Socijalna interakcija i komunikacija

Havelka Nenad: Socijalna percepcija od 11 – 33 strane

Pitanja...

Šta je socijalna interakcija? Ko su nosioci interakcije? Akteri i njihovi medjuodnosi Kakva interakcija može biti? Kako ciljevi određuju karakter socijalne interakcije? Kojim sredstvima se ostvaruje socijalna interakcija? Od čega zavisi spremnost za interakciju?

Socijalna interakcija
 

Široko značenje socijalne interakcije Zavisi od kriterijuma i složenosti sagledavanja problema Postojanje interakcije ukazuje:
 

Pripadnost entiteta istom socijalnom prostoru Tendencija da se uspostavi medjuzavisnost izmedju entieta

inteligencija. delovi i odnosi izmedju delova za grupe) da je poseban ili autonoman dinamički sistem . Opšti naziv za učesnike ili aktere u socijalnoj interakciji je SOCIJALNI ENTITET ili jednostavno – ENTITET Entitet mora imati dva svojstva za interakciju: da ima razvijenu unutrašnju strukturu (osobine ličnosti. institucije. vrednosti. za individue..Učesnici u socijalnoj interakciji Učesnici u socijalnoj interakciji mogu biti osobe. stavovi. male grupe.. organizacije.. velike društvene grupe. globalne zajednice i razne vrste njihovih asocijacija.

Učesnici u socijalnoj interakciji Razlikujemo   individualne entitete. to su grupe. jedino varira stepen autonomije njihovog ponašanja u odnosu na entitet kojem pripadaju i koji predstavljaju. organizacijama i drugim multiindividualnim entitetima operativno se ostvaruje kroz ponašanje i delovanje POJEDINACA. organizacije Interakcija među grupama. to su osobe ili pojedinci i multi-individualne entitete. . OSOBA Osobe su uvek nosioci – akteri – socijalne interakcije.

menja se samo stepen njihove autonomije u odnosu na grupu .Vrste učesnika interakcije  Osnovne vrste učesnika u interakciji su:   Osobe Grupe Interpersonalnu interakciju Intergrupnu interakciju  Razlikujemo    Osobe su uvek nosioci interakcije.

. položaje ili uloge i zajedničke norme ponašanja Iz svega proizilaze ODNOSI medju članovima skupa. nacija  Skup ne čine sve osobe pod imenom Marko  .. Neće svi skupovi biti grupe. muški  Vrsta obrazovanja: lekari. feministicke grupe. slične ili iste ciljeve. članstvo.Atributivni skupovi  Skup osoba smatramo društvenom grupom ukoliko osobe koje ga čine imaju zajedničke.)  Pol: ženski. advokati  Prostorni skupovi: osobe iz jedne ulice. ali u odredjenim situacijama može doći do osećanja vezanosti za grupu i definisanja uzajamnih odnosa (navijacke grupe..

Prijemčivost entiteta – spremnost za interakciju  Osetljivost – sposobnost entiteta da zapaža zbivanja u svom užem i širem okruženju Selektivnost – diferencira opažena zbivanja prema njihovom značenju. pravi konceptualni sistem i daje mu značenje Kontrola – na osnovu tumačenja predvidja ishode i posledice   .

Interakcija može biti:   Formalizovana interakcija (njena efikasnost na duži rok povezana je sa stvaranjem prostora za spontanu interakciju) Spontana interakcija .

3. tolerantnost.. autonomnosti učesnika. kao i fleksibilnosti celog sistema. demokratija.. Signalno značenje – ona je pokazatelj da kod učesnika postoji motivacija koja se ne uklapa u formalizovano – propisano ili uobičajeno ponašanje Inovativno značenje – ona je izvor novih oblika ponašanja i provera njihove opravdanosti i efikasnosti Permisivno značenje spontane interakcije – ona je vidljiva i objektivna “mera” slobode... Spontana interakcija se dovodi u vezu sa nizom vrednosti kao što su ljudske slobode. 2. Ona ima tri osnovna značenja: 1.Spontana interakcija SPONTANA INTERAKCIJA je izraz potreba koje se ne mogu zadovoljiti kroz formalizovane obrasce interakcije. .

Formalizovanje 1. temelji se na  osetljivosti na promene samih aktera i/ili okolnosti  spremnosti da u skladu sa tim promenama menja ustaljene i formalizovane obrasce ponašanja  stvaranje prostora za spontanu interakciju . što zahteva: 1. Diferencijacija položaja i uloga 4. Standardizacija osnovnih obrazaca ponašanja 3. 2 i 3 uspostavljanjem pravila i normi ponašanja. Stabilnost jednog interakcijskog sistema (bilo u dijadi ili velikoj organizaciji).Formalizovana interakcije Svrsishodna interakcija teži prevazilaženju stihijnosti i stabilizovanju odnosa među učesnicima. Utvrđivanje zajedničkih ciljeva 2.

laze u interakciju sa kojim akteri u ... anje riterijum za razlikov K je ocijalne interakcije modaliteta s A OS IZMEĐU CILJEV ODN .Ciljevi interakcije Svaka socijalna interakcija je – bar u očima jednog od aktera – svrsihodna.

irelevantni Po načinu ostvarivanja mogu biti:  paralelni – postižu se kroz KOAKCIJU ili naporednu aktivnost (žeteoci u polju. radnici na traci)  suprostavljeni – postižu se kroz KOMPETICIJU ili nadmetanje.Ciljevi interakcije Po sadržaju ciljevi aktera mogu biti  Različiti. ali ga može postići samo jedan od učesnika: sportska takmičenja. politički izbori)  zajednički – postižu se kroz KOOPERACIJU ili saradnju (postoji isti. slični i isti. organizacije. ali zajednički cilj: efiaksnost svakog učesnika ima pozitivnu vrednost za ostale) Način ostvarivanja je najčešće stvar izbora. . takmičenje (svi učesnici imaju isti cilj. ali ponekad i stvar prirode cilja. odluke. daktilografi..

..  Porodica  lokalna zajednica  susedstvo   privreda – proizvodnja tržište. menja se njihov manifestni oblik? . i mnoge druge – šire ili uže oblasti – su OKVIRI kojim nastaju i razvijaju se brojni i raznovrsni KONKRETNI OBLICI SOCIJALNE INTERAKCIJE Pitanje je:  Koliko sadržaj menja interakciju. finansije  kultura  obrazovanje  politika . koliko je čini posebnom? Da li neki bazični mehanizmi uvek isti.Sadržaj interakcije Interakcija se javlja u svim SFERAMA DRUŠTVENOG ŽIVOTA LJUDI.

uzajamno čulno opažanje. interakcija može biti: NEPOSREDNA – prostorna udaljenost omogućuje neposredan kontakt. kontakt se ostvaruje putem proizvoda njihove delatnosti (pisma. poruke..učesnici su razdvojeni u prostoru i/ili vremenu. e-mail.Sredstva interakcije Prema sredstvima koja koristi. telefon..  Masovni mediji doprinose da ceo svet sve postaje jedinstven socijalni prostor  Za neke tradicionalno neposredne interakcije nije neophodan neposredni kontakt (školovanje na daljinu. obaveštenja.) .. internet.. neverbalnu i verbalnu komunikaciju POSREDNA ..) i tehničkih sistema (pošta.) TEHNOLOŠKI RAZVOJ – razvoj telekomunikacija ili ”daljinskih” komunikacija – smanjio je razlike između neposredne i posredne interakcije i promenio neke bitne karakteristike socijalne interakcije uopšte.. dokumenti.

Porašće nam kažiprst od miša.Fokus grupe o novim tehnologijama budućnost bez neposredne interakcije  Izvor: ISM. Otuđićemo se. obrazovaniji.. Brža komunikacija. a ljudi više informisani. Dostupnost informacija veća” “Postaćemo zavisni. socijalizacije. IREX Prognozira se munjeviti razvoj novih tehnologija  internet i mobilni spajaju se u jedan svima dostupan komunikacioni kanal Protok informacija daleko brži.). •  + ““Biće sve lakše. Sve češće korišćenje sajtova za druženje i upoznavanje SMS poruka umesto “žive reči” Izbegavanje neposredne komunikacije Komunikacija bez ličnog kontakta “Nosićemo “tegle” na očima. manje komunikativni.i od sebe i od drugih Sve će biti on line (i posao i ljubav i prijatelji. manje papirologije. a ritam života sve brži. otuđićemo se” - . Imaćemo proširene vene od sedenja.” •   Pesimistične prognoze tiču se emotivnog života.. Bićemo usamljeni. informacije svima dostupne. Otuđenja . a palac od SMS-a.

Komunikacija .

Sredstva interakcije KOMUNIKACIJA je univerzalno sredstvo kojim se ostvaruje socijalna interakcija i najrasprostranjeniji oblik socijalne interakcije Šta je komunikacija? Odgovor zavisi od toga 1. . KO su KOMUNIKATORI i 2. ŠTA se koristi kao sredstvo komunikacije? Moguća su najmanje TRI odgovora.

Pitanja     Šta je komunikacija? Šta čini “anatomiju” komunikacije? Koje su osnovne vrste komunikacije? Koji su faktori uspešne komunikacije? .

socijalnog ili tehničkog . Odgovor zavisi od toga šta posmatramo kao komunikaciju:    Komunikaciju medju ljudima Komunikaciju kod živih bića Komunikaciju kao izraz bilo kog sistema: biološkog.

youtube.com/watch?v=utVXZAflESo&feature=related .http://www.youtube.com/watch?v=X-UsdATXqxU http://www.

. misli. iskustva. obrascima ponašanja Komunukatori su ljudi Sredstvo komunikacije je JEZIK kao najrazvijeniji simbolički sistem (verbalna. odgovor KOMUNIKACIJA je    uspostavljanje veze/interakcije putem SIMBOLA koji omogućuju prenošenje ZNAČENJA uzajamna RAZMENA ideja i iskustva među ljudima pridavanje ZNAČENJA ponašanju. lingvistička komunikacija) Sadržaj komunikacije su informacije. značenja..1. Ako tako shvatimo komunikaciju    . ideje. osećanja.

2. odgovor Komunikacija je  svaka aktivnost koja pojedinca ili grupe pojedinaca dovodi u MEĐUSOBNU VEZU – u interakciju  veza se uspostavlja ne samo putem SIMBOLA već i putem SIGNALA/ZNAKOVA  Signalno uspostavljanje veze postoji i kod LJUDI i kod ŽIVOTINJA (simboli su specifično ljudsko sredstvo komunikacije)  Prema složenosti moguće je razlikovati tri tipa komunikacije (Hebb i Thompson) .

. SVRSISHODNA ali nesintaksička – pošiljalac signala prati reakcije primaoca i podešava svoje ponašanje. REFLEKSNA – automatska reakcija na draž. dok mladunčad ne postane sigurna) 3... Kao da postoji namera da ostvari određeni efekat (kod ptica ženka oponašajući “slomljeno krilo” privlači pažnju grabljivice.) 2.krik “znak” na uzbunu. SINTAKSIČKA – javlja se kod ljudi. . kao i brzog rekombinovanja. zasniva se na sposobnosti kombinovanja znakova – simbola i signala. nema dokaza o nameri aktera da izazove promenu u ponašanju drugog.Komunikacija putem signala 1.. ali drugi akter reaguje (kod ptica i životinja .

drugi odgovor glasi: komunikacija je  interakcija posredovana ZNAKOVIMA  komunikatori mogu biti ljudi i životinje (organizmi – jedinke i grupe) .Komunikacija putem signala Dake.

. već na želju da se obrati pažnja.Šta je ZNAK? To je draž  koja nešto zamenjuje. zevanje) VRSTE ZNAKOVA  Prirodni: izraz lica.  na koju se ne reaguje prema njenim fizičkim svojstvima... već se reaguje na značenje koje joj se pripisuje (“kašljucanje” ne ukazue na upalu grla. glasa  Veštački: slova. stoji umesto nečega – umesto objekta. crtež. zbivanja. brojevi  Ikonički: slika. saobraćajni znak za školu ... pojave.

Koje su FUNKCIJE znakova? Funkcije su: 1. vrste znakova su   SIMBOLI – reprezentacijska ili signifikativna funkcija (simboli su znakovi koje koristimo da označavamo stvari. Apelativna – signali koji izazivaju pažnju (jauk. kašalj) 3. odnose. i druge različite sadržaje) SIGNALI – ekspresivna funkcija (izraz unutrašnjeg stanja organizma) . Ekspresivna – izražava unutrašnje stanje (smeh. zbivanja Prema funkciji. krik) 2. Reprezentativna – predstavlja stvari. pojave. plač. ideje. doživljaje.

likova.. Fizička blizina 2. ritam.. (“mehur”) . “uljezi” – personalni p.ekspresija. zasnovana na signalima KINEZIČKA – znakovi su razni pokreti: facijalni. mimika. odnosi u pr. 1.VRSTA ZNAKOVA VERBALNA ili lingvistička JEZIK – najrazvijeniji simbolički sistem GOVORNA PISANA Tu su još: PARALINGVISTIČKA – znaci koji se dodaju govoru – brzina. telesni PROKSEMIČKA – prostor. intonacija. IKONIČKA – znaci u vidu crteža. plastike. Raspored u prostoru – položaj. Teritorijalno ponašanje – pravo na prostor. orijentacija pogleda 3. predmeta definiše VRSTU KOMUNIKACIJE NEVERBALNA ili ekstralingvistička.

. kod) 4. ono što se komunicira (saopštenje. . dokaz da je došlo do komunikacije . PRIMALAC – sistema sa ulazom. jezik. PORUKA – sadržaj i forma. teoriji informacija i kibernetskim modelima. ISHOD – efekat kod primaoca.). štampa. inicijator komunikacije 2. podatak. odgovor KOMUNIKACIJA je  informativno..kodirana informacija. primalac komunikacije 3. 5.. telefon) SREDASTVA prenosa (prir.3. ideja. diferencirana reakcija. odredište. POŠILJAC – sistem sa izlazom.tehnološki proces utemeljen na  komunikacijskom inženjerstvu. MEDIJ – posrednik u komunikaciji   KANAL prenosa (govor.. vešt. koji uključuje određene komponente: 1.

simbola .Informatička šema komunikacije Komunikatori su SISTEMI – osobe. sistem signala. tehnički uređaji IZVOR  MEDIJ prenos ODREDIŠTE * Izbor KODA * Dekodiranje * Kodiranje PORUKE * Interpretacija poruke * ISHOD: promena informisanosti i/ili ponašanja Sredstvo komunikacije je KOD – jezik. životinje.

širi: uključivanje signala – komunikatri su ljudi i životinje 3. životinje i “mašine” Značaj komunikacije  ¾ budnog vremena  Društveni život  Učenje. obrazovanje . najuži: prenošenje i razmena značenja putem simbola.komunikatori su ljudi 2.Šta kažu TRI ogovora    1. najširi: uključivanje elektronskih impulsa– komunikatori su ljudi.

Kompetentnost učesnika  Individualne razlike (intelektualne sposobnosti. socijalna situacija) 2. složene poruke)  Unutrašnje smetnje (umor. bolest)  Uticaj nesvesnih ili delimično svesnih mehanizama 3.Pretpostavke uspešne komunikacije Učesnici – POŠILJALAC i PRIMALAC 1. Motivacija da se uspostavi komunikacija (M. Postojanje istog – zajedničkog koda  Socio-kulturne razlike (rečima se pridaju različita značenja)  Profesionalne razlike (stručni termini)  Međugeneracijske razlike  Kontekstualne razlike (emocionalna raspoloženja. Marković)  Ulaganje potrebnog napora  Uvažavanje zajedničkih pretpostavki  Razumna mera tolerancije  Iskreno težiti tačnoj interpretaciji  Uvažavanje objektivnih argumenata  Uzdržavanje od primedbi i ispoljavanja emocija .

usmena izjava – pisana izjava. ugovor) .) Zaštititi kanal od smetnji (prilikom emitovanja) Sredstvo komunikacije treba da odgovara karakteru poruke (gest ..Pretpostavke uspešne komunikacije Poruka treba da      sadrži tačne i relevantne informacije ima jasnu strukturu je u skladu sa kodom je prilagođena mogućnostima kanala (usmena. odrasli) Medij – kanal i sredstva • • • Izabrati adekvatan kanal (nepismene osobe.. telefonska) Podešena sposobnostima primaoca (deca.

naređenjem. Osobe se osećaju lično odgovornim za svoje postupke i posledice svojih postupaka IMPERSONALIZOVANOST – nastupa u ime opšteg načela. prinudom. kao autonoman akter.Ponašanje osobe kao aktera u socijalnoj interakciji Može imati različite forme (film Up in the air) Personalizovanost – osoba nastupa u svoje ime. oseća se manje odgovornom Depersonalizovanost – nastupa pod pritiskom. formalnog položaja i uloge koju ima. izvršava nalog . rukovodi se svojim vrednostima i normama. zaklanja se iza propisa.

. .. . uzajamno opažanje osoba i ......Interakcija stvara uslove za.. samo-opažanje aktera To su sledeće teme.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful