Godina II - Broj 7

Ponedeqak, 11. maja 1998. godine SARAJEVO

Srpski jezik

26 ZAKON
O IZVR[EWU BUXETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I ME\UNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA 1998. GODINU
^lan 1. Ovaj zakon odre|uje na~in izvr{ewa Buxeta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 1998. godinu (u nastavku teksta: Buxet), upravqawe prihodima i rashodima Buxeta i prava i obaveze korisnika ovog buxeta. ^lan 2. Svi zakoni koji se odnose na Buxet moraju biti u saglasnosti sa ovim zakonom. Ovaj zakon }e se provoditi u strogoj saglasnosti sa Zakonom o spoqnom dugu Bosne i Hercegovine. ^lan 3. Korisnici buxetskih sredstava su: Parlamentarna skup{tina BiH, Predsedni{tvo BiH, Savet ministara BiH i ministarstva u Savetu ministara, Ustavni sud BiH i ostali korisnici buxetskih sredstava. Ostale korisnike buxetskih sredstava iz pozicije 8. Buxeta odredi}e Predsedni{tvo BiH u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 4. Prihodi iz Buxeta obuhvataju: 4.1. Transfere sredstava iz Buxeta entiteta u skladu sa utvr|enim propisima za takve transfere; 4.2. Spoqne dotacije, zajmove i donacije; 4.3. Ostale redovne i vanredne prihode. Tokom 1998. godine ne}e se uzimati doma}i zajmovi za finansirawe izdataka iz Buxeta. ^lan 5. Rashodi Buxeta obuhvataju: 5.1. OPERATIVNI TRO[KOVI (koji ukqu~uju plate, materijalne tro{kove, tehni~ko odr‘avawe i investicije);

5.2. POSEBNI TRO[KOVI (ukqu~uju}i vanredne tro{kove boravka stranih diplomata i kotizacije za u~e{}e na me|unarodnim savetovawima); 5.3. SERVISIRAWE SPOQNOG DUGA (ukqu~uju}i glavnicu i kamate); 5.4. SERVISIRAWE ME\UNARODNIH OBAVEZA; 5.5. TEKU]E REZERVE. ^lan 6. Korisnici Buxeta mogu da koriste sredstva Buxeta samo za svrhe odre|ene Buxetom. Korisnici koriste sredstva Buxeta u skladu sa wihovom godi{wem finansijskim planom i na na~in utvr|en tromese~nim planom. Korisinici su du‘ni da usklade izvr{ewe svojih obaveza sa utvr|enom dinamikom priliva i odliva buxetskih sredstava. ^lan 7. Korisnici sredstava Buxeta su obavezni da podnesu Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija svoje tromese~ne finansijske planove za izvr{ewe Buxeta 15 dana pre po~etka svakog tromese~ja. Korisnici su obavezni da podnesu svoj predlog tromese~nog plana za naredni period, u skladu sa tromese~nim planom, do 25. dana teku}eg meseca. Ako korisnik ne podnese takav tromese~ni plan Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija u datom roku, tromese~ni plan za tog korisnika odre|uje Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija. ^lan 8. Korisnici su obavezni da Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija podnesu tromese~ni izve{taj o upotrebi sredstava Buxeta u roku do osam dana po isteku svakog tromese~ja. ^lan 9. Iznosi rashoda odre|eni Buxetom za 1998. godinu, sa izuzetkom iznosa odre|enih za pla}awe kamate i glavnice za spoqna zadu‘ewa Bosne i Hercegovine, smatraju se maksimalnim iznosima. ^lan 10. Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija sprovodi tromese~ne planove rashoda, uzimaju}i u obzir dinamiku priliva i odliva sredstava. Kada prilivi sredstava nisu uskla|eni sa tromese~nim planom rashoda, Ministarastvo civilnih poslova i komunikacija }e da uskladi dinamiku dozna~avawa sredstava Buxeta korisnicima buxetskih sred-

Broj 7 - Strana 332

SLU@BENI GLASNIK BiH

Ponedeqak, 11. maja 1998.

stava prema ostvarenoj dinamici priliva buxetskih sredstava. Izuzetno, Savet ministara mo‘e, na predlog Ministarstva civilnih poslova i komunikacija da odlu~uje druk~ije. ^lan 11. Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija prenosi nepotro{ena sredstva, preko posebnih stavki rashoda, iz tromese~nog plana za izvr{ewe Buxeta, na iste stavke u planu za izvr{ewe Buxeta za naredni period, a unutar iste Buxetske godine. Izuzetno, ako neki korisnici ne mogu da podmire nepredvi|ene rashode unutar svoje ukupne raspodele sredstava Buxeta, Savet ministara mo‘e, po predlogu Ministarstva civilnih poslova i komunikacija, odlu~iti da dozvoli izvr{ewe ovih rashoda iz u{te|evine korisnika ili smawewem sredstava za druge stavke. Zahtev korisnika Buxeta iz prethodnog stava Ministarstva civilnih poslova i komunikacija, sa predlogom re{ewa, du‘no je dostaviti Ve}u ministara u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. ^lan 12. Buxet ukqu~uje rezerve Buxeta u iznosu od 3% buxetskih sredstava. O potrebi Buxetske rezerve odlu~uje Savet ministara na predlog Ministarstva civilnih poslova i komunikacija. Ako se tokom godine pove}a obim odgovornosti korisnika sredstava Buxeta ili se odredi novi korisnik, sredstava za odgovaraju}e reshode mogu se obezbediti iz rezerve Buxeta. Ako se tokom godine smawi obim odgovornosti korisnika ili se korisnik ukine, iz ~ega proizlazi smawewe potrebe za sredstvima Buxeta, nepotro{ena sredstva za ovu svrhu se prenose u rezerve Buxeta ili drugom korisniku, odlukom Ve}a ministara prema preporuci Ministarstva civilnih poslova i komunikacija. ^lan 13. Korisnici su du‘ni da Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija podnesu uverewe o zasnivawu i prestanku radnog odnosa svojih radnika koji se finansiraju iz Buxeta. Ovu potvrdu treba dostaviti najkasnije osam dana od zasnivawa ili prestanka radnog odnosa radnika. Izvr{ewe buxetskih pozicija je direktno srazmerno sa postotkom puwewa Buxeta, kao i sa izvr{ewem planskih parametara na osnovu kojih se i planiraju sredstva. ^lan 14. Savet ministara }e prethodnim aktom utvrditi na~in obra~una i iznos plata zaposlenih i korisnika Buxeta. Istim aktom }e se utvrditi i druga materijalna prava zaposlenih kod korisnika buxetskih sredstava ukqu~uju}i dnevnice, naknade prevoza na posao, za odvojenost od porodice i sl. ^lan 15. Korisnici Buxeta su obavezni da za sve nabavke i zakqu~ivawe ugovora u iznosima ve}im od 50.000 KM obezbede izbor dobavqa~a ili saugovara~a putem javnog konkursa i izborom najpovoqnijeg ponu|a~a. Za realizaciju stava 1. ovog ~lana odgovorno lice korisnika Buxeta imenuje komisiju. Zapisnik komisije je sastavni deo tromese~nog izve{taja iz ~lana 8. ovog zakona. ^lan 16. Savet ministara }e, na predlog Ministarstva civilnih poslova i komunikacija, doneti odluku o otvarawu ra~una Buxeta Bosne i Hercegovine i odluku o otvarawu podru~una Buxeta shodno kontnom planu.

^lan 17. Do ure|ewa valute Bosne i Hercegovine, Buxet Bosne i Hercegovine i sve transakcije Buxeta i buxetskih korisnika vr{i}e se u konvertibilnim markama. ^lan 18. Radi obezbe|ewa priliva sredstava u Buxet Bosne i Hercegovine, u skladu sa preuzetim obavezama za izmirewe spoqnog duga u 1997. godini, Buxet entiteta }e obezbediti garancije kojima }e se garantovati priliv sredstava u Buxet Bosne i Hercegovine prema utvr|enoj dinamici i visini potrebnih sredstava za izmirewe spoqnih dugova u 1998. godini. Vrstu garancije propisuje Savet ministara Bosne i Hercegovine na predlog Ministarstva civilnih poslova i komunikacija, a po pribavqenom mi{qewu ministarstva finansija entiteta. ^lan 19. Nadzor nad finansijskim i materijalno-ra~unovodstvenim poslovima korisnika Buxeta, te nad zakonitom i svrsishodnom upotrebom buxetskih sredstava, vr{i Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija. Odgovorna lica, rukovodilac i korisnik Buxeta su odgovorni za ra~unovodstvo i unutra{wi nadzor transakcija i prihoda i rashoda ministarstva i drugih buxetskih korisnika koji spadaju u wegovu nadle‘nost. ^lan 20. Korisnici Buxeta du‘ni su da ovla{tenim radnicima Ministarstva civilnih poslova i komunikacija omogu}e obavqawe kontrole i da daju sve potrebne podatke, isprave i izve{taje koji se odnose na pregled. Ovla{teni radnici du‘ni su da prilikom vr{ewa kontrole ~uvaju tajnost pregledane dokumentacije. ^lan 21. Ako ovla{teni radnik prilikom obavqawa buxetskog pregleda utvrdi da je povre|en zakon, drugi propis ili akt, re{ewem nala‘e uklawawe utrv|enih nepravilnosti u odre|enom roku. Ako ovla{teni radnik utvrdi da po~iwene nepravilnosti imaju obele‘ja krivi~nog dela, privrednog prestupa i prekr{aja, predla‘e pokretawe postupka ili prijavquje krivi~no delo. ^lan 22. Ako se prilikom vr{ewa buxetske kontrole utvrdi da su sredstva bila upotrebqena suprotno Zakonu ili Buxetu, stavke izdatka u finansijskom planu korisnika umawuju se za obim nenamenski utro{enih sredstava ili se privremeno obustavqa isplata sredstava sa stavki sa kojih su sredstva bila nenamenski utro{ena. Mere iz stava 1. ovog ~lana izvr{avaju se na osnovu re{ewa koje donosi ovla{teni radnik. ^lan 23. Protiv re{ewa ovla{tenog radnika iz ~lana 21. stav 1. ovog zakona dozvoqava se ‘alba Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija u roku od osam dana od prijema re{ewa. @alba protiv re{ewa ne zadr‘ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 24. O obavqenoj kontroli, zakqu~cima i odlukama u smislu ~l. 19. do 23. ovog zakona Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija izve{tava Savet ministara. ^lan 25. Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija donosi pravilnik o kwigovodstvu, te sadr‘aju i na~inu finansijskog izve{tavawa za sva ministarstva i buxetske korisnike.

Ponedeqak, 11. maja 1998.

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj 7 - Strana 333

^lan 26. Sva sredstva koja do 31. decembra preostanu na ra~unu nekog ministarstva ili buxetskog korisnika moraju se vratiti na ra~un Buxeta. ^lan 27. Savet ministara je obavezno da uputi Predsedni{tvu Bosne i Hercegovine izve{taj o izvr{ewu Buxeta za prethodnu godinu najkasnije do 30. marta teku}e godine. Predsedni{tvo Bosne i Hercegovine je obavezno da izvesti Parlamentarnu skup{tinu Bosne i Hercegovine o izvr{ewu dr‘avnog Buxeta za prethodnu godinu najkasnije do 30. aprila fiskalne godine. ^lan 28. Sadr‘aj izve{taja iz ~lana 27. ovog zakona mora da bude u skladu sa klasifikacijama ra~una, a sadr‘i: a) po~etno i zavr{no stawe ra~una Buxeta, b) obja{wewe odstupawa, c) podatke o svim poslovima zadu‘ivawa i upravqawa dugom, d) podatke o kori{tewu Buxetske rezerve. ^lan 29. Pre podno{ewa godi{weg izve{taja o izvr{ewu Buxeta Bosne i Hercegovine, Predsedni{tvo Bosne i Hercegovine je obavezno da obezbedi nalaz revizorske ku}e, a koji postaje sastavni deo izve{taja o izvr{ewu Buxeta. ^lan 30. Odgovorna lica ka‘wavaju se za prekr{aj: 30.1. Ako ne koriste sredstva Buxeta u svrhe u koje su namewena i ako lice preuzima obavezu koja je ve}a od iznosa utvr|enog u Buxetu (~lan 6.); 30.2. Ako ne podnesu tromese~ni finansijski plan Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija i ako lice ne dostavi blagovremeno taj plan (~lan 7.); 30.3. Ako ne dostave tromese~ni izve{taj Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija ili ako lice ne dostavi blagovremeno taj izvje{taj (~lan 8.); 30.4. Ako ne dostave Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija potvrdu sa naznakom po~etka i prestanka rada radnika koji se finansiraju iz Buxeta (~lan 13.); 30.5. Ako ne vr{e obavezu i isplatu plata i drugih materijalnih prava u skladu sa odlukom Saveta ministara; 30.6. Ako ne vr{e nabavke i zakqu~uju ugovore u iznosu iznad 50.000 KM bez javnog konkursa i propisanog postupka (~lan 15.); 30.7. Ako ne obezbede uslove za izvr{ewe nesmetane kontrole finansijskih i materijalno-ra~unovodstvenih poslova korisnika Buxeta (~lan 19.). ^lan 31. Tabelarni pregled prihoda i rashoda Buxeta je sastavni deo ovog zakona. ^lan 32. Ovaj zakon stupa na snagu danom usvajawa na Parlamentarnoj skup{tini Bosne i Hercegovine, a objavi}e se u "Slu‘benom glasniku BiH" i u slu‘benim glasilima entiteta. Broj 4/98 27. i 28. aprila 1998. godine Sarajevo Predsedavaju}i Predsedavaju}i Doma naroda Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Parlamentarne skup{tine BiH Avdo ^ampara, s. r. Slobodan Bijeli}, s. r.

BUXET
INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I ME\UNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA 1998. GODINU (U KM) A) OPERATIVNI TRO[KOVI
1. Skup{tina Bosne i Hercegovine
Sredstva za platu i pau{ale Sredstva za materijalne tro{kove UKUPNO: 1.713.600 428.400 2.142.000

2. Predsedni{tvo Bosne i Hercegovine
Sredstva za platu 856.000 Sredstva za materijalne tro{kove i investicije 1.216.000 Kotizacija za me|unarodne organizacije 3.000.000 UKUPNO: 5.072.000

3. Ustavni sud Bosne i Hercegovine
Sredstva za platu Sredstva za materijalne tro{kove i investicije UKUPNO: 504.000 126.000 630.000

4. Uredi kopredsednika i dopredsednika Ve}a ministara
Sredstva za platu Sredstva za materijalne tro{kove i investicije UKUPNO: 705.600 273.600 979.200

5. Ministarstvo spoqnih poslova
Sredstva za platu 2.913.600 Sredstva za materijalne tro{kove i investicije 1.799.600

Diplomatsko-ambasadorska predstavni{tva
Sredstva za platu 17.352.000 Sredstva za materijalne tro{kove i investicije 4.338.000 Otvarawe novih DKP 3.000.000 UKUPNO: 29.403.200

Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija
Sredstva za platu 1.857.600 Sredstva za materijalne tro{kove i investicije 561.600 Program izbeglica 250.000 UKUPNO: 2.669.200

7. Ministarstvo spoqne trgovine i ekonomskih odnosa
Sredstva za platu 2.241.600 Sredstva za materijalne tro{kove i investicije 657.600 Usluge konsultovawa 2.000.000 UKUPNO: 4.899.200

8. Ostali korisnici
Odel civilne avijacije Komisija za imovinske zahteve Dom za qudska prava Ured ombudsmena za qudska prava Komisija za deminirawe Ostale institucije UKUPNO: UKUPNO OPERATIVNI TRO[KOVI: 800.000 200.000 200.000 200.000 200.000 1.000.000 2.600.000 48.294.800

Broj 7 - Strana 334

SLU@BENI GLASNIK BiH

Ponedeqak, 11. maja 1998.

B) PAKET SEPARACIJE C) TEKU]A REZERVA (3%) D) SERVISIRAWE DUGA Multilaterala
Svetska banka IMF EBRD EVROFIMA UKUPNO MULTILATERALA

3.500.000 5.489.529

72.300.000 5.600.000 4.700.000 3.600.000 86.300.000 27.300.000 7.300.000 1.100.000 35.700.000 3.600.000 125.600.000 182.984.329

Bilaterala
Pariski klub Londonski klub Ostala bilaterala UKUPNO BILATERALA Faktor korekcije UKUPNO DUG: UKUPNO BUXET:

PREGLED
PRIHODA BUXETA BOSNE I HERCEGOVINE
1. Prihodi od transfera sredstava iz Buxeta entiteta (~lan 4.1. Zakona) 30.000.000 2. Ostali vanredni prihodi (~lan 4.3. Zakona) 20.000.000 3. Prihodi za servisirawe spoqnog duga i podr{ku Buxetu 132.000.000 UKUPNI PRIHODI: 183.000.000

Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na sedinici Predstavni~kog doma od 16. septembra 1997. godine i na sednici Doma naroda od 16. septembra 1997. godine, usvojila je

27

ZAKON
O VAWSKOTRGOVINSKOJ POLITICI
Radi tehni~kih gre{aka do{lo je do razli~itog sadr‘aja teksta (na hrvatskom, bosanskom i srpskom jeziku) Zakona o spoqnotrgovinskoj politici objavqenog u "Slu‘benom glasniku BiH", broj 1/97 od 29. oktobra 1997. godine. Sadr‘aj teksta u ovom "Slu‘benom glasniku BiH" je uskla|en na sve tri jezi~ke verzije tako da se ovi tekstovi Zakona smatraju pravno vaqanim i zamewuju tekstove objavqene u "Slu‘benom glasniku BiH" broj 1/97 od 29. oktobra 1997. godine kada je Zakon o spoqnotrgovinskoj politici stupio na snagu.

2. U svrhe me|unarodne trgovine, protok roba i usluga je slobodan. 3. Slobodni protok roba i usluga ne iskqu~uje zabrane ili restrikcije na uvoz, izvoz ili tranzit, opravdane prema uslovima definisanim u ~lanu 6. stav 2, ~lanu 25. stav 1. i ~lanu 31. ovog zakona. Me|utim, takve zabrane i restikcije ne}e predstavqati sredstva proizvoqne diskriminacije ili bilo kakvu meru i teret ekvivalentnog efekta za me|unarodnu trgovinu. 4. Zakon, tako|er, utvr|uje pravila dosqedna me|unarodnim obavezama koje proizilaze iz trgovinskih sporazuma za vanrednu primenu za{titnih mera i za za{titu doma}eg tr‘i{ta od me|unarodne nepravedne konkurencije, kao {to su damping i subvencije. 5. Zakon unapre|uje postoje}u i budu}u ekonomsku saradwu BiH i wenih entiteta sa susednim dr‘avama i me|unarodnim organizacijama, u skladu sa odredbama Ustava Bosne i Hercegovine. ^lan 2. 1. Zakon je zasnovan na Ustavu Bosne i Hercegovine, koji predvi|a nadle‘nost BiH za vawskotrgovinsku politiku. 2. Unilateralne mere u vezi sa vawskom trgovinom i sporazumi sa tre}im zemqama u pogledu vawske trgovine su odgovornost institucija BiH. ^lan 3. 1. U smislu ovog zakona pod "vawskotrgovinskom politikom" podrazumevaju se jednoobrazni dr‘avni principi za primenu svih unilateralnih mera, koje se ti~u me|unarodnog protoka roba i usluga, i za pregovore i zakqu~ivawe svih sporazuma sa tre}im zemqama, regionalnim ili me|unarodnim organizacijama povezanim sa me|unarodnom trgovinom. 2. U smislu ovog zakona pod "unilateralnim merama koje se ti~u vawske trgovine" podrazumevaju se za{titne mere, kao i da‘bine za antidamping i za antisubvencije. 3. U smislu ovog zakona pod "sporazumima sa tre}im zemqama koji se ti~u vawske trgovine" podrazumeva se svaki sporazum ili instrument u vezi sa me|unarodnom trgovinom, a naro~ito svaki trgovinski sporazum sa drugim zemqama, svaki sporazum sa Evropskom Unijom, svako ~lanstvo u carinskim unijama, na podru~jima slobodne trgovine i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. ^lan 4. 1. Vawskotrgovinsku politiku iz prethodnog ~lana ovog zakona utvr|uju organi BiH u saradwi sa nadle‘nim organima entiteta. 2. Entiteti }e preuzeti sve odgovaraju}e mere, bez obzira da li su to op{te ili posebne mere, kako bi osigurali ispuwavawe obaveza koje nastaju iz zakona ili koje su rezultat akcije koju su preduzeli organi BiH. 3. Organi BiH i nadle‘ni organi entiteta du‘ni su me|usobno sara|ivati i razmewivati sve informacije neophodne da se obezbedi ispuwewe obaveza koje nastaju iz ovog zakona. 4. Nadle‘ni organi entiteta ne mogu donositi mere koje bi mogle ugroziti postizawe ciqeva ovog zakona. ^lan 5. 1. U smislu ovog zakona pod "entitetima" se podrazumevaju Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska. 2. U skladu sa ovim zakonom, vlade entiteta su na svojim odgovaraju}im podru~jima kontrole i administracije odgovorne za propisnu administraciju i nadzor carinske teritorije i za urednu implementaciju carinskih zakona, carinskih propisa i drugih zakona i odredbi.

ZAKON
O VAWSKOTRGOVINSKOJ POLITICI BiH GLAVA I
Osnovne odredbe
^lan 1. 1. Zakon o vawskotrgovinskoj politici (u daqem tekstu: zakon) reguli{e osnovne elemente sistema za izvoz i uvoz roba i usluga i odre|uje uslove za izvr{avawe ekonomskih delatnosti u inostranstvu i za izvr{avawe ekonomskih delatnosti od strane fizi~kih i pravnih lica u Bosni i Hercegovini (u daqem tekstu: BiH).

