VELEUČILIŠTE U RIJECI  Poslovni odjel  Studij Informatike 

RAZVOJ INFORMACIJSKIH SUSTAVA 
Skripta 

Predavač: Miro Frančić, dipl. Ing.

SUSTAV 
SUSTAV 
Uređeni poredak međuzavisnih elemenata povezanih u cjelinu po nekom planu za postizanje određenog cilja.  ·  Fizički dijelovi  ·  Ulazi i izlazi  ·  Procesi  ·  Upravljački postupci (planiranje, organizacija, upravljanje i nadzor) 

OBILJEŽJA SUSTAVA 
‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Razlog postojanja  Podsustavi  Opseg sustava  Okolina  Ulazi  Izlazi  Sučelja  Ograničenja 

ZAHTJEVI NA SUSTAV  Prilagodljiv okolini 
‐  ‐  Osigurava stabilnost i dugotrajnost  Željeni izlaz postiže se promjenama ulaznih veličina ili strukture sustava 

Upravljiv 

ORGANIZACIJSKI (POSLOVNI) SUSTAV 
Složeni sustav koji sadrži tehničke i ljudske podsustave  ‐  Poduzeće  ‐  Ustanova  ‐  Razne udruge i organizacije 

INFORMACIJSKI SUSTAV  Podatak: 
‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Sirova činjenica  Predstavlja istinu iz realnog svijeta  Sam za sebe ima malo ili nikakvo značenje  Interpretacije podatka  Podatak obrađen u smislenom kontekstu (pročišćen i organiziran)  Subjektivnog značenja u kontekstu primatelja

Informacija: 

INFORMACIJSKI SUSTAV – sustav za upravljanje informacijama važnih za organizaciju i društvo 
‐  ‐  Sustavi podržani računalom  Sustavi koji se ne oslanjaju na računala  Prikupljanje  Obrada  Pohranjivanje  Distribucija    INFORMACIJA. 

Svrha:
‐  ‐  ‐  ‐ 

ZNAČAJKE INFORMACIJSKOG SUSTAVA  ‐ 
‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐ 

Dio organizacijskog (poslovnog) sustava 
IS sadrži znanje o organizaciji koju podržava (know‐how)  Visoka ovisnost organizacije o IS‐u  Ponašanje uvijek definirano pravilima i ograničenjima postavljenim od strane korisnika  Složena okolina koju je teško u potpunosti definirati što ima za posljedicu složeno sučelje s okolinom  Opseg i složenost podataka  Složene veze između ulaza i izlaza 

UPRAVLJANJE I RAZINE IS‐a 
POSLOVNI SUSTAV 

UPRAVLJANJE POSLOVNIM SUSTAVOM 
‐  ‐  ‐  Proces usuglašavanja sustava i nadsustava  Sustav ima svoje mogućnosti i ciljeve  Nadsustav ima zahtjeve za robom i/ili uslugama 

STRATEGIJA  –  usuglašava  zahtjeve  i  mogućnosti,  definira  dugoročne  ciljeve  organizacije  i  stvara  dugoročne  planove (priprema za budućnost)  TAKTIKA  –  uspoređuje  ciljeve  s  aktualnim  stanjem  i  stvara  planove  za  ostvarenje  tih  ciljeva  (srednjoročno  planiranje)  OPERATIVA – realizira taktičke planove kroz poslovne aktivnosti

TIJEK INFORMACIJA 

OBILJEŽJA INFORMACIJA 

UTJECAJ ODLUKA

.  Dnevno  Zbirne.  uprava  UPRAVLJANJE  Operativno  Taktičko (trendovi)  Strateško (''što ako''..)  Za potporu odlučivanju  Sintetizirane. PRAĆENJE  PRAVILA  VISOKA  (PONAVLJAJUĆA)  RAZINE IS‐a PREMA UPRAVLJANJU  INFORMACIJSKI  SUSTAV  Transakcijski  Upravljački  INFORMACIJE.. periodički  KORISNICI  Niže poslovodstvo  Srednje poslovodstvo  Više poslovodstvo. ''ad hoc''  RAZVOJ IS‐a  CILJEVI  Izgraditi sustav koji:  ‐  Radi  ‐  Pouzdan  ‐  Stabilan  ‐  Zadovoljava poslovne ciljeve rema zahtjevima korisnika  ‐  U prihvatljivom vremenskom periodu  ‐  U okviru planiranih troškova  PROBLEMI  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Prekoračenje planiranog vremena i budžeta  Neispunjenje zahtjeva korisnika  Nepouzdanost. KADA  Obrada podataka.RAZINE PLANIRANJA  STRATEGIJA  VREMENSKI INTERVAL  PLANIRANJA  OPSEG PLANIRANJA  OBILJEŽJA  INFORMACIJA  PREDVIĐANJE  STRUKTURURANOST  RADA  VIŠE GODINA  (UOBIČAJENO 3‐5)  CIJELA ORGANIZACIJA  PRILAGODBE PROBLEMU  ‐Vanjske  ‐Manje ažurne  Više predvidive  VISOKO  MALA  SVAKI PROBLEM  ZASEBAN  TAKTIKA  MJESEC  TROMJESEČJE  GODINA  GRUPE POSLOVA  OBJEDINJENE  INTERNE  POVJESNE  AŽURNE  SREDNJE  SUBJEKTIVNE ODLUKE  PROCEDURALNA  (DEFINIRANE  PROCEDURE)  OPERATIVA  SVAKODNEVNO  POJEDINAČNI POSAO  PRILAGOĐENE POSLU  PRECIZNE  TRENUTAČNE  MALO. nesigurnost  Složen u primjeni  Neprilagodljiv promjenama poslovnog sustava 5  .

KVALITETA IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Pristup razvoju  Tehnička osnovica  Programska oprema  Organizacijska razina poslovnog sustava  Korisnici  KONCEPT RAZVOJA IS‐a  RAZVOJNI CIKLUS INFORMACIJSKOG SUSTAVA  ‐  ‐  Dio životnog ciklusa informacijskog sustava  Vremensko razdoblje  između  donošenja formalne  odluke  o  razvoju i  formalne  isporuke  ili formalnog  prekida razvoja  o  Razvoj se odvija tijekom razvojnog ciklusa  o  Razvojni ciklus je vremenski ograničen  o  Pokretanje i završetak razvojnog ciklusa rezultat su formalnih odluka  ŽIVOTNI CIKLUS IS‐a  ·  ·  ·  ·  ·  ·  ·  PLANIRANJE  ANALIZA  OBLIKOVANJE  IZRADA  UVOĐENJE  KORIŠTENJE I ODRŽAVANJE  NOVI RAZVOJNI CIKLUS 6  .

  plan  informatizacije.. gdje)  ‐  ‐  ‐  Ustanovljavanje okoline i posebnih zahtjeva  Opis postojećeg IS‐a  Detaljni opis zahtjeva na IS (zahtjevi korisnika)  Ø  Model poslovnog sustava. kada.PLANIRANJE (zašto?)  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Određivanje poslovnih ciljeva  Definiranje projekata  Utvrđivanje prioriteta  Studija izvedivosti (feasibility study)  Izrada plana rada  Definiranje resursa  Ø  Poslovni  cilj.. tehnološki opis (dokumentacija)  UVOĐENJE  ‐  ‐  ‐  Instaliranje sustava  Edukacija korisnika  Punjenje podataka  Ø  Informacijski sustav u primjeni 7  . sučelja. tko.  Ø  Tehnička specifikacija sustava  IZRADA  ‐  ‐  ‐  ‐  Izgradnja baze podataka  Programiranje procesa (funkcija)  Testiranje  Integracija  Ø  Funkcionalni sustav.  projekti. baze podataka.  konceptualni  model  poslovnog  sustava  na  najvišoj razini (Business model). prijedlog novog sustava  OBLIKOVANJE (kako)  ‐  ‐  Izrada modela IS (pogled projektanta)  Razrada rješenja (pogled izvođača)  o  Fizičko oblikovanje  o  Dizajn arhitekture sustava. gruba struktura budućeg IS‐a  ANALIZA (što.

8  .  PROGRAMSKO INŽENJERSTVO (software engineering)  ‐  ‐  Sustavni pristup razvoju.KORIŠTENJE I ODRŽAVANJE  ‐  ‐  ‐  Intervencije zbog naknadno uočenih grešaka  Manje izmjene zbog poboljšanja performansi ili prilagodbe načinu uporabe  Proširenja (dogradnje) u skladu s novim zahtjevima  Ø  Informacijski sustav u primjeni  NOVI RAZVOJNI CIKLUS  ‐  ‐  Kontinuirano preispitivanje sustava  Veće izmjene uslijed promjena u poslovanju  Ø  Novi projekti  INŽINJERSKI PRISTUP RAZVOJU IS‐a  PROJEKT RAZVOJA IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Poduhvat (skup aktivnosti) za izgradnju informacijskog sustava  Definiran projektnim zadatkom  Izvodi ga projektni tim stručnjaka različitog profila  Za složene sustave može se definirati više projektnih zadataka  Projektni zadataka definira se analizom poslova cijelog sustava  Definiranje projektnog zadatka  PROJEKT RAZVOJA IS‐a  ·  ·  ·  IDEJNI – strateško planiranje (koncept) (BSP)  GLAVNI – detaljni opis poslovnih podataka i funkcija (SDM)  IZVEDBENI – realizacija pojedinih dijelova IS‐a (aplikacije) – ovisno o tehničkoj osnovici  SISTEMSKO (SUSTAVSKO) INŽENJERSTVO  ‐  Skup  formaliziranih  metoda. korištenju i održavanju programskih proizvoda  Obuhvaća sve aspekte izrade programske opreme  o  Poslovi za oblikovanje i razvoj programske opreme  o  Primjena prikladnih alata i tehnika tijekom cijelog procesa razvoja  o  Analiza i specifikacija postupka za programiranje  o  Izrada programa  o  Pisanje dokumentacije  o  Testiranje.  ideja  i  postupaka  orijentiranih  na  projektiranje. ..  izgradnju  i  razvoj  organizacijskih sustava s posebnom pažnjom na informacijskoj i procesnoj komponenti uz poštivanje  komponenti upravljanja i nadzora.. mjerenje..

 operativni sustavi.‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Programska oprema (software)  o  Programi.  tehnika  i  alata  u  procesu  razvoj  informacijskog  sustava  (metodika).. programski jezici. softver) i telekomunikacijsku tehnologiju  Strukturirano programiranje  o  Proceduralni jezici (kraj '60‐ih)  Strukturirani dizajn  o  Hijerarhijska struktura programske opreme (moduli) (kraj '70‐ih)  Strukturirana analiza  o  Odvajanje logičkog od fizičkog opisa informacijskog sustava (početaka '80‐ih)  INFORMACIJSKO INŽENJERSTVO  Sustavna  primjena  prikladnog  skupa  metoda.  o  Dio računalnog sustava koji nema fizikalnih dimenzija  o  Pripadajuća dokumentacija  Aplikacija  o  Program za određenu namjenu  o  Rješenje poslovnog područja  Informacijska tehnologija  o  Oprema ili tehnika korištenja za upravljanje informacijama  o  Obuhvaća računalnu (hardver. pomagalo koje se koristi pri razvoju IS‐a  METODIKA  ‐  ‐  ‐  ‐  Intelektualni alat  Propisuje i određuje moguće načine rješavanja posla koji moraju biti formalizirani  Skup metoda i tehnika  Razrađen ''recept'' a postizanje cilja  KOMPONENTE METODIKE  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Faze i koraci (podfaze)  Zadaci za svaki korak  Projektna dokumentacija  Priručnik za korištenje odabranih metoda tehnika i alata  Utvrđen način upravljanja projektom i nadzora projekta 9  ...  Metoda:  ‐  Smišljen i organiziran skup pravila i postupaka za postizanje određenog cilja  o  Preskriptivna (propisuje)  o  Najčešće usmjerena jednoj vrsti aktivnosti  o  Definira primjenu tehnika i njihovog povezivanja  Tehnika:  ‐  Skup precizno određenih procedura za provođenje standardne zadaće  ‐  Definira način provođenja određenog postupka i dokumentiranja rezultata  ‐  Način na koji se provodi određena aktivnost razvojnog procesa  Alat (tool):  ‐  Sredstvo.

 Rijetko podržavaju sve faze životnog ciklusa. a gdje završava?  Kako mora izgledati izlazni rezultat projektiranja?  Koje aktivnosti treba obaviti tijekom projektiranja?  Da li postoji mogućnost izbora aktivnosti i njihovog redoslijeda?  Prisutnost u praksi.  Kadrovi koji poznaju metodiku.  SUVREMENE METODIKE  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Izgradnja IS‐a s vrha (TOP‐DOWN)  Odvojenost poslovnih zahtjeva od tehničkih specifikacija  Usklađenost analize podataka i procesa  Fazni pristup  Metodološka usklađenost arhitekture i aplikacija  Standardna dokumentacija na računalu  Uključenje korisnika 10  .  NEKE KOMERCIJALNE METODIKE  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  AD/Cycle (Application Development Cycle) – IBM  SDM (Systems Development Method) – IBM  BSP (Business System Planning) – IBM  CASE*Method – Oracle  IEM (Information Engineering Methodology) – James Martin Associates  KOMERCIJALNE METODIKE – OSOBINE  ‐  ‐  ‐  ‐  Namijenjene analizi i oblikovanju.  Nema  najbolje  metodike.  Alternativa: Koristiti  vlastita  iskustva ili  konzultanata  i  prilagođavati  stvarnim  situacijama uz maksimalno  poštivanje metodologije gdje god je moguće.  Preporučene aktivnosti nisu uvijek primjenjive u konkretnom slučaju. problemu ili o jednom i drugom?  Gdje projektiranje počinje.  Bitno  je  odabrati  onu  koja  će  najbolje  odgovarati  organizaciji  u  kojoj  se  primjenjuje.  Rjeđe podržane odgovarajućim alatima (CASE) za upravljanje i projektiranje.CILJ METODIKE  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Formalizirati razvoj IS‐a  Omogućiti sustavni postupak razvoja  Osigurati nadzor s ciljem ranog uočavanja grešaka  Uspostaviti komunikaciju između sudionika uključenih u izgradnju IS‐a  Formalizirati izvješćivanje o statusu  Isključiti ad hoc rješenja uspostavom razvojne strategije  Osigurati učešće korisnika radi što potpunije analize poslovanja  IZBOR METODIKE  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Da li je određena metodika najbolji način rješavanja problema?  Da li izbor metodike ovisi o projektantu.

 ADA. programski alat)  o  Klijent/server arhitekturi  Dizajn aplikacije – zajedničke postavke neovisno o DBMS  ‐  RAZVOJNO OKRUŽENJE  ‐  ‐  Jezici treće generacije  C++.DEFINIRANJE APLIKATIVNOG RJEŠENJA  APLIKATIVNI SOFTVER – APLIKACIJA  ‐  ‐  Softversko rješenje korisničkih zahtjeva  Izrada aplikacije ovisi o  o  Razvojnom okruženju (DBMS. COBOL. BASIC. pretražuju i analiziraju podatke  Aspekt razvojnog okruženja  o  Unos i direktna obrada podataka korištenjem formi  o  Izrada upita  o  Izrada izvještaja korištenjem alata za razvoj aplikacija  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  UNOS PODATAKA  Preko formi koje omogućavaju:  ‐  Automatsku provjeru pravila integriteta  ‐  Izbor  dozvoljenih  vrijednosti  u  slučaju  neispunjenja  pravila  integriteta  iz  ponuđene  liste  dozvoljenih  vrijednosti  ‐  Prikaz uputstava za rad (online help) 11  . PL1  Jezici četvrte generacije  Oracle alati. CSP  KLIJENT/SERVER ARHITEKTURA  Dvoslojna:  ‐  Server – baza podataka  ‐  Klijent – korisnička aplikacija  Troslojna:  ‐  Server baze podataka  ‐  Server zajedničkih aplikacija  ‐  Klijent – specifične aplikacije konkretnog korisnika  APLIKACIJA KLIJENT  ‐  ‐  Radi s redovima iz tabele  Sadrži korisničko sučelje (Interface)  o  Karakter sučelje (tekstualno)  o  GUI (Graphical User Interface)  Izvršava logiku aplikacije (pravila poslovanja)  Kontrolira ispravnost ulaznih podataka  Traži podatke sa servera baze podataka  Aspekt korištenja  o  Korisnici unose.

DIREKTNA TRANSAKCIJSKA OBRADA  OLTP (Online Transaction Processing)  ‐  Dodavanje novih podataka u bazu (novi redak tabele)  ‐  Ažuriranje (promjena) vrijednosti atributa u postojećim redovima tabele  Aplikacija  šalje  zahtjev  serveru. opće prihvaćene riječi (POTVRDI.  zapisuje  transakciju  i  vraća  poruku  o  uspješnosti  izvršenja transakcije. ODUSTANI)  Korisniku ponuditi listu komandi  DEFINIRANJE FORMI  Općenito:  ‐  Svaka forma mora imati naziv  ‐  Na formi dati samo ono što korisniku treba  ‐  Grafički izbalansirati (simetričnost) ekranski prikaz  ‐  Označiti u kojoj se formi korisnik nalazi  ‐  Omogućiti mala i velika slova  ‐  Među paragrafima definirati prazni redak  ‐  Tekst poravnati na lijevu stranu  Tabele i liste:  ‐  Redovi i kolone u listama označiti imenima  ‐  Tekst u kolonama poravnati lijevo.  OSNOVNI OBJEKTI APLIKACIJE  ‐  Menu (Izbornik)  o  Scenario odvijanja aktivnosti budućeg korisnika aplikacije  o  Definira mogući redoslijed odvijanja operacija  Forma  o  Obrasci za unos i prikaz podataka iz baze  Upit  o  Zahtjev za prikazom sadržaja baze podataka  Izvještaj  o  Prema zahtjevu korisnika posebno strukturiran prikaz podataka iz baze  ‐  ‐  ‐  DODAVANJE MENU‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Kratki naslov na vrhu  Kretanje kroz aplikaciju realizirati hijerarhijom menija  Izbor prikazati na jednom ekranu  Grupirati liste mogućih izbora  Mogućnost izlaska iz menija bez izbora bilo koje opcije  Za komande brisati jasne. a brojeve desno  ‐  Ostaviti prored nakon svakog četvrtog reda  ‐  Između kolona ostaviti barem dva prazna mjesta 12  .  server  ažurira  bazu.

Naglašavanje:  ‐  Ne pretjerivati  ‐  Blinkanje i zvuk koristiti kao upozorenje (alert)  ‐  Naglašavanjem  teksta  istaknuti  posebno  značenje  (Početak  nove  grupe  artikala.  Nova  organizacijska  jedinica)  ‐  Pažljivo koristiti boje  ‐  Dosljedno koristiti način prikaza i naglašavanja  Unos podataka:  ‐  Izgled forme uskladiti s izgledom ulaznog dokumenta  ‐  Polja grupirati i dodijeliti im nazive  ‐  Izbjegavati unos poznatih podataka (današnji datum)  ‐  Omogućiti help na nivou polja  ‐  Omogućiti slobodno kretanje među poljima  ‐  Omogućiti korisniku da odustane od unosa  ‐  Forma je jedinica prijenosa podataka (kroz jednu formu unijeti logičnu grupu podataka) 13  .

CASE ALATI  CASE (Computer Aided Software Engineering)  ‐  ‐  Skup pomagala kojima se projektira i izgrađuje IS  Jedan od čimbenika razvoja IS‐a  o  Poslovni sustav  o  Metodologija razvoja IS‐a  o  Projektant IS‐a  o  CASE alat  ORACLE CASE Designer/2000  Bpwin (Business Process Windows)  ERwin  Magi CASE  EasyCASE System Designer  S‐Designer  ADW (App.  CASE workbench  ‐  Podržava cijeli životni ciklus (model organizacije IS‐a. Development Workbench)  Rational  KARAKTERISTIKE CASE ALATA  ‐  ‐  ‐  Ugrađene metode i tehnike (metodologija)  Posjeduju jaku grafiku za prikaz modela  Sadrže riznicu (repozitorij) podataka o onformacijskom sustavui  o  Baza podataka informacijskog sustava  ZAŠTO CASE ALATI?  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Povećanje produktivnosti projektanata  Bolja kvaliteta projektnog rješenja  Standardizacija rada projektnog tima  Integracija pojedinačnih rezultata rada svakog člana tima korištenjem zajedničkog repozitorija  Ugrađene najnovije verzije metoda i tehnika – prate razvoj metoda projektiranja  Dokumentiranje sustava  PODJELA CASE ALATA?  CASE toolkit  ‐  Automatizacija  jedne  ili  više  faza  životnog  ciklusa  IS‐a  (planiranje.  analiza. razvoj.  oblikovanje. implementacija)  CASE workbench – komponente  ·  ·  ·  Upper CASE (gornji) – podrška planiranju razvoja  Middle CASE (srednji) – podrška analizi i oblikovanju  Lower CASE (donji) – podrška izradi 14  .  implementacija).

 sadrži i podršku POVRATNOG INŽENJERSTVA  o  Rekonstrukcija  logičkih  modela  informacijskog  sustava  iz  pohranjenog  programskog  koda  (model procesa) i baze podataka (model podataka)  Nema široku primjenu  ‐  UPORABA CASE ALATA  ‐  ‐  ‐  ‐  CASE ne omaže ako ne znamo projektirati  Odabrati CASE koji najbolje odgovara problemu  Pomaže profesionalcima ali ne priučenim informatičarima  Koristiti CASE kad smo spremni sve učiniti i bez njega  KORISTI CASE ALATA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Dokumentacija  Komunikacija  Ugrađena znanja  Integracija  Produktivnost  Kvaliteta 15  . repozitorij)  ‐  Imaju bazu znanja za oblikovanje programa  INTEGRIRANI CASE (ICASE)  ‐  Uz prethodno.GENERATORI APLIKACIJA  Nisu CASE alati osim ako:  ‐  Opis sustava pohranjuju za ponovno korištenje  ‐  U modeliranju podataka kreću od ER modela ili relacijskog modela  ‐  Posjeduju rječnik podataka (riznica.

 slabija funkcionalnost  ‐  Manji broj veza:  o  Lakše prilagodljiv promjenama.  ·  Fizički dijelovi  ·  Ulazi i izlazi  ·  Procesi  ·  Upravljački postupci (planiranje. sustav manje fleksibilan. (svaki podsustav vezan sa svakim osim sa samim sobom)  ‐  Minimalan broj veza: n‐1  ‐  Veći broj veza:  o  Kruća struktura. organizacija. bolja funkcionalnost  Martica strukture sustava  ‐  Prikaz veza među podsustavima i veza podsustava s okruženjem  ‐  Sastoji se od 4 submatrice  o  Struktura okruženja O – slabo definirana zbog nedovoljnog poznavanja veza s okruženjem  o  Veza između sustava S i okruženja O – matrica stupac – sadrži veze koje izlaze iz sustava  o  Veza između okruženja O i sustava S  ‐ matrica redak‐ veze koje iz okruženja ulaze u sustav  o  Interna matrica strukture sustava S  Matrica strukture sustava 16  .SUSTAV  Uređeni poredak međuzavisnih elemenata povezanih u cjelinu po nekom planu za postizanje određenog cilja. upravljanje i nadzor)  Cilj sustava – transformacija različitih vrsta ulaza u izlaz  STRUKTURA SUSTAVA  ‐  ‐  ‐  ‐  Složeni sustav sastoji se od elementarnih sustava – podsustava  Granica sustava – obilježje koje definira i opisuje oblik sustava  Okolina (okruženje sustava) – sve izvan granica sustava (podsustava)  Sučelja – međusobna djelovanja i veze među podsustavima – nastaju na granicama podsustava  Matrica veza  ‐  Prikaz veza među elementarnim sustavima  ‐  Maksimalan broj veza: n(n‐1) .

  zahtjevima  tržišta i drugim uvjetima iz okoline  Zatvoreni sustavi  ‐  Odvojeni od okoline  ‐  Nema razmjene s okolinom  ‐  U konačnosti ovi sustavi se moraju raspasti ili postati neorganizirani  ‐  U realnom svijetu postoje samo djelomično zatvoreni sustavi (drugi nestaju)  ‐  Govorimo o relativno zatvorenim sustavima  o  Imaju dobro kontrolirane ulaze i izlaze  o  Okolina ne utječe na internu organizaciju  Entropija sustava  ‐  Mjera neizvjesnosti stanja u budućnosti  ‐  Mjera neorganiziranosti sustava  ‐  Neorganiziranost raste s vremenom  ‐  Cilj je spriječiti porast entropije kroz dovođenje materije i energije iz okoline  ‐  Otvoreni sustavi zahtijevaju više takvih ulaza da bi zadržali stalni nivo organiziranosti 17  . Računalni program)  Probabilistički sustavi  ‐  Buduće stanje sustava poznato s određenom vjerojatnošću  ‐  Pretpostavka novog stanja uključuje određeni stupanj greške  o  Npr. energiju i informacije s okolinom  ‐  Cilj im je prilagođavanje okolini  ‐  Reagiraju na promjene iz okoline mijenjajući unutarnju strukturu  ‐  Nastoje održati ravnotežu unutar svojih granica  ‐  Poslovni  sustav  –  otvoreni  sustavi  čija  se  uspješnost  mjeri  prilagodljivosti  konkurenciji.  Predviđamo  buduće  stanje  temeljem  prosječne  potražnje i prosječnog vremena nabave (koristimo iskustvene činjenice)  Otvoreni sustavi  ‐  Razmjenjuju materiju.  Sustav zaliha  – znamo  trenutno  stanje.PODJELA SUSTAVA  Prema predvidivosti ponašanja  ·  Deterministički  ·  Probabilistički  Prema povezanosti (interakciji) s okruženjem  ·  Otvoreni  ·  Zatvoreni  Deterministički sustavi  ‐  Djeluju tako da se može unaprijed odrediti njihovo ponašanje  ‐  Dobro poznate veze među dijelovima sustava  ‐  Novo  stanje  znamo  temeljem  postojećeg  stanja  i  strogo  definiranih  procesa  koji  mijenjaju  stanje  sustava (npr.

 financijskim tokovima. statistički izvori.. literatura. poslovni partneri. sajmovi.POSLOVNI SUSTAV  Karakteristike:  ‐  Misija  ‐  Ciljevi  ‐  Društvena uloga  ‐  Djelatnost  ‐  Organizacija  ‐  Rukovođenje  Kombinacija  ‐  Menadžmenta  ‐  Tehnologije  ‐  Ljudskih resursa  Tipovi poslovnih sustava  Karakteristika  Ciljevi  Tip poslovnog sustava  Prinudni  Uslužni  Normativni (zakonom definirani)  Ekonomski  Obrazovni  Društveni  Politički  Demokratski  Autoritarni  Tehnokratski  Birokratski  Funkcija  Način rukovođenja  Informacije  ‐  Informacije su resurs poslovnog sustava  ‐  Preduvjet uspješnog poslovanja  ‐  Primarne informacije  o  Znanja o ponudi. potražnji.  ‐  Sekundarne informacije  o  Nisu raspoložive na tržištu informacija. sastanci...  INFORMACIJSKI SUSTAV  Dio poslovnog sustava čija je funkcija  ‐  Prikupljanje  ‐  Obrada  ‐  Pohranjivanje  ‐  Distribucija  INFORMACIJA svim razinama poslovnog sustava. sredstva javnog informiranja.. 18  . investicijama itd.  o  Mogu se ''kupiti'' kao i svaka druga roba  o  Izvor su javne baze podataka.. konkurenciji.  Najvažniji  izvor  ovih  informacija  je  VLASTITI  INFORMACIJSKI  SUSTAV  svakog  poslovnog  (organizacijskog)  sustava. ne mogu se kupiti  o  Izvor su simpoziji..

