P. 1
Nasledno Pravo

Nasledno Pravo

|Views: 2,064|Likes:
Published by Nikola Kitevski

More info:

Published by: Nikola Kitevski on Jun 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/29/2013

pdf

text

original

1

NASLE IVANJE
* to je prenos MATERIJALNIH i DUHOVNIH osobina i vrednosti sa PREDAKA na POTOMKE (u naj irem smislu). * vremenska veza me uzavisnosti svih generacija * lanac kontinuiteta * ovaj pojam se javlja i koristi u : - PRAVNOJ NAUCI (predmet NASLEDNO PRAVO) - GENETICI - PSIHOLOGIJI (karakter li nosti, koeficijent inteligencije...) - ISTORIJI (kulturni spomenici, istorijsko nasle e...) * u savremenim pravima nasle ivanje ima IMOVINSKI KARAKTER (prelazak imovine umrlog na naslednike).

NASLEDNO PRAVO
- kada su PRAVNE norme zamenile OBI AJNE norme; - sa nastankom li ne svojine. * ima DVA osnovna zna enja: 1. OBJEKTIVNO (skup pravnih propisa koji ure uju nasle ivanje) 2. SUBJEKTIVNO (ozna ava konkretno OVLA ENJE odre enog lica da na osnovu objektivnog naslednog prava ne to nasledi) * NASLEDNO PRAVO je deo GRA ANSKOG PRAVA (pandektisti ka podela, nema ka, rusija, gr ka, kina) * NP je deo pravne nauke: IZU AVA: 1. Norme NP-a 2. Istorijski razvoj NP-a 3. Odnos sa drugim pravnim disciplinama 4. Tuma enjem normi i primene 5. Usavr avanjem normi * u austrijskom pravu Npravo je uklju eno u stvarno pravo deo koji se odnosi na sticanje svojine (institucioni sist.). * nastalo je sa nastankom dr ave:

ZNA AJ I OSNOV NASLEDNOG PRAVA
* u Npravu ogleda se KONTINUITET prava * u Np-u povezani su principi LI NOG, OBLIGACIONOG i STVARNOG PRAVA. * NP u vr uje EKONOMSKU OSNOVU PORODICE. * NP je podstreka sticanja dobara i napretka * Npravo neguje posebne NAGRADE za po eljne osobine ljudi: a) odre ivanje ve eg naslednog dela
-korektnost prema ost. pomo u izdr avanju -le enju

b) poklona za slu aj smrti i dr. * Npravo SANKCIONI E neke NEGATIVNE ljudske osobine: - ustanova nedostojnosti za nasle ivanje; - isklju enje prava na nu ni nasledni deo. * Osnov Naslednog prava, odnosno NASLE IVANJE je u javnom poretku svakog CIVILIZOVANOG dru tva. Zbog toga postoje RAZLIKE od dr ave do dr ave po pitanju: 1) KRUGA NASLEDNIKA 2) REDA POZIVANJA NA NASLE E 3) SLOBODE TESTAMENTALNOG NASLE IVANJA...

2

TERMINOLOGIJA
* u Npravu formirala se posebna TERMINOLOGIJA i ovi termini su prihva eni i u drugim naukama kau i u: UMETNOSTI, KNJI EVNOSTI i POLITICI sa terminima kao: (naslednik, rodona elnik, nedostojnost). 1) OSTAVILAC (de cuius) umrlo lice ija se imovina nasle uje 2) TESTATOR (zave talac) lice koje je raspodelilo imovinu za slu aj smrti putem TESTAMENTA 3) DELACIJA trenutak smrti ostavioca; - trenutak otvaranja nasle a 4) ZAOSTAV TINA (ostavina) imovina ostavioca podobna za nasle ivanje 5) LEGAT (isporuka) odredba u testamentu kojom se odre enom licu ostavlja ta no odre eno pravo (um.slika; 10000 ) 6) LEGATAR je lice koje prima LEGAT * u anglosaksonskom pravu termini su druga iji

OSNOVNA NA ELA NASLE IVANJA
1) NA ELO UNIVERZALNOSTI (jednovrsnosti) zna i da su pravila zakonskog nasle ivanja ista, bez obzira na: OSOBINE OSTAVIOCA i NASLEDNIKA (pol, uzrast, nacionalnost, veroispovest, imovinsko stanje, zanimanje...) ; KVALITET, VRSTU i POREKLO DOBARA koja ulaze u sastav zaostav tvine. * ovo je na elo karakteristi no za dr ave sa TR I NOM privredom. 2) NA ELO SPECIJALNOSTI zna i suprotno od predhodnog na ela. Pravila zakonskog nasle ivanja zavise od injenice koje se odnose na: - li ne kvalitete; osobine ostavioca i naslednika. Ovo na elo specifi no je za dru tva sa NATURALNOM privredom. >PRIMER< POLJOPRIVREDNO ZEMLJI TE: - prncip 1)da se zadr i u krugu porodice; 2) da nasle uje samo jedan
naslednik (MU KI); 3) Kolhozno (selja ko doma instvo) sti u lanovi doma instva sve dok i jedan postoji (do 1941.g. Nema ka, Austrija); 4) u Poljskoj (gra anski zakon) postoji u i krug zakonskih naslednika gde naslednici moraju ispunjavati neke uslove: -da su radili na poljoprivrednom zemlji tu 1 godinu, -da su u trenutku otvaranja nasle a na kolovanju, -da su u trenutku otvaranja nasle a trajno nesposobni za rad. Cilj dono enja ovakvih zakona je da poljoprivredno zemlji te naslede samo ona lica koja ga obra uju i da se spre i usitnjavanje poljoprivrednog zemlji ta; U pravu Republike Srpske usvojeno je na elo univerzalnosti nasle ivanja. Izuzetak jeusvojen kada se radi o zaostav tini autorskih prava: autorska imovinska prava nasle uju: *deca autora (samo prvostepeni potomci bez prava predstavljanja); *njegov bra ni drug i njegovi potomci; *ako nema rod 1 i 2 imovina postaje dr avna svojina.

3) NA ELO RAVNOPRAVNOSTI izvire iz predhodnog na ela. Svi gra ani pod istim uslovima imaju pravo na jednak naslednopravni polo aj. Radi se o: - ravnopravnosti bra ne i vanbra ne zajednice; - ravnopravnosti doma ih i stranih dr avljana (reciprocitet). Nikome se ne mo e dodeliti povoljniji naslednopravni polo aj. 4) NA ELO OGRANI ENOSTI OSNOVA POZIVANJA NA NASLE E u na em pravu dopu teni su slede i osnovi pozivanja na nasle e: a) TESTAMENTARNO nasle ivanje (testament-zave tanje); b) ZAKONSKO nasle ivanje c) 3.mogu osnov: UGOVORNO NASLE IVANJE (nije dozvoljen u RSrpskoj) 5) NA ELO PARALELNOG ODNOSA OSNOVA POZIVANJA NA NASLE E *Rimsko pravo: - na elo isklju ivosti osnova pozivanja na nasle e; - ne mo e jedno isto lice biti istovremeno i zakonski i testamentarni naslednik. *Savremena prava: - mogu e je paralelno nasle ivanje po oba osnova (testamentarno i zakonski); - deo imovine testamentom; - deo imovine po zakonu. 6) NA ELO SLOBODNOG ZAVE TANJA gra ani imaju pravo da slobodno raspola u svojom imovinom za slu aj smrti. OGRANI ENJE: * Nu ni nasledni deo (civil law); * Pravo na izdr avanje (common law) 7) NA ELO OBAVEZNE UNIVERZALNE SUKCESIJE ogleda se u tome to posle smrti ostavioca mora da postoji bar jedno lice koje e biti njegov UNIVERZALNI sukcesor (naslednik u pravom smislu re i, dobija zaostav tinu u celini ili u
odre enom njenom delu, odgovara za obaveze, dugove ostavioca, stupa u ostavio eva prava i obaveze u trenutku delacije, mo e da podigne tu bu za za titu dr avine). *Istorija prava poznaje slu aj LE E E DR AVINE (kada je zaostav tina od trenutka delacije pa do izrade naslednika o prijemu nasle a bila bez titulara) *SINGULARNI sukcesor (sti e samo neke koristi iz

zaostav tine i ne odgovara za ostavio eve dugove; primer legatara koji sti e jedno obligaciono pravo na osnovu koga mo e zahtevati od univerz. Sukcesora ispunjenje odre ene prestacije kao: injenje, uzdr avanje, davanje, trpljenje. >PRIMER< Legatar ima pravo da mu ne daju odr enu sliku iz zaostav tine.
* Knjiga: od 19. Do 39.strane

3

IZVORI NASLEDNOG PRAVA
* izvori naslednog prava u jednoj dr avi su OP TI NORMATIVNI AKTI te dr ave u kojima su sadr ane norme koje reguli u naslednopravne odnose na neposredan ili posredan na in. To su republi ki USTAVI i razni ZAKONI. * Ustav jem i: - pravo na nasle ivanje u skladu sa Zakonom - ravnopravnost bra ne i vanbra ne zajednice - ravnopravnost stranih i doma ih dr avljana * Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980.g. / Zakon o obligacionim odnosima iz 1978.g. / Zakon o autorskom pravu iz 1978.g. / Zakon o parni nom postupku iz 1976.g. / Zakon o ratifikaciji Konven. Jedn. Me .testamenta

VA ENJE NASLEDNO-PRAVNIH PROPISA
y U VREMENU: - o zaovstav tini se raspravlja po propisima koji su va ili u momentu smrti ostavioca. *PUNOPRAVNOST: - zave tanja - ugovora o do ivotnom izdr avanju - raspodele imovine za ivota U PROSTORU: - Republika Srbija, Republika Srpska.

y

PRETPOSTAVKE ZA NASLE IVANJE
* Da bi se primenili naslednopravni prospisi i stvorila mogu nost za raspravljanje o zaovstav tini potrebno je da se ispune slede e pretpostavke: 1) SMRT OSTAVIOCA 2) POSTOJANJE ZAOVSTAV TINE 3) POSTOJANJE NASLEDNIKA 4) OSNOV POZIVANJA NA NASLE E

1) SMRT OSTAVIOCA:
* ostavilac mo e biti samo FIZI KO lice (bez obzira na pol, uzrast i dr) * Pravno lice mo e se likvidirati (ste aj) po pravilima privrednog prava a ne naslednog. * Trenutkom smrti otvara se DELACIJA. Trenutak smrti je bitan po to se po njemu odre uje: - SASTAV ZAOSTAV TINE, - KRUG NASLEDNIKA, - DOSTOJNOST ZA NESLE IVANJE i ROK ZA ZASTARELOST NASLEDNI KE TU BE * zato je va no utvrditi: DAN, AS i MINUT smrti ostavioca. * progla enje NESTALOG lica za umrlo ima istovetno dejstvo sa smr u ostavioca. * u nekim pravima postojala je GRA ANSKA SMRT (oduzimanje pravne sposobnosti licu osu enom na smrtnu kaznu i danom pravosna nosti presude smatra se danom prestanka pravnog subjektiviteta osu enog, to je imalo posledicu otvaranja njegove zaostav tine). * KOMORIJENTI (koji su izgubili ivot istovremeno u istom doga aju: zemljotres, poplave....nemogu se me usobno nasle ivati).

2) POSTOJANJE ZAOSTAV TINE:
* bitni uslov za nastajanje nasledni kog odnosa, jer ako UMRLI NEMA IMOVINU, ostavinski sud nema o emu da raspravlja i postupak se obustavlja. * TA JE ZAOSTAV TINA - to su ostavio eva PRAVA (aktiva) i OBAVEZE (pasiva) * AKTIVA + PASIVA = BRUTO ZAOSTAV TINAAKTIVA PASIVA = ISTA (NETO) VREDNOST ZAOSTAV TINE * kada je PASIVA>AKTIVE : naslednik ne dobija ni ta; nije du an da na teret svojih sredstava namiruje ostavio eve dugove; dakle, naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasle ene imovine. * sastav zaovstav tine: 1) STVARNA PRAVA (pravo svojine, slu benosti, zaloga) 2) DR AVINA 3) OBLIGACIONA PRAVA (iz ugovora o kupoprodaji, iz ugovora o depozitu, iz naknade tete, neosnovanog oboga ivanja..) 4) AUTORSKO PRAVO 5) PRAVO INDUSTRIJSKE SVOJINE * prava vezana za li nost ostavioca (i ako su imovinske prirode) GASE se njegovom smr u: primer: li ne slu benosti; pravo na opozivanje poklona; obaveze iz ugovora o punomo stvu itd.

