Uvod

Savremeno poslovno okru enje postavilo je dana njem preduze u zadatak da u dinami nim, kompleksnim i promenljivim okolnostima ostvaruje ciljeve svog poslovanja. Jasno definisan cilj korporacije je i po etan uslov njegove realizacije, ali se postavlja pitanje ta je to primarni cilj poslovanja u savremenom poslovnom svetu. Vi enje cilja poslovanja zavisi od modela korporacije, odnosno od modela kapitalizma zemlje u kojoj preduze e posluje.
y

y

Angloameri ki model korporacije za cilj poslovanja postavlja maksimiranje vrednosti za akcionare, tj. maksimiranje bogatstva akcionara. Time se interesi akcionara stavljaju iznad interesa drugih interesnih grupa, a da bi se ovako postavljeni cilj ostvario potrebno je kreirati vrednost za ovu interesnu grupu. Kontinentalni model korporacije kao cilj poslovanja vidi zadovoljenje interesa svih interesnih grupa: kupaca, dobavlja a, zaposlenih, dr ave, dru tvene zajednice... Time se spre ava da se interesi samo jedne interesne grupe ostvaruju na tetu drugih. Nedostatak me utim ovako postavljenog cilja je u njegovoj nepreciznosti, jer dovodi do konfuzije.

Kako bi dugoro no uspe no poslovalo preduze e mora da zadovolji interese svih interesnih grupa. U suprotnom e nezadovoljstvo nekih interesnih grupa naru avati poslovnu aktivnost preduze a. Ukoliko preduze e uspe no posluje i kreira vrednost, ono time ne donosi blagostanje samo akcionarima ve i svim ostalim interesnim grupama. Kreiranje vrednosti za akcionare zna i istovremeno i kreiranje vrednosti za sve ostale interesne grupe. Do ovog zaklju ka do lo se usled pribli avanja angloameri kog i kontinentalnog modela korporacije. Vlasnici preduze a snose najve i rizik i oni imaju rezidualna prava na sredstva preduze a. To zna i da najpre moraju biti ispunjene obaveze prema svim ostalim stejkholderima pre nego to akcionari ostvare sopstvene interese.1 Kao cilj poslovanja modernih korporacija stoga se postavlja maksimiranje bogatstva akcionara kao primarni cilj, a koji u sebe inkorporira maksimiranje interesa ostalih interesnih grupa, kao sekundarni cilj poslovanja.

Procesi kreiranja vrednosti

Nova poslovna strategija orijentisana na vrednost kompanije nagla ava da kompanije treba da te e investicijama koje e doneti ve u stopu prinosa od oportunitetnog tro ka
1

Kali anin , 2005, Ekonomski anali, Menad ment zasnovan na vrednosti: Teorijska osnova, akcionarski zahtev i koncept, Beograd, Ekonomski fakultet, str. 165-184

1

Kontinuirana vrednost predstavlja sada nju vrednost o ekivanih nov anih tokova koji e se ostvariti ukoliko se nastavi realizacija date investicije. to mo e ostvariti i sa investicijama koje imaju manji prinos od tro ka kapitala. Ono to mo e u initi postavljanjem odgovaraju ih barijera ulaska na tr i te ili kori enjem sopstvenih konkurentskih prednosti. Inc 2 . i kako bi se otklonile eventualne pojave da se po osnovu odre enih aktivnosti ostvaruju prinosi koji su ni i od njihovog tro ka kapitala. ili postizanju istih cena kao to ine i konkurenti. likvidacione i vrednosti prilikom otu enja. moraju da uti u bar na jedan od slede ih elemenata: y y y Pove anje prinosa po osnovu postoje ih investicija ± me u postoje im aktivnostima preduze a treba prona i eventualne mogu nosti za efikasnije upravljanje kako bi se pove ali prinosi koje preduze e ostvaruje po osnovu ovih aktivnosi. i na taj na in dovesti do smanjenja akcijske vrednosti. kako bi dovele do pove anja vrednosti. Period ostvarivanja ekstra prinosa je u uslovima slobodne konkurencije znatno ograni en pona anjem konkurenata koji tako e nastoje da ostvare visoke stope prinosa. ali to obezbe uje vi i dobitak. patenata. Od mogu nosti preduze a da zadr i povoljniji polo aj u odnosu na konkurente kako bi produ ilo period ostvarivanja visokih prinosa zavisi i mogu nost pove anja vrednosti preduze a. Corporate finance ± Theory and Practice . diskontovanih po tro ku kapitala.2 Aktivnosti koje obavlja preduze e. Ukoliko je najve a likvidaciona vrednost preduze e treba da obustavi projekat. licenci omogu ava preduze u postizanje vi ih prodajnih cena i time ekstra prinosa. Likvidaciona vrednost predstavlja o ekivani neto nov ani tok ukoliko se data investicija obustavi.kapitala. dok vrednost prilikom otu enja predstavlja cenu po kojoj data investicija mo e biti prodata. Vrednost preduze a predstavlja sada nju vrednost o ekivanih nov anih tokova kako po osnovu postoje e imovine. Tradicionalno definisana poslovna strategija se fokusirala na pove ano tr i no u e e i profit. Smanjenje tro ka kapitala ± tro ak kapitala preduze a se sastoji od tro ka akcijskog kapitala i tro ka pozajmljenog kapitala. Produ avanje perioda visokog rasta ± tokom perioda visokog rasta. Tada e ostvariti pove anje svoje vrednosti u visini razlike izme u likvidacione i kontinuirane vrednosti. Stvaranje konkurentske prednosti u vidu za ti ene robne marke. uz uslov ostvarivanja ekstra prinosa. i na taj na in kreirati vrednost za akcionare. tako i po osnovu budu eg rasta. Dono enje odluke o tome kako delovati sa ovim aktivnostima vr i se sagledavanjem odnosa tri vrednosti date investicije: kontinuirane. John Wiley & Son. Ekstra prinosi se mogu ostvariti i ve om tro kovnom efikasno u koja omogu ava ili postizanje ni ih prodajnih cena od konkurenata ( to vodi ve em obrtu kapitala). Ukoliko je najve a vrednost prilikom otu enja preduze e treba da proda datu investiciju i time ostvari pove anje svoje vrednosti u visini razlike izme u vrednosti prilikom otu enja i kontinuirane vrednosti. Kako bi maksimiziralo svoju vrednost preduze e se rukovodi slede im principima: ukoliko je najve a kontinuirana vrednost preduze e treba da nastavi sa sprovo enjem date investicije. 2001. dolazi do pove anja vrednosti preduze a. Tro ak kapitala ujedno je i diskontna stopa 2 Damodaran A.

Eksterna merila performansi polaze od tr i ne vrednosti preduze a koja se utvr uje na tr i tu kapitala i to su na primer MVA i SV..kojom se izra unava sada nja vrednost o ekivanih nov anih tokova preduze a. uzimaju i u obzir prose nu cenu kapitala preduze a.. pove anje vrednosti preduze a. Me usobno interna i eksterna merila korespondiraju i tako postoji direktna veza izme u EVA i MVA i izme u SV i SVA. sa injavanjem fleksibilnije strukture tro kova. izlo enost uticaju promena ra unovodstvenih politika. Ovi instrumenti su zapravo interna merila performansi kao to su EVA i SVA.. MVA = Tr i na vrednost kapitala ± Investirani kapital 3 MVA i EVA su za ti eni nazivi merila performansi iji je tvorac konsultantska ku a Stern Stewart & Co 3 . tj. Smanjenje tro ka kapitala se mo e ostvariti pronala enjem optimalne finansijske strukture .. Ukoliko je vrednost MVA ve a od nule preduze e je kreiralo vrednost za akcionare. Vrednosna merila performansi mogu biti eksterna i interna. manjim izlaganjem operativnom riziku. Merila performansi Merenje ostvarenja cilja korporacije vr i se primenom razli itih merila performansi. Merila performansi se klasifikuju na: y y Tradicionalna ± oslanjaju se prvenstveno na ra unovodstveni dobitak i prinos. u suprotnom je do lo do uni tavanja vrednosti za akcionare. Shodno tome da se prvenstveno baziraju na ra unovodstvenim veli inama upu uju im se brojni nedostaci proistekli upravo iz mogu ih ra unovodstvenih manipulacija. Menad ment preduze a stoga mora da poseduje odgovaraju e instrumente koje mo e da koristi u svakodnevnom poslovanju kako bi ostvario cilj maksimiziranja tr i ne vrednosti preduze a. 3 MVA ± Market Value Added Dodata tr i na vrednost predstavlja razliku izme u tr i ne vrednosti preduze a i investiranog kapitala u preduze e. ne respektuju i prose nu cenu kapitala. Pokazuje kreiranu tr i nu vrednost preduze a u jednom odre enom vremenskom trenutku. Ukoliko se ostvari smanjenje tro ka kapitala ovo e zna iti pove anje diskontovanih nov anih tokova preduze a. Savremena ± oslanjaju se na nov ane tokove i vrednost.

Imanentna vrednost se mo e izra unati i za preduze e kao celinu pri emu se diskontovanje budu ih slobodnih nov anih tokova preduze a vr i primenom prose ne cene kapitala preduze a. Ovaj nedostatak se otklanja kori enjem indeksa MVA: Indeks MVA = MVA / Investirani kapital Dalje. 4 Nedostaci MVA merila performansi se upu uju na ra un toga to je ovo apsolutno merilo performansi. Upravlja ko ra unovodstvo i kreiranje vrednosti za vlasnike savremeni pristup rentabilnosti preduze a. Izra unavanje tr i ne vrednosti kapitala podrazumeva utvr ivanje tr i ne vrednosti sopstvenog kapitala mno enjem tr i ne vrednosti akcija preduze a brojem izdatih obi nih akcija u posedu investitora. 2001. uklju uju i sva ulaganja akcionara i poverioca i sve isplate koje su prema njima ostvarene. Ovaj nedostatak se otklanja uvo enjem standardizovane MVA koja predstavlja godi nju dodatu tr i nu vrednost: Standardizovana MVA = Godi nja MVA / Investirani kapital 4 Mili evi M.Za izra unavanje ovako postavljenog koncepta MVA potrebni su me utim podaci koje ra unovodstvo ne obezbe uje. MVA je istorijsko merilo performansi. a tr i na vrednost akcija se dobija mno enjem broja izdatih obi nih akcija i tr i ne cene akcija. pri emu se diskontovanje vr i primenom stope tro kova vlasni kog kapitala. Korporacije ije se akcije ne kotiraju javno na berzi (zatvorene korporacije) za izra unavanje MVA umesto tr i ne vrednosti sopstvenog kapitala koriste odgovaraju u imanentnu vrednost koja se dobija diskontovanjem budu ih nov anih tokova koji su raspolo ivi za isplatu akcionarima. a zbir dugoro nih i kratkoro nih kredita aproksimira investiranom kapitalu od strane poverilaca. Beograd. Ukupno investirani kapital se time dobija kada se od ukupne vrednosti sredstava oduzmu svi spontani izvori finansiranja. 73. i tr i ne vrednosti dugova. Naj e a je ta da stanje sopstvenog kapitala aproksimira investiranom kapitalu od strane akcionara. Zbog toga se esto koriste mogu e aproksimacije koje isto tako nisu bez nedostataka. Problem je u izra unavanju iznosa investiranog kapitala od osnivanja preduze a pa do trenutka izra unavanja MVA. Zato se kao esta aproksimacija za izra unavanje MVA javlja slede i obrazac: MVA = Tr i na vrednost akcija ± Investirani sopstveni kapital Iznos investiranog sopstvenog kapitala se tada preuzima iz bilansa stanja. 4 . Mnoge korporacije ipak ne mogu utvrditi na ovaj na in tr i nu vrednost kapitala jer im dugovi nisu javno kotirani. Ra unovodstvo i finansijski menad ment preduze a i banaka.str. u sebe u jako maloj meri uklju uje teku e performanse zbog ega je ovo merilo nepovoljno koristiti za odre ivanje nagrada menad erima. Savez ra unovo a i revizora Srbije. tj. te da je na osnovu njega nemogu e vr iti pore enja u vremenu i prostoru.

EVA ± Economic Value Added Dodata ekonomska vrednost je jedno od merila performansi koja je razvijeno na postoje em konceptu ekonomskog dobitka kako bi otklonila nedostatke ovog merila. EVA = Neto poslovni X (Prose na cena kapitala preduze a ± Ulo eni kapital) dobitak posle poreza Ukoliko je EVA pozitivna preduze e je tokom godine stvorilo vrednost za akcionare usled toga to je stopa prinosa na investirani kapital ve a od prose ne ponderisane cene kapitala. Izra unavanje tro ka kapitala treba vr iti na osnovu tr i ne vrednosti duga i akcijskog kapitala. kapitalizacija tro kova za istra ivanje i razvoj i eliminisanje efekata jednokratnih ili kozmeti kih tro kova. 2001..Ovom konceptu merenja novostvorene vrednosti za akcionare upu uju se jo i prigovori da se mo e obra unavati samo na nivou preduze a. Corporate finance ± Theory and Practice . Tako je za utvr ivanje veli ine ulo enog kapitala mogu e koristiti tr i nu vrednost preduze a. ukoliko se obra un MVA vr i primenom ra unovodstvenih podataka. ali ne i na nivou proizvodnih linija ili poslovnih jedinica. Nedostatak ovog pristupa je u tome to tr i na vrednost preduze a u sebe. Potrebno je izvr iti najmanje tri prilago avanja5: pretvaranje operativnog lizinga u dug. primene razli itih ra unovodstvenih politika. EVA pokazuje dodatno kreiranu ekonomsku vrednost u periodu od godinu dana. uklju uje i o ekivani budu i rast. Za izra unavanje EVA koriste se odgovaraju im pode avanjima prilago eni postoje i ra unovodstveni podaci. Prednosti EVA koncepta su brojne. Ista ova prilago avanja potrebno je izvr iti i za ra unovodstveno iskazan poslovni prihod kako bi se utvrdio prinos na ulo eni kapital. Stoga je bolje izra unavanje vr iti prilago avanjem knjigovodstvene vrednosti kapitala kako bi se otklonili uticaji odabranih ra unovodstvenih politika. dejstava inflacije. po ev od te da performanse preduze a ocenjuje na isti na in kao i tr i te kapitala putem pore enja sa cenom kapitala preduze a. pored kapitala ulo enog u postoje u imovinu. Tako e. John Wiley & Son. onda ovaj obra un mo e biti pod uticajem ra unovodstvenih manipulacija. preko toga da 5 Damodaran A. Ovde je me utim to opravdanije nego da se koristi njihova knjigovodstvena vrednost jer bi se time iskazala ve a dodata ekonomska vrednost nego to zaista jeste. Razvila ju je ameri ka konsultantska ku a Stern Stewart Management Services. Inc. pri emu je potrebno izvr iti preko 160 prilago avanja.. Inc 5 . EVA = Ulo eni kapital X (Prinos od ulo enog kapitala ± Tro ak kapitala) 2. a ukoliko je negativna do lo je do uni tavanja vrednosti. Dva su na ina za izra unavanje EVA: 1.

Beograd. Veza izme u EVA i MVA Izme u koncepta EV i MV postoji povezanost. mo e se uspe no koristiti za kalkulacije cene ko tanja proizvoda i usluga. zbog postupka odre enja cena sopstvenog kapitala. pogodno je sredstvo za odre ivanje kompenzacija menad erima. Postupak obra una cene kapitala je arbitraran. a ujedno se ovaj koncept zbog njegove orijentisanosti na teku i prinos ne mo e koristiti za ocenu rentabilnosti novi kapitalni ulaganja.shtml 6 . a tro ak preferencijalni akcija je jednak stopi dividende koja se pla a za te akcije. Centar za izdava ku delatnost Ekonomskog fakulteta 6 ¥ §¤ ¨§¤¦¥ ¥ ¤£ ¢ ¡ 7 Pre e s http://www. 2010.dovodi do pobolj j korporativnog upravljanja.ev     7 cs. odnosno MV kao sada nja vrednost svi budu i EV . orekcije koje se sprovode za izra unavanje EV su pod velikim uticajem subjektivizma. Pri tome je: se mo e definisati Tr i na vrednost = Investirani kapital + Sada nja vrednost svi budu i EV Ova nji ova povezanost se mo e i grafi ki predstaviti: Slika 1 ± Veza izme u EV i MV Todorovi M.6 natno dug. Problematika izra unavanja upravo cene akcijskog kapitala ini bitan nedostatak EV koncepta kao merila performansi. Poslovno i finansijsko restrukturiranje preduze a.Tro ak duga je jednak kamati na taj dug umanjenoj za porez. a da pri tome tr i na cena akcija ostane nepromenjena.c /ev study. do toga da je jedinstveno merilo performansi kako za celo preduze e tako i za pojedina ne investicijei pojedina ne delove preduze a. Tro ak akcijskog kapitala se izjedna ava sa minimalnom stopom prinosa koju preduze e mora zaraditi na onom delu investicija koje se finansiraju iz trajnog kapitala. Postupak izra unavanja EV je me utim zbog potrebni prilago avanja z skup i komplikovan proces. dovodi do poravnanja int resa vlasnika i interesa zaposleni .

sada nje vrednosti rezidualne vrednosti preduze a i vrednosti utr ivih hartija od vrednosti. Ovi pokreta i vrednosti nalaze se pod uticajem poslovnih. 2.g. stopa poslovnog dobitka. trajanje rasta vrednosti. cena kapitala preduze a. 5. stopa poreza na dobitak. investicije u trajna obrtna sredstva. kroz sagledavanje faktora koji upravo dovode do pove anja vrednosti za akcionare. 3. SV ± Shareholder Value SVA ± Dodata vrednost za akcionare pokazatelj razvio je profesor Alfred Rappaport 1986. godi nja SVA je razlika SV na kraju godine i SV na po etku godine. 56 7 . SV = ukupna vrednost kompanije ± tr i na vrednost duga Ukupna vrednost preduze a zavisi od visine sada nje vrednosti slobodnih nov anih tokova. 1998. investicije u fiksna sredstva. Slika 2 ± Mre a vrednosti za akcionare 8 8 Prema Rappaport. tj. 4. str.u to su : 1. 6. Prema Rappaport. investicionih i finansijskih odluka koje su u nadle nosti menad menta. stopa rasta prodaje. 7. Do stvaranja vrednosti za akcionare dolazi pod dejstvom uticaja odgovaraju ih varijabli koje se nazivaju pokreta ima vrednosti. Dodata vrednost za akcionare predstavlja meru promene vrednosti za akcionare u vremenu.SVA ± Shareholder Value Added.

Bruto ulaganje predstavlja iznos neto ulaganja preduze a u postoje u imovinu. uve an za iznos kumulirane amortizacije. 2010. Ocena zna aja etiri varijante rezidualnog dobitka za ostvarenje cilja maksimiziranja vrednosti za akcionare. U ra unovodstvu se iznos amortizacije utvr uje na bazi nabavne vrednosti koja ne odgovara tr i noj vrednosti tog sredstva i naj e e je od nje ni a. upi M. CFROI = Poslovni nov ani tok-Ekonomska amortizacija Bruto ulaganje Poslovni nov ani tok predstavlja razliku primanja i izdavanja koja nastaju u okviru poslovne aktivnosti preduze a. Ekonomski horizonti. umanjen za strategijska i ulaganja u obrtna sredstva. Izra unava se kao poslovni dobitak korigovan za nenov ane izdatke (npr. dok n predstavlja o ekivani vek trajanja imovine. kako bi se na kraju ekonomskog veka trajanja sredstva raspolagalo sa dovoljno sredstava za zamenu tog istog sredstba. s obzirom da se podaci potrebni za izra unavanje visine dodate vrednosti za akcionare ne mogu dobiti iz ra unovodstva.9 Ekonomska amortizacija je veli ina koja ne odgovara ra unovodstvenom konceptu amortizacije. Tokom tog perioda e preduze e stvarati vrednost za akcionare. odnosno da ostvaruje stopu prinosa iznad prose ne cene kapitala preduze a. Zato se ovde koristi iznos ekonomske amortizacije koji obuhvata potrebne godi nje nov ane iznose koje je potrebno izdvajati i ukama ivati po stopi jednakoj ceni kapitala. Ukoliko je stopa CFROI vi a od prose ne cene kapitala preduze a stvara se vrednost za akcionare. Njeno izra unavanje vr i se primenom slede eg obrasca: Ekonomska amortizacija = Otpisiva imovina prose na cena kapitala preduze a 1+prose na cena kapitala preduze a  Iznos otpisive imovine predstavlja razliku bruto imovine i o ekivane vrednosti imovine na kraju njenog veka trajanja izra ene u sada njoj vrednosti. 113. Prednost SVA pristupa je u tome uzima u obzir visinu o ekivanih nov anih tokova i rizik njihovog ostvarenja. dugim i skupim sam postupak izra unavanja SVA.str. amortizaciju). Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen (stopa prinosa na anga ovanom kapitalu je ni a od prose ne cene kapitala preduze a) do i e do uni tavanja vrednosti. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu. 9 8 . ini kompleksnim. Kragujevac.Du ina planskog perioda predstavlja period tokom koga je preduze e u stanju da odr i svoju konkurentsku prednost. ali isto tako. CFROI ± Cash Flow Return On Investment CFROI predstavlja prinos na investicije u formi nov anog toka. Pri tome ovaj pristup ne zavisi od eventualnih ra unovodstvenih manipulacija.

to se esto povezuje sa procenjivanjem investicionih alternativa. Cooper S. 2004. Maximising Shareholder Value . a potom i u kontinentalnu Evropu i Japan. Menad ment zasnovan na vrednosti Jedan od savremenih koncepata upravljanja korporacijom je menad ment zasnovan na vrednosti ± VBM (Value Based Management). The Chartered Institute of Management Accountants 10 9 . Ukoliko preduze e i pored uspeha na tr i tu proizvoda ne u spe da realizuje uspeh na finansijskom tr i tu. Ta nije. Uspe no zadovoljavanje potreba potro a a treba da omogu i preduze u da svoj uspeh prenese i na finansijsko tr i te kako bi se uspeh reflektovao na tr i nu cenu akcija preduze a.Achieving clarity in decision-making.10 Na prednosti CFROI kocepta upu uju njegove pristalice tvrde i da je ovo superiorno merilo performansi koje omogu ava preciznije procene u poslovanju i koje najbolje odslikava reakcije tr i ta kapitala na performanse preduze a.U svom sofisticiranijem obliku CFROI uklju uje i principe interne stope prinosa. Osnova ovog koncepta je da se sve poslovne. ali ne i dovoljan uslov za stvaranje vrednosti za akcionare. koji je razvijen u poslednjoj deceniji XX veka u SAD. ali je isto tako sam postupak za otklanjanje dejstava inflacije jako zahtevan. koje e ulo iti u inpute i potom nastupiti na tr i tu proizvoda. Uspeh preduze a na komercijalnom tr i tu je neophodan. Ovo merilo pritom ne podle e efektima inflacije ili depresijacije. ali koji se jako brzo preneo najpre u Veliku Britaniju. Kako bi u tome uspelo preduze e mora postizati uspeh na dva tr i ta ± tr i tu proizvoda i finansijskom tr i tu. Starovic D. Preduze e se na finansijskom tr i tu pojavljuje najpre u ulozi tra ioca sredstava. CFROI predstavlja diskontnu stopu koja diskontuje budu e godi nje neto nov ane tokove preduze a na sada nju vrednost. ne e uspeti da stvori vrednost za akcionare jer e ona ostati zarobljena u preduze u. Davis M. London. ine i time CFROI skupim merilom performansi koje zahteva puno vremena za primenu. Technical Report. investicione i finansijske odluke usmeravaju na kreiranje vrednosti za akcionare.

Osnovne razlike koncepta menad menta zasnovanog na vrednosti u odnosu na druge koncepte su odlike: 1. 2. Savremena merila performansi daju jasne ocene o tome da li je cilj ostvaren.12 11 Izvor: Deloitte&Touche Consulting Group/ Braxton Associates (May 30. 2000. Braxton Associates. Chichester. Vrhovni cilj je dugoro no maksimiranje bogatstva vlasnika. Eksterna merila treba da obezbede transparentnost i precizniju ocenu pro lih dostignu a i odraze potencijal za budu e stvaranje vrednosti. Tracing the Development of Value-based Management. odnosno da li je kreirana vrednost za akcionare. 3. Iznos stvorene vrednosti mora biti kvantifikovan.Slika 3 ± Upravljanje stvaranjem i realizovanjem vrednosti11 Razvoj savremenih merila performansi tekao je uporedo sa razvojem menad menta zasnovanog na vrednosti i upravo je omogu io njegovo funkcionisanje. Ova merila performansi daju i odgovor maned mentu preduze a koji su to na ini. Vrednost se mo e stvoriti samo ukoliko je ostvareni prinos ve i od oportunitetnih tro kova kapitala koji je kori en za stvaranje vrednosti. Value-based Management: Context and Application. odnosno akcionara.3 Arnold G. John Wiley&Sons.9 10 12 . str. str. Interna merila performansi treba da informi u i motivi u menad ere u ostvarivanju njihovog osnovnog zadatka. 1996): Value Based Management. London. Program Overview. putevi i faktori kojima se mo e uticati na stvaranje vrednosti za akcionare.

Eventualni subjektivni stavovi lica koja vr e izra unavanje ovih veli ina mogu u velikoj meri da odmognu i navedu donosioca odluka na pogre an put.Zaklju ak Stvaranje vrednosti za akcionare predstavlja cilj savremenog upravljanja finansijama preduze a. Time se pred menad ment stavlja te ak zadatak izbora adekvatnih merila. Koncept menad menta zasnovanog na vrednosti treba da obuhvati sve postupke i procedure za efikasno upravljanje preduze em i ostvarenje njegovog prvenstvenog cilja. ali je neophodno i postojanje jasno definisanih veli ina koje e dati odgovor da li je i u kojoj meri zadatak zaista i ostvaren. 11 . Postavljanje ovako jasnih vrednosnih merila performansi nije bez te ko a za preduze a zbog ne tako jednostavnih i jeftinih procedura za njihovo izra unavanje. Njegovo ostvarenje treba da bude smernica menad mentu. njihove primene i kreiranja vrednosti za akcionare u prvom redu. Ovo me utim mora u sebe uklju iti i zadovoljenje ineteresa svih ostalih grupa steikholdera preduze a jer e u suprotnom njegov opstanak biti doveden u pitanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful