduk-
ciie struie nemoguce ie odrzavati led u ko-
iem bi se privremeno pohranila tiiela. a
miesta u mrtvacnicama nema dovolino. Niz
eksploziia u nuklearki Fukushima povecale
su boiazan od ozracivania. Japanski premi-
ier Naoto Kan apelirao ie na stanovnistvo
koie zivi 20 do 30 kilometara od nuklearke
da ne napustaiu svoie kuce. Razoran potres
i tsunami mogli bi tu zemliu staiati 235 mi-
liiardi dolara ili 4° BDP-a. Svietska banka
ie 20. ozuika izviiestila kako bi obnova Ja-
pana mogla traiati do pet godina. Ocekuie
se da ce ekonomski rast ove godine zbog
katastroIe pasti za 0.5°. Pad ce se naisnaz-
niie osietiti u prvoi polovici godine. Banka
stete procieniuie od 123 do 235 miliiardi
dolara. dok bi potres i tsunami privatne osi-
guravatelie mogli staiati od 14 do 33 mili-
iarde dolara. Japanska vlada ce na obnovu
ove godine potrositi 12 miliiardi dolara te
vieroiatno 'mnogo vise¨ druge godine.
Riiec ie o aktiviraniu cirkum-paciIickog
vatrenog prstena potresa i vulkana. sto ko-
respondira s periodom intenzivne sunceve
aktivnosti do 2013. godine. pise EIR. To
znaci da se moze ocekivati period visoke
nestabilnosti na PaciIiku tokom koieg ce se
miieniati magnetsko polie Zemlie. Znan-
stvenici to znaiu. ali politicka volia da se
mobilizira znanstvena renesansa koia bi
omogucila liudski odgovor na tu priietniu.
blokira se desetliecima. Umiesto postavlia-
nia odlucuiuceg pitania zasto se desio po-
tres magnitude 9 po Richteru u Japanu. nai-
tezi u poviiesti. mediii su se koncentrirali na
incidente u nuklearnim elektranama. Cinie-
nica ie kako niie riiec o izoliranom potresu.
vec o trecem nedavnom potresu u nizu unu-
tar cirkum-paciIickog luka koii ie poceo 22.
veliace u Novom Zelandu (magnituda 6.3
po Richteru). nastavio se 27. veliace u Kini
(magnituda 8.8 po Richteru). Posliedica ia-
panskog potresa ie pomicanie otoka Honsu
za 4.5 m na istok. potonuce sieveroistoka
Japana za 75 cm. Prema NASA-i. Zemliina
os se pomierila za 17 cm. dobiven ie novi
zamah i planeta rotira 1.6 E-06 sekundi br-
ze. Ruski i americki strucniaci upozoravaiu
na val katastroIalnih potresa koii se ocekuie
u obie Amerike. Potres ie oslobodio energi-
ie poput eksploziie 480.000 kilotona TNT-
a. Za usporedbu. eksploziia naivece nukle-
arne bombe oslobodila ie ekvivalent od
50.000 kilotona TNT-a. Nedavno povecane
nuklearne eksploziie na Suncu oslobodile
su oko 1 biliiun kilotona energiie. One su.
kao normalan rezultat ciklickih galaktickih
procesa. pokrenule elektrodinamicke pro-
cese koie znanstvenici ios u potpunosti ne
razumiiu. ali koii imaiu korelaciiu s poveca-
nom seizmickom aktivnoscu. sto ukazuie
na potrebu sto brzeg aktivirania resursa da
bi se iznasli odgovori na te dileme. Inace bi
liudski rod mogao zavrsiti poput dinosauru-
sa. iznenaden i uvreden nizom neshvatliivih
aktivnosti i urusavaniem poznatog sviieta.
Takoder. tvrdi EIR. treba se sto priie doseci
visi protok energiie u proizvodnim procesi-
ma. odnosno komerciialno ovladati termo-
nuklearnom Iuziiom i tako. naieIikasniie.
iskoristiti suncevu energiiu oponasati
Sunce u proizvodnii velikih kolicina energi-
ie sa siroko dostupnim gorivom kemii-
skim elementima male atomske tezine. po-
sebno vodikom. Jedino se tako moze suoci-
ti s naglim i velikim porastom stanovnistva.
Danasnii problemi s nuklearnom energiiom
su rezultat sabotaze istrazivania od 1970-ih.
Siguran reaktor visoke temperature postoii
samo u Kini. Tehnicki problemi s kliuca-
lom vodom u iapanskim reaktorima zbog
potresa ne bi postojali da su takvi reaktori
izgradeni. Upotreba nuklearne Iuziie osigu-
rava kliuc za dugorocnu sigurnost zadovo-
liavania potreba za energiiom i sirovinama
te suocavanie s procesima poput trenutnih.
U tom kontekstu treba gledati i na seriiu po-
tresa koii su usliiedili nakon prvog. potres
24. ozuika u Mynamaru i vulkanske erupci-
ie u Indoneziii.
Uspjeb za uspjebom
Vise od 40 pripadnika odmetnicke mili-
cije i dva vojnika ubijena su na jugu Sudana
kada su pobunienicke snage izvrsile napad
u gradu Malakal. saopcili su 15. ozuika voi-
ni zvanicnici. Napad miliciie povecao ie
zabrinutost za stabilnost iuga Sudana. uoci
ocekivanog proglasenia nezavisnosti. zaka-
zanog za 9. srpani. Poiedini napadaci utvr-
dili su se u sirotistu i uzeli oko 130 diece za
taoce. koiu su kasniie oslobodili. saopcili su
zvanicnici Uiedinienih naciia. humanitarni
radnici i portparol voiske Juznog Sudana.
Philip Ager. Prema niegovim riiecima. voi-
ska ie nakon sukoba uspiela istierati milici-
iu iz grada. a humanitarni radnici tvrde da ie
lokalni svecenik pregovarao oslobadanie
diece s miliciiom i da su na ulicama nakon
borbi vidiieli tiiela barem tri civila. Lider
odmetnicke miliciie George Ator preuzeo
ie odgovornost za napad. Philip vs. George.
Niie li ovdie navodno bila riiec o otcieplie-
niu i stvaraniu nove drzave Juzni Sudan
zbog sukoba bogatog. a navodno krscan-
skog iuga od siromasnog. navodno musli-
manskog sjevera Sudana? Barem kako su
galamili zapadni mediii.
Pezo|uclja protlv Oadba|lja...
Rezoluciiom 1973 Viieca sigurnosti
17. ozuika odobrene su miere za zaustav-
lianie napada u Iibiii koii mogu rezultirati
civilnim zrtvama i nametanie zone zabra-
ne leta nad Iibiiom. presretanie brodova
sa zalihama za Iibiiu. embargo na oruzie
J
O
U
R
N
A
L
31
IZ SVIJETA
te zamrzavanie imovine libiiskih celnika.
Od 15 clanica Viieca. 10 ie glasalo za. ni-
iedna protiv. a pet ih ie bilo suzdrzano
(Rusiia. Velika Britaniia. Indiia. Brazil i
Niemacka). 18. ozuika se cule eksploziie u
Benghaziiu. usprkos rezoluciii i QadhaIi-
ievom obecaniu da ce zaustaviti sve voine
akciie nakon priietnie zracnim napadima.
Vode Britaniie. SAD. Francuske i arap-
skih drzava sastali su se isti dan u Parizu i
raspravliali o pokretaniu voine akciie u Ii-
biii na temeliu donesene rezoluciie. 'Odlu-
cili smo da cemo koristiti svu raspolozivu
voinu silu kako bi proveli rezoluciiu Viieca
sigurnosti¨. rekao ie Nicolas Sarkozy obra-
caiuci se novinarima u ime svih sudionika
sastanka. On ie QadhaIiiu porucio da ima
ios vremena da se povuce i naglasio ie da se
Irancuski voini avioni nece povuci iz libii-
skog zracnog prostora. Glavni tainik UN ie
kazao da sviiet 'mora govoriti iednim gla-
som¨. Rezoluciia ie dozvolila 'sve potrebne
miere¨ za zastitu libiiskih civila. iziavio ie
Ban Ki Moon. Pobunienici su rekli da su
potisnuti 20 kilometra od Benghaziia. Rani-
ie ie Barack Obama rekao da QadhaIiieve
pristase moraiu zaustaviti napade na pobu-
nienike ier ce se suociti s voinom akciiom.
On ie iskliucio mogucnost koristenia ame-
rickih snaga na tlu. Britanski premiier Da-
vid Cameron ie rekao da su niihovi borbeni
avioni razmiesteni po bazama u regiii.
Americka mornarica ie razmiestila brodove
u Sredozemnom moru. Danska i Kanada su
rekle da ce dati na raspolaganie borbene
avione. dok su Italiia i Spaniolska dali voine
baze za napad. Arapske zemlie koie bi tre-
bale sudielovati u napadu su Saudiiska Ara-
biia. Katar. UAE i Jordan.
El Dzezira ie iavila da ie libiiski mini-
star vaniskih poslova Musa Kusa iziavio
kako libiiske snage odmah uvode prekid
vatre i zaustavliaiu sve voine operaciie.
'Iibiia ie sviesna rezoluciie Viieca sigur-
nosti UN i u skladu s time sto smo clanica
Uiedinienih naroda. moramo prihvatiti
odluku Viieca¨. kazao ie Kusa. Istaknuo
ie da se slazu o potrebi zastite civila. te se
stoga spremaiu na diialog sa svim zainte-
resiranim stranama. Uiedno ie pozvao
promatrace UN da izvrse inspekciiu. sto
ie odbiieno. Musa Kusa. koii ie bio iedan
od QadhaIiievih naiblizih savietnika
prebiegao ie preko Tunisa u Veliku Brita-
niiu 31. ozuika. gdie ie izviiestio tamos-
nie vlasti kako vise ne zeli raditi za pu-
kovnika. iavio ie BBC. Razlog biiega na-
vodno ie neslaganie s napadima na civile.
'Dosao ie svoiom voliom i kazao nam ie
da daie ostavku¨. kazao ie glasnogovor-
nik ministarstva vaniskih poslova.
Europska organizaciia za kontrolu
zracnog prometa Eurocontrol saopcila ie
18. ozuika da ie Iibiia zatvorila svoi zrac-
ni prostor za sav promet. Egipat ie poceo
s isporukom oruzia pobunienicima obia-
vili su neki mediii. za sto niie bilo sluzbe-
ne potvrde.
...l njena z|oupotreba
19. ozuika Irancuski su avioni poceli
bombardirati Iibiiu. Izvori bliski Baracku
Obami rekli su za CNN kako ce Amerikan-
ci sudielovati u voinim operaciiama u Iibiii
samo nekoliko dana. a zatim ce biti samo
potpora saveznickim snagama. Ubrzo
su nakon prvog Irancuskog bombardirania.
s americkih ratnih brodova ispaliene rakete
prema bazama protuzracne obrane libiiske
voiske. Glavni cili prvog vala napada ie
unistiti zracne i baze protuzracne obrane li-
biiske voiske. tvrdili su Amerikanci. a pre-
nio CNN. Napadi su traiali citavu noc u
akciii nazvanoi Odiseieva zora. Iran ie sa-
opcio da su napadi sila Zapada 'neokoloni-
ialni pokusai kontrolirania libiiske naIte¨.
Teheran ie naipriie pozdravio libiisku pobu-
nu. nazvavsi ie "islamskim budeniem". da
bi ubrzo upozorili da Iibiici ne smiiu viero-
vati saveznickoi voinoi intervenciii. CBS ie
izviiestio da su tri americka nevidliiva bom-
bardera B-2 20. ozuika bacila 40 bombi na
'vece libiiske aerodrome¨". QadhaIi ie na
drzavnoi televiziii rekao da su saveznicki
napadi teroristicki cin te dodao da ce 'sku-
piti liude protiv agresora¨. Akciiu ie nazvao
'novim hitlerizmom¨. Iibiicima ie porucio
da nose oruzie kako bi branili zemliu. Iibii-
ska televiziia ie saopcila da ie u napadima
poginulo 48 liudi te da ima 150 ranienih.
Danska. Kanada i Spaniolska su naiavile
sudielovanie u napadima. Katar ie naiavio
da ce sudielovati u logistici. ali ne i u voi-
nim operaciiama. CNN ie obiavio da ie s
americkih i britanskih brodova i podmorni-
ca ispalieno 110 proiektila Tomahawk na
oko 20 tocaka libiiske protuzracne obrane u
zapadnom diielu zemlie. Rusiia se pridruzi-
la kineskim optuzbama saveznickih napada
na Iibiiu. AIricka uniia ie pozvala na pre-
kid napada. Iibiia nece vise suradivati s
Europom u borbi protiv ilegalne imigraciie.
obiavila ie libiiska televiziia. Stanovnici
Misrate rekli su za Reuters kako su proiek-
tili pogodili voinu bazu u gradu. Iibiiska
televiziia ie iavila da ima civilnih zrtava na-
kon bombardirania Tripoliia. Neimenovani
americki visoki duznosnik iziavio ie kako ie
sustav libiiske protuzracne obrane pretrpio
ozbilinu stetu. Dodao ie kako ie ios prerano
za reci sto ie QadhaIi mislio kad ie rekao da
ce napasti cilieve na Mediteranu.
'Rezoluciia UN nalikuie sredniovie-
kovnim pozivima na krizarske ratove¨.
porucio ie ruski premiier Putin. Britanski
ministar obrane Iiam Fox za BBC ie rekao
da bi 'QadhaIi mogao postati meta napada
ukoliko ne postoii rizik od civilnih zrtava¨.
cime ie potvrdio raniie iziave britanskih
casnika. 'Rezoluciia UN donesena ie u
svrhu zastite civila. i to ie bitno. Dalie ce-
mo nastoiati uciniti sve za zastitu civila i
pozivamo da o tome razmisliaiu svi koii
namieravaiu poduzimati voie akciie¨. re-
kao ie generalni sekretar Arapske lige Amr
Musa. koii ie u Kairu odrzao novinsku
konIerenciiu s glavnim tainikom UN Ban
Ki Moonom. iavio ie Reuters. Musa ie ka-
sniie porucio da Arapi nisu htieli interven-
ciiu kad su glasali za uvodenie zone zabra-
ne leta. 'Ovo sto se dogada u Iibiii udalia-
va se od cilia uvodenia zone zabrane leta. a
mi zelimo zastitu civila. a ne bombardira-
nie ios civila¨. preniiela ie El Dzezira.
'Ovi napadi su ukrali legitimitet ustanku
libiiskog naroda. i cak ako QadhaIi ode.
pokazat ce se da to niie ucinio voliom libii-
skog naroda¨. prenio ie BBC poruku ied-
nog stanovnika Tobruka.
J
O
U
R
N
A
L
32
IZ SVIJETA
Britanski zapoviednici tvrde da sve me-
te napada do sada bile pazliivo izabrane ka-
ko bi se izbiegle civilne zrtve. Iokalni su
mediii iavili da ie u napadima ubiieno vise
civila. dok Francuska tvrdi kako za to nema
dokaza. Glasnogovornik libiiskih pobunie-
nika ie 21. ozuika za El Dzeziru iziavio da
su od pocetka borbi imali 8.000 zrtava. Gla-
snogovornik libiiske vlade predlozio ie 20.
ozuika pocetak primiria. Reuters ie iavio da
je zapovjednik libijske vojske naredio pre-
kid vatre. Jedan liiecnik u Benghaziiu kazao
ie kako ie u napadima libiiskih snaga na
grad poginulo 95 liudi. iavio ie CNN. BBC
ie obiavio da libiiska strana tvrdi suprotno.
da su zrtve poginule u napadu saveznickih
trupa. Admiral Mike Mullen. nacelnik
zdruzenog stozera voiske SAD. u razgovo-
ru za CBS nevoliko ie priznao da ie moguce
da stanie u Iibiii zavrsi pat-poziciiom. 'Vr-
lo ie neizviesno kako ce ovo zavrsiti¨. ka-
zao ie Mullen. a prenosi Hina.
Agenciie su preniiele riieci libiiskog
zdravstvenog duznosnika. da ie u napadima
zapadnih saveznika poginulo 64 civila.
AFP ie iavio da su saveznicke snage unisti-
le stotine oklopnih vozila. 'Dokazali ste da
niste civilizirani. da ste teroristi - zivotinie
koie napadaiu sigurnu zemliu koia vam ni-
sta niie ucinila¨. rekao ie drugi dan napada
Muamer QadhaIi. 'Rat ce biti dug. necete
nas uplasiti svoiim bombama¨. zakliucio ie.
'Zele se domoci naIte u Iibiii. oni ne
mare za iciii zivot u toi regiii¨. porucio ie
venezuelanski predsiednik Hugo Chavez.
Zbog rata u Iibiii ciiena naIte ie skocila i
iedini proIiteri ovoga rata su naItni spe-
kulanti. Iibiia ie odmah zatrazila hitan
sastanak Viieca sigurnosti. Iibiiska dr-
zavna televiziia ie izviiestila da ie Qadha-
Ii rekao da Viiece sigurnosti ima odgo-
vornost da zaustavi agresiiu na Iibiiu.
Pevo|uclja koja tece
Siriiski grad Dera`a 20. ozuika zahva-
tili su protesti u koiima ie preko 2000 liu-
di ozliiedeno. a oko 100 ubiieno. Demon-
straciie su zapocele pred sredistem tele-
com tvrtke. vlasnika bliskog rodaka pred-
siednika Besera el Esada. Zahtiievali su
ukidanie izvanrednog stania. promiene
ustava i uvodenie visestranackog sistema.
Snage sigurnosti su 23. ozuika ubile nai-
manie sestero liudi u napadu na Omerovu
dzamiiu. dan nakon sto ie ured UN za
liudska prava saopcio da bi siriiske vlasti
'odmah trebale prestati s prekomiernom
uporabom sile protiv mirnih prosviedni-
ka¨. Prosviednici su se sest dana okuplia-
li oko dzamiie. Ispred nie su podigli sato-
re i naiavili da ce prosviedovati dok se ne
ispune niihovi zahtievi. Glavni zahtiev ie
prestanak represiie taine policiie koia ie
smiestena u Dera`ai. a vodi ie rodak pred-
siednika Esada. U Siriii ie izvanredno sta-
nie na snazi od dolaska stranke Ba`ath na
vlast 1963. Opoziciia ie zabraniena. pro-
vedena ie nacionalizaciia. Esad ie ukinuo
neke zabrane vezane uz privatno vlasniš-
tvo. ali ne i zakon o izvanrednom staniu.
niti ie oslobodio politicke zatvorenike i
otkrio sudbinu tisuca protivnika rezima.
nestalih 80-ih godina. Jedan od sviedoka
ie CNN-u rekao: 'Tisuce liudi su se oku-
pile pred zgradom lokalne samouprave i
zapalili veliku sliku Bešera El Esada te
srusili kip HaIiza El Esada. Nakon toga
su se na oblizniem krovu poiavili naoru-
zani liudi i poceli pucati na gomilu¨. 25.
ozuika doslo ie do novih demonstraciia u
gradu. nakon dzume namaza i tokom dze-
naze za ubiiene demonstrante prethodnih
dana koii su poginuli za policiiske i voine
intervenciie. Poginulo ie 40 liudi. a zbog
toga su u Damasku zakazane demonstra-
ciie koie ie spriiecila policiia.
Siriiska vlada ie. po nalogu predsied-
nika Esada dala ostavku 29. ozuika kako
bi mu pomogla da donekle zadovolii sve
veci broi demonstranata sa sve ostriiim
zahtievima. Human Rights Watch ie sa-
opcio kako ie u neredima koii su poceli
18. ozuika. u intervenciiama snaga sigur-
nosti zivot izgubilo vise od 60 liudi. Or-
ganizirane su protudemonstraciie u Da-
masku. te provinciiama Alepu i Haski na
sieveru kao i u sredisniim gradovima Ha-
ma i Homs. U daliniim pokusaiima smiri-
vania. Esad ie obecao reIorme. priie sve-
ga ukidanie izvanrednog stania te uvode-
nie visestranacia. No. neredi dalie traiu.
Tuniske vlasti ukinule su stranku svr-
gnutog predsiednika Ben Aliia. ostavku
ie na trazenie demonstranata dao premiier
Ganusi. egipatske nove vlasti koriste silu
protiv novih demonstranata koii traze
ekonomske reIorme. a grupa uglednih
osoba iz iavnog zivota UAE zatrazila ie
otvorenim pismom politicke promiene.
Jedna osoba je poginula nakon što su
iordanske sigurnosne snage pendrecima i
vodenim mlazovima 25. ozuika krenule
razdvojiti sukobljene lojaliste i prosvjed-
nike koii zahtiievaiu politicke reIorme.
iavio ie BBC. Vise osoba ie ozliiedeno.
Prosviednici zahtiievaiu ostavku premiie-
ra Ma`rouIa El Bahita. reIormu parla-
menta i sudenie korumpiranim clanovima
vlade. Zele izmiene izbornog zakona pre-
ma koiima bi se premiier birao direktno. a
parlamentu bi se garantirale vece ovlasti
u odlucivaniu. Krali Abdullah II osudio ie
nasilie i podrzao diialog i reIorme u pr-
vom obracaniu nakon sukoba.
Isti dan. nakon dzume namaza. na-
stavlieni su protesti u Sana`ai u koiima se
trazila hitna ostavka iemenskog diktatora
Ali Abdullaha Saliha i odbiien niegov
priiedlog da odstupi 2012. On ie zapriie-
tio da ce demonstranti biti odgovorni za
proliievanie krvi. nastave li odbiiati nie-
govu ponudu za promiene ustava i primo-
predaiu vlasti 'u sigurne ruke¨.
Oko pola miliiuna liudi okupilo se 26.
ozuika u sredistu Iondona kako bi pro-
sviedovali protiv Vladinih miera stednie.
Voda Iaburista Ed Miliband obratio se
okuplienima u Hyde Parku. a nakon niega
i sindikalni celnik Brendan Barber. 'Ovdie
saliemo poruku vladi da smo uiedinieni i
iaki. Borit cemo se protiv ovih divliackih`
rezova i necemo im dopustiti da nas tako
uniste¨. porucio ie Barber. Vlada tvrdi da
su miere stednie nuzne zbog stabilizaciie
iavnih Iinanciia. Prosvied ie u pocetku bio
miran. a zatim su se manie skupine liudi
sukobile s policiiom pri cemu ie 27 osoba
ozliiedeno. a sedam ie zavrsilo u bolnici.
Ozliiedena su cetiri policaica. a uhapseno
ie 40-ak osoba. Maskirane skupine odieve-
ne u crno bacale su baklie i dimne bombe
te provalile u podruznicu banke HSBC u
sredistu grada. te razbile izlog na
McDonald`su i ios nekoliko lokala. Razbi-
ieno ie i nekoliko bankomata.
J
O
U
R
N
A
L
33
IZ SVIJETA
Ipak kolektivna odgovornost
NATO ie 26. ozuika pristao preuzeti
kontrolu od SAD nad provodeniem UN re-
zoluciie o zoni zabrane leta u Iibiii. nakon
sto ie Turska popustila i. uz uviete vremen-
skog. cilinog i akciiskog ogranicenia manda-
ta. pristala ukliuciti svoie mornaricke snage i
dati zeleno svjetlo za stavljanje ove ishitrene
i cilino vrlo sumniive akciie tzv. zapadnih
saveznika pod komandu NATO. Odmah na-
kon turskog DA. UAE su obiavili da su spre-
mni ukliuciti se u zonu zabrane leta svoiim
ratnim zrakoplovstvom. Tako su. nakon Ka-
tara. postali druga arapska drzava koia se
dielatno ukliucila u navodnu provedbu Re-
zoluciie 1973 VS UN. Rezoluciia ie donese-
na nakon sto ie i Arapska liga zakliucila da ie
QadhaIiiev rezim izgubio legitimitet i zatra-
zila humanitarnu intervenciiu zastite libii-
skih civila i provodenie zone zabrane leta.
Glavni tainik NATO. Andres Fogh Rasmu-
ssen ie rekao da drugi aspekti operaciie za
sada ostaiu u rukama trenutne koaliciie.
Americka drzavna tainica Hillary Clinton ie
pozdravila odluku NATO. Glavni tainik UN
Ban Ki Moon smatra da se UN-ova voina
akciia pokazala eIikasnom u zastiti civila.
Britanski ministar obrane Iiam Fox ie
saopcio da su britanski avioni ispalili rake-
te na libijska vojna vozila koja su prijetila
civilima u Edzdebiii. Dok britanski duzno-
snici tvrde da niihove voine snage na tlu
nisu ukliucene u akciiu. Daily Mail pise da
se stotine voinika vec nalaze duboko u Ii-
biii i napadaiu QadhaIiieve snage. Iist pi-
se kako vec 350 voinika obavlia taine ope-
raciie libiiskom tlu. Navodno ie priie po-
kretania zracnih napada 250 britanskih
speciialaca bilo na libiiskom tlu. dok ie do-
datnih stotiniak stiglo kraiem ozuika.
Amerikanci su izviiestili da ie 350 borbe-
nih aviona ukliuceno u akciiu od koiih ie
oko polovica americkih. 38 brodova sudie-
luie u morskoi blokadi. 12 americkih. Ad-
miral Bill Gortney ie kazao da ce napadati
libijske snage na tlu sve dok one budu
predstavliale priietniu libiiskom narodu.
Iibiiska televiziia ie izviiestila da su pogo-
deni cilievi u Tripoliiu i Tadzuri.
U meduvremenu. delegaciia AIricke
uniie sastala se u Adis Abebi s predstavni-
cima libiiske vlasti. Delegaciia Uniie koiu
ie QadhaIi osmislio u niezinoi tranziciii od
Organizaciie aIrickog iedinstva. prema
cvrscoi strukturi po uzoru na EU. preniieli
su stav o protivlieniu sirokoi NATO voi-
noi akciii. ali i o potrebi ozbilinih politic-
kih reIormi u Iibiii. nacionalnom diialogu
i sirokoi politickoi participaciii.
'Sasvim ie sigurno da ie. buduci da smo
dielovali brzo. spriiecena humanitarna kata-
stroIa. a zivoti bezbroinih civila. neduznih
liudi. zena i diece. spaseni su¨. rekao ie
Obama u tiednom radiiskom obracaniu na-
ciii. Americki predsiednik ponovio ie da
QadhaIi mora prestati napadati civile. po-
vuci svoie snage i dopustiti dolazak huma-
nitarne pomoci. Iovci-bombarderi vodili su
napade na Edzdebiiu gdie se nalaze voinici
na strani QadhaIiia. S tom podrskom pobu-
nienici su prodrli u to stratesko miesto. 160
km iugozapadno od Benghaziia. Iibiiska
voiska nastavila ie 25. ozuika bombardirati
Misratu. 200 km istocno od Tripoliia. rekao
ie iedan sviedok. Dan priie ie liiecnik iz bol-
nice u Misrati ustvrdio da ima 109 mrtvih i
1300 ranienih u tiedan dana sukoba.
Pobunienici su 27. ozuika osvoiili naI-
tnu luku Bregu i grad Dzalu. Uspostavile su
kontrolu i nad naItnim centrom u Ras Ianu-
Iu. Francuski avioni su unistili 5 libiiskih
aviona i 2 helikoptera. iavio ie BBC. Avioni
su bili prizemlieni u zracnoi bazi Misrata
gdie su se navodno spremali napasti po-
drucie koie drze pobunienici u tom gradu.
Iibiiska televiziia iavila ie o nocnim zrac-
nim napadima u Sabi. u centralnoi Iibiii.
gdie su pogodena voina i civilna podrucia.
Navodi kako ie doslo do zracnih udara u
blizini QadhaIiieve baze u Sirtu. istocno od
Tripoliia. Brzina koiom su napredovali po-
bunienici upucivala ie na povlacenie i pre-
grupiranie QadhaIiievih snaga nakon pada
Edzdebiie. Napredovanie se dogodilo na-
kon dva tiedna gubitaka. sto znaci da su
zracni udari promiienili dinamiku rata. Dok
se Iront na istoku pomicao. QadhaIiieve su
snage na zapadu napadale Misratu tenkovi-
ma i artilieriiom. Pobunienici kazu da ie tai
napad prestao kad se poiavio saveznicki
avion. 'Izvukao ie snage iz Edzdebiie i Bre-
ge kako bi snazniie napao Misratu i nadzi-
rao ciieli zapad. kad ie izgubio istok¨. rekao
ie Reutersu iedan pobunienik. Kod Sirta su
pobunienici zaustavlieni 29. ozuika. a Qad-
haIiieve snage su krenule u uspiesnu protu-
oIenzivu i povratile miesto Bin Dzevad i
zapriietili Ras IanuIu. unatoc poiacanom
bombardiraniu saveznickih aviona te ga po-
novo osvoiili 31. ozuika. QadhaIi ie zatra-
zio da se libiiski sukob povieri AIrickoi
uniii. Ovakav razvoi dogadaia sugerira po-
cetak podiele Iibiie na barem dva diiela
kao konacno riesenie sukoba. ali ne iskliu-
cuie i drukciii razvoi. posebno vece uplita-
nie stranih kopnenih trupa. mimo i preko
Rezoluciie UN. Iibiia. ne samo da bi mogla
biti novi Irak. vec i Rubicon americke i za-
padnih administraciia ciiim bi se prelaskom
mogli naci u nepremostivoi i opasnoi podie-
li s ostatkom sviieta. Nastavak libiiskog
gradanskog rata koii se moze pretvoriti i u
agresiiu sa strane dizat ce ciiene naIte i osta-
lih osnovnih artikala sirom sviieta. a spriie-
citi upotrebu QadhaIiievih investiciia u pro-
pale britanske i taliianske banke.
Hipokrizija
Naivisi diplomati 40 zemalia su 29.
ozuika u Iondonu na kriznom londonskom
sastanku raspravliali su o buducnosti Iibiie.
'Jedna stvar ie vrlo iasna i iasno ie se treba
reci QadhaIiiu: Tvoie vriieme ie gotovo.
Moras otici¨. saopcio ie niemacki ministar
vaniskih poslova Guido Westerwelle. 'Ods-
krinuta vrata¨ za naoruzavanie liudi koii se
bore protiv QadhaIiia u iziavi ie ostavio ka-
tarski premiier Seih Hamad Bin Dzabir al
Thani. 'Nakon nekog vremena moramo vi-
dieti koliko su eIikasni zracni napadi. ier ne
mozemo ostaviti liude da pate dugo vreme-
na¨. kazao ie. Katar ie pobunienike priznao
kao legitimne predstavnike libiiskog naroda
te ce im pomoci da na medunarodnom trzi-
stu prodaiu naItu. Razmislia se o novim
sankciiama libiiskom rezimu. De Iacto ie
osnovana 'kontakt grupa¨ koia ce rasprav-
liati o buducnosti Iibiie. Americka drzavna
tainica Hillary Clinton ie iziavila da medu-
narodna zaiednica mora pomoci u uvodeniu
demokratskog sustava u Iibiii i susiednim
zemliama. no i upozorila ie da ta promiena
nece biti lagana. Britanski seI diplomaciie
William Hague ie kazao da vieruie da su li-
biiski pobunienici predani demokraciii. no i
da treba biti oprezan. Reuters ie 31. ozuika
obiavio da ie Barack Obama potpisao taini
nalog za autorizaciiu operaciie CIA-e. Reu-
ters ie naveo da nema potvrdu nalaze li se
agenti CIA-a na libiiskom tlu. CNN ie iavio
da su CIA-ini operativci u akciii te da sura-
duiu s pobunienicima.
Neustavan predsjednik
Predsiednik Kosova Behgiet Pacolli 30.
ozuika predao ie duznost predsiedniku Par-
lamenta Jakupu Krasniqiu. obiavio ie srbi-
ianski Blic. Prema pristinskom dnevniku
Koha Ditore. Paccoliiu ie uruceno riesenie
Ustavnog suda Kosova koiim ie niegov iz-
bor za predsiednika proglasen neustavnim.
Pacolli ie iziavio da ce do kraia postovati
svaku tocku odluke Ustavnog suda. Prema
tumaceniu pravnih strucniaka. zbog cinie-
nice da Pacolli niie pogazio Ustav vec da ie
postupak niegovog izbora. za sto on niie od-
govoran. bio neustavan. on ima pravo kan-
didirati se za predsiednika Kosova. Ustavni
sud Kosova ie 29. ozuika vecinom glasova
odlucio da ie izbor predsiednika 22. veliace
bio neustavan. u suprotnosti s clanom 86
Ustava Kosova. ‰
Pripremio: Faris Nanic
J
O
U
R
N
A
L
34
KULTURA
U Saraievu se upravo ocekuie drugo-
stupaniska presuda procesa na koiem se
odlucuie tko ima pravo biti nositeli autor-
skih prava na diela Ive Andrica i ima li
sadasnii nositeli prava. beogradska Za-
duzbina Ive Andrica. zakonsko pravo da
zastupa interese pisca. U godini u koioi bi
sve zemlie koie bi na Ivu Andrica mogle
polagati pravo trebale glasno proslavljati
50. oblietnicu dodiele Nobelove nagrade
tome piscu. sudovi ce. izgleda. morati da-
ti konacan odgovor na pitanie tko ga ima
pravo svoiatati i pod koiim uvietima. Ka-
ko stvari stoie vrlo slicno sudenie moglo
bi se ponoviti i u Zagrebu. Bila ie iednom
iedna drzava. a pisac koii se smatrao Ju-
goslavenom vise niie ziv. a nema ni drza-
ve s koiom se identiIicirao. Nakon nesret-
nih 90-ih struka se oko niegova diela.
ipak. uspiela nekako dogovoriti. Kom-
promis ie naizgled bio iednostavan i logi-
can: opusu ie pridodana odrednica troine
pripadnosti - bosanske. hrvatske i srpske.
a uvazili su se podriietlo. osobni nazori.
biograIiia i kniizevne veze.
Andrlceva ¨pos|ednja ze|ja" je
|a|sl|lkat
U danasnie vriieme sporne su cetiri
kniige koie ie 2007. godine obiavila Ma-
tica hrvatska u Saraievu u sklopu ediciie
'Hrvatska kniizevnost Bosne i Hercego-
vine u 100 kniiga¨. a koie ie uredio Ivan
Iovrenovic. Urednik ciiele ediciie Mirko
Marianovic. uoci izlaska. uputio ie ugo-
vor za obiavliivanie Zaduzbini. no dobili
su odbiienicu uz obrazlozenie da se An-
dric 'za zivota opredelio za pripadanie
srpskoi kniizevnosti¨. pa ne moze biti
obiavliivan u ediciiama koie imaiu neki
drugi nacionalni predznak. Marianovic ie
sveiedno odlucio obiaviti kniige. Nekoli-
ko mieseci kasniie Zaduzbina ie podniie-
la tuzbu Opcinskom sudu u Saraievu. a
on ie 28. lipnia 2009. nepravomocno pre-
sudio u niihovu korist. Ulozena ie zalba.
S prvom tuzbom u Saraievo ie pristiglo i
Resenie Opstinskog suda u Beogradu o
osnivaniu Zaduzbine Ive Andrica na te-
meliu dokumenta. tzv. 'Poslednie zelie¨.
svoievrsne usmene oporuke koiu ie pisac
izdiktirao dvoiici sviedoka - Gvozdenu
Jovanicu i Milanu Ðokovicu 5. prosinca
1974. godine. nekoliko mieseci priie svo-
ie smrti. Tai ie dokument. smatra Maria-
novic. po svoi prilici IalsiIikat. Mariano-
vic proziva Zaduzbinu da na 'temeliu
nevierodostoinog dokumenta od osniva-
nia do danas manipulira i Andricevim
opredielieniem 'za pripadanie srpskoi
kniizevnosti'¨. dovodeci pod upitnik i na-
vedeni testament. ali i legitimnost Zaduz-
bine koja je odustala od ideja koje je za-
stupala do pocetka 90-ih.
Naime. analiziraiuci dostupne materi-
iale. Marianovic ie utvrdio da s tim doku-
mentom u vriieme niegova nastanka nisu
bili upoznati naiblizi Andricevi priiatelii i
suradnici. 'Temelino ie pitanie: kako to
da Andric svoiu posliedniu zeliu poviere-
nu Gvozdenu Jovanicu i Milanu Ðokovi-
cu. umiesto Veri Stoiic. svoioi visegodis-
nioi tainici. niie i potpisao. niie datirao.
niti sudski zaveo i ovierio. ako ie 5. pro-
sinca 1974. godine. dvanaest dana priie
odlaska u bolnicu. ios bio pri sviiesti?
Neuvierliivo ie da on ovako vazan doku-
ment. dok ios niie bio u bolnici. sviestan
onoga sto u niemu pise. ne potpisuie svo-
iom rukom. da to umiesto niega cine dru-
gi. Moze li takav dokument. uopce. biti
pravno vazeci? Moze li proci valianu
pravnu provieru?¨. navodi Marianovic u
svom tekstu i napominie da su od osnutka
i u samoi Zaduzbini smatrali Andrica i
hrvatskim i srpskim i bosanskim te kako
su sve do raspada Jugoslaviie sve nacio-
nalnosti bile prisutne u Odboru. sto vise
niie slucai. Istini na voliu. Zaduzbina slo-
vi za jednu od najagilnijih udruga posve-
cenih ostavstini nekog pisca. Osim sto se
skrbe za autorska prava. u nasliiede su
dobili i niegovu ustedevinu. Novac od
Nobelove nagrade. podsietimo. Andric ie
ostavio za obnovu bibliotecnog Ionda u
BiH. U reportazi o Zaduzbini. obiavlienoi
priie dviie godine u 'Globusu¨. stoii da ie
Andric. kao nobelovac. tiiekom svog zi-
vota ustedio razmierno puno novca. Celni
liudi Zaduzbine dio novca od nasliieda
ulozili su u nekretnine: kupili su kucu u
koioi se nalazi Zaduzbina te dva stana u
Beogradu koia iznaimliuiu. a godisnia za-
rada od prava i stanarine iznosi oko 50-60
tisuca eura.
Hrvatl su zanemarl|l dusevnog
¨|ra" |vu, 8osnju s dna kace
Odnos hrvatskih instituciia prema
Andricu. na sto upozorava Marianovic.
sasvim ie druga prica. na koiu niiedan sud
ne moze utiecati. U Hrvatskoi ie iedini
nobelovac ovih prostora zanemareni pi-
sac i u pravu su oni koii tvrde da ie vazan
samo zbog Nobelove nagrade. Na nedav-
nom saimu u Ieipzigu Andric. primieri-
ce. niie bio prisutan na hrvatskom standu.
Niiedna hrvatska instituciia ios uviiek ni-
ie naiavila da planira na bilo koii nacin
obilieziti oblietnicu Nobelove nagrade.
za razliku od. primierice. srpskih institu-
ciia koie su program vec odavno osmisli-
le. Andric se niie iasno iziasniavao o to-
me komu i cemu pripada. Smatrao se Ju-
goslavenom. sukladno s tim niie smatrao
potrebnim da se bilo cega treba odricati
ili da se partikularno svrstava. Zanimliivo
tumacenie Andriceve pripadnosti dao ie
proIesor emeritus s FilozoIskog Iakulteta
u Zagrebu. Kruno Praniic: 'Koliko sam
uspio pobroiati. Ivo Andric prevoden ie
na do pedesetak iezika(h)... od 'nasiien-
skiieh' do egzoticnih poput Iarskoga (ti.
iranskoga). hangulskoga (ti. koreiskoga).
kitaiskoga. urdskoga (ti. indopakistan-
skoga) - te svaka od nasumce navedene
Spor trl domovlne jedlnog juznos|avenskog nobe|ovca
Kooo o·|oaoa |vo /oo·|c:
Ivo Andric
J
O
U
R
N
A
L
35
KULTURA
iezikovnosti i nacionalnosti mogla bi ga
smatrati svoitom... A ovo cu sa(p)nuti ...
po srcu ie On ipak odmila Bosnio. i to.
pucki. ma i laicki receno... dusevan 'Ira'
Ivo. Bosnio s dna kace... uiedno i univer-
zalac. ti. vasilienac/svemirac (tek ne i
astronaut...).¨ S vrlo slicnim problemom.
vezanim uz obiavu Andricevih kniiga. su-
ocila se Matica hrvatska u Zagrebu koia
ie prosle ieseni uputila molbu za obiavu
triiu Andricevih kniiga koie ie uredio
Kresimir Nemec. a u povodu obiliezava-
nia oblietnice Nobelove nagrade. Kniige
planiraiu obiaviti. a pouceni saraievskim
slucaiem. konzultirali su se s odvietnici-
ma i spremni su na sudenie. Dosieu An-
dric. ukratko. sliiedi ios iedno poglavlie.
Bosanski kniizevnik i publicist Ivan
Iovrenovic rekao ie da ce iubilei biti po-
litiziran. a da se to iscitava vec i po naia-
vama koie smo imali priliku cuti nedavno
u Visegradu. 'U Republici Srpskoi. ocito.
sprema se obiliezavanie koie ce biti u tra-
diciii upotrebe Ive Andrica u srpskoi na-
cionalnoi interpretaciii. Entitetski mini-
star kulture Kasipovic obecao ie da ce svi
gradani Republike Srpske. koii nisu pro-
citali 'Na Drini cupriiu'. od vlade dobiti
besplatan primierak kniige. a drzavni mi-
nistar civilnih poslova Novic ie iziavio da
ie mnogo onih koii su citali Andricevo
dielo. a nisu razumieli niegove poruke pa
bi na tome trebalo poraditi u iubilarnoi
godini. Zanimliivo bi bilo znati kako vla-
da kani doci do podataka o gradanima
koii nisu procitali 'Na Drini cupriiu'. i ka-
ko ce organizirati tiskanie naklade. sigur-
no basnoslovno velike. koii ce biti potre-
ban da podmiri potrebe¨. iziavio ie Io-
vrenovic.
Nltko nema monopo|
Oglasio se i srpski kniizevnik Filip
David koii porucuie da nitko nema mono-
pol. da svi imaiu podiednako pravo na
Andrica: Srbi. Hrvati i Bosniaci. U ovom.
kao i u mnogim slicnim slucaievima. to
vise niie pitanie iskliucivo autorskih pra-
va ili samo autorskih prava. nego se pre-
tvara u politicko pitanie. David smatra da
ie Mirko Marianovic postavio neka pita-
nja na koja treba dati odgovore te zaklju-
cuie da postoie neke indiciie koie Andri-
cev testament dovode u sumniu. Zahva-
liuiuci preko svake miere politiziranom
odnosu prema kulturi. a kniizevnosti po-
sebno. citav niz siainih pisaca ciia su die-
la pisana na srodnim iezicima pretvoreni
su u lokalne pisce koiima ideoloski i naci-
onalni cuvari ne dopustaiu prelaz preko
novoustanovlienih granica. Tako svi gu-
be. a ponaivise sami pisci. Ima pisaca ko-
ii iednostavno ne pripadaiu samo iednoi
kniizevnosti. Takav ie slucai i s Mesom
Selimovicem. s Mirkom Kovacem. Dani-
lom Kisem. Borom Pekicem. Isak Samo-
kovliia ie uvrsten u srpsku kniizevnost u
sto kniiga. ali tko moze osporiti da on za-
pravo vise pripada bosanskoi kniizevno-
sti. Mozemo postaviti i pitanie svrstava-
nia Mehmedaliie Maka Dizdara. SaIeta
bega Basagica. Aliie Nametka. Muse Ca-
zima Catica... koii neosporno pripadaiu
bosanskohercegovackoi i bosniackoi
kniizevnosti. a koie legitimno svoiataiu
Hrvati. U tome ih podrzavaiu i glasovi
nekih bosanskih muslimana u Hrvatskoi
koii i dalie zucno ustraiu na tezi o iednom
narodu s vise viera i u tom smislu ios uvi-
iek promoviraiu utopiisku odrednicu Hr-
vat musliman.
Zanimliivo ie i staialiste stanovitog
Nemanie (Emir) Kusturice koii ie za srp-
ski 'Kurir¨ iziavio da ie Andric umro u
Srbiii kao Srbin i kao srpski dobitnik No-
belove nagrade. 'Tabloidni Press¨ ie.
pak. viiest o sudskom sporu oko autor-
skih prava na svoioi naslovnici opremio
ratoborno. pod egidom 'Na Drini otima-
cina¨. a u tekstu pod naslovom 'Hrvati
kradu Andrica¨ zakliucio da sve mirise na
ios iedno hrvatsko svoiatanie znamenitih
Srba. Upravnik Zaduzbine Dragan Dra-
goilovic ie naglasio da problem nema ve-
ze s konkretnim izdavacem. ier su dozvo-
le za izdavanie dobivale i druge izdavac-
ke kuce u Hrvatskoi i BiH. Sporan ie.
kaze Dragoilovic. naziv ediciie Hrvatska
kniizevnost BiH te odbiia i mogucnost da
ie testament IalsiIikat ier smatra kako bi
se Vera Stoiic. Andriceva priiateliica. vec
pobunila da ioi ie u svemu nesto bilo
sumniivo. Medutim. on ne komentira na-
vode iz teksta Eriha Kosa 'Posliednii An-
dricevi dani¨ u koiem stoii da ie Vera
Stoiic u teleIonskom razgovoru 17. pro-
sinca 1974. godine Kosu rekla kako ne
zna nista o tome da ie nobelovac dvanaest
dana priie Gvozdenu Jovanicu i Milanu
Ðokovicu priopcio svoiu zeliu koiom ie
upravo ona ovlastena da 'cuva niegovu
zaostavstinu¨. Akademik Abdulah Sidran
u hrvatskim novinama ie iziavio da 'sa-
mo neuki liudi i zlocesti politikanti ios
imaiu potrebu o tome raspravliati. Nor-
malnim liudima potpuno ie iasno da An-
dricevo kniizevno dielo. po razlicitim
osnovama i iz razlicitih aspekata. pripada
svim kniizevnostima iuznoslavenskih na-
roda. naipriie bosanskoi. srpskoi i hrvat-
skoi kniizevnosti. A koiem ie narodu pri-
padalo privatno bice Ive Andrica moze
nam biti potpuno nevazno.¨
Dvostruka mjerl|a - dubrovackl
pjesnici su srpski
Matica srpska ie obiavila prvo kolo edi-
ciie 'Deset vekova srpske kniizevnosti¨. U
tom kolu postoii i treci svezak koii obradu-
ie 'Poeziiu Dubrovnika i Boke Kotorske¨ i
pritom su Ivan Gundulic i Marin Drzic (pe-
riod dubrovacke renesansne i barokne poe-
ziie) proglaseni srpskim piscima. Na pita-
nie zasto. odgovara glavni i odgovorni
urednik Miro Vuksanovic koii kaze 'da ie
poštovano pravilo da bude zastupljena
kniizevnost pisana na srpskom ieziku na
svim niegovim oblicima i narfecfima pa je
tako ie u ediciiu usla poeziia baroka i rene-
sanse¨ u koioi ce svoie sveske imati i Ivan
Gundulic i Marin Drzic. Po tome ispada da
su hrvatski i crnogorski iezik regionalno
nariecie srpskog. Stovise. ako ie iezik Du-
brovacke renesanse bio nariecie srpskog
jezika onda hrvatski jezik nikada nije po-
stoiao. a posto iezik srzno deIinira i naciiu.
negira se i postoianie Hrvata. Da ova iziava
niie toliko suluda i sumanuta mozda bi se
netko i ozbilino naliutio. Ivo Andric se u
mediiima Srbiie deIinira kao srpski pisac.
Mesa Selimovic takoder. Na katedri za srp-
sku kniizevnost u Zagrebu oboiica se sluz-
beno uce kao velikani srpske kniizevnosti
20. viieka. Sa Ivom Andricem. dakle bo-
sanskim Hrvatom. cinienicno se moze
ustvrditi da ieste bio bosanskohercegovac-
ki kniizevnik i ieste pisao na srpskom iezi-
ku. Tom logikom Ivo Andric se moze uvr-
stiti u pisce koii su pisali na srpskom iezi-
ku. medutim. sto ie sa gomilom pisaca koii
su pisali na bosanskohercegovackom. cr-
nogorskom ili hrvatskom ieziku i koii po
toi logici ne mogu biti uvrstena u izdanie
pisaca srpskog iezika. Sto ie onda sa veli-
kanom srpske kniizevnosti Milosom Cr-
nianskim. koii ie svoie kapitalno dielo 'Ro-
man o Iondonu¨ pisao u emigraciii u En-
gleskoi. Hoce li tai roman Srbi prepustiti
Englezima. ier ionako samo u prenesenom
znaceniu govori o identitetarnoh podvoie-
nosti Srbina Milosa Crnianskog. a glavni
lik romana ie pozicioniran u liku ruskog
plemica nakon Oktobarske revoluciie koii
na iedvite iade prezivliava u emigraciii. Po-
sve ie iasno da ie politika davno pomutila
razum i sviedocimo nacionalisticke ten-
denciie koie zaista ne prezaiu od nairadi-
kalniiih teza. Ministarstvo kulture Hrvat-
ske ie reagiralo. a sve su zesce kritike na
sutniu bosniackih kniizevnih elita u BiH i
sporadicnih tvrdnii da ie Andric pisao ruz-
ne stvari o Bosni i Hercegovini i slikao
Bosniake u negativnom kontekstu. a time
bi se tog nobelovca trebalo odreci. ‰
Filip Mursel Begovic
J
O
U
R
N
A
L
36
KULTURA
U lifepom starom gradu Jisegradu
gdfe duboka Drina vfekovima tece.
ostade mi samo tuzna uspomena
asikovah s dragom skoro svako vece.
A i futros rano pevafu slavufi
na Bikavcu brdu grada Jisegrada.
ustaf Kiko mala. ruzo procvfetala.
vec fe cifelu Drinu zora obasfala.
Evo sam ti doso sfedim na Bikavcu
slusam Drina huci novi dan se sprema.
sve je kao nekad pjevaju slavuji
samo tebe draga na Bikavcu nema.
Jisegrade grade. gdfe fe mofa draga
ko da sa mnom nikad sretna nife bila.
slusao sam Drinu dok me fe lfubila
zar fe nase noci vec zaboravila.
Postoii mnogo bosansko-hercegovac-
kih piesama koiima se zna autor. a koie ie
narod odavno svrstao medu sevdalinke.
Iako su nastaiale cak stotinama godina po-
sliie nekih izvornih sevdalinki koiima ie
autor nepoznati narodni piesnik. i ove pie-
sme su zahvaliuiuci prvenstveno svoiim
interpretatorima. kvalitetnim aranzmani-
ma. tekstualnim porukama kroz koie se
osieti miris stolieca. u narodnim predanii-
ma noviieg doba dobile status sevdalinki.
Mnogo ie takvih autorskih piesama koiima
se zna autor. a koie su vec ovierene peca-
tom sevdalinki i markirane terminom 'na-
rodna¨. zbog cega ie ime autora vec pre-
kriveno paucinom zaborava. Kazu da ne-
ma vece nagrade za iednog autora. kad
niegovo dielo dobiie etiketu 'narodnog¨.
Mnoge od tih autorskih sevdalinki imaiu
svoiu biograIsku pricu. nista manie zna-
cainu od onih koiima se autor ne zna i koie
su nastaiale stoliecima raniie. Da insan ne
zna ko ioi ie autor. nikada ne bi posumniao
da recimo neka od tih 'autorskih sevdalin-
ki¨ niie nastala u davnim vremenima
Osmanliiskog vakta. prihvatania Jevreia
nakon spaniolskog progona u Bosni. anek-
siie Bosne od strane Austro-Ugarske...
Piesmu 'U liiepom starom gradu Vise-
gradu¨. koiu mnogi smatraiu bosanskom
sevdalnikom. napisao ie Dragisa Nedovic
iz Kraguievca. Nedovic ie autor i vrlo popu-
larne piesme 'Prodoh Bosnom kroz grado-
ve¨. Takoder ie autor piesme 'Pluca su mi
bolna¨ za koiu ie bio inspiriran bolescu ra-
hmetli Zaima Imamovica. ali ie sudbina
htiela da on umre mnogo priie Zaima. ier ie
Zaim umro 1994. Piesma 'Pluca su mi bol-
na¨ ie dugo vremena bila zigosana i riietko
ie izvodena. Cak i danas se vrlo riietko pie-
va. mada tuberkuloze ios uviiek ima!
Dragisa Nedovic roden ie 1916.godine
u Kraguievcu u siromasnoi porodici. Sa
svoiih 16 godina odlucuie se da krene
pieske iz Kraguievca na put 'kako bi na-
rod cuo niegovu muziku¨. Sa sobom nosi
samo gitaru. Put ga odvodi u Bosnu. gdie
pise piesme koie ce zauviiek ostaviti u bo-
sanskim brdima. Posliie Bosne put ga vodi
u Dalmaciiu. u Split. gdie inspiriran mo-
rem i brodovima. ovai Sumadinac pise
piesme 'O lipa ti neznanko¨. 'O brodicu
beli¨. 'Mare. Mare. srico moia¨ ('Kad si
bila Mala Mare¨). Po povratku u Srbiiu sa
višegodišnjeg skitanja po Bosni i Hrvat-
skoi. u Srbiiu pise niz piesama koie su vre-
menom dobile status narodnih: 'Stani. sta-
ni Ibar vodo¨. 'Harmoniko moia¨. 'Jutros
mi ie ruza procvietala¨ i mnoge druge. U
Kraguievcu ga zatice Drugi svietski rat.
Izveden ie na striielianie u Sumaricama.
ali ga iedan od Niiemaca prepoznaie kao
kompozitora i biva deportiran u niemacki
grad Dormagen. U Dormagenu kao ratni
zaroblienik provodi cetiri godine. Vraca se
u rodni grad i. razocaran. saznaie da ie ve-
liki broi niegovih tekstova unisten. Dragi-
sa Nedovic ie u velikoi biiedi umro kao
anonimus 1966. godine.
Piesmu 'U liiepom starom gradu Vise-
gradu¨ napisao ie 1936. godine. Prvobitno
ie naslovio kao 'Jutros rano slusam¨. Po
prvi put iu ie otpievao Himzo Polovina. uz
rahmetli Zaima Imamovica. naipopularniii
bosanski pievac tokom pedesetih i sezde-
setih godina 20. Stolieca. Nema veselia. ni
svadbe. ni rodendana. na koiima se ne ot-
pieva bar iedna piesma Dragise Nedovica.
Poseban pecat koii ce ostaviti u historiii
muzike. ogledace se i u velikoi zaostavsti-
ni od preko 480 piesama. bez koie danas
ne prode ni iedno slavlie u Srbiii. ali u isto
vriieme Nedoviceve piesme se svakodnev-
no mogu cuti na Bascarsiii. Stradunu. pod
Marianom... Na visegradskom Bikavcu ie
1932. godine siedio Dragisa Nedovic i do
usiiu bio zaliublien u Visegradanku Kiku i
nioi posvetio stihove piesme 'U liiepom
starom gradu Visegradu¨. I druga Nedovi-
ceva piesma 'Prodoh Bosnom kroz gra-
dove¨ plod ie niegovih liubavnih zanosa
na Bikavcu ciii ie predmet bila preliiepa
Podrinika Kika.
Bikavac danas. ipak. niie ono sto ie ne-
kad bio. Nikada to vise i nece biti. Tragovi
krvi ubiienih Bosniaka tokom 1992. godi-
ne. ios uviiek stanuiu na svakom niego-
vom pedliu. Ne postoii niko ziv tko bi mo-
gao nešto podobnije o sudbini prelijepe
Podrinike Kike. koia ie bila inspiraciia pie-
sama koie ce se ios stoliecima pievati me-
du Bosniacima i koie su vec sada ugravira-
ne u bosniacko-kulturno nasliiede kao dio
autenticnog kulturnog identiteta. Slavuii
ce ios dugo Bikavcom pievati. behar beha-
rati. golema Drina nizvodno od Visegrada
nemilosrdno sve pred sobom nositi. sve.
osim uspomene i siecania na nieno veli-
canstvo piesmu 'U liiepom starom gradu
Visegradu¨. Bez obzira sto u Visegradu
danas Bosniaka skoro da i nema. sto se ni
za Kikin mezar ne zna. ne postoii ta neman
koia bi iznad podriniskih brda. gdie se sto-
liecima svadaiu orli i sokoli. mogla izbri-
sati miris Bosne i bosniacke tradiciie. ‰
Prlca o sevda|lnkama: prlca o vlsegradankl Klkl koja je, lako joj se ne zna autor, svrstana u dragu|je bosansko-
bercegovacke sevda|lnke
U lijepom starom gradu Višegradu
/voo Huso|oov|c
Most u Jisegradu
Na Drini cuprifa
J
O
U
R
N
A
L
37
35,ë(,=%261(
Smatrali su ga naiboliim balkanskim
slikarom. Bio ie razgovorliiv. za razliku
od Ive Andrica. koiem ie likovno opre-
mao kniige. Mese Selimovica i Maka
Dizdara. i volio se druziti s obicnim liudi-
ma. Volio ie sah i Pariz i uviiek mu se
vracao.
Kada se spominie likovna umietnost u
Bosni i Hercegovini i zemliama regiona.
neizostavno ie ime velikog. a mnogi bi se
suglasili i naiveceg slikara na ovim pro-
storima - Ismeta Muiezinovica! Stvarao
ie pola viieka: crtezi. graIike. akvareli.
ulia na platnu... Medunarodna galeriia
portreta u Tuzli danas raspolaze s vise od
2.000 spomenutih umietnina. sto pred-
stavlia veci dio niegovog umietnickog
opusa. Onai manii dio nalazi se kod poro-
dice. potom u raznim galeriiama. muzeii-
ma i privatnim kolekciiama. Naivise ie
slikao portrete. Slikao ie seliake. rudare.
zene u dimiiama. liude na piiaci. konie.
diecu. kniizevnike. borce....
Tuz|ak, 8osanac, ba|kanskl umjetnlk
Ismet Muiezinovic ie roden 2. decem-
bra 1907. godine u Tuzli. Roditeliima Sa-
diii i Salihu Ismet ie bio prvo musko diie-
te. Otac Salih ie bio zlatar i sahadziia. a
Muiezinovic dietinistvo provodi u tuzlan-
skoi DzaIer-mahali.
Kada ie imao pet godina. umire mu
otac. a maika se preudala za policiiskog
cinovnika. s koiim ie Ismet cesto bio u
sukobu. Kada ie imao desetak godina. ko-
msiie iz DzaIer-mahale su ga prozvali
'cudom od dieteta¨. S ocuhom se i dalie
niie slagao. Ocuh ga ie cak ispisao iz gi-
mnaziie i upisao na stolarski zanat. Maika
ie uviiek podrzavala niegov poziv i kra-
dom ga bodrila. ali uskoro Ismet odlazi u
Saraievo. Zivio ie u podstanarskim soba-
ma. poducavao diecu. prodavao akvarele
s motivima Bascarsiie. Sarailiie. narocito
ugledne. odlicno su ga prihvatile i podr-
zavale. Godine 1925. upisuie se na Kra-
lievsku akademiiu za umietnost i umietni
obrt u Zagrebu.
Po zavrsetku Akademiie. odredeno
vriieme boravi u Gorskom Kotaru. Skra-
du. Saraievu i Tuzli. da bi 1931. godine.
kada ie ustedio dovolino novca. otisao u
Pariz. U Gradu svietlosti posiecuie galeri-
ie. ateliee. muzeie... i druzi se s umietni-
cima s podrucia tadasnie Jugoslaviie. Na-
kon Pariza ponovo putuie. Boravi u Biie-
liini. Gracu i Splitu. U Gracu upoznaie i
svoiu buducu suprugu Mariiu Sisaric. Ka-
da se 1941. godine prikliucuie Narodno-
oslobodilackoi borbi. Muiezinovic s pus-
kom u ruci ide od Ozrena. preko Romani-
ie. do Duvna. Glamoca. Bihaca. Foce.
Tuzle. Beograda... Biliezio ie kolone u
hodu. kurire. ranienike. tiIusare. bolnica-
re. diecu. maike. starce... Od 1947. godi-
ne usredsredio se na iednu veliku temu:
prelaz preko Neretve. koioi ce sve ostalo
biti podredeno. Zavrsavaiuci veliki ciklus
'Prelaz preko Neretve¨ s ios iednom isto
tako velikom slikom 'Ustanka¨. Muiezi-
novic ie zavrsavao i svoi boravak u Sara-
ievu koie napusta 1953. i preseliava se u
rodnu Tuzlu.
Bio ie coviek kavalir koii ie u Francu-
skoi davao velike napoinice. Znao ie on
doci u Pariz nakon dvadeset godina. a ko-
nobari bi ga prepoznali. I kad nema. za nie-
ga bi se nalazila slobodna hotelska soba.
Muiezinovic ie portretirao Ivu Andri-
ca. Isaka Samokovliiu. Branka Copica.
Mesu Selimovica... Drugovao ie s Andri-
cem i Selimovicem. Mesu ie portretirao
sa suprugom Darkom. a Andricev roman
'Na Drini cupriia¨ citao u rukopisu. i
opremio mu naslovnu stranicu. Slikao ie
Ismet i Josipa Broza Tita. I to dva puta.
Kad ie slikalo Tita u Bugoinu. Ismet ie
kao stariii bio napriied. I Tito pocne pri-
cati nesto. a Ismet upadne u riiec. I Tito
odmah stane i saslusa ga.
Riietki znaiu da ie Ismet Muiezinovic
slikao i nogom. Olovku bi stavio izmedu
prstiiu i povlacio liniie dok ie razgovarao
s liudima.
Dugo ie bolovao od astme i niie mo-
gao doci na otvaranie stalne postavke s
niegovim umietninama u Galeriii 1982.
godine. Zbog teskoca na disnim organima
umire 7. ianuara 1984. godine. Sahranien
ie u Tuzli. gdie ie proveo i veci dio zivota.
Godinu posliie. umrla ie i niegova volie-
na supruga Mariia. Danas niegov sin
Ismar zivi u Sloveniii. a kcerka Ozrenka u
Americi. Koliko ie bio vezan za svoi grad
govori i njegova izjava koju je dao novi-
narima koii su ga stalno pitali zasto ne
zivi u nekoi od metropola. 'Ja ne znam
zivieti u velikom gradu. zapravo ne zelim
zivieti tamo¨. iziavio ie Muiezinovic.
Nema vremena u koiem niie bio. niti
ce doci vriieme u koiem ce Ismet Muiezi-
novic. Tuzlak. Bosanac. balkanski umiet-
nik. prestati biti. ‰
Tuz|ak |smet Mujezlnovlc portrete je s|lkao l nogom, Tlta usutklvao, a parlskl ga konobarl prepoznava|l l pos|l-
je 20 godina
Jedan od najboljih
slikara Balkana
/voo Huso|oov|c
Akademik Ismet Mufezinovic (1907.-1984.)
Ustanak¨. slika Ismeta Mufezinovica
J
O
U
R
N
A
L
38
å,9-(7,,6/$0
Seriiat ie poiam iz islamske termino-
logiie koii uz poiam dzihada zasigurno
naivise izaziva predrasude. strah i zgraza-
nie kod nemuslimana. Pod seriiatom.
skoro redovito. nemuslimani podrazumi-
ievaiu iskliucivo stroge kazne propisane
islamskim krivicnim pravom. poistovie-
cuiuci islamski/Bozanski zakon sa smrt-
nom kaznom. kamenovaniem. odsiieca-
niem ruku ili bicevaniem. nepostivaniem
zena. opcenito s krseniem liudskih prava
i nedostatkom sloboda u muslimanskom
sviietu. Kada se u svakodnevnom govoru
ili napisima novinari i znanstvenici (me-
du koiima mozemo pronaci i tzv. liberal-
ne muslimane ma sto to znacilo) zele
osvrnuti na prestroge zakone u svojoj ze-
mlii nespretno i neukusno upotrebliavaiu
termine serifatizacifa ili talibanizacifa
zeleci naglasiti. ne samo neprihvatliivost
takvih zakona ili odredbi. nego i potrebu
suprotstavliania bilo kakvom obliku nii-
hove implementaciie u zapadnim drustvi-
ma bez obzira koliko u niima zivielo mu-
slimana. No i za ovai termin moramo na-
glasiti. priie nego ga poiasnimo. da. osim
sto se pogresno na Zapadu razumiie. ce-
sto se pogresno u muslimanskom sviietu i
primieniuie. Mnogi suvremeni musli-
manski mislioci poput Tarika Ramadana
1

tvrde da su ideal šerijata najviše izdali sa-
mi muslimani te dobrano dopriniieli nie-
govu krivom razumiievaniu i tumaceniu.
Seriiat u doslovnom priievodu sa arap-
skog iezika znaci put kofi vodi ka izvoru.
Iako su riiec seriiat i niene razlicite izve-
denice spomenute na pet miesta u
Kur`anu. niihova se poimovna upotreba
posebno rasirila tek u kasniiim generaciia-
ma muslimana. U prvim danima islam ri-
ieci Islam i Din koristeni su kao sinonimi
za sva pravna pitania. Za muslimane seri-
iat ie put koii vodi ka Gospodaru svietova.
Allahu dz.s. Svaki se musliman i musli-
manka ciieloga svoga zivota trude ostati
na tom putu. Seriiat ie put onima koii pri-
hvate islam kao nacin zivota u namieri da
poluce uspieh i na ovome i na buducemu
sviietu. Sustinski. seriiat ie viersko pravo
ili normativni aspekt islama. utemelien na
glavnim islamskim vrelima Kur`anu.
Sunnetu. Idzma-u
2
i Kiiasu
3
i oznacava
sveukupnost pravila. odredbi. ucenia i vri-
iednosti koie su duzni sliiediti i primienii-
vati svi muslimani. Razradom. klasiIicira-
niem i deIiniraniem seriiatskih normi bavi
se islamsko- pravna znanost koia se zove
Fikh. u doslovnom priievodu razumiieva-
nie viere. odnosno niezini poznavatelii
Iakihi (islamski pravnici) koii nude naibo-
lia moguca riesenia i okvire za implemen-
taciiu seriiatskih normi. Seriiatska pravila
i odredbe. suprotno onome kako ih opisu-
iu mnogi nemuslimani. pokrivaiu svaki
aspekt zivota. Ona obuhvacaiu ibadet
(Bogosluzie). moral. obrazovanie. politi-
ku. ekonomiiu. odnosno poiedinosti o to-
me kako se musliman treba ponasati u
svakodnevnom poiedinacnom i drustve-
nom zivotu: kako treba iesti. cuvati higiie-
nu tiiela i doma. kako treba poslovati. ka-
ko se odnositi prema svome susiedu. kako
se zeniti. kako upravliati zaiednicom i op-
cenito kako svoi zivot uskladiti sa Boziom
voliom. To ie put na koiem ie coviek ka-
dar podariti religiisko znacenie svom
dnevnom zivotu. Sve ono sto svakodnev-
no cini od nastoiania da zaradi za zivot do
seksualnog odnosa sa svoiom suprugom
po seriiatu ie. ako muskarac i zena to rade
u ime Boga i po islamskim propisima. Bo-
gu ugodno dielo. Seriiat osigurava smisao
i red svim liudskim dielatnostima i u cieli-
nu dovodi liudski zivot. Glavni cili seriia-
ta prema klasicnim dielima koia obraduiu
poiam i sadrzaia ove teme ie provodenie
Bozie Volie. odnosno zastita coviekove
viere. zivota. imetka. potomstva. casti te
postizanie dobrobiti za zaiednicu i spreca-
vanie nereda i nesigurnosti u drustvu. To
ie naprosto Bozii naputak za ukupno liud-
sko dielovanie.
Seriiat. kao Zakon od Boga obiavlien.
odreduie sto ie ispravno a sto stetno. sto
ie naredeno a sto zabranieno. sto ie prepo-
ruceno. pohvalno ili pokudeno. Svaka ge-
neraciia muslimana. shodno vremenu i
okolnostima. nastoii sto vise primiieniti
seriiat u svome svakodnevnom zivotu.
Svaki musliman svoi zivot nastoii uskla-
diti sa seriiatom. ier ie seriiat Bozansko-
ga. a ne liudskoga poriiekla. Musliman i
muslimanka ne pokusavaiu obratno.
uskladiti Bozii Zakon sa svoiim zeliama i
prohtievima. Zakon ie u islamu dio Obia-
ve. dio svetih tekstova. a ne neki strani.
naknadno pridodati. element
4
. U islam-
skoi perspektivi. Bog ie covieku obiavio/
spustio Zakon da pomocu niega preobra-
zava sebe i drustvo. Coviek ie tai koiemu
ie potrebna preobrazba. stalni napredak. a
ne religiii koiu ie obiavio Allah dz.s. Zato
se seriiat ne moze usporedivati sa 'pra-
vom¨ u modernom smislu riieci. Ono.
kao nepogresivo ucenie o duznosti i pra-
vima covieka obuhvaca cielokupni vier-
ski. drustveni. politicki. ekonomski i
osobni zivot u punom opsegu. Jedino ie
Allah Uzviseni Zakonodavac. onai koii
stvara zakone. i iedino su Niegovi zakoni
obvezuiuci i traini u liudskom zivotu. To
ne znaci da se seriiat. u odredenoi mieri.
ne moze drugaciie tumaciti shodno razli-
citim drustvenim okolnostima. Stovise.
propisi koii reguliraiu meduliudske odno-
se. a to znaci odnose iz domena politike.
ekonomiie. obrazovania. nuzno ie uviiek
iznova tumaciti i pronalaziti naibolia rie-
senia shodno zahtievima vremena i mie-
sta. ciii ie iedini uviet za primienu da nisu
u suprotnosti sa Kur`anom i Sunnetom.
Svi se seriiatski propisi mogu sazeti u
dviie velike skupine. Prva se odnosi na
odredbe o Bogosluziu i obredne obveze
koii deIiniraiu odnose izmedu poiedinca/
|s|amske teme
Šerijat
M|·za o|. Mos|c
J
O
U
R
N
A
L
39
3295$7$.8%8'8ê1267
Postoje brojne varijante pristupa ovoj
temi koie se prostiru od savladavania ra-
zlicitih vrsta inteligenciie do umietnosti
izgradnie timova neophodne za Iunkcio-
nalno umrezavanie razlicitih viziia i ka-
raktera. Bilo da govorimo o intraperso-
nalnoj izgradnji duhovne arhitekture ili
interpersonalnoi neophodno ie deIinirati
naivazniie alate u tom procesu. Da li
Kur`an na svoiim stranicama nosi nacrte
za izgradniu naimarkantniiih zdania poie-
dinaca i kolektiva? Izmicu li nam iz vida
alati gradnie ili nismo ovladali niihovom
upotrebom? Ako se osvrnemo na 114 ci-
gli Kur`ana i uvezemo ih u iednu cielinu
naiobicniiom metodom naslaniania iedne
na drugu. uvazavaiuci redosliied po ko-
iem su navedene u Kniizi. iasno iscitava-
mo vrlo korisne nacrte za raniie spome-
nute gradnie. Pogledaite vrlo kratko samo
desetak prvih kur`anskih cigli i sto nam
otkrivaiu.
Arbltektura Kur'ana
Pristupaiuci (el-Fatiha) prehrambenoi
Iabrici (el-Bekare) - koia poprima razne
Iorme i oblike u razlicitim vremenima -
na koiu se naslania svaka porodica (Alu
Imran) u borbi za vlastito prezivliavanie i
neovisnost. zene (en-Nisa`) zahvaliuiuci
vezivnim tkivima nieznosti i predanosti.
igraiu kliucnu ulogu u podizaniu odrede-
ne nastambe na nivo doma i oblikovania
muza i diece u porodicu. Ti dragocieni
procesi se naicesce odviiaiu oko trpeze
(el-Maide) koia svoiim dekorom i broi-
nim detaliima uviiek reIlektira kolicinu
liubavi utkane u svaku celiiu porodice i
doma. Trpeza ie eIikasna u gradnii pozi-
tivne atmosIere i razoruzavaniu negativ-
nih naboia samo ako ie bogata s liubavliu
serviranim ielima (el-En`am). gdie svaka
posluzena blagodat nudi mogucnost de-
duktivnog razmisliania u rasponu od kise
koia s neba natapa pasniake hraneci soko-
vima vene u ianiecem butu koii nam svo-
iim mirisom i pecenom boiom mami cu-
renie pliuvacke i zahvalnost na usnama.
Poput Isaove. a.s.. uvietovane trpeze spu-
stene s neba. niiedna suvremena trpeza
servirana ispred nas sa svoiim neizbroii-
vim blagodatima pored obaveze zahva-
le na istima - ne obavezuie nista manie na
neustrasivu borbu za istinu protiv laznih
idola i ideologiia. Takva borba. ukoliko ie
temeliita i konstantna. podrazumiieva u
borbi protiv probudenih duhova nuznost
izgradnie bedema (el-E`araI). koii ce stiti
svetost poiedinca i porodice. zaiedno sa
niihovim teritoriialnim. intelektualnim i
ekonomskim pliienom (el-EnIal).
Sva zivotna ostvarenia neizostavno
bivaiu manie-vise uprliana nedovolino
prociscenim motivima koii se u dinamici
zivota cesto nesviesno suze i degenerira-
iu. a liiece se surovom samokritikom i
kaianiem (et-Tewbe). Kaianie ili trazenie
oprosta ie naiiasniii znak nase samokri-
ticnosti i susretliivosti koia nas cini otvo-
renima za timski rad raznih proIila. Kaia-
niu. na ovom ili onom sviietu. niko ne
moze umaci. Pozitivna historiiska licnost.
Junus. a.s.. poznata po navali osiecaia ka-
iania snazniieg od valova oceana u ciiim
dubinama ie sazriievala unutar utrobe zi-
votiniskog sistema (kita). dobiva naslov
ciielog poglavlia u Kur`anu (Junus). pod-
siecaiuci nas da ie trazenie oprosta nemi-
novnost od koie se ne mozemo sakriti ni
na dnu oceana. Medutim. poput ocean-
skih stanista ni utrobe stamenitih planina
(Hud) nisu sigurna sklonista o cemu ima-
mo iasnu ilustraciiu u primieru Hudovog.
zaiednice i Boga i naziva se Ibadat. i obu-
hvaca molitvu. post. zekat i hadz. a druga
skupina tretira propise pravne i politicke
prirode odnosno ukupne meduliudske od-
nose i naziva se muamelat. a obuhvaca
bracno. nasliedno. krivicno. gradansko.
iavno i medunarodno pravo. Svi propisi
imaiu osobnu i iavnu razinu odnosno
viersku i svietovnu. Svi se muslimani sla-
zu da ie prva skupina propisa traino ne-
promieniiva no razilaze se kada su u pita-
niu ukupni meduliudski odnosi. Obnovi-
teliske struie u muslimanskom sviietu
zalazu se za ponovno iscitavanie temeli-
nih izvora islama i drugaciie tumacenie
druge skupine islamskih propisa shodno
drustvenim i poviiesnim okolnostima.
Muamelat se moze miieniati tiiekom vre-
mena shodno zahtievima i vaniskim
okolnostima pod uvietom da rezultati
promiene ne budu u sukobu sa duhom
islamskog zakona.
Coviek na kraiu svoiom voliom i svo-
iim izborom odlucuie koiim ce pravcem
krenuti ier islama i Seriiata nema bez slo-
bode izbora. Seriiat ie idealni obrazac za
zivot poiedinca i zaiednice. Sukladno
uceniima svih pravnih skola u islamu. se-
rijat se odnosi na sve punoljetne (spolno
zrele) muslimane i muslimanke i medu
niima nema nikakve razlike ma koioi rasi
ili stalezu pripadali. Seriiat ie i okvir i sa-
mi sadrzai islama kao univerzalne viere
obiavliene preko posliednieg Bozieg po-
slanika Muhammeda a.s. ciielom covie-
canstvu.
Islamski koncept naglasava da seriiat
niie samo duhovna i intelektualna nuz-
nost. nego u isto vriieme sociialna i uni-
verzalna potreba. Seriiat ne zavodi liude
nego ih vodi ispravnom prosudivaniu i
vrednovaniu stvari i poiava: niie tu da im
oduzme bilo sto korisno. ili da ih optereti.
ili da potisne niihove kvalitete. nego da
im otvori neiscrpno blago ispravnog raz-
misliania i akciie. Seriiat svoiim norma-
ma ne nastoii ograniciti liude na naiuze
vidike nego ih hrabri da svoj osobni i ko-
munitarni zivot temelie na principima
istine i dobra.
8l|jeske:
1
Preporucuie se niegova kniiga 'Evro-americki musli-
mani i buducnost islama¨. Udruzenie ilmiie Bosne i
Hercegovine. Saraievo. 2007.
2
Konsenzus islamskih uceniaka o nekom novonasta-
lom pitaniu iz domene viere ili svakodnevnog zivota.
3
Analogiia ili analogno riesenie na osnovu priie dono-
senog slicnog riesenia.
4
Krscanstvo ie moralo usvoiiti rimski zakon u zelii da
postane religiiom iedne civilizaciie ier niie posiedova-
lo nikakvo vlastito bozansko zakonodavstvo. Vidieti:
Seyyed Hossein Nasr. Muhammed. Coviek Bozii. Ibn
Sina. Saraievo. 2007. . str. 207. ‰
|s|amska pslbo|oglja
|zz·aoo|a ooou||uos|o
duhovne arhitekture
|o|o Tu|o
J
O
U
R
N
A
L
40
3295$7$.8%8'8ê1267
a.s.. naroda koii ie na gradevinskom umi-
iecu klesania kuca u planinskim stiiena-
ma gradio iluziiu o vlastitoi sigurnosti.
To ie uiedno i prica o primitivnoi sviiesti
modernog covieka koii odlaze pokaianie
za svoie griiehe umisliaiuci da se moze
sakriti iza teoriia o nemoralnoi estetici u
labirintima betonskih dzungli. Gospodar
svietova kada govori o estetici odnosno
poimu istinski liiepog ponovo imenuie
ciielo iedno poglavlie (JusuI) po covieku
naivece Iizicke liepote. a koia ie izvirala
iz niegovog zracenia i morala. Prica o Ju-
suIu ie uiedno i prica o Ienomenu liud-
skih taini koie su mozda zivopisniie i du-
blie od sviieta gaiba. Taina JusuIove. a.s..
kriminogene brace. koia im ie 40 godina
uvrtala neokaiane duse. narusavaiuci spo-
koi. deIormiraiuci i niihovu Iizionomiiu.
bila ie drugaciia od JusuIove. a.s.. taine o
porodicnom zlostavlianiu koiu ie takoder
krio 40 godina iz sasvim drugih razloga.
razviiaiuci se osloboden od robovania
protokolima unutar porodicnog sistema.
Prica o Iizicki naiatraktivniioi osobi ie
ustvari prica o subiektivnoi percepciii
vaniske liepote koia ie uvietovana moral-
nim zriieniem koie nastaie kao rezultat
otvarania prema vecim zivotnim sredina-
ma koie zelimo oblikovati niegovanim
ideiama. Dok ie prica o JusuIovoi. a.s..
braci prica o nezastariievaniu griieha i ne-
inteligentnosti odgadania trazenia opro-
sta za svoie pogreske koie nece zastarieti
niti nakon 40 godina. bez obzira na ono
što je ostalo od njihovih duša izbušenih
kariiesom neokaianog griieha.
Vrste inteligencije kao alati
(soclja|na lnte|lgenclja)
Osnovni alat za izgradniu svih oblika
duhovne arhitekture ie sociialna inteli-
genciia koia ie iscrpno istaknuta kroz
broine interakciie i niihove variiante u
Kur`anu. Sociialna inteligenciia odnosno
sposobnost stvarania priiatelistava se ma-
niIestira od nacina na koii pristupamo
dietetu do nacina na koii Iormuliramo do-
ve u molitvama. Allah nas uci da ie nai-
laksi put do priiatnog i inIormativnog
razgovora kroz pokazivanje iskrenog in-
teresirania za sugovornike. ti. zanimanie
za niihovu svakodnevnicu (Ta-Ha: 17).
Takoder nas uci i da ie naibrzi put za pre-
kidanie odredenog priiatelistva zapitkiva-
nie o onome o cemu nas sugovornik ios
ne zeli da govori (pr. Hidra). Kvalitetno
vodenie razgovora ie iedna od naitezih
disciplina za koie vecina liudi misli da ie
dovolino osposobliena pukim klimaniem
glavom i popuniavaniem praznog prosto-
ra riiecima. propustaiuci na vriieme pri-
miietiti sve promiene emocionalnog na-
boia. ritma. modrice i zulieve na noznim
prstima partnera koji su nastali u neuskla-
denom verbalnom plesu. Koliko ie inte-
lektualne nedonoscadi koie su intelektu-
alne babice ubile pogresnim odabirom
vremena za povlacenie iz sugovorniko-
vog uma.
Ideje izlaze iz glava u vanjski svijet
ukoliko osiete optimalnu sobnu tempera-
turu gradenu oko ugodne atmosIere koia ie
rezultat njegovanog ukusa i odgoja sugo-
vornika. Te dviie kategoriie. (ne)ukus i
(ne)odgoi. maniIestira se u svakoi interak-
ciii u nairazlicitiiim Iormama. Kur`ansko
poglavlie 'er-Ra`d¨ (Grom). koie se nasla-
nia na poglavlie 'JusuI¨. slikovito istice
neukus i neodgoi u sociialnoi interakciii
koii dovode do nanosenia emocionalne
stete. a koia ie rezultat negativnog naboia
bas kao sto ie i grom kao poiava na nebu
rezultat odredenog nivoa vlaznosti i nega-
tivnog naboia. S druge strane. gromovi su
ogroman izvor upotrebliive energiie ukoli-
ko se predvide. lociraiu i provedu. Jedan
takav grom koii ie energizirao Allahovo
ucenie na svietskom nebu svoga vremena
ie Ibrahim. a.s.. koii ie svoiom energiiom
unistio lazne idole. zadao bol ocima svi-
knutim na mrak i stekao laskavi status
Allahovog priiatelia. Niegova. a.s.. soci-
ialna inteligenciia ie perIektna u svim vari-
iantama i sa svim sugovornicima. Bilo da
se radi interakciii sa niegovim ocem (Mer-
iem: 42-47). niegovim narodom. niego-
vom diecom. politickoi eliti svoga vreme-
na ili Stvoriteliu svietova. Ako pet puta
dnevno okrecemo svoia lica u pravcu Ka-
be arhitektonskog zdania koie ie sagra-
dio upravo Ibrahim. a.s.. osviiestimo kod
sebe i cinienicu ie on. a.s.. i izvanredan ar-
hitekta bogatih sociialnih interakciia u ko-
iima ie ucestvovao u svom znakovitom
zivotu.
Lmoclona|na lnte|lgenclja
Emocionalna inteligenciia. koia po-
drazumiieva sposobnost amortizaciie
konIlikata kroz ocuvanie uviiek hladne
glave. a za koie ie potrebna sposobnost
predvidania poteza unapriied nas ie dru-
gi alat koiem cemo se posvetiti u nastav-
ku ovog rada.
Poiedinac matira sistem: ... Kad
Ibrahim rece. Gospodar mof fe Onaf ko-
fi zivot i smrt dafe. on odgovori. Ja da-
fem zivot i smrt'. Allah cini da Sunce
izlazi sa istoka. rece Ibrahim. pa ucini ti
da grane sa zapada' I nevfernik se zbuni.
- A Allah silnicima nece ukazati na Pravi
put. (El-Bekare. 258)
Prethodni ajet opisuje verbalni duel iz-
medu utielovlienia ekonomsko-politickog
sistema iednog vremena i poiedinca koii
uvida ideolosku pogresnost tog sistema te
ga poziva na preispitivanie. Ibrahimov.
a.s.. poziv Faraonu da respektira silu koia
daie i uzima zivot omalovazen ie iezicnim
poigravaniem iednog tiranina koii istice da
i on svoiim naredeniima usmrcuie razne
iadnike i ostavlia ih u zivotu.
Faraonova drskost i prepotentnost ko-
iu iscitavamo u nacinu na koii pokusava
omalovaziti Ibrahimov. a.s.. argument. ne
nailazi na uspieh ier umiesto uzvratnog
udarca u nekoi od Iormi drskosti ili naiv-
nog snebivania koiima olako pribiegava-
iu emocionalno neinteligentni. vidimo
viestu amortizaciiu sugovornikove nega-
tivne energiie kroz mudro osmislien za-
J
O
U
R
N
A
L
41
3295$7$.8%8'8ê1267
htiev koii eliminira mogucnost verbalnog
poigravania sa Iaktima. Primier Allaho-
ve. dz.s.. moci i zahtiev da se ista oponasa
ie bio - morao biti! - toliko precizan da
ušutka blebetalo i liši ga verbalnih vari-
ianti koiima bi izvodio komparativne
igrariie i svoiim manguplukom zabavliao
svoie snishodliive podanike. Primierom
sa izlaskom i zalaskom Sunca. Ibrahim.
a.s.. matira sistem utemelien na laznoi
svemoci poiedinca razgolicavaniem Fa-
raona kroz njegovo razodijevanje i ukla-
nianie opciia verbalnog arsenala iza ko-
ieg se skrivao. te ie kroz niegovu ocigled-
nu verbalno-intelektualnu nemoc poliu-
ljana i vjera u njega od strane njegovih
sliedbenika. Opisani verbalni duel ie bio
pocetak kraia tiranske ideologiie toga
vremena koia ie zavrsila stropostavaniem
nebroieno hektolitara razbiesniele mor-
ske vode po glavama arhitekata opisane
ideologiie.
U modernoi Turskoi ciii surovi laici-
zam ie naigore vrste. odnosno Irancuska
variianta sekularizma koii se poput stru-
iom dotaknute macke uzasava na spomen
bilo kakvih religiiskih nacela. nedavno
smo imali poiedinca koii ie na turskom
CNN-u matirao sistem i zabezeknuo nie-
govu predstavnicu. Na provokaciiu pred-
stavnika laicizma u Turskoi koii iavno
vrse mediiski pritisak na roditelie ciie
kceri nose hidzab u skolama bezobrazno
se pozivaiuci na zastitu liudskih prava.
iedan otac iz Anadoliie. obracaiuci se di-
rektno u programu turskog CNN-a. brani
hidzab kao izbor svoie kceri riiecima:
'Kao gradanin ove zemlie nalazim se pod
direktnom priietniom Stvoritelia koia ce
se obistiniti ukoliko ne budem postovao
Niegove zelie i ocekuiem od moie drzave
da zastiti moie interese!¨ I voditeliica se
zbuni i ostade zatecena. Kako liiepo mati-
ranie koie podsieca na Ibrahimovu. a.s..
partiiu. Kako liiep i ocekivan pocetak
kraia sekularizma i niegovih povampire-
nih sestara.
Emocionalna inteligenciia podrazu-
miieva ovladavanie vlastitim bicem u tre-
nucima kada nam razlicite okolnosti zele
usiiati glavu uzburkanom krvliu te nasa
bica prepustiti nasem aIektivnom auto-pi-
lotu koii nas svoiim drhtavim i znoinim
rukama ostecuie pri sliietaniu.
U diialogu koii se odvio izmedu Ed-
monda Dantesa i niegovog ucitelia/svece-
nika u Iilmu 'GroI Monte Cristo¨. uciteli
na samrti upucuie posliedniu lekciiu svom
tuznom uceniku govoreci mu: 'Ne sveti se
ier ie Bog rekao osveta ie moia!¨. Edmond
ocaian zbog odlaska iedinog priiatelia koii
ga ie opismenio i naucio hodati kroz kom-
pleksne vrtloge zivota. izrevoltiran izne-
nadnim obratom sudbine bogohuli riieci-
ma: 'Ja ne vieruiem u Boga!¨. na sto mu
uciteli/svecenik potpuno mirnim i utiesi-
teliskim tonom odgovara: 'Nema veze.
Bog vieruie u tebe.¨ I to ie iedini ispravni
odgovor uzimaiuci u obzir ciieli kontekst.
trenutnu slabost ucenika. kompleks emo-
ciia boli. gorcine. samoce i bespomocno-
sti. Na spomenuti kompleks emociia su-
vremeni teolog precesto neadekvatno od-
govara snebivaniem i drugim Iormama
budenia inata kod sugovornika. Oni koii
negiraiu Boga. na ovai ili onai nacin. ne
miieniaiu realnost ier ie On i dalie tu. Sa-
mim tim sto i oni koii Ga u neznaniu ili
oholosti negiraju i dalje postoje znak je da
trebamo vierovati u evoluciiu niihovih vie-
rovania i viesto ie pospiesivati.
Lkonomska lnte|lgenclja
Izgradnia meduliudske duhovne arhi-
tekture ovisi u pocetku o sociialnoi inteli-
genciii odnosno ovladavaniu interaktiv-
nim zahvatima u rasponu od svakodnev-
nih bliz-razgovora do inteligentne amor-
tizaciie provokaciia i sistema zaliiecenia
dusevnih rana neizbieznih u zgusnutoi in-
teraktivnoi dinamici suvremenih liudi
upucenih iedni na druge. Tako da se i so-
ciialna i emocionalna inteligenciia uveli-
ko naslaniaiu na ekonomsku inteligenciiu
ciii plodovi nam omogucuiu sve od tele-
Ionskih poziva. poruka izvinienia do
uklanianie zlobe iz liudskih srca pokloni-
ma. posieta. zaiednickih obiedovania i
razlicitih prostora sociializaciie. Kur`an
nieguie ovu inteligenciiu i upucuie na niu
kroz sve svoie propise. Od odnosa prema
vodi. vremenu. pa do raznih Iormi zivot-
nog pliiena (v. dielo 'Socio-psiholoske
dimenziie Kur`ana¨. str. 223.)
Zak|jucak
Kur`ansko poglavlie el-Ma`ide (Trpe-
za) tematizira iednu uvietovanu trpezu
koia ie svoiim dekorom obavezala niene
narucitelie. uz niihovu suglasnost. na pot-
puno prihvacanie islama. Medutim. to ie
prica i danasniih trpeza ier nas poslovni
sviiet uci da ne postoie besplatni ruckovi
niti vecere. Svaka vecera na koiu smo po-
zvani podrazumiieva ili podmazivanie
nekog priiatelistva na koieg se planiramo
pozvati u nekoi usluzi ili otplacivanie i
zahvaljivanje na nekoj usluzi ili prijatelj-
stvu. AtmosIeru. u koioi se ispreplicu mi-
omirisi hrane. koloriti boia. zvukovi pri-
iateliskih glasova i smiieha. toplina emo-
ciia i ushicenia novih misli. ne pokriva
rutinski izgovorena iemek-dova. Nakon
sto kolektivno zahvalimo na nimetima.
iznad soIre lebde nebroieni upitnici koii
se odnose na nacin na koii planiramo ko-
lektivno potrositi energiiu koiu smo dobi-
li iz konzumirane hrane. Tek nakon sto
od(o)govorima smirimo upitnike iznad
trpeze. iemek-dova ima smisla. Pcele (en-
Nahl) su nadahnute poznavaniem i posto-
vaniem ove procedure i zato znaiu da ko-
lektivno prikupljeni polen kroz ustrajnost
u nastavku timskog rada mora postati
med.
Vriieme ie da i mi postanemo nadah-
nuti spoznaiom da ni sve sloieve atmosIe-
re koii nastaiu za Kur`anom kao intelek-
tualnom trpezom. ne mozemo pokriti ru-
tinskom dovom. Kur`anki med ie vezivno
tkivo meduliudske duhovne arhitekture
koii ie naibolie vrcati. dok sviiet spava.
na bogatim nocnim putovaniima (el-
Isra`) kroz sloievita kur`anska znacenia.
omotani tamom noci i zagledani u mracan
sviiet iz ugla vlastitih intelektualnih peci-
na (el-KehI). ‰
J
O
U
R
N
A
L
42
MURSELOV ŠEGISTAN
Bio ie to dan kada se ie Ibrahim. na-
kon pedeset godina zivota. na popisu sta-
novnistva u Hrvatskoi. umiesto Hrvatom.
deklarirao Bosniakom. Dugo ie ta odluka
u niemu kuhala. dugo se na to pripremao
i sada ie to napokon ucinio. I nisu na nie-
ga utiecali broini pozivi bosniackih ma-
niinskih udruga i Islamske zaiednice koii
su neprestano obiasniavali zasto ie to vaz-
no i koliko time doprinosi pravima bos-
niacke maniine u Hrvatskoi. Zapravo. to
neprestano pozivanie na vaznost kvanti-
tete. iednog ionako malog naroda. cinilo
mu se smiiesnim. Niie bolielo. niie zape-
klo. niie se gotovo nista promiienilo kada
ie postao Bosniak. Nitko mu i niie uspio
tocno obiasniti zasto to on rodeni Zagrep-
canin treba biti Bosniak. samo sto su po
raznim prezentaciiama vrtili neke dosad-
ne statistike. pricali o preambulama Usta-
va i zagovarali broinost. a uporno zabo-
ravliali na kvalitetu. Osiecao ie u svoioi
sustini. da ie on i dalie onai isti Ibrahim
koii ie bio i prekiucer. Davno ie odlucio
da mu maniinski lidercici. uglavnom
zlobnici. mahaluse. kreveliuse. pekmeza-
re. ulizice. podrepasi. zlonosci. munaIici.
koii polupismeno kukuricu na vlastitu
maniinu. hodaiuci naokolo razvezana ie-
zika i otkopcane pameti. nece diktirati
okolnosti i pravila niegovog nacionalnog
iziasniavania.
Tog dana krenuo ie na dzumu. Priie
izlaska iz kuce ios iednom ie procitao i po-
novio vlastiti zapis ispisan na unutrasniem
diielu garderobnog ormara: '1. Necu riski-
rati dzumu zbog nekih insana koie vidam u
dzamiii. a nisu mi po volii. 2. Odlazim da
se okrecem Allahu i Niega slavim. a ne
niih. 3. Sto god mislio uviiek cu placati
clanarinu Islamskoi zaiednici. 4. Necu po-
istoviecivati islam i dzamiiu s insanima
koii mi nisu po volii i odustati. 5. Nikada
necu odustati. ako zbog nicega drugog on-
da zbog inata. Inat ie neka vrst ustrainosti.
opravdan ako zbog niega ne odustanem od
viere. a Bog voli ustraine.¨ Toga se doista
drzao. smatrao ie to svoiim tainim maniIe-
stom koii ie u ormaru bio skriven izmedu
obiesenih kravata. Znao ie te mahaluse
zvati i dzamiiskom petom kolonom. a ko-
liko ih ie samo Ibrahim. kroz razna drus-
tvena uredenia. preturio preko glave. Za
niega su bili kao tsunami - grunu. kao i sve
poplave pa produ. ugase se i potonu. a on i
dalie ide na dzumu. I stoga niie primiietio
razliku izmedu klaniania dzume kao Bos-
niak ili kao Hrvat. Stovise. niie ga to ni
iznenadilo. ali ga ie plaho zainteresirala
eIendiiina naiava speciialne tribine uvaze-
nog gosta iz BiH koia ce se odrzati odmah
nakon molitve.
Niie mogao odolieti izazovu te ie oti-
sao na predavanie pod naslovom 'Bos-
niaci i Europa ususret popisu stanovnis-
tva 2011.¨. Predavanie ie drzao znameniti
alim i intelektualac iz Saraieva koii mno-
go putuje po svijetu i upija raznorodna
iskustva pa se onda vraca u Saraievo i za-
tim u gradu. gdie odvaikada ima siiaset
crkvi. dzamiia i sinagoga. obiasniava za-
padne principe multikulturalnosti. 'Kako
to ne poslusati¨. mislio ie Ibrahim. 'da
napokon sebi raziasnim zasto sam Bos-
niak i zasto sam Europlianin i kako sam
to sve multikulturalan. Ih. i priie smo zna-
li za suzivot. a nismo ga zvali multikultu-
rom ta multi tutti Iruti retorika doci ce
nas glave. Znaci. kada razgovaram s Hr-
vatima i Srbima na poslu to niie obicni
razgovor. to ie interkulturalni diialog. ma
daite molim vas. samo se ios vise otudu-
iemo. Ako mi ie zena Hrvatica. to niie
liubav. to ie medunacionalni diialog. ako
se posvadimo to niie svada. to ie pravi
gradanski rat¨. kontao ie Ibrahim.
Dakle. nakon proucene Fatihe zname-
niti alim ie zapoceo svoi ekspoze: 'Bos-
niaci na iugu Europe predocavaiu se kao
prekogranicni rezonator identiteta u na-
mieri da svoiu identitetarnu Iormu ucine
transgranicnom. nazalost. nikada zavrse-
nom unutar mnogostrukosti identitetar-
nog poliloga.¨ Sta ie sad ovo? Ibrahima
obuzme bliedilo i neka unutarnia nesigur-
nost od tih silnih zamrsenih riieci. Alim
ie nastavio: 'Bosniaci su u stalnom pro-
cesu evropeizaciie svoie muslimanskosti
koliko i muslimanizirania svoie evrop-
skosti. Nasa poziciia transgranicnih iden-
titeta. zaroblienih u neoromanticnoi i mo-
nocentricnoi kulturi. ocituie se u margi-
nalnoi podvoienosti...¨ Ke? Koia su to
bespuca muslimanske zbilinosti. same ia-
ruge iednog znanstvenog cate. To ie isto.
kontao ie Ibro. kao kad mlado dievoice
dode u pohode hecimu koii ioi priopci da
niie plaho naduta vec dvanaest heIti trud-
na. a ona ga zapita: 'Bezbeli. kako se to
dogodilo?¨
Uskoro se u iz publike moglo cuti pri-
guseno 'vela havle¨ i iedna se nena polah-
ko i natanane ustane i krene prema izlazu.
i to ie ucinila ponosno. gordo i pomalo
protestno. Poznavao ie Ibrahim nenu Ðul-
su iz Gostovica krai Zavidovica. hanumu
dobrog rahmetliie Sadiie Hrustovica. Sie-
dila ie nena neko vriieme i odlucila da ioi
ie dosta ove zamrsene papaziianiie. Vela
havle i takve Europe! Haide ti Ðulsi obia-
sni evropsku muslimanskost kada ona sa-
nia svoiu rodnu bastu. soIru. kapidzik.
dzezvu stare maike... sania ona dzennetske
kraiolike i Bosnu. vazda Bosnu. 'Je li. pa-
metni moi alimu. topla slika nienog Sadiie
koii uzima abdest i sprema se otici u dza-
miiu na aksamski namaz. u procesu preis-
pitivaniu svoie evropskosti?¨. zapitao se
Ibrahim. Tada mu se rodila revolucionarna
ideia. Buduci da ovi teoreticari bosniacke
evropskosti zasigurno nece uskoro odstu-
piti. trebalo bi osnovati neko novo nadna-
cionalno viiece. Ako oni neprestano bara-
taiu nekim zacudnim nazivliem koie bi
odoka nazvali znaceniski neoenigmati-
zam. bilo bi sasvim ocekivano i prirodno
da postoii neki oponentski pravac koii bi
mogli nazvati neoibretski velahavlekuveti-
zam. To ie plaho zabavilo Ibrahima dok ie
u pozadini slušao predavanje uzoritog ali-
ma. 'He. he! Bas bi dobro bilo. Ðulsa i ia
siedimo na seciii i samo nam donose novo-
izisle kniige. clanke. znanstvene radove.
pa sto ne i poeziiu. romane i sudske akte.
presude generalima. osude ratnih zlocina-
ca. a nas dvoie citamo. Mudra nena Ðulsa
nista ne govori. samo isaretom ukazuie. a
onda ia presudim: ili kazem masallah ili
vela havle!¨
Mastao ie dugo Ibrahim dok ie siedio
u dvorani Zagrebacke dzamiie. a alim ie
predavao i predavao. Mozda bi u tom uzi-
vaniu i docekao krai te dosade da ga nisu
omela dva upadliiva lika koia su usla
usred predavania. Dobro ih ie znao. Sieli
su iedan pored drugog. u prvi red. a kako
Preambu|e ldentlteta
M·||o oa c|sto| |osu||| |s|aoa
||||o Mu·so| 3ozov|c
J
O
U
R
N
A
L
43
MURSELOV ŠEGISTAN
ie dvorana bila puna zakliucio ie da su ih
miesta cekala. da su za niih rezervirana.
Ibrahima obuzme snazan osiecai liubo-
more. Otkuda oni u prvom redu. cime su
to oni zasluzili i kako su se samo uspieli
spoiiti. Jedan bivsi iugoslavenski igrac u
sluzbi crvene partiie. a drugi bivsi hrvat-
ski nacionalist. oboiica danas videniii
muslimani i Bosniaci. Ta simbioza mu
nikako niie isla u glavu. Mora da ie riiec.
kao i uviiek. o nekom interesu. ier onda ie
i ono nespoiivo moguce. Kulturnog rad-
nika Kenana se sietio iz kaIanskih stu-
dentskih dana kada su ispiiali citave ci-
sterne vina zaiedno. Ali. bilo ie to drugo
vriieme. Tada se niie preispitivala ni
evropskost ni muslimanskost. a bome ni
bosniastvo. Kenan ie radio kao cinovnik
Gradskog sekretariiata za kulturu i drus-
tvena pitania. uviiek pun para. trudio se
biti zarez svakom aktualnom pamIletu. a
zapravo svakoi osudi kulturne malogra-
danstine. Ibrahim ga niie volio. ispravni-
ie. malo ga se tada i boiao ier ie za svoga
seIa. poznatog udbinog povierenika. ra-
dio razlicite denunciiantske poslove. Me-
dutim. koliko mu se gadila niegova snis-
hodliivost. toliko ga ie i zalio. Jadni Ke-
nan. oduviiek ie bio i ostao Muio iz vica.
dobar svima. a uiedno i svaciia poruga.
Kada se promiienila vlast radio ie u slic-
nom sekretariiatu nazvanom Ured za hr-
vatski iezicni purizam. ma da ie barem
nesto usicario kao ostali. niie. zadovoliio
se spicama i kokicama. kao i uviiek. kao
pravi Muio iz vica. Samo ie ios vise pove-
cao sliku bosanskih muslimana kao sun-
cokreta. ili kako su ih tada zvali hrvatica i
Tudmanovih muslica.
Mozete li zamisliti Kenana. koii se ni-
kada niie uspio riiesiti bosanskog nagla-
ska. kako usred Zagreba sprovodi hrvat-
ski iezicni purizam i kao isliednik istieru-
je bolan ne bio u sto. kaf i ca. I eto ga sada
u dzamiii. 'Haide. Bog ie milostiv. iasta
ie. i Kenanu ie vriieme da krene putem
islama¨. mislio ie Ibrahim iskreno sum-
niaiuci u niegove namiere. Kada su svi
resursi presusili. kada vise nikome niie
bio potreban. kada ie deIinitivno iz stvar-
nosti usao u anegdotu i vic. poiavio se u
dzamiii da opet nekome bude kerber. da
opet nekome drzi sviiecu i bdiie nad kul-
turnim pitaniima. Amater bez opusa i vla-
stita sundera da obrise prvo tudu pa onda
svoiu necist. I sada preko svoie bivse par-
tiiske predanosti. pa preko hrvatske hade-
zeovske uzvisenosti. preispituie svoiu
bosniacko-evropsku muslimanskost.
'Vela havle!¨. promrlia Ibrahim.
'Haide. neka nam Kenana. takav ie
kakav ie. vec i niemu doslo duturum vri-
ieme. rekli bi u Saraievu nasa legenda`.
ali ovai bahati hrvatski nacionalist. ime-
nom Damir. nekada ideoloski Hrvat-mu-
sliman. bas po endehaziiskim uzusima.
po struci pediiatar i autor kniige Zname-
niti hrvatski muslimani na razmedu Evro-
pe i Balkana`. sta tai radi u dzamiii? Niie
valida istina ono sto se prica da ie cak Su-
leimana Velicanstvenog uvrstio u hrvat-
ski nacionalni korpus¨. pitao se Ibrahim.
koii ie takoder nekada vierovao dusom i
tiielom u svoie hrvatstvo. Jos uviiek voli
Hrvatsku. za niu se borio. a u uniIormi
hrvatske voiske plakao ie kao diiete kada
ie poceo hrvatsko-bosniacki sukob. Tada
se u niemu nesto prelomilo. Iiiliani i sa-
hovnice. zastave koie su se nekada vezale
u zanosu borbe protiv Srba. tada su mu
postale omca oko vrata. Nakon toga vise
nikada niie preispitivao svoie bosniastvo.
preispitivao ie svoie hrvatstvo. Jedino sto
ga ie brinulo. u niegovom konacnom de-
klariraniu kao Bosniaka. bila ie zapita-
nost kako ce obnoc postati maniina. Kako
on koii ie stvarao Hrvatsku. koii nikada
niie bio dio niti iednog rezima. sada moze
biti neciia maniina.
Pediiatar Damir. poviesnicar natur-
scik. sasvim se ie komotno osiecao kao
vecina. a zabriniavalo ie da gotovo niko-
me to niie bilo sporno. Sietio se. uznemi-
reni Ibrahim. iedne tribine u Matici hrvat-
skih uznika. kada ie Damir drzao govor
povodom rodenia dr. Ante Starcevica i
iziavio da su Bosniaci retrogradna manii-
na te da nece ili ne znaiu procitati i poimi-
ti stvarnu velicinu Starcevicevog nauka te
time cine stetu hrvatskom narodu. Ibrahi-
mu se tada opasno smantalo u glavi. Ono
sto ie nekada smatrao bogatstvom. a ne
razlikom. to da su Hrvati narod s vise vie-
ra. a sto ukliucuie katolicanstvo i islam.
nakon svih sukoba i svih nametnutih gra-
nica - cinilo mu se smiiesnim. Sietio se
toga Ibrahim. dok ie alim predavao o
evropskosti Bosniaka i onoga komenta-
ra iz publike. koieg Damir. zagrebacki
pediiatar s pozom napoleonceka. niie
cuo: 'Pa kai ovai pripoveda. ios nisem
nigdar cul da postoii Hrvat obrezanec. a
ak` to negdar bu. to bormes ne bu dobro.
A sad ideme na prave hrvatske rezance.¨
Sietio se i iednog smiiesnog upoznavania
za vriieme rata u Hrvatskoi. Godinama ie
putovao na posao s iedni simpaticnim su-
putnikom i velikim pricalicom. Spontano
su. u autobusu uiutro. uviiek komentirali
tekucu politiku i novinske domoliubne
viiesti. Pritom su obostrano zestoko hrva-
tovali. Tako ie to bilo miesecima te ih ie
upravo hrvatska strazarska cud neobicno
zblizila. sve dok se iednog dana niie na-
metnula potreba da se napokon medusob-
no upoznaiu. Ibrahim prvi. potiho i sra-
mezliivo. prosapta svoie ime. kao da ie
nesto nekome skrivio. kao da ie rekao ne-
sto protiv hrvatske drzavotvornosti. Nie-
gov novopeceni priiateli nasuprot niega
ios vise se snuzdio. nekako uvukao u sebe
kao da ce se popiskiti od muke. Jos tise
izusti: 'Radosav. Rade Jovanovic.¨ Eho
niihovih iziava cuo se preko Bosne Sre-
brene. pa sve do Korduna i Baniie.
'Dosta mi ie!¨. odluci Ibrahim i napu-
sti dvoranu i predavanie. zaleci pritom sto
odmah niie sliiedio nenu Ðulsu. U svoioi
radnoi sobi. tu vecer. pokusao ie odagnati
mracne misli i izbaciti iz glave lica koia
ie vidio ier su mu opasno nagrdivala zi-
vot. Tada ie shvatio da im se lica uopce
ne sieca. a pitao se imaiu li oni uopce lica.
ili su to samo mrlie na cistoi kosulii isla-
ma? Znao ie on sto ce ga smiriti uzeo ie
stare uvezane broieve Islamskih novina
'Preporod¨ i okrenuo ravno na rubriku
'Nasi mehrumi¨. Gledao ie dugo u lica
dobrih rahmetliia neke stare Bosne. Iiu-
bio ih ie pogledom. cudeci se sto u samo-
me sebi prepoznaie rahmetliie. a lica zi-
vih mu naocigled iscezavaiu. 'Niihova
lica su nam nekada bila ogledala. dobri
moii Bosniaci!¨ Kako to rece. potone u
spokoian san. Sutradan ie odmoran. ne-
maiuci mira. kao da ie nekome nesto
ostao duzan. krenuo na kahvu u Zagre-
backu dzamiiu i tamo ni vise ni manie.
niposto slucaino. susreo Kenana i Damira
kako srcu crni napitak. 'Kako si se ti de-
klarirao Ibrahime? Jesi li i ti promiienio
kosuliu i postao Bosniak?¨. podrugliivo
ga ie upitao Damir u prolazu. a Kenan se
zagonetno smieskao. 'Kada se kosulia
usmrdi. treba iu miieniati. A ti moi Dami-
re. znai. da se od postenog i cestitog Hr-
vata moze roditi posteni i cestiti Bosniak.
niposto drugaciie. isto kao sto se od hara-
ma ne moze stvoriti halal. Jel` si ti ikada
vidio ikoga da ie uzeo abdest mokra-
com?¨ I kao da ih ie izbrisao skolskom
gumicom ostavi ih kao nistice iza sebe. I
nista se niie promiienilo. Ibrahim ie po-
stao Bosniakom. Damir ostao Hrvatom. a
Kenan svakome na usluzi. sretan iedino
kad puzi i nista nitko niie izgubio. Jer.
prisiite im koii god identitet hocete. lica
nasih mehruma nece izgubiti na svome
siaiu. i dalie ce nas te dobre Bosnie iedna-
ko gledati sa stranica starih broieva
Islamskih novina. Zivot ce protiecati da-
lie. a postovani alim ce takoder i nadalie
po Evropi buncati o transgranicnim iden-
titetima koii se nadaiu ulasku u Evropsku
uniiu. I ios iednom i zakliucno. uzdahne
Ibrahim: 'Vela havle!¨ ‰
BOSNA 1905. GODI NE
AUTOR FOTOGRAFI JA: RUDOLF BRUNER DVORAK
ARHIV UNSKO-SANSKOG KANTONA U BIHACU

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful