You are on page 1of 39

INSTITUCIONALNE VREDNOSTI EVROPSKE UNIJE

,,Nita nije mogue bez pojedinca, nita ne opstaje bez institucija,, Jean Monnet, idejni tvorac EU, 1976

Dokument, Institucionalne vrednosti EU, ima iskljuivo informativni karakter i predstavlja doprinos boljem razumevanju graana najbitnijih aspekta EU, problema vezanih za proces tranzicije i integracije drutvene zajednice, smanjivanju broja evroskeptika i predrasuda vezanih za EU, poveanju nivoa osnovnog znanja o EU i njihovom veem ueu u javnom dijalogu zajednice i promovisanju evropskih vrednosti.

EVROPSKA UNIJA - EU
* Evropska unija je mnogo vie od ekonomske i trgovinske zajednice, nastale kao rezultat procesa saradnje i integracije koji je zapoeo 1951.god. izmeu est drava (Belgije, Francuske, Nemake, Italije, Luksemburga i Holandije). Poto je stekla meunarodni ugled, predstavlja silu koja tei stabilnosti i kontinuitetu u svetu koji se menja. * Iznad svega EU je zajednica posveena demokratiji, miru i prosperitetu. Stvorena je iz pepela Drugog svetskog rata, kada je razorena Evropa teila da ponovo izgradi svoju ekonomiju i sprei budue ratove. * Pojam ,,Evropska unija - EU,, uveden je Ugovorom o Evropskoj uniji (Mastriht 1993.god.). * EU predstavlja jedinstven institucionalni okvir tri meunarodne organizacije (tzv. tri stuba) - zajednike spoljne i bezbednosne politike i saradnje u policijskim i pravosudnim pitanjima. Ona za sada nije subjekat meunarodnog prava, jer ga pozajmljuje od evropskih zajednica (drava), koje predstavljaju njen prvi i najvaniji stub.

DRAVE LANICE EU
Danas Evropsku uniju ine 27 drava lanica, (redosled primljenih drava u procesima proirenja EU): * Belgija, Francuska, Nemaka, Italija, Luksemburg, Holandija (1951.god.), * Danska, Irska, Velika Britanija (1973.god.), * Grka (1981.god.), panija, Portugalija (1986.god.), * Austrija, Finska, vedska (1995.god.), * Litvanija, Letonija, Estonija, Malta, Kipar, eka Republika, Maarska, Slovaka, Poljska, Slovenija (2004.godine), * Rumunija i Bugarska (2007.godine), * Hrvatska (postaje 28 drava lanica EU - 2013.godine).

OSNOVNI CILJEVI EU
Osnovni ciljevi Evropske unije predstavljaju: * Podrka privrednom i drutvenom razvoju, * Potvrivanje vlasnikog identiteta na meunarodnoj sceni voenjem zajednike spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajednike odbrambene politike), * Zatita prava i interesa dravljana drava lanica uvoenjem dravljanstva EU, * Ouvanje i dalji razvoj EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeeno uz paralelno usvajanje odgovarajuih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, migracija, borbe protiv organizovanog kriminala i ouvanje tekovina zajednica.

KORENI EU I IDEJA O UJEDINJENOJ EVROPI


* Ideje o ujedinjenoj Evropi javljale su se u razliitim oblicima tokom istorije. Sukobi i tragedije razli evropskih drava u Prvom i Drugom svetskom ratu, podstakli su diplomate i politiare dr politi poetkom XX veka na razmiljnje i traenje reenja ujedinjenja drava na evropskom po razmi tra re dr kontinentu, koje bi doprinelo miru i blagostanju evropskih naroda. naroda. * Francuski ministar spoljnih poslova Robert uman je 9.maja 1950.god. izloio ambiciozni plan izlo da se vitalne idustrije uglja i elika Francuske i SR Nemake udrue u organuzaciju otvorenu Nema udru svim evropskim demokratijama. Cilj tog plana bio je da se pomire evropske zemlje koje su predhodno bile u ratu i da se omogui eventualna evropska federacija. omogu * est drava - Belgija, SR Nemaka, Francuska, Luksemburg, Italija i Holandija, potpisale su dr Nema 1951.god. u Parizu ugovor kojim je osnovana prva od tri evropske zajednice, Evropska zajednica za ugalj i elik. * Podstaknut posleratnim bumom obnove, ovaj potez je bio tako uspean da je u prvih pet uspe godina trgovina ugljem i elikom porasla za 129%. Ovakav uspeh naveo je est drava lanica dr da isti princip primene na celokupnu privredu. Pregovori su bili krunisani potpisivanjem dva ugovora u Rimu 1957.god., kojima su stvoreni Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM), za pospeivanje upotrebe nuklearne pospe energije u miroljubive svrhe u Evropi. * Neposredni ciljevi rimskih ugovora bili su stvaranje carinske unije, ukidanje kvota i ostalih unije, ogranienja trgovine izmeu drava lanica i slobodno kretanje ljudi, usluga i kapitala. ograni dr

DELOVANJE DRAVE LANICE SUPROTNO INTERESIMA EU


* Ukoliko neka od drava lanica deluje suprotno ineresima Evropske unije na podrujima dr podru definisanim ugovorima u sklopu pravnih tekovina EU, protiv drave lanice koja je dr prekrila neku od pravnih odredbi iz navedenih ugovora moe se pokrenuti postupak prekr mo pred Evropskim sudom pravde. Takav postupak mogu pokrenuti drave lanice, dr institucije EU, kao i pravna i fizika lica. fizi * Ako Evropski sud pravde utvrdi da je drava lanica poinila prekraj, od nje e traiti dr po prekr tra preduzimanje mera koje e osigurati ispunjenje obaveza preuzetih ugovorom. Ukoliko drava lanica ne postupi prema presudi koja je protiv nje doneta, postoji mogunost dr postoji mogu donoenja druge presude Evropskog suda pravde, kojom se dravi lanici moe naloiti dono dr mo nalo plaanje novane kazne u paoalnom iznosu ili joj se moe izrei neka druga kaznena pla nov pao mo izre mera. * Ukoliko Savet Evropske unije ustanovi da je neka drava lanica poinila teku i trajnu dr po te povredu nekih od temeljnih naela EU (slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i na po temeljnih sloboda i vladavine prava), moe odluiti da privremeno obustavi prava te mo odlu drave koja proizilaze iz osnivakih ugovora, ukljuujui i glasaka prava predstavnika dr osniva uklju uju glasa vlade te drave u Savetu Evropske unije. dr

ISTA PRAVILA ZA SVE DRAVE LANICE SUPROTNO INTERESIMA EU


* U Evropskoj uniji i njenim dravama lanicama, vae ista pravila koja su zajedniki dr va zajedni utvrena ,,na razliitosti,, EU po podrujima (npr. poljoprivreda, monetarna unija, carinska razli podru politika, zatita ivotne sredine...). Sve drave lanice uestvuju u donoenju propisa i za dr u dono odluka, koji se primenjuju na itavoj teritoriji EU. Postoji mogunost da drave lanice ne mogu dr uestvuju u manjem broju politika EU, kao to je to sluaj s monetarnom unijom - evrozonom, slu u kojoj ne uestvuju - Danska, vedska i Velika Britanija. u * Kada drave lanice odlue da ne participiraju u odreenim odlukama ili delovima politika EU, dr odlu one tada nisu dune da postupaju po njima, pri emu se pozivaju na princip ,,fleksibilnosti,, du (postepene integracije). Ovaj princip omoguava dravama lanicama koje nisu spremne ili omogu dr nisu trenutno zainteresovane, za produbljivanje saradnje u odreenoj oblasti, da odaberu oblasti, mogunost neuestvovanja u tome. mogu neu * Ipak, postoje i ogranienja kod prava pozivanja na princip fleksibilnosti (koristi se samo u ograni samo oblastima koje su izriito navedene u ugovoru), to znai da je tano precizirano u kojim izri zna ta sluajevima, u koliko drava, u kojim oblastima i pod kojim uslovima se ogranienja koriste. slu dr ograni

JEDNAKI STANDARDI U SVIM DRAVAMA LANICAMA EU


* Unapreenje radnih i ivotnih uslova u dravama lanicama, predstavlja jedan od osnovnih ciljeva Evroppske unije. * Teko je predvideti kada i da li e se u potpunosti izjednaiti ivotni standardi u svim dravama lanicama EU, posebno ako se uzmu u obzir zadnja proirenja EU na Drave Srednje i Istone Evrope, ukljuujui i naredna proirenja EU na drave June Evrope, koje uglavnom imaju nie pokazatelje ivotnog standarda od proseka EU. * Ipak, svaka drava lanica u krajnjoj instanci, sama odreuje tempo napretka svojim znanjem, radom,organizacijom, disciplinom, odgovornou i stalnim unapreenjem svestrane saradnje.

PODRKA EKONOMSKOM RAZVOJU DRAVE NELANICA EU


* Evropska unija usvaja i sprovodi viegodinje programe pomoi, kojima pomae privrednom oporavku i razvoju drava koje nisu lanice EU. * Programi pomoi i podrke sprovode se u skladu sa ciljevima EU, u sklopu politika saradnje izmeu EU i pojedine drave ili grupe drava. Najee su to programi tehnike i finansijske pomoi, koji imaju viestruku namenu (npr. privredni razvoj, strukturno prilagoavanje ekonomije, izgradnja institucija, humanitarna pomo...). * Osim viegodinjih programa pomoi (programi Komisije EU), Evropska unija u skladu sa prioritetima politike saradnje, preko zajmova Evropske investicione banke (finansijske institucije EU) omoguava dravama, da dou do povoljnijih zajmova ili kredita za kapitalna ulaganja, namenjena razvoju i integracijama u EU.

NAJVEA KAZNA KRIVINOG ZAKONODAVSTVA EU KOJU OKRIVLJENI MOE DOBITI

* Evropska unija nema jedinstven krivini zakon, tako da je najvia kazna koja se okrivljenom moe izrei, definisana krivinim zakonom svake drave lanice EU. * Smrtna kazna nije predviena u zakonodavstvu drava lanica EU. * Vei broj drava lanica EU je zadrao kaznu doivotnog zatvora, iako se ona u praksi retko izrie.

PROIRENJE EVROPSKE UNIJE

* Proirenje Evropske unije predstavlja izraz, koji se koristi za proces pristupanja novih drava lanica u punopravno lanstvo. * Od svojih poetaka, EU je doivela sedam talasa Proirenja (1951, 1973, 1981, 1986, 1995, 2004, 2007). * Planira se naredno proirenje EU za 2013 (Hrvatska).

USLOVI ULASKA U EU
Svaka evropska drava koja potuje naela slobode, demokratije, ljudska prava i temeljne slobode, kao i vladavinu prava, moe zatraiti lanstvo u EU pod uslovima: * Stabilnosti institucija drave kandidata, koje osiguravaju demokratiju, pravnu dravu i potovanje ljudskih prava i manjina, * Postojanja delotvorne trine privrede u dravi kandidatu, * Sposobnosti drave kandidata da izdri trinu konkurenciju u EU, i * Sposobnosti preuzimanja obaveza koje proizilaze iz lanstva, ukljuujui sprovoenje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije. Navedeni uslovi poznati su pod nazivom ,,Kriterijumi iz Kopenhagena,, (usvojeni su na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993.god.). Osim ovih optih uslova, temeljni uslovi lanstva jesu i primena propisa, odnosno pravnih tekovina Evropske unije.

ZAMENA SOPSTVENE VALUTE I OBAVEZA PRIHVATANJA JEDINSTVENE VALUTE - EVRO


* Jedan od uslova za lanstvo u EU, predstavlja sposobnost drave kandidata da sledi ciljeve Ekonomske i monetarne unije (EMU) - obaveza prihvatanja zajednike valute (EUR). * Ekonomska i monetarna unija je zajednica koja usmerava drave lanice EU, da usklade ekonomsku i monetarnu politiku (da bi se osigurala st abilnost cena i javnih finansija) i usvoje evro kao zajedniku valutu. * Predvien je vremenski okvir u kojem bi sve drave lanice EU, trebalo da prihvate zajedniku valutu. 1.januara 1999.god., pri emu je veina drava prihvatila zajedniku valutu evro i pristupila - evrozoni, prema ugovoru iz Mastrihta. U ostalim dravama lanicama EU, vodi se kampanja da se to u dogledno vreme uini. * Odluka o zameni nacionalne valute zajednikom valutom ne predstavlja samo politiku odluku, ve je to izuzetno ozbiljna odluka za dravu, koja sa sobom povlai niz posledica za njen privredni i monetarni sistem, koje proizilaze iz ispunjenja kriterijuma za punopravno lanstvo u EU i posebno, kriterijuma konvergencije.

EVROPA ,,27,,
* Od 1.Januara 2007.godine, Evropsku uniju ine 27 drava lanica. Sveukupno, blizu 500 miliona ljudi ivi na prostoru EU. * Vlade drava lanica odravaju redovne sastanke na svim nivoima, kako bi organizovale i uredile evropsku porodicu naroda. Ovakve ciljeve postiu politikom kompromisa, uzajamnog uvaavanja i tolerancijom. * Nijedna drava lanica, niti njena vlada, ne moe biti tretirana drugaije od ostalih u smislu prava i obaveza, ali svakako postoje razlike u pogledu veliine, snage i uticaja. * Tela i institucije Evropske unije, ali i same drave lanice, obezbeuju da se svi pridravaju ,,evropskih pravila igre,, izbegnu diskriminaciju i nejednakost, uvaavaju razlike i potuju zakone.

EVROPSKI SAVET ZAJEDNIKO UPRAVLJANJE


* Evropski Savet, prema Ugovoru o EU (1992) ,,daje smernice potre bne za razvoj i odreuje opte politike ciljeve EU,,. * Evropski Savet u pravnom smislu nije telo EU, ve skup na najviem nivou predstavnika drava lanica (samit EU). Nastao je kroz dugogodinju praksu meudravnog dogovaranja, prvi put zvanino pomenut u tzv. Jedinstvenom evropskom aktu 1986.god. (dopuna Ugovora iz Rima 1957). * Omoguava stvaranje zajednikog trita, jaa ulogu Evropskog Parlamenta i unapreuje postupak odluivanja unutar Saveta Ministara EU (uvedeno je pravilo odluivanja kvalifikovanom veinom). Uvode se i nove oblasti saradnje, stvoreni su i novi temelji saradnje drava lanica u oblasti nove spoljne politike. * Predsednici drava ili vlada drava lanica EU, sastaju se najmanje dva puta godinje, kako bi razmotrili sva kljuna pitanja znaajna za EU. Zakljuci sa ovakvih sastanaka, objavljuju se u vidu saoptenja i imaju ulogu smernica za rad institucija EU.

EVROPSKA KOMISIJA ZAJEDNIKO OSMILJAVANJE I PRIMENA REGULATIVNIH OKVIRA


* Evropska Komisija radi najvei deo svakodnevnog posla u Evropskoj uniji. Daje predloge najve odluka i ,,evropskih zakona,,, koje predstavlja Savetu EU, sprovodi ih i nadzire na itavoj sprovodi teritoriji EU. Sprovodi osnivake ugovore EU i obezbeuje ostvarivanje interesa EU. osniva EU. * Evropska Komisija je najvanija izvrna institucija EU. Njeni lanovi nazivaju se najva izvr komesarima ili lanovima Kabineta Predsednika Evropske Komisije. * Promenama koje su najavljene u okviru reforme EU i njenih institucija, nakon novih institucija, procesa proirenja EU, prihvaeno je da svaka drava lanica ima jednog lana Evropske pro prihva dr Komisije, to znai da Evropska Komisija trenutno ima 27 komesara. zna * Predsednika Evropske Komisije biraju najvii predstavnici vlada drava lanica koji su najvi dr zastupljeni u Evropskom Savetu, nakon ega se njegov izbor potvruje u Evropskom Parlamentu. Ostali lanovi Evropske Komisije nominuju se od strane vlada drava lanica dr tokom konsultacija sa novoizabranim predsednikom. * Evropska komisija radi nezavisno od vlada drava lanica i u njoj je zaposleno oko 15.000 dr slubenika svih profila. slu * Sedite Evropske Komisije je u Briselu (Belgija). Sedi

SAVET EU - SAVET MINISTARA ZAJEDNIKO DONOENJE ODLUKA


* Savet EU je najvanije telo EU, koje ima zakonodavne i izvrne nadlenosti. ine ga ministri spoljnih poslova ili drugi ministri drava lanica (u zavisnosti od toga koja je oblast na dnevnom redu), koji donose odluke radi ostvarivanja ciljeva postavljenih Ugovorom o osnivanju EU (donose propise, usaglaavaju ekonomske politike...). * Odluke se donose jednoglasno ili kvalifikovanom veinom (glas drave lanice odreen je brojem njenih stanovnika). * Sastanci Saveta EU odravaju se jednom meseno, ali se po potrebi mogu sazvati i vanredno. Povremeno se organizuju i neformalni sastanci ministara EU na kojima se ne donose odluke. Najvanije odluke se donose na sastancima ministara spoljnih poslova (Savet za opte poslove) i ministara za ekonomiju i finansije (EKOFIN). * Sedite Saveta EU je u Briselu (Belgija), mada se sastanci saveta odravaju i u Luksemburgu.

EVROPSKI PARLAMENT ZAJEDNIKO OBLIKOVANJE POLITIKE


* Graani drava lanica mogu direktno uticati na politiku EU, ba kao i u sopstvenim dr ba dravama, biranjem lanova Evropskog parlamenta (neposredno na pet godina). dr Poslednji izbori odrani su u Novembru 2009.god. odr * Uloga Evropskog Parlamenta u poslednjim godinama postala je veoma znaajna. veoma zna Od 1993.god. mogue je ak odbaciti zakonske predloge u pojedinim oblastima: kulture, mogu obrazovanja, zdravstva, zatite ivotne sredine, zatite potroaa, zatite istraivanja... za za potro za istra * Evropski parlament uestvuje u donoenju propisa putem odluivanja sa Savetom EU, u dono odlu imenovanju i razreenju lanova Komisije EU, u donoenju godinjeg budeta i vri nadzor razre dono godi bud vr u njegovoj primeni. * Predstavlja predstavniko telo blizu 500 miliona stanovnika EU. Trenutno ima 785 predstavni poslanika iz 27 drava lanica EU. Poslanici se u Evropskom Parlamentu grupiu u dr grupi zavisnosti od programske ili ideoloke bliskosti, nikako prema nacionalnoj pripadnosti. ideolo * Sedite Evropskog parlamenta je u Strazburu (Francuska), iako se sve vei broj Sedi ve (vanrednih) zasedanja odrava u Briselu (Belgija). odr

SUD PRAVDE EVROPSKIH ZAJEDNICA ZAJEDNIKO SPROVOENJE PRAVDE


* Sud Pravde evropskih zajednica osigurava da se svako povinuje evropskim zakonima. * Predstavlja jedinog ovlaenog tumaa odredaba osnivakih ugovora EU. * Odluuje o sluajevima koje podnose drave lanice, institucije EU, kao i pravna i fizika lica. * Sedite Suda Pravde evropskih zajednica je u Luksenburgu.

EVROPSKI REVIZORSKI SUD PROVERA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA EU

* Evropski Revizorski Sud vri reviziju raunovodstva i proverava zakonitosti i pravilnosti svih transakcija u EU i njenim institucijama. * Sedite Evropskog Revizorskog Suda je u Luksenburgu.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA ECB

* ECB je odgovorna za primenu monetarne politike EU (evrozona). * Deluje zajedno sa centralnim bankama drava lanica EU, sa kojima ini Evropski sistem centralnih banaka. * Sedite ECB je u Frankfurtu (Nemaka).

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA EIB


* EIB je finansijska institucija EU (osnovana 1958.god. Rimskim sporazumom istovremeno sa Evropskom Ekonomskom Zajednicom - EEZ). * Finansira projekte na teritoriji Evropske unije, buduim dravama lanicama i van teritorije EU. * Prioritetne kreditne aktivnosti EIB kroz globalne i individualne zajmove su: - Regionalni razvoj, ekonomska i socijalna kohezija unutar EU, - Ispunjavanje ,,Inicijative inovacija,, - Ekoloka zatita i poboljanje kvaliteta ivota, - Priprema drava u procesu pridruivanja EU, i - Razvoj zajednice i politika saradnje u dravama partnerima. * Definie politiku za: - Finansiranje malih i srednjih preduzea putem globalnih zajmova i preduzimanja kapitalnih operacija, - Transevropski transport i energetske mree (TEM), i - Formiranje ljudskog kapitala.

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ EBRD


EBRD je najvei investitor u regionu EU (osnovana 1991), koji promovie: * Strukturne i sektorske reforme, * Konkurenciju, privatizaciju i preduzetnitvo, * Jaanje finansijskih institucija i vladavinu prava, * Razvoj infrastrukture koja podrava privatni sektor, * Primenu snanog korporativnog upravljanja i osetljivost menadmenta na zatitu ivotne sredine.

BANKA ZA RAZVOJ SAVETA EVROPE CEV


* CEB je najstarija finansijska institucija EU, jedina sa iskljuivo socijalnim ciljevima, Koja realizuje politiku solidarnosti Saveta Evrope. * CEB reaguje na krizne situacije (kao to su elementarne nepogode) i uestvuje u finansiranju projekata usmerenih na poboljanje ivotnih uslova i socijalne kohezije u nerazvijenim regionima Evrope (zajmove plasira iskljuivo u dravama lanicama Saveta Evrope). * Sedite CEB je u Parizu (Francuska).

UNUTRANJE TRITE EU ZAJEDNIKI IVOT


* Ljudi koji se meusobno dobro poznaju, mogu bolje da ive zajedno. poznaju, * Graani Evrope mogu putovati, iveti, uiti i raditi bilo gde u Evropskoj uniji. Ovo je naroito putovati, u naro znaajno za mlade ljude, istraivae, naunike, eksperte... zna istraiva nau * Svako ima ansu da se prijavi ili potrai posao u bilo kojoj zemlji EU. Kvalifikacije za posao potra i diplome steene u bilo kojoj dravi lanici, Priznate su u svim dravama lanicama EU. ste dr dr * Svake godine desetine hiljada mladih, tokom svojih studija i obuke uestvuje u programima obuke u razmene pod pokroviteljstvom Evropske unije. * Putovanje i kupovina su postali jednostavniji za sve graane EU. Od poetka 2003.god. EU. po zavreno je formiranje evropskog unutranjeg trita. zavr unutra tr * Granine kontrole su stvar prolosti i provere, mogu biti izvene samo u izuzetnim Grani pro izv sluajevima, mada sve zemlje lanice EU nisu ukljuene u tzv. ,,engenski sistem,, slu uklju ,, (Velika Britanija, Irska i Danska), kojim su dogovoreni postepeno ukidanje unutranjih postepeno unutra graninih kontrola i uvoenje slobode kretanja za sva fizika lica drava potpisnica grani fizi dr engenskog sporazuma (Luksemburg 1985). * Zahvaljujui Carinskoj uniji, koja je bila glavno ekonomsko uporite Ugovora o osnivanju Zahvaljuju upori Evropske Ekonomske Zajednice (Rim 1957) na prostoru Evropske unije, svaki graanin unije, svaki drave lanice EU moe u bilo kojoj zemlji, kupiti robu za linu upotrebu i vratiti je u svoju dr mo li dravu, bez dodatnih taksa. dr

EVRO - ZAJEDNIKO SREDSTVO PLAANJA


* Danas u dravama EU ne moramo da plaamo svoje elje koristei razliite valute. Od 2002.god.nacionalne valute preputene su numizmatiarima. * Najvanija komponenta monetarne unije je evro - valuta koja je vaea u skoro svim dravama lanicama EU. Mada je bilo mnogo skeptika, jedinstvena valuta uspeno funkcionie i jaa u poreenju s valutama konkurentnih ekonomija. * Evropska centralna banka obezbeuje da evropskavaluta ostane vrsta i stabilna, posebno u odnosu na ameriki dolar.

PROGRAMI ZA MLADE ZAJEDNIKO UENJE


* Evropska unija danas ima 60 miliona mladih, koji pohaaju razliite kole u dravama lanicama, miliona razli dr 10 miliona studenata i 7 miliona onih koji ue trgovinu. u * EU nudi mladima mnogo prilika da upoznaju druge zemlje tokom kolovanja, studija ili obuke. * Postoje dva programa koja podravaju obrazovanje: ,,Socrates,, koji je namenjen kolskom podr i univerzitetskom obrazovanju i ,,Leonardo da Vinci,, koji pokriva sve razmene i programe pokriva usavravanja i obuke. usavr * U okviru programa ,,Socrates,, funkcionie i akcioni program EU za razmenu studenata funkcioni ,,Erazmus,, koji studentima i profesorima omoguava veu slobodu izbora mesta studiranja omogu ve i programa studija, a kojim se sufinansira saradnja visokokolskih ustanova EU. Upravo u okviru visoko ovog programa, insistira se na unifikaciji evropskog visokog kolstva, jasnoi nastavnih programa jasno i uzajamnom priznavanju studija. * Zemljama zapadnog Balkana, namenjen je program ,,Tempus,, za sprovoenje reformi u okviru sprovoenje sistema visokog obrazovanja, kao deo opteg programa pomoi EU privrednom i drutvenom op pomo dru restruktuiranju ovih zemalja. * Srbija uestvuje u ovom programu od decembra 2002.god. a takoe i u programu ,,Copernicus,, u 2002.god. koji predstavlja okvirni program EU za nauna istraivanja, tehnoloki razvoj i ogledne aktivnosti. nau istra tehnolo

USTAV EU
* Evropska Konvencija sastavljena od 105 predstavnika (od kojih su 72 bili direktno izabrani lanovi nacionalnih parlamenata ili Evropskog parlamenta) pripremila je i usvojila evropski ustav kroz transparentan, demokratski evropski proces. Ipak da bi ustav postao pravosnaan, morao je biti ratifikovan u nacionalnim skuptinama drava lanica pravosna skup dr EU (tela koja su na slian nain bila izabrana optim pravom glasa ili referendumom). sli na op * Postupak pripreme predloga ustavne reforme EU, pokrenut je u belgijskom gradu Lakenu krajem 2001.god., belgijskom kada je odlueno da se sazove Konvent o budunosti Evrope. Konvent je nastojao da na osnovu dosadanjih odlu budu dosada pozitivnih iskustva i u skladu sa oekivanjima graana, predloi nov, moderan ustav koji bi obezbedio vii stepen o graana, predlo vi demokratinosti, transparentnosti i efikasnosti u radu EU. demokrati * Usvajanjem Predloga ugovora o evropskom ustavu u junu 2003.god. zavren je rad Konventa, a Predlog je zavr prosleen dravama lanicama na razmatranje i dodatno usaglaavanje u okviru Meuvladine konferencije. dr usagla konferencije. * Evropski ustav je podeljen u 4 dela. Prvi deo definie Evropsku uniju, njene vrednosti, ciljeve, nadlenosti, defini nadle procedure odluivanja i njene institucije. Drugi deo sadri ,,Povelju o osnovnim pravima,,. Trei deo opisuje odlu sadr Tre politike i funkcionisanje EU, dok etvrti deo sadri zavrne odredbe, ukljuujui procedure za njegovo usvajanje sadr zavr uklju uju i reviziju. * Ustav EU nebi zamenjivao ustave koji ve postoje u veini evropskih zemalja. On bi postojao istovremeno ve ve sa ustavima koji imaju nacionalne specifinosti, svoja sopstvena opravdanja i autonomiju. specifi * Ustav EU definie uslove u kojima je EU sposobna da deluje. Evropska unija takoe ima svoj razliiti defini razli institucionalni sistem (Evropska komisija, Evropski parlament, Savet ministara, Evropski savet, Sud pravde Savet evropskih zajednica...). * Kada bude prihvaen, ustav EU e se primenjivati u celoj Evropskoj uniji i predstavljae rezultat zajednikog prihva predstavlja zajedni rada, dobrovoljnosti i odluke drava lanica. dr

EVROPSKO DRAVLJANSTVO PRAVO GRAANSTVA EU


Evropsko dravljanstvo predstavlja dopunu nacionalnom dravljanstvu, ne zamenjuje ga ve podrazumeva dodatna prava: * Pravo na slobodno kretanje i ivot na teritoriji EU, * Pravo glasa i prijavljivanje za izbore za Evropski parlament i lokalne izbore, * Diplomatsku i konzularnu zatitu u treim dravama, * Pravo na albu Evropskom parlamentu, * Pravo na prijavu evropskom ombusmanu (narodnom advokatu koji prima albe graana EU u sluajevima kada su im institucije EU povredile ili ugrozile odreena prava), i * Pravo na oslovljavanje institucija i savetodavna tela Evropske unije na bilo kom od ustavnih jezika EU, kao i na dobijanje odgovora na istom jeziku. Dravljanstvo EU - pravo graanstva EU, nije dravljanstvo u smislu u kome ovu instituciju poznaje klasina teorija drave i prava.

TRNOVIT PUT PROCEDURA ZA PRIJEM U LANSTVO EU


* Da bi neka drava postala punopravna lanica EU, mora Savetu EU podneti molbu za lanstvo, koju prati zahtev sa ocenom usklaenosti dr prati u odnosu na ,,Kriterijume iz Kopenhagena,, (usklaenost drave koja podnosi zahtev sa politikim, privrednim i pravnim zakonodavstvom ,,Kriterijume (usklaenost dr politi i standardima EU). * Molbi za punopravno lanstvo predhodi sklapanje i sprovoenje ugovora o pridruivanju (kao pripremna faza). pridru * Nakon toga Savet EU trai miljenje Evropske komisije o molbi za lanstvo, koje moe biti pozitivno ili negativno. Takvo miljenje po svojoj tra mi mo mi prirodi nije obavezujue. obavezuju * Na osnovu usvojenog pozitivnog miljenja o molbi za lanstvo, Komisija daje predlog Savetu EU da sa konkretnom dravom zapone mi dr zapo pregovore o punopravnom lanstvu. * Pre poetka pregovora izmeu EU i drave kandidata, sprovodi se ,,screening,, (postupak unutar zakonodavstva drave kandidata), kojim po dr zakonodavstva dr se utvruju oblasti koje treba prilagoditi zakonodavstvu EU. ,,Screening,, zajedno sprovode drava kandidat za lanstvo i Evropska komisija. EU. dr * Savet donosi odluku o poetku pregovora prostom veinom. Odluka o poetku pregovora vezana je uz zakljuke Meuvladine konferencije po ve po zaklju - vlade drava lanica EU (odrava se radi razmatranja najvanijih stratekih pitanja u Uniji, ukljuujui i proces proirenja EU). dr (odr najva strate ukljuuju pro * Kad Meuvladina konferencija zakljui da je drava kandidat koja je podnela molbu za lanstvo, spremna da joj se prizna status kandidata zaklju dr za lanstvo i sa njom mogu otpoeti pregovori o pristupanju EU, pokreu se pregovori u roku od 6 meseci od zavretka Meuvladine konferencije. otpo pokre zavr konferencije. * Pregovore vodi predsednitvo EU (koje se menja svakih est meseci) u ime drava lanica, u saradnji s Evropskom komisijom. predsedni dr * Kada se zavre pregovori, izrauje se nacrt ugovora o pristupanju izmeu EU i drave kandidata, koji moraju odobriti Savet EU i Evropski parlament. zavr dr parlament. * Nakon toga sledi potpisivanje Ugovora. Da bi on stupio na snagu, potrebna je ratifikacija drava lanica EU i drave kandidata. dr dr * Zavisno od ustavnopravnog ureenja drave kandidata, u dravi se moe sprovesti i referendum kao jedan od instrumenata ratifikacije. dr dr mo * Posle procesa ratifikacije Ugovora o pristupanju i odgovarajue ceremonije prijema, drava kandidat postaje punopravna lanica EU. odgovaraju dr

REGIONALNA POLITIKA I PROGRAMI ZA LOKALNE ZAJEDNICE EVROPSKE UNIJE


* Brzo irenje Evropske unije pravi duboke promene evropske politike mape. Ove promene ine okvir budue stabilnosti politi budu i bezbednosti, pospeuju vladavinu prava, ljudska prava i socioekonomski prosperitet u Evropi. U velikoj meri ovo se tie pospe ti verovanja u iste vrednosti, iste vizije pravednog drutva i osnovne demokratske principe. U procesu proirenja EU tokom dru pro poslednje decenije, istovremeno se pojaano radilo i na regionalnom i lokalnom nivou u Evropi. S jedne strane ovo je bila poja strane reakcija na jaanje centralnih institucija, ali i rezultat vee slobode kretanja i uklanjanja granica. Tako su novi vidovi lokalne ja ve lokalne ekonomske i politike saradnje postali integralni deo evropske evolucije. politi * Evropska politika EU zasniva se na finansijskoj solidarnosti. Treina ukupnog budeta EU usmerava se manje razvijenim Tre bud regionima za ostvarivanje ekonomskog i socijalnog ujednaavanja unutar EU. Od toga 90% ine strukturni fondovi preko ujedna kojih se obezbeuje ravnomerniji razvoj bogatijih i siromanijih regiona kroz programe pomoi (regionima iji BDP po glavi siroma pomo stanovnika iznosi manje od 75% evropskog proseka, regionima u procesu socijalno ekonomskog restruktuiranja i regionima procesu pogoenim visokom stopom nezaposlenosti). nezaposlenosti). * Regionalnom politikom EU predvia se obaveza drava lanica da uvedu administrativnu podelu u skladu sa NUTS dr klasifikacijom (nomenklatura jedinica za teritorijalnu statistiku). EU naroito insistira na uvoenju NUTS 3 podele - podele na statistiku). naro podele teritorijalne jedinice koje imaju izmeu 150.000 i 800.000 stanovnika, kao uslova da drava lanica moe pristupiti strukturnim dr mo fondovima EU. U pregovorima sa buduim dravama lanicama, Evropska komisija je do sada zastupala stav da organi budu dr teritorijalnih jedinica na NUTS 3 nivou, treba da budu izabrani od strane graana i da imaju odreenu zakonsku i finansijsku autonomiju. Kao posebna stavka u regionalnoj politici EU, predvia se obaveza drava da donesu viegodinje planove predvia dr vi egodi regionalnog razvoja. Drave koje nikada nisu imale tradiciju regionalizma pristupile su formiranju regiona, pre svega da bi Dr obezbedile pristup strukturnim fondovima EU. Na nau sreu, sredstva EU za ujednaavanje regionalnog razvoja nisu na sre ujedna dostupna samo dravama lanicama, ve su dostupna i dravama u procesu pridruivanja EU. dr ve dr pridru

SAVET EVROPE
* Savet Evrope je najstarija politika institucija na Evropskom kontinentu. Osnovana je 1949.god. politi kontinentu. pre NATO-a i pre Evropske zajednice. Sedite Saveta Evrope je u Strazburu (Francuska). Sve drave NATOSedi dr Evrope su lanice Saveta Evrope osim Belorusije, koja jo uvek nama status lana. Savet Evrope fokus jo svojih aktivnosti usmerava na: praenje stanja ljudskih prava (naroito u zemljama biveg komunistikog pra (naro biv komunisti bloka), podrku zemljama Srednje i Istone Evrope u konsolidaciji politikih, pravnih, ekonomskih i ustavnih podr Isto politi reformi, prenoenje praktinog znanja u oblastima ljudskih prava, lokalne demokratije, obrazovanja, kulture preno prakti obrazovanja, i zatite ivotne sredine. Danas je Savet Evrope najpoznatiji po svojim pravno obavezujuim sporazumima za pravno obavezuju I konvencijama, kojih ima ak 160 i od kojih su mnoge otvorene i za pristupanje drava nelanica, kao i po dr ne preporukama koje pokrivaju irok krug oblasti od pravnih pitanja do kulture i sporta. * Evropska povelja o lokalnoj samoupravi usvojena 1985.god. u Strazburu (Francuska), jedan je od najvanijih dokumenata Saveta Evrope, kojim se utvruju osnovni principi lokalne demokratije. Znaaj najva kojim demokratije. Zna povelje je utoliko vei, jer je ona svim bivim dravama biveg komunistikog bloka sluila kao vodilja pri ve biv dr biv komunisti slu reformi njihovih sistema lokalne samouprave, a danas se prema njoj procenjuje stanje lokalne demokratije njoj i u zemljama u tranziciji i u zemljama Zapadne Evrope. * Evropska okvorna konvencija o prekograninoj saradnji teritorijalnih zajednica ili vlasti, je drugi znaajan prekograni vlasti, zna dokument koji je pripremljen u okviru Saveta Evrope, usvojena 1980.god. u Madridu (panija), kao kljuni 1980.god. ( klju dokument Saveta Evrope u oblasti regionalne saradnje. Njen poseban kvalitet je u tome to sadri niz poseban sadr modela sporazuma, kao to su oni o zatiti ivotne sredine, ekonomskom razvoju, obrazovanju i za ustanovljavanju i institucionalizaciji prekogranine saradnje. Trenutno se u okviru Saveta Evrope razmatra prekograni vie veoma vanih konvencija: Nacrt povelje o planskim regionima, Nacrt Evropske povelje o regionalnoj vi va Evropske samoupravi i Nacrt povelje o graanskim pravima i odgovornostima. odgovornostima.

SAVET EVROPE
Vanost koja se u okviru Saveta Evrope pridaje lokalnoj samoupravi, najbolje se ogleda u injenici da u njegovom okviru Va deluje Kongres lokalnih i regionalnih vlasti - CLRAE. Kongres je ustanovljen 1994.god. sa ciljem da kao konsultativno telo CLRAE. konsultativno zameni Stalnu konferenciju lokalnih i regionalnih vlasti Evrope. Sastoji se od Vea lokalnih vlasti i Vea regiona. Moda je Ve Ve Mo najvea uloga Kongresa to to on predstavlja mesto okupljanja i koordinacije razliitih nivoa vlasti, asocijacija i ekspertskih najve razli i drugih organizacija, koje se bave lokalnom samoupravom (svestran pristup pitanjima lokalne i regionalne demokratije). (svestran Organizacije koje okuplja Kongres u okviru Evropske mree organizacija, koje pruaju obuku u oblasti lokalnih i regionalnih mre pru vlasti su: * ENTO - deluje pre svega u dravama Srednje i Istone Evrope, podstiui saradnju meu centrima za obuku i njihovo dr Isto podsti povezivanje radi razmene iskustva i materijala za obuku. * Agencije za lokalnu demokratiju - Agencije za lokalnu demokratiju su pokrenute 1993.god. kao deo mirovnog procesa u bivoj Jugoslaviji i predstavljaju partnerstva izmeu lokalnih vlasti iz razliitih regiona Evrope. Cilj Agencija je promovisanje biv vlasti razli potovanja ljudskih prava i demokratije, prekogranine saradnje, meukulturnog dijaloga i lokalnog razvoja. Gradovi u kojima po prekograni razvoja. Agencije deluju jesu Ohrid, Prijedor, Tuzla, Zavidovii, Osijek, Sisak, Ni, Subotica i Niki. Na osnovu inicijative Kongresa Zavidovi Ni Nik loklanih i regionalnih vlasti 1999.god. je osnovana Asocijacija agencija lokalne demokratije sa ciljem da koordinira aktivnostima aktivnostima agencija i pomogne im u prikupljanju sredstava i sprovoenju njihovih aktivnosti. njihovih * Evroregioni - Evroregioni predstavljaju oblik prekogranine saradnje, koji u poslednje vreme postaje veoma popularan prekograni i to naroito u Srednjoj i Istonoj Evropi. Vano je napomenuti da evroregioni koji nastaju udruivanjem teritorija jedinica naro Isto Va udru U pograninim oblastima dve ili vie drava, ne predstavljaju novi oblik vlasti u tim oblastima. Naprotiv, udruivanjem se dr pograni vi Naprotiv, udru stvaraju mehanizmi za uspostavljanje saradnje i promovisanje zajednikih interesa oblasti koje se udruuju. U najveem zajedni udru najve broju sluajeva, evroregioni nastaju tako to se zainteresovane pogranine optine u svakoj slu pograni op od drava koje uestvuju u projektu prvo organizuju u posebno udruenje, a zatim udruenja iz susednih zemalja organizuju dr u udru udru prekograninu saradnju, ponekad osnivajui i poseban sekretarijat koji administrativno opsluuje tu saradnju. Zanimljivo je to prekograni osnivaju opslu to se status nekih evroregiona utvruje i meunarodnim ugovorima, dok su neki neprofitne organizacije, a neki uopte i nisu , ugovorima uop pravna lica. Nema ni pravila da saradnja mora biti meu istim nivoima vlasti u razliitim dravama - poznati su sluajevi kada razli dr slu jedan region obuhvata u jednoj dravi okruge, a u drugoj optine ili provincije. U praksi ima sluajeva da je i sama drava dr op slu dr (npr. Luksemburg) lanica jednog evroregiona. I u domenima saradnje postoje znatne razlike. Dok se neki evroregioni u saradnji zaustavljaju na razmeni informacija i konsultacijama, drugi su razvili kapacitete da sprovode i odreene projekte. projekte.

ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU - OSCE

* Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju - OEBS danas okuplja drave iz Evrope, dr Centralne Azije, Kavkaza i Severne Amerike. OEBS se bavi irokim spektrom pitanja bezbednosti, ukljuujui preventivnu diplomatiju, ljudska prava, posmatranje izbora, ekonomsku bezbednost i zatitu uklju uju ekonomsku za ivotne sredine. Misija OEBS-a u Srbiji usmerena je na savetovanje i obezbeivanje pomoi razliitim OEBSpomo razli nivoima vlasti, pojedincima i organizacijama u razvoju demokratskih institucija, sa naglaskom na pomoi demokratskih pomo u restruktuiranju policije i pravosua. pravosua. * Program podrke optinama podr op U fokusu OEBS-ovog programa pomoi optinama u Srbiji, jeste obuka novoizabranih funkcionera OEBSpomo op lokalnih samouprava za primenu novog Zakona o lokalnoj samoupravi (aktivnosti skuptine optine). samoupravi skup op Ovim programom obuhvaena je obuka za novoizabrane odbornike o ulozi skuptine optine i samih obuhva skup op odbornika u lokalnoj samoupravi, o odnosima sa medijima i etici u obavljanju javne funkcije, kao i zatiti za ljudskih i manjinskih prava u lokalnoj samoupravi.

REGIONALNE INICIJATIVE
* Pakt za stabilnost u Jugoistonoj Evropi, donet je u junu 1999.god. kao deo nastojanja meunarodne zajednice da razvije dugoronu strategiju Jugoisto Evropi, donet 1999.god. dugoro prevencije sukoba u tradicionalno konfliktnom regionu Jugoistone Evrope (obuhvata drave: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Jugoisto dr Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru). Vie od 40 drava i meunarodnih organizacija angaovalo se na pruanju Vi dr anga pru podrke dravama u regionu u njihovom nastojanju da uvrste mir u regionu, demokratiju, potovanje ljudskih prava i ekonomski napredak. podr dr u po Od vanih aktivnosti Pakta vezanih za lokalni i regionalni nivo, vano je pomenuti i rad na stvaranju interaktivne baze podataka o partnerstvima va va partnerstvima izmeu lokalnih samouprava i regiona, kao i pripremu analize sa preporukama za akciju o prekograninoj saradnji izmeu lokalnih i regionalnih regiona, prekograni vlasti u Jugoistonoj Evropi. Jugoisto * Proces stabilizacije i pridruivanja - PSP, donet je radi unapreenja politika regionalnog pristupa u regionu Zapadnog Balkana. Komisija EU pridru PSP, donet je predloila 1999.god, formiranje PSP za drave ZB (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru). Proces PSP predlo dr Srbiju drava ZB Evropskoj uniji, jednako se primenjuje na sve drave, osim razlika u konkretnim uslovima. Dravama potpisnicama PSP daje se dr dr Dr status potencijalnog lana EU. Ciljevi PSP su: Politika stabilizacija, Liberalizacija trgovine, Razvijanje regionalne saradnje, i Harmonizacija Politi saradnje, (usklaivanje) pravnog i institucionalnog sistema drava. Definisani su koraci ka lanstvu drava potpisnica ka EU: Osnivanje konsultativne (usklaivanje) dr dr radne grupe EU-drava ZB, Studija izvodljivosti, Pregovori o pridruivanju, Sporazum o stabilizaciji i pridruivanj - SSP, Ratifikacija SSP, EU-dr pridru pridru Zahtev za pristupanje drave u lanstvo EU i sticanje statusa drave kandidata, Ratifikacija statusa drave kandidata (prihvatanje kandidature), dr dr dr Pregovori o pristupanju drave kandidata, Ugovor o pristupanju drave lanice EU, Ratifikacija Ugovora o pristupanju drave lanice EU. dr dr dr * Jedan od konkretnih doprinosa Pakta za stabilnost je ustanovljavanje Mree asocijacija lokalnih vlasti u Jugoistonoj Evropi - NALAS. ustanovljavanje Mre Jugoisto NALAS. Udruenja lokalnih samouprava (nalik Stalnoj konferenciji gradova i optina u Srbiji) imaju vanu ulogu u razvijenim zemljama i sve vie Udru op va vi dobijaju na znaaju i u zemljama u tranziciji. U dravi kojoj je nacionalno udruenje lokalnih vlasti dobro organizovano, obavljaju se dve zna dr udru osnovne aktivnosti: pruanje usluga svom lanstvu (obuka optinskih funkcionera i slubenika, informisanje, koordiniranje donatorskom pru op slu pomoi...) i zastupanje interesa lokalnih vlasti u odnosima sa centralnom vlau (pregovori oko sredstava za finansiranje optina, iznoenje pomo centralnom vla op izno stanovita lokalnih samouprava o zakonskim projektima koji se tiu gradova i optina...). Imajui u vidu rezultate NALAS-a, Kongres lokalnih stanovi ti op Imaju NALASi regionalnih vlasti je 2001.god. usvojio Rezoluciju kojom se naglaava njegov znaaj i nada da e NALAS od mree prerasti u Uniju asocijacija nagla zna mre lokalnih vlasti u Regionu. * Centralnoevropska inicijativa - CEI, nastala je 1989 god. kao meuvladin forum za politiku, ekonomsku i kulturnu saradnju meu 17 drava CEI, nastala god. kao politi ekonomsku dr lanica (Albanija, Austrija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, eka, Slovaka, Maarska, Italija, Makedonija, Moldavija, Bugarska, Slova Maarska, Poljska, Rumunija, Srbija i Crna Gora). Od 1.Maja 2004.god. 7 drava lanica CEI je u lanstvu EU. Delovanje u oblasti prekogranine saradnje dr prekograni je za CEI postalo naroito aktuelno nakon poslednjih proirenja EU. U tom kontekstu, CEI je u sklopu pripreme za svoje aktivnosti u ovoj oblasti naro pro aktivnosti u narednom periodu, pristupila izradi pregleda prekogranine saradnje u dravama lanicama. prekograni dr * Dobar primer za novu orijentaciju jeste i saradnja CEI i OECD, na LEED programu. U fokusu ovog programa jesu identifikacija, analiza i na programu. promovisanje inovacija u oblastima lokalnog razvoja i socijalne ekonomije.

ZNAAJNI EVROPSKI PROGRAMI


* Asocijacija evropskih pograninih regiona, osnovana je 1971.god. na inicijativu 10 regiona, est godina nakon to se pograni regiona, ideja o osnivanju ovakve asocijacije zaela na meunarodnoj konferenciji o regionima odranoj u Bazelu (vajcarska). za odr ( Kao ciljevi ove asocijacije postavljeni su: Angaovanje u reavanju prekograninih problema, Pripremanje i sprovoenje Anga re prekograni Pripremanje zajednikih projekata i kampanja kao i zajedniki nastup prema donatorima, Organizovanje skupova o prekograninoj zajedni zajedni prekograni saradnji i Obavetavanje evropskih politikih organa i javnosti o ovoj problematici. Obave politi * Skuptina evropskih regiona, osnovana je 1987.god. Ova organizacija je istovremeno i politiki forum regiona Evrope, Skup regiona, politi iji su ciljevi: razvoj demokratije, solidarnost i meuregionalna saradnja. Jedan od najvanijih dokumenata Skuptine razvoj solidarnost saradnja. najva Skup evropskih regiona je Strategija 2000 za regione Evrope. * Savet evropskih optina i regiona - CEMR, osnovan je 1951.god. na inicijativu grupe gradonaelnika iz razliitih op CEMR, gradona razli drava Evrope. Pored omoguavanja razmene iskustva meu lanicama, cilj organizacije je da obezbedi odgovarajue dr omogu odgovaraju mesto gradovima i regionima u kreiranju novog evropskog poretka. * Eurocities - predstavlja organizaciju koja okuplja velike urbane centre Evrope. Osnovni su joj ciljevi da problemi velikih Evrope. gradova uvek dobiju odgovarajui tretman u evropskim forumima. Ovo se naroito postie kroz zastupanje interesa odgovaraju naro posti gradova pred organima EU. Pored toga, Eurocities se angauje na razmeni iskustava izmeu gradova koji su u anga lanstvu organizacije i na njihovom umreavanju po razliitim osnovama. umre razli * Fondacija za ekonomiju i odrivi razvoj regiona Evrope - FEDRE. Ciljevi FEDRE su da: omogui promociju urbanih i odr FEDRE. omogu ruralnih regiona, gradova i preduzea, naglasi regionalnu dimenziju politikih i ekonomskih aktivnosti u Evropi, preduze politi podstakne saradnju meu evropskim regionima, a naroito na liniji istok zapad. regionima, naro

LINKOVI EVROPSKIH INSTITUCIJA


* Portal Evropske Unije - http://europa.eu/ * Institucije EU - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/index_sl.htm * Evropski parlament - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/european-parliament/index_sl.htm * Evropski Savet - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/european-council/index_sl.htm * Savet EU - Savet Ministara - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/council-eu/index_sl.htm * Evropska komisija - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/european-commission/index_sl.htm * Evropski sud pravde - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/court-justice/index_sl.htm * Evropski revizorski sud - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/court-auditors/index_sl.htm * Evropski ombudsman - http://www.ombudsman.europa.eu/start.faces * Evropski ekonomski i socijalni odbor - ECOSOC - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/ecosoc/index_sl.htm * Evropski odbor regija - http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/cor/index_sl.htm * Agencije Evropske unije - http://europa.eu/agencies/ * Evropska regionalna saradnja - http://ec.europa.eu/enlargement/projects-in-focus/regional-cooperation/index_sl.htm * Evropsko bratimljenje - http://www.twinning.org/sr/page/ * Evropsko finansiranje i subvencije - http://europa.eu/policies-activities/funding-grants/index_sl.htm * Evropa i obrazovanje - http://ec.europa.eu/education/index_en.htm * Evropa i omladina - http://ec.europa.eu/youth/index_en.htm * Evropsko ivotno okruenje i zdravlje - http://ec.europa.eu/health-eu/my_environment/environmental_health/index_en.htm * Evropska centralna banka - ECB - http://www.ecb.int/home/html/index.en.html * Evropska investiciona banka - EIB) - http://www.eib.org/ * Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD - http://www.ebrd.com/pages/homepage.shtml * Savet Evrope - http://www.coe.int/lportal/web/coe-portal * Banka za razvoj Saveta Evrope - CEV - http://www.coebank.org/ * Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju - OSCE - http://www.osce.org/serbia * Delegacija Evropske komisije u Srbiji - http://www.europa.rs * Savet Evrope - Kancelarija u Beogradu - http://www.coe.org.rs/ *Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije http://www.seio.gov.rs/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0.1.html

Roen 1969.godine. Osnovnu i srednju kolu zavrio u Boru. Diplomorani inenjer Univerziteta u Niu od 1993.godine. U petnaestogodinjoj profesionalnoj karijeri obavljao: analitike, normativne, koordinativne i upravno-nadzorne poslove, strateke i izvrne, organizacione i logistike, monitoring, supervizorske i savetodavne aktivnosti (sektori - graanski aktivizam, javna uprava i privatni multinacionalni biznis; oblasti - zatita ivotne sredine, ekonomski razvoj i integracije, bankarstvo i osiguranje, marketing, prodaja i preduzetniki konaslting i edukacija). Aktivan uesnik u sticanju savremenih vrednosti i iskustva ekonomije znanja i profesionalnih kodeksa poslovanja, participijent u internacionalnim i nacionalnim razvojnim programima i projektima u regionu i lokalnim zajednicama (International SEED training ,,Train the trainer,, and National SEED training ,,Business plan,, - The Word Bank Group & International Finance Corporation; Workshop participation: Strategical Planning, Project Management, Executive Management and Founds Management - USAID & CHF/ADF). Prema potrebi poslova koje obavlja, razvija savremenu bazu podataka, institucija i klijenata lokalnih zajednica Timoke regije (Bor, Majdanpek, Negotin, Kladovo, Zajear, Knjaevac, Boljevac i Soko Banja): Lokalnih vlasti i javnih institucija (strateka i izvrna dokumenta i aktivnosti); Privatnih preduzetnika, msp i preduzea (poslovni programi, razvojna produkcija i trini partneri) i Graanskih ekonomskih aktivnosti (potencijalni biznis, agroinicijativni i kooperativni, ruralno-turistiki profili- umreeni u okviru razvojnih aktivnosti lokalnog stanovnitva). Komunicira i prati razvojne aktivnosti, nacionalnih i internacionalnih institucija, agencija, fondova, asocijacija i poslovnih mrea u neposrednom okruenju. U skladu sa razvojnim strategijama i poslovnim politikama poslodavaca aktivno uestvuje u razvoju lokalnih i regionalnih zajednica i njihovih trita.

Goran Stojanovi

Unapreuje i prenosi moralni i profesionalni integritet. U izgraenom dvodecenijskom branom partnerstvu, uiva porodine i roditeljske blagodeti. Globalni patriota, javno afirmie neophodnost permanentnih promena u neposrednom okruenju - budunost zasnovanu na realnim potrebama i steenim iskustvima, funkcionalno sadrajnim partnerskim vrednostima, standardima i lokalnim resursima. Uvek, drugaiji i pozitivniji, prenosi entuzijazam, na svoje saradnike, prijatelje, sugraane i komije. ivotnom rezultantom, potvruje mogunost realizacije savremene vizije ivota i rada u Boru.