ZNAČAJKE INFORMACIJSKOG SUSTAVA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  IS sadrži znanje o organizaciji koju podržava (know‐how)  Visoka ovisnost organizacije o IS‐u  Ponašanje uvijek definirano pravilima i ograničenjima postavljenim od strane korisnika  Složena okolina koju je teško u potpunosti definirati što ima za posljedicu složeno sučelje s okolinom  Opseg i složenost podataka  Složene veze između ulaza i izlaza  KOMPONENTE INFORMACIJSKOG SUSTAVA  ·  ·  ·  ·  ·  Materijalno tehnička – Hardware  Nematerijalna – Software  Ljudski resursi – Lifeware  Komunikacijska tehnologija – Netware  Organizacijska – Orgware  o  Usklađuje prethodne komponente  VRSTE INFORMACIJSKIH SUSTAVA  Prema načinu realizacije  ·  Računalom podržani sustavi (kompjuterizirani sustavi)  ·  Sustavi ručne obrade informacija (nekompjutorizirani sustavi)  Prema upravljanju poslovnim sustavom  ·  Transakcijski sustavi – Operativno rukovodstvo (izvođenje)  ·  Izvršni sustavi – Taktički nivo (upravljanje)  ·  Sustavi  potpore  odlučivanju  –  MIS  (Management  Information  System)  –  podrška  poslovodstvu  strateškog nivoa  Prema namjeni  ·  Sustavi obrade podataka  o  Unos. obrada i pohranjivanje podataka o stanju sustava i poslovnim događajima  o  Pretraživanje baze podataka  o  Izvješćivanje  ·  Sustavi podrške uredskom poslovanju  o  Podrška obavljanju administrativnih poslova  o  Podrška ljudskoj komunikaciji  ·  Sustavi podrške odlučivanju  o  Primjena modela odlučivanja  o  Stvaranje informacija potrebnih za odlučivanje  o  Podrška grupi i pojedincu  ·  Expertni sustavi (sustavi bazirani na znanju – baza znanja)  o  Podrška stručnjacima i expertima  ·  Sustavi podrške specijalnim područjima  o  Podrška učenju  o  Podrška znanstvenom i stručnom radu  o  Podrška projektiranju 19  .

 godine prvo  elektroničko računalo ENIAC  ‐  Velika brzina obrade podataka  ‐  Pohranjivanje podataka  ‐  Zanemariv broj grešaka  ‐  Povezivanje različitih operacija nad podacima – obrada i prijenos podataka.Prema poslovnim funkcijama  ·  Planiranje i analiza poslovanja  ·  Upravljanje proizvodnjom  ·  Nabava i prodaja  ·  Računovodstvo i financije  ·  Upravljanje ljudskim resursima  ·  Istraživanje i razvoj  ·  Bankarstvo  ·  Osiguranje  POVJESNI PRIKAZ RAZVOJA IS‐a  Faza ručne obrade podataka  ‐  Sporost  ‐  Male količine podataka  ‐  Niska produktivnost  ‐  Nepouzdanost. (1646 – 1716) izumitelj mehaničkog računala (preteča digitalnih računala)  ‐  Henry Mill. upitna točnost  Mehanička obrada podataka  ‐  Blaise Pascal.  grafika. slika i zvuka)  SLIJED UVOĐENJA RAČUNALOM PODRŽANOG IS‐a  ·  ·  ·  ·  ·  Vojni sustavi  Knjigovodstvo i računovodstvo  Kadrovska evidencija  Proizvodnja  Podrška rukovođenju 20  . točnosti i količine obrađenih informacija  Faza elektromehaničke obrade podataka  ‐  Herman Hollerith (druga polovica 19. integracija obrade teksta. (1623 – 1662) konstruktor mehaničkih uređaja (preteča analognih računala)  ‐  Goetfried Leibnitz. Stoljeća) – koristi bušenu karticu u popisu stanovništva  ‐  Izumitelj bušene kartice je Jacquard koji ju koristi za upravljanje tkalačkim stanom)  ‐  Smatra se početkom automatizacije proizvodnih procesa  ‐  Masovna obrada velike količine podataka  Faza elektroničke obrade podataka  ‐  1944. (1780 – 1848) izumitelj pisaćeg stroja  ‐  Povećanje produktivnosti.

.  strategije..  strukture  i  resursa  poslovnog  sustava  osnovni  je  preduvjet  izgradnje  efikasnog IS‐a  UTJECAJ INFORMACIJSKOG SUSTAVA NA POSLOVNI SUSTAV  ·  ·  ·  ·  Operativni – ovisi uspjeh tekućeg poslovanja  Potporni  –  koristan  ali  nije  kritičan  za  poslovni  uspjeh  (ostvaruje  uštede. 21  .  omogućava brži protok informacija.KRITERIJI UVOĐENJA RAČUNALOM PODRŽANOG IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Velika količina podataka  Složeni algoritmi  Razvoj tehnologije (HW i SW) – pad cijena  Informacijska zrelost ljudskih resursa  Razvoj komunikacijske tehnologije  Organizacijska zrelost  ODNOS POSLOVNOG I INFORMACIJSKOG SUSTAVA  ‐  ‐  ‐  ‐  IS sadrži osobine određenog poslovnog sustava  IS razvijen za jedan poslovni sustav ne može biti direktno primijenjen u drugom poslovnom sustavu  Zahtjevi poslovodstva različitih poslovnih sustava na IS u pravilu se razlikuju  Poznavanje  ciljeva.)  Strateški – kritičan za budućnost poslovnog sustava  Izgledni – mogući utjecaj u budućnosti (npr.. praćenje  uspješnosti. podrška nekog proizvoda ili usluge koji će se plasirati na  tržište – prednost pred konkurencijom)  ULOGA INFORMACIJSKOG SUSTAVA  Funkcija poslovnog sustava  Procesi osnovne djelatnosti  (operativno izvođenje)  Upravljanje (organizacija.  automatizira  procedure. otklanjanje smetnji)  Odlučivanje – postavljanje  poslovnih ciljeva  Cilj IS‐a  Povećanje produktivnosti  Povećanje učinkovitosti  Osiguranje stabilnosti rasta i  razvoja  STRUKTURA INFORMACIJSKOG SUSTAVA  Prati strukturu poslovnog sustava  ·  Jednostavni i  ·  Složeni poslovni sustavi  Za složeni poslovni sustav  ·  Niz informacijskih podsustava  ·  Svaki podsustav podržava elementarni sustav složenog poslovnog sustava  Definira se u fazi planiranja IS‐a.

  INFORMACIJSKA KRIZA  Nemogućnost pojedinca i poslovnih sustava da:  ‐  Zadovoljavaju svoje potrebe za informacijama  ‐  Učinkovito upravljaju informacijama  ‐  Računalom podrže (automatiziraju) svoje poslovne aktivnosti bazirane na informacijama 22  .  Problemi izgradnje IS‐a  ‐  ‐  ‐  20% informacijskih sustava zadovoljava očekivanja  40% djelomično ispunjava očekivanja investitora  40% smatra se promašajem  ''Što su veće investicije u informacijske tehnologije.RAZVOJ INFORMACIJSKOG SUSTAVA  RAZVOJ IS‐a  ·  ·  ·  ·  ·  Planiranje  Analiza  Oblikovanje  Izrada  Uvođenje  IZGRADNJA IS‐a  ‐  ‐  ‐  Širi pojam od razvoja IS‐a  Osim razvoja obuhvaća planiranje primjene i samu primjenu  Zahtjeva  o  Projektiranje informatičke i tehničke strukture  o  Projektiranje nove organizacijske strukture  o  Promjene u poslovnom sustavu  POBOLJŠANJE IS‐a  ‐  Zahvati na postojećem informacijskom sustavu u cilju poboljšanja nekih od sljedećih svojstava sustava  u primjeni  o  Funkcionalnih  o  Tehničkih  o  Tehnoloških  Nije dio izgradnje već održavanja u fazi korištenja informacijskog sustava  ‐  ORGANIZACIJA IZGRADNJE IS‐a  Sustavni pristup realizaciji informacijskog sustava poduzeća s ciljem otklanjanja osnovnih uzoraka krize razvoja  programske opreme i informacijskih sustava. to je porast produktivnosti manji''.

 Krakar:  Ključ  problema  je  u  procesu  upravljanja  promjenama  u  poslovnom  sustavu.  Upravljanje inovacijama  Sposobnost poslovodstva da:  ‐  Iskoristi tehnološki razvoj za oblikovanje novog poslovnog pristupa i promišljanja  ‐  Uspostavi novu poslovnu organizaciju  ‐  Informatiku stavi u funkciju implementacije nove organizacije i poslovne strategije  Upravljanje kvalitetom  ‐  Uvođenje norme ISO 9000  ‐  Upravljanje  razvojem  zrelosti  procesa  (postupka)  neprekidnog  poboljšanja  načina  proizvodnje  aplikacija  Upravljanje preoblikovanjem procesa  ‐  Postupak modeliranja poslovnih procesa na način da budu pogodni za informatizaciju  CILJEVI ORGANIZACIJE IZGRADNJE IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Izgraditi kvalitetan IS  Povećati produktivnost razvoja IS‐a  Standardizirati programsku opremu  Razviti programsku opremu za posebne poslovne potrebe  Osigurati uspješno upravljanje informacijama.OSNOVNI UZROCI INFORMACIJSKE KRIZE  ‐  ‐  ‐  ‐  Količina informacija  o  Problem selekcije zbog naglog porasta  Složenost i različitost problema koji se informatiziraju  Zahtjevi  za  informatizacijom  sve  složenijih  procesa  (nestandardizirane  aktivnosti  poput  planiranja  i  upravljanja) umjesto tradicionalne obrade velikih količina podataka  Upravljanje poslovnim sustavima  o  Nedostatak nositelja promjena  o  Nedostatak znanja o upravljanju  o  Nedostatak spoznaje o potrebi neprekidnog usavršavanja  Razvoj programskih proizvoda i informacijskih sustava  o  Nedovoljna količina  o  Nezadovoljavajuća kvaliteta  o  Nedovoljna produktivnost informatičkih centara  o  Porast zahtjeva korisnika  o  Loša komunikacija korisnika i informatičara  Nagli razvoj tehničke osnovice (zaostajanje razvoja softvera za hardverom)  ‐  ‐  Moguća rješenja  Dr.  te  njihovoj  prilagodbi  mogućnostima novih tehnologija. posebno s aspekta sigurnosti i zaštite  Izgraditi integralni informacijski sustav 23  .

  ‐  ‐  OBLICI ORGANIZACIJE (MODELI)  Centralizirana organizacija  ‐  Upravljanje poslovnim sustavom je koncentrirano na jednom mjestu  Decentralizirana organizacija  ‐  Poslovni sustav obavlja sve funkcije na više lokacija (replika poslovanja)  Distribuirana organizacija  ‐  Na različitim lokacijama obavljaju se samo određene poslovne funkcije (raspodjela poslova po lokac.  sistemske analize i dizajna sedamdesetih godina  ‐  Jezici četvrte generacije povećavaju produktivnost programskih sustava  ‐  CASE alati koji povećavaju produktivnost svih sudionika razvoja IS‐a  Projektni pristup  ‐  ‐  Razvoj informacijskih sustava je multidisciplinarna aktivnost u kojoj sudjeluju stručnjaci različitih profila  (informatičari i korisnici)  Klasična organizacija prema funkcionalnim cjelinama nije primjerena za kvalitetan razvoj IS‐a  ORGANIZACIJA IS‐a – ORGWARE  ‐  ''Način usklađivanja ljudi i informacijske tehnologije u djelatnoj cjelini kojoj je cilj načinom. pravila i postupaka u skladu s kojima se IS oblikuje.)  šezdesetih  godina  povećana  je  produktivnost programera  ‐  Sljedeće  povećanje  produktivnosti  rezultat  je  primjene  tehnika  strukturiranog  programiranja. tehnika i alata u svim fazama razvojnog ciklusa  Projektni pristup  Uključivanje krajnjih korisnika  Posebnu pažnju posvetiti ranim fazama razvojnog ciklusa  Korištenje suvremenih metoda  Cilj je povećati produktivnost  ‐  Uvođenjem  jezika  treće  generacije  (Fortran.KVALITETA IS‐a  Ovisi o:  ‐  Metodologiji razvoja  ‐  Tehničkoj osnovici (hardver)  ‐  Programskoj osnovici (softver)  ‐  Organizacijskom nivou poslovnog sustava  ‐  Korisnicima  ‐  Informatičarima  PRISTUP IZGRADNJI IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  Korištenje suvremenih metoda.  COBOL.  radi  ostvarivanja mogućnosti učinkovitog upravljanja tim sustavom.) 24  .'' (Dr. oblikom i  vremenom  primjereno  zadovoljavanje  informacijskih  potreba  ljudi  u  poslovnom  sustavu..  PL1.. Panian)  ''Racionalna koordinacija aktivnosti grupe ljudi radi postizanja nekih ciljeva. razvija i primjenjuje.'' (Schein)  Koordinacija = timski rad  Skup zamisli.  .

CENTRALIZIRANA ORGANIZACIJA IS‐a  Svi informatički resursi na jednoj lokaciji (središnje računalo)  ‐  Koncentracija HW. podataka ‐ (sustav sliči grupi otoka)  o  Neunificiranost  procedura  –  ovisno  o  instaliranom  softveru  (razmjena  podataka.  distribucija  rezultata obrade)  o  Problem komunikacije sada i među informatičarima iz različitih sustava  o  Visoka cijena razvoja 25  . SW i ljudskih resursa  Karakteristike:  ‐  Prvi primijenjeni model organizacije IS‐a  ‐  Problemi odnosa korisnika i informatičara  ‐  Aplikacije razvijane nezavisno međusobno nekompatibilne  ‐  Problem vršnih opterećenja  DECENTRALIZIRANA ORGANIZACIJA IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  Više nezavisnih samostalnih računala na različitim lokacijama  Razvoj i instalacija softvera na više mjesta  Formiraju se računski centri na više mjesta  Karakteristike:  o  Problemi s koordinacijom – usklađivanjem aktivnosti  o  Redundancija poslova.

DISTRIBUIRANA ORGANIZACIJA IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Više samostalnih računala na različitim lokacijama povezanih u mrežu  Podaci distribuirani na više računala dostupni iz svake lokacije  Razvoj i instalacija softvera na više mjesta ali koordinirana s jednog mjesta  Zadovoljen kriterij jedinstvenosti (integralnosti) IS‐a  Razlikuje tri tipa arhitekture (ustrojstva):  o  Zvjezdasta  o  Hibridna  o  Mrežna  ZVJEZDASTA ARHITEKTURA  ‐  Unaprjeđena centralizirana organizacija  ‐  Glavno i satelitska računala  ‐  Glavno računalo:  o  Obavlja komunikaciju među satelitskim računalima  o  Upravlja prometom podataka  o  Održava središnju bazu podatka  ‐  Satelitska računala:  o  Lokalna obrada za krajnjeg korisnika  o  Održavanje kopija dijelova središnje baze  o  Komunikacija s ostalim satelitskim računalima uvijek preko glavnog računala  HIBRIDNA ARHITEKTURA  ‐  Više zvjezdastih skupina  ‐  Postoje dva ili više glavnih računala sa svojim satelitima 26  .

 sve više prisutna u praksi  Orijentiranost korisniku  Zahtjeva:  o  Vrlo sofisticirani softver  o  Razvijenu mrežu  o  Dobro ustrojeno i visoko raspoloživo skladište podataka  o  Kvalitetnu podršku korisniku (Help‐desk. informacijski centar)  INFORMACIJSKI CENTAR  ‐  ‐  ‐  Posebna organizacijska jedinica unutar distribuiranog IS‐a  Posljedica razdvajanja razvojnih od operativnih funkcija  Zadaci: o  Savjetodavne usluge korisniku  o  Tehnička potpora korištenju distribuiranih baza  o  Razvoj vlastitih aplikacija koristeći standardna pomagala (npr. Excel..MREŽNA ARHITEKTURA  ‐  Hijerarhija satelitskih računala  ‐  Nema glavnog računala  ‐  Omogućena direktna komunikacija satelitskih računala  KLIJENTSKO‐POSLUŽITELJSKA ARHITEKTURA (CLIENT – SERVER)  ‐  ‐  ‐  Aktualna.)  Nužan u složenim poslovnim sustavima  ‐  PRISTUP RAZVOJU IS‐a  Podjela prema razvojnom ciklusu  ‐  Fazni  ‐  Inkrementalni  Podjela prema prilagodljivosti IS‐a promjenama u fazi primjene  ‐  Strukturni  ‐  Situacijski 27  .. Access..

FAZNI PRISTUP RAZVOJU IS‐a  ‐  ‐  ‐  Svaka faza razvojnog ciklusa prolazi se samo jednom i potpuno dovršava  Na  kraju  svake  faze  verificiraju  se  izlazne  specifikacije  u  odnosu  na  ulazne  i  provodi  se  validacija  (vrednovanje) rezultata od strane korisnika (npr. logički model podsustava)  U slučaju nezadovoljavanja kriterija provjere faza se ponavlja  Fazni pristup razvoju IS‐a  ·  Konceptualno modeliranje  ·  Logičko modeliranje  ·  Fizičko modeliranje  ·  Izrada  ·  Primjena  INKREMENTALNI PRISTUP RAZVOJU IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  Dogradnja (poboljšanje) razvijenog segmenta  Pojedine faze razvojnog ciklusa izvode se više puta  Rezultat ponovnog prolaza kroz neku fazu razvojnog ciklusa je nova verzija inkrementa  U svakoj fazi razvojnog ciklusa pojedinog inkrementa provodi se vrednovanje 28  .

 IS sporo reagira na promjene nastale pod utjecajem okruženja  NOLANOV MODEL  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Definiranje informacijskih razina poduzeća obzirom na način korištenja informacijske tehnologije  Nastao na temelju promatranja ponašanja više od 200 poduzeća kod uvođenja informacijskog sustava  Prepoznaje 6 faza razvoja  Svaka faza nužno slijedi iz prethodne  Faze razvoja moguće je planirati.  zaokružene  funkcionalne  cjeline  popraćene  svom  dokumentacijom  Primijenjeni inkrement je samo prototip dijela budućeg sustava što ne zadovoljava korisnika  KOMBINIRANI PRISTUP  ‐  ‐  ‐  Nakon konceptualnog i logičkog modeliranja primijeniti inkrementalni pristup  U fazi konceptualnog modeliranja definiraju se podsustavi od kojih svaki ima svoj razvojni ciklus  Osnova ovog projekta su:  o  Idejni projekt  o  Izvedbeni projekti  STRUKTURNI PRISTUP  ‐  ‐  ‐  Usmjeren analizi i oblikovanju strukture sustava  Preduvjet je stabilnost strukture sustava  Promjena strukture informacijskog sustava zahtjeva pokretanje novog razvojnog ciklusa  SITUACIJSKI PRISTUP  ‐  ‐  ‐  ‐  Pristup razvoju IS‐a ovisno o informacijskoj razini poduzeća  Organizacijski razvoj poduzeća ovisi i tehnološkoj razini IS‐a ali i obrnuto  U  nekim  fazama  informatika  prethodi  promjenama  u  organizaciji  (uvođenje  računala  izaziva  tehnološke promjene koje zahtijevaju organizacijske promjene)  Obrnuto.  promjena  tehničke  osnovice – nova generacija računala) 29  .FAZNI PRISTUP – NEDOSTATCI  ‐  ‐  ‐  ‐  Tijekom projekta stječu se spoznaje koje nije moguće ugraditi jer nije moguć povratak na prethodnu  fazu  Zahtjeva ''zamrzavanje stanja'' što u praksi nije moguće  Svaka faza je projekt za sebe – greške prethodnog projekta provlače se kroz daljnje faze  Korisnik do kraja ne vidi rezultate koji rade (vidi samo modele) pa je nepovjerljiv  INKREMENTALNI PRISTUP – NEDOSTATCI  ‐  ‐  Provjera  je  moguća  samo  za  postojane. koordinirati i njima upravljati  Opisuje  idealan  slučaj  u  kojem  se  poduzeće  razvija  bez  vanjskih  utjecaja  (npr.

 aplikacija  IS se gradi  Izgradnja IS‐a je projekt (poduhvat) koji se sastoji od niza aktivnosti  Aktivnost projekta izgradnje IS‐a u korelaciji su sa životnim ciklusom IS‐a  Osnova dobre informatizacije je dobro organiziran poslovni sustav  o  Dobro definirani procesi poslovnog sustava  o  Dobro definirano upravljanje procesima  METODE ORGANIZACIJE POSLOVNOG SUSTAVA  Klasične:  ‐  Centralizirana  ‐  Štabna  ‐  Linijska  ‐  Funkcionalna  ‐  Matrična  ‐  Projektna  ‐  Hibridna  Nove metode:  ‐  ISO 9000 model  ‐  BPR (Business Process Reingineering)  ‐  BSC (Balanced Scorecard)  ‐  Poslovna izvrsnost  ‐  Upravljanje putem ciljeva 30  . sistemski softver.IZGRADNJA IS‐a  IS – POSLOVNI SUSTAV  IZGRADNJA (REALIZACIJA) IS‐a PODUZEĆA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  IS se ne može kupiti  Kupiti se može hardver.

  na  vrijeme  i  uz  utrošak  minimalnih sredstava.POVEZIVANJE POSLOVNOG I INFORMACIJSKOG SUSTAVA  Ø  Strateško planiranje  Ø  CoBIT  ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE PROJEKTOM  PROJEKT  ‐  ‐  Povezani skup aktivnosti za postizanje unaprijed određenih ciljeva  Aktivnosti su ograničene vremenom trajanja i utroškom resursa (kadrovi. oprema. prostor. 31  . financijska  sredstva)  OPSEG PROJEKTA  ‐  Definira se u fazi planiranja projekta  ‐  Određuje što je zadataka projekta odnosno što su izlazni rezultati projekta  FAZE PROJEKTA  ‐  ‐  ‐  Skup aktivnosti unutar projekta s kojim se postiže unaprijed određen i mjerljiv napredak  Mehanizam za praćenje napretka projekta  Završetak faze određuju kontrolne točke (milestones)  RESURSI (SREDSTVA)  ·  Kadrovi  ·  Oprema  ·  Prostor  ·  Financijska sredstva (budžet)  ORGANIZACIJA PROJEKTA  Projektni timovi:  ‐  Privremeni organizacijski oblik  ‐  Voditelj projektnog tima  ‐  Članovi tima su kadrovi iz različitih funkcionalnih cjelina (organizacijskih dijelova) poslovnog sustava  Sponzor projekta – pokrovitelj  ‐  Jamstvo osiguranja svih potrebnih resursa  UPRAVLJANJE PROJEKTOM (Project management)  ·  ·  ·  ·  ·  Planiranje  Usmjeravanje  Koordinacija  Motiviranje  Nadzor i kontrola  svih  resursa  projekta  s  ciljem  izgradnje  sustava  odgovarajuće  kvalitete.

PROCESI UPRAVLJANJA PROJEKTOM  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Određivanje ciljeva projekta  Određivanje strukture projekta (dijelova)  Određivanje tijeka projekta  Određivanje potrebnih resursa i njihove raspoloživosti  Usklađivanje tijeka projekta i raspoloživosti resursa  Upravljanje napredovanjem projekta  ODREĐIVANJE CILJEVA PROJEKTA  ‐  ‐  Proces kojim se definira izlazni proizvod sa svrhom definiranja područja zahvaćenog projektom  Preduvjet za nedvosmisleno utvrđivanje kriterija završetka projekta ili neke faze projekta  ODREĐIVANJE STRUKTURE PROJEKTA  ‐  ‐  Funkcionalno raščlanjivanje projekta na podprojekte (prvi nivo)  Rezultat podprojekta mora viti funkcionalno cjeloviti dio strukture izlaznog proizvoda  ODREĐIVANJE TIJEKA PROJEKTA (SCHEDULING)  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Određivanje aktivnosti – drugi nivo dekompozicije  Procjena trajanja pojedine aktivnosti  Određivanje zavisnosti među aktivnostima  Raspoređivanje zavisnosti među aktivnostima  Raspoređivanje vremenskih faza koje završavaju s aktivnošću provjere rezultata  Izrada  vremenskog  rasporeda  odvijanja  aktivnosti  (sekvencijalno  i  paralelno  izvođenje  aktivnosti)  –  mrežno planiranje  ODREĐIVANJE POTREBNIH RESURSA  ‐  ‐  Utvrđivanje potrebnih resursa za svaku aktivnost  Utvrđivanje raspoloživosti resursa  o  Radni kalendar  o  Planovi zauzetosti  Raspoređivanje resursa da se zadovolje potrebe i ne prekorače ograničenja raspoloživosti  ‐  USKLAĐIVANJE TIJEKA PROJEKTA I POTREBNIH RESURSA  Ovisi o pristupu planiranju:  ‐  Planiranje vođeno rokovima i trajanjem aktivnosti  ‐  Planiranje vođeno raspoloživošću resursa  UPRAVLJANJE NAPREDOVANJEM PROJEKTA  ‐  ‐  ‐  ‐  Određivanje postupka izvještavanja  Organiziranje redovitih kontrolnih sastanaka  Praćenje realizacije i usporedba s planom te donošenje odluka o reviziji plana  Predmet upravljanja jesu:  o  Opseg projekta. troškovi. komunikacija 32  . kvaliteta. vrijeme. ljudski resursi.

 vlastiti razvoj)  Utvrđivanje zahtjeva na IS  ‐  Utvrditi koju funkcionalnost mora podržati aplikativni softver  ‐  Definiranje hardvera i sistemskog softvera  Oblikovanje  ‐  Definiranje kako će IS zadovoljiti traženu funkcionalnost  Izrada rješenja (konstrukcija)  ‐  Aplikativni softver  ‐  Komunikacije  ‐  Korisničko sučelje  Testiranje  ‐  Provjera svih komponenti IS‐a  Instalacija  ‐  Priprema svih komponenti IS‐a u radnoj okolini  Uvođenje u primjenu  ‐  Omogućavanje korištenje IS‐a na radnim mjestima korisnika  Obuka ‐  Učenje korisnika za korištenje IS‐a  Održavanje  ‐  Osiguranje kontinuiranog korištenja IS‐a  ‐  Nadopune i poboljšanja svih komponenti IS‐a 33  .PROJEKT IZGRADNJE IS‐a  INTEGRALNI (JEDINSTVENI) INFORMACIJSKI SUSTAV (IIS)  ‐  ‐  ‐  ‐  Cilj svakog projekta izgradnje informacijskog sustava  Omogućava  jedinstveno  upravljanje  podacima  poduzeća  bez  obzira  na  arhitekturu  informacijskog  sustava  Gradi  se  u  okviru  osnovnog  koncepta  čime  se  uklanjaju  razlike  među  podsustavima  koje  proizlaze  iz  specifičnosti poslovanja  Zahtjeva standardizaciju šifarskih sustava i strukture prijenosa podataka između podsustava  OSNOVNE FAZE IZGRADNJE IS‐a  Planiranje:  ‐  Provodi se u poslovnom sustavu  ‐  Modelira se poslovni sustav  Izvedba:  ‐  Provodi se u informacijskom sustavu  ‐  Realizira se informacijski sustav  AKTIVNOSTI PROJEKTA IZGRADNJE IS‐a  Strateško planiranje IS‐a  ‐  Određivanje opsega IS‐a  ‐  Određivanje arhitekture (podsustava) IS‐a  ‐  Određivanje prioriteta  ‐  Određivanje načina realizacije softverskog rješenja (kupovina.

  Odrediti prioritete  ‐  Najviše rukovodstvo određuje prioritete (redoslijed) razvoja i uvođenja pojedinih podsustava.PODJELA PROJEKTA IZGRADNJE IS‐a  Ø  IDEJNI PROJEKT  o  Strateško planiranje  o  Studija izvodljivosti  o  Izrada konceptualnog modela  Ø  GLAVNI PROJEKTI  o  Izrada logičkog i fizičkog modela podsustava  Ø  IZVEDBENI PROJEKTI  o  Izrada i primjena podsustava  STRATEŠKO PLANIRANJE  (Idejni projekt)  OBJEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a  Procesi  ‐  Poslovni procesi  Podaci ‐  Stvari o kojima želimo voditi zapise  Organizacija poslovanja (tehnologija rada)  GLAVNI CILJEVI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a  Izraditi opću arhitekturu IS‐a  ‐  Budući  IS  gradi  se  na  ciljevima  i  strukturi  poslovnog  sustava.  Uvesti jedinstvenu metodologiju u proces izgradnje IS‐a. a ne samo tehnički projekt  Prihvatiti podatke kao RESURS  ‐  Rukovodstvo mora podatke prihvatiti kao RESURS neophodan za odvijanje poslovnih procesa  ‐  Podacima treba upravljati kao i s ljudima. Grupe procesa čine informacijske podsustave.  Opću  arhitekturu  poslovnog  sustava  prikazujemo pomoću poslovnih PROCESA i PODATAKA.  SPOREDNI CILJEVI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a  Uključiti najviše rukovodstvo  ‐  Preduvjet za uspješnu realizaciju projekta  ‐  Jedinstveni upravljački IS ne može se izgraditi angažiranjem samo informatičara  ‐  Izgradnja IS‐a je sve više poslovni. financijama  Povećati ulogu IS‐a  ‐  Uloga (važnost) IS‐a u poslovnom sustavu u velikoj mjeri ovisi o kvaliteti IS‐a  ‐  Odvijanje poslovnih procesa postaje sve ovisnije o IS‐u 34  .  a grupe podataka baze podataka.

 zahtjeve poslovodstva  prema IS‐u. podatke..REZULTATI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a  Opći model poslovnog sustava (model poslovanja) koji opisuje:  ‐  Procese..)  Arhitektura podataka  ‐  Prikazuje osnovna pravila i ideje za izgradnju budućih baza podataka  ‐  Bazira se na konceptu ENTITETA i njihovih veza  Prioriteti izgradnje podsustava  ‐  Kao posljedica raznih ograničenja (kadrovi. novac) paralelni razvoj svih podsustava nije uvijek moguć  pa je nužno utvrditi prioritet  ‐  Prioritete  utvrđuje  najviše  rukovodstvo  (najčešće  koncenzusom)  uvažavajući  važnost  pojedinih  poslovnih funkcija  Način upravljanja izgradnjom IS‐a  ‐  Podjela planskih. pohranjivanje podataka i sl. . kontrolnih i izvedbenih funkcija  ORGANIZACIJA PROJEKTA STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a  ‐  Sponzor projekta – najviši rukovodilac  o  Izražava i širi značaj projekta  o  Izražava interes za tijek projekta i konačne rezultate  Projektni tim  o  Taktički rukovodioci koji izvješćuju više rukovodstvo  Maksimalno trajanje 3 mjeseca  ‐  ‐  METODOLOGIJE ZA STRATEŠKO PLANIRANJE IS‐a  PODJELA METODOLOGIJA STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a  Prema redoslijedu analize tri osnovna elementa informacijskog sustava  ‐  Orijentirane procesima  ‐  Orijentirane podacima  ‐  Orijentirane događajima  Izbor metodologije često je određen znanjima i iskustvom projektanta ili raspoloživim CASE alatom  NEKE METODOLOGIJE:  ‐  BSP (Business Systems Planning)  ‐  Rockart‐ova analiza (Metoda kritičnih faktora uspjeha)  ‐  A. ključne čimbenike uspješnosti. Cassidy model  ‐  SPIS (Strateško planiranje IS‐a)  ‐  Information Engineering (IE)  ‐  SSADM (Structured Systems Analysis and Design Method)  ‐  MIRIS (Metodika za razvoj IS‐a) 35  .  rukovanje podacima.  Informacijski podsustavi (granice. nabava.. poslovanje sa stanovništvom. kritičke pretpostavke.. veze)  ‐  Grupe informacijski povezanih poslovnih procesa  ‐  Važne funkcije poslovnog sustava (prodaja. ciljeve.)  ‐  Na  nivou  strateškog  planiranja  bavimo  se  funkcijama  relevantnim  za  najviše  rukovodstvo  (ne  i  npr..

BSP (Business Systems Planning)  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Definirao IBM za razvoj svog IS‐a  Postala komercijalni standard '70‐ih godina  Strukturirana  Općenita (ne ovisi o tehnologiji na kojoj će se izgraditi budući IS)  Relativno kratko traje (prihvatljiva rukovodećem kadru)  Isključivo namijenjena strateškom planiranju  Proces  planiranja  s  kojim  se  postiže  usklađenost  ciljeva  poslovnog  sustava  i  ciljeva  informacijskog  sustava  Analiza poslovnog sustava s ciljem strateškog planiranja IS‐a  CILJEVI BSP PROJEKTA  ‐  ‐  ‐  ‐  Razumjeti poslovni sustav i njegove informacijske potrebe  Razumjeti postojeću informatičku podršku  Razviti IS strategiju usklađenu sa strategijom poslovnog sustava  Dobiti  suglasnost  rukovodstva  za  nastavak  rada  na  projektima  informacijskih  podsustava  prema  definiranim prioritetima  PRINCIPI BSP METODOLOGIJE  ·  ·  ·  ·  Analiza odozgo (Top‐down)  Izgradnja odozdo (Bottom‐up)  Definicija IS‐a na temelju poslovnih procesa  Jedinstven sustav podataka  PRISTUP PLANIRANJU  Poslovni ciljevi  ‐  Modeliranje započinje s određivanjem poslovnih ciljeva kako bi budući IS podržavao takve ciljeve  Poslovni procesi.  određuju  prioriteti i plan razvoja 36  . Poslovni podaci  ‐  Određivanje procesa koji se odvijaju na rukovodstvu relevantnim objektima  ‐  Osnova za određivanje entiteta i veza među entitetima  Arhitektura IS‐a  ‐  Grupiranjem  poslovnih  procesa  po  kriteriju  zajedničkih  podataka  definiraju  se  podsustavi.

BSP tim  PRIPREMA ZA PROJEKT BSP  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Prostor  Pregled ciljeva  Nacrt završnog izvješća  Izbor podataka  Izrada plana projekta  Izbor rukovoditelja za intervjue  Definiranje načina praćenja projekta  Način dokumentiranja  Tehnička podrška  POČETAK PROJEKTA – KICK‐OFF MEETING  ‐  Upoznavanje tima s gledištima sponzora (govor sponzora)  o  Trendovi okruženja  o  Strateški ciljevi poslovanja  o  Kritične aktivnosti za uspjeh  o  Ključna mjerenja za ocjenu uspješnosti  o  Pravci razvoja poslovanja  o  Glavni problemi i ograničenja  o  Očekivani rezultat studije  Pregled podataka o poslovanju – korisnici  Pregled podataka o postojećem IS‐u (direktor informatičke podrške)  ‐  ‐  ODREĐIVANJE PROCESA POSLOVNOG SUSTAVA  Proces ‐  Skup logički povezanih aktivnosti i odluka neophodnih za upravljanje resursima poslovnog sustava  ‐  Sredstvo za razumijevanje funkcioniranja poslovnog sustava  ‐  Osnova za definiranje strukture IS‐a  ‐  Neosjetljiv na organizacijske promjene  Rezultat ove aktivnosti  ‐  Popis procesa i opisa svakog pojedinačno  ‐  Izrada matrice PROCES/ORGANIZACIJA 37  .

 narudžba. proizvod. usluga  Rezultat ove aktivnosti  ‐  Opis klasa podataka  ‐  Izrada matrice PROCESI/KLASE PODATAKA  ANALIZA POSTOJEĆE INFORMATIČKE PODRŠKE  Podrška procesima (izrada matrica)  ‐  Organizacija/aplikacija  ‐  Procesi/aplikacije  Podrška klasama podataka  ‐  Klase podataka/aplikacije  ‐  Klase podataka/datoteke (tabele)  Ocjena postojeće podrške IS‐a  DEFINIRANJE ARHITEKTURE IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  Faza u kojoj se prelazi s analize postojećeg sustava na sintezu budućeg sustava  Model koji povezuje i opisuje procese i klase podataka  Određuju se podsustavi na temelju matrice procesi/klase  Opisuju se funkcije podsustava  UTVRĐIVANJE PRIORITETA  ‐  Kriterij  o  Korist od uvođenja podsustava  o  Utjecaj podsustava na poslovanje  o  Uspjeh izgradnje  o  Zahtjevi  Za svaki kriterij definira se maksimalan broj bodova  Podsustavima  se  dodjeljuje  za  svaki  kriterij  broj  bodova  prema  objektivnom  interesu  poslovnog  sustava ‐  ‐  38  .ODREĐIVANJE KLASA PODATAKA  Klasa podataka  ‐  Skup logički povezanih podataka koji opisuju jedan dio poslovnog pojma  ‐  Rezervni dio.

 organizacijska jedinica  narudžba dobavljaču. kupac. Za  integritet podataka)  DEFINICIJA KLASA PODATAKA  ‐  ‐  ‐  ‐  Identificirati i opisati poslovne entitete  Odrediti korištenje i kreiranje podataka za svaki proces  Identificirati klase podataka  Opisati klase podataka  IDENTIFICIRANJE POSLOVNIH ENTITETA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Osoba:  Prostor:  Stvar:  Koncept:  Događaj:  radnik. isporuka. zakon. skladište.  izvještaj  ili  ekranski  prikaz)  trenutnog  načina  korištenja  podataka  Ovakvo grupiranje podataka omogućava identificiranje informacijske arhitekture za duži period  Identificiramo ih s ciljem:  o  Određivanja zahtjeva pojedinih procesa za podacima  o  Određivanja  potrebnih  podataka  koji  sada  nisu  raspoloživi  ili  su  nedovoljni  za  poslovno  korištenje  o  Kao podlogu za definiranje politike upravljanja podacima (tko je odgovoran za podatke tj. proizvod  posao.KLASE PODATAKA  POSLOVNI ENTITETI  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Nešto što je od trajnog interesa za poduzeće  Nešto o čemu možemo spremiti podatke  Nešto što možemo jednoznačno identificirati  Nešto čime poslovni sustav upravlja  Osnova za definiranje zahtjeva poslovnog sustava za informacijama  Osnova za definiranje informacijske arhitekture  Prepoznavanje  entiteta  i  njihovo  opisivanje  vrijedan  su  rezultat  strateškog  planiranja  kao  osnova  za  naredne aktivnosti  KLASE PODATAKA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Logičko grupiranje podataka o entitetima  Podaci neophodni za obavljanje poslovnih aktivnosti i donošenje odluka  Ne  predstavljaju  poseban  format  (npr. dobavljač  trgovina. narudžba kupca  KREIRANJE I KORIŠTENJE PODATAKA  ‐  ‐  Identificirati koji podaci moraju biti raspoloživi za svaki poslovni proces i koje podatke kreira pojedini  proces  Samo jedan proces kreira podatke (integritet podataka) 39  . dio. tvornica  stroj.

 a neki ih samo koriste što implicira slijed izvedbe  Mora biti definirana tako da koristi određene klase podataka i podržava definirane procese poslovanja  IS mora biti u prvom redu u funkciji ključnih procesa poslovanja  IS pruža poslovnim procesima informacije. a poslovni procesi kreiraju i održavaju podatke  TEHNIKA METRIČNIH DIJAGRAMA  ‐  ‐  Matrice kao sredstva zornog prikaza poslovne tehnologije  Cilj:  o  Provjera cjelovitosti. ispravnosti i logike modela informacijskog sustava  o  Upravljanje proširenjem postojećeg informacijskog sustava  Koriste se različite matrice u različitim fazama izgradnje informacijskog sustava  ‐  MATRICA VEZA  ‐  ‐  ‐  Interna matrica veza unutar jednog sustava  Reci i stupci predstavljaju različite elemente sustava  U prosjeku redka i stupca označava se postojanje/nepostojanje veze među elementima i značenje te  veze  POSTUPAK DEFINIRANJA ARHITEKTURE IS‐a  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Kreiranje matrice procesi/klase  Određivanje logičkih grupa procesa  Raspored slijeda klasa u matrici  Određivanje toka podataka među grupama  Formiranje dijagrama arhitekture 40  .DEFINIRANJE ARHITEKTURE IS‐a  INFORMACIJSKA ARHITEKTURA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Model koji opisuje i povezuje poslovne procese i klase podataka unutar poslovnog sustava  Dijagram koji prikazuje podsustave i njihove veze  Pruža kompletnu sliku potreba za podacima  Podaci se u nekim podsustavima stvaraju.

MATRICA PROCESI / KLASE PODATAKA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Jedna klasa podataka kreira se samo u jednom procesu  Jednu klasu podataka može koristiti više procesa  Jedan proces može kreirati više klasa podataka  Ne mogu postojati procesi koji nemaju vezu ni s jednom klasom podataka  Proces koji ne generira ni jednu klasu podataka radi za okruženje  Posebno analizirati procese koji ne koriste nijednu klasu podataka  DIJAGONALIZACIJA MATRICE PROCESI / KLASE PODATAKA  ‐  ‐  ‐  ‐  ‐  Cilj je da oznake C budu što bliže dijagonali  Procese poredati u redoslijedu životnog ciklusa osnovnog resursa  Klase podataka poredati da najprije dođe klasa koju stvara prvi proces.  Veze procesa i klasa moraju ostati nepromijenjene  Procesi se grupiraju u podsustave temeljem iskustva projektanta i poznavanja poslovne tehnologije  GRUPE PROCESA  Upravljanje poslovanjem  ‐  Usmjeravanje posla  ‐  Planiranje posla  Procesi glavnih proizvoda i usluga  ‐  Promocija proizvoda i usluga  ‐  Prodaja i pružanje usluge korisnicima  Upravljanje ljudima i aktivnostima  ‐  Upravljanje osobljem  ‐  Kontrola i upravljanje procesima  Podrška poslovanju  ‐  Upravljanje informacijskim sustavom  ‐  Upravljanje financijama  ‐  Upravljanje imovinom  POREDAK PROCESA  Redoslijed procesa:  ‐  Procesi upravljanja poslovanjem  ‐  Procesi koji se odnose na glavni proizvod ili uslugu  ‐  Procesi upravljanja ljudima i aktivnostima  ‐  Procesi podrške poslovanju 41  . zatim klasa koju stvara drugi  proces itd.

DIJAGONALIZIRANA MATRICA  ODREĐIVANJE OSNOVNE ARHITEKTURE  ‐  ‐  Određivanje informacijskih podsustava (grupa srodnih procesa)  Kriterij:  o  Jaka unutarnja povezanosti podsustava (procesa podsustava)  o  Slaba vanjska povezanost podsustava (procesa podsustava)  Na dijagonaliziranoj matrici odrediti submatrice tako da broj popunjenih polja izvan submatrica bude  što manji  ‐  VANJSKA POVEZANOST PODSUSTAVA  Povezanost podacima:  ‐  Jedinu vezu među procesima različitih podsustava čine podaci  ‐  Procesi različitih podsustava koriste ista spremišta ili se podaci generirani u jednom procesu direktno  prenose drugom procesu  ‐  Najslabija i najpoželjnija veza  Povezanost upravljanjem:  ‐  Jedan proces drugom procesu prenosi kontrolne (upravljačke) podatke (indikatore)  ‐  Jači oblik povezivanja. manje poželjan  ‐  Proces na koji drugi procesi utječu upravljački razlažemo na više potprocesa (podsustava)  Povezanost sadržajem:  ‐  Jedan  proces  (iz  jednog  podsustava)  postavlja  podatke  ili  kontrolne  indikatore  procesu  drugog  podsustava  ‐  Prijenos podataka je direktno ugrađivanje u neki proces koji tog trenutka nije aktivan  ‐  Utječe na kasnije izvođenje procesa iako ga ne aktivira  ‐  Dijagram strukture procesa ne omogućava definiranje ovog oblika povezanosti – nije dozvoljeno 42  .