PANTHEON - PANTEON Rimska religija se razvijala pod jakim uticajem grcke religije.

Rimski bogovi imali su iste osobine kao i helenski.Predstavljeni su kao ljudi sa svim svojim vrlinama i manama.Rimljani su im kao i grci podizali hramove i prinosili zrtve. Vrhovni bog rimljana bio je Jupiter, otac svih ostalih bogova ( Junona, Neptun, Mars, Minerva, Dijana...) i gospodar munja. Panteon ( od grcke reci Pantheon sto znaci hram svih bogova ) je hram posvecen svim bogovima tacnije sedmorici bogova planeta (i nisa ima sedam) i arhitektonski je simbol svemira. Sagrađen je tokom vladavine Hadrijana 126.n.e, a neki istoricari tvrde da je sam Hadrijan dovrsio nacrte za ovaj velelepni hram. Unutrasnjost ove gradjevine je najbolje ocuvana i najimpresivnija od svih rimskih gradjevina i najstarija gradjevina koja ima sacuvanu kupolu. Na arhitravu je dodat natpis koji je orginalno pripadao hramu ( postojao je pre Hadrijanovog hrama ), a koji je sagradio Marko Vipsanije Agripa ( rimski drzavnik i general )27.-25.p.n.e. On je vodio gradsku i graditeljsku obnovu Rima pod vladavinom Avgusta i takodje je odgovoran za oblikovanje i ostvarenje monumentalne transformacije centralnog Campusa Martiusa. Ovaj hram je sagradio nakon legendarne bitke kod Aktia. Drugi natpis, ispod prvog, beleži restauraciski rad obavljen na Panteonu po naredbi cara Septimija Severa i njegovog sina Karakale 202.g. Agripin Panteon ( koji je bio posvecen Marsu i Veneri ) zajedno sa drugim gradjevinama, unisten je u velikom pozaru 80. n.e. Obnovio ga je Domicijan da bi 110 g. gradjevinu pogodio grom i ponovo je spalio. Sadasnja gradjevina datira iz Hadrijanovog vremena, sto potvrdjuje pecat sa datumom na jednoj cigli.Posle pozara, potpuno je rekonstruisan ( i napravljen '' da traje'' ) zajedno sa originalnim natpisom "M·AGRIPPA·L·F·COS·TERTIVM·FECIT” Marcus Agrippa , Lucijin sin, konsul po treci put, podigao je ovaj spomenik.Ovo je bila cesta Hadrijanova praksa kod rekonstrukicje spomenika sirom Rima.Hadrijan je bio kosmopolita koji je dosta putovao i narocito se divio grckoj kulturi. „Panteon“ (s prefiksom „takozvani“) naziv je koji nam je preneo istoričar Kasije Dion. On je objasnio da taj naziv doslovno znači posvećen „svim bogovima“ ili kako je on takođe naslućivao, potiče od sličnosti sagrađenog svoda s nebeskim svodom. Međutim, moguće je da je Agripina zgrada bila posvećena Marsu i da je „panteon“ bio naziv u opstoj upotrebi za hram koji je sačuvao Hadrijan. Taj car je ovu zgradu pretvorio u carsku dvoranu u kojoj je mogao službeno primati senatore. Savršeno očuvani Panteon je preživeo nekoliko pljački, modifikacija i restauracija a za to je delimično zaslužan Vizantiski car Foka koji je ovu zgradu dao na dar papi Bonifaciju VIII. 608. godine. On je transformisao paganski hram u crkvu s nazivom Sveta Marija od mučenika. Car Konstans II u svojoj kratkoj poseti Rimu 663 g. unistava sve sto je od metala i ukrasava grad iz antickih vremena, cak skida bronzane detalje sa krova Crkve Sv.Marije ( Panteona ) i odnosi u Konstantinopolj. U vreme renesanse, u 15 veku Panteon je ukrasen slikama.Najpoznatija je “Annunciation” koju je naslikao Melozzo da Forli.Bruneleskiju je upravo Panteon bio uzor za kupolu

delimično zatvoren zidom. Sadašnja verzija – prepoznatljiva po svom ugrađenom kolonadnom tremu koji gleda na trg i visokom. Središnji prostor zatvoren je zidom koji je sa unutrašnje strane rasčlanjen nišama i parovima stubova.a to su: veliki središnji prostor presvođen kupolom i pravougaoni trem. Slavna rotonda nije bila vidljiva spolja budući da je bila skrivena arkadama i mogla se bolje proceniti iznutra.2 m) sagrađen je pomoću posebnih arhitektonskih tehnika i od sve lakših materijala pa se diže u visinu. Najveci problem sa kojim su se rimljani suocili prilikom gradnje.skulptura u bronzi koja se nalazi iznad oltara u Bazilici Sv. izmjenjuju se sa osam kioska na stubovima.Građevina se sastoji od dva bitno različita dela.9 m. debeo 6. Spoljasnjii red stubova na tremu sačinjen je od osam monolita sivog granita. a ispred impozantnog pročelja podignutog na stepenicama. Okulus ima precnik od 8. Stubovi u unutrasnjem redu su izrezani od ruzičastog granita i čine tri prolaza: centralni prolaz koji vodi do vrata Panteona širi je od dvaju lateralnih gde su u velikim nišama nekad stajale statue Avgusta i Agripe. ali delimično šupljih lukova koji unutra izgledaju kao osam velikih niša (eksedre i ulaz) u zidnoj konstrukciji. Papa Urban VIII naredio je da se bronzani trem istopi i iskoristi u bombardovanju utvrdjenja San’t Angelo (Anđeoska tvrđava koja je mauzolej cara Hadrijana ).katedrale u Firenci.7 m. Bronzana vrata su drvena ali su bila intenzivno rastaurirana: možda nisu ni orginalna. Vecina poda je originalna. Zgrada je bila jednodelna. Oni raspoređuju težinu na osam masivnih.To je bila najveca kupola na svetu sve do 1436 kada je sagradjena katedrala u Firenci. Da bi se rasteretila težina. compozitor Arcangelo Corelli i arhitekta Baldassare Peruzzi. napravljena je od višebojnog mermera i kamena raspoređenog u dijagonalne redove kvadrata i krugova upisanih unutar kvadarata. bila je masivnost odn tezina i velicina kupole. pojačanu radijalnim potopornim stubovima. nalazio se dugi trg s tremovima na tri strane.Ovde su sahranjeni slavni slikari Rafaelo i Anibale Caracci.Petra. monolitna plava ili stara korintska stuba. na vrhu pokrivena polutkom. Panteon je centralna građevina. Polukružne ili pravougaone eksedre. izolovanom i vidljivom valjku iznad kojeg se diže kupola . . velika i kružna prostorija promera 143 stope. Proporcije ove zgrade su uzorne: cilindar i kupola imaju isti precnik što je u skladu s Arhimedovom simetrijom. postavljenih na bazu od belog mermera. ali samo najviši deo je vidljiv. vulkanskog kamenja oko okulusa.Bronza istopljena sa Partenona je bila predmet rasprave. što znaci da mu je osnova kružnica ili geometrijski lik u koji se može upisati i opisati kružnica. Okruglo telo je nekada bilo okruženo drugim zgradama. od kojih svaki sadrži tri niše i stoji iza dva izbrazdana. a na vrhu su korintski kapiteli. sve dok ne dođe do malog. Spoljasnje lice kupole je ukrašeno pomoću sedam prstenova stepenica.Misli se i da je ovu broznu koristio Bernini pri izradi ''baldahina''.potpuno je drugačija od Panteona iz Hadrijanovog doba. a na pročelju raščlanjen stubovima. zid rotonde (visok 21. Raspored masivnih lukova podupire strukturu. Savršeno hemisferična kupola napravljena je od jednog dela precnika 142 stope: to je najveca kupola ikad izgrađena upotrebom zidne konstrukcije. jer su neki tvrdili da je bronza za Baziliku donesena iz Venecije a da je ona sa Panteona iskoriscena za topove.

Okulus je jedini izvor svetla. a kapiteli nekih stubova se nalaze u Britanskom muzeju. To su niše. U lažnim prozorima iznad niša prodor prostora mnogo je plići.Prostor postepeno istiskuje masu. Zgrada je tako uradjena da pri ulazu jednim pogledom možemo obuhvatiti čitav prostor. prostor u obliku niša prodire u nju najdublje. gde prostor duboko ulazi u masu. U donjem delu. Panteon granici Piazza della Rotonda.Podupiru glavnu gredu na kojoj se nalazi Agripin natpis.3 m. te se tako stvara vrlo oštar kontrast svetlosti i tame u kojem se istiće plastičnost svakog detalja. Unutrasnji prostor je jedinstven. Svetlost dolazi s mesta gde je masa najtanja te se ravnomerno rasprostire i do onih delova gde je najdeblja. ali postupno. . U odnosu mase i prostora uključeno je i kretanje svetlosti. materiju i oblik kupole. Statičnosti pridonosi i gotovo isključivo horizontalna podeljenost mase – niz paralelnih prstenova sve manjeg i manjeg obima potpuno vode pogled do otvora. gde je masa najdeblja. odakle se svetlost ravnomerno rasprostire doticajuci svaki deo.Mermer koji je krasio fasadu je uklonjen vremenom. svaki je precnika 1.Ovaj ulazni trem ima 8 stubova. pravougaoni skver sa centralnom fontanom u istoriskom delu Rima. statičan. S kasetama prostor ulazi sasvim plitko. Ogromni. Takav karakter prostora određen je pre svega potpuno uravnoteženim odnosom vertikala i horizontala . Pored renesansnih umetnika.Pogled u nebo iznutra i prodor svetla i sunčanih zraka spolja naglašavaju prsten otvora.Precnik gradjevine jednak je visini 43. odnosno oko koje je građevina komponovana. u koju je. Ona dolazi s vrha vertikalne ose kocke-kugle. što odgovara stanjivanju mase kupole. njen prostor i površinu. u blizini Piazza Navone.5 m. 60 tona teski stubovi koji su korisceni za trem. ovde su sahranjena i dva italijanska kralja :Vitorio Emanuel II ( prvi kralj ujedinjene Italije ) i njegov sin Umberto I ( poslednji Savojski vladar koji je ovde sahranjen ) i njegova kraljica Margarita. pregledan. čime je još jednom ponovljen osnovni ritam mase i prostora. . doneti su iz egipatskih kamenoloma.