Internacionalni Univerzitet u Pančevu Pravni fakultet Opšte pravo

SEMINARSKI RAD
Predmet: Ustavno pravo Tema: Sudska vlast, sud i sudije

Mentor: Prof. Nebojša Teofilović Ass: Milan Tesla

Student: Nenad Basarić Index: 2/1572

Pančevo April, 2011

1

................3 Ustavna načela o sudovima.........................................4 Samostalnost i nezavisnost sudova...................................................................................................................5 Javnost suđenja……………………………………………………………………................…………………8 2 ...........................................4 Sudska vlast.........................................................................................................................................4 Zbornost suđenja..SADRŽAJ Uvod..5 Stalnost sudijske funkcije…………………………………………………………...............................................................................................5 Sudijski imunitet……………………………………………………………………6 Uslovi za izbor………………………………………………………………………7 Literatura ………………………………………………………............................5 Učešće građana u suđenju……………………………………………………..................

pošto se pravna pravila koja se odnose na političku vlast i njeno ograničavanje ne nalaze uvek u ustavu. predmet ustavnog prava su ustavni tekstovi. Početkom XIX veka ovakav teorijski stav usvojio je i sproveo ga Benžamen Konstan.UVOD Prema formalnoj koncepciji. Postojanje ustava bilo je symbol i uslov političke slobode. nisu ulazili u sferu proučavanja ustavnog prava.ustav”. tj. Taj pristup suviše restriktivan. na pručavanje pravnih mehanizma političkog liberalizma. Režimi u zemljama čiji ustavi nisu obezbedili ni organizovali političku slobodu. Reč .. tj..ustav” imala je ideološko značenje. Ideološka moć koja se pripisivala reči . 3 . pravne norme koje sadrže ustavi.

Ustavna načela o sudovima Ustavna načela o sudovima važe za sve vrste sudova u čemu se. ne može se mešati u rad suda. zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost” Tako je u Ustavu SFRJ od 1974. kako je govorio Monteskje . Pod nezavisnošću sudova podrazumeva se sloboda sudova od svakog uticaja sa strane. Načelo nezavisnosti ili legaliteta vršenja sudske vlasti znači da je sud podveden pod pravo.. za koje važe posebna pravila organizovanja. koja se u sistemima vlasti zasnovanim na čelu podele vlasti organizuje i vrši. Sudije su tada zaista. pored ostalog. Sredstva čiji je cilj da garantuje nezavisnost suda i sudije. Nezavisnost suda odgovara nezavisnost sudije. Ta načela su iznad zakona.upravni). 4 . Zakon o uređenju sudova zabranjuje korišćenje javnog položaja. Reč je o sledećim načelima. krivični.Sudsku funkciju u jedinstvenom sistemu vlasti i samoupravljanja radničke klase i svih radnih ljudi vrše redovni sudovi kao organi državne vlasti i samoupravni sudovi” (član 217) Samostalnost i nezavisnost sudova Samostalnost sudova znači da su sudovi posebna vrsta državnih organa. kao i druge državne vlasti. pa je i sudska nezavisnost ostvarljiva. Sudovi su pod zakonom. Pozitivno izražena. Pokušaj određivanja sadržine funkcije suđenja učinjen je u Ustavu Republike Srbije od 1990. a negativno izražena ona znači nezavisnost sudije od svake vlasti koja je van zakona. ni zakonodavna ni upravna. organizacioni odvojeni od drugih državnih organa. Sudska vlast Sudska vlast je posebna državna vlast. Sudska vlast je jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije. a ne na osnovu razloga političkog oportuniteta ili na osnovu arbitrerno shvaćene pravičnosti. izražava jedinstvo sudskog sistema zemlje. Nezavisnost sudova potencijalno zavisi i od kvaliteta zakonodavsta. ustavnim demokratijama ta načela su postala klasična i uslov su poretka odnosa koji se obuhvata izrazom vladavina prava. Sud rešava sudske sporove onako kako je izričito ili proćutno propisano pravnim normama. slobodno donošenje sudskih odluka. Nikakva državna vlast. Time se sudu stavljaju na raspolaganje instrumenti za otklanjanje subjektivnosti i grešaka sudija. sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se neprimerno utiče na tok i ishod postupka.usta zakona koja izgovaraju reči zakona“. ona znači da sudija stoji pod zakonom. ne može vršiti sudske poslove... rečeno . Sudijska nezavisnost može biti izražena pozitivno i negativno.Sudovi štite slobode i prava građana. Ukoliko zakoni ostavljaju manje prostora diskrecionom ponašanju sudija prilikom svoje primene. a ne pod zakonodavnom vlašću. utoliko su manje mogućnosti za spoljne pritiske na sudiju. u članu 95: . jesu žalba u instancionom postupku i vanredni pravni lekovi u različitim postupcima (građanski. U tzv. Suđenje je zakonito ako su odluke saglasne sa sadržinom normi zakona. Nosilac druge državne vlasti ne može uticati na vršenje sudske vlasti.

U prvom sistemu u suđenju učestvuju dva odvojena tela. Stalnost sudijske funkcije Načelo stalnosti sudijske funkcije znači sudija. ali veće može biti i u brojnijem sastavu. pošto se zakonom može odrediti da u određenim stvarima sudi i sudija pojedinac. To načelo znači da su jednom izabrane sudije trajno sudije i da im sudijska funkcija može prestati samo kad nastupe 5 . Svrha javnosti suđenja je više struka: da služi kao garantija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja da podstakne sudiju da se bolje pripremi za vođenje usmene rasprave. Radi zaštite pravatnosti u postupku.Za izricanje pravde u sudovima moraju biti najmanje tri sudije.-Samo za predmete manje važnosti. da podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost suđenja. kad se zakonodavna i izvšna vlast mešaju u sudske odluke.. Dok u drugom sistemu porotnici – laici i profesionalne sudije sude i odlučuju zajedno o svim pitanjima. Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu sa Ustavom.Obaveznost sudskih odluka Sud je državni organ. radi javnog reda i morala. A to su sledeći slučajevi: radi zaštite interesa nacinalne bezbednosti.Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz sviju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud. a prefesionale sudije samo o pravnim pitanjima. Zbornost suđenja Ovo načelo ustavi najčešće izražavaju odredbom prema kojoj sud sudi u veću. Javnost suđenja Javnost suđenja znači da pored stranaka suđenju može da prisustvovati i treća nezainteresovanalica u neodređenom broju. može se zakonom zavesti sud u kome će suditi jedan sudija. Zbornost suda i suđenje u veću potencijalno je veća garantija objektivnosti suda. kad jednom bude izabran obavlja svoju funkciju stalno. Poznato je još i kao sistem porote.“ Učešće građana u suđenju Ovo načelo podrazumeva učešće nestručnjaka. nema veča bez tri sudije. da što širi krug građana sazna sadržinu propisa. radi zaštite interesa maloletnika. od kojih porotnici – laici odlučuju samo o činjeničnim. adrugi je sistem mešovite porote. Ovo ustavno načelo nema apsolutni karakter. ne podležući ponovnim periodničnim izborima. krivične i građanske. Načelo stalnosti sudijske funkcije obuhvata i nepokretnost vršioca sudijske funkcije koju Ustav Republike Srbije utvrđuje kao posebno načelo o sudovima: . u suđenju. Ustav ne određuje od koliko se članova veće mora sastajati.. U Ustavu Srbije od 1903. Do danas su se razvila dva sistema porote: jedan je anglosaksonski. članu 151: . Kod nas postoji mešoviti porotni sistem tj. Izuzetak od ovog pravila su slučajevi amnestije i pomilovanja.porotnici učestvuju u raspravljanju i odlučivanju ravnopravno s profesionalnim sudijama. Stalnost sudijske funkcije ne mora značiti da se sudija bira doživotno. Prema pravilu. pa su odluke suda obavezne za sve. običnih građana. ne postoji dva odvojena tela nego povremen sudije .

Potom razlikuje prestanak sudijske funkcije na zahtev sudije i protiv njegove voljenastupanjem zakona propisanih uslova. ovog člana. poslova ili privatnih interesa nespojivih sa sudijskom funkcijom prepustio je zakonu. Ustav Republike Srbije u članu 146. Održavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost. sudija može biti upućen u sud neposredno višeg stepena. 1-2. Sudija vrši funkciju u sudu za koji je izabran. Utvđuje da je sudijska funkcija stalna. niti pružati pravne usluge i svete uz naknadu.Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženi mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. Kad položaj sudije nije stalan. Izuzetno. 20. o sudijskom imunitetu kaže: . kakav je visoki savet sudske vlasti. donosi Visoki savet sudstva. Bez svoje saglasnosti sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud. Stalnost i nepremestivost Sudija svoju funkciju vrši kao stalnu.“ Veća garantija sudijskog imuniteta je kad o njemu odlučuje politički neutralno telo. najduže godinu dana. Nespojivost sudijske funkcije Ovo načelo podrazumeva nespojivost sudijske funkcije s drugim državnim ili javnim i profesionalnim službama. ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upućuje. zabranio političko delovanje sudija. izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad suda. baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom. sprečenost. a utvrđivanje funkcija. Ustav je. Ustav Republike Srbije. osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom. u članu 151. javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. On ne može biti član političke stranke niti politički delovati na drugi način. sudija ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti. – Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. uz svoju saglasnost.1 Upućivanje u drugi sud Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nižeg stepena. Rešenje o upućivanju sudije iz st.2 Sudijski imunitet Taj imunitet obuhvata slobodu mišljenja u presuđivanju i zaštitu od pritvaranja za dela učinjena u vršenju sudijske funkcije. St. do 3. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Sudija se upućuje u sud u kome nedostatak. 2.. u skladu sa ovim zakonom. Zakon o sudijama 6 .razlozi koji su utvrđeni u ustavu ili zakonu. dakle. izuzev kada se prvi put bira za sudiju. Sudija može. kad se sudija bira na tri godine. uz saglasnost sudije. izuzev u slučaju prvog izbora za sudiju. nego je podložan periodičnim ponovnim izborima postoji teorijska mogućnost za uticaj pojedinaca i institucija na obavljenje sudijske funkcije. 1. 1 2 Čl. biti upućen na rad u drugi državni organ ili ustanovu. Zakon o sudijama Čl. Prema Zakonu o sudijama.

osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva. osposobljen i dostojan sudijske funkcije. koji je završio pravni fakultet. . u skladu sa zakonom. Pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva. 7 .tri godine za sudiju osnovnog suda. Zabrana diskriminacije Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti.USLOVI ZA IZBOR Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. svest o društvenoj odgovornosti.Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.dve godine za sudiju prekršajnog suda. Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije. Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda. dostojanstvenost. . pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti. Kriterijume i merila za ocenu stručnosti. Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje. istrajnost i uzornost. . . Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost. osposobljenost i dostojnost. koji je u službenoj upotrebi u sudu. položio pravosudni ispit i koji je stručan.deset godina za sudiju apelacionog suda. odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine. privrednog suda i Višeg prekršajnog suda. Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci: . a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje.šest godina za sudiju višeg suda.dvanaest godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. savesnost. pravičnost. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Ratko Marković Wikipedia Zakon o sudijama (’’Sl. glasnik RS’’. br.LITERATURA Ustavno pravo.116/2008) 8 .