Ponedeqak, 11. maja 1998.

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj 7 - Strana 335

GLAVA II
Izvozni i uvozni re‘imi
^lan 6. 1. Izvoz i uvoz roba je slobodan od bilo kakvih kvantitativnih ograni~ewa ili drugih mera istog efekta. 2. Odredbe stava 1. ovog ~lana ne iskqu~uju zabrane ili ograni~ewa me|unarodnog prometa roba opravdane na osnovu javnosti, morala, javne politike ili javne bezbednosti, za{tite zdravqa i ‘ivota qudi, ‘ivotiwa ili biqaka, za{tite nacionalnih bogatstava koji imaju umetni~ku, istorijsku ili arheolo{ku vrednost, ili za{tite industrijskokomercijalne svojine, odnosno radi eliminacije droga i otpadnih materijala. 3. Pored odredbi iz prethodnog stava: - izvoz i uvoz roba obezbedi}e se pod istim uslovima na ~itavoj teritoriji Bosne i Hercegovine; - Savet ministara BiH, propisuje prema uslovima ovog zakona da izvoz i uvoz odre|enih roba mo‘e bit podlo‘an carinskim tarifama i drugim specificiranim uslovima, ukqu~uju}i zahteve za stasti~ke podatke. 4. Uvezena roba je podlo‘na istim poreskim i zakonskim uslovima koji su uvedeni za iste ili sli~ne robe proizvedene u BiH. 5. Klasifikacija roba prema indiviualnim re‘imima izvoza i uvoza, obim ili vrednost kvota, na~in, vremenski period, i uslovi za wihovu klasifikaciju bi}e propisani od strane Saveta ministara BiH. 6. Ministarstvo vawske trogivine i ekonomskih odnosa BiH (u daqem tekstu: Ministarstvo vawske trgovine BiH) obezbe|uje potreban broj bilateralnih i multilateralnih dozvola, kvota, kontigenata, deta{mana i sl. za potrebe privrede BiH, saglasno potrebama entiteta i mogu}nostima koje dozvoqavaju me|unarodni ugovori. Raspodela se vr{i na entitete, a ovi na krajwe korisnike. ^lan 7. 1. Roba koja se uvozi mora biti u skladu sa standardima i tehni~kim i kvalitativnim normama propisanim ili priznatim kao uslov za wihovo stavqawe u promet i/ili upotrebu u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i i standarde entiteta. 2. Sanitarna, veterinarska, fitopatolo{ka, ekolo{ka i kontrola kvaliteta uvezene robe obavezno su u skladu sa posebnim propisima. 3. Roba }e ostati pod carinskom administracijom i nadzorom sve dok ne ispuni propisane uslove iz stava 2. ovog ~lana. 4. Roba za koju je propisana procedura sticawa uverewa o obaveznom atestu mora biti propisno obele‘ena nakon {to se dobije odgovaraju}e uverewe o atestu. 5. Roba ~iji je promet zabrawen u Bosni i Hercegovini ne mo‘e biti uvezena ili privremeno uvezena. 6. Savet ministara BiH mo‘e, u skladu sa obavezama iz trgovinskih sporazuma, zabraniti izvoz, uvoz ili tranzit odre|enih roba preko Bosne i Hercegovine ili propisati uslove prema kojima takve robe mogu bit uvezene, izvezene ili transportovane u tranzitu da bi se spre~ilo ugro‘avawe qudskih ‘ivota, zdravqa i okoline. 7. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana robe mogu biti privremeno uvezene u svrhu oplemewivawa, ukoliko ovo ne dovodi u opasnost ‘ivot i zdravqe qudi, ‘ivotiwa ili biqaka.

Dokumenti koji se prila‘u uz robu za uvoz i izvoz
^lan 8. 1. Ako ugovori sa stranim pravnim licima, propisi stranih zemaqa ili me|unarodni ugovori predvi|aju da se uz robu koja se izvozi ili uvozi moraju prilo‘iti potvrdu ili overeni dokumenti, takve potvrde ili dokumenti bi}e izdani ili overeni od strane nadle‘nog organa. 2. Ako propisi zemqe u kojoj se trebaju upotrebiti potvrde ili drugi dokumenati iz prethodnog stava ovog ~lana predvi|aju da takve potvrde ili dokumente trebaju overiti dr‘avne vlasti, overit }e ih Ministarstvo vawske trgovine BiH potpisom i suhim ‘igom, a ministarstva entiteta mokrim ‘igom i potpisom. 3. Ministarstvo vawske trgovine BiH }e, uz prethodno pribavqena mi{qewa resornih organa entiteta, i po potrebi privredne asocijacije, propisati na~in izdavawa ovih potvrda ili overe dokumenata koji se prila‘u uz robu za izvoz i uvoz, kriterija za utvr|ivawe da robe vode poreklo iz Bosne i Hercegovine i uslove pod kojima }e se zahtevati potvrda porekla izvezenih ili uvezenih roba.

Datum stalnog izvoza i uvoza i prolaz carine
^lan 9. 1. Izvoz ili uvoz roba smatra se zavr{enim kada su robe pro{le carinu i pro{le carinsku liniju. Kao datum izvoza ili uvoza smatra}e se datum prihvatawa deklaracije za robe od strane nadle‘ne carinske administracije. 2. U smislu ovog zakona, pod "prihvatawem" se smatra prihvatawe carinske deklaracije u carinskom uredu nadle‘ne carinske administracije. 3. Izuzetno od odredbi stava 1. ovog ~lana resorna ministarstva entiteta, uz saglasnost Ministarstva vawske trgovine BiH, mogu izdati odobrewe da se izvr{i izvozno-uvozno cariwewe robe i bez prelaska carinske linije, ako je zakqu~en ugovor sa stranim licem i ako se smawuju tro{kovi transporta robe. Pri izvozno-uvoznom cariwewu ove robe primewuju se propisi koji se odnose na izvoz i uvoz robe koja prelazi carinsku liniju.

Ulagawa kapitala stranih lica
^lan 10. Promet roba koje predstavqaju ulagawe kapitala od strane stranog pravnog i fizi~kog lica ili pove}awe uloga kapitala, osim roba ~iji je uvoz podlo‘an posebnim ograni~ewima, slobodan je, ako je u skladu sa pravnim poslom na osnovu kojeg se vr{i ulagawe.

Uvoz kapitalnih roba nakon zavr{etka investicionih projekata u inostranstvu
^lan 11. 1. Preduze}e iz Bosne i Hercegovine koja ula‘u kapital ili izvode investicione radove u inostranstvu nakon prestanka upotrebe opreme i pripadaju}ih rezervnih delova kupqenih i kori{tenih u izvr{ewu tih radova ili u izvr{ewu projekata ulagawa kapitala u inostranstvu, mogu slobodno uvoziti tu opremu i rezervne delove u Bosnu i Hercegovinu. 2. Pre uvoza opreme i rezervnih delova iz stava 1. ovog ~lana, preduze}e mora, uz dokaz o kupovini, prezentirati i kwigovodstveni dokaz da su ove robe bile kori{tene u izvr{ewu investicionih i projekata ulagawa kapitala u inostranstvu.

Broj 7 - Strana 336

SLU@BENI GLASNIK BiH

Ponedeqak, 11. maja 1998.

Zamena prethodno izvezenih ili uvezenih roba
^lan 12. 1. Preduze}e iz Bosne i Hercegovine mo‘e, u okviru zakqu~enih ugovora o izvozu ili uvozu, a pre isteka vremena odre|enog za ispravqawe nedostataka prema ovim ugovorima, izvesti ili uvesti robe koje zamewuju prethodno dostavqene robe za koje je utvr|eno da imaju nedostatke ili da ne ispuwevaju uslove iz ugovora. 2. Izvoz i uvoz roba iz prethodnog stava bi}e slobodan.

lice s kojim je potpisan ugovor o komisionu, konsignacionom skladi{tu ili uslugama u svrhu pru‘awa usluga u okviru zakqu~enog ugovora, u skladu sa Carinskim propisama.

Dugoro~na proizvodna saradwa
^lan 18. U smislu ovog zakona pod "dugoro~nom proizvodnom saradwom" se podrazumeva svaki dugoro~ni ugovorni odnos u trajawu od najmawe tri godine izme|u doma}eg pravnog lica koje obavqa proizvodne aktivnosti u Bosni i Hercegovini i stranog pravnog lica koji se ti~e razvoja, uvo|ewa proizvodwe, proizvodwe i uzajamnog snabdevawa proizvodima i wihovim sastavnim delovima. ^lan 19. 1. Ako u vreme kada su ugovori i aneksi zakqu~eni, a odnose se na robe koje se izvoze ili uvoze na osnovu ugovora o dugoro~noj proizvodnoj saradwi koje su bile klasifikovane kao robe koje trebaju biti izvezene ili uvezene slobodno, onda }e one biti izvo‘ene u re‘imu slobodno do kraja ispuwewa ugovora. 2. Ako je izvoz ili uvoz roba preduzet na osnovu ugovora o dugoro~noj proizvodnoj saradwi podlo‘an kvoti ili dozvoli, preduze}e }e izvesti ili uvesti takve robe na osnovu odobrewa Ministarstva vawske trgovine BiH i resornih ministarstava oba entiteta, koje mora odlu~iti o zahtevu za odobrewe. Takvo }e odobrewe predstavqati pravo na izvoz ili uvoz po toj osnovi, koje }e va‘iti onoliko dugo koliko je ugovor na snazi. ^lan 20. 1. Ugovor o dugoro~noj proizvodnoj saradwi se radi u pismenoj formi i za odre|eni vremenski period, a mo‘e biti dopuwavan i mewan. 2. Vrednost roba izvezenih na osnovu ugovora iz prethodnog stava ovog ~lana mora biti najmawe jednaka vrednost roba uvezenih na osnovu tog istog ugovora. 3. Uslovi za registraciju ugovora o dugoro~noj proizvodnoj saradwi bi}e propisani od strane Saveta ministara BiH, a na predlog Ministarstva vawske trgovine BiH.

Privremeni izvoz i uvoz roba
^lan 13. 1. U ciqu obavqawa usluga za strana pravna lica ili kori{tewa usluga stranih pravnih lica i u drugim slu~ajevima kada se robe izvoze ili uvoze, robe se mogu privremeno uvoziti ili izvoziti. 2. Procedura o privremenom uvozu ili izvozu mora biti obavqena u okviru propisanih uslova u skladu sa Carinskim propisima. 3. Privremeno izvezene robe moraju biti vra}ene na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine ili stalno izvezene, a uvezene robe moraju biti vra}ene u stranu zemqu ili stalno uvezene i ocariwene od strane entiteta, u skladu sa Carinskim propisima, u okviru vremenskog perioda propisanog za privremeni uvoz i izvoz. ^lan 14. 1. Privremeno izvezene ili uvezene robe mogu se koristiti samo u svrhu za koju su privremeno izvezene ili uvezene. 2. Promet roba za privremeni izvoz ili uvoz bi}e slobodan bez obzira da li je izvoz ili uvoz takvih roba podlo‘an kvantitativnim ograni~ewima. ^lan 15. Savet ministara BiH, na predlog Ministarstva vawske trgovine BiH, odre|uje tip, svrhu i vremenski period privremenog izvoza i uvoza, a isto tako mo‘e odrediti da odre|ene robe ne mogu bit privremeno uvezene da bi se spre~ilo ugro‘avawe qudskih ‘ivota ili ‘ivota ili zdravqa ‘ivotiwa i biqaka.

Zakup opreme
^lan 21. 1. Preduze}e mo‘e privremeno izvoziti ili uvoziti opremu pod zakupom za kori{}ewe u proizvodwi i za obavqawe usluga. 2. Ugovor o zakupu mora biti zakqu~en u pismenoj formi, a sadr‘i uslove zakupa. Mo‘e, tako|e, sadr‘avati uslove po kojima zakupac postaje vlasnik privremeno izvezene ili uvezene opreme nakon isteka ugovorenog roka zakupa. 3. Entiteti izdaju dozvole za privremeni izvoz ili uvoz zakupqene robe pod uslovima utvr|enim propisima, kao {to je predvi|eno u ~lanu 43. ovog zakona. Ako takvi izvozi ili uvozi podle‘u kvoti ili dozvoli, entiteti ih dozvoqavaju ako su uvozniku odobrena prava na kvotu i dozvolu. Ako nikakva kvota ili dozvola nije odobrena za takve uvoza ili izvoze, entiteti mogu dati dozvolu za privremeni uvoz. 4. Ako je u vreme privremenog izvoza ili uvoza zakupqena oprema razvrstana kao roba koja se slobodno izvozi ili uvozi, i u vreme wenog trajnog izvoza ili uvoza slobodno }e se izvesti ili uvesti, bez obzira na eventualnu promenu re‘ima uvoza ili izvoza.

Re‘imi za izvoz i uvoz roba iz slobodnih zona i u slobodne zone
^lan 16. 1. Preduze}e mo‘e slobodno vr{iti promet roba i usluga u slobodne zone i iz slobodnih zona i vr{iti snabdevawe rezervnim delovima i drugim materijalom za kori{tewe i odr‘avawe opreme i sredstava neophodnih za obavqawe poslovnih aktivnosti u takvim zonama. 2. Za uvoz roba iz slobodnih zona na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine ili za wihov izvoz sa carinske teritorije Bosne i Hercegovine u slobodne zone, primewiva}e se op{ti uslovi iz ~lana 6. ovog zakona. 3. U svrhu daqe obrade i pod specijalnim nadzorom carine, robe se mogu privremeno slobodno uvesti na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine dok obra|ene robe ne budu vra}ene u zonu ili dok ne budu izvezene. 4. ^lanovi 12, 13. i 14. ovog zakona se primewuju na privremeni izvoz sa carinske teritorije Bosne i Hercegovine u slobodne zone i za privremeni izvoz iz slobodnih zona na carinsku teritoriju Bosne i Hercegovine.

Izvoz i uvoz roba bez pla}awa
^lan 17. Preduze}e mo‘e primiti sprave, merne instrumente i sredstva, slu‘bena vozila i opremu koju mu je poslalo strano pravno

Kompenzacioni poslovi
^lan 22. 1. Preduze}e mo‘e zakqu~ivati ugovore o izvozu roba i usluga koje se pla}aju uvozom roba i usluga.

Ponedeqak, 11. maja 1998.

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj 7 - Strana 337

2. Ministarstva trgovine entiteta evidentirat }e izvr{ene ugovore iz stava 1. ovog ~lana na osnovu uputstva. Uputstvo iz prethodnog stava donosi Savet ministara BiH na predlog Ministarstva vawske trgovine BiH.

ima umetni~ku, istorijsku ili arheolo{ku vrednost, ili za{tite industrije komercijalne svojine. 2. Takve zabrane ili ograni~ewa ne}e predstavqati sredstva diskriminacije ili prikrivenog ograni~ewa me|unarodne trgovine.

GLAVA III
Me|unarodna trgovina uslugama
^lan 23. 1. Usluge se mogu slobodno pru‘ati u okviru teritorije Bosne i Hercegovine. 2. Bez obzira na odredbu prethodnog stava, Savet ministara mo‘e propisati, u meri u kojoj je to u skladu sa trgovinskim sporazumima u kojima je BiH i/ili Entitet jedna od strana, da se me|unarodna trgovina odre|enim uslugama mo‘e vr{iti u skladu sa posebnim uslovima. 3. U smislu ovog zakona: - pod terminom "usluge" podrazumeva se svaka usluga u svakom sektoru, osim "usluga koje se pru‘aju u okviru vr{ewa dr‘avnih ovla{tewa"; - pod terminom "trgovina uslugama" podrazumeva se pru‘awe usluga izme|u pravnih i fizi~kih lica iz Bosne i Hercegovine i iz strane zemqe ili carinske teritorije; - pod terminom "usluge koje se pru‘aju u okviru vr{ewa dr‘avnih ovla{tewa" podrazumeva se svaka usluga koja nije pru‘ena na komercijalnoj bazi niti u konkurenciji jednog ili vi{e davalaca usluga.

Izvoz i uvoz usluga bez naknade
^lan 26. 1. Fizi~ka i pravna lica mogu bez naknade pru‘ati usluge u humanitarne, nau~ne, obrazovne, kulturne, zdravstvene, socijalne, sportske, religijske i druge nekomercijalne svrhe prema uslovima koje utvr|uje Savet ministara BiH, a na predlog Ministarstva vawske trgovine BiH. 2. Odobrewa iz stava 1. ovog ~lana izdava}e resorna ministarstva entiteta u skladu sa propisanim uslovima.

Obavqawe odre|enih usluga od strane stranih pravnih lica u Bosni i Hercegovini
^lan 27. 1. Strana pravna lica mogu obavqati usluge u Bosni i Hercegovini ako ispuwavaju uslove koje propisuje Savet ministara BiH i vlade entiteta. 2. Savet ministara BiH i vlade entiteta mogu u primeni Zakona propisati uslove i kriterije u skladu sa kojima strana pravna lica mogu preuzeti obavezu da obavqaju odre|ene usluge u Bosni i Hercegovini pod uslovom da: - strana pravna lica mogu obavqati ili nuditi odre|ene usluge u Bosni i Hercegovini prema uslovima reciprociteta; - stranim pravnim licima nije dozvoqeno da obavqaju odre|ene usluge u Bosni i Hercegovini ukoliko ne osnuju pravna lica sa sedi{tem u Bosni i Hercegovini ili zakqu~e odgovaraju}e ugovore sa doma}im pravnim licima registrovanim za obavqawe predmetnih usluga; - strana pravna lica mogu zaposliti utvr|eni omer doma}ih i stranih dr‘avqana za obavqawe odre|enih usluga u BiH.

Nacionalno tretirawe
^lan 24. 1. Bez obzira na odredbe koje se odnose na pravo obavqawa aktivnosti stranih fizi~kih i pravnih lica u Bosni i Hercegovini, lice koje pru‘a uslugu u Bosni i Hercegovini mo‘e, da bi to u~inilo, privremeno obavqati svoju aktivnost u Bosni i Hercegovini tamo gde se usluga pru‘a, pod istim uslovima koji su odre|eni za gra|ane Bosne i Hercegovine od strane Saveta ministara BiH i vlada entiteta. 2. Strana fizi~ka lica koja pru‘aju usluge u Bosni i Hercegovini podle‘u propisima koji su sadr‘ani u prethodnom stavu ovog ~lana u onoj meri u kojoj primena takvih propisa ne ograni~ava primenu BiH mera koje se ti~u fizi~kih lica koja tra‘e pristup na tr‘i{te radne snage ili se odnose na dr‘avqanstvo, boravak ili zaposlewe na trajnoj osnovi. 3. Strana fizi~ka lica koja pru‘aju usluge u Bosni i Hercegovini podle‘u propisima koji su sadr‘ani u stavu 1. ovog ~lana u onoj meri u kojoj primena takvih propisa ne ograni~ava primenu mera kojima se reguli{e ulaz ili privremeni boravak fizi~kih lica u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i mere neophodne za za{titu integriteta i obezbe|ewe normalnog kretawa fizi~kih lica preko wenih granica. 4. Mere predvi|ene u st. 2. i 3. ovog ~lana ne primewuju se na na~in koji poni{tava ili umawuje korist trgovine uslugama. 5. Usluge stranih i fizi~kih i pravnih lica u Bosni i Hercegovini podle‘u oporezivawu i propisima pod istim uslovima kao iste ili sli~ne usluge doma}ih fizi~kih i pravnih lica. ^lan 25. 1. Odredbe ~lana 23. ne iskqu~uju zabrane me|unarodne trgovine uslugama opravdane na osnovu javnog morala, javne politike ili javne bezbednosti, za{tite zdravqa i ‘ivota qudi, ‘ivotiwa ili biqaka, za{tite nacionalnog blaga koje

Obavqawe privrednih delatnosti u inostranstvu
^lan 28. 1. Doma}a pravna lica mogu osnovati preduze}e u stranoj zemqi ili otkupiti ili pove}ati deoni~arski kapital u preduze}u u stranoj zemqi i ulo‘iti u strano preduze}e koriste}i vlastita sredstva ili sredstva dobijawem zajma. 2. Sredstva za svrhu nazna~enu u stavu 1. ovog ~lana koriste se na osnovu dozvole date od strane ministarstva trgovine i entiteta prema uslovima koje propisuje Savet ministara BiH. ^lan 29. Odredbe ~lana 28. ovog zakona koje se odnose na osnivawe preduze}a u inostranstvu u skladu se primewuju i na osnivawe predstavni{tava, poslovnih jedinica (prodavnica, servisa, konsignacija, gradili{ta i sl.), kao i na obavqawe bankarskih i finansijskih poslova u inostranstvu i obavqawe poslova osigurawa i reosigurawa u inostranstvu.

Aspekti prava intelektualne svojine za trgovinu
^lan 30. 1. U smislu ovog zakona pod terminom "prava intelektualne svojine" podrazumevaju se: - autorska i srodna prava; - za{titni znakovi; - geografske indikacije; - industrijski nacrti; - patenti;

Broj 7 - Strana 338

SLU@BENI GLASNIK BiH

Ponedeqak, 11. maja 1998.

- {eme (topografije) integralnih kola; - za{tita neotkrivenih informacija. 2. Aspekti prava intelektualne svojine vezani za vawsku trgovinu su nadle‘nost institucija Bosne i Hercegovine. U smislu ovog zakona, pod terminom "aspekti prava intelektualne svojine vezani za vawsku trgovinu" podrazumeva se obezbe|ewe adekvatnih standarda i principa u vezi sa raspolo‘ivo{}u, obimom i kori{tewem prava intelektualne svojine vezanim za vawsku trgovinu, kao i obezbe|ewe efikasnih i odgovaraju}ih sredstava za provo|ewe prava intelektualne svojine vezanih za vawsku trgovinu u skladu sa obavezama iz trgovinskih sporazuma u kojima je BiH i/ili entiteti jedna od strane. 3. Savet ministara BiH mo‘e u skladu sa standardima iz prethodnog stava propisati mere za{tite doma}ih subekata i potro{a~a od {tetnih klauzula u ugovoru o licenci ili drugom prenosu prava intelektualne i industrijske svojine. 4. Me|unarodni sporazumi u oblasti aspekta prava intelektualne svojine vezanih za trgovinu spadaju u nadle‘nost BiH.

GLAVA V
Antidamping za{tita
^lan 34. 1. Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je ni‘a od tr‘i{ne cene ili proizvodnih tro{kova u zemqi porekla, odnosno u zemqi izvoza, pri ~emu izaziva ili preti da izazove ozbiqnu {tetu privredi BiH, ili ako takav uvoz usporava razvoj odre|ene grane privrede BiH. 2. Savet ministara BiH propisuje definicije, uslove i procedure antidampin{ke istrage, te mere i rokove antidampin{ke za{tite. ^lan 35. 1. Postupak u smislu utvr|ivawa postojawa stepena i efekata navodnog dampinga pokre}e se na osnovu pismenog zahteva pravnog lica ili udru‘ewa koje nema status pravnog lica, koje deluju u ime BiH privrede. 2. Smatra}e se da je zahtev podnesen u ime BiH privrede ukoliko ga podr‘e oni proizvo|a~i ~iji obim proizvodwe istih ili sli~nih proizvoda i usluga izozi vi{e od 50% ukupne proizvodwe istog ili sli~nog proizvoda ili usluga u BiH. 3. Zahtev treba da sadr‘i dokaze o dampingu, povredi i uzro~noj vezi izme|u navodnog damping uvoza i navodne nastale i mogu}e {tete. 4. Zahtev se odbacuje kada nema dovoqno dokaza o dampingu ili {teti, ~ime bi se opravdalo nastavqawe postupka. ^lan 36. 1. Savet ministara BiH, na predlog Ministara vawske trgovine BiH i prethodno pribavqenog mi{qewa entiteta, preduzima privremene mere u slu~aju krajwe hitnosti. 2. Privremene mere mogu biti uvedene na {est meseci i mogu biti produ‘ene na jo{ tri meseca. ^lan 37. Antidamping mere ostaju na snazi samo za period i do nivou potrebnog za delovawe protiv dampinga koji je izazvao {tetu. ^lan 38. Privremene mere i antidamping da‘bine primewuju se jedino na proizvode i usluge koji ulaze u BiH nakon odluke o wihovog uvo|ewu.

GLAVA IV
Za{titne mere
^lan 31. 1. Savet ministara BiH propisuje primenu za{titnih mera na proizvod kada utvrdi da se takav proizvod uvozi u Bosnu i Hercegovinu u pove}anim koli~inama, apsolutno ili relativno u odnosu na doma}u proizvodwu i pod takvim uslovima pod kojima se prouzrokuje ili preti opasnost ozbiqne povrede doma}e proizvodwe istih ili sli~nih proizvoda. 2. Predlog za{titnih mera sa~iwava Ministarstvo vawske trgovine BiH uz pribavqeno mi{qewe entiteta. 3. Ovakve za{titne mere se primewuju na proizvod koji se uvozi bez obzira na poreklo. ^lan 32. 1. U smislu ovog zakona: - Pod terminom "ozbiqna povreda" podrazumeva se zna~ajno ukupno pogor{awe pozicije doma}e proizvodwe; - Pod terminom "opasnost ozbiqne povrede" podrazumeva se ozbiqna povreda koja o~igladno preti; - - Pod terminom "doma}a proizvodwa" podrazumevaju se proizvo|a~i u celini koji proizvode iste ili sli~ne proizvode unutar Bosne i Hercegovine, ili oni ~iji zajedni~ki ovim proizvodwe istih ili sli~nih proizvoda unutar Bosne i Hercegovine predstavqaju ve}i deo doma}e proizvodwe tih proizvoda. 2. U istra‘ivawa da li pove}an uvoz prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiqne povrede doma}oj proizvodwi u pogledu ovog zakona, Ministarstvo vawske trgovine BiH na bazi podataka ministarstva trgovine entiteta procewuju sve bitne ~iwenice kvalitativne i kvantitativne prirode koji vr{e uticaj na situaciju u doma}oj proizvodwi. ^lan 33. Savet ministara BiH mo‘e propisati primenu za{titnih mera u ograni~enom periodu budu}e da mo‘e biti potrebno da spre~i ili otkloni ozbiqnu {tetu, te da olak{a pode{avawe.

GLAVA VI
Za{tita od subvencioniranog uvoza
^lan 39. Smatra se da su proizvod ili usluge subvencionirani ukoliko za iste postoji finansijska podr{ka vlade i druge institucije u zemqi porekla ili izvoza proizvoda ili usluga. ^lan 40. Odredbe ~l. 34. do 38. ovog zakona u skladu se primewuju i na za{titu od subvencioniranog uvoza.

GLAVA VII
Primena Zakona Organi vlasti odgovorni za primenu Zakona
^lan 41. 1. Ministarstvo vawske trgovine BiH i resorna ministarstva entiteta su odgovorna za primenu politike vawske trgovine prema uslovima zakona.

Ponedeqak, 11. maja 1998.

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj 7 - Strana 339

2. Da bi se izvr{ila primwena zakona, odgovaraju}i organi entiteta obavqa}e sve dr‘avne funkcije i ovla{tewa koja nisu izri~ito dodeqena Ministarstvu za vawsku trgovinu BiH. 3. Entiteti i sve wihove administrativne jedinice }e se u potpunosti pridr‘avati Ustava Bosne i Hercegovine i poku{a}e olak{ati koordinaciju izme|u entiteta po svim pitawima koja se u vezi sa vawskotrgovinskom politikom, a koja su u wihovoj nadle‘nosti. ^lan 42. 1. Kontrolu nad primenom ovog zakona vr{i Ministarstvo vawske trgovine BiH. 2. Ministarstvo vawske trgovine BiH vr{i nadzor nad izvr{avawem obaveza preuzatih me|unarodnim bilateralnim i multilateralnim ugovorima, sporazumima i konvencijama. ^lan 43. 1. Savet ministara BiH donosi podzakonske akte i druge propise na osnovu ovog zakona na predlog Ministarstva vawske trgovine BiH. 2. Ministarstvo vawske trgovine BiH pre predlagawa podzakonskih akata i drugih propisa Savety ministara BiH obavezno je pribaviti mi{qewa nadle‘nih organa entiteta i po potrebi asocijacija privrede. 3. Ministarstvo vawske trgovine BiH je, tako|er, obavezno pribaviti mi{qewa nadle‘nih organa entiteta i po potrebi asocijacija privrede pre dono{ewa propisa za koje je ono ovim zakonom ovla{teno. 4. Propise iz st. 2. i 3. ovog ~lana predla‘e, odnosno donosi ministar vawske trgovine BiH, uz saglasnost svojih zamenika. 5. Svi propisi iz st. 1. i 3. ovog ~lana objavquju se u "Slu‘benom glasniku BiH" i slu‘benim glasilima entiteta. ^lan 44. Savet ministara BiH donosi propise kojima se utvr|uju uslovi za odre|ivawe kazni preduze}ima ili udru‘ewima preduze}a u slu~ajevima kada usled nemara ili namerno: - dostave neta~ne ili pogre{ne informacije koje zahteva zakon; - izvr{e prekr{aj bilo koje obaveze koja je neposredno utvr|ena za preduze}a ili udru‘ewa preduze}a u skladu sa zakonom.

28
Na osnovu ~l. 10. i 14. Privremene odluke o uspostavi i unutra{woj organizaciji ureda ~lanova Predsjedni{tva Bosne i Hercegovine broj 02-011-76/97 od 4. 2. 1997. godine i ~lana 4. ta~ka 5. Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Uredu predsedavaju}eg Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, pov. br. 02-4/97 od 10. februara 1997. godine, donosim

ODLUKU
O IMENOVAWU SAVETNIKA ZA PROVO\EWE SPORAZUMA O MIRU ZA BOSNU I HERCEGOVINU
I Prof. dr KASIM TRNKA, imenuje se savetnikom predsedavaju}eg Predsedni{tva Bosne i Hercegovine za provo|ewe Sporazuma o miru za Bosnu i Hercegovinu. II Ova odluka stupa na snagu odmah. III Ovu odluku objaviti u "Slu‘benom glasniku BiH". Predsedavaju}i Broj 02-120-28/98 Predsedni{tva BiH 1. marta 1998. godine Alija Izetbegovi}, s. r. Sarajevo

29

Na osnovu ~lana 1. st. 3. i 4., ~lana 2. stav 4., ~lana 7. ta~ka i., i ~lana 74. ta~ka i. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine, koji je usvojila Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine 20. juna 1997. godine, Upravni odbor Centralne banke Bosne i Hercegovine, na sednici od 17. decembra 1997. godine, donosi

ODLUKU
O OSNIVAWU GLAVNIH JEDINICA CENTRALNE BANKE BOSNE I HERCEGOVINE
^lan 1. Ovom odlukom propisuje se osnivawe glavnih jedinica Centralne banke Bosne i Hercegovine, kao organizacionih jedinica Centralne banke Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu: glavna jedinica i Centralna banka), wihov naziv, sedi{te i adresa, pe~at, zadaci i obaveze, kao i region koji pokrivaju glavne jedinice. ^lan 2. Osnivaju se tri glavne jedinice Centralne banke, i to dve glavne jedinice Centralne banke u Federaciji Bosne i Hercegovine i jedna glavna jedinica u Republici Srpskoj, sa punim nazivom kako sledi: - Centralna banka Bosne i Hercegovine - Glavna jedinica Sarajevo, - Centralna banka Bosne i Hercegovine - Glavna jedinica Mostar, - Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH. ^lan 3. Sedi{te, ulica i broj Centralne banke Bosne i Hercegovine - Glavne jedinice Sarajevo je u Sarajevu, ulica Mar{ala Tita broj 25, Centralne banke Bosne i Hercegovine-Glavne jedinice Mostar je u Mostaru (u centralnoj gradskoj zoni), ulica Kneza Domagoja bb i Glavne banke Republike Srpske Centralne banke BiH je na Palama, ulica Pere Kosari}a broj 3.

GLAVA VIII
Prelazne i zavr{ne odredbe
^lan 45. 1. Svi prethodni propisi koji se ti~u vawske trgovine presta}e da va‘e najkasnije {est meseci od dana stupawa ovog zakona na snagu. 2. Sve propise za provo|ewe ovog zakona organi BiH i resorni organi entiteta done}e, odnosno usaglasiti sa ovim zakonom u istom roku. ^lan 46. 1. Ovaj zakon stupa na snagu u roku od osam dana nakon wegove objave u "Slu‘benom glasniku BiH" i primewuje se na sve postupke pokrenute nakon ovog datuma. 2. Slu‘bena glasila entiteta du‘na su objaviti ovaj zakon. Predsedavaju}i Predsedavaju}i Doma naroda Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Parlamentarne skup{tine BiH Momir To{i}, s. r. Ivo Lozan~i}, s. r.

Broj 7 - Strana 340

SLU@BENI GLASNIK BiH

Ponedeqak, 11. maja 1998.

^lan 4. Glavne jedinice iz ~lana 2. ove odluke izvr{avaju svoje obaveze i zadatke propisane Zakonom o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu: Zakon o Centralnoj banci) i prema odlukama Upravnog odbora, odnosno guvernera Centralne banke, u skladu sa Zakonom o Centralnoj banci. ^lan 5. Glavne jedinice izvr{avaju svoje obaveze i zadatke iz ~lana 4. ove odluke kako sledi: a) Centralna banka Bosne i Hercegovine - Glavna jedinica Sarajevo u regionu koji obuhvata; 1. Kanton Sarajevo, 2. Zeni~ko-dobojski kanton, 3. Tuzlansko-podriwski kanton, 4. Kanton Posavski, 5. Bosanskopodriwski kanton Gora‘de. b) Centralna banka Bosne i Hercegovine-Glavna jedinica Mostar u regionu koji obuhvata: 1. Hercegova~ko-neretvanski kanton, 2. Sredwobosanski kanton, 3. Kanton Zapadnohercegova~ki, 4. Hercegbosanski kanton, 5. Unsko-sanski kanton. c) Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH u regionu Republike Srpske. ^lan 6. Svaka glavna jedinica ima pe~at, okruglog oblika, koji sadr‘i re~i: "Centralna banka Bosne i Hercegovine", te naziv i sedi{te glavne jedinice iz ~lana 2. ove odluke, sa slikom grba i pismom, u skladu sa zakonom. Pe~at iz stava 1. ovog ~lana izra|uje Centralna kancelarija Centralne banke, u skladu sa ~lanom 1. st. 4. i 74. ta~ka i. Zakona o Centralnoj banci i ovom odlukom. ^lan 7. Organizacija poslovawa i sistematizacija radnih mesta glavnih jedinica iz ~lana 2. ove odluke propisa}e se op{tim aktom o organizaciji poslovawa i sistematizaciji radnih mesta Centralne banke. ^lan 8. Guverner Centralne banke imenuje rukovodioce i slu‘benike glavnih jedinica u skladu sa op{tim aktom o organizaciji poslovawa i sistematizaciji radnih mesta Centralne banke na osnovu op{tih uslova o zaposlewu slu‘benika Centralne banke koje odredi Upravni odbor Centralne banke. ^lan 9. Glavne jedinice iz ~lana 2. ove odluke }e po~eti sa radom na osnovu odluke guvernera uz saglasnost Upravnog odbora Centralne banke. ^lan 10. Ova odluka }e se objaviti u slu‘benim listovima Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i stupi}e na snagu danom objavqivawa. Predsedavaju}i Upravnog odbora Centralne banke UO broj 7/97 Bosne i Hercegovine 17. decembra 1997. godine Guverner Sarajevo Peter Nicholl, s. r.

Po izvr{enom upore|ivawu sa izvornim tekstom utvr|eno je da su se u tekstu Odluke o saglasnosti za ratifikaciju dokumenata koji se odnose na postignuti Sporazuma s Londonskim Klubom kreditora o starom dugu Bosne i Hercegovine te o prihvatawu ukupnog iznosa tog duga ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 3/97) potkrale gre{ke, pa se, objavqivawem integralnog teksta tog dela, daje

ISPRAVKA
ODLUKE O SAGLASNOSTI ZA RETIFIKACIJU DOKUMENATA KOJI SE ODNOSE NA POSTIGNUTI SPORAZUM S LONDONSKIM KLUBOM KREDITORA O STAROM DUGU BOSNE I HERCEGOVINE TE O PRIHVATAWU UKUPNOG IZNOSA TOG DUGA
U ta~ki III st. 2. i 3. treba da glase: "Osnovni iznos duga iz stava 1. ove ta~ke }e se amortizovati u periodu od 13 godina u postupno rastu}im pla}awima, nakon isteka greis razdobqa od 7 godina. Kamatna stopa je LIBOR uve}ana za 13/16 od jednog procenta. Me|utim, u prve 4 godine kamata }e se pla}ati po fiksnoj stopi od 2%, u slede}e 3 godine kamata }e se pla}ati po fiksnoj stopi od 3%, a u naredne 3 godine kamata }e se pla}ati po fiksnoj stopi od 3,5%. Opcioni iznos duga iz stava 1. ove ta~ke }e se dodati osnovnom iznosu duga na dan pla}awa kamate, ali ne pre isteka vremena od 10 godina od izdavawa obveznica, uz pretpostavku da Bosna i Hercegovina ispuni uslov u pogledu visine GDP (gross domestic product) po glavi stanovnika od 2.800 USD (na osnovu saop{tewa Svetske banke), uve}ano za procenat nema~ke inflacije od 1997. godine, (bazirano na indeksu rasta potro{a~kih cena) i to za dve uzastopne kalendarske godine, po~ev{i od sedme godine izdavawa obveznica, ali ne kasnije od isteka 20 godina od izdavawa obveznica. Opcioni iznos duga }e biti amortiziran u jednakim pla}awima u periodu od 12 godina od wegovog dodavawa obveznicima.". Predsedavaju}i Broj 04-18/98 Doma naroda 29. aprila 1998. godine Avdo ^ampara, s. r. Sarajevo Po izvr{enom sravwavawu sa izvornim tekstom, utvr|eno je da se u tekstu Zakona o Carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine, objavqenom na bosanskom jeziku, hrvatskom jeziku i srpskom jeziku ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 1/98) potkrala ni‘e navedena {tamparska gre{ka, pa se daje

ISPRAVKA
ZAKONA O CARINSKOJ TARIFI BOSNE I HERCEGOVINE
U ~lanu 9. iza stava 5. treba da stoji stav 6. koji glasi: "6. Proizvodi koji se uvoze i izvoze radi oplemewivawa ili ugra|ivawa mogu se svrstati u tarifni stav finalnog proizvoda koji se dobije tim procesom oplemewivawa, odnosno ugra|ivawa". Broj 04-18/98 Predsedavaju}i 29. aprila 1998. godine Doma naroda Sarajevo Avdo ^ampara, s. r .

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE
Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine i ~lana 55. Poslovnika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 2/97), na sednici odr‘anoj 22. decembra 1997. godine, doneo je

Ponedeqak, 11. maja 1998.

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj 7 - Strana 341

ODLUKU
Odbacuje se zahtev Hrvatske stranke prava 1861. i Bosansko-hercegova~ke stranke prava 1861, za ocewivawe ustavnosti Op{teg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, zakqu~ka Narodne skup{tine Republike Srpske o neprihvatawu izbeglica nesrpske nacionalnosti i "odluke" Predsedni{tva Bosne i Hercegovine o dvojnom dr‘avqanstvu, i zahtev da se ponovo osna‘i zabrana rada Srpske demokratske stranke po re{ewu Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine iz 1992. godine. Ova odluka objavi}e se u "Slu‘benom glasniku BiH", "Slu‘benim novinama Federacije BiH" i "Slu‘benom glasniku Republike Srpske".

Obrazlo‘ewe
Hrvatska stranka prava 1861, podneskom od 7. 7. 1997. godine, zatra‘ila je da Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana 398. Ustava Republike Bosne i Hercegovine, pokrene postupak za ocewivawe ustavnosti Op{teg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, navode}i da ovaj sporazum nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Bosne i Hercegovine i me|unarodnim pravom. Hrvatska stranka prava 1861. i Bosansko-hercegova~ka stranka prava 1861, novim podneskom od 13. 10. 1997. godine, tra‘e da Ustavni sud Bosne i Hercegovine po vlastitoj inicijativi pokrene spor radi ocewivawa ustavnosti Op{teg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Smatraju da ovaj sporazum predstavqa grubu povredu Ustava Bosne i Hercegovine jer vodi raspadu dr‘avnog integriteta i nestanku Bosne i Hercegovine. Podnosioci zahteva tra‘e, tako|e, da Ustavni sud poni{ti: Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, zbog toga {to predstavqa grubu povredu teritorijalnog integriteta i politi~ke nezavisnosti Bosne i Hercegovine; zakqu~ak Narodne skup{tine Republike Srpske o neprihvatawu izbeglica nesrpske nacionalnosti, kojim se onemogu}ava povratak izbeglica Bo{waka i Hrvata u svoje domove; "odluku" Predsedni{tva Bosne i Hercegovine u dvojnom dr‘avqanstvu, kojom se omogu}ava susednim dr‘avama da izvr{e aneksiju delova Bosne i Hercegovine. U podnesku se, tako|e, tra‘i da Ustavni sud ponovo osna‘i zabranu rada Srpske demokratske stranke po Re{ewu Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine od 23. 6. 1992. godine, kojim se zabrawuje rad ovoj stranci. U vezi sa zahtevom za ocewivawe ustavnosti Op{teg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini Ustavni sud isti~e da je Ustav Bosne i Hercegovine donesen kao Aneks IV Op{tem okvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini. Iz tog proizilazi da ne mo‘e postojati sukob i mogu}nost spora izme|u tog Sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine. Ustavni sud, tako|e, nije nadle‘an da ocewuje ustavnost Op{teg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u odnosu na Ustav Republike Bosne i Hercegovine jer je ovaj sud ustanovqen prema Ustavu Bosne i Hercegovine sa iskqu~ivim zadatkom da podr‘ava ovaj ustav. U vezi sa zahtevom za ocewivawe ustavnosti Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, zakqu~ka Narodne skup{tine Republike Srpske o neprihvatawu izbeglica nesrpske nacionalnosti i "odluke" Predsedni{tva Bosne i Hercegovine o dvojnom dr‘avqanstvu, kao i zahteva za ponovnim uvo|ewem zabrane delovawa Srpske demokratske stranke, Ustavni sud prema ~lanu VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine mo‘e da odlu~uje o sporu po navedenim aktima, koji pred wim pokrene

~lan Predsedni{tva , predsedavaju}i Ve}a ministara, predsedavaju}i ili wegov zamenik bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine; jedna ~etvrtina ~lanova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, ili jedna ~etvrtina ~lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta. Prema tome, Hrvatska stranka prava 1861. i Bosansko-hercegova~ka stranka prava 1861. nisu subjekti koji imaju pravo da pokrenu spor ove vrste kod Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Pored navedenog, Ustavni sud je u toku postupka utvrdio da je Predsedni{tvo Bosne i Hercegovine donelo izjavu, koja neposredno proizilazi iz teksta Ustava Bosne i Hercegovine, a ne odluku o dvojnom dr‘avqanstvu. Prema tome, nije ispuwen uslov iz ~lana 27. Poslovnika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, po kojem Ustavni sud mo‘e ocewivati ustanosti op{tih akata koji su na snazi. Na osnovu izlo‘enog odlu~eno je kao i dispozitivu, Ustavni sud je doneo odluku u sastavu: predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko i sudije: prof. dr Kasim Begi}, Hans Danelius, prof. dr Ismet Dautba{i}, dr Josef Marko, mr. Zvonko Miqko i prof. dr Vitomir Popovi}. Predsednik U broj 7/97 Ustavnog suda Bosne i 22. decembra 1997. godine Hercegovine Sarajevo Mirko Zovko, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine i ~lana 55. ta~ka 2. Poslovnika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 2/97), na sednici odr‘anoj 22. decembra 1997. godine, doneo je

ODLUKU
Odbacuje se zahtev Saveza ratnih vojnih invalida Republike Bosne i Hercegovine, Organizacije porodica {ehida i poginulih boraca Bosne i Hercegovine, Ve}a kongresa Bo{wa~kih intelektualaca Sarajevo, Saveza udru‘ewa boraca Narodnooslobodila~kog antifa{isti~kog rata, Jedinstvene organizacije boraca Bosne i Hercegovine - "Unije Veterana", Ve}a sabora gra|ana Bosne i Hercegovine, Regionalnog odbora Saveza izbeglih i raseqenih lica Bosanske Krajine, Saveza udru‘ewa gra|ana Isto~ne Hercegovine, Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, Saveza logora{a Federacije Bosne i Hercegovine, Instituta za istra‘ivawe zlo~ina protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava - Sarajevo i Viktimolo{kog dru{tva Bosne i Hercegovine za ocenu ustavnosti i zakonosti Odluke Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine o imenovawu Velibora Ostoji}a za predsednika Komisije za qudska prava, emigraciju, izbeglice i azil, od 16. 9. 1997. godine. Ova odluka objavi}e se u "Slu‘benom glasniku BiH", "Slu‘benim novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i "Slu‘benom glasniku Republike Srpske".

Obrazlo‘ewe
Podnosioci zahteva zatra‘ili su da Ustavni sud Bosne i Hercegovine oceni ustavnost i zakonitost Odluke Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine o imenovawu Velibora Ostoji}a za predsednika Komisije za qudska prava, emigraciju, izbeglice i azil, iako je bosansko-hercegova~koj i svetskoj javnosti poznato "da je jedan od glavnih ideologa, organizatora i naredbodavca po~iwenih zlo~ina" u Bosni i Hercegovini. Stoga podnosioci zahteva tra‘e da Ustavni sud Bosne i Hercegovine poni{ti osporenu odluku. Prema Ustavu Bosne i Hercegovine Ustavni sud je jedini nadle‘an da odlu~uje o bilo kojem sporu koji se javqa po ovom

Broj 7 - Strana 342

SLU@BENI GLASNIK BiH

Ponedeqak, 11. maja 1998.

ustavu izme|u dva entiteta, ili izme|u Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te izme|u institucija Bosne i Hercegovine, ukqu~uju}i ali ne ograni~avaju}i se na to da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susednom dr‘avom u skladu sa ovim ustavom ukqu~uju}i i odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine; da li je bilo koja odredba Ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim ustavom. Sporove mo‘e pokrenuti ~lan predsedni{tva, predsedavaju}i Ve}a ministara, predsedavaju}i ili wegov zamenik bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, jedna ~etvrtina ~lanova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, ili jedna ~etvrtina ~lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta (~lan VI/3. (a)). Prema navedenim Ustavnim odredbama, podnosioci zahteva nisu Ustavom odre|eni subjekti za pokretawe spora pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, pa je na osnovu izlo‘enog odlu~eno kao u dispozitivu. Ovu odluku Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko i sudije: prof. dr Kasim Begi}, Hans Danelius, prof. dr Ismet Dautba{i}, dr Josef Marko, mr. Zvonko Miqko i prof. dr Vitomir Popovi}. Predsednik Ustavnog suda Bosne i U broj 11/97 Hercegovine 22. decembra 1997. godine Mirko Zovko, s. r. Sarajevo Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine i ~lana 55. ta~ka 2. Poslovnika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 2/97), na sednici odr‘anoj 22. decembra 1997. godine, doneo je

ili qegov zamenik bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, jedna ~etvrtina ~lanova/delagata bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, ili jedna ~etvrtina ~lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta (~lan VI/3. (a)). Prema navedenim odredbama Ustava, op{tine nisu subjekti koji mogu pokrenuti spor ove vrste pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, pa je na osnovu izlo‘enog odlu~eno kao u dispozitivu. Ovu odluku Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko i sudije: prof. dr Kasim Begi}, Hans Danelius, prof. dr Ismet Dautba{i}, dr Josef Marko, mr. Zvonko Miqko i prof. dr Vitomir Popovi}. Predsednik U broj 21/96 Ustavnog suda Bosne i 22. decembra 1997. godine Hercegovine Sarajevo Mirko Zovko, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine i ~lana 55. ta~ka 2. Poslovnika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 2/97), na sednici odr‘anoj 22. decembra 1997. godine, doneo je

ODLUKU
Odbacuje se zahtev ]azim Dedollia iz Sarajeva za ocenu ustavnosti "uslova isporuke elektri~ne energije i ugovora po pristupawu". Ova odluka objavi}e se u "Slu‘benom glasniku BiH", "Slu‘benim novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i "Slu‘benom glasniku Republike Srpske".

ODLUKU
Odbacuje se zahtev op{tina Centar, Stari grad, Novi grad i Novo Sarajevo-Sarajevo za ocewivawe ustavnosti Zakona o obavqawu odre|enih poslova op{tina u organima uprave Grada Sarajeva za vreme ratnog stawa ("Slu‘beni list RBiH", br. 8/92 i 13/94). Ova odluka objavi}e se u "Slu‘benom glasniku BiH", "Slu‘benim novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i "Slu‘benom glasniku Republike Srpske".

Obrazlo‘ewe
]azim Dedolli iz Sarajeva, zatra‘io je ocenu ustavnosti "uslova isporuke elektri~ne energije i ugovora po pristupawu". U zahtevu se navodi da se potro{a~ima obustavqa isporuka elektri~ne energije kada ne izmire svoja dugovawa, {to je prema mi{qewu podnosioca zahteva u suprotnosti sa Zakonom o izvr{nom postupku. Tako|er se navodi da ugovori po pristupawu obezbe|eju J.P. Elektrodistribuciji Sarajevo monopolski polo‘aj. Zakonom o elektroprivredi ("Slu‘beni list RBiH", br. 1/93 i 13/94) propisano je da Javno preduze}e Elektroprivreda Bosne i Hercegovine mo‘e obustaviti isporuku elektri~ne energije potro{a~u koji se ne pridr‘ava Op{tih uslova za isporuku elektri~ne energije, ugovora ili izdate elektroenergetske saglasnoti, ili ne ispuwava propisane tehni~ke uslove (~lan 55.), a da se odnosi sa potro{a~ima elektri~ne energije bli‘e reguli{u i Op{tim uslovima za isporuku elektri~ne energije (~lan 50.). Op{te uslove za isporuku eletri~ne energije ("Slu‘beni list RBiH", br. 6/92 i 2/93), doneo je Radni~ki savet Javnog preduze}a Elektroprivreda Bosne i Hercegovine. Iz navedenih odredaba proizilazi da su uslovi isporuke elektri~ne energije regulisani Op{tim uslovima za isporuku elektri~ne energije. Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine je jedini nadle‘an, da izme|u ostalog, odlu~uje da li je bilo koja odredba Ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim ustavom. Sporove mo‘e pokrenuti ~lan Predsedni{tva, predsedavaju}i Ve}a ministara, predsedavaju}i ili wegov zamenik bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, jedna ~etvrtina ~lanova/delagata bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, ili jedna ~etvrtina ~lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta (~lan VI/3. (a)).

Obrazlo‘ewe
Zahtevom op{tina Centar Sarajevo, Stari grad Sarajevo, Novi grad Sarajevo i Novo Sarajevo, od 18. 6. 1996. godine zatra‘eno je da Ustavni sud Bosne i Hercegovine oceni ustavnost Zakona o obavqawu odre|enih poslova op{tina u organima uprave Grada Sarajeva za vreme ratnog stawa ("Slu‘beni list RBiH", br. 8/92 i 13/94), kojim je propisano koje }e poslove obavqati organi uprave Grada Sarajeva za vreme ratnog stawa iz okvira prava i du‘nosti op{tina. U zahtevu se, izme|u ostalog, navodi da se osporeni Zakon i daqe primewuje, iako je donesen radi obavqawa odre|enih poslova op{tina u organima uprave Grada Sarajeva za vreme ratnog stawa. Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, Ustavni sud je jedini nadle‘an da odlu~uje o bilo kojem sporu koji se javqa po ovom Ustavu izme|u dva entiteta, ili izme|u Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te izme|u institucija Bosne i Hercegovine, ukqu~uju}i ali ne ograni~avaju}i se na to da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susednom dr‘avom u skladu sa ovim ustavom, ukqu~uju}i i odredbe koje se odnose na suverinitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, te da li je bilo koja odredba Ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim ustavom. Sporove mo‘e pokrenuti ~lan Predsedni{tva, predsedavaju}i Ve}a ministara, predsedavaju}i

Ponedeqak, 11. maja 1998.

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj 7 - Strana 343

Prema navedenim odredbama Ustava, Ustavni sud nije nadle‘an da ocewuje ustavnost akta preduze}a niti ugovora po pristupawu, pa je s toga odlu~eno kao u dispozitivu. Me|utim, Ustavni sud bi mogao po osnovu apelacione nadle‘nosti u pitawima koja su sadr‘ana u ovom ustavu delovati u smislu ~lana VI/3. (b) Ustava Bosne i Hercegovine, tek nakon {to bi sporno pitawe bilo osposreno u drugom redovnom postupku i da su u tom postupku iskori{teni svi pravni lekovi. Ovu odluku Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko i sudije: prof. dr Kasim Begi}, Hans Danelius, prof. dr Ismet Dautba{i}, dr Josef Marko, mr. Zvonko Miqko i prof. dr Vitomir Popovi}. Predsednik U broj 30/96 Ustavnog suda Bosne i 22. decembra 1997. godine Hercegovine Sarajevo Mirko Zovko, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine i ~lana 55. ta~ka 2. Poslovnika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 2/97), na sednici odr‘anoj 22. decembra 1997. godine, doneo je

Ovu odluku Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko i sudije: prof. dr Kasim Begi}, Hans Danelius, prof. dr Ismet Dautba{i}, dr Josef Marko, mr. Zvonko Miqko i prof. dr Vitomir Popovi}. Predsednik U broj 31/96 Ustavnog suda Bosne i 22. decembra 1997. godine Hercegovine Sarajevo Mirko Zovko, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine i ~lana 55. ta~ka 2. Poslovnika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 2/97), na sednici odr‘anoj 22. decembra 1997. godine, doneo je

ODLUKU
Odbacuje se zahtev JKP "Gradska grobqa" Visoko, od 19. 11. 1996. godine za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o uvo|ewu op{tinske naknade za vreme ratnog stawa ("Slu‘beni glasnik op{tine Visoko", broj 3/93). Ova odluka objavi}e se u "Slu‘benom glasniku BiH", "Slu‘benim novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i "Slu‘benom glasniku Republike Srpske".

ODLUKU
Odbacuje se zahtev Milenka Petkovi}a, advokata iz Maglaja za ocewivawe ustavnosti odredbe ~lana 9. Zakona o pretvarawu kapitala dru{tva osigurawa i reosigurawa u Republici Bosni i Hercegovini ("Slu‘beni list RBiH", broj 2/96). Ova odluka objavi}e se u "Slu‘benom glasniku BiH", "Slu‘benim novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i "Slu‘benom glasniku Republike Srpske".

Obrazlo‘ewe
Javno komunalno preduze}e "Gradsko grobqe" Visoko, zahtevom od 19. 11. 1996. godine, zatra‘ilo je da Ustavni sud Bosne i Hercegovine oceni ustavnost i zakonitost Odluke o uvo|ewu op{tinske naknade za vreme ratnog stawa, ("Slu‘beni glasnik op}ine Visoko", broj 3/93). Podnosilac u zahtevu, pored ostalog, navodi da je pozivawe na ~lan 20. Uredbe sa zakonskom snagom o finansirawu op{tih dru{tvenih potreba ("Slu‘beni list RBiH", broj 11/92) kao pravnog osnova za dono{ewe osporene odluke u nesaglasnosti sa Ustavom. Prema Ustavu Bosne i Hercegovine Ustavni sud je jedini nadle‘an da odlu~uje o bilo kojem sporu koji se javqa po ovom ustavu izme|u dva entiteta, ili izme|u Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te izme|u institucija Bosne i Hercegovine, ukqu~uju}i ali ne ograni~avaju}i se na to: da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susednom dr‘avom u skladu sa ovim ustavom, ukqu~uju}i i odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, te da li je bilo koja odredba Ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim ustavom. Sporove mo‘e pokrenuti ~lan predsedni{tva, predsedavaju}i Ve}a ministara, predsedavaju}i ili wegov zamenik bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, jedna ~etvrtina ~lanova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, ili jedna ~etvrtina ~lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta (~lan VI/3. (a)). Prema navedenim ustavnim odredbama, preduze}a nisu subjekti koji mogu pokrenuti spor ove vrste pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, pa je na osnovu izlo‘enog odlu~eno kao u dispozitivu. Ovu odluku Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko i sudije: prof. dr Kasim Begi}, Hans Danelius, prof. dr Ismet Dautba{i}, dr Josef Marko, mr. Zvonko Miqko i prof. dr Vitomir Popovi}. Predsednik U broj 32/96 Ustavnog suda Bosne i 22. decembra 1997. godine Hercegovine Sarajevo Mirko Zovko, s, r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu ~lana VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine i ~lana 55. ta~ka 2. Poslovnika

Obrazlo‘ewe
Milenko Petkovi}, advokat iz Maglaja podneo je zahtev za ocenu ustavnosti odredbe ~lana 9. Zakona o pretvarawu kapitala dru{tava osigurawa i reosigurawa u Republici Bosni i Hercegovini ("Slu‘beni list RBiH", broj 2/96). Osporenom odredbom ~lana 9. Zakona propisano je da se u ciqu za{tite interesa Republike privremeno obustavqaju od izvr{ewa pravosna‘ne sudske presude donesene po osnovu naknade {tete nastale do 6. 4. 1992. godine po osnovu obaveznog osigurawa. Izvr{ewe presude, ukoliko se pre toga ne postigne poravnawe, po~iwe istekom roka od tri godine od dana prestanka ratnog stawa i vr{i se sukcesivno zavisno od datuma pravosna‘nosti presude. Po mi{qewu podnosioca zahteva osporena odredba je u nesaglasnosti sa Ustavom. Prema Ustavu Bosne i Hercegovine Ustavni sud je jedini nadle‘an da odlu~uje o bilo kojem sporu koji se javqa po ovom ustavu izme|u dva entiteta, ili izme|u Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, ili izme|u institucija Bosne i Hercegovine, ukqu~uju}i ali ne ograni~avaju}i se na to: da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susednom dr‘avom u skladu sa ovim ustavom, ukqu~uju}i i odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, te da li je bilo koja odredba Ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim ustavom (~lan VI/3. (a)). Prema istoj ustavnoj odredbi sporove mo‘e pokrenuti ~lan Predsedni{tva, predsedavaju}i Ve}a ministara, predsedavaju}i ili wegov zamenik bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, jedna ~etvrtina ~lanova/delagata bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, ili jedna ~etvrtina ~lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta. Prema navedenim ustavnim odredbama, podnosilac zahteva nije subjekt koji mo‘e pokrenuti spor ove vrste pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, pa je na osnovu izlo‘enog odlu~eno kao u dispozitivu.

Broj 7 - Strana 344

SLU@BENI GLASNIK BiH

Ponedeqak, 11. maja 1998.

Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Slu‘beni glasnik BiH", broj 2/97), na sednici odr‘anoj 22. decembra 1997. godine, doneo je

ODLUKU
Odbacuje se zahtev Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine za oceny ustavnosti Zakona o transformaciji dru{tvene svoje ("Slu‘beni list RBiH", broj 33/94). Ova odluka objavi}e se u "Slu‘benom glasniku Bih", "Slu‘benim novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i "Slu‘benom glasniku Republike Srpske".

Obrazlo‘ewe
Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine, 17. 11. 1995. godine podnela je inicijativu Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine za pokretawe postupka za ocenu ustavnosti Zakona o trasformaciji dru{tvene svojine ("Slu‘beni list RBiH", broj 33/94), kojim je, izme|u ostalog propisano da danom stupawa na snagu tog zakona Republika Bosna i Hercegovina postaje nosilac prava svojine na imovini u dru{tvenoj svojini, na kojoj pravo raspolagawa nema Federacija Bosna i Hercegovina, navedenoj u ta~. 1 . do 4. ~lana 1. ovog zakona. Podnosilac inicijative smatra da je ovim zakonom titularima dru{tvene svojine, preduze}ima i drugim dru{tvenim pravnim licima, oduzeta wihova imovina bez naknade, {to nije u skladu sa odredbom ~lana 25. stav 1. Ustava Republike Bosne i Hercegovine. Daqe se isti~e da je u procesu transformacije dru{tvene svojine deo dru{tvenih sredstava, koji se mo‘e identifikovati, morao postati svojina radnika, penzionera i uplatilaca samodoprinosa, jer je stican wihovim radom i sredstvima. Tako|e se isti~e da osporeni Zakon nije u skladu ni sa odredbama ta~. 1. i 2. Amandmana LXIII na Ustav RBiH, jer je ovim zakonom ukinuta dru{tvena svojina kao zajam~eni svojinski oblik. Za odlu~ivawe u ovom ustavno-sudskog sporu relevantne su odredbe Ustava Bosne i Hercegovine, Aneks II Prelazne odredbe, ta~ka 3. prema kojima svi postupci u sudovima ili

organima uprave, koji su u toku, na prostoru Bosne i Hercegovine u trenutku stupawa na snagu ovog ustava, bi}e nastavqeni ili preneseni na druge sudove ili organe u Bosni i Hercegovini u skladu sa propisima kojima se ure|uje nadle‘nost ovih institucija. Prema ~lanu VI/3. (a) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine je jedini nadle‘an da odlu~uje o bilo kojem sporu koji se javqa po ovom ustavu izme|u dva entiteta, ili izme|u Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, ili izme|u institucija Bosne i Hercegovine, ukqu~uju}i ali ne ograni~avaju}i se na to: da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susednom dr‘avom u skladu sa ovim ustavom, ukqu~uju}i i odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine; da li je bilo koja odredba Ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim ustavom. Sporove mo‘e pokrenuti ~lan Predsedni{tva, predsedavaju}i Ve}a ministara, predsedavaju}i ili wegov zamenik bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine; jedna ~etvrtina ~lanova/ delegata bilo kojeg doma Parlamentarne skup{tine, ili jedna ~etvrtina ~lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta. Polaze}i od navedenih ustavnih odredaba, Socijaldemokratske partija Bosne i Hercegovine nije subjekat koji mo‘e pokrenuti spor ove vrste pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, pa je na osnovu izlo‘enog, odlu~eno kao u dispozitivu. Ovu odluku Ustavnu sud je doneo u sastavu: predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko i sudije: prof. dr Kasim Begi}, Hans Danelius, prof. dr Ismet Dautba{i}, dr Josef Marko, mr. Zvonko Miqko i prof. dr Vitomir Popovi}. Predsednik Ustavnog suda Bosne i U broj 40/95 Hercegovine 22. decembra 1997. godine Mirko Zovko, s. r. Sarajevo

SADR@AJ

Zakon o izvr{ewu Buxeta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 1998. godinu 331 27 Zakon o vawskotrgovinskoj politici 334 28 Odluka o imenovawu savetnika za provo|ewe sporazuma o miru za Bosnu i Hercegovinu 339 29 Odluka o osnivawu glavnih jedinica Centralne banke Bosne i Hercegovine 339 _______________ Ispravka Odluke o saglasnosti za ratifikaciju dokumenata koji se odnose na postignuti Sporazum s Londonskim klubom kreditora o starom dugu Bosne

26

i Hercegovine te o prihvatawu ukupnog iznosa tog duga Ispravka Zakona o carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE Odluka broj U 7/97 Odluka broj U 11/97 Odluka broj U 21/96 Odluka broj U 30/96 Odluka broj U 31/96 Odluka broj U 32/96 Odluka broj U 40/95

340 340 340 341 342 342 343 343 343

Izdava~: Ovla{tena slu‘ba Doma naroda Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine, Ulica Hamdije Kre{evqakovi}a 3, Sarajevo - Za izdava~a: Predsedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine Avdo ^ampara - Priprema i distribucija: JP NIO Slu‘beni list BiH Sarajevo - Direktor: Mehmedalija Huremovi} - Telefoni - direktor: 663-470, faks 663-470 - Redakcija i Pretplata: 663-471 - Ra~unovodstvo: 651-257 - Poslovnica, Malta 21 - Akontacija pretplate se utvr|uje kvartalno, a uplata se vr{i UNAPRED u korist ra~una: 10100-603-1396 za dinarsko poslovawe i ra~una: 10100-603-2001396 za devizno poslovawe - [tampa: "OKO" dd sa p. o. Sarajevo - Za {tampariju Rasim Rapa - Reklamacije za neprimqene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasnika. Akontacija za II kvartal 1998. ukqu~uju}i i pretplatu za "Slu‘bene novine Federacije BiH": KM 45."Slu‘beni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Prema mi{qewu Ministarstva obrazovawa, nauke, kulture i sporta, slu‘beno glasilo smatra se proizvodom iz ~lana 19. stav 1. ta~ka 12. Zakona o porezu na promet proizvoda i usluga, za koje se ne pla}a porez na promet proizvoda, a po mi{qewu Ministarstva finansija, prodaja slu‘benog glasila ne spada u prodaju proizvoda koji slu‘e krajwoj li~noj potro{wi, te ne podle‘e pla}awu poreza trgovine na malo.