Slavko Zubac

Idejni projekat ____________ Razvodna postrojenja
1. Jednopolna principijelna šema
Na slici 1.1 je prikazana jednopolna principijelna šema EES-a, svaki element posebno, sa
naznakom usvojenih vrijednosti.
S1
G1 T1
DV1
T2 G2
DV2
G1 T1
DV1
S2 S1 S1 S2
T3
T3 T3
S2
MREŽA
M1
Slika 1.1. Jednopolna principijelna šema EES-a
Generator G1 Mreža M1 Generator G1

Un=15,5 [kV] Un=220 [KV] Un=10,5 [kV]
Sn=200 [MVA] Sn’’=8000 [MVA] Sn=150 [MVA]
x’’=0,19 Sn’=7000[MVA] x’’=0,2
x’=0,31 S0=6000[MVA] x’=0,35
Ta=0,2 [s] kud=1,8 Ta=0,3 [s]
Transformator T1 Transformator T3 Transformator T2

m=15,5/110 [kV] m=110/231 [kV] m=10,5/110 [kV]
Sn=200 [MVA] Sn=200 [MVA] Sn=150 [MVA]
x=0,11 x=0,12 x=0,12
r=0,08x r=0,1x r=0,1x
sprega Dy5 sprega Yy0 sprega Dy5
Za sve vodove Vod V1 Vod V2

rd=0,2 [/km] l1=2x50 [km] l2=1x80 [km]
xd=0,4 [/km]
r0=0,35 [/km]
x0=1,3 [/km]
Sn=100 [MVA]
Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 1

2. Dimenzionisanje kablova
Transformatori su na generatorske sabirnice povezani kablovima tipa IPZO, položenim u

betonski kanal. Da bi odredili broj i presjek kablova potrebno nam je ukupno opterećenje veze,
koje iznosi:
S nT 1 200
I nr    7, 458  k 
3U n1 3 15,5
Izabraćemo kabl tipa IPZO, presjeka 3x500 [mm2], koji ima tablične podatke:
I tdT  580  
tdT  65  0 C  i
 maxKS  155  0 C 
Preračunavanje tabličnih trajno dozvoljenih struja za uslove polaganja različite od tabličnih,

u konkretnom slučaju za polaganje u betonski kanal, vrši se prema sljedećoj relaciji:
I td  n  k 5  k 6  I tdT
gdje je:
n - broj kablova,
k 5 - koeficijent temperature vazduha,
k 6 - koeficijent broja i načina polaganja kablovskih sistema.
Kablovi će biti položeni u betonski kanal tako da nije potrebna korekcija (k 6=1) kao što je
prikazano na slici 2.1. Potreban broj kablova određuje se iz relacije:
I nr 7458
n   11,18 , pa usvajamo n=12.
k5  k6  I tdT 1,15 1  580
Iz tablica smo dobili k 5  1,15 .
I td  n  k 5  k 6  I tdT  12 1,15 1 580  8004     I nr  7458  A 

Slika 2.1. Raspored kablova u betonskom kanalu
Provjera kablova na termička naprezanja.
Najkritičnije mjesto kvara, za koje se ima najveća struja kvara, je na kablovskoj glavi (slika
2.2).
G1 T1
Kabl IPZO
G1 T1
Slika 2.2. Kvar na generatorskim sabirnicama
Ekvivalentna zamjenska šema, sa parametrima svedenim na mjesto kvara, za proračun

struje kvara, je data na slici 2.3.

(XG1 )
XG1 RG1 XT1 RT1 XV1 RV1
XG1 RG1 XT1 RT1 XV1 RV1 (XG2)

RV1 XV1 XT2 RT2 RG2 XG2
(XG1 )
XT3 XT3 XT3
RT3 RT3 RT3
Xm1
( Xm1)
Rm1
Slika 2.3. Ekvivalentna šema kada je kvar na generatorskim sabirnicama
Proračun parametara na strani 15,5 [kV]:
UnG12 15,52
X G1  x1   0,19   0, 23 [Ω]
SnG1 200
UnG12 15,52
X G1  x1   0,31  0, 23 [Ω]
SnG1 200
X G1 0, 23
RG1    0, 004 [Ω]
TG1 314  0, 2
U 2 15,52
XT 1  xT 1 nT 1  0,11   0,13 [Ω]
SnT 1 200
UnT 12
RT 1  rT 1  0, 08  X T 1  0, 08  0,13  0, 01 [Ω]
SnT 1
2
 15,5 
Xv1  xv1  lv1  (m1 ) 2  0, 4  50     0, 4   
 110 
2
 15,5 
Rv1  rv1  lv1  (m1 )  0, 2  50     0, 2   
2
 110 

2
 15,5 
Xv 2  xv 2  lv 2  (m1 ) 2  0, 4  80     0, 64   
 110 
2
 15,5 
Rv 2  rv 2  lv 2  (m1 )  0, 2  80     0,32   
2
 110 
2
UnT 2 2 1102  15,5 
XT 2  xT 2   (m1 ) 2  0,12     0,19   
SnT 2 150  110 
UnT 2 2
RT 2  rT 2   (m1 ) 2  0,1  X T 2  0,1  0,19  0, 019   
SnT 2
2 2 2
UnG 2 2  1  10,52  110   15,5 
 
X G 2  x2      ( m1 )  0, 2      0,32   
2
SnG 2  m2  150  10,5   110 

2 2 2
UnG 2 2  1  10,52  110   15,5 
X G 2  x2      (m1 ) 2  0,35      0,56   
SnG 2  m2  150  10,5   110 
X G 2 0,32
RG 2    0, 0034   
TG 2 314  0,3
2
UnT 32 1102  15,5 
XT 3  xT 3   (m1 ) 2  0,12     0,14   
SnT 3 200  110 
UnT 32
RT 3  rT 3   (m1 ) 2  0,1  X T 3  0,1 0,14  0, 014   
SnT 3
2 2
Unm12 2202  110   15,5 
  m3   (m1 )2    0, 027   
2
X m1    
 1
S nm 8000  231   110 
2 2
Unm12 2202  110   15,5 
  m3   (m1 )2    0, 031  
2
X m1    
 1
S nm 7000  231   110 
2 2
Unm12 2202  110   15,5 
  m3   (m1 ) 2    0, 036   
2
Xm 0    
S0 m1 6000  231   110 
0,01

kud  1  e Tam1
 1,8
0, 01 0, 01
Tam1     0, 045  s 
ln  kud  1 ln  1,8  1
X m1 0, 027
Rm1    0, 002   
  Tam 314  0, 045

Uprošćavamo ekvivalentnu šemu:
(X2e )
X2e R2e
(XG1e )
XG1e RG1e X1e R1e
(X3e )
X3e R3e
E
Slika 2.4. Uprošćena ekvivalentna šema kada je kvar na generatorskim sabirnicama
X G1 0, 23
X G1e    0,115   
2 2
X 0,37
X G 1e  G1   0,185   
2 2
R 0, 004
RG1e  G1   0, 002   
2 2
X X 0,13 0, 4
X 1e  T 1  v1    0, 26   
2 2 2 2
R R 0, 01 0, 2
R1e  T 1  v1    0,1  
2 2 2 2
X 2 e  X T 2  X v 2  X G 2  0,19  0, 64  0, 32  1,15   
X 2 e  X T 2  X v 2  X G 2  0,19  0, 64  0,56  1, 39   
R2 e  RT 2  Rv 2  RG 2  0, 019  0, 32  0, 0034  0, 34   
X 0,14
X 3e  T 3  X m1   0, 027  0, 074   
2 2
X 0,14
X 3e  T 3  X m 1   0, 031  0, 078   
2 2
R 0, 014
R3e  T 3  Rm1   0, 002  0, 007   
2 2
Ekvivalentnu šemu svodimo na sljedeći oblik:
(XL ) (XD )
XL RL XD RD
Slika 2.5. Uprošćena ekvivalentna šema kada je kvar na generatorskim sabirnicama

X L  X G1e  0,115   
X L  X G 1e  0,185   
RL  RG1e  0, 002   
X 2e  X 3e 1,15  0, 074
X D  X 1e   0, 26   0,33   
X 2e  X 3e 1,15  0, 074
X 2e  X 3e 1,39  0, 078
X D  X 1e   0, 26   0,33  
X 2e  X 3e 1,39  0, 078
R2e  R3e 0,34  0, 007
RD  R1e   0,1   0,1  
R2 e  R3e 0,34  0, 007
X   X  0,33  0,115
X e  D L   0, 08   
X D  X L 0,33  0,115
X X 0,33  0,185
X e  D L   0,19   
X D  X L 0,33  0,185
RD  RL 0,1 0, 002
Re    0, 002   
RD  RL 0,1  0, 002
Da bi utvrdili da li je proračun samo sa reaktansama dovoljno tačan, provjeravamo da li važi

X ''
uslov  3 i sa lijeve i sa desne strane.
R
X L 0,115
  57,5  3
RL 0, 002
X D 0,33
  3,3  3
RD 0,1
Pošto su uslovi zadovoljeni, struju kvara možemo računati uz zanemarenje aktivnih

otpornosti.
Un 15,5
I 0    112  kA 
3  X e 3  0, 08
Un
I   1,1  1,1 I 0  1,1112  123, 2  kA 
3  X e
1,15  U n 1,15 15,5
I    54, 23 kA 
3  X e 3  0,19
Ekvivalentnu aperiodičnu vremensku konstantu računamo kao:
X e 0, 08
Tae    0,13 s 
  Re 314  0, 002
ti  0, 22  s 
Provjeravamo uslov:
2 2
 ti   0, 22  0,15  s   Tae  0,13  s 
3 3
Uslov je zadovoljen pa eksponencijalni član u izrazu za toplotni impuls zanemarujemo.

Toplotni impuls struje kvara na mjestu kvara je:
A  I 02  Tae  I 2  ti  t 
A  1122  0,13  54, 232   0, 22  0, 05   2424, 76  kA   s 
2
 
Uzeli smo t  0, 05 jer je kvar u blizini generatora.

Na osnovu toplotnog impulsa odredićemo minimalni potrebni presjek kabla, koji ne bi bio
oštećen strujom kvara.
qmin   A  8, 22  2424, 76  404, 77  mm 2   q  500  mm 2 
gdje je
 - koeficijent adijabatskog zagrijavanja vodova.
Znači, odabrani presjek zadovoljava.
Provjera koliko dugo mogu „izdržati“ položeni kablovi ako na jednom od njih dođe do kvara
(prekida), vrši se na sljedeći način:
Opterećenje jednog kabla kada svi funkcionišu je:
I nr 7458
I1K    621,5  A 
n 12
a on je u stanju da podnese
I td 8004
I td 1K    667  A 
n 12
što ostavlja izvjesnu rezervu.
Ovako opterećeni kablovi zagrijaće se na temperaturu od
2 2
 I   621,5 
max   1K   td   a     45  20  59  °C   tdT  65  °C
 I td 1K   667 
gdje je
 td   tdT   a
Ako ispadne jedan kabl, ostali kablovi biće opterećeni strujom

I nr 7458
I1K    678  A 
n 1 11
pa će se svaki od njih zagrijati na temperaturu td  td   a
2 2
 I   678 
max   1K   td   a     45  20  66,5  °C  tdT  65  °C 
 I td 1K   667 
što znači da sistem neće moći trajno da radi i pri ispadu jednog kabla.
Zagrijavanje kablova mozemo opisati relacijom:
  
t

t
  t    max
'' ''
1  e    max e   a
T T
 
Usvajajući da je T=30 [min] i   t   tdT  65  C  , možemo izračunati za koje vrijeme će

'' 0
se dostići trajno dozvoljena temperatura pri ispadu jednog kabla.
t t
 
td  max  max e T
  max e T
 a
 td  max 
t  T  ln  
  max  max 
 65  66,5 
t  30  ln    48, 28  min  .
 59  66,5 

3. Jednopolna principijelna šema razvodnog postrojenja
Razvodno postrojenje (RP1) obuhvata površinu 150x100 [m 2]. Sabirnice S1 i S2 se sastoje

od jedne glavne i jedne pomoćne. Kvarovi se isključuju za 0,22 [s]. Jednopolna šema sa naznakom
komutacionih aparata je prikazana na slici 3.1.
DV1 DV1 DV2
P4 P4 P5 SP1
GS1
PS1
P3 P3 P3
T3 T3 T3
P2 SP2
P2 P2
GS2
PS2
P1
M1
Slika 3.1. Jednopolna principijelna šema razvodnog postrojenja

4. Dimenzionisanje sabirnica
Za razvodno postrojenje napona 110 [kV] koristićemo sabirničku užad. Da bi odredili struju
sabirnice treba nam raspored polja po sabirnicama. Glavne sabirnice se biraju prema
najoptrećnijoj dionici. Iz praktičnih razloga i pomoćne se dimenzionišu kao glavne.
4.1 Dimenzionisanje sabirnica S1
Raspored tokova snaga po sabirnicama S1 je dat na slici 4.1.1.
0 100 0 100 0
100 0 100 0 100
DV1 T3 DV1 T3 DV2 T3

100 200 100 200 100 200
Slika 4.1.1. Tok snaga na sabirnicama S1
Maksimalno opterećenje dionica prema slici 4.1.1 je S max=100 [MVA]. Maksimalna radna
struja je:
Smax 100
I max    525  A 
3 U n 3 110
Ovoj struji odgovara uže Al/Če naznačenog presjeka 185/30 [mm2] i
I tdT  535  A 
 aT  40  °C
tdT  80  °C
Al/Če = 6,2
d  19  mm 
Trajno dozvoljena struja za mjesto i uslove ugradnje je:
I max1
I tdT 
k1  k2  k 3
gdje su :
k1  k 2  1 (za užad)
 td   a 70  40
k3    0,866
 tdT   aT 80  40
I max1 525
I tdT  535  A     606  A 
k3 0,866
Uslov nije zadovoljen, pa biramo uže Al/Če naznačenog presjeka 210/50 [mm 2] i
I tdT  610  A 
 aT  40  °C
tdT  80  °C
Al/Če = 4,2
d  21 mm  .
Za ovo uže je
I max1 525
I tdT  610  A     606  A  .
k3 0,866
Provjera na kratkotrajna termička naprezanja
Za odabrano uže =10, a koeficijent skin efekta za sabirnice u vidu užadi je k s  1 .

qmin   A
Moramo prvo izračunati toplotni impuls struje kvara za kvar na sabirnicama S1, koristeći
ekvivalentnu šemu sa slike 2.3.
Sve veličine svodimo na 110 kV stranu.
2 2
UnG12  1  15,52  110 
X G1  x1     0,19    11,5   
SnG1  m1  200  15,5 
2 2
UnG12  1  15,52  110 
X G 1  x1      0,31   18,8   
SnG1  m1  200  15,5 
X G1 11,5
RG1    0,18   
  TaG1 314  0, 2
UnT 12 1102
XT 1  xT 1   0,11  6, 65   
SnT 1 200
UnT 12
RT 1  r1   0,1 X T 1  0,1 6, 65  0, 66   
SnT 1

Xv1  xv1  lv1  0, 4  50  20   
Rv1  rv1  lv1  0, 2  50  10   
Xv 2  xv 2  lv 2  0, 4  80  32   
Rv 2  rv 2  lv 2  0, 2  80  16   
UnT 2 2 1102
XT 2  x2   0,12   9, 68   
SnT 2 150
UnT 2 2
RT 2  r2   0,1  X T 2  0,1  9, 68  0,97   
SnT 2
2 2
UnG 2 2  1  10,52  110 
X G 2  x2      0, 2    16,13   
SnG 2  m2  150  10,5 
2 2
UnG 2 2  1  10,52  110 
X G 2  x2      0,35    28, 23   
SnG 2  m2  150  10,5 
X G 2 16,13
RG 2    0,17   
  TaG 2 314  0,3
UnT 32 1102
XT 3  x3   0,12   7, 26   
SnT 3 200
UnT 32
RT 3  r 3   0,1 X T 3  0,1 7, 26  0, 73   
SnT 3
2
Unm12 2202  110 
  m3     1,37   
2
X m1  
 1
S nm 8000  231 
2
Unm12 2202  110 
  m3     1,57   
2
X m 1  
 1
S nm 7000  231 
2
Unm 0 2 2202  110 
  m3     1,83   
2
X m0  
S0 m1 6000  231 
0,01

kud  1  e Tam
0, 01 0, 01
Tam     0, 045  s 
ln  kud  1 ln  1,8  1
X m1 1,37
Rm1    0,1  
  Tam 314  0, 045

XL1 (XL1) RL1

XD (XD ) RD
XL2 (XL2) RL2
Slika 4.1.2. Uprošćena ekvivalentna šema kada je kvar na sabirnicama S1
X G1 X T 1 X v1 11,5 6, 65 20
X L1        19, 08   
2 2 2 2 2 2
X X X 18,8 6, 65 20
X L 1  G1  T 1  v1     22, 72   
2 2 2 2 2 2
R R R 0,18 0, 66 10
RL1  G1  T 1  v1     5, 42   
2 2 2 2 2 2
X 7, 26
X L2  T 3  X m1   1,37  3, 79   
3 3
X 7, 26
X L 2  T 3  X m 1   1,57  3,99   
3 3
R 0, 73
RL 2  T 3  Rm1   0,1  0,34   
3 3
X D  X v 2  X T 2  X G 2  32  9, 68  16,13  57,81  
X D  X v 2  X T 2  X G 2  32  9, 68  28, 23  69,91  
RD  Rv 2  RT 2  RG 2  16  0,97  0,17  17,14   
X L1  X L2 19, 08  3, 79
X L    3,16   
X L1  X L2 19, 08  3, 79
X X 22, 72  3,99
X L  L1 L 2   3, 4   
X L 1  X L 2 22, 72  3,99
RL1  RL 2 5, 42  0,34
RL    0,32   
RL1  RL 2 5, 42  0,34
X   X  3,16  57,81
X e  L D   3 
X L  X D 3,16  57,81
X X 3, 4  69,91
X e  L D   3, 24   
X L  X D 3, 4  69,91
RL  RD 0,32 17,14
Re    0,31  
RL  RD 0,32  17,14

Provjeravamo uslov:
X e 3
  9, 68  3
Re 0,31
Uslov je ispunjen pa dalji proračun vršimo samo sa reaktansama:
Un 110
I 0    21, 2  kA 
3  X e 3 3
I "  1,1  I 0  1,1  21, 2  23,32  kA 
1,15 Un 1,15 110
I    22,56  kA 
3  X e 3  3, 24
X e 3
Tae    0, 031 s 
  Re 314  0,31
Sad provjeravamo uslov:
2 2
 ti   0, 22  0,15  s   Tae  0, 031 s 
3 3
Pošto je uslov zadovoljen znači da zanemarujemo eksponencijalni član u izrazu za toplotni

impuls:
A  I 02  Tae  I 2  ti  t 
usvajamo t  0
A   21, 2   0, 031   22,56   0, 22  125,9  kA  s 
2 2 2
 
Odavde slijedi:
qmin   A  10  125,9  112, 2  mm 2   q  210  mm 2 
što znači da odabrani presjek zadovoljava po pitanju kratkotrajnih termičkih naprezanja.
Provjera na koronu:
Potrebni minimalni prečnik užeta da se na sabirnicama ne bi javila korona pri dobrim

vremenskim uslovima može se odrediti na osnovu relacije:
Unmreže 110
d min    12, 22  mm 
9 9

Računamo ekvivalentni prečnik:
d
de  2   d12
2
Ako uzmemo da je d12=200 [mm], imamo:
21
de  2   200  91, 65  mm   d min
2
Pa zaključujemo da odabrano uže zadovoljava.
4.2 Dimenzionisanje sabirnica S2
Raspored tokova snaga po sabirnicama S2 je dat na slici 4.2.1.
0 0 200
200 400 0
T3 T3 M1 T3
200 200 600 200
Slika 4.2.1. Tok snaga na sabirnicama S2
Maksimalno opterećenje dionica prema slici 4.2.1 je S max=400 [MVA]. Maksimalna radna
struja je:
Smax 400
I max    1000  A 
3 U n 3  231
Ovoj struji odgovara uže Al/Če naznačenog presjeka 560/50 [mm2] i
I tdT  1040  A 
 aT  40  °C
tdT  80  °C
Al/Če = 11,2
d  32, 2  mm 
Trajno dozvoljena struja za mjesto i uslove ugradnje je:

I max1
I tdT 
k1  k2  k 3
gdje su :
k1  k 2  1 (za užad)
 td   a 70  40
k3    0,866
 tdT   aT 80  40
I max1 1000
I tdT  1040  A     1154, 73 A 
k3 0,866
Uslov nije zadovoljen, pa biramo uže Al/Če naznačenog presjeka 680/85 [mm 2] i
I tdT  1150  A 
 aT  40  °C
tdT  80  °C
Al/Če = 8,0
d  36  mm  .
Provjera na kratkotrajna termička naprezanja
Za odabrano uže =13,5, a koeficijent skin efekta za sabirnice u vidu užadi je k s  1 .

qmin   A
Moramo prvo izračunati toplotni impuls struje kvara za kvar na sabirnicama S2, koristeći
ekvivalentnu šemu sa slike 2.3.
Sve veličine svodimo na 231 kV stranu.
2 2 2 2
UnG12  1   1  15,52  110   231 
X G1  x1       0,19      50, 7   
SnG1  m1   m3  200  15,5   110 
2 2 2 2
UnG12  1   1  15,52  110   231 
X G 1  x1         0,31     82, 71  
SnG1  m1   m3  200  15,5   110 
X G1 50, 7
RG1    0,81  
  TaG1 314  0, 2
2 2
UnT 12  1  1102  231 
XT 1  xT 1      0,11    29,3   
SnT 1  m3  200  110 
2
UnT 12  1 
RT 1  rT 1      0,1  X T 1  0,1  29,3  2,93   
SnT 1  m3 

2 2
 1   231 
Xv1  xv1  lv1     0, 4  50     88, 2   
 m3   110 
2 2
 1   231 
Rv1  rv1  lv1     0, 2  50     44,1  
 m3   110 
2 2
 1   231 
Xv 2  xv 2  lv 2     0, 4  80     141,12   
 m3   110 
2 2
 1   231 
Rv 2  rv 2  lv 2     0, 2  80     70,56   
 m3   110 
2 2
UnT 2 2  1  1102  231 
XT 2  x2      0,12     42, 7   
SnT 2  m3  150  110 
2
UnT 2 2  1 
RT 2  r2      0,1  X T 2  0,1 42, 7  4, 27   
SnT 2  m3 
2 2 2 2
UnG 2 2  1   1  10,52  110   231 
X G 2  x2        0, 2      71,15   
SnG 2  m2   m3  150  10,5   110 
2 2 2 2
UnG 2 2  1   1  10,52  110   231 
X G 2  x2        0,35      124,5   
SnG 2  m2   m3  150  10,5   110 
X G 2 71,15
RG 2    0, 76   
  TaG 2 314  0,3
UnT 32 2312
XT 3  xT 3   0,12   32   
SnT 3 200
UnT 32
RT 3  rT 3   0,1  X T 3  0,1 32  3, 2   
SnT 3
Unm12 2202

X m1    6, 05   
 1 8000
S nm
Unm12 2202
X m 1    6,91  
 1 7000
S nm
Unm12 2202
X m0    8, 07   
S0 m1 6000
0,01

kud  1  e Tam
0, 01 0, 01
Tam     0, 045  s 
ln  kud  1 ln  1,8  1
X m1 6, 05
Rm1    0, 43   
  Tam 314  0, 045

XL1 (XL1) RL1

XT3e RT3e Xm1(Xm1) Rm1
XL2 (XL2) RL2
Slika 4.2.2. Uprošćena ekvivalentna šema kada je kvar na sabirnicama S2
X G1 X T 1 X v1 50, 7 29,3 88, 2

X L1        84,1  
2 2 2 2 2 2
X X X 82, 71 29,3 88, 2
X L 1  G1  T 1  v1     100,1  
2 2 2 2 2 2
R R R 0,81 2,93 44,1
RL1  G1  T 1  v1     23,92   
2 2 2 2 2 2
X L2  X v 2  X T 2  X G 2  141,12  41, 7  71,15  253,97   
X L 2  X v 2  X T 2  X G 2  141,12  41, 7  124,5  307,32   
RL 2  Rv 2  RT 2  RG 2  70,56  4, 27  0, 76  75,59   
X T 3 32
X T 3e    10, 67   
3 3
R 3, 2
RT 3e  T 3   1, 07   
3 3
X   X  84,1  253,97
X L  L1 L 2  X T 3e   10, 67  73,85   
X L1  X L2 84,1  253,97
X L 1  X L 2 100,1  307,32
X L   X T 3e   10, 67  86,18   
X L 1  X L 2 100,1  307,32
RL1  RL 2 23,92  75,59
RL   RT 3e   1, 07  19, 24   
RL1  RL 2 23,92  75,59
X   X  73,85  6, 05
X e  L m1   5, 6   
X L  X m1 73,85  6, 05
X L  X m 1 86,18  6,91
X e    6, 4   
X L  X m 1 86,18  6,91
RL  Rm1 19, 24  0, 43
Re    0, 42   
RL  Rm1 19, 24  0, 43
Provjeravamo uslov:
X e 5, 6
  13,33  3
Re 0, 42

Uslov je ispunjen pa dalji proračun vršimo samo sa reaktansama:
Un 231
I 0    23,84  kA 
3  X e 3  5, 6
I "  1,1  I 0  1,1  23,84  26, 22  kA 
1,15  Un 1,15  231
I    24  kA 
3  X e 3  6, 4
X e 5, 6
Tae    0, 042  s 
  Re 314  0, 42
Sad provjeravamo uslov:
2 2
 ti   0, 22  0,15  s   Tae  0, 042  s 
3 3
Pošto je uslov zadovoljen znači da zanemarujemo eksponencijalni član u izrazu za toplotni

impuls:
A  I 02  Tae  I 2  ti  t 
usvajamo t  0
A   23,84   0, 042   24   0, 22  150, 6  kA  s 
2 2 2
 
Odavde slijedi:
qmin   A  13,5  150, 6  165, 7  mm 2   q  680  mm 2 
što znači da odabrani presjek zadovoljava po pitanju kratkotrajnih termičkih naprezanja.
Provjera na koronu:
Potrebni minimalni prečnik užeta da se na sabirnicama ne bi javila korona pri dobrim

vremenskim uslovima može se odrediti na osnovu relacije:
Unmreže 231
d min    25, 67  mm 
9 9
Računamo ekvivalentni prečnik:
d
de  2   d12
2

Ako uzmemo da je d12=200 [mm], imamo:
36
de  2   200  120  mm   d min
2
Pa zaključujemo da odabrano uže zadovoljava.

5. Struja jednopolnog kratkog spoja
Pretpostavimo da se jednopolni kratki spoj desio na sabirnicama S1. Sprege transformatora

su prikazane na sljedećoj slici:
S1
G1 T1
DV1
T2 G2
DV2
G1 T1
DV1
S2 S1 S1 S2
T3
T3 T3
E
S2
MREŽA
M1
Slika 5.1. Jednopolna principijelna šema EES-a sa prikazanim spregama transformatora pri
kvaru na sabirnicama S1
Šeme za direktni i inverzni redoslijed su iste i prikazane su na slici 2.3, a šema za nulti
redoslijed je data na slici 5.2:
X0T 1 X 0 V1
X 0 V2 X0T 2
X0T 1 X 0 V1
Slika 5.2. Šema nultog redoslijeda za kvar na sabirnicama S1
Za parametre direktnog i inverznog redoslijeda koristićemo raniji proračun, odakle je:
  X ie  X e  3   
X de

Za parametre nultog redoslijeda imamo:
X 0T 1  X T 1  6, 65   
X 0v1  x0v1  lv1  1,3  50  65   
X 0v 2  x0 v 2  lv 2  1,3  80  104   
X 0T 2  X T 2  9, 68   
X 0T 1  X 0 v1 6, 65  65
X 0L    35,8   
2 2
X 0D  X 0v 2  X 0T 2  104  9, 68  113, 68   
X 0L  X 0D 35,8 113, 68
X 0e    27, 23   
X 0 L  X 0 D 35,8  113, 68
Struja jednopolnog kratkog spoja je:
110
3
3 U f 3
I K1    5, 73  kA 
  X ie  X 0 e
X de 3  3  23, 23
Pretpostavimo sada da se jednopolni kratki spoj desio na sabirnicama S2. Sprege

transformatora su prikazane na sljedećoj slici:
S1
G1 T1
DV1
T2 G2
DV2
G1 T1
DV1
S2 S1 S1 S2
T3
T3 T3
S2
E
MREŽA
M1
Slika 5.3. Jednopolna principijelna šema EES-a sa prikazanim spregama transformatora pri
kvaru na sabirnicama S2

Šeme za direktni i inverzni redoslijed su iste i prikazane su na slici 2.3, a šema za nulti
redoslijed je data na slici 5.4:
X0T 1 X 0 V1
X 0 T3 X0m1
X0T 1 X 0 V1
X 0T2 X0V2
E
Slika 5.4. Šema nultog redoslijeda za kvar na sabirnicama S2
Za parametre direktnog i inverznog redoslijeda koristićemo raniji proračun, odakle je:
  X ie  X e  5, 6   
X de
Za parametre nultog redoslijeda imamo:
X 0T 1  X T 1  29,3   
2 2
 1   231 
X 0v1  x0v1  lv1     1,3  50     286, 65   
 m3   110 
X 0T 2  X T 2  9, 68   
2 2
 1   231 
X 0v 2  x0v 2  lv 2     1,3  80     458, 64   
 m3   110 
X 0T 3  X T 3  32   
X 0 D  X 0 m1  8, 07   
X 0T 1  X 0v1 29,3  286, 65
X 0 L1    158   
2 2
X 0L2  X 0v 2  X 0T 2  458, 64  42, 7  501,34   
X 0 L1  X 0 L 2 158  501,34
X 0L   X 0T 3   32  152,14   
X 0 L1  X 0 L 2 158  501,34
X 0L  X 0D 152,14  8, 07
X 0e    7, 66   
X 0 L  X 0 D 152,14  8, 07
Struja jednopolnog kratkog spoja je:
231
3
3 U f 3
I K1    21, 2  kA 
  X ie  X 0 e 5, 6  5, 6  7, 66
X de

5.1 Dimenzionisanje uzemljivača
Površina razvodnog postrojenja je 150x100 [m2]. Uzemljivač se nalazi u tlu r1=190 [Wm].
Vrijeme isključenja kvara je ti=0,22 [s].
Na osnovu dozvoljenog napona
75 75
Udoz    341 V 
ti 0, 22
određuju se potencijalne razlike dodira i koraka:
Edd  Udoz  (1  1,51 10 3 )  341  (1  1,5 190 10 3 )  438,185  V 

Ekd  Udoz  (1  6 1 103 )  341 (1  6 190 10 3 )  729, 74  V 
Projektovaćemo horizontalnu mrežu srednje gustine k d=1,2 za koju je ukupna dužina

uzemljivačkog sistema
kd  1  I K 1 1, 2 190  21200
Lmin    11031 m 
Edd 438,185
sa sljedećom geometrijom:
Lmin  n   A  B 
Lmin 11031
n   44,124  n  45
A B 250
L  n   A  B   45  250  11250
Uslov L>Lmin je ispunjen pa slijedi:

A 150
DA    3, 41 m 
n  1 45  1
B 100
DB    2, 27  m 
n  1 45  1
D  min  DA, DB  2, 27  m 
h  0.8  m 
h-dubina polaganja uzemljivača.
Provodnik za uzemljenje je pocinkovana čelična traka (Fe/Zn) presjeka 25x4 [mm 2].
2 2
d   a  b     25  4  103  0, 018  m 
 
Skica uzemljivača je data na slici 5.1.1.

Slika 5.1.1. Skica uzemljivača
Potencijalna razlika dodira
Određuje se na osnovu struje kroz uzemljivač, pomoću relacije:
I1k
Ed  kd  1 
L
gdje je
L - ukupna dužina svih provodnika kroz uzemljivač,
kd  kim km - koeficijent napona dodira,
kim  0, 656  0,172n - faktor neravnomjernosti raspodjele struje,
n  45 - broj paralelnih provodnika u jednom pravcu,
kim  0, 656  0,172  n  0, 656  0,172  45  8,396 - koeficijent umreženja,
kh  1  h  1  0,8  1,342
1 1
kg  2
 2
 0,82
 2n  n  2  45  45
1   D2  D  2h  h  kg 
2
8
km  ln      ln 
2   16hd 8 Dd 4d  kh   2n  1 
   
1    2, 27  2  0,8   0,8   0,82 ln 
2
2, 27 2 8
km  ln   
2   16  0,8  0, 018 8  2, 27  0, 018 4  0, 018  1,342   2  45  1 
   

km  1,88
kd  kim  km  8,396 1,88  15, 785
I 21200
Ed  kd  1  K 1  15, 785 190   5651, 73 V 
L 11250
Odavde je napon dodira:
Ed 5651, 73
Ud    4398, 23  V   U doz  341 V 
1  1,5 1 10 3
1  1,5 190 10 3
što znači da uslov nije zadovoljen, zbog čega ćemo izvršiti korekciju uzemljivača.
Najjednostavnije je da mrežu uzemljivača pospemo slojem šljunka debelim 20-ak [cm], čija je
specifična otpornost š=5000[m]. Napon dodira nakon posipanja je:
Ed 5651, 73
Ud    664,91 V   U doz  341 V 
1  1,5   š 10 3
1  1,5  5000 10 3
što znači da uslov i dalje nije zadovoljen. Stoga ćemo povećati gustinu mreže:
n  90
L  n   A  B   90  250  22500
Uslov L>Lmin je ispunjen pa slijedi:

A 150
DA    1, 68  m 
n  1 90  1
B 100
DB    1,12  m 
n  1 90  1
D  min  DA, DB  1,12  m 
kim  0, 656  0,172  n  0, 656  0,172  90  16,136
1 1
kg  2
 2
 0,89
 2n   2  90 
n 90
1   D2  D  2h  h  kg 
2
8
km   ln      ln 
2   16hd 8 Dd 4d  kh   2n  1 
   
1    1,12  2  0,8  0,8  0,89 
2
1,122 8
km   ln     ln 
2   16  0,8  0, 018 8 1,12  0, 018 4  0,018  1,342   2  90  1 
   
km  0,89
kd  kim  km  16,136  0,89  14,36
I 21200
Ed  kd  1  K 1  14,36 190   2571 V 
L 22500
Odavde je napon dodira:

Ed 2571
Ud    2000,78  V   U doz  341 V 
1  1,5 1 10 3
1  1,5 190 10 3
što znači da uslov nije zadovoljen, zbog čega ćemo izvršiti korekciju uzemljivača. Ponovo
ćemo mrežu uzemljivača posuti slojem šljunka debelim 20-ak [cm], čija je specifična otpornost
š=5000[m]. Napon dodira nakon posipanja je:
Ed 2571
Ud    302, 47  V   U doz  341 V 
1  1,5   š 10 3
1  1,5  5000 10 3
što znači da je uslov zadovoljen. Sada je skica uzemljivača kao na sljedećoj slici:
Slika 5.1.2. Skica uzemljivača – drugi slučaj
Potencijalna razlika koraka
Računa se pomoću relacije:
I K1
Ek  kk  1  , gdje je
L
kk  kis  k s - koeficijent napona koraka
kis  0,94  0, 047 n  0,94  0, 047  90  5,17
 n 1   90  1 
W  0,5  0,9 ln    0,5  0,9 ln    3,92
 2   2 
11 1 W 1 1 1 3,92 
ks          1, 48
  2h D  h D    2  0,8 1,12  0,8 1,12 

kk  kis  k s  5,17 1, 48  7, 65
I K1 21200
Ek  kk  1   7, 65 190   1369,52  V 
L 22500
Odavde je napon koraka:
Ek 1369,52
Uk    44,18  V   U doz  341 V 
1  6   š 10 3
1  6  5000 10 3
što znači da neće biti opasnosti pri iskoraku sa površine štićene uzemljivačem.
Otpor rasprostiranja
Otpor rasprostiranja možemo izračunati preko Loranovog obrasca:
1 
Rh   1
2  De L
De  1,13 S
S  150 100  15000  m 2  
De  1,13  15000  138, 4  m
pa je otpor rasprostiranja
190 190
Rh    0, 69    .
2 138, 4 22500

6. Šema transformatora velike snage u razvodnom postrojenju
Šema transformatora velike snage u razvodnom postrojenju prikazana je na sljedećoj slici:
GS PS
Slika 6.1. Šema transformatora velike snage
Jedno jezgro strujnog transformatora na strani višeg napona služi za priključak mjernih
transformatora,a na strani nižeg napona za priključak uređaja za zaštitu.Drugo jezgro oba strujna
transformatora služi za diferencijalnu zaštitu.Ako je transformator na otvorenom,veza sa
razvodnim postrojenjem nižeg napona se ostvaruje preko kabla. Ako transformator radi paralelno
sa izvededenim zvjezdištem radi uzemljenja preko impedanse,otpornik se priključuje preko
rastavljača.
Od mjernih uređaje potrebni su ampermetar u sve tri faze i vatmetar. Poželjna je primjena
varmetra, reistrujućeg vatmetra i varmetra. Primjenjene vrste zaštite su: gasna, prekostrujna,
diferencijalna i termička.

6.1. Dispozicija u dvije projekcije
Dispozicija razvodnog postrojenja u dvije projekcije prikazana je na sljedećoj slici:
Slika 6.1.1. Dispozicija razvodnog postrojenja u dvije projekcije
Na slici su prikazani:
sabirnički sistem I
sabirnički sistem II
sekcioni rastavljač
prekidač
strujni transformator
naponski transformator
rastavljač u odvodnom polju
odvodnik prenapona
T. transformatorsko polje
T1. početak transformatorskog polja
T2. zatezno polje sabirnica

7. Izbor opreme
7.1. Izbor prekidača
C
(1) (2)
E
Slika 7.1.1. Kvar sa lijeve (1) ili desne (2) strane prekidača
Kriterijumi za izbor prekidača su:
U nprek  U nm
I nprek  I max radno
Siprek  3U nprek k s I "
iudprek  2 1,8 I ip
I1prek
s  A
Izbor prekidača P2 (slika 3.1):
Za kvar sa strane 1 (između sabirnice S2 i prekidača) imamo:
Xv1 Rv1 XT1 RT1 XG1 (XG1) RG1

XT3 RT3

E
XT3 RT3
Xm1(Xm1) Rm1
XT3 RT3
Slika 7.1.4. Ekvivalentna šema za kvar sa strane 1
Koristimo ranije izračunate reaktanse za naponski nivo 231 kV (poglavlje 4).

Uprošćena ekvivalentna šema:
X'1 (X1 ) R1
XT3 RT3
X'2 (X2 ) R2
E
X'3 (X3 ) R3
Slika 7.1.5. Uprošćena ekvivalentna šema za kvar sa strane 1
X G1 X T 1 X v1 50, 7 29,3 88, 2

X 1        84,1  
2 2 2 2 2 2
X X X 82, 71 29,3 88, 2
X 1  G1  T 1  v1     100,1  
2 2 2 2 2 2
R R R 0,81 2,93 44,1
R1  G1  T 1  v1     23,92   
2 2 2 2 2 2
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  141,12  41, 7  71,15  253,97   
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  141,12  41, 7  124,5  307,32   
R2  Rv 2  RT 2  RG 2  70,56  4, 27  0, 76  75,59   
XT 3 32
X 3   X m1   6, 05  22, 05   
3 3
X 32
X 3  T 3  X m 1   6,91  22,91  
3 3
R 3, 2
R3  T 3  Rm1   0, 43  2, 03  
3 3
X 1e  X 1|| X 2 || X 3  X T 3  48,34   
X 1e  X 1 || X 2 || X 3  X T 3  49, 6   
R1e  R1 || R2 || R3  RT 3  5, 02   

Za kvar sa strane 2 (između transformatora i prekidača) imamo:

XT3 RT3
XT3 RT3
E
XT3 RT3
Xm1(Xm1) Rm1
i uprošćena ekvivalentna šema:

X'1 (X1 ) R1
XT3 RT3
X'2 (X2 ) R2
XT3 RT3
E
XT3 RT3
X'm1(Xm1 ) Rm1
X G1 X T 1 X v1 50, 7 29,3 88, 2

X 1        84,1  
2 2 2 2 2 2
X X X 82, 71 29,3 88, 2
X 1  G1  T 1  v1     100,1  
2 2 2 2 2 2
R R R 0,81 2,93 44,1
R1  G1  T 1  v1     23,92   
2 2 2 2 2 2
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  141,12  41, 7  71,15  253,97   
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  141,12  41, 7  124,5  307,32   
R2  Rv 2  RT 2  RG 2  70,56  4, 27  0, 76  75,59   
XT 3
X 11  X 1 || X 2 || X T 3   37, 24   
2
X
X 11  X 1 || X 2 || X T 3  T 3  38, 47   
2
R
R11  R1 || R2 || RT 3  T 3  4,32   
2

X 2e  X 11 || X m1  5, 2   
X 2e  X 11 || X m 1  5,86   
R2 e  R11 || Rm1  0,39   
Pošto su vrijednosti otpornosti i reaktansi u ekvivalentnoj šemi sa strane 2 prekidača P

manje to će kroz njih teći veća struja kvara. Prema tome ove veličine su mjerodavne za proračun
struje kvara i izbor prekidača.
Provjeravamo uslov
X 2e 5, 2
  13,33  3
R2e 0,39
pa R sa strane 2 možemo zanemariti.
Računamo struju kvara:
Un 231
I 0    25, 69  kA 
3 X 2e 3  5, 2
I   1,1  I 0  1,1  25, 69  28, 24  kA 
1,15  U n 1,15  231
I    26, 2  kA 
3 X 2e 3  5,86
Ekvivalentna vremenska konstanta je:
X 2e 5, 2
Tae    0, 042  s 
  R2e 314  0,39
Provjeravamo uslov:
2 2
 ti   0, 22  0,15  s   Tae  0, 042  s 
3 3
Uslov je ispunjen sto znači da eksponencijalni član u izrazu za toplotni impuls

zanemarujemo. Toplotni impuls računamo kao:
A  I 02  Tae  I 2  ti  t  t  0
A  25, 692  0,042  26, 22  0, 22  178, 74  kA  s 
2
 
Za jednosekundnu struju kvara imamo:
I1s  A  178, 74  13,37  kA 

Pretpostavimo da je generator sa konvertorskom pobudom, za koji je =1, pa ja struja
isključenja:
I i   I   I   28, 24  kΑ 
Snaga isključenja je:
Si  3I iU n  3  28, 24  231  11285,55  MVA 
Za udarnu struju imamo:
iud  2kud I 
Udarni koeficijent je:
0,01 0,01
 
kud  1  e Tae
 1 e 0,042
 1, 79 
iud  2  kud  I   2 1, 79  28, 24  71, 27  kA 
Maksimalna radna struja je:

S 200
I max rad  max   500  A 
3 U n 3  231
Biramo malouljni prekidač „Minel“-Beograd, sa podacima:
U nprek  220(245)  kV   U n  231 kV 

I nprek  2000  A   I max rad  500  A 
Siprek  12000  MVA   Si  11285,55  MVA 
I1prek
s  54,5  kA   I1s  13,37  kA 
Na osnovu podataka za prekidač, biramo rastavljač „Minel“-Beograd, tropolni-dva

izolatora, u.m. koji ima sljedeće podatke:
U nrast  240  220   kV   U n  231 kV 
I nrast  1250  A   I max rad  500  A 
iudrast  75  kA   iud  71, 27  kA 
I1prek
s  54,5  kA   I1s  13,37  kA 

Izbor prekidača P3 (slika 3.1):
Za kvar sa strane 1 (između sabirnice S1 i prekidača) imamo:

XT3 RT3
XT3 RT3 Xv1 Rv1 XT1 RT1 XG1 (XG1) RG1
XT3 RT3
E Xv2 Rv2 XG2 (XG2) RG2
XT2 RT2
Xm1(Xm1) Rm1
Koristimo ranije izračunate reaktanse za naponski nivo 110 kV (poglavlje 4).
Uprošćena ekvivalentna šema:
XT3 RT3 XT3 RT3 X'1 (X1 ) R1
XT3 RT3 X'2 (X2 ) R2

E
X'm1(Xm1 ) Rm1
X G1 X T 1 X v1 11,5 6, 65 20
X 1        19, 08   
2 2 2 2 2 2
X X X 18,8 6, 65 20
X 1  G1  T 1  v1     22, 72   
2 2 2 2 2 2
R R R 0,18 0, 66 10
R1  G1  T 1  v1     5, 42   
2 2 2 2 2 2
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  32  9, 68  16,13  57,81  
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  32  9, 68  28, 23  69,91  
R2  Rv 2  RT 2  RG 2  16  0,97  0,17  17,14   

XT 3
X 11  X 1|| X 2   17,98   
2
X
X 11  X 1 || X 2  T 3  20, 78   
2
R
R11  R1 || R2  T 3  4, 48   
2
X 2e  X T 3  X 11 || X m1  8,53   

X 2e  X T 3  X 11 || X m 1  8, 72   
R2 e  RT 3  R11 || Rm1  0,83  
Za kvar sa strane 2 (između transformatora i prekidača) imamo:
E
XT3 RT3 XT3 RT3
XT3 RT3 Xm1(Xm1) Rm1

i uprošćena ekvivalentna šema:
X'1 (X1 ) R1
X'2 (X2 ) R2
E
X'3 (X3 ) R3
X G1 X T 1 X v1 11,5 6, 65 20
X 1        19, 08   
2 2 2 2 2 2
X X X 18,8 6, 65 20
X 1  G1  T 1  v1     22, 72   
2 2 2 2 2 2
R R R 0,18 0, 66 10
R1  G1  T 1  v1     5, 42   
2 2 2 2 2 2
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  32  9, 68  16,13  57,81  
X 2  X v 2  X T 2  X G 2  32  9, 68  28, 23  69,91  
R2  Rv 2  RT 2  RG 2  16  0,97  0,17  17,14   
XT 3
X 3   X T 3 || X m1  4, 78   
2
X
X 3  T 3  X T 3 || X m 1  4,92   
2
R
R3  T 3  RT 3 || Rm1  0,14   
2
X 2e  X 1|| X 2 || X 3  3, 6   
X 2e  X 1 || X 2 || X 3  3,82   
R2 e  R1 || R2 || R3  0,13   
Pošto su vrijednosti otpornosti i reaktansi u ekvivalentnoj šemi sa strane 2 prekidača P

manje to će kroz njih teći veća struja kvara. Prema tome ove veličine su mjerodavne za proračun
struje kvara i izbor prekidača.
Provjeravamo uslov
X 2e 3, 6
  27, 7  3
R2e 0,13
pa R sa strane 2 možemo zanemariti.

Računamo struju kvara:
Un 110
I 0    17, 66  kA 
3 X 2e 3  3, 6
I   1,1  I 0  1,117, 66  19, 43  kA 
1,15  U n 1,15 110
I    19,14  kA 
3 X 2e 3  3,82
Ekvivalentna vremenska konstanta je:
X 2e 3, 6
Tae   13  0, 088  s 
  R2e 314  0,8
Provjeravamo uslov:
2 2
 ti   0, 22  0,15  s   Tae  0, 088  s 
3 3
Uslov je ispunjen sto znači da eksponencijalni član u izrazu za toplotni impuls

zanemarujemo. Toplotni impuls računamo kao:
A  I 02  Tae  I 2  ti  t  t  0
A  17, 662  0,088  19,142  0, 22  108  kA  s 
2
 
Za jednosekundnu struju kvara imamo:
I1s  A  108  10, 4  kA 
Pretpostavimo da je generator sa konvertorskom pobudom, za koji je =1, pa ja struja

isključenja:
I i   I   I   19, 43  kΑ 
Snaga isključenja je:
Si  3I iU n  3 19, 43 110  3697,53  MVA 
Za udarnu struju imamo:
iud  2kud I 

Udarni koeficijent je:
0,01 0,01
 
kud  1  e Tae
 1 e 0,088
 1,89 
iud  2  kud  I   2 1,89 19, 43  51,85  kA 
Maksimalna radna struja je:
Smax 200
I max rad    1051 A 
3 U n 3 110
Biramo malouljni prekidač „Minel“-Beograd, sa podacima:
U nprek  110  kV   U n  110  kV 

I nprek  1250  A   I max rad  1051 A 
Siprek  4000  MVA   Si  3697,53  MVA 
I1prek
s  36,3 kA   I1s  10, 4  kA 
Na osnovu podataka za prekidač, biramo rastavljač „Minel“-Beograd, sa obrtnim
izolatorom-dva izolatora, s.m. koji ima sljedeće podatke:
U nrast  123  110   kV   U n  110  kV 

I nrast  1250  A   I max rad  1051 A 
iudrast  75  kA   iud  51,85  kA 
I1prek
s  54,5  kA   I1s  10, 4  kA 

7.2. Izbor strujnog transformatora ST
Primarna strana ST:
U n  231 kV
Biramo uljni ST "Rade Končar" Zagreb APU-245, sa dva jezgra.
I nST  2  75  A   I max rad  125  A 

iudST  min  250  I n ,100  kA    min  250 150,100  kA    100  kA   12,8  kA  zadovoljva
I1STs  min  100  I n , 40  kA    min  100 150, 40  kA    40  kA   2,52  kA  zadovoljava
Sekundarna strana ST :
Sekundar za zaštitu:
I n"  5  A 
Sabiramo potrošnju elemenata priključenih na strujni transformator uzimajući u obzir i

povezne kablove, a rezultate prikazujemo u sledećoj tabeli:
instrument R S T
I> 3 3 3
Δ I> 2 2 2
θ> 10 10 10
2
100m Cu 2,5 mm 18 18 18
Σ 33 33 33
Tabela 7.2.1. Opterećenje i tip instrumenata po fazama koji se priključuju na sekundar za
zaštitu kod strujnog transformatora
Usvajamo Sn= 30 [VA]
Sekundar za mjerenje:
Tabela opterećenja izgleda:
instrument R S T
A 3 3 3
W 3 3 3
2
100m Cu 2,5 mm 18 18 18
Σ 30 30 30
mjerenje kod strujnog transformatora
Usvajamo S n  30  V 

7.3. Izbor naponskog transformatora
231 0,1
mNMT   kV 
3 3
Tabela opterećenja:
instrument R S T
A — — —
W 5 5 5
100m Cu 2,5 mm 2 — — —
Σ 5 5 5
mjerenje kod naponskog transformatora
110 0,1
Biramo naponski transformator “Rade Končar” 6VPU-123 , klasa 0,2
3 3
Nema podataka za 220 kV naponski nivo, pa ne znam koji da odaberem
S nNT  30  VA   5  VA 
Zaštitu sekundara vršimo pomoću osigurača od 2[A].
7.4. Izbor odvodnika prenapona
Odvodnici se biraju prema stepenu izolacije mreže, odnosno koeficijenta uzemljenja mreže
na mjestu ugradnje odvodnika. Stepeni izolacije utvrđeni su JUS-om, a definisani su preko dvije
vrijednosti:
1. Podnosivog 1 min. napona 50 Hz
2. Podnosivog udarnog napona 1,2/50 ms
Za napone iznad 110 kV (123, 245, 420 kV) postoje po jedan pun i više sniženih stepeni
izolacije. Za mrežu sa izolovanim ili kompenzovanim zvjezdištem može se koristiti snižen stepen
izolacije ( Indeks "S"). Mreže ³ 110 kV obično rade sa efikasno uzemljenim zvjezdištem. Mreža je
efikasno uzemljena ako je kuz [ 0,8 u svakoj tački mreže. Koeficijent uzemljenja je odnos
maksimalnog faznog napona nepogođenih faza pri jednofaznom zemljospoju i linijskog napona.
 Ub
 Uc  
kuz  max  , 
 3  U ra 3  U ra 
 
 z0 z0 
  j 2  1  2  1  
1 zd j zd
kuz   max | e 3  |,| e 3  |
3  z z 
2 0 2 0
 zd zd 
Za neuzemljene mreže, z0   , biće:

1  1 3 1 3 
kuz   max |   j  1|,|   j  1|  1
3  2 2 2 2 
Za uzemljene mreže gdje je z0  zd , biće:
1  1 3 1 3 
kuz   max |   j  0 |,|   j  0 |  0,58
3  2 2 2 2 
U nodv  0,8  U max rad  0,8  245  196  kV 
Biramo dva odvodnika HMM U nodv  204  kV 
Uzima se odvodnik prenapona klase 10  kA  za ovakva postrojenja.
U max udarnoreagovanja100%  469  kV 

U preostalo  469  kV 
U max udarnoreagovanjanacelu  551 kV 
Ove tri veličine definišu zaštitni nivo:
 U   551 
U zn  max  U100% ;U preostalo ; nacelu
1,15   max  469; 469; 1,15   479,13  kV 
   
Pošto je mreža efikasno uzemljena, imamo snižen stepen izolacije
245 s1 Þ U iz  900  kV 
U 900
k zas  iz   1,88  k z min  1,3
U zn 479,13
Sada određujemo zaštitnu zonu:
U iz  U zn 900  479,13
a v   300  42, 09  m 
2 s 2 1500
s -strmina
v -brzina prostiranja talasa u jedinici vremena
m
v  300  
 μs 
Un (kV) [ 35 110 ³220

S (kV/s) 500 1000 1500
Tabela 7.4.1. Strmine odvodnika prenapona u zavisnosti od nazivnog napona
Odvodnik prenapona u zvjezdištu transformatora:
U nodv  k U max rad  0,35  245  85, 75  kV 
Bira se "Minel" VOP 6ea, sljedećih karakteristika:
U nodv  90  kV  , I n  10  kA 
U100%  245  kV 
U preostalo  264  kV 
U rc  293 kV  .

Slavko Zubac

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Slavko Zubac

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Idejni projekat ____________ Razvodna postrojenja

1. Jednopolna principijelna šema

Slika 1.1. Jednopolna principijelna šema EES-a

Generator G1 Mreža M1 Generator G1

Transformator T1 Transformator T3 Transformator T2

Za sve vodove Vod V1 Vod V2

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 1

Transformatori su na generatorske sabirnice povezani kablovima tipa IPZO, položenim u

Preračunavanje tabličnih trajno dozvoljenih struja za uslove polaganja različite od tabličnih,

Iz tablica smo dobili k 5  1,15 .

I td  n  k 5  k 6  I tdT  12 1,15 1 580  8004     I nr  7458  A 

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 2

Slika 2.1. Raspored kablova u betonskom kanalu

Provjera kablova na termička naprezanja.

Slika 2.2. Kvar na generatorskim sabirnicama

Ekvivalentna zamjenska šema, sa parametrima svedenim na mjesto kvara, za proračun

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 3

XG1 RG1 XT1 RT1 XV1 RV1 (XG2)

XT3 XT3 XT3

RT3 RT3 RT3

Slika 2.3. Ekvivalentna šema kada je kvar na generatorskim sabirnicama

Proračun parametara na strani 15,5 [kV]:

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 4

SnG 2  m2  150  10,5   110 

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 5

Slika 2.4. Uprošćena ekvivalentna šema kada je kvar na generatorskim sabirnicama

Ekvivalentnu šemu svodimo na sljedeći oblik:

Slika 2.5. Uprošćena ekvivalentna šema kada je kvar na generatorskim sabirnicama

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 6

Da bi utvrdili da li je proračun samo sa reaktansama dovoljno tačan, provjeravamo da li važi

Pošto su uslovi zadovoljeni, struju kvara možemo računati uz zanemarenje aktivnih

Ekvivalentnu aperiodičnu vremensku konstantu računamo kao:

Uslov je zadovoljen pa eksponencijalni član u izrazu za toplotni impuls zanemarujemo.

Uzeli smo t  0, 05 jer je kvar u blizini generatora.

qmin   A  8, 22  2424, 76  404, 77  mm 2   q  500  mm 2 

što ostavlja izvjesnu rezervu.

Ovako opterećeni kablovi zagrijaće se na temperaturu od

Ako ispadne jedan kabl, ostali kablovi biće opterećeni strujom

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 8

pa će se svaki od njih zagrijati na temperaturu td  td   a

Usvajajući da je T=30 [min] i   t   tdT  65  C  , možemo izračunati za koje vrijeme će

se dostići trajno dozvoljena temperatura pri ispadu jednog kabla.

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 9

3. Jednopolna principijelna šema razvodnog postrojenja

Razvodno postrojenje (RP1) obuhvata površinu 150x100 [m 2]. Sabirnice S1 i S2 se sastoje

DV1 DV1 DV2

Slika 3.1. Jednopolna principijelna šema razvodnog postrojenja

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 10

4.1 Dimenzionisanje sabirnica S1

Raspored tokova snaga po sabirnicama S1 je dat na slici 4.1.1.

100 0 100 0 100

DV1 T3 DV1 T3 DV2 T3

Slika 4.1.1. Tok snaga na sabirnicama S1

Ovoj struji odgovara uže Al/Če naznačenog presjeka 185/30 [mm2] i

Trajno dozvoljena struja za mjesto i uslove ugradnje je:

Provjera na kratkotrajna termička naprezanja

Za odabrano uže =10, a koeficijent skin efekta za sabirnice u vidu užadi je k s  1 .

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 12

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 13

XL1 (XL1) RL1

Slika 4.1.2. Uprošćena ekvivalentna šema kada je kvar na sabirnicama S1

Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo 14

Uslov je ispunjen pa dalji proračun vršimo samo sa reaktansama:

Sad provjeravamo uslov: