BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COM
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

..............................................................................10 Zaključak................................................................................................................................................................ 5 Očekivani rezultati.................................... 12 ............................................................................... 3 Strateški i pravni osnov.................................. 7 Reforme imaju li kraju bankarskom sektoru?...................................................................................................................................5 Ciljevi projekta................ 2 Uvod....................................................SADRZAJ SADRZAJ.............................................6 Planirane aktivnosti....................9 A kako se svetska kretanja odražava na naš bankarski sektor...............................................................................................................................................................8 Reforme Bankarskog sektora na svetskom nivou.................................................

godine do danas je u uskoj vezi sa društveno političkim promena u društvu. sveobuhvatnom dijagnozom nasleđenog stanja. Nacionalna štedionica. godine više od 100 tih zemalja bilo suočeno s krizom u bankarskom sektoru. 2001. Banke u zemljama našeg okruženja imale su velike poteškoće u tranziciji iz planski centralno vođene privrede u tržišnu ekonomiju. Reforma bankarskog sektora u Srbiji je počela 2001. Kontinental banka. Novosadska banka.godine : donešen Zakon o stranim ulaganjima kapitala u Jugoslaviju. Procenjuje se da je od 1980. koje su bile u većinskom/manjinskom vlasništvu Republike Srbije. 2005.godine donešen Zakon o agenciji za osiguranje depozita 2006.godine: donešeni su propisi o hartijama od vrednosti. Posle šestogodišnjeg procesa konsolidacije i restrukturiranja reforma ulazi u završnu fazu. 2005. 7 je uspešno privatizovano u poslednje dve godine (Jubanka. . Vojvođanska banka.godine : donešen Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje. Da bi očuvala i uvećala tržišnu vrednost banaka na srednji rok Republika Srbija je sklopila sporazum o dokapitalizaciji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj čiji je rezultat bio kupovina 25% kapitala od strane EBRD u dve banke (Komercijalna banka. restrukturiranje i privatizaciju banaka u državnom vlasništvu. 2001. Panonska banka). Dovoljno bi bilo nabrojati samo zakonske akte donešene u tom periodu: 2000.godine donešen Zakon o invensticionim fondovima… No da se razumemo posledice ovako burnih promena u bankarskom sektoru poslednje decenije datira promenama unazad dve decenije kao posledica dramatičnih promena u ekonomijama zemalja u razvoju i velikoj meri su pogodile i bankarstvo.godine: donešen Zakon o osiguranju depozita 2005.Sanacija i stečaj banaka.godine : donešeni propisi o platnom prmetu.Uvod Reforma bankarskog sektora u Republici Srbije od 2000. Od ukupno 16 banaka. Niška banka. 2003.godine : donešen Zakon . Državno vlasništvo u bankarskom sistemu je značajno smanjeno.godine: donešen Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata . i dalje ima akcije u 9 banaka. a koje su najblaže rečeno bile burne. koja je odgovorna za upravljanje. Čačanska banka). ali Agencija za osiguranje depozita. 2006.

Kompanije Dunav osiguranje. U narednim godinama planira se završetak restrukturiranja i prodaja Dunav osiguranja. ono je ipak znatno manje nego u zemljama u okruženju. Krajem 2005. Agencija za osiguranje depozita ostaje i dalje odgovorna za sprovođenje programa restrukturiranja i privatizacije preostalih banaka i osiguravajućih društva u vlasništvu države u skladu sa strategijom koju je usvojila Vlada republike Srbije 2005. Što se tiče sektora osiguranja. a u Evropskoj Uniji preko 300%. godine učešće bankarskog sektora u BDP u Srbiji je bilo 44. a zatim transfer državnog u privatno vlasništvo. u Sloveniji preko 90%. Privatizacija drugog po veličini osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad je u završnoj fazi. . koje pokriva trećinu tržišta osiguranja. trenutno se sprovodi postupak likvidacije 17 društava i restrukturiranje najvećeg osiguravajućeg društva u Srbiji.Iako učešće bankarskog sektora u BDP raste. Zbog toga je potreban dalji razvoj bankarskog sektora u Srbiji koji uključuje restrukturiranje banaka u državnom vlasništvu.3% dok je u Hrvatskoj bilo 111.5%.

