P. 1
Mladi Reporter - Jun 2011

Mladi Reporter - Jun 2011

|Views: 524|Likes:
Published by MladiReporter

More info:

Published by: MladiReporter on Jun 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/22/2012

pdf

text

original

JUN 2011

-

PRAVE OMLADINSKE NOVINE

-

B E S P L AT N O I Z D A N J E

10 16

! NDI STRIPA U MI LEGE HILJAD IMA EĐU MLAD NASILJE M ZAZ

18

S2

JA, ROBOT
ANITA ERKER KOMENTAR: Uticaj tabloida I DOK UTICAJ TABLOIDA NA DRUŠTVO I POLITIKU RASTE, ONI SE PRAVDAJU ARGUMENTOM DEMOKRATIČNOSTI. Biti robot znači biti pod nečijom kontrolom. Upravljanje indviduom ili grupom često je skriveno i u tom slučaju predstavlja manipulaciju. Tabloidni listovi sebe mogu proglasiti robotima društva, jer, ako uzmemo u obzir njihov argument demokratičnosti na koji se pozivaju, oni to i jesu- iz razloga što daju publici ‘ono što želi’. Ali, tako se čini. Neretko je upravo publika taj robot koja misli da dobija ono što hoće, a ne uviđa da se njom manipuliše. Najveća kriza od svih je kriza društvenih vrednosti. Jednom urušene brzo se zaboravljaju. Nedugo zatim, pojavljuju se novi kreatori koji preuzimaju ulogu postavljanja novih. Nakon krize devedesetih u Srbiji, tu ulogu su preuzeli tabloidi. Počeli su da stvaraju društvo koje ceni sve sem istine. Istina ume da boli, naučili su, te se radije hvataju zabave, prepirki i tuđih života. Proces tabloidizacije iliti ’trend’ koji je novinarski zanat učinio senzacionalnim i neprofesionalnim, danas je uticajniji nego ikada. Za nešto novca svaki građanin i građanka mogu priuštiti vesti. Kakve vesti?, retko ko se i zapita. Naime, tabloidi daju publici ono što ona želi - jedan je od argumenata u odbranu tabloidne štampe, takozvani argument demokratičnosti. Oni, navodno, ruše društvene tabue i pokazuju da niko nije ’nedodirljiv’. Možda bi zaista i bilo tako da ne prelaze granicu dobrog ukusa i integriteta ličnosti. Ali, vođeni parolom ’publika to želi’ oni ruše granice, mešaju privatno i javno, izvlače ’sočne’ detalje, nadograđuju ih i služe publici kao realnu sliku sveta. No, nije tu kraj problema. Pravi tek dolaze jer dok se svetski tabloidi fokusiraju na estradne ličnosti i dešavanja, tabloidi u Srbiji okrenuti su pre svega političkom životu. Istaknuti predstavnici političke sfere, ilitilideri stranaka, svakodnevno se pojavljuju na naslovnim stranicama štampe. U tekstovima čiji si sudržaji kraći od naslova, tabloidi ove ’političke junake’ stavljaju u kontekst spletki, obmana, ali i privatnog života. Stvaraju sliku politike kao sfere junaka i njihovih zabava. Serviranjem ovakve slike tabloidi ugrožavaju politički život lidera, ali i političku kulturu u celini. Forsiranjem tema bez analitičkog pristupa stvaraju neprijatne situacije. Publici se to dopada, tiraž raste i argument demokratičnosti dobija na snazi. Ali, to je jedan deo čitalačke publike. Stari kadar, čitaoci ozbiljnih listova, ne dozvoljavaju da se tabloidima javno prizna ovaj argument. Oni ostaju verni referentnoj štampi jer još uvek uspeva da očuva principe kvalitetnog. ,,Ozbiljne novine ne smeju da podlegnu temama koje forsiraju tabloidi jer ako tome ne odole, izgubiće deo stalnih čitalaca, a nove neće steći ”, smatra Dragan Bujošević, gl. i odg. urednik dnevnog lista Politika. Iako su uslovi teški, a pritisci veliki, ozbiljna štampa ne sme da zaboraviti na svoju funkciju. Samo tako će osigurati opstanak na medijskoj sceni. Neko se mora osvestiti. Da li regulisanjem medijske sfere ili ‘društvenim buđenjem’ stvarnost više ne sme biti puka interpretacija već realna slika sveta. Jer ukoliko ne bude i ukoliko se nastavi trend tabloidizacije i senzualizma vrednosni kompasi postaće ideali.

S3

Ubuntu, yahoo, google – značenje i poreklo reči
ŠTA ZNAČI CISCO Ništa posebno, to je uobičajena skraćenica za San Francisko. ŠTA ZNAČI COCA COLA Kombinacija coca lišća i kola oraha. Pošto nemamo formulu, ne možemo da proverimo. ŠTA ZNAČI GOOGLE Ovo nisam baš shvatila, (mislim na matematički deo) ali to ne znači da vi nećete. Početna reč je – GOOGOL. Goooooooooo,oooooooooo,oooooooooo,o ooooooooo,oooooooooo, oooooooooo,oooooooooo,oooooooooo,oo oooooooo,ooooooooooGle is indeed derived from Googol 10000000000,0000000000,0000000000,0 000000000,0000000000, 0000000000,0000000000,0000000000,00 00000000,0000000000. To je matematički termin, 1 iza koje sledi sto nula. Smislio je Milton Sirotta, rođak američkog matematičara Edward-a Kasner-a. Izraz je prvi put uporebljen u knjizi „Mathematics and the Imagination”, koju je napisao Kasner sa saradnicima. Ideja je bila da asocira neograničen broj mogućnosti, koje postoje na netu. Dakle broj, koji je naveden ne postoji nigde u prirodi, pošto je neverovatno veliki i predstavlja želju da se na netu obezbedi neverovatno veliki broj informacija, koji će biti dostupne svima. MI SMO SE LEPO ZABAVILI, A VI, IMATE LI NEKU INERESANTNU REČ?

UBUNTU FILOZOFIJA Diskutujemo tako, moji đaci i ja o vrstama, programa i programiranja, oni pričaju, ja slušam, pošto pojma nemam o čemu se radi, ali je baš lepa tema za vežbanje engleske konverzacije. I meni zapara uvo reč Ubuntu. Eto nama nove teme i malo istraživačkog rada do sledećeg časa: šta znače i kako su nastale neke engleske reči, koje prihvatamo zdravo za gotovo. Naravno sada ćemo da podelimo rezultate naših istraživanja - bar one koje su nam se učinili najinteresantniji. Verovatno su mnogima već poznata ta značenja, ali možda pronađete nešto interesenatno. ŠTA ZNAČI UBUNTU Ubuntu predstavlja jednu vrstu etičke ili humanističke filozofije. Sama reč potiče iz Zulu-Bantu jezika (jug Afrike) i otprilike znači da osoba koja poseduje Ubuntu je otvorena prema drugima, prihvata i poštuje druge ljude i svesna je da pripada većoj celini. Ako su drugi iz te celine, zajednice, podvrgnuti mučenju, svaki pojedinac to treba da oseti, pošto je pripadnik veće celine. „umuntu ngumuntu ngabantu” = “I am what I am because of who we all are.” Sjajno, morate priznati.

ŠTA ZNAČI YAHOO Odmah ispravka, pitanje je totalno pogrešno. Pravo pitanje glasi – ko je Yahoo?

Yahoo Ovo je mogući izgled bića po imenu Yahoo. Pisac Džonatan Svift u Guliverovim putovanjima, priča o bićima, koja podsećaju na čoveka, ali su mnogo ružna, jedva da su ljudska bića po ponašanju i izgledu. Jerry Yang i David Filo, osnivači ove kompanije su smatrali sebe pripadnicima te vrste, pa eto i imena. ŠTA ZNAČI ORACLE Ovo mi je jako slatko objašnjenje, ako je istinito naravno, ali je jedino koje smo našli. Larry Ellison i Bob(Ed) Oats su radili za CIA, kao konsultanti. Taj projekat su nazvali Oracle, što je šifra sastavljena od početnih slova reči u sledećoj rečenici – One Real Asshole Called Larry Ellison! (ovo možete i sami da prevedete).

DRAGANA AMALIRIS ABC.AMARILISONLINE.COM

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina južne Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Lektura, prelom i grafička obrada: Šapa Sindikat d.o.o. - Tiraž: 2000 - Štampa: Retografika, Subotica - Novina je publikovana kao deo projekta “Širenje aktivizma u južnoj Srbiji - promocija konstruktivne kritike i angažovanje mladih” - Podrška: Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija - Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Mišljenja i stavovi u iznetim tekstovima su isključivo mišljenja i stavovi autora/autorki i ni na koji način ne odražavaju stavove redakcije i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). ///

S4

FILM
IVICA MILARIĆ
PIRATES OF THE CARIBBEAN: ON STRANGER TIDES Osim kraja koji je veoma sličan kraju filma INDIANA JONES AND THE LAST CRUSADE, novi nastavak poznate franšize deli još nešto sa poznatim ostvarenjem iz osamdesetih: zabavnost. Uprkos trajanju od skoro 140 minuta, PIRATES OF THE CARIBBEAN: ON STRANGER TIDES mogao bi da bude školski primer savršeno skrojenog avanturističkog filma. U početku, film okuplja glavne aktere – kapetana Džeka Speroa, lažnog kapetana Džeka Speroa, Crnobradog, Barbosu, i naravno, mapu. Ovaj put, međutim, mapa ne vodi do zakopanog blaga, već izvora mladosti. Jasno, svi žele da dođu prvi do izvora, doduše iz različitih razloga. Ovo može da znači samo jedno: neka trka počne! Za režisera, Roba Maršala, recepet za ovaj film je kristalno jasan. On se sastoji od puno harizmatičnog Džonija Depa kao Speroa, uz skoro jednaku količinu prelepe Penelope Kruz. Ian Mekšenj pogađa Crnobradog očekivano upečatljivo, a uvrnuti pristup genijalnog Džefrija Raša sjajno se slaže sa Depovim likom. Naravno, film ne staje na odličnoj glumačkoj ekipi. Ogromne sume novca otišle su da nam daju scenografiju, lokacije i natprirodne pojave, od sirena i zombija, preko živih konopaca ukletih brodova i drugih stvari koje čine ovaj zamišljeni univerzum. Svi ti elementi samo ojačavaju fascinantan svet pirata i magije. Često trpanje gomile ideja razvodnjava film; u ovom slučaju, one ga samo dodatno obogaćuju. Jedino je odluka da se film snima u 3D tehnici pomalo nepotrebna. Definitivno ima scena koje prostorna dubina čini zanimljivijim, ali jasno je da bi ovo ostvarenje bilo jednako efektno i bez potrebe da se nose zamorne naočare. PIRATES OF THE CARIBBEAN: ON STRANGER TIDES je materijal poput onog koji je proslavio dela Erola Flina, uz dodatak filmskih steroida 21. veka. Ovo su pirati koje svi žele – uzbudljivi, nestvarni, zabavni i veći od života.

Razveseli mrguda, prvi nivo.
RAMBOAMADEUS.COM
Da, naslov zaista lici na neku novu kompjutersku igricu. Međutim, ne treba vam kompjuter da biste uspješno igrali ovu igru. Kako su mi kola na popravci, malo više šetam ulicama ovih dana. IZ AUTA SE NE VIDE MNOGE STVARI. NA PRIMER KOLIKI JE PROCENAT LJUDI NAMRGOĐEN. Njihova sumorna lica stvaraju u meni organsku potrebu da se kreveljim, da ih nasmijem. Nepodnošljiva namrgođenost okruženja pojedince sa tankim živcima tjera da postanu komičari. Komičar zapravo nije zanat nego dijagnoza onih koji se svakodnevno trude ne bi li taj „mrgud luk” skinuli ljudima sa lica. Obišao sam priličan dio planete. Ljudi su uglavnom nasmješeni, bez obzira na standard kojim žive. Kritičari kažu - to je izvjestačen osmjeh. Međutim, saznajem od jednog instruktora drevne kineske gimnastike da je ljudsko lice kao filter: Naša grimasa zapravo filtrira i oblikuje utisak o stvarnosti koja nam kroz čula ulazi u svijest. Što nam je izraz lica blaži, blaži će biti utisak koji stičemo o okruženju, i obrnuto. Neće proći puno vremena do trenutka kada će namrgođenost postati nepristojna. U svijetu je već tako. Sebe hvatam kako treniram da uglove usana držim zategnute. Zaista, blagotvorno utiče na raspoloženje. Pokušajte odmah. Ne tjerajte me da pričam glupe viceve.

S5
INSIDIOUS Džejms Van je režirao i napisao prvi film SAW trilogije, ali njegovo poslednje delo ima mnogo više zajedničko sa filmovima poput POLTERGEIST nego sa klasičnim krv&iznutrica šok-hororima. INSIDIOUS, priča o porodici koja počinje da primećuje paranormalne fenomene kada njihov mali sin padne u misterioznu komu nam daje dosta uzbudljivih i strašnih trenutaka, i to čini sa malim budžetom i skromnim trajanjem. Ovo je horor o ukletoj kući bez dodatne opreme – žanr može da bude ponosan na njegove tvorce. LA HERENCIA VALDEMAR Ukleta kuća i ljudi koji nestaju u njoj je zaplet star skoro koliko i vukodlaci i Frankenštajn. U ovom španskom ostvarenju, dva priče se prepliću: jedna se dešava u sadašnjosti (možda alternativnoj), gde procenitelji nekretnina odlaze u staru, izolovanu vilu, ali se ne vraćaju, a druga, pomerena 100 godina u prošlost, uključuje scenirane seanse prizivanja preminulih, Alistera Kroulija i ikonografiju H. F. Lavkrafta. LA HERENCIA VALDEMAR je samo prvi deo ove priče: za sada, stvari nisu loše, ali režiser i scenaristi će morati više da se potrude u drugom delu da bi ova horor priča prevazišla prosečan status.

Moj kofer i ja
TIJANA MIRKOVIĆ
Čudno je to kada deset dana živite sa istim ljudima koji su zapravo toliko različiti. I tek kada se nađete u društvu drugačijih kultura, mentaliteta pa čak i jezika, shvatite koliko malo znate i koliko će te naučiti. Svako ko kaže da nema predrasude laže. Nije lako preći iz svog svakodnevnog života i okruženja na neko drugo mesto,a pritom se prilagoditi. Nađete se u potpuno konfuznoj situaciji gde se od vas očekuje prvo i pre svega da se sporazumevate na drugom jeziku. U jednom momentu shvatite koliko ste osakaćeni, jer reči koje koristite ne mogu da opišu polovinu toga što bi ste rekli. I trudite se da prevedete onako kako treba, ali reči ne postoje, prosto ih nema. Donekle ograničeni, ali snalažljivi, pokušavate da se snađete kako najbolje umete. U redu, možda nije baš onako kako sam želela, ali poenta je ista. No to vas ne odvlači od toga da zapravo stvorite vezu sa ljudima, ipak i njima je teško isto koliko i vama. I tako svakodnevno provodite po cele dane na predavanjima i radionicama, a u pauzama međusobno razmenjujete iskustva i shvatate koliko ste zapravo povezani sa tim ljudima, bili oni iz Litvanije ili pak Bugarske. Polako shvatate koliko mnogo od tih ljudi možete da naučite, i koliko je magično da na nekom tamo jeziku koji je vama stran, ma koliko mislili da ga znate, uspevate da se sporazumete i steknete jedno fenomenalno iskustvo (ili pak još bolje - prijatelje). Shvatite da su vaše razlike zapravo ono što vas spaja, i što vas čini tako posebnim. Postanete otvoreniji, pozitivniji i videte da su predrasude zapravo jedna jako loša stvar. Da, juriće vas kroz ceo život, ali treba da budete dovoljno otvoreni prema sebi i prema drugima, i prosto čuti i drugu stranu priče. Jer možda je ta strana ona prava. Steknete prijatelje, znanje i iskustvo koje vam promeni život. Ja lično tu ne vidim negativnu stranu, niti mislim da će je iko videti ako se samo dovoljno potrudi i shvati da treba voleti tvoje, ali poštovati tuđe. A ako ste po prirodi znatiželjni avanturisti, život sa ljudima koji nisu iz vašeg svakodnevnog okurženja može samo da vam donese pozitivne stvari. Pa čak i ako niste. Svaku priliku koju možete iskoristiti, i proći kroz par dana koji će vam promeniti život, iskoristite. Ne verujem da ćete se pokajati.

S6

Gde je plaža?
Žali narod koji ne podiže svoj glas, osim na sahrani Koji se hvali svojom sposobnošću među ruševinama I neće se pobuniti, osim kada mu je glava na panju (odlomak iz pesme „Žali narod” libanskoameričkog pesnika Kalila Džibrana) U proleće 1968. godine, studentima u više zemalja Evrope, a posebno u Francuskoj, je nešto puklo u glavi - i rešili su da promene društvo, tako što se pobune protiv sistema u kome su živeli. Ostalo je uglavnom legenda - ulične barikade u Parizu, „zauzimanje” univerziteta, vatreni govori i slično. Jedna od mnogih zapaljivih parola koje su bile ispisane po zidovima Pariza je bila i „sous les pavés la plage” („pod kaldrmom - plaža”). Neznani aktivista je hteo da kaže - „vadeći kaldrmu i bacajući je na policajce, borimo se za bolje sutra”. Pre nešto više od deset godina, izmučeni desetogodišnjom krizom završenom bombardovanjem Srbije, nezadovoljni manipulacijom izbornim rezultatima, građani Srbije su se podigli i osigurali da njihova želja da zamene vlast ne bude ignorisana. Poneseni trenutkom uspeha, očekivali su da će se sve u najkraćem roku promeniti - korumpirana elita biti zamenjena, uništena ekonomija oporavljena a sve veće društveno raslojavanje zaustavljeno. Sada je naravno jasno (a bilo je jasno i tada, onima koji nisu sebi dozvolili ružičaste snove) da slobodu, pravdu i blagostanje jednom narodu ne može u jednom danu danu doneti Džo bagerista. Iako je „raspodela karata” u modernom društvu uvek naklonjenija bogatoj društvenoj eliti - koja ima resursa da utiče kako na političku elitu i državne činovnike, tako i na javno mnenje, koristeći medije igra raspodele društvenog bogatstva je u najvećem broju slučajeva ono što se u matematičkoj teoriji igara zove „igra čiji zbir dobitaka nije nula” (non-zero sum game). Drugim rečima, ukupan „dobitak” koji se raspodeljuje, vrednost koja ostaje u društvu, značajno zavisi i od izbora načina rešavanja društvenih problema. Pametnim rešenjima, kada više ljudi, iz više tačaka gledišta sagleda jedan društveni problem, „kolač” koji se deli može postati značajno veći. Stvar ne mora da se svede na princip „ako ti dobijaš, to znači da ja gubim” sasvim je moguće da, izborom nekih puteva, svi koji su u igri mogu biti na dobitku, posebno kada se gleda na iole duži rok. U svetu u kome, da parafraziram naslov knjige Džejmsa Surovjeckog, mase poseduju mudrost - a sve više smo svesni da je uspeh, uz određene preduslove, pre svega slučajnost, a ne privilegija „pozvanih” i „eksperata” (kao što je to sjajno opisao jedan drugi Amerikanac libanskog porekla, Nasim Nikolas Taleb), verujući da će u budućnosti prosperirati ona društva koja budu proizvodila što više, što kvalitetnijih ideja - a uz to imala i mehanizme da ih plasiraju, grupa nas je rešila da organizuje akciju i zatraži podršku od građana, državnih organa i nevladinih organizacija da se, osim mnogih dorada i popravki koje su već ugrađene, u nacrt novog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ugrade i odredbe koje omogućavaju elektronsko pokretanje i potpisivanje narodnih inicijativa. Za one koji prvi put čuju za termin „narodna inicijativa”, radi se o ustavnoj kategoriji - načinu da građani direktno predlažu zakone i/ili izazivaju raspisivanje referenduma na raznim nivoima (opština, pokrajina, republika), zaobilazeći njihove predstavnike poslanike/ odbornike. Konkretno u Ustavu, član 107 propisuje da 30 hiljada birača (ili vlada ili skupština autonomne pokrajine, ili svaki poslanik) imaju pravo predlaganja zakona, a član 108. propisuje da na zahtev 100 hiljada birača (ili većine svih poslanika) Narodna skupština raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti. Ako je neko od vas koji čitate očekivao u ovom trenutku Džoa bageristu, koji će probiti policijski kordon - ili zlatni pesak koji se pojavljuje ispod putarske kocke bačene na policajce - sada je možda razočaran. Mi, međutim, mislimo da se, u svetu koji se sve više i više virtuelizuje i sve više i više zavisi od znanja i ideja velikog broja ljudi - plaža nalazi iza naših ideja i volje da stanemo iza njih - svejedno da li se radi o poslovnim idejama, od kojih stvaramo uspešna preduzeća, ili o idejama kako organizovati naše lokalne zajednice i Srbiju u celini - kojima povećavamo „kolač” koji se deli među članovima društva, u “igri sa zbirom većim od nule”. Verujemo da je jedan od suštinskih instrumenata u plasiranju naših ideja koje se tiču društva upravo narodna inicijativa - i da je sada trenutak za „bacanje virtuelne kocke”, tražeći od predlagača zakona da omogući da se podrška za ideje može skupljati tamo gde sada ideje i razmenjujemo - na Internetu - koristeći digitalnu infrastrukturu koju nam je post-petooktobarska generacija državne administracije već obezbedila kvalifikovani elektronski potpis. Pozivamo vas da nam se pridružite u traženju plaže na Fejsbuku: http://on.fb.me/ jk8Krm ili na iPetitions http://bit.ly/kBVXhY a saznajte više o temi na našim blogovima - http://bit.ly/k78IX6 ili http://bit.ly/lKZYPg.

NADAHNUĆE
GORDANA JANKOV Tako se osećam. Ovo je sadašnjost. U bliskoj prošlosti, spontano, nenadano, ugledala sam nešto što je ličilo na svetlost u tami u kojoj sam obitavala, čini mi se predugo. Tama uvek dugo traje. To je ipak subjektivni osećaj. No, kada sam osetila zračak svetlosti, pitala sam se da li da ga pustim da osvetli moj kutak, moj minijaturni svet o čijem pogrešnom načinu funksionisanja nisam imala snage da razmišljam. Plašila sam se da svetlost ne bude prejaka i da ne pogrešim, da me prevari svojim sjajem i zaslepi. Ali, prateći svoj instinkt, jer nisam imala čime drugim da se vodim, pustila sam je da oživi i povede me, ne pitajući je kuda. Nazad više nisam htela, a napred sam morala krenuti. Jedino na šta sam mogla da utičem je da svoja očekivanja izuzmem, da živim u trenutku i u sadašnjosti. Očekivanja nas često čine nesrećnima, nezadovoljnima. Počela sam bez njih. Ona se na mahove pojavljuju, pokušaju da me opiju i odvedu u svoj poznati ružičasti idelani svet. Pustim ih, ali i brzo potisnem. Ne želim da budem povređena, moram da zaštitim sebe. Kada se u okrilju svoje sobe nađem sama sa knjigom u ruci, ili svojim razmišljanjem, strepnja me obuzme. Strepnja sa primesama olakšanja, poverenja, nadanja, topline i tolike snage za ponovnu borbu za ono što smatram najvišim ciljem. Ta borba nije nikada prestajala. Bila sam uspavana, nostalgična, razočarana, patila sam, ali snagu za borbom nisam nikada izgubila. Samo, malo ko je uspeo da je podstakne, ojača, učini nesalomivom. I kada je borba bila uzaludna i gubila smisao, nije prestala. Oduvek sam mislila da postoji onaj vredan te borbe. Ali, vremenom sam shvatila da ne čuči u svakom čoveku onaj koji bi to razumeo. Samo neki, ili samo jedan to može razumeti. Ne, ne mislim na čitanje misli, daleko od toga. Ali mislim da će moći da prepozna moja stremljenja i snagu. I dalje tako mislim. Ne želim i ne mogu da prestanem. Ponovo se rađa nada. Sada je ona malo zrelija i ne ide glavom kroz zid. Sada je oprezna i strpljiva. Čeka i to joj ne pada teško. Nešto na brzinu ne može dovesti do kvaliteta. Mudrost se stiče iskustvom i vremenom.

S7

INTELEKTUALNI OTPAD.COM - P R E P O R U K E
MUZIKA – NEŽNI DALIBOR
Rutina, dosada, predvidivost, nemogućnost izbora, padanje u žrvanj… Ne, to nije opis ovog albuma već opis „normalnog života”, bar onako kako ga ND doživljava… I zvuči stvarno dobro. Tekstovi su iznenađenje. Dok su na debiju prevladavale kriptične i često teško dokučive, ali ipak uglavnom ljubavne pesme, ovde su pesme pune gorčine, besa i teskobe. Reč je gotovo o konceptualnom albumu koji secira baš ono što naslov kaže – normalan život. Ivica kao autor svih tekstova odlično je opisao stanje duha prosečnog mladog čoveka koji je upao u žrvanj posla, porodice, svakodnevne rutine u kojoj „uz jutarnji stres, lagano spremam se da skočim kroz prozor, da padnem u vatru”; „ bačen da se vrtim u krug”; „ stvarnost je nedopustiva” i u njoj „ništa ne stižem, ništa ne postižem” i jedino što se može očekivati je „ raspad sistema”. To je stvarnost konzumerskog kapitalizma i tranzicije čijeg smo svi mi žrtve, stvarnost svakodnevnih gužvi, nerviranja, stresa, žrvnja koji te melje i koji ti jednu „utehu” nudi u gledanju reklama na zaglupljujućem televizijskom programu. Stvarnost otuđenja od drugih ali i od samoga sebe. Stvarnost privida stvarnosti. Album se može besplatno preuzeti sa: www.exitmusic.tv

ART – MASTER
On je iz Beograda sa Lekinog Brda, pod pseudonimom „Master” (Fak crew). Počeo je da se bavi crtanjem grafita 1997. godine. Aktivan je u Italiji, gde je izlagao i crtao na više džemova. Evo šta nam je rekao: „Moja inspiracija je realnost, tako da su moji crteži teži za stomak… a to je i ono što prenosim, suštu realnost i duboku poruku koju posmatrač mora da pronađe”

KNJIGA - KRAJ IGRE (Endgame Vol1 & Vol2) Tom I i II
Intrigantan naslov savršeno odgovara sadržaju ovih dela. Knjige prožima 20 premisa ili osnovnih ideja (postavki) koje autor (anarho primitivsta) izlaže veoma rečito što ova dela na kraju i čini tako čitljivim. Ukazivanje na ekološke probleme koje savremena civilizacija proizvodi, na sveobuhvatno nasilje prožeto kroz samu strukturu civilizacije i na neodrživost civilizacije kao takve su samo neke od ovih premisa. Osnovna premisa kako je autor zove je da je civilizacija zasnovana na eksploataciji neobnovljivih resursa i da je kao takva neodrživa i antiživotna. Dakle nasilje nije nuspojava ono je osnovna tkanina civilizacije. Čitalac (barem ovaj) ne ostaje

ravnodušan na ukazane logičke nedoslednosti civilizacije čiji je i sam deo. Vareći ovo delo(a), zapitao sam se da li je zamena sijalica štedljivim, reciklaža ili pak zelena energija (rečju: povećanje efikasnosti), iako veoma dobro zaista i dovoljno za spas našeg jedinog doma? Radimo li onda sve te stvari da bi se osećali bolje, ili one zaista i mogu dovesti do promene? Možda, sa promenom trebamo početi od nas samih i možda neka drukčija civilizacija koja je u skladu sa sredinom dolazi iz drugih vrednosti a ne drugih sijalica…

FILM - ČOVEK SA ZEMLJE
FILM BEZ ŽANROVSKE KATEGORIJE, ALI SA VEOMA DUBOKIM SMISLOM. DEVEDESET MINUTA SMISLENE PRIČE BEZ IKAKVE BESMISLENE AKCIJE I EKSPLOZIJE, SUPERNOVA ILI ZVEZDANIH BRZINA, PREDSTAVLJA POKUŠAJ STAVLJANJA ISTORIJSKIH DOGAĐAJA U LJUDSKU PERSPEKTIVU.

Džerom Biksbi (idejni tvorac) pokušava da istorijske događaje koji su oblikovali našu prošlost proteklih 14000 godina sagleda kroz perspektivu vremena u kome su se događaji i odigrali, i time izbegne glorifikaciju ličnosti i događaja koja često biva praćena i njihovom deifikacijom. Ovo je pre svega priča o kontinuitetu ljudskog roda, o njegovim usponima i padovima, priča o poslednjih 14000 godina ljudskog iskustva. Film svakako vredan pažnje ili 90 minuta vašeg vremena.

S8

Bankarska “logika”
MARKO SELAKOVIĆ

duga od 120 dinara. Dana 25.05. obećali ste da ćete izmiriti dug. Svi rokovi su prošli, kada mislite da izmirite dug“? Čvrsto obećavam gospođi ili gospođici da ću tokom dana svratiti do banke i izmiriti dug. Petak popodne. Svraćam u ekspozituru ... Banke na Obilićevom vencu. „Dobar dan, mene su tri puta zvali zbog dugovanja i došao sam da taj dug izmirim“. Mlađani službenik, bez „Dobar dan“, drsko odgovara: „Vašu karticu i Vašu ličnu kartu“ i unosi podatke u računar, otvoreno pokazujući potcenjivanje i gađenje. Izraz lica službenika kada je, nakon nekoliko sekundi, video da dug iznosi celih 120 dinara? Neprocenjivo. Sasvim je izvesno da ću ugasiti račun u ovoj banci, jer ona očigledno ne poseduje elementarnu poslovnu logiku. Zvati tri puta nekoga na mobilni telefon zbog 120 dinara duga proizvodi jednak, ako ne i veći rashod od iznosa samih dugovanja. Takvoj banci ja jednostavno ne mogu da ustupim svoj novac na čuvanje. Ne uliva mi poverenje, jer pokazuje da ne zna osnove ekonomike poslovanja. Svestan sam da je u opisu posla banaka da naplaćuju dugove. Svestan sam i da neretko angažuju moderne reketaše – agencije za naplatu potraživanja. To je nedopustivo, da bilo ko, a pogotovo banka, moje lične podatke ustupi trećem licu bez moje saglasnosti. Svestan sam i da su banke svuda u svetu, a pogotovo u Srbiji, nemilosrdne kada govorimo o naplati potraživanja. Izgleda, međutim, da u Srbiji važi obrnuta logika – što su dugovanja manja, to te više jašu. Pogled iz ugla moje struke: operaterima u kol-centrima i ljudima koji rade poslove poput naplate potraživanja obično se daje „Dialog box“ kao uputstvo kako treba da se razgovara. Ipak, ne bi bilo rđavo da se, kada obučavate operatere u kol-centrima, oni upute da ponekad uključe mozak i pre pozivanja pogledaju da li im situacija dozvoljava da odstupe od klišea koji im je dat. Recite i službenicima koji rade na šalterima da prestanu da se a priori mršte na one koji dođu da izmire dug. Ako to ne učinite, ozbiljno rizikujete da ispadnete više nego smešni i sigurno gubite klijenta.

Za svoje 33 godine života bio sam učesnik i svedok mnogih apsurdnih situacija u miloj nam i napaćenoj otadžbini. Neke od tih apsurda zabeležio sam i u svojim tekstovima i blogovima. Evo jednog novog koji bez ikakve sumnje zaslužuje da bude zabeležen i ovde. Ovog puta u pitanju je poslovanje jedne strane banke prisutne u Srbiji. Koristio sam račun u „... Banci” do pre par godina. Ispraznio sam ga, ostavio nekoliko stotina dinara, ali ga nisam ugasio i potpuno sam zaboravio na njega. Podsećanje da imam taj račun stiglo je pre nekoliko dana. Sreda popodne. Zvoni telefon: „Dobar dan,

zovem iz ... Banke. Zovem zbog Vašeg duga od 120 dinara. Kada mislite da izmirite dug“? Uljudno odgovaram da sam potpuno zaboravio da uopšte imam račun u toj banci i da ću dug od 120 dinara izmiriti narednih dana, čim budem prolazio pored bilo koje njihove ekspoziture. Gospođa ili gospođica se zahvaljuje i razgovor se završava. Četvrtak. Ponovo zvoni telefon: „Dobar dan, zovem iz ... Banke. Zovem zbog Vašeg duga od 120 dinara. Kada mislite da izmirite dug“? Ponavljam isti odgovor kao i prethodnog dana, uz objašnjenje da sam potpuno istu stvar rekao i njenoj koleginici juče. Razgovor se završava. Petak. Opet telefonski poziv: „Dobar dan, zovem iz ... Banke. Zovem zbog Vašeg

SA KROVA VIDIM BOLJE
ANITA ERKER Tačke. Crvene, zelene; žute, ćelave, one koje miruju. Mešaju se, na prvi pogled množe, sve ih je više. Dele se u grupice, kao da kuju planove i zavere. Neke su brže, neke pak nevoljne za kretanje. Malo je onih skrivenih, malo gde se i mogu sakriti. Grešim. Ovo nisu tačke. Rade, nose, prilaze frižiderima i saksijama cveća. Ulaze u zgrade, sedaju na klupe, fotelje, ili beton usred hlada. Nose teret ili hranu; vredni su. Ovo su mravi. Toliko ih je, a neprestano dolaze novi. Mravi-radilice; žuti mravi. Brzi. Bacaju kokice po podu. Neuredni mravi. Sapletu se pa padnu. Ispuste sendvič. Nespretni. A radni. Krase se ogrlicama, kapama, skupim čizmama; kriju svoju prirodu. A isti su: mravi. Uzimam flajer. Prosti, nenaučeni, dati porivi. Priprosti i pijani; piše. Čine nas istima. Muvama, lavovima. Čine nas hijenama i lisicama, neke majmunima i velikim zmijama. A ubijamo ih. Koristimo kao hranu. Koristimo kao odevni predmet. Ili se gadimo. Gnušamo. Nasilno civilizovani. Veštački proizvedeni. Isti. Mravi.

S9

SIMULACIJA LETOVANJA
ANA VUČKOVIĆ ČINI MI SE DA OVE GODINE MOJI PRIJATELJI I JA IMAMO MANJE PARA NEGO IKAD. Nikakvi štekovi, a i ako ih je bilo, potrošeni na za normalne ljude nezaoblizane stvari koje nam pomažu da se osećamo dobrokafe s prijateljima, katkad vina i piva, neke sitnice, ništa specijalno. U globalu - nema se za letovanje. Sa druge strane, u sličnom sosu kao i mi koji nemamo su oni koji su se prošle ili ove godine zaposlili dobro, pa imaju. Oni su retki, pa iako svojim dobrim platama mogu sebi da omoguće čak i neko opasno dobro i egzotično putovanje, nemaju sa kim da idu. Ja ove godine ne očajavam. Čini mi se da će mi biti dovoljan Exit i možda dva, tri dana negde van Beograda, a u Srbiji da bih se osećala dobro. Možda sam zla, ali ove godine kada niko ne može nigde, nije mi teško. Ostaćemo u velikom prljavom gradu, pa šta. Odavno imam fantaziju o tome kako bi bilo divno simuliranje letovanja. Jer lepo je ići na nova mesta, menjati klimu, ali ono što je meni oduvek bilo najbitnije za letovanje je osećanje blaženstva i opuštenosti. A shvatila sam, da ako se potrudim, da to mogu da nađem i u Beogradu, jer ja zapravo volim rutinu u svoj njenoj lepoti. Možda deluje teško, ali iako ostajete u svom gradu jednog dana odlučite da ste otišli na letovanje. Bilo bi dobro da o tome obavestite svoje ukućane. Neka zamisle da ste otišli. Ugađajte sebi, polako ustajte, uživajte dugo u kafi i novinama, blenite u plavetlilo sa terase, viđajte samo one koje želite, ili još bolje, ne viđajte nikog sem osobe sa kojom bi, da imate para otišli na letovanje. Spavajte dugo, oderite se od spavanja, neka vas masiraju. Ono malo para što imate potrošite na ručak u gradu ili ga sami pravite, kao da ste iznajmili apartman sa kuhinjom. U tome vas mogu ometati mnogi, ali pokušajte. Teško je nekoga ubediti da ste negde drugde kad ste tu. To je i najveći problem. Zato možda ne bi bilo loše da taj neko s kim biste letovali ima prazan stan. Zaista se svima odjavite i recite da ste otišli na Kanarska Ostrva, zaključajte se u soliter u centru grada i zaronite u kadu kao u more. Nemojte da se sunčate samo da bi ljudi mislili da ste bili negde. Teško je vreme. Odmorite. Ako već ne možete da svom telu date talase, jod i hobotnicu na žaru, barem odmorite. Vaše telo će vam biti zahvalno.

Deca su ukras čega?
SRBIJA. 21. VEK. Sivilo, korupcija, kriminal, poljuljan sistem vrednosti, radijacija, politička nestabinost, nepravda, siromaštvo, ispiranje već letargičnih mozgova od strane medija, nasilje, nekultura, kič, šund, propaganda, silovanja, ubistva, protesti, deca. Pronađi uljeza u prethodnoj rečenici. Pomislili ste da su to deca? Pogrešili ste. Uljeza nema. Svi ti pojmovi su se stopili u jednu celinu koja se naziva realnost alijas surova današnjica. Kada vratim film unazad, ne sećam se da je nama, deci, bilo bitno bila šta od ovoga, a kanda odrastali smo u mnogo lošijem vremenu i pod mnogo lošijim životnim uslovima. Sve što sam znao je to, da tata ima malu platu, te ne može da mi kupi Atari, niti da izdvoji novac za jednu vožnju električnim autićem po Čairu. Ni to nije bilo važno. Tu su ljuljaške, klikeri, simpatije, društvo. Verovali smo u Boga, ali „taj Bog“ nije bio osvetoljubiv, nismo mu prepisivali nikakva zla, niti smo ga molili da učini nekom zlo. Proslava mog trećeg rođendana, protekla je u nazdravljanju za primirje između Srba i Hrvata, no, ni to nije bilo važno. Rat je kuljao negde, daleko za nas, i nije bila naša stvar. To je bila stvar odraslih! Vraćamo se u danas. Danas, deca koja su rođena tih godina ili čak i kasnije, polemišu o tom istom ratu koji nama nije bio važan. Brane generale za koje ja nisam ni čuo, jer, hej, bio sam dete! Mrze više nego što su mrzeli oni koji su i imali razloga da mrze, a ne znaju ni zašto mrze. Negde usput su pokupili po koju informaciju iz istorije, po koji mit, koju priču ratnog veterana, koji propagandni klip sa Jutjuba i stvorili su sliku o velikom nebeskom narodu koji se služi zlatnim escajgom dok drugi jedu prstima. Činjenice su relativne kada je u pitanju SrBski narod! Istina se nikada ne proverava, jer kada bi se proveravala, znali bi da u to vreme nikakve viljuške nisu mogle da budu kod nas. Ista stvar i sa religijom. Bog je nevidljivi ratnik, koji vreba iz svemira i uništava sve nesrpsko, a kad se pak dese loše stvari nama, za to je kriva Masonerija, razume se. Tako sam imao prilike da pročitam komentar za neku sliku na fejsu, na kojoj je neki momak koji ispija pivo, a komentar je glasio otprilike ovako: „Nemoj da piješ pivo, to proevropske zemlje žele da te unište, da bi ti krst zarđao.“ Ma je li? Da ne zarđa krst? Zar krst nije bio od drveta? Ili je to novo, moderno učenje, pa se sada pominju novi modeli krstova, izliveni od gvožđa? Koliko sam ja piva popio, zbog mene bi zarđala cela Golgota. :) Još jedna stvar koja je bitna, kod današnje dece, a to je borba. Borba protiv režima, protiv policije, protiv Beograda (pošto uvek pretrpi stampedo nezadovoljne dece), protiv vetrenjača, protiv Crvenkapa, vukova i ko zna čega sve ne. Tako jednom prilikom sam i otišao, iz čiste radoznalosti, na portal jedne nacionalističke grupe. Velikim slovima je pisalo „Oslobodili smo fakultete“. Kroz glavu mi je odmah prošlo: “ Od čega su ih oslobodili?“. Pomislio sam prvo da su ih oslobodili od korupcije, mada ništa nisam pročitao u novinama o tome, niti mi je bilo poznato da je neko uopšte zauzeo fakultete. Kad, dalje u tekstu piše kako su ih oslobodili od „Crvenog terora koji je poguban na našu omladinu“. I dalje mi ne bi bilo jasno, da tekst nije bio praćen slikama. Na slikama se vide neke žvrljotine po fakultetima crvenim sprejevima, a ova momčad je to prešarala crnim i dodala četiri S. Vau, kakva pobeda nad terorom! Sada ću lakše da diplomiram? Sve u svemu, to je to u kratkim crtama, o ovome bi mogao da se napiše roman, a ne kolumnica. Poenta je deco, ostanite deca, a te stvari o kojima razmišljate, ostavite starijima, a vi se opustite, nađite devojku, bacite se na knjigu, i pustite da vam krstove uhvati rđa! :) STEFAN MARKOVIĆ

S 10

Hiljadu mi legendi stripa!
KUĆA SERGIO BONELLI EDITORE
JELENA BEGENIŠIĆ Deveta umetnost, strip, kakvog sada poznajemo, počeo je da se formira sredinom 19. veka, i od tada se konstantno razvijao i dostigao vrhunac šireći se po celom svetu. Danas postoji nekoliko centara stripa, u Francuskoj, SAD, Japanu i Italiji. Svi centri imaju ogromnu tradiciju i decenije godina postojanja, ali oni stripovi koji su meni uvek bili najinteresantniji su stripovi italijanske strip kuće Sergio Bonelli Editore. Kuća Sergio Bonelli Editore, kako danas glasi njen naziv, osnovana je tridesetih godina 20. veka, a njeni osnivači bili su Gian Luigi Bonelli i njegova žena Tea, koja je zapravo bila vlasnik te kuće, i kasnije vlasništvo prenela na sina Sergia Bonellia, koji je i danas vlasnik. Njih troje, uspeli su da od male izdavačke kuće, naprave svetski poznat strip centar, koga čini veliki broj strip junaka. Dugi niz godina, stripovi su štampani u takozvanom ’ „striscia’’ formatu, a tek kasnije krenula je štampa u formatu kakav je danas. Prvi junak koji je uspešno prihvaćen i opstao do danas je vestern junak TEX WILLER, čiji je autro bio Gian Luigi Bonelli, i koji se pojavio 1948. godine. Najpoznatiji crtač Texa bio je Aurelio Galleppini. Nakon njihove smrti, rad na Texu su preuzeli razni scenaristi uključujući i Sergia B.; Claudio Villa zadužen za naslovnice, i još gomila crtača. Odmah nakon Texa došli su novi junaci. Sledeći veoma poznat, bio je ZAGOR, Za-gor-te-nay, ’Duh sa sekirom’, koji se pojavio 1961., a njegov tvorac bio je Sergio Bonelli (koji je uzeo pseudonim Guido Nolitta), a nacrtao ga je Gallieno Ferri, koji i danas sa svoje 82. godine crta naslovnice. Zagor, (meni najdraži junak, čije je avanture, meni i sestri, tata ♥ :D, pričao umesto „Hiljadu mi skalpova’’, ili u hrvatskim izdanjima koja su kod nas izlazila, „ Tisuću mi skalpova’’ :) Par godina kasnije pojavljuje se KOMANDANT MARK, 1966., osmišljen od strane EsseGesse grupe. Vreme u kome Mark bije bitke protiv Crvenih Mundira je vreme Američkog Građanskog rata. Serijal stripa o Komandantu Marku je završen, i sada povremeno izađe poneki specijalni broj. Sledeći junak, koga je 1975, stvorio Guido Nolitta je MISER NO, veteran Drugog svetskog rata, koji odlazi u Južnu Ameriku u potrazi za drugačijim životom. Sa svojim avionom, koji se pokreće na sutiranje, prevozi turiste širom Južne Amerike. Važnu ulogu u njegovom životu, kao i u životu Dylan Doga (koji će biti spomenut kasnije), imaju žene. U slučaju Mister No-a najvažnija je profesorka arheologije, Patrisa. Nolitta je jednom prilikom izjavio, da je lik Mister No-a kreirao na osnovu čoveka koga je video u Meksiku na zapustenom aerodromu. 1977. Pojavljuje se novi strip junak KEN PARKER (autori Berardi Milazzo). Bonelli kuća je samo izdavala taj strip. Ken Parker je junak inspirisan likom Džeremaje Džonsona, traper, koji je rešio da napusti grad. Teme ovog stripa nisu tipične vestern teme, jer se bave zatvaranjem u geto, ekologijom, kanibalizmom, sudbinom čoveka i njegovim odnosom prema Bogu... On je antijunak koji kroz serijal stari, greši i menja svoje stavove, ali uvek zadržava stav: „Ne volim da ubijam...čak ni kad se to čini neizbežno.’’ Kada je jednom prilikom odlučeno da se serijal ugasi, u redakciju kuće stizala su čak preteća pisma, koja su se strogo protivila gašenju lika Kena Parkera, i to samo govori koliko vernih fanova ima ovaj strip.. :) Par godina kasnije, izlazi sledeći junak, „detektiv nemogućeg’’, MARTIN MYSTERE, koji istražuje sve misterije sveta, kao što su zaboravljene tajne Atlantide, NLO, parapsihološki fenomeni, druge dimenzije.. On je naučnik, zainteresovan za ideje koje zvanična nauka odbacuje, i zajedno sa svojim pratiocem Javom upušta se u rešavanje raznih misterija. Na osnovu ovog stripa, snimljena je i animirana serija kao i video igra.

uspavanke), vatreni je borac za pravdu, čuvar mira i prijatelj svih pravičnih ljudi, koji sa svojim saputnikom i najboljim prijateljem Chikom(Felipe Cayetano Lopez y Martinez y Gonzalez) živi u Pensilvaniji, u famoznoj šumi Darkwood. Predstavljen je kao lik, u prepoznatljivom kostimu, crvenoj majici, sa nacrtanom slikom orla rasirenih krila, koji se uz pomoć svojih prijatelja a najviše svoje snage i inteligencije, koje su ga izvukle iz neverovatnih situacija, bori protiv ludih naucnika, osvetoljubivih indijanaca, kauboja, raznih čudovišta, robota, vanzemaljaca, misterioznih bića poput vampira i vukodlaka, želeći da svet očisti od nepravde. „Izbаcite strаh iz srcа sinovi Mаnituа! Veliki Duh me nije poslаo nа zemlju dа bih vаs kаznio, nego dа bih vаm pokаzаo prаvi put, kаko bih vаm ukаzаo nа mudre odluke. Zа-gor Te-Nej je moje ime, а ovа sekirа je moj znаk! Ne zаborаvite to“ – Poruka koju je Zagor izgovorio na skupu indijanskih poglavica, saopštavajući im svoje postojanje :D I još jedna veoma poznata rečenica, koju on veoma često izgovara je

S 11
1986. pojavljuje se DYLAN DOG, lik koga je stvorio Tiziano Sclavi, italijanski pisac i novinar. DD je istraživač noćnih mora koji sa svojim pomoćnikom Grouchom (nastao po uzoru starog komičara Groucha Marksa) upušta u borbu protiv raznih bića horora. Strip nije takav da se bazira na običnim horor temama, već svaka ta horor tema ima svoje dublje značenje, i upućuje na gomilu mana i nepravdi ovoga sveta. Prava čudovista u većini priča su ustvari ljudska bića, čovek koji sam sebe uništava i dopušta da bude uništen. Glavni Dylanov neprijatelj je njegov otac Ksabaras, koji je opsednut pronalaskom seruma za besmrtnost. 1994. godine režiran je film Dellamorte Dellamore, zasnovan na romanu Tiziana Sclavia, koji je inspirisan jednim brojem Dylan Doga – Orrore nero, Crni horor u kome se Dylan susreće sa svojim alter-egom , Dellamorte –om. Njega u filmu glumi Rupert Everet, po kome je i urađen lik Dylana. Još jedan junak koga ću spomenuti je NATHAN NEVER, koji se javio 1991. je bivši policajac koga proganjaju duhovi prošlosti. Radnja stripa se dešava u budućnosti, nakon nuklearne katastrofe izazvane eksperimentom, i pored ljudske vrste u sripu se javljaju i roboti, kiborzi, mutanti.... Pored ovih, najupečatljivijih likova, italijanski strip obiluje još mnogobrojnim junacima, kako iz ove kuce, tako i iz par manjih. Ti junaci su takođe veoma bitni i vredni spominjanja, ali za to bi trebalo puno više strana, a prostor to ne dozvoljava. :D Zato sam izabrala ovih par predstavnika, potpuno različitih likova koji žive različite živote, a svi imaju isti cilj, da se bore protiv nepravde, koja preovladava svetom. Strip se definitivno može svrstati u umetnost, jer pored fantastičnih scenarija, obiluje vrhunskim crtezima. I pored toga što predstavlja veliku zabavu, ima svoju poučnu stranu, jer samo citajući jednu epizodu, bilo kog junaka, čitalac upoznaje jedan novi svet, i saznaje gomilu informacija i zanimljivosti. Suočava se sa dilemama junaka, sudbinom čoveka i njegovim idealima. Posle samo te jedne epizode bogatiji ste za neko novo saznanje. Ogroman je uzitak uzeti strip u ruke, zagledati naslovnicu, osetiti miris štampe, i uploviti u novu avanturu. A kad se epizoda završi, pročitaćete čak i broj telefona izdavačke kuće( na prvoj ili poslednjoj strani), koliko ćete želeti još da čitate! :)

STRIP - junaci našeg odrastanja
ALEKSANDAR NIKOLIĆ razvijenim osećajem za pravdu, što ne čudi s obziom da je po zanimanju rendžer koji živi u Arizoni. Sarađuje sa indijanskim plemenima i ima sina po imenu Kit Viler koji će kasnije takođe postati rendžer čija je majka indijanka iz plemena Navaho. Teksove avanture su veoma zanimljive i pune neverovatnih doživljaja. Veoma je pametan, brz, gotovo nepogrešiv sa oružijem i nema milosti za kriminalce i ubice. Veliki broj autora je radio na ovom serijalu. Tokom ovih nekoliko decenija je radilo na njemu mnogo poznatih ilustratora i strip crtača, a neki od njih su: Giancarlo Berardi, Sergio Bonelli, Muro Boselli, Decio Cnazio, Tito Earci, Gianfranaco Mandfredi, Michele Medda, Claudio Nizzi, Pasquaie Ruju i Antonio Segura. Što se ilustratora tiče to su: Jesus Biasco, Angero Ricci, Guido Buzzelli, Raule Gianluca Cestaro, Fabio Civiteli, Roberto Diso, Ernesto Garcia i Goran Parlov. U bivšoj Jugoslaviji objavljivan je tokom šezdeseth, sedamdsetih i osamdesetih godina. Posle raspada Jugoslavije, u Hrvatskoj se objavljuje kod raznih izdavača, dok je u Srbiji krenuo sa objavljivanjem od 2008. godine u izadavačkoj kući ’ „Veseli četvrtak’’.

TEKS VILER objavljen je prvi put u Italiji 30. septembra 1948. godine, tokom preporoda domaćeg stripa nakon Drugog svetskog rata. Preveden je na mnoge jezike i za 53. godine postojanja i aktivnog izdanja uprkos velikoj konkurenciji stekao je fanove širom sveta. Na primer, ogroman broj fanova ima u Brazilu gde je naročito cenjen, ali veliku popularnost uživa i u Finskoj, Norveškoj, Turskoj, Sloveniji i Izralu. Zanimljiva stvar jeste da je ovaj serijal veoma popularan i u Hrvatskoj i Srbiji. Ima veoma poučan karakter jer svojim čitaocima predočava poželjne moralne osobine. Teks je čovek sa veoma

S 12

SLOBODAN CICA PEROVIĆ
NAJZNAČAJNIJI ZABORAVLJENI GLUMAC
SLOBODAN PEROVIĆ rođen je 6. maja 1926. u Kragujevcu. Filmsku karijeru započinje ulogom Marka u filmu „Njih dvojica’’ iz 1955. Iste godine pojavljuje se i u filmu „Šolaja’’. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje „Pop Ćira i pop Spira’’ iz 1957. U njemu tumači lik učitelja Petra Petrovića. četrnaesti’’ je solidan film jer izgleda sveže čak i danas, važan je dokument jer, između ostalog, oslikava tadašnji urbani život velegrada. Najupečatljivije uloge Slobodan Perović ostavio je u TV dramama. U TV drami „Žute fešfice’’ iz 1973. tumači lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu koju glumi Mira Banjac. Njih dvoje odlučiće da se uskoro venčaju ali do toga neće doći jer će se oboje zaljubiti u osobe koje su im Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duševnim bolesnicima. Polako će i sam početi da gubi vezu sa realnošću, a sticajem čudnih okolnosti postaće i pacijent. U najvećem broju uloga, po kojima je ostao poznat Perovićev osobeni stil, glumio je neobično zbunjene, introvertne i pomalo neurotične osobe. Ono što je originalno u tim likovima je čudna apsurdnost. Oni su tihi i povučeni sa specifičnim glasom ozbiljnog čoveka, a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani. Naizgled su ti likovi staloženi ali u njima gotovo uvek tinja neka muka, a ponekada i bes. Pritajena nervoza, dekoncentrisanost, dezorjentacija, nespretnost, čudni tikovi, sve su to osobine likova koje je Perović sa lakoćom glumio ili je barem to tako izgledalo. I privatno je Perović imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi. Njegove kolege kažu da je najviše od svega voleo da ćuti. Perović je bio i veliki avanturista. Često je putovao i proputovao je veliki deo planete ali je čitav život zapravo bežao od sebe. Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih. Cica Perović preminuo je, neposredno pred svoj pedeset i drugi rođendan, 2. maja 1978. u Beogradu. Danas se o Peroviću retko priča, a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu.

U filmu „Dan četrnaesti’’ iz 1960. glumi Pavleta Malbaškog starog 34 godine. Pavle je bivši lekar osuđen na 8 godina strogog zatvora. Izdržao je 6 i uprava kazneno popravnog doma mu omogućava da godišnji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu, kao i još trojici osuđenika u čije živote možemo zaviriti u ovom filmu. Pavle pomalo mrzovoljan želi samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne želi da izađe ali kada posle nekoliko dana čistačica hoće da sredi sobu, on je primoran da izađe iz nje i sreće devojku sa kojom će ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. Pavle svojoj novoj ljubavnici neće reći da je osuđenik i kada mu se odmor završi, krišom će otići od nje. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom, možemo zaključiti da je osuđen zbog ubistva svog najboljeg druga, a zločin je počinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo ženu. Iako film puno obećava u samom početku, priča se kasnije polako razvodnjava. Iako ostvarenje u celini odiše dinamičnim ritmom, što je za svaku pohvalu, sam kraj ostaje nedorečen, pa i pored toga, „Dan

trebale biti kumovi. Nikola će dovesti za kuma u Radin stan Milovana koga glumi Mića Tomić, a Rada će za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku koju glumi Olivera Marković. Dakle, neposredno pred venčanje doći će do potpuno nepredviđenih izmena. Nikola će ipak odlučiti da mu buduća supruga postane Borka, a na to će se najvećim delom odlučiti kada sazna za Borkinu ljubav prema miševima - jer Nikola je ljubitelj ovih sićušnih životinja, u svojoj kući čak i ima svog miša koga je dresirao. Te 1973. Perović glumi i u TV drami „Drveni sanduk Tomasa Vulfa’’ nastaloj po scenariju čuvenog pisca Danila Kiša a koju je režirao Branko Ivanda. U drami glume samo Perović i Zoran Radmilović. Ponovo sami, zaigraće jedan pored drugog i u kratkom filmu „Halucinacije’’ iz 1975. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. Tu kratku dramu realizovala je grupa tadašnjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti kao ispitni film. Perović i Radmilović zaigraće još i u filmu „Paviljon VI’’ iz 1978. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele čuvenog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. Perović u ovom filmu glumi lekara

Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca ali je i činjenica da se velikani, kakav je on bio, kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave.

BRANKO RADAKOVIĆ

S 13

Protivprirodni blud
Blago životinjama. Koliko nam je poznato, životinje ne tupe o kojekakvim moralno filozofskim dilemama i ne brinu previše o tome da li je nešto dobro ili loše. Životinje imaju jednostavne instinkte na osnovu kojih generacije i generacije lavova znaju da im je posao da love antilope, ovce pasu travu, a troprsti lenjivci vise po drveću i smrde. Za razliku od njih, mi ljudi razgibali smo palčeve, progovorili, i naravno, krenuli da komplikujemo sve, pa i nešto tako jednostavno kao što je seks. Bog, priroda, ili koga god da smatrate odgovornim za nastanak svega, postavio je pred nas jednostaVan zadatak. Produži vrstu i to je to. Ako neko na ovom svetu ima potpuno prirodan seks, to su životinje. Za razliku od nas ljudi, niko nikad nije video sovu kako gleda... ili jazavca u seks shop-u. Životinje to rade jednostavno, instinktivno i nadasve prirodno. Zbog toga nikada niste ni čuli da iko osuđuje životinjsku seksualnost. Vidi onog pevca, što je perverznjak. Ili, moj pas je lud, pali se samo na debele keruše sa visećim... Dakle, životinjski seks je najprirodnija stvar na svetu. Tako su prošle godine naučnici, koji sigurno imaju bizarniji radni dan od vašeg, za buduća pokolenja snimili kako to rade slepi miševi. Naime, u svojoj potpunoj prirodnosti, jedna sorta šišmiša iz jugoistočne Azije u okviru svojih seksualnih rituala redovno upražnjava oral. Kod jedne vrste makaki majmuna mužjaci se s vremena na vreme rukuju, da ne kažem međusobno masturbiraju, a ponekad vole i da pojedu rezultate ovakvog rukovanja. Zabeleženi su i slučajevi delfina koji su onu rupicu na vrh glave koja služi za disanje koristili u seksualne svrhe. Da baš tako kako mislite, delfini to ponekad rade u drugu (ili treću, četvrtu) rupicu. Žirafe su totalni perverznjaci. Kako bi ustanovio da li je ženka spremna za one stvari, mužjak žirafe dozvoljava ženki da se popiški po njemu, a onda isproba njene tečnosti kako bi otkrio da li je dama spremna za parenje. Istina, i Kob antilope to rade, ali u okviru strasnog lezbejskog seksa koji podrazumeva lizanje i maženje vađiđe kopitom. Mužjaci sivih kitova, s druge strane, ponekad prirede orgije u kojima plivaju jedni kraj drugih, dodirivajući se... Macrostomum crvići su hermafroditi, što znači da imaju i muške i ženske polne organe, kao uostalom i gomila drugih vrsta. Naučnici su ih snimili kako to rade i do četrdeset puta na sat. Kada jedan crvić napuni drugog... ovaj će sigurno pokušati da je isisa iz svog antruma, što je stručan naziv za bezobrazan deo crva. Kod jedne sorte zmija, u vreme parenja, ženka ispušta feromone koji privlače stotine muških zmija na orgije. I ne samo to, u njihovoj vrsti i neke muške zmije imaju sposobnost ispuštanja ženskih feromona, pa tako namame ostale momke kod sebe na grupnjak. Da zlo bude gore, ovo je samo nekoliko perverznih pričica u životinjskom carstvu od oko milion i dvestapedeset hiljada vrsta. A kladim se da na svetu baš i nema toliko učenih ljudi koji nemaju preča posla nego da ispituju kako to rade bube, ptice ili gliste. Naravno, svako ima pravo da tvrdi da naučnici koji se time bave samo izmišljaju budalaštine kako bi upropastitili svet, promovisali sotonu ili dobili džaba eksponiranje u medijima. Jer ko je ikad video šišmišicu kako... šišmišu? Pa, ako baš hoćete, snimak postoji, te ga potražite sami. Sa druge strane, možete i da se ozbiljno zapitate šta je to prirodno, ili od Boga, kako god vam je draže, i da li argument „prirodnosti” u seksu eventualno drži vodu isključivo pred ljudima koji se baš ni malo ne razumeju u biologiju. Ili, nastavite da se tešite kako mi ljudi nismo životinje, pa za naše produženje vrste ipak važe neka druga pravila. Svejedno, kako god da okreneš, negde na ovoj planeti, u ovom trenutku, potpuno sigurno, jedan mali šišmiš se zadovoljno smeška, dok se drugi zadovoljno oblizuje. Sasvim prirodno.

VUKAŠIN ĐURĐEVIĆ POPLITIKA.COM

TOP LISTE
POP MAŠINA
RADIO B92 - sredom od 20h

PROVERA MIKROFONA
proveramikrofona.com

JUN 2011.

RADIO 016 - ČETVRTAK OD 20:15H JUN 2011.

1.KANDA KODŽA I NEBOJŠA – Pašću u svest /Odličan hrčak/ 2.EVA BRAUN– Istra /Odličan hrčak/ 3.THE MOTHERSHIP ORCHESTRA – London Breeze (Navigatorz Mix) /Ammonite/ 4.JARBOLI – Ples /Odličan hrčak/ 4.ELEKTRIČNI ORGAZAM – Nešto sasvim izvesno /Dallas/ 5.MARČELO & FILTERI – Mamica /Multimedia/ 6.GORIBOR – Uzalud se budiš /Dancing Bear/ 6.RESOUND – Jagode i limuni /Samostalno izdanje/ 7.ŽENEKESE – Po preriji juri konj /Odličan hrčak/ 8.DAMJAN ELTECH feat. Sajsi MC – Mama /Samostalno izdanje/ 9.SVI NA POD – Ljubavi /Mixer Music/ 10.NEŽNI DALIBOR – Jeste li poludeli ljudi? /Odličan hrčak/

1.KRANG – VAMPIR 2.TIJANA BASS FT. PUBLIC ENEMY – FACE OF FREEDOM 3.DON DADA - STEP N ROLLA 3.KOVLAJ – OGLEDALO 3.3MAN - PARE ZA STUDIO 4.BLOKOVSKI - KO TE IMA TAJ TE NEMA 4.ZMAJ – ODOH FT. MAGDALENA 5.BLOCKHOUSE -REPREZENT 5.BLAYA DUB PLAYA - SPREMNI NA SVE 5.ISKAZ - KONTRADIKCIJA FT. MARCELO 6.KOMPLEX FT. TERMANOLOGY I DJ RAID – MY PART OF TOWN 6.REMA (LUDA KUĆA) - KAO DA SAM TU 7.DUBIOZA KOLEKTIV – EURO SONG 7.DENIRO – JEDNOG DANA 8.LUD – KRAJ 8.TREMENDUM (TRIPOLIS PLEME) -TEORIJA TLA 9. BRKA – AJMO BRIJAT 9.4 ELEMENTA FT. CYA I SHONE MAY DAY – NE MOGU DA ZABORAVIM ’90 10.FRENKIE – CHUCK NORRIS RAP

S 14

Intervju
VERICA CVETKOVIĆ Ko ste, šta se, odakle ste. Ukratko, koja je vaša priča ? Mare Pavlović: Germanizam „blokhauz“ u našem jeziku znači kulica, karaula, tvrđavica, hapsana. To je sinonim za izolovanost, situaciju bez izlaza. Zvanično smo okupljeni malo pre kompilacije „Jedan korak napred“. Jedina dama u grupi je Tijana Vučković, a ostatak čine: Marko Ilić Crni, Miroslav Živković i Mare Pavlović. Mikac: Svi se znamo tu iz grada, a spojila nas je ova priča pre nekoliko godina. Rasli smo uz istu muziku i posle toliko vremena prosto osetiš potrebu da i ti kažeš to što imaš. Šta želite da prenesete ljudima svojim tekstovima? Mare Pavlović: Samo se trudimo da nađemo prave reči kojima bi opisali vreme danas i vreme našeg odrastanja. Mi smo deca „devedesetih” tako da imamo šta da kažemo na tu temu. Šta je bilo presudno da se opredelite za baš ovaj vid izražavanja? Mare Pavlović: Revolt. Rep je zato i bio logičan izbor. Mikac: Hmmm... Ako pitate zašto muzika, jer važi za najkreativniji vid izražavanja i umetnost koja najjače utiče na ljudske emocije. A ako pitate zašto hip hop... jer drugačije ne umemo. Ovo je žanr gde je moguće bukvalno ispričati priču i to na najdirektniji mogući način. Napišite mi dosad šta izdali Mare Pavlović: Za sada su to singlovi: Pusti snove (kompilacija Jedan korak napred), Ain’t no sunshine (vokalna obrada peseme na „beatbox-u“) i Reprezent. Snimili smo i pesmu sa Jugoslavom Stankovićem, to je neka mešavina lakog rok i rep zvuka... Mikac: Na kompilaciji „Jedan Korak Napred” smo izašli sa pesmom „Pusti Snove” koja je i zvanično bila početak našeg rada. Posle jedne duge pauze izašao je singl „Reprezent” za koji mislim da je najrealniji pokušaj predstavljanja našeg grada onakvim kakav on zaista jeste... bez lažnog

Blockhouse
Mikac: Kurir, Politika, Drugi dnevnik, naš grad, ljudi u njemu... Šta nas očekuje na ovom novom albumu? Napravite mi paralelu sa prethodnim. Mare Pavlović: Što se tiče EP-ja koji planiramo početkom sledeće godine, biće izuzetno strog i nemilosrdan a album posle njega, malo uglađeniji, pitkiji i liričko-muzički znatno kompleksniji. Šta ste naučili o sebi, ali i o drugima, tokom ovog vašeg rada? Mare Pavlović: Uvek ima onih ljudi koji poseduju potencijal i spremni su da ulože trud, i onih drugih koji lažu sebe i druge, tako da treba biti oprezan kad deliš ideje. Mikac: Bavljenje ovim poslom je jedno vrlo ezoterično zanimanje. Na kraju se sve svede na jedan subjektivni sud o vašem radu, a ovde ima toliko ljudi različitih profila. Jedno je sigurno – ako želite da uspete morate svoje lične ambicije i sujetu baciti u drugi plan zarad uspešne saradnje sa kolegama. Ovo takođe može biti i ispit za ljude za koje ste mislili da su vam prijatelji. Ako ne verujete probajte... Ko je uticao na vaš rad (mislim na muzičare)? Mare Pavlović: Uticaj konstanto vrše ljudi sa kojima sarađujemo, svojom idejom, stilom, energijom itd. i to se dešava spontano, kroz rad. A zvuk koji je meni fascinantan su 60-te godine. Mikac: Svi oni uz čiji zvuk smo odrastali: Marley Marl, Alchemist, Cool and Dre, The Game, Frank White, Method Man, 9th Wonder... Tu su naravno i nezaobilazna imena muzike 60ih i 70ih: Lori Perry, Isaac Hayes, James Brown, Marvin Gaye, Isley Brothers, LynyrdSkynyrd…

i ljigavog glamura i šminke. Brzo posle toga smo sa Jugom iz B Dust-a izbacili „Let 19” koji predstavlja fuziju rok i rep muzike. Idemo dalje... Ocenite od 1-5 hip-hop scenu u Srbiji Mare Pavlović: Hip hop scena u Srbiji se još uvek gradi. Bila je ok 90-tih ali se posle toga desilo nešto nelogično i umesto da krene ka vrhu, krenula je da pada. Mada vidim da se stvari lagano menjaju, ima nade. Za sada, jedna prosečna TROJKA, sa verom u bolje sutra, naravno. Mikac: Imamo zaista dobre izvođače. Ali kao i u svakoj drugoj oblasti, novac je i glavni pokretač i glavna prepreka svega. Žao mi je svih onih koji su stvarali ovu scenu, a na kraju propali zajedno sa njom zbog nedostatka para, medijske nezainteresovanosti i nemanja volje. Moja ocena je jedna JAKA dvojka. Kako vam se čini napor i trud vaših kolega iz Leskovca? Mare Pavlović: Leskovac ima neverovatne talente i to ne samo u muzici. Žalosno je što svi moraju da odu negde sa strane da naprave karijeru, a oni koji ostanu izblede uglavnom zato što su previše inertni za bilo kakve kompromise pa propuste i ono malo šansi koje dobiju. Mikac: Razočaran sam pomalo zbog potrebe velike većine da priča o nekim stvarima koje apsolutno nemaju veze ni sa muzikom ni sa njihovim životom. Neki se previše trude da iskopiraju Amerikance i da kroz pesme ostvare svoje neostvarene dečačke snove o limuzinama, parama, gangsterskom životu i silikonskim lepoticama. To je postao problem ove muzike i razlog zašto je sve manje ljudi kapira ozbiljno. Naravno ima dosta dobrih bendova iz drugih žanrova sa kojima smo sarađivali i imamo planove za dalju saradnju. Hteo bih da pohvalim rad Meanjah sound ekipu koja je najozbiljnije shvatila poentu cele ove priče. Gde crpite inspiraciju za tekstove? Mare Pavlović: Kad jednom prođeš kroz grad vidiš pola stvari o kojima pričamo. Ovde nema mesta za neiskrene... AKO NE REPREZENTUJE ONDA „NE DRŽI VODU“!

S 15
Poruka za mlade ljude koji se bave time što i vi? Mare Pavlović: Ako birate između blejanja i rep muzike, izaberite muziku. Ako birate između rep muzike i ispravnog života, izaberite život. Mikac: Jeftino snimam i miksujem vokale... :) hahaha, šalim se naravno. Ne postoji recept za uspeh. Bavljenje umetničkim radom je oduvek bio hod po tankoj žici, jer se na kraju sve svede na subjektivni doživljaj. Ali....De gustibusnon disputandumest! Ljudi samo treba da zaborave sujetu i stalno pokušavaju - upornost se na kraju uvek isplati.

Poruka čitaocima Mare Pavlović: Mi smo to što jesmo i radimo to što radimo. Kome se ne sviđa, ima naše poštovanje, kome se sviđa, ima još veće. Mikac: Neka što više rade na sebi. Ovom gradu nisu potrebni poslušni političari, njihovinajbolji prijatelji, kumovi i ostala mnogobrojna rodbina. Ovom gradu trebaju ljudi koji su zaista najbolji u svom poslu. Najbolji lekari, menadžeri, profesori, naučnici, arhitekte, muzičari itd. I uživajte u svakom danu!

,,DEMONI PROŠLOSTI’’
KATAINA DJOKIC KATARINA ĐOKIĆ
Sećam se, ko da je juče bilo... Govorio si mi, dok si me gledao u oči... Šaputao si mi, dok sam slušala tvoj šapat preko telefona... Pokazivao si mi, dok su mi tvoji prsti klizili telom... Shvatila sam, dok sam te gledala one noći kad ti je suza tiho krenula niz levi obraz... Suza izdajica. Tada sam čula, osetila, videla šta znače reči koje si bez prestanka ponavljao: ‚‚DEMONI PROŠLOSTI”. Bejahu mi strane, nepoznate, prozirne, bez značenja. Rečenice koje su ih sadržale nisu ulivale poverenje, i ličile su na delove neke tužne, tragične bajke. I te sam noći shvatila, kad reči, izrečene toliko puta, meni nejasne, dobiše značenje i objašnjenje u jednom malom, retkom, dragom kamenu, čuvanom u oku, koji slučajno ispade, kog izgubi u trenu, a koji mi dade odgovore na sva moja pitanja. Te sam noći shvatila da je tužna, tragična bajka, na koju su mi ličile tvoje reči, tvoj život. Nisam verovala, a uverih se u trenutku. Nisam tražila, a dobila sam u trenu. Nisam smela, a bila sam gurnuta, iako sam stajala na ivici. Nisam gledala, a videla sam istini oči, a te oči mi šapnuše reči: ‚‚demoni prošlosti...”. - ‚‚Koliko li je strašno kad te sopstvena prošlost juri... I preti da ti uništi budućnost... A ti joj ne možeš ništa... Nego da bežiš od nje, što dalje... Što brže...”, razmišljala sam. I gledala te ledene oči, koje su plakale za izgubljenim dragim kamenom, tom prvom muškom suzom. - I te oči mi odgovoriše: ‚‚Bolje je... Da nikada ne saznaš koliko je strašno... Koliko to boli... Kad vidiš sopstvenu budućnost koju tvoja prošlost uništava... Kako ruši snove... Kako uništava kule i gradove o kojima si sanjao... Kako ti ne da da daš ljubav ponovo... Jer si je već jednom dao...” I na samom pomenu ljubavi, ja se setih svoje prošlosti. Setih se svega što sam radila, što su mi radili. Setih se svih srca koja sam slomila, i uhvatih se za levu stranu grudi, gde su tromo, jednoliko, kucali ostaci ovog mog srca. I onda shvatih još nešto. Shvatih da smo svi robovi svoje prošlosti, da naši demoni šetaju ruku pod ruku s nama, boje nam snove i maštanja, određuju budućnost. Zasuziše mi oči. Nasmejah se pri pomisli na to da sam i dalje, nakon mora isplakanih suza, i dalje u stanju da bacam svoje drago kamenje okolo. Verovatno će presušiti kad umesto njih krene da teče krv. Počeh da plačem za svojom prošlošću, koja je, na prvi pogled, obojena ljubavlju, sada gubila tu ružičastu boju, i postajala crnja od čemera. Konačno sam shvatila da stvari, koje su se tada činile jedinim ispravnim postupcima, sada predstavljale greške, koje me u stvari prate, a da toga nisam ni svesna. I tada ga ostavih. Njega, koji mi otvori oči, koji mi govoreći o svojim demonima prošlosti, nesvesno pokaza moje. Njega, koji je imao tako malo ljubavi u životu, ja mu uskratih svoju. Njega, koji se opet zahvali svojim demonima što nateraše moje da mi boje realnost drugom bojom. Ostavih ga, i krenuh da se suočim sa svojim demonima, kojih, na moje zaprepašćenje beše previše, i svakim novim danom rađaše se još. Tada poželeh, žarko, kao ništa do sad u životu, da vratim vreme, da sve uradim drugačije, da bih sebi osigurala budućnost bez demona koji me prate. - ‚‚Ha, da, da, samo ti poželi, i sve će da se reši”, nesto mi se smejaše u lice. To bejahu demoni. - ‚‚Ali ja to zaista žarko želim!”, odgovorih im. - ‚‚Da, a mi ispunjavamo želje, ko Deda Mraz.” I, odjednom, shvatih, da mi se sopstvena prošlost smeje u lice. Tad poželeh da se svađam, raspravljam, ali mi sinu misao da ne predstavlja oličenje čiste svesti i zdrave pameti, biti u svađi sa sopstvenom prošlošću. I zato prećutah. Ućutah se, stisnuh zube, zažmurih, govoreći sebi: ‚‚Izdrži!” I pomirih se s tim. Želja iščeze, iščeze i on sa njom, a meni se u glavi zavrte jedna misao: - ‚‚AKO TI JE, SAMA SI JE STVORILA.”

S 16

NASILJE MEĐU MLADIMA
do pet posto osamdesetih godina porastao na 12 posto a maloletni prekršitelji zakona dostigli 20 posto ukupne maloletničke populacije. Još alarmantniji su pokazatelji o promeni strukture počinjenih krivičnih dela, budući da su ranije u maloletničkom kriminalu dominirale sitnije imovinske krađe, dok su to danas najteža krivična dela - razbojništva i razbojničke krađe koje često prate silovanja, nanošenje teških telesnih povreda i ubistva, pri čemu značajan broj nasilnih delikata generiše sve raširenija narkomanija među mladima. Usled različitih i često protivurečnih podataka u statistikama policije, tužilaštva, sudova i Republičkog zavoda za statistiku, kriminolozi procenjuju da je stopa maloletničkog kriminala značajno veća od evidentirane, odnosno da na jedno registrovano razbojništvo praćeno nasiljem dolazi bar još jedno koje nije otkriveno, dok je broj seksualnih napada od tri do pet puta veći u odnosu na zvanične podatke. Budući da su današnje generacije osamnaestogodišnjaka upravo one koje su tokom odrastanja bile izložene najgorim socijalnim uticajima može se misliti kakva nas budućnost očekuje. Reakcije države na nasilne oblike kriminala su zakasnele, neozbiljne, neadekvatne i da nadležni reaguju na ovaj problem po sistemu - daj da neko drugi lupa glavu o tome dok moj mandat ne prođe. ŠKOLE SU IZGUBILE DIMENZIJU Sve je više nasilja, sve je više sukoba, sve je veći broj recidiva. Krivična dela su sve teža – teške krađe, razbojništva, uz teške telesne povrede, pa čak i ubistva. Nasilje među mladima, starima, u školi, na ulici, na slavi, pred decom, pred crkvom, pred našim očima…NASILJE!!! Prema istraživanju koje je na uzorku od 30.000 školske dece sproveo Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u okviru UNICEF-ovog programa „Škola bez nasilja”, 65% dece jednom u tri meseca doživi neki oblik nasilja, 44% jednom ili više puta tokom celog školovanja a 23% dece je izjavilo da su bili izloženi nastavničkom nasilju. Jedna petina đaka trpi sistematsko maltretiranje od strane svojih vršnjaka, bilo da je reč o verbalnom nasilju, socijalnom isključivanju ili fizičkim nasrtajima. Polovina anketiranih učenika svedoči o ugovorenim tučama među školama, 30% izjavljuje da se u školu donosi oružje, a trećina da se plaši nekoga iz škole. Na pitanje kako reaguju na nasilje, najveći broj školaraca kaže da se trude da izbegnu nasilnika, a ako to ne mogu pokušavaju da ga odgovore od nasilja dovitljivim razgovorima i šalama, ali i materijalnim poklonima. Međutim, polovina anketiranih priznaje da ne reaguje kada se nasilje događa nekom drugom učeniku, a čatvrtina takvo ponašanje objašnjava stavom “da to nije njihova stvar”. U 90 POSTO SLUČAJEVA DECE KOJA MANIFESTIRAJU NASILNO PONAŠANJE SE RADI O POSLEDICI NEZDRAVIH ODNOSA U PORODICI. Prvo, mladi moraju da imaju ponudu, a ne prinudu, novih kulturnih sadržaja, da imaju sistemsku brigu. Dešava se upravo ono na šta su stručnjaci bezuspešno upozoravali da će se dogoditi sa generacijama koje su odarastale u haotičnim društvenim okolnostima od početka devedesetih godina do danas. Stoga ne treba da iznenađuju ni podaci da su aktuelni počinioci 90 posto kriminalnih i nasilnih dela u Srbiji generacije između 14 i 35 godina i da je udeo maloletničkog kriminala u ukupnom broju krivičnih dela sa tri

Mladi Reporter /// ISTRAŽUJE

VASPITNIH USTANOVA
Podsećajući da su među glavnim uzrocima nasilnog ponašanja mladih nasilje u porodici, poremećaji ponašanja i manjkavost vaspitne funkcije u školi, uticaj vršnjačkih grupa a posebno maloletničkih bandi, društveno okruženje i mediji u kojima dominiraju šund i agresija kao najbrži i najdelotvorniji način društvene promocije, Država nema adekvatane mehanizme niti dovoljno obučenih kadrova za rešavanje nijednog od navedenih problema, a da je posebno zakazala u reagovanju na bujanje nacionalističkih i fašističkih vrednosti i organizacija koje ih propagiraju. Nasilje među tinejdžerima je pre svega odraz stanja u kojem se mi kao društvo nalazimo, A kako i ne bi bilo nasilja kada je prisutno siromaštvo i nejednakost u ostvarivanju osnovnih socijalnih prava.

S 17
U SKLOPU PROJEKTA „ŠIRENJE AKTIVIZMA U JUŽNOJ SRBIJI” KOJI REALIZUJE RESURS CENTAR LESKOVAC, UČENICI TEHNIČKE ŠKOLE „RADE METALAC” IZ LESKOVCA URADILI SU ISTRAŽIVANJE NA TEMU: „NASILJE MEĐU MLADIMA”. ISTRAŽIVANJE JE RAĐENO SA: PROFESORIMA, UČENICIMA I GRAĐANIMA. PROFESORI: NEBOJŠA (40) Kako promeniti loše ponašenje mladih? Uticaj različitih medija, televizija, internet, pre svega treba se uticati edukacijom u školama i van nastavnim aktivnostima. Upoznavanjem drugih „svfera”. Каko je sad u odnosu na vreme u kome ste vi živeli? Sada ima mnogo manje tolerancije, manje kreativnosti. Smatram da UČENICI: JELENA (16) Šta misliš o terminu „huligani”? Huligani su osobe koje uništavaju okolinu. Drugačije navijački nastrojeni. Šta misliš da utiče na „huligansko” ponašanje? Internet i TV svakako, samo što oni utiču na „poremećaj”. Kakvo je tvoje životno okruženje? U naselju u kome živim ima dosta nasilja i rasizam, tako da moramo nešto uraditi povodom toga. MARTIN (18) Za koga navijaš i koliko? Za Partizan, ali samo navijam, nisam jedan od onih fanatika i ljudi koji previše vole svoj klub i traže poštovanje nasilnim putem. MILOŠ (18) Jako popularan termin među maldima je termin „huligani”, šta on za tebe predstavlja? Huligani su deca ili ljudi koji žive na ulici, huligan je neko ko nema ponašanje ni poštovanje. Kakva je tvoja generacija? Izgubljena, besna, prisutan je gnev i nasilje. Televizija je obično ispiranje mozga, ulica takođe dosta utiče na nas, jer onaj koji dobije poštovanje sa ulice dobije ga svuda. Gde vidiš sebe? Vidim sebe u inostranstvu, Srbija nije dovoljno ekonomski jaka, male su plate. Živeću u Španiji i biću programer. GRAĐANI: „Čuo sam danas na vestima da je bila nekakva tuča. Toga ima previše. Ostalo je od rata.“ „U mom razredu ima nekih koji se prave da su nekakvi veliki Srbi, a nemaju pojma o ničemu, samo se foliraju. To mi ide na jetru. Oni još žive u tom svetu.“ „Ima jedan kome je tata bio ratu i on se sad time folira, a zapravo nema pojma.“ „U našoj školi je katastrofa. Niko ništa ne preduzima.“ „Tuku su uglavnom zbog cura.“ „Mi smo ušli u taj globalistički sistem tržišta. Ponuda je velika, a prihodi za život tih mladih ljudi nikakvi. Teško dobijaju posao. A ako dobiju posao, sa završenom srednjom školom, mizerno su plaćeni. Moraš završiti fakultet, dobiti nekakvo zvanje da bi bio normalno plaćen. Zato su mladi ljudi malo razočarani.“ „Žele da puste mozak na pašu, željni su samo najglupljih načina zabave – što gluplje, to bolje, što jednostavnije, to bolje. Ovo je vreme tupila.“ „Ja mislim da iza toga prvenstveno stoje odnosi u porodici. Gubitak vrednosti, porodica se kao institucija raspada, a sve ipak polazi iz porodice. Ako mladi ljudi nemaju nikakvo usmerenje, nikakve ciljeve u životu, ako ne vide bolje sutra, nikakvu svetlu budućnost, ne znaju se onda ni poneti prema sadašnjem truležu u društvu.“ „Kad nasilnik vidi da niko ne reaguje na nasilje koje čini, povećava stepen nasilja. Ukoliko je danas upotrebio pesnice, zbog neadekvatnog reagovanja i odgovora na to nasilje, sutra će upotrebiti oružje.“ huliganski način nije dobar za iskazivanje svog nezadovoljstva. Gde vidite nas mlade…? Vidim vas u EU. Ljudi ne mogu da žive jedni bez druge, trebamo sebe stalno da usavršavamo. CANA (64) Šta utiče na nasilno ponašanje mladih? Uslovi življenja utiču na nasilno ponašanje, nezadovoljstvo sobom, odnosom u celini (roditelj-dete, kao i prema društvu). Kako uticati na poboljšanje odnosa? Možemo uticati razgovorom, ali nikako nametnutim, ne odustajati, tražiti rešenje i uzorak nezadovoljstva. Rešenje problema trebalo bi da pronađu roditelji sa decom. Kakvi su po vašem mišljenju mladi danas? Mladi u današnjem vremenu nemaju poštovanja prema starijima, druge su vrednosti življenja, roditelji dosta zanemaruju decu zbog obaveza i posla. Na njih i njihovo ponašanje jako utiče ulica, internet…

SANDRA (17) Odakle dolazi nasilno ponašanje mladih? Takvo ponašanje dolazi pre svega iz kuće, tj. kućnog vaspitanja. Ko može uticati na takvo ponašanje? Na to mogu uticati roditelji, možda razgovorom i razumevanjem, lično mislim da roditelji ne vode toliko računa o deci, ili su previše zauzeti, ili jednostavno ne vide u kakvom su okruženju njihova deca, i samim tim ono ne obraćaju pažnju na njih, deca osećaju slobodu da rade šta hoće. Jel ti navijaš za neki klub? To pitanje za koga „navijate” može biti i suvišno, ali i korisno, mnogo nasilja potiče i nastaje upravo zbog tih klubova. Te osobe, fanatici, ili kako ih već zovu „Huligani”, su osobe koje nameću svoje ponašanjevulgarno ponašanje - kako bi postigli ono što žele. Jel takvo okruženje utiče na tvoje buduće planove? Naravno, ja svakako svoju budućnost ne vidim u Srbiji, planovi za budućnost su mi da završim kriminalistiku i zaposlim se u inostranstvu tj. u Nemačkoj. Nadam se boljoj budućnost, ali sebe ne vidim ovde. ANICA (18) Kako sprečiti nasilje? Nasilje možemo sprečiti edukacijom, samokontrolom i razgovorom. Da li treba zabraniti navijačke grupe? Navijačke grupe ne bi trebalo zabranjivati ukoliko navijaju bez fizičkog i verbalnog

obračuna. Ne treba se ponašati poput ljudi koji brane svoje stavove nasilnim putem. Mislim da televizija, pre svega internet i društveni odnosi utiču na takvo ponašanje, kao i mediji. MILICA (17) Koji je tvoj stav o ovoj temi ? Nasilno ponašanje dolazi iz nezadovoljstva, to je moje mišljenje. Na nasilje se može uticati razgovorom, edukacijom i kontrolisanim ponašanjem. Huligani su po mom mišljenju, ljudi, koji nemaju gde da potroše svoje vreme I negativnu energiju. Imaju pravo da iznesu svoje stavove ali ne nasilnim putem. Uticaj? Mislim da ništa ne možemo dovoljno uticati, ako postoji čvrst karakter. Definitivno je da promovisanje nasilja nije dobro, ali mislim da ne može da utiče, dok mi sami to ne dozvolimo. ALEKSANDAR (18) Takvo ponašanje prvenstveno potiče iz kuće, potom je tu uticaj društva i okoline. Mislim da mi sami možemo da utičemo na te problem, svojim ponašanjem, dobrim primerom, pričom… Daleko se otišlo sa ovakvim ponašanjem, recimo ono što mene asocira na fudbalske utakmice su huligani, navijači koji se „huliganišu” (divljački) ponašaju. Odatle potiče i divljenje na mitinzima povodom izbora, tuče u društvu … A sve to potiče iz društva i okoline.

S 18

ZAZ
Verovatno su mnogi od vas već imali priliku da se upoznaju za radom i muzikom pevačice Izabele poznatije kao ZAZ. Francuska pevačica sa čudesnim (anđeoskim) glasom koja preferira kombinaciju Jazz-a i fr. šansone najavljivana je kao otkrovenje još 2010. godine u francuskoj štampi sa muzičkim sadržajem. Pesma ,,Je veux’’ (ja želim) je za kratko vreme osvojila mnoge zvučnike i srca publike koja čak i nisu naklonjena ovom muzičkom pravcu. Pre svega njen rad kakterišu divan anđeoski glas i tekstovi kontradiktorni većini danas naštancanih hitova. Karijera započela 2001. u bluz bendu sa nazivom „Fifty Fingers“, no publici je postala poznatija kao ZAZ tek nakon pevanja u bendu „Don Diego“. Saradnja sa rep grupom „4P“ donela joj je takođe nekoliko uspešnih singlova. „L’Aveyron“ i „Rugby Amateur“. Ipak ono po čemu je možda najvrednija pomena su ulični nastupi koje izvodila na ulicama Monmartra za skoro nikakav bakšiš od prolaznika. Njen pristup muzici i uživanje u notama koji se vidi tokom njenog pevanja donelo je sliku da pre svega ona to radi iz ljubavi i ličnog zadovoljstva. Međutim nagli porast njene popularnosti donosi pretpostavke da će ta priča biti lagano gotova i da se neće u mnogo čemu razlikovati od postojećih mtv-zvezda. No, kako bi kao autor teksta izbegao subjektivno mišljenje, pitao sam neke ljude iz sveta muzike, novinarstva i kulture šta misle o njenom radu. TE IZVOLITE:

KARINOS UTEROS (JOKER) Dopada mi se boja glasa ove cure, nonšalancija sa kojom izvlači visoke deonice. Istovremena opuštenost i profesionalizam sa kojima pristupa muzici, sveukupna pozitivnost energije koju emituje kroz svoje nastupe. Jedino loše u celoj priči je što je toliko iskomercijalizovana, da je danas slušaju svi i svima se sviđa... Tako da mi je to malo ogadilo celu priču za jedan nadasve kvalitetan i veoma autentičan bend. SLOBODAN STOJIČIĆ Ono što sam prvo čuo od nje je svakako već poznata pesma „Ja želim”... A shodno tome da sebe smatram anarhistom, možete misliti (valjda) kakav je utisak ostavila na mene... U svakom slučaju, shodno svim lošim komentarima koji je prate, mislim da je svakako bolje biti pod uticajem ZAZ-a nego pod uticajem ružičastih, Ðokovićevaca, navijača... i ostalih zabavljačkih svinjarija kojima nam pune tikvu evri dej...hey hey hey danas dobar je tudej :P

STEFAN MARKOVIĆ (SOLOW) Falšira non stop na ovim uživo snimcima, pri tome pokušava da bude nova Edit Piaf, (što je i sama rekla), no ne može joj doskočiti. Harizmatična je ona i zanimljivo je sve to, ulični fazon za gistro urbanu publiku. Ali je već viđeno i apsolutno nije posebno. Prehajpovano je bez razloga i to najviše u Srbiji. Ne znam koliko i kakvu muziku slušate, ali kada bi bacili uvo malo više na Jazz i Soul muziku, shvatiili bi koliko je to u stvari tra la la. NEBOJŠA J. - autor emisije ,,Sufler’’ Ostavlja utisak da je ne zanima popularnost. Bez trunke silikona i sujete u sebi, jednostane spoljašnjosti i nenametljivog osmeha dodatno zrači pozitivom uz onaj blago škripavi anđeoski glas. Posebno mi se sviđa što u tekstu pesme „Je veux” nema kuknjave, patetike i čini mi se da je tek s pojavom prevoda ove pesme na YT osvojila i Srbe.

ANA MILANOVIĆ Zaz = promukla riba koja ne želi ništa osim jeb*ih „ljudskih vrednosti i slobode“ i da se svi mi držimo za ruke i napravimo najveće kolo preko cele planete, uz parolu - ’oću da podelim sa vama svoje izlizane principe, da svi treba da se volimo i da nas boli za Chanel, al’ neka zvone evrići u mom lončetu jer ipak sam zbog toga izašla na ulicu da natežem glasne žice, dok se gitara guši u pozadini. Sad su na tjubu bacili i srpske titlove preko pesme i ona je odma „naša“ pa svi lepo mogu da se poistovećuju kolko im volja i da se uveravaju da im je sasvim dovoljan osmeh i stisak ruke pa da budu srećni zauvek. U sred Srbije na promajama, brdima i ostalom, dok radikali rokaju po gengsta repu, sluša se ulična pevačica kojoj ne treba Ajfelova kula. Fak jea. MARIJANA SAVIĆ Mlada talentovana umetnica, koja nam na kreativan način plasira francusku gradsku muziku, i svojim specifinim glasom i načinom izvođenja čini jazz i bluz primamljivim. Uvek kad slušam njeno izvođenje, naježim se kolko ima dobar glas... i zavolela sam francuski jezik jer ona tako slatko izgovara svaku reč da se prosto topiš! IGOR MARKOVIĆ

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->