4
* IZDVAJANJE IZ SASTAVA ZAOVSTAV TINE: esto stvari i prava koja su se zatekla kod ostavioca i koja su se vodila na njegovo ime NISU DEO njegove IMOVINE (zaostav tine). Idvajanje je mogu e po raznim osnovama: a) po osnovu bra ne tekovine (zajedni ke imovine); b) izlu enje iz ostavinske mase (ugovor o ostavi, ugovor o do .izdr avanju); c) izdvajanje u korist potomaka koji su privre ivali sa ostaviocem; d) izdvajanje predmeta doma instva (name taj, posu e,poku stvo).

3) POSTOJANJE NASLEDNIKA:
* naslednik mo e biti: FIZI KO I PRAVNO LICE. *naslednik mora postojati u trenutku smrti ostavioca * ako je dete za eto pre momenta delacije, smatra se ro enim po pitanju nasle a, da se rodi ivo (300 dana od trenutka za e a). Sud e odlo iti ostavinsku raspravu dok se dete ne rodi (smatra se da je mogu e i druga ije) Uvedeno u jo u Rimskom pravu i ima za cilj o uvanje naslednih prava za etka (naslednika). * ODSUTNA i NESTALA lica mogu biti naslednici ako: - ivot se pretpostavlja; - treba dokazati suprotno: smrt * Ukoliko nije poznato da li postoje naslednici: 1) Sud e pozvati lica koja pola u pravo na nasle e da se prijave sudu u roku od 1 godine; 2) Oglas se objavljuje (na oglasnoj tabli suda, us slu benom glasniku, u sredstvu stranog obave tav.); 3) Ako se ne prijavi nijedan naslednik sud e doneti re enje kojom zaostav tinu predaje nadle noj skup tini op tine; 4) Ako se naslednik javi u roku od 10 godina od dana predaje zaostav tine SO, ima pravo da tra i povra aj nasle a; 5) Sud e postaviti PRIVREMENOG STARAOCA ZAOSTAV TINE , ako: nije poznato da li ima naslednika, njihovo prebivali te i u drugim slu ajevima kad je to potrebno. OLA ENJA STARAOCA su: da u ime naslednika tu i i bude tu en; da napla uje potra ivanja i ispla uje dugove; da zastupa naslednike u svim drugim pitanjima. O postavljanju staraoca sud izve tava ORGAN STARATELJSTVA. Taj organ mo e postaviti DVA staraoca. * NESPOSOBNOST ZA NASLE IVANJE je oduzimanje mogu nosti jednoj kategoriji lica da se pozovu na nasle e ostavioca. To je vrsta zakonskog ISKLJU IVANJA iz prava na nasle e: a) Rim i u srednjevek.pravu (isklju . pripadnici zabranjene veroispov.); b) stranci (na bazi reciprociteta) * NEDOSTOJNOST ZA NASLE IVANJE ovde je mogu nost za nasle ivanje vezana za KRIVICU lica, tj za njegovo NEODGOVORNO PONA ANJE prema ostaviocu ili dru tvu: a) onaj koji sa umi ljajem li i ivota ostavioca ili je poku ao, tako e kao podstreka ili pomaga ; b) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sa ini ili opozove zave tanje ili neku njegovu odredbu ili ga u tome spre io; c) onaj ko je u nameri spre avanja ostavio eve poslednje volje uni tio ili sakrio njegovo zave tanje ili je falsifikovao; d) onaj ko se te e ogre io o zakonsku obavezu izdr avanja ostavioca ili mu je uskratio nu nu pomo ; e) gra anin koji je pobegao iz zemlje da bi izbegao osudu za krivi no delo, izbegao vojnu obavezu ili vr io neprijateljsku delatnost protiv zemlje a do smrti ostavio eve se ne vrati u zemlju.

4) OSNOVI POZIVANJA NA NASLE E:
* da bi nastupila mogu nost nasle ivanja treba da postoji osnov za nasle ivanje. Kod nas su dopu tena 2 osnova: a) ZAKON (najslabiji osnov) b) TESTAMENT (zave tanje) * Zakonsko nasle ivanje: - ako nema testamenta; - ako je testament ni tav * Rimljani: Nesre a je umreti bez testamenta . Testamentom nije obuhva ena sva imovina ostavioca.

NASLE IVANJE NA OSNOVU ZAKONA
* sistem GRUPNE raspodele SRODNIKA KAO ZAKONSKIH NASLEDNIKA. 1) SISTEM ZAJEDNICE KRVI (nije prihva en) - najbli i srodnici su ona lica koja imaju najve u koli inu zajedni ke krvi; polazi se od fiziolo ke pretpostavke da svaki roditelj daje svojoj deci po 50% krvnih faktora; otuda su najbli i srodnici ostavioca njegovi: a) RO ENI BRA A I SESTRE (imaju 100% zajedni ke krvi) b) OSTAVIO EVA DECA, RODITELJI, POLUBRA A I POLUSESTRE (imaju 50% zajedni ke krvi) - srodnici sa ve om koli inom zajedni ke krvi imaju prednost u nasle ivanju nad onima koji imaju manju. - srodnici sa istom koli inom zajedni ke krvi bi nasle ivali na jednake delove. - ovaj sistem ne uzima u obzir podelu na: =POTOMKE, =PRETKE, =POBO NE SRODNIKE. 2) SISTEM STEPENA SRODSTVA (prihva en od svih savremenih prava) - ignori e se podela na: potomke, pretke i pob.srodnike, srodnici ostavioca se pozivaju na nasle e prema slede em redu: II STEPEN: UNUCI, BRA E, SESTRE, DEDE I BABE I STEPEN: DECA I RODITELJI III STEPEN: PRA-UNUCI, -DEDE, -BABE, SESTRI I, BRATANCI, STRI EVI, UJACI. 3) SLO ENI SISTEM (ispravlja predhodna dva sistema) - polazi od podele srodstva na: =POTOMKE, =PRETKE, =POBO NE SRODNIKE.

5

NASLEDNI REDOVI
Ostavioca na osnovu zakona nasle uju njegovi: potomci, bra ni drug, roditelji, bra e I sestre I njihovi potomci I dede I babe I njihovi potomci y Nasle uje se po NASLEDNIM REDOVIMA. Izme u naslednih redova postoji princip ISKLJU IVOSTI. Poslednji u nizu naslednika jeste dr ava. I NASLEDNI RED * RODONA ELNIK prvog naslednog reda je sam OSTAVILAC. Nasle uju svi jednake delove. * Spadaju: a) DECA ostavioca (biolo ka I usvojena); b) BRA NI DRUG ostavioca * Ako neko OSTAVIO EVO DETE ne nasledi (umre pre ostavioca; nedostojno za nasle ivanje ili zave tanjem je isklju eno iz prava na nu ni deo idr), tada ostavioca nasle uju POTOMCI TOG DETETA, na taj na in to dobijaju deo koji bi dobilo dete ostavioca. Ovaj institute se naziva PRAVO PREDSTAVLJANJA. * Ako SUPRU NIK ne nasledi (ne do ivi delaciju; nesposobnost za nasle ivanje; nedostojnost; da negativnu nasledni ku izjavu tj ne prihvati nasle e), njegov nasledni deo se deli na onoliko delova koliko ostavilac ima PRVOSTEPENIH POTOMAKA. * Nasledni delovi dece I bra nog druga mogu se pove ati ili smanjiti. * Ako ostavilac NEMA potomstvo, bra ni drug ne nasle uje u PRVOM naslednom redu. II NASLEDNI RED * Spadaju: a) ostavio ev BRA NI DRUG; b) ostavio evi RODITELJI I njihovi POTOMCI * Dobijaju nasle e (zaostav tinu): ½ BRA NI DRUG (tolko bi najvi e mogao dobiti u 1.naslednom redu) ½ OSTAVIO EVI RODITELJI ( ¼ ostavio ev otac i ¼ ostavio eva majka) * kada ostavilac NEMA BRA NOG DRUGA onda nasle uju ostavio evi roditelji po ½ zaostav tine. * I u 1. I 2. Naslednom redu va i PRAVO PREDSTAVLJANJA: ako roditelj ostavioca umre ili nemo e I ne e da nasledi deo zaostav tine koji on treba da nasledi nasle uju NJEGOVA DECA (tj BRA A I SESTRE OSTAVIOCA). A ako svi oni nemogu da naslede na nasle e se pozivaju njihovi POTOMCI (ostavio evi bratanci I bratanice, sestri i I sestri ine, unuci ostav.roditelja) itd. * vodi se ra una na podelu ostavio evih pogodnih srodnika na: - PUNORODNE (germane) koji imaju oba zajedni ka pretka sa ostaviocem (ro ena bra a I ro ene sestre) koji nasle uju na jednake delove sa bra ama I sestrama po majci MAJ IN DEO I sa bra om I sestrama po ocu na O EV DEO. - POLURODNE koji sa ostaviocem imaju samo jednog zajedni kog pretka (bra a I sestre po ocu I po majci) I nasle uju na jednake delove samo onaj deo zaostav tine koji bi pripao ostavio evom OCU odnosno MAJCI. * Ako jedan od roditelja ne e il nemo e da nasledi njegov deo pripada njegovom potomstvu po pravu predstavljanja. Ako ostavio ev roditelj nema potomke tada njegov deo pripada DRUGOM ostavio evom roditelju. Ako ni drugi roditelj ne e il nemo e da nasledi, celokupna imovina koja bi pripala ostavio evim roditeljima pripa e POTOMCIMA drugog roditelja. Pravo predstavljanja je ovde neograni eno. Ako su OBA ostavio eva roditelja umrla il ne e il nemogu da naslede onda e celokupnu zaostav tinu naslediti OSTAVIO EV BRA NI DRUG (ne prelazi se na 3.nasledni red). * Zakonom o nasle ivanju utvr ena je mogu nost POVE ANJA: 1)naslednog dela bra nog druga; 2)nasl.dela roditelja * Pravo na pove anje zakonskog naslednog dela pripada roditelju: koji ho e I mo e da nasledi I onome koji nema nu nih sredstava za ivot. Ako ostavio evi roditelji IVE u zajednici ivota u trenu DELACIJE pravo imaju OBA roditelja I pove anje ostvaruju na u trb bra nog druga ostavioca. Ako je zajednica TRAJNO PRESTALA u trenu delacije onda roditelj koji nema nu nih sredstava za ivot mo e tra iti pove anje naslednog dela: - prema ostavio evom bra nom drugu; -prema roditelju ijom je krivicom prestala zajednica ivota. Kada jedan ostavio ev roditelj ne e il nemo e da nasledi, nema nu nih sredstava za ivot, mo e tra iti pove anje naslednog dela: - prema pre ivelom supru niku ostavioca I - prema ostavio evim pobo nim srodnicima koji se po pravu predstavljanja pozivaju na nasle e umesto roditelja. Prilikom odlu ivanja o zahtevu ostavio evih roditelja SUD ceni: 1) Imovinsko stanje roditelja 2) Sposobnost za privre ivanje roditelja 3) Imovinsko stanje I sposobnost za privre ivanje ostavio evog bra nog druga 4) Du ina ivota izme u ostavioca I njegovog bra nog druga I 5) Vrednost zaostav tine. III NASLEDNI RED * Postoje 4 rodona elnika: - DEDA i BABA po ocu (O EVA LOZA) - DEDA i BABA po majci (MAJ INA LOZA) * Podela zaostav tine: ½ o evoj lozi ½ maj inoj lozi ¼ svakom rodona elniku * Ako jedan od rodona elnika ne mo e ili ne e da nasledi njegova ¼ pripada njegovoj DECI, po pravu PREDSTAVLJANJA. * vodi se ra una o kvalitetu srodstva (punorodni I jednorodni), pravila su identi na kao u 2.naslednom redu. y

6

PRAVO PREDSTAVLJANJA KOD ZAKONSKOG NASLE IVANJA
* pravilo je kod nasle ivanja da srodnici bli eg stepena srodstva ISKLJU UJU srodnike UDALJENIJEG stepena srodstva to je takozvani PARENTALNO-GRADUELNI SISTEM (nekad bilo). Ovo pravilo dovelo bi do nepravi nog re enja kod nasle . * rimsko pravo ispravlja nepravi nosti predhodnog sistema I uvodi IUS REPRESENTIONIS. * DANAS je pravo predstavljanja usvojeno u svim savremenim pravima. PRAVNA PRIRODA PRAVA PREDSTAVLJANJA 1. SHVATANJE: * daljni srodnik nema svoje pravo na nasle ivanje, ve se poziva na nasle e po tu em pravu. * predak (reprezentovani) mora imati odre ene kvalitete (dostojnost, sposobnost za nasle ivanje) da bi njegov potomak mogao postati ostavio ev naslednik. 2. SHVATANJE: * potomak koji se koristi prezentacijom nasle uje po svom sopstvenom pravu. * nije va an kvalitet reprezentovanog, va an je kvalitet potomka koji se koristi reprezentacijom * ovde se radi o pomeranju prava nasle ivanja na potomka (u na em pravu prihva eno je ovo stanovi te). VELI INA NASLEDNOG DELA KOJI PRIPADA REPREZENTIMA * evropsko I na e pravo: nasledstvo se deli po linijama; primena pravila parentalno-linearnog sistema, ovde unuci ostavioca dobijaju ono to bi dobili njihovi roditelji, kada bi nasle ivali. * pravo SAD: nasledstvo se deli prema br.glava naslednika; polazi od pretpostavke volje pretka (da pripadnici iste generacije nasle uju isi deo); ovaj sistem na prvi pogled izgleda pravi niji, nije tako (javlja se problem kada na nasle e konkuri u lica razli itog stepena srodstva).

PRAVO PRIRA TAJA (IUS ACCRESCENDI

AKRESCENZIJA)

* Primenjuje se kada iz nekih razloga ne mo e da se primeni pravo predstavljanja : A) Kada nema potomka u jednoj liniji koji mogu ili ho e da naslede: - lice iz te linije nije do ivelo trenutak delacije - nedostojnost - isklju enje iz nasle a I negativna nasledni ka izjava B) Kada zakon isklju uje pravo predstavljanja: - ograni enje nasle ivanja u 3.naslednom redu primenjuje se samo u korist 1.stepenog potomka - nasledni deo koji bi pripao srodnicima linije unutar tog naslednog reda, prirasta naslednim delovima ostalih Srodnika tog naslednog reda koji su najbli i stepenu srodstva sa ostaviocem. * pravo prira taja primenjuje se I kod zakonskog I kod testamentarnog nasle ivanja.

NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE USVOJENJA
USVOJENJE je veoma stara ustanova CILJ usvojenja: menjao se kroz vekove I zavisno od javnog poretka; u starom Rimu (odre ivanje naslednika prestola); latini I peregrini (da bi postal CIVES); plebejci (da bi postal PATRICIJI); Napoleon (1805.posle bitke kod Austerlica usvojio decu poginulih vojnika I oficira); Francuska (1914.zakon o usvojenju dece svojih gra ana rtava I sv. Rata). y Kod nas postoji : POTPUNO USVOJENJE izme u usvojioca I njegovih srodnika, s jedne strane i usvojenika i njegovih potomaka, s dr.strane, uspostavljaju se odnosi koji postoje izme u roditelja I dece I dr.krvnih srodnika. Prestaju uzajamna prava I obaveze izme u usvojenika I njegovih biolo kih srodnika. Usvojenik I njegovi potomci ulaze u 1.Nasledni Red. Usvojilac I njegovi potomci su u 2.Naslednom Redu usvojenika, kao ostavioca. y NEPOTPUNO USVOJENJE (su en krug nasle ivanja)- ukoliko usvojilac ima ro enu decu, nasledna prava usvojenika prema usvojiocu mogu se ograni iti ili isklju iti. Nasledna prava usvojenika mogu se razli ito urediti prema jednom, odnosno drugom supru niku usvojiocu. Ako prilikom usvojenja nije bilo nikakvih ograni enja, onda usvojenik I njegovi potomci imaju ista nasledna prava kao I usvojio eva deca. Ovo usvojenje ne smeta nasle ivanju izme u usvojenika I njegovih krvnih srodnika. NASLE IVANJE USVOJENIKA * Usvojilac, iz nepotpunog usvojenja, mo e naslediti svog usvojenika I njegove potomke, pod uslovom da nasledna prava usvojenika nisu isklju ena (reciprocitet). * Srodnici usvojioca I njegov bra ni drug ne mogu nasle ivati usvojenika. y y

7

NASLEDNOPRAVNI POLO AJ SUPRU NIKA
* Supru nik u 1.Naslednom redu u osnovi isti naslednopravni polo aj kao I ostavio evi prvostepeni potomci (jednaki delovi) * Nasledni deo pre ivelog bra nog druga mo e biti SMANJEN ili POVE AN u 1.Naslednom Redu. 1. SMANJENJE NASLEDNOG DELA SUPRU NIKA u 1.NASLEDNOM REDU Uslovi: * smanjenje u korist deteta; *dete nema nu nih sredstava za ivot (posebna imovina deteta+vrednost naslednog dela); * du ina trajanja zajednice ivota izme u ostavioca I supru nika; * imovinsko stanje ostavio eve dece. 1A. PROCESNOPRAVNI ASPEKTI SAMNJENJA NASLEDNOG DELA SUPRU NIKA - Lice koje je u estvovalo u ostavinskom postupku: mo e postaviti zahtev za smanjenje naslednog dela do pravosna nosti re enja o nasle ivanju. - Lice koje nije u estvovalo u ostavinskom postupku: mo e u svako doba u parnici tra iti NASLEDNI deo I POVE ANJE naslednog dela na teret ostavio evog supru nika. 1B. NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE SMANJENJA SUPRU NIKOVOG NASLEDNOG DELA - Pove ava se nasledni deo ostavio eve dece a proporcionalno se smanjuje supru nikov nasledni deo - Pove ava se odgovornost ostavio eve dece za dugove ostavioca a smanjuje se odgovornost supru nika za isto - Ostavio ev suprug je du an da isplati sa naslednicima sve isplate koje je primio od ostavio evih du nika pre smanjenja naslednog dela 2. POVE ANJE NASLEDNOG DELA SUPRU NIKA u 1.NASLEDNOM REDU * Na zahtev ostavio evog supruga; - Supru nik nema nu nih sredstava za ivot (procena ?) * Sud odlu uje: o uve anju naslednog dela; da mu pripadne celokupna zaostav tina (zaost. male vrednosti) * Sud ceni (pomo ni kriterijumi): -sve okolnisti slu aja; -imovinske prilike ostavio evog supru nika; -sposobnost za privre ivanje ostavio evog supru nika; -imovinske prilike I sposobnost za privre ivanje ostalih naslednika; -vrednost zaostav tine; -du ina trajanja zajednice ivota izme u ostavioca I supru nika (va no). 2A. PROCESNOPRAVNI ASPEKTI POVE ANJA NASLEDNOG DELA SUPRU NIKA - Supru nik koji je u estvovao u ostavinskom postupku: mo e postaviti pove anje naslednog dela do pravosna nosti re enja o nasle ivanju. - Supru nik koji nije u estvovao u ostavinskom postupku: mo e u svako doba u parnici tra iti NASLEDNI deo I pove anje naslednog dela na TERET ostavio evih POTOMAKA. - Zahtev za pove anje naslednog dela supru nika mo e se postaviti prema: 1)vi e postoje ih naslednika; 2)prema jednom od vi e postoje ih naslednika I 3)prema svim naslednicima. - Sud mo e doneti razli ite odluke: *po pitanju br.naslednika; *po pitanju visine prema svakom nasledniku 2B. NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE POVE ANJA SUPRU NIKOVOG NASLEDNOG DELA - Pove ava se I odgovornost za dugove ostavioca - Ovo supru nikovo pravo (na pove anje) je NENASLEDIVO, po to je li no-pravne prirode. SUPRU NIK u 2.NASLEDNOM REDU * Supru nik nasle uje ½ zaostav tine. Supru nik mo e da nasledi celokupnu zaostav tinu (ako ne e il nemo e da naslede il nema potomstva). Nasledni deo supru nika mo e biti smanjen u korist roditelja ostavioca, mo e biti I pove an u 1.nasl.red GUBITAK NASLEDNOG PRAVA SUPRU NIKA 1) Razlozi koji se odnose na sve naslednike: a) Nesposobnost za nasle ivanje b) Nedostojnost za nasle ivanje 2) Razlozi koji se odnose samo na nad ivelog supru nika: a) U slu aju razvoda il poni t.braka (vi e nisu supru nici I mo e se ipak naslediti na osnovu testamenta) b) Kada je brak prestao pre delacije c) Ako je ostavilac bio podneo tu bu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tu ba bila osnovana. (SUD MO E DONETI PRESUDU O RAZVODU BRAKA A NASLEDNICI MOGU TRA ITI SAMO NASTAVLJANJE POSTUPKA A NE NJEGOVO POKRETANJE) d) Ako je brak nad ivelog bra nog druga ogla en: nepostoje im ili ni tavim. (POSLE DELACIJE IZ UZROKA KOJE JE NAD IVELI
BRA NI DRUG ZNAO U VREME ZAKLJU ENJA BRAKA, TU BU MO E PODI I: SUPRU NIK, JAVNI TU ILAC I SVA LICA KOJA IMAJU PRAVNI INTERES DA BRAK BUDE PONI TEN)

e) Ako je zajednica nad ivelog supru nika sa ostaviocem bila trajno prestala krivicom nad ivelog supru nika ili sporazumom sa ostavicem.

8

DR AVA KAO NASLEDNIK
* Zaostav tina bez naslednika je zaostav tina koju NE nasledi nijedno FIZI KO lice (iz reda zakonskih naslednika I nijedan testamentarni naslednik). Sud predaje dr avi zaostav tinu (pravna priroda). * Usled: 1) Naslednik nesposoban I nedostojan za nasle ivanje; 2) Nije do iveo trenutak delacije; 3) Testator, testamentom, isklju io sve zakonske I nu ne naslednike iz prava na nasle ivanje; 4) Kada se svi naslednici odreknu nasle a; 5) Kada je testament ni tav, a nema zakonskih naslednika.

IMPERATIVNO NASLE IVANJE
* Zna ajnijo PRAKTI NO i TEORIJSKO pitanje naslednog prava je: MESTO, ULOGA i OBIM slobode testamentarnog raspolaganja. * Dilema: -da li dozvoliti apsolutnu slobodu zave tanja? -koja su pravna ograni enja slobode zave tanja? -kakva je pravna priroda navedenih ustanova? Odgovor: razli it; Argumenti: moralni, pravni, socijalni, ekonomski . * Francuski teoreti ar L Ple zastupa: neograni eno pravo zave tanja; zave talac treba da ostavi svoju imovinu najsposobnijem da upravlja zaostav tinom; ograni enje slobode zave tanja je u korist ostavio eve bolesne dece; nasle ivanje poljoprivrednog zemlji ta treba da nasledi manji br.lica, zbog toga da se ne bi usitnilo zemlji te. * Postoji protivljenje apsolutnoj slobodi testiranja: PRAVNI RAZLOZI (ne mo e se apsolutizovati svojina); MORALNI RAZLOZI (materijalno obezbe enje dece, kao I vaspitanje, obrazovanje I za tita); EKONOMSKI RAZLOZI (da se ne smanjuju I ne krnje materijalna dobra I ekonomski potencijal). ISTORIJSKI RAZVOJ SLOBODE TESTIRANJA * Prve tragove slobode testiranja nalazimo u Egiptu, Mesopotamiji, Indiji, Gr koj, Jevrejskoj dr avi (poklon za slu aj smrti, preno enje prava efa porodice na najstarijeg sina kao blagoslov ). Testament je ve ini naroda dugo vremena bio NEPOZNAT i NEDOSTUPAN. Testamentarno nasle ivanje je uglavnom bilo namenjeno pripadnicima VLADAJU EG sloja i raspolaganju POKRETNIM stvarima. NEPOKRETNOSTI (ba tina, o evina, dedovina) ostale su u PORODICI (po narodnim obi ajima) RIMSKO PRAVO je razvilo: * Usmeni testament pred 7 SVEDOKA; * Sudski testament; * Pismeni testament pred 7 SVEDOKA; * VOJNI KI testament; * SVOJERU NI testament (olografski test) ANGLOSAXONSKO vreme: * Poslednje re i (prete a testamenta) ostavilac je na samrti davao instrukcije kako da se raspodeli njegova imovina; * Crkva je podsticala slobodu testiranja zbog sopstvenog interesa (ZAVE TANJA IMOVINE CRKVI) * UMRETI A NE OSTAVITI TESTAMENT JE VELIKA SRAMOTA Na NA EM PODRU JU (ranije): * Sloboda testiranja NIJE dostigla NIVO koje je imalo rimsko-vizantijsko pravo. * U Du anovom Zakoniku bila je utvr ena sloboda testiranja. DANAS SLOBODA TESTIRANJA: y Predstavlja CIVILIZACIJSKU TEKOVINU, y Prisutna je u svim pravima, y Testamentarnu SPOSOBNOST pru a javni poredak odgovaraju e dr ave, y Lice mo e JEDNOSTRANO IZMENITI ili UKINUTI testament: do trenutka SMRTI ili GUBITKA testamentarne sposobnosti, y Svaki pravni nasledni sistem ima OGRANI ENJE testamentarnog nasle ivanja : NU NI DEO (naj e e najefikasnije).

9

OSNOV NU NOG DELA
y Savremena teorija opravdava ograni enje slobode testiranja zave tanja. y Neslaganje postoji oko osnova tog ograni enja. Na ovo pitanje poku ava da odgovori vi e TEORIJA. 1. TEORIJA PRE UTNOG FIDEIKOMISA - polazi od injenice da ovek preduzima aktivnosti kojima e sebi I porodici obezbediti EGZISTENCIJU. - imovina se stvara generacijama I svako je nasledio deo imovine od predaka. Postavlja se pitanje mo e li neko (sme li?) da upropasti imovinu koju je dobio u AMANET? -ne! - dakle, zave talac je du an da deo svoje imovine ostavi svojim zakonskim naslednicima, pre svega, svojim potomcima, kao to je I on sam nasledio. Ovde se radi o PORODI NOM NASLE IVANJU. - Fideikomis je zabranjen u najve em broju savremenih prava, kod nas je zabranjen Vidovdanskim ustavom iz 1921.god. 2. TEORIJA PORODI NE SVOJINE - I ova teorija polazi od injenice da NIJE imovina proizvod rada JEDNOG lica, ve itavog niza generacija. - Pojedinac uvek duguje egzistenciju porodici. Zato je duzan da egzistenciju obezbedi potomstvu. - Za OTU ENJE porodi ne ba tine, potreban je PRISTANAK ostalih lanova porodice (ZAJEDNI ARA) - Ovome ide u prilog savremeni pravni posao me u ivima tj UGOVOR o USTUPANJU (raspolaganju) imovine za ivota. Ako predak eli da raspodeli svoju imovinu za ivota; tako da se predmet raspodele izuzme iz obra unske vrednosti zaostav tine; mo e u initi uz punu saglasnost svojih potomaca koji bi u konkretnom slu aju mogli biti naslednici. 3. TEORIJA PORODI NE SOLIDARNOSTI - ovek je nesavr eno bi e I podlo an raznim negativnim uticajima. - Po ovoj teoriji porodica je du na da se za titi od SAMOVOLJE pojedinih njenih lanova. - Osnov nu nog dela je PORODI NA SOLIDARNOST. - Primedbe ovoj teorij su: *poku aj da se objedini pojam solidarnosti I arivni karakter; *nu ni deo imaju vanbra na deca koja ne ive u porodici. 4. TEORIJA IZDR AVANJA ALIMENTACIJE - Roditelji su du ni da daju izdr avanje svojo deci I potomcima I obrnuto (deca>precima) - Roditelji nemaju pravo da deci oduzmu sredstva za izdr avanje. 5. TEORIJA O TROSTRUKOM OSNOVU NU NOG DELA - Ovo je me ovita teorija I sadr i: teoriju alimentacije, teoriju pre utnog fideikomisa I teoriju porodi ne svojine. - Dopu ta se mogu nost SLO ENOG obja njenja osnova nu nog dela I ova teorija se ne udaljava od sfere pravnih pojmova. - Zamerka je ta to ova teorija MEHANI KI SPAJA tri shvatanja. KRUG NU NIH NASLEDNIKA: y Nu ni naslednici su posebna vrsta zakonskih naslednika ije se PRAVO izvla i direktno iz ZAKONA. y Nu ni naslednici su: 1.NU NI NASLEDNI RED ostavio eva deca i dalji potomci; usvojenici i njihovi potomci; ostavio ev supru nik. 2.NU NI NASLEDNI RED roditelji ostavioca; bra e i sestre (bez potomaka) i pre iveli bra ni drug. y Da bi neko lice bilo nu ni naslednik u konkretnom slu aju potrebno je da postoje: objektivni I subjektivno objektivni uslovi (odnosno kriterijumi). - Objektivni uslovi su da postoji zakonom predvi ena veza nekog lica sa ostaviocem (krvno ili gra ansko srodstvo; bra na veza; odre en stepen srodstva). I da se odre eno lice poziva na nasle ivanje po zakonu (dostojnost, pravo predstavljanja, pravo prira taja, pove anje I smanjenje naslednog dela itd). Zakon o nasle ivanju po ovom kriterijumu predvi a slede i krug naslednika: 1) deca ostavioca, 2) usvojenici ostavioca, 3) supru nik ostavioca (nije potreban neki dodatni kriterijum). - Objekt.Subjektivni kriterijum je da neka lica mogu postati nu ni naslednici samo uz ispunjenje dodatnih uslova (nepostojanje nu nih sredstava za ivot; trajna nesposobnost za privre ivanje). To su sl.lica: a) ostali ostavio evi potomci; b) potomci ostavio evih usvojenika; c) ostavio evi roditelji; d) ostavio evi bra a I sestre. VELI INA NU NOG DELA: * Da bi se odredio nu ni deo potrebno je predhodno izra unati zakonski deo nu nog naslednika. To predstavlja osnovicu za izra unavanje nu nog dela. * Po ½ dobijaju, kao nu ni nasledni deo, od onoga to bi dobili po osnovu zakonskog dela I to: -ostavio eva deca; -ostavio evi usvojenici; -ostavio ev supru nik. Po 1/3 dobijaju ostali naslednici. Supru nik dobija ½ I u drugom naslednom redu (privilegija).

10
* Da bi se izbeglo izigravanje nu nog naslednog dela u tzv Obra unsku vrednost zaostav tine ulazi: a) sva testamentarna raspolaganja; b) svi pokloni u injeni drugim fizi kim licima u poslednjoj godini ivota ostavioca; c) pokloni fizi kim licima koji ne ulaze u krug zakonskih naslednika ne e se uzimati u obzir ukoliko su u injeni izvan zakonskog roka (pravna sigurnost).

PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NU NI DEO
- Zakon o nasle ivanju prihvata sistem: tzv naslednopravne , odnosno stvarnopravne prirode prava na nu ni deo. - prihva eno rimsko pravno re enje. - Zave talac mo e svojom voljom izmeniti pravnu prirodu prava na nu ni deo, tako to e je transformisati iz nasledno pravne u obligaciono pravnu. - Primer (odredi legat u novcu u visini nu nog dela) ; Sudska praksa: a) ukoliko je nu nom nasledniku odre en legat u visini nu nog dela nu ni naslednik se mo e odre i tog legata I zahtevati nu ni deo; b) ukoliko je nu nom nasledniku putem testamenta odre en deo u novcu on mo e tra iti nadopunu nu nog dela samo u novcu. - Dakle odre ivanje pravne prirode prava na nu ni deo spade u ZAVE TAO EOVU SLOBODU TESTIRANJA. Iz ovog proizlazi shvatanje: Da je zave talac odre uju i legat (ili poklon) u novcu eleo da na taj na in namiri svog nu nog naslednika, tako da bi ovaj imao samo pravo na nadopunu svog nu nog dela.

RAZBA TINJENJE NU NIH NASLEDNIKA
- Ustanova razba tinjenja nu nih naslednika postoji u vidu: 1) ISKLJU ENJA PRAVA na nu ni deo; 2) LI ENJA PRAVA na nu ni deo.

ISKLJU ENJE PRAVA NA NU NI DEO
* Zave talac svojom voljom ISKLJU UJE, na nesumljiv na in, nu nog naslednika i ne mora da navede zakonski osnov isklju enja. * Razlozi za isklju enje: 1) Ako se nu ni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze te e ogre io prema ostaviocu; 2) Ako je nu ni naslednik sa umi ljajem u inio neko te e krivi no delo prema ostaviocu ili njegovom bra nom drugu, detetu ili roditelju; 3) Ako je nu ni naslednik u inio krivi no delo upravljeno na podrivanje vlasti, nezavisnosti zemlje I njene odbranbene snage (dokazuje se presudom krivi nog suda, kojom se naslednik ogla ava krivim, mo e I u parni nom postupku); 4) Ako se odao naradu I nepo tenom ivotu (kumulativna ispunjenja, rad u inostranstvu, dobitak na lutriji). * Za te e krivi no delo naslednik mo e da bude u ulozi : izvr ioca; pomaga a; podstreka a. OBIM ISKLJU ENJA PRAVA NA NU NI DEO 1) POTPUNO ISKLJU ENJE nu ni naslednik ne dobija nikakvu korist iz zaostav tine. 2) DELIMI NO ISKLJU ENJE kada nu ni naslednik dobija manju korist od onog to bi dobio po osnovu nu nog dela. OBLIK ISKLJU ENJA 1) IZRI ITO (isklju ujem ga; ne ostavljam mu ni ta) 2) PRE UTNO (proizlazi iz celine testamenta; okolnosti slu aja) - Navo enje razloga za isklju enje: a) je korisno (smanjuje mogu nost spora); b) nije obavezno * TRENUTAK OCENE Osnov za isklju enje mora postojati u vreme sastavljanja testamenta, nikako posle (podle e kritici). * DOKAZIVANJE Ako do e do spora o osnovanosti isklju enja, teret dokazivanja le i na onome ko se na isklju enje poziva. Ne dokazuju se negativne injenice! POSLEDICE ISKLJU ENJA IZ PRAVA NA NU NI NASLEDNI DEO * Naslednik GUBI sva prava u meri u kojoj je isklju en (potpuno il delimi no isklju enje) * Prava ostalih naslednika odre uju se kao da isklju eni nije do iveo moment delacije: - prira taj zasnovan na volji zave taoca (pr. Odredi bra u, pa jednog islju i) - pozivanje potomaka isklju enog lica (pravo predstavljanja) - ako nema potomaka ide pravo prira taja - dalje, poziva se slede i nasledni red - na kraju dr ava dobija zaostav tinu.

11
LI ENJE PRAVA NA NU NI DEO
* Kod isklju enja na nu ni deo, nu ni deo li enog lica, ostavilac ostavlja kome ho e. * Kod li enja na nu ni deo, nu ni deo ostavilac ne mo e ostaviti kome ho e I kada ho e. RAZLOZI I USLOVI ZA LI ENJE PRAVA NA NU NI DEO - zave talac mo e li iti svog potomka ili usvojenika (ne i bra nog druga) koji je nu ni naslednik prava na nu ni deo, ako je naslednik: 1) PREZADU EN (nesrazmera izme u active I passive) ili 2) RASIPNIK (kocka, besposli enje) - Li enje mo e i i samo u korist potomka li enog lica (maloletno dete; maloletni unuk od ranije umrlog deteta ili punoletno dete il unuk koje je nesposobno za privre ivanje). NA IN li avanja je u formi TESTAMENTA. POSLEDICE LI ENJA 1) ako je zave talac sam odreko koliko prelazi na potomke li enog lica postupi e se tako 2) ako zave talac to nije uradio tada e te koristi pripasti onom potomku koji ispunjava uslove. * SVRHA LI ENJA materijalna za tita potomaka.

NA INI OSTAVLJANJA NU NOG DELA
* Nu ni deo mo e biti ostavljen u TRI oblika: 1) u obliku ZAKONSKOG naslednog dela (zave talac u testament nije opomenuo nu nog naslednika; nije ostavio ni ta; ostavio manje od nu nog naslednog dela) 2) u obliku ZAVE TAJNOG naslednog dela (zave talac u testament odredio nu ni deo zaostav tine- tada nu ni naslednik ima polo aj univerzalnog sukcesora) 3) u obliku LEGATA (isporuke)

POVREDA I ZA TITA NU NOG DELA - Ostavilac mo e povrediti nu ni deo na TRI na ina: 1) islju ivo zave tanjem; 2) isklju ivo besteretnim do ivotnim raspolaganjem; 3) 1+2 * Da bi se utvrdilo postojanje povrede nu nog dela predhodi:
UTVR IVANJE OBRA UNSKE VREDNOSTI ZAOSTAV TINE - AKTIVA zaostav tine: celokupna imovina ostavioca; zaostavio eva potra ivanja; osim nenaplativih potra ivanja - PASIVA zaostav tine: ostavio evi dugovi; tro kovi sahrane ostavioca; tro kovi popisa I procene zaostav tine. * NETO VREDNOST ZAOSTAV TINE: vrednost svih poklona koje je ostavilac u inio svojim zakonskim naslednicima; - vrednost poklona koje je ostavilac u inio u poslednjoj godini ivota licima koja nisu njegovi zakonski naslednici. * OBRTA UNSKA VREDNOST ZAOSTAV TINE (NE ULAZE) : - dobra koje je zakonski naslednik stekao punova nim ugovorom o ustupanju I raspodeli imovine za ivota. - ono to je ostavilac utro io na izdr avanje I kolovanje naslednika - pokloni koji su uklju eni u dobrotvorne svrhe - manji, uobi ajeni I prigodni pokloni * ZA TITA: Kada je povre en nu ni deo, nu ni naslednik je ovla en da podigne posebnu tu bu sa kojom tra i smanjenje: a) testamentalnih raspolaganja b) povra aj poklona radi namirenja nu nog dela (vra aju se obrnutim redom) AKTIVNA LEGITIMACIJA U PARNICI ZA ZA TITU NU NOG DELA - Resukciju testamentarnih raspolaganja - Povra aj poklona zbog povrede nu nog dela y Mogu tra iti samo NU NI NASLEDNICI y Pravo na tu bu je neprenosivo I ne nasle uje se.

12

POJAM TESTAMENTA

(ZAVE TANJA)

* TESTAMENTOM zave talac ure uje RASPODELU IMOVINE za slu aj svoje SMRTI. * U testament se mogu uneti I neke neimovinske odredbe: 1) Priznanje vanbra nog o instva (sti e se pravo na nasle ivanje) 2) Odre ivanje mesta I na ina sahrane i dr. (uti e na tro kove koje snosi univerzalni sukcesor) * Testament u naslednopravnom smislu treba tazlikovati od: umetni kih testamenata (umetni ko shvatanje il mi ljenje), politi kih testamenata, knji evnih testamenata * Testament u FORMALNOM SMISLU: Svaka IZJAVA VOLJE uperena na postizanje negog naslednopravnog efekta, koja je data, u zakonsko odre enoj formi je testament. U formalnom smislu zave talac mo e imati jedan ili vi e testamenta (koji se mogu dopunjavati ali I isklju ivati). * Testament u MATERIJALNOM SMISLU: Ostavilac mo e imati samo JEDNO zave tanje (to je poslednja volja ostavioca). U formalnom smislu mo e biti vi e testamenta ali poslednja volja ostavioca mora biti JEDINSTVENA I kao takva sprovedena u ivot.

PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA
- pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove OSOBINE kao PRAVNOG POSLA (podse .na gra .i stvarn.pravo). 1. PRAVNI POSAO MORTIS CAUSA - Podela: inter vivos & mortis causa - Mortis Causa: pravna dejstva otpo inju posle smrti odre enog lika. - Testament proizvodi pravno dejstvo tek posle smrti testatora. 2. DOBRO INI PRAVNI POSAO - Podela: teretni & dobro ini - Dobro ini pravni poslovi: jedna strana dobija koristi, a da za to NE DAJE nikakvu protivnaknadu. - Testamentarno raspolaganje je uvek dobro ino, ak I u slu aju kada sadr i neke terete ili naloge (da naslednik da nekom sumu novca ili stvar iz zaostav tine itd) 3. JEDNOSTRANI PRAVNI POSAO - Podela: dvostrani (dve volje) & jednostrani (nastaju I proizvode pravna dejstva izjavom samo JEDNE volje). - Ukoliko volja nije jednostrana I oslobo ena od: prinude; pretnje; prevare; zablude; dolazimo na teren MANE VOLJE I do mogu nosti PONI TENJA testamenta. - Kod nas nije dopu ten tzv. ZAJEDNI KI TESTAMENT (2 ili vi e lica u jednom testament postavljaju jedan drugog ili neko tre e lice, za naslednika). 4. STROGO LI NI PRAVNI POSAO - Testament je pravni posao kod kog je ISKLJU ENO svako ZASTUPANJE. - Zave talac mora li no, svojom sopstvenom voljom iskazati sadr inu testamenta. Zave tanje se ne mo e u initi preko zastupnika odnosno punomo nika. - Zave talac mora odrediti univerzalne I singularne sukcesore: 1) odre eni (po imenu I prezimenu) 2) odredivi (najboljem I najsiroma nijem u eniku iz sela..) 5. FORMALNI PRAVNI POSAO - Volja izra ena u odre enom obliku (formi) - Forma AD SOLEMNITATEM (forma je bitan sastojak pravnog posla), kod testamenta je obavezna ova vrsta forme. - Forma AD PROBATIONEM (dokazna forma) 6. JEDNOSTRANO OPOZIV PRAVNI POSAO - Zave talac ima pravo da izmeni ili opozove testament do poslednjeg daha . - Zave talac se ni na koji na in ne mo e odre i ovog prava (naru ila bi se sloboda testiranja) - ta se de ava ako testator posle sa injenja testamenta IZGUBI zave tajnu SPOSOBNOST? Da li testament, koji je sa injen ima va nost? Da li se mo e opozvati? MESTO IZU AVANJA: - U Anglosaxonskom pravnom sistemu : najpre se izu ava TESTAMENTALNO nasle ivanje a kasnije ZAKONSKO. - U Evropskokontinentalnom sistemu: OBRNUTO.

13

AKTIVNA ZAVE TAJNA (TESTAMENTARNA) SPOSOBNOST
* Svaka dr ava postavlja objektivne I subjektivne uslove u pogledu pravne relevantnosti izjave volje koja je potrebna za sa injenje testamenta. * SUBJEKTIVNI USLOV: sposobnost za RASU IVAJNE- ogleda se u mogu nosti pravnog subjekta da shvati stvarni I pravni zna aj svoje izjave volje. * OBJEKTIVNI USLOV: odre ena starosna granica 16 godina. Ni a ivotna granica kod aktivne testamentarne sposobnsti. 1) Dovoljna emocionalna zrelost zave taoca 2) Sti e se polnom zrelo u 3) Svojom poslednjom voljom zave talac iskazuje: ljubav, zahvalnost, pa nju, nezadovoljstvo ka dr.licima 4) potrebno je za to: manji stepen opreznosti; manji stepen znanja; manji stepen ivotnog iskustva 5) testament je uvek opozivi akt za razliku od dvostranih pravnih poslova.

NAMERA ZA SA INJENJE TESTAMENTA (ANIMIS TESTANDI)
Postojanje PRAVNO relevantne VOLJE SVEST zave taoca o uslovima I posledicama preduzetih radnji VOLJA (ozbiljna, stvarna, slobodna, upu ena na ne to to je mogu e ostvariti, da se sa sigurno u mo e utvrditi ta se htelo (ZOO))

SADR INA TESTAMENTA
y Testament mo e da sadr i odredbe: 1) Koje se odnose na MATERIJALNU sadr inu: a) postavljanje naslednika (univerzalnog sukcesora) b) odre ivanje naslednih delova (kvota) c) odre ivanje singularnih sukcesora (legata; korisnika naloga) d) raspolaganje u dopu tene svrhe (osnivanje zadu bine; osnivanje fonda; osnivanje fondacije) e) odre ivanje sulegitucije f) isklju enja iz nasle a g) li enja prava na nu ni deo h) opro taj nedostojnosti idr 2) Odredbe koje se odnose na FORMALNU sadr inu: POSTAVLJANJE IZVR IOCA TESTAMENTA 3) OSTALE odredbe: a) priznanje vanbra nog o instva; b) preporuke organu starateljstva (kad zave talac ima maloletnu decu)

POSTAVLJANJE NASLEDNIKA
Naslednik mo e biti odre en: 1) NEPOSEDNO (imenom I prezimenom) 2) POSREDNO: a) navodi podatke na osnovu kojih se mo e utvrditi identitet naslednika (primer: imanje e dobiti dete koje ostane na selu da obra uje zemlju). b) iz tuma enja celine testamenta utvr uje se naslednik (univerzalni sukcesor) MODALITETI PRI ODRE IVANJU NASLEDNIKA - Pravilo je da trenutkom smrti ostavioca naslednik sti e zaostav tinu naj e e NEPOSREDNO I DEFINITIVNO. - Od ovog pravila postoje izuzeci: 1) u testamentu postaviti ZAMENU NASLEDNIKA (SUPSTITUCIJA) 2) u testamentu postaviti odre ene: -uslove; -rokove; -naloge. -

14

SUPSTITUCIJA
- Zamena naslednika mo e se sastojati u tome to se u zave tanju (testamentu), postavljenom nasledniku, za slu aj da on NE MO E ili NE E da primi nasle e odre uje zamenik (jedan ili vi e). OBI NA (PROSTA) SUPSTITUCIJA Primer: Za naslednika odre ujem moj sina Peru ali ako on ne mo e (smrt pre zave taoca, nedostojan I nesposoban) ili ne e da nasledi, moj naslednik bi e moj ujak Zoran - Obi na supstitucija dozvoljena je u svim savremenim pravima I na em pravu - Postavljeni naslednik zove se INSTITUT, a zamenik postavljenog naslednika zove se SUPSTITUT. - Supstitut mo e biti postavljen: a) ZAVE TAJNOM nasledniku; b) ZAKONSKOM nasledniku. -Obi na sukcesivna supstitucija: ako Mile ne postane naslednik, bi e Du an naslednik, a ako ne bude ni on bi e Toma FIDEIKOMISARNA SUPSTITUCIJA - nije prihva ena u na em pravu I ve ini savremenih prava. * Zave talac NE MO E odrediti NASLEDNIKA svome NASLEDNIKU * Razlog zabrane: da bi se izbegla zabrana-ograni enje raspolaganja nasle enom imovinom PUPILARNA SUPSTITUCIJA - Klauzula u testament kojom zave talac za naslednike imenuje SVOJE MALOLETNO DETE, s tim da e naslednik postati neko drugi u slu aju da njegovo dete umre pre sticanja aktivne testamentalne sposobnosti.

OGRANI ENJA PRI POSTAVLJANJU NASLEDNIKA USLOVOM
* U testamentalnom pravu USLOV je KLAUZULA u testament koje zave talac njegovo pravno dejstvo ini zavisnim od neke NEIZVESNE OKOLNOSTI ( injenice, doga aja). * Po pravilu, OKOLNOST mora biti BUDU A (izuzetak u pro l.) * Bez obzira da li je uslov ostvaren ili nije, testament proizvodi izvesna pravna dejstva: pr. Na deo testamenta ija sadr ina nije uslovljena. * Uslov mora biti: a) mogu ; b) dopu ten; c) moralan; d) razumljiv; e) neprotivure an - da bi bio va e i. * Uslov mo e biti: 1) Pozitivan (tra i se nastupanje nekih okolnosti) 2) Negativan (tra i se NE nastupanje nekih okolnosti) : odlo ni, raskidni, kauzalni, me oviti. * Ispunjenjem uslova uslovno pretpostavljeni naslednik postaje naslednik u punom pravnom smislu (univerzalni sukcesor).

OGRANI ENJA PRI POSTAVLJANJU NASLEDNIKA ROKOM
* je odre en protok VREMENA ili odre en TRENUTAK u vremenu za koji je vezan nastanak ili prestanak nekog prava. 1) ODLO NI ROK: (primer: posta e naslednik po proteku 5 godina od delacije) 2) RASKIDNI ROK: (primer: istekom roka od 5 godina od delacije jedno lice prestaje biti naslednik, posta e naslednik kad napuni 21 godinu).

OGRANI ENJA PRI POSTAVLJANJU NASLEDNIKA NALOGOM
* U testamentarnom pravu zave talac je ovla en da naslednika ili legatara obave e da ne to DA, U INI ili se UZDR I od ne eg to bi ina e bio ovla en da u ini. * Obaveza nametnuta NALOGOM ne omogu ava korisniku naloga da tra i prinudno izvr enje naloga. * Ali ako naslednik ili legatar ne ispuni nalog, GUBI pravo na NASLE E.

15

RASPOLAGANJE U DOZVOLJENE SVRHE
* Zave talac mo e testamentom narediti da se neka stvar ili pravo ili deo stvari ili cela zaostav tina upotrebi za postizanje neke dozvoljene svrhe. * Raspolaganje u korist: dr ave, crkve, hramova. * Raspolaganje u korist: ustanova (za nezbrinutu decu, zdravstvenih, kulturnih, nau nih). * Raspolaganje u korist: humanitarnih organizacija (crveni krst) * Ovakva raspolaganja dozvoljena su u svim savremenim pravima. OSNIVANJE ZADU BINE PUTEM ZAVE TANJA - Prema zakonu o nasle ivanju ovo je dopu teno - Zadu bina POSTAJE kad se dobije ODOBRENJE nadle nog dr avnog organa.

LEGAT
y Je ODREDBA u testamentu, kojom TESTATOR, odre enom licu LEGATORU : 1) OSTAVLJA jednu ili vi e odre enih stvari, ili neko pravo 2) NALA E nasledniku ili drugom licu kome ostavlja neke koristi iz zaostav tine da iz onoga to mu je testamentom ostavljeno: - preda neku stvar legatoru ili - da mu isplati odre eni iznos novca ili - da ga oslobodi nekog duga ili - da ga izdr ava ili - u ini, uzdr i se od injenja, trpi LEGAT je oblik SINGULARNE SUKCESIJE. Ne odgovara na obaveze ostavioca. Legat je posebna vrsta DARIVANJA za slu aj smrti zave taoca.

y y

LICA KOD LEGATA
1) Zave talac (LEGATOR) 2) OPTERE ENO LICE du nik isporuke; svako lice koje dobija nekakvu korist na osnovu zave tanja (ONERAT) 3) KORISNIK isporukoprimac (LEGATAR), mora da je: iv u trenu delacije; dostojan I sposoban za nasle ivanje. PRELEGAT: - Je kada se zakonskom ili nu nom nasledniku ostavi legat - Prelegat se zakonskom nasledniku ura unava u njegov nasledni deo (zave talac mo e da odredi I druga ije)

FORMA LEGATA
SAMO U FORMI ZAVE TANJA U strogo ZAKONSKOM obliku Razlog za NI TAVOST

SADR INA I PREDMET LEGATA
y y Odre uje zave talac. Davanje, injenje, uzdr avanje (sve to mo e da bude predmet obligacije) Ako se predmet legata NE mo e PREDATI ili se prestacija ne mo e izvr iti, ONERAT e biti du an da isplati odgovaraju i nov ani iznos.

16

OBIM DU NOSTI ISPUNJENJA LEGATA i pravna priroda
Naslednik nije du an da izvr i u celini legat ija vrednost prelazi vrednost onog dela nasle ene imovine kojom je zave talac mogao slobodno da raspola e (za tita prava nu nih naslednika). Legatar nije univerzalni ve SINGULARNI SUKCESOR. On ne sti e ostavljeno mu pravo trenutkom delacije.

PRAVO NA OSNOVU LEGATA
y y y y y Pravo legatara NE zavisi od toga da li e univerzalni sukcesor primiti nasle a ili ne e. Legatar ima pravo da tra i legato d bilo kog naslednika (sve do dr ave kao naslednika) Onerat mora da ispuni svoju obavezu onako kako je to predvi eno u testamentu. Legat je OBLIGACIONO pravo. Legatar mo e da odgovara za obaveze ostavioca ako to bude odre eno u testamentu (do visine legata).

SPECIFI NOSTI KOD POJEDINIH VRSTA LEGATA
Ako je legirana stvar odre ena po rodu, tada pravo opcije (izbora) pripada oneratu pod uslovom da nije ne to drugo odre eno u testamentu. - Ako je legirano potra ivanje, onda je onerat du an da cedira legataru dato potra ivanje. - Sa ustupanjem legata prelaze na legatara I sporedna prava iz legata (hipoteka, zaloga, kamata) - Onerat ne odgovara za veritet I bonitet cediranog potra ivanja - Ako je Legat ostavljen zave tao evom DU NIKU onda to dovodi do OSLOBA ANJA od duga (opro taj duga) - Ako je Legat ostavljen zave tao evom POVERIOCU, poverilac ima pravo da pored legata, tra i ispunjenje svoje tra bine. Ako zave talac ostavi predmet koji je bio predmet potra ivanja njegovog poverioca, onerat je du an: da taj predmet preda legataru ak ako je potra ivanje zastarelo. Ovo potra ivanje ima predmet namirenja I u odnosu na nu ni deo. LEGAT RENTE * Kada zave talac ostavi na ime legata neki odre eni nov ani iznos koji se ima isplatiti u odre enim rokovima koji se ponavljaju. LEGAT IZDR AVANJA * Sastoji se u pravu na: -hranu; -stan; -ode u I druge ivotne potrebe. I to DO IVOTNO. ZASTARELOST LEGATA y Zastareva 1 godinu od dana kada je legatar saznao za svoje pravo I bio ovla en da tra i svoje ovla enje. LEGAT I POKLON ZA SLU AJ SMRTI - Modifikacija ugovora o poklonu - Ovde je predaja predmeta ugovora odlo ena do smrti poklonodavca - Tra i se forma javne isprave -

17

TUMA ENJE TESTAMENTA
y y Da bi se utvrdilo ta je zave talac hteo Kada se tuma e sporne odredbe ugovora o poklonu koristi se tzv SUBJEKTIVNI metod ne treba se dr ati doslovnog zna enja upotrebljenih izraza ve treba isprazniti zajedni ku nameru ugovora.. Odredbe testamenta valja tuma iti prema pravoj nameri zave taoca. esto se u testament koristi argon Testament se tuma i u celini uzimaju i u obzir: dru tvene prilike, ivotno iskustvo I socijalni polo aj zave taoca Ako nije mogu e prona i pravu volju zave taoca: ..tada se treba dr ati onoga to je najpovoljnije za zakonskog naslednika ili za lice kome je testamentom nalo ena neka obaveza

y y

PRIPADANJE NASLEDSTVA
- Odredbe o pripadanju nasledstva, predstavljaju DOPUNSKA pravila o tuma enju zave tanja: Kada naslednik nije odredio veli inu naslednih delova = 1) Kada je odre en JEDAN naslednik nasle uje celu zaostav tinu 2) Kada je odre en JEDAN naslednik I precizirano da on nasle uje ½ zaostav tine a DRUGU polovinu e naslediti zakonski naslednici. 3) Ako je postavljeno VI E naslednika tako da jednima odredi deo nasle a a oni kojima nije odre en deo nasle a nasle uju na jednake delove. 4) Ako se zave talac prera una I da odredi vi e nego to ima zaostav tine, oni koji nisu dobili a odre eni su kao naslednici imaju pravo da dobiju od srazmerno smanjenih delova onih koji su dobili, I to svi jednako u visini najmanjeg dela onog kome je odre eno nasle e.

PRIRA TAJ KOD TESTAMENTARNOG NASLE IVANJA
y 1) Ako neki zave tajni naslednik ne mo e ili ne e da nasledi NE primenjuje se pravo predstavljanja, ali se zato primenjuje isklju ivo PRIRA TAJ. a) Ako zave talac postavi VI E naslednika b) ako ne odredi njihove nasledne delove c) naslednik ne mo e ili ne e da nasledi d) njegov deo prirasta na jednake delove ostalim postavljnim naslednicima a) Ako zave talac odredi nasledne delove svim postavljenim naslednicima b) deo naslednika koji ne mo e ili ne e da nasledi pripada zakonskim naslednicima a) Ako zave talac postavi vi e naslednika b) tako da jednima da: jednima odredi nasledne delove; a drugima ne odredi nasledne delove c) deo naslednika koji ne mo e ili ne e da nasledi, prirasta jednako samo naslednicima iji delovi nisu odre eni.

2) 3)

18

OBLICI TESTAMENTA
y Zakon: TESTAMENT je strogo FORMALNI pravni posao. PODELE TESTAMENTA: 1) PISMENI (pravilo) USMENI (izuzetak) 2) Sa injen u JAVNOJ formi (u estvuje javni organ: sudija, konzularni predstavnik, vojni stare ina, zapovednik broda); PRIVATNI testament (ne u estvuju lica nosioci vanih funkcija). 3) a) REDOVNI (uvek; u svako doba; u svim prilikama) b) VANREDNI (u odre enim okolnostima po formi kao I pod a)) c) IZUZETNI (traju ograni eno; pojednostavljeni zahtevi forme) 1. SVOJERU NI TESTAMENT (OLOGRAFSKI) - Zave talac pi e svojom rukom I potpisuje (ne mo e na kuca oj ma ini ili kompjuteru) - Nije obavezan datum I mesto sastavljanja. Koristan je datum za utvr ivanje aktivne testamentalne sposobnosti I za utvr ivanje va nosti testamenta ako ih ima vi e. - Omogu ava tajnost I privatnost - Nije va an jezik na kome je napisan testament. Materijal na kome se pi e testament nije od bitnog zna aja - POTPIS: REDOVAN; op te poznati PSEUDONIM; va tata (va an je ANIMUS TESTONOLI) 2. PISMENO ZAVE TANJE PRED SVEDOCIMA (ALOGRAFSKI) - Testator e unapred sa injen testament svojeru no potpisati u prisustvu DVA svedoka izjavljuju i pred njima da je sa injeno pismeno njegova poslednja volja - Testament se pi e na pr. pisa om ma inom (drugo lice je naj e e advokat), ne mo e rukom (onda je olografski) - Zave talac mora biti: pismen; imati ulo vida (da li je njegova volja verno uneta u testament) - Oba zave tajna svedoka moraju biti istovremeno prisutni kada zave talac izjavljuje da je to njegov testament. 3. SUDSKI TESTAMENT - Naj e e kori ena forma JAVNOG testamenta - Sudija osnovnog suda sastavlja testament po kazivanju zave taoca (ne mo e stru ni saradnik ili sudski slu benik) - Ne mo e unapred sa initi zave talac I doneti kod sudije da ga overi. - Pre pristupanja sastavljanja sudija utvr uje identitet testatora: -li no poznavanje zave taoca; -uvidom u javnu ispravu sa fotografijom; -preko jednog svedoka identiteta testatora (punoletni ili emancipovana lica). - Sudija UTVR UJE: *Aktivnu zave tajnu sposobnost I * Slobodnu I ozbiljnu volju za sa injavanje testamenta. 1) Kada je zave talac u stanju da pro ita I potpi e zave tanje: - potpisuje zave tanje, - sudija konstatuje na testament da ga je zave talac pro itao u njegovom prisustvu potpisao. 2) Kada zave talac nije u stanju da pro ita I potpi e zave tanje (nije pismen; slep; nezna jezik suda): - tada se sastavljanje testamenta vr i u prisustvu testamentarnih SVEDOKA Ako je zave talac (gluvonem; slep; nezna jezik suda): - sastavljanu testamenta mora prisustvovati zakleti sudski TUMA * Sudija ITA testament pred: ZAVE TAOCEM I DVA svedoka. Nakon toga zave talac POTPISUJE svoj testament I stavlja RUKOZNAK (otisak desnog ka iprsta). Ako zave talac ne mo e da stavi rukoznak, onda e sudija taj razlog konstatovati na samom testamentu. Ako je zave talac (nem; gluv I nezna jezik suda), sudija e preko zakletog tuma a pro itati testament pred svedocima a zave talac e priznati preko tuma a svoj testament I isti potpisati ili staviti svoj rukoznak. Posle toga potpisuju: - svedoci; - tuma ; - sudija (i pe at) - Ako ima vi e listova: provla i se JEMSTVENIK I zape ati se sudskim PE ATOM. - Zave talac mo e dati izjavu u sudu o uvanju testamenta ( UVANJE u SUDU)

19
4. KONZULARNI TESTAMENT - Sa injava se u INOSTRANSTVU pred ovla enim licem na eg KONZULATA - Forma je po odredbama koje va e za SUDSKI testament - Nije potrebno boravi te ili prebivali te u inostranstvu (exkurzija, le enje .) 5. ME UNARODNI TESTAMENT - 1977.g. biv a SFRJ je ratifikovala Konvenciju o jednobraznom zakonu o obliku me unarodnog testamenta (Konvencija je doneta 1973.g. u Va ingtonu) - Ovom ratifikacijom dr ave potpisnice obavezale su se da u svoje zakonodavstvo unesu formu testamenta koji e biti punova an u pogledu oblika bez obzira na: a) mesto gde je sa injen, b) gde se nalazi imovina, c) dr avljanstvo d) prebivali te ili boravi te zave taoca - Organi koji mogu da sa ine testament su: - Sud; - Konzularni predstavnik u inostranstvu; - Vojni stare ina I zapovednik broda (vanredni testament). - Oblik: - Pismeni; - na bilo kom jeziku; - rukom ili drugi na in; - potreban je potpis zave taoca, svedoka I ovla enog lica; - mora imati datum (jedini testament) - Ovla eno lice za sa injenje testamenta mora testamentu prilo iti POSEBNU IZJAVU kojom potvr uje das u ispunjeni svi zakonski uslovi za punova nost ovog testamenta. - Ne mo e se sa initi zajedni ki testament. 6. BRODSKI TESTAMENT - Pismeni ; Javni Vanredni oblik zave tanja na BRODU (re nom, jezerskom ili morskom) po pravilima koja va e za Sudski. - Sa injava se u vanrednim okolnostima: 1) kada zave talac izgubi vezu sa kopnom 2) du e putovine (nevreme) - Zave talac mo e sa initi na brodu: OLOGRAFSKI ili ALOGRAFSKI testament. - Po povratku na kopno zave taoca, u roku od 30 dana ovaj testament GUBI svoju va nost. 7. VOJNI TESTAMENT - Pismeni Javno Vanredni oblik zave tanja koji se sa injava za vreme MOBILIZACIJE ili RATA a zave talac je na vojnoj du nosi. - Ovaj testament sa injavaju: -komandir ete; -drugi stare ina istog ili vi eg ranga; -neko drugi u prisustvu tih stare ina. - Sa injava se po pravilima koja va e za sudska zave tanja. - Ulogu Sudije ima Vojni Stare ina. - Prestanak va nosti testamenta: 1) 60 dana od prestanka rata ili op te mobilizacije; 2) 30 dana od pre ili posle prestanka op te mobilizacije. 8. USMENI TESTAMENT - Izuzetni I PRIVATNI oblik zave tanja. - Zave talac mo e svoju poslednju volju da USMENO izrazi pred DVA istovremeno prisutna testamentarna svedoka. - Ovo je samo ako zbog izuzetnih okolnosti nemo e da sa ini PISMENO zave tanje. - Izuzetne okolnosti: 1) Rat 2) Zemljotres 3) Velike poplave I po ari 4) Rudarske nesre e 5) elezni ke nesre e 6) Havarije brodova ili vazduhoplova 7) druge te ke prirodne ili druge katastrofe - Svedoci su du ni, bez odlaganja, da usmeni testament, to pre, PONOVE pred sudom. - Rok va enja usmenog testamenta je rok od 30 dana od dana prestanka izuzetnih prilika.

20

SVEDOCI U TESTAMENTARNOM PRAVU
Javljaju se u vi estrukoj ulozi: 1) Pre nego to se pristupi sastavljanju testamenta (SVEDOCI IDENTITETA), 2) U trenutku sa injenja testamenta (TESTAMENTARNI SVEDOCI) i 3) Posle smrti zave taoca i progla enja njegovog testamenta (SVEDOCI PROGLA ENJA TESTAMENTA). 1. SVEDOCI IDENTITETA * Postoje kod JAVNIH oblika poslednje izjave volje: sudski, me unarodni, konzularni, brodski I vojni testament. * Na in idnetiteta zave taoca: a) slu beno lice li no poznaje zave taoca; b) javna isprava sa fotografijom; c) DVA svedoka (mogu biti srodnici zave taoca, punoletni, delimi no poslovno sposobni, svedok identiteta u istom testament mo e biti I testamentarni svedok ali moraju imati posebne uslove). 2. TESTAMENTARNI SVEDOCI * Ne javljaju se samo kod OLOGRAFSKOG testamenta. Testamentarni svedoci NE moraju POZNAVATI zave taoca. * Uslov su PUNOVA NOSTI testamenta: 1) ALOGRAFSKOG (prisustvuju potpisivanju testamenta od strane zave taoca, slu aju izjavu zave taoca, potpisuju testament) 2) ME UNARODNOG (dva svedoka, pismena) 3) USMENOG (2 svedoka istovremeno prisutni, ne moraju biti pismeni, ne mogu primate korist iz testamenta, niti to mogu srodnici, usmeno ponove pred sudom) 4) SUDSKOG (ako je zave talac u stanju da sam pro ita I potpi e testament, tada nisu potrebni testamentarni svedoci) * Apsolutna nepodobnost testamentarnih svedoka: a) nepunoletna lica b) nemaju poslovnu sposobnost c) ne itaju I ne pi u (kod sudskog testamenta) d) ne poznavanje jezika (kod usmenog testamenta) * Relativna nepodobnost testamentarnih svedoka: - SVRHA: - o uvanje jednostranosti testamenta - otklanjanje mogu nosti uticaja na zave tao evu volju - RO ACI: 1) POTOMCI zave taoca, njegovi USVOJENICI I njihovi potomci 2) PRECI zave taoca I njihovi usvojenici 3) pobo ni SRODNICI do 4.STEPENA-zaklj. 4) supru nici lica od 1-3 5) SUPRU NIK zave taoca * DU NOST testamentarnog svedoka: ne mora se prihvatiti, nije gra anska du nost. Osim u izuzetnim situacijama kada mora (naknada tete...i kada svedoci moraju prijaviti sudu usmeni testament). 3. SVEDOCI PROGLA ENJA TESTAMENTA * Slu beni AKT Suda ( injenica postojanja testamenta; sadr ina testamenta) * Progla enju svakog testamenta MORAJU prisustvovati DVA svedoka. * To mogu biti BILO KOJA lica (ne va i apsolutna ili relativna nepodobnost) * Moraju biti PUNOLETNA lica I lica sosobna za RASU IVANJE. -

21

UVANJE TESTAMENTA
* Testament se mo e uvati: 1) Kod SEBE (testator) 2) Kod bilo kog FIZI KOG ili PRAVNOG lica (advokat; prijatelj; kod depozitne ustanove) 3) U SUDU (Du nost Suda da primi; O prijemu Sud sastavlja zapisnik; Zave talac mora da preda Sudu

li no; Dobija potvrdu o prijemu; Testament se polo i u kovertu-omot; uva se u posebno obezbe enoj prostoriji; Zave talac mo e da tra i povla enje testamenta sa uvanja u Sudu-specijalno punomo je).

OPOZIVANJE TESTAMENTA
* Testament se mo e uvek opozvati: 1) FORMALNO: - u istoj formi u kojoj je sa injen testament - u drugoj formi (olografski u formi sudskog testamenta) - izri no - pre utno 2) NEFORMALNO: - pre utno- kada zave talac za ivota raspola e I potro i je ili uni ti, otu i stvar itd.

NI TAVOST TESTAMENTA
Postoje dve vrste ni tavosti testamenta: APSOLUTNA I RELATIVNA ni tavost. Podno enjem TU BE: APSOLUTNI rok je 10 god od dana progla enja zave tanja (nesavesno 20 god); RELATIVNA ni tavost 1 god od dana saznanja za razlog ru ljivosti y RAZLOG su MANE VOLJE: pretnja; prinuda; prevara; zabluda. 1. APSOLUTNA NI TAVOST - Smatra se kao da testament nikada nije ni sa injen. Apsolutno je ni tav ako je testament sa injen PROTIVNO: a) prinudnim propisima b) javnom poretku c) dobrim obi ajima d) falsifikat e) nepostojanje aktivne testamentalne sposobnosti - PRIMER: (ostavljen legat teroristi koj organizaciji; sadr ina testamenta je protivna moralu; ostvarenje nasle ivanja vezuje za neki uslov koji protivan krivi nom pravu). 2. RELATIVNA NI TAVOST ili RU LJIVOST - Poga a pojedina ne interese - Na ru ljivost se mo e pozvati samo ZAINTERESOVANO lice - Sud ne vodi ra una po slu benoj du nosti da li je neki testament ru ljiv y y

22

UGOVOR U NASLEDNOM PRAVU
* To su OBLIGACIONI ugovori sa naslednopravnim posledicama: 1) UGOVOR o USTUPANJU i RASPODELI IMOVINE za IVOTA 2) UGOVOR o DO IVOTNOM IZDR AVANJU * Izraz nasledno-pravni ugovori koji je ugra en u Zakon o Nasle ivanju nije adekvatan po to Zakon zabranjuje prave naslednopravne ugovore (ugovor o nasle ivanju; ugovor o legatu; ugovor o odricanju od nasle a koje nije otvoreno; ugovor o sadr ini testamenta).

1. UGOVOR O O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA IVOTA
- PREDAK mo e pravnim poslom me u ivima ustupiti I razdeliti svoju imovinu svojoj deci I drugim potomcima - ugovor VA I: Ako se sa ti saglasila SVA DECA I drugi POTOMCI ustupio evi, koji e po Zakonu biti pozvani da naslede njegovu zaostav tinu; Saglasnost se mo e dati naknadno; Smatra se da je ugovor PUNOVA AN ako potomak koji nije dao saglasnost: umre pre ustupioca ili odrekne se nasle a ili je nedostojan za nasle ivanje, a nije ostavio POTOMSTVO. - ad solemnitalem (konstitutivan karakter); ni tavost - FORMA UGOVORA: 1) Pismeni oblik 2) Overen od strane sudije 3) Sudija ita strankama ugovor I upozorava ih da ustupljena imovina ne ulazi u ustupio evu zaostav tinu I da se njome ne mogu namiriti nu ni naslednici 4) Sudija na samom ugovoru konstatuje radnje pod rednim brojem 3 - PREDMET ugovora je SADA NJA imovina ustupioca (celokupna ili deo imovine) - PRAVO USTUPIO EVOG SUPRU NIKA na NU NI deo ostaje NEOKRNJENO. Prilikom odre ivanja vrednosti zaostav tine, radi odre ivanja nu nog dela nad ivelog bra nog druga, delovi ostavio eve imovine koji su ustupljeni njegovim potomcima smatraju se kao POKLON. - Prilikom odstupanja I raspodele, ustupilac mo e za sebe ili za svog supru nika ili za neko drugo lice ZADR ATI PRAVO plodou ivanja na ustupljenim dobrima.

2. UGOVOR O DO IVOTNOM IZDR AVANJU
- Ovim ugovorom se jedna ugovorna strana (PRIMALAC IZDR AVANJA) obavezuje da se posle njegove smrti na drugu ugovornu stranu (DAVALAC IZDR AVANJA) prenese svojina na odre enim STVARIMA ili drugim PRAVIMA, a davalac izdr avanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, IZDR AVA I da se BRINE o njemu do kraja njegovog ivota I da ga posle smrti SAHRANI. - Pravna PRAKSA NASTANKA do ivotnog izdr avanja je: 1) putem testamenta (LEGAT); 2) ustupanjem I raspodelom imovine za ivota sa posebnim modalitetom; 3) po pravilima propisa o obligacionim odnosima (ugovor: jedna strana se obavezuje da daje do ivotno izdr avanje, a za uzvrat dobija odmah neku svojinu na odre enim stvarima ili pravima); 4) na osnovu Zakona o nasle ivanju. USLOVI za PUNOVA NOST UGOVORA o DO IVOTNOM IZDR AVANJU: a) MATERIJALNI (saglasnost o bitnim elementima ugovora) b) FORMALNI (ugovor sa injen u odre enoj formi) A) MATERIJALNI uslovi su bitni elementi ugovora o do ivotnom izdr avanju: * DAVALAC izdr avanja se obavezuje da saugovara a ili neko tre e lice izdr ava do kraja ivota (primaoca), * PRIMALAC se obavezuje da prenese svojinu na odre enim stvarima, s tim da je prenos svojine na ovim stvarima odlo en do smrti primaoca izdr avanja (odlo ni rok).

23
B) FORMALNI elementi ugovora o do ivotnom izdr avanju: * ugovor sa injen u PISANOM obliku, POTPISAN od strane ugovorenih strana (rukoznak) * ugovor mo e sastaviti I ADVOKAT * Sud e sastaviti ZAPISNIK o postignutom dogovoru. Sud e OVERITI ugovor (potpis i pe at) * Sudija je du an da: PRO ITA ugovor, UPOZORI da predmet ugovora ne ulazi u zaostav tinu I da se iz njega ne mo e namiriti nui ni deo, KONSTATUJE das u sprovedene sve zakonske radnje predvi ene Zakonom o nasle ivanju. SUBJEKTI UGOVORA o DO IVOTNOM IZDR AVANJU: 1) DAVALAC izdr avanja (poslovno sposobno lice; ne mo e punomo nik; mo e vi e lica zajedno) 2) PRIMALAC izdr avanja (svako fizi ko lice; mo e specijalni punomo nik; nesposobno lice-organ starateljstva) 3) KORISNIK izdr avanja (mogu e ? supru nici) PREDMET UGOVORA o DO IVOTNOM IZDR AVANJU: - Uzajamno DAVANJE I INJENJE ugovornih strana - Predmet ugovora mora biti: mogu ; dopu ten; odre en ili odrediv; da postoji u trenutku zaklju enja ugovora. - Pre svega to su: a) NEPOKRETNOSTI, b) POKRETNOSTI po nameni (zemlja + poljopr.ma ine), c) IMOVINSKA PRAVA (nisu vezana za li nost: obligaciona-prenos potra ., autorska imovinska, pronalaza ko pravo) - Obaveze davaoca izdr avanja u: NOVCU, NATURI (hrana, ode a, obu a..), USPOSTAVLJANJU ZAJEDNICE IVOTA ( uva, pazi, vodi doma instvo, obra uje zemlju, po smrti sahrani..) PRAVNA PRIRODA UGOVORA o DO IVOTNOM IZDR AVANJU: - DVOSTRANO obavezan ugovor; - Teretan; - INTUITI PERSONE; - ALEATORAN ugovor RASKID UGOVORA o DO IVOTNOM IZDR AVANJU: 1) SPORAZUMNO istupiti iz ugovornog odnosa (pismena forma; overa kod Suda) radi se o prometu nepokretnosti. 2) Raskid kada jedna strana NE ISPUNJAVA svoje obaveze (obave tava drugu ugov.stranu o tome ili nemo e neispunjenjem obaveza) 3) Raskid zbog POREME ENIH odnosa (nepodno ljivost zajedn. ivota mogu prouzrokovati same stranke I dr. lanovi doma instva) 4) Raskid ugovora zbog PROMENJENIH okolnosti (regulisano ZOO I Zak.o nasle . uticaj promenjenih prilika ; doga aj se nije mogao predvideti u vreme zaklju enja ugovora; ispunjenje obaveze preterano ote ano za stranku; da bi ispunjenje obaveze izazvalo preterani gubitak za stranku; dr. injenice koje nisu unapred definisane) UPIS PRAVA DAVAOCA IZDR AVANJA: - Zakon o nasle ivanju predvi a mogu nost upisa prava davaoca izdr avanja na nepokretnim stvarima u javnoj knjizi. - Razlog za to je da se zna ko je vlasnik posle smrti primaoca izdr avanja, a tako e I zbog pravne sigurnosti (nemogu nost otu enja od strane primaoca izdr avanja). ODGOVORNOST DAVAOCA IZDR AVANJA ZA DUGOVE: - Davalac izdr avanja NE odgovara za DUGOVE primaoca izdr avanja posle njegove smrti. Mo e se ugovoriti DA odgovara za dugove koji postoje u trenutku zaklju enja ugovora. - Odgovara e za potra ivanja koja su obezbe ena HIPOTEKOM. - Odgovara za dugove koji se odnose na imovinsku celinu koja prelazi u svojinu davaoca izdr avanja u trenutku SMRTI primaoca izdr avanja (dugovi u injeni za sto nu hranu, za seme, za sadnice ). PRESTANAK UGOVORA o DO IVOTNOM IZDR AVANJU u slu aju SMRTI DAVAOCA IZDR AVANJA: - Ako pristanu naslednici PRVOG naslednog reda: tada oni mogu da preuzmu obaveze davanja izdr avanja. - Ako ne pristanu ugovor se RASKIDA I nemaju pravo da tra e naknadu za ranije dato izdr avanje - Ako nisu u STANJU da pruzmu zbog lo e MATERIJALNE situacije I sl., imaju pravo na naknadu za ranije dato izdr avanje. SIMULOVANI UGOVOR o DO IVOTNOM IZDR AVANJU: - Radi izigravanja propisa o: - POREZU; - IZIGRAVANJU NASLEDNIKA.

24

NASLEDNI KA ZAJEDNICA
- Nastaje trenutkom smrti ostavioca I traje do trenutka deobe nasledni ke zajednice. 1. FAZA: od trenutka delacije do pravosna nosti ostavinskog re enja (zajedni ka svojina) 2. FAZA: od trenutka pravosna nog re enja do trenutka deobe imovine - nasle a (suvlasni tvo) * Pravo sanaslednika da raspola u svojim delom putem ZAVE TANJA I putem ugovora. * Odnos izme u sanaslednika: sporazumno upravljaju nasledstvom; sud mo e postaviti UPRAVNIKA zaostav tine. * Deoba nasle a se vr i u svako doba, osim u nevreme. Predmeti doma instva pripadaju nasledniku koji je iveo u doma instvu sa ostaviocem. * Obaveza za tite me u sanaslednicima posle deobe: 3 godine po ZAVR ENOJ deobi.

OSTAVINSKI POSTUPAK
To je sudski postupak za RASPRAVLJANJE zaostav tine koji za cilj ima utvr ivanje naslednopravnih POSLEDICA ostavio eve smrti. y 1) VANPARNI NI postupak (parni ni, vanparni ni, ostavinski) 2) SKUP procesnih radnji pred Sudom 3) Utvr ivanje sve o nasle u - Postoji: a) PRETHODNI postupak; b) Postupak za raspravljanje zaostav tine. PREDMET OSTAVINSKOG POSTUPKA: - Sud utvr uje: 1) KO su naslednici ostavioca 2) SASTAV zaostav tine ostavioca 3) KOJA prava pripadaju sukcesorima ( TA se nasle uje?) PRAVILA OSTAVINSKOG POSTUPKA: - Postoje odre ene specifi nosti (lex specialis): 1) Postupak se pokre e EX OFFICIO (po slu benoj du nosti, im Sud sazna na bilo koji na in da je neko umro) 2) Postupak se vodi do kraja od strane Suda, do dono enja ostavinskog RE ENJA 3) Sud pribavlja DOKAZE po slu benoj du nosti 4) Va i na elo POSREDNOSTI (mo e sudijski saradnik da vodi prikupljanje dokaza) 5) Postupak mo e da se vodi bez usmenog obra anja stranaka (dovoljno da se Sudu obrate stranke pismeno) 6) Sud odluku donosi u obliku RE ENJA 7) Mogu e je da ima VI E stranaka: a) zakonski naslednici, b) testamentarni naslednici i c) legatari (zato se stranke nazivaju U ESNICI u POSTUPKU) NADLE NOST SUDA: - Nadle nost suda deli se na STVARNU, MESNU I FUNKCIONALNU . (Stvarno nadle an sud za raspravljanje zaostav tine je op tinski sud) * Mesna: Sud: a) na ijem je podru ju ostavilac imao PREBIVALI TE b) na ijem je podru ju ostavilac imao BORAVI TE c) na ijem je podru ju ostavilac imao prete ni DEO ZAOSTAV TINE d) ako ne mo e pod a) b) c) onda VRHOVNI SUD odre uje ostavinski sud * Funcionalna: -va i princip INOKOSNOSTI (nikad se ne sudi u VE U, ve sve radnje sprovodi i donosi re enje sudija POJEDINAC) -izjave I predloge mogu uzimati i STRU NI SARADNICI, osim negativne nasledni ke izjave (nju uzima sudija) y

25

a. PREDHODNE RADNJE U OSTAVINSKOM POSTUPKU
- Radnje koje omogu uju I pripremaju ostavinski postupak: a) Sastavljanje SMRTOVNICE (mati ar; dostavlja sudu 30dana po upisu MK umrlih; sadr aj smrtovnice: generalije, srodnike, imovinu idr) b) POPIS I PROCENA imovine (na zahtev naslednika ili suda; procenjuje op tinski organ uprave+dva svedoka gra anina; popis u stanju delacije; procena stvari po tr i noj vrednosti u vreme procene; mo e prigovor) c) Odre ivanje privremenih MERA za obezbe enje zaostav tine kada: - Kad nijedan naslednik nije sposoban za upravljanje zaostav tinom, - naslednici nepoznati - naslednici odsutni - druge okolnosti koje nala u mere opreznosti - Sastav mera: 1) Zaostav tina se predaje POUZDANOM licu 2) Predaju se na UVANJE Sudu (novac, dragocenosti, hartije od vrednosti I dr.)

b. POSTUPAK SA TESTAMENTOM
1) PROGLA ENJE testamenta; 2) pred NAJMANJE 2 svedoka; 3) sastavlja ZAPISNIK (br.zave tanja, datum, lice koje je predalo testament, sadr ina testamenta I dr.) AKO JE TESTAMENT IZGUBLJEN ili SLU AJNO UNI TEN: - Progla ava se: ako je me u zainteresovanima nesporno da postoji testament I ako je nesporne sadr ine - Ako postoji spor: upu uju se na parnicu, a prekida se ostavinski postupak - Sud upu uje na parnicu onog ije je pravo manje verovatno (tu ilac; teret dokazivanja, tro kovi taksi idr) IZVR ILAC TESTAMENTA: - Korisno je da je odre en (1 izvr ilac ili vi e) - Funkcija pomo nog sudskog organa UVA zaostav tinu; UPRAVLJA zaostav tinom; ISPLA UJE dugove I legate idr - Pola e sudu RA UN o svom radu I ima pravo na NAKNADU tro kova I nagradu RASPRAVLJANJE ZAOSTAV TINE: - NE raspravlja se kad NEMA imovine, kada NEMA nepokretnosti (a naslednici ne tra e da se sprovede ostavinski postupak)

c. OSTAVINSKA RASPRAVA
1) Zakazuje se RO I TE 2) Pozivaju se sva ZAINTERESOVANA lica 3) Du nost dostavljanja PISMENOG testamenta sudu 4) Ukoliko nije poznato da li ostavilac ima naslednike ili im je boravi te nepoznato, OGLASom se pozivaju lica koja pola u pravo na nasle e: a) oslasna TABLA; b) slu beni GLASNIK; c) oglas u INOSTRANSTVU ( ako se ne jave u roku od jedne godine sud e raspravljati na osnovu podataka sa kojima raspola e) 5) Sud raspravlja o: *SASTAVU zaostav tine i *KRUGU lica koja imaju pravo na zaostav tinu.

26

NASLEDNA IZJAVA
Prijem ili odricanje od nasle a (pozitivna negativna nasledna IZJAVA). Nije opoziva. Odricanje od nasle a (do okon anja 1.stepenog postupka) mo e biti u SOPSTVENO ime I u ime svojih POTOMAKA Postoji I odricanje u KORIST odre enog naslednika (pozitivna nasledna izjava I USTUPANJE nasle a) Nasledna izjava mo e se dati: a) preko punomo nika; b) pred ostavinskim sudom ili c) konzularnom predstavniku Ako su me u strankama SPORNE neke injenice: 1) Punova nosi ili sadr ini testamenta 2) Odnosu naslednika I ostavioca 3) Odricanju od nasle a Ostavinski sud PREKIDA parnicu I eka RE ENJE (prejudiscijalno pitanje)

UPU IVANJE NA PARNICU ILI UPRAVNI POSTUPAK
-

-

RE ENJE O NASLE U
a) Generalije ostavioca I generalije naslednika b) Ozna ene imovine (nepokretne I pokretne) c) Sporazum o deobi imovine (ukoliko su se stranke dogovorile) - Re enje se dostavlja: *SVIM naslednicima; *SVIM legatarima; - Ukoliko NEMA naslednika imovina se predaje OP TNI.

*UPRAVI prihoda;

*Zkn. SUDU

ALBA U OSTAVINSKOM POSTUPKU
y y ZBOG: -bitne povrede odre enih postupka; -pogre no ili nepotpuno utvr eno injeni no stanje; -pogre na primena materijalnog prava ROK: -15 dana od donetog ostavinskog re enja; -mo e 2.stepeni sud odlu iti I o neblagovremenoj albi; -I posle pravosna nog 1.stepenog ostavinskog re enja mo e se pokrenuti parnica (onemogu ava izvr nost)

NASLEDNOPRAVNI ZAHTEVI POSLE PRAVOSNA NOSTI RE ENJA O NASLE IVANJU USLED:
Naknadno prona ene imovine (re i e DOPUNSKIM RE ENJEM) Naknadno prona en testament : -sud e ga proglasiti; -ne e ponovo otvoriti raspravu; -svoja prava ostvaruju u parnici y Ako stranci nije data mogu nost da u estvuje u postupku (upu uje se na PARNICU) ZASTARELOST NASLEDNOPRAVNIH ZAHTEVA: - Pravo da se tra i zaostav tina zastareva: 1) SUBJEKTIVNI ROK (1 godina od dana saznanja za svoje pravo) 2) OBJEKTIVNI ROK (10 godina ako je dr alac imovine savestan, a 20 godina ako je dr alac imovine nesavestan) y y

URA UNAVANJE POKLONA I LEGATA U NASLEDNI DEO
y y Sastoji se u tome to se svakom ZAKONSKOM NASLEDNIKU ura unava u njegov nasledni deo sve ono to je dobio od ostavioca putem njegovih dodatnih raspolaganja. Osim ako ostavilac nije odredio da se NE URA UNAVA.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->