Srbija je u poslednjoj fazi reforme bankarskog sistema i Agencija za osiguranje depozita ostaje odgovorna za sprovođenje programa restrukturiranja banaka i osiguravajućih društva u državnom vlasništvu u skladu sa Strategijom koju je usvojila Vlada Republike Srbije krajem 2005: − Komercijalna banka a. Čačak (dokapitalizovana od strane EBRD. Pančevo (biće potrebno da Agencija upravlja bankom dok Vlada ne donese odluku o njenoj budućnosti) − Credy banka a.d.d. Kragujevac (biće potrebno da Agencija upravlja bankom dok Vlada ne donese odluku o njenoj budućnosti) − Agrobanka a. S obzirom na to namere Republike Srbije u sledećem periodu su da: − smanji udeo vlasništva u bankama i osiguravajućim društvima i svoje učešće u komercijalnim aktivnostima − održava određeni nivo domaćeg udela u nekoliko banaka − podržava razvoj tržišta kapitala .d./2010. dogovoreno je da posle restrukturiranja banke akcije države i EBRD budu prodate u 2009/2010 godini) − Poštanska štedionica a.d. prema Strategiji Vlade biće prodato u 2009. (u procesu restrukturiranja.d. Beograd (Agencija treba da upravlja manjinskim delom državnog vlasništva do konačne odluke Vlade) − Dunav osiguranje a.d. Beograd (dokapitalizovana od strane EBRD.d. Beograd (Agencija treba da upravlja manjinskim delom državnog vlasništva do konačne odluke Vlade) − Privredna banka a. Beograd i Srpska banka a.o. dogovoreno je da posle restrukturiranja banke akcije države i EBRD budu prodate u 2009/2010 godini) − Čačanska banka a.d.d.) Ciljevi projekta Cilj projekta je da dovrši reforme koje vode u pravcu uspostavljanja dugoročno stabilnog finansijskog sektora. Beograd (prema Strategiji Vlade biće spojene u jednu banku koja će biti restrukturirana i neće biti prodata u sledećih par godina) − Privredna banka Pančevo a.Strateški i pravni osnov Razvoj i rezultati finansijskog sektora u svakoj tranzicionoj ekonomiji su ključni elementi za uspešnu tranziciju zemlje ka tržišnoj ekonomiji.

Beograd Poštanska štedionica je jedna od vodećih banaka sa velikim brojem klijenata – . dve strane će se dogovoriti o drugačijoj strategiji s obzirom na njihovo učešće u KB. Čačanska banka a. Očekivani rezultati Cilj projekta je da dovrši reforme koje vode u pravcu uspostavljanja dugoročno stabilnog finansijskog sektora.d. Ako to ne bude moguće ostvariti. RS je prvi najveći akcionar sa 40. Planirane aktivnosti za period januar 2008. Poštanska štedionica a.-januar 2010.− povećava poverenje u bankarski sektor i sektor osiguranja − povećava efikasnost bankarskog sektora i sektora osiguranja − privlači strateške strane investitore u cilju uvođenja najbolje međunarodne prakse i know-how − poveća konkurenciju u sektoru i uvede nove proizvode. : Komercijalna banka Komercijalna banka (KB) je jedna od tri najveće banke u Srbiji. S obzirom na to namere Republike Srbije u sledećem periodu su da: − smanji udeo vlasništva u bankama i osiguravajućim društvima i svoje učešće u komercijalnim aktivnostima − održava određeni nivo domaćeg udela u nekoliko banaka − podržava razvoj tržišta kapitala − povećava poverenje u bankarski sektor i sektor osiguranja − povećava efikasnost bankarskog sektora i sektora osiguranja − privlači strateške strane investitore u cilju uvodjenja najbolje međunarodne prakse i know-how − poveća konkurenciju u sektoru i uvede nove proizvode. Očekuje se da će te akcije biti ponuđene na prodaju kroz inicijalnu javnu ponudu u periodu 2009/2010. Čačak (ČB) − Finalizacija programa restrukturiranja − Priprema za prodaju akcija ČB. Većinski paket RS i EBRD će biti ponuđen na prodaju (javni tender ili inicijalna javna ponuda) u 2009/2010.d. − Finalizacija programa restrukturiranja − Priprema za prodaju akcija države i EBRD.31% učešća u kapitalu KB dok je EBRD drugi najveći akcionar KB sa 25% kapitala.

4 miliona tekućih računa. a očekuje se da se završi 2008. U prvoj polovini 2006. Očekuje se da će te akcije biti ponuđene na prodaju kroz inicijalnu javnu ponudu u periodu 2009/2010. U prvoj polovini 2006.31% učešća u kapitalu KB dok je EBRD drugi najveći akcionar KB sa 25% kapitala. Kapital je povećan odlukom Vlade 16.3 milijardi dinara (što je bilo oko 16.fizičkih lica sa preko 1.d.4 miliona tekućih računa. − Finalizacija plana strategije restrukturiranja Dunav osiguranja. Posle dokapitalizacije RS je vlasnik 50. Beograd Poštanska štedionica je jedna od vodećih banaka sa velikim brojem klijenata – fizičkih lica sa preko 1. decembra . dok su akcije izdate 28. je imala veliki gubitak te je RS odlučila da dokapitalizuje banku. u ukupnom iznosu od 1. − Priprema kompanije za prodaju. : Komercijalna banka Komercijalna banka (KB) je jedna od tri najveće banke u Srbiji. − Finalizacija programa restrukturiranja − Priprema za prodaju akcija države i EBRD. Proces restrukturiranja je počeo 2006. Poštanska štedionica a.52% kapitala. Čačak (ČB) − Finalizacija programa restrukturiranja − Priprema za prodaju akcija ČB. Ako to ne bude moguće ostvariti. dve strane će se dogovoriti o drugačijoj strategiji s obzirom na njihovo učešće u KB. − Udruživanje Poštanske štedionice i Srpske banke − Restrukturiranje Poštanske štedionice − Priprema Poštanske štedionice za prodaju. decembra 2006. novembra 2006. RS je prvi najveći akcionar sa 40. Planirane aktivnosti Planirane aktivnosti za period januar 2008. Dunav osiguranje Dunav osiguranje je najveće osiguravajuće društvo u Srbiji.9 miliona eura). Kapital je povećan odlukom Vlade 16. novembra 2006. dok su akcije izdate 28.d. Ono obuhvata oko 35% tržišta osiguranja.-januar 2010. Većinski paket RS i EBRD će biti ponuđen na prodaju (javni tender ili inicijalna javna ponuda) u 2009/2010. Čačanska banka a. je imala veliki gubitak te je RS odlučila da dokapitalizuje banku.

52% kapitala. a očekuje se da se završi 2008.5 odsto. odnosno oko 3.Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio da vlada uveliko radi na planiranju budžeta za narednu godinu.5 odsto. Reforme imaju li kraju bankarskom sektoru? Obzirom da bankarski sistem u Srbiji je u velikoj zavisnosti od svetskih tokova. Posle dokapitalizacije RS je vlasnik 50. da zanemarimo naše trzavice u političkom životu države koje opet na svetskom nivou čine mikro promene. Cvetković je naglasio da se u narednoj godini može očekivati poboljšanje životnog standarda i rast proizvodnje.5 odsto BDP. − Priprema kompanije za prodaju. Proces restrukturiranja je počeo 2006. na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora. u ukupnom iznosu od 1.3 milijardi dinara (što je bilo oko 16. Dunav osiguranje Dunav osiguranje je najveće osiguravajuće društvo u Srbiji. na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora. − Udruživanje Poštanske štedionice i Srpske banke − Restrukturiranje Poštanske štedionice − Priprema Poštanske štedionice za prodaju. odnosno oko 3. Iz novinskih naslova možemo da zaključimo da nam promene i reforme tek prestoje što je i premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio da vlada uveliko radi na planiranju budžeta za narednu godinu.2006. dok će deficit konsolidovanog budžeta biti četiri odsto BDP. istakao da će privredni pad ove godine iznositi manje od tri odsto. dok promene u svetu pogotovu svetu velikih ekonomskih sila i te kako utiču na bankarski sistem Srbije. što je bolji rezultat od očekivanog pada od 4. koji će na republičkom nivou imati deficit od oko 104 milijarde dinara. što je bolji rezultat od očekivanog pada od 4. On je. . istakao da će privredni pad ove godine iznositi manje od tri odsto. − Finalizacija plana strategije restrukturiranja Dunav osiguranja.5 odsto BDP. Beograd .9 miliona evra). On je. Cvetković je naglasio da se u narednoj godini može očekivati poboljšanje životnog standarda i rast proizvodnje. koji će na republičkom nivou imati deficit od oko 104 milijarde dinara. kao i da će prioritet vlade biti oporavak privrede i reforma javnog sektora. Ono obuhvata oko 35% tržišta osiguranja. kao i da će prioritet vlade biti oporavak privrede i reforma javnog sektora. dok će deficit konsolidovanog budžeta biti četiri odsto BDP.

što se pokazalo pogrešnim i ponovo nas vratilo u recesiju".5 odsto. trebalo da bude dovoljno. postoji široka saglasnost bar po jednom pitanju . Kina. podsetio je britanski ministar finansija Alister Darling. "Učinili smo takvu grešku već ranije .rekao je Cvetković i dodao da je već počela reforma javnih preduzeća.niko ne žuri sa ukidanjem vanredne ekonomske pomoći sve dok ne bude postalo izvesno da je došlo do održivog oporavka. preneo je Rojters.Očekujemo naredne godine potpuni oporavak privrede. . sa ciljem suzbijanja prakse rizičnog kreditiranja koja je. On je zatražio da se svim bankama postavi zahtev da podignu nivo kapitala. poznatih kao "Basel II". Francuska ministarka Kristin Lagard je ukazala da je revidiranje važećih propisa vezanih za nivo kapitala. uz uvođenje strožih uslova za one banke koje bi mogle da predstavljaju pretnju finansijskoj stabilnosti. Reforme Bankarskog sektora na svetskom nivou Reforma bankarskog sektora prioritet za rešavanje problema ekonomske krize.u Americi krajem 30-ih godina prošlog veka. u SAD. Rusija. Ministri G20 stavili težište na reformu bankarskog sektora Američki ministar finansija Timoti Gajtner je pozvao na restriktivnije regulisanje bankarskog sektora nakon što se učvrsti oporavak. zaključili ministri finansija Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta. što su podržali i ostali bankarski moćnici. što bi bilo u skladu sa onim što je dogovoreno sa MMF-om . koji predstavlja pripremu za samit šefova država G20 kasnije ovog meseca u Pitsburgu. Na ovom skupu. kako se smatra. Indija i Brazil zatražile veću ulogu u nadzoru svetskog finansijskog tržišta. Gajtner želi postizanje međunarodnog sporazuma do kraja iduće godine i uvođenje novih standarda do kraja 2012. Analitičari ukazuju da će možda biti teško postići širi konsenzus među ministrima finansija G20 u Londonu. krivac za izbijanje sadašnje krize. rast BDP od oko 1. pre svih Železnice Srbije i Jata.

A kako se svetska kretanja odražava na naš bankarski sektor Odbor Izvršnih direktora MMF-a je 20. ekonomski rast može još neko vreme biti sputan. podseća Rojters. Pregovori sa komercijalnim bankama-povjeriocima obavljaju se preko Savjetodavnog komiteta banaka (ranije Međunarodni koordinacioni komitet – . decembra 1992. koji će biti objavljen u subotu. već koristi evro.novih ekonomskih moćnika. godine donio odluku sa retroaktivnim dejstvom od 14.9 miliona specijalnih prava vučenja u okviru «hitne postkonfliktne pomoći». Istog dana. kao podršku programu ekonomske stabilizacije i obnavljanja institucija i administracije. dobiju veću ulogu u globalnim finansijskim institucijama od one koju su im do sada nudili SAD i Evropska unija.1 milion specijalnih prava vučenja. Ministri G20 će u petak za vreme večere diskutovati o načinima na koji bi mogli biti reformisani Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.4 milijarde SAD dolara. godine. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101. odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116. kako bi se bolje odrazio uticaj privreda u usponu . Nezaposlenost je visoka. nije korisnik sredstava odobrenih Standby aranžmanom. Kako Crna Gora kao zvanično sredstvo plaćanja nema vlastitu valutu. a banke nerado odobravaju zajmove. Pregovori sa Londonskim klubom povjerilaca otpočeli su 2001. decembra 2000. kao podršku ekonomskom programu Savezne vlade. godine. Rusije. Novac predviđen navedenim aranžmanima sa MMF-om koristi se u funkciji obezbijeđenja deviznih rezervi i poboljšanja platnog bilansa. Sredinom 2001. MMF je odobrio SRJ Stand-by kredit. a odnose se na način regulisanja obaveza SRJ po Novom finansijskom sporazumu (NFA) i Sporazumu o depozitnoj i trgovinskoj olakšici (TDFA) iz 1988.godine. godine. što čini pritisak na vlade da zadrže praksu pružanja podrške. da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji. Dug prema toj kategoriji povjerilaca iznosio je oko 2.Više od dve godine previranja na finansijskom tržištu ostavilo je duboke ekonomske ožiljke u mnogim zemljama. Indije i Kine (BRIK) sastali su se danas sa Gajtnerom i zatražili da u završnom dokumentu sa sastanka. koji su Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMFu. Lideri Brazila.

već i stoga što bi njihovo prihvatanje značilo narušavanje sporazuma sa povjeriocima Pariskog kluba. Ugovorom je. . godine zaključile su Ugovor o predstavljanju Državne zajednice Srbija i Crna Gora u međunarodnim finansijskim organizacijama. na kojima je jugoslovenska strana nastojala da ostvari što povoljnije uslove servisiranja duga. godine) nova država je postala pravni nasljednik SRJ i subjekt međunarodnog prava. Vlada Republike Crne Gore i Vlada Republike Srbije. Konstituisanjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora (usvajanjem Ustavne povelje 4. Nekoliko rundi pregovora održano je 2002. što je dovelo do potpisivanja Okvirnog sporazuma sa poveriocima Londonskog kluba – »Memorandum o razumevanju o restrukturiranju duga po NFA i TDFA između Republike Srbije i Međunarodnog koordinacionog 1 Najprije je delegacija SRJ prezentirala svoj zahtjev za otpis 70% neto sadašnje vrijednosti duga sa periodom otplate od 25 godina i 7-8 godina grace perioda. kompatibilni uslovima postignutim sa povjeriocima Pariskog kluba.1 Povjeriocima Londonskog kluba nijesu bili prihvatljivi ti uslovi. godine. tj. definisano da Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore podržavaju ravnopravno članstvo centralnih monetarnih institucija u Banci za međunarodna poravnanja. a za guvernera Srbije i Crne Gore u Svjetskoj banci predložen je ministar finansija Republike Crne Gore. Ponude povjerilaca Londonskog kluba Jugoslovenskoj strani bile su neprihvatljive. a za predstavnika Srbije i Crne Gore u Banci za razvoj Savjeta Evrope potpredsjednik Vlade Republike Crne Gore za finansijski sistem i javnu potrošnju. Shodno tom ugovoru Centralna banka Crne Gore je fiskalni agent DZ SCG u Svjetskoj Banci. aprila 2003. dok te poslove u Međunarodnom monetarnom fondu obavlja Narodna banka Srbije. takođe. Pregovori sa Londonskim klubom intenzivirani su u prvoj polovini 2004. i 2003. a u koji ulaze najveće banke povjerioci. uslove reprograma koji su. Za guvernera Srbije i Crne Gore u MMF predložen je guverner centralne monetarne institucije Republike Srbije.ICC). U Evropskoj banci za obnovu i razvoj za guvernera Srbije i Crne Gore predložen je ministar finansija i ekonomije Republike Srbije. koji se formira za potrebe pregovora. u pogledu stepena otpisa duga (66% neto sadašnje vrednosti duga). februara 2003. ne samo iz razloga što pod ponuđenim uslovima SCG ne bi bila u mogućnosti da servisira svoje obaveze. roka otplate i visine kamatnih stopa koje će se obračunavati na ostatak duga. godine. kojim je država preuzela obavezu da dug prema ostalim povjeriocima reprogramira pod uslovima sličnim uslovima postignutim sa povjeriocima Pariskog kluba.

U narodu je poznata izreka ko ima ekonomsku vlast ima i svaku drugu. jula 2004. Dug će biti otplaćen u periodu od 20 godina sa 5 godina počeka.komiteta« 7. godine proglašenjem Zakona o ratifikaciji Memoranduma. Jedno je sigurno da reformama nema kraja jer bankarstvo je toliko zavisna kategorija od mnoštvo faktora tako da trpi promene. koliko je to tačno ostaje da se vidi. MMF odobrava kredite za održavanje socijalnog mira. a ne i za kapitalne investicije koje bi dovele do oporavka države i ako ih daje daje stranim kompanijama koje dobijaju koncesije ili otkupljuju prirodna dobra i resurse. mladi vampir brzo uči. . godine. uz kamatnu stopu od 3. Lete dalje pa pošto su bili još žedni svrate u još jednu kuću da se malo napiju. stari vampir demonstrira kako se pije a da se žrtva ne probudi.080 miliona SAD dolara. Narod je kroz vic o vampirima i bankama dao najbolje svoje mišljenje o istim: Stari vampir poveo mladog vampira na obuku u obližnji grad.75% do kraja otplatnog perioda.75% u periodu počeka i 6. jula 2004. A na to će stari vampir „pa mi nismo bankari mi smo vampiri mi pustimo naše žrtve da i dalje žive”. Zaključak Dug iz godine u godinu raste. menja se-reformišeprilagođava. Memorandum je ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije 24. Mladi vampir umoran od letenja pita starog „pa zašto se nismo napili još od one prve devojke kad je bilo za oba dovoljno da ne strepimo od svitanja. I pošto su bili žedni uđu u prvu kuću kad u njoj spava mlada devojka. Sporazum predviđa otpis od oko 62% duga i zamenu duga za obveznice koje će biti emitovane na iznos od 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful