P. 1
Osnove elektronike

Osnove elektronike

|Views: 11,598|Likes:
Published by pljevlja69

More info:

Published by: pljevlja69 on Jun 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/05/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1. Uvod
  • 1.1 Šta je to elektrotehnika?
  • 1.2 Oblasti elektrotehnike:
  • 1.3 Šta je to elektronika?
  • 2. Osnovni pojmovi o elektricitetu
  • 2.1 Električno opterećenje
  • 2.2 Sila između dva tačkasta električna opterećenja
  • 2.3 Provodnici, izolatori i poluprovodnici
  • 2.4 Električna struja
  • 2.5 Napon
  • 2.6 Referentni smerovi i polariteti
  • 2.7 Energija i snaga
  • 2.8 Modelovanje električnih sistema
  • 2.9 Idealni električni elementi
  • 2.10 Idealni pasivni električni elementi
  • 2.11 Idealni nezavisni električni izvori
  • 2.12 Idealni zavisni (kontrolisani) električni izvori
  • 3. Kola sa stalnim jednosmernim strujama
  • 3.1 Omov zakon
  • 3.2 Električno kolo
  • 3.3 Prvi (strujni) Kirhofov zakon
  • 3.4 Drugi (naponski) Kirhofov zakon
  • 3.5 Paralelna i serijska veza otpornika
  • 3.5.1 Serijska (redna) veza otpornika
  • 3.5.2 Paralelna veza otpornika
  • 3.6 Transformacije trougao – zvezda i zvezda - trougao
  • 3.7 Sistem jednačina napona čvorova
  • 3.8 Linearna kola: principi superpozicije i homogenosti
  • 3.9 Transformacija izvora
  • 3.10 Tevenenova i Nortonova teorema
  • 4. Kola sa promenljivim strujama
  • 4.1 Kondenzator
  • 4.2 Kalem
  • 4.3 Kola prvog reda sa kondenzatorima i kalemovima
  • 4.4 Kola drugog reda sa kondenzatorima i kalemovima
  • 5. Kola sa naizmeničnim strujama
  • 5.1 Osnovni pojmovi
  • 5.2 Predstavljanje sinusoidalnih veličina kompleksnim brojevima
  • 5.3 Opis elemenata kola pomoću fazora
  • 5.4 Uopšteni Omov zakon: impedansa i admitansa
  • 5.5 Snaga naizmenične struje
  • 5.6 Kirhofovi zakoni u kolima sa naizmeničnim strujama
  • 5.7 Osnovne transformacije u kolima sa naizmeničnim strujama
  • 5.7.1 Serijska (redna) veza impedansi
  • Slika 5.3: Serijska (redna) veza impedansi
  • 5.7.2 Paralelna veza impedansi
  • 5.7.3 Transformacije trougao – zvezda i zvezda - trougao
  • 5.7.4 Transformacije izvora u kolima sa naizmeničnim strujama
  • 5.8 Sistem jednačina napona čvorova za kola sa naizmeničnim strujama
  • 5.9 Tevenenova i Nortonova teorema za kola sa naizmeničnim strujama
  • 5.10 Kola sa jednim i dva pristupa
  • 5.11 Analiza kola sa složenoperiodičnim strujama
  • 6. Osnovi fizike poluprovodnika
  • 6.1 Osnovni pojmovi o provodnosti materijala
  • 6.2 Elektronska struktura materijala
  • 6.3 Silicijum kao poluprovodnik
  • 6.4 Dopiranje silicijuma primesama
  • 7. pn spoj
  • 7.1 Nepolarisani pn spoj
  • 7.2 Direktno polarisani pn spoj
  • 7.3 Inverzno polarisani pn spoj
  • 7.4 Proboj pn spoja i Zener dioda
  • 7.5 Modeli diode
  • 7.5.1 Karakteristika diode
  • 7.5.2 Idealna dioda
  • 7.5.3 Izlomljeno linearni model diode
  • 7.5.4 Model diode sa konstantnim padom napona
  • 7.5.5 Model diode za male signale
  • 7.6 Radna tačka diode
  • 7.7 Primene i vrste dioda
  • 8. Bipolarni tranzistor
  • 8.1 Struktura i simboli bipolarnog tranzistora
  • 8.2 Rad bipolarnog tranzistora u aktivnom režimu
  • 8.2.1 Model npn tranzistora za velike signale
  • 8.2.2 Model tranzistora za male signale
  • 8.3 Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora
  • 8.4 Polarizacija tranzistora
  • 8.5 Osnovna pojačavačka kola sa jednim tranzistorom
  • 8.5.1 Pojačavač sa zajedničkim emitorom
  • Slika 8.8: Pojačavač sa zajedničkim emitorom
  • 8.5.2 Pojačavač sa zajedničkim kolektorom
  • 8.5.3 Pojačavač sa zajedničkom bazom
  • 9. MOS tranzistor (MOSFET)
  • 9.1 Struktura i simboli MOS tranzistora
  • 9.2 Princip rada NMOS tranzistora
  • 9.2.1 Ponašanje NMOS tranzistora pri malim naponima VDS
  • 9.2.2 Ponašanje NMOS tranzistora pri većim naponima VDS
  • 9.3 PMOS tranzistor i komplementarni MOS (CMOS)
  • 9.4 Model NMOS tranzistora za velike signale
  • 9.4.1 NMOS tranzistor u zakočenju
  • 9.4.2 NMOS tranzistor u triodnoj oblasti
  • 9.4.3 NMOS tranzistor u zasićenju
  • 9.5 Model NMOS tranzistora za male signale
  • 9.6 Osnovna pojačavačka kola sa NMOS tranzistorom
  • 9.6.1 Pojačavač sa zajedničkim sorsom
  • Slika 9.7: Pojačavač sa zajedničkim sorsom
  • 9.6.2 Pojačavač sa zajedničkim drejnom
  • 9.6.3 Pojačavač sa zajedničkim gejtom
  • Slika 9.9: Pojačavač sa zajedničkim gejtom
  • 10. Složena pojačavačka kola
  • 10.1 Strujni izvori
  • 10.2 Pojačavač sa dinamičkim opterećenjem
  • 10.3 Diferencijalni pojačavač
  • 10.4 Operacioni pojačavač
  • 10.5 Primene operacionog pojačavača
  • 10.5.1 Invertorski pojačavač
  • 10.5.2 Neinvertorski pojačavač
  • 10.5.3 Jedinični pojačavač
  • 10.5.4 Kolo za sabiranje
  • 10.5.5 Kolo za integraljenje
  • 10.5.6 Kolo za diferenciranje
  • 11. Digitalna elektronska kola
  • 11.1 Analogni i digitalni signali i kola
  • 11.2 Logičke funkcije idealnih logičkih kola i Bulova algebra
  • 11.2.1 I operacija (logičko množenje)
  • 11.2.2 ILI operacija (logičko sabiranje)
  • 11.2.3 NE operacija (komplementiranje)
  • 11.2.4 Pravila Bulove algebre
  • 11.2.4.1 Identiteti Bulove algebre
  • 11.2.4.2 Zakoni Bulove algebre
  • 11.2.4.3 Teoreme Bulove algebre
  • 11.2.5 NI operacija
  • 11.2.6 NILI operacija
  • 11.2.7 Isključivo-ILI operacija
  • 11.2.8 Operacija koincidencije (isključivo-NILI)
  • 11.2.9 Predstavljanje logičkih funkcija
  • 11.3 Karakteristike realnih logičkih kola
  • 11.3.1 Karakteristika prenosa
  • 11.3.2 Margine šuma
  • 11.3.3 Faktor grananja na izlazu i ulazu
  • 11.3.4 Dinamičke karakteristike
  • 11.3.5 Disipacija (potrošnja) logičkog kola i proizvod snage i kašnjenja
  • 11.4 Realizacija invertora sa MOS tranzistorima
  • 11.4.1 Karakteristika prenosa
  • 11.4.2 Dinamičke karakteristike
  • 11.4.3 Disipacija CMOS kola
  • 11.5 Logička kola sa MOS tranzistorima
  • 11.6 Bistabilna kola
  • 11.6.1 SR leč
  • 11.6.2 D leč
  • 11.6.3 D flipflop
  • 11.7 Multivibratorska kola
  • 11.7.1 Monostabilni multivibrator
  • 11.7.2 Astabilni multivibrator
  • 11.8 Digitalno-analogna i analogno-digitalna konverzija
  • 11.8.1 Digitalno-analogna konverzija
  • 11.8.2 Analogno-digitalna konverzija
  • 11.9 Osnovna memorijska kola
  • 11.9.1 Statičke memorije
  • 11.9.2 Dinamičke memorije

Dr Miodrag Popović

Osnovi elektronike
za studente Odseka za softversko inženjerstvo

Elektrotehnički fakultet Beograd, 2004

Sadržaj
1. Uvod ............................................................................................................................................................................. 1 1.1 Šta je to elektrotehnika?..................................................................................................................................... 1 1.2 Oblasti elektrotehnike:....................................................................................................................................... 1 1.3 Šta je to elektronika?.......................................................................................................................................... 2 2. Osnovni pojmovi o elektricitetu................................................................................................................................ 4 2.1 Električno opterećenje ....................................................................................................................................... 4 2.2 Sila između dva tačkasta električna opterećenja ............................................................................................... 4 2.3 Provodnici, izolatori i poluprovodnici............................................................................................................... 4 2.4 Električna struja ................................................................................................................................................. 5 2.5 Napon ................................................................................................................................................................. 6 2.6 Referentni smerovi i polariteti ........................................................................................................................... 6 2.7 Energija i snaga.................................................................................................................................................. 7 2.8 Modelovanje električnih sistema ....................................................................................................................... 7 2.9 Idealni električni elementi ................................................................................................................................. 8 2.10 Idealni pasivni električni elementi..................................................................................................................... 8 2.11 Idealni nezavisni električni izvori...................................................................................................................... 9 2.12 Idealni zavisni (kontrolisani) električni izvori .................................................................................................. 9 3. Kola sa stalnim jednosmernim strujama............................................................................................................... 11 3.1 Omov zakon ..................................................................................................................................................... 11 3.2 Električno kolo................................................................................................................................................. 12 3.3 Prvi (strujni) Kirhofov zakon........................................................................................................................... 13 3.4 Drugi (naponski) Kirhofov zakon.................................................................................................................... 13 3.5 Paralelna i serijska veza otpornika .................................................................................................................. 13 3.5.1 Serijska (redna) veza otpornika ........................................................................................................... 13 3.5.2 Paralelna veza otpornika...................................................................................................................... 14 3.6 Transformacije trougao – zvezda i zvezda - trougao ...................................................................................... 16 3.7 Sistem jednačina napona čvorova.................................................................................................................... 17 3.8 Linearna kola: principi superpozicije i homogenosti ...................................................................................... 17 3.9 Transformacija izvora ...................................................................................................................................... 18 3.10 Tevenenova i Nortonova teorema.................................................................................................................... 19 4. Kola sa promenljivim strujama .............................................................................................................................. 21 4.1 Kondenzator ..................................................................................................................................................... 21 4.2 Kalem ............................................................................................................................................................... 22 4.3 Kola prvog reda sa kondenzatorima i kalemovima......................................................................................... 23 4.4 Kola drugog reda sa kondenzatorima i kalemovima....................................................................................... 26 5. Kola sa naizmeničnim strujama ............................................................................................................................. 30 5.1 Osnovni pojmovi.............................................................................................................................................. 30 5.2 Predstavljanje sinusoidalnih veličina kompleksnim brojevima...................................................................... 31 5.3 Opis elemenata kola pomoću fazora................................................................................................................ 33 5.4 Uopšteni Omov zakon: impedansa i admitansa .............................................................................................. 34 5.5 Snaga naizmenične struje................................................................................................................................. 37 5.6 Kirhofovi zakoni u kolima sa naizmeničnim strujama ................................................................................... 38 5.7 Osnovne transformacije u kolima sa naizmeničnim strujama ........................................................................ 39 5.7.1 Serijska (redna) veza impedansi.......................................................................................................... 39 5.7.2 Paralelna veza impedansi..................................................................................................................... 40 5.7.3 Transformacije trougao – zvezda i zvezda - trougao .......................................................................... 41 5.7.4 Transformacije izvora u kolima sa naizmeničnim strujama ............................................................... 42 5.8 Sistem jednačina napona čvorova za kola sa naizmeničnim strujama ........................................................... 43 5.9 Tevenenova i Nortonova teorema za kola sa naizmeničnim strujama ........................................................... 43 5.10 Kola sa jednim i dva pristupa .......................................................................................................................... 44 5.11 Analiza kola sa složenoperiodičnim strujama................................................................................................. 46

ii

6. Osnovi fizike poluprovodnika ................................................................................................................................. 49 6.1 Osnovni pojmovi o provodnosti materijala ..................................................................................................... 49 6.2 Elektronska struktura materijala...................................................................................................................... 50 6.3 Silicijum kao poluprovodnik ........................................................................................................................... 51 6.4 Dopiranje silicijuma primesama...................................................................................................................... 52 7. pn spoj........................................................................................................................................................................ 55 7.1 Nepolarisani pn spoj ........................................................................................................................................ 55 7.2 Direktno polarisani pn spoj.............................................................................................................................. 56 7.3 Inverzno polarisani pn spoj.............................................................................................................................. 57 7.4 Proboj pn spoja i Zener dioda.......................................................................................................................... 58 7.5 Modeli diode .................................................................................................................................................... 58 7.5.1 Karakteristika diode............................................................................................................................. 58 7.5.2 Idealna dioda........................................................................................................................................ 59 7.5.3 Izlomljeno linearni model diode.......................................................................................................... 59 7.5.4 Model diode sa konstantnim padom napona....................................................................................... 60 7.5.5 Model diode za male signale ............................................................................................................... 60 7.6 Radna tačka diode ............................................................................................................................................ 61 7.7 Primene i vrste dioda ....................................................................................................................................... 62 8. Bipolarni tranzistor .................................................................................................................................................. 63 8.1 Struktura i simboli bipolarnog tranzistora....................................................................................................... 63 8.2 Rad bipolarnog tranzistora u aktivnom režimu ............................................................................................... 64 8.2.1 Model npn tranzistora za velike signale.............................................................................................. 65 8.2.2 Model tranzistora za male signale ....................................................................................................... 66 8.3 Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora....................................................................................................... 67 8.4 Polarizacija tranzistora..................................................................................................................................... 67 8.5 Osnovna pojačavačka kola sa jednim tranzistorom ........................................................................................ 69 8.5.1 Pojačavač sa zajedničkim emitorom ................................................................................................... 69 8.5.2 Pojačavač sa zajedničkim kolektorom ................................................................................................ 70 8.5.3 Pojačavač sa zajedničkom bazom ....................................................................................................... 72 9. MOS tranzistor (MOSFET) .................................................................................................................................... 74 9.1 Struktura i simboli MOS tranzistora................................................................................................................ 74 9.2 Princip rada NMOS tranzistora ....................................................................................................................... 75 9.2.1 Ponašanje NMOS tranzistora pri malim naponima VDS ..................................................................... 76 9.2.2 Ponašanje NMOS tranzistora pri većim naponima VDS...................................................................... 76 9.3 PMOS tranzistor i komplementarni MOS (CMOS)........................................................................................ 77 9.4 Model NMOS tranzistora za velike signale .................................................................................................... 77 9.4.1 NMOS tranzistor u zakočenju ............................................................................................................. 78 9.4.2 NMOS tranzistor u triodnoj oblasti ..................................................................................................... 78 9.4.3 NMOS tranzistor u zasićenju............................................................................................................... 78 9.5 Model NMOS tranzistora za male signale ...................................................................................................... 79 9.6 Osnovna pojačavačka kola sa NMOS tranzistorom........................................................................................ 81 9.6.1 Pojačavač sa zajedničkim sorsom ....................................................................................................... 81 9.6.2 Pojačavač sa zajedničkim drejnom...................................................................................................... 81 9.6.3 Pojačavač sa zajedničkim gejtom........................................................................................................ 82 10. Složena pojačavačka kola ...................................................................................................................................... 84 10.1 Strujni izvori .................................................................................................................................................... 84 10.2 Pojačavač sa dinamičkim opterećenjem.......................................................................................................... 86 10.3 Diferencijalni pojačavač .................................................................................................................................. 87 10.4 Operacioni pojačavač....................................................................................................................................... 90 10.5 Primene operacionog pojačavača .................................................................................................................... 91 10.5.1 Invertorski pojačavač........................................................................................................................... 91 10.5.2 Neinvertorski pojačavač ...................................................................................................................... 92 10.5.3 Jedinični pojačavač.............................................................................................................................. 92 10.5.4 Kolo za sabiranje ................................................................................................................................. 93 10.5.5 Kolo za integraljenje............................................................................................................................ 93 10.5.6 Kolo za diferenciranje.......................................................................................................................... 94 11. Digitalna elektronska kola..................................................................................................................................... 96 11.1 Analogni i digitalni signali i kola..................................................................................................................... 96 iii

............2 Logičke funkcije idealnih logičkih kola i Bulova algebra .... 98 11......3........................ 104 11...................3..................................2 Zakoni Bulove algebre .......................................................4...... 126 11................6....3 Karakteristike realnih logičkih kola ........... 113 11............... 100 11................................................................................6 NILI operacija...................................................... 101 11...............................................................................2...................................................................1 Digitalno-analogna konverzija ................4..................2.... 101 11....................3......................................................................4................................................... 123 11..............7..................................................................3 D flipflop.............................2................................................................................................................................................................................................................ 127 iv ................................ 115 11.......................5 Logička kola sa MOS tranzistorima ......3 Disipacija CMOS kola.......2 Margine šuma ....2..3.......1 I operacija (logičko množenje).........2..............4.. 99 11......................6..................................................................................................... 105 11..........7 Multivibratorska kola..................... 99 11........................................................................................................................................................................................................................................................3 Faktor grananja na izlazu i ulazu................................................................7............................. 121 11.......... 112 11.....11..........................1 Statičke memorije ........................................................8 Digitalno-analogna i analogno-digitalna konverzija..................................................4..................................................................................................................................................................8 Operacija koincidencije (isključivo-NILI)........................................................................................................................................1 Karakteristika prenosa ...............................2 ILI operacija (logičko sabiranje) ...................................2 Dinamičke karakteristike...................................................................... 124 11...........................................1 SR leč ....................................................2........ 97 11........................... 125 11...............9.............8................................................................................................................................................1 Karakteristika prenosa ....................................................................2 Astabilni multivibrator .............................................. 106 11....................................9 Predstavljanje logičkih funkcija .2......................................2 Dinamičke memorije .....................3 Teoreme Bulove algebre ........................................................................ 100 11..............................5 Disipacija (potrošnja) logičkog kola i proizvod snage i kašnjenja..........5 NI operacija.............. 103 11............................2......4 Realizacija invertora sa MOS tranzistorima.. 123 11....................................................... 99 11.......................................................9 Osnovna memorijska kola ...........4 Dinamičke karakteristike.......................................................................................1 Monostabilni multivibrator... 98 11..........................2 Analogno-digitalna konverzija ............................................... 117 11............. 102 11.....................................3.................................. 118 11..............................................................................................7 Isključivo-ILI operacija ......................................................................... 102 11............................................................................9.....................4 Pravila Bulove algebre.........................................................................................................................8............................ 107 11............................................ 119 11.................................................... 111 11...... 119 11.........................................2.......1 Identiteti Bulove algebre ...................6.......................................................................................2......................................... 105 11............................ 108 11............................... 114 11..............................................3 NE operacija (komplementiranje) ......................................................................................... 102 11.......................................................... 98 11.......2..4............2 D leč ....6 Bistabilna kola.....................2.........................................................

koji se organizuju u razvojne ili istraživačke timove. uvođenje računara u kuće menja način života. 7. kako bi razumeo probleme i ograničenja u rešavanju problema u celini. 4. često treba da radi sa stručnjacima drugih specijalnosti.1. itd. koji je specijalizovan za određenu oblast. Zato su za proizvodnju električne energije razvijeni razni sistemi za pretvaranje drugih 1 . Uvod Savremeni tehnološki problemi su veoma složeni i njihovo rešavanje zahteva učešće inženjera i istraživača iz raznih oblasti nauke i tehnike. 2. 1. Postoje dve glavne primene elektriciteta: za prenos električne energije sa jednog mesta na drugo ili za prenos informacija. Da bi se olakšala saradnja inženjera različitih specijalnosti potrebno je da svaki od njih bar delimično poznaje srodne oblasti tehnike. prilikom obrazovana inženjera uvek proučavaju u oblasti koje nisu direktno u vezi sa odabranom specijalizacijom. 5. 1. Zbog toga se u svetu. U takvim uslovima inženjer. U savremenom svetu svedoci smo da električni ili elektronski uređaji prodiru u sve oblasti života. Elektroenergetika Elektromagnetika Komunikacije Računarsko inženjerstvo Sistemi Upravljanje Elektronika Elektroenergetika se bavi proizvodnjom i prenosom električne energije sa jedne lokacije na drugu i najstarija je elektrotehnička specijalnost. 6. Ovaj predmet upravo ima za cilj da studente. kojima će primarna specijalizacija biti pisanje softvera za razne vrste računara.2 Oblasti elektrotehnike: Osnovno jezgro elektrotehnike se tradicionalno deli na sedam specijalizovanih podoblasti: 1. uređaji bele tehnike u domažinstvu imaju sve više elektronskih funkcija. Automobili imaju eletronske uređaje za nadzor i upravljanje. upozna sa osnovima elektrotehnike i elektronike kako bi razumeli kako takvi elektronski sistemi funkcionišu i kako bi mogli da efikasno komuniciraju sa ekspertima iz drugih struka sa kojima će sarađivati. mobilni telefoni su napravili revoluciju u telekomunikacijama. Elektrotehnika je oblast koja se izdvojila iz fizike i poslednjih 150 godina se stalno i dinamično razvijala.1 Šta je to elektrotehnika? Oblast elektrotehnike obuhvata primene elektriciteta za zadovoljavanje potreba društva. 3. Ceo razvoj savremenog društva zavisi u kritičnoj meri od potreba za električnom energijom za napajanje električnih uređaja i kući i industriji. O razvoju elektrotehnike svedoči stalna pojava novih podoblasti kao i broj naučnih i stručnih publikacija iz elektrotehnike koji u velikoj meri prevazilazi obim sličnih publikacija iz drugih oblasti tehnike.

Primeri takvih sistema su. Takav matematički opis sistema omogućava jednostavniju analizu ponašanja sistema u raznim uslovima bez izvođenja eksperimenta. Na višim učestanostima energija počinje da zrači iz kablova. Računarsko inženjerstvo je jedna od podoblasti elektrotehnike koje se bavi razvojem i projektovanjem računarskog hardvera i softvera koji kontroliše njegov rad. elektrohemijske. Pošto se usled razvoja tehnologije stalno pronalaze novi materijali. počev od jednostavnih mikrokontrolera koji obavljaju jednostavne nadzorne funkcije. Elektromagnetika premošćava jaz između primena elektrotehnike za prenos energije i ostalih disciplina koje su uglavnom vezane za prenos informacija. elektromagnetskih talasa. Informacije se prenose pomoću električnih provodnika. Ovakvi talasi su omogućili pojavu radija. itd. Upravljanje sistemima je takođe jedna od važnih oblasti elektrotehnike koja se bavi upravljanjem raznim elektromehaničkim i drugim složenim sistemima uz pomoć odgovarajućih modela i algoritama za reagovanje u različitim situacijama. Jedinica za frekvenciju je Herc (Hz). modelovanje saobraćaja ili modelovanje leta aviona. meteorologiji i istraćivanju svemira. implementacijom elektronskih kola koja realizuju razne metode potrebne u ostalim oblastima elektrotehnike. optičkim kablovima.) u električnu energiju. ona je u toku istorije imala izuzetno dinamičan razvoj a takva je i danas. pa do moćnih superračunara za izvršavanje kompleksnih proračuna u fizici. čak do 1011 Hz.oblika energije (toplotne. 1. preko personalnih računara i radnih stanica koji se koriste za obavljanje raznovrsnih aplikacija.3 Šta je to elektronika? Oblast elektronike se bavi korišćenjem različitih materijala u specijalnim konfiguracijama ili strukturama radi dobijanja elemenata u kojima se može kontrolisati tok struje i povezivanjem takvih elemenata u složena kola.. itd. Većina ovih metoda zahteva upotrebu računara. na primer. Pored toga.. i kroz atmosferu se prostiru elektromagnetski talasi. radara. . što u velikoj meri utiče na razvoj postupaka projektovanja. televizije. nuklearne. slušanja muzike. Osnovni elementi savremene elektronike su diode i tranzistori koji su povezani u integrisana kola. Savremeni računarski sistemi mogu biti veoma različiti. solarne. gledanje filmova i igru. dok se u drugim oblastima koriste znatno više učestanosti. magnetskog polja i struje. U elektroenergetici se koriste naizmenične struje učestanosti 50 Hz ili 60 Hz. Oblast sistemskog inženjerstva se bavi modelovanjem kompleksnih sistema matematičkim modelima u cilju njihovog jednostavnijeg opisa i predviđanja njihovog ponašanja. Ona se bavi proučavanjem i primenom električnog polja. koja predstavlja broj promena smera struje u sekundi. Komunikacije ili telekomunikacije su podoblast elektrotehnike koja se bavi prenosom informacija sa jednog mesta na drugo. Mada je oblast elektronike stara oko 100 godina. Kod naizmeničnih struja definiše se pojam učestanosti ili frekvencije. elektronika se bavi i projektovanjem elektronskih kola za određene namene. klasičnim kablovima. bežičnih komunikacija. razvojem algoritama za projektovanje. energije vetra. Električna struja može biti uvek istog smera (jednosmerna struja) ili promenljivog smera (naizmenična struja). dok se na prijemnoj strani obavlja inverzni proces koji se naziva demodulacija ili dekodovanje. hidromehaničke. Jedan od važnih problema koji se rešava u komunikacijama je način na koji se informacije utiskuju u električni signal. Taj proces se naziva modulacija ili kodovanje i obavlja se na predajnon strani. Opseg učestanosti koji se sreće u praksi je veoma širok. stalno se stvaraju nove komponente. Već dvadesetak godina je prisutan trend minijaturizacije komponenata i trend 2 . U procesu prenosa nastaje i degradacija signala sbog dejstva smetnji ili šuma pa se u komunikacijama velika pažnja posvećuje metodima za izvlačenje korisnih informacija iz šuma i metodima za zaštitu informacija.

za neuporedivo lošije performanse. To je omogućilo drastično smanjenje dimenzija elketronskih uređaja. godine koji je imao oko 17000 elektronskih cevi i memoriju od svega nekoliko kB. smanjenje njihove potrošnje. povećanje brzine rada i povećanje pouzdanosti uređaja.integracije velikog broja komponenata u jedno integrisano kolo. Današnji računari imaju sve važne performanse najmanje 1000 do 10000 puta bolje. Na primer. imao veličinu koja je jedva mogla da stane u automobil. jedan od prvih elektronskih računara ENIAC iz 1947. bio je smešten u prostoriju veličine sportske sale. Drugi karakterističan primer je mobilni telefon koji je pre samo dvadesetak godina. 3 . a njegova potrošnja se merila desetinama kW.

bakar. a d njihovo međusobno rastojanje (u m).2.. zlato. Često se za opterećenje jednog elektrona kaže da je to elementarno naelektrisanje ili kvant naelektrisanja. izolatori i poluprovodnici Materijali koji omogućavaju laku pokretljivost elektrona nazivaju se provodnici. 2.602×10-19 C i to je najmanje naelektrisanje koje postoji. Naelektrisanje koje se 4 . Tipični izolatori su nemetali: staklo. 2. q1 i q2 predstavljaju veličine naelektrisanja (u C). ako su naelektrisanj suprotnog znaka sila je negativna i naelektrisanja se privlače. a elektroni se mogu kretati i formirati struju. Postoje dva tipa naelektrisanja: pozitivno i negativno naelektrisanje.99×109 Nm2/C2. Takvi elektroni se nazivaju slobodni elektroni i oni omgućavaju lako uspostavljanje električne struje. Uprošćena struktura atoma se sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i elektrona koji kruže oko jezgra po različitim orbitama. koja su dovoljno mala u odnosu na njihovo rastojanje. atom može postati naelektrisan (tada se naziva jon). opisana je sledećom jednačinom: F =k q1q2 d2 gde je konstanta k = 8. Ova relacija se naziva Kulonov zakon. . Kod njih elektroni iz spoljašnjih orbita atoma mogu lako napustiti atome. Pošto je pozitivno naelektrisanje kompenzovano istom količinom negativnog naelektrisanja. Uobičajena simbol za opterećenje je q (Q) a jedinica Kulon (C). plastične mase. Osnovni pojmovi o elektricitetu Elektrotehnika se prvenstveno bavi električnim opterećenjem (naelektrisanjem).1 Električno opterećenje Električno opterećenje je fundamentalno svojstvo materije koje se ne može se stvoriti ili uništiti. Međutim.3 Provodnici. Električno opterećenje jednog elektrona je -1. guma. 2. Ako su naelektrisanja istog znaka sila je pozitivna i naelektrisanja se odbijaju. Tipični provodnici su metali: srebro.. aluminijum. Dva nelektrisanja se međusobno privlače ako su suprotnog tipa ili međiusobno odbijaju ako su istog tipa. njegovim kretanjem i efektima tog kretanja. . atom je električki neutralan. a za pokretno naelektrisanje termin električna struja. keramika. pošto se elektroni iz najudaljenijih orbita mogu na razne načine odvojiti od atoma. Materijali koji nemaju sposobnost lake pokretljivosti elektrona nazivaju se izolatori... Za nepokretno naelektrisanje često se koristi termin statičko naelektrisanje.2 Sila između dva tačkasta električna opterećenja Sila između dva naelektrisanja. To znači da ako se naelektrisanje odstrani sa nekog mesta ono se mora pojaviti na drugom mestu.

germanijum. Kućni uređaji obično rade sa strujama u opsegu od 0. dok izolatori imaju veliku otpornost. Jedinica za struju je Amper (A) i predstavlja pomeraj od 1 C/s. Prosečna (srednja) struja I se definiše kao količnik ukupnog pomerenog naelektrisanja ∆q i vremenskog intervala u kome se vrši taj pomeraj ∆t: I= ∆q ∆t S druge strane. U raznim mernim uređajima u fizici struje mogu biti reda pA (10-12 A). trenutna struja se može izraziti i na sledeći način: i= dq dq + + dq − = dt dt gde je dq+ pomereno inkrementalno pozitivno naelektrisanje dok je dq.4 Električna struja Električna struja je jedan od osnovnih pojmova u elektrotehnici i predstavlja meru količine elektriciteta koja se pomerila u jedinici vremena. mehanizam pomeranja je kretanje slobodnih elektrona. Pomeraj naelektrisanja može se vršiti na različite načine. Struja kod munja i gromova je reda nekoliko desetina hiljada ampera. kao što je to slučaj u elektrohemijskim baterijama ili u postupku galvanizacije. Poluprovodnički materijali su osnov savremene elektronike.dovede na izolator ostaje nepokretno i naziva se statički elektricitet. Izolacioni materijali se često koriste za izolovanje provodnika da bi se sprečio neželjeni dodir dva provodnika i uspostavljanje struje između njih. otpornost bakra je oko 1025 puta manja od otpornosti kvarca istih dimenzija.pomereno inkrementalno negativno naelektrisanje. Provodnici imaju malu otpornost. trenutna struja i se definiše kao brzina promene naelektrisanja. Uobičajena oznaka za struju je I ili i. Najvažniji poluprovodnici su silicijum. Na primer. Poluprovodnici su po svojim osobinama negde između provodnika i izolatora i umereno se suprostavljaju kretanju nosilaca elektriciteta. galijum arsenid. Po konvenciji se uzima da smer struje odgovara smeru kretanja pozitivnog naelektrisanja. U poluprovodnicima naelektrisanje se kreće kretanjem slobodnih elektrona ili šupljina koje su nosioci pozitivnog naelektrisanja. U elektrotehnici se sreću vrlo različite vrednsti struje. U elektronskim kolima struje su reda mA.. 2. µA ili nA. 5 . U industrijskim pogonima i električnim vozilima struje su reda stotinu ampera. Kod metalnih provodnika.. Otpornost je mera suprostavljanja kretanju nosilaca elektriciteta i biće kasnije kvantitativno definisana.5 A do 16 A. kolike su i struje između nervnih ćelija kod živih bića. U rastvorima mehanizam pomeranja je kretanje pozitivno ili negativno naelektrisanih jona. . odnosno prvi izvod količine elektriciteta po vremenu: i= dq dt U slučajevima kada se struja sastoji od kretanja dva tipa nosilaca.

Neka je. onda je tačka sa oznakom + (A) na nižem potencijalu od tačke sa oznakom – (B). kroz element kola. tako da ona protiče od tačke A. Vrednosti veličina date bez referentnog smera su nekompletne. ili koji je stvarni smer neke struje. Referentni smer napona se može proizvoljno usvojiti.2. Kao što se vidi. gde je vrlo važno da naponi i struje u kolu budu tako definisani da se lako može odrediti koja je od dve tačke na višem potencijalu. Jedinica za napon je Volt (V) i predstavlja energiju od 1 J. onda je stvarni smer struje isti sa referentnim smerom. ako je V < 0.1b je strelicom označen referentni smer za struju I. 6 . koji definiše šta se podrazumeva pod pozitivnim smerom. do tačke B. tada se on implicitno podrazumeva.1b. koja je potrebna za pomeraj pozitivnog naelektrisanja od 1 C. Na slici 2. Ako bi se referentni smer usvojio tako da + bude kod tačke B. odnosno isti kao u prvom slučaju. neophodno je potrebno specificirati vrednost i referentni smer bilo kog napona ili struje u kolu. Uobičajena oznaka za napon je V ili v. onda je tačka sa oznakom + (A) na višem potencijalu od tačke sa oznakom – (B). ako je I < 0.1a sa V je označen napon između tačaka A i B. Ako je I > 0. trenutni napon se može definisati kao: v= dw dq 2.1a vrednost napona V = 3 V. Slična situacija je i u analizi električnih pojava. na slici 2. Razlika potencijla predstavlja sposobnost prenosa naelektrisanja u toku struje. Neka je I = 4 A.5 Napon Napon predstavlja potencijalnu energiju. Onda je stvarni smer struje identičan sa nacrtanim referentnim smerom. što znači da je potencijal tačke A veći za 3 V od potencijala tačke B.1: Označavanje polariteta napona i referentnog smera za struju. 2. Posmatrajući inkrementalne promene energije i naelektrisanja. Na sl. pa bi stvarni smer struje bio suprotan referentnom. Ako je V > 0. 2. a amplituda struje je 4 A. tada bi vrednost struje bila I = -4 A. onda je stvarni smer struje suprotan referentnom smeru. onda bi vrednost napona V bila V = -3 V. na primer.6 Referentni smerovi i polariteti Prilikom analize mehaničkih sistema uvek se koristi neki koordinatni sistem. a ne i njihove smerove. Znaci + i – označavaju referentni smer napona V. što ima isto značenje kao u prethodnom slučaju. jer definišu samo amplitude odgovarajućih veličina. Ako bi pretpostavljeni referentni smer bio suprotan nacrtanom na sl. A + V B Kolo Kolo B A I Slika 2. Znak – se ne mora pisati.

8 Modelovanje električnih sistema Modelovanje je proces uprošćenog predstavljanja realnog fizičkog sistema na način koji omogućava primenu matematičkih tehnika za analizu takvog sistema. Ako je pak. Kod pasivnih elemenata pozitivna struja ulazi u pozitivni naponski terminal. element predaje energiju kolu. A + Kolo v(t) B Slika 2. i(t) Na primer.2: Konvencija za označavanje polariteta pri izračunavanje snage. Uprošćavanje predstave sistema se izvodi usvajanjem izvesnih pretpostavki kojima se zanemaruju nebitna svojstva. Onda će proizvod napona i struje odrediti znak snage. Referentni polaritet napona na elementu v(t) i referentni smer struje kroz element i(t). v(t) > 0 i i(t) < 0. element je pasivan. 2. Smer prenosa energije zavisi od znakova napona i struje. 7 . snaga se takođe može menjati sa vremenom i onda se označava sa p(t). 2.2. Za takav element se kaže da prima energiju i on se naziva pasivni element. ako je p(t) < 0. moraju biti tako definisani da pozitivni terminal napona bude kod one tačke elementa u koju ulazi referentni smer stuje. element je aktivan.2.7 Energija i snaga Energija je važan pojam u analizi električnih kola. Pošto napon i struja mogu biti vremenski promenljivi. na sl.2 energija iz kola se predaje elementu vezanom između tačaka A i B ako je v(t) > 0 i i(t) > 0. Ako je p(t) > 0. Promena energije od trenutka t1 do trenutka t2 može se odrediti integracijom jednačine za snagu kao: w = ∫ p dt = ∫ vi dt t1 t1 t2 t2 Izračunavanje snage zahteva konsistentno korišćenje konvencije o smerovima napona na elementi i struje kroz element. Kod aktivnih elemenata pozitivna struja ulazi u negativni naponski terminal. kao što je prikazano na sl. Takav element se naziva aktivni element ili izvor. 2. Snaga se definiše kao brzina promene energije: p= dw dw dq = = vi dt dq dt Gornja jednačina pokazuje da se snaga na elementu kola može predstaviti proizvodom napona na elementu i struje kroz element.

Oni su predstavljeni simbolima i opisani matematičkim relacijama kao na slici: Otpornik + v i Kalem i + v Kondenzator + v i v = Ri v=L di dt v= 1 i dt C∫ dv dt ili i= 1 v R 1 i = ∫ v dt L i =C Slika 2. 2.9 Idealni električni elementi Idealni električni elementi su kompletno opisani matematičkom relacijom između napona na elementu i struje kroz element.10 Idealni pasivni električni elementi Idealni pasivni električni elementi su otpornik. Otpornik predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu pretvara u toplotu ili svetlosnu energiju. Konstanta R u definicionim relacijama predstavlja otpornost otpornika (jedinica Om . Konstanta L u definicionim relacijama predstavlja induktivnost kalema (jedinica Henri .Ω). Takva pretpostavka je opravdana sve dok učestanost signala nije suviše visoka. 8 . Idealni električni elementi se mogu podeliti na aktivne ili pasivne zavisno od toga da li predaju energiju ostatku kola ili primaju energiju iz kola.U analizi električnih kola jedna od najvažnijih uprošćavajućih pretpostavki je da su osnovne karakteristike kola koncentrisane u pojedinačne blokove (elemente). Kalem predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu pretvara u magnetsko polje.F).H). koji su povezani idealnim provodnicima. omogućavaju da se predstavi i analizira vrlo širok krug električnih i elektronskih kola. kalem i kondenzator. zajedno sa izvorima koji će biti definisani u narednim odeljcima.3: Idealni pasivni električni elementi. manja je od mikrotalasnih učestanosti. Ova tri pasivna elementa. tj. Konstanta C u definicionim relacijama predstavlja kapacitivnost kondenzatora (jedinica Farad . Kondenzator predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu pretvara u električno polje. 2.

Na primerima modela nezavisnih izvora mogu se lako uočiti upročćavanja prilikom modelovanja komponenti.4. kao što su. 2. tranzistori. Teorijski. na primer.7. Ovakvi izvori su važni jer omogućavaju modelovanje mnogih elektronskih elemenata. struja bi mogla da bude i beskonačno velika. To je naravno fizički nemoguće. V + + v(t) Slika 2. Primetimo da su konstante µ i β bezdimenzione konstante. idealni zavisni izvori generišu napon (ili struju) koja zavisi od nekog drugog napona ili struje u kolu. Znak + pored simbola označava referentni polaritet napona izvora. Postoje 4 tipa idealnih zavisnih izvora.5: Idealni nezavisni strujni izvor. zavisni izvori imaju četiri priključka. Na primer.6 i 2. što bi izazvalo da takav izvor može generisati beskonačnu snagu.5. koji su prikazani na slikama 2. Idealni nezavisni strujni izvor je aktivni element koji održava struju između pristupa nezavisno od napona između pristupa. 2. idealni modeli komponenata predstavljaju važeće aproksimacije realnih komponenata samo pod izvesnim uslovima. Vrednost struje nezavisnog strujnog izvora može biti konstantna I. Simboli koji se koriste za predstavljanje idealnih naponskih izvora prikazani su na sl. idealni naponski izvor održava napon v(t) na svojim krajevima nezavisno od struje. ili neka funkcija vremena i(t). 2.2. Vrednost napona nezavisnog naponskog izvora može biti konstantna V (kao kod elektrohemijskih baterija). jer se u prvom slučaju napon transformiše u napon. ili neka funkcija vremena v(t). Ulazni krajevi (sa leve strane) predstavljaju veličinu koja kontroliše izvor.4: Idealni nezavisni naponski izvori. a u drugom slučaju se struja transformiše u struju. Kao što se vidi. Simbol koji se koristi za predstavljanje idealnog strujnog izvora prikazan je na sl. 9 . i(t) Slika 2.12 Idealni zavisni (kontrolisani) električni izvori Za razliku od nezavisnih izvora koji generišu neki napon (ili struju) nezavisno od toga šta se dešava u ostatku kola.11 Idealni nezavisni električni izvori Idealni nezavisni naponski izvor je aktivni element koji održava napon između pristupa nezavisno od struje kroz njega. Strelica u simbolu označava referentni smer struje izvora. Dakle. a izlazni krajevi (sa desne strane) predstavljaju izlaznu struju ili napon kontrolisanog izvora.

Konstanta µ se često naziva naponsko pojačanje. + + v0 i=g v 0 i0 i= βi0 Slika 2. Konstanta r ima dimenziju otpornosti (transimpedansa).7: Naponski kontrolisani strujni izvor (NKSI) i strujno kontrolisani strujni izvor (SKSI). dok konstanta g ima dimenziju recipročnu otpornosti (transkonduktansa). a konstanta β strujno pojačanje. S druge strane. + + v0 v= µv0 i0 + v=ri 0 Slika 2. 10 . konstante r i g su dimenzione konstante.6: Naponski kontrolisani naponski izvor (NKNI) i strujno kontrolisani naponski izvor (SKNI).

Tipične vrenosti otpornosti koje se sreću u elektrotehnici i elektronici se kreću od delova Ω do nekoliko MΩ. Snaga razvijena na otporniku je proizvod struje i napona: P = VI 11 . Zbog jednostavnosti opisa kola.3. prvi i drugi Kirhofov zakon. ili od žice velike specifične otpornosti. kao što su Omov zakon. Omov zakon izražen preko provodnosti glasi: I = GV Otpornik je pasivni element koji apsorbuje snagu i pretvara je u toplotu. V = RI + V - I R Slika 3. Konstanta proporcionalnosti R predstavlja otpornost otpornika. tako da se takav sistem jednačina može lako rešiti. U integrisanim kolima se otpornici prave posebnim tehnikama koje su prilagođene proizvodnji ostalih poluprovodničkih komponenata. Provodnost otpornika G je recipročna vrednost otpornosti: G= 1 R Jedinica za provodnost je Simens (S).1: Omov zakon. 3. Jedinica za otpornost je Om (Ω).1 Omov zakon Omov zakon definiše naponsko strujnu zavisnost kod otpornika i glasi: Napon na otporniku je direktno proporcionalan struji kroz otpornik. Jednačine koje opisuju takvo kolo su linearne. U praksi se otpornici prave nanošenjem metalnog ili ugljenog filma na keramičku podlogu. Kola sa stalnim jednosmernim strujama Kola sa stalnim jednosmernim strujama sastoje se samo od otpornika i izvora konstantnog napona ili struje. kod kola sa stalnim jednosmernim strujama lako je objasniti osnovne zakone.

snaga na otporniku se može izraziti i sa ekvivalentnim izrazima: P = RI 2 = V2 I2 = GV 2 = R G Specijalni slučajevi otpornosti: R = 0 (G = ∞) Ovaj slučaj se naziva kratak spoj. CD. 12 .2 Električno kolo Električno kolo predstavlja interkonekciju dva ili više elemenata. Pre nego što formulišemo osnovne zakone koji opisuju ponašanje električnih kola. C.2). Kontura predstavlja petlju koji ne sadrži u sebi neku drugu petlju (ACBA. A R1 V B + R2 R3 C I D Slika 3.2: Primer jednog električnog kola. 3. Petlja predstavlja ma koji zatvoreni put kroz kolo kod koga se kroz jedan čvor može proći samo jednom (ACBA. moramo se upoznati sa nekoliko definicija osnovnih termina: Čvor kola je tačka spajanja dva ili više elemenata kola (A. BCDB. na sl.2). G = 0 ( R = ∞) Ovaj slučaj se naziva otvorena veza. BD. Napon između pristupa kod otvorene veze može imati ma kakvu vrednost. AC. ACDBA. B. na sl. 3. 3. na sl. BCDB. a struja može imati ma kakvu vrednost. a struja je jednaka nuli. 3.Primenom Omovog zakona.2). 3.2). Napon između pristupa kod kratkog spoja je jednak nuli. BC. Povezivanje elemenata se vrši provodnicima čija se otpornost može zanemariti. na sl. D. Grana je deo kola koji sadrži samo jedan element i čvorove na krajevima elementa (AB.

dok se naponi na granama čija je referentna orijentacija ista sa orijentacijom petlje uzimaju sa negativnim predznakom. 3. Za jedinu petlju u kolu se može napisati jednačina po drugom Kirhofovom zakonu: V = R1I s + R2 I s + L + RN I s = ( R1 + R2 + L + RN ) I s 13 . Po konvenciji se struje čija je referentna orijentacija ka čvoru uzimaju se sa pozitivnim predznakom.5. ili na kola sa samo jednom petljom. dok se struje čija je referentna orijentacija od čvora uzimaju sa negativnim predznakom. dok je N broj grana koje ulaze u čvor. veka formulisao dva osnovna zakona koji opisuju ponašanje električnih kola. ∑I j =1 N j =0 gde je I j struja j-te grane koja ulazi u čvor.3 Prvi (strujni) Kirhofov zakon Nemački fizičar Gustav Kirhof je još sredinom 19.1 Serijska (redna) veza otpornika Ako se N otpornika tako poveže tako da se u svakom čvoru stiču samo po dva otpornika (osim kod prvog i poslednjeg čvora). 3.3. oni daju neke vrlo korisne rezultate. kada se primene na kola sa samo jednim parom čvorova. koji se mogu primeniti za uprošćavanje električnih kola. ∑V j =1 N j =0 gde je V j napon na j-toj grani petlje koja ukupno ima N grana. 3. Prvi Kirhofov zakon se odnosi na struje u kolu i glasi: Algebarska suma struja koje utiču u ma koji čvor kola jednaka je nuli. Međutim. Po konvenciji se naponi na granama čija je referentna orijentacija suprotna orijentaciji petlje uzimaju se sa pozitivnim predznakom. takva veza se naziva serijska ili redna veza otpornika i prikazana je na slici 3.3a. Alternativna formulacija prvog Kirhofovog zakona glasi: Suma struja koje utiču u ma koji čvor kola jednaka je sumi struja koje ističu iz istog čvora.4 Drugi (naponski) Kirhofov zakon Drugi Kirhofov zakon se odnosi na napone u kolu i glasi: Algebarska suma napona u bilo kojoj petlji kola jednaka je nuli.5 Paralelna i serijska veza otpornika Prvi i drugi Kirhofov zakon opisuju stanje svakog električnog kola.

Za čvor u kome su povezani naponski izvor i svi otpornici se može napisati jednačina po prvom Kirhofovom zakonu: 14 .3b može napisati: V = Rs I s Is + V ..4: Delitelj (razdelnik) napona.3: Serijska (redna) veza otpornika. onda se za ekvivalentnu otpornost Rs dobija: Rs = R1 + R2 + L + RN odnosno.. naponi na serijski vezanim otpornicima su: VR1 = R2 R1 V V . VR2 = R1 + R2 R1 + R2 odnosno. kao na slici 3.dok se za ekvivalentnu petlju na slici 3. takva veza se naziva paralelna veza otpornika i prikazana je na slici 3. Pošto kroz oba otpornika protiče ista struja i.2 Paralelna veza otpornika Ako se N otpornika tako poveže da svi imaju zajedničke priključke. R1 R2 RN + Is V Rs Slika 3. R1 + VR1 + VR2 3.5a. Ako su napon izvora i struja kroz izvor u oba kola isti. napon izvora V deli se između otpornika R1 i R2 u direktnoj srazmeri sa njihovim otpornostima.5. Ovakvo kolo se naziva delitelj (razdelnik) napona i često se primenjuje u elektronici. ekvivalentna otpornost serijski vezanih otpornika jednaka je zbiru pojedinačnih otpornosti. Posmatrajmo dva serijski vezana otpornika. I + V R2 Slika 3.4.

I R2 = I R1 + R2 R1 + R2 odnosno. Ako su napon izvora i struja kroz izvor u oba kola isti. R2 Slika 3. Pošto je napon na oba otpornika isti. RN + V Rp Slika 3. struje kroz paralelno vezane otpornike su: I R1 = R2 R1 I .6. IR1 I R1 IR2 . kao na slici 3.6: Delitelj (razdelnik) struje.5b može napisati: I p = G pV Ip + V R1 R2 Ip .. struja izvora I deli se između otpornika R1 i R2 u obrnutoj srazmeri sa njihovim otpornostima. ekvivalentna provodnost paralelno vezanih otpornika jednaka je zbiru pojedinačnih provodnosti. Ovakvo kolo se naziva delitelj (razdelnik) struje i često se primenjuje u elektronici.5: Paralelna veza otpornika... onda se za ekvivalentnu otpornost Gp dobija: G p = G1 + G2 + L + GN odnosno..I p = G1V + G2V + L + GNV = (G1 + G2 + L + GN )V dok se za ekvivalentni čvor na slici 3. 15 . Alternativni oblik prethodne jednačine je: 1 1 1 1 = + +L+ Rp R1 R2 RN Posmatrajmo dva paralelno vezana otpornika.

sa slike 3. odnosno. Da bi ova dva kola bila ekvivalentna.7 je prikazano vezivanje tri otpornika u trougao i zvezdu. RB i RC.6 Transformacije trougao – zvezda i zvezda . korišćenjem pravila za paralelno i serijsko vezivanje otpornika. Na slici 3. R2 i R3.7 se dobija: RAB = RA + RB = RBC = RB + RC = RAC = RA + RC = R2 ( R1 + R3 ) R1 + R2 + R3 R3 ( R1 + R2 ) R1 + R2 + R3 R1 ( R2 + R3 ) R1 + R2 + R3 Rešavanjem ovog sistema jednačina po RA. Y→∆. dobija: R1 = R2 = R3 = RA RB + RA RC + RB RC RB RA RB + RA RC + RB RC RC RA RB + RA RC + RB RC RA 16 . mora biti ista. kada se treća tačka ostavi nepovezana. U literaturi na engleskom jeziku ove transformacije su poznate kao ∆→Y.trougao Još dve često korišćene transformacije u rešavanju električnih kola su transformacije trougla u zvezdu i obrnuto. otpornost između ma koje dve tačke u oba kola. A A R1 R2 RC RA RB B C R3 B C Slika 3.7: Vezivanje otpornika u trougao (∆) i zvezdu (Y). dobija se: RA = RB = RC = R1R2 R1 + R2 + R3 R2 R3 R1 + R2 + R3 R1R3 R1 + R2 + R3 dok se rešavanjem sistema jednačina po R1. Dakle.3.

tj. gde je m ≠ n . posle sređivanja napisanih jednačina. Dakle. bez prethodnog formiranja jednačina po prvom Kirhofovom zakonu. koje se sastoji u grupisanju članova koji odgovaraju istim nepoznatim naponima i prebacivanja konstantnih članova na desnu stranu jednačina. Da bi se smanjio broj jednačina u sistemu može se postupiti na dva načina.8 Linearna kola: principi superpozicije i homogenosti U elektrotehnici i elektronici veliku primenu ima klasa linearnih kola. Struja kroz element između čvorova m i n data je po Omovom zakonu: i= Vm − Vn R Ova struja se pojavljuje samo u jednačinama po prvom Kirhofovom zakonu napisanom za čvorove m i n. pa je prvi način formiranja jednačina korisniji. Referentni čvor se najčešće naziva masa. 17 . koji se sastoji od jednačina po prvom Kirhofovom zakonu. U slučaju kola sa N čvorova. broj jednačina u sistemu je N-1. broj nepoznatih veličina (napona) u sistemu N-1. Koeficijenti van glavne dijagonale Gmn . U elektronskim kolima je broj čvorova obično znatno manji od broja elemenata. formirani sistem izgleda ovako: G11V1 + G12V2 + L + G1N −1VN −1 = I1 G21V1 + G22V2 + L + G2 N −1VN −1 = I 2 M GN −11V1 + GN −12V2 + L + GN −1N −1VN −1 = I N −1 Ovaj sistem jednačina se može i direktno napisati na osnovu posmatranja kola. prvo se za svaki čvor (osim za referentni) napiše odgovarajuća jednačina po prvom Kirhofovom zakonu. U slučaju kola sa N čvorova. Takav sistem jednačina se naziva sistem jednačina napona čvorova. 3. U oba slučaja se broj jednačina u sistemu značajno smanjuje.7 Sistem jednačina napona čvorova U procesu rešavanja električnog kola potrebno je odrediti struje kroz elemente kola i napone na elementima kola. Prvi način je da se prvo odrede svi naponi u kolu. Dijagonalni koeficijenti Gkk predstavljaju zbir provodnosti svih grana koje se stiču u čvor k i uvek imaju pozitivni predznak. predstavljaju zbir provodnosti svih grana između čvorova m i n i uvek imaju negativni predznak. jednačina po drugom Kirhofovom zakonu i jednačina elemenata po Omovom zakonu. isti je kao broj jednačina. Ovako formirani sistem ima veliki broj jednačina. a zatim se struje koje utiču u čvor ili ističu iz čvora izraze preko napona čvorova i Omovog zakona. Prilikom određivanja napona u kolu jedan čvor u kolu se bira za referentni čvor pa se preostali naponi računaju u odnosu na njega. a drugi način je da se prvo odrede struje u kolu pa tek onda naponi na elementima. Za njihovo određivanje možemo napisati sistem linearnih jednačina. Da bi se formirao takav sistem jednačina. a da se potom odrede struje kroz elemente na osnovu Omovog zakona.3. Da bi kolo bilo linearno mora zadovoljiti principe superpozicije i homogenosti.

prikazan na slici 3. sistemi jednačina koji se dobijaju posle anuliranja preostalih nezavisnih izvora su često znatno jednostavniji.Princip superpozicije tvrdi da se u jednom linearnom kolu sa više nezavisnih izvora. ima konačnu unutrašnju otpornost RV . Realni naponski izvor. Rv = Ri Dakle. Po Omovom zakonu. onda u slučaju ekvivalentnih izvora struja kroz otpornik Rp mora biti isti u oba kola.8. U cilju uprošćenja kola. pa njihovo rešavanje ne predstavlja problem. Dokaz ovih principa sledi iz linearnosti sitema jednačina koje opisuju kolo. Realni strujni izvor. ima konačnu unutrašnju provodnost Gi = 1 Ri . ako u kolu imamo strujni izvor struje I i njemu paralelno vezan otpornik R. Prilikom određivanja doprinosa jednog izvora. može biti predstavljen kao algebarski zbir doprinosa pojedinačnih izvora. onda se ova kombinacija može zameniti ekvivalentnim naponskim izvorom napona V = RI i serijski vezanim otpornikom R. onda se njegovi doprinosi strujama i naponima u kolu množe istom konstantom. Ako se na realni strujni ili naponski izvor priključi isti otpornik proizvoljne otpornosti Rp.9 Transformacija izvora U električnim kolima se retko sreću idealni naponski i strujni izvori. onda se ova kombinacija može zameniti ekvivalentnim strujnim 18 . onda je isti i napon na otporniku Rp. Rv + I Ri Rp Vp V Rp Vp - Ip + Ip + Slika 3. iz uslova jednakosti struja kroz Rp: Ip = Ri 1 V= I Rv + R p Ri + R p direktno se dobijaju uslovi ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora: V = Ri I .8. Do uslova ekvivalencije se lako može doći posmatranjem slike 3. preostali nezavisni naponski izvori moraju biti zamenjeni kratkim spojevima. Iako primena principa superpozicije zahteva višestruko rešavanje sistema jednačina. a preostali nezavisni strujni izvori se moraju zameniti otvorenim vezama.8. Princip homogenosti tvrdi da ako se u jednom linearnom kolu neki nezavisni izvor pomnoži (skalira) nekom konstantom. takođe prikazan na slici 3. Zavisni izvori ostaju neizmenjeni u kolu. Takođe važi i obrnuto: ako u kolu imamo naponski izvor napona V sa serijski vezanim otpornikom R. struja kroz ma koji element ili napon bilo kog čvora u kolu. ponekad je pogodno pretvoriti strujni izvor u ekvivalentni naponski izvor i obrnuto. Dakle.8: Realni strujni izvor i realni naponski izvor. 3.

Ako se potrošač isključi iz kola. Ostali parametri kola u kome se nalaze nezavisni izvori ostaju nepromenjeni.10a. Poređenjem kola sa slike 3. može zameniti ekvivalentnim realnim naponskim ili strujnim izvorom. kao na slici 3.11: Tevenenova i Nortonova teorema. lako se vidi da su struja kroz potrošač i napon na potrošaču isti ako je: VT = VOC . tako da struja i napon potrošača ostanu nepromenjeni. onda između njih postoji struja kratkog spoja. napon ili snagu na nekom otporniku. 3. Posmatrajmo kolo na sl. koji ćemo nazvati napon otvorene veze i obeležiti sa VOC . A + Rp IN RN B Rp RT 19 .10b. osim potrošača.10: Određivanje napona otvorenih krajeva i struje kratkog spoja.10 Tevenenova i Nortonova teorema Pretpostavimo da imamo neko električno kolo i da želimo da odredimo struju. RT = VOC I SC A + VT B Slika 3. A + Kolo sa izvorima i otpornicima B Rp Kolo sa izvorima i otpornicima A + VOC B B Kolo sa izvorima i otpornicima A ISC Slika 3. koji ćemo nazvati potrošač i obeležiti sa Rp. i na njima postoji napon. Za izvođenje Tevenenove teoreme posmatrajmo kolo na sl. u kome je kompletno kolo sa izvorima i otpornicima (bez potrošača) zamenjeno ekvivalentnim naponskim izvorom VT i serijski vezanim otpornikom RT . koju ćemo obeležiti sa I SC . Transformacije izvora imaju veliku primenu u uprošćavanju električnih kola. 3.10a. kao na slici 3.10c. Ova situacija je ilustrovana na slici 3. Tevenenova i Nortonova teorema pokazuju kako se celo kolo.izvorom struje I = V R i njemu paralelno vezanim otpornikom R. 3.11a.10 i slike 3. Međutim. pristupni krajevi ostaju otvoreni.11a. ako se posle isključenja potrošača pristupni krajevi kratkospoje. kada je potrebno smanjiti broj čvorova ili smanjiti broj petlji u kolu.

čija je otpornost jednaka količniku napona kola sa isključenim potrošačem VOC i struje kroz kratkospojeni potrošač I SC . Poređenjem kola sa slike 3. zatim se odredi struja kroz test generator I T . Specijalni slučaj Tevenenove i Nortonove teoreme nastaje kada kolo čiji se ekvivalent traži sadrži samo nezavisne izvore. RN = VOC I SC Ove relacije predstavljaju Nortonovu teoremu koja glasi: Svako električno kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se može zameniti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog strujnog izvora I N . u kome je kompletno kolo sa izvorima i otpornicima (bez potrošača) zamenjeno ekvivalentnim strujnim izvorom I N i paralelno vezanim otpornikom RN .11b.10 i slike 3. nezavisni izvori u kolu se anuliraju kratkospajanjem nezavisnih naponskih izvora i raskidanjem nezavisnih strujnih izvora. odnosno ne sadrži zavisne izvore. Tada se izračunavanje ekvivalentne otpornosti RT ili RN može uprostiti. i na kraju ekvivalentna otpornost RT = VT I T . Odluka o tome koji postupak treba primeniti zavisi od toga kolika uprošćenja donosi jedan ili drugi način. čija je struja jednaka struji kroz kratkospojeni potrošač I SC . 3. Umesto potrošača na krajeve A i B priključi se naponski generator VT . I T i određivanjem napona na njemu.11b. Isti postupak se može sprovesti i priključivanjem strujnog test generatora. Za izvođenje Nortonove teoreme posmatrajmo kolo na sl. i serijskog otpornika RT .Ove relacije predstavljaju Tevenenovu teoremu koja glasi: Svako električno kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se može zameniti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog naponskog izvora VT . čija je otpornost jednaka količniku napona kola sa isključenim potrošačem VOC i struje kroz kratkospojeni potrošač I SC . čiji je napon jednak naponu kola sa isključenim potrošačem VOC . 20 . i paralelnog otpornika RN . VT . lako se vidi da su struja kroz potrošač i napon na potrošaču isti ako je: I N = I SC .

a kod kalem u magnetskom polju. koje ćemo proučiti u ovom poglavlju. nema stalne struje kroz kondenzator. Dakle. Kola sa promenljivim strujama U elektronskim kolima se često dešava da se struktura kola menja otvaranjem ili zatvaranjem nekog prekidača.1: Simbol kondenzatora i referentni smerovi za struju i napon. U odvijanju prelaznih pojava klučnu ulogu imaju dva pasivna elementa koje smo već pomenuli: kondenzator i kalem. Zbog ove osobine akumulacije energije. čiji je simbol zajedno sa referentnim smerovima za napon i struju prikazan na slici 4. + v(t) Slika 4. Oba ova elementa imaju neke zajedničke osobine. 4. pri konstantnoj pobudi kondenzator se ponaša kao otvorena veza. Kod kondenzatora energija se akumulira u električnom polju. menjaće se i njegovo električno opterećenje: q(t ) = Cv(t ) Diferenciranjem ove jednačine se dobija: dq(t ) dv(t ) = i(t ) = C dt dt 21 . ako se napon na kondenzatoru menja sa vremenom.4. oba elementa imaju sposobnost akumulacije energije. Takva analiza kola se naziva analiza prelaznog režima. Oni su linearni elementi jer je kod njih relacija između struje i napona predstavljena linearnim diferencijalnim jednačinama. Posle takve promene nastaje promena napona i struja u kolu koja se odvija po određenim zakonitostima. Takođe. kondenzator i kalem se nazivaju i reaktivni elementi. srazmerno je naponu na kondenzatoru: Q = CV Konstanta C u prethodnom izrazu naziva se kapacitivnost (kapacitet) kondenzatora.1 Kondenzator Kondenzator se sastoji od dve provodne površine razdvojene izolacionim materijalom (dielektrikom). Akumulirana energija se može predati ostatku kola. pošto su elektrode kondenzatora izolovane dielektrikom. i(t) q(t) C Međutim. Ako se napon na kondenzatoru ne menja. Opterećenje kondenzatora.1.

Koristeći I Kirhofov zakon.2. Simbol kalema. Iz poslednje jednačine se takođe vidi da nije moguće naglo promeniti napon na kondenzatoru jer bi to zahtevalo beskonačno veliku struju kroz njega. ako se napon na kondenzatoru menja. Energija akumulirana u električnom polju kondenzatora se može odrediti iz snage koja se predaje kondenzatoru: wc (t ) = ∫ p(t ) dt = ∫ v( x) C −∞ t dv( x) 1 dx = Cv 2 (t ) dx 2 Kapacitet kondenzatora u praksi kreće se od pikofarada (1 pF = 10-12 F) do milifarada (1 mF = 10-3 F). tako da postoji slaba provodnost između dve ploče. lako se može pokazati da ekvivalentna kapacitivnost paralelne veze kondenzatora predstavlja zbir kapacitivnosti paralelno vezanih kondenzatora: C p = C1 + C2 + L + C N Korišćenjem II Kirhofovog zakona. zajedno sa referentnim smerovima za napon i struju prikazan je na slici 4. Relacija između napona i struje kalema data je diferencijalnom jednačinom: v(t ) = L di(t ) dt Konstanta L u prethodnom izrazu naziva se induktivnost kalema. dobija se da recipročna vrednost ekvivalentne kapacitivnost serijske veze kondenzatora predstavlja zbir recipročnih vrednosti kapacitivnosti serijski vezanih kondenzatora: 1 1 1 1 = + +L+ C p C1 C2 CN 4. što znači da postoji struja kroz kondenzator. Realni kondenzatori nemaju idealni dielektrik. Slično otpornicima. 22 . i kondenzatori se mogu vezivati paralelno ili serijski.Dakle. Integracijom prethodne jednačine se dobija: v(t ) = 1 1 0 1 1 i ( x)dx = ∫ i ( x)dx + ∫ i ( x)dx = v(t0 ) + ∫ i( x)dx ∫∞ C− C −∞ C t0 C t0 t t t t gde se v(t0 ) naziva početni napon na kondenzatoru. kroz opterećenje na kondenzatoru se takođe menja. Neidealni dielektrik se modeluje vezivanjem otpornika velike otpornosti paralelno kondenzatoru.2 Kalem Kalem se sastoji od provodne žice koja je namotana oko jezgra od nemagnetnog ili magnetnog materijala.

+ v(t) - i(t) L Slika 4. otpornike i kondenzator (RC kola) ili kalem (RL kola) i prikazana su na slici 4. tako da disipiraju energiju. dobija se da ekvivalentna induktivnost serijske veze kalemova predstavlja zbir vrednosti induktivnosti serijski vezanih kalemova: Ls = L1 + L2 + L + LN 4.3. U slučaju paralelne veza kalemova. njen prvi izvod je nula. iz I Kirhofovog zakona sledi da recipročna vrednost ekvivalentne induktivnosti paralelne veze kalemova predstavlja zbir recipročnih vrednosti induktivnosti paralelno vezanih kalemova: 1 1 1 1 = + +L+ Lp L1 L2 LN Korišćenjem II Kirhofovog zakona. integracijom prethodne jednačine se dobija: 1 1 i(t ) = ∫ v( x)dx = i (t0 ) + ∫ v( x)dx L −∞ L t0 gde je i(t0 ) početna struja kroz kalem. čime se pobudni izvor vezuje u kolo. Dakle. Kalemovi se mogu povezivati paralelno ili serijski. zatvara u trenutku t = 0 .3 Kola prvog reda sa kondenzatorima i kalemovima Kola prvog reda sadrže izvore. Ponašanje RC kola za t > 0 određeno je drugim Kirhofovim zakonom koji glasi: 23 . Da bi posmatrali prelazni režim kod kola prvog reda.2: Simbol kalema i referentni smerovi za struju i napon. ali konačnu otpornost žice. u stalnom jednosmernom režimu kalem se ponaša kao kratak spoj. smatraćemo da se prekidač. pa je napon na kalemu takođe nula. koji je bio otvoren. Realni kalemovi imaju malu. Energija akumulirana u magnetskom polju kalema može se odrediti iz snage koja se predaje kalemu: t t wL (t ) = −∞ ∫L t di( x) 1 i ( x) dx = Li 2 (t ) dx 2 Induktivnost kalemova u praksi kreće se od µH do nekoliko H. Ako je struja kroz kalem konstantna. Postupajući na sličan način kao kod kondenzatora. Neidealni kalem se modeluje vezivanjem otpornika male otpornosti na red sa kalemom.

t=0 R C + Vs i(t) R L Ponašanje RL kola za t > 0 određeno je drugim Kirhofovim zakonom koji glasi: L ili. di(t ) 1 + i (t ) = 0 dt RC t=0 + Vs i(t) Slika 4.1 i( x)dx + Ri(t ) = Vs C −∫ ∞ čijim se diferenciranjem po vremenu dobija: t i (t ) di(t ) +R =0 C dt ili. posle sređivanja. di(t ) + Ri(t ) = Vs dt di(t ) R V + i (t ) = s dt L L Poređenjem diferencijalnih jednačina za RC kolo i RL kolo se vidi da se oba kola mogu opisati diferencijalnom jednačinom oblika: dx(t ) + ax(t ) = f (t ) dt Iz matematike je poznato da se rešenje ovakve diferencijalne jednačine može uvek predstaviti u obliku: x(t ) = x p (t ) + xc (t ) gde je x p (t ) prinudno rešenje.3: Kola prvog reda: RC kolo i RL kolo. koje predstavlja rešenje homogene diferencijalne jednačine: 24 . koje predstavlja ma koje rešenje diferencijalne jednačine: dx p (t ) dt + ax p (t ) = f (t ) dok je xc (t ) prirodno rešenje. posle sređivanja.

6 0.4 tau2 0.4 su prikazana rešenja dobijena za dve vrednosti vremenske konstante τ1 = 1 i τ 2 = 0. Prirodno rešenje je. Takođe. a da mala vremenska konstanta znači brze promene veličina u kolu. dok se za vreme t = 5τ ista veličina promeni za 99. eksponencijalnog oblika xc (t ) = K 2e − at . Što se prinudnog rešenja x p (t ) tiče. Kompletno rešenje diferencijalne jednačine je onda: x(t ) = K1 + K 2e − at = K1 + K 2e − t / τ Konstanta τ = 1 a naziva se vremenska konstanta kola.4: Zavisnost brzine promene odziva od vremenske konstante.6 t 0. Primetimo da drugi član u rešenju teži ka nuli kada t→∞. na slici 4. Lako je pokazati da se za vreme t = τ posmatrana veličina x(t) promeni za 63.2% od ukupne moguće promene. Za ilustraciju ove činjenice.8 tau1 xc 0. pa je prinudno rešenje diferencijalne jednačine takođe konstanta x p (t ) = K1 . gde je a ista konstanta kao u diferencijalnoj jednačini. Vremenska konstanta određuje brzinu kojom se odvijaju promene napona ili struja u kolu. Izuzetak od ovog pravila predstavlja slučaj f (t ) = Ae− at . f(t) = A = const. 1 0.2 0. dok su ostali parametri isti: K1 = 0 i K 2 = 1 . iz uslova: 25 .dxc (t ) + axc (t ) = 0 dt Iz jednačine koja daje prirodno rešenje se vidi da rešenje xc (t ) i njegov izvod dxc (t ) dt moraju imati isti vremenski oblik. Ova analiza pokazuje da velika vremenska konstanta znači spore promene veličina u kolu. dok je τ = L/R za RL kolo.4 0.2 .8 1 1. ono se mora sastojati od f (t ) i prvog izvoda df (t ) dt . Jedan mogući oblik za xc (t ) je eksponencijalna funkcija xc (t ) = Ke− at . U slučaju posmatranih RC i RL kola. Dakle.33%. Dakle: K1 = lim x(t ) = x(∞) t →∞ i naziva se ravnotežno rešenje. τ = RC za RC kolo.2 0 0 0. posle pet vremenskih konstanti prelazni proces je praktično završen. kao što je već rečeno.2 Slika 4. jer se inače ne bi mogli poništiti.

koriste se jednačine kola da bi se odredila tražena veličina. 4. x(∞) i τ. ako su poznate veličine x(0) . Rezime analize kola prvog reda: 1. otpornika.5: Kola drugog reda (RLC kola). a više kondenzatora ili kalemova se mogu ekvivalentirati jednim kondenzatorom ili kalemom ukoliko su vezani paralelno ili serijski. Rezultati koji su izvedeni u ovom poglavlju mogu se uspešno primeniti i na složenija kola. deo kola sa otpornicima i izvorima se može predstaviti ekvivalentnim izvorom i otpornikom. Ukoliko tražena nepoznata veličina nije napon na kondenzatoru vC(t) ili struja kalema iL(t). 26 . + is(t) R L C v(t) - + R vs(t) i(t) L C + vc(t0) - Slika 4. Tada se dobijaju električna kola sačinjena od izvora. 4. 3. ponovo se analizira kolo da bi se odredili napon na kondenzatoru vC(t) ili struja kalema iL(t). 2. Analizira se kolo pre promene stanja prekidača.lim x(t ) = x(0) = K1 + K 2 = x(∞) + K 2 t →0 dobija se drugi oblik konačnog rešenja: x(t ) = x(∞) + [x(0) − x(∞)]e −t / τ koji može korisno poslužiti za direktno pisanje jednačine za napon ili struju. Posle promene stanja prekidača. Početni i finalni uslovi u kolu se koriste da bi se odredile konstante K1 i K2 u dobijenom rešenju. koja su predstavljena na slici 4. da bi se odredio početni napon na kondenzatoru vC(0) ili početna struja kalema iL(0). Primenom Tevenenove ili Nortonove teoreme. kondenzatora i kalema (RLC kola).4 Kola drugog reda sa kondenzatorima i kalemovima Nešto složeniji slučaj za analizu nastaje kada su kondenzator i kalem simultano prisutni u kolu.5.

onda je prinudno rešenje x p (t ) rešenje jednačine: d 2 x p (t ) dt 2 + a1 dx p (t ) dt + a2 x p (t ) = A Iz činjenice da prinudno rešenje mora biti sačinjeno od f (t ) = A i prvog izvoda df (t ) dt = 0 sledi: x p (t ) = A a2 Homogena jednačina iz koje se dobija prirodno rešenje se može napisati u obliku: 27 . a xc (t ) prirodno rešenje. kao na slici 4.Ako postoji početna energija u kalemu i kondenzatoru. d 2i(t ) R di(t ) 1 1 dvs (t ) i (t ) = + + 2 dt L dt LC L dt Dakle.4. Ako je pobudna funkcija konstanta. f (t ) = A . onda se dobija: 1 dv(t ) 1 1 dis (t ) d 2v(t ) + + v(t ) = 2 dt RC dt LC C dt odnosno. oba kola se mogu opisati diferencijalnom jednačinom drugog reda sa konstantnim koeficijentima: d 2 x(t ) dx(t ) + a1 + a2 x(t ) = f (t ) 2 dt dt čije je rešenje: x(t ) = x p (t ) + xc (t ) gde je x p (t ) prinudno rešenje. onda se za prvo RLC kolo može napisati jednačina po I Kirhofovom zakonu: v(t ) 1 dv(t ) + iL (t0 ) + ∫ v( x)dx + C = is (t ) R L t0 dt dok se za drugo RLC kolo može napisati jednačina po II Kirhofovom zakonu: t Ri(t ) + vC (t0 ) + 1 di (t ) ∫ i( x)dx + L dt = vs (t ) C t0 t Ako se obe jednačine diferenciraju po vremenu. a zatim prva podeli sa C a druga sa L.

pa je prirodno rešenje oblika: xc (t ) = K1e − ( α− jωn )t + K 2e − ( α+ jωn )t = e − αt ( A1 cos ωnt + A2 sin ωnt ) i predstavlja oscilacije sa eksponencijalno opadajućom amplitudom. s2 = −α ± α 2 − ω0 i nazivaju se prirodne (sopstvene) učestanosti. α = ω0 . koeficijent α se naziva koeficijent prigušenja. ova jednačina postaje algebarska jednačina: 2 s 2 Ke st + 2αsKe st + ω0 Ke st = 0 ili 2 s 2 + 2αs + ω0 = 0 Ova jednačina se naziva karakteristična jednačina. razlikuju se tri slučaja: 1. α > ω0 . a njihov zbir takođe predstavlja prirodno rešenje: x2 (t ) = K 2e s2t xc (t ) = K1e s1t + K 2 e s2t Konstante K1 i K2 se određuju iz početnih uslova x(0) i dx(0) dt . 2. a dok se naziva ω0 rezonantna učestanost. Zavisno od vrednosti parametara α i ω0. Rešenja s1 i s2 su realna i jednaka. α < ω0 . Rešenja ove kvadratne jednačine su: 2 s1 . pa je prirodno rešenje oblika: xc (t ) = K1e 2 − ( α − α 2 − ω0 ) t + K 2e 2 − ( α + α 2 − ω0 ) t i predstavlja zbir dve opadajuće eksponencijalne funkcije. Konstante A1 i A2 se određuju iz početnih uslova.neprigušeno rešenje.d 2 x(t ) dx(t ) 2 + 2α + ω0 x(t ) = 0 2 dt dt Smenom x(t ) = Ke st ≠ 0 . 3.kritično prigušeno rešenje.prigušeno rešenje. Rešenja s1 i s2 su realna i nejednaka. pa je prirodno rešenje oblika: xc (t ) = B1e − αt + B2te − αt 28 . Rešenja s1 i s2 su konjugovano kompleksna. Rešenja homogene diferencijalne jednačine su: x1 (t ) = K1e s1t . Konstante K1 i K2 se određuju iz početnih uslova.

> 0.5: Tri slučaja odziva kola drugog reda. Na slici 4.> 12 14 16 18 20 Slika 4. Uočava se da je odziv kola najbrži u slučaju kritičnog prigušenja. 1.5 prikazani su odzivi kola u sva tri slučaja. α = 0.8 x -.4 1.2 Sl.Konstante B1 i B2 se određuju iz početnih uslova.5 i α = 1 . za iste početne uslove i istu učestanost ω0 = 1 i tri vrednosti koeficijenta prigušenja α. α = 2 . 1 Sl. 29 .2 1 0.6 0. 2 Sl.4 0. 3 0 0 2 4 6 8 10 t -.

1. dok je ωt argument. XM se naziva amplituda (maksimalna vrednost). Period ove funkcije T i učestanost sinusoide f su povezani relacijom: f = 1 T 30 . x(ωt) XM x(t) XM π/2 π 3π/2 2π ωt T/4 T/2 3T/4 T t -XM -XM Slika 5. U režimu koji nastaje posle smirivanja prelaznih pojava. Analiziraćemo ustaljeno. Ova funkcija je periodična sa periodom od 2π radijana.5. odonosno prostoperiodični. U elektrotehnici je interes za proučavanje ovakvih kola veliki s obzirom na činjenicu da je naizmenični napon dominantan u snabdevanju električnom energijom u domaćinstvima i industriji.1: Sinusna funkcija u funkciji argumenta ωt i vremena t. ω se naziva kružna ili ugaona učestanost. za analizu kola sa složenim periodičnim pobudama može se primeniti princip superpozicije. a kada su naponi i struje u kolu takođe sinusoidalni. naponi i struje elemenata kola će takođe imati isti vremenski oblik. tj.1 Osnovni pojmovi Posmatraćemo prvo kola kod kojih pobudni izvori predstavljaju sinusoidalne funkcije vremena. Posmatrajmo sinusnu funkciju: x(t ) = X M sin ωt koja je prikazana na slici 5. pošto se primenom Furijeove analize može pokazati da se bilo kakva periodična funkcija može predstaviti zbirom sinusoidalnih funkcija. koje nastaje posle smirivanja prelaznih procesa u kolu posle primene sinusoidalne pobude. Takođe. predstavljaće sinusoidalne funkcije vremena. Veličina x(t ) može predstavljati napon v(t ) ili struju i (t ) . Kola sa naizmeničnim strujama Posebna klasa električnih kola su kola kod kojih su naponi i struje pobudnih izvora sinusoidalne funkcije vremena. stacionarno ili ravnotežno stanje. 5.

Poći ćemo od Ojlerove predstave kompleksnog broja: e jωt = cos ωt + j sin ωt 31 . Ova veza dovodi do algebarskih jednačina po prvom i drugom Kirhofovom zakonu.2 Predstavljanje sinusoidalnih veličina kompleksnim brojevima Posmatrajmo jedno RL kolo pobuđeno naponskim sinusoidalnim izvorom. 5. posle dužeg izračunavanja se dobija: IM = pa je: VM R 2 + ω2 L2 φ = −arctg ωL R i(t ) = VM R +ω L 2 2 2 cos(ωt − arctg ωL ) R Kao što se vidi.Iz uslova periodičnosti: ωT = 2π sledi: ω= 2π = 2πf T Nešto opštiji oblik sinusoidalne funkcije je: x(t ) = X M sin(ωt + θ) gde je θ fazni ugao ili početna faza. Onda se po II Kirhofovom zakonu može pisati: L di(t ) + Ri(t ) = VM cos ωt dt Pošto je pobuda sinusoidalna. do rešenja smo došli na komplikovan i dugotrajan način. koje zamenjuju odgovarajuće diferencijalne jednačine. struja mora biti oblika: i(t ) = I M cos(ωt + φ) Zamenom u prethodnu diferencijalnu jednačinu i rešavanjem po nepoznatima IM i φ. Jednostavniji način rešavanja se dobija uspostavljanjem veze između sinusoidalnih funkcija i kompleksnih brojeva.

Dakle. pošto je stvarna pobuda VM cos ωt a ne VM e jωt . stvarni odziv je realni deo dobijenog rešenja. Dakle. struja u kolu mora se sastojati iz dve komponente: i(t ) = I M [cos(ωt + φ) + j sin(ωt + φ)] = I M e j ( ωt + φ) gde je I M cos(ωt + φ) odziv na funkciju VM cos ωt . odnosno: i(t ) = I M cos(ωt + φ) = ωL ⎤ ⎡ cos ⎢ωt − arctg( )⎥ R ⎦ ⎣ R +ω L VM 2 2 2 što je identično rešenje sa rešenjem diferencijalne jednačine. čije je rešenje: I M e jφ = VM = R + jωL VM R 2 + ω2 L2 e − jarctg ( ωL ) R Međutim. U slučaju posmatranog RL kola. zamenom pobude VM e jωt i odziva I M e j ( ωt + φ) u diferencijalnu jednačinu. odredimo odziv I M e j ( ωt + φ) i nađemo njegov realni deo. a jI M sin(ωt + φ) odziv na funkciju jVM sin ωt . umesto da primenimo pobudu VM cos ωt i sprovedemo odgovarajuća izračunavanja.čiji su realni i imaginarni deo kosinusna odnosno sinusna funkcija. u praksi je sve mnogo jednostavnije. Mada to na prvi pogled izgleda mnogo komplikovanije nego prvi pristup. Pretpostavimo da je pobudna funkcija (fizički neostvarljivi) kompleksni napon: v(t ) = VM e jωt = VM (cos ωt + j sin ωt ) čiji su realni i imaginarni deo fizički ostvarljivi. Zbog toga što je kolo linearno. imamo: L d ( I M e j ( ωt +φ) ) + RI M e j ( ωt +φ) = VM e jωt dt odakle se posle diferenciranja dobija: jωLI M e j ( ωt + φ ) + RI M e j ( ωt + φ) = VM e jωt Sređivanjem ove jednačine se dobija: RI M e jφ + jωLI M e jφ = VM što je algebarska jednačina sa kompleksnim koeficijentima. u opštem slučaju imamo: x(t ) = X M cos(ωt + φ) = Re X M e j ( ωt + φ) = Re ( X M e jφ )e jωt [ ] [ ] 32 . mi možemo da primenimo pobudu VM e jωt . po principu superpozicije.

U fazorskoj analizi se sistem diferencijalnih jednačina sa sinusoidalnim pobudnim funkcijama u vremenskom domenu transformiše u sistem algebarskih jednačina sa kompleksnim koeficijentima u frekvencijskom domenu. kalem i kondenzator. U daljem radu fazore ćemo označavati masnim (bold) ili podvučenim velikim slovima. diferencijalna jednačina dobija oblik: L d (Ie jωt ) + RIe jωt = Ve jωt dt gde je I = I M ∠φ i V = VM ∠0o . I= V R + jωL = I M ∠φ = VM R 2 + ω2 L2 ∠ − arctg( ωL ) R tako da se opet dobija isto rešenje: i(t ) = ωL ⎤ ⎡ cos ⎢ωt − arctg( )⎥ R ⎦ ⎣ R 2 + ω2 L2 VM Analiza kola pomoću fazora predstavlja analizu kola u frekvencijskom domenu. Posle diferenciranja i eliminacije zajedničkog faktora e jωt dobija se fazorska jednačina: jωLI + RI = V odnosno. Kompleksna predstava struje ili napona X M e jφ naziva se fazor. Takav sistem je neuporedivo lakši za rešavanje. Fazor X M e jφ je kompleksni broj u polarnom obliku kod koga XM predstavlja amplitudu simusoidalnog signala.3 Opis elemenata kola pomoću fazora U prethodnom izlaganju definisane su relacije između napona i struje za tri osnovna elementa električnih kola: otpornik. relacija između struje i napona data je Omovim zakonom: v(t ) = Ri(t ) 33 . U slučaju otpornika. XM i φ kompletno predstavljaju amplitudu i fazni ugao nepoznate struje ili napona. Sada ćemo te relacije iskazati korišćenjem fazora. Preostali parametri. a φ predstavlja fazni ugao sinusoidalnog signala meren u odnosu na kosinusoidu. 5. oni se ponovo transformišu u vremenski domen da bi se dobilo rešenje originalnog sistema diferencijalnih jednačina.Član e jωt je zajednički faktor u definicionoj jednačini za kolo i može se implicitno podrazumevati u analizi. Ako primenimo fazore na analizu RL kola. Kada se odrede nepoznati fazori.

relacija između struje i napona je diferencijalna jednačina: o i(t ) = C koja se može napisati pomoću fazora u obliku: dv(t ) dt I = jωCV Pošto je θi = θv + 90o . Tako se dobija fazorski dijagram.Ako je napon na otporniku v(t ) = VM e j ( ωt + θ v ) . ili struja fazno kasni za naponom za 90o. Na osnovu fazorskog dijagrama može se utvrditi odnos amplituda dva fazora. kao i njihov relativni međusobni odnos. oni se mogu predstaviti i grafički u kompleksnoj ravni. ugao (fazna razlika) između njih. struja kroz otpornik je i(t ) = I M e j ( ωt + θ i ) . U slučaju kondenzatora. ili napon fazno kasni za strujom za 90o. Na slici 5. U slučaju kalema. u fazorskom obliku: V = RI gde je V = VM e jθ v = VM ∠θv i I = I M e jθ i = I M ∠θi . pa su kod otpornika struja i napon u fazi. pa se iz prethodne relacije dobija: VM e j ( ωt + θ v ) = RI M e j ( ωt + θ i ) ili. kod kondenzatora struja fazno prednjači naponu za 90o. onda je θ v = θ i + 90 o .2 su prikazani odnosi između napona i struje u vremenskoj i fazorskoj predstavi za sva tri osnovna pasivna električna elementa. θv = θi . Dakle. Pošto fazori predstavljaju kompleksne brojeve. 5. relacija između napona i struje je diferencijalna jednačina: v(t ) = L koja se može napisati pomoću fazora u obliku: di(t ) dt V = jωLI Pošto je j = 1e j 90 = 1∠90o . U slučaju kola sa naizmeničnim 34 .4 Uopšteni Omov zakon: impedansa i admitansa Kod kola sa jednosmernim strujama otpornost otpornika je Omovim zakonom definisana kao količnik napona na otporniku i struje kroz otpornik. pa kod kalema napon fazno prednjači struji za 90o.

Kompleksna veličina Z. Jedinica za impedansu je Om (Ω). Ako se formira količnik fazora napona na nekom elementu i fazora struje kroz isti element: Z= V I dobija se uopšteni (generalizovani) Omov zakon. U polarnom koordinatnom sistemu. kada se koristi fazorska predstava. i(t) v(t) i(t) Im V I + V=jωLI L θv=θi+90o I ωt 90o θi Re v(t). v(t). i(t) + V=RI θv=θi Re v(t). impedansa se može predstaviti preko svog modula i argumenta kao: Z= VM ∠θv VM = ∠(θv − θi ) = Z M ∠θ z I M ∠θi I M dok se u pravouglom koordinatnom sistemu može predstaviti preko svog realnog i imaginarnog dela: 35 .strujama. koja predstavlja analogiju otpornosti kod jednosmernog režima. naponi i struje postaju kompleksne veličine. i(t) i(t) v(t) Im I θi=θv+90o C ωt 90o θv Re V v(t) Im i(t) R V ωt I I I=jωCV + V - Slika 5. naziva se impedansa.2: Fazorski dijagrami za napone i struje kod pasivnih elemenata.

Tako je: Z = R2 + X 2 . Poređenjem dve prethodne jednačine lako je utvrditi veze između dva oblika predstavljanja impedanse. Primetimo da impedansa nije fazor.Z( jω) = R(ω) + jX (ω) Realni deo impedanse R(ω) se naziva rezistivna komponenta ili rezistansa. Dakle. pojam impedanse nema nikakvo značenje u vremenskom domenu. recipročna vrednost impedanse. Dakle. dok se imaginarni deo impedanse X (ω) naziva reaktivna komponenta ili reaktansa. koja predstavlja količnik fazora struje i napona: Y= 1 I = Z V naziva se admitansa. Ona se takođe može predstaviti preko svog modula i argumenta kao: Y= I M ∠θi I M = ∠(θi − θv ) = YM ∠θ y VM ∠θv VM ili preko svog realnog i imaginarnog dela: Y( jω) = G(ω) + jB(ω) Realni deo admitanse G (ω) se naziva konduktansa. iako je frekvencijski zavisna kompleksna veličina. Pošto je impedansa kompleksna veličina. Odgovarajuća definicija se može dati i kod kola sa naizmeničnim strujama. Na osnovu prethodnih jednačina lako je uspostaviti veze između komponenata impedanse i reaktanse. koja je nazvana provodnost. X = Z sin θ z Kod analize kola sa jednosmernim strujama pokazalo se pogodno da se uvede veličina recipročna otpornosti. admitansa je takođe kompleksna veličina. θ z = arctg X R R = Z cos θ z . odnosno. Uslov da neka kompleksna veličina predstavlja fazor je da u vremenskom domenu odgovara nekom sinusoidalnom signalu. Polazeći od jednačine: G + jB = lako se dobija: 1 R − jX = 2 R + jX R + X 2 36 . Jedinica za admitansu je Simens (S). dok se imaginarni deo admitanse naziva susceptansa.

kalema i kondenzatora. Tada su napon i struja u fazi. G + B2 2 X= −B G + B2 2 Interesantno je primetiti da rezistansa i konduktansa nisu recipročne veličine. R + X2 2 B= −X R + X2 2 Na sličan način se dobiju dualne relacije: R= G . Dakle: P= = = 1 VM cos(ωt + θ v )I M cos(ωt + θi )dt T∫ 0 VM I M 2T T T ∫ [cos(2ωt + θ 0 v + θi ) + cos(θ v − θi )]dt VM I M V I cos(θ v − θi ) = M M cos φ 2 2 gde je φ = θ v = θ i fazna razlika između napona na elementu i struje kroz element. pa je φ = θ v − θ i = 0 . Posebno je interesantan slučaj snage na otporniku. Snaga na otporniku je onda data jednostavnim izrazom: P= VM I M 2 odnosno jednaka je polovini proizvoda amplituda struje i napona. odnosno.G= R . prikažimo tabelarno impedanse i admitanse tri osnovna električna elementa. S obzirom da je kod otpornika V = RI . otpornika. Na kraju. poslednji izraz se može napisati i kao: 37 . a da takođe reaktansa i susceptansa nisu recipročne veličine.5 Snaga naizmenične struje Neka su sinusoidalni napon i struja na nekom elementu kola VM cos(ωt + θ v ) i I M cos(ωt + θi ) u vremenskom domenu. koje ćemo često koristiti u proučavanju električnih kola: Element Otpornik (R) Kalem (L) Kondenzator (C) Impedansa (Z) ZR = R Z L = j ωL Z C = 1 jωC = − j ωC Admitansa (Y) YR = G = 1 R YL = 1 jωL = − j ωL YC = jωC 5. neka su njihovi fazori V = VM e jθv = VM ∠θ v i I = I M e jθi = I M ∠θ i u frekvencijskom domenu. Snaga periodičnog signala je po definiciji srednja vrednost proizvoda napona i struje u okviru jedne periode.

38 .P= 2 2 RI M VM = 2 2R Zamislimo sada da kroz isti otpornik teče neka jednosmerna struja I i da je tada napon na njemu V koji na otporniku razvijaju istu snagu kao u slučaju sinusoidalne pobude. 5. Takva vrednost struje naziva efektivna vrednost struje. Dakle. Pošto je u jednosmernom režimu Vef = RI ef . I ef = IM 2 odnosno. u frekvencijskom (fazorskom) domenu prvi Kirhofov zakon glasi: Suma fazora struja koje utiču u ma koji čvor kola jednaka je nuli. a napona efektivna vrednost napona. U slučaju sinusoidalne pobude. dok je N broj grana koje ulaze u čvor. Dakle. ∑ i (t ) = 0 j =1 j N gde je i j (t ) struja j-te grane koja ulazi u čvor. prethodna jednačina dobija oblik: ∑I j =1 N Mj cos(ωt + φ j ) = 0 odakle se transformacijom sinusoidalnih veličina u fazore dobija prvi Kirhofov zakon za kola sa naizmeničnim strujama u fazorskom obliku: ∑I j =1 N j =0 gde je I j fazor struje j-te grane koja ulazi u čvor. dok je N broj grana koje ulaze u čvor. struje u kolu su takođe sinusoidalne i imaju istu učestanost. efektivna vrednost napona na otporniku ili struje kroz otpornik dobija se deljenjem amplitude napona ili struje sa kvadratnim korenom iz 2.6 Kirhofovi zakoni u kolima sa naizmeničnim strujama U prethodnim izlaganjima već je rečeno da za kola s stalnim jednosmernim strujama kao i za kola sa promenljivim strujama važi prvi Kirhofov zakon koji kaže da je suma struja koje utiču u ma koji čvor kola jednaka nuli. onda je: P = Vef I ef = RI = 2 ef 2 Vef R Izjednačavanjem snaga se dobija: Vef = VM 2 .

1 Serijska (redna) veza impedansi Ako se N impedansi tako poveže tako da se u svakom čvoru stiču samo po dve impedanse (osim kod prvog i poslednjeg čvora). 39 . Primenom drugog Kirhofovog zakona dobija se ekvivalentna impedansa kojom se može zameniti serijska veza impedansi: Z s = Z1 + Z 2 + L + Z N odnosno. 5. U narednom izlaganju biće ukratko opisane neke takve transformacije: 5.3: Serijska (redna) veza impedansi.7 Osnovne transformacije u kolima sa naizmeničnim strujama Primenom prvog i drugog Kirhofovog zakona. . Is + V Z1 Z2 ZN Is + V Zs Slika 5. takva veza se naziva serijska ili redna veza impedansi i prikazana je na slici 5. u frekvencijskom (fazorskom) domenu drugi Kirhofov glasi: Suma fazora napona u bilo kojoj petlji kola jednaka je nuli.Na isti način se polazeći od jednačine po drugom Kirhofovom zakonu u vremenskom domenu: ∑ v (t ) = 0 j =1 j N transformacijom sinusoidalnih veličina u vremenskom domenu u fazore.. ekvivalentna impedansa serijski vezanih impedansi jednaka je zbiru pojedinačnih impedansi. Dakle.7.3a. neka kola se mogu uprostiti što smanjuje broj jednačina kojima se ona opisuju i olakšava njihovo rešavanje.. dobija drugi Kirhofov zakon za kola sa naizmeničnim strujama u fazorskom obliku: ∑V j =1 N j =0 gde je V j fazor napona na j-toj grani petlje koja ukupno ima N grana.

4: Delitelj (razdelnik) napona. Pošto kroz oba impedanse protiče ista struja.4. Alternativni oblik prethodne jednačine je: 1 1 1 1 = + +L+ Z p Z1 Z 2 ZN 40 .. 5. takva veza se naziva paralelna veza impedansi i prikazana je na slici 5.2 Paralelna veza impedansi Ako se N impedansi tako poveže da sve imaju zajedničke priključke. naponi na impedansama su: VZ1 = Z2 Z1 V. Z2 ZN + V Zp Slika 5. Primenom prvog Kirhofovog zakona dobija se ekvivalentna impedansa (admitansa) kojom se može zameniti paralelna veza impedansi: Yp = Y1 + Y2 + L + YN odnosno. ekvivalentna admitansa paralelno vezanih admitansi jednaka je zbiru pojedinačnih admitansi. I + + Z1 V Z2 + VZ1 VZ2 - Slika 5. Ip + V Z1 Ip .7. napon izvora V deli se između impedansi Z1 i Z2 u direktnoj srazmeri sa njihovim vrednostima..5: Paralelna veza impedansi.Posmatrajmo dve serijski vezane impedanse koje formiraju razdelnik napona. kao na slici 5. VZ 2 = V Z1 + Z 2 Z1 + Z 2 odnosno.5a.

IZ1 I Z1 Z2 IZ2 Slika 5. sa slike 5.7: Vezivanje impedansi u trougao (∆) i zvezdu (Y). Pošto je napon na obe impedanse isti. A A Z1 Z3 C Z2 ZC B C ZA ZB B Slika 5.7. kao na slici 5. I Z 2 = I Z1 + Z 2 Z1 + Z 2 odnosno. Da bi ova dva kola bila ekvivalentna. impedansa između ma koje dve tačke u oba kola.trougao Transformacije trougla u zvezdu i zvezde u trougao mogu se primeniti i na impedanse i prikazane su na slici 5.6: Delitelj (razdelnik) struje.7.7 se dobijaju relacije ekvivalencije: ZA = ZB = ZC = Z1 Z 2 Z1 + Z 2 + Z 3 Z 2 Z3 Z1 + Z 2 + Z 3 Z1 Z 3 Z1 + Z 2 + Z 3 41 . 5. kada se treća tačka ostavi nepovezana.Posmatrajmo sada dva paralelno vezane impedanse koje formiraju razdelnik struje.6. mora biti ista. Korišćenjem pravila za paralelno i serijsko vezivanje otpornika. struje kroz paralelno vezane impedanse su: I Z1 = Z2 Z1 I. struja izvora I deli se između impedansi Z1 i Z2 u obrnutoj srazmeri sa njihovim vrednostima.3 Transformacije trougao – zvezda i zvezda .

7. koji ima konačnu unutrašnju impedansu Zv. ako u kolu imamo strujni izvor struje I i njemu paralelno vezanu impedansu Z.odnosno: Z1 = Z2 = Z3 = Z AZ B + Z AZC + Z B ZC ZB Z AZ B + Z AZC + Z B ZC ZC Z AZ B + Z AZC + Z B ZC ZA 5. i realni strujni izvor. iz uslova jednakosti struja kroz Zp: Ip = Zi 1 I V= Zi + Z p Zv + Z p direktno se dobijaju uslovi ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora: V = Z i I. onda se ova kombinacija može zameniti ekvivalentnim strujnim izvorom struje I = V Z i njemu paralelno vezanom impedansom Z. onda je isti i napon Vp. onda u slučaju ekvivalentnih izvora struja kroz impedansu Zp mora biti isti u oba kola. Po Omovom zakonu. koji ima konačnu unutrašnju admitansu Yi = 1 Z i .8 gde su prikazani realni naponski izvor. Zv + V Zp Ip + Vp I Zi Ip + Vp Zp - Slika 3.8. onda se ova kombinacija može zameniti ekvivalentnim naponskim izvorom napona V = RI i serijski vezanom impedansom Z. Ostali parametri kola u kome se nalaze nezavisni izvori ostaju nepromenjeni. Dakle.4 Transformacije izvora u kolima sa naizmeničnim strujama Posmatrajmo kola prikazana na slici 5.8: Realni naponski i strujni izvor. Do uslova ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora se lako može doći posmatranjem slike 5. Takođe važi i obrnuto: ako u kolu imamo naponski izvor napona V sa serijski vezanom impedansom Z. 42 . Ako se na realni strujni ili naponski izvor priključi ista impedansa Zp. Z v = Z i Dakle.

10a.10a. u kome je kompletno kolo sa izvorima i impedansama (bez potrošača) zamenjeno ekvivalentnim naponskim izvorom VT i serijski vezanim impedansom Z T . predstavljaju struje izvora koje utiču u odgovarajući čvor k. koju ćemo obeležiti sa I SC . kao na slici 5. tj. osim potrošača.8 Sistem jednačina napona čvorova za kola sa naizmeničnim strujama Kao i kod analize jednosmernog režima. broj nepoznatih veličina (napona) u sistemu N-1. Za izvođenje Tevenenove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 5.9c. Dijagonalni elementi. Ovaj sistem jednačina se može i direktno napisati samo na osnovu posmatranja kola.9a. Međutim. koji ćemo nazvati potrošač i obeležiti sa Zp. onda između njih postoji struja kratkog spoja. broj linearnih jednačina u sistemu je N-1. A + Kolo sa izvorima i impedansama B Zp Kolo sa izvorima i impedansama A + VOC B B Kolo sa izvorima i impedansama A ISC Slika 5. Ovaj slučaj je ilustrovan na slici 5. i kod kola sa naimeničnim strujama može se primeniti sistem jednačina napona čvorova za rešavanje kola. napon ili snagu na nekoj impedansi. isti je kao broj jednačina. Tevenenova i Nortonova teorema pokazuju kako se celo kolo. lako se vidi da su struja kroz potrošač i napon na potrošaču isti ako je: 43 . Ymn gde je m ≠ n . Poređenjem kola sa slike 5. ako se posle isključenja potrošača pristupni krajevi kratkospoje. predstavljaju zbir provodnosti svih grana koje se stiču u čvor k i uvek imaju pozitivni predznak. kao na slici 5.5. može zameniti ekvivalentnim realnim naponskim ili strujnim izvorom. Ykk . U slučaju kola sa N čvorova. Ako se potrošač isključi iz kola.9 Tevenenova i Nortonova teorema za kola sa naizmeničnim strujama Pretpostavimo da imamo neko električno kolo sa naizmeničnom pobudom i da želimo da odredimo struju. 5.9a. predstavljaju zbir admitansi svih grana između čvorova m i n i uvek imaju negativni predznak. pristupni krajevi ostaju otvoreni i na njima postoji napon koji ćemo nazvati napon otvorene veze i obeležiti sa VOC . I k .9: Određivanje napona otvorenih krajeva i struje kratkog spoja.9b. Struje sa desne strane jednačina. Sistem jednačina napona čvorova prestavlja sistem linearnih jednačina sa kompleksnim koeficijentima i izgleda ovako: Y11V1 + Y12 V2 + L + Y1N −1VN −1 = I1 Y21V1 + Y22 V2 + L + Y2 N −1VN −1 = I 2 M YN −11V1 + YN −12 V2 + L + YN −1N −1VN −1 = I N −1 Elementi matrice sistema van glavne dijagonale. 5. tako da struja i napon potrošača ostanu nepromenjeni. U slučaju kola sa N čvorova.9 i slike 5. Posmatrajmo kolo na sl.

5. Ovakvo kolo se naziva kolo sa jednim pristupom. čiji je napon jednak naponu kola sa isključenim potrošačem VOC . Za izvođenje Nortonove teoreme posmatrajmo kolo na sl. B Ove relacije predstavljaju Tevenenovu teoremu koja glasi: Svako električno kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i impedansama se može zameniti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog naponskog izvora VT . Z N = VOC I SC Ove relacije predstavljaju Nortonovu teoremu koja glasi: Svako električno kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i impedansama se može zameniti ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog strujnog izvora I N . čija je impedansa jednaka količniku napona kola sa isključenim potrošačem VOC i struje kroz kratkospojeni potrošač I SC .9 i slike 5. Ako je pobudni izvor strujni generator. Poređenjem kola sa slike 5. 5. Količnik fazora odziva i pobude: 44 .10: Tevenenova i Nortonova teorema. U oba slučaja napon na pristupu obeležimo sa V1 a struju koja utiče u kolo sa I 1 . čija je impedansa jednaka količniku napona kola sa isključenim potrošačem VOC i struje kroz kratkospojeni potrošač I SC .VT = VOC . i serijske impedanse Z T . i paralelne impedanse Z N . lako se vidi da su struja kroz potrošač i napon na potrošaču isti ako je: I N = I SC . onda ulazni napon predstavlja odziv kola na primenjenu pobudu.11 kod koga je između čvorova A i B priključen pobudni izvor koji može biti strujni ili naponski. A + VT ZT Zp ZT = VOC I SC A + ZN Zp IN B Slika 5.10 Kola sa jednim i dva pristupa Posmatrajmo kolo na slici 5.10b. u kome je kompletno kolo sa izvorima i impedansama (bez potrošača) zamenjeno ekvivalentnim strujnim izvorom I N i paralelno vezanom impedansom Z N . čija je struja jednaka struji kroz kratkospojeni potrošač I SC .10b.

onda se za kolo na slici 5. Ovakvo kolo se naziva kolo sa dva pristupa.12: Kolo sa dva pristupa.12 kod koga je između čvorova A i B priključen pobudni izvor koji može biti strujni ili naponski. A + V1 B I1 Kolo C + V2 D Slika 5. Napon i struju na prvom pristupu obeležimo sa V1 i I1 . A + V1 I1 Kolo B Slika 5.11: Kolo sa jednim pristupom. a napon i struju na drugom pristupu sa V2 i I 2 . Količnik fazora odziva i pobude: Yu = I1 V1 naziva se ulazna admitansa kola. Ako je pobudni izvor naponski generator. Z12 = V2 I1 45 .Zu = V1 I1 naziva se ulazna impedansa kola. onda ulazna struja predstavlja odziv kola na primenjenu pobudu.12 mogu definisati tri odnosa: Zu = V1 I1 koji se naziva se ulazna impedansa kola. Posmatrajmo sada kolo na slici 5. I2 Z2 Ako je pobudni izvor strujni generator. a između čvorova C i D potrošač čija je impedansa Z p .

12 mogu definisati još tri odnosa: Yu = I1 V1 koji se naziva se ulazna admitansa kola.13. onda se za kolo na slici 5. ili čak nisu ni periodični. Ako je pobudni izvor naponski generator. f(t) A t T 2T T 2T A t f(t) Slika 5. Međutim. Posmatrajmo neki periodični signal. K gde je T perioda signala. i. Av = V2 V1 koji se naziva naponsko pojačanje kola. Primeri ovakvih signala su povorke pravougaonih ili trougaonih signala koji se često sreću u elektronskim sistemima. prostoperiodični signal. koji za svako t mora da zadovolji relaciju: f (t ) = f (t + nT ). n = ± 1. 5. 46 .koji se naziva prenosna impedansa (transimpedansa) kola. Y12 = I2 V1 koji se naziva prenosna admitansa (transadmitansa) kola.13: Nesinusoidalni periodični signali. Ai = I2 I1 koji se naziva strujno pojačanje kola.11 Analiza kola sa složenoperiodičnim strujama U dosadašnjim razmatranjima uvek smo pretpostavljali da je napon ili struja pobudnog generatora sinusoidalni signal fiksne učestanosti. ± 2 . a koje su prikazane na slici 5. ± 3. i. tzv. u praksi se često sreću i signali koji nisu sinusoidalni ali su periodični.

Ako se poslednja jednačina pomnoži sa e − jkω0t i odredi integral obe strane jednačine u okviru jedne periode. perioda sinusoidalne komponente za n = 2 je T 2 . koje su linearno nezavisne. Pošto se cos(nω0 t + θ n ) može po Ojlerovoj formuli predstaviti u eksponencijalnom obliku. Ako je recimo pobudni signal napon. Jednačina k-tog harmonika je a k cos(kω0 t + θ k ) . U opštem slučaju. dobija se: t1 +T ∫ f (t )e t1 − jkω0t dt = t1 +T ∫ t1 1 ∞ ⎛ ∞ ⎞ ⎜ ∑ c n e jnω0t ⎟e − jkω0t dt = ∑ c n ∫ e j ( n −k ) ω0t dt = n = −∞ ⎝ n =−∞ ⎠ t1 t +T Pošto je: t1 +T ⎧0 e j ( n −k ) ω0t dt =⎨ ∫ ⎩T t1 t1 +T n≠k n=k konačno se dobija: cn = 1 T ∫ f (t )e t1 − jnω0t dt Neka se sada takav periodični signal primeni kao pobuda nekog linearnog električnog kola. perioda sinusoidalne komponente za n = k je T k . Dakle.U matematičkoj teoriji Furijeovih redova pokazuje se da se svaka periodična funkcija f (t ) može predstaviti pomoću zbira sinusoidalnih funkcija. Posmatrajmo malo detaljnije poslednji izraz. itd. prethodni razvoj funkcije f (t ) se može napisati u ekvivalentnom obliku: f (t ) = a0 + n = −∞ n≠0 ∑ c n e jnω0t = ∞ n = −∞ ∑ c n e jnω0t a0 + ∑ (an cos nω0t + jbn sin nω0t ) n =1 ∞ ∞ gde se kompleksne konstante c n nazivaju Furijeovi koeficijenti. Ovi koeficijenti se mogu odrediti na jednostavan naćin. Takva komponenta se naziva k-ta harmonijska komponenta ili kraće k-ti harmonik. a a0 predstavlja srednju vrednost signala. perioda sinusoidalne komponente za n = 3 je T 3 . Perioda sinusoidalne komponente za n = 1 je T. a fazor koji ga predstavlja je a k ∠θ k .14. imamo: f (t ) = a0 + ∑ a n cos(nω0 t + θ n ) n =1 ∞ gde je ω0 = 2π T osnovna učestanost signala. 47 . onda se primenom razvoja u Furijeov red pobudni signal se može predstaviti u vidu zbira napona: v(t ) = v0 + v1 (t ) + v2 (t ) + L što se može ilustrovati slikom 5.

14 svaki naponski generator ima svoju amplitudu i učestanost. Primenom fazorske analize može se odrediti odziv kola na svaku komponentu pobudnog signala u frekvencijskom domenu i prevesti u vremenski domen. Dalje. Na taj način se dobija ukupni odziv kola u ustaljenom složenoperiodičnom režimu. 48 .+ + v0 v1(t) Kolo + vk(t) Slika 5. U kolu na slici 5. pošto je kolo linearno može se primeniti princip superpozicije i ukupni odziv kola dobiti sumiranjem doprinosa svih komponenata pobudnog signala.14: Kolo sa složenoperiodičnom pobudom.

bipolarnog tranzistora i MOS tranzistora. 6. Zamenom u jednačinu za Omov zakon se dobija: El = RJS odnosno: E= tako da se konačno dobija: RJS = ρJ l l S R=ρ Konstanta ρ se naziva specifična otpornost. tako da ćemo u narednim izlaganjima ukratko razmotriti njihove najvažnije osobine koje će nam pomoći da razumemo rad osnovnih poluprovodnočkih komponenata: diode. poluprovodnike i izolatore. Poluprovodnički materijali predstavljaju osnov savremene elektronike. gustine struje. prema svojoj provodnosti elektrotehnički materijali se dele na tri grupe: provodnike.1 Osnovni pojmovi o provodnosti materijala Svaki električni provodnik možemo posmatrati na dva načina: • Posmatrajući makroskopske efekte preko napona. otpornosti. itd. struje. • Posmatrajući mikroskopske efekte preko električnog polja. Za prvi pristup može se koristiti Omov zakon: V = RI dok je za drugi pristup bolje iskoristiti relaciju između električnog polja i napona E= V l gde je V napon na krajevima provodnika a l njegova dužina. Njena jedinica je Ωm . Recipročna vrednost specifične otpornosti je specifična provodnost: 49 .6. Osnovi fizike poluprovodnika Kao što je već rečeno. itd. germanijum (Ge) i galijum arsenid (GaAs). kao i definiciju gustine struje: J= I S gde je I struja kroz provodnik a S poprečni presek provodnika. Najvažniji poluprovodnički materijali su silicijum (Si).

tako da elektroni koji dobiju malu dodatnu energiju mogu preskočiti zabranjenu zonu i postati pokretni.σ= 1 ρ čija je jedinica S m . Pošto energija elektrona zavisi od temperature. elektroni koji kruže oko jezgra atoma mogu imati energije koje odgovaraju diskretnim energetskom nivoima. Izolatori imaju veliku zabranjenu zonu između popunjenih i nepopunjenih energetskih nivoa. Kao što je poznato iz fizike. Dobri provodnici imaju malu specifičnu otpornost. relacija između električnog polja i gustine struje se može napisati kao: J = σE Specifična otpornost (provodnost) je karakteristika materijala. i provodnost poluprovodnika zavisi od temperature.2 Elektronska struktura materijala Provodnost materijala je direktno povezana sa elektronskom strukturom materijala. Koristeći specifičnu provodnost.1: Specifična provodnost nekih elektrotehničkih materijala. 50 . Sledeća slika prikazuje specifičnu provodnost raznih elektrotehničkih materijala u logaritamskoj razmeri: 6 4 2 0 -2 -4 -6 -8 -10 -12 -14 Bakar Grafit Silicijum Guma Staklo Teflon Slika 6. 6. Poluprovodnici imaju usku zabranjenu zonu između popunjenih i nepopunjenih energetskih nivoa. Metali imaju delimično popunjene energetske nivoe neposredno uz potpuno popunjene nivoe što omogućava da elektroni lako napuste atom i slobodno se kreću kroz metal. Takvi elektroni se nazivaju slobodni elektroni. što zahteva da elektroni dobiju veliku energiju da bi preskočili zabranjenu zonu.

pošto je za kretanje šupljina potrebno pokrenuti više elektrona. Upražnjeno mesto elektrona u valentnoj vezi naziva se šupljina. Zbog toga je specifična provodnost čistog kristala silicijuma veoma mala. Pošto su svi elektroni povezani valentnim vezama sa susednim atomima. Proces spajanja slobodnog elektrona i šupljine se naziva rekombinacija. Dakle. popuni raskinutu valentnu vezu i ponovo postane neutralan. Medjutim. izolatora i poluprovodnika. Na sobnoj temperaturi kovalentne veze su dovoljno čvrste tako da je broj slobodnih elektrona veoma mali. silicijum bi trebalo da bude izolator. Si Si Si Si Si Si Si Si Si Si Si Si Slika 6.3: Kristalna rešetka čistog silicijuma. pokretljivost šupljina je manja od pokretljivosti elektrona. ekvivalenti efekt je kao da se pozitivno nalektrisanje kreće od atoma do atoma. Takav pozitivno nalektrisan atom može da privuče jedan elektron iz obližnje valentne veze. Koncentracije slobodnih nosilaca u čistom kristalu se nazivaju sopstvene koncentracije koje zavise od temperature po formuli: 51 . 6.nepopunjen zabranjen nepopunjen popunjen Metali nepopunjen nepopunjen zabranjen popunjen Izolatori zabranjen popunjen Poluprovodnici Slika 6. provodnost čistog silicijuma potiče od dva efekta: • Kretanja elektrona • Kretanja šupljina U čistom kristalu silicijuma broj slobodnih elektrona i broj šupljina moraju biti isti. Medjutim. Dakle.3 Silicijum kao poluprovodnik Silicijum je osnovni poluprovodnički materijal. čak i na sobnoj temperaturi valentne veze su veoma slabe tako da pojedini elektroni mogu lako da dobiju dovoljnu energiju da ih raskinu i postanu slobodni elektroni.2: Energetski nivoi kod metala. Kristal čistog silicijuma ima pravilnu strukturu u kojoj atomi zadržavaju svoj položaj pomoću kovalentnih veza koje formiraju četiri valentna elektrona koji se nalaze u najvišem energetskom opsegu. Pozitivno nalektrisan atom može da privuče i neki slobodni elektron i neutrališe se.

Ako se na krajeve silicijumskog kristala priključi napon V kao na slici: Je Jp V + Slika 6. Dakle.5 ⋅1016 nosilaca m3 i veoma su male u odnosu na gustinu atoma u kristalu silicijuma 5 ⋅ 10 28 atoma m 3 . µ p takođe zavise od temperature. Na sobnoj temperaturi je σ = 4. Veličine µ n . Takve primese se nazivaju donorske primese jer daju elektrone. pošto su oni nosioci suprotnog naelektrisanja. struje elektrona i šupljina se sabiraju. EG = 1. onda dolazi do usmerenog kretanja slobodnih nosilaca kroz poluprovodnik.4 ⋅ 10−4 S/m .5 ⋅ 10−19 C . arsen ili drugi elementi 5. µ n = 0. pojaviće se višak slobodnih elektrona koji znatno povećava provodnost silicijuma.12 eV je parametar koji se naziva energetski procep i predstavlja minimalnu energiju za raskidanje kovalentne veze. dok je k = 8. Ako se silicijumu doda mala količina primesa od materijala koji ima pet valentnih elektrona (fosfor. provodnost silicijuma se može povećati. Taj postupak se naziva dopiranje silicijuma. Dakle. Zbog toga je čist silicijum veoma slab provodnik. a tako dopirani 52 .62 ⋅ 10 −5 eV/ o K Bolcmanova konstanta. koji je odličan izolator. gustina struje kroz poluprovodnik data je izrazom: J = e(µ n ni + µ p pi ) E = σE gde je e = 1. Iako se elektroni i šupljine pod dejstvom električnog polja kreću u suprotnim smerovima. a µ p = 0. što predstavlja slabu provodnost.135 m 2 Vs je pokretljivost elektrona.naelektrisanje elektrona.4 Dopiranje silicijuma primesama Ako se u kristal silicijuma unesu primese drugih materijala. grupe). Još jedna osobina silicijuma koja je veoma korisna u mikroelektronici je da se izlaganjem silicijuma kiseoniku na povišenoj temperaturi na njegovoj površini formira oksid (SiO2). Sopstvene koncentracije elektrona i šupljina na sobnoj temperaturi T = 300o K = 27 o C su ni = pi = 1. Silicijum ima 4 valentna elektrona u najvišem energetskom opsegu.048 m 2 Vs je pokretljivost šupljina.4: Priključenje naponskog izvora na kristal čistog silicijuma. kod čistog silicijuma svaki bilioniti atom u kristalu daje jedan par slobodnih nosilaca.ni2 = BT 3e − EG kT gde je B konstanta koja zavisi od materijala i za silicijum iznosi 5. 6.4 ⋅ 1031 .

onda iz relacije: nn 0 pn 0 = ni2 = pi2 sledi pn 0 = ni2 n2 = i nn 0 N D Si Si Si Si Si Si Si Si Slobodni elektron Si - - Si - - - P - - - Si Slika 6. Broj šupljina u n-tipu silicijuma je manji nego kod čistog silicijuma na istoj temperaturi. ili drugi elementi 3. indijum. koji takođe povećava provodnost silicijuma. Dakle. Primetimo da dodavanje primesa bilo kog tipa ne narušava neutralnost poluprovodnika. gde je N D koncentracija donorskih primesa. pojaviće se višak šupljina. a tako dopirani silicijum se naziva p-tip silicijuma. Ako se silicijumu doda mala količina primesa od materijala koji ima tri valentna elektrona (bor. Si Si Nedostajuci elektron Si Si B Si Si Si Si Si Si Si Slika 6. ali je za 6 do 7 redova veličine veća od sopstvene koncentracije nosilaca. Tipična koncentracija primesa je mala i iznosi oko 1023 atoma m3 . jer ima više slobodnih nosilaca pozitivnog naelektrisanja (šupljina) nego elektrona.6: Kristalna rešetka silicijuma sa akceptorskim primesama. iako stvara slobodne nosioce. broj slobodnih elektrona u n-tipu silicijuma je skoro isključivo određen koncentracijom donorskih primesa nn 0 = N D . Takve primese se nazivaju akceptorske primese jer privlače (primaju) slobodne elektrone. jer ima više slobodnih nosilaca negativnog naelektrisanja (elektrona) nego šupljina. 53 .silicijum se naziva n-tip silicijuma. Pošto je proizvod sopstvenih koncentracija konstantan na konstantnoj temperaturi. jer je povećana verovatnoća rekombinacije. grupe).5: Kristalna rešetka silicijuma sa donorskim primesama.

7: Energetski nivoi kod dopiranih poluprovodnika. S obzirom na veliku razliku koncentracija elektrona i šupljina kod dopiranog silicijuma. Kod materijala p-tipa većinski (glavni) nosioci su šupljine. čime se olakšava stvaranje slobodnih šupljina. provodnost prvenstveno odredjuju većinski nosioci. Donorske primese stvaraju dodatni energetski nivo blizu nepopunjenih provodnih nivoa. ona je ipak znatno veća od koncentracije slobodnih nosilaca kod čistog poluprovodnika. tako što se stvaraju novi nivoi unutar zabranjene zone. 54 . a manjinski (sporedni) nosioci su šupljine. Provodni opseg zabranjen Valentni opseg n-tip Provodni opseg zabranjen Valentni opseg p-tip Akceptorski nivoi Donorski nivoi Slika 6. Kod materijala n-tipa većinski (glavni) nosioci su elektroni. Provodnost je linearna funkcija koncentracije unesenih primesa.Dopiranjem silicijuma menja se i struktura energetskih opsega. ⎧ eµ n n = eµ n N d σ=⎨ ⎩eµ p p = eµ p N a za n − tip silicijuma za p − tip silicijuma Iako je koncentracija primesa veoma mala u odnosu na ukupni broj atoma. čime se olakšava stvaranje slobodnih elektrona. a manjinski (sporedni) nosioci su elektroni. Akceptorske primese stvaraju dodatni energetski nivo blizu popunjenih valentnih nivoa.

1: Naelektrisanja kod dopiranih poluprovodnika.1 je ilustrovana situacija kada se p i n tip materijala ne dodiruju. Takvo ravnotežno stanje se naziva ekvilibrijum. kada pn spoj nije vezan u električno kolo. Ta oblast se naziva osiromašena oblast ili oblast prostornog tovara jer u njoj nema slobodnih nosilaca elektriciteta.2 V. a ima i značajnu ulogu u radu MOS tranzistora.7. potiču od različitih koncentracija nosilaca sa obe strane pn spoja i čine difuzionu struju I D . 7. n-tip + + + + + + + + p-tip + + + + + + - + + - Nepokretni donorski jon Slobodna šupljina Nepokretni akceptorski jon Slobodni elektron Slika 7.1 Nepolarisani pn spoj Na slici 7. To električno polje se suprotstavlja daljem kretanju nosilaca preko spoja. Pored toga što pn spoj predstavlja diodu. Difuzione struje većinskih nosilaca. Nepokretna naelektrisanja formiraju električno polje u oblasti prostornog tovara. U blizini spoja ostaju samo nepokretni naelektrisani atomi. Na spoju se pojavljuje mala razlika napona. Veličina potencijalne barijere zavisi od poluprovodničkog materijala i nivoa dopiranja primesama. struja elektrona i struja šupljina. Veličina potencijalne barijere se ne može izmeriti merenjem napona između anode i katode. pn spoj Ako se napravi bliski kontakt (spoj) materijala n-tipa i materijala p-tipa dobija se tzv. kao što je to bipolarni tranzistor.6 V do 0. čiji su delovi dopirani različitim primesama. onda dolazi do prelaza slobodnih većinskih nosilaca preko spoja u drugu oblast i do njihove rekombinacije. možemo smatrati da kroz nepolarisani pn spoj protiču četiri različite struje. elektrona i šupljina. Usled električnog polja takodje postoje dve komponente struje manjinskih nosilaca. dok su slobodne šupljine ravnomerno raspoređene po telu poluprovodnika p-tipa. ukupna struja kroz pn spoj mora biti jednaka nuli pa su difuzione struje uravnotežene strujama usled električnog polja. I D = I S . odnosno pn spoj. tj. Ako se formira kontakt materijala p i n tipa. koje čine struju usled električnog polja I S . on je i osnovni element složenijih elektronskih elemenata. koja se naziva potencijalna barijera. jer postoje i kontaktni potencijali na spojevima metal-poluprovodnik kod priključaka diode. Kod silicijuma potencijalna barijera je u granicama od 0. 55 . U ravnotežnom stanju.8 V a kod germanijuma svega 0. pn spoj ili dioda. Slobodni elektroni su ravnomerno raspoređeni po telu poluprovodnika n-tipa. U praksi su oba tipa materijala delovi istog kristala silicijuma. Dakle.

Dakle. Nepolarisani pn spoj se može u gruboj analogiji predstaviti kondenzatorom. a većinski nosioci iz p oblasti. postoji stalna difuzija nosilaca preko spoja. struja kroz direktno polarisanu diodu se sastoji od dve komponente: struje većinskih nosilaca (difuziona struja) i struje manjinskih nosilaca (struja usled električnog polja). Većinski nosioci iz n oblasti. Manjinski nosioci takođe prelaze preko spoja usled električnog polja.3. gde dolazi do njihove rekombinacije. električnog polje i napon na nepolarisanom pn spoju. a osiromašena oblast predstavlja dielektrik.2 Direktno polarisani pn spoj Ako na krajeve pn spoja povežemo naponski izvor sa pozitivnim polom vezanim na p oblast kao na slici 7. dolazi do smanjenja potencijalne barijere na spoju. Dakle. ali je zbog njihovog znatno manjeg broja njihov doprinos ukupnoj struji zanemarljiv.2: Raspodela naelektrisanja. elektroni. suženja oblasti prostornog tovara i olakšanog kretanja većinskih nosilaca preko spoja. Ako poluprovodnik posmatramo kao celinu.Metalni kontakti Anoda p-tip ID n-tip IE Katoda Anoda + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + - + + + + - Id Osiromašena oblast - - - - - - - Katoda q E V Slika 7. 7. pošto je električno kolo zatvoreno. odnosno postoji struja kroz pn spoj. difuzijom prelaze u n oblast. I = I D − I E = Ke −e (V0 −V ) kT − Ke −eV0 kT = I S (e eV kT − 1) = I S (eV VT − 1) ≈ I S eV VT 56 . šupljine. difuzijom prelaze u p oblast. on je i dalje električki neutralan. Nepokretni joni predstavljaju opterećenje kondenzatorskih ploča.

Kod silicijuma ona iznosi oko 10-15 A. Struja I S se naziva struja zasićenja pn spoja i direktno je proporcionalna površini pn spoja. Anoda p-tip ID n-tip IE Katoda Anoda + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + - + + + + - - - - - - - Katoda V + Slika 7. proširenja oblasti prostornog tovara i otežanog kretanja većinskih nosilaca preko spoja. 7. a T apsolutna temperatura u oK. 57 .3: Struje i raspodela naelektrisanja na direktno polarisanom pn spoju.4: Struje i raspodela naelektrisanja na inverzno polarisanom pn spoju.4. dolazi do povećanja potencijalne barijere na spoju.3 Inverzno polarisani pn spoj Ako na pn spoj povežemo naponski izvor sa pozitivnim polom vezanim na n oblast kao na slici 7. Anoda p-tip IE ID n-tip Katoda Anoda + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + - + + + + - - - - - - - - - Katoda + V Slika 7. V primenjeni napon na spoj. k Bolcmanova konstanta.gde je K konstanta koja zavisi od geometrijskih dimenzija pn spoja. Napon VT = kT e se naziva temperaturni napon i na sobnoj temperaturi iznosi približno 25 mV. V0 napon potencijalne barijere. dok je kod germanijuma oko 10-6 A na sobnoj temperaturi. Struje manjinskih nosilaca ostaju skoro nepromenjene i ona predstavljaju struju kroz spoj.

I = I D − I E ≈ −I S
Iako teorijski model pokazuje da je struja inverzno polarisanog pn spoja jednaka struji zasićenja, eksperimentalno se dobijaju veće vrednosti za struju inverzno polarisanog pn spoja. Razlog za to su površinski efekti koji izazivaju tzv. struju curenja koja može biti i milion puta veća od struje zasićenja.
7.4 Proboj pn spoja i Zener dioda

Ako se na spoj primeni veliki inverzni napon, dolazi do formiranja jakog električnog polja u oblasti prostornog tovara i do naglog porasta struje inverzno polarisanog spoja. Ta pojava se naziva proboj, a napon pri kome dolazi do proboja se naziva napon proboja. Postoje dve vrste mehanizma proboja. Ako je napon proboja ispod 5 V, takav proboj se naziva Zenerov proboj, a ako je veći od 7 V, onda je u pitanju lavinski proboj. Ako je napon proboja između 5 V i 7 V, onda su zastupljena oba mehanizma proboja. Veličina napona proboja uglavnom zavisi od koncentracije primesa. Zenerov proboj ima značajnu praktičnu primenu. Zbog vrlo nagle promene struje, napon na Zener diodi u oblasti proboja je praktično konstantan. Zener diode se koriste u stabilizatorima napona i naponskim referentnim izvorima.
7.5
7.5.1

Modeli diode
Karakteristika diode

Kao što je objašnjeno u prethodnom izlaganju, struja diode pri direktnoj ili inverznoj polarizaciji se može opisati relacijom

I = I S (eV VT − 1)
koja se naziva strujno-naponska karakteristika diode i grafički je predstavljena na slici 7.5.
ID (mA)

4

3

2

1

0 -2 -1.5 -1 -0.5 0.5

VD (V)
1

Slika 7.5: Grafički prikaz jednačine diode. 58

Ova relacija je nelinearna i često se zahteva da bude uprošćena, odnosno linearizovana. U praksi je razvijeno nekoliko uprošćenih modela diode, pogodnih za izračunavanja bez upotrebe računara.
7.5.2 Idealna dioda

Idealna dioda predstavlja najjednostavniji model diode. Ako je dioda direktno polarisana, uzima se da je napon na njoj nula. Ako je dioda inverzno polarisana uzima se da je struja kroz nju nula. Dakle, direktno polarisana dioda približno odgovara kratkom spoju, dok inverzno polarisana dioda predstavlja otvorenu vezu. To je grafički predstavljeno na slici 7.6.
ID (mA)

0

VD (V)

Slika 7.6: Karakteristika idealne diode i njen simbol.

7.5.3

Izlomljeno linearni model diode

Izlomljeno linearni model diode je zasnovan na jednostavnoj linearizaciji nelinearne karkteristike diode, koja je prikazana na slici 7.7a.
ID (mA) Nagib = 1/rD VD0 rD Vd (V) 0 VD0
+

Slika 7.7: (a) Izlomljeno linearna aproksimacija karakteristike diode, (b) Električni model.

Električni model kojim se realizuje ovakva karakteristika prikazan je na slici 7.7b. Parametri modela su VD 0 ≈ 0.65 V i rD ≈ 20 Ω . U model je uključena i idealna dioda da bi se obezbedilo da struja teče samo pri direktnoj polarizaciji diode.

59

7.5.4

Model diode sa konstantnim padom napona

Najčešće korišćeni model diode u praktičnim izračunavanjima dobija se uprošćenjem izlomljeno linearnog modela, tako što se stavi da rD → 0 Ω . Onda drugi segment izlomljeno linearne karakteristike postaje vertikalan, kao na slici 7.8. Najčešće se uzima da je VD = 0.7 V .
ID (mA)

+

VD

Vd (V) 0 VD
Slika 7.8: (a) Aproksimacija karakteristike diode sa konstantnim naponom, (b) Električni model.

7.5.5

Model diode za male signale

Pretpostavimo da se napon na diodi sastoji od fiksnog dela i promenljivog dela, koje ćemo označiti po sledećoj konvenciji:

vD = VD + vd , gde je vd << VT
Pošto je varijacija napona na diodi mala, za struju diode se može pisati:

iD = I S e vD VT = I S e (VD +vd ) VT = I S eVD VT e vd ≈ I D (1 +

VT

= I D e vd

VT

vd I 1 ) = I D + D v d = I D + v d = I D + id VT VT rd

Dakle za promenljivu komponentu struje diode važi jednačina:

id =

1 vd rd

gde se rd naziva otpornost diode za male signale. Recipročna vrednost otpornosti diode za male signale predstavlja nagib tangente karakteristike diode u tački koja je određena fiksnim delovima napona i struje diode. Dakle, za male signale dioda se može modelovati otpornikom, čija je vrednost jednaka otpornosti diode za male signale rd .

60

pa se i do rešenja sistema jednačina može doći grafičkim putem. Mogu se napisati dve jednačine. ID (mA) V/R Q(IDQ.7. Obe jednačine se mogu predstaviti grafički.6 Radna tačka diode Posmatrajmo jednostavno kolo sa diodom.VDQ) 0 VD (V) V Slika 7. kao na slici 7.9: R + V Slika 7. VD ): ID = − 1 1 VD + V R R koja se naziva radna prava. iD + vD Kako odrediti struju i napon na diodi kada su vrednosti napona baterije V i otpornika R poznate? Dioda je direktno polarisana i kroz nju teče značajna struja.9: Elementarno kolo sa diodom. 61 . Jedna od njih je nelinearna jednačina diode: I D = I S eVD VT dok je druga jednačina po drugom Kirhofovom zakonu linearna: V − RI D − VD = 0 Iz druge jednačine se dobija jednačina prave u sistemu ( I D . Rešenje sistema jednačina je presek jednačine diode i radne prave definisane drugim Kirhofovim zakonom i naziva se mirna radna tačka.10: Jednačina diode i radna prava u istom sistemu karakteristika. kao na slici 7.10.

Detaljnije karakteristike dioda se mogu naći u publikacijama proizvođača (data sheet) u papirnoj formi (katalozi) ili na Internetu. kao što je. Tako se kod proizvođača poluprovodničkih komponenata mogu nabaviti razne vrste dioda. Ovaj metod rešavanja nelinearnih kola se koristi u računarskim programima za analizu kola. Diode su važan i često korišćeni element u savremenoj elektronici. Pošto se dioda ne može realizovati tako da se istovremeno ostvare sve povoljne karakteristike. diode se proizvode sa karakteristikama koje najviše odgovaraju njihovoj nameni. Diode za usmerače velikih snaga.Drugi način određivanja radne tačke je da se reši sistem od jedne linearne i jedne nelinearne jednačine nekim metodom rešavanja nelinearnih jednačina iz numeričke analize. Svetleće (LED) diode. 62 . svodi na iterativno rešavanje sistema linearnih jednačina. Fotodiode. Diode promenljive kapacitivnosti (varikap ili varaktor diode). itd. Geometrijskih karakteristika spoja. ili sistema nelinearnih jednačina. Diode za prekidački režim rada Diode za rad na visokim učestanostima. Najčešće se rešavanje nelinearne jednačine. kao što su: • • • • • • • Diode za usmerače malih snaga. 7. na primer. osobine diode znatno zavise od: • • • Materijala od kojeg je napravljena dioda.7 Primene i vrste dioda Kao što se vidi iz jednačine za struju. poznati program SPICE. Temperature.

središnja oblast se naziva baza. dok je najmanje dopirana oblast kolektora. Bipolarni tranzistor predstavlja sendvič strukturu sačinjenu od tri različito dopirane poluprovodničke oblasti koje formiraju dva pn spoja: npn ili pnp. ona se u praksi vrlo retko koristi i zbog toga nije navedena u tabeli. Bipolarni tranzistor 8. zbog boljih električnih karakteristika. Emitor n-tip p-tip n-tip Kolektor Baza Slika 8. Zavisno od polarizacije spojeva emitor-baza (emitorski spoj) i kolektor-baza (kolektorski spoj). Aktivni režim se koristi u pojačavačkim kolima.1: Uprošćeni prikaz strukture bipolarnog npn tranzistora. koji su prikazani u sledećoj tabeli: Režimi rada tranzistora Režim rada Aktivni režim Zasićenje Zakočenje Emitor-baza Direktna polarizacija Direktna polarizacija Inverzna polarizacija Kolektor-baza Inverzna polarizacija Direktna polarizacija Inverzna polarizacija Namena Pojačavači Prekidači Prekidači Iako postoji još jedna kombinacija za polarizaciju spojeva. npn tranzistor se može naći u različitim režimima rada. koja se proučavaju u analognoj elektronici. baza mora biti vrlo uska. C B E B E C Slika 8. Radi korektnog funkcionisanja tranzistora.2: Simboli npn i pnp tranzistora. Režimi zasićenja i zakočenja se koriste u elektronskim prekidačima i proučavaju se u impulsnoj i digitalnoj elektronici. 63 . Najviše dopirana oblast predstavlja emitor.8. U praksi se. mnogo više koriste npn tranzistori pa će se analiza rada tranzistora uglavnom odnositi na npn tranzistore.1 Struktura i simboli bipolarnog tranzistora Bipolarni tranzistor je poluprovodnička struktura sa tri elektrode. Sve tri oblasti imaju metalne kontakte kojima se vrši priključivanje tranzistora u kolo.

Struja šupljina od baze ka emitoru I Ep čiji zbir predstavlja struju emitora: I E = I Ee + I Ep ≈ I Ee . Kao posledica neuniformne koncentracije. S obzirom da u bazi postoje i šupljine. kao na slici 8. Na inverzno polarisanom kolektorskom spoju postoje dve komponente struje manjinskih nosilaca usled električnog polja: 1. Za razmatranje rada tranzistora u aktivnom režimu najbolje je poći od emitorskog spoja koji je direktno polarisan. n p n iE E iEe iBr iEp B iCe iC iCB0 C + VBE iB + VCB Slika 8. Struja šupljina od kolektora ka bazi I CB0 koje u zbiru daju struju kolektora: 64 . Polarizacija se ostvaruje priključivanjem baterija odgovarajućeg polariteta. kolektorski spoj je inverzno polarisan pa električno polje izaziva kretanje manjinskih nosilaca preko spoja.3. izvestan broj elektrona se na svom putu od emitorskog ka kolektorskom spoju rekombinuje i ne stigne do kolektora. S obzirom na malu širinu baze. koncentracija elektrona u bazi opada sa velike vrednosti oko emitorskog spoja na malu vrednost oko kolektorskog spoja. Pošto je baza veoma uska.2 Rad bipolarnog tranzistora u aktivnom režimu U aktivnom režimu rada emitorski spoj je direktno polarisan. nroj rekombinovanih elektrona je mali.8. Ubačeni elektroni znatno povećavaju koncentraciju elektrona u bazi naročito u blizini emitorskog spoja. a kolektorski spoj je inverzno polarisan. S druge strane. ravnotežna koncentracija elektrona u bazi je bila veoma mala. i prema tome ima dve difuzione struje većinskih nosilaca sa obe strane spoja: 1.3: Struje u aktivnom režimu rada npn tranzistora. Zbog toga je oko kolektorskog spoja koncentracija manjinskih nosilaca (elektrona u bazi i šupljina u kolektoru) izuzetno mala. elektroni u bazi se kreću difuzijom od emitorskog ka kolektorskom spoju. Struja elektrona od emitora ka bazi I Ee 2. može se opravdano smatrati da je koncentacija elektrona opada po linearnom zakonu. Struja elektrona od baze ka kolektoru I Ce 2. Dakle. jer je I Ep << I Ee Elektroni koji su iz emitora prešli u bazu u njoj predstavljaju manjinske nosioce. Pre uspostavljanja direktne polarizacije emitorskog spoja i ubacivanja elektrona.

95 do 0. jer je I CB 0 << I Ce Struja baze se sastoji od tri komponente: 1. 8.1 Model npn tranzistora za velike signale Relacija I C ≈ βI B pokazuje suštinu rada tranzistora. Struja usled rekombinacije elektrona u bazi I Br tako da je: I B = I Br + I Bs − I CB 0 Odnos struje elektrona koji prelaze u kolektor i struje emitora obeležava se sa α i naziva koeeficijent strujnog pojačanja od emitora do kolektora: α= I Ce I C − I CB 0 I C = ≈ IE IE IE odakle se uz pomoć jednačine I E = I B + I C dobija: IC = α 1 IB + I CB 0 = βI B + (β + 1) I CB 0 ≈ βI B 1− α 1− α Faktor β se naziva koeeficijent strujnog pojačanja od baze do kolektora. Tipične vrednosti za faktor α su od 0. Struja šupljina od baze ka emitoru I Ep 2. koja se ogleda u činjenici da se malom strujom baze može kontrolisati znatno veća kolektorska struja.I C = I Ce + I CB 0 ≈ I Ce .4: 65 . koristeći prethodne relacije. a za faktor β od 20 do 1000. Struja šupljina od kolektora ka bazi I CB0 3.999. Dva takva modela su prikazana na slici 8. Pošto je struja baze eksponencijalnog karaktera: I B = I BS eVBE VT onda i kolektorska struja ima istu zavisnost: I C = βI B = βI BS eVBE VT = I CS eVBE VT dakle. Dakle. najprostiji modeli npn bipolarnog tranzistora u aktivnom režimu mogu se napraviti korišćenjem kontrolisanih strujnih izvora. struja kolektora eksponencijalno zavisi od ulaznog napona.2.

ona se sastoji od fiksne i promenljive komponente. postoji veza: gm = I C βI B β 1 = = = VT VT rπ re 66 .B + vBE iB iC ICS/β βiB C B + iB αiE C iC vBE ICS/α iE E iE E Slika 8. Fiksna komponenta ulaznog napona određuje fiksnu komponentu struje baze.2. Na sličan način se za struju kolektora dobija: iC = βiB = I CS e vBE VT = I CS e (VBE +vbe ) VT = I CS eVBE VT e vbe VT = I C e vbe VT ≈ I C (1 + vbe I ) = I C + C vbe = I C + g m vbe = I C + ic VT VT tj. Parametar rπ = VT I B očigledno zavisi od radne tačke tranzistora. Fiksna komponenta ulaznog napona određuje fiksnu komponentu kolektorske struje. a promenljiva komponenta ulaznog napona određuje promene kolektorske struje oko radne tačke. koje ćemo označiti po sledećoj konvenciji: vBE = VBE + vbe . Očigledno. i ona se sastoji od fiksne i promenljive komponente.4: Modeli npn tranzistora za velike signale u aktivnom režimu rada. Parametar g m = I C VT naziva se transkonduktansa tranzistora. onda se za struju baze može pisati: iB = I BS e vBE VT = I BS e (VBE +vbe ) VT = I BS eVBE VT e vbe VT = I B e vbe VT ≈ I B (1 + vbe I 1 ) = I B + B vbe = I B + vbe = I B + ib VT VT rπ odnosno. tj. određuje mirnu radnu tačku. 8.2 Model tranzistora za male signale Pretpostavimo da se pobudni napon tranzistora sastoji od fiksnog dela i malog promenljivog dela. Promenljiva komponenta ulaznog napona određuje promene struje baze oko radne tačke. gde je vbe << VT Pošto je varijacija pobudnog napona mala.

Ove karakteristike se daju u katalozima i koriste se u procesu projektovanja. Jednosmerni radni uslovi se određuju na sledeći način. Posle toga se formira odgovarajući sistem jednačina. pri čemu je napon vCE parametar. 8.6. dok se nezavisni jednosmerni izvori anuliraju (naponski izvori se kratkospajaju.5: Hibridni π modeli tranzistora za male signale.4 Polarizacija tranzistora Pod polarizacijom tranzistora se podrazumeva dovođenje odgovarajućih jednosmernih napona na njegove elektrode. U praktičnoj primeni modela za male signale u analizi pojačavačkih kola sa bipolarnim tranzistorima. Prvo se za kolo baze napiše jednačina: 67 . Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter. pri čemu je napon vCE parametar. 8. čijim se rešenjem dobijaju tražene veličine. tranzistor se zamenjuje svojim modelom.gde se re = vbe ib = 1 g m naziva emitorska otpornost. a strujni izvori se raskidaju). B + ib vbe rπ C ic B + ib rπ C ic ic=gmvbe vbe ic=βib E ie E ie Slika 8. Dve verzije ovog modela su prikazane na slici 8. Karakteristika prenosa tranzistora je zavisnost iC = f 2 (vBE ) . Izlazna karakteristika tranzistora je zavisnost iC = f 3 (vCE ) pri čemu je struja baze iB parametar. ic = βib i ic = g m vbe predstavljaju matematički model tranzistora za male signale koji je u literaturi poznat kao hibridni π model. To se može uraditi korišćenjem dve baterije kao na slici 8. Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter. Relacije vbe = rπib . koje će ga postaviti u određeni radni režim. Za aktivni režim je potrebno da se emitorski spoj polariše direktno a kolektorski spoj inverzno.5.3 Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora Ulazna karakteristika tranzistora je zavisnost iB = f1 (vBE ) .

je: IC = − VCE VCC + RC RC U praksi se izbegava napajanje sa dve baterije. pa je potrebno i bazno kolo napajati iz iste baterije kao i kolektor.6: Polarizacija npn tranzistora za rad u aktivnom režimu. Primenom Tevenenove teoreme na ulazno kolo koje se sastoji od baterije VCC i otpornika RB1 i RB 2 . koja se crta u polju karakteristika iC = f 3 (vCE ) . lako se dobija: 68 . VBB − VBE RB RC iB VBB + RB + vI iC + V CC Slika 8.VBB − RB I B − VBE = 0 odakle je: IB = a iz kolektorskog kola se dobija: VBB − VBE RB VI + RC I C − VCC = 0 odnosno: I C = βI B = β VBB − VBE RB VI = VCC − RC I C = VCC − RC βI B = VCC − RC β čime je potpuno određena radna tačka. Jednačina radne prave.7: Polarizacija npn tranzistora za rad u aktivnom režimu. To se lako može izvesti sledećim kolom: RB1 RB2 iB iC RC + vI + VCC Slika 8.

U daljem tekstu će biti analizirane sve tri konfiguracije u režimu rada sa malim signalima i biće određene njihove osnovne karakteristike: naponsko pojačanje. a da se izlazni napon uzima između kolektora i emitora (mase). U električnim šemama elektronskih kola je uobičajeno da se zbog jednostavnosti ne crta baterija VCC . kraktospojiće se jednosmerni naponski izvori. strujno pojačanje. Vidi se da je pobuda priključena između baze i emitora (mase). bipolarni tranzistor može poslužiti kao pojačavač signala.8. a izlaz se može uzeti bilo sa kolektora bilo sa emitora. 8. 8. formiraće se i rešiti jednačine koje opisuju kolo i na kraju će biti nađeni odgovarajući odnosi.9. odnosno napona baza-emitor. Iz ulaznog dela kola lako se dobija: vbe = rπ vs Rs + rπ 69 . zavisno od toga koja je od elektroda tranzistora na konstantnom potencijalu razlikuju se tri osnovne konfiguracije: pojačavač sa zajedničkim emitorom.VBB = VCC RB 2 . Posle zamene ulaznog kola po Tevenenovoj teoremi.5. Tranzistor će biti zamenjen modelom za male signale.1 Pojačavač sa zajedničkim emitorom Pojačavač sa zajedničkim (uzemljenim) emitorom je najčešće i najkorisnije kolo sa jednim tranzistorom koje je prikazano na slici 8. ulazna otpornost i izlazna otpornost. Princip analize će uvek biti isti. pojačavač sa zajedničkim kolektorom i pojačavač sa zajedničkom bazom. VCC RB1 Rs1 C RC + RB2 vs vi Slika 8.5 Osnovna pojačavačka kola sa jednim tranzistorom S obzirom da se kod bipolarnog tranzistora struja kolektora može kontrolisati promenama struje baze. gde otpornik Rs predstavlja ekvivalentnu otpornost pobudnog izvora i otpornika RB1 i RB 2 za polarizaciju tranzistora.8: Pojačavač sa zajedničkim emitorom. zamene tranzistora hibridnim π modelom za male signale i kratkospajanja jednosmernih izvora. RB1 + RB 2 RB = RB1 RB 2 RB1 + RB 2 čime se kolo za polarizaciju svodi na već analizirani slučaj sa dve baterije. Pošto se promenljivi ulazni signal uvek mora dovesti između baze i emitora. dobija se kolo prikazano na slici 8.

što nije dobro jer ovaj parametar može mnogo da varira od primerka do primerka istog tipa tranzistora. kolektor je vezan direktno na bateriju za napajanje. 70 . S druge strane. koji je prikazan na slici 8. pojačavač sa zajedničkim emitorom može imati veliko naponsko i strujno pojačanje. ako je Rs << rπ .5. Strujno pojačanje pojačavača sa zajedničkim emitorom je: Ai = ii = iu − gm rπ vu Rs + rπ = − g m rπ = −β vu Rs + rπ Za ulaznu otpornost pojačavača sa zajedničkim emitorom lako se dobija: Ru = rπ dok je izlazna otpornost: Ri = RC Dakle. a izlazni napon se uzima između emitora i kolektora (mase). naponsko pojačanje Av ≈ − βRC Rs jako zavisi od β. Naponsko pojačanje je negativno što znači da u slučaju naizmeničnog pobudnog napona pojačavač sa zajedničkim emitorom unosi faznu razliku od 180o između ulaznog i izlaznog signala. naponsko pojačanje Av ≈ − g m RC je praktično nezavisno od parametra β.2 Pojačavač sa zajedničkim kolektorom Kod pojačavača sa zajedničkim (uzemljenim) kolektorom. dok je izlazna otpornost određena vrednošću otpornika u kolu kolektora i obično ima veliku vrednost.9: Ekvivalentno kolo pojačavača sa zajedničkim emitorom.Rs iu + Ru ii + gmvbe RC Ri vs + rπ vbe vi Slika 8. pa je naponsko pojačanje: Av = vi − g m vbe RC rπ RC = = − g m RC = −β vs vs Rs + rπ Rs + rπ Iz izraza za naponsko pojačanje se vidi da u slučaju kada je Rs >> rπ . odnosno obrće fazu. Pobuda je priključena između baze i kolektora (mase). odnosno vezan je na masu za promenljivi signal. 8. ulazna otpornost mu nije velika.10.

Ekvivalentno kolo pojačavača sa zajedničkim kolektorom dobija se na isti način kao kod pojačavača sa zajedničkim emitorom i prikazano je na slici 8. 71 . U kolu sa slike 8. naponsko pojačanje pojačavača sa zajedničkim kolektorom je vrlo blisko jedinici. strujno pojačanje pojačavača sa zajedničkim kolektorom je vrlo veliko.11 emitorski otpornik RE i otpornost potrošača R p su vezani paralelno i kroz njihovu kombinaciju protiče struja (β + 1)iu . za naponsko pojačanje se lako dobija: Av = rπ + (β + 1)( RE || R p ) (β + 1)( RE || R p ) (β + 1)( RE || R p ) vi vb vi = = = vs vs vb Rs + rπ + (β + 1)( RE || R p ) rπ + (β + 1)( RE || R p ) Rs + rπ + (β + 1)( RE || R p ) Pošto je najčešće Rs + rπ << (β + 1)( RE || R p ) .11. Av ≈ 1 Za strujno pojačanje se dobija: Ai = ii (β + 1) RE = ≈ β +1 iu RE + R p jer je R p << RE .10: Pojačavač sa zajedničkim kolektorom. Ako sa vb označimo promenljivi napon na bazi. Rs + iu + vs Ru rπ vbe RE βiu ii Ri Rp vi + Slika 8. ali uvek manje od jedan.VCC RB1 Rs1 vs + C RB2 + vi RE Slika 8.11: Ekvivalentno kolo pojačavača sa zajedničkim kolektorom. Dakle.

izlazna otpornost pojačavača sa zajedničkim kolektorom je vrlo mala.5. baza je vezana na konstantan napon iz razdelnika napona.12: Pojačavač sa zajedničkom bazom. odnosno. Dakle. 8.3 Pojačavač sa zajedničkom bazom Kod pojačavača sa zajedničkom (uzemljenom) bazom. Rs iu RE gmvbe ii + RC Ri vs + Ru rπ vbe + vi Slika 8. VCC RB1 RC + C RB2 RE Rs vs vi Slika 8. Naponsko pojačanje je pozitivno. 72 . odnosno vezana je na masu za promenljivi signal. a izlazni napon se uzima između kolektora i baze (mase). Pobuda je priključena između emitora i baze (mase).11 se može odrediti i ulazna otpornost: Ru = rπ + (β + 1)( RE || R p ) koja ima veliku vrednost. dok je izlazna otpornost ⎛ r + Rs ⎞ Ri = RE || ⎜ π ⎜ β + 1 ⎟ = RE ⎟ ⎝ ⎠ R ⎞ R ⎛ || ⎜ re + s ⎟ ≈ re + s ⎜ ⎟ β + 1⎠ β +1 ⎝ odnosno.12.Sa slike 8.13. pojačavač sa zajedničkim kolektorom ima jedinično naponsko i značajno strujno pojačanje. dok je izlazna otpornost vrlo mala. koji je prikazan na slici 8. ulazna otpornost mu je velika. pojačavač sa zajedničkim kolektorom ne obrće fazu.13: Ekvivalentno kolo pojačavača sa zajedničkom bazom. Ekvivalentno kolo pojačavača sa zajedničkom bazom dobija se na isti način kao kod pojačavača sa zajedničkim emitorom i prikazano je na slici 8.

73 . Av ≈ g m RC Strujno pojačanje pojačavača sa zajedničkom bazom je: Ai = odnosno. jer je skoro nezavisno od β. pojačavač sa zajedničkom bazom ne obrće fazu. Ako je rπ << ( g m rπ + 1) Rs .13 se posle kraćeg izračunavanja dobija naponsko pojačanje pojačavača sa zajedničkom bazom: Av = vi g m rπ RC = vs rπ + ( g m rπ + 1) Rs koje je vrlo stabilno. odnosno. dok je izlazna otpornost određena vrednošću otpornika u kolu kolektora i obično ima veliku vrednost. pojačavač sa zajedničkom bazom ima veliko naponsko i jedinično strujno pojačanje. naponsko pojačanje je približno jednako Av ≈ RC Rs dok je u slučaju kada je otpornost pobudnog generatora vrlo mala. blisko je. ii β = = α ≈1 iu β + 1 Ulazna otpornost pojačavača sa zajedničkom bazom: Ru = je vrlo mala. Naponsko pojačanje je pozitivno. ali manje od jedan. dok je izlazna otpornost: RE || rπ ≈ re β +1 Ri = RC Dakle.Sa slike 8. ulazna otpornost mu je vrlo mala.

Zbog svojih osnovnih osobina da imaju jednostavnu strukturu i male dimenzije.1: Struktura NMOS tranzistora. u savremenoj elektronici se koristi još jedan tip tranzistora. godine. u kojoj su postupkom difuzije napravljena dva jako dopirana n+ regiona. Međutim. da je struktura MOS tranzistora potpuno simetrična. su od 1 do 10 µm. Gejt (G) Sors (S) Metal Drejn (D) Sors (S) n + Gejt (G) Drejn (D) n L + Oksid Podloga p-tipa L Podloga (B) W Slika 9.9. koja se naziva gejt (gate).1. 74 . a na desnoj strani pogled odozgo na isti tranzistor. poznat kao MOSFET tranzistor. Površina između sorsa i drejna je prekrivena tankim slojem (20-100 nm) silicijum dioksida (SiO2). Dakle. Za razliku od bipolarnog tranzistora. kontrolnu elektrodu. za razliku od bipolarnog tranzistora. znatno pre pojave bipolarnih tranzistora. Kao posledica ove činjenice. za osnovna objašnjenja rada MOS tranzistora uticaj podloge je mali. od 2 do 500 µm. kontrolna elektroda je kod MOS tranzistora izolovana. kao što su mikroprocesori i memorije. tako da ćemo u daljim izlaganjima MOS tranzistor tretirati kao poluprovodnički element sa tri elektrode. W. dok su tipične vrednosti širine istog područja. struja se sastoji samo od jednog tipa nosilaca (elektrona kod NMOS tranzistora ili šupljina kod PMOS tranzistora). MOS tranzistori ulaze u širu upotrebu. Da bi se ostvarila veza sa ostatkom električnog kola. MOS tranzistor (MOSFET) Pored bipolarnog tranzistora. gde je na levoj strani prkazan poprečni presek kroz NMOS tranzistor. Kao što se vidi. Princip rada MOS tranzistora opisan je još 1930. koji se nazivaju sors (source) i drejn (drain). Dimenzije MOS tranzistora su veoma male. područja sorsa i drejna. L. ali se sve više koriste i u realizaciji analognih elektronskih kola 9. veka. ali je zbog teškoća u realizaciji prvi MOS tranzistor eksperimentalno realizovan tek sredinom sedme decenije dvadesetog veka. preko koga je nanesen sloj metala. tako da se ovaj tip tranzistora često naziva i unipolarni tranzistor. Interesantno je. Tipične vrednosti rastojanja sorsa i drejna. Tek krajem sedamdesetih godina 20. NMOS tranzistor se realizuje na podlozi (supstratu) p tipa. Skraćenica MOSFET (Metal Oxide Semiconductor Field Effect Transistor) ukratko opisuje strukturu i princip rada ovog tipa tranzistora. imaju metalne kontakte. a kontrola struje se vrši električnim poljem. MOS tranzistori su postali dominantni u realizaciji digitalnih logičkih funkcija i memorija.1 Struktura i simboli MOS tranzistora Uprošćena struktura NMOS tranzistora je prikazana na slici 9. U savremenim integrisanim kolima velike složenosti. MOS tranzistor ima četiri elektrode. kao i podloga. koji čini treću.

minimalne dimenzije su ispod 1 µm. D G S S G B D D G G B S S PMOS D NMOS Slika 9. a drugu diodu podloga i n+ oblast drejna. Ovaj pozitivni napon odbija šupljine. Jednu diodu čine podloga i n+ oblast sorsa. Kada se dovede napon na gejt. Dakle. Izneđu sorsa i drejna postoji velika otpornost. To električno polje kontroliše broj slobodnih nosilaca u kanalu. između sorsa i drejna su vezane dve diode na red. Minimalni napon između gejta i sorsa koji obezbeđuje formiranje kanala naziva se napon praga provođenja i obeležava sa Vt . što omogućava realizaciju više miliona tranzistora na jednoj silicijumskoj podlozi (čipu). Međutim. koji je prikazan na slici 9. pozitivan napon na gejtu izaziva stvaranje ili indukciju kanala. Ako se između drejna i sorsa primeni neki napon v DS . Vrednosti ovog napona zavise od proizvodnog procesa i tipično se nalaze u opsegu od 1 V do 3 V. odnosno provodnost kanala. Zato se 75 . negativno naelektrisane akceptorske atome. tako da se ova vrsta MOS tranzistora naziva tranzistor sa indukovanim n kanalom. On se realizuje na podlozi n tipa. u dielektriku kondenzatora se pojavljuje električno polje. Simboli NMOS i PMOS tranzistora koji se koriste u električnim šemama prikazani su na slici 9.2. Zbog toga što u formiranju struje učestvuje samo jedan tip nosilaca (suprotan od tipa podloge). treba primetiti da se celokupna struja sastoji od kretanja elektrona. dovoljno veliki pozitivni napon na gejtu može da privuče slobodne elektrone iz n+ oblasti sorsa i drejna. dok su područja sorsa i drejna jako dopirani p+ regioni. Takođe. koja se naziva osiromašena oblast. reda 1012 Ω.1. a da je na gejt doveden pozitivan napon vGS . a da šupljine nemaju nikakav uticaj. S obzirom da su slobodni nosioci u kanalu elektroni. oksid između gejta i podloge i podloga formiraju kondenzator. Dakle. Ove dve diode sprečavaju protok struje od drejna do sorsa kada se primeni napon v DS . ovaj tranzistor se naziva i NMOS tranzistor sa indukovanim kanalom. Metalna elektroda gejta.2: Potpuni i uprošćeni simboli NMOS i PMOS tranzistora. Pored NMOS tranzistora.2 Princip rada NMOS tranzistora Kada na gejt nije priključen nikakav napon. postoji još jedan tip MOS tranzistora. Ovi slobodni elektroni se grupišu u podlozi neposredno ispod gejta i stvaraju provodnu n oblast koja se naziva kanal. ispod gejta se stvara oblast u kojoj ima malo pokretnih nosilaca. Pretpostavimo sada da su sors i drejn vezani na masu. dalje od područja ispod gejta i ostavlja nepokretne. 9. kroz kanal će proteći struja. koje su većinski nosioci u podlozi. ovakvi tranzistori se nazivaju i unipolarni tranzistori. poznat kao PMOS tranzistor.

struja drejna zavisi od fizičkih konstanti ( µ n i ε ox ). dolazi do zasićenja struje drejna. kao i da je između drejna i sorsa primenjen mali pozitivan napon v DS reda stotinak mV. Oblast rada NMOS tranzistora u režimu većih napona v DS > vGS − Vt naziva se oblast zasićenja. tako da se struja drejna zaustavlja na nekoj vrednosti. odnosno kaže se da je kanal stisnut. Jačina struje zavisi od broja slobodnih nosilaca u kanalu. Kroz indukovani kanal će se kretati elektroni od sorsa ka drejnu. a broj slobodnih nosilaca zavisi od razlike napona vGS i napona praga Vt . odnosno. Smer ove struje pokazuje strelica u uprošćenom simbolu NMOS tranzistora. Zbog toga će se napon između gejta i kanala menjati od vGS na strani sorsa do vGS − vDS na strani drejna. 9. geometrijskih dimenzija tranzistora (W i L) i primenjenih napona vGS i vDS . koji se ponegde naziva i efektivni napon.2. Struja sorsa je jednaka struji drejna. Oblast rada NMOS tranzistora u režimu malih napona v DS naziva se linearna oblast (jer se MOS tranzistor ponaša kao otpornik) ili triodna oblast (po sličnosti karakteristika sa davno korišćenom elektronskom cevi triodom). 9. struja drejna iD biće proporcionalna naponu vGS − Vt i naponu vDS . Kao krajnji rezultat se dobija jednačina: iD = 1 µ n ε ox W W 2 2 2(vGS − Vt )v DS − v DS = k n 2(vGS − Vt )v DS − v DS 2 t ox L L [ ] [ ] Dakle. parametara tehnološkog procesa ( tox i Vt ). na strani sorsa kanal će prodirati dublje u podlogu. Sa porastom napona v DS promena dubine kanala postaje sve veća.MOS tranzistori svrstavaju u grupu tranzistora sa efektom polja. Detaljnijim razmatranjem fizičkih pojava u kanalu može se izvesti jednačina zavisnosti struje iD od napona vGS i vDS . s obzirom da je struja gejta jednaka nuli jer je gejt izolovana elektroda. vGS − Vt . što izlazi izvan okvira ovog predmeta. jer se električnim poljem reguliše struja kroz kanal kada se primeni napon v DS .2 Ponašanje NMOS tranzistora pri većim naponima VDS Pri većim naponima vDS . Kada se napon v DS izjednači sa naponom vGS − Vt dubina kanala u okolini drejna se približno svede na nulu. Dakle. Dakle. čime se dobija: 76 . u režimu malih napona drejn-sors. NMOS tranzistor radi kao otpornik čija se otpornost može kontrolisati naponom na gejtu. tako da je formiran indukovani kanal. Pošto dubina kanala zavisi od ovog napona. Struja drejna režimu zasićenja se može se dobiti iz prethodne jednačine za struju ako što se izvrši smena v DS = vGS − Vt . a na strani drejna kanal će biti plići. napon između gejta i sorsa neće biti približno jednak naponu između gejta i drejna. odnosno kroz kanal će proticati struja čiji je smer od drejna ka sorsu.1 Ponašanje NMOS tranzistora pri malim naponima VDS Pretpostavimo da je između gejta i sorsa doveden napon vGS > Vt . Povećanjem vrednosti napona v DS iznad vGS − Vt oblik kanala se skoro ne menja.2.

77 . zavisno od napona na elektrodama MOS tranzistor se može naći u tri režima rada: zakočenju. jedino se polaritet svih napona i struja razlikuje. struja NMOS tranzistora je oko 2. triodnoj oblasti i zasićenju. Pošto je pokretljivost elektrona µ n oko 2. Pa ipak. CMOS kola su najkorisnija savremena MOS kola i koriste se u realizaciji i digitalnih i analognih kola. U izrazima za struju umesto pokretljivosti elektrona µ n figuriše pokretljivost šupljina µ p . NMOS G S SiO2 n+ n+ Oksid gejta Polisilicijum D Debeli sloj SiO2 p+ n-tip Podloga p-tipa p+ D PMOS G S SiO2 Slika 9. v DS i Vt su negativni. a struja drejna iD ima smer prema sorsu i izlazi iz drejna. 9. naponi vGS .5 puta veća od pokretljivosti šupljina. dok se PMOS tranzistor realizuje u posebno napravljenoj n oblasti. Oba tranzistora su međusobno izolovana debelim slojem oksida. Tehnologija izrade PMOS tranzistora je starija od tehnologije izrade NMOS tranzistora i nekada je bila dominantna. a u integrisanim kolima u okviru komplementarnih MOS ili CMOS kola. danas su dominantni NMOS tranzistori. koja predstavlja njegovu podlogu. PMOS tranzistori se još uvek koriste kao diskretni tranzistori.iD = µ n ε ox W W (vGS − Vt ) 2 = k n (vGS − Vt ) 2 t ox L L 9. Poprečni presek kroz jedno CMOS kolo je prikazan na slici 9. Međutim. Razlog za to su njihove bolje karakteristike.3 PMOS tranzistor i komplementarni MOS (CMOS) MOS tranzistor sa p kanalom se pravi na podlozi n tipa sa p+ oblastima za sors i drejn. Komplementarna MOS ili CMOS kola sadrže tranzistore oba tipa. Iako su komplikovanija za proizvodnju od NMOS kola. U ovom odeljku će malo detaljnije biti razmatrani uslovi rada u sve tri pobrojane oblasti i biće izvedeni odgovarajući ekvivalentni električni modeli NMOS tranzistora za velike signale. Dakle.3: Struktura CMOS kola.5 veća pri istim uslovima od struje istog PMOS tranzistora.3. Zbog toga NMOS tranzistori mogu biti manji i raditi sa manjim naponima napajanja.4 Model NMOS tranzistora za velike signale Kao što je objašnjeno u prethodnim odeljcima. NMOS tranzistor se realizuje direktno na podlozi p tipa. Princip rada mu je potpuno isti kao kod NMOS tranzistora.

a napon između sorsa i drejna dovoljno veliki. 9. čija vrednost zavisi od kontrolnog napona vGS : rDS = v DS 1 = W iD 2k n (vGS − Vt ) L Ova osobina MOS tranzistora se često koristi u elektronskim kolima za realizaciju programabilnih naponski kontrolisanih otpornika. 9. NMOS tranzistor radi u triodnoj oblasti.4.4. čime se ona svodi na oblik: i D ≈ 2k n W (vGS − Vt )v DS L Dakle. postoje dve diode od kojih je uvek jedna inverzno polarisana. NMOS tranzistor radi u oblasti zasićenja. umesto kanala. Tada između drejna i sorsa. 78 . a napon između sorsa i drejna dovoljno mali. u triodnoj oblasti se NMOS tranzistor ponaša kao otpornik. Jednačina za struju drejna: iD = k n W (vGS − Vt ) 2 L pokazuje da se NMOS tranzistor u oblasti zasićenja može predstaviti kao idealni zavisni strujni izvor kontrolisan naponom vGS . a gejt je izolovan.4. vGS ≥ Vt . v DS ≥ vGS − Vt . što je pokazano na slici 9. Pošto je otpornost izneđu sorsa i drejna reda 1012 Ω.9.3 NMOS tranzistor u zasićenju Kada je napon na gejtu dovoljno veliki za formiranje kanala.4. v DS ≤ vGS − Vt . treba da bude vGS < Vt . U jednačini za struju drejna: iD = k n W 2 2(vGS − Vt )v DS − v DS L [ ] se za male napone v DS može zanemariti kvadratni član. može se smatrati da se ceo MOS tranzistor može zameniti prekinutim vezama. vGS ≥ Vt .1 NMOS tranzistor u zakočenju NMOS tranzistor je zakočen kada nema uslova za formiranje kanala.2 NMOS tranzistor u triodnoj oblasti Kada je napon na gejtu dovoljno veliki za formiranje kanala. da bi tranzistor bio zakočen. Dakle.

5: Osnovno pojačavačko kolo sa NMOS tranzistorom.G + iD + D vGS kn(W/L)(vGS-Vt)2 vDS S iS Slika 9. koja određuje radnu tačku. a za određivanje promenljivih komponenata se koristi model za male signale. Da bi se NMOS tranzistor koristio kao pojačavač.4: Ekvivalentni model NMOS tranzistora za velike signale u oblasti zasićenja. Zatim se pretpostavi da postoji i promenljivi signal v gs . koja predstavlja signal koji treba pojačati. i promenljivu. i napisati sistem jednačina za jednosmerni režim: I D = kn W (VGS − Vt ) 2 L VD = VDD − RD I D VDD iD RD vD vgs VGS + Slika 9. njegova radna tačka mora biti u oblasti zasićenja. model MOS tranzistora se može dobiti korišćenjem pretpostavke da se pobudni signal može razložiti na dve komponente: konstantnu.5 Model NMOS tranzistora za male signale Kao i kod bipolarnog tranzistora. za određivanje radne tačke tranzistora u kolu sa slike 9.5 može se pretpostaviti da je promenljivi signal jednak nuli. 9. Dakle. odnosno da je ukupna pobuda: vGS = VGS + v gs 79 . v gs = 0 . Svi naponi i struje u kolu se onda mogu razložiti na konstantne i promenljive komponente. Sa konstantnim komponentama se operiše korišćenjem modela za velike signale.

i koji je koristan sa gledišta pojačanja. tzv. što je prikazano na slici 9. VGS − Vt = 1 V . Na primer. koja je pri istoj struji mnogo veća kod bipolarnog tranzistora. potrebno je da promenljivi pobudni signal bude dovoljno mali: v gs << 2(VGS − Vt ) i tada se ukupna struja drejna može napisati u obliku: i D ≈ I D + id = k n W W (VGS − Vt ) 2 + 2k n (VGS − Vt )v gs L L Dakle. 80 .6. nelinearna izobličenja. Zbog toga će ulazna otpornost kola sa MOS tranzistorom.6: Ekvivalentni model NMOS tranzistora za male signale. naziva se transkonduktansa MOSFET-a i definisan je izrazom: gm = G id 2I D W = 2k n (VGS − Vt ) = VGS − Vt L v gs id + D + vgs gmvgs vds is Slika 9. Da bi se nelinearna izobličenja smanjila. Drugi član predstavlja komponentu struje koja je direktno proporcionalna promenljivom delu pobudnog napona. Treći član je srazmeran kvadratu promenljivog dela pobudnog napona i predstavlja nepoželjan efekat. gledano sa strane gejta. onda je za bipolarni tranzistor g m ≈ 40 mA/V . a za NMOS tranzistor g m ≈ 2 mA/V . koji povezuje signale id i v gs . Jedna od razlika je što u modelu bipolarnog tranzistora u ulaznom delu kola figuriše otpornost rπ . ako je I D = 1 mA . NMOS tranzistor se za male signale može modelovati idealnim strujnim izvorom zavisnim od napona. Druga razlika se odnosi na vrednost transkonduktanse g m .koja daje ukupnu struju drejna: iD = k n W W 2 (VGS + v gs − Vt ) 2 = k n (VGS − Vt ) 2 + 2(VGS − Vt )v gs + v gs L L [ ] Prvi član u ovoj jednačini odgovara konstantnoj struji drejna u radnoj tački. Parametar g m . koje nema u modelu MOS tranzistora. Interesantno je primetiti da su modeli za male signale bipolarnog tranzistora i NMOS tranzistora slični. uvek biti mnogo veća nego kod kola sa bipolarnim tranzistorom.

9.6

Osnovna pojačavačka kola sa NMOS tranzistorom

Kao i kod bipolarnog tranzistora, promenljivi ulazni signal uvek mora dovesti između elektroda gejta i sorsa, a izlaz se može uzeti bilo sa drejna bilo sa sorsa. Zavisno od toga koja je od elektroda MOS tranzistora na konstantnom potencijalu, razlikuju se tri osnovne konfiguracije: pojačavač sa zajedničkim sorsom, pojačavač sa zajedničkim drejnom i pojačavač sa zajedničkim gejtom.
9.6.1 Pojačavač sa zajedničkim sorsom

Pojačavač sa zajedničkim (uzemljenim) sorsom je najčešće i najkorisnije kolo sa jednim MOS tranzistorom, koje je prikazano na slici 9.7. Vidi se da je pobuda priključena između gejta i sorsa (mase), a da se izlazni napon uzima između drejna i sorsa (mase).

VDD RG1 Rg1 C RD

+
RG2

vg

vi

Slika 9.7: Pojačavač sa zajedničkim sorsom.

Otpornici RG1 i RG 2 služe za podešavanje radne tačke, odnosno napona VGS i struje I D . Pošto nema struje gejta, razdelnik napona je neopterećen, tako da ovi otpornici mogu imati znatno veće vrednosti nego kod pojačavača sa bipolarnim tranzistorom, što povećava ulaznu otpornost. Zamenom MOS tranzistora modelom za male signale, posle kraćeg izračunavanja, za naponsko pojačanje dobija se:

Av =

vi − g m v gs RD RG = = − g m RD ≈ − g m RD vg vg Rg1 + RG

gde je RG = RG1 || RG 2 . Dakle, pojačavač sa zajedničkim sorsom ima veliko naponsko pojačanje i obrće fazu.
9.6.2 Pojačavač sa zajedničkim drejnom

Kod pojačavača sa zajedničkim (uzemljenim) drejnom, koji je prikazan na slici 9.8, drejn je vezan direktno na bateriju za napajanje, odnosno vezan je na masu za promenljivi signal. Pobuda je priključena između gejta i drejna (mase), a izlazni napon se uzima između sorsa i drejna (mase).

81

VDD RG1 Rg1 vg + C RG2 + vi

RS

Slika 9.8: Pojačavač sa zajedničkim drejnom.

Posle zamene MOS tranzistora modelom za male signale i kraćeg izračunavanja dobija se izraz za naponsko pojačanje: v RG g m RS Av = i = ≈1 v g Rg1 + RG 1 + g m RS gde je RG = RG1 || RG 2 . Dakle, pojačavač sa zajedničkim drejnom ima jednično naponsko pojačanje i ne obrće fazu. Za izlaznu otpornost pojačavača sa zajedničkim drejnom se lako dobija:

Ri =

RS 1 + g m RS

odnosno, izlazna otpornost pojačavača sa zajedničkim drejnom je vrlo mala.
9.6.3 Pojačavač sa zajedničkim gejtom

Kod pojačavača sa zajedničkim (uzemljenim) gejtom, koji je prikazan na slici 9.9, gejt je vezan na konstantan napon iz razdelnika napona, odnosno vezan je na masu za promenljivi signal. Pobuda je priključena između sorsa i gejta (mase), a izlazni napon se uzima između drejna i gejta (mase).

VDD RG1 RD + C C RG2 RS Rg1 vg vi

Slika 9.9: Pojačavač sa zajedničkim gejtom.

82

Posle zamene MOS tranzistora modelom za male signale i kraćeg izračunavanja dobija se izraz za naponsko pojačanje:

Av =

vi g R = m D v g 1 + g m RG

gde je RG = Rg1 || RS . Dakle, pojačavač sa zajedničkim drejnom ima naponsko pojačanje veće od jedinice i ne obrće fazu.

83

ako napon napajanja ostane isti. Osnovna ideja je da se otpornik zameni sa strukturom koja sadrži jedan ili više tranzistora. u integrisanoj tehnologiji nije moguće realizovati kondenzatore velikog kapaciteta na silicijumskoj pločici.1 Strujni izvori Realizacije pojačavača u integrisanoj tehnologiji intenzivno koriste strujne izvore.10. 10. U realizacijama sa diskretnim komponentama. Međutim. Slična je situacija i kod pojačavača sa zajedničkim emitorom. Postoji još jedan nedostatak opisanih pojačavača sa MOS tranzistorima kada se pojačavačka kola realizuju u tehnologiji integrisanih kola. VDD IREF ID1 T1 T2 R IO Slika 10.1. Da bi se povećalo naponsko pojačanje. pa čak i nekoliko desetina puta. ovi kondenzatori ne predstavljaju problem. koja treba da imaju veliko pojačanje uz istovremeno malo zauzeće površine integrisanih kola. Navedeni razlozi doveli su do razvoja novih kola. Takvi kondenzatori treba da budu velike kapacitivnosti da ne bi slabili signale na niskim učestanostima. Treći nedostatak svih opisanih konfiguracija sa jednim tranzistorom je što se koriste kondenzatori za spregu sa pobudnim izvorom kao i sa narednim pojačavačkim stepenom. pojačanje će se samo malo povećati sa povećanjem otpornosti RD . Složena pojačavačka kola Ako posmatramo pojačavač sa zajedničkim sorsom vidimo da je njegovo naponsko pojačanje znatno manje od pojačanja pojačavača sa zajedničkim emitorom.1: Strujni izvor sa NMOS tranzistorima. povećanje otpornosti RD izazvaće smanjenje struje I D i smanjenje transkonduktanse g m . Oni su neophodni da se ne bi poremetila radna tačka tranzistora priključivanjem pobude ili narednog stepena. ali se kod njega ipak može realizovati nešto veće pojačanje. Prema tome. Dakle. Jedna jednostavna realizacija strujnog izvora je pokazana na slici 10. Takva struktura treba da obezbedi veliku dinamičku otpornost. veće od dimenzija MOS tranzistora. upotreba otpornika smanjuje broj komponenata koje se mogu realizovati na zadatoj površini. trebalo bi povećati vrednost otpornika RD . 84 . pa se mora tražiti neko alternativno rešenje. Takva kola sadrže samo MOS tranzistore i dominantna su u savremenoj tehnologiji MOS integrisanih kola. Dimenzije integrisanih otpornike su nekoliko puta. To je posledica činjenice da je transkonduktansa MOS tranzistora znatno manja od transkonduktanse bipolarnog tranzistora. uz istovremeno zadržavanje radne tačke pojačavačkog tranzistora. Međutim.

Da bi se opisano kolo ponašalo kao strujni izvor. dobija se jednačina za izlaznu struju: ⎛W ⎞ I O = I D 2 = k n ⎜ 2 ⎟(VGS − Vt ) 2 ⎜L ⎟ ⎝ 2⎠ Kombinacijom prethodne dve jednačine.2: Strujni izvori sa NMOS i PMOS tranzistorima. …. T2.2. Ako su tranzistori identični. jer je v DS = vGS > vGS − Vt . čime je obezbeđena velika izlazna otpornost. Dakle. konačno se dobija: IO I REF = W2 L2 W1 L1 Odnos I O I REF se naziva strujno pojačanje strujnog izvora. VDD ID1 T4 I4 I2 I3 T2 T3 T5 I5 VDD IREF ID1 T1 R Slika 10. kolo na koje se priključuje strujni izvor mora obezbediti minimalni napon na drejnu drugog tranzistora: VD 2 ≥ VGS − Vt Na jedan referentni tranzistor T1 se može vezati više različitih tranzistora T1. upotrebom PMOS tranzistora. Oba ova principa su ilustrovana na slici 10. izborom radne tačke tranzitora T2 u zasićenju. može se ostvariti izlazna struja suprotnog smera. tranzistor T1 mora biti u režimu zasićenja. Struja kroz tranzistor T1 (referentna struja) iznosi: ⎛W ⎞ V − VD I D1 = k n ⎜ 1 ⎟(VGS − Vt ) 2 = I REF = DD ⎜L ⎟ R ⎝ 1⎠ Pošto tranzistori T1 i T2 imaju isti napon VGS . Dakle. čime se može dobiti više različitih konstantnih struja u istom kolu. onda je I O = I REF .Pošto je kod tranzistora T1 drejn spojen sa gejtom. može se obezbediti željena izlazna struja podešavanjem geometrijskih dimenzija oba tranzistora. Takođe. pa je ovakvo kolo dobilo naziv strujno ogledalo. neophodno je da tranzistor T2 radi u zasićenju. izborom referentne struje I REF i postavljanjem radne tačke prvog tranzistora da obezbedi tu struju. 85 .

se mogu korisno upotrebiti za realizaciju pojačavača sa većim pojačanjem nego što se može ostvariti konfiguracijama sa otpornim opterećenjem.2 Pojačavač sa dinamičkim opterećenjem Strujni izvori. Ako se koristi složeniji model MOS tranzistora. 10. koji treba da zameni otpornik u kolu drejna. to je posledica korišćenja jako uprošćenog modela MOS tranzistora za male signale. Naravno. opisani u prethodnom odeljku. koji u sebi sadrži izlaznu otpornost tranzistora rDS .3. Ako je pojačavački tranzistor NMOS tipa onda strujni izvor. kojom se može podesiti pogodna radna tačka pojačavačkog tranzistora. strujni izvori daju konstantnu jednosmernu struju. mora da odaje struju i mora biti realizovan sa PMOS tranzistorima. Ako za naponsko pojačanje koristimo najprostiji izraz Av ≈ − g m RD onda se dobija da je naponsko pojačanje beskonačno veliko jer RD → ∞ . onda se za naponsko pojačanje pojačavača sa zajedničkim sorsom sa slike 10. Kompletna šema pojačavača sa zajedničkim sorsom i strujnim izvorom kao dinamičkim opterećenjem je prikazana na slici 10.2 lako se mogu napisati jednačine: I 2 = I REF I 3 = I REF I5 = I4 W2 L2 W1 L1 W3 L3 = I4 W1 L1 W5 L5 W L W L = I REF 3 3 5 5 W4 L4 W1 L1 W4 L4 koje daju odnose struja strujnih izvora i referentne struje. strujni izvori imaju veliku (teorijski beskonačnu) izlaznu otpornost. paralelno vezanu sa zavisnim strujnim izvorom.3: Pojačavač sa zajedničkim sorsom u CMOS tehnologiji.3 dobija tačniji izraz: 86 . Naime. čime simuliraju veliko opterećenje pojačavačkog tranzistora. VDD T3 T2 i vi IREF vu T1 Slika 10. S druge strane.Za kolo na slici 10.

10.Av ≈ − g m1 (rDS1 || rDS 2 ) ≈ − k n W1 L1 VA I REF gde je V A napon koji određuje nagib (teorijski horizontalne) krive iD = f (v DS ) . Osnovno kolo diferencijalnog pojačavača sa bipolarnim tranzistorima je prikazano na slici 10. Kao što se vidi. otpornici su zamenjeni strujnim izvorima. sa boljim karakteristikama. Pošto su tipične vrednosti napona V A negde između 30 V i 200 V.4. Isti princip se može iskoristiti i za povećanje pojačanja konfiguracija sa zajedničkim gejtom ili drejnom. Za kolo na slici 10. naponsko pojačanje se znatno povećava ako se upotrebi konfuguracija sa dinamičkim opterećenjem pojačavačkog tranzistora koje se realizuje pomoću strujnog izvora. dva otpornika i strujnog izvora. VCC iC1 vC1 vb1 T1 iE1 I iE2 RC RC iC2 vC2 T2 vb2 Slika 10.4: Osnovno kolo diferencijalnog pojačavačs sa bipolarnim tranzistorima. U složenijim verzijama.3 Diferencijalni pojačavač Diferencijalni pojačavač je jedno od najkorisnijih pojačavačkih kola. ovakvim kolom sa aktivnim opterećenjem se može ostvariti naponsko pojačanje od 20 do 100 puta. U osnovnoj verziji se sastoji od dva tranzistora (bipolarna ili MOS).4 se mogu napisati jednačine za emitorste struje oba tranzistora: iE1 = I ES e ( vB1 −vE ) / VT iE 2 = I ES e ( vB 2 −vE ) / VT iz kojih se lako dobijaju njihov odnos i zbir: i E1 = e ( vB1 −vB 2 ) / VT iE 2 i E1 + i E 2 = I odakle sledi: iE1 = I 1+ e ( vB 2 −vB1 ) / VT 87 .

Jedno je diferencijalno pojačanje. Međutim.iE 2 = I 1+ e ( vB1 −vB 2 ) / VT Pojačanje diferencijalnog pojačavača za male signale se dobija kada se na kolo primeni mali diferencijalni napon vd = vB1 − vB 2 . Ako postoji mala razlika između otpornika u kolu kolektora. Zato je pojačanje srednje vrednosti uvek malo. U opštem slučaju je: ⎛v +v ⎞ vi = Ad (vB1 − vB 2 ) + ACM ⎜ B1 B 2 ⎟ 2 ⎝ ⎠ Diferencijalni pojačavač sa MOS tranzistorima bi se mogao realizovati na isti način kao na slici 10.4 zamenom bipolarnih tranzistora NMOS tranzistorima. pojačanje srednje vrednosti biće različito od nule: ACM ≈ ∆RC RC ∆RC = 2R 2 R RC gde je R izlazna otpornost strujnog izvora koja je vrlo velika. čiji je definicioni izraz: Ad = vc1 − vc 2 ≈ − g m RC vd a drugo je pojačanje srednje vrednosti definisano izrazom: ACM = vC1 − vC 2 ≈0 vB1 + vB 2 2 u slučaju kada je kolo potpuno simetrično i naponi na ulazima jednaki. Onda se za kolektorske struje oba tranzistora dobija: iC1 = αI (1 + vd / 2VT ) v α I αI vd αIe vd / 2VT αI ≈ = + = IC + gm d = vd / 2VT −vd / VT −vd / 2VT (1 + vd / 2VT ) + (1 − vd / 2VT ) 2 2VT 2 2 1+ e +e e iC 2 = v αI αI αI v d = − = IC − gm d vd / VT 2 2VT 2 2 1+ e pa su naponi na kolektorima tranzistora: vC1 = (VCC − RC I C ) − g m RC vC 2 = (VCC vd = VC1 + vc1 2 v − RC I C ) + g m RC d = VC 2 + vc 2 2 Za diferencijalni pojačavač se mogu definisati dve vrste pojačanja. zbog toga što otpornici u kolu drejna ne smeju da budu veliki zbog obezbeđenja dovoljne jednosmerne struje 88 .

drejna. Promenljivi deo izlazne struje dat je izrazom: i = gm vd 2 Pošto je za svaki tranzistor struja u radnoj tački: ID = onda je: gm = pa je izlazni napon dat izrazom: I VGS − Vt I 2 89 .5. pojačanje takvog diferencijalnog pojačavača bilo bi suviše malo. Zato se u integrisanoj tehnici uvek primenjuje nešto složenija realizacija diferencijalnog pojačavača sa strujnim izvorima kao dinamičkim opterećenjem pojačavačkih tranzistora. Rad kola diferencijalnog pojačavača sa MOS tranzistorima može se u potpunosti objasniti analogijama sa kolom sa bipolarnim tranzistorima.5: Diferencijalni pojačavač sa MOS tranzistorima. koja je prikazana na slici 10. kao i zbog toga što je transkonduktansa MOS tranzistora znatno manja od transkonduktanse bipolarnih tranzistora. VDD T3 T4 i i i vud + I T1 T2 vi Slika 10. a njegova realizacija u integrisanoj tehnici neefikasna zbog korišćenja otpornika.

napon između ulaznih priključaka je jednak 90 . U praksi se često. i beskonačno malu izlaznu otpornost.6: Simboli operacionog pojačavača. Simboli kojima se u električnim šemama predstavlja operacioni pojačavač prikazani su na slici 10. S obzirom da na njegovom izlazu mora postojati konačan napon. Naponsko pojačanja takvog pojačavača je proizvod naponskih pojačanja pojedinačnih stepeni i može biti vrlo veliko. jer je prvi pojačavački stepen diferencijalni pojačavač.vi = 2i (rDS 2 || rDS 4 ) Ako je: rDS 2 = rDS 4 = ro = izlazni napon postaje: VA I 2 vi = 2i pa je naponsko pojačanje: ro v = iro = g m ud ro 2 2 Av = vi r VA = gm o = vud 2 VGS − Vt Sa savremenim MOS tranzistorima se može postići naponsko pojačanje od 20 do 100.6. operacioni pojačavač ima veliko naponsko pojačanje. Dakle. Idealni operacioni pojačavač ima jednu interesantnu osobinu. koji ima veliko naponsko pojačanje. Av → ∞ . Operacioni pojačavač najčešće ima diferencijalni ulaz. napon između ulaznih krajeva mora biti jednak nuli. 10. često se pojačavački stepeni povezuju na red ili u kaskadu. Ri → 0 . U elektronici se takav pojačavač. Naziv je dobio po tome što je primenom takvog pojačavača moguće realizovati neke matematičke operacije između ulaznih napona. Ru → ∞ . beskonačno veliku ulaznu otpornost. +VCC -VCC + + Slika 10. zbog jednostavnijeg računa. koristi pojam idealnog operacionog pojačavača. a da mu je naponsko pojačanje beskonačno veliko. naziva operacioni pojačavač.4 Operacioni pojačavač Radi povećanja naponskog pojačanja. Još veće pojačanje se može dobiti ako se umesto prostog strujnog izvora za dinamičko opterećenje upotrebe složeniji strujni izvori koji imaju veću dinamičku otpornost. Takav pojaćavač ima beskonačno veliko naponsko pojačanje. Dakle.

10. S obzirom da je invertorski priključak na virtuelnoj masi. Kao što se vidi. potencijal drugog ulaznog priključka je takođe nula. Ako je jedan od ulaznih priključaka vezan na masu. kola za realizaciju nekih aritmetičkih operacija.1 Invertorski pojačavač Posmatrajmo kolo sa slike 10. izlazni napon će predstavljati pojačanu i invertovanu sliku ulaznog napona.6: Invertorski pojačavač.5.6. Zbog toga se naponsko pojačanje može veoma precizno realizovati jer ne zavisi od karakteristika upotrebljenih aktivnih komponenata. Ako je pobuda sinusoidalna.5 Primene operacionog pojačavača Operacioni pojačavač ima brojne primene i predstavlja najčešće korišćeni sklop savremene analogne elektronike.nuli ali između njih ne teče nikakva struja. pa se ovo kolo naziva invertorski pojačavač. Primenom operacionog pojačavača se mogu realizovati pojačavači precizno određenog pojačanja. 91 . Najčešće korišćena kola biće prikazana u narednom izlaganju. pa se kaže da je on na virtuelnoj masi. struja i1 u celini protiče kroz otpornik R2 i daje izlazni napon: vi = − R2i1 = − Naponsko pojačanje je onda: Av = vi R =− 2 vu R1 R2 vu R1 i1 + R2 vu R1 vi Slika 10. struja kroz otpornik R1 je: i1 = vu R1 S obzirom da je ulazna struja pojačavača jednaka nuli. Zbog toga što je naponsko pojačanje negativno. kola za integraljenje i diferenciranje. itd. 10. naponsko pojačanje je negativno i određeno je odnosom dve otpornosti. napon na izlazu biće pojačan sinusoidalni napon koji je fazno pomeren za 180o.

U graničnom slučaju R2 → 0 a R1 → ∞ .8 čije je naponsko pojačanje tačno jednako jedan.2 Neinvertorski pojačavač Pojačavač čije je pojačanje pozitivno.7. onda je naponsko pojačanje blisko jedinici. naponsko pojačanje je pozitivno i veće od jedinice. ili neinvertorski pojaćavač. koji uz jedinično pojačanje obezbeđuje veliku ulaznu otpornost i malu izlaznu otpornost. Ako je R2 << R1 . R2 R1 i1 vu + i2 vi Slika 10.5. Jedinični pojaćavać kolo ima najveću primenu kao razdvojni stepen. pa se dobija kolo prikazano na slici 10. U slučaju sinusoidalne pobude. struja i1 u celini protiče kroz otpornik R2 i daje izlazni napon: i2 = vi − vu v = i1 = u R2 R1 odakle se lako za naponsko pojačanje dobija: Av = vi R1 + R2 R = =1+ 2 vu R1 R1 Dakle.7: Neinvertorski pojačavač. vu + vi Slika 10. 10. pa je struja kroz otpornik R1: i1 = vu R1 S obzirom da je ulazna struja pojačavača jednaka nuli. ovaj pojačavač ne obrće fazu.5.8: Jedinični pojačavač. napon na invertorskom priključku takođe će biti jednak ulaznom naponu.3 Jedinični pojačavač Jedinični pojačavač je specijalni slučaj neinvertorskog pojačavača. može se realizovati kolom sa slike 10.10. S obzirom da je napon između ulaznih priključaka jednak nuli. 92 .

Svaka od ulaznih struja data je istom jednačinom kao kod invertorskog pojačavača. onda se dobija uprošćeni izraz: vi = − R f ∑ R vuk =− f R k =1 Rk n ∑v k =1 n uk odnosno. pošto je invertorski priključak na virtuelnoj masi. 10. k = 1.10.9. Ono se od invertorskog pojačavača razlikuje samo po tome što ima više ulaza.10. Kao i kod invertujućeg pojačavača. R1 = R2 = L = Rn = R .5.9: Kolo za sabiranje.4 Kolo za sabiranje Kolo za sabiranje je prikazano na slici 10. S obzirom da je ulazna struja pojačavača jednaka nuli.2. zbir struja ik u celini protiče kroz otpornik Rf i daje izlazni napon: vi = − R f ∑ ik = − R f ∑ k =1 n vuk k =1 Rk n Ako su svi ulazni otpornici jednaki.5 Kolo za integraljenje Kolo za integraljenje je prikazano na slici 10. imamo: ik = vuk .5. po čemu je kolo dobilo ime. izlazni napon je srazmeran zbiru ulaznih napona. Dakle. K . ulazna struja je data izrazom: iu (t ) = vu (t ) R Ista struja protiče kroz kondenzator. n Rk i1 i2 Rn in + vi Rf vu1 vu2 vun R1 R2 Slika 10. S obzirom da su struja kroz kondenzator i napon na kondenzatoru povezani diferencijalnom relacijom: iC (t ) = C dvC (t ) v (t ) = iu (t ) = u dt R 93 .

10: Integrator.11.za izlazni napon se dobija: vi (t ) = −vC (t ) = vi (t0 ) − 1 vu (t )dt RC t∫ 0 t gde je vi (t 0 ) = −vC (t 0 ) početni napon na izlazu. 10. S obzirom da je izlazni napon srazmeran integralu ulaznog napona.6 Kolo za diferenciranje Kolo za diferenciranje je prikazano na slici 10. kolo se ponaša kao idealni integrator i unosi fazni pomeraj od 90o. Fazor ulazne struje dat je izrazom: Iu = a fazor izlaznog napona: Vu R Vi = −VC = − I u V V 1 =− u = j u ωRC jωC jωRC odnosno. Ulazna struja je data izrazom: iu (t ) = C dvu (t ) dt Ista struja protiče kroz otpornik R. pa se za izlazni napon dobija: vi (t ) = − Riu (t ) = − RC dvu (t ) dt Dakle. izlazni napon je srazmeran prvom izvodu ulaznog napona. C vu R iu iC + vi Slika 10. odnosno fazorski račun.5. ili Milerov integrator. invertujući integrator. pa se ovo kolo naziva kolo za diferenciranje ili invertujući diferencijator 94 . opisano kolo se naziva kolo za integraljenje. Tada se može primeniti posmatranje kola u frekvencijskom domenu. Interesantno je posmatrati ponašanje invertujućeg integratora u slučaju naizmenične pobude.

Fazor ulazne struje dat je izrazom: Iu = Vu = jωCVu 1 jωC a fazor izlaznog napona: Vi = −VR = − RI u = − jωRCVu odnosno. Isto kolo može se posmatrati i u frekvencijskom domenu ako je pobuda sinusoidalna. kolo se ponaša kao idealni diferencijator i unosi fazni pomeraj od -90o. 95 .R C vu iu + vi Slika 10.11: Invertujući diferencijator.

. . U praksi. Takav sistem se naziva pozitivna logika. a logičkom nulom viši nivo. tajmeri. Istovremeno se povećavala i radna učestanost tranzistora. bez obzira na to da li će se neko baviti samim projektovanjem kola ili projektovanjem složenih tehnoloških sistema. itd. Najčešće se koriste binarni digitalni signali. Kola koja generišu ili obrađuju impulsne signale su impulsna kola. Naravno. pa i u uređajima za domaćinstvo. Kola koja operišu sa analognim električnim signalima kao što su pojačavači. itd. pa signal u nekim slučajevima ne može imati bilo koju amplitudu iz dozvoljenog intervala. tako da najbrža savremena digitalna kola rade na taktu od nekoliko GHz. komparatori. upravljanje.1 Analogni i digitalni signali i kola Uobičajeni termin za signal koji je kontinualan u vremenu i po amplitudi je analogni signal. Digitalni signali su jedna uža klasa impulsnih signala koji imaju mali broj dozvoljenih amplitudskih nivoa. Zbog toga će u narednom izlaganju biti napravljen uvod u digitalna kola i njihovu primenu. ali im se amplituda može naglo menjati.11. Da bi se mogao pratiti ovaj brzi razvoj. generatori linearnih napona i struja. gde su definisana samo dva različita naponska nivoa. sa posebnim naglaskom na MOSFET realizacije. potrebno je imati osnovno razumevanje funkcionisanja kola savremene digitalne elektronike. Za proteklih četrdeset godina. Impulsni signali imaju osobinu da se mogu naglo menjati. Dakle. Primeri impulsnih signala su periodične ili aperiodične povorke pravougaonih. brzina promene analognih signala teorijski nije ograničena.. Na slici 11. obično se umesto naponskih nivoa definišu naponski opsezi koji se interpretiraju kao logička jedinica i logička nula kao na slici 11. brzina promene ograničena je brzinom prelaznih procesa kod komponenata kola.1. pa prema tome nisu dozvoljeni u normalnom radu digitalnog kola. . Šta više. 96 . Na njihovu rasprostranjenost najviše je uticala mogućnost realizacije vrlo složenih kola u integrisanoj tehnologiji što je dovelo do velikog snižavanja cene uređaja.1 nivo (opseg) logičke jedinice viši je od nivoa logičke nule. Digitalna elektronska kola Digitalna elektronska kola predstavljaju najčešće korišćena kola u savremenoj elektronici jer se koriste ne samo u računarima već i u uređajima za komunikacije. flipflopovi. u instrumentaciji. sinusoidalni oscilatori. 11. tako da najsloženija savremena digitalna kola imaju nekoliko desetina miliona tranzistora. aktivni filtri. testerastih ili trougaonih impulsa. Jednu važnu klasu analognih signala predstavljaju impulsni signali. Naponski opsezi koji definišu logičku nulu i logičku jedinicu razdvojeni su prelaznom zonom u kojoj se nalaze signali koji ne predstavljaju ni logičku nulu ni logičku jedinicu. Naime. Danas je sistem pozitivne logike dominantan u praktičnoj upotrebi. razne stepenaste funkcije. Ovaj trend povećanja broja komponenata u integrisanom kolu i povećanja radne učestanosti se nastavlja i sigurno će trajati narednih desetak godina. su analogna kola. broj komponenata u jednom digitalnom integrisanom kolu se udvostručavao svake godine. impulsni signali su kontinualni u vremenu. moguće je logičkom jedinicom označiti niži nivo. zbog neizbežnih tolerancija komponenata i napona napajanja. U idealnom slučaju ta promena može biti obavljena u beskonačno kratkom vremenskom intervalu. čime se dobija negativna logika. Najvažnije klase impulsnih kola su multivibratori (generatori impulsa i povorki impulsa).

Slika 11.1 Definicija binarnih logičkih promenljivih.

Elektronska kola koja obrađuju binarne digitalne signale su digitalna kola. Ona su, kao i analogna kola, sastavljena od aktivnih elemenata (tranzistora) i pasivnih elemenata (otpornika i, vrlo retko, kondenzatora). Za razliku od analognih kola, koja se često izrađuju i u diskretnoj tehnologiji, digitalna kola se danas isključivo prave u tehnologiji integrisanih kola. Treba reći da su digitalna kola korišćena dosta pre integrisane, pa i tranzistorske tehnologije. S obzirom da su osnove binarne, odnosno logičke algebre, postavljene još početkom prošlog veka, prvi električni elementi koji su korišćeni za realizaciju digitalnih kola bili su kontrolisani prekidači, ili relea. Sa pojavom elektronskih cevi napravljena su prva impulsna i digitalna kola, koja su omogućila veću brzinu rada. Prvi digitalni računar, napravljen početkom pedesetih godina, imao je sve digitalne elemente realizovane pomoću elektronskih cevi. Sa pojavom tranzistora digitalna kola se minijaturizuju i postaju brža. Glavni napredak u razvoju digitalnih kola došao je posle pronalaska tehnologije integrisanih kola, koja je omogućila smanjenje dimenzija i cene, uz istovremeno povećanje brzine i kompleksnosti digitalnih kola. Digitalna kola se prema načinu formiranja izlaznog signala dele na kombinaciona (logička) i sekvencijalna kola. Kod kombinacionih digitalnih kola signal na izlazu kola zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala. Kod sekvencijalnih kola stanje na izlazu zavisi od trenutnog stanja na ulazima, ali i od prethodnih stanja na ulazima. Sekvencijalna kola se dalje dele na sinhrona i asinhrona. Kod sinhronih kola se sve promene dešavaju istovremeno pod dejstvom kontrolnog signala, takta. Kod asinhronih kola promene se mogu dešavati u proizvoljnom trenutku i određene su samo osobinama upotrebljenih elemenata i vremenom pojavljivanja pobude.
11.2 Logičke funkcije idealnih logičkih kola i Bulova algebra

U prethodnom poglavlju definisani su binarni digitalni signali koji su predstavljeni sa dva naponska, odnosno logička, nivoa. Nad takvim signalima mogu se izvoditi razne operacije koje se nazivaju logičke operacije ili logičke funkcije. Ovaj naziv potiče iz matematičke discipline koja se naziva matematička logika, a vodi poreklo još od grčkih filozofa koji su rezultate logičkog razmišljanja iskazivali sa dva iskaza: tačno i pogrešno. Kasnije, početkom 19. veka, engleski matematičar Džordž Bul matematički je formalizovao zakone logičkog rasuđivanja i uveo tzv. prekidačku ili Bulovu algebru. Iskazi tačno i pogrešno u Bulovoj algebri zamenjeni su zbog jednostavnosti prikazivanja sa logičkom nulom i logičkom jedinicom, odnosno, cifarskim simbolima 0 i 1.

97

U Bulovoj algebri definisane su tri osnovne operacije nad logičkim promenljivama. To su I operacija (engl. AND), koja se označava simbolom ”⋅”, ILI operacija (engl. OR), koja se označava simbolom ”+” i NE operacija (engl. NOT) ili komplementiranje, koja se označava crticom iznad simbola promenljive ” ”. I i ILI operacija se izvode nad najmanje dve promenljive, dok je NE operacija unarna, tj. izvodi se nad jednom promenljivom.
11.2.1 I operacija (logičko množenje)

Posmatrajmo prvo I funkciju dve logičke promenljive A i B. Rezultat I operacije najčešće se prikazuje u vidu tzv. kombinacione tablice ili tablice istinitosti koja je prikazana na sl. 11.2. Na istoj slici prikazan je i najčešće korišćeni grafički simbol za predstavljanje I operacije.
A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 0 0 0 1

A B

Y

Slika 11.2 Kombinaciona tablica i grafički simbol za I operaciju.

Kao što se vidi, osnovna osobina I operacije nad dve promenljive je da se kao rezultat dobija logička jedinica, ako i samo ako obe promenljive imaju vrednost logičke jedinice. Zato se ponekad I operacija naziva i logičko množenje ili konjunkcija. Kolo koje realizuje I operaciju naziva se I (AND) kolo.
11.2.2 ILI operacija (logičko sabiranje)

ILI operacija nad dve logičke promenljive A i B prikazana je kombinacionom tablicom na sl. 11.3. Na istoj slici prikazan je i najčešće korišćeni grafički simbol za predstavljanje ILI operacije. Vidi se da se kao rezultat dobija logička jedinica ako bar jedna promenljiva ima vrednost logičke jedinice. Zato se ponekad ILI operacija naziva i logičko sabiranje ili disjunkcija. Kolo koje realizuje ILI operaciju naziva se ILI (OR) kolo.
A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 0 1 1 1

A B

Y

Slika 11.3 Kombinaciona tablica i grafički simbol za ILI operaciju.

11.2.3 NE operacija (komplementiranje)

Za razliku od I i ILI operacija, NE operacija se definiše nad jednom logičkom promenljivom ili izrazom. Kombinaciona tablica za NE operaciju i grafički simbol za predstavljanje kola koje obavlja NE operaciju prikazani su na sl. 11.4. Već je rečeno da se često NE operacija naziva i komplementiranje ili negacija. Kolo koje realizuje NE operaciju naziva se NE kolo, ili još češće, invertor.

98

A 0 1

Y 1 0

A

Y

Slika 11.4 Kombinaciona tablica i grafički simbol za NE operaciju.

11.2.4 Pravila Bulove algebre

Na osnovu definicionih relacija (postulata) za tri osnovne operacije, u Bulovoj algebri može se izvesti niz identiteta, zakona i teorema. Neki od tih identiteta, zakona i teorema su identični zakonima uobičajene linearne algebre, ali su neki različiti, pa čak i neuobičajeni. Primena identiteta, zakona i teorema najviše se ogleda u uprošćavanju složenih logičkih izraza, i u formiranju kola željene strukture.
11.2.4.1 Identiteti Bulove algebre

Identiteti Bulove algebre se vrlo često primenjuju u uprošćavanju logičkih funkcija. Identiteti se vrlo lako mogu dokazati korišćenjem definicionih kombinacionih tablica za tri osnovne operacije i formiranjem kombinacione tablice za levu i desnu stranu identiteta, ali je većina njih očigledna i ne treba ih dokazivati. Među identitetima najvažniji su: 1. Operacije sa logičkom nulom:
0⋅ A = 0 0+ A = A

2. Operacije sa logičkom jedinicom:
1⋅ A = A 1+ A = 1

3. Operacije sa istovetnim vrednostima:
A⋅ A = A A+ A = A

4. Operacije sa komplementiranim vrednostima:
A⋅ A = 0
A+ A =1

11.2.4.2 Zakoni Bulove algebre

Među zakonima Bulove algebre najvažniji su: 1. Zakon komutacije:
A+ B = B+ A

99

Kombinacijom tri osnovne logičke operacije mogu se dobiti još neke vrlo važne i korisne logičke operacije. odnosno ispisivanjem kombinacionih tabela za obe strane jednakosti. Prema tome.2. Na istoj slici je prikazan i grafički simbol za NI operaciju koji je takođe kombinacija simbola za I i NE operaciju.5.2 komplementira izlazna kolona.5 NI operacija Već je rečeno da se NI operacija dobija kombinacijom I i NE operacije. kombinaciona tablica za NI operaciju dobija se tako što se u kombinacionoj tablici za I operaciju sa sl. 11.3 Teoreme Bulove algebre Osim navedenih zakona vrlo važnu ulogu u Bulovoj algebri imaju tzv. NOR) operacija.2. Kombinacijom I i NE operacije dobija se NI (engl. Zakon asocijacije: A + ( B + C) = ( A + B) + C A ⋅ ( B ⋅ C) = ( A ⋅ B) ⋅ C 3. Rezultat je prikazan na slici 11. 100 . De Morganove teoreme: A+ B = A ⋅B A⋅ B = A + B koje se lako mogu dokazati ispisivanjem kombinacionih tablica za leve i desne strane jednakosti.A⋅ B = B⋅ A 2. Kolo koje realizuje NI operaciju naziva se NI (NAND) kolo. a kombinacijom ILI i NE operacije dobija se NILI (engl. Osim njih praktičnu primenu imaju još i operacija isključivo-ILI i operacija koincidencije. NAND) operacija. Zakon distribucije: A ⋅ ( B + C) = A ⋅ B + A ⋅ C A + B ⋅ C = ( A + B) ⋅ ( A + C) 4. 11. 11.4. Zakon absorpcije: A + A⋅ B = A A ⋅ ( A + B) = A A+ A ⋅B = A+ B A ⋅ ( A + B) = A ⋅ B ( A ⋅ B) + ( A ⋅ B ) = A ( A + B) ⋅ ( A + B ) = A Svi ovi zakoni mogu se lako dokazati direktnom primenom definicionih relacija za tri osnovne operacije.

7 Isključivo-ILI operacija Isključivo-ILI operacija (engl. Pokazano je da takav potpun skup čine I i NE odnosno ILI i NE operacije.6. Na osnovu kombinacione tablice može se napisati logička jednačina za isključivo-ILI funkciju: Y = A⋅ B + A ⋅ B = A⊕ B Isključivo-ILI operaciju realizuje isključivo-ILI (EX-OR) kolo. Kombinaciona tablica i grafički simbol za NILI operaciju prikazani su na slici 11.7 Kombinaciona tablica i simbol za isključivo-ILI operaciju. To je skup operacija pomoću kojih se može iskazati bilo koja logička funkcija. U jednačinama se za označavanje isključivo-ILI operacije najčešće koristi simbol "⊕".6 Kombinaciona tablica i grafički simbol za NILI operaciju. EX-OR) razlikuje se od obične ILI operacije po tome što daje kao rezultat logičku nulu i u slučaju kada su obe promenljive logičke jedinice.5 Kombinaciona tablica i grafički simbol za NI operaciju. Dakle.A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 A B Y Slika 11.2.2. proizvoljna logička funkcija se može izraziti samo pomoću NI operacije.6 NILI operacija NILI operacija dobijena je komplementiranjem rezultata ILI operacije. Kombinaciona tablica i grafički simbol za isključivo-ILI operaciju prikazani su na slici 11.7. Kolo koje realizuje NILI operaciju naziva se NILI (NOR) kolo. 11. 11. odnosno. U Bulovoj algebri se može definisati tzv. Exclusive-OR. Ova činjenica daje veliku važnost NI operaciji. A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 0 1 1 0 A B Y Slika 11. potpun skup operacija. 101 . A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 0 0 0 A B Y Slika 11. Treba reći da i NILI operacija predstavlja potpun skup za realizaciju logičkih funkcija. NI operacija takođe čini potpun skup operacija.

Ovaj način nije pogodan ako je broj promenljivih veliki.8 Operacija koincidencije (isključivo-NILI) Operacija koincidencije daje kao rezultat logičku jedinicu ako su obe promenljive identične. standardnih formi. Binarni nivoi logičke nule i logičke jedinice na izlazu jednaki su nuli. Izlazna 102 . Jedan od najčešćih načina predstavljanja je algebarski način. odnosno naponu napajanja.8 Kombinaciona tablica i simbol za isključivo-NILI operaciju. 11. Logičke funkcije mogu se predstaviti na nekoliko različitih načina.3 Karakteristike realnih logičkih kola Idealna logička kola realizuju neku. Ako se formira logički proizvod članova koji su oblika logičkog zbira promenljivih. Ovaj način je pogodan za bilo koji broj logičkih promenljivih. A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 0 0 1 A B Y Slika 11. Kolo koje realizuje isključivo-NILI operaciju naziva se isključivo-NILI (EX-NOR) kolo. Prvi način predstavljanja je već ranije korišćen kod definicije elementarnih logičkih operacija a to je kombinaciona tablica. takva standardna forma se naziva potpunom.8.11. Zbog toga se operacija koincidencije često naziva i isključivo-NILI operacija (engl. logičku funkciju. reč je o tzv.2. Kod takvog prikaza se logička funkcija predstavlja u vidu izraza koji čine simboli promenljivih (literali) povezani simbolima I i ILI operacije. Kako se za svaku kombinacionu tablicu sa m vrsta može definisati 2 m različitih kolona za izlaznu promenljivu. unapred predviđenu.9 Predstavljanje logičkih funkcija Već je rečeno da se logičke funkcije mogu definisati nad proizvoljnim brojem promenljivih. exclusive-NOR). zato što broj vrsta tablice raste kao stepen broja dva. Na osnovu toga se može napisati kombinaciona tabela koja je prikazana na slici 11. Ako logički proizvodi sadrže sve promenljive. Kao primer. Svaki potpuni logički zbir odgovara jednoj vrsti kombinacione tablice u kojoj logička funkcija ima vrednost 0. za n = 2 može se definisati 16 različitih logičkih funkcija. 11. Na osnovu logičke jednačine koja definiše operaciju koincidencije: Y = A⋅ B + A ⋅ B = A⊕ B vidi se da je rezultat ustvari komplement isključivo-ILI operacije. proizvodu suma. n broj različitih logičkih funkcija definisanih nad skupom od n promenljivih je 2 2 . Algebarski način predstavljanja logičkih funkcija obično se izvodi u vidu tzv. kombinaciona tablica ima m = 2 n različitih vrsta. Suma proizvoda predstavlja logički zbir članova koji su oblika logičkih proizvoda. Postavlja se pitanje koliko se različitih funkcija može definisati nad skupom od n promenljivih.2. Pre svega. Svaki takav potpuni logički proizvod odgovara jednoj vrsti kombinacione tablice u kojoj logička funkcija ima vrednost 1.

nijedna od ovih idealnih karakteristika ne može biti zadovoljena u praksi. gde je vu > VIH . Detaljnijim posmatranjem sl. promene na izlazu ne bi trebalo da izazovu nikakve naknadne promene na ulazima istog kola. Vreme prelaza iz jednog u drugo logičko stanje je beskonačno kratko. 11. bez obzira na to o kakvoj se tehnologiji radi. Na izlazni priključak se može priključiti više od jednog ulaza.impedansa idealnog logičkog elementa jednaka je nuli. Na sl. Kao primer. Pre svega to su: 1. dva logička nivoa. Prva je oblast niskih ulaznih napona gde je vu < VIL . Kao posledica toga normalni nivoi izlaznog napona koncentrisani su u dve uske oblasti. Izlazni signal mora biti jednoznačna. Prvo. vi ≈ VOH .10 prikazana je tipična karakteristika prenosa realnog invertorskog kola. Broj ulaznih priključaka logičkog kola mora biti veći od jedan. Druga predstavlja prelaznu zonu gde je VIL < vu < VIH . na karakteristici prenosa se mogu uočiti tri karakteristične oblasti. 2. vi ≈ VOL . Prelaz izlaznog napona sa jednog na drugi nivo izvodi se naglo. Drugo.10.9 Idealna karakteristika prenosa invertora. Logička kola treba da imaju osobinu unilateralnosti ili direktivnosti. Polazeći od osobina idealnog logičkog elementa i poželjnih karakteristika realnih elemenata. nivo logičke nule nije jednak 0 V. unapred definisana. U prelaznoj zoni nagib 103 . prelaz sa jednog na drugi logički nivo nije jasno definisan. Ta funkcija predstavlja logičku funkciju kola. pri ulaznom naponu jednakom polovini napona napajanja. izvedene su neke definicije osnovnih karakteristika realnih logičkih elemenata koje služe kao mera njihovog kvaliteta. Naravno. a ulazna beskonačno velika. Karakteristika prenosa u prelaznoj zoni između ove dve oblasti trebalo bi da bude što strmija. tj.3.9. Karakteristika prenosa ulaz-izlaz mora biti jako nelinearna. 11. Granični naponi na karakteristici prenosa VIL i VIH su definisani tačkama gde je apsolutna vrednost nagiba tangente na karakteristiku jednaka jedinici. Treća je oblast visokih ulaznih napona.9 prikazana je idealna karakteristika prenosa vi = f (vu ) jednog invertora. 4. Vi VDD VDD/2 VDD Vu Slika 11. funkcija ulaznih signala.1 Karakteristika prenosa Karakteristika prenosa vi = f (vu ) realnog logičkog kola samo aproksimira idealnu karakteristiku sa sl. 3. Svako realno digitalno logičko kolo mora da bar približno zadovolji neke osobine idealnih logičkih elemenata. Prolaskom kroz logičko kolo nastaje regeneracija amplitudskih nivoa. Uočavaju se dve bitne razlike između idealne i realne karakteristike prenosa. 11. a nivo logičke jedinice nije jednak naponu napajanja. na slici 11. 11. a idealni logički element nema nikakvu potrošnju. 5. već postoji prelazna zona između stanja logičke nule i logičke jedinice.

U toj se oblasti rada logičko kolo normalno nalazi samo tokom promene logičkog stanja na izlazu. Ako je pak amplituda neželjene promene na ulazu nekog logičkog kola velika. tj. Sa sl. odnosno to je maksimalni dozvoljeni napon logičke nule na ulazu. Dakle.10 Realna karakteristika prenosa invertora. izlaz će biti ispravan. tzv. logičkih čvorova. postoje dve margine šuma. za koju je sprovedena analiza sa malim izmenama isto tako primenljiva.11 može se uočiti da je margina šuma za logičku jedinicu : NM 1 = VOH − VIH a za logičku nulu: NM 0 = VIL − VOL 104 . Naponski nivo VOL predstavlja maksimalni nivo logičke nule na izlazu.3. Kako amplituda dozvoljene promene nivoa zavisi i od logičkog stanja na ulazu. Slično tome napon VIH predstavlja minimalni dozvoljeni napon logičke jedinice na ulazu. neće postojati prostiranje šuma kroz sistem kao kod analognih kola. Vi V OH NAGIB = -1 V OL V IL VIH Vu Slika 11. Kod digitalnih kola šum je neželjena promena napona čvorova gde su bitni logički nivoi. Izvedena analiza karakteristike prenosa realnog invertora direktno se može primeniti i na karakteristike NI i NILI kola. Ako je amplituda šuma na ulazu logičkog kola mala. imaju karakteristiku prenosa sa pozitivnim nagibom tangente. napon VIL predstavlja maksimalni dozvoljeni napon na ulazu koji će se tretirati kao logička nula. Neinvertorska logička kola. ona može izazvati logičke greške. Da bi ceo niz ispravno funkcionisao neophodno je da budu zadovoljeni uslovi VOL < VIL i VOH > VIH .2 Margine šuma Pojam šuma kod digitalnih kola nema isto značenje kao kod analognih kola. Pod pojmom margine šuma podrazumeva se dozvoljena promena naponskog nivoa na ulazu logičkog kola koja neće izazvati neželjenu promenu na izlazu. dok napon VOH predstavlja minimalni nivo logičke jedinice na izlazu logičkog kola. Uobičajeno je da u složenim digitalnim kolima izlaz jednog logičkog kola pobuđuje ulaze narednih logičkih kola.karakteristike je znatno veći od jedinice i logičko kolo radi kao nelinearni pojačavač. kao što su I i ILI kola. za logičku jedinicu i logičku nulu. 11. 11.

maksimalni izlazni napon kada je izlaz u stanju logičke nule.vi VOH NM1 vu VIH VOL NM0 VIL Slika 11. pojavljuje problem opterećivanja izlaza. 11. U većini slučajeva ograničen je samo praktičnim razlozima. pošto je definisanje karakterističnih tačaka preko nagiba tangente nepogodno za merenje. Faktor grananja na izlazu je broj ulaznih priključaka koji se mogu priključiti na izlaz. proizvođači obično specificiraju vrednosti četiri karakteristična napona za najgori slučaj: VOH .minimalni ulazni napon koji će logičko kolo prepoznati kao logičku jedinicu. koriste se sledeće praktične definicije četiri karakteristična napona: VOH VIH VOL VIL .3 Faktor grananja na izlazu i ulazu Ulazna impedansa realnog logičkog kola nikada nije beskonačno velika. Pre svega. struje kroz elemente su konačne. a da se ne naruše dozvoljene varijacije logičkih nivoa. 11. Zbog neizbežnih tolerancija u proizvodnji integrisanih kola. VIH .3. male potrebe za kolima sa velikim brojem ulaza i sl.minimalni izlazni napon kada je izlaz u stanju logičke jedinice. već se takve promene vrše po eksponencijalnom zakonu.maksimalni ulazni napon koji će logičko kolo prepoznati kao logičku nulu. Zato se u okviru svake familije logičkih kola definiše tzv. kao što je poznato. u svakom kolu postoje kapaciteti na kojima se napon. ali se kod nekih familija logičkih kola broj ulaza ograničava i zbog degradacije električnih karakteristika. Razlozi za to su višestruki.11 Definicija margina šuma za logičku nulu i logičku jedinicu. standardno opterećenje pomoću koga se određuje uticaj svakog ulaza na izlaz prethodnog kola. Iz ovih razloga promena nivoa na izlazu logičkog kola se obavlja za konačno vreme i kasni za promenama nivoa na ulazu. ne može trenutno promeniti. Takođe. VOL i VIL . Zbog toga se prilikom sprezanja logičkih kola. Posmatrajmo 105 . a jačina struje je ograničena zahtevima za što manjom potrošnjom kola. kao što su broj nožica na kućištu.3. . Faktor grananja na ulazu predstavlja broj nezavisnih ulaznih priključaka. . Pri izračunavanju faktora grananja na izlazu može se uočiti da sva kola ne opterećuju podjednako prethodno kolo. a izlazna impedansa nikada nije jednaka nuli. Osim toga. radi formiranja složenijih digitalnih mreža.4 Dinamičke karakteristike Prelaz iz jednog u drugo logičko stanje ne može se kod realnog logičkog kola obaviti beskonačno brzo. ..

vreme kašnjenja t p (t d ) koje predstavlja aritmetičku sredinu vremena kašnjenja rastuće i opadajuće ivice signala na izlazu. Međutim. zavisno od logičkog stanja. 11. ulazni impuls mora imati ivice konačnog trajanja. što zavisi od konstrukcije logičkog kola. V ul > V IH T < V IL t V VOH 5O% izl t pHL t pLH VOL T t Slika 11. Vreme kašnjenja opadajuće ivice t pHL predstavlja vreme za koje opadajuća ivica izlaznog signala kasni za pobudom koja ju je izazvala. Kako se pobuda takođe generiše u nekom realnom elektronskom kolu.12 Odziv realnog invertora na idealizovanu pobudu.3. radi jednostavnosti izračunavanja uticaja kašnjenja na rad kola definiše i tzv. disipaciju kola nije uvek lako odrediti jer će se kolo. Tada je prosečna snaga disipacije: PD = VCC ( I CC min + I CC max ) 2 106 .12 predstavlja malo idealizovanu situaciju jer je pobudni signal povorka pravougaonih impulsa sa idealnim rastućim i opadajućim ivicama. Vreme kašnjenja rastuće ivice t pLH predstavlja vreme između trenutka promene ulaznog signala i trenutka kada izlazni signal poraste za 50% logičke amplitude. tako da je struja izvora za napajanje aritmetička sredina struja u oba logička stanja. Izlazni signal realnog invertora imaće tipični oblik koji je takođe prikazan na istoj slici. pa je izračunavanje vremena kašnjenja nešto komplikovanije. Često se. nalaziti u različitim uslovima rada. Može se primetiti da slika 11.5 Disipacija (potrošnja) logičkog kola i proizvod snage i kašnjenja Svako realno logičko kolo mora imati neku potrošnju. Definiše se kao vreme između trenutka promene ulaznog signala i trenutka kada se izlazni signal promeni za 50% logičke amplitude VOH − VOL .12. i najčešće nisu ista. Vremena kašnjenja rastuće i opadajuće ivice ne moraju biti. Stoga se obično uzima da se kolo pri definiciji disipacije pobuđuje povorkom pravougaonih impulsa sa jednakim trajanjem impulsa i pauze.slučaj kada je pobudni signal logičkog invertora idealizovan i predstavljen pravougaonom povorkom impulsa kao na slici 11. Na vremenskom dijagramu izlaznog signala se mogu uočiti karakteristični vremenski intervali koji definišu kašnjenje odziva za pobudom.

13. kolo invertora predstavlja osnovu za formiranje složenijih logičkih kola. a PMOS tranzistor provodi u linearnom režimu jer je VGSP = Vul − VDD > VtP . prikazan na slici 11. komplementiranje. dok drugi tranzistor ima kanal p tipa. Od brojnih realizacija invertora. kola sa većom brzinom rade sa većim strujama. Pored toga što obavlja jednu od osnovnih logičkih operacija. Naime. napon logičke jedinice na izlazu CMOS invertora je: VOH = VDD 107 . pa se kod njih parazitne kapacitivnosti brže pune i prazne. jer su tipične vrednosti kašnjenja reda ns. Kao mera kvaliteta takvog kompromisa obično se definiše proizvod snage i kašnjenja. Kompromis je bolji ako je PDP manji. Snaga disipacije logičkih kola je obično povezana sa maksimalnom mogućom brzinom rada kola. CMOS invertor. kao: PDP = PD t p a koji u stvari predstavlja energiju koju logičko kolo utroši tokom prelaza sa nule na jedinicu i obratno. pa je izlazni napon je praktično jednak naponu napajanja. se sastoji od dva MOS tranzistora sa indukovanim kanalom. ovde ćemo proučiti samo invertor sa komplementarnim MOS tranzistorima. Kod svakog od tranzistora osnova je spojena na sors tako da nema uticaja efekta podloge.13 CMOS invertor. U tom slučaju mora se uvek navesti pri kakvim je uslovima izračunata ili izmerena snaga disipacije. zbog njegovih odličnih karakteristika. Savremena logička kola imaju PDP reda pJ. ili CMOS invertor. Kada je na ulazu nizak napon. u praktičnim realizacijama se uvek izbegava upotreba otpornika koji se zamenjuju tranzistorima. a tipične vrednosti snage disipacije reda mW. Jedan od tranzistora ima kanal n tipa. jer je jednaka sa strujom curenja zakočenog NMOS tranzistora. Zbog toga se pri projektovanju logičkih kola uvek pravi neki kompromis između brzine i potrošnje. Struja PMOS tranzistora je vrlo mala.Za neka logička kola prosečna snaga disipacije zavisi i od učestanosti promena stanja. 11. PDP (Power-Delay Product). Dakle. VDD TP vul TN vi Slika 11. Iako invertor u osnovnoj konfiguraciji predstavlja najobičniji stepen sa zajedničkim emitorom.4 Realizacija invertora sa MOS tranzistorima Najprostije logičko kolo u MOS tehnologiji je invertor. ili tranzistori rade u takvom radnom režimu kada je disipacija veća. izražen u jedinicama W×s = J. NMOS tranzistor ne može da provodi jer je Vul = VGSN < VtN .

14. svaki tranzistor je modelovan malim ali konačnim otpornikom. koja je izračunata za rad u linearnom režimu pri naponu | vDS | ≈ 0 . I pored izuzetno male statičke radne struje. NMOS tranzistor provodi u linearnom režimu. blizak naponu napajanja.14 Modelovanje CMOS invertora sa dva komplementarna prekidača. struja izvora za napajanje u stabilnim logičkim stanjima je infinitezimalno mala. VtN . koje u slučaju neopterećenog invertora moraju biti jednake.4. čija je otpornost jednaka otpornosti sors-drejn odgovarajućeg tranzistora. odnosno: rDSN = 1 WN 2k n (VDD − VtN ) LN 1 WP 2k p (VDD − VtP ) LP rDSP = 11. jer je Vul = VGSN > VtN .1 Karakteristika prenosa Za određivanje karakteristike prenosa mogu se koristiti jednačine za struju drejna NMOS i PMOS tranzistora. Povećavajući ulazni napon od nule. Dakle. Zbog toga je statička disipacija CMOS invertora reda nekoliko nW. Tada NMOS tranzistor radi u 108 . Kao što se vidi. jer je VGSP = Vul − VDD < VtP . Rad invertora se može najprostije objasniti kolom sa dva prekidača. koji se naizmenično uključuju i isključuju. a izlazni napon je praktično nula (tipično manji od 10 mV). VDD rDSP SP vi SN rDSN Slika 11. napon logičke nule na izlazu CMOS invertora je: VOL = 0 V Pošto je u oba logička stanja jedan od tranzistora zakočen. Struja kroz invertor je mala. kao što je to prikazano na slici 11. a PMOS tranzistor je zakočen.Kada je na ulazu visok napon. CMOS invertor ima značajan izlazni strujni kapacitet jer provodni tranzistor može da primi ili da preda znatnu struju otpornom ili kapacitivnom opterećenju vezanom na izlaz. NMOS tranzistor počinje da provodi pri ulaznom naponu koji je jednak prekidnom naponu NMOS tranzistora. To znači da će faktor grananja na izlazu biti veliki i da će dinamičke karakteristike biti dobre.

režimu zasićenja. Izjednačavanjem struja oba tranzistora dobija se jednačina: 109 . iz prethodne dve jednačine se dobija sistem jednačina: K R (VIL − VtN ) 2 = 2(VDD − VIL − VtP )(VDD − VOH ) − (VDD − VOH ) 2 K R (VIL − VtN ) = 2VOH − VDD − VIL − VtP Iz druge jednačine sistema se dobija: VOH = (1 + K R )VIL + VDD + VtP − K RVtN 2 Posebno je interesantan slučaj uparenih tranzistora kada je VtN = VtP i K R = 1 . izlazni napon je dovoljno nizak tako da se može smatrati da NMOS tranzistor radi u linearnom režimu. Kada je ulazni napon VIH .5(W L) N . vi = VOH . za zadovoljenje uslova K R = 1 odnos W L PMOS i NMOS tranzistora treba da budu (W L) P = 2. a PMOS u zasićenju. dok je PMOS tranzistor u linearnom režimu. Izjednačujući struje kroz NMOS i PMOS tranzistor dobija se jednačina: ⎛W ⎞ ⎛W ⎞ k n ⎜ ⎟ (vu − VtN ) 2 = k p ⎜ ⎟ 2(VDD − vu − VtP )(VDD − vi ) − (VDD − vi ) 2 ⎝ L ⎠N ⎝ L ⎠P [ ] čijim se diferenciranjem po vu dobija: dv ⎤ ⎛W ⎞ ⎛W ⎞ ⎡ k n ⎜ ⎟ (vu − VtN ) = k p ⎜ ⎟ ⎢(vi − VDD ) + ( VtP + vu − vi ) i ⎥ dvu ⎦ ⎝ L ⎠N ⎝ L ⎠P ⎣ Uvođenjem geometrijskog faktora: ⎛W ⎞ kn ⎜ ⎟ ⎝ L ⎠N KR = ⎛W ⎞ kp⎜ ⎟ ⎝ L ⎠P i zamenom vu = VIL . Pošto je zbog veće pokretljivosti elektrona k n ≈ 2. čime se obezbeđuje isti strujni kapacitet izlaza u oba logička stanja. dvi dvu = −1 . Tada se poslednja jednačina uprošćava i postaje: VOH = 2VIL + VDD 2 pa se iz prve jednačine za apscisu prelomne tačke na karakteristici prenosa VIL konačno dobija: 1 VIL = (3VDD + 2Vt ) 8 Koordinate druge prelomne tačke na karakteristici prenosa mogu se naći na sličan način.5k p .

dvi dvu = −1 u prethodne dve jednačine. vi = VOL . Iz druge jednačine se dobija izlazni napon: VOL = (1 + K R )VIH − VDD + VtP − K RVtN 2K R koji se u slučaju uparenih tranzistora redukuje na: VOL = 2VIH − VDD 2 pa se za apscisu prelomne tačke na karakteristici prenosa VIH konačno dobija: 1 VIH = (5VDD − 2Vt ) 8 Vi VOH = VDD A B C D V IL V IH V DD . 110 .⎛W ⎞ ⎛W ⎞ k n ⎜ ⎟ 2(vu − VtN )vi − vi2 = k p ⎜ ⎟ (VDD − vu − VtP ) 2 ⎝ L ⎠N ⎝ L ⎠P Diferenciranjem ove jednačine po vu dobija se: ⎤ dv ⎛W ⎞ ⎡ ⎛W ⎞ k n ⎜ ⎟ ⎢(vu − VtN − vi ) i + vi ⎥ = − k p ⎜ ⎟ (VDD − vu − VtP ) dvu ⎝ L ⎠N ⎣ ⎝ L ⎠P ⎦ [ ] Zamenom vu = VIH .V TP V DD Vu V OL = 0 Slika 11. dobija se sistem jednačina: 2 K R 2(VIH − VtN )VOL − VOL = (VDD − VIH − VtP ) 2 [ ] K R (−VIH + VtN + 2VOL ) = −(VDD − VIH − VtP ) čijim se rešavanjem dobijaju vrednosti za VIH i VOL .15 Karakteristika prenosa CMOS invertora.

pa je karakteristika prenosa vertikalna.4. U toj radnoj oblasti oba tranzistora rade u zasićenju. koja je prikazana na slici 11. Pored već uobičajene pretpostavke o uparenosti NMOS i PMOS tranzistora. Na karakteristici prenosa. Naravno. postoji još jedna interesantna oblast. u slučaju uparenih tranzistora: VDD 2 − Vt ≤ vi ≤ VDD 2 + Vt 11. vrednost izlaznog napona ograničena je nejednačinama: vu − VtN ≤ vi ≤ vu + VtP VDD − VtP + VtN K R 1+ KR odakle se smenom vrednosti za vu dobija: VDD − VtP − VtN 1+ KR odnosno.2 Dinamičke karakteristike ≤ vi ≤ VDD + ( VtP + VtN ) K R 1+ KR Tačna analiza dinamičkih karakteristika CMOS invertora može se izvesti samo uz pomoć računarskih programa. a pojačanje invertora teorijski beskonačno. Za aproksimativnu analizu potrebno je uvesti i određene uprošćavajuće pretpostavke. u slučaju uparenih tranzistora: vu = VDD 2 U oblasti BC. ako tranzistori nisu upareni. 111 . Ulazni napon za koji je karakteristika prenosa vertikalna dobija se rešavanjem jednačine: ⎛W ⎞ ⎛W ⎞ k n ⎜ ⎟ (vu − VtN ) 2 = k p ⎜ ⎟ (VDD − vu − VtP ) 2 ⎝ L ⎠N ⎝ L ⎠P čije je rešenje: vu = odnosno.15.Sada se mogu odrediti margine šuma CMOS invertora sa uparenim tranzistorima: 1 NM 0 = VIL − VOL = (3VDD + 2Vt ) 8 1 NM 1 = VOH − VIH = (3VDD + 2Vt ) 8 Dakle. karakteristika prenosa neće biti simetrična i margine šuma neće biti iste. često se koristi i pretpostavka o koncentrisanju svih kapacitivnosti u izlazni čvor. što je posledica uparenosti karakteristika tranzistora. To je segment između tačaka B i C. margine šuma su iste.

Dispacija usled struje curenja predstavlja statičku disipaciju koja je ustvari proizvod napona napajanja VDD i struje curenja.5 f (VDD − 2VT ) I DD max (t LH + t HL ) gde je I DD max maksimalna nekapacitivna struja tokom promene stanja. kod kojih je uobičajeno Vt = 0. kapacitivnost opterećenja. interne kapacitivnosti i prelazna stanja. kao i kod složenijih CMOS kola.4. vreme kašnjenja opadajuće ivice izlaznog signala je dato izrazom: t pHL = 0. koja se može opisati istim izrazom kao za PD1 ako se C p zameni sa parazitnim kapacitetom CT : 2 PD 2 = f CT VDD Najteže je analitički opisati disipaciju CMOS kola kada CMOS kolo prelazi iz jednog stanja u drugo. energija koja se predaje kondenzatoru u toku jedne poluperiode. Kada se invertor koji je opterećen kapacitivnim opterećenjem C p pobuđuje povorkom impulsa sa jednakim trajanjem impulsa i pauze. Srednja disipacija CMOS invertora je onda: 2 PD1 = f C pVDD Postojanje parazitnih kapacitivnosti samih tranzistora takođe izaziva potrošnju energije tokom promene stanja.8CT ⎛W ⎞ k p ⎜ ⎟ VDD ⎝ L ⎠P Ako su tranzistori upareni. vremena kašnjenja rastuće i opadajuće ivice su ista. a 2 zatim disipira na tranzistoru iznosi C pVDD 2 . u praksi je uobičajeno da se dinamička disipacija prikazuje izrazom: 112 .Kod savremenih CMOS kola. a radna tačka prolazi kroz oblast u kojoj su oba tranzistora provodna.3 Disipacija CMOS kola Kod CMOS invertora. Statička disipacija CMOS kola je reda µW. Disipacija CMOS kola usled prelaznog režima je približno data izrazom: PD 3 = 0. Mnogo važnija su ostala tri uzroka disipacije koji se javljaju samo prilikom promene logičkih stanja i koji su poznati pod zajedničkim nazivom dinamička disipacija. Vreme kašnjenja rastuće ivice izlaznog signala je dato sličnim izrazom: t pLH = 0. Pošto sva tri izraza za dinamičku disipaciju pokazuju linearnu zavisnost disipacije od učestanosti f.2VDD . To su: struja curenja.8CT ⎛W ⎞ k n ⎜ ⎟ VDD ⎝ L ⎠N gde je CT ukupna parazitna kapacitivnost na izlazu. 11. postoje četiri uzroka za disipaciju kola.

Kod CMOS kola u VLSI tehnici. Rad kola sa slike 11.2 PD = f (C p + C pD )VDD gde je C pD ekvivalentna kapacitivnost. Kod složenih logičkih mreža samo mali broj logičkih kola menja stanje u jednom takt ciklusu. Tipična vrednost proizvoda snage i kašnjenja CMOS kola niskog stepena integracije je oko 10 pJ. Za svaki dodatni ulaz dodaju se dva komplementarna tranzistora. Na osnovu toga se može napisati logička jednačina: 113 . Tipične vrednosti kapacitivnosti C pD su reda 10 .16 CMOS logička kola: a) NILI kolo. Izlaz NILI kola biće na visokom nivou samo ako su oba ulaza na niskom nivou. Interesantno je primetiti da kod CMOS kola parametar PDP linearno zavisi od učestanosti promena logičkih stanja. kojom se aproksimiraju teško merljivi uticaji dispacije usled parazitnih kapacitivnosti i promene stanja.5 Logička kola sa MOS tranzistorima CMOS logička kola dobijaju se proširivanjem osnovnog invertorskog kola sa slike 11. VDD W/L = 5 W/L = 10 VDD W/L = 5 W/L = 10 F A F W/L = 4 A B W/L = 2 W/L = 2 B W/L = 4 (a) (b) Slika 11.30 pF. b) NI kolo. imamo: Y = A ⋅B = A+ B što je zaista logička funkcija NILI kola. Na slici 11. 11. parametar PDP može biti i manji od 1 pJ čak i pri učestanostima od nekoliko desetina MHz. Iz prethodnih izraza sledi: 2 C pD = CT + 0. što zavisi od složenosti i karakteristika CMOS kola. Uzimajući ovu činjenicu u obzir. Dakle. Za svaki ulazni priključak dodaje se serijski n-kanalni tranzistor i paralelni p-kanalni tranzistor.5(VDD − 2VT ) I DD max (t LH + t HL ) VDD Kapacitivnost C pD se obično određuje eksperimentalno. merenjem disipacije kola bez opterećenja. NILI kolo dobijeno je dodavanjem paralelnog n-kanalnog tranzistora T3 i serijskog p-kanalnog tranzistora T4 .13. može se zaključiti da CMOS kola visokog stepena integracije imaju znatno manju prosečnu disipaciju po logičkom kolu. Formiranje NI kola je dualan proces. Interesantno je da se metod izražavanja dinamičke disipacije pomoću izraza za PD može generalizovati i primenjivati čak kod vrlo složenih CMOS kola.16 su prikazana su CMOS NILI i NI kola sa dva ulaza.16 je jednostavno objasniti. izlaz NI kola biće na niskom nivou jedino ako su oba ulaza na visokom nivou. Nasuprot tome.

u digitalnoj elektronici se koriste i sekvencijalna kola.17 a) Serijska veza dva invertora. Vu V i1 V i2 V i1 . Dinamičke karakteristike zavise u velikoj meri od odnosa W L PMOS i NMOS tranzistora. u digitalnoj elektronici se koriste elementi sa samo dva stabilna stanja. Posmatrajmo jednostavno kolo sa slike 11. a kod NI kola treba da bude zadovoljen uslov: 2 . Neinvertorska (ILI ili I) kola se mogu formirati vezivanjem dodatnog invertora iza invertorskih (NILI ili NI) kola. ili.Y = A + B = A⋅ B koja predstavlja jednačinu NI kola. Jedan takav element mora imati bar dva stabilna stanja iz kojih može izaći samo pod dejstvom pobudnog signala. drukčije rečeno. Kako je k n = 2.17b. Ova linearna veza prikazana je 114 .17b se vidi da je napon na izlazu vi 2 u fazi sa naponom na ulazu. V i2 V i2 V i2 C B Vi2 = V u Vi2 = f(V u ) V i1 (b) Vu A (a) (c) Vu Slika 11. Ako bi se izlaz drugog invertora vezao na ulaz prvog.5 ⎛ W ⎞ ⎛W ⎞ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ = N ⎝ L ⎠N ⎝ L ⎠P gde je N broj ulaza u logičko kolo.5 N ⎜ ⎟ ⎝ L ⎠P ⎝ L ⎠N kod NILI kola. b) izlazni naponi invertora u funkciji ulaznog napona. kod kojih stanje na izlazu zavisi od trenutnog stanja na ulazu ali i od prethodnih stanja na ulazu. Osim kombinacionih kola. koje se sastoji od dva invertora vezana na red. Zbog jednostavnosti realizacije. Sekvencijalna kola moraju sadržati elemente koji imaju sposobnost pamćenja (memorisanja) stanja. Karakteristike prenosa koje prikazuju izlazne napone oba invertora u funkciji ulaznog napona vu prikazane su na slici 11.5k p .6 Bistabilna kola Logička kola pripadaju klasi kombinacionih kola. Rad svih bistabilnih kola zasnovan je na korišćenju pozitivne povratne sprege ili regeneracije. od sekvence (redosleda) ulaznih signala. c) određivanje radnih tačaka bistabilnog kola. da bi vremena kašnjenja rastuće i opadajuće ivice bila ista potrebno je da bude: ⎛W ⎞ ⎛W ⎞ ⎜ ⎟ = 2 . čije stanje na izlazu zavisi samo od trenutnog stanja ulaznih priključaka. koji se nazivaju bistabilna kola.17a. 11. Sa slike 11. Statičke karakteristike CMOS logičkih kola su vrlo slične statičkim karakteristikama CMOS invertora. tada bi bilo vi 2 = vu .

Iz kombinacione tabele NILI kola. izlaz stalno prati promene na ulazima dok se ne dovede pobudni signal koji zamrzava stanje na izlazu.6. Dakle. R = 1 . koja se nazivaju flipflopovi. Da bi se bistabilno kolo izvelo iz stabilnog stanja.18b je prikazan grafički simbol za SR leč kolo. vi 2 = vu ima tri rešenja koja su na slici označena sa A.18: SR leč kolo sa NILI kolima. Uu literaturi i u katalozima vrlo često se ne pravi razlika između ove dve klase bistabilnih okidnih kola. Sistem jednačina vi 2 = f (vu ) . Potrebno je. ali je. dok se za slučaj kada je Q = 0 i Q = 1 kaže da je leč kolo resetovano. b) Grafički simbol. Dovođenjem kombinacije S = 0 . latch) ili transparentna kola. Postoje dve vrste bistabilnih okidnih kola. Dakle. vrlo mala promena napona vi 2 = vu izazvaće. Slobodni ulazi logičkih kola označeni su sa S i R. dovesti invertore u pojačavački režim. izlazi se postavljaju u novo stanje Q = 0 . Kod kola druge vrste. najjednostavnije umesto invertora upotrebiti dvoulazna NI ili NILI logička kola i pobudni impuls dovesti na slobodni ulaz kola. Kaže se da je SR leč kolo setovano. Vrlo mala promena napona u nekom čvoru koji je obuhvaćen petljom kružnog pojačanja izazvaće dalje pojačanje (regeneraciju) te promene. 11. a drugog u stanje logičke nule na izlazu. kaže se da je leč kolo setovano.1 SR leč Na slici 11. se vidi da se dovođenjem kombinacije S = 1 . trigger) impulsa u kolo. mora se dovesti u režim kada je kružno pojačanje veće od 1 da bi se stvorio regenerativni efekat. pa se kola iz obe vrste nazivaju flipflopovima. odnosno. Pošto se postavljanje željenog stanja vrši dovođenjem logičke 115 . stanje na izlazu se menja samo posle dovođenja odgovarajuće ivice pobudnog signala i posle toga se ne menja. Nasuprot tome. jer se tačka C nalazi u prelaznoj zoni karakteristike prenosa. koja se nazivaju leč kola (engl. To se može ostvariti dovođenjem pobudnog (okidnog) (engl. dovoljnu amplitudu i dovoljno trajanje. Q = 1 . bistabilna kola imaju dva stabilna stanja u kojima ostaju nedefinisano dugo do dovođenja odgovarajuće pobude. a to znači da je kružno pojačanje u petlji pozitivne povratne sprege takođe jednako nuli. S Q S R R (a) Q (b) Q Q Slika 11. leč kolo je resetovano. Kada su izlazni nivoi Q = 1 i Q = 0 . Zato se za radne tačke A i B kaže da su stabilne. B i C. Q = 0 .17c zajedno sa karakteristikom vi 2 = f (vu ) . Na slici 11.na slici 11. prelaz iz radne tačke C u tačku A ili B. iz praktičnih razloga. U tačkama A i B pojačanje bar jednog od invertora je nula. zavisno od svog polariteta. a) Šema kola. U principu se okidni impuls može uneti bilo gde u petlju povratne sprege. što na kraju rezultuje ulaskom jednog invertora u stanje logičke jedinice na izlazu.18a je prikazano bistabilno kolo realizovano sa NILI logičkim kolima koje se naziva SR leč kolo. u tački C oba invertora rade u pojačavačkom režimu. a za tačku C da je nestabilna ili metastabilna. Kod kola prve vrste. R = 0 na ulaze kola. izlazi postavljaju u novo stanje Q = 1 . dakle. Da bi obezbedio promenu stanja pobudni impuls mora imati odgovarajući polaritet. Kružno pojačanje je veliko i pozitivno. a izlazi sa Q i Q jer moraju biti komplementarni.

Kada se na ulazu nalazi kombinacija S = R = 0 .20: SR leč kolo sa NI kolima. Posle prelaska pobude S = R = 1 u stanje S = R = 0 . dobija se funkcionalna tabela 11. na izlazu se ne dešava nikakva promena.20b.20a i 11. SR leč kolo se može napraviti i korišćenjem NI kola umesto invertora. S 0 0 1 1 R 0 1 0 1 (a) Qn+1 Qn+1 Qn Qn+1 S R Qn 0 1 0 Qn 1 0 0 0 0 1 1 0 1 0 1 (b) 0 1 0 × × 0 1 0 Slika 11. jer su oba ulazna signala na neaktivnom nivou. Takva situacija se označava u tabeli simbolom ×. U funkcionalnoj tabeli Qn označava trenutno stanje izlaza Q dok Qn+1 označava naredno stanje izlaza.19: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela SR leč kola sa NILI kolima.21b. Analizom kola. koristeći kombinacionu tabelu za NI kolo.19a. a grafički simbol takvog SR leč kola na slici 11. S Q S Q S R R (a) Q R (b) Q (c) Q Q Slika 11. Eksitaciona tabela SR leč kola sa NI kolima prikazana je na slici 11. Nasuprot tome. Ova činjenica može doprineti znatnom uprošćavanju kola u procesu sinteze. Može se uočiti da za pojedine prelaze nije važno na kakvom se nivou nalazi neki ulaz. stanje na izlazu se ne može predvideti jer zavisi od toga koji će se ulazni signal prvi promeniti. promena stanja SR leč kola sa NI kolima vrši se niskim aktivnim nivoom. b) Šema kola sa alternativnim simbolima. Opisano razmatranje rada SR leč kola prikazano je u tabeli na slici 11. c) Grafički simbol. R = 0 . Takva tabela se naziva funkcionalna ili karakteristična tabela. Ova činjenica je na grafičkom simbolu prikazana pomoću kružića na odgovarajućim S i R ulazima. koji znači da je nivo ulaznog signala nevažan.20c. oba izlaza će se nalaziti u stanju logičke nule i neće biti komplementarni. Osim karakteristične tabele u sintezi složenih sekvencijalnih sistema često se koristi i eksitaciona tabela ili tabela pobude. Zbog toga se kombinacija S = R = 1 naziva zabranjeno ili nedozvoljeno stanje na ulazu. dok se postavljanje u stanje Q = 0 (resetovanje) vrši kombinacijom S = 1.21a. ako se na ulazima pojavi kombinacija S = R = 1 . odnosno stanje posle promene ulaznih signala.19b predstavlja eksitacionu tabelu SR leč kola sa NILI kolima. a) Šema kola. 116 . R = 1 . kaže se da se ulazi aktiviraju visokim nivoom ili da je na ulazu aktivni nivo visok. Tabela na slici 11. koja daje stanja na izlazima za sve moguće kombinacije stanja na ulazima. Dakle. Uočava se jedna bitna razlika u odnosu na funkcionalnu tabelu SR leč kola realizovanog sa NILI kolima: postavljanje leč kola u stanje Q = 1 (setovanje) vrši se kombinacijom S = 0. Šema SR kola realizovanog sa dvoulaznim NI kolima prikazana je na slikama 11. Eksitaciona tabela se može izvesti iz karakteristične tabele i određuje ulazne signale koji prevode kolo u željeno stanje. R = 0 . Druga razlika se odnosi na nedozvoljenu kombinaciju na ulazu koja je kod ovog kola S = 0.jedinice na odgovarajući ulaz.

S R 0 0 1 1 0 1 0 1 (a) Qn +1 1 1 0 Qn Qn +1 1 0 1 Qn Qn 0 0 1 1 Qn +1 0 1 0 1 (b) S 1 0 1 × R × 1 0 1 Slika 11. U statičkom režimu D leč kola onemogućeno je pojavljivanje nedozvoljene kombinacije ulaznih signala S = R = 0 . Kada se C vrati na nivo logičke nule stanje na izlazu se zamrzava. na izlazu se uvek pojavljuje isti signal kao na ulazu. D C Qn+1 Qn +1 Qn Qn +1 D C 0 1 × 1 1 0 (a) 0 1 Qn 1 0 Qn 0 0 1 1 0 1 0 1 (b) 0 1 0 1 1 1 1 1 Slika 11. kada je na ulazu D = 0 na ulazu SR leč kola je S = 1. Dakle. a) Šema kola. za primene u sistemima za pamćenje informacija pogodnije je imati samo jedan ulaz u leč kolo.23: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela D leč kola. Međutim. tada je S = 0. kao što je to slučaj kod opisanih SR leč kola. D S Q D Q Q C C Q R (a) (b) Slika 11. Suprotno tome. Najvažnija razlika je dodatni invertor na ulazu koji uklanja mogućnost dovođenja nedozvoljene kombinacije signala na ulaz.22. 11. naravno.6. posle kašnjenja kroz logičke elemente. Neka je C = 1 . osnovu šeme D leč kola čini SR leč kolo. kada je na niskom nivou.2 D leč Razdvojeni ulazi za setovanje i resetovanje leč kola. R = 1 .21: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela SR leč kola sa NI kolima. U tabeli na slici 11. kada je 117 . b) Grafički simbol.22: D leč kolo realizovano sa NI kolima. pogodni su za primene u kontrolnim sistemima. u slučaju drukčije konfiguracije kola.23 su prikazane funkcionalna i eksitaciona tabela D leč kola. pa se kolo resetuje. Ulazni signal dozvole C (CLK. Kao što se vidi. Takvu funkciju obavlja D leč kolo. ENABLE) može biti aktivan kada je na visokom nivou (kao na slici 11. EN. Funkcionisanje D leč kola se može jednostavno objasniti posmatranjem šeme sa slike 11. ali problem nestabilnosti nije u potpunosti rešen. pa se SR leč kolo setuje. Šema i grafički simbol D leč kola prikazani su na slici 11.22a. Naime.22) ili. R = 0 . koji će onda određivati stanje na izlazu. Kada je na ulazu D = 1 .

D S C R Q Q Q Q D C Q Q (a) (b) Slika 11. pa će u daljem tekstu biti opisano kolo D flipflopa sa ivičnim okidanjem prikazano na slici 11. a ulazni signal D se menja sa nule na jedinicu. na jednom od ulaza S ili R pojaviće se kratak negativan impuls trajanja t p koji će postaviti SR leč u željeno stanje određeno D ulazom.6. Međutim. Kako se istovremeno sa blokiranjem NI kola aktiviraju ILI kola iz drugog stepena. i ivični (okidanje se vrši sinhrono sa rastućom ili opadajućom ivicom signala takta). b) Grafički simbol Kada je takt signal u kolu sa slike 11. dok je kod D leč kola kola promena stanja na izlazu moguća u bilo kom trenutku kada je signal dozvole aktivan.24b ivično okidanje je označeno trouglom kod takt ulaza C.24: Ivični D flipflop sa okidanjem na opadajuću ivicu: a) Šema kola. pa se zbog toga koriste bistabilna kola kod kojih se promena stanja na izlazu (okidanje) može vršiti samo prilikom promene logičkog stanja ulaza na koji se dovodi takt. stanje na izlazima NI kola iz prvog stepena određeno je stanjem na D ulazu. tako da su na ulazima S i R u SR leč kolo logičke jedinice.C = 1 . Kada takt signal prelazi sa logičke jedinice na logičku nulu blokiraju se ulazi NI kola.24a na visokom nivou. jednakom kašnjenju kroz invertor. pojavljuje se kombinacija S = R = 0 . u kratkom vremenskom intervalu. Takvi bistabilni elementi se nazivaju flipflopovi. Ako se u tom intervalu promeni vrednost signala C sa jedinice na nulu. zbog niskog nivoa takt signala. U grafičkom simbolu na slici 11. Radi obezbeđenja pouzdanog rada D leč kola. 11. D C Qn +1 Qn +1 Qn Qn +1 D C 0 1 × × 0 1 (a) 0 1 Qn Qn 1 0 Qn Qn 0 0 1 1 0 1 0 1 (b) 0 1 0 1 Slika 11. Funkcionalna i eksitaciona tabela ivičnog D flipflopa sa okidanjem na opadajuću ivicu date su na slici 11. setup time) pre opadanja signala dozvole C sa jedinice na nulu.25.3 D flipflop SR leč kola mogu menjati stanje na izlazu u bilo kom vremenskom trenutku. zamrznuta vrednost izlaza biće nedefinisana. ali se stanje na izlazima NI kola ne menja sve dok ne prođe vreme propagacije signala kroz NI kola t p . NI kola ostaju blokirana i stanje flipflopa se ne može promeniti. a kružić kod takt ulaza označava okidanje na opadajuću ivicu takta.24a. Posle toga. U savremenim digitalnim kolima mnogo više se koristi ivični način okidanja. drugi nivo logičkih kola blokiran je visokim nivoom takt signala. koje ga drže u zatečenom stanju. Kod kola sa povratnom spregom to može stvoriti velike probleme. U praksi se sreću dva načina okidanja flipflopa: impulsni (okidanje se vrši celim pozitivnim ili negativnim takt impulsom). u praksi se zahteva da signal na ulazu D bude stabilan za vreme t su (engl.25: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela ivičnog D flipflopa 118 .

Takva periodična povorka impulsa se u sinhronim digitalnim sistemima koristi kao takt signal. Astabilni multivibratori (relaksacioni oscilatori) nemaju nijedno stabilno stanje.26c. Stoga su naponi vi 2 (0 − ) = 0 V . u daljoj analizi će se smatrati da je karakteristika prenosa CMOS NILI kola idealna kao na slici 11. koristi NILI kola kao aktivne elemente.1 Monostabilni multivibrator Monostabilni multivibrator sa CMOS logičkim kolima.7 Multivibratorska kola Multivibratorska kola imaju jedno ili dva stanja u kojima se mogu zadržati samo tačno određeno vreme.26b je prikazana uprošćena struktura logičkog CMOS NILI kola sa zaštitnim diodama na ulazu. Ovaj skok napona na ulazu izaziva nagli pad napona na izlazu prvog NILI kola pa je vi1 (0 + ) = 0 V . Pošto protekne izvesno vreme. 11. Da bi se pojednostavilo objašnjenje rada kola. VDD R Vx Vi2 Vu2 Vi VP (a) (b) (c) VDD Vu VDD Vu1 Vi VDD Vu Vi1 C Slika 11. Tipična primena monostabilnih multivibratora je generisanje impulsa tačno definisanog trajanja. i vi1 (0 − ) = VDD . određeno parametrima kola. Okidni impuls se dovodi u trenutku t = 0 na slobodni ulaz prvog NILI kola. monostabilno kolo se vraća u stabilno stanje. U ovoj analizi je zanemareno kašnjenje kroz logička kola. čija je šema prikazana na slici 11. Zaštitne diode.26a. Radi kompletnosti i jednostavnije analize rada kola. Napon prelaza na karakteristici prenosa označimo sa VP . već se dva kvazistabilna stanja naizmenično smenjuju. Napon na kondenzatoru u stabilnom stanju je vC (0 − ) = 0 V . 11. koje u normalnom radu logičkih kola nikada ne provode.7. Monostabilni multivibratori imaju jedno stabilno stanje u kome ostaju sve dok pod dejstvom spoljašnje pobude ne pređu u kvazistabilno stanje. pre dovođenja okidnog impulsa. Takva stanja se nazivaju kvazistabilna stanja. na slici 11. napon prelaza je obično jednak polovini napona napajanja VDD . napon na ulazu drugog NILI kola v x jednak je naponu napajanja VDD jer kroz otpornik R ne teče struja.sa okidanjem na opadajuću ivicu. U stabilnom stanju. Tipična primena astabilnih multivibratora je generisanje periodične povorke impulsa čiji su parametri određeni izborom elemenata kola. b) uprošćena struktura CMOS NILI kola. Kao što je već rečeno.26: a) Monostabilni miltivibrator sa CMOS NILI kolima. c) idealizovana karakteristika prenosa. u slučajevima kada se logička kola primenjuju u impulsnim generatorima imaju važnu ulogu u određivanju trajanja generisanih impulsa. s obzirom da je znatno kraće od vremenskih 119 .

dok je v x < VP . jer je u pitanju RC kolo prvog reda. tj. Napon na izlazu drugog logičkog kola skače na vrednost napona napajanja. izlaznih napona logičkih kola vi1 i vi 2 . v x (∞) = VDD . kada napon v x dostiže napon prelaza VP . Vremenski dijagrami ulaznog napona vu . tj. To je. dakle. napon na ulazu drugog logičkog kola v x pada za isti iznos pa je v x (0 + ) = 0 V . Tada napon vi 2 ponovo pada na 0 V. Vu t VDD Vi1 Vi2 VDD t Vx VDD VP T t t Slika 11. dok je vremenska konstanta τ data izrazom: τ = ( R + Rizl )C gde je Rizl mala izlazna otpornost NILI kola. dobija se vremenska zavisnost napona v x u toku trajanja kvazistabilnog stanja: v x (t ) = VDD (1 − e −t τ ) Kvazistabilno stanje se završava u trenutku t = T . Kondenzator se puni strujom čija je vremenska zavisnost eksponencijalnog tipa.26.intervala koji će u analizi biti od interesa. Napon v x takođe ima eksponencijalnu zavisnost i definisan je jednačinom: v x (t ) = v x (∞) + [v x (0 + ) − v x (∞)]e − t τ gde je v x (0 + ) = 0 V .27. i napona v x prikazani su na slici 11. Smenom vrednosti za v x (0 + ) i v x (∞) u eksponencijalnu jednačinu za v x (t ) .27: Vremenski dijagrami napona u kolu sa slike 11. Nastalo stanje traje samo dok se napon v x ponaša kao napon logičke nule na ulazu. a zbog toga napon vi1 skače na VDD . kroz otpornik R protiče struja koja puni kondenzator C i ide u izlaz prvog NILI kola. S obzirom da je sada v x ≠ VDD . kvazistabilno stanje. Kako se napon na kondenzatoru ne može trenutno promeniti. Pošto se napon na 120 . vi 2 (0 + ) = VDD .

kondenzatora i napona prelaza karakteristike prenosa logičkog kola. trajanje ulaznog impulsa mora biti u određenim granicama. Takođe pretpostavićemo da je vreme kašnjenja kroz logička kola zanemarljivo. proizvodne tolerancije napona prelaza VP su velike. Maksimalna vrednost trajanja okidnog impulsa mora biti manja od trajanja kvazistabilnog stanja. Tačnost trajanja generisanog impulsa malo zavisi od tačnosti otpornika i kondenzatora. gde je Rd mala otpornost provodne zaštitne diode.69( R + Rizl )C ≅ 0. Zbog ugrađenih zaštitnih dioda na ulazu koje ograničavaju vrednost ulaznog napona na opseg između 0 i VDD (ako se zanemari pad napona na provodnoj diodi). Pretpostavićemo da invertori imaju idealnu karakteristiku prenosa kao na slici 11. a temperaturni koeficijenti se mogu tako izabrati da vremenska konstanta τ bude nezavisna od temperature. Amplituda okidnog impulsa mora da bude veća od napona VP . Nasuprot tome.28. Takođe. Pretpostavimo da 121 . Za ispravno funkcionisanje monostabilnog multivibratora sa slike 11. i da su zaštitne diode na ulazu idealne. neophodno je da okidni impuls zadovolji neke uslove. jer njihove proizvodne tolerancije mogu biti male. već će doći do naglog pražnjenja kondenzatora kroz zaštitnu diodu i izvor za napajanje.26 može se lako pretvoriti u astabilni multivibrator vezivanjem otpornika R na izlaz drugog NILI kola umesto na izvor za napajanje. što se lako može utvrditi analizom vremenskih dijagrama uz uračunavanje vremena kašnjenja logičkih kola. napon na izlazu vi 2 predstavlja impuls. 11. a temperaturna stabilnost napona VP je dobra. konačno se dobija: T = τ ln 2 = 0. tj.2 Astabilni multivibrator Monostabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima sa slike 11. napon v x neće moći da premaši napon napajanja. Minimalna vrednost trajanja okidnog impulsa mora biti veća od vremena kašnjenja dva logička kola. da bi se inicirao lanac promena u kolu. U cilju uprošćenja analize rada astabilnog kola mogu se uvesti neke pretpostavke. čije je trajanje određeno vrednostima otpornika. Zamenom v x (T ) = VP i rešavajući dobijenu jednačinu po T. da je izlazna impedansa invertora zanemarljivo mala.7. signali na izlazima vi1 i vi 2 su komplementarni. najuticajniji parametar koji utiče na tačnost trajanja generisanog impulsa u masovnoj proizvodnji je napon prelaza VP . Nivoi napona na izlazima logičkih kola mogu biti samo nivoi logičke jedinice ( VDD ) i logičke nule (0 V). Prema tome. za trajanje kvazistabilnog stanja se dobija: ⎡ VDD ⎤ T = τ ln ⎢ ⎥ ⎣VDD − VP ⎦ Kako je obično VP = VDD 2 . Osim toga. Napon na kondenzatoru se naglo smanji za VP jer se kondenzator po završetku kvazistabilnog stanja prazni sa malom vremenskom konstantom ( Rd + Rizl )C .26. ili invertorima) prikazan je na slici 11.26c.69 RC Dakle. trebalo bi da bude v x (T + ) = VP + VDD .kondenzatoru ne može trenutno promeniti. Astabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima (NI kolima. skok napona v x bi trebalo da bude isti.

što izaziva regenerativni proces po čijem se završetku u trenutku t = 0 + stanje na izlazima menja i postaje vi 2 (0 + ) = 0V . poraste samo do VDD . gde je VP napon prelaza karakteristike prenosa. Naime. izraz za periodu se uprošćava i postaje: T = RC ln 4 ≅ 1. Na početku drugog kvazistabilnog stanja. jasno je da ako se uzme C = 0 . Kvazistabilno stanje se završava kada napon v x opadne do nivoa VP . ali.28: Astabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima.je neposredno pre početka posmatranja napon v x < VP . opisano kolo nije pogodno za generisanje takta čija je učestanost iznad 1 MHz. vi 2 i v x su prikazani na slici 11. oscilacije će započeti tek kad kondenzator bude veći od kritične vrednosti. Osim toga. Ako se vrednost C povećava. Trajanje drugog kvazistabilnog stanja dato je izrazom: T2 = RC ln v x ( ∞ ) − v x (0 + ) VDD = RC ln v x (∞) − v x (T2− ) VDD − VP pri čemu je. Slično kao kod monostabilnog kola. napon v x naglo opadne do nule i raste ka naponu VDD . Perioda oscilacija je onda: ⎡V VDD ⎤ T = T1 + T2 = RC ln ⎢ DD ⎥ ⎣ VP VDD − VP ⎦ U slučaju kada je VP = VDD 2 . zbog dejstva zaštitne diode. Trajanje prvog kvazistabilnog stanja određeno je izrazom: T1 = RC ln v x (∞ ) − v x (0 + ) V = RC ln DD − v x (∞) − v x (T1 ) VP R C Vi1 Vx Vi2 Slika 11. pa se kondenzator C puni strujom kroz otpornik R. Posle toga. napon v x trebalo bi da bude v x (0 + ) = v x (0 − ) + ∆vi1 = VP + VDD . tj. zbog jednostavnosti. 122 . koordinatni početak vremenske ose pomeren u tačku t = T1 . Posle promene stanja. napon v x počne da opada jer se kondenzator C prazni kroz otpornik R. kondenzator ukloni iz kola. zbog toga što zaštitna dioda počne da provodi. koje je opisano u prethodnom odeljku. perioda oscilacija astabilnog kola malo zavisi od temperature ali je jako zavisna od proizvodnih varijacija napona prelaza karakteristike prenosa VP . Neka napon na kondenzatoru dostigne napon prelaza VP u trenutku t = 0 − .29. Onda je vi 2 (0 − ) = VDD .4 RC Vremenski dijagrami napona vi1 . vi1 (0 + ) = VDD . oscilacije moraju prestati. vi1 (0 − ) = 0 V . U tom slučaju vrednost kondenzatora C postaje suviše mala pa uslov oscilovanja nije zadovoljen.

11.8 Digitalno-analogna i analogno-digitalna konverzija Pošto su fizičke veličine u prirodi analogne prirode.8.Vi1 Vi2 VDD VDD t Vx VDD VT t t Slika 11. koji se pojačava i pobuđuje sistem zvučnika. Radi jednostavnije analize pretpostavićemo da je upotrebljeni operacioni pojačavač idealan. U binarnom brojnom sistemu. kada je odgovarajući prekidač zatvoren. Prilikom reprodukcije se dešava inverzni proces. tako da se njegov invertorski priključak nalazi na virtuelnoj masi. pozitivan broj N se predstavlja sa n binarnih cifara (bitova) bi ∈ [0.30. potrebno je omogućiti pretvaranje analognih veličina u digitalne i obrnuto. Onda je struja kroz granu sa otpornikom R j = R 2 j . Prilikom snimanje se zvučni signal u mikrofonu pretvara u analogni električni napon. most significant bit – MSB). Digitalni signal se čita sa diska ili CD-a i u digitalno-analognom konvertoru pretvara u analogni napon. 11. Koristeći isti princip. koje se naziva D/A konvertor sa težinskom otpornom mrežom. dok se bit b0 naziva bit najmanje težine (engl. a koja imaju manju osetljivost na promene parametara. mogu se konstruisati astabilna kola koja su pogodnija za rad na višim učestanostima. least significant bit – LSB). a u digitalnim sistemima se radi sa binarnim signalima. je prikazano na slici 11. tako da bude vi = kN . jednaka: Ij = VREF VREF j = 2 Rj R 123 . Jedno jednostavno kolo za digitalno-analognu konverziju. gde se konačno pretvara u zvučni signal koji slušamo. gde je k konstanta proporcionalnosti.29: Vremenski dijagrami napona kod astabilnog kola. Tipičan primer potrebe za ovakvom konverzijom predstavlja sistem za snimanje i reprodukciju zvuka. koji se zatim u analogno-digitalnom konvertoru pretvara u digitalni oblik i zapisuje na disk ili CD. potrebno je digitalnom broju N dodeliti analogni napon vi .1] na sledeći način: N = bn−1 2 n−1 + bn−2 2 n−2 + L + b1 21 + b0 2 0 = ∑ bi 2i i =0 n −1 Bit bn−1 se naziva bit najveće težine (engl.1 Digitalno-analogna konverzija Prilikom digitalno-analogne konverzije.

jer je tačnu jednakost vrlo retko moguće ostvariti. a digitalne racionalnim ili celim brojevima. tačnosti i stabilnosti referentnog napona i neidealnosti karakteristika realnog operacionog pojačavača. Ako se priključak otporničkog niza označen sa − REF veže na masu. a priključak označen sa + REF veže na stabilni naponski referentni izvor VREF . Jedno jednostavno kolo za A/D konverziju.30: D/A konvertor sa težinskom otpornom mrežom. prekidač je zatvoren. analogne veličine se prikazuju realnim brojevima.gde je VREF stabilan referentni napon. Ulazni napon koji treba konvertovati se dovodi na neinvertorske krajeve svih komparatora. Zbir struja kroz sve otpornike: I = ∑d jI j = ∑d j j =0 i =0 n −1 n −1 VREF VREF = Rj R ∑d j =0 n −1 j 2j teče dalje kroz otpornik R f stvarajući izlazni napon: vi = − R f I = − R f VREF R ∑d j =0 n −1 j 2 j = kN U prethodnim jednačinama. i ako je v+ > v− daje na izlazu logičku jedinicu. je prikazano na slici 11. U ovoj relaciji figuriše znak ≈. Naime. gde je k konstanta proporcionalnosti. 124 . koje se naziva A/D konvertor sa paralelnim komparatorima. dok kada je d j = 0 .2 Analogno-digitalna konverzija Pri analogno-digitalnoj konverziji potrebno je analognom naponu vu dodeliti brojnu vrednost N. onda se na spojnim tačkama otpornika dobijaju naponi koji se dovode na invertorske krajeve komparatora: Vi = 1 VREF (i − ) 2 m Analogni komparator poredi napone na svom neinvertorskom i invertorskom ulazu. a ako je v− > v+ daje na izlazu logičku nulu. VREF dn-1 dn-2 Rn-1= R/2n-1 Rn-2= R/2n-2 Rf + vi d0 R0= R Slika 11. Ova greška se naziva greška kvantizacije. tako da je greška prilikom konverzije neminovna. prekidač je otvoren. tako da bude N ≈ kvu .8. Greška konverzije zavisi od tačnosti otpornika. Dakle. 11. kada je bit d j = 1 .31.

p + 1 ≤ i ≤ m . Dakle. Na primer. koje koder treba da pretvori u željeni binarni kod kojim se predstavlja vrednost konvertovanog napona. zbog čega se koristi u slučajevima kada se analogni napon predstavlja sa najviše 10 bita. 11. ali mu je mana velika složenost. a za pamćenje većih količina informacija bistabilna kola se organizuju u memorije. Da bi se ostvarila memorija što većeg kapaciteta.31: A/D konvertor sa paralelnim komparatorima. za šta je potrebno ispuniti određene uslove.9 Osnovna memorijska kola Bistabilna kola opisana u odeljku 11. Za realizaciju konvertora sa n izlaznih bita potrebno je m = 2 n − 1 komparatora i m+1 otpornika. onda je K i = 1. 1 ≤ i ≤ p . Prva vrsta memorija se tradicionalno naziva RAM (random access memory – memorija sa slučajnim pristupom). dimenzije memorijskih ćelija treba da budu što manje. na silicijumskoj pločici je potrebno realizovati što veći broj memorijskih ćelija. i K i = 0. Prvo. Po jednoj kategorizaciji one se dele na memorije kod kojih su procesi upisa i čitanja informacija ravnopravni (read/write memory) i memorije kod kojih je čitanje informacija brzo a upis jednokratan ili dugotrajan (read only memory – ROM). ako je vu > V p .ako je vu > Vi onda je K i = 1 . potrošnja ćelija treba da bude što manja. U ostalim slučajevima. na ulazu kodera će se naći niz jedinica i niz nula. bistabilna kola se organizuju u registre. Ovaj naziv potiče sa početka razvoja računarske tehnike kada se termin memorija sa slučajnim pristupom koristio za memorije sa magnetnim 125 . vu +REF R/2 R + + Km Km-1 Qn-1 Qn-2 Qn-3 Koder K2 K1 Q1 Q0 R R/2 -REF + + Slika 11. vu < V p +1 . koriste se drugi tipovi A/D konvertora koji omogućavaju konverziju sa 12-20 bita. Drugo. Ako je potrebno pamtiti manju količinu informacija. Najvažnija odlika opisanog A/D konvertora je velika brzina rada. Postoje razne vrste i razne podele poluprovodničkih memorija. opisana bistabilna kola se mogu grupisati i imati neke zajedničke kontrolne ulaze. kada je potrebna veća preciznost konverzije. Zbog toga se memorijske ćelije u praksi ne realizuju sa već opisanim bistabilnim kolima već se koriste jednostavnije strukture. da bi se generisana toplotna energija što lakše odvela sa čipa. ali po cenu dužeg vremena konverzije. Pošto se u digitalnim sistemima najčešće pamte višebitne informacije.6 mogu da se iskoriste za pamćenje informacije od 1 bita.

32. Ako je u ćeliju upisana logička nula. Primetimo da se očitavanjem sadržaja ne menja stanje memorijske ćelije. 126 . odnosno. Kada se selektuje linija reči i uključe T5 i T6. Dinamičke memorije zadržavaju upisane informacije veoma kratko vreme. puneći parazitnu kapacitivnost linije C B . pa se njihov sadržaj mora periodično obnavljati. reda desetak ms. traka. Po drugoj kategorizaciji. ali se zbog smanjenja broja potrebnih komponenata u realizaciji memorijskih ćelija ne koriste NILI ili NI kola već CMOS invertori. linije B i B se dovedu na neki potencijal izveđu logičke jedinice i logičke nule. koja prazni parazitnu kapacitivnost linije C B . Osnovu memorijske ćelije čini leč kolo.1 Statičke memorije Osnovna jedinica statičke memorije vrlo je slična RS leč kolu. onda će diferencijalni napon biti vBB < 0 . 11. Šema statičke memorijske ćelije je prikazana na slici 11. jer obe omogućavaju slučajni pristup ćelijama. ali je ostala u upotrebi jer se teško može izbaciti iz prakse. Statičke memorije zadržavaju upisane informacije sve dok imaju napajanje ili dok se ne izvrši ponovni upis.32: CMOS SRAM memorijska ćelija. Ovi tranzistori su provodni kada linija reči (W) dođe na potencijal logičke jedinice ( VDD ) i onda spajaju memorijsku ćeliju sa komplementarnim bit linijama (B i B ). T4. čitanje je nedestruktivno. postoji diferencijalni napon vBB > 0 . i senzorski pojačavač će na izlazu dati logičku jedinicu. CD. Tranzistori T5 i T6 su tranzistori za spregu memorijske ćelije sa linijama za pristup. koje čine dva CMOS invertora T1. memorije se dele po sposobnosti čuvanja informacija na statičke memorije (SRAM) i dinamičke memorije.9. Dakle. Slika 11. protekne struja kroz T4 i T6 do linije B. koje su omogućavale pristup do bilo koje ćelije za isto vreme. T2 i T3.jezgrima i poluprovodničke memorije. Sa današnje tačke gledišta podela memorija na RAM i ROM nije opravdana. Čitanje sadržaja ćelije se izvodi na sledeći način. teče struja od linije B kroz T5 i T1 do mase. DVD) kod kojih je pristup informacijama najbrži ako se one čitaju u redosledu kako su upisane. koji osetljivi senzorski pojačavač može registrovati i na svom izlazu dati pravu vrednost napona logičke jedinice. Pre operacije ćitanja. Istovremeno. za razliku od sekvencijalnih memorija (disk. najčešće na VDD / 2 . Q = 0 . Neka je u ćeliju upisan sadržaj Q = 1 .

Time se kondenzator C S poveže paralelno kapacitivnosti bit linije C B . CQ . Primetimo da je zbog toga što su parazitne kapacitivnosti bit linija B i B . Kapacitet statičkih memorija ide do nekoliko Mbita. CQ se prazni. Proces čitanja upisanih informacija se obavlja na sledeći način. mala količina elektriciteta akumulirana u kondenzatoru se isprazni za desetak milisekundi. pre operacije čitanja bit linija se dovodi na potencijal VDD / 2 . Kada sprežni tranzistori provedu. Kapacitet C S je veoma mali i iznosi svega 30-50 fF (1 fF = 10-15 F). odakle potiče naziv ovih memorija. keš memorije ili memorije u sistemima za digitalnu obradu signala. Onda se linija B dovodi na logičku nulu. napon na kondenzatoru je približno nula. Pošto je dielektrik (oksid silicijuma) kondenzatora veoma tanak. Statičke memorije se koriste u primenama gde je potrebna velika brzina rada. 11. što izaziva promenu stanja na izlazima invertora. Povezivanjem C B i C S u paralelu dolazi do preraspodele naelektrisanja između kondenzatora prema jednačini o održanju naelektrisanja: 127 . odnosno promenu sadržaja upisanog u ćeliju. Ako je u ćeliju upisana logička jedinica.33. koja je 30-50 puta veća od CS . vB = 0 . napon na kondenzatoru je visok. VCS ≈ 0 .9. sve savremene dinamičke memorije koriste istu ćeliju sa jednim MOS tranzistorom. bit linije B i B se dovedu na potencijale koji odgovaraju sadržaju koji treba da se upiše u ćeliju. znatno veće od parazitnih kapacitivnosti čvorova Q i Q . Slika 11.33: Dinamička memorijska ćelija. koji se pravi istim postupkom kao gejt MOS tranzistora. čime se uključuje sprežni tranzistor. se puni. a kada je upisana logička nula. Zbog toga je potrebno vršiti obnavljanje ili osvežavanje sadržaja dinamičke memorijske ćelije svakih 5 do 10 ms. Pretpostavimo da je u ćeliju već upisana jedinica i da treba upisati nulu. Prvo se podigne potencijal na liniji reči W. vB = VDD . a parazitna kapacitivnost čvora Q. kao što su na primer. a linija B na logičku jedinicu. CQ i CQ . Kao i kod statičkih memorija. Tipično vreme pristupa kod savremenih statičkih memorija je manje od 10 ns.2 Dinamičke memorije Mada su se u prošlosti koristile različite ćelije. proces čitanja informacija znatno duži od procesa upisa informacija u statičku memorijsku ćeliju. C B i C B . koja je prikazana na slici 11. zbog efekata struje curenja kada je sprežni tranzistor isključen. parazitna kapacitivnost čvora Q .Prilikom procesa upisa. VCS = VDD − Vt . Dinamička memorijska ćelija pamti informacije u malom kondenzatoru CS .

promena napona na bit liniji B je veoma mala. pa se potom uključi sprežni tranzistor. Dakle. kod kojih se zbog smanjenja potrošnje koristi napon napajanja VDD = 3. Primetimo takođe da je proces čitanja sadržaja dinamičke memorijske ćelije destruktivan. C B = 30C S . Na primer. VDD ili 0 V. prilikom upisa u neku ćeliju. Tokom osvežavanja ne može se vršiti ni čitanje ni upis u memoriju. Promena napona je još manja kod novijih dinamičkih memorija. Istovremeno sa čitanjem jedne ćelije sprovodi se postupak osvežavanja sadržaja ostalih ćelija koje su vezane na istu liniju reči.CSVCS + C B VDD ⎛V ⎞ = (C S + C B )⎜ DD + ∆V ⎟ 2 ⎝ 2 ⎠ odakle se dobija promena napona na bit liniji posle očitavanja sadržaja ćelije: ∆V = CS ⎛ V ⎞ C ⎛ V ⎞ ⎜VCS − DD ⎟ ≈ S ⎜VCS − DD ⎟ CS + C B ⎝ 2 ⎠ CB ⎝ 2 ⎠ jer je C S << C B . Vt = 1. ili prilikom očitavanja neke ćelije.5 V . jer je C S << C B . pa se vraća na bit liniju i ponovo upisuje u ćeliju. Istovremeno sa upisom u jednu ćeliju sprovodi se postupak osvežavanja sadržaja ostalih ćelija koje su vezane na istu liniju reči. pa se posle čitanja mora ponovo upisati isti sadržaj u memorijsku ćeliju. Kao što se vidi. VDD ili 0 V. Operacija osvežavanja se uvek izvodi za celu vrstu. Dinamičke memorije se najviše koriste za realizaciju operativne memorije računarskih sistema. jer imaju nižu cenu i veći kapacitet od statičkih memorija. potreban je vrlo osetljiv senzorski pojačavač. Ako je u ćeliju bila upisana logička jedinica onda je promena napona: ∆V (1) ≈ C S ⎛ VDD ⎞ − Vt ⎟ ⎜ CB ⎝ 2 ⎠ dok. Međutim. ako je VDD = 5 V . čime se kondenzator C S optereti odgovarajućom količinom naelektrisanja. mora se vršiti periodično osvežavanje cele memorije svakih 5-10 ms. Tipično vreme pristupa kod savremenih dinamičkih memorija je 50-60 ns. Proces upisa je sličan procesu čitanja. za otkrivanje promena napona na bit liniji i ispravnu detekciju upisanog sadržaja u ćeliju.3 V ili još manji. vrši se i osvežavanje sadržaja svih ćelija u selektovanoj vrsti. a kapacitet dinamičkih memorija ide do nekoliko desetina Mbita. onda je ∆V (1) = 33 mV a ∆V (0) = −83 mV . da bi se sačuvao i sadržaj ćelija koje se nalaze u vrstama kojima se ne pristupa radi čitanja ili upisa. pošto se istovremeno osvežava sadržaj velikog broja ćelija. tako što se pročitaju sadržaji svih ćelija u vrsti i ponovo upišu na već opisani način. Prvo se bit linija dovede na potencijal koji odgovara sadržaju koji treba da se upiše. ako je u ćeliju bila upisana logička nula: ∆V (0) ≈ − CS VDD CB 2 Kao što se vidi. tako da je dinamička memorija raspoloživa za normalan rad preko 98 % vremena. Međutim. Detektovani sadržaj ćelije se na izlazu senzorskog pojačavača dovodi na ispravan logički nivo. 128 . na osvežavanje se potroši manje od 2 % raspoloživog vremena.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->