FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

SEMINARSKI RAD IZ OPŠTE PSIHOLOGIJE

PONAŠANJE U GRUPI

Beograd, januar 2011.

Djordje Nešković

.................1 2....str.....str................................................... LITERATURA ....................................................................str.. KARAKTERISTIKE GRUPA ..................................... DEFINICIJE .......................3 4......................................2 3.........5 5............................ VRSTE GRUPA .............................................................str........SADRŽAJ 1........8 .... GRUPNI PROCESI ...str........................6 6............................str.. STRUKTURA GRUPE ..

angažovanje psihičkih funkcija i potencijala.spontano na osnovu uzajamne lične privlačnosti i zadovoljstva u zajedništvu. Grupa. pripadnost.podrazumeva manji ili veći broj pojedinaca koji imaju neku zajedničku karakteristiku.razvoj vlastite ličnosti. Grupa može nastati planski radi ostvarenja odredjenih namera.ličnog zadovoljstva i potvrde vlastite vrednosti. Potrebe obuhvataju materijalnu egzistenciju.DEFINICIJE Ponašanje je trajna aktivnost usmerena ka ostvarivanju mnogih i razlicitih ciljeva. Ljudi postaju članovi grupa zbog zadovoljenja potreba.izazvana spoljnim okolnostima i usled odredjenih društveno istorijskih uslova.moć i uticaj. 1 .sprovodjenih aktivnosti.stvaralačku delatnost i sticanje priznanja i ugleda.privlačnosti ciljeva ili pojedinaca.u najširem smislu. prihvaćenost.

Struktuirane grupe ili grupe u užem smislu (male grupe.socijalni pokreti) 2.organizacije.masa.VRSTE GRUPA Na osnovu struktuiranosti (organizovanosti u funkcionisanju) grupe se dele na: 1.velike društvene grupe) Struktuirane grupe pored kriterijuma složenosti. Nestruktuirane grupe ili grupe u širem smislu (publika. mogu se klasifikovati i na: primarne i sekundarne prema intenzitetu interpersonalnih odnosa referentne i nereferentne prema aktuelnom uticaju na članove formalne i neformalne na osnovu fiksiranosti funkcija članova sociogrupe i psihogrupe u zavisnosti od ciljeva veštačke i prirodne privremene i trajne vlastite i tudje 2 .

trening odredjenog ponašanja i psihoterapeutske).zadatke i poslove i postoji zajednički cilj koji se ostvaruje objedinjenom aktivnošću svih pripadnika grupe. Masa ili gomila ispoljava povećanu emocionalnost.Namerno okupljenu publiku odlikuje povećano pozitivno ili negativno reagovanje na zbivanje pri čemu prelazi u struktuiranu grupu(diskusija nakon predavanja) ili agresivnu gomilu.društveni slojevi.prerasti u agresivnu masu usled revolta i ogorčenja ili se pretvoriti u organizovanu grupu koja pruža pomoć unesrećenima. U struktuiranim grupama svaki član ima svoje mesto.impulsivnost.izrazitu iracionalnost ponašanja izraženu kao nekritičnost. a nestruktuirane grupe i neorganizovanost ponašanja.ekonomski povezane regionalne teritorije) odlikuje izraženo osećanje pripadnosti i vezanosti članova.vršnjačke.odsustvo rezonovanja i lakovernost čime ponašanje odstupa od normalnog i normativnog.klasa. 3 .kao i polarizovanost interesovanja.država. Velike društvene grupe (nacija.bilo da je masa agresivna.za rešavanje problema.iako nisu na istom mestu i medju svima ne postoje kontakti (zaštita prirode ili puna ravnopravnost žena).grupe proizvodne. Organizacija za razliku od male grupe nema ograničeni broj članova i njihov neposredni kontakt.Interstimulacija dolazi kod obe vrste publike verovatno do izražaja zbog socijalne facilitacije –uticaj na ponašanje pojedinca usled prostog prisustva drugih osoba.horizontalnu i vertikalnu koordinaciju aktivnosti članova i grupa i unapred predvidjeni i propisani način funkcionisanja delova organizacije i ponašanja. kao i zajednička akcija ili interakcija članova.Slučajna publika (npr:saobraćajni udes) može posle izvesnog vremena prestati da postoji. Publika je grupa ljudi na ograničenom prostoru sa usmerenom pažnjom na objekat ili zbivanje.reaktivnog i receptivnog reagovanja.podela funkcija medju njima izražena sistemom položaja i uloga.pravila o ponašanju i svest o pripadnosti. Socijalni pokreti označavaju više lica koja se aktivno zalažu za ostvarenje odredjenih ciljeva. interakciju i uzajamni uticaj.u panici ili ekspresivna. Mala grupa pored navedenog ima 2-70 članova koji su u neposrednom kontaktu uz interakciju i uzajamnu zavisnost i uticaj (porodica.KARAKTERISTIKE GRUPA Sve grupe odlikuje odredjeni broj i interstimulacija članova.već predstavlja integraciju više manjih grupa.sa relativno slabom interstimulacijom.

trajna živa interakcija svih sa svima. antagonistički.nacija) dok tudje prihvata s distancom. uz osećaj pripadnosti . ili obučavaju radi sticanja poželjnih tj.Ove grupe su: porodica. Sociogrupe služe ostvarenju nekih objektivnih ciljeva (razne proizvodne grupe).prijateljska grupa.jaka emocionalna vezanost medju članovima i za grupu. fiksirane položaje. Veštačke grupe eksperimentalno izučavaju neki problem grupnog ponašanja.ali i ometanju ostvarenja zadataka i njenog funkcionisanja.uspostavljanja ličnog identiteta (porodica.putnici u autobusu) zbog kratkog perioda trajanja se mogu smatrati samo socijalnom interakcijom.Primarne grupe za razliku od sekundarnih.vezanosti. Referentne grupe su izvor usvajanja normi i stavova kao vlastitih zbog želje člana da pripada odredjenoj grupi (školovanje) ili merilo poredjenja vlastitih shvatanja sa shvatanjima grupe bilo sličnih ili suprotnih bez tendencije njihovog izjednačavanja (poredjenje ličnih dohodaka u pojedinim ustanovama). Veoma su važan izvor moralnih normi i vrednosti pojedinca.odnosi nastaju na osnovu sličnosti potreba ili interesovanja i oni su personalni i intimni. bračna zajednica. u koje spadaju sve ostale. Formalne grupe imaju propisima utvrdjene ciljeve.odlikuje postojanje intenzivnih interpersonalnih odnosa.formalne i nepersonalne odnose medju članovima (vojna organizacija). već zbog svakodnevne ljudske delatnosti.školsko odeljenje. Neformalne grupe u okviru formalnih (organizacija) mogu doprineti boljoj produktivnosti rada. Privremene grupe (veštačke.prijatelji.radna i mala vojna jedinica. a nekad i neprijateljski. uloge i norme ponašanja. dok psihogrupe postoje radi potrebe i zadovoljstva pripadanja njima (prijateljska grupa). 4 . Vlastite grupe pojedinac doživljava kao svoje. Neformalne grupe ne poseduju formalno regulisane ciljeve i ponašanje.Prirodne grupe nisu stvorene zbog istraživanja ili lečenja.jak uticaj grupe na ponašanje članova i njihovu ličnost i trajni kontakt licem u lice jer je broj članova relativno mali. otklanjanja nepoželjnih osobina ličnosti i oblika ponašanja. bliskosti.Ovo razlikovanje u psihološkom smislu se često i lako javlja.

Komunikaciona struktura predstavlja sa kolikim brojem članova pojedinac saradjuje i razmenjuje informacije. 5 .malo ili nimalo se savetuje sa ostalim članovima. sličnost i odnosi medju članovima.jedinstvo i lično zadovoljstvo. postoje moći nagradjivanja.učešću u izvršavanju zadataka.ali neke osobine su relativno često zastupljene kod ovih osoba. dok funkcija upravljanja grupom obuhvata poslove usmerene ka organizaciji izvršenja zadataka grupe i preduzimanje mera za ostvarenje ciljeva.legitimnosti. aktivnosti i atmosfera.sam odredjuje cilj. Izvori kohezivnosti su motivi. aktivnost.U formalnoj grupi uloga vodje je unapred predvidjena i tu je formalni vodja.prisile.grupni ciljevi.dobar kontakt sa ljudima i lična težnja ka vodjstvu.efikasnost ili uspešnost u ostvarivanju zadataka radi kojih je grupa formirana i postoji.referentnosti i stručnosti.Utiče na kohezivnost.Izradom sociograma utvrdjuju se odnosi u grupi i preduzimaju se odgovarajuće mere da se stanje popravi.veličina grupe i način rukovodjenja i donošenja odluka.vrste zadataka i druge okolnosti odredjuju ko će biti vodja grupe.Funkciom staranja o članovima grupe vodja sprovodi zadatke sa namerom da svaki pojedinac bude što zadovoljniji.osećanju sigurnosti i efikasnosti.moći da na njih utiče.Ogleda se u hijerarhiji položaja kao i u medjusobnim ličnim kontaktima i načinu rukovodjenja. veća inteligencija od proseka u grupi.uspešnost u rešavanju problema. Sastav grupe. Struktura moći podrazumeva razlike u stepenu uticaja člana na ostale u grupi i prema izvoru moći i spremnosti članova da prihvate nečiji uticaj. jedinstvo i kohezivnost grupe.način rada.Pokazuju se najboljim oni rukovodioci koji obe funkcije uspešno obavljaju.komunikaciona i sociometrijska ili afektivna. izvršioce i ocenjuje. Vrste struktura su: struktura moći.Pri autokratskom rukovodjenju vodja skoro sve rešava sam. Sociometrijska struktura izražava privlačnost ili odbojnost medju članovima što utiče na čvrstinu. a efekti se ispoljavaju u snazi grupe da zadrži svoje članove.STRUKTURA GRUPE Struktura grupe je manje ili više ustaljen sistem položaja i uloga i medjusobnih odnosa članova.samopouzdanje.U demokratskom rukovodjenju članovi su više uključeni u proces donošenja odluka i time više ispoljavaju inicijativu.uzajamna privlačnost.

dok konflikt vrednosti obuhvata odbojnost ka aktivnostima druge strane.jedinstvenosti grupe i prihvatanja normi. mogućnosti sporazuma i komunikacije. Konflikti proističu iz prisutnih grupnih tenzija kad postanu intenzivne i kad se neslaganje manifestuje u vidljivim i oštrim suprotnostima i sukobima.a nastaju planski. Koji će proces preovladati zavisi od ličnih karakteristika.cilja.a takmičenje može biti korisno sredstvo samo ako je potčinjeno kooperativnim i zajedničkim ciljevima jer u suprotnom nastaju konflikti koji ako postanu intenzivni i trajni deluju destruktivno na grupu.dok veća inteligencija i samopouzdanje ga smanjuju.komunikaciji i uzajamnoj brizi članova.dok kod kompeticije ili takmičenja članovi ulažu napor da postignu više i bolje od drugih.dok drugi privremeno utiču na ponašanje pojedinaca.produktivnost.Na ovu pojavu utiču stepen jasnoće situacije. Konformiranje je sklonost da se ponašanje u skladu sa grupnim normama prihvata i kad postoji lično uverenje da bi trebalo drugačije postupiti (Ašov eksperiment uporedjivanja linija).motivaciji.važnosti cilja i stepena pridržavanja normi.njihove medjusobne odnose i realizaciju ciljeva grupe.spontano ili dogovorom članova.GRUPNI PROCESI Grupa je dinamički sistem u kojoj se stalno odvijaju procesi i promene.Realistički konflikt za razliku od nerealističkog ima izvor u stvarnim suprotnostima. Mogu biti intrapsihički.ponekad i sa željom da to bude na štetu druge osobe. poimanja uverenja (nagradjivanje pojedinca) i razlike u oceni bitnog i nebitnog.grupnoj produktivnosti i interpersonalnim odnosima u grupi.Članovi prihvataju pravila u zavisnosti od povezanosti grupe.One utiču na angažovanje pojedinca.medjusobne odnose. Grupne norme su pravila ponašanja čija se primena očekuje od članova i prihvaćena pravila ponašanja o funkcionisanju grupe u ostvarivanju ciljeva.dok destruktivni dovodi do trajnih negativnih posledica.reciprociteta ponašanja i usvojene kulture. Kooperacija ili saradnja je oblik interakcije u kojoj osobe jednu drugu podržavaju u aktivnostima koje izvode.U odnosu na sadržaj konflikt interesa nastaje zbog položaja u grupi ili sredstva koje omogućava zadovoljenje potreba (imovina. novac.nivo ličnih aspiracija i kohezivnost grupe.početnog stava osobe.Neki procesi dovode do trajnih promena u karakteristikama članova grupe.Mladja deca i odrasle žene sklonija su konformiranju. Manifestuju se u koordinaciji aktivnosti.pregovaranje. vezani za grupu i intergrupni.iako konflikt može da bude i koristan(promene u društvu). moć). 6 .postupni recipročni ustupci i nalaženje zajedničkog cilja koji će obema suprotstavljenim stranama doneti korist mogući su načini rešavanja konflikta. Glasanje.Bez odredjenog stepena saradnje grupa ne može uspešno funkcionisati.

povećana je motivacija i postoji raznovrsnost u pristupu problema.način rukovodjenja.Na donošenje odluke utiču važnost zadatka. I pored prisustva pritiska ka uniformnosti.Grupno rešavanje problema podrazumeva interakciju članova grupe kroz grupnu diskusiju sa ciljem da se traži i nadje rešenje za neki problem čiju je tačnost moguće objektivno proveriti.sposobnost i spremnost članova.članovi su čvršće angažovani i pružena im je mogućnost da učestvovanjem u donošenju odluka zadovolje važne ljudske potrebe i potvrde sebe kao društveno korisne ličnosti. konformiranju i polarizaciji stavova. odnosno dobiti ili mogućih posledica.ponude alternativnih rešenja i razmatranja izabranog.homogenost i heterogenost grupe.veličina i struktura grupe.Uspešnije je od individualnog jer se dopunjuju sposobnosti i znanja članova. 7 .grupno odlučivanje ima prednosti u odnosu na individualno jer pored faktora koji doprinose većoj uspešnosti grupnog rešavanja problema.faktori ličnosti i uticaja sredine. Grupno odlučivanje se odvija kroz faze pritiska problema u funkcionisanju.Lakše menjanje stavova i postupaka putem grupne diskusije i donošenja odluke u grupi je opšta i trajna zakonitost ponašanja.njegove identifikacije i analize.

4.1967.Nikola Rot.LITERATURA 1.2010. Opšta psihologija. 2. Medicinska enciklopedija. Internet 8 .Nikola Rot.Jugoslavenski leksikografski zavod. Psihologija grupa. 3.Grupa autora.2010.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful