You are on page 1of 35

Socijalna interakcija i komunikacija

Havelka Nenad: Socijalna percepcija od 11 – 33 strane

Pitanja...

Šta je socijalna interakcija? Ko su nosioci interakcije? Akteri i njihovi medjuodnosi Kakva interakcija može biti? Kako ciljevi određuju karakter socijalne interakcije? Kojim sredstvima se ostvaruje socijalna interakcija? Od čega zavisi spremnost za interakciju?

Socijalna interakcija
 

Široko značenje socijalne interakcije Zavisi od kriterijuma i složenosti sagledavanja problema Postojanje interakcije ukazuje:
 

Pripadnost entiteta istom socijalnom prostoru Tendencija da se uspostavi medjuzavisnost izmedju entieta

vrednosti.. organizacije. male grupe.. globalne zajednice i razne vrste njihovih asocijacija. stavovi. Opšti naziv za učesnike ili aktere u socijalnoj interakciji je SOCIJALNI ENTITET ili jednostavno – ENTITET Entitet mora imati dva svojstva za interakciju: da ima razvijenu unutrašnju strukturu (osobine ličnosti.Učesnici u socijalnoj interakciji Učesnici u socijalnoj interakciji mogu biti osobe.. institucije. delovi i odnosi izmedju delova za grupe) da je poseban ili autonoman dinamički sistem . velike društvene grupe. inteligencija. za individue.

OSOBA Osobe su uvek nosioci – akteri – socijalne interakcije. organizacije Interakcija među grupama.Učesnici u socijalnoj interakciji Razlikujemo   individualne entitete. to su grupe. to su osobe ili pojedinci i multi-individualne entitete. organizacijama i drugim multiindividualnim entitetima operativno se ostvaruje kroz ponašanje i delovanje POJEDINACA. . jedino varira stepen autonomije njihovog ponašanja u odnosu na entitet kojem pripadaju i koji predstavljaju.

Vrste učesnika interakcije  Osnovne vrste učesnika u interakciji su:   Osobe Grupe Interpersonalnu interakciju Intergrupnu interakciju  Razlikujemo    Osobe su uvek nosioci interakcije. menja se samo stepen njihove autonomije u odnosu na grupu .

članstvo.. muški  Vrsta obrazovanja: lekari. advokati  Prostorni skupovi: osobe iz jedne ulice. nacija  Skup ne čine sve osobe pod imenom Marko  . položaje ili uloge i zajedničke norme ponašanja Iz svega proizilaze ODNOSI medju članovima skupa.)  Pol: ženski. ali u odredjenim situacijama može doći do osećanja vezanosti za grupu i definisanja uzajamnih odnosa (navijacke grupe.Atributivni skupovi  Skup osoba smatramo društvenom grupom ukoliko osobe koje ga čine imaju zajedničke. Neće svi skupovi biti grupe.. feministicke grupe. slične ili iste ciljeve. .

pravi konceptualni sistem i daje mu značenje Kontrola – na osnovu tumačenja predvidja ishode i posledice   .Prijemčivost entiteta – spremnost za interakciju  Osetljivost – sposobnost entiteta da zapaža zbivanja u svom užem i širem okruženju Selektivnost – diferencira opažena zbivanja prema njihovom značenju.

Interakcija može biti:   Formalizovana interakcija (njena efikasnost na duži rok povezana je sa stvaranjem prostora za spontanu interakciju) Spontana interakcija .

demokratija.. Ona ima tri osnovna značenja: 1. kao i fleksibilnosti celog sistema.. autonomnosti učesnika. Spontana interakcija se dovodi u vezu sa nizom vrednosti kao što su ljudske slobode.Spontana interakcija SPONTANA INTERAKCIJA je izraz potreba koje se ne mogu zadovoljiti kroz formalizovane obrasce interakcije.. tolerantnost.. . 3. 2. Signalno značenje – ona je pokazatelj da kod učesnika postoji motivacija koja se ne uklapa u formalizovano – propisano ili uobičajeno ponašanje Inovativno značenje – ona je izvor novih oblika ponašanja i provera njihove opravdanosti i efikasnosti Permisivno značenje spontane interakcije – ona je vidljiva i objektivna “mera” slobode.

Standardizacija osnovnih obrazaca ponašanja 3. Diferencijacija položaja i uloga 4.Formalizovana interakcije Svrsishodna interakcija teži prevazilaženju stihijnosti i stabilizovanju odnosa među učesnicima. 2 i 3 uspostavljanjem pravila i normi ponašanja. Formalizovanje 1. temelji se na  osetljivosti na promene samih aktera i/ili okolnosti  spremnosti da u skladu sa tim promenama menja ustaljene i formalizovane obrasce ponašanja  stvaranje prostora za spontanu interakciju . Stabilnost jednog interakcijskog sistema (bilo u dijadi ili velikoj organizaciji). Utvrđivanje zajedničkih ciljeva 2. što zahteva: 1.

. laze u interakciju sa kojim akteri u ..Ciljevi interakcije Svaka socijalna interakcija je – bar u očima jednog od aktera – svrsihodna. anje riterijum za razlikov K je ocijalne interakcije modaliteta s A OS IZMEĐU CILJEV ODN .

Ciljevi interakcije Po sadržaju ciljevi aktera mogu biti  Različiti. irelevantni Po načinu ostvarivanja mogu biti:  paralelni – postižu se kroz KOAKCIJU ili naporednu aktivnost (žeteoci u polju. . radnici na traci)  suprostavljeni – postižu se kroz KOMPETICIJU ili nadmetanje. daktilografi. ali zajednički cilj: efiaksnost svakog učesnika ima pozitivnu vrednost za ostale) Način ostvarivanja je najčešće stvar izbora. ali ga može postići samo jedan od učesnika: sportska takmičenja. politički izbori)  zajednički – postižu se kroz KOOPERACIJU ili saradnju (postoji isti. organizacije.. odluke. slični i isti. ali ponekad i stvar prirode cilja. takmičenje (svi učesnici imaju isti cilj.

.Sadržaj interakcije Interakcija se javlja u svim SFERAMA DRUŠTVENOG ŽIVOTA LJUDI.  Porodica  lokalna zajednica  susedstvo   privreda – proizvodnja tržište. finansije  kultura  obrazovanje  politika .. i mnoge druge – šire ili uže oblasti – su OKVIRI kojim nastaju i razvijaju se brojni i raznovrsni KONKRETNI OBLICI SOCIJALNE INTERAKCIJE Pitanje je:  Koliko sadržaj menja interakciju. menja se njihov manifestni oblik? . koliko je čini posebnom? Da li neki bazični mehanizmi uvek isti.

internet. kontakt se ostvaruje putem proizvoda njihove delatnosti (pisma..) .. telefon.) TEHNOLOŠKI RAZVOJ – razvoj telekomunikacija ili ”daljinskih” komunikacija – smanjio je razlike između neposredne i posredne interakcije i promenio neke bitne karakteristike socijalne interakcije uopšte..Sredstva interakcije Prema sredstvima koja koristi. interakcija može biti: NEPOSREDNA – prostorna udaljenost omogućuje neposredan kontakt.) i tehničkih sistema (pošta. dokumenti.. obaveštenja..  Masovni mediji doprinose da ceo svet sve postaje jedinstven socijalni prostor  Za neke tradicionalno neposredne interakcije nije neophodan neposredni kontakt (školovanje na daljinu..učesnici su razdvojeni u prostoru i/ili vremenu. uzajamno čulno opažanje. neverbalnu i verbalnu komunikaciju POSREDNA . e-mail. poruke.

Imaćemo proširene vene od sedenja. obrazovaniji. a ritam života sve brži.. Otuđićemo se.” •   Pesimistične prognoze tiču se emotivnog života.). Brža komunikacija. •  + ““Biće sve lakše.Fokus grupe o novim tehnologijama budućnost bez neposredne interakcije  Izvor: ISM. a palac od SMS-a. socijalizacije. Porašće nam kažiprst od miša. a ljudi više informisani. manje komunikativni. Sve češće korišćenje sajtova za druženje i upoznavanje SMS poruka umesto “žive reči” Izbegavanje neposredne komunikacije Komunikacija bez ličnog kontakta “Nosićemo “tegle” na očima. Otuđenja . informacije svima dostupne. Dostupnost informacija veća” “Postaćemo zavisni. manje papirologije.. IREX Prognozira se munjeviti razvoj novih tehnologija  internet i mobilni spajaju se u jedan svima dostupan komunikacioni kanal Protok informacija daleko brži. otuđićemo se” - . Bićemo usamljeni.i od sebe i od drugih Sve će biti on line (i posao i ljubav i prijatelji.

Komunikacija .

. ŠTA se koristi kao sredstvo komunikacije? Moguća su najmanje TRI odgovora.Sredstva interakcije KOMUNIKACIJA je univerzalno sredstvo kojim se ostvaruje socijalna interakcija i najrasprostranjeniji oblik socijalne interakcije Šta je komunikacija? Odgovor zavisi od toga 1. KO su KOMUNIKATORI i 2.

Pitanja     Šta je komunikacija? Šta čini “anatomiju” komunikacije? Koje su osnovne vrste komunikacije? Koji su faktori uspešne komunikacije? .

socijalnog ili tehničkog . Odgovor zavisi od toga šta posmatramo kao komunikaciju:    Komunikaciju medju ljudima Komunikaciju kod živih bića Komunikaciju kao izraz bilo kog sistema: biološkog.

com/watch?v=utVXZAflESo&feature=related .com/watch?v=X-UsdATXqxU http://www.http://www.youtube.youtube.

. iskustva. Ako tako shvatimo komunikaciju    . ideje. obrascima ponašanja Komunukatori su ljudi Sredstvo komunikacije je JEZIK kao najrazvijeniji simbolički sistem (verbalna. misli. značenja. osećanja. odgovor KOMUNIKACIJA je    uspostavljanje veze/interakcije putem SIMBOLA koji omogućuju prenošenje ZNAČENJA uzajamna RAZMENA ideja i iskustva među ljudima pridavanje ZNAČENJA ponašanju.1.. lingvistička komunikacija) Sadržaj komunikacije su informacije.

odgovor Komunikacija je  svaka aktivnost koja pojedinca ili grupe pojedinaca dovodi u MEĐUSOBNU VEZU – u interakciju  veza se uspostavlja ne samo putem SIMBOLA već i putem SIGNALA/ZNAKOVA  Signalno uspostavljanje veze postoji i kod LJUDI i kod ŽIVOTINJA (simboli su specifično ljudsko sredstvo komunikacije)  Prema složenosti moguće je razlikovati tri tipa komunikacije (Hebb i Thompson) .2.

.. nema dokaza o nameri aktera da izazove promenu u ponašanju drugog. dok mladunčad ne postane sigurna) 3.Komunikacija putem signala 1.krik “znak” na uzbunu. SINTAKSIČKA – javlja se kod ljudi. Kao da postoji namera da ostvari određeni efekat (kod ptica ženka oponašajući “slomljeno krilo” privlači pažnju grabljivice.) 2.. kao i brzog rekombinovanja. . ali drugi akter reaguje (kod ptica i životinja .. REFLEKSNA – automatska reakcija na draž. zasniva se na sposobnosti kombinovanja znakova – simbola i signala. SVRSISHODNA ali nesintaksička – pošiljalac signala prati reakcije primaoca i podešava svoje ponašanje.

Komunikacija putem signala Dake. drugi odgovor glasi: komunikacija je  interakcija posredovana ZNAKOVIMA  komunikatori mogu biti ljudi i životinje (organizmi – jedinke i grupe) .

.. saobraćajni znak za školu .. crtež. glasa  Veštački: slova. već na želju da se obrati pažnja. pojave. brojevi  Ikonički: slika. već se reaguje na značenje koje joj se pripisuje (“kašljucanje” ne ukazue na upalu grla. stoji umesto nečega – umesto objekta. zevanje) VRSTE ZNAKOVA  Prirodni: izraz lica.  na koju se ne reaguje prema njenim fizičkim svojstvima.Šta je ZNAK? To je draž  koja nešto zamenjuje. zbivanja...

plač. zbivanja Prema funkciji. kašalj) 3. Ekspresivna – izražava unutrašnje stanje (smeh. pojave. ideje. Reprezentativna – predstavlja stvari. vrste znakova su   SIMBOLI – reprezentacijska ili signifikativna funkcija (simboli su znakovi koje koristimo da označavamo stvari.Koje su FUNKCIJE znakova? Funkcije su: 1. i druge različite sadržaje) SIGNALI – ekspresivna funkcija (izraz unutrašnjeg stanja organizma) . Apelativna – signali koji izazivaju pažnju (jauk. krik) 2. odnose. doživljaje.

plastike. Fizička blizina 2. IKONIČKA – znaci u vidu crteža. likova.VRSTA ZNAKOVA VERBALNA ili lingvistička JEZIK – najrazvijeniji simbolički sistem GOVORNA PISANA Tu su još: PARALINGVISTIČKA – znaci koji se dodaju govoru – brzina. telesni PROKSEMIČKA – prostor.. Raspored u prostoru – položaj. odnosi u pr. (“mehur”) . Teritorijalno ponašanje – pravo na prostor. mimika. intonacija. ritam. predmeta definiše VRSTU KOMUNIKACIJE NEVERBALNA ili ekstralingvistička. orijentacija pogleda 3. “uljezi” – personalni p.ekspresija. 1. zasnovana na signalima KINEZIČKA – znakovi su razni pokreti: facijalni..

3. dokaz da je došlo do komunikacije . ideja. odredište. štampa. PRIMALAC – sistema sa ulazom....kodirana informacija. podatak. ono što se komunicira (saopštenje. koji uključuje određene komponente: 1. jezik. vešt. kod) 4. odgovor KOMUNIKACIJA je  informativno. telefon) SREDASTVA prenosa (prir. teoriji informacija i kibernetskim modelima. primalac komunikacije 3. diferencirana reakcija. POŠILJAC – sistem sa izlazom. ISHOD – efekat kod primaoca. PORUKA – sadržaj i forma.tehnološki proces utemeljen na  komunikacijskom inženjerstvu. . 5. MEDIJ – posrednik u komunikaciji   KANAL prenosa (govor. inicijator komunikacije 2..).

tehnički uređaji IZVOR  MEDIJ prenos ODREDIŠTE * Izbor KODA * Dekodiranje * Kodiranje PORUKE * Interpretacija poruke * ISHOD: promena informisanosti i/ili ponašanja Sredstvo komunikacije je KOD – jezik. sistem signala.Informatička šema komunikacije Komunikatori su SISTEMI – osobe. simbola . životinje.

širi: uključivanje signala – komunikatri su ljudi i životinje 3.Šta kažu TRI ogovora    1. obrazovanje . životinje i “mašine” Značaj komunikacije  ¾ budnog vremena  Društveni život  Učenje.komunikatori su ljudi 2. najuži: prenošenje i razmena značenja putem simbola. najširi: uključivanje elektronskih impulsa– komunikatori su ljudi.

složene poruke)  Unutrašnje smetnje (umor. socijalna situacija) 2. Kompetentnost učesnika  Individualne razlike (intelektualne sposobnosti.Pretpostavke uspešne komunikacije Učesnici – POŠILJALAC i PRIMALAC 1. Postojanje istog – zajedničkog koda  Socio-kulturne razlike (rečima se pridaju različita značenja)  Profesionalne razlike (stručni termini)  Međugeneracijske razlike  Kontekstualne razlike (emocionalna raspoloženja. bolest)  Uticaj nesvesnih ili delimično svesnih mehanizama 3. Marković)  Ulaganje potrebnog napora  Uvažavanje zajedničkih pretpostavki  Razumna mera tolerancije  Iskreno težiti tačnoj interpretaciji  Uvažavanje objektivnih argumenata  Uzdržavanje od primedbi i ispoljavanja emocija . Motivacija da se uspostavi komunikacija (M.

ugovor) . odrasli) Medij – kanal i sredstva • • • Izabrati adekvatan kanal (nepismene osobe... telefonska) Podešena sposobnostima primaoca (deca.usmena izjava – pisana izjava.Pretpostavke uspešne komunikacije Poruka treba da      sadrži tačne i relevantne informacije ima jasnu strukturu je u skladu sa kodom je prilagođena mogućnostima kanala (usmena.) Zaštititi kanal od smetnji (prilikom emitovanja) Sredstvo komunikacije treba da odgovara karakteru poruke (gest .

formalnog položaja i uloge koju ima. Osobe se osećaju lično odgovornim za svoje postupke i posledice svojih postupaka IMPERSONALIZOVANOST – nastupa u ime opšteg načela. prinudom.Ponašanje osobe kao aktera u socijalnoj interakciji Može imati različite forme (film Up in the air) Personalizovanost – osoba nastupa u svoje ime. naređenjem. izvršava nalog . zaklanja se iza propisa. kao autonoman akter. oseća se manje odgovornom Depersonalizovanost – nastupa pod pritiskom. rukovodi se svojim vrednostima i normama.

.... uzajamno opažanje osoba i . samo-opažanje aktera To su sledeće teme..... . .Interakcija stvara uslove za.