Ispitivanje crteza cetvorogodisnjaka pokazuje da boje takodje imaju i reprezentativnu funkciju.

Kada crtaju ljude, kuce, kucne ljubimce, igracke i kolace deca odrzavaju znatan stepen slobode u izboru boja.Medjutim zavisno od sustine objekta pojavljuju se neka ogranicenja: tezice da vodu crtaju plavu, sunce zuto,zemlju crno, travu zeleno a drvece braon I zeleno. Kada dete prekrsi takve norme na primer travu oboji narandzasto, njegov smeh ce jasno pokazivati da je takav izbor nacinio kao salu. Najrealisticnije boje se nalaze kod bastenskih( park, vrt) motiva ali manje konvencijalne boje karakterisu crteze porodice I decije igre, na kojima se cini da su boje koriscene cisto kako su oni zeleli. Tu je I znatan pad crteza sa samo jednom bojom: crtezi postaju bogatiji bojom I 50% nasih cetvorogodisnjaka koristi vise od dve boje po temi. Pregled specificno izabranih boja:Zelene je izabrana 19%, plava I crvena obe po 14%, crna braon, zuta I narandzasta izmedju 11 I 12 % a ljubicasta osam procenata. Kod petogodisnjaka sam primetio da zavisno od zadatka raste koriscenje pojedinacne boje. Na temu porodice I decije igre koriscenje jedne boje raste na relativno velikih 63% a konture ljudskog tela postaju monohromaticne. Potpuno suprotno je kod bastenskih zadataka gde koriscenje vise boja raste do 80%, fenomen blisko vezan sa temama pejzaza.Sada ne promenjeno trava je zelena, voda I nebo su plavi a stabla drveca braon. Crvena boja je najcesce namenjena za cvece. Kada se radi analize I boljeg zakljucivanja sve teme(zadaci) iskombinuju: zelena I narandzasta su boje koje su najcesce koriscene sa po 19 % obe, slede crvena I braon sa po 16% , plava 13% a slede je zuta , crna I ljubicasta. Velika je ucestalost koriscenja narandzaste kao boje mesa(koze) kod ljudi a realna selekcija kod bastenskih scena virtualno definise temu I njene glavne komponente. Trend za ubotrebu sto realisticijih boja dostize skoro savrsenstvo kod grupa od 6 do 8 godina starosti. Boje u bastenskim temama su povezane sa objektim ail su prave lokalne boje, spoljne linije ljudi su bojene jednom bojom pozeljne su narandzasta I crna. Tako poznate osobine objekata diktiraju odabir boje na primer plava I braon oci, crvena usne, zuta braon I crna kosa. Sa izuzetkom ljubicaste boje koja je u nasim zadacima koriscena stedljivo, sve raspolozive boje se pojavljuju cesto I na pravi nacin. Dozvolite da sumiram trendove posmatrane kod nase dece starosti iymedju 3 I 8 godina I primetim da promene koriscenja boja su blisko povezane sa decijom moci opazanja. Shvatio sam da kada jednom reprezentacija postane svrha slike( ovo ne kontam ali ne znam kako drugacije) , nasa najmladja deca uposljavaju samo jednu boju , nasumicno izabranu, koja sluzi za kreiranje prepoznatljivih forma I figura.Reprezentativna forma je vec bitna a boja jos nije toliko vazna. Ova funkcija kreiranja formi sa znacajem ima prednost nad ostalim faktorima, I zadovoljstvo koje bi dete moglo da ima prilikom slobodnog istrazivanja je podredjeno. Ovo rano isticanje forme I iskljucenje boje umanjuje se kod cetvorogodisnjaka, koji imaju osnovnu moc opazanja I pokusavaju da uptrebe vise boja I to bez velikog obzira na njihovu reprezentativnu vrednost. Ovi malisani ili ignorisu ili nisu svesni ogranicenja realnosti nego sjedinjuju forme I boje u igri na proizvoljan nacin.

sada postaje glavna odredjujuca sila na slici. Najverovatnije individualno podesavanje koje je Pat Tarr vec primetio kod dvogodisnjaka takodje igra ulogu I u slucaju starije dece. Zanimljivo medju starijom decom primetili smo poveceanje monohromaticnih crteza.U ovim nalazima ima malo podrske za Auschulerov I Hatwickov iskaz o sistematskim promenama u koriscenju hladnih I toplih boja kao indikatora razvojnog procesa od impulsivnosti do kontrole impulsa. Zaista tragovi brisanja su prilicno karakteristicni za ove crteze. Ovaj nalaz nemora da bude vidjen kao namerno izbegavanje boja. tendencija je da nasa deca od 6 do 8 godina starosti jednostavno dolaze do nivoa reprezentativnog pravila. Kako ovaj primer ilustruje boja vise nije podredjena formi ili samo pridruzena vec nacrtanoj konturi. Podaci koje sam dobijo od dece ciji uzrast prelazi godiste trenutnog uzorka ukazuju na pokusaje variranja vrednosti svetlosti odredjene boje. Iako je priroda naseg istrazivanja razlikuje od slobodne analize slika oviha autora. uglavnom crtanih olovkom. Zajedno osnova I nebo cine prostorni ram u kojem ce objeki I dogadjaji biti naslikani. oba sluze da ujedine kompoziciju ( pogledati poglavlja 4 I 6). Rast I opadanje koriscenja pojedine boje zavisi od trenutnog zadatka pri ruci I moci opazanja deteta.Relativno lak nacin na koji forme sada mogu biti nacrtane dozvoljava ocigledno zadovoljstvo istrazivanja boja. Najverovatnije odrazava svestan napor za vrsenje vece kontrole nad medijom. i rezultati nasih studija se ne mogu direktno porediti. Medju petogodisnjacima koriscenje boje bostaje mnogo vise vezano za temu. Na primer svetlo (lako) bojenje pozadine moze sluziti za predstavljanje vazdusastog utiska otvorenog prostora. Boja sad pomaze da se definise znacenje forme to obezbedjuje prostorna sidra za rasporedjivanje vise stavki na slici. Ovo ce se demonstrirati u osnovi koja ce bit crna ili braon koja ce imati vaznu funkciju obezbedjivajuci tlo na kojem ce objekti stajati a plavo nebo ce ocigledno biti ofarbano na gornjem delu papira. metodoloski tokovi koje sam ranije spomenuo mogu dovesti do razlicitih otkrica. Naravano razvojne promene u koriscenju boja koje sam do sad zabelezio ne ukazuju na linearno napredovanje. . moze se koristiti I za predstavljanje daljine..