You are on page 1of 4

DAMIJA I ESMA NA KLISU

Vrlo mali broj spomenika turske arhitekture sauvao se do danas u Dalmaciji. Koliko je meni poznato, imamo jo damiju s minaretom u Dr niu, damiju (bez minareta) i esmu na Klisu te ostatke velikog hana u Vrani. O spomenicima tur ske arhitekture u Dalmaciji, gde ih je u prijanje vreme bilo mnogo vie, pisano je malo, a ito to je pisano nepotpuno je: malo je obraivana nji hova arhitektura, a nisu uopte donoeni arhitek tonski snimci, vaan materijal, bez kojeg se arhi tektonski objekt ne moe tano ni kako treba razumeti. Razni su uzroci propadanja turskih spomenika u Dalmaciji: u prvome redu zub vremena (osta vljeni, svakako, da sami od sebe propadaju), a ponajvie netrpeljivost prema osvajaima Turci ma, zbog ega se elilo da se tragovi seanja na njih to pre i to vie otstrane. Ipak i ono to se danas sauvalo jasno ukazuje na stepen turske kulture i civilizacije, na njihovu mo i veliinu kao i na njihovo bogatstvo. I pored toga to ti sauvani objekti nisu naroito reprezentativni ni bogati, oni dostojno prezentiraju tursku arhitek turu i pokazuju sva njena i dobra i loa svojstva. Stari Klis s najglavnijim svojim objektom tvr avom koja je vekovima dominirala glavnom pri stupnicom iz unutranjosti Balkana prema sred njem Jadranu ima veliku i sjajnu prolost. Prvi se put spominje u poznatim izvorima kao naselje jo god. 852. U Srednjem veku bio je sredite sta rohrvatske primorske upe i, kasnije sedite mone hrvatske vlastele Nelipia i ubia. Branio se ispod navale Turaka sve do god. 1537, a tada je pao Turcima u ruke, postao vano vojno upo rite i dao ime t. zv. Klikom sandaku koji je obuhvatao srednju Dalmaciju i zapadnu Bosnu, iako sandakbeg nije uvek sedeo u samome Klisu, nego, koliko se zna, obino u Livnu. Klis je kao takav ostao u turskim rukama vie od jednog stolea, upravo do god. 1648. Kroz to vreme Turci su tu izgradili, svakako, niz objekata za potrebe graana u podgrau i za vojnu posadu, a meu

svima tim objektima bila je, dakako, najvanija sama tvrava u kojoj je sedela jaka posada i kojoj se zbog toga posveivala u graevnom smi slu velika panja. Mletakim bombardovanjem god. 1648 nestalo je gotovo te turske tvrave, i na njezinim temeljima izgraena je nova, mle taka, po zapadnoevropskom fortifikacionom si stemu. Zidanje je vreno kamenjem uzetim iz solinskih ruevina, i tvrava je potpuno ospo sobljena za odbranu od vatrenog oruja koje je u ono vreme bilo uveliko u upotrebi. O prolosti i graevnim karakteristikama Klisa i klike tvrave postoje u naoj naunoj literaturi tri dobra rada, ito od dr-a Ljube Karamana, dr-a Marka Perojevia i dr-a Cvite Fiskovia, i zbog toga se ovde neu vie zadravati na toj proble matici. 1 Napominjem samo to, da je za nae dalj nje razmatranje osobito vredna studija M. Pero jevia koja ocrtava Klis i kliku tvravu ba u vreme iz kojeg potiu spomenici koje ovde obra ujem. DAMIJA u klikoj tvravi. Taj objekt, kao i svi drugi te vrste u drugim turskim tvrama, sluio je gotovo iskljuivo vojnikim potrebama, bio je po svojoj nameni, dakle, neka vrsta kapele za tursku vojnu posadu koja nije smela naputati tvravu ni za potrebe zajednike molitve. Zbog takve uske, upravo interne namene ne bi trebalo oekivati na tome objektu neku sjajnu, reprezen tativnu arhitekturu kakvu vidimo kod mnogih drugih varokih damija turskoga doba. Pa ipak ovde jasno naziremo izvesne pretenzije za monumentalnou i karakteristike sjajne klasine turske arhitekture na naem tlu. Kad imamo to na umu, onda taj objekt ima za nas u umetniDr. Ljubo Karaman, Oko drevne Kliske tvrave. Posebno izdanje Biaa Hrvatskog drutva za istra ivanje domae povijesti u Splitu, Zagreb 1933. Dr. Marko Perojevi, Klis u turskoj vlasti. N a p r e d a k , Sarajevo, i poseban otisak. Dr. Cvito Fiskovi, Doprinos upoznavanju Klike tvrave. K a l e n d a r N a p r e d a k (Sarajevo) za god. 1939.
1

294

kom smislu jo veu vrednost. Objekt je sagraen, svakako, ubrzo posle pada Klisa, dakle u vreme kad je turska arhitektura bila u punome cvatu. Padom pak Klisa u mletaku vlast damija je pretvorena u crkvu i dato joj ime sv. Vida. Osnovna koncepcija i konstrukcija toga objekta ostala je, meutim, i dalje ista i sauvala se do danas, osim to vie nema minareta, koje su, verovatno, poruili Mleii prilikom samog pretva ranja objekta u crkvu. Zgrada prvobitne damije graena je od ka mena manjih dimenzija, spolja neto dotesanog, ali uglavnom od nepravilnog, vie okruglog nego etvrtastog oblika. Izmeu veih komada kame nova ubaeni su sitniji komadi radi popune u pljina izmeu njih i radi izravnanja samih slo jeva. Zidovi su dosta debeli (oko jedan i vie od jednog metra) i nisu svuda iste debljine. Sam izgled graevine jednostavan je i stoji u uskoj vezi s onom njenom internom namenom. Na kvadratnoj osnovi uzdie se osmougaoni, jedva vidljivi tambur, a zatim okrugli tambur kupole koja je spolja prekrivena osmostranim krovom. Kupola ima oblik poluloptastog svoda i bez pro zora je jer je tambur na kome lei kupola nizak, te stoga nisu mogli u njemu da se otvore prozori. Zbog toga se svetlost u unutranjost probija je dino kroz etiri mala etvrtasta prozora: dva na severnoj i dva na junoj strani etverougaone osnove. Zbog niskog tambura bez prozora i zbog jedno stavne obrade fasada spoljni izgled ne ostavlja tako snaan utisak kao unutranji. U unutranjost se ulazi s june strane preko veeg broja stepe nica (deset), jer je razlika izmeu spoljnog nivoa terena i unutranje kote poda oko 1,80 m. Osam plitkih lukova, poduprtih konzolama u obliku stalaktita, tipinih u turskoj arhitekturi, izvija se ispod niske i pravilne kupole. Prelaz iz kvadratine osnove u krug kupole postignut je ugaonim niana, trompama. Unutranja visina nije velika, ak se moe rei da je vrlo mala: svega 7,30 m, od poda do unutranjeg poluloptastog svoda. Kruni tambur kubeta omalterisan je spolja, a takoe je i cela unutranjost omalterisana te u novije vreme jo isprskana u svetloutom tonu. Pod je od kamenih ploa, kvadratinog oblika, svakako iz novijeg vremena. Nekoliko detalja jasno govori da je prvobitna damija, po ugledu na onu u Drniu, bila pretvo rena u crkvu. Uz nju su Mleani podigli sakri stiju, zasvedenu poluobliastim svodom, a spo jenu s damijom (crkvom) jednim vratima u uglu istonog zida. Na zapadnom zidu, blie junom uglu, nalazi se pravougaona nia odnosno kameni umivaonik, ubaen tu docnije, svakako za vreme Mleana. Oivien je kamenim okvirom, ukraenim preple tom, i vencem od kamena iznad njega, a dolje je zavren koljkastim ispadom, takoe od kamena.

Damija u Klisu, tlocrt

Damija u Klisu, presek a- a

Klis damija u tvravi

295

Na stubiu koji se nalazi uz sam ulaz i koji je sluio za svetu vodu zabeleena je godina 1619, a nad vratima s unutranje strane nalazi se ka mena ploa s ovim natpisom: MDCCXLIII QVOD INSTAVRAVIT PIETAS PIETAS TVEATUR To u prevodu znai: 1743. to je pobonost sagradila, pobonost e i da uva. U levom uglu crkve odnosno prvobitne da mije nalazi se jedan plato (+ 0,32 m) u obliku razvuenog pravougaonika, na kome je verovatno bio mali oltar posle pretvaranja damije u crkvu. Cela graevina prekrivena je danas eramidom, i to kako samo kube, tako i postolje na kome ono lei. Na glavnoj fasadi prozori imaju gvozdene reetke. Desno ispred sakristije, na uzvienom platou, nalazi se cisterna. Ulaz je, oigledno, pretrpeo najvie promena i to ne samo iznutra, ve pogotovu spolja. Danas je bez ikakvih vrata, visok, polukruno zavren. Obzirom na te pojave i na injenicu, da se taj ulaz uvek nalazi u junom zidu objekta, a turske damije imaju ulaz uvek u zapadnom zidu, ini se, da taj ulaz ne stoji na mestu prvobitnog ulaza i da je iskljuivo djelo Mleama. Trebalo bi ispitati unutranje slojeve maltera u unutranjosti damije, jer bi se, mogue je, ispod sadanjeg, jednobojnog, nailo na stari u boji. Minare je, izgleda, bilo sa severne strane, ali to ne moe danas da se utvrdi sa sigurnou bez prethodnih arheolokih iskopavanja i arhitek tonskih ispitivanja. Treba, meutim, pretposta viti i mogunost, da ono nije bilo uz tu damiju nikad ni izgraeno iz jednostavnih razloga, to je damija sluila samo internim potrebama i to bi samo minare po svojoj visini bilo odlina meta neprijateljskim topovima u isturenom kraju, u kojem se tvrava nalazi. ESMA. Taj objekt nalazi se izvan klike tvr ave, upravo u klancu meu Grebenom i Klisom, a po svojoj arhitekturi i tehnikoj obradi jasno kazuje, da pripada istom vremenu, u kojem je nastala i sama damija u tvravi. Tu esmu karakterie zasvedeni kameni trem i po tome se izdvaja iz niza uobiajenog oblika esama tur skoga doba u naim krajevima. Objekt kasnije Santini naziva esmom Triju kraljeva, a F. Divni tu pripadnost tumai ovako: Najblia je e sma Triju kraljeva, gde je prije bio samostan Konventualaca sa crkvom posveenom Trima kraljevima. 2 esma je graena u obliku cisterne, ima du inu 5,50, a irinu 4,50 m. ista unutranja njena
esma u Klisu, pogled na ulazni deo
2

esma u Klisu, tlocrt

esma u Klisu, presek a-a

Fiskovi o. c. p. 21

296

irina iznosa 3,50 m. Prednji deo je otvoren u vidu trema i zasveden tipinim orijentalnim svodom na iljak. Sada ima gvozdenu ogradu s otvorom za ulaz na sredini. U zasvedenom tremu nalaze se tri plitke nie, svaka s po jednom lulom za vodu. Iznad tih nia je kameni, jednostavno pro filirani venac, a iznad njega uokvirena kamena ravna povrina ploa bez ikakva natpisa. Sa strane su kamene niske klupe. Trem je dubok 2,40 m. Spoljni luk trema graen je od kamena u pravilno tesanim komadima, a takoe i cela unu tranjost trema je od kvadera. Pod je od kamenih ploa. Svod je od kamena i na itavoj duini takoe na iljak. esma je spolja po krivini svoda bila omalterisana. Tragovi starog maltera zadrali su se gdegde jo i danas.

Danas je celi objekat dosta oronuo, te bi ga, stoga, trebalo to pre konzervirati kao vrlo vredan spomenik. O toj esmi donosi izvesne daljnje podatke i dr. C. Fiskovi, i njima zavrava svoj rad: Sa graena je u isto islamskom stilu: to je tip t. zv. ulije, esme sa tri pipka, koji su uzidani u tri slijepa luka, lijepo rezana mihraba, nad kojima je ploa za natpis, koji nije napisan. Uz korito stoje niske kamene kupe. esma je natkrita ele gantnom niom iljastog arapskog luka, prekri venog tufom, da se ljudi, dok piju, i ene, kad peru, sklone od sunane ege kamenog predjela, 3 prema tome je to pravi tip mihrab esme.
3

Ibidem. ARH. IVAN M. ZDRAVKOVI

RSUM

MOSQUE ET FONTAINE DE KLIS

Il ne subsiste en Dalimatie qu'un trs petit nombre de monuments d'architecture turque. Cependant ceux qui existent encore de nos jours tmoignent du degr de culture et de civilisation turques, de la puissance, de la grandeur et de la richesse de ces dernires. Les deux monuments d'architecture turque de Klis, bien qu'ils ne soient ni particulirement reprsentatifs ni particulirement riches, illustrent cependant honorablement l'architecture turque, et soulignent toutes ses qualits, bonnes et mauvaises. Klis et sa forteresse s'lvent sur une hauteur abrupte et rocailleuse, qui surplombe le dfil s'allongeant entre Mosora et Kozjak, seul passage menant de Solin et Split vers l'intrieur de la Dalmatie et la Bosnie. Les Turcs, qui demeurrent Klis plus d'un sicle, en amnagrent progressivement la forteresse. Il reste de cette priode deux belles constructions, caractristiques des contres o vcurent les Turcs: une mosque au sommet de la forteresse, et une fontaine auprs de cette dernire. La mosque est construite en pierres de petites dimensions, grossirement tailles vers l'extrieur, mais d'une faon gnrale de forme irrgulire, plu-

tt rondes que carres. La construction est d'un aspect trs simple. Sur une basse carre s'lve un tambour octogonal peine apparent, surmont luimme du tambour rond de la coupole, celle-ci tant extrieurement couverte d'un toit octogonal. La coupole prsente une vote hmisphrique, sans fentres, car le tambour sur lequel elle repose est bas. Le passage de la fondation octogonale au cercle de la coupole est obtenu par des niches d'angles, ou trompes. Le minaret, qui devait se dresser du ct nord, n'existe plus aujourd'hui. Dans la gorge qui se trouve entre Greben et Klis, les Turcs, toujours la recherche d'eau potable, construisirent une fontaine que les gens du pays appellent aujourd'hui la fontaine des Trois Rois. C'est une construction de pierre en forme de cisterne, dont la partie antrieure est ouverte en forme de vestibule termin par une vote termine en pointe, la turque. Ce vestibule abrite trois niches peu profondes, chacune tant munie d'un bec par lequel coule l'eau. La partie suprieure de la fontaine est en pierre, et galement de forme pointue, jadis blanchie la chaux. Par sa forme, cette fontaine reprsente le vrai type de la fontaine dite mihrab.

297