PRILIKA ZA SUSRET, SJECANJE, PREPOZNAVANJE I PROPITIVANJE

POCAST SREBRENICKIM ZRTVAMA
"PREPORODU" NAGRADA ZA ZIVOTNO DJELO U IZDAVASTVU
INTERVJU: NEDZAD HODZIC
EGZEKUTORI U SREBRENICKOM GENOCIDU
PRAVILO CETVORICE
SVJETSKI KOSARKASKI VELIKAN
ISLAMSKO POIMANJE BOGA
J
O
U
R
N
A
L
2
ISSN 1334-5052
PREPORODOV JOURNAL
mjesecnlk KD8H ¨Preporod"
|zdazac.
Ku|turno drustvo 8osnjaka Hrvatske
¨Preporod"
C|azn| a·edn|k.
|smet |sakovlc
Zam¡en|k z|aznez a·edn|ka.
Pl|lp Murse| 8egovlc
Redakc|¡a.
Amlna A|ljaglc
Mlrza Meslc
Sena Ku|enovlc
Ldls Pe|lc
Parls Nanlc
Ajka Tlro Srebrenlkovlc
Sa·adn|c|.
Mlrsada 8egovlc
Ldlna Smaj|aglc
Avdo Huselnovlc (8lH)
Ldln Tu|e (8lH)
Ame| Su|jovlc (8lH)
Ad·esa.
Preporodov |ourna|
||lca 35, 1OOOO Zagreb
7e|e|en/|aks.
+385 (O)1 48 33 635
e-ma||.
kdbbpreporod@zg.t-com.br
kdbbpreporod@kdbbpreporod.br
lsmet.lsakovlc@sk.t-com.br
weh. www.kdbbpreporod.br
Z|·e-·acan.
ZA8A 236OOOO-11O144149O
Dez|zn| ·acan.
SW|PT ZA8A HP 2X: 7O3OO-28O-3755185
C|¡ena. 15 kuna
P·erµ|ara.
PH 1OO HPK godlsnje
8lH 3O KM godlsnje
Svljet 2O € godlsnje
7|sak.
mtg-topgra| d.o.o., ve|lka Gorlca
Tlskano uz |lnancljsku potporu lz
Drzavnog proracuna Pepub|lke
Hrvatske putem Savjeta za naclona|ne
manjlne Pepub|lke Hrvatske
Na nas|ovnoj stranlcl:
Slika Mersada Berbera iz monografije
“Srebrenica”
6$'5å$-
6$'5å$-
UVODNIK
Prl|lka za susret, sjecanje, prepoznavanje l propltlvanje ..................... 3
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Po|ltlka l etlka neprlpadanja ................................................................ 4
Knjlga s mjerom l ukusom ................................................................... 6
Po|ltlka destabl|lzaclje 8lH .................................................................. 7
Pocast srebrenlcklm zrtvama .............................................................. 9
Znacaj bumanltarnog rada l oblte|jl ................................................... 11
Patna prlca lz Sarajeva ....................................................................... 13
8osnjackl ldentltet ............................................................................. 14
Kaznjavanje zrtve .............................................................................. 15
¨Preporodu" nagrada za zlvotno dje|o u lzdavastvu ......................... 16
HRVATSKA
Presuda brvatsklm genera|lma .......................................................... 19
,17(59-8w1('å$'+2'å,ê
8osnjake nlje radlka|lzlra|a nltl nasa Srebrenlca ................................ 21
BOSANSKI BAROMETAR
Sabor u s|uzbl dva HDZ-a ................................................................. 24
Lgzekutorl u srebrenlckom genocldu ............................................... 26
IZ SVIJETA
Arapske smrtl l bankarskl kosmarl .................................................... 28
Pravl|o cetvorlce ............................................................................... 33
KULTURA
Kad sretnes Hanku ............................................................................ 36
|stlna o Dobrovo|jackoj ..................................................................... 37
35,ë(,=%261(
Svjetskl kosarkaskl ve|lkan ................................................................ 39
å,9-(7,,6/$0
|s|amsko polmanje 8oga .................................................................... 41
J
O
U
R
N
A
L
3
UVODNIK
U mjesecu svibnju napunilo se dvadeset godina Pre-
porodovog dielovania. Dva se desetlieca. iako kontinui-
ranog dielovania. u mnogocemu razlikuiu. ier su snazno
odredena bitno razlicitim drustvenim okolnostima.
Pecat prvom i bitno tezem te opasniiem desetliecu
Preporoda dao ie predsiednik Drustva i glavni urednik
'Behara¨ kniizevnik Ibrahim Kaian. Uz pomoc velikih
imena hrvatske kulture kao sto ie rahmetli Ismet Ico Vo-
lievica. proIilirao ie Behar i otvorio prostor za glas naro-
da suocenog s priietniom politickom. kulturnom i Iizic-
kom opstanku. U Beharu ie nebroiene koprene s naseg
naslieda razotkrivao rahmetli dr. Muhamed Zdralovic.
voditeli Oriientalne zbirke Hrvatske akademiie znanosti
i umietnosti i drugi glavni urednik Behara. Drustveno-
politicke tabue. lokalne i globalne. polemicno ie otvarao
publicist Faris Nanic oblikovavsi u konacnici 'Preporo-
dov Journal¨. Citav ie niz liudi svih tih godina riieciu i
dielom stvarao i snazno podupirao rad Preporoda. Veli-
ki kulturni potenciial i iskustvo Bosniaka Zagreba i Hr-
vatske omogucio ie Preporodu prepoznatliivost izvor-
nog autoriteta. Hvala svima na entuziiazmu i hrabrosti
bez koiih u ta teska vremena nista ne bi bilo moguce.
Ostvarene rezultate drugog desetlieca odlikuie konti-
nuirano dielovanie s postupnim obogacivaniem progra-
ma i oblikovaniem novih. Sve nase aktivnosti vremenom
i velikim trudom postaiale su zreliie. potpuniie. relevan-
tniie. Unosili smo nove traine programe. kao sto su 'Pre-
porodov Journal¨ i 'Orient Espresso¨. Osviezavali smo
tradicionalne programe novim nositeljima i njihovim pri-
oritetima kulturnog dielovania. kao sto ie slucai s casopi-
som Behar koii ie ostvario znacaian proboi takozvanih
maniinskih okvira recepciie. Prosirivali smo dielatnosti u
obimu i raznovrsnosti. narocito u izdavastvu. ali i Bos-
niackim riiecima i 'Bulbulima¨. gdie smo konacno ostva-
rili i stari san o izdavaniu CD-a. Postupan porast Iinancii-
skih sredstava iz Proracuna RH koii nam osigurava Sa-
viet za nacionalne maniine RH omogucio ie svladavanie
starih problema substandardnog Iinancirania te poveca-
nie obima i kvalitete programa.
Za kvalitetu svog rada Preporod ie visekratno nagra-
divan. Vriiedno ie podsietiti. ios 2004. drama Amira
Bukvica 'Aristotel u Bagdadu¨. u nasoi nakladi. osvoii-
la ie nagradu Ministarstva kulture RH za naibolii dram-
ski tekst. Obiavili smo i niegovu dramu 'Dieca sa CNN-
a¨. koia ie u reziii Aide Bukvic na Marulicevim danima
u Splitu 2009. osvoiila nagradu publike za naiboliu
predstavu i glavnu musku ulogu. koiu igra Amar Bu-
kvic. a na Festivalu glumca u Vinkovcima nagradu za
naiboliu predstavu i glavnu musku ulogu. Casopis 'Be-
har¨. s glavnim urednikom Seadom Begovicem na celu.
osvoiio ie 2010. nagradu za naibolii casopis na Saimu
kniiga u Saraievu. a 2011. godine. na istom saimu. Pre-
porod ie. na celu s bivsim i sadasniim urednicima sva tri
nasa inIormativna izdania. osvoiio nagradu za zivotno
dielo u podruciu izdavastva. Ovim nagradama nismo
prepoznati samo kao nositelii visoke kvalitete odgova-
raiuceg zanra. Mi smo dokazali da ie stvaralastvo Bos-
niaka Hrvatske. u kontekstu sloievitog i visestrukog
identiteta. integrirano kao izvorna posebnost u hrvatsko
i bosansko-hercegovacko kulturno bice. Ono tvori novu
kreativnu vriiednost oblikovanu u interkulturnom i in-
tercivilizaciiskom diialogu. Mi smo to uspieli. Mozemo
biti ponosni.
U organizaciiskom smislu. spoznali smo blagovre-
meno da su za kvalitetnu upravu. odlucivanie. izradu i
provedbu programa potrebni liudi koii razumiiu cilieve
i organizaciiu drustva. nacine i mogucnosti Iinancirania.
drustveno okruzenie. ali istodobno svoiim kreativnim.
pozrtvovnim i intenzivnim radom Iinanciiski slabo. a
cesto i nikako nagradenim. ucestvuiu u oblikovaniu i
provedbi nasih aktivnosti. Vieruiem da ie samo u takvoi
upravnoi i organizaciiskoi kulturi bilo moguce dostici
navedene rezultate.
Neke su. medutim. bolike ostale neizliiecene. Iako
imamo vrsne i dokazane suradnike nasih inIormativnih
izdania. mi se ios i danas suocavamo s nedovolinim bro-
iem takvih suradnika. Vierovao sam. naime. da cemo do
ovog trenutka imati ohrabren veci broi redovitih surad-
nika spremnih na nekoliko strucnih kvalitetnih tekstova
godisnie. Svoie sam uvierenie temeliio na cinienici ne-
malog broia visokoobrazovanih Bosniaka mlade i sred-
nie generaciie u Hrvatskoi. Nadao sam se i vecem broiu
izdavackih proiekata strucnog i znanstvenog proIila u
svrhu vierodostoiniieg osvietliavania bosniacke i islam-
ske stvarnosti u Hrvatskoi i sire. Program dopunske na-
stave iezika i kulture Bosniaka ios se niie poceo ostvari-
vati. Otvaranie bosniacke kniiznice ios uviiek niie mo-
guce i zbog prostornih problema. No kako su nedavno
obnovlieni obostrani napori s Gradom Zagrebom za
iznalazeniem novog Preporodovog prostora koii bi po-
red kniiznice mogao udomiti i manii scenski prostor. za
nadati se ie brzem riesavaniu navedenih potreba.
Odgovor na navedene izazove oznacit ce ulazak u
trece desetliece Preporoda. Obiliezavaniem dvadesete
godisniice na iesen pokusat cemo naglasiti ono naibolie
iza nas i ocrtati konture onog naibolieg pred nama. Pod
pokrovitelistvom predsiednika Republike. uz multime-
diialan program. od zive riieci. preko glazbe i Iilma do
teatra. bit ce to prilika za susret. siecanie. prepoznavanie
i propitivanie. Sebe samih. ‰
Senad Nanic.
predsiednik KDBH Preporod
Uvodna rljec
|·||||a za sus·ot. s|ocao|o.
o·ooozoavao|o | o·oo|t|vao|o
J
O
U
R
N
A
L
4
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U okviru tradicionalne manifestacije
XVI. Bosniackih riieci u Hrvatskoi. 1.
travnia 2011. u prostoru Bosniacke nacio-
nalne zaiednice u Zagrebu. odrzano ie
predstavlianie kniige Bosanskohercego-
vacki roman na krafu 20. stolfeca. autori-
ce doc. dr. Alme Denic Grabic. Izdavac
ove znacaine studiie ie Bosniacka zaied-
nica kulture 'Preporod¨ Brcko Distrikt
BiH. Pored autorice. kniigu su predstavili
mr. sc. Senad Nanic. predsiednik KDBH
'Preporod¨. dr. sc. Mevlida Diuvic i mr.
sc. Aika Tiro Srebrenikovic.
Komparacije s kulturnim kretanjima
Mr. sc. Senad Nanic se u predstavlia-
niu ove kniige osvrnuo na znacaiku vre-
mena u koiemu su nastaiali bosanskoher-
cegovacki romani koii su predmet istrazi-
vania dr. Denic Grabic. oznacivsi ga vre-
menom društvene deziluzioniranosti usa-
mlienosti i subiektivnosti. No. medutim.
bez obzira na subiektivnost i upucenost
poiedinca na samoga sebe. tekstovi i dis-
kursi predstavliaiu igru tragova drugih
tekstova i diskursa. Srediste proucavania
dr. Denic Grabic niie isticanie suvereno-
sti nacionalne kulture. a niti univerzalnost
Kulture nego ie zanimaiu tocke preklapa-
nia. Upravo zbog toga Ja se ostvaruie od-
nosima s drugim. a ne samim drugim ier
priziva eticku odgovornost prema drugo-
me. sto bi u konacnici trebalo odredivati
moralne i eticke principe postmoderne
koia i na poziciiama dekonstruktivizma
pokusava odgonetnuti odnose u sviietu.
ali je dekonstruktivizam neodvojiv od eg-
zistenciializma. svog svietonazorskog
izvora.
Bitna naznaka istrazivania u ovoi
kniizi odnosi se na posliedice iugoslaven-
skih ratova koii su doveli ne samo do eg-
zila stanovništva nego i do egzila u knji-
zevnosti. Postoii ogromna potreba prava
na govor. a ne na sutniu u bosanskoherce-
govackoi kulturi koia ie kultura siecania.
a ne lazi. upravo zbog nesretnih drustve-
no politickih dogadania. Studiia Bosan-
skohercegovacki roman na krafu 20. sto-
lfeca obogatila ie. ne samo bosanskoher-
cegovacku kniizevno teoretsku i kultural-
nu teoriiu. nego ie znacaina i u sirem
kontekstu iz razloga sto se na korpusu
odabranih bosanskohercegovackih roma-
na nastalih na kraiu 20. stolieca. kompa-
rativnom metodom dokazalo kako pos-
tmoderna ne moze Iunkcionirati u usko
nacionalnim okvirima. Dr. Denic Grabic
preko kniizevne vrste romana. pravi kom-
paraciie s kulturnim kretaniima. upravo
stoga sto se u romanu. mozda vise nego u
drugim narativnim vrstama. zrcali vlasti-
ta slika identiteta i kulture. ali i slika Dru-
goga.
Prostor arheologije lektire
Dr. sc. Mevlida Diuvic istice kako dr.
Denic Grabic korpusu romana s kraia sto-
lieca pristupa u okvirima problematike
identiteta. zbog toga ova kniiga donosi
drugaciii i noviii pristup bh. romanima na-
stalim u posliednioi dekadi 20. stolieca. U
osnovi. ova kniiga obuhvaca romane. koii
u sebi nose pricu smiene generaciia. kul-
turnih modela. paradigmi. ideologiia. a u
poetickom smislu prerastanie moderni-
sticke i usvaianie postmodernisticke prak-
se pisania. Alma Denic Grabic u svoiim
kriticko-analitickim pristupima kreira
svoievrsni prostor arheologiie lektire. od-
nosno. privremeno uspostavlia iednu kon-
Iiguraciiu tekstova koia omogucava da se
u analiticko-interpretativnom postupku
romani izmieste iz kanoniziraiuceg okvira
tradiciie i sagledaiu u realitetu razlicitih
diskurzivnih tvorevina. uoblicavanih u
uzaiamnosti raznolikih praksi. politika i
strategiia proizvodenia price. Upravo ie
tai 'prostor¨ identiteta koii bosanskoher-
cegovacki roman realizira u strategiiama
narativnog oznacavania. istovremeno i
prostor niegovog susretania sa globalnim
trzistem fikcife. Istrazuiuci kofu pricu tekst
privilegira ili odbacufe. autorica takoder
primieniuie suvremene teoriie: od po-
ststrukturalisticke teoriie teksta kao prosi-
rene mreze znacenia. prema novohistorii-
skim tumaceniima tekstualnih politika i
dekonstrukciii monocentricnih paradigmi
znania - do polazista teoriia recepciie
usvoienih u pragmaticnom smislu smie-
stania u citateliski subiekt koii onda omo-
gucava poziciiu citania 's granice¨ i gra-
nice. Recimo da je i u tom smislu ova
kniiga koncipirana kao eklekticki univer-
zum pristupania kniizevnom tekstu. Tako
se preko okvira narativnog identiteta kao
veoma zahtievne. sveobuhvatne teoriie
pristupania Ienomenima identiteta otvara
iedno doista siroko. prosireno polie u ko-
iem se osim pristupa romanu s kraia sto-
lieca ukliucuiu i razliciti IilozoIski. socio-
loski. poviiesni i psihoanaliticki aspekti
identitetskog proizvodenia. To. naravno.
ne znaci krainost zaobilazenia i zanemari-
vanje onog što bio se najjednostavnije
moglo oznaciti kao struktura bosansko-
hercegovackog romana. vec mogucnost
da se on aIirmira i s obzirom na ispisiva-
nie i onih hibridnih. potiskivanih. iskliuci-
vanih prica i malih privatnih historiia koie
nose vrijednosti razlika i drugosti i iz ko-
iih ios iedino postaie moguce 'vidieti¨ i
Xv|. 8osnjacke rljecl u Hrvatskoj: predstav|janje knjlge ¨8osanskobercegovackl roman na kraju 2O. sto|jeca"
Politika i etika nepripadanja
Promocifa knfige o bh-romanu odrzana fe u prostorifama BNZH
J
O
U
R
N
A
L
5
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
problematizirati ideologizirane konstruk-
ciie realnog. Dakle. u ovoi studiii se bo-
sanskohercegovackom romanu na kraiu
20. stolieca prilazi u sirem poliu interakci-
ie. interdisciplinarnosti. u komaprativnom
presieku postmodernog univerzuma. a
prema novoidentiIikovanom poimu sviet-
ske kniizevnosti (H. Bhabha) kao prostoru
u koiem kniizevnosti komuniciraiu preko
transnacionalnih historifa migranata. U
konacnici. mozemo reci da ie sa ovim pro-
iektom. nazovimo ga slobodno i bez pre-
tierivania tako. bosanskohercegovacki ro-
man usao u vibrantno podrucie kultural-
nih razmiena u globalnom trzistu Iikci-
ie. Propituiuci narativni identitet u grani-
cama onog sto se postavlia i rekonstruira
pricom. autorica ie kniigu konstruirala
kao strukturu poglavlia koia se obrazuiu
upravo prema ishodisnim poziciiama i
prostorima uspostavliania identitetskih
poziciia. prema nacinima. modelima i
strategijama konfiguriranja identiteta u
narativu Bosne i Hercegovine.
Obogacena knjlzevna l ku|tura|na
teorija
Mr. sc. Aika Tiro Srebrenikovic ie re-
kla da autorica u uvodu knjige govori o
citania. koie se tumaci kao cin konstruira-
nia/dekonstruirania teksta. Upravo zbog
toga kniizevni tekst ne predstavlia Iiksi-
rani identitet. Tekst uviiek nosi spomen
na kulturu/e iz koiih dolazi. a Umberto
Eco bi to nazvao “odjekom intertekstual-
nosti¨. Autorica ie ukazala kako u svakoi
kulturi. u svakom tekstu i diskursu odie-
kuiu glasovi i riieci vec napisanog i izre-
cenog. ali se iz 'vlastite enciklopediie
znania¨ prezentiraiu one iedinke koie ce
naieIikasniie predociti novi sviiet i novi
dozivliai. Dr. Denic Grabic za osnovu tu-
macenia odabranih bosanskohercegovac-
kih romana koristi nainoviie kniizevne i
kulturalne teoriie: poststrukturalizma. de-
konstrukciie. nove kritike. a nisu ioi stra-
na ni tumacenia sagledana iz vizure Iemi-
nisticke kritike.
Autorica na osnovama najnovije knji-
zevne i kulturalne teoriie tumaci se bosan-
skohercegovacki roman s kraia 20. stolie-
ca. Zadatak koii ie vrlo zahtiievan iz dva
razloga. Prvo. govoriti o bosanskoherce-
govackom romanu s kraia 20. stolieca u
vremenu drustveno-politickih promiena
na ovim prostorima kada se pitanie samo-
bitnosti i nacionalnog odredenia ili svrsta-
vania u odredene korpuse tekstova
kulture/a ie pitanie koie u nesigurnom vre-
menu. kakvo ie donedavno bili nase. izazi-
va niz protupitania ne samo kod obicnih
citatelia nego i kod onih iz akademske za-
iednice. Za oznacavanie ili stvaranie iden-
titeta kako poiedinacnog tako i drustvenog
presudnu ulogu ima moc: politicke. drus-
tvene ili kulturne elite koja se temelji na
ekonomskoi moci. ali i na duhovnoi moci-
znaniu. Mozda se u ovom posliedniem kri-
ie potreba da se na razini znanstvenog
istrazivania progovori o bosanskohercego-
vackom romanu. kao kulturnom identitetu
i niegovoi vaznosti u okviru globalne knii-
zevno poeticke prakse. Drugi razlog ie vr-
lo iasno oznacen. a to ie da se ovom knii-
gom nastoie premostiti granice i razlike
nacionalnih kniizevnosti ne samo ovih
prostora. nego i sire. Tekstovi su odrazi
kulture. oni su i izvoriste nove coviekove
duhovnosti. Tako i u ovoi kniizi.
Cili dr. Denic Grabic ie ukazati kako
postmoderni bosanskohercegovacki ro-
man na razini umietnicke vrednote moze
korespondirati s bilo koiim drugim roma-
nom u okviru globalne kniizevne Iikciie.
Kniiga ie koncipirana od 8 diielova: Uvo-
da. Konceptualizaciie i teoriie identiteta.
Bosanskohercegovacki roman izmedu
globalnog i lokalnog. Protu naraciie:
Smještaj narativnog teksta i raskol izme-
du Iikciie i historiie. Poetika siecania
egzil prelazak granice. Politika reprezen-
taciie. Pragmatika etickog ugovora pro-
ciene. vrednovania. sudovi: U ime pro-
zivliavania drugog/e./ Zakliucak. Autori-
ca ie propitivala na cetrnaest izvora. ro-
mana (IrIan Horozovic Berlinski nepo-
znati prolaznik. Imotski kadifa i Slican
covfek: Karahasan Dzevad Sara i Sarafi-
na i Sahrifanov prsten, Kulenovic Tvrtko
Istorifa bolesti; Lazarevska Alma U zna-
ku ruze, Mernisi Fatima Snovi o zabra-
nfenom vocu, Musabegovic Jasmina
Most: Orhan Pamuk Zovem se Crveno;
Vladimir Pištalo Milenifum u Beogradu;
Samic Jasna Mraz i pepeo; Dubravka
Ugresic Muzef bezuvfetne predafe i Ve-
lickovic Nenad Konacari) pitanie poetic-
ke prakse autora u koioi ie osnova suvre-
mena kniizevna i kulturalna teoriia.
Osamdeset osam naslova primarno citira-
ne literature i sesnaest sekundarne poka-
zatelii su vrlo strucnog i ozbilinog istrazi-
vackog proiekta. Bosanskohercegovacki
roman na krafu 20. stolfeca je knjiga koja
ie obogatila ne samo bosanskohercego-
vacku kniizevnu i kulturalnu teoriiu. nego
ie znacaina i u sirem kontekstu.
Autorica ie u svom radu pokazala ka-
ko drustveno politicka kretania. suvreme-
na komunikacija i globalni sustav tran-
snacionalnih mreza i tzv. 'male kniizev-
nosti¨ ukliucuiu u tokove svietske knii-
zevnosti. a to ie i iedno od pitania klasiIi-
kaciie kniizevnosti na nacionalnoi osnovi
koie ie u postmodernoi praksi vrlo neiz-
viesno. Mozda ce se u nekom buducem
vremenu kniizevno dielo vrednovati sa-
mo po niegovom umietnickom znacaiu. a
bilo kakvi oblici granica ili nacionalna
odredenost bi. mozda. mogli biti stavlieni
u drugi plan. To bi doista bilo sretno rie-
senie ier coviekov duh i niegova reIleksi-
ia kroz umietnicki oblik predstavliaiu op-
ce bogatstvo koie ili ieste ili niie umietni-
na. Nije bitno odakle i iz kojeg dijela
sviieta tai tracak duhovnosti stize. osim
da obavi misiiu oplemeniivania duse
onog Drugog kroz beskonacnu igru uzi-
manja i darivanja od onog što je stvarano
u dalekom vremenu ljudske civilizacije.
Ovim se otvara ili. mozda. potvrduie mo-
del multikulturalnosti koieg tek u pos-
tmoderni imenuiemo. a koie ie ios priie.
samo sebe imenovalo.
Pusenje mltova o ukorljenjenostl l
porijeklu
Dr. sc. Alma Denic Grabic se zahvalila
promotorima te istaknula kako istrazuiuci
romanesknu praksu u komparativnoi per-
spektivi u periodu od 1990. do 2000. godi-
ne. nastoiala ie uociti na koii nacin se mo-
gu otvoriti novi uslovi i horizonti citania.
interpretirania i razumiievania bh kniizev-
nosti kada se predu granice nacionalne
kulture/kniizevnosti i kulturnih izolacioni-
zama. 'Ovakvo citanie mi ie omogucilo da
uz nekoliko komparabilnih primiera iz
drugih literatura pokazem kako bosansko-
hercegovacki roman na kraiu 20. stolieca
protezira politiku i etiku nepripadania. de-
konstruira epsku. patriiarhalnu kulturu.
ruseci mitove o ukoriienienosti i poriie-
klu¨. rekla ie Alma Denic Grabic. ‰
Aika Tiro Srebrenikovic
J
O
U
R
N
A
L
6
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Za izbor iz mlade bosniacke poeziie au-
tora Filipa Mursela Begovica. pod nazivom
'Kad zora razrieduie strah¨. slobodno mo-
zemo reci da ie iedan od naiuspieliiih izda-
vackih poduhvata KDBH 'Preporod¨.
Kniiga ie nakon promociie 5. travnia 2011.
u kniiznici Bogdana Ogrizovica u Zagrebu.
u hrvatskoi i bosanskoi iavnosti izazvala
veliko zanimanie. Autor ie dao nekoliko in-
terviua. a gotovo su svi tiskani mediii. tele-
viziie i internetski portali u Hrvatskoi i BiH
preniieli viiest o izlasku kniige. To ne treba
cuditi ier izbor iz bosniacke poeziie niie iza-
sao punih 15 godina te ie kniiga predstavila
iednu zanemarenu piesnicku generaciiu ko-
ia ie stasala za vriieme rata u BiH. Treba
reci da ie ovai izbor u Hrvatskoi iznenadio.
a u BiH posramio kniizevnu iavnost. Tesko
se oteti doimu da ie nakon Durakovicevog
izbora priie 15 godina netko namierno za-
postavio bosniacki kniizevni korpus. U za-
dnie vriieme izaslo ie nekoliko antologiia
bosansko-hercegovacke suvremene poezi-
ie. a naiavliuiu se i nove te se time ne moze-
mo oteti konstataciii kniizevnika Ervina
Jahica. koiu ie iziavio na Begovicevoi pro-
mociii 'nacionalno se danas vise ne nosi¨.
Kniiga. opremliena predgovorom. ne dono-
si samo izbor iz piesnistva zastuplienih au-
tora. vec se i vriiednosno odnosi. kniizev-
nokritickim eseiima. prema poiedinacnim
poetikama.
Promociiu ie moderirao predsiednik
KDBH 'Preporod¨. mr. sc. Senad Nanic.
koii ie rekao da ie kniigu dugo cekao. ali
da se ona u konacnici itekako isplatila.
Jedan od uvrstenih piesnika u kniizi.
piesnik i kniizevni kriticar Ervin Jahic.
glavni urednik casopisa 'Poeziia¨. nadah-
nuto ie i pohvalno govorio o kniizi koia ie
pionirski pothvat i koia ie izuzetno vazna
za niegovu piesnicku generaciiu. 'Ovai Iz-
bor kniizevnokriticki plodno podriva ru-
tinsku inerciiu noviie bh-kniizevnosti uop-
ce. niezine prioritete i nomenklaturu. On.
naime. nimalo ne pogoduie diktatu sockul-
turne i dnevnopoliticke narudzbe po koioi
se nacionalno trenutno ne nosi. Tai preci-
zan i kompleksan izvid iednoga diiela bos-
niacke poeziie. unutar posliednie dviie de-
kade. uocava traumu zbilie i traumu poezi-
ie koioi ie rat dominantni estetski medas i
ultimativni naruciteli kniizevne maste. ie-
zika i stilistike¨. rekao ie Jahic. Ispravno ie
ustvrdio da ie Begovicev kitab slozen s
mierom i ukusom. te da ie u nacinu po ko-
iem se odreduie prema svoioi radnoi temi
nemonoton. dinamican i dobar primier su-
stavizaciie iednoga neprocitanog piesnic-
kog korpusa. Takoder. autor ie to u svoiim
mediiskim istupima na nekoliko miesta
iasno istakao izbor ne robuie koteriiskim
igricama i klanovskim narudzbama unutar
bh-kniizevnosti. koie vise nisu poiedinacni
incidenti. vec pravilo. 'S obzirom na to da
su Bosniaci. i svoiim sto nemarom. sto tru-
dom pocinili svoievrsnu kniizevnu likvi-
daciiu vlastita kulturno-identitetska obras-
ca. ona ie istodobno i iedinstvena i neuspo-
rediva po tome sto se nema s koiom dru-
gom ni odmieriti. ni ogledati. Nacionalnih
kniizevnih pospremania mladega narasta-
ia. naime. do ove stihovne inventure niie
bilo. a integralno citanie bosniacke poeziie
unutar 100 godina do dana danasniega
svedeno ie na. iako monumentalnu. iednu
iedinu antologiiu. onu proIesora Durako-
vica otpriie 15-ak godina. Dakle. Begovic
se poduhvatio citania generaciie rodene od
1970. godine do 80-ih prosloga stolieca.
koia ie svoie Iormativno kniizevno razdo-
blie stekla unutar posliednie dviie dekade.
a zapocela stihovati s ratom. Ima tu. po
crti estetike. naravno. razlicitih glasova
onih koii istinski pievaiu i onih koii gala-
me. Autor ih ie sve marliivo zabiliezio.
vrednovao i odredio im miesto u nekoi
imaginarnoi kniiznici nasih zivota¨. rekao
ie Ervin Jahic.
Filip Mursel Begovic ie na promociii
rekao da mu se ideia rodila za vriieme prvih
posieta Saraievu kraiem 90-ih. Tada ie u
iednoi kniizari siedio s mladim piesnicima
koie ie kniizevni teoreticar Enver Kazaz
provokativno upitao iesu li Bosniaci ili Bo-
sanci. sugeriraiuci identiIikaciiu s potoniim.
Vecina ih ie tada u poluglasu odgovorila da
su Bosanci. a Begovic ie ostao zbunien ci-
nienicom da su svi iuznoslavenski narodi
nacionalno veriIicirali svoie mlade piesnis-
tvo. a da se u posliieratnom Saraievu doga-
da nesto zaista cudno. 'Pet godina nisam ni
dirnuo u tai zamrseni bosanski lonac. a kada
sam deIinitivno zakliucio da nitko nista ne
radi odlucio sam sastaviti izbor. Ono sto me
ie zaprepastilo iest da hrvatski kniizni Ion-
dovi nisu pozitivno reagirali na priiedlog
izdavania izbora. iako ie imao dobre prepo-
ruke. Te godine. kada sam ga priiavio na
Ministarstvo kulture. izbor niie prosao. a
prosla ie kniiga Mirsada Baksica pod nazi-
vom 'Znameniti Hrvati islamske viere'. Ko-
ie su kvalitete prepoznali u Baksicevoi knii-
zi. a u moioi nisu. ostaie mi zagonetka koiu
uz malo truda vieroiatno niie tesko odgo-
netnuti. Srecom da postoii 'Preporod' Iinan-
ciran od Savieta za nacionalne maniine ier
kniiga vieroiatno ne bi docekala svietlo da-
na. Nije mi palo na pamet da sastavljam
antologiiu ier vieruiem da takvu antologiiu
mogu sastavliati proviereni i antologizirani
piesnici i odlucio sam se za mladu poeziiu.
Niu niie moguce antologizirati ier su mladi
u stalnom kvalitativnom pomicaniu i niiho-
ve poetike preko noci mogu promiieniti
svoiu putaniu. otuda u nazivu 'izbor'. Ne bih
volio da se na ovai izbor u BiH gleda kao na
neku arbitrazu iz Hrvatske. Kriteriii su
mnogi. a proizlaze. kao i kod svakog sa-
stavliaca izbora. iz osobnog iskustva cita-
nia. osobnog vrednovania i tako dalie. No.
protok vremena koii nam prilaze nova ime-
na ie iedini pravi katalizator vriiednosti i
iedini istinski antologicar¨. rekao ie Bego-
vic. Na temu o prikazu ratne strahotnosti.
Begovic ie rekao da mladi piesnik doseze
svoie poetske vrhunce onog trenutka kada
se oslobodi patetike i ishitrenog domoliu-
blia (kao sto ie to neriietko bilo izrazeno u
Hrvatskoi). Uz ratnu tematiku autor izbora
primiietio ie i poiavliivanie tzv. stvarnosne
poeziie (odnos prema zbilii). a kao sto zna-
mo ona ie nabiiena erotikom koia ie svoi-
stvena mladosti. Nadalie. primiietio ie i mi-
sticke opiienosti koie crpe svoiu snagu iz
islama. a koie su pocesto suIiiske proveni-
ienciie. Zanimliiva ie i tzv. rodna poeziia.
koia komunicira s Ieministickim pismom i
pokretom. a koia se odrazava u poeziii pie-
snikinia uvrstenih u kniigu. ‰
Ismet Isakovic
Promoclja anto|oglje m|ade bosnjacke poezlje ¨Kad zora razrjeduje strab" Pl|lpa Murse|a 8egovlca
Ko||za s o|o·oo | u|usoo
Filip Mursel Begovic. Ervin Jahic i
Senad Nanic
J
O
U
R
N
A
L
7
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Priiatelia Bosniaka/inia. proI. dr. Ivu
Banca. redovitog proIesora poviiesti na
FilozoIskom Iakultetu Sveucilista u Za-
grebu i proIesora emeritusa na Sveucili-
stu Yale u SAD. clana Hrvatskog helsins-
kog odbora. organizator Islamske tribine
cetvrtkom 'Dr. Suleiman Masovic¨.
Medzlis Islamske zaiednice u Zagrebu.
nije niti trebao posebno predstavljati pu-
blici u Gavellinoi 40 u Zagrebu.
S distance. kada su se smirile strasti
oko Reutersova interviua s predsiednikom
RH proI. dr. Ivom Josipovicem. ne cini se
toliko dramaticnim razgovor koii su sudio-
nici tribine 7. travnia 2011. imali s proI.
Bancem o temi 'Aktualna politicka situa-
ciia u Bosni i Hercegovini¨. Istog ie dana.
naime. reagirao na predsiednikov interviu
Reutersu i Riiaset Islamske zaiednice u
Saraievu. napominiuci da su muslimani
'duboko zateceni i povriiedeni¨ stavom
predsiednika Republike Hrvatske. Tog se
dana teleIonski predsiednik RH cuo i sa
bosniackim clanom Predsiednistva BiH
Bakirom Izetbegovicem. obiasniavaiuci
mu 'da ie niegova iziava imala potpuno
drugi motiv i smisao. te da ie na upit Reu-
tersova novinara o radikalizaciii u regiii
rekao da do nie ne moze doci ier s musli-
manima. s Bosniacima. Hrvati diiele iste.
europske vriiednosti¨. Razumliivo. pred-
siednikova ie iziava. buduci da komentara
u hrvatskim mediiima do tog dana niie bi-
lo. nemalo zabrinula i maniinsku bosniac-
ku zaiednicu u Hrvatskoi.
Sto treba mljenjatl u 8lH?
Daytonskim ie sporazumom Republi-
ka Bosna i Hercegovina valiala postati sta-
bilna drzava. kazao ie u uvodu svog izla-
gania proI. dr. Ivo Banac. Medutim. dava-
niem etnickog imena (Republika Srpska).
iednom od nienih entiteta. zapravo ie od-
mah i potvrdena neka vrst provokaciie
protiv iedinstva BiH. Time su i pozitivni
pomaci stvoreni tim sporazumom. tako i
realizaciia plana povratka stanovnika BiH
i u tai entitet. zapravo zaustavlieni. i to vec
prve godine. Autoritarna ie vlast u Repu-
blici Srpskoi odmah zapocela provoditi
vec raniie deIiniran srpski nacionalni pro-
gram. Srpska demokratska stranka i druge
prosrpske nacionalisticke stranke. uz spor-
nog celnika Milorada Dodika. potencirale
su u BiH stanie nacionalne suprotnosti.
kazao ie dr. Banac.
Sto bi to trebala biti kliucna promiena
danas u BiH? Mora se reci da se na Bosnu
i Hercegovinu utiece s raznih strana. upo-
zorio ie proI. Banac. Ne znam zasto ie to
tako. ali zivieli smo dugo u uviereniu da
ce Srbiia. nakon Milosevica. promiieniti
svoiu politiku. No. vec pod srbiianskim
premiierom Voiislavom Kostunicom i
nekoliko godina pod predsiednikom Bo-
risom Tadicem sluzbena Srbiia otvoreno i
direktno ohrabruie Milorada Dodika i de-
stabilizira situaciiu u BiH. upravo na lini-
ii Miloseviceve politike. Primiecuie se to
i u nizu drugih pitania. smatra dr. Banac.
naibolie u ucieniivackoi politici prema
Kosovu. Jasno ie da se Srbiia niie pomiri-
la s nizom cinienica. poput neovisnosti.
prvo. Crne Gore. a onda i Kosova. U tiie-
ku ie nova kampania. koia nas ne bi smie-
la iznenaditi. Ona ie na liniii onoga sto ie
1990. godine Dobrica Cosic iznio u svo-
ioi kniizi 'Vreme zmiia¨. kad ie iasno na-
znacio dugorocni srpski cili: integrirati
one balkanske teritoriie gdie zive Srbi - u
iednu drzavu. To u prvom redu podrazu-
miieva Republiku Srpsku. ali po nekima.
ne iskliucuie ni diielove Hrvatske. Ne-
davno ie obznanien. nastavio ie proI. Ba-
nac. dokument koii govori o smiernicama
odrzavania kontakata sa Srbima u drugim
zemliama u okruzeniu. Potvrda ie to ios
uviiek aktualnih Cosicevih politickih ci-
lieva. Trenutno su zivi i sukobi u Crnoi
Gori oko statusa Crnogoraca. Ta 'disku-
siia¨ ima implikaciie i za Makedonce.
Cosiceva politika kontinuirano se provo-
di i putem Pravoslavne crkve. Tzv. Me-
morandum 2. dokument koii ie nedavno
obiavlien u iednom saraievskom tiedni-
ku. govori o naumima srpske politike koii
su u skladu s Cosicevim zamislima. na-
stavio ie dr. Banac. Podsietit cu na tzv.
politiku cetiri oslonca s koiima racuna
Srbiia. To ie stalno naslanianie na Europu
i SAD. ali i na Moskvu i Peking. Rusiia se
s iugoistoka Europe. s Balkana. povukla
davne 1989. godine. Eto ie sada opet. kao
direktne sudionice. u regionalnoi politici.
Dlp|omatskl ba|kanskl rat
Rat na Balkanu iest okoncan. ali in-
tenzivno se koriste sve druge metode za
niegovo nastavlianie. Srbiia vrsi pritisak
na niz balkanskih zemalia. upozorio ie
proI. Banac. To se osieca i u Hrvatskoi.
Hrvatska politika ie pod snaznim priti-
skom da opetovano dokazuie svoie euro-
peistvo. te se tesko nosi s prikrivenim
srpskim izazovima. primierice kad ie ri-
iec o provokaciiama koie imaiu za cili
revitalizirati poviiest ratnih sukoba iz
1990-tih. kao u slucaiu Tihomira Purde.
Hrvatska vlada ie trenutno preslaba da
dielatno odgovori tim provokaciiama.
'Hoce li se stanie u hrvatskoi politici
promiieniti izborima koii sliiede?¨. upi-
tao se dr. Banac. Nosivi dio vlasti. HDZ.
tesko da ce nesto radikalniie miieniati.
Velika su bila ocekivania da ce predsied-
nik dr. Josipovica uniieti novine u hrvat-
sku politiku. No. pokazalo se da iavnost
zapravo niie bila upoznata s niegovim
politickim smierom. U meduvremenu. i
to od ieseni 2010. godine. postalo ie iasno
da ie novi predsiednik sklon ustupcima na
liniii ucvrscivania aliianse Zagreb - Beo-
grad. Nazalost. takva politika vodi desta-
Trlblna o aktua|noj po|ltlckoj sltuacljl u 8osnl l Hercegovlnl
Politika destabilizacije BiH
Prof. dr. Ivo Banac na tribini u Islamskom centru u Zagrebu
J
O
U
R
N
A
L
8
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
bilizaciii u BiH. U takvoi politici mnogo
toga niie u interesu niti Hrvatske.
Odnosi 'priblizavania¨ Zagreba i Beo-
grada otvaraiu nove momente. nastavio ie
dr. Banac. Jaca pri tome srpska poziciia. a
time postaje djelatnija i jasnija u svom nau-
mu: a) da. unatoc kontinuitetu Milosevice-
ve politike. sa sebe skine teret svega nega-
tivnog vezan uz tu politiku: b) koristi Hrvat-
sku kao dokaz da ie Srbiia 'rehabilitirana¨!
Komplicira se. kazao ie dr. Banac. sta-
nie u Republici Srpskoi naiavom novog re-
Ierenduma za 13. travnia ove godine Dodik
zeli raspravu o radu Suda i Tuzilastva u Bo-
sni i Hercegovini. (Podsiecamo: Dodik ie
predlozio Narodnoi skupstini RS-e da se
raspravlia o 'posliedicama antidaytonskog i
neustavnog instalirania pravosuda na razinu
BiH. kao i o radu Tuzilastva i Suda BiH u
predmetima ratnih zlocina¨.) A ta se Repu-
blika Srpska nametnula Hrvatskoi kao 'rav-
nopravan¨ partner. Sve to ide u prilog Dodi-
kovoi politici. Dakle. hrvatska politika ne
pomaze stabilizaciii BiH. nego naprotiv.
putem privilegirania s Dodika pomaze de-
struirati BiH. Zato me i zabriniava. upozo-
rio ie dr. Ivo Banac. da takva politika M.
Dodika ni na koii nacin niie osporena u Hr-
vatskoi! Kako se i zasto takva hrvatska ak-
tualna politika nasla u poziciii da amenuie
Dodika? Premalo se uopce govori u Hrvat-
skoi o rezultatima izbora u Bosni i Herce-
govini. o neprimieni rezultata tih izbora. o
neprimieni rezultata tih izbora. pa i o medu-
narodnim autoritetima u BiH! Naprotiv.
antibosanske su snage i u niima nasle svoie
poluge za destrukciiu! Na toi su se strani
angazirale i dviie bh-hrvatske stranke. Co-
vicevo ie. primierice. okruzenie krainie ne-
gativno prema Bosni i Hercegovini. Tako
su HDZ i Dodik u BiH zapravo postali ne
samo saveznici. vec i partneri u destabilizi-
raniu Bosne i Hercegovine.
Hrvatska neln|ormlranost
Dr. Ivo Banac smatra da neznanie i ne-
zainteresiranost. neinIormiranost hrvatskih
gradana zabriniava i postaie opasnom ci-
nienicom. U mediiima nema niti kritika
sadasnieg ustavnog stania u susiednoi BiH:
ne spominiu se pogubne teze nacionalistic-
kih hrvatskih politicara. Proteklo ie 16 go-
dina od potpisivania Mirovnog sporazuma
za BiH i 21 godina od prvih visestranackih
izbora u toi zemlii. I nadalie se govori o
'institucionalnoi¨ neravnopravnosti Hrva-
ta u Bosni i Hercegovini. Dr. Banac ie pod-
sietio da ie Zagreb nedavno pohodio i Ziv-
ko Budimir i iziavio kako su svi hrvatski
prigovori na status Hrvata u tiielima BiH
vlasti vec stavlieni 'ad acta¨! To znaci da
su predstavnici 'malih¨ hrvatskih stranaka.
koii sudieluiu u novoi Vladi Federaciie. u
samo nekoliko tiedana. ucinili mnogo vise
za bosanske Hrvate nego sto su dva HDZ-a
uspieli u 14 godina na vlasti. Sto se entitet-
skog pitania tice. smatra dr. Banac. celnik
sociialdemokrata Zlatko Iagumdziia tezi
da konstituiranie Vlade Federaciie BiH po-
stane prvi korak u procesu iziednacavania
gradanskih i nacionalnih prava svih grada-
na u BiH i to na cielokupnoi teritoriii te
zemlie. A protubosanska strana. drzi dr. I.
Banac. pokusava atakirati i na europskog
upravitelia Valentina Inzka. (Dopuna novi-
narke: upravo tog. 7. travnia o. g za odrza-
vania Islamske tribine cetvrtkom na koioi
ie govorio dr. Ivo Banac. dr. Zlatko Ia-
gumdziia ie bio zavrsio posiet SAD-u u
potrazi za rieseniem iasne koaliciie i pro-
grama za osnivanie vlasti u BiH. U Biieloi
se kuci u Washingtonu sastao s kongre-
smenom Michelom Turnerom. kao i sa Sa-
manthom Power. speciialnom savietnicom
predsiednika Baracka Obame. Iagumdziii-
na opciia ie da ie BiH drzava svih nienih
gradana. te da ie konstituiranie Vlade Fede-
raciie BiH prvi korak u procesu iziednaca-
vania tih prava gradana i naroda u BiH i to
na cielokupnoi teritoriii te zemlie. U sliede-
ce cetiri godine zeli u Ustav BiH ugraditi
mehanizme arbitraze koie danas ima iedino
OHR. te institucionalizirati mogucnosti te
drzave u osiguravaniu iedinstva. kao i ispu-
niti kriteriie ulaska u euroatlantske integra-
ciie. u NATO i EU.)
O svim tim strujanjima i “trendovima”
u BiH hrvatska ie iavnost potpuno neinIor-
mirana ili premalo inIormirana. Zastrasuie
da to Dodikova politika moze rezultirati
naigorim bio ie dramatican dr. Ivo Banac
ti. ratom! Na zalost. u medunarodnoi za-
iednici ima i onih koii su skloni Dodiku.
Zanimliivo ie. nastavio ie dr. Banac. da u
hrvatskom tisku nema danas nikakva ko-
mentara o interviuu predsiednika Josipovi-
ca britanskoi novinskoi agenciii Reuters.
Predsiednikova retorika. spominianie u
istoi ravni Iibiie i Bosne i Hercegovine.
neprimierena ie! Redukcionistickim naci-
nom predsiednik ie spomenuo i islamski
Iundamentalizam u BiH! Jasno. ukoliko ie
i bilo. u vriieme rata. islamskih Iundamen-
talista u BiH. zna se kako su i po komu oni
importirani. U bh-tisku tai ie interviu udar-
na tema. a ovdie se iedva poneko od novi-
nara zanimao za niega.
Pltanja pub|lke
Moderatora tribine Mirzu eI. Mesica
zanimala ie aktualna ukliucenost americke
politike u politiku u BiH i na iugu Europe.
- Dogodile su se stanovite promiene. od-
govorio ie dr. Banac. od predsiednika Bus-
ha do Obamine vlade. ali te politike nisu u
diskontinuitetu. Uvieren sam da ie americ-
ka politika ukliucenia Europske uniie u sto
vecoi mieri u bh-politiku iednostavno po-
gresna. SAD drzi da ie ovai prostor odgo-
vornost Europe. Medutim i ne odustaie od
svoiih interesa za to podrucie. Da to iest
pogreska dokumentirat cu. nastavio ie
proI. dr. Banac. i dodatnim komplicira-
niem stania na Kosovu. Amerikanci su ta-
mo. za razliku od BiH. bili iasni. No i BiH
ie. po niima. zadana. Dodik nema nikakvu
naklonost. to ie sigurno. Odbiienica ie to i
hrvatskim ekstremistima. Kada Dodik pri-
ca o entitetskim rieseniima. prepustaiuci
Bosniacima i Hrvatima da se 'nadmecu¨ u
ostatku drzave. postavlia im zamku. Ame-
rika podrzava visenacionalna drustva. me-
dutim niie rascistila politiku prema Srbiii!
Viera u Borisa Tadica i niegovu navodnu
proeuropsku politiku u dobroi mieri oteza-
va politiku prema BiH. Kompleksna drus-
tva Amerikancima nikako nisu neprirod-
na. naprotiv.
U tom druzeniu s Bosniacima od proI.
dr. Ive Banca trazen ie i komentar o aktu-
alnim odnosima BiH i Hrvatske prema
Turskoi. Niie to lako eksplicirati. s obzi-
rom na zelie. a s druge strane na probleme
u samoi Turskoi i tamosnie politicke pro-
miene. odgovorio ie dr. Banac. 'Pokrovi-
telistvo¨ Turske nad Bosnom i Hercego-
vinom parira 'sponzorstvu¨ Hrvatske i
Srbiie prema bosanskim Hrvatima i Srbi-
ma. sto niie dobro. Zadniih ie desetlieca
uocliiva politicka promiena u Turskoi od
strogo prozapadne zemlie i krainie seku-
larne zemlie. Sadasnii turski celnici znaiu
iziaviti da ie Turska opet pronasla svoia
krila: na Balkanu i. s druge strane. na Bli-
skom istoku! Jasno. takvo sponzorstvo
nad Bosnom i Hercegovinom impliciralo
bi i neke nove konotaciie o BiH. Istodob-
no. Amerika snazno podupire tursko ula-
zenie u EU. ono znaci i prenosenie ame-
rickih tendenciia u Europu. ‰
Edina Smailagic
Prof. dr. Ivo Banac
J
O
U
R
N
A
L
9
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U Galeriii Matice hrvatske u Zagrebu.
12. travnia 2011. predstavliena ie likovna
monograIiia Mersada Berbera 'Srebreni-
ca: diela na papiru 1996-2009¨. svoievr-
stan slikovni roman. ciklus slika i graIika
s temom srebrenicke tragediie. koiu ie
veliki bosansko-hercegovacki umietnik i
akademski slikar izdao u vlastitoi nakla-
di. MonograIiia ie iedna velika likovna
kronika o Srebrenici. koiu ie Berber
ostvario u uliu. crtezu i na monumental-
nim graIickim listovima. te ukoricio u
impresivnoi publikaciii od 600 stranica
izradenih u naisuvremeniioi tehnologi-
ii. Berber ie desetak godina radio na svo-
me zivotnom proiektu koii uiediniuie li-
kovnu. piesnicku i kriticarsku riiec. Na
umietnicki inspirativan iskazao ie svoie
sviedocanstvo o proteklom ratu u Bosni i
Hercegovini. stavliaiuci Iokus na Srebre-
nicu. iznimne strahote. patnie i stradanie
Srebrenicana. te naiveci genocid u Europi
nakon Drugog svietskog rata.
Mersad Berber ie temi srebrenicke
tragediie pristupio odmiereno. utisano i
dostoianstveno. pri cemu ie posegnuo za
Iormom alegoriie i Iigurativnosti s ciliem
izbiegavania patetike i iacania umietnic-
kog govora. 'Ispricao ie iednu svoiu bai-
ku ciii su iunaci Iigure preuzete iz mito-
va. ali i stvarnog zivota ne bi li ublazio
uzas prizora koie ie na svoi umietnicki
prepoznatliiv nacin interpretirao. U svo-
ioi postmodernoi maniri posezania za ra-
zlicitim izvorima nadahnuca stvorio ie
velicanstvene i maistorski crtane kompo-
ziciie od koiih zastaie dah. Berberov sre-
brenicki ciklus treba znati promatrati. Tu
se preklapaiu slike mrtvackih glava i lese-
va s nekim sasvim drugim i dalekim svi-
ietom mitova. legendi. siecania na iednu.
na neki nacin. zaboravlienu zemliu - Bo-
snu. koiu ie tai saraievski proIesor crta-
nia. kao sebe naziva. napustio 1992. godi-
ne i vise se niie vratio¨. napisala ie. izme-
du ostaloga. novinarka zagrebackog
'Viesnika¨ predstavliaiuci monumental-
no Berberovo djelo.
Mersad Berber (Bosanski Petrovac.
1940.) ie kao slikar i graIicar. ali priie
svega nenadmasan crtac i ilustrator. izla-
gao u svim vecim gradovima sviieta. od
Iondona i Madrida. preko New Yorka i
Moskve do Jakarte i New Delhiia. Niego-
vi radovi su sastavni dio brojnih javnih i
privatnih zbirki u citavom sviietu. izmedu
ostalih i Tate Gallery u Iondonu. Dobit-
nik ie vise od 50 domacih i svietskih na-
grada od koiih nezaobilazno treba izdvo-
iiti one u Sao Paolu. Aleksandriii. Firen-
zi. Tokiiu. New Delhiiu (Velika premiia
Ialit Kala Academy. 1978. godine. kao i
prvu nagradu World Book Fair. 1980. go-
dine). Monte Carlu (Nagrada ICOM-a.
1978. godine). Madridu. Ieipzigu. Varni.
Krakowu (Triienale 1997. godine).
Izmedu velikih Berberovih ciklusa kao
naiznacainiii isticu se: 'Saraievske kroni-
ke¨. 'Put u Skender VakuI¨. 'Srebreni-
ca¨. 'Hommage Vlahi Bukovcu¨. 'Oto-
manske kronike¨. 'Arhiv¨ i drugi. Ovom
velikom slikaru Bosna i Hercegovina ie
nepresusna inspiraciia. a niena kultura i
poviiest gotovo opsesiia. 2007. godine
Mersadu Berberu ie ukazana velika cast
kada ie primlien za pocasnog clana Ruske
akademiie umietnosti. a 2010. godine
predsiednik RH Ivo Josipovic odlikovao
ga ie Redom hrvatskog pletera za osobiti
doprinos razvitku i ugledu Republike Hr-
vatske i dobrobiti niezinih gradana.
ve|lka a|egorlja o Srebrenlcl,
svetom gradu na kraju svljeta
MonograIiiu 'Srebrenica: diela na pa-
piru 1996-2009¨ u prostorima zagrebacke
Matice hrvatske. pored autora Mersada
Berbera. predstavili su Igor Zidic. povie-
snicar umietnosti i predsiednik Matice
hrvatske. proI. dr. Petar Selem. poviesni-
car umietnosti. kniizevnik i teatrolog.
Abdulah Sidran. bosansko-hercegovacki
kniizevnik. piesnik i akademik i Milan
Beslic. likovni kriticar. dok ie piesme ci-
tao dramski umietnik Bozidar Boban.
'Ne date nam da u proslost gledamo.
Ali mi u niu gledamo. Ona gleda u nas
(.) Bolie da ie nema. nego da ie ima.
ovakve kakva danas iest. nasa Srebrenica.
ni mrtvo ni zivo u nioi boraviti ne moze.
Srebrenica - grad koieg vise nema¨. sti-
hovi su iz piesme 'Srebrenica¨ Abdulaha
Sidrana. u izvedbi Bozidara Bobana. ko-
iima ie zapoceto predstavlianie monogra-
Iiie Mersada Berbera.
Igor Zidic ie rekao kako ie monograIiia
'Srebrenica¨ mnogo vise nego obicna knii-
ga. a Srebrenica ie tema koiu coviek. ako ie
zaista coviek. nikada ne smiie zaboraviti.
Predsiednik Matice hrvatske ie govorio i o
ljepoti samog imena toga grada – imena
Srebrenica. 'U sam naziv grada upisano ie
nesto vedro i zaigrano. ali istovremeno Ie-
minino i diskretno. Zlato pripada suncu. a
srebro pripada miesecu. Zlato ie muskarac.
a srebro ie zena. Paradoks zla ie u slucaiu
Srebrenice ocit. Ondie su stradali samo
muskarci. no od tada za sva vremena mi
gledamo tragediiu i patniu srebrenickih ze-
na i maiki¨. rekao ie Zidic. Govoreci o do-
stoianstvenom slikarevu pristupu toi velikoi
i strasnoi tragediii. kada ie srpska voiska
tokom rata u BiH u nekoliko dana ubila pre-
ko 8.000 muskaraca Bosniaka. Zidic ie na-
glasio da ie u Berberovim slikama 'zlodielo
naslo svog piesnika¨. 'Ne smiie se zabora-
Predstav|janje |lkovne monogra|lje Mersada 8erbera ¨Srebrenlca: dje|a na paplru 1996-2OO9" u Zagrebu
|ocast s·ob·oo|c||o z·tvaoa
Promocifa monografife Srebrenica¨ u prostorima Matice hrvatske u Zagrebu
J
O
U
R
N
A
L
1O
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
viti Srebrenica. mozda se ne smiie niti opro-
stiti. Niie svatko od nas svetac da moze
oprostiti ono sto se dogodilo. Tiiekom 120
sati. 5 dana i 5 noci ubiieno ie 8.000 muska-
raca. To znaci da ie svake minute ubiien
iedan coviek. Srbiia se pokusavala riiesiti
srednioviekovnih trauma. na sredniovie-
kovni nacin¨. rekao ie Igor Zidic. i nastavio:
'Ono sto ie posebno u dielima koie Mersad
Berber predstavlja je to da govori samo o
zrtvama. niegovi iunaci su oni koiih vise
nema i uz koie nas veze nas emotivni zivot.
on samo portretira zrtve i niihove ostatke.
otkriva niihov identitet. Slikar ie na tai na-
cin u sluzbi identiteta onih ciii ie identitet
netko pokusao zatrti i unistiti. Zato to niie
ciklus slika posvecen samo muslimanskoi
zrtvi. nego i svima koii su maltretirani. po-
nizavani i ubiieni.¨
Petar Selem ie naglasio svoiu Iascinira-
nost nacinom na koii Berber izrazava bol. u
slikarovim prikazima malenih stvari i deta-
lia. U niegovim slikama ponekad izoliran
predmet dieluie dramaticniie od ciielog pri-
zora. poput ociiu koie upozoravaiu i zazi-
vaiu. cipele koia ie nekada nekome pripa-
dala. neciiih ruku. itd. 'Fascinirala me dra-
maticnost. bol izrazena ne u direktnim pri-
kazima mrtvih. cega ie vrlo malo. vec u
detaliima. U licima. posebno u ocima. Po-
nekad predmet dieluie mnogo dramaticniie
i sugestivniie nego prikaz boli i patnie: ci-
pela u kutu slike potresla me vise od svega.
Tu su i ruke kod Berbera. koie kao da upo-
zoravaiu. A onda usred svega toga anti-
ka! Dedalus. Ikar i pad.¨. rekao ie Selem.
Naglasio ie da ie kniiga duboko potresno
sviedocanstvo koie govori o iednom vre-
menu. o zrtvi iednoga grada koii ie do da-
nas ostao u crnoi rupi i izvan vremena. u
svojoj smrti i patnji. Pritom je usporedio
stradania u Srebrenici i BiH sa stradaniima
u Vukovaru i Hrvatskoi. 'Vukovar se vra-
tio u zivot. dio ie Hrvatske. dok Srebrenica
zivi u svoioi smrti i patnii. Ona ie ios pod
vlascu onih koii su to ucinili i to ie iedan
skandal koii ne prestaie. Skandal Vukovara
ie okoncan. ovai niie i tko zna kada ce biti¨.
rekao ie Petar Selem.
Abdulah Sidran. ciia ie poema o Sre-
brenici uvrstena u Berberovu monograIiiu.
rekao ie da ie procitao na desetke sviedo-
canstava prezivielih iz Srebrenice i da to
nikomu ne bi preporucio. no da ie to ied-
nostavno morao ciniti. bas kao sto ie mo-
rao napisati piesmu o patnii srebrenickih
maiki. Sidran niie zelio govoriti o. kako ie
rekao. maistorskoi velicini Mersada Ber-
bera. ali ie. govoreci o srebrenickoi zrtvi i
maikama koie ios traze muzeve i sinove.
izrazio ogorcenost svietskom i europskom
politikom prema BiH. koia ce. po niegovu
mislieniu. dovesti do nestanka i unistenia
BiH. 'Nisam optimist i tanka ie moia nada
da ce prezivieti Bosna i Hercegovina¨. za-
kliucio ie Abdulah Sidran. Na kraiu svog
izlagania procitao ie stihove posvecene
maikama iz Srebrenice.
Milan Beslic ie. izmedu ostaloga. re-
kao da Berber 'Srebrenicu zivi godina-
ma¨. o cemu sviedoce tisuce slika i gra-
Iickih listova s temom srebrenicke trage-
diie. pri cemu se u niihovu nastanku kori-
stio svim onim sto mu ie moglo docarati
tu tragediiu - dokumentaristikom. Ioto-
graIiiom. nalazima antropologa te dru-
gom dostupnom IaktograIiiom. Govorio
ie i o IilozoIiii zla koia ie prouzrokovala
tu krvavu tragediiu. rekavsi kako nisu kri-
vi samo krvnici koii su zlocin pocinili.
vec da ie i krv na onima koii su svoiom
geograIiiom zla na to izravno potaknuli:
'Berberovo dugogodisnie likovno prou-
cavanie s bezbroinim crtezima i studiia-
ma ukazuie na iednu veliku humanisticku
cezniu. Maistor liniie i boie ovdie ie po-
segnuo i za drugim likovnim elementima.
sa slobodniiom i ekspresivniiom liniiom i
boiom. za drippingom koiim ie ios ekspli-
citniie mogao izraziti tragediiu.¨
Mersad Berber ie rekao da ie 10-ak go-
dina radio na ovoi potresnoi kniizi. pri ce-
mu ie to tek prvi dio zamisliene trilogiie o
Bosni i Hercegovini. Poticai za slike i mo-
nograIiiu bila ie briliantna kniiga 'Grobni-
ce: Srebrenica i Vukovar¨ Iorenzicara Eri-
ca Stovera i IotograIa Gillesa Peressa. koia
ga ie sokirala. te kniiga eseia Jeana Bau-
drillarda 'Savrseni zlocin¨. posebno esei
'Ne sazalievaimo Saraievo¨. 'Jedino sto
ie gore od Auschwitza iest zaborav
Auschwitza. Isto vriiedi i za Srebrenicu¨.
rekao ie Berber. Niegova srebrenicka kro-
nika dosla ie sasvim spontano u alegorii-
skoi Iormi. U svoioi namieri da apostroIira
neke od kliucnih miesta srebrenicke trage-
diie. bio ie poput Sherlocka Holmesa.
'Trazeci iednu mocnu metaIoru kako bih
rekao sto ie to Srebrenica. posluzio sam se
velikim IilozoIom Walterom Beniami-
nom. gdie ie on. govoreci o alegoriiama.
rekao da su one rusevine svega liudskoga.
Tome na tragu. pristupio sam Srebrenici
kao rusevini svega liudskoga. U svoioi
sam interpretaciii. medutim. pokusao nad-
vladati balkanski romantizam i mistiIika-
ciiu. Ispricao sam iednu svoiu baiku za
koiu mi ie polaziste bio mit o Dedalu i Ika-
ru. U moioi interpretaciii. biezeci s Krete.
Dedal i niegov sin Ikar noseni vietrom
1996. godine padaiu na iskope u Bosni.
Pocetna kompoziciia ciklusa ie niihov su-
sret na zitnim poliima Pilice. 45 kilometa-
ra sieveroistocno od Srebrenice. gdie ie
pocinien iedan od naitezih masakara nad
nevinim zrtvama. u trenutku kada gledaiu
iskope koie provode americki Iorenzicki
antropolog William Haglund i niegov su-
radnik Jose Pablo Baraybar. Rekao bih da
ie to iedna vrsta crtane kronike. dnevnika
njihova putovanja Bosnom. U maniri pos-
tmoderne kombinirao sam razlicite prizore
i motive preuzete iz nairazlicitiiih izvora¨.
rekao ie Berber. Neki radovi iz ciklusa
'Srebrenica¨ su niegov hommage bosan-
skim slikarskim klasicima: Ismetu Muiezi-
novicu i Gabriielu Jurkicu. Prikazao ie.
izmedu ostalog. i procesiiu Svetog Ive i
kultnu crkvu kod Jaica nastoieci. osim Sre-
brenice. pokazati i iednu staru. zaboravlie-
nu Bosnu. 'Bosna ie. da se izrazim sinta-
gmom Ira Iuke Markesica. zemlia mrke
liepote. ili riiecima velikog latinoameric-
koga pisca Carlosa Fuentesa. miesto gdie
ie Istok pruzio ruku Zapadu. Srebrenica ie.
kao sto ie zapisao Cazim Sarailic u tekstu
moie kniige. sveti grad na kraiu sviieta¨.
zakliucio ie Mersad Berber. veliki svietski
umietnik. ‰
Ismet Isakovic
Mersad Berber
J
O
U
R
N
A
L
11
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U Islamskom centru u Zagrebu. u
okviru redovite Islamske tribine cetvrtkom
'Dr. Suleiman Masovic¨. 14. travnia 2011.
odrzana su predavania na dviie zanimliive
teme: 'Hrvatski Crveni kriz u pripremi i
odgovoru na katastroIe¨ i 'Obitelii u Hr-
vatskoi¨. O radu Hrvatskog Crvenog kriza
govorili su Marinko Metlicic. voditeli
Odiela HCK za pripremu i odgovor na ka-
tastroIe. te Ana Zupanic i Vladimira Ci-
vrag. volonterke HCK. Na temu obiteli-
skih vriiednosti u Hrvatskoi govorio ie dr.
sc. Gordan Crpic. procelnik Centra za pro-
micanie sociialnog nauka Crkve pri Hrvat-
skoi biskupskoi konIerenciii.
HKC u Paklstanu
'Poviiest pokreta Crvenog kriza i Cr-
venog polumieseca u svoiih 150 godina
cijelo vrijeme nastoji da svojim radom i
dielovaniem ublazi ili smanii posliedice
katastroIalnih dogadania. bilo da se radi o
sukobima ili elementarnim nepogodama.
Kroz svoi rad nastoiimo pomoci i sestrin-
skim nacionalnim drustvima Crvenog kri-
za¨. uvodno ie rekao Marinko Metlicic i
naiavio izlaganie Ana Zupanic i Vladimira
Civrag. dviie mlade volonterke Hrvatskog
Crvenog kriza. koie su pomagale postrada-
lom stanovnistvu u Pakistanu nakon kata-
stroIalnih proslogodisniih poplava. Metli-
cic ie naglasio da su one prethodno prosle
intenzivne i broine treninge i edukaciie
Hrvatskog Crvenog kriza. gdie su prepo-
znate kao iznimno kvalitetan kadar.
Volonterke Zupanic i Civrag su rekle
da Crveni kriz temelii svoi rad na sedam
nacela: humanost. nepristranost. neutral-
nost. neovisnost. dragovolinost. iedinstvo
i univerzalnost. Volontiraniem se smatra
dobrovolino ulaganie osobnog vremena.
truda. znania i viestina koiima se obavlia-
iu usluge ili aktivnosti za dobrobit druge
osobe ili za opcu dobrobit. bez postoiania
uvieta isplate novcane nagrade ili potrazi-
vanie druge imovinske koristi za obavlie-
no volontiranie. Volontiranie ie usko po-
vezano s karakteristikama koie osoba ima
i priie dobivania statusa volontera. Hu-
manitarnim radom. pruzaniem razlicitih
oblika pomoci. medusobnim razumiieva-
niem i suradniom. pa cak i naimaniom
gestom poput razgovora i osmiieha. do-
prinosimo jedni drugima.
Ana i Vladimira su poiasnile da su
kraiem srpnia 2010. godine Pakistan za-
hvatile velike poplave uzrokovane mon-
sunskim kisama. koie su povecale razinu
Inda do kriticnih razmiera. Zahvaceno ie
gotovo 160.000 km·. a procieniuie se da
ie 20 miliiuna liudi bilo pogodeno popla-
vama. Velik broi liudi ie ostao bez svoiih
domova. mnogo ie osoba ozliiedeno i
smrtno stradalo. Poplave su unistile cita-
ve gradove i sela. preplavile usieve. oste-
tile ceste. zelieznicke pruge te inIrastruk-
turu veceg diela zemlie. zbog cega ie pri-
stup i pruzanie pomoci bilo otezano. Me-
dunarodna Federaciia Crvenog kriza po-
slala ie apel za zurnu pomoc koiem su se
odazvala mnogobroina nacionalna drus-
tva Crvenog kriza i Crvenog polumiese-
ca. Hrvatski Crveni kriz se takoder
odazvao pozivu za pomoc. Kao volonter-
ke pozvane su da sudieluiu u medunarod-
noi humanitarnoi misiii u sklopu iedinice
za brzi odgovor na katastroIe Niemackog
i Austriiskog Crvenog kriza.
'Kada sam 21.10. sletiela u Karachi pr-
vo sto sam primiietila stigavsi u zracnu luku
bila ie tisina. iedna od karakteristika koia
tai dio sviieta razlikuie od zapadnog. Bora-
vili smo u iuznom diielu Pakistana. u pokra-
iini Sindh. Karachi ie glavni grad te pokra-
iine. glavna morska luka. naiveci grad i Ii-
nanciiski centar Pakistana. broii oko 20
miliiuna stanovnika. Radili smo na podruc-
iu Thatta. 90 kilometara udalieno od Ka-
rachia. gdie se nalazi i istoimeni grad sa
300.000 stanovnika. Tim se sastoiao od pet
clanova. dvoie kolega volontera Niemac-
kog Crvenog kriza. dvoie kolega volontera
Austriiskog Crvenog kriza te mene kao
predstavnika Hrvatskog Crvenog kriza. Dio
koiim sam se bavila zove se Hygiene Pro-
motion. a ukliucuie promicanie osobne hi-
giiene i higiiene okolisa. educiranie loka-
nog stanovnistva o ocuvaniu zdravlia. o
bolestima. sprecavaniu sirenia zaraza i po-
bolisaniu sanitarnih uvieta. Radila sam s
volonterima Pakistanskog Crvenog polu-
mieseca. koiima sam prethodno odrzala tre-
ning i upoznala ih sa radom na podruciu
promicania higiiene. Nas tim ie radio u ne-
koliko preostalih kampova u koie su se mie-
stani privremeno evakuirali nakon poplave.
te u 20-ak sela koia su od siedista bila uda-
liena i do 80 kilometara. Voda se u vecini
podrucia niie povukla. a razlog ie depresiia
doline Inda. odnosno razina zemlie ie niza
od razine mora. Sela su bila u potpunosti ili
dielomicno unistena. Procieniivali smo tre-
nutnu situaciiu u svakom poiedinom selu i
kampovima. Radilo se o sakuplianiu poda-
taka o broiu liudi. niihovim navikama i po-
nasaniu. o vodi koiu koriste za pice. bolesti-
ma te o ostecenosti kuca ili postoianiu im-
proviziranog skrovista. Naivise smo se
usredotocili na dostupnost pitke vode. pra-
vilnu uporabu prociscivaca vode te nieno
skladistenie. pranie ruku uz koristenie sapu-
na. vaznost odlagania i unistavania otpada.
Organizirali smo raspodielu sapuna. raznih
prociscivaca vode. paketa za osobnu higiie-
nu. satora te hrane. Raspodielu smo vrsili
svakodnevno¨. rekla ie Ana Zupanic.
Volonterke Hrvatskog Crvenog kriza su
naglasile da ie siromastvo u pakistanskim
Trlblna o bumanltarnoj pomocl Paklstanu l ocuvanju oblte|jsklb vrljednostl u Hrvatskoj
Zoaca| |uoao|ta·ooz ·aoa | ob|to|||
Ana Zupanic i Jladimira Civrag volonterke Hrvatskog Crvenog kriza
J
O
U
R
N
A
L
12
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
selima nezamislivo. Veliki broi liudi zivi
bez krova nad glavom ili u kucama gradeni-
ma od blata. kravlieg izmeta i trstike. koie
su na rubu urusavania. Takoder. velika opa-
snost priieti od zmiia koie su se nakon po-
plava tamo ugniiezdile. Pokucstva u kuci
gotovo da i nema. naicesce su to kreveti
napravlieni od bambusovog drveta i rizine
trave. koii sluze kao stol i miesto za siede-
nie. a ponekad i za natkrivanie podrucia za
kuhanie koie se nalazi izvan kuca. Kuhinie
su zapravo ogniista okruzena opekama. Vo-
da za pice naicesce se koristi iz riieka i na-
zalost poplavnih voda. rucne pumpe za cr-
plienie vode u selima koia su ih imale. bile
su u potpunosti unistene.
Vladimira Civrag ie poiasnila da ie
Pakistan vrlo speciIicna zemlia. svaka re-
giia ima svoi iezik. poviiest i kulturu.
95° stanovnistva ie islamske vieroispo-
viiesti (suniti 75°. siiti 20°). a drugi 5°
(hindusi i krscani). 'Islam niie samo reli-
giia vec i kultura. ocituie se u nacinu raz-
misliania. ponasania. odiievania i arhitek-
turi toga nadasve zanimliivog naroda.
Zivot u potpunosti temelie prema
Kur`anu. Iiudi su vrlo gostoliubivi. otvo-
reni. mirni. neizmierno postuiu iedni dru-
ge i izuzetno su inteligentni. kako u gradu
tako i u selima¨. rekla ie Civrag. Odiieva-
iu se u tradicionalnu odiecu 'shalwar ka-
mis¨. tunika s dugim rukavima koia seze
do koliena te duge vrecaste hlace. a zene
uz to obavezno nose 'duppattu¨. dugi veo
koii prekriva glavu. i sto ie ios vazniie
ramena i prsa. Zenski dio populaciie se
od strane muskaraca neizmierno postuie.
'Iz Pakistana sam se vratila 20.11. Dio
mene uviiek ce ostati u tim selima. a sa so-
bom sam poniiela iedno veliko iskustvo.
uspomene i spoznaie koia su nadmasila
ocekivania. Impresionirana sam liudima.
koii su bili spremni na suradniu. obierucke
su prihvatili nova saznania. a uvierila sam
se da stecene viestine uistinu i primieniuiu i
to ie ono sto me naivise veseli. Osiguraniem
pitke vode i samom navikom prania ruku.
smaniio se veliki broi raznih bolesti koie su
do tada kod naimladih imale letalan ucinak.
Niie bilo lako. svakodnevni terenski rad.
nakon koieg ie sliiedio rad u uredu do ka-
snih vecerniih sati. Istaknula bih i prekrasnu
suradniu sa volonterima i zaposlenicima
Pakistanskog Crvenog polumieseca bez ko-
iih bi vecina stvari bila nemoguca misiia`.
Sigurna sam da ce i dalie raditi siaian posao.
Nikada necu zaboraviti lica tih neizmierno
dragih i ponosnih Pakistanaca. nisu imali
mnogo. a i to malo su izgubili. Medutim.
nisu izgubili pozitivan stav i dostoianstvo.
Svoiim nacinom zivota. nevieroiatnom mir-
nocom. spontanoscu i iskrenoscu dali su
nam do znania koliko ie zivot ustvari iedno-
stavan i kako ga ponekad nepotrebno kom-
pliciramo¨. zakliucila ie Ana Zupanic.
Oblte|j u Hrvatskoj
Dr. sc. Gordan Crpic ie na pocetku
izlagania postavio antropolosko pitanie:
sto ie coviek? Iz bibliiske perspektive co-
viek ie vrhunac Bozieg stvarania i postav-
lien u Vrt edenski da ga 'obraduie i cuva¨.
S druge strane. teoloska reIleksiia ranien
ie griiehom. U prosvietitelistvu kazu da ie
savrseno bice. autopoeticno i stvaralacko
bice. Egzistenciialisticka misao kaze da ie
coviek bitak za sebe. koii zivi tako da uni-
stava i trosi stvari oko sebe. a coviek se
covieku nada kao stvar. kao potrosna roba.
Prema islamskom shvacaniu coviek ie
Bozie stvorenie. koii ie prihvatio 'polog¨
stvarania. Sviedoci za Boga i sluzi Bogu
(sluga Bozii). te ureduie sviiet prema Boz-
iim zakonima. Pritom ie zaboravan.
'Pitanie zaborava ie vrlo bitno upravo
za zapadni civilizaciiski kontekst ier mi zi-
vimo u kulturi zaborava`. Ciiela zapadna
kultura ie kultura kratkog pamcenia. kultura
kratke pameti. Veliki problem zapadne kul-
ture ie kultura brzog zaborava i nemoguc-
nosti komunicirania sa vlastitom prosloscu.
Zapadni kulturni kontekst. pa onda i Hrvat-
sku. pogada problem raspada zaiednice¨.
rekao ie Crpic. Pritom drustvo karakterizi-
raiu individualnost. bezlicnost. privatnost.
ugovornost i interes. a zaiednicu aIekti.
srodstvo. priiatelistvo i neracionalno. Obi-
teli ie paradigma zaiednice. Kultura zabora-
va nastaie zbog sekularizaciie sviieta. Rodi-
telji ne uspijevaju prenijeti na djecu osnov-
ne religiiske vriiednosti ier su dviie institu-
ciie u zapadnom kulturnom kontekstu u
krizi: na prvom miestu obiteli i drugo. zup-
ska zaiednica. koia vise ne uspiieva biti ko-
lektor kolektivnog pamcenia.
Dr. Gordan Crpic ie prezentirao podat-
ke nekoliko istrazivania radenih u Europi i
Hrvatskoi. Istrazivanie vaznosti poiedinih
vriiednosti (obiteli. rad. priiatelii. slobodno
vriieme. religiia i politika) iz 2008. godine u
47 europskih zemalia pokazala su da ie obi-
teli na prvom miestu (Europa 85°. dok ie u
Hrvatskoi i BiH 76°). U istom istrazivaniu
21° Europliana smatra da ie brak zastariela
instituciia (naivise u Francuskoi 35°).
dok ie takvog mislienia 18° gradana Hr-
vatske (u Turskoi samo 9°). Vecina ispita-
nika smatra da ie brak relevantna instituciia
i kao obiteli iedna temelina instituciia. U
Hrvatskoi ie 2009. radeno istrazivanie o
stupniu poviereniu u drustvu. Naivise po-
vierenia hrvatski gradani su pokazali prema
obitelii (88°). priiateliima (87°) i braku
(77°). U srednioi kategoriii (iznad 50°) su
susiedstvo. skola. sveuciliste. ucitelii i Cr-
kva. a naimanie povierenia ie iskazano pre-
ma Saboru (15°). Vladi RH (19°). sud-
skoi vlasti (21°) i Europskoi uniii (24°).
Na Katolickom Iakultetu u Ðakovu 2008.
godine radeno ie istrazivanie o vriiednosti-
ma vaznim za uspieh braka (u RH svaki
peti brak zavrsi razvodom). prema koiemu
su naivazniii viernost (97°). medusobno
postivanie i uvazavanie (96°). razumiieva-
nie i toleranciia (93°). spremnost na ra-
spravu o problemima u braku (92°). dieca
(89°) i dobar seksualni odnos (79°). Osta-
li manie vazni Iaktori su isto nacionalno
podriietlo (41°). zaiednicka molitva (33°)
i slaganie u politici (22°).
Dr. Crpic ie naveo nekoliko sveprisut-
nih i zanimliivih teza o obitelii: 'Obiteli ie
miesto nasilia. Dieca su dobra. dok su rodi-
telii i ucitelii sumniivi. Drzava voli diecu
vise od roditelia. Obiteli se suprotstavlia
krupnom kapitalu opreka inIantilizaciii.
Obitelj prenosi memoriju – brana totalita-
rizmu. Obiteli i brak pod velikim su optere-
ceniem visokih ocekivania. Obiteli i brak
instituciie su od koiih se mnogo ocekuie. a
u koie se malo ulaze.¨ Istaknuo ie da u su-
vremenim drustvima iaca prosvietiteliska
ideia za rusenie posrednih instituciia. ukliu-
cuiuci i obiteli. Usprkos svemu obiteli ie i
dalie instituciia od naiveceg povierenia i
vaznosti suvremenih Europliana. S ciliem
reaIirmaciie instituciie obitelii dr. Crpic ie
naglasio da ie potrebno obiteli maknuti s
'optuzenicke klupe¨. roditeliima omogucit
primarni odgoi svoga dieteta. obitelii dati
autonomiiu po nacelu supsidiiarnosti. diecu
odgaiati za vriiednosti vazne za uspieh bra-
ka. 'I na kraiu stavio sam dzihad. da nema
samo negativne konotaciie. Naime. prema
Prorokovim hadisima iedan od oblika dzi-
hada ie briga o dieci i obitelii. paznia prema
roditeliima. Ja mislim da to iako treba su-
vremenom zapadnom sviietu. a i u suvre-
menoi Hrvatskoi danas¨. zakliucio ie dr. sc.
Gordan Crpic. ‰
Ismet Isakovic
Dr. sc. Gordan Crpic
J
O
U
R
N
A
L
13
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U Islamskom centru u Zagrebu. u
okviru redovite Islamske tribine cetvrt-
kom 'Dr. Suleiman Masovic¨. 21. travnia
predstavliena ie kniiga akademika proI.
dr. Enesa Karica 'Jevreisko groblie¨. Po-
red autora. o kniizi ie govorio i bosansko-
hercegovacki kniizevnik Hadzem Haida-
revic. strucni suradnik u Institutu za iezik
u Saraievu.
Enes Karic (Visnievo Travnik.
1958.) ie eseiist. proIesor teIsira na Fa-
kultetu islamskih nauka u Saraievu. pre-
voditeli. priredivac i urednik izdania dru-
gih autora. Od 1973. godine zivi u Saraie-
vu. Obiavio ie vise kniiga. eseia. teolos-
kih rasprava i studiia. putopisa. priievoda
s arapskog i drugih iezika. medu koiima
ie na prvom miestu priievod Kur`ana na
arapski iezik. 'Jevreisko groblie¨ ie dru-
go Karicevo romaneskno ostvarenie.
Pomaneskna |lkclja sa stvarnlm
ratnlm dogadajlma
Na pocetku promociie moderator mr.
sc. Mirza eI. Mesic procitao ie dio pogovo-
ra Envera Kazaza. piesnika. kniizevnog
kriticara i kniizevnog poviesnicara. koii ie.
izmedu ostaloga. napisao i sliedece: 'Enes
Karic ie posliie romana Piesme divliih
ptica` napisao novo romaneskno dielo ko-
iim ce citatelii biti nemalo iznenadeni. U
znatnoi mieri drugaciii od prvog. ovai novi
Karicev roman pliieni svoiom toplom
emotivnom pricom hvataiuci se u kostac
sa postratnom izbieglickom stvarnoscu
svoga naratora i njegovom ratnom trau-
mom te nastojanjem da se identitarno ucje-
lovi unutar egzistenciie koia se odviia iz-
medu siecania na rat i nastoiania da se so-
ciializira u Holandiii. zemlii koia ga ie
primila kao izbieglicu. Pri tome. siecanie
na rat neprestano mu proslost pretvara u
mucnu egzistenciialnu sadasniost. bez ve-
like sanse da se u svoioi prici detraumatizi-
ra. I dok ie u prvom romanu pricu odmicao
u daleku proslost. u novom romanu Karic
se hvata u kostac sa nasom postapokalip-
ticnom egzistenciialnom stvarnoscu.¨
Iz izlagania na promociii u Islamskom
centru moglo se zakliuciti da ie roman 'Je-
vreisko groblie¨ vrhunsko literarno dielo u
koiemu ie autor viesto u romanesknu Iikci-
iu ugradio stvarne dogadaie iz prethodnog
rata u Bosni i Hercegovini. Karic prati
sudbinu dvoie mladih. Sadika Dobrace i
niegove sestre Suade u ratnom Saraievu.
nakon sto ih ie Voiska Republike Srpske
protierala iz rodnog sela Vragolovi kod
Rogatice i razmiienila na liniiama Ironte
na Jevreiskom grobliu u Saraievu. miestu
zestokih bitaka izmedu boraca Armiie
RBiH i srpskih snaga. Dielo se zasniva na
pogledu tineidzera Sadika. naratora ovoga
romana. nekoga tko ios niie mladic. a pre-
stao ie biti diiete. On nastoii prezivieti u
ratnom Saraievu saniaiuci da pronade si-
gurno utociste za sebe i sestru u obecava-
iucoi Europi. Niegova naratorska prica u
romanu Iunkcionira kao advokatura malih
obicnih liudi koii ne mogu unutar drustve-
ne scene zadobiti pravo na svoie iskaziva-
nie. Takva ie advokatura na prvom miestu
moralna kronika rata u Saraievu. ali i
izvanredna kritika intelektualne i politicke
elite. Uvid u sve bitne politicke i drustvene
dogadaie u opkolienom gradu Sadik ima
zahvaliuiuci svom priiateliu Muikiiu. inte-
lektualcu i eIendiii.
U romanu su opisani i stvarni dogadaii
poput cuvenog ratnog Kongresa bosniac-
kih intelektualaca i savietovania na koiem
se poiavio i predsiednik Aliia Izetbegovic.
Tu su i diielovi iz izvornih hutbi reisu-l-
uleme MustaIe eI. Cerica u Begovoi dza-
miii. itd. U Sadikovu naraciiu pobocno se
ukliucuiu i drugi naratori: eIendiia Muiki.
intelektualka Taniia. piesnik Jelovac. di-
rektor Gavro. ali i borci s Ironte. malolietni
prosiaci s ulice i preprodavaci sa poznate
saraievske trznice Markale. U romanu ie
vidliiv razvoi ukupnog bosniackog nacio-
nalnog identiteta. opisana ie velika povi-
iest videna ocima malog poiedinca. koii ie
moralni rezonator. emocionalna spuzva i
politicki komentator odozdo. Autor u 'Je-
vreiskom grobliu¨ namierno inzistira na
prepoznatliivosti stvarnih poviiesnih lic-
nosti. pa ie prica Sadika Dobrace zapravo
Iiktivno sviedocenie o stvarnim liudima i
dogadaiima. gdie ie slicnost i namierna. ali
i slucaina. Sadikova prica istodobno ie i
porodicna kronika. emocionalno potresna
prica i tragicna ispoviiest o smrti sestre
Suade. koia umire na porodu. pogibiii dvo-
iice brace na liniiama Ironta. porodici koia
ie nestala u ratnom vihoru i ne moze se ni-
kako ponovo okupiti.
Ciieli roman se razviia u kruznoi kom-
poziciii ier ga Sadik prica u Nizozemskoi
svom priiateliu Christianu u toku iednog
dana u kniizari. dok cekaiu promotivnu
vecer posvecenu Erazmu Roterdamskom i
niegovoi 'Pohvali ludosti¨. I Sadik i nie-
gov priiateli traumatizirani su ratom i liie-
ce se od PTSP-a. pa prica dobiva dodatnu
psiholosku tezinu i dozu 'iskosenosti¨. Na
kraiu price Sadik ie priveden u policiisku
stanicu. ier ie u razgovor sa Christianom
bio previse bucan i neobican Nizozemci-
ma naviknutima na red i mir.
Za krai prikaza romana 'Jevreisko
groblie¨. koii niiednog citatelia nece osta-
viti ravnodusnim. donosimo izvode iz re-
cenziia Mile Stoiica i Nusreta Cancara.
'Roman Jevreisko groblie` Enesa Ka-
rica mogli bismo nazvati prvom velikom
sintezom o nasem iucerasniem bratoubilac-
kom klaniu. Blistavim kniizevnim postup-
kom. raIiniranim iezikom. tihom mudroscu
i pravovremenom lirikom prikazuie nam
iedan od naikrvaviiih diielova nase poviie-
sti nasu suvremenost.¨ (Mile Stoiic)
'Kroz metaIoru Jevreiskog groblia
Karic mudro i odvazno dovodi u korelaci-
iu poviiesni udes ievreiskog i bosniackog
naroda na evropskom tlu. Smiestaiuci
ispoviiednu retrospektivu romana u kon-
tekst promociie cuvenog diela Pohvala
ludosti` Erazma Roterdamskog. on onima
koii umiiu citati odasilie snaznu poruku
da je lamentiranje nad tragedijom Bosne
ios iedna u nizu hipokriziiskih pohvala
ludosti.¨ (Nusret Cancar) ‰
Ismet Isakovic
Predstav|janje romana akademlka pro|. dr. Lnesa Karlca ¨|evrejsko grob|je"
|atoa o·|ca |z Sa·a|ova
Hadzem Hafdarevic i Enes Karic
J
O
U
R
N
A
L
14
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Dokumentarni Iilm 'Bosniaci u Hr-
vatskoi¨ pred publikom grada Zagreba
premiierno ie prikazan 21. travnia 2011. u
kinu 'Europa¨. Proiekciii Iilma prisu-
stvovali su broini gosti iz politickog i kul-
turnog zivota Hrvatske i Zagreba: pred-
siednik RH Ivo Josipovic. muItiia Sevko
eI. Omerbasic. saborski zastupnik Semso
Tankovic. zagrebacki gradonacelnik Mi-
lan Bandic. Bahriia SeiIic. pomocnica
predstoinika Ureda za nacionalne manii-
ne Vlade RH. Darko Sonc. predsiednik
Koordinaciie nacionalnih maniina u gra-
du Zagrebu i mnogi drugi.
Pozdravni govor povodom svecane
zagrebacke premiiere dokumentarnog
Iilma 'Bosniaci u Hrvatskoi¨ odrzao ie
mr. sc. Ekrem Becirovic. predsiednik Vi-
ieca bosniacke nacionalne maniine grada
Zagreba. koii ie. izmedu ostaloga. rekao:
'Ideia za snimanie Iilma o Bosniacima u
Republici Hrvatskoi proizasla ie iz Viie-
ca i niegovih clanova. Tiniala ie vec duze
vriieme medu Bosniacima. oziviela i
ostvarila se upravo pred krai mandata
ovoga Viieca. Film ie inspiriran entuzi-
iazmom i zeliom da se pokusa prikazati
poviiest nastanka Bosniaka u Republici
Hrvatskoi. prikaze niihova sadasniost te
istakne niihov znacai i doprinos razvoiu
kulturnog. umietnickog. znanstvenog.
politickog i drugih dielatnosti koie su do-
priniiele razvoiu i napretku hrvatskog
drustva u cielini. Koliko se uspielo vidiet
cemo veceras. ali napominiem da ie ovo
samo iedan mali isiecak o Bosniacima u
Republici Hrvatskoi i prvi korak u ovom
smieru. poticai drugima da usmiere svoie
znalacke aktivnosti i daiu svoi doprinos u
razviianiu i rasvietliavaniu kako proslo-
sti i sadasniosti. tako i buducnosti Bos-
niaka u Republici Hrvatskoi.¨ Ekrem
Becirovic se zahvalio Gradu Zagrebu na
Iinanciiskoi podrsci za realizaciiu ovoga
i drugih proiekata koie ie Viiece bosniac-
ke nacionalne maniine u Zagrebu uspies-
no realiziralo u protekle cetiri godine.
Naiavio ie tradicionalni. peti po redu
Konvoi mladih Bosniaka i niihovih priia-
telia. koii i ove godine ide u Srebrenicu
(27./28. svibnia).
Dokumentarni Iilm 'Bosniaci u Hr-
vatskoi¨ ie napravlien prvenstveno kao
promidzbeno i edukativno sredstvo u
kampanii nacionalnog osviescivania bos-
niackog naroda u Hrvatskoi pred Popis
stanovnistva 2011. (od 1. do 28. travnia).
s ciljem da se promijeni nepovoljan od-
nos Bosniaci/¨Muslimani¨ na prethod-
nom Popisu odrzanom priie 10 godina.
Producent Iilma ie Viiece bosniacke naci-
onalne maniine grada Zagreba. izvrsni
producent 'Unimedia¨ Zagreb. a kopro-
ducenti 'Can Atilla¨ i 'Zambak produk-
ciia¨ Zagreb. Redateli. scenarist i direktor
IotograIiie ie Edib Ahmetasevic. izvrsni
producent ie Nikola Mihalievic. koii ie i
koscenarist zaiedno sa Senadom Nani-
cem. Dizainer produkciie ie Mirela Mat-
kovic. montazu Iilma ie obavio Dario Ba-
iurin. a glazbu potpisuie 'Can Atilla¨.
Film traie 50 minuta.
'Postanak iednog naroda slican ie po-
stanku riieke. Bezbroi kapi vode probiia
se kroz zemliu. nadilazeci prepreke pred
sobom. uiediniuiu se u izvore. a zatim u
potoke i na kraiu u snazne riieke¨. riieci
su koiima pocinie dokumentarni Iilm o
bosniackom narodu u Hrvatskoi. Na ekra-
nu se izmieniuiu kadrovi s prirodnim lie-
potama Republike Hrvatske: planine. ri-
ieke. more. sume. pasniaci. zitna polia.
vocniaci. Redateli nas vodi u selo Bos-
niaci. gdie se vode kratki razgovori sa sta-
novnicima sela anonimnim traktori-
stom. biciklistom i dvoie staraca. U selu
imena Bosniaci zivi 99° Hrvata i. kako
kaze biciklista. 'imaiu dviie musliman-
ke¨. Tu ie i Andriia Juzbasic. nacelnik
opcine Bosniaci. koii ne zna poriieklo
imena svoga sela. odnosno opcine. Na-
ravno. selo ie takvog imena zbog bosan-
skog poriiekla stanovnistva. Radi se o
katolickom stanovnistvu koie ie izbieglo
iz Bosne nakon austriiske okupaciie i pro-
tierivania Osmanliia iz Slavoniie. 'Tada
su se. kao i u kasniiim periodima. stanov-
nici Bosne bez obzira na vieru nazivali
Bosniacima¨. kaze ugodni glas naratora
koii nas vodi kroz Iilm. Stanovnici sela
Bosniaci. koii sebe nazivaiu Bosniacani.
kazu da Bosniaka nema u Bosniacima. ali
ima u Gunii. slavonskom selu na grani-
ci sa BiH.
Uz riieci Bismille i aiete sure 'Vel
asr¨ u koiima se Allah dz.s. zaklinie vre-
menom i liudima preporucuie vierovanie.
cinienie dobrih diela. istinu i strpliivost.
gledatelie Iilma u Gunii docekuie dobro
znani imam Idriz eI. Besic. koii prica o
masovnom dolasku muslimana Bosniaka.
muhadzira u Guniu 1942. godine nakon
cetnickih zlocina u Foci i istocnoi Bosni.
U nedavnom ratu bosniacki narod ie dao
nemierliiv doprinos. Cak ie 25.000 Bos-
niaka sudielovalo u Domovinskom ratu u
iedinicama Hrvatske voiske. pri cemu ie
1.100 poginulo.
U Iilmu vidimo broine spomenike i
gradevine koii dokazuiu visestolietno
prisustvo islama i muslimana na ovim
prostorima. kao npr. Ibrahim-pasina dza-
miia u Ðakovu koia ie pretvorena u crkvu
Sv. Juria (sacuvan osnovna konstrukciia
s kupolom). Bilo ie price i o sredniovie-
kovnoi Bosni. koia ie svoiu neovisnost
odrzala do dolaska Osmanliia kraiem 15.
stolieca. zatim islamizaciii bogumila. su-
zivotu razlicitih viera. uz stihove
Mehmedaliie Maka Dizdara piesme
'Poruka¨ i 'Modra riieka¨. O iacaniu i
proIiliraniu bosniackog nacionalnog bica
govorio ie muItiia Sevko eI. Omerbasic:
'Niiedna naciia niie stvorena dekretom.
nego dugotrainom. cesto i mucnom bor-
bom za nacionalno dostoianstvo. To ie
tisucgodisnii proces. Potrebno ie biti stra-
stveni zaliublienik u svoiu naciiu.¨ Pred-
stavliene su i broine bosniacke asociiaci-
ie. U Iilmu govore i poviesnicar dr. sc.
Zlatko Hasanbegovic. Murat Hadzismai-
lovic. ali i pripadnici hrvatskog naroda.
kao npr. Iranievac Ira Ante Cavka. Davor
Gaurina. kustos Muzeia grada Drnisa. dr.
Antun Vuiic. leksikograI. itd. 'Nasa sud-
bina ie u nasim rukama¨. riieci su Idriza
eI. Besica na kraiu Iilma. koie naibolie
oslikavaiu polozai bosniackog naroda u
Hrvatskoi. ‰
Ismet Isakovic
Zagrebacka premljera dokumentarnog |l|ma ¨8osnjacl u Hrvatskoj"
3oso|ac|| |ooot|tot
Brofna publika u kinu Europa¨ na
profekcifi filma o Bosnfacima u RH
J
O
U
R
N
A
L
15
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
U galeriii 'Gabriiel¨ Kamernog teatra
55 u Saraievu. Titova 56/II. u organizaci-
ii Bosniacke zaiednice kulture 'Prepo-
rod¨ iz Saraieva. 23. travnia 2011. odrza-
na ie prva promociia romana 'Rastanak¨.
O nainoviiem dielu u nakladi KDBH
'Preporod¨. koie ie tiskano pocetkom
2011. godine. pored autora Amira Bukvi-
ca. govorili su mr. sc. Senad Nanic. pred-
siednik KDBH 'Preporod¨ i urednik ro-
mana te mr. sc. Aika Tiro Srebrenikovic.
kniizevnica i tainica KDBH 'Preporod¨.
Odabrane ulomke iz romana citao ie bo-
sansko-hercegovacki glumac Semir Kri-
vic. koii ie za ulogu Dine u poznatoi Bu-
kvicevoi drami 'Dieca sa CNN-a¨ osvo-
iio cak sest nagrada u iednoi godini.
Amir Bukvic (Saraievo. 1951.) diplo-
mirao ie glumu na Akademiii dramskih
umietnosti u Zagrebu. a zatim postao cla-
nom Hrvatskog narodnog kazalista u Za-
grebu. gdie ie odigrao niz glavnih uloga.
Odigrao ie nekoliko glavnih uloga u TV-
dramama. a autor ie i nekolicine dokumen-
tarnih Iilmova za strane producente. koii
su prikazivani diliem sviieta. Obiavio ie
sest kniiga drama i tri romana ('Aristotel u
Bagdadu¨. 'Odgovor malog princa¨ i 'Ra-
stanak¨). Zivi i radi u Zagrebu.
Propltlvanje g|oba|ne stvarnostl
Mr. sc. Senad Nanic ie uvodno rekao
da ie Amir Bukvic kniizevnik i dramski
pisac. visestruko nagradivan naivisim na-
gradama u Hrvatskoi i BiH. koii se s roma-
nom 'Rastanak¨ nepogresivo ocitava kao
vrsni poznavateli dramaturske konstrukci-
ie. Svoiim dramskim intenzitetom i do-
sliednoscu roman nepogresivo upucuie na
svog autora. Naglasio ie autorovu moc
stvarania visedimenzionalnog dramatur-
skog prostora. kao i broine i intenzivne ko-
incidenciie. 'Kada Amir pise roman onda
moramo znati da ie to roman koieg pise
coviek koii ie dramski autor i dramski glu-
mac i koii zna i osieca zivost kniizevne ri-
ieci na sceni. Zato ie ovai roman tako suge-
stivan od samog pocetka. U ovom roman-
siranom obliku niegov talent. znanie i osie-
cai za dramaturski univerzum dosao ie do
vrhunca. Amir pazliivo. precizno. dugo-
traino i strpliivo gradi sviiet dramaturskih
odnosa. stvara sviiet koii ie na prvi pogled
sviiet koincidenciia. Medutim. to su koin-
cidenciie. ali ne i slucainosti¨. rekao ie Na-
nic. Osim toga. Bukvic ie i maistor para-
doksa koii ocitava i oslikava nasu nespo-
sobnost da miieniamo sviiet oko sebe na
bolie. Tai nas paradoks. koieg smo si sami
i nase okruzenie nametnuli kao nesto neza-
obilazno i nuzno. dovodi do raznih oblika
sociialne i psiholoske autodestruktivnosti.
poput u romanu reIeriranih iunaka iz kla-
sicnih kniizevnih diela Dostoievskog i Se-
limovica. kao sto su Raskolinikov i Nuru-
din. 'Temelini paradoks naznacen ie na
samom pocetku romana. a to ie datum smr-
ti maike glavnog iunaka. koii koincidira s
ruseniem nebodera Blizanaca u New Yor-
ku. Blizanci su neboderi. ali i nikad preza-
liena pobiiena braca. Zlocinci za srusene
nebodere Blizance. ali i za pobiienu bracu
blizance u Srebrenici. nikad nisu nadeni.
nikad nisu dovedeni pred lice pravde i ka-
znieni. Ali zato zrtva ieste. Zrtva ie uviiek
u poziciii da bude prokazana. da bude
osumniicena zbog toga sto iedno vec ieste
zrtvovana¨. rekao ie Senad Nanic.
Mr. sc. Aika Tiro Srebrenikovic ie re-
kla da okosnicu ciiele price ustvari pred-
stavliaiu stvarni dogadaii: ratno stradanie
dvoie mladih izbieglica iz Srebrenice i
Vukovara. koii se susrecu na zaiednickoi
zivotnoi postaii. u podstanarskom stanu u
Zagrebu. Naglasila ie da autor niie slucai-
no svoie likove imenovao kao Nurudin. u
skracenom obliku Dino. i Harun. niegov
brat. odnosno na isti nacin kao i Mesa Se-
limovic u svome 'Dervisu i smrti¨. Za
razliku od Selimovicevog lika. Dino pro-
blem univerzalnih vriiednosti. krivice.
odgovornosti i pravde ne sagledava kroz
prizmu vierskog tumacenia. 'Dino nema
vremena o tome misliti. niemu se zivot
sam po sebi namece. on se mora boriti za
vlastitu egzistenciiu. On ie u Zagrebu. u
velikom i novoi sredini. prepusten sam
sebi. Jedino sto mu ie ostalo od niegove
obitelii bio ie niegov mladi brat koii ie
otisao u Dansku. Naravno. i iedan i drugi
nakon rusenia Blizanaca u New Yorku
moraiu snositi odgovornost za ime koie
posieduiu. a niti su birali ime. obiteli. dr-
zavu i vieru¨. rekla ie Tiro Srebrenikovic.
Autor Amir Bukvic ie rekao da nasto-
ii pisati na iednostavan. duhovit i zivotan
nacin. 'Kako bi i bilo drugaciie kada moi
glavni lik Dino. koii ima 23 godine. niie
ucen. a na sve moguce nacine nastoii na-
uciti. I toliko ie zelian da nauci. pa onda
nesto krivo protumaci. krivo usvoii i
onda tu nastaie zabuna. a u zabuni zapra-
vo nastaie pravi zivot i duhovitost. On ie
cistac ulica. smetlar. koii ie u Zagreb do-
sao s 10-ak godina sa mladim bratom i
tetkom koia ie imala 20-ak godina. Tetka
ie onda otisla dalie. a brata su poslali u
skandinavske zemlie gdie ie optuzen kao
terorist. Na Dinu su se srusile velike pat-
nie. sve nesrece sviieta. I onda biva optu-
zen za sve nesrece sviieta. sto ie meni ia-
ko zanimliivo¨. rekao ie Bukvic. Smatra
da ie u sviietu u koiem zivimo malo liko-
va koii su cisti ier vriieme cini od nas ono
sto i ne bismo htieli biti. To se narocito
odnosi na ucene liude. intelektualce. gdie
ie prisutna velika zelia. mozda i potreba.
za novcem i slavom. 'Ja kroz svoie liko-
ve propituiem stvarnost. ali ne samo ovu
nasu stvarnost u Hrvatskoi i Bosni koia ie
slicna. nego i stvarnost na globalnom pla-
nu. Stvarnost koia ie uzasniia nego ova
nasa. Mi smo samo zrtve stvarnosti na
globalnom planu. Zrtve smo centra gdie
ie glavna reziia. gdie se sve postavlia ka-
ko bi se uspostavila ravnoteza ravnote-
za mira i nemira. ravnoteza terorizma i
zrtava tog terorizma. Terorizam ie uviiek
posliedica necega¨. naglasio ie Amir Bu-
kvic. Zakliucio ie da ie roman 'Rastanak¨
ciielo vriieme vrlo provokativan. duhovit
i tuzan ier ie takav i zivot koii zivimo. ‰
Ismet Isakovic
Promoclja romana Amlra 8ukvlca ¨Pastanak" u Sarajevu
Kazo|avao|o z·tvo
Slifeva. Semir Krivic. Amir Bukvic.
Afka 1iro Srebrenikovic i Senad Nanic
J
O
U
R
N
A
L
16
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
23. Medunarodni saiam kniige i ucila i
11. Biienale kniige odrzan ie u Saraievu od
20. do. 25. travnia 2011. u organizaciii Cen-
tra 'Skenderiia¨. TDK 'Sahinpasic¨ i
Udruzenia izdavaca i kniizara BiH. Ovogo-
disnii saiam ie odrzan pod motom 'Do po-
sliednieg slova¨ u dviie dvorane Centra
'Skenderiia¨ Saiamska dvorana i dvorana
'Mirza Delibasic¨. na oko 8.000 m· izloz-
benog prostora. Naibroiniii izdavaci su bili
iz Bosne i Hercegovine. te zemalia regiie
Hrvatske. Srbiie i Crne Gore. Saiam ove
godine. za razliku od prethodnih. niie ugo-
stio niiedno zvucno kniizevno ime. osim
autora iz BiH i zemalia regiie. a razlog ie
nedostatak Iinanciiskih sredstava. Pored ve-
likih izdavaca. standove su na saimu imali i
kulturni centri akreditiranih ambasada u
BiH - Turski kulturni centar. Francuski kul-
turni centar. Iranski kulturni centar. Goethe-
institut i drugi. dok su svoie programe i iz-
dania predstavili i Univerzitet u Saraievu na
Saimu Univerziteta. te nekoliko meduna-
rodnih skola koie dieluiu u Saraievu.
Promoclja lzdavacko-ln|ormatlvne
dje|atnostl KD8H ¨Preporod"
Kao uvod u Saraievski saiam kniige i
ucila odrzan ie 7. Medunarodni susret bi-
bliotekara slavista. koii tradicionalno po-
cinie nekoliko dana priie saima. a ove mu
ie godine tema 'Ideologiia. politika. bi-
bliotekarstvo¨. Jedan u nizu programa
uprilicenih priie zvanicnog otvarania Sa-
raievskog saima bio ie razgovor o Ivi An-
dricu. povodom 50. godisniice od dodiele
Nobelove nagrade. Tokom saiamskih da-
na. pored broinih promociia kniiga. auto-
ra i izdavackih kuca u centralnom prezen-
taciiskom prostoru u dviie Bosanske ku-
ce. odrzan ie i okrugli stol na temu 'Pre-
vodilastvo u Bosni i Hercegovini¨. na
koiem su se ucesnici usaglasili da ie nuz-
no utvrditi strategiiu prevodenia diela bo-
sansko-hercegovackih pisaca na strane
iezike. ustanoviti Iondaciiu koia bi stimu-
lirala prevodenie diela domacih autora i
uspostaviti kriteriie kvaliteta prevodenia.
Osim toga. u okviru Saraievskog saima
obiliezen ie 23. travani Svietski dan knii-
ge i autorskih prava. povodom koieg ie Iri-
na Bokova. generalna direktorica UNES-
CO-a. uputila poruku organizatorima i izla-
gacima u koioi se kaze: 'Kniige su naisnaz-
niii oblik diialoga medu poiedincima. unu-
tar zaiednica. izmedu generaciia i sa drugim
drustvima. Ovo iedinstveno sredstvo diialo-
ga mora biti zasticeno. Tehnologiia kniiga
ie stara. ali ostaie priielomna. Iunkcionalna
i u nekim uvietima nezamieniiva. To ne
znaci da se promiene ne dogadaiu ili da im
se trebamo otvoreno suprotstaviti. Global-
no trziste kniige ie tesko pogodeno rastom
elektronskih kniiga i sadrzaia koie ie mogu-
ce uzimati sa interneta. To transIormira in-
dustriiu. To utice na izdavace. Implikaciie
ovih transIormaciia ce biti duboke i dugo-
rocne. Promiene daiu zamaha ostrim novim
raspravama - o snagama i slabostima razli-
citih vrsta proizvoda. o prirodi autorskih
prava danas. o ulozi biblioteka prema on-
line znaniu. o znaceniu autorstva u sviietu
blogova i wikiia. Drugi UNESCO-ov Sviet-
ski Iorum kulture i kulturnih industriia bit
ce odrzan u lipniu u Monzi. Italiia. Tema ne
moze biti pravovremeniia: Kniiga sutra:
buducnost pisane riieci`. Kniige su olicenie
liudskog kapaciteta da se zakune riiecima
stvarnosti i maste i da ih izrazi. One su nai-
bolii glasovi toleranciie. One daiu naiiace
znake nade. Kniige su stupovi sloboda i
otvorenih drustava. Moramo ih zastititi.
Moramo niihovo bogatstvo uciniti dostu-
pnim za 800 miliiuna odraslih koii nemaiu
viestinu citania. Moramo istraziti sve as-
pekte promiena koie se poiavliuiu danas.
To su obecania oko koiih se okupliamo na
Svietski dan kniige i autorskih prava.¨
Svoie miesto medu izlagacima na 23.
Medunarodnom saimu kniige i ucila u Sa-
raievu nasao ie i KDBH 'Preporod¨. ciie
su se kniige i casopisi mogli vidieti na
dva miesta unutar Centra 'Skenderiia¨:
na standu zagrebackog 'V.B.Z.-a¨ i stan-
du Ministarstva za liudska prava i izbie-
glice BiH (Sektor za iselienistvo). koie
dugi niz godina pomaze autore i izdavace
iz bosansko-hercegovacke diiaspore. Pro-
mociia izdavacko-inIormativne dielatno-
sti KDBH 'Preporod¨ odrzana ie u subo-
tu 23. travnia u Bosanskoi kuci dvorane
'Mirza Delibasic¨.
Mr. sc. Senad Nanic. predsiednik
KDBH 'Preporod¨. predstavio ie aktivnosti
Drustva i naglasio da mozemo kazati iako
bitne stvari ier reIlektiramo visesloino i vi-
sestruko kulturno iskustvo. ne samo kao
pripadnici bosniackog naroda. nego i kao
pripadnici i graditelii hrvatske kulture. a on-
da i bosansko-hercegovacke. Nanic ie pred-
stavio zadnia tri broia 'Behara¨. od koiih
svaki nosi svoiu tematsku kvalitetu: prikaz
riznice bosniacke kulture koii se cuva u
Bosniackom institutu u Saraievu: nailiepse
oriientalne price (arapske. perziiske. turske.
indiiske. aIganistanske. seIardske i bosniac-
ke) uz broine ilustraciie u boii Melite Kra-
us: tekstovi o SeIardima u BiH. medu koii-
ma ie i zanimliiv interviu s Eliezer Papom.
ieruzalemskim rabinom koii ie poriieklom
iz Saraieva. Predsiednik Nanic ie predsta-
vio i dviie kniige: antologiiu mlade bos-
23. Medunarodnl sajam knjlge l ucl|a l 11. 8ljena|e knjlge u Sarajevu
'|·ooo·oou' oaz·aoa za
z|votoo o|o|o u |zoavastvu
Predstavlfanfe aktivnosti Preporoda¨ u Sarafevu
(slifeva. Amir Bukvic. Senad Nanic. Afka 1iro Srebrenikovic i Ismet Isakovic)
J
O
U
R
N
A
L
17
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
niacke poeziie 'Kad zora razrieduie strah¨
Filipa Mursela Begovica i 'Islam iznutra¨
zagrebackog imama mr. sc. Mirze Mesica.
Mr. sc. Aika Tiro Srebrenikovic. knii-
zevnica i tainica KDBH 'Preporod¨. pred-
stavila ie tri kniige: dokumentarno-Iikcio-
ni roman 'Drz` se (b)Aliia¨ Fede Sehovi-
ca. zbirku piesama 'Riieci vracene kuci¨
Enesa Kisevica (izbor piesama napisanih
od 1959. do 2009. godine) i roman 'Rasta-
nak¨ Amira Bukvica. nainoviie dielo u iz-
daniu KDBH 'Preporod¨. O svome roma-
nu. koii ie svoievrsni nastavak visestruko
nagradivane drame 'Dieca sa CNN-a¨.
govorio ie i Amir Bukvic. poznati pisac i
glumac. inace rodom iz Saraieva.
Ismet Isakovic. glavni urednik 'Prepo-
rodovog Journala¨. govorio ie o tematskom
usmiereniu casopisa u koiemu znacaino
miesto zauzimaiu aktualna dogadania u Bo-
sni i Hercegovini. koii se prezentiraiu u ru-
brici 'Bosanski barometar¨. ali i kroz broi-
ne interviue sa znacainim licnostima iz po-
litickog. vierskog i kulturnog zivota (Mu-
staIa Ceric. Bakir Izetbegovic. Selmo Ciko-
tic. Senadin Iavic. Halid Beslic i drugi).
Osim toga. kroz price o sevdalinkama u ru-
brici 'Kultura¨ progovara se o poviiesti i
kulturi Bosniaka/Bosanaca i BiH. U sva-
kom broiu u rubrici 'Price iz Bosne¨ obiav-
liuie se topla liudska prica sa zanimliivim i
malo znanim detaliima iz zivota poznatih
Bosniaka. koii su ostavili traian pecat u vre-
menu na bosansko-hercegovackim prosto-
rima. ali i sire. Na naslovnici i zadnioi stra-
nici casopisa obiavliene su broine IotograIi-
ie (noviieg datuma ili od priie stotiniak go-
dina) i reprodukciie starih razglednica (iz
austro-ugarskog perioda i kasniie) s motivi-
ma iz BiH. U kreiraniu casopisa znacainu
ulogu imaiu i troiica saraievskih intelektua-
laca. suradnika 'Journala¨ iz BiH: Avdo
Huseinovic. Edin Tule i Amel Suliovic.
Dodje|a nagrada l speclja|nlb
prlznanja
Dodjelom nagrada najboljima u pone-
dieliak 25. travnia 2011. zavrsen ie 23. Me-
dunarodni saiam kniige i ucila i 11. Biienale
kniige u Saraievu. Nagrade su dodiieliene u
14 kategoriia. a uruceno ie i sest speciialnih
priznania. U ziriiu koii ie odlucivao o ovo-
godisniim saiamskim nagradama bili su:
Almir Kurt (predsiednik). Jasmina Musabe-
govic. Iiubica Ostoiic. Bisera Alikadic.
Boris Tihi i Vania Gavran (clanovi).
S neskrivenim ponosom isticemo da ie.
nakon proslogodisnie nagrade 'Beharu¨ za
naibolii casopis na Saraievskom saimu.
KDBH 'Preporod¨ ponovo nagraden i to
nagradom za zivotno dielo u podruciu izda-
vastva. U obrazlozeniu koie ie procitao Al-
mir Kurt. predsiednik ziriia. pise sliedece:
'Nagradu za zivotno dielo u podruciu izda-
vastva dobilo ie Kulturno drustvo Bosniaka
Hrvatske Preporod` urednici Faris Nanic.
Ismet Isakovic. Sead Begovic. Filip Mursel
Begovic i Azra Krkalic. KDBH Preporod`
osnovano ie 1991. godine i otpocetka dielu-
ie neovisno od Preporoda` u Bosni i Herce-
govini. Preporod` nastoii aIirmirati veliki
potenciial kulturnog stvaralastva Bosniaka
Hrvatske kao izvorne posebnosti u hrvat-
skoi kulturi. gdie se visestrukim kulturnim
iskustvom obogacuie ukupna kulturna iav-
nost novim vrijednostima.”
Nagradu za naibolii izdavacki podu-
hvat godine dobili su 'Seitariia d.o.o.¨ za
dielo 'Bosna i Hercegovina 1000 pitania
i 1000 odgovora IotomonograIiia¨ au-
tora Valeriiana Zuie. urednik Sacir Filan-
dra. te 'Bosanska riiec d.o.o.¨ Tuzla za
Sabrana diela Skendera Kulenovica.
urednik Simo Esic. Nagradu za naiboliu
promociiu diela na saimu dobio ie Eko-
nomski Iakultet u Saraievu za promociiu
diela 'Strategiie ulaska na inostrana trzi-
sta¨ doc. dr. Rusmira Sendica. Nagradu
za zivotno dielo u podruciu kniizevnosti
dobio ie MustaIa Cico Arnautovic. za
diela 'Bog putuie veceras¨. 'Kostrika¨.
'Skrovista za nesanicu¨. 'Govor vode¨.
'Ptice na rukama¨. 'Stope u krugu¨ i
'Hamlet Forlag¨. Speciialnu nagradu u
podruciu umietnosti dobila ie Aida Abad-
zic Hodzic za kniigu 'Bosanskohercego-
vacka graIika 20. stolieca¨. urednik Ismet
Veladzic iz izdavacke kuce 'Tugra¨.
Nagradu za naibolii priievod dobio ie
ReIik Iicina za priievod Johnsonovih
'Prisluskivania¨ u izdaniu izdavacke kuce
'Zalihica¨. Nagradu za urednistvo dobio
ie Mirzet Hamzic za uredivanie diela 'Bi-
ieg na visoravan¨. 'Casino Saraievo¨. 'Vi-
kendica¨. 'Turisticki vodic¨. 'Iudi Mu-
rat¨. 'Cai od aleksandriiske ruze¨. 'Co-
viek sa ribliim ocima¨. 'Sandzak i u niemu
Sienica¨ u izdaniu 'Dobre kniige¨. Nagra-
du za naibolii casopis dobio ie casopis
'TFT¨ (Teatar. Iilm. televiziia). urednik
Slobodan Suliagic. u izdaniu Javnog podu-
zeca 'Sluzbeni glasnik¨. Nagradu za nai-
bolie oblikovanie kniige dobila ie Tiiana
Rancic za kniigu 'Pet dunavskih cuda¨ u
izdaniu Zavoda za udzbenike Beograd.
Nagradu za naibolii stand dobio ie stand
Diecie igraonice tvrtke 'Kringracke¨.
Nagradu za naibolii udzbenik za
osnovnu skolu dobile su Zlata Maglailiia
za udzbenik 'Niemacki za 7. razred deve-
togodisnie osnovne skole¨ u izdaniu 'Bo-
sanske riieci¨ Saraievo. te Azerina Mumi-
novic i SaIet Muminovic za udzbenik 'Hi-
storiia za 7. razred devetogodisnie osnov-
ne skole¨ u izdaniu Izdavackog poduzeca
'Svietlost Saraievo¨. Nagradu za naibolii
udzbenik za sredniu skolu dobila ie Amra
Cabaravdic Henda za udzbenik 'Farmako-
logiia¨ za sredniu medicinsku skolu u iz-
daniu IP 'Svietlost Saraievo¨. Nagradu za
naibolii udzbenik za visoko obrazovanie
dobio ie doc. dr. Senad SoItic za udzbenik
'Simptomi i uzroci krize preduzeca u Bo-
sni i Hercegovini¨. urednik proI. dr. Veli-
ko Trivun u izdaniu Ekonomskog Iakulte-
ta u Saraievu. Nagradu za znanost dobili
su Predrag Finci za kniigu 'Imaginaciia¨ u
izdaniu 'Antibarbarusa¨ Zagreb. te dr.
Mubina Moker i mr. Dzenita Haveric za
'Perziisko-bosanski riecnik¨. urednik
proI. dr. Mohammadiavad Pirmoradi. u iz-
daniu Znanstveno-istrazivackog instituta
'Ibn Sina¨ iz Saraieva.
J
O
U
R
N
A
L
18
BOŠNJACI U HRVATSKOJ
Speciialna priznania 23. Medunarod-
nog saima kniige i ucila i 11. Biienala knii-
ge dobili su Besim Korkut za adaptaciiu
Kur`ana Casnog na Braievo pismo u izda-
niu 'Biblioteke za sliiepa i slabovidna lica
u BiH¨: Mariia Kocic za kniigu 'Oriienta-
lizaciia materiialne kulture na Balkanu¨.
urednik Zorica Stablovic Bulaiic. u izda-
niu 'HESPERIAedu¨. FilozoIskog Iakul-
teta u Beogradu: izdavacka kuca 'ITD SE-
DAM¨ za dielo 'PlatIorma za Islamsko-
konIuciiansko-daoisticki diialog na Balka-
nu¨: proI. dr. Kasim Tatic za kniigu 'Trzi-
ste. drzava i okolis¨: Osnovna skola
'Edhem Mulabdic¨ za ucesce na saimu sa
speciialnim programom pod nazivom
'Igraonica Slovarica - do posliednieg slo-
va¨ i Arnela Kordic za promociiu kniige
naimladeg autora na Saraievskom saimu.
Ibrahim Spahic. predsiednik Udruze-
nia izdavaca i kniizara BiH. zatvaraiuci
zvanicni program ovogodisnieg Meduna-
rodnog saima kniige i ucila rekao ie da ie
saraievska publika. usprkos svemu. poka-
zala voliu i interes da sacuva pricu o kniizi
do posliednieg slova. Odluke ziriia. koiim
ie predsiedavao Almir Kurt. ios iednom su
potvrdile znacai saiamskih nagrada koie
nisu dobili sami kniizevnici. izdavaci i
izlagaci. nego i autori koii su pisali o eko-
nomiii i kriznom menadzmentu. Naglasio
ie da ie Saraievski saiam postao istinski
praznik umietnosti i kulture. istovremeno
upozoravaiuci na dramaticno stanie u kul-
turi i znanosti u Bosni i Hercegovini.
Nakon dodiele nagrada posebno pono-
sne su bile dielatnice Sektora za iselie-
nisvo pri Ministarstvu za liudska prava i
izbieglice BiH (Isma Stanic. Aisa Telalo-
vic i Ruzmira Tihic Kadric) ier ie cak pet
znacainih saiamskih nagrada pripalo auto-
rima iz diiaspore. koie ie ugostilo niihovo
Ministarstvo: nagrada za zivotno dielo u
podruciu kniizevnosti (MustaIa Cico Ar-
nautovic. Danska). nagrada za zivotno die-
lo u podruciu izdavastva (KDBH 'Prepo-
rod¨. Hrvatska). nagrada za doprinos nauci
(Predrag Finci. Velika Britaniia). nagrada
za naibolii izdavacki poduhvat godine (Iz-
davacka kuca 'Bosanska riiec¨ iz Tuzle s
ogrankom u Niemackoi) i nagrada za nai-
bolii priievod (ReIik Iicina. Svedska).
Ruzmira Tihic Kadric. pomocnica mi-
nistra. Sektor za iselienistvo pri Ministar-
stvu za liudska prava i izbieglice BiH. na-
kon urucenia nagrada za 'Preporodov
Journal¨ ie dala sliedecu iziavu: 'Ministar-
stvo za liudska prava i izbieglice Bosne i
Hercegovine. putem svog Sektora za iselie-
nistvo. vec duzi niz godina ima izuzetno
dobru saradniu sa Kulturnim drus-
tvom Bosniaka Hrvatske Preporod`. Sma-
tramo da se KDBH Preporod` bavi vaz-
nim pitaniima iz oblasti kulture (Behar`).
kao i aktuelnim politickim i drustvenim
pitaniima od znacaia za institucionalni po-
lozai Bosniaka i drugih osoba bosansko-
hercegovackog poriiekla u Republici Hr-
vatskoi (Preporodov Journal`). I ove. kao i
prethodnih godina. pod pokrovitelistvom
naseg Ministarstva na Medunarodnom sai-
mu kniige u Saraievu organizirana ie pro-
mociia izdania KDBH Preporod` kniiga.
Behara` i Preporodovog Journala`. Na
ovom. u regionu naiposieceniiem saimu
kniige medunarodnog karaktera. promoci-
ie Preporodovog` izdavastva su posebno
ciieniene i dobro posiecene. sto potvrduie i
saiamska nagrada za zivotno dielo u po-
druciu izdavastva. koia ie ove godine dodi-
ieliena upravo KDBH Preporod`. Svakako
ie vazno istaci da u KDBH Preporod` rade
liudi koii na proIesionalan nacin doprinose
aIirmaciii bosansko-hercegovackih kultur-
nih. politickih i drustvenih vriiednosti u
Republici Hrvatskoi i sire. Zahvaliuiuci
ovakvom proIesionalnom angazmanu. ak-
tivnosti ove organizaciie doprinose sveu-
kupnom boliem razumiievaniu i iacaniu
dobrosusiedskih odnosa izmedu Bosne i
Hercegovine i Republike Hrvatske. Tako-
der ciienimo i pozdravliamo podrsku insti-
tuciia Republike Hrvatske radu ove znacai-
ne organizaciie. Mi u Ministarstvu ciieni-
mo i podrzavamo rad Kulturnog drustva
Bosniaka Hrvatske Preporod` i ovom pri-
likom cestitamo dvadesetogodisniicu po-
stoiania i uspiesnog rada i zelimo ios puno
godina uspiesnog i plodonosnog rada i do-
bre saradnie kako sa instituciiama Republi-
ke Hrvatske. tako i Bosne i Hercegovine.¨
Pecesljska vremena
Aidin Sahinpasic. u ime organizatora
saima TDK 'Sahinpasic¨. rekao ie da ie ove
godine zabiliezena mania posieta i prodaia
kniiga za 30°. te da tome niie razlog ciiena
ulaznice koia niie bila velika (2 KM). nego
recesiia koia ie diktirala slabiie saiamske
pokazatelie. 'Da ciiena ulaza niie bila pro-
blem pokazuie i to da ie za sve grupe. bilo
skolske. Iakultetske ili tvrtke. osiguran be-
splatan posiet. ali ie upravo niih bilo manie
nego raniie. Trenutno smo u naigoroi situa-
ciii od rata sto se tice ekonomske situaciie u
nasoi zemlii. a i u nasoi bransi. To ie uzro-
kovalo maniu prodaiu kniiga i slabiiu posie-
tu saimu¨. rekao ie Sahinpasic.
'Iako smo nastupili sa popustima za
novih 12 naslova sa 20°. a stara izdania
su bila snizena i do 80°. prodaia ie bila
mania za 30°. Razlozi su ekonomska kri-
za. ali i ciiena ulaznice¨. naglasio ie Haris
Alic. seI prodaie 'Buybooka¨. Izdavaci iz
Srbiie su rekli da ie prodaia bila mania za
50°. te da su razlog tome ekonomska kri-
za i praznici. Naivise su prodavane kniige
od 5 i 10 KM. pri cemu ie ciiena diktirala
prodaiu. a ne kvaliteta. dobro dielo i dobar
pisac. Isti slucai ie bio i na standovima hr-
vatskih izdavaca. gdie ie prodaia bila dosta
slabiia u odnosu na prethodne godine. iako
su na nekoliko standova poznatih izdavaca
iz Hrvatske za dviie kupliene kniige nudili
ios iednu besplatno.
Prema riiecima izlagaca kupce ie nai-
vise interesirala strana literatura. odnosno
romani poznatih naslova stranih autora.
dok su se za domacu literaturu oprediieli-
li uglavnom studenti koii su trazili struc-
nu literaturu za Iakultete. Od domacih
autora najbolje su se prodavala djela Nure
Bazduli Hubiiar. te kniiga Indire Kucuk
Sorguc 'Ja. mahalusa 2¨. u izdaniu TKD
'Sahinpasic¨. koia ie prodana u vise od
200 primieraka samo za iedan dan.
Sliedeci 24. Medunarodni saiam knii-
ge i ucila i 12. Biienale kniige u Saraievu
odrzat ce se od 18. do 23. travnia 2012. go-
dine. ‰
Ismet Isakovic
Zadovolfstvo na standu Ministarstva za lfudska prava i izbfeglice BiH
J
O
U
R
N
A
L
19
HRVATSKA
Ponovo se stvorila histeriia i krenule su
raznorazne teoriie zaviera dezurnih cuvara
domoliubne sviiesti nakon sto ie u travniu
Haski sud osudio generale Antu Gotovinu i
Mladena Markaca na 24. odnosno na 20 go-
dina zatvora. General Ivan Cermak oslobo-
den ie svih optuznica i iedini moze biti zado-
volian razvoiem situaciie. tim priie sto ie
gotovo iavna taina da Hasko tuzitelistvo ne-
ma namieru da se zali na niegovu oslobada-
iucu presudu. Gotovina niie proglasen kri-
vim samo za tocku 3 koia podrazumiieva
necoviecna diela i prisilno premiestanie. dok
ih ie za ostalih 11 tocaka optuznice Sudsko
viiece proglasilo krivim. 'General Gotovina
ie imao sviiest da se zlocini trebaiu izvrsiti.
sudielovao ie u zlocinackom pothvatu i na-
mjeravao je da njegova djela doprinesu tom
pothvatu¨. obrazlozilo ie Sudsko viiece ciii
ie predsiednik bio nizozemski sudac Alp-
hons Orie. a clanovi Iatviiac Uldis Kinis i
Elisabeth Gwaunza iz Zimbabvea.
Priie presude troiici hrvatskih generala
Sudsko viiece procitalo ie sazetak zakliuc-
ka u koiemu stoii da su zakliucili da ie 'na
podruciu i u vremenu na koie se odnosi
optuznica postoiao medunarodni voini su-
kob¨. U zakliucku stoii da ie Sud razmo-
trio dokaze o velikom broiu slucaieva
uboistava te su navedeni neki primieri
sviedocenia obitelii zrtava. kao i meduna-
rodnih promatraca. 'Niz promatraca i kra-
iinskih Srba koii su bili u Benkovcu. Kni-
nu. Gracacu i Obrovcu sviedocili su o uda-
rima proiektila. Viiece ie pazliivo uspore-
dilo miesto udara proiektila s miestima
potencijalnih vojnih ciljeva. Na temelju
toga viiece ie zakliucilo da hrvatske snage
nisu namierno gadale samo raniie utvrde-
ne cilieve. nego i diielove u koiima niie
bilo voinih cilieva. Shodno tome zakliuce-
no ie da su hrvatske snage gradove u cieli-
ni smatrale artilieriiskim cilievima¨. stoii u
sazetku zakliucka viieca. u koiem se doda-
ie i da su ti napadi bili neselektivni.
U vezi s prisilnim premiestaniem sta-
novnika Viiece ie zakliucilo da 'su strah
od nasilia i pritisak stvorili atmosIeru u
koioi liudi nisu imali izbora nego da odu.
Cinilo se da granate za svrhu imaiu za-
strasivanie liudi i da svi imaiu osiecai da
moraiu pobieci. Pored toga zakliuceno ie
da su zlocini koii obuhvacaiu uboistva.
razarania i pliacku stvorili pritisak i strah
od nasilia i medu onima koii su bili ocevi-
ci¨. stoii u sudskom zakliucku.
ve|lkl broj svjedoka
Sudenie ie pocelo 11. ozuika 2008. go-
dine. a posliednii sviedok izveden ie 11.
lipnia prosle godine. Na sudenie su potrose-
na ukupno 303 radna dana u koiima ie tuzi-
telistvo izvelo 81 sviedoka. a obrane troiice
generala ukupno 57 sviedoka (25 za Goto-
vinu. 19 za Cermaka i 13 za Markaca). Sud-
sko ie viiece pozvalo sedam svoiih sviedo-
ka. Gotovina ie u pritvoru od prosinca 2005.
kada ie uhicen na teritoriiu Spaniolske. a
Cermak i Markac dobrovolino su se predali
Haskom sudu u ozuiku 2004.
Kroz hasku sudnicu prosao ie niz svie-
doka od zrtava. preko politicara do pripad-
nika hrvatskih snaga i medunarodnih pred-
stavnika. Tako su se za tuzitelie izredali i
sviedoci poput bivseg americkog velepo-
slanika u Hrvaskoi Petera Galbraitha. po-
sebne izviestiteliice za liudska prava Elisa-
beth Rehn do tadasnieg zupaniiskog dr-
zavnog odvietnika u Zadru Zelika Zganie-
ra te Mate Iausica i Zarka Puhovskog.
Za obranu ie sviedocio niz hrvatskih
politicara i duznosnika medu koiima su i
Mate Granic. Miomir Zuzul. Vesna-Skare
Ozbolt. Zdravko Zidovec. Sniezana Bagic.
Gordan Radin. Borislav Skegro. Mladen
Vedris. Nadan Vidosevic i Mladen Baiic. a
obrana ie izvela i izaslanika glavnog taini-
ka UN-a za podrucie bivse Jugoslaviie Ya-
sushiia Akashiia. Gotovinina obrana izve-
la ie i iednog od zapoviednika nepriiateli-
ske strane generala Milu Mrksica. koii ie
potvrdio da niie bilo neselektivnih napada.
a Sudsko ie viiece pozvalo nekoliko svoiih
sviedoka medu koiima i bivseg ministra
obnove i razvitka Juru Radica.
Prvi dio sudenia bio ie obiliezen suko-
bima obrana koii su zavrsili iskliuceniem
Cermakovih branitelia Cede Prodanovica i
Jadranke Slokovic. te Markaceva branite-
lia Miroslava Separovica zbog sukoba in-
teresa. odnosno mogucnosti da se sam Se-
parovic te general Rahim Ademi koiega su
takoder zastupali Prodanovic i Slokovic
poiave kao sviedoci u ovom predmetu.
Sudenie ie pratio i paralelni spor Hrvat-
ske i haskog tuzitelistva oko tzv. topnickih
dnevnika koii ie okoncan pred krai sudenia
zakliuckom Sudskog viieca da ie Hrvatska
ispunila svoie obveze prema tuzitelistvu.
Tuzitelii su u zavrsnim riiecima u kolo-
vozu prosle godine trazili da se troiicu ge-
nerala proglasi krivima i generala Gotovinu
osudi na 27. generala Markaca na 23 i gene-
rala Cermaka na 17 godina. a branitelii su u
zavrsnim riiecima pozvali Sudsko viiece da
niihove branienike oslobodi svake krivnie.
Nakon presude strane u postupku - tu-
zitelii i obrana. ukoliko se namieravaiu
zaliti naipriie moraiu naiaviti zalbu u ro-
Osudenl genera|l Ante Gotovlna l M|aden Markac, a os|oboden |van Cermak
|·osuoa |·vats||o zooo·a||oa
Cooo·a|| Cotov|oa | Ma·|ac soat·a|u so |·|v|oa za o·ozoo |ao z|oc|o o·ot|v cov|ocoost|. oooo·tac||u |ao z|oc|o o·o-
t|v cov|ocoost|. o||ac|u |avoo | o·|vatoo |oov|oo |ao |·soo|o za|ooa | ob|ca|a ·atovao|a. bozobz|·oo ·aza·ao|o |ao |·-
soo|o za|ooa | ob|ca|a ·atovao|a. ubo|stvo |ao z|oc|o o·ot|v cov|ocoost|. ubo|stvo |ao |·soo|o za|ooa | ob|ca|a ·atova-
o|a. o|·utoo oostuoao|o |ao |·soo|o za|ooa ob|ca|a ·atovao|a.
Generali Ante Gotovina. Mladen Markac i Ivan Cermak
J
O
U
R
N
A
L
2O
HRVATSKA
ku od 30 dana od izricania presude sa zal-
benim osnovama a nakon toga zalbeno
viiece preuzima i dalie vodi zalbeni po-
stupak u koiem se zalbeni podnesak mora
podniieti 75 dana od naiave zalbe. U zal-
benom diielu postupka mogu se uvoditi i
novi dokazi koii nisu bili dostupni u pr-
vostupaniskom diielu postupka.
Zgrozenl zbog presude
Zastupnik HDSSB-a Boro Grubisic
iziavio ie da ie hrvatska politika od 2000.
na ovamo bila izdainicka. sluganska. i
svoiim ie nedielovaniem te sluganskim i
poltronskim mentalitetom dobrim diie-
lom dopriniiela ovakvoi presudi. 'Sto ce
nasa dieca. nasi unuci misliti. hoce li Hr-
vatska biti drzava utemeliena na zlocinu.
da ie prvi hrvatski predsiednik voda zlo-
cinace organizaciie¨. pitao se Grubisic.
Predsiednik HVIDRA-e Josip Ðakic
iziavio ie da ie zgrozen. 'Optuzbe da su i prvi
hrvatski predsiednik Franio Tudman. neka-
dasnii ministar obrane Goiko Susak te pokoi-
ni general Zvonimir Cervenko bili zaiedno u
zlocinackom pothvatu znace zapravo da ie
Hrvatska osudena kao zlocinacka organiza-
ciia i da ie stvorena na zlocinu¨. ustvrdio ie.
Nekadasnii ministar vaniskih poslova i
sviedok obrane u Haagu Mate Granic re-
kao ie da ie presuda donesena bez ikakvih
valianih dokaza koiom su presudeni za su-
dielovanie u udruzenom zlocinackom
pothvatu. Poput Granica strucniak za pra-
vo i dokazni materiial postao ie i sviedok
haaskog suda. nekadasnii pomocnik zapo-
viednika ATJ Iucko. Zeliko Sacic koii ie
bio sokiran haskom presudom za generale
Gotovinu i Markaca i smatra to ios iednom
tragediiom hrvatskog naroda. pozdravivsi
oslobadaiucu presudu za generala Cerma-
ka. 'Sve kvaliIikaciie u optuznici su apso-
lutno neprihvatljive i prepune neistina i
treba ih se pokusati pobiti¨. rekao ie Sacic
pri tom geniialno otkrivsi koii bi to bio
pravni temeli za pobiianie tih presuda: od-
luka Ustavnog suda o tome da ie 'Oluia¨
legitimna voina akciia. kao i saborske De-
klaraciie o Oluii i Domovinskom ratu.
HSP ie osuo palibu po svim dosadas-
niim Vladama i traze hitno raspisivanie
izbora. 'Mora se snositi politicka odgo-
vornost za politiku koia se dosad provodi-
la sa haskim sudom¨. kazao ie predsied-
nik HSP-a Daniel Srb.
Miomir Zuzul. sviedok obrane na sude-
niu hrvatskim generalima. rekao ie da se iz
dosadasnieg iskustva moze lako zakliuciti
da su u drugostupaniskoi presudi moguci
drasticni preokreti. Predsiednica Demokrat-
skog centra Vesna Skare Ozbolt. koia ie u
Haagu bila sviedok obrane hrvatskih gene-
rala. sokirana ie visinom kazne i obrazloze-
niem presude o postoianiu udruzenog zloci-
nackog pothvata. 'Ova presuda ne stvara
osiecai pravde. no nema predaie ier predsto-
ii nastavak pravne bitke¨. kazala ie Skare
Ozbolt koia ie 1995. u vriieme akciie Oluia
bila pomocnica predstoinika ureda tadas-
nieg predsiednika RH Franie Tudmana. za-
duzena za pregovore s pobunienim Srbima.
Potpredsiednik HDZ-a Andriia He-
brang. istaknuo ie da u akciii 'Oluia¨. u
koioi ie on sudielovao. niie bilo protieri-
vania. ni rusenia. Bio ie u Kninu 6. kolo-
voza 1995.. te da niiedna kuca niie bila
srusena. 'Zapoviied predsiednika Tudma-
na bila ie sacuvati civile. ne treba mi pra-
zna hrvatska zemlia¨. kazao ie.
'Zasigurno se ni iedan hrvatski rodo-
liub ne moze sloziti da ie ono sto ie nai-
svietliii dio Domovinskog rata. Oluia.
kroz ovu presudu sudena kao udruzeni
zlocinacki pothvat¨. iziavio ie potpred-
siednik Hrvatskog sabora i predsiednik
HSS-a Josip Friscic. te dodao: 'Generali
su. za niih mozemo reci. nakon sto smo
slusali iscitavanie presude. zrtve.¨
Predsiednik HSIS-a Darinko Kosor
rekao ie da HSIS nikada nece prihvatiti
presudu o udruzenom zlocinackom
pothvatu te da ie ona dokaz da ie Haaski
sud politicki sud i da u medunarodnom
pravu postoie razliciti kriteriii za velike i
male narode. 'Presuda haaskog suda iest
presuda hrvatskoi drzavi. Stoga trazimo
od Vlade RH da nas kao gradane zastiti te
da ucini sve da u zalbenom postupku os-
pori presudu radi nase diece. radi buducih
generaciia. Kao sukrivce u ovom postup-
ku vidimo dielovanie bivseg predsiednika
Republike Hrvatske Stiepana Mesica te
pasivnost u dielovaniu svih vlada Repu-
blike Hrvatske od 2000. godine do da-
nas¨. naglasio ie Kosor.
| drzavnl vrb se cudlo
Predsiednik Hrvatskog sabora Iuka
Bebic rekao ie da ie riiec o politickoi pre-
sudi Domovinskom ratu i legitimnim ak-
ciiama koiima ie izborena sloboda i neza-
visnost Hrvatske. 'Predsiednik Tudman
ie vodio nas narod u naitezim okolnosti-
ma borbe za nezavisnost. bio sam niegov
suputnik i suradnik i ponosan sam na to i
danas. Mi ne smiiemo tu pokleknuti du-
hom¨. iziavio ie Bebic.
Premiierka Jadranka Kosor pridruzila
se horu neznalica naiavivsi mozda i naidi-
letantskiiu akciiu - diplomatsku oIenzivu
zbog ovih presuda. sto ie nevieroiatno za
iednu predsiednicu Vlade. Predsiednik
Republike Ivo Josipovic. iako ie i sam
podlegao pritisku iavnosti. ipak se zadrzao
u pravnim okvirima rekavsi da ipak vieru-
ie u nevinost generala Gotovine i Markaca
te da ce odvietnicki tim u zalbi dokazati da
ie prvostupanisko viiece pogriiesilo.
Ovdie cemo se drzati nasih starih princi-
pa i priie svega reci da se ni iednog momenta
niie vodila briga o zrtvama zlocina. Iice-
mierno se primiecivalo da su zlocini postoia-
li. ali da generali s niima nisu imali nikakve
veze. Medutim. upravo su ti isti dezurni dile-
tantski branitelii generala znacaino doprini-
ieli niihovoi osudi. zaiedno s vladaiucim
HDZ-om. Naime. kako i znamo. Hrvatskom
se od devedesetih stvarala atmosIera da se ne
kazniavaiu zlocinci koii su pripadali Hrvat-
skoi voisci. Upravo to niihovo primitivno
argumentiranie dovelo ie do toga da zlocini
nisu bili samo kaznieni. nego su niihovim
neprocesuiraniem i poticani. sto se na kraiu
kao bumerang vratilo generalima Gotovini i
Markacu. Dakle. ono sto smo pisali vezano
za presudu armiiskog generala Rasima Deli-
ca. kao i o drugim zlocincima iz Armiie
RBiH. isto vriiedi i za generale HV-a. ‰
Edis Felic
KDBH 'Preporod¨: Priopcenie za iavnost
|majucl u vldu cje|ovlt sadrzaj lzjave Predsjednlka Pepub|lke Hrvatske dr. |ve |oslpovlca za
Peuters od 5. travnja te ekstremno l neprlbvat|jlvo pozlclonlranje neklb reakclja na lzjavu, smatra-
mo nuznlm nag|asltl s|ljedece:
Sto je predsjednlka Pepub|lke nagna|o da ocva|u NATO demagoglju, koja je toboznjom ugro-
zom od radlka|nlb mus|lmana da|a lmperljl opravdanje za bruta|no unlstavanje neko|lko mus|lman-
sklb zema|ja, neposredno ldentl|lclra sa slgurnosnlm stanjem u 8osnl, osta|o je neobraz|ozeno.
Pokusajem ub|azavanja recenog lzjavom o proeuropskoj orljentacljl bosansko-bercegovacklb
mus|lmana Predsjednlk nas je samo jos dub|je povrljedlo. Unatoc svlm strabotama koje smo od
europsklb susjeda dozlvje|l protek|lb sto|jece l po, nlsmo ml tako mlro|jublvl te na ku|turno l clvl|lza-
cljskl lnteraktlvnu konstruktlvnost spremnl zato sto smo proeuropskl orljentlranl, vec zato sto smo
mus|lmanl. Nasu prlrodnu pro-europsku orljentaclju njegovat cemo l da|je uko|lko prestane z|oupo-
treba europsklb vrljednostl za l|ega|ne lmperlja|ne lntervenclje protlv mus|lmansklb l druglb naroda,
zlvota njlbovlb gradana, lmovlne l dostojanstva.
Najmanje sto smo oceklva|l je predsjednlkov lzraz zabrlnutostl svojlm ko|egama se|ovlma
drzava c|anlca NATO pakta zbog ||agrantnog krsenja medunarodnog prava lskazanog Pezo|ucl-
jom 1973 vljeca slgurnostl Ujedlnjenlb naclja.
Senad Nanlc,
predsjednlk Ku|turnog drustva 8osnjaka Hrvatske ¨Preporod"
J
O
U
R
N
A
L
21
INTERVJU
Od 1. do 28. travnja u Hrvatskoj je odr-
zan Popis stanovnistva, vrlo vazan dogadaj
za pripadnike bosnjacke nacionalne ma-
njine. Koje su bile aktivnosti BDSH na
animiranju bosnjacke populacije vezano
uz pravilno nacionalno izjasnjavanje? Ka-
kve su stranacke procjene o rezultatima
Popisa stanovnistva medu Bosnjacima u
RH, odnosno smatrate li da je doslo do
znatnijeg povecanja broja Bosnjaka u od-
nosu na "Muslimane"? Imate li saznanja
o eventualnim preliminarnim rezultatima?
Jos na nasoi Osnivackoi skupstini. kada
smo usvaiali Program rada BDSH. pripre-
ma nasih sunarodniaka za Popis stanovnis-
tva. koii ie obavlien u travniu ove godine.
bila ie deIinirana kao iedan od naivazniiih
kratkorocnih cilieva naseg dielovania.
Shodno toi programskoi odrednici na svim
nasim prezentaciiama programa BDSH.
Osnivackim skupstinama ogranaka. prediz-
bornim skupovima i mediiskim istupima.
kontinuirano smo pozivali Bosniake da se
na netom zavrsenom Popisu stanovnistava
tako i iziasne. Smatramo da se u posliedniih
par godina na tome vrlo intenzivno radilo i
da ce rezultat biti znacaino veci broi Bos-
niaka u Republici Hrvatskoi u odnosu na
Popis stanovnistva iz 2001. godine. Za sad
nemamo nikakvih inIormaciia o eventual-
nom rezultatu. no sudeci prema ulozenom
trudu moze se ocekivati znatniii povecanie
broia Bosniaka u Hrvatskoi. Jako ie vazno
napomenuti da rad na ovom bosniackom
nacionalnom proiektu valia nastaviti i u bu-
duce. Niie nerealno ocekivati da cemo. uz
kvalitetan rad na ovom pitaniu. za 10 godi-
na imati i ios bolii rezultat. U svakom sluca-
iu clanstvu BDSH ce rad na nacionalnom
osviescivaniu Bosniaka u RH biti kontinui-
rani zadatak i obaveza.
Najzastup|jenljl kada je treba|o
glnutl za Hrvatsku
Izbori za Jijeca i predstavnike nacio-
nalnih manjina su trebali biti 15. svibnja,
ali su odgodeni. 1ocan datum odrzavanja
manjinskih izbora jos nije zvanicno objav-
ljen. Kakve su ambicije BDSH vezane uz
bosnjacku manjinsku samoupravu, kako
iskoristiti sve mogucnosti koje pruza
Ustavni zakon o pravima nacionalnih ma-
njina? 1esi li Bosnjaci u dovoljnom broju
zastupljeni u tijelima Drzavne uprave, u
gradovima, opcinama i zupanijama? Ae
postoji niti jedan novinar bosnjacke nacio-
nalnosti koji radi npr. na Hrvatskoj televi-
ziji i koji bi kvalitetno i meritorno obavje-
stavao hrvatsku javnost o dogadanjima
koje organiziraju Bosnjaci u RH. Kako
poboljsati takvu situaciju?
Mi kao politicka stranka ne mozemo
izravno kandidirati i predlagati liste za Viie-
ca ili predstavnike bosniacke nacionalne ma-
niine u lokalnim samoupravama. ali cemo
dati svoi doprinos da Bosniaci na ove izbore
izadu u sto ie moguce vecem broiu. Dobro ie
poznato da ie odziv na proslim izborima u
vecini sredina bio minimalan. U poiedinim
sredinama lokalna uprava ie cak dozvolila da
za bosniacke liste mogu glasovati i oni koii
su iziasnieni kao Muslimani. sto ie apsolutno
protuzakonito. To se vise ne smiie ponoviti.
Sto se tice prava koia proizilaze iz Ustav-
nog zakona o pravima nacionalnih maniina.
ona su pak vezana za nasu broinost. odnosno
iziasnienost i upravo zbog toga sam rekao da
nasa prica oko iziasniavania ne zavrsava sa
ovim popisom. To ce i u buducnosti biti per-
manentni zadatak ier i pravo na Viieca u po-
iedinim lokalnim zaiednicama upravo ovisi
o broiu pripadnika poiedine maniine u toi
lokalnoi zaiednici.
Bosniaci su bili 'naizastuplieniii¨ kada
ie trebalo ginuti za ovu drzavu. Zastuplienost
Bosniaka u tiielima Drzavne uprave i lokal-
nim samoupravama niie niti izbliza sraz-
mierna nasoi broinosti. zaslugama i moguc-
nostima. No. riesenie tog problema ie nas
zadatak. Upravo iedan od naivazniiih zadata-
ka koie ie pred sebe postavila BDSH. a to ie
razvoi i iacanie bosniackog nacionalnog ie-
dinstva u Republici Hrvatskoi. omogucit ce
nam da se kroz snazan kolektivitet nametne-
mo na svim razinama i za nasu diecu obezbi-
iedimo bolii polozai u drustvu nego sto ga mi
danas imamo.
U slucaju da postanete saborski zastu-
pnik bit cete i jedini bosnjacki predstavnik u
Savjetu za nacionalne manjine RH. Kako
ocjenjujete 1ankovicev rad u Savjetu i po-
stignute rezultate na financijskom jacanju
bosnjackih udruga, odnosno podupiranja
kvalitetnih programa? Bit cu subjektivan.
"Preporodov 1ournal" je casopis koji ima
dokazanu kvalitetu, ali je financijski podci-
Nedzad Hodzlc, predsjednlk 8osnjacke demokratske stranke Hrvatske, za ¨Preporodov |ourna|" govorl o
pretbodnom Poplsu stanovnlstva, manjlnsklm l par|amentarnlm lzborlma, |oslpovlcu l Tankovlcu, usporedbl sa
Sejdom 8ajramovlcem, sltuacljl u 8lH l Hrvatskoj, stanju u 8DSH
3oso|a|o o||o ·ao||a||z|·a|a
o|t| oasa S·ob·oo|ca
| saoo oa· oaoa. |ooao sabo·s|| zastuoo||. boz ||a|voz ·az|oza. o·oos|ooo||a svo|o o·zavo |z|oooacava sa Soso||oo.
Ka·aoz|coo | M||osov|coo. M| u 3LSH. uoatoc sv|o uv·ooaoa |o|o v·|o costo t·o|oo. zazova·aoo ·oto·||u ooz|t|v-
oo oo·u|o | oo zo||oo so soustat| u |oouo||ac||| |sooo oo·ooooo ·az|oo. |o. ova| out oo oozu so otot| ut|s|u | oo
·oc| oa |o. oa|oo svoza sto |o |zzovo·|o. Sooso Tao|ov|c oasa |o|o|t|voa boso|ac|a s·aoota.
|azzova·ao: |soot |sa|ov|c
Nedzad Hodzic. predsfednik BDSH
J
O
U
R
N
A
L
22
INTERVJU
jenjen. Samo 135.ôôô kuna za 1ô brojeva
godisnje, sto je apsolutno nedovoljno. Za
koje cete se programe Ji zalagati? Postoje li
programi i bosnjacke udruge od nacional-
nog znacaja. Kako ih prepoznati i odgova-
rajuce financijski i na svaki drugi nacin
poduprijeti? Bosnjaci su druga nacionalna
manjina po brojnosti, ali tek oko 1ô. mjesta
po visini financijskih sredstava koje dobiva-
mo iz Drzavnog proracuna RH.
Upravo sinoc (21. svibnia. op. ur.) u hote-
lu 'Histria¨ u Puli odrzali smo maniIestaciiu
pod imenom 'BDSH spremna za izbore¨ i u
prepunoi dvorani naiavili nasu spremnost za
pobiedu na iducim parlamentarnim izborima
u utrci za predstavnika bosniacke. albanske.
crnogorske. slovenske i makedonske nacio-
nalne maniine. No. nase ambiciie tu ne zavr-
savaiu. Sa dobiianiem i osnovnog birackog
prava. koie do sada nismo mogli konzumirati.
otvaraiu se i mogucnosti kvalitetnog nastupa i
u nekim drugim izbornim iedinicama bilo u
koaliciiama ili cak samostalno. U svakom slu-
caiu sa nasim ulaskom u Sabor RH bit cemo u
mogucnosti nastaviti sa zapocetim proiektom
bosniackog nacionalnog iedinstva na ios snaz-
niii i eIikasniii nacin. To priie svega podrazu-
miieva iacanie bosniacke nacionalne sviiesti
kroz rad nacionalnih zaiednica. iacanie i oma-
sovlienie nasih kulturnih instituciia. snazniie
povezivanie sa nasom domovinom Bosnom i
Hercegovinom. ali i iacanie bosniacke politic-
ke misli u Republici Hrvatskoi za koiom ima
itekakve potrebe.
Saviet za nacionalne maniine RH zaduzen
ie za Iinanciranie kulturne dielatnosti maniina
u Republici Hrvatskoi i mi cemo dati svoi do-
prinos da priie svega KDBH 'Preporod¨. kao
bosniacka kulturna instituciia. koia egzistira
vec dugi niz godina. postane glavni nositeli
bosniackog kulturnog identiteta u Republici
Hrvatskoi. Sredstva od Savieta za nacionalne
maniine su mala i zato sto se za niih niie znalo
izboriti. Kriterii za dodielu sredstava svakako
bi trebao biti i broinost nacionalne maniine.
ali Saviet Iinancira proiekte. Stoga cemo tre-
bati iedan siri konsenzus o proiektima od bos-
niackog nacionalnog interesa. a KDBH 'Pre-
porod¨ treba biti nositeli vecine nasih kultur-
nih proiekata.
|oslpovlceva lzjava Peutersu l
reakclje Semse Tankovlca
Pocetkom travnja predsjednik 1osipo-
vic je dao izjavu Reutersu u kojoj je pove-
zao ratna dogadanja u Libiji i tzv. radikal-
ne muslimane u BiH. Ajegove rijeci su
izazvale brojne negativne komentare medu
Bosnjacima u Hrvatskoj i susjednoj BiH.
Ji ste se u sredisnjem Dnevniku H1J-a,
ispred Bosnjaka koje predstavljate, ispri-
cali predsjedniku 1osipovicu zbog rijeci
saborskog zastupnika Semse 1ankovica,
koji je hrvatskog predsjednika usporedio s
ratnim zlocincima Karadzicem i Seseljem.
Ovo je prigoda da detaljnije obrazlozite
Jase i stranacko videnje sporne izjave i
cjelokupne 1osipoviceve politike prema
BiH i Bosnjacima.
Ta ie usporedba izazvala zgrazanie i ne-
viericu politicke iavnosti. ali i mediia i za-
molien sam da za Dnevnik HTV-a proko-
mentiram priie svega iziavu gospodina Tan-
kovica. Nakon sto sam ios iednom procitao
originalni odgovor predsiednika Josipovica
na pitanie dali se zbog dogadaia u Sievernoi
AIrici boii radikalizaciie muslimana u Bo-
sni i Hercegovini. zakliucio sam da ie reak-
ciia gospodina Tankovica apsolutno nepri-
mierena. ali sam osietio i potrebu da izne-
sem staialiste da nas Bosniake niie radikali-
zirala niti nasa Srebrenica. Razlog tomu ie
sto niti u nasem bosniackom nacionalnom
bicu. niti u nasoi vieri islamu ne postoii ni-
sta sto bi nas navodilo na radikalne poteze.
Nas mentalni sklop prihvata sve kao Bozie
davanie. Nazalost. tai dio moie iziave niie
prenesen u Dnevniku Hrvatske televiziie.
Iziava predsiednika Josipovica ie iza-
zvala razlicite komentare. ali u svakom slu-
caiu coviek koii se iasno i glasno. kao pred-
siednik Republike Hrvatske. ispricao u Sa-
raievu za politiku RH prema Bosni i Herce-
govini iz devedesetih godina proslog stolie-
ca. koii ie otisao u Ahmice i poklonio se
bosniackim zrtvama. a Hrvatima u BiH dao
iasnu poruku da o svoioi sudbini i polozaiu
riesenie moraiu traziti u Saraievu. a ne u Za-
grebu. svoiim dielima sviedoci da ie istinski
priiateli BiH. a time i nas Bosniaka. Porede-
nie takvog covieka sa liudima koii su otvo-
reno zazivali nestanak i Bosne i Hercegovi-
ne i nas Bosniaka. i koiima se danas sudi u
Haagu. naprosto ie nedopustivo. Zbog toga
sam osiecao potrebu da se u ime Bosniaka
koie ia predstavliam i ispricam.
Svi potezi predsiednika Josipovica koii su
usliiedili nakon toga potvrduiu ovo moie sta-
ialiste. Predsiednik ie. priie svega. u interviui-
ma za bosansko-hercegovacke mediie poia-
snio svoiu iziavu. ali se i ispricao svima onima
koii su izveli krive zakliucke. Nakon toga ie
organizirao zaiednicki posiet Bihacu i riiec-
kom Islamskom centru sa bosniackim clanom
predsiednistva BiH. gospodinom Bakirom
Izetbegovicem. Bio sam. na poziv Ureda
predsiednika. u niegovoi pratnii pri posieti
Islamskom centru Riieka. kao i na veceri koiu
ie u cast gospode Josipovica i Izetbegovica
organizirao riiecki gradonacelnik. I ios ied-
nom se osviedocio da se radi o istinskom pri-
iateliu Bosniaka i Bosne i Hercegovine.
U intervjuu sarajevskom "Oslobode-
nju" od 14. travnja Semso 1ankovic je oti-
sao i korak dalje. Usporedio Jas je sa Sej-
dom Bajramovicem, politicarom koji je fi-
gurirao kao Milosevicev poslusnik 8ô-ih
godina proslog stoljeca, u vrijeme tzv. anti-
birokratskih revolucija koje su bile uvod u
krvava dogadanja u bivsoj SFR 1ugoslaviji
9ô-ih godina. Aaime, na pitanje novinara o
komunikaciji izmedu 1ankovica i 1osipovi-
ca nakon usporedbe s Karadzicem i Sese-
ljem, predsjednik SDA Hrvatske je rekao
sljedece: "Aismo se culi, predsjednik je na-
pravio nesto sto je, po mojem sudu, dodatno
zakompliciralo stvari. On je pozvao pred-
sjednika jedne novoosnovane bosnjacke
stranke u Hrvatskoj Aedzada Hadzica, koji
je, onda, naravno, govorio u prilog pred-
sjedniku Ivi 1osipovicu. 1o je sramotna
izjava, sramotan pokusaj odvlacenja paznje
od osnovne teme, na nacin: :ajmo naci ne-
koga, da uvjetno kazem Sejdu Bajramovica,
koji ce sada sve to na odredeni nacin ra-
zblaziti." Gospodine Hodzic, jeste li vi 1osi-
povicev Sejdo Bajramovic? Da li je onda
Ivo 1osipovic, u politici koju vodi, zapravo,
ekvivalent Slobodanu Milosevicu?
Tai interviu saraievskom 'Oslobodeniu¨
tocka ie na 'i¨. No. on moze biti i velika zivot-
na skola i pouka kako Iunkcionira mentalni
sklop iednog velikog covieka. predsiednika
Josipovica. koii ie spreman samo zato sto ie
neko niegovu iziavu krivo razumio. ispricati
se. i to kao predsiednik iedne drzave. a zatim
poremetiti svoi protokol da bi iskrenost te
svoie isprike i prakticno dokazao.
S druge strane. imate Semsu Tankovi-
ca. Seido Bairamovic. kakav god bio. odav-
no ie mrtav coviek i principi elementarne
pristoinosti nalazu da se o mrtvima govori
sve naibolie. Nedzad Hodzic ie predsiednik
BDSH. stranke za koiom su Bosniaci u Re-
publici Hrvatskoi osiecali potrebu vec dugi
niz godina. koia ie vrlo brzo bila prepoznata
u bosniackom korpusu i niie Iormirana da bi
'razblazivala¨ iziave predsiednika Josipo-
vica. A predsiednik Josipovic ie coviek koii
ne treba nikoga da ispravlia niegove po-
greske. Ali. mi Bosniaci u Republici Hrvat-
skoi. nakon ovog interviua imamo obavezu
da se kolektivno ispricamo predsiedniku
zemlie u koioi zivimo.
U samo par dana. iedan saborski zastu-
pnik. bez ikakvog razloga. predsiednika
svoie drzave iziednacava sa Seseliem. Ka-
J
O
U
R
N
A
L
23
INTERVJU
radzicem i Milosevicem. Mi u BDSH. una-
toc svim uvredama koie vrlo cesto trpimo.
zagovaramo retoriku pozitivne poruke i ne
zelimo se spustati u komunikaciii ispod
odredene razine. No. ovai put ne mogu se
oteti utisku i ne reci da ie. nakon svega sto
ie izgovorio. Semso Tankovic nasa kolek-
tivna bosniacka sramota.
Kakav je Jas komentar na politicka
zbivanja u Bosni i Hercegovini, narocito
suradnju izmedu celnika bosansko-herce-
govackih Srba i herceg-bosanskih Hrvata:
Dodika i Covic/Ljubica? Aaravno, prica je
vezana uz tzv. treci entitet, cije bile se gra-
nice, sigurni smo, u krvi iscrtavale. Kako
gledate na nekoliko susreta 1osipovic -
Dodik i 1osipovic - 1adic? Da li je na djelu
politika "puzajuceg nestajanja Bosne" i
trebamo li se bojati za sudbinu BiH?
Nasa maticna drzava ie. na zalost. ios
uviiek izlozena utiecaiu politickih snaga
koie buducnost Bosne i Hercegovine vide u
daliniim podielama. a ne u integriranoi i
Iunkcionalnoi drzavi BiH. To ie kod poiedi-
nih stranaka kontinuitet koii traie ios od ras-
pada bivse zemlie. i tesko ie ocekivati da ce
se ta politicka retorika promiieniti u skoroi
buducnosti. No. iako su vazne dviie stvari.
Prvo. u Europi su na dielu integrativni pro-
cesi koii u svakom slucaiu pozitivno utiecu
na ocuvanie BiH kao iedinstvene cieline.
Drugo. veoma veliku ulogu ce odigrati i po-
litika Republike Hrvatske. odnosno poruke
koie dolaze Hrvatima u Bosni i Hercegovi-
ni. Ured predsiednika RH i Vlada RH. u
trenutnom odnosu snaga. mozda i nemaiu
iedinstvene poglede. ali ia vieruiem da ce
politika pomirenia koiu promovira pred-
siednik Republike Hrvatske. gospodin Josi-
povic. doniieti rezultate na tragu smanienia
tenziia i otvarati vrata za one politicke sna-
ge koie vide boliu zaiednicku buducnost.
Bosna i Hercegovina ie platila ogromnu
ciienu politikama podiela i svaki korak u tom
pravcu ie korak unatrag za sve narode i gra-
dane BiH. No. valia napomenuti. da ie upra-
vo buducnost nase maticne zemlie iedan od
razloga za sto boliu politicku organiziranost
Bosniaka u Hrvatskoi. kako bi smo mogli da-
ti i svoi doprinos da vaniska politika Repu-
blike Hrvatske ide u pravcu ocuvania iedin-
stvene i nedieliive Bosne i Hercegovine.
8DSH - najznacajnlja po|ltlcka
snaga 8osnjaka u PH
Gospodarska situacija u Hrvatskoj je
katastrofalna. Otkrivanje brojnih korup-
cijskih afera otkrile su duboku moralnu
eroziju drustva. Gdje je izlaz iz takve situa-
cije? Mnogi su mislili da je odgovor skori
ulazak u Europsku uniju, ali se broj onih
koji u to vjeruju svakim danom smanjuje.
Kakvo je stajaliste BDSH po tom pitanju?
Nazalost. situaciia u gospodarstvu ie iako
losa i nece se tako brzo promiieniti u pozitiv-
nom smislu. Priblizavanie Europskoi uniii i
sam ulazak ce doniieti iednu novu sansu. ali
bez pravih poteza vlasti u ovoi situaciii sam
ulazak u Uniiu nece doniieti promiene. No.
prvi i naivazniii korak ie priznanie da se vodi-
la pogresna strategiia u koioi se zanemarivala
proizvodnia. Nakon toga. uvazavaiuci eko-
nomsku struku. a ne politiku. mora se deIini-
rati novu strategiiu za period od naimanie de-
set godina. Takvoi novoi strategiii prilagoditi
zakonski okvir u koiem bi u prvi plan dosli
interesi realnog gospodarstva koie stvara vi-
sak vriiednosti. a ne interesi birokratskog apa-
rata. sto ie bio slucai do sada. Takvoi novoi
strategiii bi se morali prilagoditi i Iiskalna i
monetarna politika. Ovo su nacelna staialista
koia bi se morala pretociti u operativne miere
za koie mi u BDSH. zbog iskustva u poduzet-
nistvu. znamo i kako bi trebale izgledati. no to
ie poprilicno duga prica. Gradani ove zemlie
trebaiu znati da nas ceka dug i naporan put
gospodarskog oporavka.
Znatno ste ojacali stranacku infra-
strukturu, imate 12 ogranaka i preko 1.2ôô
clanova. Aakon unutarstranackog sukoba
na relaciji 1ankovic - Pezerovic u BDSH
su se uclanili skoro kompletni SDA-ovi
ogranci iz Gunje i Drenovaca. Sto je s
osnivanjem ogranaka u Zagrebu i Sisku,
gradovima s brojnom bosnjackom popula-
cijom? Kako ocjenjujete Jase sanse na
predstojecim parlamentarnim izborima,
narocito sto ste sada u znatno boljoj situa-
ciji nego prije cetiri godine?
BDSH ie danas naiznacainiia politicka
snaga Bosniaka u Republici Hrvatskoi. ali u
nienim redovima se nalaze i pripadnici drugih
naciia. Stranka raste u kontinuitetu od svog
osnutka i nien razvoi bi trebao zavrsiti sa 25
ogranaka diliem Hrvatske. Cinienica ieste da
nam se prikliucuie sve vise bivseg clanstva
SDA Hrvatske. ali kao posliedica nezadovoli-
stva u svoioi bivsoi stranci. U tom smislu ie
naiznacainiie pristupanie gotovo ciielih ogra-
naka u Gunii i Drenovcima na celu sa bivsim
potpredsiednikom SDAH gospodinom Mirsa-
dom Pezerovicem. ali i drugih clanova koii su
u SDAH obnasali vrlo visoke duznosti. No.
sve ie to posliedica nezadovolistva priie svega
sa predsiednikom SDAH koii ne preza svoie
clanstvo nazivati ruliom. predsiednika drzave
Seseliem. Karadzicem i Milosevicem. a mene
Seidom Bairamovicem. Uskoro ce SDAH biti
stranka koia ima vodstvo. a nema clanstvo. A
nasa su vrata otvorena za sve politicki mislece
Bosniake koiima ie stalo da u Republici Hr-
vatskoi izgradimo ozbilinu bosniacku politic-
ku snagu.
U Zagrebu i Sisku ie Iormiranie ograna-
ka odavno spremno. ali ios traiu konzultaci-
ie i dogovori oko personalnih riesenia ier bi
smo htieli da te ogranke vode liudi koii ce
naikvalitetniie odraditi zadatak oko integri-
rania Bosniaka u tim sredinama.
Sto se tice parlamentarnih izbora mi
smo uviereni da nas maniinski kandidat
prolazi. a pokusat cemo proci i na stranac-
kim listama. sto niie neostvarivo.
U uvodniku prethodnog "1ournala"
postavili smo tezu da ce, nakon reakcija na
1osipovicevu izjavu Reutersu, 1ankovic i
SDAH vjerojatno u koaliciju s premijer-
kom Kosor i HDZ-om, a Ji i BDSH zajed-
no sa tzv. Kukuriku koalicijom, na cijem je
celu Milanovic i SDP. 1esmo li bili u pra-
vu, barem sa stajalista stranke kojoj ste
predsjednik? Postoje li konkretni dogovori
ili nacelna suglasnost?
Odluka o tome ce biti donesena na na-
sem Glavnom odboru kad za to dode vriie-
me. No. niie nemoguce da u poiedinim iz-
bornim iedinicama izademo i samostalno ili
u koaliciii sa nekom maniom strankom.
Ove bi parlamentarne izbore trebalo iskori-
stiti i za promociiu i poruku Bosniacima u
Republici Hrvatskoi da moramo vrlo cvrsto
i organizirano biti prisutni u politickom zi-
votu RH. Rezultati takvih poruka ne moraiu
doniieti rezultate na ovim izborima. ali mo-
gu dati veliki rezultat u buducnosti. ‰
J
O
U
R
N
A
L
24
BOSANSKI BAROMETAR
Hrvatski narodni sabor. odrzan u trav-
niu u Mostaru. trebao ie pronaci riesenie
za hrvatsko pitanie u BiH. no. pokazalo
se da ie to bio samo paravan za poticanie
destabilizaciie neargumentiranom politi-
zaciiom polozaia hrvatskog naroda u toi
zemlii. Izborom Predsiednistva te usvaia-
niem Rezoluciie Hrvatski narodni sabor.
osnovan 2001. u Novom Travniku. okon-
cao ie (tek) svoie cetvrto zasiedanie u
Mostaru. Za predsiednika Sabora izabran
ie predsiednik HDZ BiH dr. Dragan Co-
vic. dok su za clanove Predsiednistva iza-
brani predsiednik HDZ 1990 Bozo Iiu-
bic. te naiblizi Covicevi i Iiubicevi su-
radnici Niko Iozancic i Boriana Kristo.
odnosno Martin Raguz i Perica Jelecevic.
Za clanove Predsiednistva izabrani su i
predsiednici ios osam maniih hrvatskih
stranaka. Donesena ie odluka o Iormira-
niu Glavnog viieca. za ciieg ie predsied-
nika izabran Bozo Iiubic. kao glavnog
politickog. izvrsnog i koordiniraiuceg ti-
iela HNS-a.
Naivazniii dokument usvoien na za-
siedaniu Hrvatskog narodnog sabora ie
Rezoluciia u koioi se izrazava privrzenost
teritorijalnom integritetu i suverenitetu
BiH. no u 11 tocaka. kako se kaze. osudu-
ie se i odbacuie grubo gazenie izborne
volie hrvatskog naroda u BiH iskazane na
posliedniim opcim izborima u listopadu
2010. na koiima ie po drugi put vecin-
skim bosniackim glasovima onemogucen
izbor legitimnog hrvatskog clana u Pred-
siednistvo BiH. Nedopustivo ie dielova-
nie skupine stranaka u Federaciii BiH.
koie su 'kroz pokusai dokidania Doma
naroda Parlamenta FBiH. kao ustavne in-
stituciie za zastitu vitalnih interesa kon-
stitutivnih naroda u Federaciii BiH. dove-
le do uspostavliania neustavne. nezakoni-
te i za hrvatski narod neprihvatliive vlasti
FBiH¨. Rezoluciia navodi kako ie neIor-
miraniem Kluba Hrvata u Domu naroda
Parlamenta FBiH kao iedine ustavne in-
stituciie za zastitu vitalnih interesa kon-
stitutivnih naroda u Federaciii BiH. iedi-
na zastita vitalnih interesa hrvatskog na-
roda u FBiH prestala postoiati. 'Na tai
nacin hrvatska izborna politicka volia ie
zanemarena i na kraiu ponistena. a sto ie
dovelo do uspostavliania nezakonite. ne-
ustavne i hrvatskom narodu neprihvatlii-
ve vlasti u Federaciii BiH.¨
Krlvaca ma|l ml|ljun
Posebice se stetnim smatra suspendira-
nie ustavnih i zakonitih tiiela za provedbu
slobodnih i demokratskih izbora u BiH.
cime ie. kako se navodi. naciniena nenado-
knadiva steta po razvitak demokratskih
odnosa. doveden ie u pitanie ustavni pore-
dak. Iunkcioniranie pravne drzave i uku-
pan legalitet i legitimitet posljednjih op-
cinskih izbora. Pozivaiu se svi politicki
subiekti u BiH na vracanie u ustavne i za-
konske okvire. te puno postivanie vecin-
skog izbornog legitimiteta unutar sva tri
konstitutivna naroda. Takoder. 'politicki
subiekti i poiedinci koii su voliu svog na-
roda zanemarili i zatrli. a imaiu ambiciia i
pretenziia predstavliati hrvatski narod u
BiH¨. pozivaiu se na 'pokaianie. povratak
u okrilie svog naroda. te iedinstvo i zaied-
nistvo dok svom narodu nisu pocinili ios
vecu i nepovratnu stetu¨.
Hrvatski narodni sabor na poseban na-
cin smatra odgovornim dio instituciia me-
dunarodne zaiednice u BiH. koie su svo-
iim. kao se u Rezoluciii navodi. nepravic-
nim i pristranim djelovanjem bile jednim
od uzrocnika postoiece demokratske. mo-
ralne i ustavno-pravne krize u BiH. HNS
apelira na predstavnike medunarodne za-
iednice da zauzmu nepristran i pravican
odnos prema svim narodima BiH. da isko-
riste svoj autoritet i ovlasti da proces odlu-
civania vrate u ustavne i zakonske institu-
ciie te na tai nacin omoguce postivanie
vecinske izborne volie sva tri konstitutivna
naroda. 'HNS smatra da samo temeliita
reIorma Ustava koia bi osigurala potpunu
institucionalnu ravnopravnost i novu
upravno-teritoriialnu organizaciiu zasno-
vanu na vise Iederalnih iedinica. od koiih
bi naimanie iedna bila sa hrvatskom veci-
nom. moze da osigura stvarnu ravnoprav-
nost hrvatskog naroda u BiH.¨ Neophodne
su i kliucne za zivot hrvatskog nacional-
nog bica u Bosni i Hercegovini izmiene
Izbornog zakona BiH koiima ce se osigu-
rati izbor legitimnih predstavnika hrvat-
skog naroda u svim tiielima i na svim razi-
nama vlasti u BiH.
Na Hrvatskom narodnom saboru oku-
pilo se oko 500 izaslanika od 632 pozva-
na izabrana duznosnika iz deset stranaka
s hrvatskim predznakom (HDZ BiH.
HDZ 1990. HKDU BiH. HSP Herceg-
Bosne. HSS BiH. Uiediniena HSP. De-
mokratski centar BiH. Hrvatski pravaski
blok BiH. HSP dr. Ante Starcevic Her-
ceg-Bosne). koii su na lokalnim i opcim
izborima 2008. i 2010. godine izabrani u
opcinske. gradske. kantonalne. entitetske
i drzavne instituciie.
¨Z|ajog|u" l osta|l neprljate|jl Hrvata
Sabor ie sazvan. kako su istaknuli or-
ganizatori. zbog konstantnog dekonstitui-
rania hrvatskog naroda u BiH. sto ie kul-
miniralo uspostavom vlasti na razini Fede-
raciie BiH bez predstavnika dviie naiiace
politicke stranke s hrvatskim predznakom
HDZ BiH i HDZ 1990. Usvaianiu rezo-
Nakon mnogo vremena odrzan Hrvatskl narodnl sabor
Sabo· u s|uzb| ova HLZ-a
Hrvatski narodni sabor u Mostaru
J
O
U
R
N
A
L
25
BOSANSKI BAROMETAR
luciie prethodila ie kraca rasprava. a po-
sebno ostar u osudi politike SDP-a bio ie
predsiednik HKDU-a BiH Ivan Musa. On
ie politiku SDP-a. ciieg ie predsiednika
Zlatka Iagumdziiu nazvao Zlaioglu. uspo-
redio s politikom Slobodana Milosevica.
'Danas zelimo poslati poruku domacoi i
svietskoi iavnosti o potrebi da se BiH uredi
po mieri sva tri niezina suverena naroda.
odnosno da ie ovakva dvoentitetska BiH
neupravliiva. neodrziva i za Hrvate nepri-
hvatliiva. te stvoriti ambiient u koiem ce
biraci iz sva tri naroda kada izlaze na izbo-
re biti sigurni da ce ih u vlasti predstavliati
oni koie su oni izabrali¨. kazao ie Dragan
Covic. predsiednik HDZ BiH.
Umiesto zakliucka. ovdie cemo spo-
menuti da smo u ranijim brojevima “Pre-
porodovog Journala¨ izniieli argumenti-
rano stavove protiv politike koiu vode
dva HDZ-a. No. Petar Milic. predsiednik
Glavnog stana HSP-a BiH i iedan od
osnivaca Hrvatskog narodnog sabora
(HNS) 2000. godine. u interviuu saraiev-
skom 'Oslobodeniu¨ tvrdi kako ie HNS
koieg su sazvala dva HDZ-a podvala.
'Sto se samog nacina sazivania tice. ovo
niie Hrvatski narodni sabor BiH kao trai-
no i naivise politicko tiielo hrvatskoga
naroda u BiH. koii ie utemelien 28. listo-
pada 2000. godine. Odavno vec HNS niie
traino tiielo. ier su odrzane svega tri sied-
nice - i to dviie u 2000. i iedna tiiekom
2001. godine. Dakle. vec 11 godina se
HNS niie odrzavao. iako mu u deIiniciii
pise kako ie to traino tiielo i da se siedni-
ce odrzavaiu naimanie iednom godisnie.
dok se svake dviie godine trebaiu odrza-
vati konstituiraiuce siednice ier se svake
dviie godine dobivaiu novi zastupnici na-
kon lokalnih ili opcih izbora. Medutim.
ocito ie da ciieli ovai proces sazivania
HNS-a. i onda i sada. niie nista drugo do
podvala HDZ-a.¨ On ie iznio tvrdniu da
ie nainoviia siednica HNS-a nelegitimna
ier u odluci o utemelieniu i konstituiraniu
HNS-a iasno pise kako Predsiednistvo
tog tiiela saziva siednice Sabora. Pred-
siednistvo se. medutim. nikad niie sastalo
i ovu su siednicu neke politicke stranke
sazvale samovolino. 'Dakle. ovo uopce
niie zasiedanie HNS-a. nego iedna velika
priievara. Nadalie. sve ono sto su iz dva
HDZ-a naiavili da ce usvoiiti na HNS-u
samo su dnevnopoliticke stvari i to sto se
tice niihove poziciie. Nece biti nikakve
politicke poruke osim dalinieg zauzima-
nia nekakvih barikada. Nemaiu. uosta-
lom. nista novo ni donositi. Do sada ie
HNS usvoiio dovolian broi kvalitetnih
odluka koie samo treba provoditi¨. rekao
ie Milic.
Svrba Hrvatskog narodnog sabora
nlje HDZ
On ie posebno istakao dokument Plat-
Iorma za demokratsku i odrzivu BiH sa tre-
ce siednice HNS-a. gdie ie na kvalitetan
nacin riieseno hrvatsko nacionalno pitanie.
'Svrha HNS-a ie u riesavaniu gorucih pita-
nia za hrvatski narod u BiH. a ne hoce li
HDZ biti na vlasti ili nece. U krainioi liniii
imamo i Deklaraciiu o pravima i polozaiu
hrvatskog naroda u BiH koia ie u studenom
2000. godine usvoiena i ona ie obvezuiu-
ca¨. smatra te dodaie da HSP nudi otvore-
nost prema onim politikama koie su spre-
mne da u mirnoi koegzistenciii. prvenstve-
no s politickim Saraievom. dode do odrede-
nih dogovora o pitaniima koia naihitniie
moramo riiesiti. 'A potom cemo krenuti i u
reIormu Ustava BiH. Potpisana platIorma
ie odmak u odnosu na postoiece politike.
Mi smo vec riiesili pitanie Vlade Federaciie
BiH. gdie smo odlucili da se preglasava-
niem ne mogu donositi odluke. Naimanie
iedna trecina ministara iz svakog naroda. i
to ne iz iste stranke. mora podrzati svaku
odluku da bi se ona usvoiila. Takoder. nama
ie borba protiv kriminala osnovni zadatak.
za razliku od HDZ-a. Uvodenie posebne
legislative za borbu protiv kriminala ie nuz-
no kako bi se ono sto su pokrali kroz politi-
ku moglo vratiti u proracun. To ie temelina
teza koia govori da zelimo promienu stania.
za razliku od onih koii sami sebe ne zele
zatvarati¨. rekao ie Milic.
Uoci zasiedania Hrvatskog narodnog
sabora mogle su se cuti i optuzbe kako dva
HDZ-a ovim cinom diiele BiH. Skup ie pri-
vukao iznimnu mediisku pozornost u Mo-
staru. o cemu sviedoci podatak da ga ie pra-
tilo 130 novinara iz zemlia i inozemstva.
Trl|atera|a u Karadordevu
Jos iedan vazan dogadai za BiH desio
se kraiem travnia u Karadordevu. kada su
se sastali predsiednici Srbiie Boris Tadic
i Turske Ahmet Gül s clanovima Pred-
siednistva BiH Zelikom Komsice. Baki-
rom Izetbegovicem i Neboisom Radma-
novicem. Potvrdili su medusobnu podrs-
ku za nastavak europskih integraciia. kao
i princip nemiiesania u unutrasnie stvari
drugih drzave.
Tadic ie posliie susreta rekao da princip
nemiiesania znaci da se ni Srbiia. niti Tur-
ska mogu miiesati u unutrasnie stvari BiH i
obrnuto. te naglasio da ce se tri zemlie tog
principa drzati i u buducnosti. Istakao da ie
zelia sve tri zemlie da budu sto priie integri-
rane u EU te je dogovoreno da se odnosi tri
zemlie unapreduiu i razviiaiu u svakom
smislu. kao i da ce poseban poticai biti dat
oblasti znanosti. Ta ie suradnia. nastavio ie.
rezultat zaiednickih napora da se tri zemlie
bore protiv predrasuda iz. kako ie rekao.
teske proslosti i konstatirano da ie legitimno
da postoie razlicita videnia. Napomenuo ie
da su u proslosti ciniene greske. ali ie oba-
veza da se one premoste. Tadic se nada da
ce u prvoi polovini ove godine posietiti
BiH. za sto ie dobio poziv. Istakao ie da ie
ovo trilateralni sastanak. a ne neka meduna-
rodna konIerenciia o BiH i riesavaniu pro-
blema u BiH.
Radmanovic ie rekao da ie na bilate-
ralnom sastanku clanova Predsiednistva
sa Tadicem konstatirano da razne vrste
optuznica iz Hrvatske i Srbiie protiv dr-
zavliana BiH stvaraiu politicke probleme
u BiH. Prema niegovim riiecima. zbog
toga ie potreban trilateralni sastanak kako
bi se izbiegli takvi politicki problemi. ne
zalazeci u pravnu oblast. ier svi moraiu
odgovarati za ratne zlocine. Zakliucio da
ovakvi susreti i dogovori o buducnosti
znace da svi zele Balkan 21. viieka. pot-
puno razlicit od onog iz 20. ili 19. viieka.
i da Balkan bude oaza mira. On ie rekao
da su sve tri zemlie cvrsto oprediieliene
za EU. ali da imaiu razlicite poziciie po
pitaniu NATO-a. posto ie Turska clanica
tog Saveza. Srbiia ie ios neodlucna. dok
se u BiH posliie NATO-optimizma poia-
vio period protivljenja jednog dijela gra-
dana BiH tom Savezu.
Turski ie predsiednik iziavio da ie ze-
lia lidera tri zemlie da poiacaiu medusob-
nu suradniu i da se ide u smieru riesava-
nia gorucih problema. uz postovanie prin-
cipa nemiiesania u unutrasnie stvari. ocu-
vania principa postovania suvereniteta i
integriteta. kao i nastavak pozitivne
atmosIere iacania suradnie i bolie buduc-
nosti. Gül ie rekao da mu ie zelia da se
ciieli region okupi u NATO-u i EU. pod
iednim kisobranom. navodeci da 'Balkan
niie na kraiu Europe. nego ie srce Euro-
pe¨ i da ie cili da se nekadasnie popriste
preinaci u region zaiednistva.
Na sastanku ie bilo riieci i o ekonom-
skoi suradnii. pri cemu ie dogovoreno da
se podstaknu medusobne investiciie. od-
nosno da Srbiia zeli ravnopravan pristup
u oba bh. entiteta. kao i da Turska isto to
ucini. Predsiednik Srbiie ie obiasnio da ie
Karadordevo izabrano kao miesto sastan-
ka da bi se kreirala bolia buducnost. ier su
se u ovom miestu raniie donosile neke i
dobre. ali i lose odluke. Vise od stotinu
novinara iz Srbiie. BiH i Turske pratilo ie
ovai samit. a dogovoreno ie da ce naredni
odrzati u Saraievu. ‰
Edis Felic
J
O
U
R
N
A
L
26
BOSANSKI BAROMETAR
Ove godine navrsava se 16 godina od
krvave 'Krivaie 95¨. Naime. tako se zva-
la operaciia iz koie se iula 1995. godine
izrodio naiveci i iedini genocid na evrop-
skom tlu nakon Drugog svietskog rata.
'Srebrenicki dzehennem¨ niie prezivielo
preko 8.000 nevinih Bosniaka. Niihova
smrtna presuda ie bila samo to sto su bili
bosanski muslimani. sto su se drugaciie
Bogu molili. drugaciia imena nosili. sto
mrziti nisu umieli...
Z|ocln kojega se l Sese|j sraml
Javnost malo zna tko su liudi koii za
nekoliko dana tokom krvavog iula 1995.
godine pobise Bosniake srednieg Podrinia.
O egzekutorima srebrenickih Bosniaka da-
nas se ne prica. Kao da su nas 'natierali¨
da ih sutniom amnestiramo za naivece
evropske zlocine nakon Hitlerovih. Oni su
u naivecem broiu pripadali iedinici koia se
nazivala Deseti diverzantski odred Voiske
Republike Srpske i koia se nalazila pod
licnom komandom Glavnog staba Voiske
Republike Srpske. Tokom haskog procesa
i iedan zlocinac tipa Voiislava Seselia se
zgrazavao nad krvavim pirom pripadnika
10. diverzantskog odreda Voiske Republi-
ke Srpske. 'Masakr u Srebrenici ie sramo-
ta za Srbe. Mi smo znali da ie striielianiem
rukovodio komandant Desetog diverzant-
skog odreda Voiske RS Milorad Pelemis.
zaiedno sa Dominikom Petrusicem... Oni
su direktni krivci i naiodgovorniii su za
striielianie muslimanskih zaroblienika u
Srebrenici¨. rekao ie u haskoi sudnici zlo-
cinac Seseli.
Iako ie operaciia 'Krivaia 95¨. pred-
vodena Drinskim korpusom Voiske Re-
publike Srpske. zapocela 6. iula 1995.
godine. krvnici Milorada Mise Pelemisa.
komandanta 10. diverzantskog odreda
Voiske Republike Srpske. poiavili su se u
okolini Srebrenice 10. iula na Isturenom
komandnom miestu Pribicevac. na dan
priie konacnog zauzimania 'Zasticene
zone UN-a Srebrenica¨. Pelemisovi zlo-
cinci su dovedeni sa iasnom namierom da
realizuiu raniie osmislieni proiekt i da bu-
du egzekutori zaroblienih Srebrenicana.
11. iula 1995. godine. ratni zlocinac
osuden za genocid. general Radislav Kr-
stic. u to doba ios nacelnik staba Drinskog
korpusa Voiske Republike Srpske. naredio
ie Pelemisu da sa iedinicom 'Drinski vu-
kovi¨ medu prvima ude u Srebrenicu. Pu-
kovnik Petar Salapura. nacelnik Obavie-
staine sluzbe Glavnog staba Voiske Repu-
blike Srpske. bio ie direktno nadredeni
ovoi iedinici prilikom ulaska u srebrenicku
kotlinu. Jos priie operaciie zauzimania
Srebrenice. Milorad Miso Pelemis ie bio
coviek ciie su ruke bile dobro okrvavliene
uboistvima nevinih liudi u Vukovaru i po-
druciu opstine Vlasenica. Kraiem 1991.
godine odlikovan ie ukazom Predsiednis-
tva SFRJ ordenom 'za zasluge na vuko-
varskom ratistu¨. a za zlocine nad Bosnia-
cima ukazom Radovana Karadzica dobio
ie Orden 'Milosa Obilica¨.
Miso Pelemis. komandant Desetog di-
verzantskog odreda ie bio na celu iedinice
koia ie mucki striieliala izmedu 1.000 i
4.000 hiliade Srebrenicana u Branievu.
Pilicama. Konievic poliu. stadionu u No-
voi Kasabi. Danas slobodno zivi u Beo-
gradu. Doduse. nekoliko ie puta hapsen u
Beogradu. ali zbog nekih spiiunskih aIera.
Naipoznatiia ie bila ona kodnog naziva
'Pauk¨. Naikrvaviii trag pripadnici 10. di-
verzantskog odreda ostavise 16. iula 1995.
godine na Iarmi u Branievu. kada za par
sati striieliase 1.200 Bosniaka. po sviedo-
ceniu Drazena Erdemovica. medu niima
ie bilo i diece koia su dozivala maike. Isti
dan su ucestvovali u striielianu i u obli-
zniem Domu kulture u Pilicama. Erdemo-
vic ie svoievremeno sviedocio 'kako ie
cuo i vidio da ie Miso Pelemis naredio da
neko ko ie odbio naredenie - bude ubi-
jen”. DeIinitivno. iskliucivu komandu nad
Desetim diverzantskim odredom imao ie
general Ratko Mladic. U odredenim mo-
mentima naredbe su im izdavali i general
Zdravko Tolimir. general Radoslav Kr-
stic. pukovnik Iiubisa Beara i pukovnik
Petar Salapura. Pomenuta imena visokih
oIicira Voiske Republike Srpske. kao
glavne krivce za uboistva Srebrenicana.
tokom svog haskog procesa spomenuo ie
general Radislav Krstic. 'Oni su glavni
egzekutori i naredbodavci svega sto se de-
silo od 11. do 20. iula 1995. godine na po-
druciu Srebrenice. Svi zaroblieni su pre-
dati Mladicu. Bili su podvrgnuti navodnoi
bezbiednosnoi obradi`. I kasniie se desilo
to sto se desilo. Na osnovu moiih sazna-
nia. doslo ie do smaknuca tih liudi. a sma-
kli su ih pripadnici 10. diverzantskog
odreda Mise Pelemisa i bataliona Voine
policiie 65. zastitnog puka koiim ie ko-
mandovao maior Dragan Pecanac¨. rekao
ie Krstic priie nego sto ie osuden na 35
godina za genocid u Srebrenici.
Desetl dlverzantskl odred vojske Pepub|lke Srpske: za svakog strlje|janog srebrenlckog 8osnjaka doblva|l po
pet njemacklb maraka
|zzo|uto·| u s·ob·oo|c|oo
zoooc|ou
/voo Huso|oov|c
Milorad Pelemis Drazen Erdemovic
J
O
U
R
N
A
L
27
BOSANSKI BAROMETAR
Najje|tlnljl z|ocln na svljetu
Prvi uhapseni pripadnik Desetog di-
verzantskog odreda Voiske RS-a bio ie
Drazen Erdemovic. Hrvat iz okolice Tu-
zle. Erdemovic ie kao suradnik suda u
martu 1998. godine osuden na pet godina
zatvora. uz zamienu identiteta nakon iz-
drzavanie kazne. a sada zivi u nekoi od
zapadnoevropskih zemalia.
Jos iedan bosanski Hrvat. Marko Bos-
kic iz Obodnice kod Tuzle. ucestvovao ie
u egzekuciiama Srebrenicana kao pripad-
nik ovog odreda smrti. Boskic ie prvobit-
no uhapsen u Americi 2004. godine i osu-
den na pet godina zatvora. Izrucen ie na-
kon odlezane kazne u Bosnu i Hercegovi-
nu. gdie ie 19. iula osuden na 10 godina
zatvora ier ie pristao da suraduie sa Tuzi-
lastvom BiH i navodno otkriie neke zna-
caine inIormaciie o striielianiima Srebre-
nicana u iulu 1995.godine. Zlocinac Mar-
ko Boskic se tokom svog boravka u Ame-
rici u Bostonu iskliucivo druzio sa prezi-
vielim Srebrenicanima. a 'naibolii priia-
teli¨ mu ie bio izviesni Hasan. koiem su
Boskic i ostali zlocinci ubili 29 clanova
Iamiliie.
Na granicnom priielazu Baiakovo. u
autobusu koiim se vozio iz Srbiie u Hr-
vatsku. u utorak 20. aprila 2010. godine.
uhapsen ie Slovenac Franc Kos. iedan od
naivecih krvnika tokom srebrenickog ge-
nocida. Ovai krvolok - placenik iz Celia.
do hapsenia ie slobodno zivio i radio u
Novom naseliu kod Biieliine. Imao auto-
limarsku radniu. lazne bosansko-herce-
govacke dokumente na ime Branimir Ma-
noilovic. a kucu ie sagradio uz pomoc
Ministarstva za boracka pitania Republi-
ke Srpske. Trenutno mu se sudi pred Su-
dom BiH.
Prosle godine. 25. Iebruara. takoder
su uhapseni i sliedeci krvnici iz Desetog
diverzantskog odreda Voiske Republike
Srpske: Vlastimir Goliianin. Zoran Goro-
nia i Stanko Savanovic. I ovoi zlocinac-
koi troici sudenie ie ios uviiek traie. Cak
u Izraelu se od ruke pravde mislio sakriti
krvnik Aleksandar Cvetkovic. nekadasnii
egzekutor Desetog diverzantskog odreda
Glavnog staba Voiske Republike Srpske.
koii ie u Tel Avivu uhapsen 18. ianuara
2011. godine. Bosna i Hercegovina oce-
kuie da ioi Izrael izruci ovog ucesnika u
striielianiu srebrenickih muskaraca i die-
caka u iulu 1995. godine. Za sada se inte-
zivno traga za monstrumima Zoranom
Obrenovicem Maliicem iz Vlasenice koii
se godinama kriie u okolini Rume u Srbi-
ii i Branom Goikovicem iz Stupara kod
Kladnia. zamienikom komandanta Pele-
misa. Za vecinom pripadnika Desetog di-
verzantskog odreda raspisana ie Interpo-
lova potiernica. Navodno. Miso Pelemis.
komandant ovog odreda smrti. poslao ie
ponudu o nagodbi sa sudom u koioi trazi
da bude sviedok-suradnik Suda BiH i da
ie. ukoliko dobiie povratne garanciie.
spreman se predati u Bosni i Hercegovini.
Pelemis ie sviestan da ga ocekuiu teske
optuzbe. ali navodno ima i argumente po
koiima smatra da niie kriv za komandnu
odgovornost ier se tog 16.iula 1995. godi-
ne niie nalazio na Branievu ier ie navod-
no zbog udesa kod Milica lezao u vlase-
nickoi bolnici.
Dodatnu buru oko ovih bandita i krv-
nika uzburkao ie i niihov politicki seI Ra-
dovan Karadzic koii ie u Haagu podnio
zahtiev da saslusa Drazena Erdemovica.
koii ie pred Haskim tribunalom na sude-
niu u predmetu 'Popovic i drugi¨. rekao
da ie u iednoi operaciii niegov nadredeni
porucnik Milorad Miso Pelemis. koman-
dant Desetog diverzantskog odreda Voi-
ske Republike Srpske. trebalo da dobiie
12 kilograma zlata po nienom zavrsetku.
Pored nabroianih zlocinaca koii su kao
pripadnici Desetog diverzantskog odreda
Voiske Republike Srpske striieliali hiliade
srebrenickih Bosniaka. spominiu se i slie-
deci pripadnici ovog 'Odreda smrti¨: Iule
Iulic. Marinko Goliian. Radovan Josipo-
vic Cizmo. Grk Angelos Iatsios. Mladen-
ko Filipovic. Neboisa Gagic. Nenad Bo-
bar. Mico Bozic. Ozren Bozic. Srdan Bre-
zov. Vid Bubalo. Milo Celic. Drazenko
Dosanovic. Veselin Doic. Nenad Dragic.
Dalibor Ðukic. Aleksandar Ðuric. Mila-
din Grbic. Sasa Ilic. Iuka Jokic. Ðordo
Jurosevic. Jelenko Kalaidzic. Dragan Ko-
liivrat. Vitomir Kovacevic. Radoslav Kre-
menovic. Branko Iukic. Ðordiia Iukic.
Jakov Maistorovic. Radan Maksimovic.
Sara Manoilovic. Marinko Marinkovic.
Matiia Marinovic. Savo Marianovic. Mla-
den Marunovic. Goran Mastilovic. Milos
Matic. Ratko Mededovic. Milovan Mile-
sevic. Drazenko Milovic. Mile Mitrovic.
Voislav Obrenovic. Momir Ostoiic. Bori-
slav Popov. Velimir Popovic. Stiiepo Pra-
niic. Dragica Prodanovic. Zoran Raseta.
Darko Salamic. Budimko Savic. Milan
Simanic. Zoran Stupar. Dragan Tesic.
Dragan Todorovic. Ivanka Todorovic.
Milosav Tomic. Ratko Tomic. Milivoie
TriIkovic. Cviietin Vukasinovic i Zeliko
Vukovic. Svi su u biekstvu.
Aktivni pripadnik Desetog diverzant-
skog odreda bio ie i strucniak za eksplozi-
ve. terorista Ziiad Zigic Ziga. poriieklom
iz Dobrinie kod Tuzle. Donedavno ie ko-
ristio lazne dokumente na ime Zivko Mi-
cic. Danas zivi u Biieliini. U svoioi ispo-
viiesti iednom bosansko-hercegovackom
magazinu. Ziiad Zigic Ziga ie otkrio da
su on i ostala niegova zlocinacka banda iz
Desetog diverzantskog odreda Voiske
Republike Srpske. za striielianie srebre-
nickih Bosniaka 16. iula 1995. godine od
svog komandanta Mise Pelemisa dobivali
po pet niemackih maraka po striielianom
insanu. Bio ie to zasigurno naiieItiniii
zlocin na sviietu. ‰
Franc Kos Aleksandar Cvetkovic
J
O
U
R
N
A
L
28
IZ SVIJETA
Oba|a 8je|okostl
Naimanie 800 liudi ie ubiieno u zapad-
nom gradu Obale Bielokosti Duekoueu
zadnieg tiedna ozuika. saopcio ie 1. trav-
nia Medunarodni odbor Crvenoga kriza.
Celnik Odbora u Obali Bielokosti ie rekao
da ie tai dogadai iznimno sokantan. pose-
bice s obzirom na razinu brutalnosti s ko-
iom ie izveden. Volonteri i izaslanici Cr-
venog kriza su posietili grad Duekoue ka-
ko bi prikupili dokaze o pokoliu koii se
dogodio 29. ozuika. Duekoue se nalazi u
rukama Alassana Ouattare. a borbe su se
nastavile oko naiveceg grada Abidiana.
ispred predsiednicke palace i drzavne tele-
viziie. Iaurent Gbagbo ie u meduvremenu
iz Abidiana pobiegao u glavni grad Yamo-
ussoukro. Sukobi u toi zemlii poceli su na-
kon predsiednickih izbora u studenom
prosle godine kada ie medunarodna zaied-
nica priznala pobiedu kandidata Alassana
Ouattare. Medutim. dotadasnii predsied-
nik Iaurent Gbagbo ie odbio otici s vlasti.
Gbagba ie Ustavno viiece Obale Bieloko-
sti proglasilo pobiednikom nakon sto ie
ponistio glasove u sievernim diielovima
zemlie. gdie nakon gradanskog rata 2002.
i 2003. godine uglavnom borave niegovi
politicki neistomislienici.
Francuska ie poslala dodatne trupe u
glavni grad Obale Bielokosti te zauzela
aerodrom. izviiestio ie BBC 3. travnia.
Glasnogovornik voiske Thierry Burkhard
ie rekao da ie u Obalu Bielokosti doslo
ios 300 Irancuskih voinika. ukupno
1.400. Aerodrom od 1. travnia cuvaiu ie-
dinice UN-a. ali Irancuski ie potez omo-
gucio niegovo otvaranie. Drzavna televi-
ziia ie optuzila Francusku da priprema
genocid poput onoga u Ruandi 1994. go-
dine. kada ie ubiieno vise od 800.000 liu-
di. Iaurent Gbagbo predao se 11. travnia
UN-ovim voinicima. nakon sto ie voiska
okruzila niegovu kucu u Abidianu. Glav-
ni tainik UN. Ban Ki Moon ie kazao kako
ie uhicenie Ggagboa zavrsetak nepotreb-
nog sukoba koii ie traiao nekoliko miese-
ci. Dodao ie kako UN podrzava novu
vlast. U sukobima ie ubiieno vise od
1.000 liudi. dok ih ie naimanie 100.000
napustilo zemliu. UN-ov stalni predstav-
nik u Obali Bielokosti YoussouIou Bam-
ba ie kazao kako ce se bivsem predsiedni-
ku suditi.
Rat i mir
Iibiiska vlada ie 2. travnia odbila mi-
rovnu ponudu za prekid vatre od strane
pobunienika. Glasnogovornik Musa Ibra-
him ie ideiu nazvao ludoscu. 'Jedinice lo-
ialne Muameru QadhaIiiu nikada nece
odustati od gradova koii su sada u rukama
pobunienika¨. rekao ie i osudio saveznicke
napade kao 'zlocine protiv coviecnosti¨.
Associated press ie obiavio da ie QadhaIi
u Europu poslao izaslanika s ovlastima
pregovarania o izlasku iz krize. koia ie po-
cetkom travnia dosla u Iazu stabilizaciie
dosegnutih polozaia obiiu strana i nesto
slabiieg bombardirania saveznika po polo-
zaiima QadhaIiieve voiske. Abdu-l Ati el
Ubeidi. izaslanik i novi libiiski seI diplo-
maciie posietio ie Tursku i Maltu. a grc-
kom premiieru 3. travnia ie rekao da libii-
ski lider trazi izlaz iz krize. Na istoku Iibi-
ie od 8. travnia vodile su se teske borbe
pobunienika i QadhaIiievih snaga za kon-
trolu nad istocnim gradom Edzdabiiom.
Samo 9. travnia u tom ie gradu. prema iz-
viestaiima iz bolnice. poginulo 11 liudi.
Sukobi su se intenzivirali nakon sto su vla-
dine snage uspiele uci u grad i zapriietiti
pobunienickom uporistu u Benghaziiu.
NATO snage u dva prethodna dana unisti-
le su 17 tenkova 15 kod Misrate i dva
kod Brege. saopcio ie NATO. U Misrati ie.
prema izviestaiima pobunienika. ubiieno
ios 30 niihovih pristasa.
Muamer el-QadhaIi navodno ie 10.
travnia pristao na mirovni plan koieg mu ie
u Tripoliiu predstavio iuznoaIricki pred-
siednik Jacob Zuma. u ime AIricke uniie.
Zuma treba pregovarati s pobunienicima.
Nakon visesatnog sastanka u Tripoliiu. Zu-
ma ie kazao da ie QadhaIi pristao na plan
koii ie sastavila AIricka uniia. a koii podra-
zumiieva prekid vatre. otvaranie kanala za
dostavu humanitarne pomoci. i pregovore
izmedu vlasti i pobunienika. 'Brat lider ie
prihvatio plan koii smo mu predstavili i sa-
da idemo u Benghazi¨. kazao ie Zuma. po-
zvavsi NATO na prekid bombardirania.
prenio ie Daily Mail. Iako se Iibiia nalazi
pod pomorskom blokadom. 11. travnia ie u
luku Zawia. koia se nalazi pod kontrolom
loialista. uplovio libiiski brod natovaren
uvoznom sirovom naItom. Nitko sa sigur-
noscu ne moze reci otkuda ie brod doplo-
vio. gdie ie naIta nabavliena niti kako ie ovo
plovilo probilo pomorsku blokadu mornari-
ce koaliciiskih snaga. QadhaIi uvozom naI-
te pokusava normalizirati opskrbu gorivom
u diielu Iibiie pod niegovom kontrolom.
gdie su ciiene znatno porasle. Dok su duz-
nosnici ulazak tankera u luku obiavliivali
kao svoiu veliku pobiedu. nedaleko od To-
bruka. iedan ie brod tovario sirovu naItu za
prvu isporuku libiiskih pobunienika iz
Benghaziia. Naivieroiatniia odrediste ie lu-
ka u Kataru. bliskoistocnoi zemlii koia ie
priznala rezim u Benghaziiu i ponudila mu
se kao agent pri preprodaii sirove naIte.
Krainii kupac. pretpostavlia se. raIineriie su
u Italiii koie se vec godinama oslaniaiu na
naItu iz Iibiie. Americki su se avioni povu-
kli iz akciie. obiavio ie Washington 10.
Predsjednlcl, vode l pa|e zvljezde
/·aos|o so·t| | bao|a·s|| |osoa·|
Neeksplodirana bomba u napadu na predsfednicku rezidencifu u 1ripolifu
J
O
U
R
N
A
L
29
IZ SVIJETA
travnia. Koaliciiske snage sada mogu racu-
nati na pomoc americkih samo ako upute
zahtiev NATO-u za niihov angazman. te
ako to Washington izricito odobri.
NATO clanice na sastanku u Berlinu
14. travnia slozili su se da QadhaIi treba
otici i zaustaviti krzu u Iibiii. ali i nagla-
sili da ga oni nece zbacivati s vlasti. Dan
posliie NATO ie odlucio dati iziavu u ko-
ioi poziva QadhaIiia na povlacenie. Novi
libiiski ministar vaniskih poslova Abdu-l
Ati el Ubeidi rekao ie 20. travnia da ie
niegova vlada spremna razmotriti ideiu o
uvodeniu privremene vlade te odrzati slo-
bodne izbore u roku od sest mieseci od
kraia sukoba. 'Iibiia bi mogla odrzati
slobodne izbore. koie bi nadgledao UN. u
roku sest mieseci od kraia sukoba koii
bukti u Iibiii¨. kazao ie libiiski ministar
vaniskih poslova za Guardian. Ministar
tvrdi da se raspravlialo i oko nove uloge
vode Muamera QadhaIiia te o niegovom
umirovlieniu. 'Sve ie na stolu¨. rekao ie.
Naimanie 36 liudi ie ubiieno u sukobi-
ma u Misrati 23. i 24. travnia. Prema riieci-
ma glasnogovornika pobunienika. osam
ljudi je poginulo u granatiranju grada drugi
dan. dok ih ie 28 poginulo dan raniie. Ozli-
iedeno ie vise od stotinu liudi. Iako ie libii-
ska vlada tvrdila kako ce povuci svoie voi-
nike iz Misrate. na grad ie ispalieno deseti-
ne raketa. Primirie ie trebalo posluziti zapo-
cinianiu pregovora lokalnih voda plemena s
pobunienicima. Duznosnik Ministarstva
vaniskih poslova Halid Kaim kazao ie kako
su lokalna plemena zapriietila da ce oni po-
raziti pobunienike. ne napravi li to libiiska
voiska. Rusiia ie apelirala na libiisku vladu
da prekine s vatrom i napadima na civile. S
druge strane. NATO ie bombardirao okoli-
cu Tripoliia i ios nekih gradova. U Misrati
ie do sada ubiieno naimanie 1.000 liudi.
Iibiiska televiziia obiavila ie 30. travnia
da ie QadhaIiiev sin SeiIu-l Areb ubiien u
NATO zracnom napadu na vilu u Tripoliiu.
Iibiiska drzavna TV obiavila ie da ie osim
SeiIu-l Areba poginulo i troie QadhaIiieve
unucadi. Iako ie QadhaIi bio u istoi zgradi.
on ie prosao neozliiedeno. tvrdi libiiska vla-
da. 'Rezidenciia ie napadnuta svom sna-
gom i iako ie razorena. a iedna ie bomba
ostala neeksplodirana. Napad ie rezultirao
uboistvom naseg brata 29-godisnieg SeiIu-l
Areba QadhaIiia i troie unucadi naseg vode.
U zgradi ie bio i nas voda sa suprugom i
priiateliima. On ie neozliieden i dobrog
zdravlia. Ovo ie bila direktna operaciia s
namierom atentata na lidera nase zemlie¨.
obiavio ie vladin glasnogovornik Musa
Ibrahim. SeiIu-l Areb ie naimladi od
QadhaIiievih sest sinova i za vriieme suko-
ba niie bio eksponiran. te se o niemu naima-
nie zna. Glasnogovornik ie obiavio da ie bio
civil i studirao u Niemackoi.
Hocu-necu
Izrael ie 3. travnia reagirao s dozom
osvetoliubivosti. kako izviestava AP. na po-
vucene optuzbe o izraelskim ratnim zlocini-
ma u agresiii na Gazu priie dviie godine
koie ie iznio iuznoaIricki sudac Richard
Goldstone. Goldstone. koii ie vodio panel
UN Viieca za liudska prava koii ie optuzio
tzv. izraelske obrambene snage u 500-tiniak
stranica izviestaia. napisao ie clanak u Was-
hington Postu da su izraelske istrage o na-
vodima u izviestaiu pokazale da voiska niie
namierno gadala civile u Gazi. Umiesto to-
ga. Goldstone ie preusmierio kritiku na Ha-
mas zbog podlog raketirania izraelskih gra-
dova i odbiiania vrsenia istrage vlastitih
aktivnosti. U Izraelu ie Goldstone-ov izvie-
stai bio ociienien kao nepravedan i usmie-
ren k izolaciii tzv. zidovske drzave. Pale-
stinci su optuzili iuznoaIrickog suca da ie
popustio pod pro-izraelskim pritiskom.
Izraelski komentatori clanak u Washingtom
Postu nazvali su PR udarom i zemliotre-
som. 'Ovo ie vrlo vazna tocka preokreta¨.
ociienio ie Dore Gold. izraelski ambasador
u UN koii ie vodio debate s Goldstoneom
2009. povodom navoda u izviestaiu.
Goldstone-ovo povlacenie dolazi u tre-
nutku kada se u Izraelu povela rasprava o
novoi oIenzivi na Gazu zbog nastavka na-
silia u poiasu i iuznom Izraelu. provocira-
nom medusobnim optuzbama o raketira-
niu i bombardiraniu. Pogibiia cetvoro civi-
la od izraelske minobacacke granate 22.
ozuika izazvala ie medusobno optuziva-
nie: Palestinaca koii optuzuiu Izrael za na-
mierno gadanie civila. i Izraela koii optu-
zuie Hamas za koristenie civila kao zivog
stita. Glasnogovornik palestinskog pred-
siednika Abbasa iziavio ie da ce Palestin-
ska uprava i dalie vrsiti pritisak za proce-
suiranie ratnih zlocina u ratu za Gazu.
Unatoc izraelskom odbiianiu navoda iz
Goldstoneova izviestaia. izraelska ie voi-
ska ipak odgovorila na kritike postupaka
prema civilima. Komentatori tvrde da bi
broi istraga o nedolicnom ponasaniu pre-
ma civilima bio znatno manii da niie bilo
Goldstoneova izviestaia. odnosno medu-
narodnog pritiska. obiavio ie AP.
Sposobnl za drzavu
Goldstoneov clanak obiavlien ie uoci
obiave UN Ureda speciialnog koordinatora
za mirovni proces na Bliskom istoku koii ie
12. travnia obiavio kako ie Palestinska
uprava spremna voditi drzavu. 'U sest pod-
rucia u koiima ie UN naivise angaziran. vla-
dine instituciie su dobre za Iunkcioniranie
drzave¨. stoii u izviestaiu. No. UN upozora-
va i da ce Palestinskoi upravi biti tesko na-
praviti dodatni napredak sve dok traie izra-
elska okupaciia te mirovni pregovori stoie
na mrtvoi tocci. Palestinske vlasti su si po-
stavile rok u ruinu ove godine kako bi ispu-
nili sve uviete za proglasenie drzave. a na-
daiu se da ce Izrael i medunarodna zaiedni-
ca prepoznati nezavisnu drzavu Palestinu.
Mirovni pregovori Palestinaca i Izraelaca
su stali od kraia prosle godine zbog teme
zidovskih naselia na Zapadnoi obali i po pi-
taniu istocnog Jeruzalema. Palestinci su na-
iavili da ce od UN traziti priznanie iedno-
stranog proglasenia drzave. ako se razgovo-
ri ne nastave. UN-ov speciialni koordinator
Robert Serry ie pohvalio predsiednika Pale-
stinske samouprave Mahmuda Abbasa i
premiiera Salema Feyyada.
Cljene |ete u nebo
Svietska banka ie 15. travnia upozorila
da ce povecanie ciiena hrane. koie su diie-
lom prouzrocene dizaniem ciiena naIte. mi-
liiune liudi dovesti do ekstremnog siromas-
tva. Ciiene hrane su u godinu dana narasle
za cak 36°. a zbog problema na Bliskom
istoku i u sievernoi AIrici su i dalie nestabil-
ne. Od proslog lipnia ie to u siromastvo
otieralo 44 miliiuna liudi. Iz Svietske banke
upozoravaiu da ce rast ciiena hrane za 10°
dovesti do ios 10 miliiuna vise onih koii
raspolazu sa manie od 1.25 dolara na dan.
30°-tno povecanie ciiena osnovnih namir-
nica dovelo bi do ios 34 miliiuna vise siro-
masnih. Svietska banka procieniuie da tre-
nutno s manie od 1.25 dolara na dan zivi
oko 1.2 miliiarde liudi u sviietu. 'Vise liudi
ce patiti i vise ce osiromasiti zbog visokih i
nestabilnih ciiena hrane¨. kazao ie pred-
siednik banke Robert Zoellick te dodao ka-
ko prvo treba zastititi ciienu hrane. ier siro-
masni i raniivi naivise novca trose na niu.
|emen u p|amenu
Policija je bojevom municijom i su-
zavcem 4. travnia izazvala raniavanie sto-
tina demonstranata koii su marsirali pre-
ma predsiednickoi palaci u Hudaidi. ie-
menskom gradu na Crvenom moru. De-
monstranti su organizirali mars nekoliko
tisuca liudi zbog nasilia sigurnosnih sna-
ga nad prosviednicima u Taizu. iuzno od
Sana`ae. gdie ie dan raniie. prema liiec-
nickim izvorima ubiieno dvoie. a ranieno
nekoliko stotina liudi. Iiiecnici u Hudaidi
iziavili su da ie od metaka. suzavca i poli-
ciiskih palica ranieno preko 400 liudi.
J
O
U
R
N
A
L
3O
IZ SVIJETA
Vladaiuca stranka predsiednika Ali Ab-
dullaha Saliha niie odmah prihvatila opozi-
ciiski plan tranziciie vlasti koii ie ukliuci-
vao predaiu ovlasti potpredsiedniku. uz po-
duzimanie miera za Iormiranie vlade nacio-
nalnog iedinstva i raspisivanie izbora. Was-
hington niie. za razliku od Tunisa i Egipta.
a posebno Iibiie. pozvao iemenskog pred-
siednika na odstupanie. zbog navodnog
straha od ekstremnih nasliednika Saliha na
vlasti. Obamina administraciia se. navodi
AP. boii raspada Jemena po plemenskim
liniiama. sto bi. a to ie Salih naglasavao ku-
puiuci podrsku. omogucilo El-Qaidi da po-
iaca napade izvan Jemena.
Mnogi diielovi luckog grada Adena.
nekadasnie priiestolnice Juznog Jemena.
koie ie uporiste separatist. nezadovolinih
uiedinieniem iz 1994. Bili su napusteni u
znak protesta i gradanskog neposluha Na-
kon sto ie 18. ozuika ubiieno 52 demon-
stranata u akciii sigurnosnih snaga. neki
plemenski vode. generali i diplomati ot-
kazali su loialnost Salihu. Kako ie iavio
BBC 24. travnia. Salih ie pozitivnim oci-
ienio iniciiativu Viieca za suradniu u za-
lievu (GCC) te ie pristao predati vlast
potpredsiedniku drzave. Ocekuie se i po-
sebni sporazum s oporbenim snagama. a
Salih ie zatrazio imunitet od sudskog pro-
gona. Dva dana priie naiavio ie kako se
nece kandidirati na izborima 2013. godi-
ne. sto ie opoziciia pozdravila. no pro-
sviedi protiv niegove 30-godisnie vlada-
vine su se nastavili. Na ulicama Jemena
nakon te viiesti zavladalo ie slavlie. na-
kon sto ie u protekla dva mieseca u pro-
sviedima poginulo naimanie 120 osoba.
Dok|e, o ta|lbanl
Dvoiica talibanskih bombasa samoubo-
iica izvrsila su masakr 3. travnia u suIii-
skom grobnom mesdzidu u Dera Ghazi
Khanu u istocnom Pakistanu. ubivsi naima-
nie 41 i ranivsi 65 liudi. izviiestila ie polici-
ia. Napad se dogodio pri godisniem oku-
plianiu suIiia evliii kome ie mesdzid posve-
cen. Talibani su posliedniih mieseci poiaca-
li kukavicke napade na ostale suniie. a po-
sebno siie i krscane u Pakistanu. a za ovai
su napad preuzeli odgovornost. U saopce-
niu glasnogovornika pakistanskih talibana
danom Reutersu priieti se novim napadima
kao odmazdom za vladine operaciie 'protiv
naroda¨ na sieverozapadu. Proslog listopa-
da bomba ie eksplodirala u suIiiskom sredi-
stu u Paku. ubivsi 6 liudi. a u srpniu u napa-
du na suIiisku grobnu dzamiiu u Iahoreu.
glavnom gradu Pundzaba. poginulo ie 42
liudi. Analiticari smatraiu da ovi napadi ne-
maiu veze s vierskom iskliucivoscu i mr-
zniom. vec sluze za raspirivanie sektaskog
nasilia u ciliu dalinie destabilizaciie Paki-
stana. obiavio ie Associated Press.
Dozlvotnl predsjednlk
Dugogodisnii predsiednik Kazahstana
Nursultan Nazarbaiev ie dobio ios iedne
izbore sa 95.5° glasova. Na izborima koii
su se odrzali 3. travnia. predsiednik se bo-
rio protiv ios tri kandidata koii su zaiedno
dobili nesto vise od iedan posto glasova.
Nazarbaiev ie na vlasti u Kazahstanu vec
vise od 20 godina. od propasti SSSR-a. te
ie prosao vec nekoliko predsiednickih iz-
bora. Sadasnii mandat mu istice kraiem
2012. godine. Proslog svibnia ie Donii
dom kazahstanskog parlamenta Nazar-
baieva proglasio 'Ocem naciie¨. Prosle
godine se poiavila i iniciiativa nekoliko
iavnih osoba koie su trazile da mu se man-
dat produzi do 2020. godine kako bi se
ustedielo na odrzavaniu izbora. No. pred-
siednik ie odbio takav priiedlog. ocito
sviestan kako ih na ovai nacin ne moze iz-
gubiti. vec mu sluze samo za potvrdivanie
moci. Velikodusno ie odrzao izbore i rani-
ie od termina te dopustio druge kandidate.
ier ie 'narodu zelio dati izbor¨.
Slrlja, moja deze|a
Cetiri osobe. ukliucuiuci i pripadnika
snaga sigurnosti. ubiiene su 10. travnia u
siriiskoi luci Beniyas dva dana nakon izbi-
iania sukoba na iugu. Provladina 'milici-
ia¨ ubila ie. prema iskazima sviedoka. tro-
ie prosviednika. dok su drzavni mediii ia-
vili da ie poginuo i pripadnik snaga sigur-
nosti. Prema nesluzbenim izviestaiima. 26
prosviednika i 19 pripadnika snaga sigur-
nosti poginulo ie 8. travnia u Dera`ai. Na-
cionalna organizaciia za liudska prava op-
tuzila ie snage sigurnosti za upotrebu pre-
velike sile prema prosviednicima. Drzavna
ie televiziia obiavila kako ie isti dan ubiie-
no 19 pripadnika miliciie i ostalih sigurno-
snih snaga te 75 ranieno od strane 'oruza-
nih skupina¨. Takoder. nesluzbeno se na-
vodi i kako su neki prosviednici poginuli u
gradovima Hums. Duma i Harasta. Dera`a
ie grad koii ie u Iokusu antivladinih pro-
svieda otkada su eruptirali sredinom ozui-
ka. Krvoprolice na ulicama Dera`ae dogo-
dilo se u subotu a dan priie ubiieno ie 37
liudi u prosviedima i to trideset u Dera`a.
te troie u Humsu i Harastu. a iedan pro-
sviednik ubiien ie u Dumi. Prosviedi pro-
tiv siriiskog rezima traiu tiednima. a pro-
demokratski raspolozeni Siriici nadaiu se
kako ce niihov bunt dovesti do promiena
po uzoru na one iz Tunisa i Egipta.
Snage sigurnosti otvorile su vatru 19.
travnja na stotine mirnih protuvladinih de-
monstranata u Humsu. iziavili su sviedoci
AFP-u. Bilo ie zrtava. ali tocan broi ie
ostao nepoznat. Mirni protest zapoceo ie
dan raniie. organiziran po uzoru na kair-
ske. kao sit-in. Policiia ie prvo zvucnicima
upozorila liude da se razidu. a nakon toga
ie upotriiebila suzavac i boievu municiiu.
Osim direktnog angazmana sigurnosnih
snaga. vlast se navodno sluzi i naoruzanim
bandama. poznatiiim pod nazivom sabiha.
Poput QadhaIiia. i Esad ie pokusao prote-
ste prikazati kao dielovanie islamisticke
opoziciie. sto niie naislo ni na kakav odiek.
Esad ie u drugoi dekadi travnia nalo-
zio vladi da dokine izvanredno stanie u
zemlii. na snazi od ozuika 1963. godine.
kada ie Ba`ath stranka preuzela vlast. ci-
me ie zadovoliio iedan od kliucnih zahtie-
va prosviednika. Drzavna novinska agen-
ciia SANA obiavila ie takvu odluku vlade
19. travnia kao i niezino odobrenie ukida-
nia Drzavnog sigurnosnog suda koii ie
vodio procese protiv politickih zatvoreni-
ka. Vlada ie predlozila parlamentu novi
zakon koiim se odobravaiu mirni prosvie-
di. Izvanredno stanie omogucavalo ie
striktnu kontrolu mediia. prisluskivania i
hapsenia bez sudskih naloga. Vlast ie tvr-
dila da ie razlog zadrzavania izvanrednog
stania tehnicko stanie rata s Izraelom. no
opoziciiske grupe tvrde kako ie to kicma
autoritarnog rezima. Vlada ie ipak upozo-
rila prosviednike da otkazu dalinie prote-
ste koie ie nazvala oruzanom pobunom.
sto ioi daie mogucnost dalinie represiie.
Siriiske sigurnosne snage pobile su 22.
travnia 90 prosviednika diliem zemlie.
objavile su agencije. Prosvjedi protiv vla-
de poceli su nakon dzuma namaza. I dok
se na vise transparenata pozivalo na mirni
prosvied. postoie inIormaciie i o poiedi-
nim naoruzanim prosviednicima koii su
uzrokovali probleme. Jedan dio prosvied-
nika trazi odlazak predsiednika Besera el
Esada. dok bi se drugi zadovoliio usposta-
vom demokratskog politickog sustava. Si-
riiska drzavna novinska agenciia izviiesti-
la ie da ie u nekim provinciiama doslo do
nasilia koie su uzrokovale 'naoruzane kri-
minalne bande”. Dodano je i da su vlasti
'u smirivaniu nasilia¨ koristile samo suza-
vac i vodene topove. Opoziciiski voda u
Humsu potvrdio ie smrt cetvero prosvied-
nika. dok su sigurnosne snage ranile ios
niih 30-ak. Prosviednici su iz glavne ulice
biezali u one manie. okolne gdie su cekali
da se situaciia smiri. Od pocetka prosvieda
u Siriii ubiieno ie naimanie 228 liudi. izvi-
iestio ie Amnesty International. Ocevidac
iz Dume ie kazao da ie ubiieno osam liudi.
J
O
U
R
N
A
L
31
IZ SVIJETA
a oko 25 ih ie ranieno kada su sigurnosne
snage zapucale na nekoliko tisuca pro-
sviednika. Policiia i voiska su prosviedni-
ke gadali i snaiperom s krova bolnice. Iako
vecina aktivista iavlia da ie voiska prva
otvorila vatru. neki mediii izviestavaiu i da
ie medu prosviednicima bio manii dio koii
ie bio naoruzan i izazivao probleme.Vladi-
ne pristase su pucale na prosviednike i u
drugim siriiskim gradovima. U Siriii se
prosviedi proteklih tiedana odrzavaiu sva-
ki dan. a intenziviraiu se vikendima. Novi
prosviedi s ios pet zrtava koie su ubiiene u
pucniavama dogodili su se dan posliie. to-
kom dzenaza ubiienima. u Damasku i Izri.
Siriiska voiska. poiacana tenkovima us-
la ie 25. travnia u iuzni grad Dera`au. poka-
zale su amaterske snimke. Jedan od aktivi-
sta ie za BBC rekao da snage sigurnosti u
tome gradu “pucaju na sve strane” te da je
poginulo naimanie petero liudi. Sviedoci su
tvrdili da ie voiska pucala i u predgradu Da-
maska. AFP ie citirao aktivista koii ie rekao
da ie oko 3.000 pripadnika Esadovih snaga
sigurnosti uslo u Dera`au te da ie na krovo-
vima bilo snaiperista. Bila ie iskliucena
struia i onemogucena teleIonska komunika-
ciia. Siriiski aktivist za liudska prava rekao
ie da ie predsiednik Esad zapoceo 'barbar-
ski rat¨. SAD su upozorile svoie drzavliane
da napuste Siriiu. U nekoliko gradova ubi-
ieno ie vise stotina liudi. Amerikanci su na-
redili povlacenie nepotrebnog osoblia iz
svoiih diplomatskih predstavnistava. te raz-
matraiu uvodenie sankciia Siriii. Neki se
novinski portali pitaiu niie li ovo uvod u
novu intervenciiu. 'I dalie pucaiu po naro-
du. ali mi pruzamo otpor¨. kazao ie lokalni
aktivist Abazid Abdullah AFP-u.
Viiece sigurnosti UN 27. travnia odbi-
lo ie priiedlog europskih drzava da se osu-
di nasilie protiv prosviednika u Siriii. Pri-
iedlog su podniieli: Francuska. Britaniia.
Niemacka i Portugal. Rusiia ie inzistirala
na stavu da dogadaii u Siriii ne ugrozavaiu
medunarodni mir. Kina i Indiia su u Viiecu
sigurnosti trazile politicki diialog u Siriii i
pronalazenie mirnog riesenia krize. no ni-
su zeliele podrzati trenutnu osudu nasilia.
“Pravu prijetnju regionalnoj sigurnosti
moglo bi predstavljati upletanje stranih si-
la u siriisku unutarniu politiku¨. kazao ie
ruski veleposlanik pri UN Aleksander
Pankin. EU i SAD pozivaiu siriisku vladu
da prekine nasilie i provede reIorme. U su-
protnom ce inzistirati na uvodeniu sankci-
ia. Nakon sest tiedana nasilia i oko 500
mrtvih. EU ie 29. travnia odlucila uvesti
sankciie Siriii. Miere ukliucuiu zabranu
putovania i zamrzavanie sredstava pripad-
nicima rezima predsiednika Besera el-Esa-
da koie se smatra odgovornima za nasilie.
Zemlie Europske uniie su se slozile i da se
zaustavi izvoz oruzia i opreme koia se mo-
ze koristiti u represiii nad narodom. EU ce
zamrznuti sve uplate koie ce ici prema re-
zimu iz svoga programa pomoci od 40 mi-
liiuna eura godisnie. a prekinut ce se i pre-
govori o sporazumu o suradnii izmedu EU
i Siriie. Francuska. Niemacka i Britaniia
su zagovarale i zesce sankciie Siriii. no nii-
ma su se usprotivile druge drzave clanice.
vratlo se
Zbog niza optuzbi za uboistva pro-
sviednika i korupciiu. drzavni ie odvietnik
10. travnia pozvao bivseg egipatskog
predsiednika Husniia Mubareka na ispiti-
vanie. Obiavlieno ie to vrlo brzo nakon sto
se Mubarek obratio iavnosti demantiravsi
povezanost s korupciiom za koiu ga se op-
tuzuie. Na ispitivanie su pozvani i niegovi
sinovi Dzemal i Ala`a. Mubarek ie raniie
optuzbe za korupciiu protiv niegove obite-
lii nazvao neutemelienima. te ie ustvrdio
kako ie niegovo pravo da brani svoiu repu-
taciiu. Zaniiekao ie posiedovanie ikakve
imovine u stranim drzavama. Podnio ie
ostavku na miesto predsiednika u veliaci i
ovo ie bilo niegovo prvo obracanie iavno-
sti otada. a drzavni odvietnik ie ustvrdio
kako iziava bivseg predsiednika. obiavlie-
na na Arabiya TV. nece utiecati na ispiti-
vanie. Prosviednici i antikorupciiski akti-
visti izvrsili su pritisak da se ispita imovi-
na Mubarekove obitelii. a dopisnici izvie-
stavaiu kako su prosviednici postali nestr-
pliivi zbog presporih promiena koie pro-
vodi voino viiece koie ie zamiienilo bivseg
egipatskog predsiednika.
Egipatski sud naredio ie 16. travnia
raspustanie bivse vladaiuce stranke na ci-
iem celu ie bio svrgnuti predsiednik Mu-
barek. Sva sredstva Nacionalne demo-
kratske stranke bit ce zapliieniena i pre-
dana vladi. Mubarek u bolnickom pritvo-
ru ceka ispitivanie zbog optuzbi za korup-
ciiu. Niegova dva sina te veliki broi mini-
stara i duznosnika iz Mubarakove ere su
isto pod istragom. Raspustanie vladaiuce
stranke ie bio kliucan zahtiev prosviedni-
ka. Stranacke prostoriie su cesto bile na
meti tokom prosvieda. NDP ie dominirala
politickim zivotom Egipta od osnivania
1978. godine. Priie Mubareka na celu
stranke bio ie Enver Sedat. u atentatu
1981. ubiieni predsiednik koii ie nasliie-
dio karizamtskog Dzemala Abu-n-Nasira
1970. godine.
Narod protlv |lnancljasa
Financiiski ugovor Islanda s Britani-
iom i Nizozemskom koie su obestetile
340.000 stedisa iz svoiih zemalia. a na-
kon stecaia glavne i naivazniie islandske
banke Icesave u listopadu 2008. godine.
'pao¨ ie 10. travnia na reIerendumu na-
kon sto se 58° Islandana iziasnilo protiv
povrata duga. Island se obvezao platiti
gotovo 4 miliiarde eura Britaniii i Nizo-
zemskoi ier su one podmirile stetu za pro-
past islandske banke za stedise svoie ze-
mlie. Islandani smatraiu kako su Britanci
i Nizozemci sami ulagali. odnosno sami
su birali Iinanciiske instituciie. pa sami
moraiu snositi posliedice propasti banke.
Europoliticari na Islandu trenutno rade
sve kako bi se naslo neko kompromisno
riesenie. Mnogi se slazu kako se tai dug
mora sanirati. no ne zele da netko od toga
proIitira. 'Nitko ne bi smio proIitirati od
potpunog bankarskoga kolapsa u iednoi
Demonstracife u Sirifi
J
O
U
R
N
A
L
32
IZ SVIJETA
zemlii¨. komentirao ie iednom prilikom
ministar vaniskih poslova Islanda Osur
Skarphedinsson.
CNNMoney obiavio ie 21. travnia ka-
ko se cini da ce Europu ponovno zahvati-
ti Iinanciiska kriza. Ovakve naiave dolaze
zbog velikih problema u koiima su Grc-
ka. Portugal i Irska koie se bore s velikim
dugovima i s porazavaiucim ekonomskim
rezultatima. Dionicari su u panici i napeto
iscekuiu rasplet dogadaia. iavio ie
CNNMoney i naglasio kako se sire glasi-
ne da ce do restrukturirania grckog duga
doci ubrzo. iako analiticari Goldman
Sachsa tvrde kako ie izgledniie da ce se to
dogoditi iduce godine. Egzistenciialni
problem za euro zonu stvara biieg tzv. in-
vestitora. a zapravo spekulanata iz Grcke.
Portugala i Irske. iako ie Europska uniia
proteklu godinu pokusavala spasiti te dr-
zave. odnosno privatne Iondove. banke i
slicne Iinanciiske organizaciie u niima.
no problem produktivnosti ie ostao a bez
toga nema uspieha. navodi CNNMoney.
'Upravo sada virimo iznad ponora¨. ko-
mentirao ie Scott Minerd. iedan od seIova
zaduzenih za investiciie u tvrtki Guggen-
heim Partner koii ie siguran da ce euro ios
pasti kada investitori shvate koliko su ve-
liki problemi u Europi. 'Jednostavno ne-
ma izlaza kada pocnete zbraiati sve broi-
ke¨. dodao ie Minerd.
Finska izborna komisiia ie obiavila ka-
ko ie nacionalisticka stranka uzela gotovo
svaki pet glas na opcim izborima 17. trav-
nia. Stranka 'Istinski Finci¨ se s 19° gla-
sova smiestila na trece miesto iza konzer-
vativne stranke NCP i sociial-demokrata.
Dok ie Sociial-demokratska stranka trazila
promiene u planu spasavania posrnulih eu-
ropskih ekonomiia. ukliucuiuci i pomoc
Portugalu. nacionalisti su u potpunosti bili
protiv tog plana. Nacionalisti osvoiili 39
od 200 miesta u parlamentu. Dobili su sa-
mo pet miesta manie od konzervativaca i
snaznih zagovaratelia EU NCP-a i tri mie-
sta manie od Sociial-demokrata. Raniie
naiiaca stranka u parlamentu. centristicka
NCP. ie osvoiila 35 miesta sto ie za cak 16
zastupnika manie od izbora 2007. Finska
vlada teoretski moze zaustaviti provedbu
toga plana. Poznavatelii politickih prilika
u Finskoi kazu kako povecana podrska eu-
roskepticima u parlamentu moze dovesti
do zaustavliania svih takvih paketa pomo-
ci za europske drzave. Naiveca stranka
NCP ie obiavila da ce ona voditi vladu.
kada se slozi koaliciia. a premiier ce posta-
ti bivsi ministar Iinanciia Jyrki Katainen.
Ocekuie se da ce nacionalisticki 'Istinski
Finci¨" dobiti pozivnicu za razgovore o
sastavljanju vlade.
Nepoze|jnl
Francuska ie 16. travnia blokirala tali-
ianski vlak u koiemu su se nalazili aIricki
imigranti. cime su produbili 'diplomatski
rat¨ izmedu dviiu europskih zemalia o to-
me kako bi se trebao riiesiti problem nai-
noviieg vala uglavnom tuniskih imigra-
nata koii bieze s nestabilnog sievera AIri-
ke. Vlak s imigrantima Tunizanima ie
zaustavlien na Irancuskoi granici. Fran-
cuska ie za blokiranie imigranata optuzi-
la. kako su obiasnili. stotine aktivista koii
su se u niega ukrcali. a planirali su pro-
sviedovati u Francuskoi te bi tako bili pri-
ietnia iavnoi sigurnosti. Zbog blokirania
vlaka. ni drugi zelieznicki promet niie se
niie odviiao preko granice. Francuska tra-
zi da dokazu kako se mogu sami Iinanci-
rati. Italiia ie izdala privremene dozvole
za mnoge od 26.000 Tunizana koii su
dosli kako bi pobiegli od nereda na sieve-
ru AIrike. Mnogi od niih imaiu rodake ili
priiatelie u Francuskoi. koia ie priie bila
niihova koloniialna vladarica te ie taliian-
ska vlada rekla kako uz privremene do-
zvole mogu otici tamo bez trazenia vize.
Francuska tvrdi da ce im dozvoliti ulazak
samo ako uspiiu dokazati da se sami mo-
gu Iinancirati te ie uspostavila patrole na
granici s Italiiom. Takve patrole nisu po-
stoiale od uvodenia Schengenskog gra-
nicnog rezima. Niemacka ie naiavila sli-
can potez.
Predsjednlckl lzborl
Nigeriiska izborna komisiia obiavila
ie 18. travnia pobiedu predsiednika Go-
odlucka Jonathana na predsiednickim iz-
borima s 65° osvoienih glasova. Odmah
su izbili nemiri na vecinski musliman-
skom sieveru ciii su gradani uglavnom
glasali za niegova protivnika. bivseg voi-
nog vladara Muhammedu Buhariia koii ie
dobio 35° glasova. U predgradima grada
Kadune ubiieno ie i spalieno sest liudi u
napadnutim autobusima. Nigeriiski Crve-
ni kriz potvrdio ie raniavanie naimanie
400 liudi. dok su vladine agenciie zataiile
broi mrtvih kako bi se spriiecili osvetnic-
ki pohodi. Kasno navecer. novi/stari
predsiednik razriiesio ie ministra unutras-
niih poslova zbog 'broinih propusta u po-
litickom vodstvu ministarstva¨. Evange-
licki svecenik Iado Abdu iz sievernog
grada Kanoa iziavio ie da su demonstran-
ti zapalili tri crkve u gradu. Drugi evange-
licki pastor izrazio ie cudenie palezom
crkvi zbog politickih razlika. Vierski
oboieni sukobi cesto su ukoriienieni u
borbi za politicku i ekonomsku dominaci-
iu. pise Associated Press. Neredi su zapo-
celi odmah po obiavi rezultata izbora i
izrazene Buhariieve sumnie u niihovu re-
gularnost. Dvanaest godina demokratskih
izbora u Nigeriii proteklo ie uz redovne
optuzbe politickih protivnika za namie-
stanie. Nemiri su se nastavili i tokom lo-
kalnih izbora 26. travnia. takoder uz po-
pratno meduviersko nasilie. Neki proma-
traci vieruiu da ie vladaiuca stranka po-
griiesila nominiraiuci krscanina Jonatha-
na. umiesto muslimana na ove izbore. ci-
me bi znatno smaniila tenziie. posebno
niihovo preliievanie na viersku razinu.
AP ie obiavio kako ie dobar dio posliieiz-
bornih nereda uzrokovan ekonomskom
krizom i dugotrainim susama na neplod-
nom sieveru koii ie regiia s naivecom ne-
zaposlenoscu. naivecim siromastvom i
naikracim zivotnim viiekom u Nigeriii.
Unatoc neredima. promatraci su izbore
ociienili pravednima i postenima.
Pacebook, Yaboo, Goog|e = C|A
Sluzbena stranica WikiIeaks ima 1.72
miliiuna laikova na Facebooku. ali to niie
spriiecilo osnivaca WikiIeaksa Juliana
Assangea da okarakterizira tu sociialnu
mrezu kao naistrasniii uredai za spiiunira-
nie ikada izmislien. 'Na iednom miestu
imamo naiopsezniiu bazu podataka o liu-
dima. niihovim vezama. imenima. adresa-
ma. lokaciiama. priiepise komunikaciie s
priiateliima i obitelii. te ie sve dostupno
americkoi tainoi sluzbi¨. rekao ie i dodao
kako su Facebook. Google. Yahoo stvorili
interakciiu za americku inteligenciiu.
'Svima bi trebalo biti iasno da dodaiu-
ci priiatelia na Facebook zapravo rade be-
splatan posao za taine sluzbe¨. dodao ie
Assange. Facebookov glasnogovornik po-
rucio ie da kompaniia ne radi nista na sto
nema pravo. 'Ne reagiramo na pritisak.
reagiramo na pravni proces. Nikada nismo
pod pritiskom otkrili podatke. Borimo se
ako vieruiemo da ie pravni proces nedosta-
tan¨. rekao ie osnivac WikiIeaksa.
Pripremio: Faris Nanic
Julian Assange. osnivac JiliLeaksa
J
O
U
R
N
A
L
33
IZ SVIJETA
U sumrak nastaiania ovoga teksta. ame-
ricki predsiednik Barack Obama. na hitnom
ie sastanku svoie administraciie. nalozio iz-
dvaianie ios 1.5 miliiardi dolara za borbu
protiv terorizma. No. ono sto ie vazniie od
ove inIormaciie. i sto ie predmet nasega inte-
resiranja jeste neupitna i ponovljena snaga
globalnog mediiskog sirenia kataklizmickog
straha kod liudi. Terorizam niie prvi niti po-
sliednii primier 'testirania¨ obicnog covieka
ciia se drustvena poziciia. sav niegov sviiet
sastoii od inIormaciia koia mu serviraiu su-
vremeni recidivi. postmodernisticki sociolo-
zi: televiziia. internet. Jos priie samo nepunih
godinu dana. cinilo se da ce misteriozna
Sviniska gripa. koia se. ios malo pa prenosila
pogledom. uskoro stici u gotovo sve domo-
ve. Sustina ie: nitko niie siguran. obicni radni
coviek se pita: u sto se to pretvorio sviiet. sto
mozemo ocekivati sutra? I na kraiu. ponude-
no riesenie. do iucer neprihvatliivo. vec da-
nas postaie normalno. obierucke prihvaceno
ier se visestruko oporezovani puk. priguseno
pribojava novih nevolja.
Farmaceutski pozeline gripe zapravo su
sitne kompoziciie daleko vecega mozaika.
Znatizeliniii citatelii. sietit ce se iednoga. u to
vriieme cudnoga hipotetickog pokusa prove-
denog dakako u SAD-u 2001. Govornik ie
bio ugledni dr. Roger Kubarych. ekonomist
koii ie simulirao scenariie za Iinanciisku
apokalipsu. Redale su se pretpostavke o utie-
caiu losih viiesti na trziste: padaiu prodaie i
proIiti kompaniia. raste broi neotplacenih
kredita. inIlaciia se budi. trziste akciia gubi
vriiednost. dolazi do generalne panike. Da-
nas. u prvom kvartalu tekuce godine. moze-
mo samo ponoviti diielove iz pokusnoga
govora uvazenoga ekonomista i doslovno ih
preniieti na stvarno stanie u americkoi i
svietskoi ekonomiii. Po Kubarychu u prvih
deset godina 21. stolieca banke priiavliuiu
rastuci trend u neotplacenim kreditima. Wa-
alstreet biliezi pad od 25°. Nezaposlenost
raste. Potrosnia stanovnistva opada. A s
niom i proizvodnia. Nesigurnost se uvlaci
pod kozu prosiecnog Amerikanca. Amerika
se nakasliava. Sviiet dobiie upalu pluca.
Prva svietska ekonomska kriza s kraia
19. stolieca. izniedrila ie privatne Iirme.
Druga. poznatiia kao Velika depresiia. mul-
tinacionalne kompaniie koie su do priie sa-
mo desetak godina uspiesno 'investirale¨ u
nova ideoloski preobracena trzista. No. ma-
gicni kineski postkapitalizam koiemu ne
smeta ni kruta komunisticka liustura te za-
krpana ruska carska mundura koia ie apsol-
virala politiku americkih i britanskih kom-
paniia. daiu neupitne signale: treba sve
iznova miieniati. Model dosadasnie domi-
naciie ie prevaziden. to ie postalo iasno ios
tokom Bushovog oprostainog sumita G20 u
Washingtonu. A promienama na vrhu. te-
meljnim promjenama cijeloga sistema pret-
hodi 'resetiranie¨. tocniie. nova globalna
kriza koia ce pocistiti sav nered koii su iza
sebe ostavile doktrine iz Roosweltovog vre-
mena. Novi poredak uviiek nastaie iz nere-
da. takvu krilaticu doslovno mozemo proci-
tati sa glavnog Iinanciiskog postulata sviie-
ta: novcanice od iednog americkog dolara.
Kreirai problem. potakni reakciiu da se
nesto treba uraditi. i onda ponudi riesenie.
Svoie riesenie. svoi poredak. Doista. ova
naizgled iednostavna deIiniciia bila ie toli-
ko puta u upotrebi. da ie potrebna iedna da-
leko podrobniia analiza nego ie ova nasa. da
bi osviietlili barem one vece obiekte nieno-
ga interesirania. No. u nedostatku prostora
mozda ce biti implikantno kazati da su go-
tovo svi sukobi. nedoumice. krize i ukupni
drustveni preustroii. poznatiii kao revoluci-
ie. radeni po ovom principu koii izvorni
glasi: 'Ordo Ab Chaos¨ - red. poredak iz
kaosa. Sietimo se nasega malog. ali krva-
vog bosanskog sukoba: imali smo problem.
riesavan ie na naigori moguci nacin. na
koncu ie ponudeno riesenie sa strane. koie
ie (to vidimo danas) daleko losiie od onoga
prvotnoga problemskoga stania koie smo
imali. Tako Iunkcionira sve ostalo. od vre-
mena Iaraona Nimroda do simbolicne
Sviniske gripe. koia ie izgubila dosta od
svoie misterioznosti kada se otkrilo da 'Ta-
miIlue¨ proizvodi Iarmaceutska kompaniia
u ciiem ie Upravnom odboru Donald
RumsIeld. bivsi americki ministar obrane.
Prancls 8acon
U sredistu previrania. kreirania proble-
ma i ponudenih riesenia su obicni liudi. ci-
sta radna snaga koia tokom svoga zivotnog
viieka brani interese iedne manie 'odabra-
ne¨ skupine. koia u svakom vremenu. ima
iednake odlike. i samo iedan cili: da vecinu
podredi sebi i svojim interesima.
Pocet cemo sa 'luconosom¨ ove odabrane
skupine. coviekom koii ie udario temelie 'po-
dredenosti¨. koii ie prvi dosao na ideiu da se
siroke mase trebaiu drzati u neznaniu 'da bi
revnosniie vukle plug ciieloga coviecanstva¨.
Niegovo (zvanicno) ime ie Francis Bacon.
Jiscount St. Alban. Lord Chancellor of En-
gland. O kraliici Elizabeti kruzila ie Iama da
ie citav zivot bila dievica. Autora ovoga teksta
vec odavno zanima ona druga po koioi ie. iz
niene veze sa liubavnikom Robertom Dud-
leyem. roden Francis Bacon. Podignut u obi-
telii Bacon (Nicholas i Anne). dobio ie gro-
Iovsku titulu i postao engleskim 'premiie-
rom¨. Iako i niie toliko bitno da li mu ie maika
bila kraliica. niegov uspon na vrh i utiecai
koii ie imao. nisu plod slucainosti. Za vladavi-
ne Jamesa I. zaiedno sa Robertom Fluddom.
Bacon prevodi Bibliju i otada se publicira i
danas dominiraiuca verziia poznata kao 'King
James version”. Bacon se smatra i ocem mo-
derne nauke. Riiec ie o (ios uviiek dominan-
tnom) pogledu na sviiet koii se samo Iokusira
na Iizicki/materiialni nivo egzistenciie. 'Po-
stoii samo iedan sviiet i to nas. Postoii samo
pet cula i to ie sve.¨ Bazirano na niegovim
uputama kasniie se u Iondonu osniva Kra-
lievski Institut koii ie odredivao putokaz sluz-
bene naucne misli u narednim stoliecima.
Zasto ie Francis Bacon toliko bitan? Zato
sto Iormira dva suprotstavliena pogleda na
sviiet: "naucni". materiialisticki. dalie - diieli
krscansku crkvu vlastitom verziiom Bibliie.
Francis Bacon ie odlucivao u koiem smieru ce
se kretati dominaciia nad vecinom. Otuda ie
nimalo slucaino. na uho svoga ucenika Toma-
sa Hobbesa sapnuo kako ie 'coviek covieku
vuk¨. Oporezovani puk to deklamira vec sto-
liecima. sirom sviieta.
|za ku|lsa zvanlcne blstorlje
|·av||o cotvo·|co
|za |u||sa zvao|coo ||sto·||o. t·oouto|| u·oooo|a. u s||aou sa o·||||aoa o|osta |
v·ooooa. oa scoo| |o zao·avo 'ooab·aoa' s|uo|oa ||uo|. c|||o |o |oto·os|oa
ooo·ooooa voc|oa.
/oo| Su||ov|c
Francis Bacon
J
O
U
R
N
A
L
34
IZ SVIJETA
William Shakespeare ie vieroiatno naii-
staknutiii autor svih vremena. Opus mu ie ve-
licanstven i odaie osobu sa univerzalnim zna-
niem. poliglotu (Irancuski. taliianski. spaniol-
ski. danski. latinski. grcki i dakako engleski).
Uz sve pobroiano i osobu koia ie proputovala
tada poznati sviiet. Miliiuni liudi posiecuiu
maleni StratIord u spomen ovom velikanu.
Shakespearea su slikali razliciti umietnici
pri cemu ie svako imao bitno razlicit dozivliai
kako ie izgledao. Ono sto ie autenticno i po-
znato ie sliiedece: Shakespearevi roditelii bili
su nepismeni. pisac ie bio potpuno nezaintere-
siran za svoie skolovanie. StratIord niie imalo
skole koia bi nekome pruzila solidno obrazo-
vanie. Postoii samo sest primiera Shakespea-
revog originalnog rukopisa: riiec ie o niego-
vim potpisima. od koiih su tri na niegovom
testamentu. Isti odaiu primier covieka koii se
riietko koristio pisalikom. Dakako. niegova
ostavstina se sastoii iz kreveta. srebrne kuhini-
ske posude. dakle. ni riieci o kniizevnom opu-
su. Dielo ie. ocito. pripadalo drugom covieku.
Nekome tko ie bio posvecenik literature i
iskustava stecenih kroz putovania. Bacon se
namece kao logican izbor. Upravo ie on inici-
rao 'lov na viestice¨. tocniie. revitalizirao in-
kviziciiu. proganiaiuci i spaliuiuci desetine
hiliada onih koii su smatrani vidovitima. ima-
li razviieno 'sesto culo¨. moc intuiciie i pred-
vidania. Pod religiiskim plastom uspiievao ie
zatomiti svaki duhovni uzlet. Znanie ie moc.
Ako posieduies znanie. a drugi ne. ti si onai
koii ie u prednosti.
Lord Carrlngton l Henry Klsslnger
U predvecerie sukoba u bivsoi Jugoslaviii
medunarodna zaiednica ie imenovala svog pr-
vog 'mirovnog pregovaraca¨. Stariii citatelii
ce ga se sietiti. bio ie to lord Carrington. No.
uloga vrhovnog arbitra u 'razdvaianiu¨ bivsih
Republika SFRJ. niie slucaino bila povierena
upravo niemu. U praskozorie bosanskog su-
koba. Carrington ie izradio kartu koiu ie na-
zvao 'realnim staniem¨. Rat ie bio i prosao.
pada u zaborav. ali ie niegova 'krvna slika¨
BiH bila polaziste za sve buduce znacainiie
dogovore o ustavnim rieseniima. sve do da-
nas. Kada su ga novinari 'Daily Telegrapha¨
2006. godine podsietili na tu kartu. i na situa-
ciiu u BiH. on se osmiehnuo: 'Pa rekao sam
bosanskim politicarima (1991.). da se bolie od
toga ne moze dobiti. tada mi nisu vierovali.¨
Niegovo puno ime ie Peter Alexander
Rupert Carrington. 6th Baron Carrington and
Baron Carington oI Upton. i iedan ie od cetvo-
rice naimocniiih liudi na sviietu. to ie uvriie-
zeno mislienie gotovo svih intelektualnih kru-
gova u Britaniii. Pored Sir Jacoba Rothschil-
da. Davida RockeIellera i Henrya Kissingera.
lord Carrington ie gotovo dvadeset godina bio
na celu Bilderberg grupe (1984.-2000.). koia
posreduie u svim vazniiim svietskim odluka-
ma. Bas kao i Rothschild. obrazovao se na
Etonu. Od 1938.. kada ie nasliiedio oca kao
sesti Baron Carrington. ubrzo ie na svoi 21.
rodendan (1940.) zaposieo i niegovu stolicu u
House oI Iords. Tokom II Svietskog rata slu-
zio ie na celu tenkovske iedinice kao poruc-
nik. a potom i kao maior. Odlikovan ie sa Mi-
litary Cross sto ie bila velika cast koia ce mu
kasniie otvoriti vrata (uspiesne) diplomatske
kariiere.
Od 1974.-79. bio ie ministar vaniskih po-
slova u kabinetu Iady Margaret Thatcher.
Samo nekoliko godina kasniie. 1984. dosao
ie na celo NATO-a. u vriieme radikalnih pri-
prema za rusenie Sovietskog Saveza. Clan ie
(sa naiduzim stazom) u uglednim (mason-
skim) redovima Her Maiesty`s Most Honou-
rable Privy Council. i Order oI the Compani-
ons oI Honour. Medu mnogim poslovima
koie danas obavlia. 'za sve maniu platu¨. ie i
clanstvo u odboru lista Daily Telegrapha. 'A
ne slaze se uviiek sa onim sto u niemu pise.¨
Cetiri zlatna pravila koia ie niegov priia-
teli. sir Jacob Rothschild. priie mnogo godina
naucio od nekog vaspitaca u Etonu bila su:
'Nikada ne marsirai na Moskvu. nikada se ne
miiesai u stvari na Balkanu. nikada ne posudui
novac siromasnima. radiie ga poklaniai (tako
su nastale zaklade) i nikada. ali nikada. ni u
cemu ne pretierui.¨ Niegovo bogatstvo ie ne-
moguce odrediti. shodno tome. 'ono i ne po-
stoii¨. Pred kucom iz 1945. necete vidieti sku-
pociene automobile. arapske konie ili tielohra-
nitelie. Osim dvoiice bastovana. batlera i veli-
kog prekrasnog vrta. skromni osamdesetdvo-
godisnii lord Carrington vise nema nista!
'Peter pripada rasi koia izumire. On ie
aristokrata koii se borio u Drugom svietskom
ratu i koii ie usao u politiku uglavnom zato
sto ie zabavna. bas kao i ia¨. rekao ie ios ie-
dan 'skromni vrtlar¨ Henry Kissinger. Ki-
ssingera se. dakako. siecamo iz Nixonove i
Fordove administraciie. rata u Viietnamu i
(koie li ironiie) laureata Nobelove nagrade
za mir (1973.). Od sedamdesetih. on ie staiao
iza glavnih vaniskopolitickih odluka americ-
kih predsiednika (niihova pripadnost 'razli-
citim¨ partiiama ie bila od sporednog znaca-
ia). Upravo ie on predlozio Carringtona kao
pregovaraca u 'slucaiu bivse Jugoslaviie¨.
Vrhovna teza ciielog procesa ie bila da na
Balkanu ratuiu plemena. a sve u Iunkciii do-
kazivania da nema dobrih u "plemenskom
ratu". Svi su primitivni i citav Balkan ie isti.
Cinienica po koioi. mirni 'skromni ba-
stovani¨. iz svoiih udalienih britanskih. od-
nosno americkih provinciia trezveno povla-
ce konce svietske politike ie neosporna. Oni
su stvarni mocnici. Svietla pozornica na
koiima igraiu niihovi posilni (prividni gos-
podari). imaiu zadacu da zasliiepe vecinu
koia promatra predstavu iz svoiih siedala.
Pravo ime Henrya Kissingera ie Heinz:
roden ie u bavarskom gradicu Furtu. u Nie-
mackoi. Kraiem 1938. godine. kao Zidov.
prebiegao ie sa roditeliima u SAD. Svoiu bri-
liantnu diplomatsku kariieru. krunisao ie No-
belovom nagradom za mir 1973. No. upravo
ie on staiao iza svih ratnih avantura SAD-a.
preko Viietnama. Kambodze. Iaosa. Ruande
do Balkana. Savietovao ie gotovo sve americ-
ke predsiednike posliie Kennediia. iako niie
(zvanicno) bio diielom (svih) administraciia.
Na skupu u Sintri 1999. (Portugal). koii ie
odrzan od 3. do 6. iuna. razmatrano ie o pita-
nie Kosova. Moderator rasprave ie upravo bio
Henry Kissinger. Takoder. na skupu iz 2001.
gdie ie razmatran vrtoglavi uspon Kine. Ki-
ssinger ie prvi progovorio 'o sudaru civiliza-
ciia¨. citiraiuci svog harvardskog ucenika Sa-
muela Huntingtona. ciia se teza odnosila na
sukob zapadnog i islamskog sveta. Skup ie
odrzan nesto priie 11. septembra 2001. godi-
ne. kada ie srusen Svietski trgovinski centar u
New Yorku. Kissingerova teza o prvom ame-
rickom 'crnom predsiedniku¨. zapravo i niie
nova. Stari 'mestar¨ iu se samo posudio iz
'iuznoaIrickog politickog riesenia¨ koiim ie
tada pomogao svoiim priiateliima. porodici
Oppenheimer.
Priie nego sto ie Mendela postao pred-
siednik. JuznoaIricka Republika bila ie pod
otvorenom kontrolom rezima bielacke manii-
ne. apartheida. koii ie sirom sviieta izazivao
Lord Carrington Henrv Kissinger
J
O
U
R
N
A
L
35
IZ SVIJETA
veliki otpor. U niihovim rukama bili su mediii
te rudnici zlata i diiamanata. Kissinger ie asi-
stirao i zemlia ie presla na takozvanu demo-
kraciiu: dakako Mendela ie postao predsiedni-
kom. Otada pa do danas Oppenheimerovi po-
sieduiu (samo) iste mediie. iste rudnike. istu
moc. Razlika ie u tome sto vise nitko ne prote-
stira zbog nedostatka liudskih prava ili slobo-
de. ier ie sada predsiednik zemlie - crnac.
Isti liudi vladaiu zemliom. ali sada bez
otpora. zato sto ie zatvor sa resetkama. za-
miienien - zatvorom bez resetaka. Isto vriie-
di i sa Kissingerovim i RockIellerovim po-
kusom sa Obamom. Amerika i dalie ratuie
na istim poziciiama. na isti nacin. ali u oci-
ma ciieloga sviieta. to vise niie zemlia od
priie samo par godina. Novi. mladi crnacki
predsiednik. do priie nekoliko godina pot-
puno nepoznat. zaustavio ie proIanisanie
americkog ugleda u sviietu.
Drustvo odabranih ima (vec) spremno rie-
senie za reIormu Rimokatolicke crkve. a ono.
kako to voli reci Kissinger. 'lezi dolie negdie
u AIrici¨. Novi. 'crni papa¨ otvorio bi sve
vidliive 'resetke¨ koie smetaiu coviecanstvu.
Tako mozete kontrolirati ciielo golemo
stado zato ier vecina sliiedi onu ovcu koia ie
na celu. a one neposlusne koie se ne povode
za ostalima dobiiu svoiu dozu straha od
'ovcarskog psa¨. Pogledaite kako samo ov-
carski pas okuplia ciielo stado - tako se kon-
trolira i liudski rod.
¨Ona" - brltanska kra|jlca L|lzabeta ||
Nedavno ie britanska kraliica Elizabeta
II napunila 85 godina i. kao i svake godine.
nien rodendan obiliezen ie. tocno u podne.
41. topovskom salvom za koiu ie zaduzena
kralievska koniicka artilieriia.
Ipak. slavlie ie donekle pomutila iziava
kraliice Velike Britaniie i Sieverne Irske. po
koioi ona. od parlamenta trazi vecu placu.
Tome se u parlamentu izricito protive tvr-
deci da ie niezin proracun ionako prevelik.
Kraliicini pomocnici obiasnili su da 20 mi-
liiuna eura niie dostatno za pokrivanie sve
vecih troskova. od onih za hranu i gorivo do
odrzavania palace. Kraliica trazi da ie se
oslobodi placania PDV-a ier isti. ne placa ni
vlada. Dakako. svietska ekonomska kriza.
po riiecima kralievskog sekretara. dodatno
ie uzdrmala poziciiu britanskog monarha.
Napisi o 'siromasnoi kraliici¨ koia od
parlamenta trazi povecanie 'place¨ te izu-
zece od placania PDV-a. netocni su. ali mu-
dro plasirani. Niima se. ciliano podgriieva
neupitna vladavina jednog suvremenog mo-
narha. simbolicno nazvanog Ona. Kraliica
Elizabeta II ie naibogatiia zena na sviietu sa
kapitalnim investiciiama u dzinovskim kor-
poraciiama te na celu vodecih medunarod-
nih politickih i obaviestainih instituciia.
Pogledaimo tko ie zapravo Ona.
Kraliica ie imala samo trinaest godina
kada ie izbio Drugi svietski rat. Ona i niena
mlada sestra evakuirane su iz Iondona. Po-
stoiali su planovi da budu prebacene u Ka-
nadu. ali Elizabetina maika ie to. decidno.
odbila. Godine 1945.. kao osamnaestogo-
disniakinia. sudielovala ie kao vozac u po-
mocnim teritoriialnim snagama. Bila ie
obucavana kao 'No 230873 Second Subal-
tern Elizabeth Windsor¨ i do danas ie ostala
iedini zenski clan kralievske obitelii koii ie
prosao voinu obuku.
Tokom priprema za nieno krunisanie
1953.. kraliica se povukla iz iavnosti. Prema
riiecima upuceniiih u prilike na dvoru. bri-
tanski suveren 41 dan provodi u nekoi vrsti
izopcenia. 'iniciiaciie¨. prosviietliena. Noc
priie krunidbe. buduci britanski suveren mo-
ra prenociti u prostoriii poznatoi kao 'Jerusa-
lemska odaia¨ Westminsterskog dvorca. To
ie ona soba u koioi ie Francis Bacon. gotovo
dvije godine prevodio Bibliju.
Niti iedan kamen nema tako bogatu i
Iascinantnu historiiu kao Koh-i-noor
'Planina svietlosti¨. Do danas ie uvriiezeno
mislienie da ce onai tko ga posieduie - vla-
dati sviietom. Otuda ie borba oko Koh-i-no-
ora bila nemilosrdna. Prvi put je spomenut
1304. godine kao vlasnistvo suverena od
Malwe. Posliie 1500. godine dosao ie u ru-
ke Osmanliiskog sultana. a u sliedecih dva
stolieca. cara Mogula I. U 18. stoliecu oteo
ga ie perziiski sah. Iegenda kaze da mu ie
iedna od zena iz harema rekla da mogulski
car cuva draguli u turbanu. Dosietio se da
na svetkovini. prilikom sluzbene posiete.
predlozi. da prema obicaiu. kao gestu iskre-
nosti. bratstva i viecnog priiatelistva. on i
car razmiiene turbane. Kako ie 1851. dos-
pio u ruke kraliice Victoriie. nikada niie po-
tvrdeno. Pricalo se da ce ga se kraliica od-
reci zbog zle srece. Medutim. ona ga ie
pohranila. traino. u krunidbenu tiiaru kralii-
ce Mary. a 1953. 'presaden¨ ie u krunu 'si-
romasne¨ Elizabete II.
JuznoaIricki koloniialisti Cecil Rhodes i
AlIred Milner. nisu htieli zaostati. pa su po-
klonili tadasniem suverenu ogromni diia-
mant Kullinen. naden 1905. u Juznoi AIrici.
u rudniku sir Thomasa Cullinana.
Kada ie magazin 'Forbes¨ prociienio vri-
iednost kraliicine imovine na 280 miliiuna
Iunti. nieni sekretari su ovu broiku proglasili
preuvelicanom. naglasivsi kako su 'kraliicini
glavni interesi - koniske trke. IotograIiia i psi¨.
'Ona¨. na svoi 85. rodendan. posieduie
preko 300 rezidenciia. Tu su dvorci: Buc-
kinghamska palata. Windsor. Kensington
(u koioi ie ziviela princeza Diana). St. Ja-
mes (siediste princa Charlesa). Holyrood
House i Balmoral u Skotskoi. 'Ona¨ ie vla-
snik imania Duchy oI Iancaster. koie se
proteze na 40.000 hektara ogromne vriied-
nosti. Sin Charles upravlia sa 44.000 hekta-
ra Duchy oI Cornwall. Parlament ie 1988.
dozvolio da se neki od ovih prvorazrednih
terena mogu prodavati. Naimanie 7.000
umietnickih slika i preko 20.000 graIika
starih maistora su u vlasnistvu Kralievskog
Trusta koiega 'Ona¨ kontrolira. Zapravo.
nitko i ne zna sto sve 'Ona¨ posieduie. Par-
lamentu ie zabranieno i diskutirati o 'Nie-
nom¨ privatnom vlasnistvu! O 'nienoi pla-
ci¨ britanski parlamentarci ili clanovi Viie-
ca lordova. ne smiiu niti saniati!
Analiticari (Philip BeresIord: 'Book oI
the British Rich¨) tvrde da 'Ona¨ ima kapital-
ne investiciie u dzinovskim korporaciiama
poput: Rio Tinto (naiveca rudarska kompaniia
na sviietu). Royal Dutch Shell (naiveca europ-
ska korporaciia). ICI. British Petroleum. Ge-
neral Electric. “Ona” ima masivne investicije
u Americi. koie se protezu ios iz doba kraliice
Elizabete Prve i Jamesa Prvog (dielovanie Vi-
rginia Company). Ono sto procuri u iavnost
kaze da 'Ona¨: posieduie naivecu svietsku
plantazu u Mississippiiu. 'Delta and Pine Co.¨
(prema Kongresnom izviestaiu. 1966): ima u
vlasnistvu vecinu nekretnina grada New Yor-
ka. na primier Distrikt oI Teather. 42 Ulica.
Dokaza da 'Ona¨ stoii iznad i izvan za-
kona. britanskih i stranih - ie mnogo. 'Ona¨
predsieda i rukovodi sastancima svog Tai-
nog Savieta (Privy Council). Clanovi su
princevi Philip i Charles. nadbiskup od
Kanterburiia i predsiednik Vlade. Devet
sluzbenih sastanaka se odrzava godis-
nie. Vladini ministri ioi podnose izviestai o
mierama koie kane preuzeti... trazeci 'Nie-
no¨ odobrenie. Ovo ie Taini/Privatni Saviet
i sastoii se od naiuzeg kruga politicara i
plemstva... Oni stoie poklonieni. u redu. ce-
kaiuci da se rukuiu s 'Niom¨. Oni se zakli-
niu da ce se sve odluke drzati u tainosti.
Sustina ie iasna. cili ie uvieriti liude da
'Ona nema moci¨. Ali kada dode do stvarnih
tenziia. onda se (na kratko) otkriie da 'Ona¨
ima gotovo nestvarne politicke adute. Do
svoie dvadeset seste godine bila ie Elizabeth
Alexandra Mary Windsor. danas 'Ona¨ ie
kraliica Elizabeta II. ili samo 'Ona¨. ‰
Kralfica Elizabeta II
J
O
U
R
N
A
L
36
KULTURA
Kad sretnes Hanku sifedu baku.
u mahali u sokaku.
selami fe - pozdravi fe
fer znaf da fe bila vila.
Zbog nfe fe Zifo danima pio.
zbog nfe fe Salko u vodu skako.
zbog nfe fe Ibro hapsane ribo.
zbog nfe fe Bego u mezar lego.
zbog nfe su nozi parali srca.
zbog nfe se lila momacka krvca.
Hvalise lfudi lfepotu nfenu.
i pfesnici za nfu znase.
tu nekada divnu zenu
i sazlife opfevase.
Nigdfe fos nebi takvoga stasa
nit lfepsih usta umilnog glasa.
od pfesme nfene slavuf umukne
od puste zelfe srce da pukne.
1akva fe bila zanosna Hanka
naflfepsa dfeva iz mog sokaka.
Godine burne odnfese mladost
ko vfetrovi list sa gore.
u ocima gasnu radost
divno lice skrise bore.
Leda se svila drhtave ruke
u stare Hanke sirote puke.
protkani s tugom prolaze dani
sfecafu srce na sevdah davni.
Sfecanfa draga tiho se gase.
a pusta mladost ne vraca se.
Ne postoii nitko danas. tko ie bar ied-
nom cuo piesmu 'Kad sretnes Hanku¨. tko
bi uopce i naimanie posumniao da se ne radi
o sevdalinci staroi nekoliko stolieca. Sve sto
cuiete u toi piesmi ukazuie na to da se ona
negdie i nekad davno dogodila i da ie viero-
iatno kao takvu nepoznati narodni piesnik
zabiliezio i ostavio u amanet generaciiama
koie su dolazile na nase prostore u vremeni-
ma iza niega. Medutim. mnogi se grdno
prevare u toj svojoj pretpostavci i samou-
vierenosti na prvu. Iako se kroz piesmu
osieti miris proslih stolieca. ona ie nastala u
novom dobu i autor ioi ie iako dobro poznat.
Hanka ie uistinu postoiala i zaista kao
u piesmi bila cuvena istocno-bosanska za-
vodnica. Imponovalo ie Sabriii Korienicu.
uglednom domacinu iz Cainica. bosanske
pogranicne kasabe sa Crnom Gorom. sto
mu ie kcer Hanka postala liepotica. sto su
svi momci iz Cainica u prvi aksam bili na
ulici da ie vide u setnii. sto ioi se i mlado i
staro divilo... Ali. malo kasniie. kad se Ha-
na preselila u kaIane. pa ios kad ie pocela s
piesmom drugovati i momacka srca rania-
vati. Sabriia se grdno razocarao. tesko mu
bilo pred sviiet izlaziti... U Cainicu se i
danas prica sto su sve neki momci radili
zbog neuzvracene Hanine liubavi. Hana ie
svoiom liepotom. stasom i glasom osvaia-
la Cainicane. mnogi momci zbog neuzvra-
cene liubavi dizu ruku na sebe. pa ie cai-
nicki saliivdziia IatiI Mocevic prozvao
Carica. Zbog niene liepote i neuzvracene
liubavi. nekog su Ibru skinuli s konopca.
neki ie Miliia nekog Iliiu udario siekirom
posred glave. mnogi su brakovi rasturani.
liubomorne zene cekale su Hanku nocu u
sokaku... Krenuli su i momci iz obliznieg
Gorazda. Foce. Rudog. Plievalia. pa cak i
iz Visegrada da vide tu zanosnu liepoticu.
Vidievsi da ie situaciia vec izmakla kon-
troli. da su zbog niegove kceri i glave po-
cele padati. Sabriia ie uhvatio Hanu pod
ruku. odveo ie u Saraievo i udao za boga-
tog trgovca iz cuvene Iamiliie Uzicanin.
Duga ie to prica o tome kako se goraz-
danski piesnik Rade Jovanovic zaliubio u
Hanku. napisao ioi piesmu i godinama ka-
sniie poklonio ie priiateliu SaIetu Isovicu. a
ovai sa niom osvoiio Bosnu i ostatak Jugo-
slaviie. Jedne kasne veceri. s kraia sezdese-
tih. vracaiuci iz neke gorazdanske kaIane.
piesnik Rade Jovanovic ie uzeo olovku...
Sutradan ie niegova supruga Vukica. koia i
danas zivi u Gorazdu. nasla list papira na
koiem ie bila ova cudnovatna piesma.
'Kao i svi muskarci u Gorazdu i Cai-
nicu. i moi Rade bio ie svoievremeno lud
za tom Hankom. Jedne veceri. pri povrat-
ku kuci. sreo ie na ulici neku staricu. ne-
sto mu se tu pomiiesalo. skupilo se svega
u niemu. napale ga emociie. nostalgiia. pa
ie uzeo olovku i poceo da pise¨. kazala mi
ie priie sedam godina Vukica u Gorazdu.
u pauzi Iestivala posvecenog pokoinom
Radetu Jovanovicu.
Vehidu Gunicu ie za zivota pokoini
Rade Jovanovic priznao 'da Hanka niie
samo autorska Iikciia. da ie to Hana Korie-
nic. cura iz Cainica. zbog koie su se cakiie
potezale. Zadugo. kao i mnogi drugi. opi-
ien Haninom liepotom. usput ie vozeci se
kuci u Gorazde. mislio o nioi. i nadomak
kuci sreo u dvoristu svoiu komsinicu Fati-
mu Basceliiu. koia ie tad vec bila postariia
i zgrbliena. I tako mu sine ideia o tekstu
Hanke. gdie ie zapravo povezao ova dva
stvarna lika. i ugradio u tekst tu prolaznost
Iizicke liepote¨. Gunic ie iednom napisao:
'Ono sto ie za svietsku kinematograIiiu
Iilm Gradanin Kein`. to ie piesma Kad
sretnes Hanku` za narodnu muziku.¨
Dakle. poznatu piesmu 'Kad sretnes
Hanku¨. koiu vec mnogi nazivaiu sevdalin-
kom. napisao ie Rade Jovanovic 1970.godi-
ne. Rahmetli SaIet Isovic ie prvi put otpie-
vao 'Hanku¨ na Beogradskom saboru
1973. Mnogi novinari su tada zapisali da ie
publika u beogradskom Domu sindikata
dugo protestovala sto ie ziri 'Hanki¨ i SaIe-
tu dodiielio tek trecu nagradu. Medutim.
ono sto ziri niie ucinio. ucinili su kasniie
liubitelii sevdalinki. pa ie 'Hanka¨ postala
hit nad hitovima. Sedam godina kasniie
muzicki kriticari bivse Jugoslaviie su u an-
keti Radio Beograda sevdalinku 'Hanku¨
proglasili narodnom pjesmom decenije.
Rade Jovanovic roden ie 4. aprila
1928. godine u Gorazdu. Ucestvovao ie u
NOB-u. u Drugoi proleterskoi brigadi. Iz
tog perioda ostao ie veliki broi piesama
posvecenih niegovim suborcima. kao sto
su 'Bosko Buha¨ i 'Sirogoino¨. a od koiih
ie kasniie snimliena i IP. Iz Drugog sviet-
skog rata izasao ie kao dobar omladinac i
bio prvi omladinski sekretar u Gorazdu. a
potom i oblasni sekretar u Banovicima. Iz
Banovica odlazi u kazamat na Goli otok.
gdie ie ostao 14 mieseci. Pusten ie tesko
bolestan i vratio se u Gorazde. Zaposlili su
ga kao reIerenta za diecii dodatak. ali zbog
bolesti su ga brzo penzionirali. Unisten i
Prlca o sevda|lnkama: zbog cajnlcke |jepotlce Hane Korjenlc poteza|e se caklje, momcl dlza|l ruke na sebe
Kao s·otoos Hao|u
/voo Huso|oov|c
Hanka Hana Korfenic
J
O
U
R
N
A
L
37
KULTURA
Iizicki i psihicki. pokusava da se tiesi pie-
smom. Niegovo ponasanie. iziave. druze-
nia su pomno praceni od strane 'Drzavne
bezbiednosti¨. Poceo ie da pise piesme za
odrasle i diecu. Medu prvim piesmama bi-
la ie 'Na obali Drine¨. koiu ie otpievao
Zaim Imamovic. Zatim ie Nada Mamula
otpievala antologiisku 'Negdie u daliine
pogled mi se gubi¨. za koiu ie ovom po-
driniskom piesniku kao inspiraciia poslu-
zio neki voinik na odsluzeniu voinog roka
u Gorazdu. koieg ie piesnik danima po-
smatrao kako na strazi zamislieno gleda
izgublieno u daliine. Dolaze i ucesca na
Iestivalu Ilidza 1964. godine. gdie pobie-
duie sa piesmom 'Jablani se poviiaiu¨. a
koiu ie otpievao SaIet Isovic. Samo ta pie-
sma osvoiila ie nagradu i ziriia i publike za
tekst i muziku. Rade Jovanovic ie kao au-
tor i kao coviek bio velika inspiraciia mno-
gim pozorisnim i muzickim autorima. koii
su u niegovom zivotu i stvaralastvu nasli
izvor svoiim Iilmovima. dokumentarnim i
muzickim seriiama i radio emisiiama.
Stara Fatima Basceliia iz Gorazda
nadziviela ie i autora piesme. a i liepoticu
od Cainica Hanu Korienic. Basceliia ie
umrla pred pocetak agresiie na BiH 1992.
godine. a Hana 5. aprila 1984. godine na-
kon Olimpiiskih igara u Saraievu. Sahra-
niena ie na saraievskom gradskom gro-
blju Bare.
Rade Jovanovic ie. nazalost. izvrsio
samouboistvo u Gorazdu 1986. godine.
ubivsi se iz svoie lovacke puske. Rahme-
tli SaIet Isovic i Vehid Gunic nosili su
kovceg na Radetovoi sahrani. koia niie
zapamcena do tada u Gorazdu. Na sahra-
ni ie svirao Omer Pobric. Svirao ie 'Neg-
dje u daljini pogled mi se gubi”.
Na grobliu Koliievke iznad Gorazda.
one iste 1986. godine kad ie sahranien
Rade. pored niegove grobnice posadena
su dva jablana. Oni su danas ogromni i na
svakom vihoru se poviiaiu. kao u iednoi
od niegovih nailiepsih piesama 'Jablani
se povijaju”.
Dva iarana i iedna Iatalna dama. glavni
su protagonisti romanticne bosanske price.
koia se davno zavrsila. ali koia ios zivi u
Bosni i na Balkanu. kao nailiepsi trag vre-
mena meraka. sevdaha i neobiasniive liu-
bavi. Piesnik Rade Jovanovic iz Gorazda.
pievac SaIet Isovic iz Saraieva i konobari-
ca-zavodnica Hanka - Hana Korienic iz
Cainica preselili su se u nebeske odaie. ali
zato niihova piesma 'Kad sretnes Hanku¨
ios zivi ne samo u Bosni. vec svuda po svi-
ietu. gdie ie mnogima zastaiao dah dok su
slusali sto su momci i ozenieni liudi u sta-
niu bili uraditi zbog liepote i sarma samo
iedne zene iz kasabe na granici Bosne. ‰
Postoii uzrecica da su Bosniaci narod
koii sporo pamti. a naibrze zaboravlia.
Posebice cudi istinitost ove tvrdnie ier ie
trauma prosloga rata bila kolektivne nara-
vi. iskusio iu ie citav bosniacki narod.
Izravniie ie ustvrdio autor i scenarist do-
kumentarnog Iilma 'Bosna ili smrt¨ Avdo
Huseinovic (r. 1973.) rekavsi da smo ga-
ziie u ratu. a kukavice u miru i da nam
nedostaie nacionalne budnosti. Huseino-
vic ie castan primier onih koie zahvalno
mozemo nazvati strazarima u miru. a ovo
niie niegov prvi dokumentarni Iilm s bol-
nom temom rata u BiH. koii argumentira-
no podsieca zasto se ne smiie zaboraviti
na ratne strahote. Na niegove Iilmove ce-
mo u pravilu reagirati s neskrivenim emo-
ciiama zgrazania. tuge. ali i neskrivenog
ponosa. Huseinovic nanovo osvietliuie
ulogu i vaznost hrabrih bosanskih voinika
koii su branili svoiu zemliu od agresora i
naprosto ie nevieroiatno s koliko doku-
mentarnog materiiala (navodeci izvore.
dakle s pokricem) Huseinovic raspolaze.
u sto ie nesumniivo ulozen golem trud.
Ono sto posebno raduie iest pronalazenie
autenticnih sudionika i sviedoka (ne samo
onih iz voine i politicke vrhuske) sukoba i
zlocina koii se kroz interviue poiavliuiu u
Iilmu. Huseinovic ie. kao pripadnik Ar-
miie BiH. osobno sviedocio i sudielovao
u ratu na iednom od naizescih saraievskih
ratista. a ono sto ie prezentirao potkriiepio
ie mnostvom izvornih dokumenata. sni-
maka i sviedocanstava. Neke ce zacuditi
podatak da ie Avdo Huseinovic istodobno
¨8osna l|l smrt" - novl dokumentarnl |l|m Avde Huselnovlca, suradnlka
¨Preporodovog |ourna|a" lz Sarajeva
|st|oa o
Lob·ovo||ac|o|
|o·u|a |||oa '3osoa ||| so·t' |o oa so 2. | 3. oa|a +992. zoo|oo u Sa·a|ovu
o||o oos|o 's|uca| Lob·ovo||ac|a'. oozo 's|uca| oaoaoa oa zz·aou |·oos|ooo|s-
tva 3|H'. 's|uca| oto|co o·oos|ooo||a |·oos|ooo|stva ooouoa·oooo o·|zoato
o·zavo 3|H oo st·aoo az·oso·s|o |·o|o |uzos|av||o'. 's|uca| o·zao|a z·aoaoa
Sa·a|ova |ao ta|aca u coot·u z·aoa'. 's|uca| o|vo·z||o |o|oo |o uo|stooa C|avoa
oosta u Sa·a|ovu'. 's|uca| os|obaoao|a ototoz o·oos|ooo||a |zotbozov|ca'.
||||o Mu·so| 3ozov|c
J
O
U
R
N
A
L
38
KULTURA
i estradni umietnik i kompozitor. U perio-
du od 1997. do 2003. godine snimio ie pet
kantautorskih CD-a. Nekoliko godina za-
redom proglasavan ie kompozitorom go-
dine u BiH. ali kompozitorom godine na
prostoru ex-Jugoslaviie.
Na oblietnicu devetnaestogodisniice
iedne od naivelicanstveniiih pobieda bo-
sanskih branilaca tokom agresiie 1992.-
1995.. Huseinovic ie bosanskoi iavnosti
predstavio svoi novi dokumentarac pod
nazivom 'Bosna ili smrt¨. Ovo ie cetvrti
Huseinovicev dokumentarac snimlien u
produkciii 'Haber¨. Riiec ie o neisprica-
noi prici o historiiskim dogadaiima 2. i 3.
maia 1992. godine. kada se odigrala iedna
od kliucnih bitaka u obrani Bosne i Her-
cegovine. U Iilmu se poiavliuiu Stiepan
Kliuic. Eiup Ganic. Jovan Diviak. Zaim
Backovic Zagi. Zoran Cegar. Ismet Da-
hic. Dzevad Topic Topa. Adem Jez. JusuI
Pusina. Emir Zlatar. Hasan Dolovac i
mnogi drugi. Poznato ie da su 2. maia
1992. godine elitne iedinice Jugoslaven-
ske armiie. po naredbi generala Milutina
Kukanica i Voiislava Ðurdevca. izvrsile
opci napad na grad Saraievo. Bitka se vo-
dila na 150 metara od zgrade Predsiednis-
tva BiH i bio ie to dan kad ie trebalo po-
koriti BiH. Zanimliivi su i kadrovi u koii-
ma bivsi clan Predsiednistva BiH Stiepan
Kliuic govori o ulozi Fikreta Abdica
niegovom izdainickom poiavliivaniu u
Saraievu s namierom da nakon zauzima-
nia Predsiednistva obiavi da Bosna i Her-
cegovina ostaie u Jugoslaviii. Saraievo su
tada napale naielitniie iedinice Voiske
Jugoslaviie koiima su komandirali pu-
kovnik Milan Suput (zaroblien od strane
bosanskih teritoriialaca i speciialaca
MUP-a BiH) i maior Marko Iabudovic
Iabud. Potonii ie ranien na Skenderiii. a
radnici Marko Starcevic i Enes Alispahic
su ga pozrtvovno (iako ie riiec o agreso-
ru) izvukli ranienog. a onda su zaiedno s
niime poginuli od agresorske granate ko-
ia ie pala na plato Skenderiie. Kada ie
propao plan zauzimania Predsiednistva
BiH i Republickog MUP-a. agresorski
vojnici su na aerodromu Butmir oteli
predsiednika Aliiu Izetbegovica. niegovu
kcer i pratniu koii su se vracali s pregovo-
ra u Iisabonu. Tesko ie prepricati sve de-
talie iz Iilma. treba ga pogledati. ali sva-
kako se mora spomenuti heroisku ulogu
Nusreta Sisica Dede koii ie na 150 metara
zaustavio agresorske speciialce protuo-
klopnom napravom. napravlienu u kuc-
noi radinosti od vodovodne ciievi. U Iil-
mu se po prvi put prikazuie tiiek dogadaia
2. maia 1992. te se iz sata u sat istrazuiu i
analiziraiu detalii oko agresorskog plana
zavrsne operaciie zauzimania grada Sara-
ieva. a prikazani su i do sada nikada vide-
ni snimci.
Agresorske napadace. koii su poginuli
2. maia 1992.. srbiiansko tuzilastvo ie
smiestilo u tzv. 'slucai Dobrovoliacka¨
zbog cega se vrsi progon heroia obrane
BiH. U Iilmu se lako uocava koliko istine
ima u srbiianskoi propagandi o navodnim
zlocinima nad 'neduznim voinicima¨.
Poruka Iilma 'Bosna ili smrt¨ ie da se 2. i
3. maia 1992. godine u Saraievu niie de-
sio 'slucai Dobrovoliacka¨. nego 'slucai
napada na zgradu Predsiednistva BiH¨.
'slucai otmice predsiednika Predsiednis-
tva medunarodno priznate drzave BiH od
strane agresorske krnie Jugoslaviie¨.
'slucai drzania gradana Saraieva kao ta-
laca u centru grada¨. 'slucai diverziie ko-
iom ie unistena Glavna posta u Saraievu¨.
'slucai oslobadania otetog predsiednika
Izetbegovica¨. Avdo Huseinovic ie ustvr-
dio da ie ovo niegov cetvrti dokumentarni
Iilm koii mozda niie naibolii. mozda mu
niie naidrazi. mozda niie naiemotivniii.
ali ie zasigurno naivazniii ier ie. nazalost.
iedinstvena video obrana Republike Bo-
sne i Hercegovine i nienih branilaca od
pravnog progona drzave Srbiie. Za 'Pre-
porodov Journal¨ Huseinovic ie rekao da
ie ovai Iilm prvenstveno niegov autorski
odgovor na stalno granatiranje srbijan-
skog topnistva lazima. kako svog tako i
naseg naroda. ali i ciielog sviieta. 'Niiet
mi ie bio da im se konacno pokusamo su-
prostaviti istinom. a ona ie mac u nasim
rukama. i da iednom i zauviiek tu pricu o
izmislienom slucaiu Dobrovoliacka. koii
ustvari i ne postoii. razbistrimo prvo na-
sem narodu. a onda i onim ostalim koiima
je stalo do prave istine.” Na pitanje o re-
akciiama na Iilm Huseinovic ie odgovo-
rio da ios uviiek nema nekih zescih napa-
da i za sada ga ie pratila prilicno zadovo-
liavaiuca mediiska pozornost domacih
televiziia do printanih mediia. Huseino-
vic ocekuie neki zesci udar od srbiian-
skog tuzilastva i niihove propagandne ar-
tilieriie u danima koii dolaze. ali optimi-
sticno porucuie da smo se uviiek lakim
piesadiiskim oruziem dobro nosili protiv
tona niihovog nairazorniieg eksploziva.
Huseinovicev dokumentarni rad poci-
nie Iilmom pod naslovom 'Vanzemalici
iznad Saraieva¨ koii obraduie naivece sara-
ievske bitke. a glavni likovi su legendarni
komandanti rahmetli SaIet Zaiko i rahmetli
Enver Sehovic. kao i niihovi voinici koii su
svoiim heroiskim pobiedama u PoIalickoi
bici. bitkama za Zuc. Naselie heroia Soko-
lie i slobodnu vogoscansku teritoriiu ispi-
sali najsvjetlije stranice novije historije
Saraieva. U Iilmu 'Krvavi ples po Seheru¨
Huseinovic donosi sviedocenia prezivielih
aktera napada na Policiisku skolu Vraca 5.
aprila 1992.. nadalie. desavania ispred
Skupstine BiH 5. i 6. aprila 1992. godine. o
pobiedi nad Seselievim paravoinim iedini-
cama 21. aprila 1992. godine kod slasticar-
ne Palma. o pogibiii saraievskog heroia
Vinka Samarlica na Hrasnom brdu 8. iuna
1992. godine. dva dana priie nego ie trebao
poniieti bosansku zastavu na otvaraniu
Olimpiiade u Barceloni. te o iednoi od nai-
slavniiih pobieda saraievskih branilaca -
bitci '11 plavih¨ kod Zeliinog stadiona.
Film donosi i ekskluzivnu pricu o ucescu
ruskih dobrovoliaca u napadima na Saraie-
vo. a govori i o svirepim zlocinima Veseli-
na Batka Vlahovica nad civilnim stanov-
nistvom Grbavice. 'Daleko ie Tuzla¨ ie
treci dokumentarni Iilm Avde Huseinovica
snimlien povodom 15-godisniice genocida
u Srebrenici i prvi ie dokumentarac koii
obraduie ratnu tematiku u sredniem Podri-
niu od 1992. do 1995. godine. Ovo ie uied-
no prvi Iilm u koiem o ratnim vremenima
govori i ratni komandant Srebrenice briga-
dir Naser Oric. Huseinovic ie autor kniige
pod nazivom 'Dzelati naroda mog¨. koia
govori o naivecim ratnim zlocinima nad
Bosniacima od 1992. do 1995. godine.
Mozda bi tu kniigu naibolie okarakterizira-
la iziava promotora Amora Masovica. koii
kaze da ie ona iedinstveni registar zlocina-
ca nad Bosniacima. Svi oni znacainiii krv-
nici. poznati. a i manie poznati. koii su ubi-
iali. naredivali i organizirali genocid nad
Bosniacima opisani su u kniizi. Izuzetno ie
vazan i koristan rad Avde Huseinovica u
vremenima kada se istina o stradaniu Bos-
niaka i Bosanaca od strane velikosrpske
agresiie pokusava IalsiIicirati. izvrgnuti ru-
glu. a niene casne branitelie uhapsiti. Huse-
inovic se opravdano pita: 'Zasto nas ie sra-
mota slaviti i velicati hrabrost bosanskog
voinika?¨ ‰
Avdo Huseinovic
J
O
U
R
N
A
L
39
35,ë(,=%261(
Mirza Delibasic Kinde. Bio ie i
ostao sportska zakletva Saraieva. rodne
mu Tuzle. Bosne i Hercegovine. Balkana.
Rodio se 9. ianuara 1954. godine u
Tuzli. od oca Izeta i maike Dude. Mirzin
dedo Ibrahim radio ie kao rudar u Kakniu.
a babo Izet ie posliie Drugog svietskog
rata kao proIesor Iizike i matematike iz
Kaknia 1949. godine poslom prvo otisao
u Focu. a nekoliko mieseci kasniie u Tu-
zlu. gdie ce ostati preko 20 godina. Mirzi-
na maika Duda rodena ie 1925. godine u
Iiubuskom. Sa samo dviie i po godine
ostala ie bez maike Zinete. a sa deset go-
dina i bez oca Zaima. Sudbina ie htiela da
se u Kakniu 1948. godine upozna sa Mir-
zinim babom Izetom. Iiubav ie planula
na prvi pogled. a zatim i brak. Godine
1952. rodio im se prvi sin Amir. a 1954.
godine Mirza.
Blistavu sportsku kariieru Mirza Deli-
basic zapoceo ie 1968. godine. kada ie po-
stao pionirski prvak Bosne i Hercegovine
u tenisu. Clan Kosarkaskog kluba 'Slobo-
da¨ iz Tuzle postao ie 1968. i u ovom klu-
bu ostao ie do 1972. godine. kad postaie
clan 'Bosne¨. kada ie odigrao i prvu uta-
kmicu protiv 'Jugoplastike¨ iz Splita. U
Saraievo ie Mirza dosao 1. augusta 1972.
godine. a naiuporniii za niegov dolazak ie
bio Bogdan Bosa Tanievic. koii ie sa 24
godine postao naimladi trener u historiii
tadasnie iugoslavenske kosarke. Mirzin
pocetak u 'Bosninom¨ dresu odlican ie
scenarii za iednu uzbudliivu Iilmsku pricu
sa losim i neuspiesnim pocetkom. koii pu-
no ne obecava. i sretnim zavrsetkom. u
koiem glavni iunak zavrsi na priiestolu. U
prvih devet utakmica. Mirza ie u 'Bosni¨
dozivio devet poraza. Pravo ie cudo kako
tada Bosa Tanievic niie smiienien na pozi-
ciii trenera. Vec naredne 1973. godine. u
'Bosni¨ ie vanredno stanie. Kosarkasi su
poceli trenirati kao komandosi. Pocela ie
priprema za nesto veliko. Dobio ie Mirza i
nadimak Kinde.
'Saraievo ie moia sudbina. mozda mi
ie to naibolia odluka u zivotu¨. iziavio ie
iednom Mirza. Pred Svietsko kosarkasko
prvenstvo u Puerto Ricu 1973. godine i
nakon ubitacnih priprema po SAD selek-
tor Mirko Novosel odlucuie da ie trinae-
sti. prekobroini igrac - Mirza Delibasic.
Valida samo Novosel niie bio iznenaden.
svi ostali su bili sokirani. igraci. novinari.
'Prvo sam mislio da se Novosel zbunio i
pogresno procitao moie ime. Ali. kada mi
ie prisao i rekao da za mene ima ios vre-
mena. mislio sam da cu se onesviiestiti.
Htio sam se odmah vratiti. ali rekli su mi
da ie to tehnicki neizvodliivo.¨ Iz Saraie-
va. priiatelii iz kluba. saliu mu telegram:
'Ti si za nas naibolii na sviietu - STOP -
budi pametan. hrabar i dostoianstven -
STOP - mi te svi mnogo volimo.¨
Dolazi zlatna medalia na Evropskom
prvenstvu u Iiiezu. U Manili 1978. godi-
ne. na Svietskom prvenstvu. kada s repre-
zentaciiom Jugoslaviie osvaia zlatnu me-
daliu. napada ga bol. Kicmu ie tada sredio
neki kineski doktor. to su bili prvi znaci da
ce Kinde imati zdravstvenih problema koii
ce ga pratiti. U saraievskoi 'Bosni¨ ie
1978/79. bila sampionska sezona. Mirzin
prosiek suta: 33.7 koseva po utakmici. sa-
mo tri puta ispod 50°. na nekim utakmici-
ma i do 80°. slobodna bacania 92.6°.
Usmenl dogovor umjesto potplsa
na ugovor
Svako vremensko razdoblie ima lic-
nosti koie su ga obiliezile. Mirza Deliba-
sic bio ie dovolino iaka licnost da obiliezi
ne samo vremensko razdoblie. vec i ciielu
iednu generaciiu. iedan sport. iedan grad i
iednu drzavu. 'Kakav ie coviek bio Mirza
govori anegdota sa kraia 70-ih godina
proslog viieka. Tada smo oboiica bili u
Bosni i gostovali smo u legendarnim Ja-
zinama` kod Zadra. Jazine` su tada vazi-
le za iednu od naineugodniiih dvorana za
gostovati. Medutim. prilikom predstav-
liania ekipa. kad ie zvanicni spiker proci-
tao Kindetovo ime. kompletna dvorana ie
ustala na noge i gromoglasnim aplauzom
pozdravila Bosninu dvanaestku`. Svaki
Mirzin kos Zadru` bio ie popracen apla-
uzom. Mislim da niko nikad niie tako do-
cekan u Jazinama`. a to dovolino govori
kakav ie Mirza bio coviek¨. prisieca se
trenutaka sa Kindetom ios iedna legenda
'Bosne¨. Bogdan Tanievic. Mirzin trener
iz vremena kad ie saraievska ekipa poko-
rila bivsu drzavu i Evropu.
U Irancuskom Grenobleu 4. aprila
1979. 'Bosna¨ postaie evropski prvak.
Mirza Delibasic predvodio ie zlatnu ge-
neraciiu 'Bosninih¨ kosarkasa koii su.
pod vodstvom trenera Bogdana Tanievi-
ca. u Iinalu Kupa evropskih sampiona sa-
vladali taliianski 'Emerson¨ sa 95:93.
Iegendarni Kinde postigao ie 30 poena u
tom historiiskom podvigu saraievskih
'Studenata¨. Bio ie to vrhunac niegove
kariiere. premda ie tek navrsio 25. godinu
zivota. Hiliade liudi su docekale Mirzu i
ostale kosarkase 'Bosne¨ na saraievskom
aerodromu 'Butmir¨. Na ulasku u prepu-
nu 'Skenderiiu¨. gdie su im dodiieliene
Sestoaprilske nagrade. Mirza ie bio medu
posliedniim. Uviiek skroman. nastoiao ie
ostati po strani. Ovai ie triiumI. istovre-
meno. bio znak da ie vriieme da Kinde
potrazi nove izazove. a nema veceg od
dresa kralievskog kluba iz Madrida. Pam-
ti se da ie Delibasic bio prvo neamericko
poiacanie iz inozemstva i. u tom trenutku.
naiskuplii kosarkas u historiii 'Reala¨ iz
Madrida. Dviie godine bile su dovoline
da Kinde dobiie miesto medu klupskim
velikanima. Niegovo se ime i danas se u
Spaniolskoi izgovara s postovaniem.
1980. iz 'Bosne¨ ie presao u 'Real¨ iz
Madrida. I na prvom koraku zaprepastio
Spaniolce. 'Pozvao me predsiednik Rea-
la` Iuis de Karlos. ponudio uslove. ia pri-
hvatio i rekao mu da nema potreba da ista
Mlrza De|lbaslc - Klnde: neponov|jlvl umjetnlk pod kosevlma l boem kojem je boemstvo dos|o g|ave
Sv|ots|| |osa·|as|| vo|||ao
/voo Huso|oov|c
Mirza Delibasic - Kinde
(1uzla. 1954. - Sarafevo. 2001.)
J
O
U
R
N
A
L
4O
35,ë(,=%261(
potpisuiemo. dovolian ie usmeni dogo-
vor¨. pricao ie Delibasic. Karlosa ie to
zaprepastilo. stalno ie kasniie pricao o
tome. Svi do tada su zelieli posebne uslo-
ve. klauzule. neoborive ugovore. Mirza ie
trazio riiec. Dobio ie. I 'Real¨ ga ie ispo-
stovao do kraia. 300.000 dolara. Visestru-
ko im ie vratio: 'To ie bila moia zlatna
godina. Iopta niie htiela nikud osim u
kos¨. siecao se nas kosarkaski div. Neza-
dovolian vlastitom izvedbom. zelio ie pri-
ie vremena nakon druge sezone napustiti
Madrid. U klubu koieg ie ocarao igrom i
vise od svega odnosima. nisu odbili Mir-
zu. ali su ponudili isplatiti trogodisnii
ugovor do kraia. bez obzira na to sto trecu
sezonu nece igrati.
Nikad ga nisu zaboravili. Kinde ie. u
gomili zviiezda koii su nosili dres 'Real
Madrida¨ ostao iedan od naivecih. Orga-
nizirali su oprostainu utakmicu. Cesto ie
bio 'naidrazi gost Madrida¨. Iolo Sainz.
dugogodisnii trener 'kralievskog kluba¨
kaze: 'Mirza ie bio vazan coviek za me-
ne. Nacin na koii ie igrao kosarku u Real
Madridu` ie nazaboravan. Dosao ie iz
kluba koii niie bio toliko popularan u svi-
ietu i za kratko vriieme ie promiienio Iilo-
zoIiiu igre u velikom klubu kakav ie Re-
al`. Zvao sam ga Maestro zato sto sam
mnogo stvari naucio od niega. Bio ie co-
viek koii nam ie konstantno prenosio svo-
ie znanie. Niegova karizma bila ie nevie-
rovatno iaka. Uviiek nas ie volio priiatno
iznenaditi - iednog dana ie izgovorio riiec
paleto (papak. op.a.) i svi smo se smiiali.¨
Pomoc u tim trenucima mu ie ponudio
Bosa Tanievic. Otisao ie kod niega u Itali-
iu. u 'Casertu¨ kod Napulia. ali tada su
poceli problemi sa zdravliem. Po povratku
sa priprema novog kluba. 2. oktobra 1983.
godine. dozivio ie mozdani udar. Pricao ie
da su mu to naistrasniii trenuci u zivotu.
Kinde se niie dao i poceo ie oporavak. Pro-
hodao ie. progovorio. ali vise niie mogao
pisati. Postavili su ga za direktora 'Bo-
sne¨. Klubu ie islo i tako i tako. ali to niie
bio posao koii ga ie ispuniavao. Pocela ie
sliedeca Iaza pada. Vina su se pretvorila u
casicu. casica u litre. Po sopstvenom pri-
znaniu postao ie alkoholicar. Vino i pivo
ga nisu mogli ni prevariti. Viski mu ie bio
iedina hrana. a vremenom i iedini priiateli.
Zavrsilo ie kako ie moralo. Delirium tre-
mens. Ponovo VMA. kozni kaisevi. koma.
cak do klinicke smrti. Aparati su ie poka-
zali. Mirza niie mislio tako. Dviie godine
ie prestao piti zestoka pica. Organizam vi-
se niie mogao da podnese. I pored toga
niie zaboravlien. 'Gigantes del Basket¨
mu 1990. godine dodieliuie nagradu koiu
se priie niega dobili samo Korbalan i Dino
Menegin 'Gigante de Ieyuenda¨. Uvi-
iek ie prvo mislio na druge. tek onda na
sebe. Volio ie zivot. volio ie noci. volio ie
cigarete i casu.
vjeran svome gradu do kraja zlvota
Svome gradu Saraievu (iako ie roden u
Tuzli) naibolie se oduzio ostavsi u niemu
dok su ga agresori razarali. Mogao ie otici
gdie god ie htio. odbio ie ponudu 'Reala¨
da sa porodicom bude izmiesten u Madrid.
Svoiu dnevnu dionicu pod granatama i
snaiperima od naselia Ciglane. gdie ie sta-
novao. uviiek ie zavrsavao u FIS-u kod
Mirsade. uz karte i pice sa viernim priiate-
liem Davorinom Popovicem Pimpekom.
Svoioi supruzi Slavici. koia se sa sinom
Dankom nalazila u izbieglistvu. 1. Iebrua-
ra 1993. godine. izmedu ostalog. u pismu
iz ratnog Saraieva ie napisao: 'Rekao sam
ti da sam se priiavio u Oruzane snage 1.
decembra 1992.godine. To znaci da sam
polozio zakletvu da cu. ako bude trebalo.
dati i svoi zivot za svoie pokolienie.¨
Mirza ie tesko podnosio pogibiie ne-
duznih Sarailiia. 'Ovu ce zemliu spasiti
liudi cistog srca. a ima nas dovolino¨. ce-
sto ie govorio slusaiuci Karadziceve i
Mladiceve artilieriiske azdahe kako sa
okolnih brda ubiiaiu Saraievo. Kao i o ve-
cini poznatih Sarailiia. ni Mirzu niie zao-
bisla gebelsovska srpska ratna propagan-
da. 'Ne samo da su lagali o meni. vec iz-
dali i kniigu u koioi govore o tome. To ie
kniiga Genocid nad Srbima` u koioi pise
da sam imao oko stotinu Srpkinia u svom
bordelu¨. zalio se Mirza. A posliie agresi-
ie ponovo ie poceo da piie. I ponovo bo-
lest. Tada ie. kako kaze. s alkoholom bilo
gotovo. Jedino sto on pod alkoholom ne
podrazumiieva pivo i vino. To mu ie za
zavaravanie.
O tome sto ie Mirza Delibasic znacio
Saraievu u iednom svom tekstu mozda ie
ponaibolie opisao kniizevnik Milienko
Jergovic. koii napisa: 'Osim niega ne
znam vise nikoga koga Saraievo niie po-
kusalo osporiti. I pritom ie svu velicinu
pokazao u ovome gradu. Svi drugi mogli
su biti supci i papci. lopovi. prevaranti i
Ioleri. bilo da se radilo o Bregi (Goran
Bregovic op.a.). Coli (Zdravku Colicu
op.a.). Papetu (SaIet Susic. op.a.). Berberu
ili Indexima. samo za niega niko nikada
niie rekao da ie los kosarkas i da ie budala.
Da se Michael Jordan rodio u Saraievu.
puno bi gore prosao. Da ie Picasso bio nas.
vec bi ga pola grada smatralo trecerazred-
nim molerom i teskom varalicom. Samo ie
Kinde mogao izbieci takvoi sudbini.¨
Bio ie 8. decembar 2001. godine kada ie
ex-iugoslavenskim prostorima prostruiala
agenciiska viiest: 'Poznati kosarkas. repre-
zentativac bivse Jugoslaviie Mirza Deliba-
sic. preminuo ie u Saraievu posliie teske
bolesti. Sa saraievskim kosarkaskim klu-
bom Bosna 1979. ie osvoiio klupsko prven-
stvo Evrope. a s reprezentaciiom bivse Ju-
goslaviie osvoiio ie evropsko. svietsko i
olimpiisko zlato. Kada ie umro. Mirza Deli-
basic Kinde ie imao samo 47 godina. To-
kom kariiere nastupao ie za Slobodu` iz
Tuzle (1968.-1972.). Bosnu` (1972.-
1981.). Real Madrid` (Spaniia. 1981.-
1983.). Za Bosnu` ie odigrao 700 utakmica
i postigao oko 14.000 koseva. U reprezenta-
ciii Jugoslaviie odigrao ie 176 utakmica.
Igrao ie na poziciii beka i krila (197 centi-
metara). Kao trener. radio ie u Bosni` i bio
ie selektor reprezentaciie BiH koia ie 1993.
godine na Evropskom prvenstvu u Niemac-
koi osvoiila osmo miesto. Za sportistu sto-
lieca BiH proglasen ie 2000. U martu 2007.
uvrsten ie u Kucu slavnih Medunarodne
kosarkaske Iederaciie (FIBA) i izabran me-
du 50 naivecih kosarkasa u prvih 50 godina
evropskih kosarkaskih takmicenia. Dobit-
nik ie priznania Medunarodnog olimpii-
skog komiteta (MOK).¨
Sportska dvorana u saraievskoi 'Sken-
deriii¨ danas nosi naziv 'Dvorana Mirza
Delibasic¨. Mirza Delibasic ie bio umiet-
nik pod kosevima i boem u zivotu. Niego-
vim odlaskom nestalo ie i generaciie ko-
sarkaskih 'romanticara¨. Mirza niie igrao
kosarku. Mirza ie zivio kosarku. Kinde ie
iednostavno bio 'roden da bi u kosarci kre-
irao i pisao nailiepse price¨. Od Tuzle. Sa-
raieva. reprezentaciie Jugoslaviie. Greno-
blea do 'Real Madrida¨. Vidio ie sve i
osvoiio sto se osvoiiti dalo. ‰
Danko Delibasic ispred ocevog
spomenika u centru Sarafeva
J
O
U
R
N
A
L
41
å,9-(7,,6/$0
Potpuno uvierenie i sviedocenie da ie
sve u nasemu univerzumu stvorio Bog. Koii
ie u Svome Bicu i u Svoiim svoistvima i
imenima Jedan i Jedincat. prvi ie uviet pri-
padnosti islamu. Muslimani u svoiim moli-
tvama i govoru. sukladno kur`anskom tek-
stu. za Boga gotovo uviiek koriste ime
Allah. dodaiuci dzellesanuhu. sto znaci
Uzvisen fe On. ili subhanehu ve tela. u zna-
ceniu Slava Nfemu Uzvisenome. To ime do-
lazi iz arapskoga iezika i ono u arapskoi
gramatici nema ni dvoiinu ni mnozinu. niti
se moze odrediti rodom. Jer. Allah ie iznad
svih osobina koie razlikuiu bica iedna od
drugih. Sviedocenie Niegove Jedincatosti
izrazene kroz riieci La ilahe illallah (Samo
ie Allah Bog) saciniava prvi dio sehadeta.
posviedocenia pripadnosti vieri islamu. dok
drugi glasi Muhammedun resulullah (Mu-
hammed ie Bozii poslanik). Ime Allah ne
iavlia se prvi put obiavom Kur`ana. To su
ime koristili i predislamski Arapi za Vrhov-
no Bozanstvo. Medutim. uz Niega su obo-
zavali i druga bozanstva. cemu se Kur`an
svoiim strogim izrazom monoteizma ostro
suprotstavio. Vieru u Allaha kao Vrhovno
Bice Arapi su naivieroiatniie nasliiedili od
Ibrahima a.s. i niegova sina Isamila a.s.. ali
su ie vremenom iskrivili grubim oblicima
politeizma o cemu govori i Kur`an na vise
mjesta. Bog je u odnosu na ljude jedinstveno
Bozanstvo (Jahid). a u Samome Sebi Jedan
(Ehad). S ta dva termina muslimani naglasa-
vaiu Boziu transcendenciiu ili tevhid.
Allah dz.s. niie nikakav poseban musli-
manski bog. kako. nazalost. mnogi nemusli-
mani vieruiu ili krivo razumiievaiu. nego ie
Allah Uzviseni. Stvoriteli i Gospodar ciielog
univerzuma. isti onai Bog spomenut u zidov-
skoi vieri kao Jahve ili u krscanskoi kao Bog
otac. s tim da ie islamu strano i ustvari bogo-
hulno na tai nacin nazivati Boga. ier se On ne
moze poiavliivati ni na koii drugi nacin nego
kao Jedno. Jedincato Bice. To ie isti onai
Bog koii se obiavliivao Ademu/Adamu. Nu-
hu/Noi. Ibrahimu/Abrahamu. Musau/Moisi-
iu. Isau/Isusu i Muhammedu. neka ie na sve
niih Allahov mir i blagoslov. Bog Starog i
Novog zavieta ie Bog spomenut u Kur`anu
imenom Allah dz.s.
Prife tebe (Muhammede) nifednog
poslanika nismo poslali. a da mu nismo
obfavili. Nema boga osim Mene. zato se
Meni klanfafte.¨ (El-Enbiia. 25)
Navedeni kur`anski aiet ukazuie da ie
prvi i naivazniii zadatak svih poslanika i
priie Muhammeda a.s. bio da liudima
ukazu na postoianie samo Jednoga Boga.
Islam ie samo potvrda iednog te istog
ucenia koie se nalazilo u srzi zidovstva i
ranog krscanstva.
Allah dz.s. postoii. On ima. ali tko ie
On? Gdie ie On? Koie su mu osobine. ie-
su li slicne stvoreniima ili se razlikuiu?
Mogu li se coviek i Bog opisivati istim
pridievima? Sve su to pitania koia ce zau-
viiek zaokupliati liudski um. Islam na to
daje odgovore.
Kako govorltl o A||abu?
Osim imena Allah. Kur`an koristi i
druga imena i atribute u opisu ili ukaziva-
niu na Vrhovno Bice Koie nas ie stvorilo
i Koie upravlia svim vidliivim i nevidlii-
vim poiavama. Tih imena ie 99 i musli-
mani su tiiekom poviiesti razvili ciielu
znanost o Iiiepim Boziim Imenima (El-
esmau-l-husna).
Allah ima naflfepsa imena. i vi Ga
zovite nfima. a klonite se onih kofi iskrecu
Nfegova imena...¨ (El-EraI. 180)
Allahova liiepa imena spomenuta u
Kur`anu:
1. Allah Allah ie Onai. osim koga
drugog Boga nema
2. Er-Rahman Svemilosni
3. Er-Rahim Milostivi
4. EI-Meliku Vladar
5. EI-Kuddusu Sveti
6. Es-Selamu Cist od mana
7. EI-Mu`minu Koii potvrduie obecania
8. EI-Muheiminu Koii daie sigurnost
9. EI-Azizu Koii sve pazi i prati
10. EI-Dzebbaru Snazni
11. EI-Mutekebbiru Silni
12. EI-Haliku Stvaralac
13. EI-Bari`u Koii divno stvara
14. EI-Musavviru Koii likove daie
15. EI-GaIIaru Koii mnogo prasta
16. EI-Kahharu Koii nadvladava
17. EI-Vehhabu Koii mnogo poklania
18. Er-Rezzaku Koii obilnu opskrbu daie
19. EI-Fettahu Koii sve riesava i otvara
20. EI-Alimu Koii sve zna
21. EI-Kabidu Koii steze
22. EI-Basitu Koii pruza
23. EI-HaIidu Koii spusta
24. Er-RaIiu Koii dize
25. EI-Muizzu Koii uzvisuie
26. EI-Muzillu Koii ponizuie
27 Es-Semiu Koii sve cuie
28. EI-Besiru Koii sve vidi
29. EI-Hakemu Sudac
30 EI-Adlu Pravedni
31. EI-IatiIu Dobri
32. EI-Habiru O svemu obaviiesteni
33. EI-Halimu Blagi
34. EI-Azimu Veliki
35. EI-GaIIuru Koii prasta
36. Es-Sekuru Koii ie zahvalan
37. EI-Aliiiu Visoki
38. EI-Kebiru Veliki
39. EI-HaIizu Koii cuva
40. EI-Mukitu Koii pazi i uzdrzava
41. EI-Hasibu Koii obracun svodi
42. EI-Dzelilu Velicanstveni
43. EI-Kerimu Plemeniti
44. Er-Rekibu Koii motri na svaki pokret
45. EI-Mudzibu Koii molbe prima
46. EI-Vasiu Koii miloscu i znaniem sve
obuhvata
47. EI-Hakimu Mudri
48. EI-Vedudu Koii voli
49. EI-Medzidu Slavlieni
50. EI-Baisu Koii prozivliuie
51. Es-Sahidu Koii ie o svemu sviedok
52. EI-Hakku Vrhovna Istina
53. EI-Vekilu Sveopci Starateli
54. EI-Kaviiiu Mocni
55. EI-Metinu Cvrsti
56. EI-Veliiiu Zastitnik
57. EI-Hamidu Hvalieni
58. EI-Muhsi Koii i sitnice obuhvata i
broi im zna
59. EI-Mubdiu Koii ie pocetni Stvaralac
60. EI-Muidu Konacni proziviteli
61. EI-Muhii Koii zivot daie
62. EI-Mumitu Koii smrt daie
|s|amske teme
|s|aos|o oo|oao|o 3oza
M|·za o|. Mos|c
J
O
U
R
N
A
L
42
å,9-(7,,6/$0
63. EI-Haiiu Zivi
64. EI-Kaiiiimu Koii sve obdrzava
65. EI-Vadzidu Imucni
66. EI-Madzidu Slavni
67. EI-Vahidu Jedini
68. Es-Samedu Kome se svako obraca
69. EI-Kadiru Svemocni
70. EI-Muktediru Koii sve moze
71. EI-Mukaddimu Koii unapreduie
72. EI-Mu`ehhiru Koii zapostavlia
73. EI-Evvelu Prvi
74. EI-Ahiru Posliednii
75. Ez-Zahiru Jasni
76. EI-Batinu Skriveni
77. EI-Valiiu Koii upravlia
78. EI-Mutealiiu Svevisnii
79. EI-Berru Dobrociniteli
80. Et-Tevvabu Koii kaianie uslisava
81. EI-Muntekimu Koii ne ostaie duzan
82. EI-AIuvvu Koii oprasta
83. Er-ReuIu Samilosni
84. Maliku-I-mulki Gospodar svih
svjetova
85. Zul-Dzelali ve-I-Ikrami
Naivelicanstveniii i Naicasniii
86. EI-Muksitu Sveopci dieliteli pravde
87. EI-Dzami`u Koii sve okuplia
88. EI-Ganiiiu Koii ie bogat
89. EI-Mugni Koii daie bogatstvo
90. EI-Mani`u Koii oduzima bogatstvo
91. Ed-Darru Koii dopusta stetu
92. En-NaIi`u Koii stvara korist
93. En-Nuru Sveopce svietlo
94. EI-Hadi Koii upucuie
95. EI-Bedi`u Stvoriteli
(Prapocetak svega)
96. El-Baki Vieciti
97. EI-Varisu Konacni nasliednik svega
98. Er-Residu Upucivac na dobro
99. Es-Saburu Strpliivi. Koii ne hiti s
obracunom.
Allahova liiepa imena neodvoiiva su
od Biti samoga Allaha. Ona su viecna kao
i sam Allah i dio su Niegova Bica. Alla-
hova liiepa imena instrumenti su koiima
se Allah otkriva covieku. Medu 99 Boziih
imena neka su posebno naglasena te se
vise koriste od drugih. Naprimier. imena
Er-Rahman (Milostivi) i Er-Rahim (Sve-
milosni) koriste se svaki dan. ier ih vier-
nik izgovara prilikom svakodnevne moli-
tve u riiecima Bismillahi-r-rahmani-r-ra-
him (U ime Allaha. Milostivog. Svemilo-
snog). Ovo ie. smatramo. iako vazno na-
glasiti. ier nemuslimani uglavnom imaiu
predodzbu Allaha kao Boga Koii samo
kazniava i Koii nareduie rat (dzihad). Isti-
na ie da medu imenima mozemo naci i
ona koia glase: Onaf Kofi strogo kaznfava
ili Onaf Kofi fe pravedan. no naglasak ie
uviiek na Allahovoi milosti i prastaniu.
On je El-Gaffaru Kofi mnogo prasta.
El-Jehhabu Kofi mnogo poklanfa. El-
Halimu Blagi. El-Berru Dobrocini-
telf. Et-1evvabu Kofi kafanfe uslisa-
va. Po uceniu islama. coviek bi trebao
biti olicenie Alahovih imena u svoiim
ogranicenim mogucnostima. Da bude mi-
lostiv. pravedan. blag. koii dariva i slicno.
Muhammed a.s. kaze: 'Allah dz.s. ima 99
imena i ko ih dostigne` uci ce u Dzennet.¨
O znaceniu ovog hadisa islamski uceniaci
zauzimaiu razlicite stavove. Jedni sma-
traiu da 'dostici¨ Bozia imena znaci nau-
citi ih napamet. drugi misle da se Poslani-
kova izreka odnosi na one koii shvate
niihov smisao i znacenie. dok treci sma-
traiu da 'dostici¨ liiepa Allahova imena
znaci primiieniti niihov smisao i sadrzai.
koliko ie moguce. u svome zivotu.
Kur'anskl oplsl 8oga
Allah dz.s. ie Apsolutan i Neuspore-
div. istodobno transcendentan i imanen-
tan. Niega ne mozemo zamisliti niti uspo-
rediti s bilo cime u nasoi masti. ier bi Ga
ogranicili. Zato Ga ne mozemo ni vidieti.
ali Ga mozemo spoznati. kako Kur`an ka-
ze: 'Gdfe god da se vi okrenete pa tamo
fe Allahovo Lice.¨ (El-Bekara. 115)
Po Kur`anu. Allah ie nevidliiv. nedo-
stizan liudskome pogledu: '1o vam fe
Allah. Gospodar vas. nema drugog boga
osim Nfega. Stvoritelfa svega, zato Nfe-
mu robufte, On nad svim bdi' Pogledi do
Nfega ne mogu doprifeti. a On do pogle-
da dopire, On fe milostiv i upucen u sve.¨
(El-Enam. 102-103)
Istodobno. on ie liudima 'blizi od
vratne krvne zile kucavice.¨ (KaI. 16).
I On ie blizu viernicima kad Ga mole
i trebaiu: A kada te robovi Mofi za Mene
upitafu. Ja sam. sigurno. blizu. odazivam
se molbi molitelfa kad Me zamoli. Zato
neka oni pozivu Mome udovolfe i neka
vferufu u Mene. da bi bili na Pravome pu-
tu.¨ (El-Bekara. 186).
Niegova savrsenost i apsolutnost co-
vieku se predocava Niegovim svoistvima
poznatim u islamskoi terminologiii kao
sifati. Svoistva (siIati) i diela koia On
sam otkriva mogu biti spoznana pod ied-
nim osnovnim uvietom da coviek vieru-
ie. Niegova transcendenciia izvodi se iz
toga sto ie On s one strane ogranicenia
vremena. prostora i osietilne egzistenciie
sviieta. Prava priroda Bozia (Niegovo
Uzviseno Bice) ne moze se uopce spo-
znati. Zato ie Muhammed a.s. u iednoi
svoioi izreci kazao: Razmislfafte o Alla-
hovim blagodatima (stvaralackim moci-
ma) a ne o samom Allahu.¨ (Tirmizi)
Kako ie Bozia bit nedostizna. te stoga
i neopisiva i nedokuciva. svoistva su sa-
mo simboli Niegove zbilinosti prilagode-
ne liudskim mogucnostima.
Allahovih svoistava ie 14. a diiele se u
dviie skupine:
· svoistva Allahova bica sifati subu-
tiffeh.
· svoistva Allahova savrsenstva si-
fati zatiffeh.
Svoistva Allahova bica su:
1. Allah ima i postoii vudzud.
2. Allah ie Jedan wahdanivvet.
3. Allah ie oduviiek. ier niie postao
qidem.
4. Allah ie zauviiek. ier ga nece nesta-
ti – beqa.
5. Allah nicemu niie slican muhale-
fetun-lil-havadisi.
6. Allah Sam po Sebi opstoii qifa-
mun bi nefsihi.
Svoistva Allahova savrsenstva su:
1. Allah zivi Svoiim viecnim zivotom
– havat.
2. Allah sve zna ilm.
3. Allah sve cuie sem.
4. Allah sve vidi besar.
5. Allah sve Svoiom voliom cini
iradet.
6. Allah ie Svemocan kudret.
7. Allah govori Svoiim bozanskim
govorom – kelam.
8. Allah sve stvara. odrzava i rastvara
– tekvin.
Bog moze biti samo Jedan. Sve u pri-
rodi se poiavliuie u paru ili mnostvu. no
Bogu to niie prispodobivo. On ie Sam po
Sebi Jedan. ier da ima vise bogova. kako
Kur`an veli. bilo bi i isto toliko volia. sto
bi. u konacnici. rezultiralo kaosom u pri-
rodi. “Da Zemlfom i nebesima upravlfafu
drugi bogovi. a ne Allah. poremetili bi se.
Pa nek fe uzvisen Allah. Gospodar svemi-
ra. od onoga sto Mu pripisufu'¨ (El-
Enbiia. 22)
Isto su tako liudi znali pitati Mu-
hammeda a.s.: ako ie sve stvoreno. tko ie
onda Boga stvorio? Kur`an odgovara:
Reci. On fe Allah fedan' Allah fe Uto-
ciste svemu' Nife rodio i roden nife. i niko
Mu ravan nife'¨ (El-Ihlas.1-4)
Boziu Jedinost Kur`an snazno naglasa-
va. Ona ie kamen temeliac ispravnog vie-
rovania. Nicim se ne smiie oskrnaviti pa ni
na simbolican nacin. Koliko ie naglasena u
islamu. naibolie nam govori kur`anski
tekst u koiem stoii da ie iedini griieh koii
Bog zasigurno nece oprostiti sirk ili pripi-
sivanie Bogu druga na bilo koii nacin.
J
O
U
R
N
A
L
43
å,9-(7,6/$0
Allah. sigurno. nece oprostiti da
Nfemu druge smatrafu ravnim. a oprostit
ce kome hoce ono sto fe manfe od toga. A
daleko fe zalutao onaf tko smatra da fe
Allahu neko ravan.¨ (En-Nisa, 116)
Na razlicite nacine. u puno kur`anskih
aieta neopisive liepote. Allah dz.s. opisu-
ie se liudima kako bi razmislili. poviero-
vali i ucvrstili svoie vierovanie.
Niko nife kao On' On sve cufe i sve
vidi.¨ (Es-Suara. 11)
Allah svfedoci da nema drugog boga
osim Nfega a i meleki i uceni i da On
postupa pravedno. Nema boga osim Nfe-
ga. Silnog i Mudrog'¨ (Ali Imran. 18)
A vas Bog fedan fe Bog' Nema bo-
ga osim Nfega. Milostivog. Samilosnog'
Stvaranfe nebesa i Zemlfe. smfena noci i
dana. lada kofa morem plovi s korisnim
tovarom za lfude. kisa kofu Allah pusta s
neba pa tako u zivot vraca zemlfu nakon
mrtvila nfezina po kofof fe rasifao sva-
kofaka ziva bica. promfena vfetrova.
oblaci kofi izmedu neba i Zemlfe lebde
doista su dokazi za one kofi imafu pame-
ti.¨ (El-Bekara. 163-164)
Allah fe nema boga osim Nfega
Zivi i Jfecni' Ne obuzima Ga ni drifemez
ni san' Nfegovo fe ono sto fe na nebesima
i ono sto fe na Zemlfi' Ko se moze pred
Nfim zauzimati za nekoga bez dopustenfa
Nfegova?' On zna sta fe bilo i prife nfih i
sta ce biti poslife nfih. a od onoga sto On
zna drugi znafu samo onoliko koliko On
zeli. Moc Nfegova obuhvaca i nebesa i
Zemlfu i Nfemu ne dofadi odrzavanfe nfi-
hovo, On fe Svevisnfi. Jelicanstveni'¨
(El-Bekara. 255)
Allahu nista nife tafna ni na Zemlfi
ni na nebu' On vas oblikufe u matericama
kako On hoce, nema boga osim Nfega.
Silnog i Mudrog'¨ (Ali Imran. 5-6)
Reci. Skrivali vi ono sto fe u srcima
vasim ili to favno pokazivali. Allah to zna.
On zna sve sto fe na nebesima i sto fe na
Zemlfi Allah fe svemocan.¨ (Ali Imran.
29)
O lfudi. bofte se Gospodara svoga.
kofi vas od fednog covfeka stvara. a od
nfega fe i drugu nfegovu stvorio. i od nfih
dvofe mnoge muskarce i zene rasifao. I
Allaha se bofte s imenom cifim fedni
druge molite i rodbinske veze ne kidaf-
te. fer Allah. zaista. stalno nad vama
bdi.¨ (En-Nisa, 1)
Hvalfen neka fe Allah. kofi fe nebesa i
Zemlfu stvorio i tmine i svfetlo dao. pa opet
oni kofi ne vferufu druge s Gospodarom
svofim izfednacavafu' On vas od zemlfe
stvara i cas smrti odredufe. i samo On zna
do kada ce svifeta biti. a vi opet sumnfate.
On fe Allah na nebesima i na Zemlfi. On
zna i sto krifete i sto pokazufete. i On zna
ono sto radite.¨ (El-Enam. 1-3)
Upitaf. Cife fe sve ono sto fe na ne-
besima i na Zemlfi? i odgovori. Alla-
hovo' On fe Sebi propisao da bude milo-
stiv. On ce vas na Sudnfem danu sakupiti.
u to nema nikakve sumnfe, oni kofi su se-
be upropastili. pa oni nece vferovati.
Nfemu pripada sve sto postofi u noci i
danu, On sve cufe i sve zna. Reci. Zar da
za zastitnika uzmem nekog drugog osim
Allaha. stvoritelfa nebesa i Zemlfe? On
hrani. a Nfega niko ne hrani' Reci. Me-
ni fe naredeno da budem prvi medu oni-
ma kofi se pokoravafu i. Nikako ne
budi od onih kofi mu druge ravnim sma-
trafu'¨ (El-Enam. 12-14)
Allah cini da zrnfe i kospice proklifu.
On iz neziva izvodi zivo. iz ziva nezivo
to vam fe. eto. Allah. pa kuda se onda od-
mecete? On cini da zora svice. On fe noc
odredio za pocinak. a Sunce i Mfesec za
racunanfe vremena, to fe odredba Silno-
ga. Sveznafuceg. On vam fe stvorio zvi-
fezde da se po nfima u mraku upravlfate.
na kopnu i moru. Mi potanko obfasnfa-
vamo znamenfa Nasa lfudima kofi znafu.
On vas stvara od fednog covfeka da na
Zemlfi zivite i da u nfof sahranfeni bude-
te. Mi potanko pruzamo dokaze lfudima
kofi razumifu. On vodu s neba spusta. pa
Mi onda cinimo da pomocu nfe nicu sve
vrste bilfa i da iz nfega izrasta zelenilo. a
iz nfega klasfe gusto. i iz palmi. iz zamet-
ka nfihova. grozdovi kofe fe lahko ubrati.
i vrtovi lozom zasadeni. narocito masline
i sipci. slicni i razliciti. Promatrafte. zato.
plodove nfihove. kad se tek pofave i kad
zrifu. 1o fe zaista dokaz za lfude kofi vfe-
rufu.¨ (El-Enam. 95-99)
Allah fe nebesa. vidite ih. bez stupo-
va podigao. i onda svemirom zavladao. i
Sunce i Mfesec podcinio. svako se krece
do roka odredenog, On upravlfa svim i
potanko izlaze dokaze da biste se uvferili
da cete pred Gospodara svoga stati. On
fe Zemlfu ravnom ucinio i na nfof nepo-
micne planine i rifeke stvorio i od svakog
ploda po par. musko i zensko. dao, On
dan zastire nocu. 1o su doista dokazi lfu-
dima kofi razmislfafu.¨ (Er-Rad. 2-3)
Allah zna sto svaka zena nosi i koli-
ko se materice stezu. a koliko se sire, u
Nfega sve ima mferu, On zna nevidlfivi i
vidlfivi svifet. On fe Jelicanstveni i Uzvi-
seni.¨ (Er-Rad. 8-9)
On spusta kisu s neba. pa rifeke teku
koritima s mferom. i bufica nosi otpatke
kofi plivafu po povrsini. I ono sto lfudi to-
pe na vatri u zelfi da dobifu nakit ili orude
ima takoder otpatke. slicne onima. 1ako
Allah navodi primfer za istinu i neistinu,
otpaci se odbacufu. dok ono sto koristi
lfudima ostafe na zemlfi. 1ako. eto. Allah
obfasnfava primfere.¨ (Er-Rad. 17)
On fe mudro nebesa i Zemlfu stvo-
rio, neka fe On vrlo visoko iznad onih ko-
fe Nfemu ravnim smatrafu' On stvara
covfeka od kapi sfemena. a on odfednom
otvoreni protivnik' I stoku On za vas
stvara, nfome se od hladnoce stitite. a i
drugih koristi imate. nfome se nafvise i
hranite, ona vam fe ukras kad fe s ispase
vracate i kad fe na pasu izgonite. a nosi
vam i terete u mfesta u kofa bez velike
muke ne biste stigli Gospodar vas fe.
uistinu. blag i milostiv i konfe. i mazge.
i magarce da ih fasete. i kao ukras a
stvorice i ono sto ne znate. Allahovo fe da
ukaze na Pravi put. a ima ih i krivih, a da
On hoce. sve bi vas uputio. On spusta s
neba vodu kofu pifete i kofom se natapa
rastinfe kofim stoku napasate, On cini da
vam pomocu nfe raste zito. i masline. i
palme. i grozde. i svakovrsni plodovi to
fe. zaista. dokaz za lfude kofi razmislfafu,
On cini da se noci i danom koristite. i
Suncem i Mfesecom. a zvifezde su volfi
Nfegovof potcinfene to su. uistinu. do-
kazi za lfude kofi pameti imafu i svim
onim raznobofnim sto vam na Zemlfi
stvara to fe. doista. dokaz lfudima kofi
pouku primafu. On cini da se morem ko-
ristite. da iz nfega svfeze meso fedete i da
vadite nakit kofim se kitite ti vidis lade
kako ga sifeku da biste nesto iz obilfa nfe-
gova stekli i da biste zahvalni bili. On fe
po Zemlfi nepomicna brda pobacao da
vas ona ne potresa. a i rifeke i puteve da
se ispravno usmferavate. i putokaze. a i
po zvifezdama se oni upravlfafu. Pa da li
fe onda Onaf kofi stvara kao onaf kofi ne
stvara?' Urazumite se' Ako vi budete
brofali Allahove blagodati. necete ih na-
brofati Allah. uistinu. prasta i samilo-
stan fe Allah zna sta tafite. a sta favno
iznosite.¨ (En-Nahl. 3-19)
1o fe onaf kofi zna i nevidlfivi i vid-
lfivi svifet. Silni i Milostivi. kofi sve savr-
seno stvara. kofi fe prvog covfeka stvorio
od ilovace a potomstvo nfegovo stvara
od kapi hude tekucine. zatim mu savrseno
udove uoblici i zivot mu udahne i On
vam i sluh i vid i pamet dafe a kako vi
malo zahvalfufete'¨ (Es-Sedzda. 6-9)
Allah brani da se ravnoteza nebesa i
Zemlfe poremeti. A da se poremete. niko
ih drugi osim Nfega ne bi zadrzao, On fe
zaista blag i prasta grifehe.¨ (Fatir. 40)
Reci. Ja samo opominfem, nema bo-
ga osim Allaha. Jedinoga i Mocnog. Gos-
podara nebesa i Zemlfe i onoga sto fe iz-
medu nfih. Silnoga. Onoga kofi prasta.¨
(Sad. 65-66) ‰
MONOGRAFI JA “ SREBRENI CA”
AUTOR: MERSAD BERBER

UVODNIK

ISSN 1334-5052 PREPORODOV JOURNAL

BOŠNJACI U HRVATSKOJ

HRVATSKA

BOSANSKI BAROMETAR

IZ SVIJETA

2
KULTURA

@ @

J O U R N A L

Slika Mersada Berbera iz monografije “Srebrenica”

UVODNIK

U mjesecu svibnju napunilo se dvadeset godina Pre-

-

biti ponosni. -

-

-

3

tradicionalne programe novim nositeljima i njihovim pri-

-

-

-

-

J O U R N A L

BOŠNJACI U HRVATSKOJ

Politika i etika nepripadanja
U okviru tradicionalne manifestacije Bosanskohercegoautorice -

Komparacije s kulturnim kretanjima
menom društvene deziluzioniranosti usa-

-

-

4
-

goga.

-

Prostor arheologije lektire
-

nice. Recimo da je i u tom smislu ova -

ali je dekonstruktivizam neodvojiv od egizvora.

-

zila stanovništva nego i do egzila u knjiBosanodvanje onog što bio se najjednostavnije nose vrijednosti i i iz ko-

J O U R N A L

. Dubravka i Veje knjiga koja - - U - strategijama konfiguriranja identiteta u tvene ili kulturne elite koja se temelji na - na komunikacija i globalni sustav tranbilo kakvi oblici granica ili nacionalna na. Lazarevska Alma . samo sebe imenovalo. Nije bitno odakle i iz kojeg dijela teorija kla da autorica u uvodu knjige govori o - - 5 Eco bi to nazvao “odjekom intertekstualAutorica na osnovama najnovije knjii Vladimir Pištalo i . porijeklu Smještaj narativnog teksta i raskol izme- - - J O U R N A L .BOŠNJACI U HRVATSKOJ . - manja i darivanja od onog što je stvarano u dalekom vremenu ljudske civilizacije.

Nije mi palo na pamet da sastavljam se nacionalno trenutno ne nosi - 6 - - J O U R N A L - .BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - na.

BOŠNJACI U HRVATSKOJ Politika destabilizacije BiH - nije niti trebao posebno predstavljati pu- - 7 - - - J O U R N A L .

BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - time postaje djelatnija i jasnija u svom nau- - - - - - 8 - - - - - - O svim tim strujanjima i “trendovima” - J O U R N A L - - - - - .

- ljepoti samog imena toga grada – imena - - vi radovi su sastavni dio brojnih javnih i - J O U R N A L .BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - - - - 9 - - no Berberovo djelo.

U maniri pos- - J O U R N A L - - - .BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - Berber predstavlja je to da govori samo o - - - svojoj smrti i patnji. Pritom je usporedio - - njihova putovanja Bosnom.

BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - cijelo vrijeme nastoji da svojim radom i - - - - - - prinosimo jedni drugima. - - - J O U R N A L .

BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - - Obitelj prenosi memoriju – brana totalita- - - - - J O U R N A L - - telji ne uspijevaju prenijeti na djecu osnov- - - - .

BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - - - - - - - - - svoga naratora i njegovom ratnom traumom te nastojanjem da se identitarno ucje- - da je lamentiranje nad tragedijom Bosne - J O U R N A L .

BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - s ciljem da se promijeni nepovoljan od- prisustvo islama i muslimana na ovim - - - - - J O U R N A L - - - - .

BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - - - - - - - - - - - - - - J O U R N A L .

Global- - - - - J O U R N A L - - .BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - - - - - - - se trebamo otvoreno suprotstaviti.

” - - Dodjelom nagrada najboljima u pone- - - - J O U R N A L .BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - - - - - - - nost novim vrijednostima.

.BOŠNJACI U HRVATSKOJ - - - - - - J O U R N A L - autora najbolje su se prodavala djela Nure dine.

Na temelju - - - - J O U R N A L .HRVATSKA - - mjeravao je da njegova djela doprinesu tom - - - potencijalnih vojnih ciljeva.

HRVATSKA - - - - lutno neprihvatljive i prepune neistina i - - J O U R N A L - - .

INTERVJU - Od 1. do 28. travnja u Hrvatskoj je odr- - - - - - - - danas imamo. - J O U R N A L .

INTERVJU - - - - - - - - J O U R N A L - - - .

INTERVJU - - - - - - - - - - - - J O U R N A L .

BOSANSKI BAROMETAR - - - pan legalitet i legitimitet posljednjih opinstitucionalnu ravnopravnost i novu - teritorijalnom integritetu i suverenitetu - - - - J O U R N A L - nim i pristranim djelovanjem bile jednim riste svoj autoritet i ovlasti da proces odlu- - - .

BOSANSKI BAROMETAR - - - - - menuti da smo u ranijim brojevima “Pre- - - vio period protivljenja jednog dijela gra- - - - - rane u EU te je dogovoreno da se odnosi tri J O U R N A L .

BOSANSKI BAROMETAR - - - jen”. - - J O U R N A L - - - - - .

BOSANSKI BAROMETAR - - - - - - - - - - - - J O U R N A L .

IZ SVIJETA Rat i mir - - - - - - - - - - J O U R N A L - - .

IZ SVIJETA - - - - ljudi je poginulo u granatiranju grada drugi - - - - - - Policija je bojevom municijom i su- - - J O U R N A L .

IZ SVIJETA travnja na stotine mirnih protuvladinih de- - - - vine su se nastavili. Dodano je i da su vlasti - J O U R N A L - - - - - . Na ulicama Jemena - - - - objavile su agencije. Prosvjedi protiv vla- minalne bande”.

IZ SVIJETA - - - - “Pravu prijetnju regionalnoj sigurnosti moglo bi predstavljati upletanje stranih si- tome gradu “pucaju na sve strane” te da je - - - - - - - - - - J O U R N A L .

IZ SVIJETA - - - - - - - - - - - - - - J O U R N A L sastavljanju vlade. - - .

IZ SVIJETA - - resiranja jeste neupitna i ponovljena snaga - - meljnim promjenama cijeloga sistema pret- podredi sebi i svojim interesima. - - - - 33 - pribojava novih nevolja. Bacon se smatra i ocem mo- - - - - - - J O U R N A L . - Bacon prevodi Bibliju i otada se publicira i James version”.

- - .IZ SVIJETA - - - - - - - 34 - - - - - - J O U R N A L Oppenheimer.

Prvi put je spomenut - neupitna vladavina jednog suvremenog mo- - - J O U R N A L .IZ SVIJETA - - - - - - 35 neral Electric. ora bila nemilosrdna. “Ona” ima masivne investicije - - dvije godine prevodio Bibliju.

KULTURA - - - - 36 - - - - proglasili narodnom pjesmom decenije. - - prevare u toj svojoj pretpostavci i samou- J O U R N A L - - - .

- - 37 - dje u daljini pogled mi se gubi”. - su dva jablana. - - J O U R N A L .KULTURA - - - - - blju Bare. Oni su danas ogromni i na se povijaju”.

” Na pitanje o re- - . - - - - 38 - - - - - odgovor na stalno granatiranje srbijanvojnici su na aerodromu Butmir oteli - J O U R N A L - - je stalo do prave istine.KULTURA - - - sali najsvjetlije stranice novije historije ni snimci.

- - 39 - - - - - - - - - J O U R N A L .

- - - - - - - J O U R N A L - - - .

- - drugi glasi - - - daje odgovore. Bog je u odnosu na ljude jedinstveno . obuhvata - - drugog Boga nema J O U R N A L . mjesta.

On je - - si- ti – . “ (El- J O U R N A L - - - - ili ili pripi- . svjetova – - - - govorom – – . - rodi.

(En-Nisa. 116) - - - - - - 43 - - - - - (En-Nisa. 1) - - - J O U R N A L .

MONOGRAFIJA “SREBRENICA” AUTOR: MERSAD BERBER .