KNJIŽEVNE TEORIJE XX VEKA

Biblioteka KNJIŽEVNE NAUKE Kolekcija OSNOVA

Urednik Gojko Tešić Glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavrilović

Ilustracija na koricama

KNJIŽEVNE TEORIJE XX VEKA
S poljskog prevela Ivana Đokić

Naslov izvornika Anna Burzyńska Michał Paweł Markowski TEORIE LITERATURY XX WIEKU Stručna redakcija Prof. dr Mirjana D. Stefanović

Copyright © by Anna Burzyńska & Michał Paweł Markowski, 2006.
Copyright © JP Službeni glasnik, 2009 www.slglasnik.com

Profesoru Henriku Markjeviču

Svako ponekad može da naiđe na origi­ nalnog pesnika, sociologa, filozofa, ali je veoma loša ideja tvrditi da neka discipli­ na ima misiju koju treba da ispuni. Ričard Rorti11 Humanistička disciplina u svakom trenut­ ku više podseća na međusobno sukoblje­ ne dijalekte nego na jezik koji se zajedni­ čki koristi. Njeno najprirodnije stanje je višeglasje teorijskih istina. Januš Slavinjski22

1 2

1 2

G. Borradori, Rozmowy amerikań­ske, Poznań, 1999, str. 138. J. Sławiński, Wszystko od początku, u: Miejsce interpretacji, Gdańsk, 2006, str. 111.

Od autora

Ovaj priručnik je posvećen književnim teorijama XX veka. Njegov zadatak je skroman i odnosi se na elementarna pitanja. Autori su rešili da sumiraju znanje o najvažnijim strujama nauke o književ­ nosti i da ih predstave na za njih najčitljiviji moguć način, vodeći računa o idejama koje ne ulaze u okvir istraživanja teorije književ­ nosti. Ovo nije detaljno izlaganje metoda primenjivanih u analizi književnih dela, već pre istor ij sk i pre g l e d f i l oz of ij e k nji že v­ nost i, odnosno pogleda na književnost, s posebnim osvrtom na njihove filozofske implikacije i kontekste. Nije ni iscrpno izlaganje (za to bi bila potrebna nekoliko puta obimnija knjiga), već pre pod­ sticaj za samostalna proučavanja na osnovu informacija datih u pojedinačnim poglavljima. Ovde, dakle, nema mnogo originalnih zapažanja, iako – imajući u vidu stanje istraživanja poljske istorije te­ orijskoknjiževnih doktrina – ima prilično napomena formulisanih prvi put. Nije ni kompletan priručnik jer didaktička premisa koja le­ ži u osnovi njegove koncepcije stavlja akcenat više na škole nego na značajne ličnosti koje su išle pravcima suprotnim obavezujućim teo­ rijama. Zato ovde nema posebnih poglavlja posvećenih ni Nortropu Fraju, ni Erihu Auerbahu, ni Reneu Žiraru ni Haroldu Blumu, mada su pominjani; ali zato postoje poglavlja posvećena strukturalizmu, psihoanalizi, dekonstrukciji i postkolonijalnoj kritici, jer je pre sve­ ga reč o skiciranju široke metodološke panorame na osnovu koje bi postali čitljiviji izraziti idiomi. Jedini izuzetak od ovog pravila je teo­ rija Mihaila Bahtina i to s obzirom na njen veliki uticaj – koji do da­ nas traje – na evropsku i američku nauku o književnosti. Priručnik obuhvata čitav XX vek i zato je skoro svim pravcima posvećena ista pažnja. Izuzetak su strukturalističke teorije koje su zapravo već – kako se čini – izgubile svoju vitalnost u kompleksu nauke o književnosti, ali se ipak sa istorijske tačke gledišta njihova ogromna uloga u ob­ likovanju književnoteorijske vulgate ne dovodi u pitanje. Slično je i sa poststrukturalizmom kao i feminizmom, čiji su neujednačenost
9

Fi­lo­zo­fi­ja knji­žev­no­sti­

Teo­ri­jsko­knji­žev­ne ško­le

Strategi­je o­pi­sa

Teo­ri­jsko­knji­žev­ni­ jezi­k

Razv­o­j teo­ri­ja

i ekspanzivnost zahtevali složeniji, samim tim i opširniji opis. A izo­ stavljanje marksizma, koje za neke čitaoce može biti neprihvatljivo, četvorostruko je motivisano: prvo, autori smatraju – možda riziku­ jući – da u proteklom veku marksizam nije bio, uprkos prividima, plodna i važna doktrina u svetskoj nauci o književnosti. Drugo, da­ nas je u Poljskoj teško naći aktivne pristalice marksističke metodo­ logije i njene predavače (zato se mogu naći pristalice svake od osta­ lih škola); treće, najživlji marksistički residuum našao se danas u kulturnim i istorijskim istraživanjima predstavljenim u ovoj knjizi. I, napokon, zašto ne reći i to, autori smatraju da svaka od predsta­ vljenih škola ima veći značaj za razmišljanje o književnosti nego marksizam. Ovo je najbitnije (iako, sigurno, nije jedino) odstupanje koje smo zbog sopstvenih sklonosti učinili u ovom priručniku. Pošto je o sklonostima reč, autori su u isto vreme – iako su vodi­ li računa o objektivnosti – smatrali da moraju napustiti svoje lične tačke gledišta. Ne razmišljaju o književnosti i nauci o književnosti na isti način, koriste za njihov opis drugačiji jezik, tako da je bilo bitno da se zadrži izražajnost svakog poglavlja. S tim u vezi, neke pojave su opisivane u različitim kontekstima i iz drugih perspektiva (pa i kad je reč o dekonstrukciji). Na taj način su i praktično hteli da dokažu najvažniju tezu na kojoj se insistiralo u ovoj knjizi, nai­ me, da ne postoji nikakav nadređen teorijskoknjiževni jezik koji bi potisnuo u senku manje adekvatne jezike opisa u kojima nijedna od metoda nije privilegovana u odnosu na druge, da nijedan teoreti­ čar nije najistaknutiji teoretičar zato što zna istinu o tome šta je „za­ pravo“ književnost. Pošto postoje različite književne teorije, postoje i različite metateorije, i sa ovom prilično očiglednom činjenicom treba se pomiriti. Čitaocu je ostavljeno da odluči koja mu od pred­ stavljenih strategija opisa, opisanih škola i metodâ u ovom priručni­ ku najviše odgovara. Svako poglavlje ima dodatke koji olakšavaju kretanje po kom­ plikovanim hodnicima teorijskoknjiževnog lavirinta. To su i rečnič­ ka objašnjenja ključnih pojmova i problema vezanih za datu školu, kao i hronologija čiji je cilj smeštanje teorije u kulturnoistorijski kontekst. Kompilacija svih pojedinačnih hronologija omogućila bi čitaocima da im bude jasan paralelizam na koji su bile osuđene me­ đusobno isključujuće teorije. Dvadeseti vek je, kako to piše u Uvodu Ane Bužinjske, zaista bio vek teorije, mada je ta snaga toliko oslabi­ la da možemo videti šta se desilo između prvih istupanja formalista koji su brinuli o čistoti književnoteorijske metodologije i žestokih filipika Stenlija Fiša ili Ričarda Rortija protiv teorije.
10
Književne teorije XX veka

Ko su korisnici ove knjige? Očigledno su to, pre svega, studenti humanističkih usmerenja za koje su obavezni takvi predmeti kao što je književna teorija ili metodologija književnih istraživanja. Međutim, praveći njihovu mapu u XX veku autori su bili svesni da zalaze na srodne terene, uglavnom u domen filozofije, estetike i sociologije, što čini da čitaoci ovog rada takođe mogu biti, pa čak i treba da budu, studenti svih humanističkih usmerenja ili – još ši­ re – svi oni koji se interesuju za filozofske i kulturne promene u prošlom veku. Budući da predstavlja panoramu književnih teorija XX veka, ova knjiga takođe je vodič kroz humanistiku tog veka, ko­ ja podstiče dalja izučavanja filozofije književnosti i kulture. Autori se, što je razumljivo, osećaju dužnicima mnogim pleme­ nitim učiteljima metateorijske sinteze. Međutim, ova knjiga sigur­ no ne bi nastala da nismo nedavno – u Ulici golubova u Krakovu, u Institutu poljske filologije – sreli profesora Henrika Markjeviča čiji neumoran napor predstavljanja najnovijih pravaca u istraživanji­ ma književnosti u inostranstvu nije podstakao naš veći entuzijazam i isto tako iskrenu zavist. Predajući ovu knjigu zainteresovanim čita­ ocima autori je s dubokom zahvalnošću posvećuju upravo profeso­ ru, sa osećanjem da smo loši nastavljači delatnosti koju je on zapo­ čeo i sa zebnjom kako će je on prihvatiti. Ana Bužinjska Mihal Pavel Markovski

Ti­pi­čan ko­ri­sni­k knji­ge

Vo­di­č kro­z hu­mani­sti­ku­ XX v­eka

11

UVOD

Teorija književnosti je: – vrsta autorefleksije Frenk Lentričija – kritička svest Edvard Said – i telektualni rad usko povezan s praksom n Volter Kejn – aktivnost koja u stopu prati praksu Dejvid Atkins – d isciplina koja stvara okvir za interpre­ tativnu praksu Gregori Džej, Dejvid Miler – di kurs koji interpretira druge diskur­ s se, odnosno kulturna kritika Džozef Natoli – vrsta retoričke prakse Stiven Mejlo

– model koji želi da vlada praksom Stenli Fiš

– diskurs o diskursima

Ralf Koen

– široko interdisciplinarno polje Džonatan Kaler – d isciplina koja postavlja opšte principe koji se tiču književnosti, kritike i inter­ pretacije književnog dela Vendel V. Haris – d isciplina koja predstavlja osnovu za književnu kritiku Viljam Rajter – šroka kritička rasprava o statusu teorije i Rodžer Pul – un iverzalna teorija nemogućnosti teorije Pol de Man – m na kojem se međusobno sporazu­ esto mevaju književnost i filozofija Ričard Rorti – praksa Mišel Fuko

Teorija književnosti juče, danas, sutra

Iz navedenog provizornog spiska mišljenja savremenih istaknu­ tih teoretičara i filozofa o tome šta je, odnosno šta bi trebalo da bude teorija književnosti, proističe, pre svega, sugestija – koje smo sigurno svesni – da ne samo što je u proučavanju književnosti sam pojam „te­ orije“ veoma višeznačan već i da su još neodređenije obaveze koje joj se pripisuju. Štaviše – ovakvo nabrajanje definicija teorije moglo bi se protegnuti u beskraj, što čak i nije specifično samo za naše vreme u kojem se, kako je s pravom primetio jedan američki istraživač, više uopšte ne može govoriti o jednoj teoriji književnosti već samo o broj­ nim različitim teorijama, tako da je spisak ovih poslednjih otvoren i raste zastrašujućim tempom.1 Kad bismo, na primer, nekom od fran­ cuskih strukturalista između šezdesetih i sedamdesetih godina posta­ vili pitanje „šta je teorija književnosti?“, mogli bismo da čujemo da je to zajednički, celovit i univerzalan sistem opštih tvrdnji u okviru ko­ jeg sve što se tiče književnosti mora da pronađe svoje mesto i dobije racionalno objašnjenje. Štaviše – otprilike bismo u isto vreme takođe bili u situaciji da se sretnemo s mišljenjem da je teorija ona disciplina koja je u suštini uperena protiv književnosti, jer nastoji da je podredi krutim shemama i taksonomijama ili da je pre svega pozvana da ogra­ niči slobodu interpretacije književnog teksta i da liši čitaoce prijatnosti čitanja. Jedni bi, dakle, smatrali teoriju najvažnijim delom nauke o književnosti, koji joj pruža zaista „snažnu“ naučnu osnovu, drugi bi nas, pak, uveravali da teorija uopšte nije potrebna književnosti, pa čak – kako je to verovatno najsnažnije iskazao nešto kasnije, krajem sedamdesetih godina, francuski filozof Žan­Fransoa Liotar – da je ona delo „konceptualnih manijaka“ koji ne shvataju da su „teorija“ i „knji­ ževnost“ potpuno različite oblasti jezika („jezičke igre“) koje se uopšte ne mogu međusobno pomiriti.2 Uostalom, i jedno i drugo mišljenje
1 2 Literary Theory’s Future, red. J. Natoli, Urbana, 1989. J.­F. Lyotard i J.­L. Thébaud, Au Juste: conversations, Paris, 1979. Liotar se ovde poziva na koncepciju „jezičkih igara“ po shvatanju „poznog“ Vitgenštaj­ na, a posebno na Filozofska istraživanja.

Vi­šeznačno­sti­ „teo­ri­ja“ u­ knji­žev­ni­m i­straži­v­anji­ma

Stru­ktu­rali­sti­čka defi­ni­ci­ja teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Pro­ti­v­ teo­ri­je

Teo­ri­ja i­ knji­žev­­ no­st kao­ razli­či­te jezi­čke i­gre

Uvod

15

Teo­ri­ja kao­ jezi­k o­ jezi­ku­

bilo je podjednako snažno i to ne samo u pomenutom periodu. Može se čak reći da je zapravo kroz čitav XX vek teorija povezivana ili sa široko prihvaćenim načinima objašnjavanja suštine književnosti i uvođenja reda u sve što je u vezi s njom ili s postupcima prekomer­ nog formalizovanja na koje se nerado obraćala pažnja. I, opet, jedni su smatrali da teorija proširuje naše znanje o tome kako je književno delo konstruisano, ko je njegov tvorac, i kako se može interpretira­ ti. A drugi su, isto tako, smatrali da se bez problema možemo snaći bez tog znanja i jednostavno – čitati književnost. Otpor prema teo­ riji književnosti bio je vezan i za osećanje da ona čini još jedan jezik (diskurs) uz pomoć kojeg nastojimo da opišemo druge jezike – jezik književnog dela i jezik interpretacije/književne kritike. Dakle, teorija – kako je tačno rekao jedan od savremenih teoretičara književnosti – jesu, jednostavno, „reči o rečima: teorijski sudovi o kritičkim sudovima, o re­ čeničkim sekvencama koje nazivamo književnost“,3 i istovremeno je stavljao do znanja da nas, iako ne možemo u potpu­ nosti da pobegnemo od teorije, ovo (slojevito) nagomilavanje jezika u suštini udaljava od onoga što je najvažnije – od same književnosti. Teorija književnosti je, dakle, oduvek bila disciplina koja je iza­ zivala kontroverze, ali se, nezavisno od svih ovih mišljenja, razvijala – naročito kroz čitav protekli vek – obilato i plodno, stvarajući nove škole, pravce i stilove refleksija od kojih su najvažnije i najuticajnije opisane u ovoj knjizi. Dvadeseti vek je takođe bio vreme nastanka naj­ većeg broja teorijskih struja i škola u istoriji kao i podjednako snaž­ nih napada na teoriju književnosti i njenih velikih kriza. Povećano interesovanje teoretičara književnosti za teoriju pojavljivalo se povre­ meno, u talasima, od početka veka pa sve do osamdesetih godina. Najpre (posle antipozitivističkog preokreta) – jer je trebalo postavi­ ti teorijske osnove i odrediti opšti oblik disciplini proučavanja knji­ ževnosti. Zatim (u vreme strukturalizma) – jer je vredelo krenuti pu­ tem koji je utrla opšta lingvistika, stvoriti sistem književnog jezika i istovremeno na njemu zasnovati nauku o književnosti. Potom (kad su se pojavili prvi znaci poststrukturalizma) – jer je trebalo izvršiti temeljnu reviziju dotadašnjih načina razmišljanja o književnosti. I, na kraju, osamdesetih godina, kad se sve češće počelo govoriti o krizi teorije pa čak i o njenom sumraku ili „kraju“ – kad je trebalo ozbiljno postaviti pitanje u kojem obliku se njome treba dalje baviti.
3 M. Krieger, Words about Words about Words: Theory Criticism, and the Lite­ rary Text, Baltimore–London, 1988, str. 6.
Književne teorije XX veka

XX v­ek – v­ek teo­ri­je

Zadaci­ teo­ri­je knji­žev­no­sti­ u­ XX v­eku­

16

Prema mišljenju jednog od američkih teoretičara Pitera Barija, upravo ovo poslednje razdoblje je, paradoksalno, izazvalo najveće interesovanje za teorijsku problematiku, i upravo je teorija – njene mogućnosti, zadaci i ciljevi – postala glavna tema raspravâ u krugu istraživača književnosti. Snažan talas publikacija koje su nagovešta­ vale neadekvatnost teorije za nauku o književnosti izazvao je baš suprotan efekat – provocirao je snažnu potrebu za njenim reformi­ sanjem te, dakle, pravu eksploziju ideja o tome kako se može stvori­ ti teorija posle proglašenja kraja njene tradicionalne forme. Da li, međutim, pomenuta brojnost teorijâ kao i mišljenjâ o nji­ ma znači da se u ovo vreme uopšte ne može precizno definisati šta je zapravo teorija književnosti, niti se može odrediti dijapazon njenih obaveza? I možemo li se orijentisati u ovoj poplavi različitih teorijskih koncepcija koje najčešće izazivaju naš nemir ne samo zbog pojmovnih komplikacija i hermetičnog jezika već i zbog teškoće, što je uobičajen slučaj, da se proceni njihova stvarna korist u razumevanju i proučava­ nju književnosti? I, na kraju – da li je teorija književnosti korisna ili je, jednostavno, štetna? Da bismo se u svemu ovome nekako snašli, treba, kako to obično biva, početi u najmanju ruku od samog početka. Grčka reč theoria potiče od glagola theorein („gledati nešto“) i zna­ či pre svega „posmatranje“ ili „istraživanje“.5 Još je u antici postojala stroga podeljenost između teorije i prakse6 – jer koliko se ova druga (čije ime dolazi od reči praktikos = aktivan) odnosila na delatnosti, aktivnosti, postupke itd., toliko je prva uvek bila u domenu intelekta. U njenoj nadležnosti je bilo upravo to „posmatranje“ koje ipak – i ovo je suštinska primedba – nije imalo mnogo zajedničkog s „gledanjem“. Iako se u etimologiji reči „teorija“ nesumnjivo nalazi vizuelan aspekt – grčko thea je ipak i „vidik“, „izgled“, „spektakl“ ili „način na koji se nešto prikazuje“ – u slučaju teorije više je bilo govora o „misaonom opažanju“ ili o „misaonom pristupu“ nekoj oblasti stvarnosti, delova­ nja i iskustva. Najjednostavnija definicija discipline zvane „teorija“ mogla bi se, dakle, izvesti iz grčke etimologije – to je znanje koje tu­ mači neki skup pojava i koje treba razlikovati od prakse, mada je, oči­ gledno, ono i dalje u vezi s praksom i upravo na osnovi prakse je for­ mulisano.7 Ako se, zatim, ova definicija prenese na teren istraživanja 
5 6 7 P. Barry, Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory, Manchester–New York, 1995. Pogledati, između ostalog: W. McNeill, The Glance of the Eye: Heidegger, Ari­ stotle, and the Ends of Theory, Albany, 1999. To je radio, na primer, Aristotel. Pogledati, na primer, Sł­ownik wyrazów obcych, red. J. Tokarski, Warszawa, 197, str. 75.

Anti­teo­ri­jski­ preo­kret

T eo­ri­ja kao­ di­sci­pli­na Teo­ri­ja – eti­mo­lo­gi­ja i­ defi­ni­ci­je

Teo­ri­ja i­ praksa

Uvod

17

Znanje ko­je o­b­jašnjav­a

književnosti, onda se – opet najjednostavnije rečeno – teorija književ­ nosti može shvatiti kao vrsta znanja koja pokušava da protumači šta je književnost i šta su sve vrste delatnosti koje su s njom u vezi (počev od njenog pisanja, preko analize, interpretacije, istraživanja, sve do samog njenog čitanja). Dakle, mogli bismo najuopštenije reći kako je teorija u stvari vrsta „znanja koje objašnjava“ (ili bar ono koje pokuša­ va da nam objasni) šta je književnost i sve što je s njom u vezi, ili da je ona neka vrsta misaone spekulacije – svođenje književnosti na opšte pojmove, definicije ili koncepcije ili, pak, sistematizovanje toka prak­ sî povezanih pomoću određenih pravila s njom. Ovako shvaćena defi­ nicija može se ipak odnositi na sve, ne samo na književnost, mada se takođe odnosi i na nju (jer književnost se može definisati, takođe se mogu odrediti opšta pravila njenog stvaranja ili interpretacije); ona nam neće dati odgovor na pitanje po čemu se teorija književnosti raz­ likuje od drugih vrsta teorijâ (na primer, teorije o pravljenju grnčarije ili teorije o nastanku katastrofa). Ako, dakle, želimo da preciziramo naš odgovor i tačnije odredimo šta konkretno jeste teorija književ­ nosti, onda moramo da je sagledamo istorijski, kao i da ustanovimo njene odnose sa disciplinama koje su joj uvek bile u manjoj ili većoj meri bliske: s poetikom, s naukom o književnosti, sa interpretacijom, a pre svega – sa samom književnošću.

Te­o­ri­ja, knji­že­v­no­st i­ dru­ge­ di­sci­pli­ne­
1. Teo­ri­ja i­ po­eti­ka Teorijsko znanje o književnosti bilo je poznato još u antičkim vre­ menima, ali se teorija književnosti kao posebna disciplina razvila tek polovinom XIX veka zajedno s naukom o književnosti (Litera­ turwissenschaft),8 a u potpunosti se konstituisala tek u XX veku – posle antipozitivističkog preokreta. Od antike, a posebno od Aristotela i njegovih čuvenih traktata – Poetike i Retorike – veći deo teorijskog znanja o književnosti obuhva­ tala je upravo disciplina zvana poetika. Ova poslednja je, od početka pa sve do kraja prosvetiteljstva, postojala pre svega kao normativna poetika, odnosno ona koja je piscima unapred nametala pravila stva­ ranja književnosti.9 Kasnije (manje­više od XIX veka) – počela je da
8 9 Pojavila se u Nemačkoj četrdesetih godina XIX veka. Najznačajnije normativne poetike su – naravno, osim Aristotelove Poetike (IV vek p. n. e.) – Horacijevo Pismo Pisonima (I vek p. n. e.); Julijusa Cezara
Književne teorije XX veka

Razv­o­j nau­ke o­ knji­žev­no­sti­

Po­eti­ka

18

funkcioniše i kao opisna poetika (koja registruje i opisuje već posto­ jeća književna dela). Još kasnije – tek na kraju XIX veka – pojavila se i u obliku istorijske poetike,10 to jest discipline koja je istraživala pro­ mene književnih oblika i njihovu evoluciju u književnoistorijskom procesu. Sve ove varijante poetike izlagale su, naravno, i teorijske kon­ cepcije, na primer, o načinima unutrašnje organizacije književnog dela, o građenju predstavljenog sveta i slično (teorija kompozicije), o stilskim sredstvima korišćenim u delu (stilistika), o opštim pravi­ lima njegovog građenja (genealogija) ili vrstama stiha, ritmu i rimi (versologija).11 Međutim, poetika je – uostalom, slično kao i retorika (koja je takođe u velikoj meri uticala na nauku o književnosti) – obav­ ljala više praktične funkcije i obezbeđivala umetnička sredstva za analizu književnih dela i stvaranje osnove za njihovu interpretaciju.12 Poetika, dakle, nije do kraja isto što i teorija književnosti u današnjem shvatanju,13 iako je, nesumnjivo, bila jedan od najvažnijih izvora teo­ rije. Pored poetike, drugi, isto tako važan izvor činila je i književna komparatistika1 koja je nastala u XIX veku i koja se u početku inten­ zivno razvijala uglavnom u Francuskoj. Komparatistika je istraživala pre svega tipološke sličnosti i razlike između pojedinih nacionalnih književnosti, koncentrišući se takođe (posebno u vreme pozitivizma) na određivanje uticaja i međusobne zavisnosti različitih književnih kultura. Osim poetike i komparatistike, teorijski iskazi o književnosti (ili oni koji su se mogli na nju odnositi) mogli su se naći i u delima većine filozofa – počev od Platona, preko Aristotela, Kanta, Hegela, pozitivističkih mislilaca (na primer, Tena), sve do Ničea, Frojda,
Skaligera Poetics Libri Septem (1561); N. Boileau L’Art Poétique (167); M. K. Skarbjevskog De Perfecta Poesi, sive Vergilius et Homerus (1619–1626); F. K. Dmochowski Sztuka rymotwórcza (1788). Pogledati o tome, na primer: E. Sarnowska­Temeriusz, Zarys dziejów poetiki. (Od starożytnoś­ci do koń­ca XVII w.), Warszawa, 1985. Njen pionir je bio ruski istraživač A. Veselovski. Teorija kompozicije, stilistika, genealogija i versologija danas su takođe četi­ ri osnovna dela opisne poetike. Zapravo u XX veku, posebno na osnovi strukturalizma, pojavile su se takođe različite posebne vrste poetike, na primer, lingvistička poetika, generativna poetika ili poetika recepcije, a poslednjih godina se govori i o intertekstual­ noj poetici ili o kulturalnim poetikama. Međutim, tako shvaćen termin „poe­ tika“ trebalo bi shvatiti pre kao sinonim za „jezik opisa“ ili „metodu analize“, a ne kao posebnu disciplinu. Iako se danas često smatra jednostavno kao jedan od delova široko shvaćene teorije književnosti. Komparatistika (lat. comparo, ­are = upoređivati) – disciplina koja se bavi uporednim proučavanjima u nekoj naučnoj oblasti.

No­rmati­v­na po­eti­ka → o­pi­sna po­eti­ka → i­sto­ri­jska po­eti­ka

Opi­sna po­eti­ka i­ njeni­ elementi­

Izv­o­ri­ teo­ri­je knji­žev­no­sti­. Knji­žev­na ko­mparati­sti­ka

Fi­lo­zo­fi­ja

10 11 12

13 1

Uvod

19

Esteti­ka

Po­eti­ka i­ teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Hajdegera, Ingardena, Lakana, Levinasa, Rortija, Fukoa, Liotara i De­ ride. Važan izvor takvih iskaza postale su takođe, posebno od polovi­ ne XVIII veka, estetičke teorije. Iako potiče iz pedesetih godina tog ve­ ka, Aesthetica (1750–1758) Aleksandra Gotliba Baumgartena, koja je izvršila radikalnu podelu na estetiku kao nauku o sagledavanju lepih stvari (dakle, apstraktnu i filozofsku disciplinu) i na poetiku kao nau­ ku o načinima predstavljanja (odnosno, mnogo konkretniju discipli­ nu), potvrdila je konačan razlaz poetike i teorije. I mada se ni danas ne može precizno razdvojiti poetika od teorije – posebno kad i sama poetika postaje teorijska (počev od Vakernagla sve do strukturalista) – ipak se u istoriji nauke o književnosti često težilo njenom razlikova­ nju: poetika – kao praktično znanje o analitičkoj tehnici suprotstavlja­ na je teoriji – kao apstraktnoj i pojmovnoj disciplini. 2. Teo­ri­ja i­ nau­ka o­ knji­žev­no­sti­ Ranije pomenuto veoma opšte određenje teorije kao „znanja ko­ je objašnjava“ ima svoje prednosti, ali ako se pogleda istorija nau­ ke o književnosti, lako se može primetiti da ono nije uvek bilo do­ voljno. Mnoge teorijske koncepcije – naročito one koje su nastale u XX veku – ispoljavale su mnogo veću srodnost s naukom (i to često u „jakom“ značenju te reči) nego sa znanjem i – paradoksalno – uda­ ljavale su se od književnosti. Na „čvrstoj“ naučnoj osnovi definicija teorije već zvuči mnogo manje prijatno. To je, kako se to drugačijim rečnikom kaže: metodološki i pojmovno zajednički sistem opštih iskaza koji opisuju određenu klasu objekata (u ovom slučaju – knji­ ževnih dela).15 Ako, dakle, pokušamo da definišemo teoriju u okviru nauke, onda ona neće samo objašnjavati šta je književnost i razne aktivnosti vezane za nju, već će pre svega služiti za uspostavljanje od­ ređenog poretka, a ono što je „teorijsko“ istovremeno bi označavalo: precizno, univerzalno, celovito, logično, apstraktno, sistemsko, sigur­ no, objektivno, racionalno, zajedničko itd. Već nam ova prva razlika pokazuje da teorija može biti tumačena i slobodnije i restriktivnije, a sve u stvari zavisi od toga koliko su visoko postavljene trenutne ambicije oblasti koju reprezentuje – da li ta oblast nastoji da bude samo vrsta znanja ili joj je stalo da dobije status ozbiljne naučne dis­ cipline. Drugačije rečeno – da li oni koji stvaraju teoriju žele samo da neke stvari u okviru te oblasti budu na odgovarajući način proko­ mentarisane i objašnjene ili – da one pronađu pravo mesto u okviru
15 Filozofia a nauka. Zarzs encyklopedyczny, red. Z. Cackowski, J. Kmita, K. Sza­ niawski, P. J. Smoczyński, Wrocław–Warszawa, 1987, str. 70.
Književne teorije XX veka

Znanje o­ knji­žev­no­sti­ i­ nau­ka o­ knji­žev­no­sti­

Nau­čna defi­ni­ci­ja teo­ri­je knji­žev­no­sti­

20

nekog modela ili sheme. Ovaj drugi tip teorijske refleksije pojavio se u XX veku na osnovi strukturalizma (posebno posleratnog fran­ cuskog strukturalizma koji je zato često nazivan „ortodoksnim“ ili „dogmatskim“). Strukturalistička teorija književnosti bila je čak defi­ nisana kao „esencijalno teorijski poduhvat“16 jer je njen glavni zada­ tak postao jačanje same teorije i stvaranje podjednako jakih osnova za nauku o književnosti. Upravo se, međutim, u okviru strukturali­ zma pojavila jedna od najuticajnijih definicija teorije književnosti koja je dugo vremena bila obavezujuća i u poljskim istraživanjima književnosti. Prema ovoj definiciji, teorija književnosti je: „Grana nauke o književnosti koja obuhvata saznanja o struk­ turalnim i evolutivnim pravilima književnosti kao posebnoj oblasti humanističke aktivnosti, o opštim osobinama književ­ nih dela i njihovom tipološkom razlikovanju, a u određenoj oblasti i o mehanizmima stvaralačkog procesa i recepcije knji­ ževnog dela. Znanje o pojedinačnim književnim pojavama za teoriju književnosti predstavlja samo polaznu tačku, dok je njen suštinski cilj dopiranje do tipičnih i ponovljivih svoj­ stava ovih pojava: interesuju je modeli struktura, a ne konkret­ ne, pojedinačne manifestacije književnog stvaralaštva. Teorija književnosti iznosi stavove koji se odnose na čitave vrste knji­ ževnih pojava, a ne na pojedinačne primere ovih vrsta.“17 Bez obzira na to što su strukturalisti u suštini uspeli da osnaže osnove nauke o književnosti, posebno zahvaljujući unošenju u tu na­ uku ideje o sistemu jezika i metodama njegove analize iz opšte lingvi­ stike Ferdinanda de Sosira,18 ipak je teorijska koncepcija koju su oni stvorili na kraju izazvala snažan talas diskusijâ o tome ima li smisla stva­ rati upravo takvu teoriju književnosti. Najveće kontroverze izazivale su upravo one tendencije teorije koje su u prethodnoj definiciji bile nagla­ šene – posebno ka uopštavanju, kao i traganju za tipičnim i onim osobi­ nama književnih dela koje se ponavljaju na štetu onoga što je u njima individualno i posebno. Upravo su ove, nesumnjivo preterane, naučne ambicije strukturalista i osećaj da teorija po njihovom shvatanju posta­ je u suštini teorija radi same teorije, inspirisali istraživače književnosti da ponovo promisle na prvi pogled očigledan, mada ne tako lak za defi­ nisanje, odnos teorije i njenog predmeta – književnosti.
16 17 18 A. Jefferson, „Structuralism and Poststructuralism“, u: Modern Literary The­ ory: A Comparative Introduction, red. A. Jefferson, D. Robey, London, 1982. Sł­ownik terminów literackih, red. J. Sławiński, Wrocław, 1988, str. 532. Pogledati: Strukturalizam (II).

Do­pri­no­s stru­ktu­rali­zma u­ razv­o­ju­ teo­ri­ja

Stru­ktu­rali­sti­čka defi­ni­ci­ja teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Teo­ri­ja radi­ teo­ri­je

Uvod

21

3. Teo­ri­ja i­ knji­žev­no­st
Su­ko­b­ teo­ri­je i­ knji­žev­no­sti­

Konstatacija da teorija mora imati svoj predmet, da je, kao i svest, uvek teorija „nečega“, čini se tako očiglednom da je to čak banalno. Ali, u istoriji teorije književnosti sam odnos između teorije i njenog predmeta predstavljao je suštinsku temu razmatranja teoretičara, a često je izazivao i veoma spontane diskusije. To se dešavalo naroči­ to onda kad se osećao sukob interesa teorije i književnosti, a poseb­ no nepodudarnost naučnog žargona teorije s umetničkim jezikom književnosti kao i neadekvatnost veštačkih modela u odnosu na bo­ gatstva književnog univerzuma. Na ovo su pre svega upozoravali za­ griženi protivnici naučnih tendencija u teoriji književnosti. Tako se, na primer, nemački filozof Nikolaj Hartman pozivao na pomenuti grčki koren reči „teorija“ i sve u njoj sadržane sugestije, skrećući pa­ žnju na to da se na njih već gotovo uopšte ne računa u modernom vremenu. Tako je konstatovao: „Teorija znači ‘opažanje’ [Einsicht]. Danas je to skoro zabo­ ravljeno. Aristotel ju je shvatao kao ‘čisto gledanje’. Ne zna­ či, dakle, ni doktrinu, ni sistem, ni objašnjenja ni obrazlože­ nja. Znači isključivo ‘pronicljivo posmatranje’.“19 Slično je tvrdio američki romanista Leo Bersani optužujući strukturalizam da je birokratski i skrećući pažnju na to da

Teo­ri­ja kao­ pro­ni­clji­v­o­ po­smatranje

Stru­ktu­rali­zam kao­ to­talna ko­ntro­la

„sadržaj maštarijâ strukturalista – ponekad javan a obično, ipak, skriven – predstavlja stalno privlačnu fantastičnu na­ meru totalne kontrole“.20 Podvrgavajući oštroj kritici teoriju u znaku strukturalizma, on je istovremeno dovodio u pitanje naučne pokušaje nekih teoretičara književnosti optužujući ih pri tom za, u suštini, osrednja dostignuća. Teorijska pravila koja su stvarali (na primer, čuvena Jakobsonova de­ finicija poetske funkcije) činila su, prema njegovom mišljenju, samo neku vrstu hermetičnog i nadmenog jezika (takozvanog metajezika) koji je znatno više služio za stvaranje same teorije nego za razume­ vanje suštine književnosti.21 Ali u XX veku nije nedostajalo ni pri­ stalicâ uverenja o tome da ako se uopšte stvara teorija – pa i teorija
19 20 21 N. Hartman, „Sistematyczna autoprezentacja“, Liteatura na Świece, 1987, br. , str. 306. L. Bersani, „Czy istnieje nauka o literaturze?“, Pamiętnik Literacki, 197, sv. 3, str. 335, 338. Ibid., 322–327.
Književne teorije XX veka

Metajezi­k

22

književnosti – onda to mora biti prava teorija. Moglo bi se čak reći da je teorija u XX veku balansirala upravo između sledećih krajno­ sti: „interpretativnog znanja“ i sistema, a istovremeno i – književ­ nosti i nauke. Ili se priklanjala svom predmetu pokušavajući da što vernije predstavi njegovu specifičnost i individualnost, ili se trudi­ la da definiše opšte zakone i pravila koja njime upravljaju a samim tim da zadovolji pre svega naučne aspiracije teorije književnosti. Smisao ovog sukoba veoma uspešno je izražavala misao jednog od nemačkih tvoraca takozvane umetnosti interpretacije – Emila Štaj­ gera, koji je jednom rekao: „Nauka o književnosti se nalazi u posebnoj situaciji. Ko se njome bavi, razilazi se ili s naukom ili s književnošću.“22 Ovaj osobeni konflikt između interesa nauke i književnosti, o kojem će još biti reči, naročito se zaoštrio pred kraj šezdesetih godina i pretvorio se u spor između ortodoksnih francuskih struk­ turalista – za koje je najvažnije bilo upravo izgraditi „snažnu“ na­ uku o književnosti, i takozvanih poststrukturalista – razočaranih saznajnim fundamentalizmom i scijentizmom u nauci o književno­ sti. Ovaj narastajući konflikt doprineo je tome da se teorija književ­ nosti našla u ogromnoj krizi, tako da je apel francuskog kritičara i teoretičara Rolana Barta, iskazan u naslovu jednog od njegovih tek­ stova – Od nauke do književnosti, govorio sam za sebe. Prema Bar­ tovom mišljenju, strukturalistička teorija je jednostavno utonula u prekomernu „analitičnost“ gubeći usput svoj predmet i ono što je nesumnjivo najvažnije – prijatnost čitanja književnosti.23 Reakcija na teorijsku ortodoksiju postao je upravo poststrukturalizam – sna­ žna kritička struja teorije koja ne samo što je dovodila u pitanje te­ oriju književnosti u znaku strukturalizma već je narušila smisao bav­ ljenja teorijom književnosti uopšte.2 4. Teo­ri­ja i­ i­nterpretaci­ja Još se u antici razmišljalo o odnosu između teorije i prakse, a naroči­ to o njihovoj hijerarhiji i uzajamnom odnosu. Postavljalo se, dakle, pitanje o tome šta je važnije: praksa ili teorija? Delovanje, odnosno njegovi opšti uslovi ili načela? Raspravljalo se i o tome šta treba da
22 23 2 H. Markjevič, Nauka o književnosti, Beograd, 197, str. 23, prevod: Stojan Su­ botin. R. Barthes, „Od nauki do literatury“, u: Mit i znak. Eseje, Warszawa, 1970, str. 322. Pogledati: Poststrukturalizam.
Ko­nfli­kt i­zmeđu­ knji­žev­no­sti­ i­ nau­ke

Stru­ktu­rali­sti­ – po­ststru­ktu­­ rali­sti­

Po­ststru­ktu­ra­ li­zam. Kri­ti­ka teo­ri­je

Uvod

23

Prv­enstv­o­ teo­ri­je i­li­ prakse?

Ari­sto­telo­v­a ko­ncepci­ja sv­rsi­sho­dno­g delo­v­anja

Teo­ri­ja i­ i­nterpretaci­ja

Spo­r o­ grani­cama i­nterpretaci­je

Izv­o­ri­ značenja knji­žev­no­sti­

bude prvo a šta drugo: dakle, da li teorija treba da bude ispred prak­ se – stvarajući pravila i programe za nju ili obrnuto – da može samo opisivati već postojeće prakse ne namećući im unapred ograniče­ nja? Mada su ovakva pitanja podsećala na nešto poznatiju dilemu o tome šta je starije – kokoška ili jaje, ona su u istoriji filozofske i književnoteorijske misli prilično uspešno zaokupljala pažnju raznih mislilaca. Stil mišljenja koji je davao prvenstvo teoriji u odnosu na praksu ustalio se počev od Aristotela koji je, na primer, izneo miš­ ljenje da je čovekova delatnost racionalnog karaktera, jer uvek u sebi sadrži neki misaoni projekat. Najbitnije je, dakle, postavljanje cilja koji aktivni subjekat želi da ostvari, a sama aktivnost isključivo je dopuna ovog misaonog čina. Razlikujući na taj način u čoveko­ voj delatnosti misaoni elemenat (teorijski, a istovremeno teleološki – celishodan) i aktivan elemenat (praktičan, energetski), Aristotel je istovremeno za sva vremena postavio njihovu hijerarhiju i samim tim podredio praksu teoriji. Te prividno daleke dileme postale su opet aktuelne, naročito u poslednje dve decenije XX veka kad je počelo veoma ozbiljno da se razmišlja o zavisnosti teorije i prakse u okviru teorije književnosti, a konkretno: o odnosu između teorijskih modela i interpretativnih praksi. Tada su se, takođe, ponovo vratila pitanja koja su na opštem planu već odavno postavljana. Dakle, šta je važnije: misaona speku­ lacija o književnosti i stvaranje teorijskih koncepcija koje će biti u stanju da objasne i opišu njenu prirodu? Ili, pak, praksa, dakle, jed­ nostavno čitanje i interpretacija književnih dela? Ili, drugačije reče­ no – da li književnost možemo interpretirati u potpunosti slobodno ili interpretaciju moramo blagovremeno ograničiti nekim pravilima i unapred odrediti njen cilj? Ako je i moramo ograničiti, onda uz po­ moć kojih kriterijuma – da li bi to trebalo da bude saglasnost s hipo­ tetičkom namerom autora (jednostavno rečeno: s tim „šta je autor imao na umu“)? Ili bi to trebalo da bude recimo, na primer, podu­ darnost sa istinom? A ako je tako, onda – s kako shvaćenom isti­ nom? I, dalje – postoji li tako nešto kao što je „pravilna“ ili „prava“ ili „adekvatna“ interpretacija književnog dela? A ako je tako – ka­ ko se zapravo mogu odrediti njene granice? Zatim – ako ne postoji nešto kao što je „pravilna“ interpretacija, da li to znači da možemo potpuno proizvoljno koristiti književnost za svoje ciljeve? Naravno, odgovori na ova pitanja morali su svaki put imati u vidu određenu koncepciju književnosti – makar da bi se priznalo da postoji neka objektivna semantička sadržina dela koju jednostavno treba strplji­ vo otkrivati (a ona je ili rezultat autorove namere ili osobina samog
2
Književne teorije XX veka

dela – efekat njegove unutrašnje konstrukcije, njegove značenjske kohezije, semiotičkog sistema ili konvencije u kojoj je stvoren i sl.) ili obrnuto – da takva struktura uopšte ne postoji i da se sve formi­ ra tokom interpretacije uz pomoć čitaočeve invencije. U ovom po­ slednjem slučaju važno je precizno odrediti ulogu čitaoca: smatralo se, na primer – posebno u okviru fenomenologije književnosti ili teorije književne komunikacije – da interpretacija uistinu doprino­ si stvaranju značenja književnog dela, ali da se ovaj proces dešava samo zahvaljujući „partituri“ koju je autor upisao u delo, odnosno predloženom projektu za njegovo izvođenje, te – na kraju – da upra­ vo piščeva zamisao unapred određuje tok čitanja. U XX veku su se dešavali brojni teorijski sporovi o slobodi inter­ pretacije – a posebno o granicama i mogućnostima njene ingerencije za književno delo, a takođe i o jeziku kojim se interpretatori književ­ nosti služe s ciljem izražavanja njenog smisla, kao i o diskurzivnom statusu književnog komentara. Od njih su u istoriju ušla naročito dva: spor francuskog filozofa hermeneutičara Pola Rikera s takozvanim Majstorima Skepse (Ničeom, Marksom, Frojdom) koji je započeo još šezdesetih godina, i spor drugog francuskog filozofa Žaka Deride s nemačkim filozofom Hans­Georgom Gadamerom (ili uopštenije reče­ no: spor dekonstruktivista s pristalicama tradicionalne hermeneutike) osamdesetih godina.25 Ovi sukobi, međutim, ostali su nerešeni, a pro­ blemi odnosa teorije i interpretacije, kao i pitanje slobodâ i ograniče­ nja postupaka interpretiranja književnosti, do danas su ostali problemi koji stalno izazivaju burne diskusije među teoretičarima književnosti. Dilemama koje su se odnosile na prirodu interpretacije i njen odnos prema teoriji bile su posvećene (još na početku osamdesetih godina) i veoma važne metodološke rasprave vođene već u okviru same teorije književnosti – na primer, američka diskusija pod nazi­ vom „Protiv teorije“ (od 1982. do 1985. godine), koja je oficijelno inaugurisala delatnost takozvanih neopragmatista u nauci o književ­ nosti,26 kao i spor o granicama interpretacije koji se odigrao u Kem­ bridžu 1990. godine za vreme takozvanih Tanerovskih predavanja u kojima su, između ostalih, učestvovali Umberto Eko, Ričard Rorti i Džonatan Kaler.27 Koliko je prva od ovih diskusija osporavala smisao
25 26 27 Pogledati: Hermeneutika. Zabeležena u zborniku Against Theory: Literary Studies and the New Pragma­ tism, red. W. J. T. Mitchell, Chicago–London, 1985. Pogledati takođe: Prag­ matizam. U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. Brooke­Rose, Interpretacja i nadinterpretacja, red. Collini, Kraków, 1996 (Interpretation and Overinterpretation, Cambrid­ ge University Press, 1992). O ovome ću pisati kasnije.

Ulo­ga či­tao­ca

Spo­r o­ko­ i­nterpretaci­je u­ XX v­eku­

Ameri­čke knji­žev­no­teo­ri­j­ ske deb­ate

Uvod

25

Dv­a među­so­b­no­ ko­nku­rentna teo­ri­jska stav­a

Interpretati­v­no­­ hermeneu­ti­čka stru­ja

Anali­ti­čko­­ ­nau­čna stru­ja

postojanja teorije književnosti, a pre svega teorije interpretacije (kao discipline koja ograničava slobodu čitanja književnosti), toliko je druga pokrenula detaljniju problematiku – podrobno analizirajući različite varijante i domene ingerencija čitaoca / primaoca u književ­ ni tekst. Prva je skrenula pažnju na to da je preterana restriktivnost teorije interpretacije i krutost pravila iščitavanja književnosti koje je ona utvrdila doprinela krizi teorije uopšte. Zahvaljujući, međutim, drugoj, uspele su da se na videlo iznesu brojne teškoće u formulisa­ nju interpretativnih sudova i da se sistematizuju međusobno konku­ rentni stilovi čitanja književnosti.28 Posmatrajući, dakle, XX vek iz sadašnje perspektive, moglo bi se reći da su u nauci o književnosti gotovo kroz čitav ovaj vek po­ stojala dva međusobno konkurentna teorijska stava. Prvi od njih bi se mogao nazvati – i nte r pre t at iv no ­he r me neut i čk i, a drugi – ana l it i čko­ nauč ni. Prvi je bio usmeren ka produbljivanju shva­ tanja književnosti i svih vrsta pojavâ vezanih za nju, drugi – ka stva­ ranju snažnih temelja nauke o književnosti. Prvi je stvarao različite interpretativne jezike i zahvaljujući tome otvarao književnost prema novim kontekstima, uvećavajući bogatstvo njenih značenja, odnosa i korišćenja. Drugi je, naprotiv, stvarao različite sheme i modele uz pomoć kojih se ovo mnoštvo problema vezanih za književnost mo­ glo kondenzovati i dovesti do što preciznijih formula. Dva pomenu­ ta glavna teorijska stava proizvela su u XX veku dve snažne struje u teoriji književnosti i možemo ih adekvatno odrediti kao interpre­ tativno­hermeneutičku i analitičko­naučnu struju. Od koncepcijâ predstavljenih u ovoj knjizi, prvoj struji pripadaju, na primer, teo­ rije ruskih formalista, strukutralne poetike (na primer, Mukaržov­ skog, Jakobsona, Todorova, Ženeta ili Rifatera), generativne poetike (na primer, naratološka), poetike recepcije, strukturalna semiologija (koncepcije Tartuske škole, Ekova teorija ili teorija „ranog“ Barta i sl.); drugoj struji – fenomenologija (kao podloga za savremene her­ meneutike), književna psihoanaliza, teorija interpretacije i književne hermeneutike, kao i najnovija pojava: dekonstrukcija i dekonstrukti­ vizam, feministička, etnička ili postkolonijalna kritika, gender i queer kritika, proučavanja kulture i slično. Danas se, uzimajući u obzir do­ minaciju jedne ili druge tendencije u teoriji književnosti XX veka, mogu izdvojiti i dve njene najvažnije varijante.
28 Kasniji odjek ove rasprave postala je diskusija koja se odvijala na stranicama Teksty Drugie, pod motom: „Granice interpretacji“, Teksty Drugie, 1997, nr 6, kao i „Granice tekstu“, Teksty Drugie, 1998, br. .
Književne teorije XX veka

26

Dv­ade­se­ti­ v­e­k u­ te­o­ri­ji­. Sav­re­me­na, po­stmo­de­rna i­ ku­ltu­ro­lo­š­ka te­o­ri­ja
Iako je teorija književnosti svoju istoriju započela još u vreme po­ zitivizma, u doba kad su se pojavila pitanja o metodama proučava­ nja književnosti, ipak se tek XX vek može smatrati vekom teorije književnosti u pravom smislu te reči. Upravo je u proteklom stoleću teorija književnosti dobila status posebne discipline, a na samom početku ovog veka, sticanjem autonomije pomoću humanistike, stvaranje prave teorije postalo je jedan od najvažnijih zadataka istra­ živača književnosti. Na razvoj teorije književnosti u XX veku u najvećoj meri izvrši­ la su uticaj dva velika preokreta: – antipozitivistički preokret koji joj je doneo naučnu autonomi­ ju i usmerio njena interesovanja u pravcu jezika književnog dela (takozvani lingvistički obrt) i – poststrukturalistički preokret koji je tu naučnu autonomiju narušio, izazivajući sledeće važne obrte u teoriji: pragmatistič­ ki, etičko­politički, narativistički, a kao posledicu – kulturni preokret. 1. Anti­po­zi­ti­v­i­sti­čki­ preo­kret Najvažnija teorijska pitanja koja su se pojavila još na osnovi pozi­ tivističke nauke o književnosti imala su, pre svega, epistemološki i metodološki karakter. I mada je teorija u pozitivizmu očigledno u se­ bi implicite sadržavala opštu koncepciju svog predmeta, ontološka pitanja – a pre svega: šta je književnost? – ipak nije postavljala di­ rektno, smatrajući da ona predstavlja isti predmet proučavanja kao i sve što nas okružuje. I metode proučavanja tada su preuzimane od prirodnih nauka koje su u to vreme određivale opšti ton nauke usta­ novljavajući time metodološki kanon. Prvo izrazito stanovište koje se pojavilo u metodologiji pozitivizma bilo je genetičko tumačenje i u skladu s njegovim nazivom bilo je više orijentisano na pitanje o tome odakle potiče književnost, nego na pitanje šta je ona. Tragom tendencije ka određivanju spoljnih činilaca koji su uticali na nasta­ nak književnog dela pojavljivale su se različite varijante metoda istraživanja književnosti: istorijske, sociološke, prirodnjačke, psiho­ loške i slično. Na taj način se pokušala objasniti geneza književnog dela – ili pozivanjem na istorijski ili na društveni kontekst, ili na psihu autora (pa čak i njegovu „fiziologiju“) ili, takođe, traženjem
Uvod Epi­stemo­lo­ška i­ meto­do­lo­ška pi­tanja

XX v­ek kao­ v­ek teo­ri­je

Anti­po­zi­ti­v­i­sti­čki­ i­ po­ststru­ktu­rali­­ sti­čki­ preo­kret

Pri­ro­dne nau­ke i­ po­čeci­ teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Geneti­zam

27

Anti­po­zi­ti­v­i­sti­čki­ preo­kret – geneza sav­remene teo­ri­je

Po­dela na pri­ro­d­ ne i­ hu­mani­sti­č­ ke nau­ke

No­mo­tetske i­ i­di­o­grafske nau­ke

Speci­fi­čno­st knji­žev­no­sti­

analogije s teorijama prirodnih nauka (na primer, s teorijom evolu­ cije koja je primenjivana na teoriju razvoja književnih rodova).29 Pi­ tanja o suštini književnosti pojavila su se tek nakon ozbiljne raspra­ ve o metodama naučnog saznanja, koja se odvijala na prelazu XIX u XX vek. Kao rezultat ove rasprave (nazovimo je „antipozitivistič­ kim preokretom“), humanističke nauke su se osamostalile i odvoji­ le od prirodnih nauka uvodeći sopstvenu, nezavisnu metodologiju. Upravo zbog toga se u antipozitivističkom preokretu može uočiti ne samo geneza savremene humanistike već i geneza savremene te­ orije književnosti. To je bio, na razmeđi XIX i XX veka, spor oko metoda naučnog saznavanja, iniciran suprotstavljanjem već pome­ nutoj pozitivističkoj metodologiji, koji je u istraživačkim procesima izjednačavao spoljašnje činjenice prirodnog sveta i unutrašnje poja­ ve duhovnog života. Suštinu ovog spora predstavljalo je genetičko i determinističko shvatanje književnog dela: kao rezultat psihološke, društvene, istorijske i sličnih priroda tih uzroka. Tako je kao naj­ važniji cilj diskusije antipozitivističkog preokreta postalo izrazito odvajanje prirodnih i humanističkih nauka (uključujući i teoriju književnosti), izvršeno u skladu sa suštinskom razlikom predmeta istraživanja (uključujući i književnost). Kao posledica ovoga, došlo je do opšte podele nauka na prirodne – nomotetskog karaktera (od grč. nomos = zakon i thetos = ustanovljen), i humanističke – idi­ ografskog karaktera (od grč. idios = osobit i graphein = pisati).30 Ove prve trebalo je da se bave objašnjavanjem različitih pojava i procesa u spoljašnjem svetu i usredsređivanjem glavne pažnje na zakone koji su vladali ovim pojavama i procesima; druge, za koje je osnovni saznajni postupak trebalo da bude shvatanje duhovnog života, pripremale su se pre svega za opis onoga što je pojedinačno i neponovljivo. Ovo je za teoriju književnosti imalo veoma važne posledice; pre svega je odvajanje humanistike od prirodnih nauka, a zajedno s njom i nauke o književnosti, povlačilo za sobom neminovnost jasnog defi­ nisanja specifičnosti književnosti kao predmeta teorije književnosti. Upravo su tada – iz razumljivih razloga – za teoretičare književnosti postala najvažnija pitanja specifičnih svojstava književnog dela kao
29 O pozitivističkim metodološkim koncepcijama (naročito o metodama pri­ rodnih nauka ili „estofizio(loško)psihološkoj“ metodi) pogledati: Teoria ba­ dań­ literackich za granicą. Antologia, red. S. Skwarzyńska, t. 1: Romantyzm i pozytywizm, deo I: Kierunki romantyczne i przedmarksowska rosyjska szkoł­a realizmu, Kraków, 1965. Ovu podelu izvršila su dvojica predstavnika neokantovske Badenske škole V. Vindelband i H. Rikert 189. godine.
Književne teorije XX veka

30

28

predmeta teorije književnosti. Veoma brzo posle njih pojavili su se i problemi koji se odnose na razumevanje književnosti, prirode inter­ pretacije, specifičnosti stvaralačkog procesa, književnih subjektivno­ sti i slično. Može se dakle reći kako se teorija u pravom značenju te reči – ona koja je počela od pokušaja preciznog definisanja osobina svog predmeta, a istovremeno i od pokušaja da od njega učini osnovu teorije književnosti – pojavila upravo nakon antipozitivističkog preo­ kreta kad je mogla zagarantovati autonomiju nauci o književnosti. Upravo s tim u vezi, na početku veka srećemo se s mnogo prava­ ca i orijentacija za koje su najvažniji postali odgovori na pitanja onto­ loške prirode: šta je književnost? Kakve su njene posebne osobine? Po čemu se ona razlikuje od drugih jezičkih tvorevina? Šta je to poetski jezik? To se naročito vidi u naporima onih teorijskih škola kao što su Ruska formalistička škola, Praška strukturalistička škola ili Ingarde­ nova fenomenologija književnosti za koje te vrste dilema esencijalne prirode izbijaju apsolutno u prvi plan i svakako predstavljaju polaznu tačku za određivanje načina istraživanja i analize književnog dela. Na početku XX veka bile su prisutne i već pomenute ideografske tenden­ cije – naročito u školama interpretacije koje su se obilato razvijale. Tu se pre svega uzimalo u obzir konkretno, pojedinačno književno delo sagledavano na osnovi njegove specifičnosti i neponovljivih osobina. Ipak su u prvoj polovini XX veka definitivno bili dominantni uticaji teorije jezika i opšte lingvistike Ferdinanda de Sosira, a pra­ vac ka kojem je takođe veoma intenzivno počela da stremi nauka o književnosti često je, iz kasnije perspektive, bio određivan kao lin­ gvistički preokret.31 Polazna osnova za oslobađanje teorije od odlika formalizma i strukturalizma postao je upravo jezik / jezički sistem a ne, kao do tada, vanjezičke uslovljenosti književnog dela. Slično kao što je i De Sosir želeo da lingvistiku učini egzaktnom naukom, tako su i istraživači književnosti maštali o pravoj egzaktnoj i naučnoj te­ oriji književnosti. Zato je i ideja o „snažnoj“ nauci o književnosti, kao i o „snažnoj“ (sistematičnoj, opštoj, univerzalnoj, objektivnoj) teoriji u to vreme postala primarna. Ubrzo se ispostavilo da je naj­ važniji cilj (naročito posleratnog francuskog strukturalizma) bilo postavljanje osnova nauke o književnosti, opisivanje opštih uslova stvaranja smisla, pronalaženje skrivenih struktura / sistema koji su vladali svim konkretnim manifestacijama književnog stvaralaštva i na kraju – konstruisanje univerzalne „gramatike“ književnosti.
31 Essays in Philosophical Method: With Two Retrospective Essays, red. R. Rortija, Chicago, 1967.

Au­to­no­mi­ja nau­ke o­ knji­žev­no­sti­ Onto­lo­ška pi­tanja

Uti­caj li­ngv­i­sti­ke na razv­o­j teo­ri­je

Uni­v­erzalna gramati­ka Ovu pojavu na filozofskoj osnovi najbolje opisuje knjiga The Linguistic Turn: knji­žev­no­sti­

Uvod

29

Teo­ri­ja kao­ ko­mpaktan si­stem

Či­sta teo­ri­ja

Oso­b­i­ne si­stemske teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Po­v­ratak no­mo­teti­zmu­

Ideja o sistemu jezika i koncepcija De Sosirove opšte lingvistike na­ metnula je, dakle, strogo određen način razmišljanja o književnosti i teoriji književnosti, koji je kroz veći deo XX veka određivao pravac teorijskoknjiževne refleksije. De Sosirovi stavovi o teoriji jezika tako­ đe su izvršili veoma snažan uticaj na izgled same teorije književnosti. Svoje mišljenje o teoriji uopšte, tvorac opšte lingvistike veoma jasno je izrazio u jednom razgovoru: „Jezik je kompaktan sistem i teorija bi trebalo da bude u istoj meri kompaktna kao i jezik.“32 De Sosira je interesovao pre svega jezički sistem u, da tako kažemo, čistom stanju – apstraktan i opšti, izolovan od istorijskih promena, od govora, od subjekta i stvarnosti. Zahvaljujući tome, i teorija književnosti, koja je kao osnovu prihvatila upravo kategoriju sistema jezika, mogla je zadržati ovu željenu „čistotu“, opštost i apstraktnost.33 Na osnovi strukturalizma, dakle, pojavio se i osnažio model prave naučne, sistemske teorije književnosti. Karakterisali su je, pre svega: – autonomija (nezavisnost od etike i politike kao i ideoloških uticaja); – objektivnost (nezavisnost od subjekta, konteksta i sl.); – univerzalnost i nadistoričnost (priznavanje opšte važnosti i obaveznosti teorijskih teza, zakona ili pravila interpretacije, bez obzira na istorijske i kulturne promene, kao i etničke, ra­ sne, polne, seksualne i sl.); – celovitost; – jezička neutralnost (izrada specijalnog sistema tvrdnji – me­ tajezika). Istraživači književnosti samim tim su se vratili traganju za zako­ nima i njihovom ustanovljavanju, odnosno nomotetizmu – drugači­ jem, naravno, nego onom pozitivističkom, jer je isto tako bio zasno­ van na sistemu jezika, možda čak i ortodoksnijem. Zamenili su, kako je to definisao jedan od strukturalističkih teoretičara, „determinizam geneze – determinizmom strukture“.3 Samim tim su u suštini „zaobišli razgraničenje između humanističkih i prirodnih nau­ ka koje su još na početku veka izvršili nemački neokantovci“.35
32 33 3 35 F. de Sosir, Opšta lingvistika, Beograd, 1969, prevod: Sreten Marić (kritičko izdanje, u prevodu Dušanke Točanac), Sremski Karlovci–Novi Sad, 1996. Pogledati: Strukturalizam (I) i Strukturalizam (II). Ž. Ženet, Figure, Vuk Karadžić, Beograd, 1985, str. 2, prevod: Mirjana Mio­ činović. H. Friedrich, Strukturalismus und Struktur in literaturwissenschaftlicher Hin­ sicht. Eine Skize (1967). Ovaj citat navodi B. Aleman u članku „Strukturalizm w literaturoznawstwie?“, Pamiętnik Literacki, 197. sv. 3, str. 297.
Književne teorije XX veka

30

Upravo ovakvu teoriju književnosti, čije se najsavršenije otelo­ tvorenje pojavilo na temelju posleratnog francuskog strukturalizma, od skora zovemo i savremenom teorijom (da bi se podvukla njena snažna ukorenjenost u savremenom modelu naučnog znanja čiji se izvori nalaze u kartezijanskom racionalizmu). Definiciju savremene teorije najpreciznije je formulisao Rišar Nič, smatrajući da je ona „sistematizovana grupa opštih tvrdnji (o suštini, varijanta­ ma, kao i strukturalnim i evolutivnim zakonitostima knji­ ževnosti) koje predstavljaju pokušaj celovitog i naučno objektivnog opisa, klasifikacije i objašnjenja univerzalno važeće primene na čitavu oblast književnih pojava“.36 Savremena teorija je zapala u fazu velike krize zajedno s poststruk­ turalizmom, a danas se sve češće smatra da već pripada prošlosti. 2. Po­ststru­ktu­rali­sti­čki­ preo­kret Kasnih šezdesetih i tokom sedamdesetih godina teoretičari književ­ nosti našli su se pred ozbiljnom dilemom: treba li se i dalje baviti teorijom književnosti, a ako treba – kako onda zapravo shvatiti njen zadatak? Ovo je za sobom povuklo duboku, široko postavljenu i vi­ šegodišnju raspravu o statusu teorije u okviru discipline proučava­ nja književnosti,37 a u poslednje vreme je – što se vidi i iz sadašnje perspektive – prouzrokovalo snažan preokret u nauci o književno­ sti, koji se često poredi čak i s antipozitivističkim preokretom. Je­ dan od prvih pokušaja iskazivanja specifičnosti poststrukturalizma, koji je učinio Robert Jang, označavao ga je dosta radikalnim nazi­ vom – „kraj Teorije“.38 Ma kako da je ovaj kraj tretiran uslovno i više u onom ranije upotrebljenom značenju „zalaska“ ili „potrošeno­ sti“, ipak je sama deviza, kao i čitav Jangov zaključak, precizno skre­ tao pažnju na srž problema: data epoha u istoriji nauke o književ­ nosti bila je na svom zalasku izazvanom prezasićenošću naučnim dogmatizmom i saznajnim fundamentalizmom. „Kraj“ je, dakle, u ovom slučaju označavao de facto dovođenje u pitanje modela savre­ mene teorije i diskvalifikaciju ideala „snažne“ nauke u humanistici.
36 37 38 R. Nycz, „Dyziedziny zainteresowań współczesnej teorii literatury“, Ruch Li­ teracki, 1996, sv. 1, str. 1. Upravo ovu raspravu, opšte uzevši, zovemo „poststrukturalizmom“. Pogleda­ ti: Poststrukturalizam. R. Young, „Poststructuralism: The End of Theory“, Oxford Literary Review, 1982, t. 5.

Sav­remena teo­ri­ja

Kri­za hu­mani­sti­čki­h nau­ka šezdeseti­h i­ sedamdeseti­h go­di­na

Kraj Teo­ri­je?

Uvod

31

Di­skv­ali­fi­kaci­ja i­deala snažne nau­ke

No­v­e perspekti­v­e teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Tri­ fu­ndamen­ talna pi­tanja po­ststru­ktu­rali­­ zma

Tokom mnogih diskusija i polemika bile su narušene skoro sve pre­ mise teorije književnosti koje su bile u znaku strukturalizma, a pre svega već pomenuta autonomnost, objektivnost, univerzalnost i ide­ ja metajezika. Poststrukturalizam se, dakle, pokazao kao pravac pre svega metateorijskog karaktera; glavni problem koji je zaokupljao pažnju teoretičara književnosti postao je ovde saznajni i ontološki status teorije književnosti, njenih mogućnosti i ciljeva, a pre svega – perspektive njenog daljeg funkcionisanja.39 Poststrukturalistički preokret često je bio određivan i kao „an­ tipozitivistički preokret šezdesetih godina“ s obzirom na to da je iz­ vršio isto tako radikalne promene modela teorije / nauke o književ­ nosti. Za teoretičare književnosti s kraja XIX i početka XX veka i za teoretičare književnosti s kraja šezdesetih godina, osnovni predmet interesovanja postalo je opšte stanje njihove discipline. Međutim, ukoliko se u slučaju antipozitivističkog preokreta u korenu metadis­ ciplinarne rasprave nalazila pomenuta neophodnost odvajanja hu­ manistike od prirodnih nauka i njenog utemeljivanja kao nezavisne nauke, utoliko se pred poststrukturalistima nalazio zadatak drugači­ je vrste. Rasprave poststrukturalističkog preokreta narušile su, pre svega, modele racionalnosti u kojima je nauka o književnosti do tada pronalazila svoju osnovu. Tri najvažnija pitanja koja je poststruktura­ lizam postavio odnosila su se, dakle, na sledeće osnovne probleme: – prvo: koje su saznajne mogućnosti i ograničenja teorije i da li su teorijske teze uvek i svuda obavezujuće?; – drugo: kakvim jezikom pisati teoriju – uz pretpostavku da na­ čin pisanja nije neutralan jer na njega suštinski uticaj vrše re­ torika, ideologija ili želja;0 mogu li se pisati teorijske rasprave književnim jezikom?; – treće: kako predstaviti odnos između teorije i interpretacije, da li teorija pomaže u interpretativnoj praksi ili je ograničava? Odgovorima na ova pitanja morala se, očigledno, baviti i teorija. Te­ oriju ove vrste, čiji su ciljevi pre svega bili kritičke prirode prema tradicionalnim načinima teoretisanja, odnedavno zovemo postmo­ dernom teorijom, naglašavajući na taj način takođe njene čvrste ve­ ze s postmodernom filozofijom (shvaćenom najopštije kao kritiku zapadne metafizičke tradicije i prosvetiteljskog pogleda na svet koji
39 Pogledati o tome: R. Nycz, „Nicowanie teorii“, u: Tekstowy ś­wiat. Poststruk­ turalizm a wiedza o literaturze, Warszawa, 1993. i A. Burzyńska, „Teoria czy postteoria“, u: Kryzys czy przeł­om. Studia z teorii i historii literatury, red. M. Lubelska, A. Łebkowska, Kraków, 199. Šire o poststrukturalističkom preokretu, pogledati: Poststrukturalizam.
Književne teorije XX veka 

0

32

čine osnovu modernog modela znanja).1 Postmoderna teorija – da­ nas razumevana kao prelazna faza u istoriji nauke o književnosti XX veka, okrenute ka tradiciji i usmerene ka njenoj reviziji – pripre­ mila je teren za sadašnju fazu razvoja teorije književnosti označene nazivom teorija kulture. 3. Ku­ltu­ro­lo­ški­ zao­kret teo­ri­je Kao rezultat poststrukturalističkog preokreta, teorija i nauka o knji­ ževnosti doživljavale su veoma bitne promene koje su doprinele temeljnim preobražajima njenog postojećeg oblika. Pragmatistički zaokret (kojem su posebno doprineli takozvani američki neoprag­ matisti, a posebno filozof Ričard Rorti i teoretičar književnosti Sten­ li Fiš) doveo je, pre svega, do slabljenja esencijalističkih i fundamen­ talističkih aspiracija teorije. Pitanja o suštini književnosti radikalno su zamenjena pitanjima o načinima njenog delovanja. Narativistički zaokret je pak proizveo promene u teorijskom diskursu, naročito is­ tičući uverenje o teoriji kao „čistom jeziku pojmova“ te, dakle – o ne­ zavisnosti teorijskog jezika od retorike, narativne strategije i slično. Narativizam je uslovio ekspanziju koncepcijâ teorije književnosti koje su svesno brisale granicu između onoga što je teorijsko i onoga što je književno – te, dakle, teorije kao specifične „književne vrste“, teorije kao „priče“ (naracije) ili jednostavno – teorije kao „književ­ nosti“.2 Etičko­politički zaokret proizlazio je iz sve češće manifesto­ vanih uverenja istraživača književnosti u nemogućnost razdvajanja književnog teksta i interpretativne prakse, kao i – napokon – same teorije od moralnih i ideoloških uplitanja,3 drugim rečima – u ne­ ophodnu zavisnost svakog čina stvaranja i čitanja / interpretiranja 
1 Među postsavremene filozofe ubrajaju se pre svega Žak Derida, Žan­Fransoa Liotar, Mišel Fuko, Zigmund Bauman, Ričard Rorti. Termin „postsavremenost“ uveo je Bauman kako bi se izbeglo poistovećivanje postsavremene filozofije (postmoderne) s postmodernizmom kao umetničko­kulturološkim pravcem. A. Burzyńska, „Kariera narracji. O zwrocie narratywistycznym w humani­ stice“, u: Narracja i tożsamoś­ć (II). Antropologiczne problemy literatury, red. W. Bolecki, R. Nach, Warszawa, 200. Pogledati, takođe: M. Kreiswirth, „Me­ rely Telling Stories? Narrative and Knowledge in the Human Sciences“, Poetics Today, 2000, t. 21, br. 2, i K. Rosner, Narracja, tożsamoś­ć i czas, Kraków, 2003. Pogledati o ovome naročito u: J. Fekete, Life after Postmodern: The Ethical Turn, London, 1979; P. M. Markowski, „Zwrot etyczny w badaniach literac­ kich“, Pamiętnik Literacki, 2000, sv. 1; A. Burzyńska, „Krajobraz po dekon­ strukcji“, deo I: „Etyka dekonstrukcji“, Ruch Literacki, 1995, sv. 2 i: „Od meta­ fizyki do etyki“, Teksty Drugie, 2002, sv. 1–2 (tematski broj Po­etyka posvećen je etičkom preokretu u književnim istraživanjima).

Po­stmo­derna teo­ri­ja

Ku­ltu­rni­ zao­kret Pragmati­sti­čki­ zao­kret

Narati­v­i­sti­čki­ zao­kret

Eti­čko­­po­li­ti­čki­ zao­kret 

2 

3

Uvod

33

Teo­ri­ja ku­ltu­re

Interpretaci­ja i­znad teo­ri­je

književnosti od širokog istorijsko­društveno­kulturnog konteksta u kojem se ovaj čin dešava. Sve ove pojave sačinjavaju trenutan vid te­ orije književnosti koju najopštije možemo označiti nazivom teorija kulture. To je teorija u okviru koje, i uprkos njenom nazivu, u prvi plan izbija ne toliko teoretisanje, koliko različiti postupci interpre­ tacije koji pokreću izdiferencirane kontekste kulture u koje je uklju­ čen književni tekst. Opisane promene u shvatanju zadataka teorije književnosti, koje su se pojavile kao posledica poststrukturalističkog preokreta, doprine­ le su takođe veoma izrazitom prelasku interesovanja teoretičara knji­ ževnosti s teorije na praksu te, dakle – na interpretaciju književnosti koja se danas smatra apsolutno najvažnijom obavezom teoretičara književnosti. Posmatrači istorije teorije književnosti proteklog veka primećuju takođe da koliko je naročito u prvoj polovini XX veka do­ minirala analitičko­naučna tendencija, toliko se, počev od kraja šezde­ setih godina, zajedno s pojavom poststrukturalizma, mogu primetiti sve veći uticaji interpretativno­hermeneutičkih tendencija. Neki čak tvrde da ukoliko je XX vek bio doba u kojem je dominirala teorija, utoliko će XXI stoleće postati, jednostavno, vek interpretacije.

U prav­cu­ i­nte­rpre­taci­je­
Pokušavajući da na svoj način sistematizuje najvažnija dostignuća prošlog veka u teoriji književnosti, jedan od američkih istraživača je prilično apodiktički konstatovao da smo se u XX veku u stvari susreli s dve najizrazitije i najvažnije orijentacije (i one na koje se najviše ra­ čunalo) – sa strukturalizmom koji je postao svojevrstan „simbol“ na­ učnog prilaza („naučna paradigma“) i s dekonstruktivizmom koji se odlučno stavljao na stranu postupaka čitanja („interpretativna paradig­ ma“). On je takođe smatrao da su upravo dekonstrukcija Žaka Deride i američki dekonstruktivizam usmerili nauku o književnosti u pravcu interpretacije i istovremeno prouzrokovali slabljenje teorijske discipli­ ne. Naročito su doprineli odbacivanju ideala „pravilne“ interpretacije i kriterijuma koji ograničavaju postupke čitanja književnosti.5 
Često se govori i o još jednom zaokretu koji doživljava najnovija nauka o književnosti a koji se naziva i „interpretativni zaokret“. Pogledati na pri­ mer: The Interpretative Turn: Philosophy, Science, Culture, red. D. D. Hiley, J. F. Bohman, R. Schusterman, Ithaca, 1991. R. Seamon, „Poetics Against Itself: On the Self­Destruction of Modern Scien­ tific Criticism“, PMLA, 1989, br. 3, str. 29–302.
Književne teorije XX veka

Stru­ktu­rali­zam = nau­čna paradi­g­ ma / deko­nstru­k­ ci­ja = i­nterpreta­ ti­v­na paradi­gma 

5

3

Ako se ipak prihvati kako najvažnija dužnost teoretičara knji­ ževnosti u današnje vreme nije stvaranje teorijskih modela, već interpretacija književnosti, onda treba postaviti i pitanje šta se za­ pravo trenutno krije iza reči „interpretacija“. Kako shvatiti njene za­ datke? Kako odrediti granice i mogućnosti? Da bi se odgovorilo na ova pitanja, valja se pozvati na ranije pomenut spor o interpretaciji – na polemiku koja se vodila ne tako davno, naime, početkom deve­ desetih godina. U istoriju je naročito ušla razmena gledišta Umber­ ta Eka, Džonatana Kalera i Ričarda Rortija, na koju bi se u ovom trenutku vredelo podsetiti u najkraćim crtama. Sva trojica su se trudila ne samo da odrede granice naše ingerencije u književnom tekstu već i da odgovore na pitanje šta se danas može raditi s knji­ ževnošću. Drugačije rečeno: da li je ono što nazivamo „praksom“ interpretacija, nadinterpretacija ili, jednostavno, korišćenje književ­ nosti za proizvoljno izabrane ciljeve? 1. Interpreti­rati­ Umberto Eko je ovom prilikom izneo najkonzervativniji stav i nastu­ pao je u ulozi odlučnog pristalice ograničenja slobode interpretacije, izjašnjavajući se pri tom za uvođenje jasnih kriterijuma pravilnosti tumačenja književnih tekstova. Nabrojao je tri osnovna izvora znače­ nja književnosti – intenciju autora (intentio auctoris), intenciju čitao­ ca (intentio lectoris) i intenciju dela (intentio operis) – s kojima treba usklađivati rezultate interpretativnih postupaka. U klasičnom sporu o interpretaciji – podsećao je Eko – pre svega se nastojalo rešiti da li je najvažniji cilj interpretacije otkrivanje u književnom tekstu ono­ ga što je njegov autor imao nameru da kaže ili pronalaženje onoga što tekst govori, nezavisno od namere autora. Ako se smatralo da je ovo drugo gledište pravilno, postavljana su sledeća pitanja: da li ono što tekst prenosi otkrivamo uzimajući u obzir njegovu unutrašnju se­ mantičku strukturu ili rekonstruišući pravila koda koji ga čine? Da li, napokon, otkrivamo značenje teksta pozivajući se na sopstvena očekivanja ili nama poznate čitalačke konvencije?6 Prema mišljenju autora Imena ruže, do tada su razlikovane sve pomenute vrste in­ terpretacija i obično bi se izabrala jedna ili dve od njih koje su sma­ trane odlučujućim za tačnost interpretacije. Međutim, za Eka su se sva tri izvora značenja (a istovremeno i tri osnovna kriterijuma tač­ nosti) pokazivala kao podjednako važna i međusobno dopunjujuća. 
6 U. Eco, „Nadinterpretowanie tekstów“: u: U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. Brooke­ ­Rose, op. cit., str. 63.

Šta je i­nterpretaci­ja?

Po­lemi­ka i­zmeđu­ Eka, Kalera i­ Ro­rti­ja

Ograni­čenje slo­b­o­de i­nterpretaci­je Tri­ i­zv­o­ra značenja knji­žev­no­sti­ prema Eku­

Uvod

35

Kri­ti­ka nadi­nter­ pretaci­je

Ti­pski­ či­talac

Falsi­fi­ko­v­anje i­nterpretaci­je

Dakle, u interpretativnom postupku – rezimirao je – dužni smo da obraćamo pažnju na strukturu samog književnog dela i na hipote­ tičku zamisao autora, kao i – napokon – na sve ono što u izvesnom smislu možemo „uneti“ u to delo zahvaljujući svojoj sopstvenoj kompetenciji. Tek ovakvo povezivanje tri izvora značenja književ­ nosti može u potpunosti da pruži tačnu interpretaciju. Odlučno napuštajući nadinterpretaciju takve interpretacije koja nema u vidu ova tri kriterijuma, a istovremeno previše izlazi izvan njoj određe­ nih okvira tumačenja dela, Eko je ovde uveo i kategoriju „tipskog čitaoca“ – teorijsku konstrukciju koja bi odgovarala istinskom tuma­ čenju. Tipski čitalac iznosi pretpostavke u odnosu na intencije sa­ mog teksta, međutim, pokušava i da rekonstruiše autorovu nameru. Interpretaciju književnog dela Eko je, dakle, shvatao kao postupno otkrivanje strategije koja teži stvaranju tipskog čitaoca (instrukcije pravilnog tumačenja sadržane u tekstu). Tipski čitalac je, tako, tre­ balo da bude u izvesnom smislu idealan ekvivalent „autora“ shvaće­ nog kao „tekstualna strategija“ (nikada empirijski). Celovitost Eko­ ve koncepcije bila je krunisana idejom mogućnosti falsifikovanja interpretacije, shvaćenoj kao opšti princip na osnovu kojeg se ne može sa sigurnošću konstatovati koja je interpretacija tačna, ali se zato može konstatovati koja je sigurno netačna.7 2. Ko­ri­sti­ti­ A, opet, liberal neopragmatista Ričard Rorti – kategorično dovo­ deći u pitanje stroga pravila koja je nametnuo njegov prethodnik – uveravao je da se u potpunosti treba rešiti ideje otkrivanja „o če­ mu je stvarno dati tekst?“, odustati od temeljnog proučavanja unu­ trašnjih mehanizama tekstova i njihovih struktura; a umesto toga treba jednostavno „koristiti“ tekstove za sopstvene, slobodno iza­ brane ciljeve. Njegov iskaz se pretvorio u vatreni manifest protiv teorije interpretacije (istovremeno i protiv tradicionalne teorije književnosti) izrečen u odbranu stvarnog „apetita za književnost“.8 
7 Ekova koncepcija imala je mnogo toga zajedničkog s teorijama konkretiza­ cije koje su izrasle iz osnova fenomenologije, mada je teorijsko zaleđe, na koje se Eko pozivao, vodilo poreklo pre svega iz semiologije i teorije komu­ nikacije. U slučaju koncepcije mogućnosti falsifikovanja, Eko se pozivao i na zdravorazumsko zaključivanje na osnovi kojeg se lakše može osetiti ono što očigledno odudara od norme nego ono što je u skladu s njom. Analogija sa „apetitom za poeziju“, u: F. Kermode, An Appetite for Poetry, Cambridge, Mass. 1989, str. 26–27; pogledati i: R. Rorty, „Kariera prag­ matysty“, u: U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. Brooke­Rose, op. cit., str. 105.
Književne teorije XX veka

Ko­ri­šćenje teksto­v­a za so­pstv­ene ci­ljev­e 

8

36

To je bila i pohvala čitanju koje ne predstavlja proces traganja za podudarnostima između napora interpretatora i ma kako shvaćene „istine“ teksta / namere autora, već praksa koja se neposredno tiče nas samih – zamenjuje naše mišljenje, ciljeve koje pred sebe stavlja­ mo, pa čak i naš život. Za Rortija je bilo veoma važno i pozivanje na emocionalnu sferu interpretatora koju su generalno zaobilazile sve shematizujuće teorije – čitanje književnosti nije značilo usklađiva­ nje hipotetičkih istina sa unapred nametnutim metodama otkriva­ nja smisla, već je trebalo da postane pravi, živi kontakt s književnim tekstom. Dakle, uveravao je: „Nemetodološka kritika, koju ponekad poželimo da nazo­ vemo ‘nadahnutom’, jeste rezultat susreta s autorom, likom, fabulom, strofom, stihom ili starim poprsjem koje je utica­ lo na shvatanje kritičara o tome ko je on, u čemu je dobar, šta namerava sa sobom da uradi, susreta koji je rezultirao promenu sistematizacije njegovih prioriteta i ciljeva. Kriti­ ka ove vrste koristi autora ne kao uzorak koji objašnjava određeni tip, već kao priliku da se promeni prethodno pri­ hvaćena taksonomija ili pružanje novog oblika ranije ispri­ čane priče. Poštovanje koje ova vrsta kritičara ima prema autoru ili tekstu nije stvar poštovanja intentio ili unutrašnje strukture. Uostalom, poštovanje ovde i nije prava reč. Bila bi bolja ‘ljubav’ ili ‘mržnja’“...9 3. Nadi­nterpreti­rati­ Džonatan Kaler – jedan od najvažnijih savremenih američkih istraži­ vača književnosti – zauzeo je u ovoj raspravi kompromisan stav koji je definisao kao „odbranu nadinterpretacije“. On je, naime, konsta­ tovao da sâm tekst ne može da odlučuje o delokrugu pitanja koje mu postavljamo i da se ponekad treba zapitati šta je to o čemu on ne govori direktno ili čak šta skriva. Kaler je samim tim doveo u pitanje restriktivni Ekov model, ali nije u potpunosti podlegao vedrom anar­ hizmu u Rortijevom stilu. Pozivajući se na knjigu drugog američkog kritičara i istraživača književnosti Vejna Buta, izdatu krajem sedam­ desetih godina, umesto podele na interpretaciju i nadinterpretaciju koju je predložio Eko, Kaler je predložio razlikovanje „razumevanja“ (understanding) i „nadrazumevanja“ (overstanding) književnog tek­ sta. Razumevanje – operacija koju bi mogao da izvede tipski čitalac 
9 Ibid., str. 105–106.
Uvod Nemeto­do­lo­ška kri­ti­ka

Odb­rana nadi­nterpretaci­je

Bu­to­v­a ko­ncepci­ja razu­mev­anja i­ nadrazu­mev­anja

37

(na kojeg je mislio Eko) – jeste postavljanje pitanja i pronalaženje odgovora koje zahteva sam tekst. Nadrazumevanje bi se, međutim, zasnivalo na iznalaženju takvih pitanja koja tekst ne postavlja svom tipskom čitaocu, ali koja se mogu postaviti i koja proširuju moguć­ nosti interpretacije, stvarajući raznovrsne, ponekad čak i iznenađuju­ će kontekste. But je objasnio razliku na primeru poznate bajke o tri praseta. Osnovna pitanja koja postavlja ova bajka (koja se nalaze u pojmu „razumevanja“) jesu ona o razvoju priče koja se u njoj priča, o hronologiji događaja, o opštem karakteru junaka, najzad o njenom naravoučeniju i slično. Ovo drugo – to su pitanja na čije postavljanje nas uopšte ne navodi sam tekst. Uostalom, može se postaviti pitanje, objašnjavao je šaljivo Kaler, pozivajući se na Buta: „Šta imaš da kažeš, ti prividno nevina bajko za decu, o tri praseta i zlom vuku, o kulturi koja te čuva i reaguje na tebe? O nesvesnim željama autora ili naroda koji te je stvorio? O istoriji narativne suspenzije? O odnosima između svet­ lijih i tamnijih rasa? O visokim i niskim, kosmatim i ćela­ vim, mršavim i debelim ljudima? O trijadnim shemama u istoriji čoveka? O Svetoj Trojici? O lenjosti i radinosti, strukturi porodice, narodnoj arhitekturi, kulinarskim obi­ čajima i normama pravde i osvete? O istoriji manipulisanja narativnom tačkom gledišta s ciljem izazivanja saosećanja? Da li je dobro za dete da te svako veče čita ili sluša? ... Ka­ kve su seksualne implikacije tog dimnjaka – ili tog isključi­ vo muškog sveta u kojem se nikada ne pominje seks? Šta znači sve to puhanje i duvanje?“50 Za Kalera je ova vrsta proširivanja konteksta interpretacije bila od veoma velikog značaja, iako pitanja, koja bi tekstu bajke Tri pra­ seta postavio Vejn But, uopšte nisu imala za cilj da otkriju namere tog teksta. Ovde je reč o tome šta ovaj tekst s nama radi i na koji način to čini, kakav odnos uspostavlja s drugim tekstovima, šta u njemu ostaje skriveno ili prigušeno, šta se ne vidi na prvi pogled, na šta nas podstiče a na šta ne, šta može da izazove ili čemu naginje, a šta samo nagoveštava ili sugeriše. Zahvaljujući ovom primeru Ka­ lerovo gledište se prilično jasno ocrtavalo u sporu o interpretaciji. Za njega, ipak, u savremenoj interpretativnoj praksi nije najzanimlji­ vije otkrivanje onoga što tekst govori ili onoga što je njegov autor imao na umu, već otkrivanje pre svega onoga što tekst zaboravlja,
50 J. Culler, „W obronie nadinterpretacji“, u: U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. Brooke­ ­Rose, op. cit., str. 113–11.
Književne teorije XX veka

Ko­nteksti­ i­nterpretaci­je

Uti­caj teksta na či­tao­ca

38

što želi da prećuti, što duboko krije ili što smatra neočiglednim ili čak problematičnim. „Suvišak začuđenosti“ tekstom koji vodi nadin­ terpretaciji, koju je Eko kritikovao, bio je za Kalera nešto izuzetno vredno što treba kultivisati i nastaviti, a ne odbacivati i osuđivati. In­ terpretacija – rezimirao je – može da nastoji da verno otkriva i pred­ stavlja smisao deponovan u književnom tekstu (uz pretpostavku da će uspeti precizno da odredi granicu između vernosti i nevernosti teksta i njegovog autora), ali može i da otvara ovaj tekst za brojna različita značenja, nudeći nove i neočekivane načine čitanja. A mo­ že i u potpunosti da odustane – kako Rorti želi – od pojma interpre­ tacije i da samo koristi tekst za sopstvene ciljeve kako bi od njega učinio ne samo neku vrstu samom sebi dovoljnog iskustva već i da bi uz pomoć književnosti rekao drugima nešto zanimljivo i neoče­ kivano. Ovaj treći stav ipak zahteva veliku odgovornost prema knji­ ževnom tekstu i ne može se odustati od njegovog razumevanja.51

Po­hv­ala „su­v­i­šno­sti­ začu­đeno­sti­“

Između­ i­nterpre­ tati­v­ne v­erno­sti­ i­ nev­erno­sti­ tekstu­

Te­o­ri­ja danas. Od e­se­nci­jalni­h pi­tanja do­ u­če­stv­o­v­anja u­ ku­ltu­ri­
Mada je ranije pomenuta dijagnoza Rodžera Simona možda i pre­ više radikalna i nepravedna prema drugim pravcima nauke o knji­ ževnosti XX veka, ipak se s njom treba delimično složiti. Ovaj priti­ sak na interpretaciju književnosti, koji se poslednjih godina veoma snažno oseća, a naročito pritisak na pozivanje već pomenutih novih kontekstâ njenog iščitavanja, očigledno je sa sobom doneo radikal­ no odstupanje od problema esencijalne prirode. Samim tim se bitno promenila tendencija koja je bila obavezujuća u teorijskoj refleksiji XX veka. U njegovoj prvoj polovini dominirala je esencijalistička problematika, a – kako ćemo i u ovoj knjizi videti – većina teorijskih orijentacija morala je sebi da postavi pitanje: „šta je književnost?“, i dâ sopstveni odgovor od kojeg je zavisio opšti izgled teorije koju su predlagali. Odgovori koje su davali pozivali su se ili na znatno sta­ riju tradiciju (kao, na primer, na teoriju ruskih formalista koja je re­ aktivirala pretpostavke Kantove estetike), ili su nastojali da odrede sopstvene kriterijume nadovezujući se na aktuelne filozofske koncep­ cije (kao, na primer, u koncepciji Romana Ingardena koja je književ­ nim sudovima davala fiktivni status) ili lingvističke (kao, na primer,
51 Zato se pragmatistička teorija u poslednje vreme pretvorila u etiku čitanja. Po­ gledati o ovome tekstove posvećene etičkom zaokretu, pomenute u fusnoti 5.

Odstu­panje o­d esenci­jali­zma

Šta je knji­žev­no­st?

Uvod

39

Kako­ delu­je knji­žev­no­st?

Četi­ri­ nači­na delo­v­anja knji­žev­no­g teksta prema Kaleru­

XXI v­ek, v­ek i­nterpretaci­je

u teoriji strukturalizma). Pojavljivala su se i stanovišta koja su po­ kušavala da izmire esencijalističke tendencije i aktuelne promene u samoj književnosti (na primer, Ženetova teorija intertekstualnosti). Dakle, za teoretičare prve polovine XX veka zadatak definisanja suštine književnosti, iz potpuno očiglednih razloga, bio je jedan od najvažnijih. Međutim, posle poststrukturalističkog preokreta, kad su (naročito dekonstruktivisti i neopragmatisti) veoma snažno iz­ ražavani stavovi o nepostojanju nepromenljive, univerzalne suštine književnosti, traganja za odgovorom na esencijalna pitanja osetno su oslabila. Na to su uticale i aktuelne prilike u samoj književnosti; u odnosu na neverovatno umnožavanje različitih književnih i para­ književnih postupaka, sve je teže bilo precizno određivanje granicâ između onoga što bi trebalo definisati kao „književnost“ i onoga što taj naziv ne zaslužuje.52 Zato je velik broj teoretičara i istraživača književnosti odustao od pitanja o njenoj suštini u korist odgovora na pitanje o različitim formama delovanja književnosti na njene (konkretne ili potencijalne) čitaoce. Prema mišljenju pomenutog Džonatana Kalera, mogu se na­ brojati bar četiri načina delovanja datog teksta zahvaljujući kojima imamo određenu osnovu da smatramo kako je neki tekst književ­ ni. Prvo, takav tekst suspenduje zahtev razumljivosti (nasuprot praktičnim tekstovima – na primer, uputstvima za upotrebu nekog uređaja). Ne moramo obavezno odmah da shvatimo književni tekst – dodaje Kaler – do razumevanja može da dođe tek posle određe­ nog vremena. Drugo, tekst nas navodi na refleksiju o upotrebljenim sredstvima izražavanja. Treće, dovodi do razmišljanja o značenju. Četvrto, priušćuje uživanje u čitanju.53 Treba još napomenuti da su svi ovi načini „delovanja“ književnog teksta neraskidivo povezani s procesima čitanja. Dakle, odstupanje od esencijalizma zajednički učestvuje s ovim, naročito poslednjih godina, očiglednim zaokre­ tom nauke o književnosti ka interpretaciji, a samim tim – njenog odstupanja od nauke. Koliko je, dakle, u XX veku hijerarhija značaja, koju su ustanovi­ li teoretičari, odlučujuće delovala u korist nauke (dakle, istovremeno „snažne“ teorije koja je za nju stvarala isto tako snažne osnove), toli­ ko u XXI vek ulazimo s veoma izraženim preferencijama u korist in­ terpretacije. Može se čak reći da XXI vek počinje u znaku interpretaci­ je u odnosu na koju teorija može da obavlja samo praktičnu funkciju.
52 53 J. Culler, „Književnost – što je to i je li to bitno?“, u: Književna teorija. Vrlo kratak uvod, Zagreb, 2001, str. 27–52, prevod: Filip i Marijana Hameršak. Ibid., str. 52.
Književne teorije XX veka 

0

U poslednje vreme veoma često se srećemo i s mišljenjem o tome da se ne može stvoriti neka jedinstvena „velika“ teorija koja bi, po ugle­ du na Dekartovu Mathesis Universalis, bila u stanju da obuhvati i sistematizuje sve, a ta se primedba, opet, ne odnosi samo na teoriju književnosti. Posmatrači aktuelnih promena u humanističkim nau­ kama uveravaju nas da bi trebalo da prihvatimo ove neograničeno brojne pojedinačne lokalne teorije sa individualnim kriterijumima racionalnosti i, štaviše – da priznamo kako upravo ovakvo stanje brojnosti i raznovrsnosti na najbolji način odslikava duh naše epo­ he. Ima, naravno, dosta ispravnog u takvom uverenju, naročito kad se ima u vidu da ta vrsta pluralističkog i liberalnog raspoloženja da­ nas vlada gotovo u svim oblastima humanističkih nauka, a ne samo u proučavanju književnosti. Ako bi se, ipak, i pored pomahnitalog pluralizma, danas moglo (veoma oprezno) govoriti o najuticajnijoj ideji teorije, onda bi ona trebalo da bude definisana kao široki, interdisciplinarni, višekontek­ stualni i istorijski promenljiv univerzum ukupnog znanja upotreblji­ vog u procesu čitanja književnosti – dakle, kao oblast koja ne čini osnove, kriterijume ili dokaze za postupke interpretacije književno­ sti, već ih maksimalno obogaćuje i obezbeđuje im sve više novih jezika i kontekstâ. Najnovija teorija, samim tim, svesno odustaje od pitanja o univerzalnoj suštini književnosti ili o opštim uslovima mo­ gućnosti interpretacije. Zato postaje nešto poput široko shvaćene poetike kulture koja umnožava interesantne opise književnosti i širi njeno razumevanje sve novijih oblasti.

Plu­rali­zam i­ „lo­kalne“ teo­ri­je

Sav­remena defi­ni­ci­ja teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Teo­ri­ja kao­ po­eti­ka ku­ltu­re

Re­zi­me­
Među najvažnije izvore savremene teorije književnosti treba ubro­ jati poetiku, retoriku i književnu komparatistiku, kao i filozofiju u okviru koje su, počev od starog veka, postavljana pitanja o izvoru književnosti5 i njenoj prirodi. Teorija književnosti je, počev od XX veka, koristila i iskustva drugih humanističkih disciplina, i ne samo
5 Pri tome je celina književne pismenosti u današnjem shvatanju, počev od starog veka pa sve do početka XIX veka, obuhvatana terminom „poezija“. Termin „književnost“ (u sadašnjem značenju) u jezik je uvela tek An Luiz Žermen de Stal­Holštajn (čuvena Gospođa de Stal), pojavivši se, na primer, u njenoj knjizi De la littérature considérée dans ses rapports avec les instituti­ ons sociales (O književnosti razmatranoj u vezi s društvenim institucijama) izdate 1800. godine.
Izv­o­ri­ sav­remene teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Uvod 

1

Pi­tanja ko­ja teo­ri­ja knji­žev­no­sti­ po­stav­lja

njih – osim pomenutih, takođe je koristila i iskustva lingvistike, istorije i istorije književnosti, teorije kulture, antropologije, teorije umetnosti, muzikologije, psihologije, sociologije i mnogih drugih (a među njima i najnovijih – kao što su politikologija, teorija me­ dija i informatika). Naukom o književnosti XX veka dominirala je teorijska refleksi­ ja, a ona je, opet, bila pre svega u znaku pitanja filozofske prirode.55 To su bila naročito: 1. Ontol o šk a pit anj a – šta je književnost? U čemu se ogle­ da njena specifičnost? I najnovije – da li uopšte treba posta­ vljati pitanje šta je književnost? A ako treba – može li se već danas definisati njena univerzalna suština? 2. Episte mol ošk a i me to dološka pit anj a – kako shvata­ mo književno delo? Kako se može / treba proučavati? I najno­ vije – da li se u ovom trenutku i dalje može govoriti o „saz­ navanju“ književnosti? Kako izgleda metodološka situacija proučavanja književnosti u okviru aktuelnog stanja naučne metodologije? I da li se književnost i dalje može proučavati uz pomoć nekakvih „metoda“? 3. Pit anj a i nte r pre t a cij e – šta je interpretacija književnog dela? Koje su njene granice i mogućnosti? Kakav je odnos između teorije i prakse interpretacije? Šta je „pravilna / pra­ va interpretacija“? Uz pomoć kakvih kriterijuma se može odrediti njena pravilnost? Kakvi su kriterijumi vrednovanja interpretacije? I najnovije – da li uopšte treba razmatrati in­ terpretaciju pomoću kategorije kriterijuma pravilnosti / ne­ pravilnosti? I koju funkciju u praksi interpretacije književno­ sti obavljaju novi (kulturni, etički, politički, polni, seksualni i sl.) konteksti / jezici? . Pit anj a subj ek ( a ) t a – te, dakle, svih učesnika književnog života (pisaca i čitalaca, pošiljalaca i primalaca, stvaralaca i njihovih interpretatora) kao i svih subjektivnih uloga ugra­ đenih u strukturu književnog dela: ko je autor? Ko je čitalac? Kako komuniciraju putem književnog dela? Kakav je odnos između stvarnih pisaca i čitalaca i njihovih uloga izraženih putem pravila organizacije književnog dela? I najnovije – ka­ ko se danas može govoriti o subjektu književnosti? Da li je on samo izvesna konstrukcija? Ili osoba koja ima telo, čula, pol, želje, seksualnu opredeljenost? Da li predstavlja određenu
55 Danas se treba pozvati na francusku tradiciju u kojoj je teorija književnosti odavno shvatana kao vrsta opšte filozofije književnosti.
Književne teorije XX veka 

2

nacionalnu, rasnu ili etničku grupaciju? Da li izražava odre­ đenu ideologiju, etička ili politička uverenja? 5. Met ate or ij sk a pit anj a – kakav je epistemološki i onto­ loški status same teorije književnosti / nauke o književnosti? Te, dakle: kakve su njihove mogućnosti / granice? Kakav je odnos teorijskih (metateorijskih) jezika prema književnom jeziku? I, najnovije – da li teorija književnosti još uvek posto­ ji? Ako postoji, u kom obliku? I da li se o književnosti može pisati uz pomoć nekog metajezika? Ova pitanja postavljala je sebi zapravo svaka sledeća generaci­ ja teoretičara, mada su oni – očigledno, u zavisnosti od koncepci­ je, struje, pravca ili škole koju su predstavljali – težište prenosili ili na metodološka (kao, na primer, u pozitivizmu), ontološka (kao što se to često dešavalo u prvoj polovini XX veka), metateorijska pita­ nja (kao, na primer, u ranoj fazi poststrukturalizma) ili na ona ne­ posredno povezana s interpretacijom (kao, na primer, u kasnoj fazi poststrukturalizma) i slično. Dvadeset prvi vek, opet, mnogo doslednije preoblikuje tradicio­ nalnu teoriju književnosti u p o e t i ku ku lture. Kao najnovije ten­ dencije u nauci o književnosti i teoriji književnosti mogu se smatrati: – očito prebacivanje težišta interesovanja na postupke interpreta­ cije (tretirajući teoriju samo kao jedan od korisnih diskursa ili kao brojnost jezika podesnih u procesu shvatanja književnosti); – odustajanje od esencijalizma i zaokret u pravcu pragmatizma – te, dakle, odustajanje od traganja za odgovorima na esencijal­ na pitanja (naročito na pitanje: „šta je književnost?“) i prelazak na pragmatična pitanja (naročito: „kako književnost deluje?“); – proširenje okvira interpretacije uz pomoć pokretanja u inter­ pretativnim postupcima svih mogućih kulturoloških relacija književnog dela i uključivanje raznovrsnih kulturnih diskursa („kulturnih“, shvaćenih u najširem značenju, na primer, u poli­ tičkom, etičkom, rasnom, etničkom, polnom, seksualnom i sl.). Ove tendencije izgledaju reprezentativno u odnosu na najnovi­ je stavove prema teoriji književnosti – teoriji koja svesno odustaje od naučnih i fundamentalističkih težnji, postajući interdisciplina­ ran diskurs, otvoren za razne kulturne kontekste, diskurs koji omo­ gućava da se interesantnije, življe i stvaralačkije čita književnost. Mnogi od pomenutih novih kontekstâ teorije književnosti po­ javiće se i u ovoj knjizi – naročito kad bude reč o najnovijim stilo­ vima interpretiranja književnosti nastalih zahvaljujući uvođenju u književnoteorijski jezik kategorija kao što su „rasa“, „etničnost“,
Uvod

Najno­v­i­je knji­­ žev­no­­teo­ri­jske tendenci­je

Teo­ri­ja kao­ i­nterdi­sci­pli­narni­ di­sku­rs 

3

Isto­ri­ja teo­ri­je

„postkolonijalizam“, „kulturni pol“ (gender), „telo“, „seksualnost“ ili „različitost“ (queer) i slično. Međutim, knjiga koju predajemo čita­ ocu u ruke je, pre svega, kratka istorija književnih teorija XX veka ili – različitih metodologija pomoću kojih se u proteklom veku po­ kušao protumačiti fenomen književnosti i njenih veza sa stvarnoš­ ću. U situaciji u kojoj već možemo da pogledamo na protekli vek iz perspektive sledećeg, takva pozicija ima najviše argumenata iako već sama formulacija „istorija teorijâ“ može izgledati protivrečna. Ovo je, ipak, sigurno najbolji put ka tome da teorija književnosti, naročito najnovija, prestane da bude izvor nemira, bespomoćnosti i zbunjenosti. Ana Bužinjska 

Književne teorije XX veka

Bi­b­li­o­grafi­ja*1*
Opšta
Pri­ru­čni­ci­, mo­no­grafi­je­, e­nci­klo­pe­di­je­ P. Barry, Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory, Manchester–New York 1995. J. Culler, Književna teorija – vrlo kratak uvod (prev. Filip i Marijana Hamer­ šak), Zagreb, 2001. The Cambridge History of Literary Criticism, t. 7: From Formalism to Poststruc­ turalism, red. R. Selden, Cambridge 2005. Close Reading: The Reader, red. F. Lentricchia, A. DuBois, Durham 2003. Debating Texts: A Reader in Twentieth­Century Literary Theory and Method, red. R. Rylance, Ox­ford 1987. A. Durant, N. Fabb, Literary Studies in Action, London–New York 1990. T. Eagleton, Književna teorija (prev. Mia Pervan­Plavec), Zagreb, 1987. Encyclopedia of Contemporary Literary Theory: Approaches, Scholars, Terms, red. I. T. Makaryk, Toronto 1993. Encyclopedia of Literature and Criticism, red. M. Coyle et al., London 1990. French Theory in America, red. S. Lotringer, S. Cohen, New York 2001. K. Green, J. LeBihan, Critical Theory and Practice: A Coursebook, London–New York 1996. R. Harland, Literary Theory from Plato to Barthes: An Introductory History, New York 1999. Introducing Criticism at the 21th Century, red. J. Wolfreys, Edinburgh 2005. W. Iser, How to Do Theory, Ox­ford 2006. Issues in Contemporary Critical Theory, red. P. Barry, London 1987.
* Kako bi srpskom čitaocu bila što pristupačnija književnonaučna literatura, u bibliografiju, uz svako poglavlje, uz prevode celovitih dela, navedena je i originalna (na srpskom ili hrvatskom) kao i prevedena sekundarna literatura (prim. urednika).

Uvod 

5

The Johns Hopkins Guide to Literary Theory and Criticism, red. M. Groden, M. Kreiswirth, Baltimore–London 199. V. B. Leitch, American Literary Theory from Thirties to Eighties, New York 1988. Literary Theory and Criticism, red. P. Waugh, Ox­ford 2006. Literary Theory and Poetry: Extending the Canon, red. D. Murray, London 1989. Literatura. Teoria. Metodologia, red. D. Ulicka, Warszawa 1998. H. Markjevič, Nauka o književnosti (prev. Stojan Subotin), Beograd, 197. H. Markiewicz, Literaturoznawstwo i jego sąsiedztwa, Warszawa 1989. H. Markiewicz, Wymiary dzieta literackiego, Kraków 198, u: idem, Prace wybrane, t. , Kraków 1996. Z. Mitosek, Teorie badań­ literackich, Warszawa 1998. Modern Criticism and Theory: A Reader, red. D. Lodge, London 1988. Modern Literary Theory: A Comparative Introduction, red. A. Jefferson, D. Robbey, London 1982. Modern Literary Theory: A Reader, red. P. Rice, P. Waugh, London–New York–Sydney–Auckland 1992. The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, red. E. Preminger, T. V. F. B. Borgan, Princeton 1993. Philosophy of Literature: Contemporary and Classic Readings: An Anthology, red. E. John, D. McIver Lopes, Ox­ford 200. R. Selden, Practising Theory and Reading Literature: An Introduction, Hemel Hempstead 1989. R. Selden, The Theory of Criticism from Plato to the Present: A Reader, London 1988. R. Selden, P. Widdowson, A Reader’s Guide to Contemporary Literary Theory, London 2005. R. Tallack, Literary Theory at Work:Three Texts, London 1987. Theory into Practice: A Reader in Modern Literary Criticism, red. K. M. New­ ton, London 1992. Twentieth Century Literary Theory: A Reader, red. K. M. Newton, New York 1997. D. Walder, Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents, Ox­ford 1990. R. Webster, Studying Literary Theory: An Introduction, London–New York–Syd­ ney–Auckland 1990. R. Velek, O. Voren, Teorija književnosti (prev. Aleskandar I. Spasić i Slobodan Đorđević), Beograd, 1965. Re­čni­ci­ P. Brooker, A. Glossary of Cultural Theory, London 2003. Critical Terms for Literary Study, red. F. Lentricchia, J. McLaughlin, Chica­ go–London 1990. 6
Književne teorije XX veka

J. A. Cuddon, A Dictionary of Literary Terms and Literary Theory, Ox­ford 1991. J. Hawthorn, A Concise Glossary of Contemporary Literary Theory, London–New York–Sydney–Auckland 1992. J. Hawthorn, A Glossary of Contemporary Literary Theory, London–New York–Sydney–Auckland 199. Sł­ownik terminów literackich, red. J. Sławiński, Wroclaw–Warszawa 1988. K. Wales, A Dictionary of Stylistics, London 1989. J. Wolfreys, Critical Keywords in Literary and Cultural Theory, Basingsto­ ke–New York 200. Anto­lo­gi­je­ Moderna tumačenja književnosti (red. M. Đurčinov, N. Koljević i dr.), Saraje­ vo, 1981. M. Beker (izbor), Povijest književnih teorija, Zagreb, 1979. M. Beker, Suvremene književne teorije, Zagreb, 1986; 1999². V. Biti (ur.), Politika i etika pripovijedanja, Zagreb, 2002. P. Milosavljević (prir.), Teorijska misao o književnosti, Novi Sad, 1991. Suvremena tumačenja književnosti (prir. Zdenko Lešić i dr.), Sarajevo, 2006. Literary Theories: A Reader and Guide, red. J. Wolfreys, New York 1999. Literary Theory: An Anthology, red. J. Rivkin, M. Ryan, Malden, Mass.–Ox­­ ford 1998. The Norton Anthology of Theory and Criticism, red. V. B. Leitch, New York–Lon­ don 2001. Postmodern Literary Theory: An Anthology, red. L. Niall, Ox­ford 2000. Problemy teorii literatury, red. H. Markiewicz, seria 1–, Wrocław 1967–1998 – antologia rozpraw badaczy polskich, prace z lat 195–199. Teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, oprac. S. Skwarczyńska, t. 1–, Kraków 1965–1986 – od romantyzmu do roku 195. Współ­czesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, oprac. H. Markie­ wicz, t. 1–, Kraków 1976–1996.

Pu­b­li­kaci­je po­sv­ećene aktu­elno­j si­tu­aci­ji­ u­ knji­žev­no­j teo­ri­ji­
After Strange Texts: The Role of Theory in the Study of Literature, red. G. S. Jay, D. L. Miller, Alabama 1985. Avangarda i tradicija (prir. Gojko Tešić), Beograd, 2002. P. A. Bové, In the Wake of Theory, Hanover 1992. E. N. Bruss, Beautiful Theories: The Spectacle of Discourse in Contemporary Criticism, Baltimore 1982. A. Burzyńska, Anty­Teoria literatury, Kraków 2006.
Uvod 

7

A. Burzyńska, „Poetyka po strukturalizmie“, u: Poetyka bez granic, red. W. Bo­ lecki, W. Tomasik, Warszawa 1995. A. Burzyńska, Poststrukturalizm, dekonstrukcja, feminizm, „gender“, dyskursy mniejszoś­ci i co dalej? [u:] Sporne i bezsporne problemy współ­xzesnej wi­ edzy o literaturze, red. W. Bolecki, R. Nycz, Warszawa 2002. A. Burzyńska, Teoria czy postteoria?, [u:] Kryzys czy przeł­om. Studia z teorii i historii literatury, red. M. Lubelska, A. Łebkowska, Kraków 199. Consequences of Theory, red. J. Arac, B. Johnson, Baltimore–London 1991. T. Eagleton, Teorija i nakon nje (prev. Darko Polšek), Zagreb, 2005. The Future of Literary Theory, red. R. Cohen, New York–London 1989. P. Griffith, Literary Theory and English Teaching, Miltar Keynes–Philadelphia 1987. M. Krieger, The Institution of Theory, Baltimore–London 199. M. Krieger, „Literary Invention and the Impulse to Theoretical Change“, NLH 1986, nr 18, s. 191–208. M. Krieger, Words about Words about Words: Theory, Criticism, and the Lite­ rary Text, Baltimore–London 1988. Kryzys czy przeł­om. Studia z teorii i historii literatury, red. M. Lubelska, A. Łeb­ kowska, Kraków 199. Life after Theory, red. M. Payne, J. Schad, London–New York 2003. Literary Theory’s Future, red. J. Natoli, Urbana 1989. Literary Theory Today, red. P. Collier, H. Geyer­Ryan, New York 1990. S. Lynn, Texts and Contexts: Writing about Literature with Critical Theory, New York 199. Po strukturalizmie. Współ­czesne badania teoretycznoliterackie, red. R. Nycz, Wrocław 1992. W. Righter, The Myth of Theory, Cambridge 199. Sporne i bezsporne problemy współ­czesnej wiedzy o literaturze, red. W. Bolecki, R. Nycz, Warszawa 2002. Tracing Literary Theory, red. J. Natoli, Urbana–Chicago 1987. Writing Theory and Critical Theory, red. J. Clifford, J. Schilb, New York 199.

A. Buržinjska 

8

Književne teorije XX veka

I. PSIHOANALIZA

Materijal seksualnih predstava ne može biti predstavljen u snu u pravom obliku već mora biti zamenjen njegovim sadrža­ jem pomoću napomena, aluzija i drugih načina posrednog predstavljanja koji u snovima nisu neposredno razumljivi. Sigmund Frojd1 Nesvesnost možda najbolje razumemo ako je shvatimo kao prirodan organ koji poseduje stvaralačku energiju specifičnu za nju. Karl Gustav Jung2 Strukturirana nesvesnost ista je kao jezik. Žak Lakan3

1 2 3

1 2 3

S. Frojd, Psihopatologija svakodnevnog života, Novi Sad, 1973, str. 321, pre­ vod: H. Klajn. K. G. Jung, „Analitička psihologija i pogled na svet“ u: K. G. Jung, Duh i ži­ vot, Novi Sad, 1977, str. 57, prevod: D. i P. Milekić. J. Lacan, Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. Séminaire XI, Paris, 2002, str. 28.

Šta je­ psi­ho­anali­za?
Treba početi od očigledne konstatacije: psihoanaliza je u prvom redu terapija i upravo kao takva nastala je krajem XIX veka. Kad se na pre­ lazu iz osamdesetih u devedesete godine mladi bečki lekar Si­gmu­nd Fro­jd (1856–1939), zajedno sa Jozefom Brojerom, bavio ženskim histe­ ričnim stanjima, ispostavilo se da pacijentkinja, kasnije u psihoanalitič­ koj tradiciji poznata kao Ana O., posle primene hipnoze priča o okol­ nostima nastanka traumâ. Pričanje ublažava simptome zbog čega je Brojer izveo zaključak o neposrednoj vezi „govorne terapije“ (talking cure) i lečenja. Psihoanaliza se pokazala kao katarzička metoda (tako je Brojer nazvao svoj postupak) jer „čisti“ psihu pomoću priče koju po­ kreće lekar. Pošto govor (priča) dovodi do čišćenja, onda i književnost može da vrši katarzičku funkciju. Klinički primeri koje Frojd koristi u Tumačenju snova (1900) služe kao exempla koji, podvrgnuti interpreta­ ciji, objašnjavaju ponašanje pacijenata, a samim tim razrešavaju skrive­ ne suprotnosti u njihovoj psihi. Psihoanaliza je terapija koja se zasniva na stvaralačkom korišćenju Lust zum fabulieren, zadovoljstva koje pru­ ža pričanje. Prvu priču (tekst koji se interpretira) gradi pacijent, drugu (samu interpretaciju) – lekar koji ■ TALKING CURE (doslovno: leče­ objedinjava biografiju pacijenta i nje govorom) – izraz koji je pronašla tumači nerazumljive fragmente. pacijentkinja Berta fon Papenhajm Ovo davanje smisla nerazum­ (poznata u psihoanalizi kao „Fräulein ljivom psihičkom životu jeste Anna O.“) da bi odredila psihoanalizu osnova psihoanalize kao terapije. kao lečenje histerije pomoću hipnoze. Prema Lakanu, „nesumnjivo je da ova pretpostavka koju subjekt stvara o svojoj istoriji, onakva kakvu ustanovljuje govor upućen drugome, predstavlja temelj novog metoda kojem Frojd daje ime psihoanaliza“. Pošto je psihoanalitičar interpre­ tator tuđe priče, onda interpretator može da bude neko ko u procesu pažljivog čitanja vraća čitanom tekstu njegov neosvešćen smisao. 
Ž. Lakan, Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. 38, prevod: Danica Mijović i Fi­ lip Filipović.
Psi­ho­anali­za i­ terapi­ja

„Go­v­o­rna terapi­ja“

Zado­v­o­ljstv­o­ pri­čanja

I. Psihoanaliza

51

Psi­ho­anali­za kao­ o­pšti­ teo­ri­jski­ mo­del

Metapsi­ho­lo­gi­ja

Psi­ho­anali­za = ho­li­sti­čka antro­po­lo­gi­ja

Su­b­li­maci­ja nago­na

Psihoanaliza, međutim, nije samo interpretativno orijentisana klinička terapija. U pismu svom prijatelju Flisu, koji je intelektualno pratio Frojda u pionirskim godinama psihoanalize, Frojd je pisao: „Kao mlad čovek poznavao sam samo žudnju za filozofskim zna­ njem, sada je nameravam zadovoljiti okretanjem od medicine ka psihologiji.“ Zaokret od medicine ka psihologiji, uopšteno govoreći – od biologije ka filozofiji – znači da je psihoanaliza za Frojda, kao hermeneutika za Diltaja, postala opšti teorijski model (Frojd je ovaj model nazvao i fikcijom) koji objašnjava ljudsku prirodu i predstav­ lja osnovu za analizu određenih ponašanja. Zato što ova ponašanja imaju svoj izvor u nesvesnom, psihoanalizma, koja izlazi izvan (me­ ta­) nivoa svesti, jeste metapsihologija. Isto kao što metafizika izlazi izvan granica fizike, tako se i metapsihologija smešta izvan okvira dostupnog psihologiji koja istražuje svest. Metapsihološki jezik koji je Frojd stvorio, a koji se odnosi na nesvesne procese, on je podigao na nivo univerzalnog jezika koji tumači celokupnost ljudskih pona­ šanja. U tom smislu je psihoanaliza nesvesnog holistička antropolo­ gija. Pošto nesvesno onemogućava čoveku potpunu samospoznaju, to znači da slika čoveka podleže radikalnoj promeni i od prosveti­ teljske vizije racionalnog subjekta pretvara se u teoriju subjekta traj­ no odvojenog od sopstvene suštine. Čovek zavisi od osnovnog pravila koje vlada psihičkim životom, a to je izbegavanje neprijatnosti povezane s nedostatkom zadovolja­ vanja ljubavne energije (princip zadovoljstva, Lustprinzip). Tako se – prema Frojdu – mogu objasniti kultura, religija i društveni život. U Nelagodnosti u kulturi čitamo: „Zadatak koji treba da se reši sastoji se u premeštanju nagonskih ciljeva te vrste tako da ne može da ih po­ godi odbijanje iz spoljašnjeg sveta. Sublimacija nagona to potpomaže. Najviše postiže ko ume dovoljno da povisi udeo zadovoljstva iz izvo­ ra psihičkog i intelektualnog rada.“5 Naučno i umetničko stvaralaštvo vodi ka „zadovoljavanju poseb­ nog kvaliteta“ koji omogućava ■ SUBLIMACIJA – proces u kojem da spoljašnji svet ne odbaci naše dolazi do neseksualne investicije sek­ sualne energije. Libido biva usmeren želje. I kultura i religija predstav­ ne na erotski objekat želje već na neki ljaju za Frojda mesto zadovoljava­ drugi cilj, na primer, na umetničko de­ nja seksualnog nagona njegovim lo koje samim tim postaje instrument premeštanjem. U tom smislu, gušenja. U Tri rasprave o seksualnoj psihoanalitičko (tačnije: postfroj­ teoriji Frojd u sublimaciji vidi „jedan od izvora umetničke aktivnosti“. dovsko) tumačenje književnosti
5 S. Frojd, Iz kulture i umetnosti, Matica srpska, Novi Sad, 1976, str. 281, pre­ vod: dr Đorđe Bogićević.
Književne teorije XX veka

52

težiće ka otkrivanju i imenovanju nagonskog izvora stvaralaštva. Ovako shvaćena, psihoanaliza postaje teorija stvaralačkog procesa u kojem čovek, zahvaljujući umetnosti, nastoji da reši erotske pro­ bleme koji ga muče. Osnovno Frojdovo pitanje nesumnjivo glasi: ka ko ra zu me t i i obj as nit i f u n kc i on is anj e p si he? U tom pogledu psi ho ana­ li z a j e t a ko đ e her me ne ut i k a, jer u prostor na kojem su do tada vladala prirodnjačka objašnjenja uvodi filološku kategoriju tu­ mačenja (Auslegung) i filozofsku kategoriju shvatanja (Verstehen). Frojd kaže: treba shvatiti ono što se istražuje, a to znači da je u anali­ zi (što ćemo kasnije videti) reč o smislu koji se krije ispod površine pojava. U tom pogledu, psihoanalitičar koji preko telesnih manife­ stacija iščitava skrivena značenja jeste po definiciji i nte r pret ator. Psihoanaliza neprestano kruži između dva principa: telesnih mani­ festacija i psihičkih izvora tih manifestacija. Iz tog razloga psihoa­ nalitička interpretacija tretira književni tekst kao manifestacionu strukturu u čijoj se dubini nalazi skriveni psihički smisao. Psihoanaliza je, dakle, te r apij a, jer leči poremećaje psihičkog života otkrivajući njihove skrivene uzroke (zato je i he r meneut i­ ka); takođe je i me t aps i holog ij a jer izlazi izvan okvira predmeta psiholoških istraživanja (svest). Kao terapija i kao metapsihologija, psihoanaliza je istovremeno i ant rop olog ij a jer se izjašnjava o to­ me šta je čovek i kako se on odnosi prema svetu. Pošto taj odnos če­ sto poprima umetnički karakter, psihoanaliza je i te or ij a st v ara­ l ačko g pro ce s a. Sve ove dimenzije psihoanalize doprinose njenoj atraktivnosti za istraživače književnosti koji književni tekst shvataju kao manifestaciju ljudske psihe, a ljudsku psihu kao tekst otvoren za interpretaciju.

Teo­ri­ja stv­aralačko­g pro­cesa

Psi­ho­anali­ti­čar kao­ i­nterpretato­r

Pet di­menzi­ja psi­ho­anali­ze

Anali­za lju­dske­ psihe
Da bi se shvatile mogućnosti povezivanja psihoanalize s književnim istraživanjima, treba se prvo zapitati kako je Frojd proučavao psi­ hu. Tako, psyche za Frojda predstavlja višefunkcionalni tekst koji se može podvrći višeslojnoj analizi. Analiza, kako to Frojd zove, psi­ hi čko g ap ar at a podseća na rastavljanje nekog mehanizma koji je prestao da funkcioniše kako treba. Treba razložiti psihu na pojedinač­ ne elemente isto kao što se rasklapa, na primer, fotoaparat (ili upra­ vo tekst) i datim elementima nameniti određene funkcije, a zatim ih opet sklopiti pomoću objedinjavajućeg projekta. Zato je psihoanaliza
I. Psihoanaliza

Anali­za psi­hi­čko­g aparata

53

prethodnica strukturalizma. Prema Frojdu, psihički aparat treba pro­ učavati s tri aspekta: topološkog, energetskog i ekonomskog.
To­po­grafi­ja psyche

Fro­jdo­v­ preo­kret

Pro­ti­v­ kartezi­jansko­g su­b­jekta

Prv­a Fro­jdo­v­a to­po­grafi­ja psi­he

1. T ol ošk i asp ekt (grč. topos – mesto). Frojd je stvorio te­ op oriju prostornog razlikovanja psihičkog aparata. Naša psiha, dokazivao je, nije nedeljiva celina, već se u njoj mogu razli­ kovati posebne sfere koje su odgovorne za različite funkcije. Ono što se dešava na različitim mestima determiniše naše ponašanje psihe na raznovrsne načine. Pre svega, treba is­ taći postojanje s fe re ne s ve snog čije otkriće predstavlja najveći Frojdov doprinos. To znači da ljudska psiha nije u potpunosti svesna same sebe i da u nama postoje sfere ko­ je ne podležu racionalnoj kontroli. Frojd je poredio svoja dostignuća s Kopernikovim i Darvinovim dostignućima i pisao kako psihoanaliza „nastoji da dokaže da ‘ja’ nije go­ spodar čak ni u sopstvenoj kući, već da se mora zadovoljiti vrlo oskudnim informacijama o onome što se nesvesno do­ gađa u njegovom umu“. Na taj način Frojd je istupao protiv k a r te z ija n s kog shv at a nja subjek t a koji se rukovodi apsolutnom razumljivo­ šću samog sebe i samim ■ NEGACIJA (nem. Verneinung) – prema Frojdu, proces, zahvaljujući tim se upisao u antikar­ kojem intelekt utvrđuje ono što je po­ tezijansku hermeneu­ tisnuto, ostavljajući ga u emocional­ tičku struju.6 Počev od noj sferi u nenarušenom stanju. Frojd Rasprava o histeriji (Stu­ piše o „intelektualnom prihvatanju dien über Hysterie, 1895) potisnutog uz održavanje suštine poti­ skivanja“. Trudeći se da dopre do ono­ Frojd prihvata slojevitu ga što predstavlja suštinu potisnutog, strukturu nesvesnog: us­ analitičar vrši negaciju negacije. pomene stvaraju „arhiv“ nadograđen na „patogeno jezgro“. Analiza se zasniva na to­ me da se pomoću ovog „arhiva“ prodre do izvora bolesti, dakle, na dekonstrukciji (rastavljanju) teksta uspomena i konstruisanju novog teksta koji objašnjava uzroke poreme­ ćaja. Ovaj nov tekst jeste zapravo interpretacija. Evolucija Frojdovih gledišta nalaže da se razdvoje dve to­ pi ke psyche. A. Od 1900. godine Frojd govori o t r i s iste ma: Svest (Sv), usko vezana s percepcijom, povezuje nas sa svetom i nala­ že nam da delujemo prema racionalnim kriterijumima. Po ds ve st (Psv) krije u sebi ono što potencijalno može biti
6 Pogledati: Hermeneutika.
Književne teorije XX veka

5

■ KATHEXIS (nem. Besetzung) – li­ bidalni (= nagonski) okvir koji ozna­ čava da se psihička (seksualna) ener­ gija vezuje za neku ideju ili objekat. Termin je stvorio engleski prevodilac Frojda Džejms Streči kako bi tačno iz­ razio nemačku reč Besetzung.

osvešćeno (pamćenje, znanje) i tu nastaje verbalizacija nesve­ snih predstava. Na kraju, Ne­ s ve s no (Nsv) u sebi sadrži sve ono što nikada ne može biti osvešćeno i što pripada nagon­ skoj (biološkoj) sferi, što stvara p ot is nute s a drž aj e koji nikada nisu dospeli do Podsve­ sti. Das Unbewußte (ono što je nesvesno) jeste „reprezent nagona“. Ono što je nesvesno, nikada se ne ispoljava kao takvo, već isključivo kroz znakovnu reprezentaciju (što će iznuditi nužnost interpretacije). To se naročito odnosi na že­ lje iz detinjstva koje od Po ds vest i deli cenzura. Analitičar će morati da interpretira pojave, simptome, znakove (jezič­ ke), reprezentacije potisnutih nagona kako bi dopro do iz­ vora bolesti. Siste m Sv – Ps v striktno je odvojen od Nsv. Svaki sistem ima svoju funkciju, tipične procese, svoju ener­ giju zaposedanja i zamišljene sadržaje. Prolaz između njih kontrolišu različite cenzure. B. Od dvadesetih godina Frojd govori o t r i i nst ance između kojih nema tako izraženih granica: a. das Es (To, id 7) je nagonska (bezlična) strana ličnosti (prvi put uvedena u delu Ego i id – Das Ich und das Es, 1923) ko­ ja približno odgovara Nesvesnom. Das Es je „velika zbirka libida“, odnosno seksualne energije nataložene u biološkim izvorima nagona (ova teorija više je naturali­ ■ JA (nem. Ich, lat. ego) – prema Froj­ du, deo psihičkog iz­ stička od prve). Das Es među nagonskog aparata smešten lat. dela (nem. Es, je neobuzdan haos, ne­ id) i onog dela koji predstavlja interi­ izdiferencirana stihija orizaciju društvenih (porodičnih) nor­ koja, nasuprot organizo­ mi i zabrana (nem. Über­Ich, lat. super­ vanom das Ich (Ja), „ne­ ego). Ja je odbrambeni stožer ličnosti ma nikakvu organizaci­ u neurotičnom konfliktu. U Lakano­ ju“. Može se reći kako voj koncepciji ego se pojavljuje kao či­ nepovezana libidalna nilac koji, zahvaljujući stvaranju kom­ energija das Es rastvara paktnih predstava, maskira prvobitnu nepovezanost tela (le corps morcelé od dole, rastače snažan – rasparčanog tela). Lakan pravi razli­ kartezijanski subjekat. ku između dve instance Ja: moi (koje b. das Ich (Ja, ego). Ja je uro­ je idealna slika) kao i je (koje upućuje njeno u Ono i funkcioniše na otuđeni poredak jezika).
Prema engleskim prevodima uobičajeno je da se u ovom slučaju koristi latinska terminologija: id, ego, superego. Imajmo na umu, međutim, da Frojd nije upo­ trebljavao ove nazive, već je koristio sistem nemačkih zamenica: Es i Ich.

Dru­ga Fro­jdo­v­a to­po­grafi­ja psi­he

Es – Ich – Über-ich = id – ego – su­perego

7

I. Psihoanaliza

55

kao medijator između nagona i društvenih normi, stvaraju­ ći odbrambenu stranu l i čnost i u sukobu snaga. Opo­ zicija između Ja i Ono jednaka je opoziciji između razuma i strasti. c. Über­Ich (Nad­Ja, superego) je interiorizacija zabrana i nor­ mi (roditeljskih, društvenih, kulturnih), sudija (cenzor) Ja, instanca savesti, samoposmatranja interiorizovanih ideala. „Nad­ja proizlazi neposredno iz roditeljske instancije.“8
Energetski­ aspekt psi­hi­čko­g aparata

Pri­nci­p zado­v­o­ljstv­a

2. Ene rgetski aspekt. Prema Frojdu, psiha je rezervoar nagon­ ske energije (libido: „ovako nazivamo ... energiju onih nago­ na koji imaju veze sa svim onim što možemo označiti kao ljubav“) koja kruži i ko­ ■ LIBIDO – Prema Frojdu, seksual­ ja menja mesto. Psihički na energija (= nagonska) koja vlada aparat teži ka tome da je našim psihičkim životom. Poreme­ zadrži na što je moguće ćaji u libidalnoj ekonomiji uzrokuju nižem nivou. Pošto psi­ psihičko rastrojstvo. Kad dođe do libidalnog odnosa prema ha teži da izbegne neza­ poremećajanastaje psihoza. Kad biva stvarnosti, dovoljstvo (Lustprinzip), poremećen odnos između pojedinih a nezadovoljstvo proiz­ instanci psihe (Ich, Es ili Über­Ich), lazi zbog prekomerne naročito između Es i Über­Ich nasta­ količine nadražaja, apa­ je neuroza. Prema Jungu, libido ima rat teži njihovom redu­ šire, ne samo seksualno značenje i od­ ređuje psihičku energiju kao takvu. kovanju te, dakle, slablje­ nju energije libida (to je princip zadovoljstva koji se – pažnja! – ne zasniva na porastu nadražaja, kao u hedonističkim kon­ cepcijama, već na njihovoj redukciji). „Izgleda da je sva naša duševna delatnost upravljena na to da pribavi zadovoljstvo i izbegne nezadovoljstvo, da se automatski reguliše principom zadovoljstva.“9 Aparat obrađuje ovu energiju na različite na­ čine („povezuje je“, odlaže rasterećenje itd.). Neuspeh apara­ ta u obradi ove energije izjednačuje se s psihičkim smetnja­ ma. Psihoanaliza kao terapija ima za cilj da aparatu koji ne funkcioniše dobro povrati efikasno dejstvo. 3. E konomsk i asp ekt. Raspoređivanje libidalne energije mo­ že se količinski odrediti pomoću kategorijâ rasta, pada, rav­ noteže. „Pošto su kod tih procesa zadovoljstva u pitanju udesi
8 9 S. Frojd, Autobiografija. Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1979, str. 151, prevod: dr Nikola Volf. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1976, str. 333, pre­ vod: dr Borislav Lorenc.
Književne teorije XX veka

Eko­no­mski­ aspekt psi­hi­čko­g aparata

56

■ ŽALOST I MELANHOLIJA (nem. Trauer und Melancholie) – dva Froj­ dova pojma koja ukazuju na gubitak objekta. Istrošena žalost je pristanak na definitivan gubitak objekta i ispu­ njavanje psihičkom energijom drugog objekta. Melanholija je neistrošena žalost koja prouzrokuje interiorizaci­ ju objekta i nepomirenost s njegovim gubitkom uzrokovanim narcističkom ranom. Razlika između žalosti i melan­ holije zasniva se na tome što se u žalo­ sti svet čini praznim, a u melanholiji to postaje subjekat (Ja) koji se identifi­ kovao sa izgubljenim objektom.

količina duševnog uzbuđenja ili energije, to posmatranja te vrste nazivamo ekonomskim.“10 Osnovni princip je sledeći: sek­ sualna energija mora biti raste­ rećena. Subj ekat z apos eda obj ek at ene rg ij om (= zaljub­ ljuje se [u neseksualizovanoj verziji] ili ga želi [u seksualnoj verziji]). Zaposedanje (= Beset­ zung, kateksija) je povezivanje libidalne energije s predstavom predmeta. Dešava se da subjekat crpe energiju iz predmeta, ali ta­ da mora nešto s njom da uradi. Kad ne uspe njome da ovla­ da, ona tada vlada njime („to je jače od mene“). Sa psihičkim (neurotičnim) poremećajima suočavamo se kad je ekonomski obračun snaga nejednak (= ne može da dođe do seksualnog pražnjenja). Efekat ovog neujednačenog obračuna libidalnih snaga (= potiskivanje) jesu strah („Razočaranje i težnja [de­ teta da bude sa majkom] pretvaraju se u strah, dakle libido koji je postao neupotrebljiv i ta­ ■ NARCIZAM – fascinacija sopstve­ da ne može ostati u kolebljivom nom ličnošću, ljubav prema samom stanju, već se prazni u obliku sebi. Emotivni razvoj čoveka, prema straha“)11 i narcizam (iz raznih Frojdu, zasniva se na promenljivosti ta­ kozvane kateksis, odnosno ispunjenja razloga libido ne može da se in­ objekta erotskom energijom (= libido). vestira u objekat, već biva usme­ Prvobitni narcizam određuje intereso­ reno ka Ja). Na taj način Frojd vanje deteta samim sobom. Njegovo dokazuje dinamičnu strukturu prevazilaženje označava ljubav prema psihičkog aparata kao efekta kon­ drugoj osobi. Neuspeh libidalnog za­ posedanja (odnosno neuspeh ljubavi) flikta suprotstavljenih psihičkih prouzrokuje povlačenje Ja u samog se­ sila. Naša psiha je polje sukoblja­ be (sekundarni narcizam). Narcizam vanja sila (sistema). Uopštenije je „povratak libida od objekta do Ja“. rečeno: polje sukobljavanja sve­ snog i nesvesnog – prema prvoj koncepciji psihičkog aparata ili das Ich i das Es – prema drugoj koncepciji tog aparata. Na isti način Frojd tumači i nastajanje neuroza, osnovnog predmeta interesovanja psihoanalize. Neuroza je psihoge­ ni poremećaj čiji su simptomi simbolički izraz psihičkog
Ibid. Ibid., str. 380.

Li­b­i­dalno­ o­sv­ajanje o­b­jekta

Strah i­ narci­zam

Strah i­ narci­zam Ko­nfli­kt su­pro­t­ stav­ljeni­h psi­hi­č­ ki­h si­la

Neu­ro­za

10 11

I. Psihoanaliza

57

Knji­žev­ni­ tekst kao­ reprezentaci­­ ja neu­ro­ze

konflikta ukorenjenog u prošlosti. „Neuroze ne proizlaze iz seksualnosti, nego... za svoje poreklo duguju konfliktu izme­ đu ja i seksualnosti.“12 „Ljudi obolevaju od neuroze kad im je oduzeta mogućnost da zadovolje svoj libido, dakle ... usled ‘uskraćenja’, ... i da su njegovi simptomi upravo zamena za pro­ mašeno zadovoljenje.“13 Pošto je nemogućnost zadovoljenja seksualne energije uzrok neuroza i izvor sublimacije, psihoa­ naliza – primenjena u istraživanjima umetnosti u frojdovskoj verziji – uglavnom se bavi neurotizovanim subjektom koji se izražava pomoću teksta. Književni tekst se tako posmatra kao s i mb ol i č na re pre z e nt a c ij a neu roze, a teza o simbolič­ koj reprezentaciji nesvesnog je najvažnija psihoanalitička teza u književnim istraživanjima koju su podjednako zastupale sve orijentacije u okviru škole. Razlike se zasnivaju jedino na to­ me da li se psihoanalizi podvrgava autor, u čijoj se biografiji traže uzroci nastanka neuroze, ili i sam tekst s kojeg prelazak na autorov život uopšte nije pouzdan. Uporedo s „povratkom autora“, koji se trenutno intenzivira u vidu reakcije na njegovu strukturalističku i poststrukturalističku „smrt“, u teoriji knji­ ževnosti, vraća se i živo interesovanje za psihoanalizu subjek­ ta ponovo smeštenog u život.

He­rme­ne­u­ti­ka i­ fe­no­me­no­lo­gi­ja
Kao što već znamo, psihoanaliza je takođe i hermeneutika kad se bavi tu m a č e nj e m te k s tov a k a o s i mptom i m a b ol e st i. Poš­ to tumačiti „znači naći neki skriven smisao“,1 to pretpostavlja da psihoanaliza traga za skrivenim izvorima značenja upisanih u tekst. Pretpostavka je sledeća: „da simptom ima smisla i u vezi je s bolesni­ kovim doživljajima“15 i upravo zbog toga je psihoanaliza ter ap eut­ sk a s i mptomatol og ij a. „Svaki put kada naiđemo na jedan simptom, smemo zaklju­ čiti da kod bolesnika postoje izvesni nesvesni duševni proce­ si koji upravo sadrže smisao simptoma. Ali je takođe potreb­ no da taj smisao bude nesvestan, da bi se simptom pojavio.
12 13 1 15 Ibid., str. 328. Ibid., str. 322. Ibid., str. 78. Ibid., str. 20.
Književne teorije XX veka

Psi­ho­anali­za kao­ terapeu­tska si­mpto­mato­lo­­ gi­ja

58

Iz svesnih procesa ne stvaraju se simptomi; čim su dotični nesvesni procesi postali svesni, simptom mora iščeznuti.“16 Upravo zbog toga je hermeneutika (= simptomatologija) isto­ vremeno i ter apij a, odnosno uklanjanje simptoma pomoću inter­ pretacije njihovog skrivenog smisla. Pri tom treba imati u vidu da je za Frojda interpretacija (= tumačenje, Deutung) snova bila ekviva­ lent istraživanjima neurozâ i psihozâ („pokazaćemo smisao snova kao pripremu za proučavanje neuroza“).17 U obe sfere vlada savršena strukturalna podudarnost „jer je proučavanje snova ne samo najbolja priprema za proučavanje neuroza, već je i sam san jedan neurotički simptom“.18 Ovu podudarnost treba proširiti i na književni tekst. Dakle, Frojdu je stalo do dve stvari: shv at anj a sna (herme­ neutička tema) i ot k r iv anj a nj e gove sušt i ne (fenomenološka tema). Hermeneutika neurozâ mora se zasnivati na fenomenologiji snova i obrnuto: hermeneutika sna omogućava da se formira feno­ menologija neuroza. Odgovor na pitanje šta je i kako je formiran san omogućava da se razume njegova uloga u psihičkom životu čoveka i da se pronađe prelaz između psihoanalize i književnih istraživanja.

Interpretaci­ja sno­v­a

Hermeneu­ti­ka neu­ro­za

San i­ nje­go­v­o­ tu­mače­nje­
■ POTISKIVANJE (nem. Verdrängung; engl. repression) – teorija potiskivanja je kamen temeljac Frojdove psihoanalize. Potiskivanje nastupa uvek kad su impul­ si, želje ili uspomene (koje obično imaju seksualni karakter) blokirani i potiskiva­ ni u nesvesno pomoću Ja koje na taj na­ čin brani svesno od gubitka njegove in­ tegralnosti i stabilnosti. Potiskivanje se takođe može pojaviti kad impulsi nisu usklađeni sa etičkim standardima koje nameće Nad­Ja. Odgurnuti u nesvesno, impulsi i želje vremenom pronalaze drugi put povratka (uglavnom uz → 16 17 18 19 20 Ibid., str. 262. Ibid., str. 75. Ibid. Ibid., str. 207. Ibid., str. 169.

San je svesti dostupan „proiz­ vod rada sna“ ili sam rad sna, to jest „onaj psihički proces koji iz skrivenih misli sna stvara oči­ gledni san“.19 Snom „se ne može zvati ništa drugo nego rezultat rada sna, to jest oblik u koji su skrivene misli prevedene radom sna“.20 San je nesvesno ispunjenje želje koja je potisnu­ ta i cenzurisana, on je „(pr i­ k r ive no) ispunj enj e j e d­ ne (pot isnute, su zbij e ne)

Šta je san?

I. Psihoanaliza

59

Po­ti­snu­te seksu­alne želje

Stru­ktu­ra sna

Tro­po­lo­gi­ja sna

ž elj e“.21 Kakvih želja? Erotskih. → pomoć mehanizma premeštanja). Stal­ „Mi smo u pravu da kažemo da ni konflikt između Ja i nesvesnog je svaki kulturni čovek u bilo vodi ka nastanku simptoma koji funk­ kojoj tački zadržao infantilno cionišu kao zamena za seksualnu oblikovanje seksualnog života; satisfakciju. Potiskivanje nije pojedi­ i tako shvatamo da potisnute in­ načan akt, već proces koji se stalno ponavlja. Teorija potiskivanja jeste fantilne seksualne želje daju naj­ ključ za psihoanalitičko shvatanje ne­ češće i najsnažnije pokretačke uroze i histerije. snage za stvaranje snova.“22 San poseduje dinamičku strukturu koju sačinjavaju: 1. Sk rive na m is a o (Traumgedanke), „materijal za preradu“, „nesvesno jezgro“.23 Traumgedanke ili misao sna je original, izvorni tekst, „osnovni govor“ koji zatim podleže preobliko­ vanju u radu sna. 2. R a d s na (Traumarbeit). Pretvara ono što jeste skriveno u ono što je očigledno. Njegova osnovna funkcija jeste da sakri­ je put koji vodi ka „pravom činiocu“,2 „skrivanja namera“.25 Ovo podseća na prevođenje (Übersetzung) koje je istovre­ meno i izopačenje (Einstellung). Rad sna se odvija analog­ no stvaranju književnog teksta: „asocijativne niti ne idu di­ rektno od misli do sadržine sna, već se usput često ukrštaju i prepliću“.26 Ovo ukrštanje misli je tropološkog (simbolič­ kog) karaktera. Tropologija sna je sistem preoblikovanja i deformisanja skrivene sadržine sna (grč. tropos – zaokret, obrt). Nju sačinjavaju: a) Kondenzacija, sažimanje (Verdichtung).27 Tako funkcioni­ še metafora. b) Pomeranje, premeštanje (Verschiebung). Tako funkcioni­ še metonimija. c) Slikovnost (Darstellbarkeit). Reči se pretaču u slike. d) Sekundarna obrada (sekundäre Bearbeitung). Jedna slika se pretvara u drugu. Rad sna, koji vodi ka deformisanju skrivene sadržine sna, podvrgnut je stalnoj cenzuri za koju Frojd kaže da je „trajna
21 22 23 2 25 26 27 S. Frojd, Tumačenje snova, I, Matica srpska, Novi Sad, 1970, str. 166, prevod: dr Albin Vilhar. Ibid., II, str. 37. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, op. cit., str. 138. Ibid., 162. S. Frojd, Snovi, op. cit., str. 391. Ibid., str. 371. Imajmo u vidu da se u reči Verdichtung skriva reč Dichtung – poezija, koju možemo definisati kao zg usnut govor.
Književne teorije XX veka

60

institucija sa svrhom da održava izopačenje sna“.28 Analiza sna se zasniva na otklanjanju onoga što je izobličeno, odno­ sno na dolaženju do prave sadržine sna pomoću odgovaraju­ ćeg tumačenja očigledne sadržine.29 3. O či g l e d na s a d rž ina (Trauminhalt), efekat rada sna, „ono što od njega ostaje u pamćenju“.30 To je „prepisivanje misli sna“,31 „zamena“.32 Odlikuju je nerazumljivost i zamr­ šenost. „Višesmislenost ili neodređenost sna pokazuje [se] čak kao njegova nužna osobina.“33 San se može tumačiti samo pod pretpostavkom da on „uopšte ima nekog smisla“,3 odnosno – uprkos tadašnjem shvatanju – da on nije marginalna pojava, već ključ za psihički život čoveka jer je „kao celina, izopačena zamena za nešto drugo, nesvesno“.35 San je proizvod prelaska skrivenih misli iz sfere nesvesnog u svest. To zna­ či da on „nije telesna već duševna pojava“.36 S druge strane, „mogućnost da neurotičnim simptomima po­ moću analitičkog tumačenja damo neki smisao nepokolebljiv je dokaz za egzistenciju ... nesvesnih duševnih procesa“.37 To znači da, ako smisao postoji izvan date pojave, koja pripada domenu svesnog, onda treba pretpostaviti, prihvatiti kao sigurno, da je izvor smisla ono što je nesvesno. „San neće da kaže nikom ništa, on nije sredstvo saopštenja već, naprotiv, teži za tim da ostane neshvaćen.“38 Zato tre­ ba da se uzmu u obzir „ne samo reči sna već njegov smisao posle tumačenja“.39 To znači da nijedan san nema smisla sam po sebi, već taj smisao dobija tek posle interpretacije koja je njegov nužan sastav­ ni deo. Drugim rečima: smisao se pojavljuje isključivo retroaktiv­ no, kao efekat interpretacije. S hermeneutičke tačke gledišta, san je neautonoman jer zahteva dopiranje do onoga što ga uslovljava, od­ nosno do rada sna i skrivenih misli.
28 29 30 31 32 33 3 35 36 37 38 39 S. Frojd, Uvod u prsihoanalizu, op. cit., str. 131. Međutim, ako je rad sna – izobličavanje – interpretacija, onda je analiza sna – otklanjanje izobličenja – interpretacija interpretacije, što komplikuje oči­ glednost konačnog tumačenja. S. Frojd, Snovi, op. cit., str. 358. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, op. cit., str. 161. Ibid., str. 10. Ibid., str. 213. Ibid., str. 133. Ibid., str. 105. Ibid., str. 91. Ibid., str. 261. Ibid., str. 216. Ibid., str. 188.

Oči­gledna sadrži­na sna

San kao­ du­šev­na po­jav­a Smi­sao­ sna

Na čemu­ se zasni­v­a tu­mače­ nje sno­v­a?

I. Psihoanaliza

61

Razu­mev­anje sna

Teza klasi­čne hermeneu­ti­ke

Tumačenje snova zasniva se na prelaženju istog puta na kojem je nastao san, ali u suprotnom smeru: „Rad tumačenja hoće da ot­ kloni rad sna“,0 odnosno otklanjanju deformisanja do kojeg je do­ veo rad sna, „fasada sna“,1 i dopiranju do pravog sadržaja sna koji postaje očigledan odmah nakon osvešćivanja. Pišući o neizbežnom prisustvu simbolike u snu, Frojd primećuje da „i kad bi cenzura sno­ va bila uklonjena, mi ipak ne bismo bili u stanju da ih razumemo, očigledni san ne bi još bio istovetan sa skrivenim mislima sna“.2 To znači da se razumevanje zasniva na utvrđivanju identičnosti iz­ među očigledne i skrivene sadržine, između simptoma i njegovog uzroka, na uklanjanju razlike koja ih deli. Razumeti san znači „raz­ maknuti zavesu rada sna“3 i zaviriti u uzrok. Tu se, međutim, javlja bitan problem.

Epi­fani­ja i­ ne­mo­ć
Osnovna i bespogovorna pretpostavka hermeneutike XIX veka – od Šlajermahera (pa čak i Kanta) do Diltaja – jeste u tome da se autor bolje razume nego što on sam sebe razume. Kako je ispravno pisao Diltaj 1900, godine u kojoj je objavljeno Tumačenje snova, „ova teza predstavlja neminovnu posledicu teorije o stvaranju nesvesnim“. Teza o „stvaranju nesvesnim“ jeste i Frojdova polazna tačka. Osnov­ ni princip Diltajeve hermeneutike glasi: razumeti autora bolje nego što on sam sebe razume, odnosno „izvršiti u sebi rekonstrukciju tu­ đeg života“.5 Dakle, tumačenje je pokušaj nivelisanja razlikâ izme­ đu pojedinaca (između i nte r pre t i ranog autora i inter pre t a­ tor a, između bolesnika i analitičara), jer u suprotnom ne bi bilo moguće razumevanje. Hermeneutika je tako moguća samo onda kad razumevanje predstavlja „uvek moguć povratak izvoru, preva­ zilaženju svake distance, ničim ne narušeno opažanje u kojem je smisao uvek prisutan“.6 Ovo potpuno prisustvo smisla jeste efekat 
0 1 2 3  5 6 Ibid., str. 159. Ibid., str. 168. Ibid., str. 138. S. Frojd, Snovi, op. cit., str. 35. W. Dilthey, „Powstanie hermeneutyki“, u: Pisma estetyczne, Warszawa, 1982, str. 310. Ibid., str. 309. Z. Krasnodębski, Rozumnienie ludzkiego zachowania. Próby filozoficznego uza­ sadnienia nauk humanistycznych i społ­ecznych, Warszawa, 198, str. 88–89.
Književne teorije XX veka

Di­ltajev­a hermeneu­ti­čka ko­ncepci­ja

62

onoga što će u kasnijoj hermeneutičkoj teoriji7 dobiti naziv pri­sva­ janje ili o­svajanje. Razumem nešto samo da bih to učinio nečim sopstvenim, da bih osvojio drugost toga nečega i smestio u potpu­ no kontrolisane okvire razumljivosti. Upravo zato je Diltaj morao da napiše: „Pretpostavka (za) objašnjenja ... je ... savršeno razumeva­ nje.“8 Savršeno ili potpuno. Isto tako razmišlja i Frojd: „Ko je prošao kroz usku dolinu i naglo dospeo na uzviši­ cu ... odakle se pruža širok vidik na sve strane sveta, on mo­ že da predahne na trenutak i zapita se u kom pravcu treba da se uputi. Slično je i s nama kad već imamo iza sebe ... objašnjenje sna. Tako stojimo pred zaslepljujućim bleskom trenutne spoznaje.“9 Na taj način Frojd se zapisuje u opt im ist i čku he r me neu­ t ičku t r adi c iju prema kojoj: a) smisao se nalazi ispred akta in­ terpretacije (Frojdova pretpostavka je sledeća: san je smislena tvore­ vina); b) interpretacija isključivo postaje oruđe, lestve koje treba da odbacimo kad dođemo do cilja (jer ona predstavlja drugu stranu me­ dalje rada sna, a on sam je nižeg reda) i c) krajnji cilj interpretacije je usvajanje, odnosno osvešćivanje smisla (kao što je potisnuta želja). Situacija, ipak, nije tako očigledna kako bi se moglo učiniti. Za­ to u sedmom delu Tumačenja snova, pod naslovom Psihologija pro­ cesa sna, Frojd piše: „Dosad su svi putevi kojima smo se kretali, ako se mnogo ne varam, vodili ka svetlosti, razjašnjenju [pa čak i ‘prosvetljenju’: Aufklärung] i potpunom razumevanju [zum volen Verstän­ dnis]; od trenutka kad hoćemo da dublje prodremo u duševne procese pri snevanju, sve staze će se završavati u mraku.“50 Ista ova slika mraka i tame, Dunkel, pojavljuje se i nekoliko stra­ nica kasnije gde Frojd kaže da na pitanje o tome da li svaki san mo­ že biti objašnjenje, treba odgovoriti odrečno. „I u najbolje protumačenim snovima često jedno mesto moramo ostaviti u mraku [eine Stelle im Dunkel], jer ćemo pri tumačenju primetiti da tamo počinje klupče misli sna [ein Knäuel vom Traumgedanken] koje se ne da odmotati. 
7 8 9 50 Pogledati: Hermeneutika. W. Dilthey, „Uzupełnienia z rękopisów“, u: Pisma estetyczne, op. cit., str. 316. S. Frojd, Tumačenje snova, I, Novi Sad, 1973, str. 118, prevod: Albin Vilhar. S. Frojd, Tumačenje snova, II, op. cit., str. 163.

Osv­ajanje

Epi­fani­ja

Mračno­ mesto­ psi­ho­anali­ze

I. Psihoanaliza

63

Pu­pak sna

A koje više ne daje nikakav doprinos ni za rasvetljavanje sadržine sna. To je onda pupak sna [der Nabel des Traums], mesto gde se on nastavlja u nepoznato.“51 Podsetimo na to da je glavna Frojdova teza koja se odnosi na snove (i glavna teza psihoanalize u književnim istraživanjima) za­ snovana na kategoriji repre z ent a c ij e i glasi ovako: san (tekst) je takva vrsta reprezentacije u kojoj očigledna sadržina sna (Trau­ minhalt) reprezentuje skrivenu sadržinu, odnosno misao sna (Tra­ umgedanke). Rad sna zasniva se na stvaranju misli snova (smisao) i njihovom preoblikovanju u sadržaj sna (tekst). Upravo ovo preobli­ kovanje, Umwandlung, Frojd naziva reprezentacijom, Darstellung.52 Odnos između ova dva nivoa sna analogan je odnosu između origi­ nala i prevoda, dakle, na očigledan način sadrži semantičku sime­ triju između misli sna i njene sadržine, jer u suprotnom ne bi bilo reči o originalu i prevodu. S druge strane, međutim, Frojd uporno ostaje pri radikalnoj asimetriji sadržine i misli koja je u stvari ne­ izbežan uslov rada sna. Interpretacija je u strogom smislu deformi­ sanje i vraćanje u početni oblik prvobitne misli sna, odnosno – da predstavimo to u kategorijama teorije književnosti – prelaženje o či­ g l e d no g sl oj a tek st a u sk r ive n i ili očiglednih značenja u neo­ čigledni smisao ili – da upotrebimo strukturalističku lingvističku terminologiju – signifiants u signifiés. Tako je Frojdova hermeneuti­ ka rascepljena: s jedne strane, teži ka epifaniji smisla skrivenog iza zavese teksta sna, s druge strane, međutim, ne može da dođe do te epifanije, jer je proces interpretacije samo suprotnost rada sna koja se zasniva na deformisanju. A sama interpretacija jeste diskurs koji ima izrazito autobiografsko značenje. U Tumačenju snova Frojd ne­ prestano priča svoju priču, sopstvene snove, izlaže njihovo tumače­ nje; na taj način dokazuje da ne postoji interpretacija koja nije uro­ njena u život interpretatora.

San kao­ reprezentaci­ja

Defo­rmi­sanje sna

Rascep

Interpretaci­ja i­ au­to­b­i­o­grafi­ja

51 52

Ibid., str. 177. Zato se psihoanaliza može shvatiti i kao teorija reprezentacije: Michał Paweł Markowski, „O reprezentacji“, u: Kulturowa teoria literatury. Gł­ówne pojęcia i problemy, red. M. P. Markowski, R. Nycz, Kraków, 2006.
Književne teorije XX veka

6

Arhe­ti­po­v­i­ i­ si­mbo­li­
Prilično brzo je postalo jasno da je Frojdova doktrina podložna mnogim interpretacijama čija je posledica podela unutar psihoanalitičkog kruga. Od svog učitelja najranije se odvojio Karl Gu­stav­ Ju­ng (1875–1961) ko­ ji je teoriju nesvesnog preneo na teren istraživanja kolektivnih pred­ stava, istražujući u umetničkim ■ ARHETIP (grč. archetypos = prao­ delima arhetipske predstave koje brazac) – u Jungovoj teoriji (od 1919. izlaze izvan okvira individualnog godine) skrivena predstava ukorenje­ nesvesnog. S obzirom na to da je na u kolektivno nesvesnom koja vla­ Jungova teorija izvršila ogroman da ljudskom psyche. Arhetipovi, kao nadindividualne strukture uobrazilje, uticaj na psihoanalitičko mišlje­ opiru se racionalnoj analizi. Kao prvo­ nje o književnosti, red je da joj bitnu sliku, arhetip treba strogo razli­ se posveti nekoliko pasusa. kovati od slike (vizuelne ili jezičke) Prema Jungu, sve što doživ­ koja je njegova pojedinačna reprezen­ ljavamo ima psihički karakter. tacija (pogledati: Simbol). U struktu­ ralističkoj koncepciji Nortropa Fraja, „Sve čega se dotičemo, sve sa arhetip je povratna slika koja omogu­ čim dolazimo u kontakt, istog ćava međusobno povezivanje najma­ trenutka se pretvara u psihički nje dva književna dela, a zahvaljujući sadržaj.“53 Ovo je, očigledno, naj­ tome i „integraciju našeg književnog više šopenhauerovski, a isto­ iskustva“.* vremeno i najgnostičkiji motiv * N. Frye, Anatomija kritike, Zagreb, 1979, u Jungovoj filozofiji. Slično kao str. 3, prevod: Giga Gračan. što nas predstave zatvaraju u svoj okvir – prema autoru Sveta kao volje i predstave – tako smo i mi, kaže Jung, „zatvoreni u svetu naših psihičkih slika“.5 To znači da čo­ vek stvara sopstvenu stvarnost, izražavajući kroz slike i reči prikrive­ nu psihičku energiju utopljenu u nadindividualnu preistoriju. Kad je 1909. godine Frojd objavio svoj rad o opsesivnim neurozama, Jung se nije složio s osnovnom Frojdovom tezom, naime, s tim da u korenu neuroze leži potisnuta trauma na seksualnoj osnovi. „Samu srž neuroze i psihoze nećemo shvatiti bez mitologije i istorije kultu­ re“ – pisao je u jednom od pisama.55 Omiljena Frojdova arheološka slika odnosi se na otkopavanje ruševina Pompeje kako bi se doprlo do individualnog nesvesnog, skrivenog pod ruševinama. Jung mu je suprotstavio drugu sliku koja mu se pojavila u snu za vreme zajed­ ničkog putovanja s Frojdom u Ameriku (1909). Jung je u svojoj ku­ ći; na spratu se nalazi salon s prelepim rokoko nameštajem, ali on
53 5 55 C. G. Jung, O istocie psychicznoś­ci. Listy 1906–1961, Warszawa, 1996, str. 66. Ibid. Ibid., str. 16.
Razdo­r u­ psi­ho­­ anali­ti­čko­m tab­o­ru­

Zamka sv­eta psi­hi­čki­h sli­ka

Ju­ngo­v­ san

I. Psihoanaliza

65

Ku­ća kao­ metafo­ra psyche

Ju­ngo­v­a ko­ncepci­ja arheti­po­v­a

Arheti­po­lo­gi­ja prema Fraju­ i­ Di­ranu­

Ju­ngo­v­ gno­sti­ci­zam

postaje svestan toga da ne zna šta se nalazi ispod. Silazi u parter gde se sada nalazi stariji nameštaj iz XV veka, zatim odlazi u podrum koji potiče iz rimskog doba i na kraju nalazi tajni ulaz u još nižu prostoriju gde „debeli sloj prašine pokriva kosti i ostatke razbijenog posuđa, kao da su ostaci neke prvobitne kulture“. Za Junga je smisao sna bio očigle­ dan:56 kuća je metafora psyche, salon je svest, parter je nesvesno, a po­ drum i prostorija ispod njega je „svet prvobitnog čoveka u meni, svet u koji svest nije prodirala i koji nije mogla da objasni“.57 Jung će ovaj svet „ostatka prvobitne kulture“ ili – prema drugoj definiciji – „kolek­ tivnog a priori individualne psyche“ poistovetiti s gnostičkim pojmom plerome, središta arhetipova koji emaniraju pojedinačne slike i simbo­ le. Za Junga ovi arhetipovi čine najdublju, neosvešćivanu i kolektivnu naslagu ljudske psihe koja izranja u snovima i fantazijama. Arhetipovi – „psihičke residua nebrojenih iskustava istog tog tipa“58 – upućuju na univerzalna ljudska iskustva kao što su, na primer, detinjstvo, materin­ stvo, veza sa zemljom, smrt ili putovanje, a njihovo prisustvo u svim religijama i mitologijama nesumnjivo svedoči o dubokoj povezanosti pojedinačnih oblika nesvesnog bez obzira na to u kojoj će se kulturi čovek roditi i u kojoj će se obrazovati. Slično će smatrati No­rtro­p Fraj (1912–1991), čiji je osnovni cilj kao istraživača književnosti bilo „traga­ nje za jednakošću ljudskog uma pomoću uporednog istraživanja umet­ ničkih dela“,59 i Ži­lbe­r Di­ran (rođ. 1921), autor Antropoloških osnova imaginarnog (1960), za kojeg je „svet predstava – odnosno Okean, zbir svih ljudskih predstava“ bio „definivna mera svih stvari“.60 Odnos između svesnog Ja i psyche određuje naš duhovni razvoj koji, prema Jungu, čini suštinu procesa individuacije i inicijacije u život. Stvaralačka snaga fantazije koja izražava arhetipsku snagu ne­ svesnog u krajnjoj liniji usmerena je protiv zlokobne materijalnosti života (otuda Jungov gnosticizam),61 koja je za prvobitnog čoveka
56 57 58 59 60 61 Nasuprot Frojdu, koji je snove shvatao kao rebuse koji kriju istinu o nama, Jung je u snovima video način na koji nas naše nesvesno neposredno uči to­ me ko smo mi. C. G. Jung, Sećanja, snovi, razmišljanja, Atos, Beograd, 1995, str. 19, pre­ vod: Dubravka Opačić­Kostić. C. G. Jung, „O stosunku pshyhologii analitycznej do dzieła poetyckiego“, u: Archetypi i symbole. Pisma wybrane, Warszawa, 1976. J. Hart, Northrop Frye: The Theoretical Imagination, London–New York, 199, str. 5. O Nortropu Fraju pogledati: M. P. Markowski, „Northrop Frye: literatu­ ra jako objawienie“, u: N. Frye, Wielki Kod. Biblia i literatura, Bydgoszcz, 1998. Pogledati: Potęga ś­wiata wyobrażeń­ czyli Archetypologia wedł­ug Gilberta Du­ randa, Lublin, 2002, str. 5. Prevodilac i tumač Junga Ježi Prokopjuk piše: „Ovako shvaćena gnoza je (nein­ telektualna) ‘spoznaja’ – Boga, suštine stvari, sveta, samog sebe i sl. – pomoću
Književne teorije XX veka

66

bila isto što i slepe sile prirode.62 Zato je Jungova antropologija – nasuprot Frojdovoj, koja je u potpunosti izgrađena na stvara­ lačkom potencijalu nesvesnog – savršen alat za proučavanje stvaralačkog procesa,63 izuzima­ jući formalne karakteristike tek­ stova i slika kulture. I sfera ar­ hetipova i simboli ostaju izvan racionalne eksplikacije, te se, da­ * C. G. Jung, O istocie psychicznoś­ci. Listy 1906–1961, Warszawa, 1996, str. 32. kle, ne predaje egzegetskim sred­ stvima koje je stvorila hermene­ utika. „Simbol ne obuhvata i ne objašnjava ništa, već ukazuje na još neki transcendentni, neshvatljiv, nejasno naslućivan smisao koji je izvan njega i koji se ne može u zadovoljavajućoj meri izraziti pomo­ ću bilo koje reči našeg postojećeg govora.“6 Zato analiza književne simbolike (kao ekspresija arhetipskih naslaga nesvesnog) neposred­ no, nekako iznad teksta, vodi ka sloju prvobitnih slika koje ostaju izvan domašaja komentara. Arhetipove, same po sebi, nije moguće predstaviti, moguća je, dakle, samo njihova približna vizualizacija isto kao što i njihova interpretacija može biti nejasna. Vredno knji­ ževno delo jeste ono koje nas upućuje na snažni arhetip koji je, opet – kao univerzalno a priori – prisutan i u drugim delima. Kako je pisala Mod Botkin, autorka prvog rada koja je primenila Jungovu teoriju arhetipova u istraživanjima poezije:
■ SIMBOL (grč. symbolon) – u Jun­ govoj teoriji, koji ovde sledi hegelijan­ sku tradiciju, „čulno percipiran izraz unutrašnjeg doživljaja“.* Simbol je ne­ racionalan i upućuje se na svoj mistič­ ki izvor koji Jung definiše gnostičkim terminom pleroma (= potpunost). Simbol je „odraz plerome“. Od Froj­ dovog simbola razlikuje se po tome što se njime ne upućuje na potisnuti sadržaj, već na kolektivno nesvesno.

Psi­ho­anali­za i­ pro­u­čav­anje stv­aralačko­g pro­cesa

Anali­za knji­žev­ne si­mb­o­li­ke

„Sva poezija nam, sagledavajući ono što je pojedinačno, po­ moću senzualnih jezičkih sredstava prenosi određen fond iskustava emotivnog ali nadindividualnog života.“65
unutrašnjeg iskustva (‘prosvetljenje’ ili ‘posvećenje’).“ U: J. Prokopiuk, „C. G. Jung, czyli gnoza XX wieku“, u: C. G. Jung, Archetypi i symbole, op. cit., str. 3. Slično je pisao i Nortrop Fraj koji je svoju – ne psihološku već strukturalističku – koncepciju arhetipa pozajmio od Junga: „Književnost je jedan od aspekata ljudske nužnosti stvaranja u obliku haosa“. U: N. Frye, The Secular Scripture: A Study of the Structure of Romance, Cambridge, Mass. 1976, str. 31. „Stvaralački proces“, piše Jolanda Jakobi, „zasniva se na oživljavanju večnih simbola čovečanstva koji dremaju u nesvesnom, na njihovom razvijanju i preoblikovanju u gotovo umetničko delo!“ J. Jakobi, Psichologia C. G. Junga, Warszawa, 1968, str. 2. C. G. Jung, Rebis, czyli kamień­ filozofów, Warszawa, 1989, str. 21. M. Bodkin, „Studium o ‘Sędziwym Marynarzu’ i archetypie odradzania się“, u: Sztuka interpretacji, red. H. Markiewicz, Wrocław, 1971, str. 368.

62

63

6 65

I. Psihoanaliza

67

Odno­s i­zmeđu­ arheti­pa i­ dela

Pro­u­čav­anje knji­žev­no­sti­ kao­ i­ni­ci­jaci­jska delatno­st

Između arhetipa i dela uspostavlja se dvosmeran odnos, upravo isti onakav kao u Platonovoj teoriji ideja, koji povezuje ideje i po­ jedinačne predmete: arhetip učestvuje u delu (Platonov methexis), dok delo reprezentuje ili podražava (Platonov mimesis) arhetip. A istraživač arhetipova podseća na filozofa upućenog u tajnu pla­ tonizma koji se, posle niza nivoa saznanja, izdiže – kako to Platon predstavlja u Pismu VII – do nivoa same ideje koja se, očigledno, ne može predstavljati. Tako istraživanja književnosti postaju inicijacij­ ska delatnost.66

Po­sle­ Fro­jda
Dru­ga o­dstu­panja o­d Fro­jdo­v­e teo­ri­je

Lakano­v­a rei­nterpretaci­ja Fro­jda

Među ostale koji su odstupili od klasične Frojdove teorije može se uvrstiti i Me­lani­ Klajn (1882–1960) koja se, pre svega, posveti­ la proučavanju depresivno­manijakalne pozicije u psihičkom raz­ voju deteta. Međutim, pravi prelom u psihoanalizi desio se uz po­ moć francuskog psihijatra Žaka Lakana (1901–1981) čija je deviza „Povratak Frojdu“ istovremeno označavala radikalno preformulisa­ nje Frojdovih ideja. Jedno od najvećih Lakanovih dostignuća bila je stvaralačka in­ terpretacija Frojdove rečenice „Wo Es war soll Ich werden“ koja se prema tradicionalnom tumačenju može prevesti kao „Gde je bilo Ono, mora doći Ja“ („Tamo gde je id, mora doći ego“). Ova rečeni­ ca upućuje na drugu Frojdovu ■ ŽELJA (fr. désir, nem. Begierde, topiku, prema kojoj trodelna engl. desire) – u koncepciji Lakana, ko­ struktura psihičkog aparata ra­ ji je išao tragom Hegela, želja je uvek slojava ljudsku psihu na tri sfe­ „želja Drugoga“, le desir de l’Autre, što re: Ono – Ja – Nad­Ja. Prema podrazumeva dve stvari: subjekat tra­ tradicionalnom tumačenju, koje ži priznanje od Drugoga (želim da su po ugledu na Frojda izabrali me Drugi želi), ali takođe teži posedo­ vanju Drugoga (želim Drugoga). mnogi interpretatori (najpozna­ tije je postalo tumačenje Pola Rikera),67 samosvest subjekta dobija se kao efekat prekoračenja ogra­ ničenjâ vezanih za supremaciju nagonskih elemenata. Tamo gde su vladale želje koje su razvlašćivale subjekat svestan sebe od njemu pripadajuće dominacije, potrebno je ponovo uspostaviti kontrolu
66 67 Kratko predstavljanje Archetypal Theory and Criticism zajedno s bibliografi­ jom nalazi se u: The John Hopkins Guide to Literary Theory and Criticism, red. M. Groden, M. Kreiswirth, Baltimore–London, 199, str. 36–0. P. Ricoeur, De l’interprétation. Essai sur Freud, Paris, 1965.
Književne teorije XX veka

68

samorazumevanja strukture Ja; došlo bi, negirajući svoju nagonsku stranu, do nivoa neporemećene samospoznaje. Očigledno je da se kroz ovakav tip razmišljanja provlači Hegelova epopeja duha koji se iz izgnanstva u sebi stranu spoljašnjost (ovde: nagonska strana, nemačko Es, srpsko Ono, francusko Ça) vraća sebi, bogatiji za ono što je ostalo iza njega. Lakan radikalno preokreće ovaj odnos. Ako je u Hegelovom modelu osvešćivanja savršeno poznato šta se nalazi u oblasti svesti, onda je u Lakanovom modelu pravi subjekat potpuno sebi nedostu­ pan, „nikada nije sam svoj gospodar“. Subjekat govori, ali ne zna šta govori jer je upleten u mrežu simboličkih medijacija koje mu ne dozvoljavaju da objedini sopstvenu sliku (ova teza do kraja preokre­ će skoro sve definicije autobiografije zasnovane na svesnoj nameri portretisanja sebe). Simbolički poredak (ili diskurs, govor) interve­ niše u zamišljenom poretku (autoportret koji stvaramo s nadom da je to naše „pravo“ Ja) i na taj način onemogućava samorazume­ vanje. Ova dva poretka – zamišljeni i simbolički – međusobno se sukobljavaju tokom procesa konstituisanja Subjekta. Predstave koje dete stvara o sebi u st a d ijumu o g le d a l a stvaraju idealnu sliku o sebi (moi), dok uporedo s to­ ■ STADIJUM OGLEDALA (fr. stade kom učenja jezika nastupa sim­ du miroir) – u Lakanovoj psihoanali­ bolički poredak koji subjekat zi faza emotivnog razvoja deteta (iz­ (je) lišava autonomije. Čovek među šestog i osamnaestog meseca mora da govori da bi izrazio se­ života) u kojoj, zahvaljujući prepozna­ vanju sebe u ogledalu, dete objedinju­ be, ali govoreći koristi reči koje je sopstveni lik (do tada dete percipi­ ne potiču od njega, već iz sfere ra svoje telo u delovima, kao le corps otuđujuće kulture. Zato će La­ morcelé), a istovremeno otkriva sebe kan reći da subjekat neizbežno kao nekog drugog (= alijenacija). Sta­ biva otuđen u označitelju (sig­ dijum ogledala je predjezički stadi­ nifiant), što znači da, govoreći, jum i pripada imaginativnom registru čovek postaje sam sebi stran ili u kojem biva ustaljena slika Ja. Preva­ zilaženje stadijuma ogledala vezuje se – kako je to jasno iskazao Gom­ za učenje jezika. Dete tada prelazi iz brovič u Svadbi – ne govorimo imaginativnog registra (L’Imaginaire) mi jezikom, već jezik govori na­ u simbolički registar (L’Simbolique). ma. Ovu sferu subj ekt iv nog ra zb ašt i nj enj a u j e zi ku Lakan naziva Nesvesnim, menjajući u potpunosti smisao Frojdovog koncepta. Preokretanje ove rečenice daje nam najvažniju Lakanovu tezu: nesvesno je strukturisano kao jezik. Simboličko razvlašćivanje subjekta zasniva se, dakle, na to­ me da „sam lišen čak i mog najintimnijeg, ‘subjektivnog’ iskustva onoga kako ‘mi stvari zaista izgledaju’“.68 Prema Frojdu, nesvesno
68 S. Žižek, The Plague of Fantasies, Verso, London–New York, 1997, str. 259.
I. Psihoanaliza

Samo­razu­mev­anje stru­ktu­ra Ja

Otu­đen su­b­jekat

Zami­šljen i­ si­mb­o­li­čki­ po­redak

Nesv­esno­ i­ jezi­k

69

se manifestovalo p omo ć u jezika (to je glavna teza njegovog rada Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). Prema Lakanu – nesvesno je sam jezik.

Lakan i­ knji­že­v­no­st
Ovde se najbolje vidi značaj koji Lakanova psihoanaliza ima za pro­ mišljanje književnosti. Krenimo još jednom od subjekta. Dakle, ka­ ko ističe poznati komentator Lakana, Slovenac Slavoj Žižek, „osnov­ na osobina Lakanovog subjekta očigledno je njegova alijenacija u označitelju: samo ako je subjekat uhvaćen u radikalno spoljašnju mrežu označitelja, već je mrtav, raskomadan, podeljen“.69 To znači da simbolička reprezentacija, iako neizbežna, uvek vrši izobličava­ nje subjekta, „da subjekat ne može da pronađe označitelja ■ TRAUMA (nem. iz grč. trauma) koji bi bio ‘njegov sopstveni’, da – događaj u psihičkom životu subjek­ uvek govori previše ili prema­ ta koji je izazvao šok na koji se ne mo­ že privići. Trauma je – prema Frojdu lo: ukratko, uvek govori nešto – bolna ingerencija stvarnosti, dok je drugo od onoga što je hteo da prema Lakanu – efekat približavanja kaže“.70 Ako se kaže da je Laka­ Realnom, odnosno onome za šta ne­ nov subjekat izgrađen na ne­ ma reči u jeziku. U oba slučaja trau­ dostatku, onda taj nedostatak ma ne podleže simbolizaciji. predstavlja nemogućnost prona­ laženja najličnijeg signifiant za ■ STRAVIČNO (nem. das Unheim­ izražavanje samog sebe. Umesto liche) – kategorija koju je uveo Frojd toga progovara Nesvesno, odno­ da bi označio situaciju u kojoj se de­ sno Jezik ili Simbolički Drugi šava povratak onoga što je svest poti­ (l’Autre). Pedesetih godina, za snula i što izaziva osećaj čudnovato­ sti i neobičnosti postojanja. Prema Lakana je bilo najvažnije otkri­ Frojdu, „unheimlich je sve ono što bi će da simbolički poredak pred­ trebalo da je skriveno i tajno, a izašlo stavlja mesto prave konstitucije, je na videlo“. Umetnost često izaziva zapravo de­konstitucije subjek­ osećanje stravičnog. ta. Kasnije, međutim, Lakan vi­ še ne insistira na simboličkoj dimenziji i u vezi s tim više ne veruje toliko u reintegrativni i intersubjektivni smisao analitičkih postupa­ ka. Glavni predmet njegovog interesovanja postaje Stvarnost, pre­ ciznije – ono što je Realno. Prema Lakanu, R e a l n o j e on o što
69 70 S. Žižek, Sublimni objekt ideologije, Zagreb, 2002, str. 206, prevod: Nebojša Jovanović i dr. Ibid., str. 207–208.
Književne teorije XX veka

Lakan i­ knji­žev­no­st

Su­b­jekat i­zgrađen na nedo­statku­

Realni­ po­redak

70

n e p o d l e ž e si mb ol iz aciji z b o g t raume i što se javlja onda kad, na primer, predme­ ti koji su u svakodnevnoj upo­ trebi bivaju lišeni očiglednog, rutinskog značenja i pojavlju­ ju se u promenjenom obliku. Tada nastaje efekat neobično­ sti, stranosti, predmet postaje – kako bi Frojd rekao – unhe­ 71 imliche, neobičan ili – kako bi to rekao Šklovski – začudan, odnosno lišen simboličke ukorenjenosti u našem jeziku. Za Lakana, Realno predstavlja ispoljavanje onoga što se izmaklo ispod vlasti sim­ boličkog poretka. U tom smislu umetost se može s mnogo razloga posmatrati kao područje u kojem je Realno brižljivo potiskivano (konvencionalna umetnost) ili područje u kojem povratak Realnog postaje neizdržljiv (i takođe podleže potiskivanju ili cenzuri). U oba slučaja – iako liči na paradoks, mada nije – umetnost (svesno ili ne­ svesno) potcenjuje Realno, jer je ono za nju neizdržljivo i to zbog njegovog radikalnog asimboličkog karaktera. Lakan je pod uticajem Hajdegera uneo u rečnik psihoanalize po­ jam Stvari, Das Ding, La Chose. Ta Stvar je Nešto do čega se u stvari ne može dopreti, mada potpuno određuje situaciju subjekta. Ona je sasvim lišena značenja, iako ga generiše. Čini osnovu simbolizacije, iako joj sama ne podleže.72 Neizreciva je, iako govor subjekta uglav­ nom zavisi od nje. Jasno je da ova Stvar, koja je u nama i iznutra nas, određuje iako se ne može izgovoriti, podseća na Frojdov „pupak sna“ koji stvara značenja, ali im sam izmiče. Ta Stvar je strano telo koje se krije u našem telu, ali i kao nešto strano istovremeno pripada i nama. Tako dolazimo do suštine odnosa između onoga što je Sim­ boličko i onoga što je Realno. Već znamo da se osnovna napetost dešavala između zamišljene identifikacije s pravim „ja“ i nemoguć­ nosti adekvatne reprezentacije upisane u poredak nesavršenih sig­ nifiants te, dakle, u poredak koji je odredio Drugi ili – kako kaže Lakan – Pravo. Sada ovu situaciju možemo preformulisati. Ako Pravo Drugoga (identično sa Imenom Oca, jer je za Lakana Pravo = Simbolični Drugi = Otac = Nesvesno) ne dozvoljava subjektu da otkrije sopstveno „ja“, onda je ono istovremeno i odbrambena
■ REALNO (fr. le réel) – u kasnijoj Lakanovoj koncepciji, ono što u psihič­ kom iskustvu ne podleže simbolizaciji ili prevodu na jezičke znakove. Doživ­ ljaj Realnog, slično kao i doživljaj stra­ vičnog kod Frojda, izaziva nemir kod subjekta koji stoji oči u oči sa svetom lišenim značenja. Prema Lakanu, Real­ no je traumatično jezgro u ljudskoj psi­ hi koje slabi odnos sa stvarnošću. 71 72 S. Freud, „Niesamowite“, u: Dzieł­a, t. 3: Pisma psychologiczne, Warszawa, 1997. Ova paradoksalna struktura fascinirala je razne poststrukturalističke misli­ oce koji mnogo duguju psihoanalizi. Bart je naziva – signifiance, Kristeva – chora, a Derida – différance.

Umetno­st naspram Realno­g

Lakano­v­a Stv­ar

I. Psihoanaliza

71

Po­redak au­tomaton

Po­redak tu­ché

Knji­žev­no­st i­ trau­ma

reakcija na pritisak Stvari koja ■ DRUGI (fr. l’Autre) – u Lakanovoj se u njemu krije. Pristup simbo­ koncepciji, mesto s kojeg se postavlja ličkoj dimenziji – ili, na primer, pitanje o mojoj želji, dakle, mesto pisanje (poredak automaton) na kojem sam prepoznat kao ja i na – u stvari je osuđen na alijenaci­ kojem to prepoznavanje (priznanje) zahtevam (pogledati: ŽELJA). ju u označitelju, ali, s druge stra­ je drugi čovek, već simbolično To ni­ mesto ne, uspeva da izbegne ono što koje zauzimam osećajući nedostatak je u subjektu najtraumatičnije (kad ne bih osećao nedostatak, ne bih – Stvar koja se nikako ne može mogao ništa da želim). Zato će Lakan simbolizovati (poredak tuché). reći: Drugi je nedostatak u meni. Pisanje je, dakle, pokušaj maski­ ranja traumatičnog jezgra pomoću identifikacije sa simboličkim knji­ ževnim smislom. Šta je, zapravo, ovaj centar koji se ne može dosegnu­ ti, srž koja se ne može tematizovati, a koja skroz prožima subjekat? Prema Lakanu, to je trauma. Realnog (dakle, traume) ne možemo se osloboditi, ali ga ne možemo ni dotaći. Dakle, dilema književnosti je­ ste sledeća: pisanje je nemoguće bez odnosa prema traumi (pisanje je traumatično po suštini), iako ne može, takođe, ni da je ne maskira (bežanje od traume je suština književnosti). Takav je, naime, najvažni­ ji smisao Lakanove psihoanalize u književnom kontekstu.

Re­zi­me­
Kako je pisala Šošana Felman: „Književnost je jezik koji psihoanaliza koristi da bi govori­ la o sebi samoj, da bi sama sebe imenovala. Književnost, da­ kle, nije samo izvan psihoanalize pošto motiviše, ona i na­ stanjuje imena njenih osnovnih pojmova [kao, na primer, Edipov kompleks, narcizam, ■ EDIPOV KOMPLEKS – seksualna mazohizam, sadizam], poš­ želja koje dete usmerava ka roditelji­ to čini unutrašnji odnos ma. U klasičnoj verziji, dete želi rodi­ pomoću kojeg psihoanaliza telja suprotnog pola (Edip želi Joka­ stu) i u rivalskom je odnosu prema imenuje svoja otkrića.“73 Međutim, veze unutar psi­ hoanalize odnose se i na druge oblasti. Pre svega: na subjekt, na
73

roditelju istog pola (Edip ubija Laja). U suprotnoj verziji, označava ljubav prema roditelju istog pola i mržnju prema roditelju suprotnog pola. →

Literature and Psychoanalysis: The Question of Reading: Otherwise, red S. Fel­ man, Baltimore, 1982, str. 9.
Književne teorije XX veka

72

→ Edipov kompleks, prema Frojdu, od­ ređuje emocionalni razvoj čoveka: od njegovog intenziteta i verzije zavi­ si izbor objekta ili izbor onoga koga volimo u zrelim godinama. Rešenje Edipovog kompleksa povezano je s rađanjem Nad­Ja (Über­Ich): odri­ čući se zadovoljavanja edipovskih želja, koje su naišle na zabranu, dete preobraća erotsko osvajanje roditelja u identifikovanje s njima i interiori­ zuje zabranu. Prema mišljenju dru­ gih psihoanalitičara, interiorizacija zabrane dešava se pre pojave edipov­ skih želja.

njegove relacije sa svetom i na strukture i tropologije književ­ nog teksta. U prvoj, borbenoj fazi razvoja psihoanalize junak analize bio je uvek pisac u čiju se psihu nastojalo zaviriti pomo­ ću teksta. Danas to više nije pi­ sac kao takav, već je to subjekt prisutan u tekstu kao i sam rad teksta koji skriva tajne sadržaje, onaj koji privlači interesovanje istraživača. Ako ni danas psiho­ analiza nije izgubila svoj kritički potencijal, onda je to zato što: 1. Dovodi u sumnju kartezijansku koncepciju subjekta koji se jasno i očigledno prepoznaje u sopstvenim tvorevinama. Bilo u Frojdovoj ili Lakanovoj verziji, subjekt je usmeren na sebe samog i nikada ne zna ko je ni šta govori. Dakle, postoji sfera koja ne podleže kontroli subjekta i ta sfera je Nesvesno. Kod Frojda je ona odvojena od svesnog Ja cenzurom koja potisku­ je neugodne sadržaje. Kod Lakana je ona strukturisana kao jezik, što znači da premešta subjekt od označitelja do označi­ telja (signifiants) u kojima se on ne može pronaći. 2. Nesvesno je tretirano kao diskurs. Frojd nije otkrio nesvesno, ali je prvi ukazao na njegovu diskurzivnu prirodu: da ona go­ vori pomoću našeg govora, da ima odjek u snovima i da se otkriva u jezičkim omaškama. 3. Književno stvaralaštvo podseća na odbrambenu delatnost psihe, jer je u oba slučaja između sveta i Ja postavljen filter fantazije koji sprečava osećanje neprijatnosti. Književni tekst nije autonomni artefakt, već upućuje na stvaraoca, tačnije, na njegove nesvesne fantazije zahvaljujući kojima on rešava delikatne probleme sopstvene psyche. . Književni tekst se tretira kao simptom na osnovu kojeg se dola­ zi do skrivenog smisla. U slučaju Jungove psihoanalize, ulogu simptoma igraju – simboli, a ulogu skrivenog smisla – arhetip. 5. Književni tekst predstavlja strukturalnu analogiju sa snom. To znači da analiza sna može da postane model za književnu analizu, a istovremeno njen cilj postaje deformisanje deformi­ sanja kojem je podvrgnut skriveni sadržaj sna u procesu rada sna. Iako rad sna ima tropološki karakter, analitičar mora da
73

Kri­ti­čki­ po­tenci­jal psi­ho­anali­ze

Fro­jdo­v­o­ nesv­esno­ – Lakano­v­o­ nesv­esno­

Knji­žev­ni­ tekst kao­ si­mpto­m

I. Psihoanaliza

se uhvati u koštac s maskirajućom retorikom teksta koja po­ mera pravo značenje. 6. Književni tekst se kao analogon psihičkog aparata tretira kao polje napetosti i konflikata čijim otkrivanjima i smirivanji­ ma u sjedinjavajućoj interpretaciji teži interpretator. Ipak, to ne znači da svaki tekst, isto kao i svaki san, može biti protu­ mačen. „Na pitanje da li se svaki san može tumačiti, treba odgovoriti sa ne.“7 Kako snovi, tako se i tekstovi odlikuju od­ govarajućom s nagom otp or a prema interpretaciji, te je za­ to interpretator prinuđen samo na postavljanje hipoteza „čija će se naslućivanja dotaći građe duševnog aparata i rada sna­ ga koje u njemu deluju“.75 7. Književni tekst se može shvatati kao element interpretativne transakcije između pacijenta (pisca) i terapeuta (čitaoca).76 Interpretacija se zasniva na konstruisanju priče koja otkriva smisao nedostupan piscu. Odnos između autora i čitaoca može se opisati pomoću prenosnih kategorija (Übertragung, transference) kad čitalac odgovara na želju autora ugrađenu u tekst. 8. Kao što „jedan te isti podsticaj [može] imati mnoge predsta­ ve“, tako je i „svaka prava poetska tvorevina rezultat više ne­ go jednog, u duši pesnika oživljenog, podsticaja i dopušta vi­ še nego jednu interpretaciju“.77

7 75 76 77

S. Frojd, Tumačenje snova, II, op. cit., str. 177. Ibid., str. 163. Kako je to predstavio Dž. Hilis Miler „interpretacija književnog teksta podse­ ća na lečenje pacijenta“. U: J. Hillis Miller, „Constructions in Criticism“, The­ ory Now and Then, New York, 1991, str. 26. S. Freud, Objaś­nianie marzeń­ sennych, op. cit., str. 23.
Književne teorije XX veka

7

Hro­no­lo­gi­ja
1896: 1900: Četrdesetogodišnji Sigmund Frojd, autor knjige Studien über Hyste­ rie (Rasprave o histeriji), napisane zajedno s Jozefom Brojerom i iz­ date godinu dana ranije, prvi put koristi reč „psihoanaliza“. Frojdovo Die Traumdeutung (Tumačenje snova). U oktobru – početak terapije s Dorom koja će postati „junakinja“ jedne od važnijih kliničkih studija o histeriji. Diltaj piše Nastanak hermeneutike. U Parizu se rodio Lakan. Frojd objavljuje Psihopatologiju svako­ dnevnog života napisanu, kako je govorio, za nestručnjake. Huserl objavljuje Logička istraživanja. Frojdova Dosetka i njen odnos prema nesvesnom; Tri rasprave o teoriji seksualnosti, čiji je cilj sticanje uvida „u mehanizam sek­ sualnog funkcionisanja čoveka uz pomoć psihoanalitičke tehni­ ke“ (Predgovor iz 191. godine). Prva Frojdova studija posvećena književnosti – noveli Gradiva, danskog pisca Jensena. Uticaji putovanja u Italiju: ruševine Pompeje upoređene su sa represijom na koju nailazi erotsko is­ kustvo potisnuto u nesvesno. Iskopavanje ostataka iz ruševina podseća na psihoanalitičku seansu. Trećeg marta Jung prvi put posećuje Frojda u Beču. Razgovaraju trinaest sati. Der Dichter und das Phantasieren (Pesnik i fantaziranje): „Pesnik radi isto što i dete koje se igra: stvara svet fantazije prema ko­ jem se odnosi veoma ozbiljno, što znači da u njega ulaže mno­ go emocija, oštro ga razlikujući od stvarnosti.“ Fantazija ima svoj izvor u nezadovoljavanju želja i podudara se sa snom. Putovanje s Jungom i Ferencom u Ameriku gde je psihoanaliza naišla na prijem pun oduševljenja. Frojdovo proučavanje fobijâ (slučaj „Malog Hansa“) i opsesivne neuroze (slučaj takozvanog Čoveka Pacova). Jung postaje predsednik Međunarodnog psihoanalitičkog udru­ ženja. Frojd objavljuje svoja američka predavanja (Über Psycho­ analyse. Fünf Vorlesungen). 75

1901:

1905:

1907:

1908:

1909:

1910:

I. Psihoanaliza

Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija. Kad su u pita­ nju dve Leonardove osobine – sklonost ka potiskivanju nagona i sublimacija primarnih nagona, „psihoanaliza ostaje nemoć­ na“. Nagoni obeležavaju granicu psihoanalitičke spoznaje. Posle toga ostaje samo biologija „na kojoj se uzdiže psihička zgrada“. 1911: „Šreberov slučaj“ ili Frojdova istraživanja strukture paranoje. Jung završava svoj prvi samostalan rad Wandlungen und Symbo­ le der Libido (Promene i simboli libida). Toga se ovako sećao: „U meni se rodio osećaj da nemam šta da tražim u svetu intelek­ ta... Materijal nesvesnog izvučen na svetlost dana ostavljao me je, da tako kažem, široko otvorenih usta!“ Posle ove knjige (prevede­ ne na engleski već 1916. godine) Frojd se razilazi s Jungom. 1913: Frojdov Totem i tabu. Ferenc osniva Psihoanalitičko društvo u Budimpešti, Ernest Džons (budući Frojdov biograf) otvara filijalu društva u Londonu. 1914: Zur Einführung des Narzißmus (Uvod u narcizam). „Zaljubljiva­ nje počiva u prelivanju Ja libida na objekat. Ono ima moć otkla­ njanja potiskivanja i lečenja perverzije.“ Jung podnosi ostavku na mesto predsednika Međunarodnog psihoanalitičkog društva. 1915: Frojdovo Das Unbewußte (Nesvesno). 1916–1917: Frojdov Uvod u psihoanalizu. De Sosirova Opšta lingvistika. 1917: Trauer und Melancholie / Žalost i melanholija (nastavak prouča­ vanja narcističkih psihičkih poremećaja). Melanholija je defini­ sana kao posledica (= neprerađena) gubljenja objekta pogubnog za Ja (a prerađeno gubljenje je žalost). Libido se vraća u Ja koje – zbog identifikacije sa izgubljenim objektom – biva uništeno. 1918: Frojdovo proučavanje dečjih neuroza (slučaj „Čoveka vuka“). 1919: Das Unheimliche (Zastrašujuće): Jedan od malobrojnih Frojdovih radova posvećenih estetici. Zastrašujuće predstavlja iskustvo vra­ ćanja potisnutog koje izaziva neprijatan osećaj stranosti sveta. Na zasedanju Psihoanalitičkog društva Melani Klajn predstavlja svoju prvu raspravu o dečjem razvoju. 1920: Frojdovo Jenseits des Lustprinzip (S one strane principa zadovolj­ stva). Ja se rukovodi principom zadovoljstva, potiskujući nepri­ jatne sadržaje. 1923: Frojdovo Das Ich und das Es (Ja i Ono). Formulacija takozva­ ne druge tropike psihičkog aparata. „Ego [Ich] reprezentuje ono što se može nazvati razumom i razboritošću nasuprot idu [Es] koji obuhvata sve strasti.“ 1925: Verneinung (Negacija): „Nema lepšeg dokaza za otkriće nesve­ snog od toga kad neko, koga analiziramo, reaguje rečima: ‘ni­ sam mislio na to’.“ 76
Književne teorije XX veka

1926: 1927: 1930: 1932: 1933:

1934: 1936:

1938: 1939:

1946: 1949:

1953:

Lakanov naučni debi (kao koautora) koji godinu dana kasnije počinje kliničku psihoanalitičku praksu. Fetischismus. Kratka Frojdova rasprava o seksualnom fetišizmu. Esej o Dostojevskom. Frojdova ćerka, Ana Frojd, objavljuje svo­ je najvažnije delo Dečja psihoanaliza. Frojdov Das Unbehagen in der Kultur (Nelagodnost u kulturi). Lakanov samostalan naučni debi. Prva Lakanova knjiga (doktorat): O paranoičnoj psihozi i nje­ nim vezama sa ličnošću. Lakan objavljuje članak u nadrealističkom časopisu Minotaur. Rus Koževnjikov, naturalizovan u Francuskoj kao Kožev, drži predavanja (do 1939. godine) o Hegelovoj Fenomenologiji duha u École des Hautes Études. Na predavanjima su se mogli sresti pisci (R. Keno) i psihijatri, pa i sam Lakan koji je od Koževa pozajmio tumačenje Hegelove teorije želje kao želje Drugoga (želim nešto samo zato što tražim priznanje nekog drugog ko takođe želi to nešto). Archetypal Patterns in Poetry: Psychological Study of Imagina­ tion, Mod Botkin. Prva primena Jungovih ideja na proučavanje književnosti. Na XIV kongresu Međunarodnog psihoanalitičkog udruženja u Marijenbadu, Lakan izlaže čuveni referat o „stadijumu ogledala“. Ana Frojd objavljuje rad Ego i odbrambeni mehanizmi. Frojd se zbog nacističke agresije seli iz Beča u London. Gaston Bašlar objavljuje Psychoanalyse du feu (Psihoanaliza vatre). Frojd umire u Londonu objavljujući pre toga svoje poslednje delo Der Mann Moses und die monotheistische Religion (Mojsije i monoteizam). Lakan počinje da radi u vojnoj bolnici. Pojavljuje se prvi tom francuskog prevoda Fenomenologije duha. Posle perioda ratnog ćutanja, Lakan ponovo počinje da objavlju­ je naučne radove. Ernest Džouns, tada predsednik Međunarodnog psihoanalitič­ kog udruženja i najveći živi Frojdov učenik, objavljuje knjigu Hamlet and Oedipus (Hamlet i Edip) koju izdavač reklamira kao „klasičnu studiju iz psihoanalize književnosti“. Objavljivanje Lakanovog marijenbadskog predavanja pod naslo­ vom La stade du miroir (Stadijum ogledala). Lakan postaje predsednik Pariskog psihoanalitičkog udruženja (SPP), iz kojeg zatim istupa da bi postao član Francuskog psiho­ analitičkog udruženja (SFP) koje nije posedovalo akreditaciju Međunarodnog psihoanalitičkog udruženja. Početak ozbiljnih 77

I. Psihoanaliza

1954: 1955: 1955– 1956: 1959–1960: 1960–1961: 1963: 1964:

1966:

1967: 1968: 1970–1980: 1972: 1973: 78

podela u francuskoj psihoanalizi. Lakan počinje da drži čuvena predavanja čije će beleške biti objavljene u posebnim knjigama. Na seminare, koji su trajali dvadeset i sedam godina bez pre­ stanka, danas se gleda kao na psihoanalitičke predstave koje je Lakan brižljivo režirao i izvodio na prilično hermetičnom jezi­ ku. Bez obzira na to, uvek su privlačili mnoštvo posetilaca koji nisu obavezno bili profesionalno povezani s psihoanalizom. Prvi tom predavanja: Écrits téchniques de Freud (Frojdovi tehnič­ ki spisi). Seminar o Ukradenim pismima Edgara Alana Poa. Drugi tom seminarskih radova: „Ja“ u Frojdovoj teoriji i psihoanalitičkoj tehnici. Lakanov seminar o psihozama. Seminar L’Ethique de la psychoanalyse (Etika psihoanalize), na kojem se pojavljuje nova interpretacija Realnog i Stvari (das Ding, la Chose). Seminar o Prenosu (Le Transfert). Fukoova knjiga Istorija ludila u doba klasicizma. Lakan postaje glavni urednik serije „Champ freudien“ u izdavač­ koj kući „Seuil“. Lakan formira École Freudienne de Paris (EFP). Seminar XI: Les quatres concepts fundamentaux de la psychoanalyse (Četiri fundamantalna koncepta psihoanalize), na kojem izgovara čuve­ nu rečenicu: „Nesvesno je strukturisano kao jezik.“ Rolan Bart objavljuje Eléments de sémiologie (Elementi semiologije). Fransoa Val sakuplja raštrkane Lakanove studije u knjigu Écrits (u kolekciji „Champ freudien“ čiji je urednik takođe bio Lakan), bibliji svih lakanista. Objavljivanje Écrits se podudara sa izdavanjem drugih knjiga ključnih za francuski strukturalizam: Fukoove Reči i stvari, Ben­ venistina Problèmes de linguistique générale. Rečnik psihoanalize Laplanša i Pontalija, prvi priručnik koji po­ vezuje Lakana i Frojda. EFP počinje da objavljuje časopis Scilicet. Lakan podržava stu­ dentski pokret. Na univerzitetu u Vensanu nastaje odsek za psi­ hoanalizu kojim upravljaju njegovi učenici. Naredni Lakanovi seminari. Registrovano ih je ukupno dvade­ set i sedam, od kojih je svaki objavljen ili će biti objavljen u po­ sebnoj knjizi. French Freud: Structural Studies in Psychoanalysis, tematski broj Yale French Studies. Pronicljiva kritička knjiga o Lakanu: Le titre de la lettre Filipa Laku­Labara i Žan­Lik Nansija.
Književne teorije XX veka

1975:

1976: 1977:

1981:

Izlazi Anxiety of Influence (Strah od uticaja) Harolda Bluma, smeo pokušaj opisivanja književnoistorijskog procesa pomoću kategorije edipovske psihomahije između predaka i potomaka. Lakanova poseta Americi. Serija čudnih događaja i skandala. Siguran u svoju slavu s one strane Atlantika, Lakan je odlučio da privatno poseti Metropoliten operu („Recite im da sam ja La­ kan“), a kad nije uspeo da ugovori susret, jedna od njegovih do­ maćica, ne govoreći ništa Lakanu, pozvala je direktora i nagove­ stila da će se u Operi pojaviti Žan­Pol Sartr incognito. Direktor je bio počastvovan i odmah pristao, ali je bio upozoren da veliki filozof ne voli kad se njegovo ime javno izgovara. Lakan ništa ni­ je shvatio, mada mu je jedino njegovo nepoznavanje engleskog dozvolilo da pređe preko pitanja i dâ odgovor o zdravlju Simon de Bovoar. U Bostonu, na MIT, gde se susreo sa Čomskim, La­ kan mu je na pitanje šta je mišljenje, odgovorio ovako: „Čini nam se da mislimo mozgom. Ja lično mislim stopalom. Samo tada dolazim do stvarnog kontakta s nečim solidnim. Ponekad mislim i čelom, pogotovu kada njime u nešto udarim. Video sam i previše (elektro)encefalograma da bih znao kako tamo ne­ ma ni traga misli.“ Čomski je brzo konstatovao da ima posla sa ludakom. U dvadeset i prvom broju Poétique Derida objavljuje dugačak esej Le facteur de la verité koji predstavlja kritiku metafizičkih (zapravo fa logo ce nt r ič ni h) pretpostavki Lakanove psihoa­ nalize (fallus kao „privilegovan označitelj“), ugrađenih u Laka­ nov seminar na temu Poovog Ukradenog pisma. U uvodu za ovaj esej Derida piše: „Psihoanalitički orijentisana ‘književna kritika’ u Francuskoj ne postavlja pitanje teksta. To se može re­ ći, bez velike nepravde, za psihobiografiju Marije Bonaparte, za psihoanalizu materijalne fantazije [Bašlara], egzistencijalnu psi­ hoanalizu [Sartra], psihokritiku [Morona], psihoanalitički obo­ jenu tematsku fenomenologiju [Rišara] itd.“ Bruno Betelhajm u knjizi The Uses of Enchantment: The Mea­ ning and Importance of Fairy Tales postavlja tezu o bajci kao ilu­ straciji nesvesnog konflikta u dečjoj psihi. Tematski broj časopisa Yale French Studies posvećen psihoana­ lizi. U njemu su se, između ostalih, našli Lakanov tekst „Desire and the Interpretation of Desire in Hamlet“, kao i odlična inter­ pretacija Šošane Felman Džejmsovog Okretaja zavrtnja, pod na­ slovom Turning the Screw of Interpretation. Lakan umire 9. septembra.

I. Psihoanaliza

79

Bi­b­li­o­grafi­ja
Rečni­ci­
L’apport freudien. Éléments pour une encyclopédie de la psychanalyse, red. P. Ka­ ufmann, Paryż 1993; wyd. 2: Paryż 2003. S. Fhanér, Sł­ownik psychoanalizy, tłum. J. Kubitsky, Gdańsk 1996. J. Laplanche, J.­B. Pontalis, Sł­ownik psychoanalizy, red. D. Lagache’a, tłum. E. Modzelewska, W. Wojciechowska, Warszawa 1996. Sł­ownik phychoanalizy. Klasyczne pojęcia, nowe koncepcje, red. B. E. Moore, B. D. Fine, tłum. E. Modzelewski, Warszawa 1996.

Si­gmu­nd Fro­jd
Te­ksto­v­i­ u­ po­ljski­m pre­v­o­di­ma (nav­e­de­n je­ i­ pre­v­o­d na srpski­ i­ hrv­atski­) S. Freud, Czł­owiek imieniem Mojżesz a religia monoteistyczna, tłum. A. Ochoc­ ki, J. Prokopiuk, wstęp A. Ochocki, oprac. R. Reszke, Warszawa 199. Up. S. Freud, Freud i Mojsije. Studije o umjetnosti o umjetnicima (prev. Renata Jurleta i Tamara Tomić), Zagreb, 2005. S. Freud, Czł­owiek, religia, kultura, tłum., posł. J. Prokopiuk, wstęp B. Sucho­ dolski, Warszawa 1967. S. Freud, Dowcip i jego stosunek do nieś­wiadomoś­ci, tłum. R. Reszke, Warsza­ wa 1993. Up. S. Frojd, Dosetka i njen odnos prema nesvesnom (prev. Tomi­ slav Bekić), Novi Sad, 1973. S. Freud, Dzieł­a, t. 1: Objaś­nianie marzeń­ sennych, tłum. R. Reszke, Warszawa 1996. S. Freud, Dzieł­a, t. 2: Charakter a erotyka, tłum. R. Reszke, D. Rogalski, oprac. R. Resczke, Warszawa 1996. S. Freud, Dzieł­a, t. 3: Pisma psychologiczne, tłum. R. Reszke, Warszawa 1997. S. Freud, Dzieł­a, t. : Pisma społ­eczne, tłum. A. Ochocki, M. Poręba, R. Res­ zke, oprac. R. Reszke, Warszawa 1998. S. Freud, Dzieł­a, t. 5: Życie seksualne, tłum. R. Reszke, Warszawa 1999. 80
Književne teorije XX veka

S. Freud, Dzieł­a, t. 6: Dwie nerwice dziecięce, tłum. R. Reszke, Warszawa 2000. Up. S. Frojd, O seksualnoj teoriji. Totem i tabu (prev. Pavle Milekić), Novi Sad, 1973. S. Freud, Kultura jako źródł­o cierpień­, tłum. R. Reszke, Warszawa 1993. Up. S. Frojd, Iz kulture i umetnosti (prev. Vojin Matić i dr.), Novi Sad, 1973. S. Frojd, Autobiografija. Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu (prev. V. Jerotić i N. Volf), Novi Sad, 1969. S. Frojd, Mojsije i monoteizam (prev. Božidar Zec), Beograd, 1979. S. Freud, O marzeniu sennym, tłum. W. Szewczuk, [u:] idem, Psychopatologia życia codziennego. Marzenia senne, Warszawa 1987. Up. S. Frojd, Psihopa­ tologija svakodnevnog života (prev. Hugo Klajn), Novi Sad, 1973. S. Freud, Prilozi teoriji seksualnosti. Tri rasprave (prev. Gruja Petrović i Srđa Prica), Zagreb, 193. Up. i: S. Frojd, „Tri rasprave o seksualnoj teoriji“, u: S. Frojd, O seksualnoj teoriji. Totem i tabu (prev. Pavle Milekić), Novi Sad, 1973, str. 7–118. S. Freud, O marzeniu sennym, u: idem, Wstęp do psychoanalizy, tłum. S. Kemp­ nerówna, W. Zaniewicki, przedm. G. Bychowski, Warszawa 1935; wyd. 2: Warszawa 1957; wyd. : poprawione, przejrzał, przedm. K. Obuchow­ ski, Warszawa 198. Up. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu (prev. Borislav Lo­ renc), Beograd, 1933; Novi Sad, 1973². S. Freud, O psychoanalizie. Pięć odczytów wygł­oszonych na uroczystoś­ć 20­lecia jubileuszu zał­ożenia Clark University w Worcester, Mass., tłum. L. Jekels, Lwów–Warszawa 1911; wyd. 2 uwspółcześ­nione: Poznań 1992. S. Freud, Poza zasadą przyjemnoś­ci, tłum. J. Prokopiuk, wstęp B. Suchodolski, Warszawa 1976. S. Freud, Psychopatologia życia codziennego (O zapominaniu, pomył­kach, za­ bobonie i bł­ędach), z. upoważnienienia autora tłum. L. Jekels, H. Ivànka, Lwów 1912; przedruk w tłum. uzupełnionym i poprawionym przez W. Szewczuka, [u:] idem, Psycholopatologia życia codziennego. Marzenia senne, Warszawa 1987. Up. S. Frojd, Psihopatologija svakodnevnog života (prev. Hugo Klajn), Novi Sad, 1973. S. Freud, Totem i tabu, tłum. J. Prokopiuk, M. Poręba, oprac. R. Reszke, War­ szawa 1993. Up. S. Frojd, O seksualnoj teoriji. Totem i tabu (prev. Pavle Milekić), Novi Sad, 1973. S. Freud, Wizerunek wł­asny, tłum. (z franc.) H. Zaszłupin, Warszawa 1936; pr­ zedruk: Warszawa 1990. S. Freud, Predavanja za uvod u psihoanalizu (prev. Vlasta Mihavec), Zagreb, 2000. Izabrane­ rasprav­e­ S. Freud, Charakter a erotyzm analny; „Kulturowa“ moralnoś­ć seksualna a współ­czesna neurotycznoś­ć; Fantazje histeryczne i ich zwiątek z biseksuali­ zmem; Romans rodziny neurotyków; Wprowadzenie do narcyzmu; Żał­oba i melancholia, tłum. B. Kocowska, Przypominanie, powtarzanie, przepra­ cowanie, tłum. A. Czownicka, [u:] K. Pospiszyl, Zygmunt Freud. Czł­owi­ ek i dzieł­o, Wrocław–Warszawa–Kraków 1991.
I. Psihoanaliza

81

S. Freud, „Dlaczego wojna?“, tłum. J. Miziński, Colloquia Communia 1989, nr 3–6. S. Frojd, „Dostojevski i oceubistvo“, u: Iz kulture i umetnosti (prev. Vladeta Je­ rotić), Novi Sad, 1973, str. 235–259. S. Freud, „Fetyszyzm“, tłum. A. Pawelski, Seksuologia, 1993, t. 1. S. Freud, „Mity greckie i Shakespeare“, tłum. E. i W. Sobaszkowie, Dialog, 1988, nr 9. S. Freud, „Niektóre typy charakterów w pracy psychoanaliticycznej“, tłum. E. i W. Sobaszkowie, Dialog 1989, nr . S. Freud, Pisarz i fantazjowanie, tłum. M. Leś­niewska, u: Teoria badań­ literac­ kich za granicą. Antologia, t. 2: Od przeł­omu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 1: Orientacje poetocentryczne i kulturocentryczne, wybór, rozprawa wstępna, komentarz S. Skwarczyńska, Kraków 197. S. Freud, „Pisarz i fantazjowanie“, tłum. B. Kocowska, u: K. Rospiszyl, Zygmunt Freud. Czł­owiek i dzieł­o, Wrocław–Warszawa–Kraków 1992. S. Freud, „Podstawowe pojęcia psychoanalizy“; „Nieukontentowanie w kultur­ ze“, tłum. H. Kwiecińska, u: Filozofia i socjologia XX wieku, wyd. 2, War­ szawa 1965, cz. 1. S. Freud, „Postacie psychopatyczne na scenie“, tłum. E. i W. Sobaszkowie, Dia­ log 1988, nr 7. S. Freud, „Przemijanoś­ć“, tłum. P. Dybel, Teksty Drugie 1999, nr 3.

Karl Gu­stav­ Ju­ng
Te­ksto­v­i­ (u­ pre­v­o­du­ na po­ljski­ i­ na srpski­) C. G. Jung, Archetypy i symbole. Pisma wybrane, tłum. J. Prokopiuk, Warsza­ wa 1976. C. G. Jung, Dzieł­a, t. 1: Aion. Przyczynki do symboliki Jaźni, tłum. R. Reszke, oprac. L. Kolankiewicz, Warszawa 1997. C. G. Jung, Dzieł­a, t. 2: Typy psychologiczne, tłum. R. Reszke, Warszawa 1997. Up. K. G. Jung, Psihološki tipovi (prev. Miloš N. Đurić), Novi Sad, 1977. C. G. Jung, Dzieł­a, t. 3: Symbole przemiany. Analiza preludium do schizofrenii, tłum. R. Reszke, Warszawa 1998. C. G. Jung, Dzieł­a, t. : Psychologia a alchemia, tłum. R. Reszke, Warszawa 1999. C. G. Jung, O istocie psychicznoś­ci. Listy 1906–1961, wyd. A. Jaffé, wspólpr. G. Adler, wybór, tłum., oprac. R. Reszke, Warszawa 1996. C. G. Jung, O istocie snów, tłum. R. Reszke, Warszawa 1993. Up. S. Frojd, „O bivstvu snova“, u: K. G. Jung, Dinamika nesvesnog (prev. Desa i Pavle Milekić), Novi Sad, 1977, str. 385–0. C. G. Jung, Podróź na Wschód, tłum. W. Chełmiński, J. Prokopiuk, E. i W. So­ baszkowie, oprac. L. Kolankiewicz, Warszawa 1989. 82
Književne teorije XX veka

C. G. Jung, Podstawy psychologii analitycznej (wykł­ady tavistockie), tłum. R. Reszke, Warszawa 1995. C. G. Jung, Psychologia a religia, tłum. J. Prokopiuk, Warszawa 1970. C. G. Jung, Psychologia a religia, tłum. J. Prokopiuk, oprac. R. Reszke, Warsza­ wa 1995. C. G. Jung, Psychologia przeniesienia, tłum. R. Reszke, Warszawa 1993. C. G. Jung, Rebis, czyli kamień­ filozofów, tłum. J. Prokopiuk, Warszawa 1989. Carl Gustav Jung: Rozmowy, wywiady, spotkania, tłum. R. Reszke, Warszawa 1999. C. G. Jung, Wspomnienia, sny, myś­li, spisane i podane do druku przez A. Jaffé, tłum. R. Reszke, L. Kolankiewicz, Warszawa 1999. C. G. Jung, Zasadnicze problemy psychoterapii, tłum. R. Reszke, Warszawa 199. Up. K. G. Jung, Odabrana dela, 1–5, Novi Sad, 1977. (1. Dinamika nesvesnog; 2. O psihologiji nesvesnog; 3. Duh i život; . Psihološke raspra­ ve; 5. Psihološki tipovi) K. G. Jung, Čovjek i njegovi simboli (prev. Marija i Ivan Salečić), Zagreb, 1973.

Žak Lakan
Te­ksto­v­i­ u­ pre­v­o­du­ na po­ljski­ (i­ na srpski­ i­ hrv­atski­) – i­zbo­r J. Lacan, Funkcja i pole mówienia i mowy w psychoanalizie, tłum. B. Gorczyca, W. Grajewski, Warszawa 1996. J. Lacan, „Kanta Sadem“, tłum. T. Komandant, Twórczoś­ć 1989, nr 8. Up. J. La­ can, „Kant sa Sadeom“ (prev. Tomislav Medak), Treći program Hrvatskog radija, Zagreb, 1999, 55–56, str. 100–116. J. Lacan, „Stadium zwierciadła jako czynnik kształtujący funkcję Ja w ś­wietle doś­wiadczenia psychoanalitycznego“, tłum. J. W. Aleksandrowicz, Psycho­ terapia 1987, nr . J. Lacan, Četiri temeljna pojma psihoanalize (prev. Mirjana Vujanić­Lednicki), Zagreb, 1986. J. Lacan, „Edipov kompleks“ (prev. Zlatko Wurzberg), Tvrđa, Zagreb, 2001, str. 1–2, 95–10.

Najv­ažni­ja dela i­z o­b­lasti­ psi­ho­anali­ze
Ino­strani­ au­to­ri­ Y. Bertherat, Freud z Lacanem, czyli nauka i psychoanalityka [u:] Weik XX. Przekroje. Antologia współ­czesnej krytyki francuskiej, Kraków 1991. B. Bettelheim, Freud i dusza ludzka, tłum., przedm. D. Danek, Warszawa 1991.
I. Psihoanaliza

83

H. Bloom, „Do Freuda i dalej“, tłum. A. Bielik­Robson, Literatura na Świecie 2003, nr 9–10. L. Chertok, R. de Saussure, Rewolucja psychoterapeutyczna: od Mesmera do Freuda, tłum. A. Kowaliszyn, Warszawa 1988. A. Easthope, „Lacanowska interpretacja Kartezjusza“, tłum. T. Mazur, Prze­ gląd Filozoficzny 2000, nr 3. R. Eyer­Kalkus, „Jacques Lacan: psychoanaliza jako lingwistyka mówienia“, tłum. P. Dybel, Teksty Drugie 1998, nr 1–2. B. Fink, Kliniczne wprowadzenie do psychoanalizy lacanowskiej. Teoria i techni­ ka, tłum. Ł. Mokrosiński, Warszawa 2003. M. Foucault, „Nietzsche, Freud, Marks“, tłum. K. Matuszewski, Literatura na Świecie 1988, nr 6. A. Freud, Ego i mechanizmy obronne, tłum., przedm. M. Ojrzyńska, Warszawa 1997. The Freud Reader, red. P. Gay, New York 1989. E. Gellner, Uwodzicielski urok psychoanalizy czyli Chytroś­ć antyrozumu, tłum. T. Hołówka, Warszawa 1997. M. Klein, The Selected Melanie Klein, red. J. Mitchell, New York 1986. H. Lang, Mowa i nieś­wiadomoś­ć, tłum. P. Piszczatowski, wstęp P. Dybel, Gda­ ńsk 2005. S. Leclaire, „Rzeczywistoś­ć pożądania“, tłum. K. Łopuszka, u: Natura, kultura, pł­eć. Historia, etnografia, psychologia, filozofia, tłum. K. Łopuszka, red. K. W. Meissner, Kraków 1969. C. Lévi­Straus, „Freud, Sofokles i Labiche“, tłum. L. Kolankiewicz, Dialog 1990, nr 11. R. Major, „Śladem Lacana“, tłum. A. Wasilewska, Literatura na Świecie 2003, nr 3–. „Pochwała psychoanalizy. Dialog Jacques’a Derridy i Elizabeth Roudinesco“, tłum. M. Loba, Literatura na Świecie 2003, nr 3–. P. Ricouer, „Świadomoś­ć i nieś­wiadomoś­ć“; „O pewnej filozoficznej interpre­ tacji Freuda“, tłum. H. Igalson, u: idem, Egzystencja i hermeneutyka. Ro­ zprawy o metodzie, wybór, oprac., posł. S. Cichowicz, Warszawa 1975. J. Riviè­re, „Proust a Freud“, tłum. J. Błoński, u: Proust w oczach krytyki ś­wiato­ wej, wybór, red., przedm. J. Błoński, Warszawa 1970. E. Roudinesco, Jacques Lacan. Jego życie i myś­l, tłum. R. Reszke, Warszawa 2005. H. Segal, „Joseph Conrad a kryzys wieku ś­redniego“, Świat Psychoanalizy 1995, nr 2. H. Segal, Marzenie senne, wyobraźnia i sztuka, tłum. P. Dybel, Kraków 2003. S. Schneiderman, Jacques Lacan – ś­mierć intelektualnego bohatera, tłum. Ł. Mokrosiński, Warszawa 200. C. Thompson, Psychoanaliza. Narodziny i rozwój, współpr. P. Mullahy, tłum. T. Kołakowska, red., wstęp L. Kołakowski, Warszawa 1963. 8
Književne teorije XX veka

H. Vetter, „Lacan między Freudem a Heideggerem“, tłum. J. Miziński, Colloqu­ ia Communia 1989, nr 3–6. W. Wołoszynow [M. B. Bachtin?], „Poza sferą tego, co społeczne“, tłum. B. Żyłko, Literatura na Świecie 2003, nr 3/. S. Žižek, Patrząc z ukosa. Do Lacana przez kulturę popularną, tłum. J. Margań­ ski, Warszawa 2003. S. Žižek, Przekleń­stvo fantazji, tłum. A. Chmielewski, Wrocław 2001. S. Žižek, Sublimni objekt ideologije (prev. Nebojša Jovanović i dr.), Zagreb, 2002. S. Žižek, Znak, označitelj, pismo. Prilog materijalističkoj teoriji označiteljske prakse, Beograd, 1976. Po­ljski­ rado­v­i­ A. Bielik­Robson, „Słowo i trauma: czas, narracja, tożsamoś­ć“, Teksty Drugie 200, nr 5. D. Danek, Sztuka rozumienia. Literatura i psychoanaliza, Warszawa 1997. e A. Doda, Poś­piech i cynizm: wokół­ t orii dyskursów Jacques’a Lacana, Poznań 2002. P. Dybel, „Czas Edypa – czas Chrystusa“, Kultura i Społ­eczeń­stwo 199, nr 1. P. Dybel, „Derrida i Lacan: spór dwóch żaków o fallusa“, Literatura na Świecie 2003, nr 3–. P. Dybel, Dialog i represja. Antynomie psychoanalizy Zygmunta Freuda, War­ szawa 1995. P. Dybel, Freuda sen o kulturze, Warszawa 1996. P. Dybel, „Instynkt – popęd – namiętnoś­ć (Antropologia Helmutha Plessnera a Freudowska teoria popędow)“, Kultura i Społ­eczeń­stwo 1993, nr 1. P. Dybel, „Podmiot nieś­wiadomoś­ći. Pojęcie podmiotu w psychoanalizie Jacques’a Lacana na tle tradycji filozofii kartezjańskiej“, Przegląd Filozo­ ficzny 2000, nr 3. P. Dybel, „Przemijalnoś­ć piękna i melancholia Freuda“, Teksty Drugie 1999, nr. 3. P. Dybel, Urwane ś­cieżki. Przybyszewski – Freud – Lacan, Kraków 2000. J. Goś­ciniak, „Dyskurs psychoanalityczny w teorii Jacques’a Lacana“, Świat Psychoanalizy 1995, nr 2. K. Irzykowski, „Freudyzm i freudyś­ci“, Prawda 1913, nr 2–6, 8–9. K. Irzykowski, „Teoria snów Freuda“, Nowa Reforma 1912, nr 590. Literatura na Świecie 2003, nr 3/ – broj je u celosti posvećen Lakanu. B. Miciński, „O teoretycznych podstawach psychoanalizy“, Verbum 1938, t. . M. Obrębska, W poszukiwaniu ukrytej struktury. Semiotyka wobec problemu nieś­wiadomoś­ci, Poznań 2002. L. Piątkowska–Magnone, „Krytyka czystego pożądania. Powrót do ‘Kanta Sa­ dem’ Jacques’a Lacana“, Przegląd Filozoficzny 200, nr .
I. Psihoanaliza

85

Pisarz i psychoanalityk, red. R. Dziurla, J. Groth, Poznań 1999. K. Pospiszyl, „Kulturowe uwarunkowania osobowoś­ci człowieaka w ujęciu psychoanalizy“, Studia Filozoficzne 1969, t. 5. J. Potkański, Sobowtór. Różewicz a psychoanaliza Jacques’a Lacana i Melanii Klein, Warszawa 200. Psychoanaliza i literatura, red. P. Dybel, M. Głowiński, Gdańsk 2001. H. Stępniewska­Gębik, Z inspiracji Lacanowskich, Toruń 2000. S. I. Witkiewicz, Niemyte dusze. Studium psychologiczne nad kompleksem ni­ ższoś­ci (węzł­owiskiem upoś­ledzenia) przeprowadzone metodą Freuda ze szczególnym uwzględnieniem problemów polskich (1936), [u:] idem, Nar­ kotyki. Niemyte dusze, wstęp, oprac. A. Micińska, Warszawa 1975.

Mihal Pavel Markovski

86

Književne teorije XX veka

II. FENOMENOLOGIJA

Treba se samo zagledati u same fenome­ ne, a ne o njima unapred govoriti i stva­ rati konstrukcije. Edmund Huserl1 Ontologija književnog dela jeste aprior­ na teorija i kao takva nijednu od svojih tvrdnji ne može zasnivati na iskustvu u kojem su iskazana pojedinačna dela u čitavom svom sklopu i svoj svojoj pojedi­ načnosti. Roman Ingarden2 Čitava kritika je u svom ishodištu i u osno­ vi kritika svesti. Žorž Pule3 Razmišljanja o književnom delu ne mo­ gu biti posvećena isključivo samom tek­ stu, već i u istoj meri činu njegovog usva­ janja. Volfgang Izer

1 2 3

1 2 3 

Е. Huserl, Ideja fenomenologije. Pet predavanja, Beograd, 1975, str. 82, pre­ vod: Milan Damjanović. R. Ingarden, Poetika, Foto­futura, Beograd, 2000, str. 11, prevod: Ivana Đokić. G. Poulet, La conscience critique, Paris, 1971, str. 31. W. Iser, „Proces czytania. Perspektywa fenomenologiczna“, u: Współ­czesna myś­l literaturoznawcza w RFN. Antologia, Warszawa, str. 225.

Šta i­ kako­?
Fenomenologija je pravac u istraživanjima književnosti koji se izvodi iz fenomenologije Edmu­nda Hu­se­rla (1850–1938). Obič­ no se povezuje s radovima Ro­mana Ingarde­na (1893–1970), koji se odnose na način postojanja i saznavanja književnog de­ la kao i stvaralačke komunikacije takozvane škole iz Konstance (Volfgang Izer, Hans­Robert Jaus, Karl­Hajnc Štirle) i angloame­ ričke škole „čitalačke reakcije“ (D. Bleich, N. Holland, Reader­ ­Response Criticism). Shvaćenu na svoj način, fenomenologiju je koristio i Gasto­n Baš­lar (188–1962) u proučavanju poetskih sli­ ka, a posle njega takozvana Ženevska škola: prvo njeni utemelji­ vači – Marsel Rejmond i Albert Begen, a zatim i njihovi učenici – Žo­rž Pu­le­ (1902–1991), Žan Pje­r Ri­š­ar (rođ. 1922), Jan Staro­­ bi­nski­ (rođ. 1928), kao i Džo­ze­f Hi­li­s Mi­le­r (rođ. 1928) pre ne­ go što je postao dekonstruktivista. Fenomenologijom se, dok ga nije preokupirao marksizam, bavio i Žan­Po­l Sartr (1905–1980), autor Imaginacije (190) čiji podnaslov glasi Fenomenološka psi­ hologija imaginacije, kao i rasprave Šta je književnost? u kojoj je čitaocu priznata uloga zajedničkog tvorca književnog dela. Do­ sta pažnje književnim pitanjima posvetio je i Mo­ri­s Me­rlo­­Po­nti­ (1908–1961), autor Fenomenologije percepcije (195) i brojnih ese­ ja o umetnosti. Osnovna fenomenološka ■ FENOMEN (grč. phaino – pojavlji­ teza glasi: sve ono što se pojav­ vati se) – „je nešto što se pojavljuje, ljuje u svetu ima smisao zahva­ nešto što vidimo onakim kakvim ga vidimo i što možemo verno opisati ne ljujući činu svesti. „Moramo izričući o tome nikakav sud sve dok pokušati da stvarno pođemo od to ne vidimo onakvim kakvim jeste“.* stvari upravo onakvih kakve se * E. Paci, „Dziennik fenomenologiczny“, u: prikazuju i kakve se pojavljuju Związki i znaczenia. Eseje wybrane, Warsza­ i da pri tom ostanemo kod tog wa, 1980. U Huserlovoj teoriji fenomen je prikazivanja ne upuštajući se ni stvar koju je svest obdarila smislom.
II. Fenomenologija Šta je feno­meno­lo­gi­ja u­ pro­u­čav­anju­ knji­žev­no­sti­?

Či­no­v­i­ sv­esti­ kao­ o­sno­v­a feno­meno­lo­gi­je

89

Feno­meno­lo­ška o­či­gledno­st

Ingardeno­v­a i­straži­v­anja knji­žev­no­g dela

Knji­žev­no­ delo­ kao­ i­nter­ su­b­jekti­v­ni­ i­nten­ ci­o­nalni­ predmet

u kakve spekulacije.“5 Svest nastoji da vidi ono što se pojavljuje bez ikakvih predubeđenja i gotovih teorija, koncentrišući se na ono što je najbitnije (suština stvari, odnosno eidos), a ne na ono što je slučaj­ no i pojedinačno. Ovaj prodoran pogled (koji je Huserl nazvao intu­ icijom6 ili očiglednošću) prati precizan opis jer „stvarnome pripada da bude opisano, a ne konstruirano ili konstituirano“.7 Čist opis, pre­ ma Huserlu, zasniva se na „sagledavanju suštine“ koja treba da se predstavi s apodiktičnom, odnosno nesumnjivom očiglednošću. Uticaj fenomenologije na proučavanje književnosti je posredan. Huserla je kao matematičara i logičara u neznatnoj meri interesova­ la književnost i nije joj posvetio posebne studije. A za Ingardena, njegovog učenika, istraživanja književnog dela bila su samo deo šireg filozofskog projekta u kojem je – uprkos Huserlovim određe­ njima – nastojao da dokaže kako svet postoji na autonoman način, relativno nezavistan od akata svesti, iako je stvaran i pomoću svesti. Zato treba imati u vidu da je Ingarden, određujući egzistencijalnu autonomiju književnog dela u okviru glavnih ontoloških istraživa­ nja, pokušavao pre svega da pronađe dokaze za potkrepljivanje te­ ze o postojanju egzistencijalno samostalnog sveta i da su ga manje interesovali pojedinačni knji­ ■ INTENCIONALNOST – ideja koju ževnoteorijski problemi. Narav­ je Huserl preuzeo od Franca Brenta­ no, književno delo je specifičan na (1838–1917): svaka svest je svest o predmet i potrebna mu je poseb­ nečemu, što znači da ne postoji nein­ na pažnja, ali pre svega je reč o tencionalna ili prazna svest. Predmeti tome da li realni predmeti mogu se ne nalaze u svesti kao u kutiji, već (ili korelate) imati intencionalnu strukturu. predstavljaju predmete suštinski ne­ akta svesti te su, dakle, Ingarden je – uprkos Huserlu zavisni od svesti. Prema Ingardenu, – tvrdio da mogu, a analiza knji­ književno delo je intencionalna tvo­ ževnog dela kao „intersubjektiv­ revina (korelat autorske svesti) koja nog intencionalnog predmeta“ je učinjena trajnom pomoću inter­ koji ima svoju egzistencijalnu subjektivnog značenja i zahvaljujući tome književno stvaralaštvno je razu­ osnovu izvan čiste svesti bila je mljivo. Kao intencionalni predmet, izuzetno pogodna za polemiku s književno delo je shematizovana tvo­ revina koja traži aktualizaciju. Huserlom.
5 6 J. Patočka, „Co to jest fenomenologia?“, u: Świat naturalny a fenomenologia, Kraków, 1987, str. 159. Treba imati u vidu da fenomenolozi nisu koristili termin „intuicija“ u uobiča­ jenom značenju, kao ekvivalent neracionalnog uvida. Upravo je ovako shva­ ćenu intuiciju ismevao Vitkaci kad je pisao da je „najbolji lek za intuiciju po­ licija“. Intuicija (lat. intueri = motriti) prema Huserlu odgovara očiglednosti. M. M.­Ponty, Fenomenologija percepcije, Veselin Masleša, Sarajevo, 1978, str. 8, prevod: dr Anđelko Habazin.
Književne teorije XX veka

7

90

Ipak, da bi se detaljnije objasnila suština fenomenološkog podu­ hvata, treba, nesumnjivo, početi od Huserla, upoznati se s njegovim komplikovanim rečnikom (koji je veoma važan za filozofiju i filo­ zofiju književnosti XX veka)8 ne bi li se kasnije prešlo na fenome­ nološke teorije književnosti od kojih kao najvažnije treba prihvatiti teoriju Romana Ingardena, nemačku školu estetike recepcije i fran­ cusku varijantu takozvane tematske kritike. Pri tom treba imati na umu ovo: iako je u Poljskoj najpoznatija teorija Romana Ingardena, u svetlu metoda XX veka ona nije ni najuticajnija, niti je – treba to otvoreno priznati – od velike pomoći u interpretacijama pojedinač­ nih književnih tekstova. U prikazu koji sledi glavni akcent stavljen je na rekonstrukciju fenomenološkog idioma čije je razumevanje ne­ ophodno za humanistiku XX veka i znatno izlazi iz okvira proučava­ nja književnosti sensu stricto. Bez podrobnog sagledavanja Huserla, fenomenološke teorije književnosti ne bi bile razumljive. Bez Huser­ la bi bio neshvatljiv i razvoj te or ij e književnosti.

Osno­v­e­
Tvorac fenomenologije, Edmund Huserl, bio je matematičar koji se od početka studija kolebao između matematike i filozofije. Mate­ matika ga je privlačila preciznošću i strogošću pravila, ali njegov učitelj Franc Brentano ga je ubedio da se i filozofija može prakti­ kovati kao nauka: „Na početku sam iz njegovih predavanja“, seća se Huserl svog studiranja kod Brentana, „stekao uverenje koje mi je dozvolilo da izaberem filozofiju kao životno zanimanje, a to je da je i filozofija polje ozbiljnog rada, da se njome može, a samim tim i treba, baviti u duhu najstrože nauke.“9 Godine 1891. Huserl objavljuje Filozofiju aritmetike. Psihološke i logičke analize, vodi ko­ respondenciju s logičarem Gotlibom Fregeom koji kritikuje ostatke psihologizma u tom delu. Huserl je hteo da napiše drugi tom, ali se predomislio pošto je odbacio metodu i rezultate.10 Na prelazu iz­ među XIX u XX vek, objavljujući Logische Untersuchungen (Logička
8 9 10 Dovoljno je reći da će se na njega pozivati i Žak Derida pokušavajući da defi­ niše pojam „literarnosti“. Pogledati: Literarnost u poglavlju Dekonstrukcija. A. Półtawski, „Słowo wstępne“, u: Idea fenomenologii..., op. cit., str. VIII. To je, uostalom, postala trajna Huserlova osobina. Nikada nije bio zadovo­ ljan već objavljenim delima i stalno je – do smrti, 1938. godine – radio na nji­ hovom poboljšanju. U Huserlovom arhivu u Luvenu nalazi se oko 30 hiljada strana stenografisanih i sukcesivno objavljivanih rukopisa.
Edmu­nd Hu­serl

II. Fenomenologija

91

Hu­serlo­v­o­ u­daljav­anje o­d psi­ho­lo­gi­zma

Logič­ka istraživanja

istraživanja),11 Huserl se udaljava od psihologizma i postavlja temelje čistoj logici. Po objavljivanju Logičkih istraživanja Huserl je imenovan za profesora u Getingenu, gde je radio do 1916. godine (1912. godine Roman Ingarden je postao njegov učenik). Od 1916. godine je pre­ davao u Frajburgu (gde su njegovi učenici bili, između ostalih, Edita Štajn i Martin Hajdeger). U penziju je otišao 1929, ali je do 1933. dr­ žao predavanja. U isto vreme pojavila su se još dva dela kojima započi­ nje fenomenološki preokret u filozofiji: Fenomenologija volje Aleksan­ dra Pfendera i Transcendentalna i psihološka metoda Maksa Šelera. Zašto su nastala Logička istraživanja? Ruski filozof Lav Šestov, s kojim se Huserl ozbiljno sporio povodom pouzdanosti saznanja, pamti izjavu nemačkog mislioca na tu temu: „Što sam dublje prodirao u osnovne probleme logike, to sam jače osećao da naše znanje i naše poznavanje podrhtavaju i da se ljuljaju iz temelja, dok se napokon, na moje neopisivo zaprepašćenje, nisam uverio da ukoliko je savremena filozo­ fija izrekla poslednju reč o suštini saznanja, onda to sazanje ne postoji ... [Bio sam svestan toga] da ako razum ne uspe da pobedi sumnje koje su se u meni namnožile, ako smo osuđe­ ni samo na doterivanje, zabašurivanje ... pukotina i praznina koje su nastale u svim našim epistemološkim konstrukcija­ ma, onda će se jednog dana naše divno znanje raspasti i naći ćemo se oči u oči s bednim ostacima naše veličine.“12

Pro­ti­v­ saznajno­g relati­v­i­zma

Logička istraživanja su, pre svega, bila usmerena protiv saznaj­ nog relativizma, odnosno uverenja da ne postoji objektivno merilo ispravnosti sudova o stvarnosti. Huserlov cilj je bio da pronađe ono „što je istinito [i što] je apsolutno istinito“, „samo po sebi“. Prema Huserlovom mišljenju, „istina je samo jedna jedina, bez obzira na to da li je u svojim sudovima sagledavaju ljudi ili ne ljudi, anđeli ili bogovi“.13 Ovo je jedan od najvažnijih fenomenoloških aksioma: saznanje ne zavisi od toga ko i na koji način saznaje, već se zasniva na potpu­ nom odvajanju istine od promenljivih okolnosti njenog shvatanja.
11 12 13 E. Husserl, Badania logiczne (1900–1901) t. 1: Prolegomena do czystej logiki, Toruń, 1996, t. 2: Badania dotyczące fenomenologii i teorii, deo 1–2, Warsza­ wa, 2000. L. Szestow, „Egzystencjalizm jako krytyka fenomenologii“, u: Folozofia egzysten­ cjalna, priredili: L. Kołakowski, K. Pomian, Warszawa, 1965, str. 21–215. E. Husserl, Badania logiczne, t. 1, op. cit., str. 123.
Književne teorije XX veka

92

Relativizam, noćna mora scijentista i moralista, prema Huserlu je bio posledica antropologizacije, subjektivizacije i psihologizacije istine koji tu istinu redukuju na funkciju individualnog mišljenja, na promenljivu prirodu čoveka (kako ćemo videti, kad je u pitanju isti­ na, fenomenologija je ekstremni protivnik pragmatizma)1. Njegov plan je bio drugačiji: u svetu treba pronaći osnovu na kojoj se može odupreti relativizmu. Ispostavilo se da se ta osnova može pronaći jedi­ no u č istoj l o g ic i čiji je egzistencijalni status nezavisan od bilo ka­ kvih empirijskih stavova i kulturnog konteksta. Zato je Huserl pisao: „Istinu ‘shvatamo’ ne kao neki empirijski sadržaj koji se po­ javljuje u toku psihičkih doživljaja i ponovo nestaje; ona ni­ je jedan od mnogih fenomena, već je doživljaj ... u kojem doživljaj predstavlja nešto opšte, neku ideju.“15 Tako shvaćena istina „apsolutno obavezuje“16 i „sama u sebi ostaje ono što jeste, zadržava svoju idealnu suštinu“.17 Istina postoji objektivno, odnosno nezavisno od pojedinačnih sudova. Filozofa ne interesuje mišljenje Petra ili Pavla, koje se tiče jednačine 2 + 2 = , jer postoje hiljade pojedinačnih sudova o tome, ali se svi odnose na samu istinu koja je – što je bitno – očigledna istina. Konačno meri­ lo istine, govorio je Huserl, jeste njena očiglednost, odnosno to da se ona prikazuje svima isto, nezavisno od tačke gledišta i stavova. Svako ko bude smatrao da je interpretacija književnog dela samo shvatanje ili otkrivanje u njemu sadržane očigledne istine, hteo ne hteo će se posredno nadovezivati na Huserla. Mada će se Huserl ka­ snije više okrenuti idealizmu, ovaj „logički“ impuls će ipak od tada ne­ prekidno pratiti fenomenologiju. To je uverenje o tome kako se istina može otkriti a ne konstruisati, kako se ona jedino otkriva a ne stvara. Na taj način je, početkom XX veka u Logičkim istraživanjima, formulisana neminovnost fenomenoloških istraživanja koja će ute­ meljiti koncepcije čistih suština i pouzdanost saznanja. Već se u ovoj knjizi pojavljuju najvažnije osobine fenomenologije. To su: njen intuitivan, tj. evidentan karakter, isključivanje iz polja istraži­ vanja onoga što izlazi iz okvira čiste svesti; uzimanje u obzir samo onoga što se samo po sebi pokazuje na očigledan način; njena opi­ snost, kao i status nauke na kojoj bi trebalo da su utemeljene sve druge nauke. Pogledajmo, redom, sva ova pitanja.
1 15 16 17 Pogledati: Pragmatizam. E. Husserl, op. cit., str. 133. Ibid., str. 13. Ibid.

Či­sta lo­gi­ka

Ob­jekti­v­na i­sti­na

Oči­gledno­st i­sti­ne

Feno­meno­lo­ška i­straži­v­anja

II. Fenomenologija

93

Osno­v­ne teme Logič­kih istraživanja

Feno­meno­lo­ška i­ntu­i­ci­ja Či­sta sv­est

Hu­serlo­v­a ko­ncepci­ja či­sto­g o­pi­sa

Tema knjige je „č ist a fe nome nol og ij a dož iv lj aj a mišlj e­ nj a i s a z nanj a“ koja „se odnosi isključivo na doživljaje koji se mogu shvatiti i analizirati i ntu ic ij om u čistoj suštinskoj [= esen­ cijalnoj] opštosti, a ne sa empirijski apercipiranim [= svesno doživ­ ljenim] doživljajima kao realnim činjenicama, s doživljajima ljudi i životinja koji se kao iskustvena činjenica ispoljavaju i prihvataju u svetu“.18 Nije reč, dakle, o tome šta čovek doživljava u svetu, već šta doživljava u čistoj intuiciji, što znači intuiciji svedenoj samo na svest. Fenomenološka intuicija „isključuje sve sudove koji se odnose na psihofizičku prirodu, uključujući realne stvari, tela, lju­ de, pa i sopstveni Ja­subjekat, kao i uopšte na sve što transcendira [= prekoračuje] čistu svest“.19 Fenomenologija se, dakle, bavi „či­ stom svešću“ (= unutrašnjom, imanentnom svešću) i ne bavi se onim šta svako od nas, kao jedinka otelovljena i podložna raznim uticajima, misli o svetu, niti šta u tom svetu doživljava, kakvim uti­ cajima podleže. Huserl govori o „u nut rašnj em op až anju“, od­ nosno onakvom koje u svoj predmet ne uvodi ništa što u samom doživljaju ne bi bilo „očigledno predstavljeno i efektivno prisutno“. „Logički pojmovi [...] trebalo bi da proističu iz e v i dent nost i [An­ schauung]; oni treba da nastaju putem idejizujuće apstrakcije na osnovu određenih doživljaja.“20 Ova „idejizujuća apstrakcija“ treba da oslobodi pojedinačne doživljaje od njihove neprevodivosti na je­ zik opštih pojmova. Evidentnost garantuje adekvatnost, odnosno „pojmovno savršeno predstavljeno“21 saznanje bez ikakve subjektiv­ ne primese; subjektivne, znači one koja je promenljiva i dolazi izvan svesti. Ovde moramo biti oprezni. Za Huserla iz tog perioda „subjek­ tivan“ znači „neobjektivan“ ili onaj koji „prlja“ saznavanje večne isti­ ne.22 „Subjektivan“ znači promenljiv i relativizovan. Rečju, nesiguran. „Suštine shvaćene direktno suštinskom intuicijom, kao i veze koje se zasnivaju samo na suštinama, ona izražava opisno kroz suš­ tinske pojmove i iskaze koji imaju karakter suštinskih prava.“23 „Čist opis“, prema Huserlu, jeste „otkrivanje suštine i opisno ustaljivanje otkrivene suštine u čistim pojmovima izvršeno na osnovu, datog kao primer, evidentnog shvatanja pojedinačnih doživljaja (makar
18 19 20 21 22 23 Ibid., t. 2, deo I, str. –5. Sve dopune i objašnjenja u uglastim zagradama poti­ ču od autora. Ibid., t. 2, deo I, str. 552. Ibid., t. 2, deo I, str. 8–9. Ibid., t. 2, deo I, str. 7. „Istina [...] je ‘večna’ ili bolje: ona je ideja i kao takva je vanvremenska. Nema smisla pripisivati joj neko mesto ili trajanje, čak ni kad bi se to moglo produ­ žiti za sva vremena“. Op. cit., t. I, str. 133. Ibid., t. 2, deo I, str. 5.
Književne teorije XX veka

9

■ EMPIRIJSKI – koji se odnosi na čulni doživljaj. Fenomenološka transcendentalna istraživanja koja izlaze izvan okvira empirijskog po­ retka.

i fingiranih u slobodnoj fantaziji).“2 To nije empirijski opis i ne odnosi se na stvarne lične doživljaje tako da to ne može biti – ako je subjek­ tivno shvatimo – interpretacija.25

„Fenomenologija, međutim, ne govori o stanjima živih bi­ ća ... već o uvidima, sudovima, osećanjima itd. kao takvim, o onome što im pripada a priori, u neuslovljenoj opštosti, upravo kao čistim individualnim primerima čistih vrsta.“26 Vrsta je u latinskom jeziku species, a u grčkom eidos, zato eidet­ ski opis na primeru individualnih doživljaja predstavlja njihovu suš­ tinu koja prevazilazi individualne slučajeve. Fenomenologija se ba­ vi upravo sledećim: shv at anj e m č ist i h sušt ina d at i h č istoj svest i. Huserl ovako kaže: „Nisam platoničar, nije mi potrebno da prihvatam ‘ideje’ izvan sveta. Govo­ ■ EIDETSKI – (grč. eidos – vrsta, rim o nečemu što se može otkriti suština) – vezan za nadindividual­ u ovom svetu, u konkretnim stva­ nu suštinu stvari prisutnu u poje­ rima, ne poistovećujući ‘crvenilo’ dinim predmetima (na primer, cr­ s pojedinačnim momentima crve­ venilo crvene haljine, literarnost nila mnogih crvenih stvari. Treba književnog dela). Eidetski opis, osnova fenomenološke metodolo­ samo videti.“27 Ali, da bi se videlo, gije, nastoji da otkrije ono što je treba „postati slep“ za ono što je u datom predmetu presudno za slučajno. „Želimo da se vratimo ka njegovu esenciju i nije zavisno od ‘samim stvarima’“ (Wir wollen auf promenljive saznajne perspektive. die „Sachen selbst“ zurückgehen. Na drugom mestu Huserl kaže: Zu den Sachen selbst). Sama stvar je ona stvar kakva stvarno jeste, odnosno kakvom se predstavlja u punoj samoprisutnosti „ako je bez ostatka shvaćena kao ono što jeste“.28
2 25 Ibid., t. 2, deo I, str. 2–25. Ako pod interpretacijom podrazumevamo stvaralački čin angažovanosti u konstrukciji smisla a ne samo otkrivanje već postojeće istine, onda Huserlo­ va fenomenologija ne može predstavljati osnovu interpretacije. Može, među­ tim, biti – i jeste – osnova svakog opisa pojava. Da li se, ipak, opis može odvojiti od uslova u kojima subjekat radi? Sumnje o ovom pitanju učiniće da – počevši od Martina Hajdegera i njegovog novog tumačenja fenomenologi­ je kao hermeneutike – XX vek bude scena za stalno problematizovanje teze o neutralnosti fenomenološke pozicije prema svetu. E. Husserl, Badania logiczne, t. 2, deo I, op. cit., str. 25. R. Ingarden, Wstęp do fenomenologii Husserla. Wykł­ady wygł­oszone na uni­ wersytecie w Oslo (15 wrzesień­ – 17 listopad 1967), Warszawa, 197, str. 2. E. Husserl, Badania logiczne, t. 2, deo I, op. cit., str. .
Ei­detski­ o­pi­s

Ka „sami­m stv­ari­ma“

26 27 28

II. Fenomenologija

95

Rezu­ltati­ Logič­kih istraživanja

A šta je ona pre svega? Ona je sopstvena suština oslobođena slučaj­ nih i promenljivih okolnosti. Dakle, kako proističe iz Logičkih istraživanja, fenomenologija je nauka koja je: 1. Čist a i apr i or na, jer je neempirijska i nadindividualna. Kako je pisao Merlo­Ponti, „svijet je isto ono što mi sebi pred­ stavljamo, ne kao ljudi ili empirijski subjekti, nego ukoliko smo svi jedino svjetlo i ukoliko participiramo na Jednome ne dijeleći ga“29. 2. E i d et ska, jer shvata suštinu onog što je opaženo. 3. Istovremeno je i kon k re t na , jer je ukorenjena u p osma­ t r anju. Kako se, posle niza godina, sećao Ingarden: „Povra­ tak stvarima, konkretnim stvarima, a ne apstrakciji, teoriji itd., ka konkretnim stvarima – to je bio spas.“30 Ali, imajmo u vidu, međutim, da nije reč o samoj konkretnosti nego o to­ me šta je u konkretnosti bitno i nepromenljivo. . O či g l e d na, odnosno i ntu it iv na (intuicija = očigledna svest), jer neposredno sagledava suštinu u očiglednoj samo­ prisutnosti, u sopstvenoj ličnosti (Huserl je voleo da kaže: in propria persona), bez ikakve „subjektivne“ primese. Feno­ menologija omogućava suštinama stvari da se otkrivaju u nji­ hovom pravom obliku. 5. O pis na, jer opisuje ono što s e p oj av ljuj e u svesti, što je dato (gegeben) svesti i način na koji se pojavljuje i na koji je dato. Ovu dimenziju Huserl naziva „datošću“ (Gegebenheit). 6. Eg z a kt na, jer je egzaktno naučna, što znači u odnosu na po­ gled na svet – stroga i neutralna, što joj omogućava da bude osnova svih drugih pojedinačnih nauka. Iako je Huserl priznavao da je pišući Logička istraživanja bio „filozofsko dete“, Ingarden, ipak, nije bio u pravu tvrdeći da je ovo delo samo „više zbirka rasprava nego celovita knjiga“ i da ne pruža „nikakvu novu ni celovitu problematiku filozofije uopšte“.31 Fenomenologija koja proističe iz Logičkih istraživanja nije trebalo da bude program, već „pokušaj fundamentalnog rada koji se zaista može sprovesti na neposredno viđene i shvaćene stvari“.32 Na rezul­ tate Logičkih istraživanja kasnije će se osloniti sledeće etape Huser­ lovog rada i čitave fenomenologije.
29 30 31 32 M. M.­Ponty, op. cit., str. 9. R. Ingarden, op. cit., str 27. R. Ingarden, „Edmund Husserl“, u: Z badań­ nad filozofią współ­czesną, Wars­ zawa, 1963, str. 388. E. Husserl, Badania logiczne, t. I, op. cit., str. 1–2.
Književne teorije XX veka

96

Ute­me­lje­nje­
Godinu dana posle predavanja Viljama Džejmsa o pragmatizmu, 1907. godine Huserl drži pet predavanja kojima daje naslov Ideja fe­ nomenologije. Ovde je prvi put javno formulisao ideje koje određu­ ju čitavo njegovo kasnije mišljenje. Tada je u svojoj privatnoj belež­ nici zabeležio: „Za fenomenologiju, koja treba da bude teorija saznanja, za suštinsku nauku o saznanju (a priori) empirijski odnos je isključen. Na taj način nastaje transcendentalna fenome­ nologija i to je upravo bilo ono čiji su delići bili predstavlje­ ni i u Logičkim istraživanjima.“33 Tri osnovne kategorije fenomenologije nastale u Ideji fenomeno­ logije jesu: korelacija, konstitucija i redukcija. „Transcendentalna fe­ nomenologija je fenomenologija konstituišuće svesti.“ Konstituišu­ će, znači one koja stvara predmete saznanja.
■ KORELACIJA – odnos između predmeta i svesti koja se zasniva na tome da dati predmet predstav­ lja ekvivalent (ili korelat) akta sve­ sti, što znači da ga akt saznanja transformiše i on postaje fenomen koji poseduje neko značenje. Bli­ ska ovakvom shvatanju korelacije jeste kategorija objective correlati­ ve (predmetni ekvivalent), koju je u teoriju poezije uveo T. S. Eliot (Pogledati: Američki formalizam).
Hu­serlo­v­a Ideja fenomenologije Ko­nsti­tu­ti­v­na sv­est Hu­serlo­v­a Ideja fenomenologije

„Fenomenologija [za razliku od psihologije] se ne odnosi na svet, ona je čisto transcen­ dentalno istraživanje u kojem treba da se pokaže na koji na­ čin se konstituiše realan svet kao korel at čiste svesti.“3

Upravo je „detaljno ispitivanje korelacije između akta, značenja i predmeta zadatak transcenden­ talne fenomenologije“. Šta je i na koji način postoji svest? Postoji kao „intencionalni ekvivalent mnoš­ tva svesnih doživljaja – ne postoji apsolutno za sebe, već samo kao ekvivalent“.35 Upravo se na tome zasniva korelacija: predmet je ekvi­ valent (= korelat) akta svesti, što znači da on biva preoblikovan po­ moću čina saznanja i postaje fenomen koji poseduje određeno zna­ čenje. Da bi sve imalo smisao (a to je uslov saznavanja sveta), stvari za svest moraju da se preoblikuju u fenomene, odnosno u nešto što, pojavljujući se u svesti, već ima neko značenje. Svet nepreoblikovan
33 3 35 W. Biernal, „Wprowadzenie wydawcy“, u: E. Husserl, Idea fenomenologii..., op. cit., str. 6. R. Ingarden, Wstęp do fenomenologii Husserla..., op. cit., str. 1–2. Ibid., str. 139.

Transcendentalna feno­meno­lo­gi­ja

Feno­men

II. Fenomenologija

97

No­eza i­ no­ema

Transcendentalna redu­kci­ja

Transcendenci­ja i­ i­manenci­ja

svešću u fenomen ne samo da ne­ ■ TRANSCENDENTALAN – (lat. ma smisla već ostaje i izvan moguć­ transcendo = prekoračujem) – onaj nosti saznanja. Za Huserla je ono koji prekoračuje čulno iskustvo u što je dato = intencionalni pred­ pravcu razuma koji utvrđuje uslo­ met = fenomen. Prema kasnijoj ve za mogućnost bilo kakvog isku­ To je razlika koju je terminologiji primenjenoj u Ideja­ stva. i koja strogo razdvaja utvrdio Kant ono što ma: korelacija između čina svesti i je čulno od onoga što je razumno. predmeta svesti je (odgovarajuće) Napomena: transcendentan nije spajanje noeze i noeme. Imajmo u isto što i transcendentalan! U fe­ vidu: ni stvari kao takve, ni čovek nomenologiji je transcendentan kao takav nisu dostojni pažnje fe­ spoljašnji svet, a transcendentalan sam razum (preciznije: svest). nomenologije. I stvari i čovek mo­ raju da prođu kroz „čišćenje“ od svojih empirijskih svojstava da bi stupili na „pravu“ scenu fenomenoloških razmatranja. U tome se na­ lazi fenomenološki izvor hermeneutike XX veka. Interesovanje transcendentalne fenomenologije usmereno je ka „svesti kao svesti“, usmereno je samo ka fenomenima, odnosno ono­ me što se ispoljava u svesti „uz izuzimanje svakog empirijskog suda [u bitku]“.36 Ovde je reč o podređivanju spoljašnjeg (= empirijskog) opažanja unutrašnjem opažanju. Šta predstavlja ovo izuzimanje empirijskog sveta? To je čuvena Huserlova transcendentalna reduk­ ■ EPOCHÉ – transcendentalna redukcija koja se zasniva na odba­ cija čiji je osnovni princip upravo civanju empirijskog sveta (Huserl ovde prvi put formulisan. Osnov­ govori o odbacivanju teze o pri­ no pitanje je sledeće: kako spoznati rodnom odnosu) u korist aktiv­ nešto što izlazi izvan okvira svesti? nosti same svesti. Živ čovek biva Odgovor je (samo) očigledan: pre­ redukovan na čistu svest, a stvari neti sferu saznanja iz transcenden­ na predmete kojima svest daruje smisao, odnosno na fenomene. cije, odnosno iz stvarnosti koja se nalazi izvan svesti, u imanenciju, odnosno u samu svest, zapravo – iz­ maći se empirijskom, čulno iskustvenom svetu i zatvoriti se u svest. „Transcendencija stvari zahteva da je [stvar] stavimo pod znak pi­ tanja.“37 U imanenciji je opet ono što je dato, dato na očigledan i neposredan način i „potpuno je adekvatno samoprisutno dato“.38 Huserl razmišlja na sledeći način: ono što je transcendentno ne mogu shvatiti sa svom očiglednošću (jer mi nije dato), dakle, moram da ga se oslobodim, isključim iz polja mog saznanja. To, međutim, ne mogu da uradim u potpunosti jer tada uopšte ne bih saznao svet.
36 37 38 E. Huserl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 9. Ibid., str. 61. Ibid., str. 12–13.
Književne teorije XX veka

98

Upravo na tome se zasniva transcendentalna redukcija: na stavlja­ nju u zagrade transcendentalnih stvari u odnosu na svest i prista­ janju na to da one postoje samo k a o pre d met i koji su dati svesti u njenim granicama – i samo u njenim granicama: onako kako se svesti predstavljaju. U Idejama za jednu čistu fenomenologiju39 Huserl formuliše ovaj zakon kao „princip svih principa“: „Nijedna teorija, koja bi se mogla izmisliti, ne može nas skrenuti na krivi put u odnosu na ovaj princip svih prin­ cipa: da je svaka izvorno prezentovana evidentnost izvor zakonitosti saznanja, da sve što nam se u ‘intuiciji’ izvorno (da tako kažemo: u svojoj telesnoj stvarnosti) predstavlja, treba jednostavno prihvatiti kao ono što se prezentuje, ali samo u granicama u kojima se prezentuje.“0 Imajmo, međutim, na umu: predmeti nisu unutar svesti, ne na­ laze se u njoj kao u kutiji ali su njen korelat. To su takozvani inten­ cionalni predmeti. Fe nome n j e st v ar pre obra ž ena č istom sve š ć u u pre d me t koj i p o s e duj e s mis ao. Fenomenologija teži pretvaranju transcendentnog sveta u svet čistih fenomena, dakle, ono što se kao apsolutno razumljivo (ono koje poseduje smisao) može „posmatrati, formulisati“ jer dolazi do „stvarne samoprezentacije u naj­ užem smislu“.1 Smisao je za Huserla ili očigledan ili ga uopšte nema. „Pojedinačni saznajni fenomen, koji se pojavljuje i nestaje u toku svesti, nije objekat fenomenoloških sudova. Reč je o ‘izvorima saznanja’, o počecima koji se mogu evidentno shvatiti na opšti način, o univerzalnim apsolutnim podaci­ ma koji predstavljaju osnovna univerzalna merila, ona koja omogućavaju merenje svakog smisla.“2 Dakle, šta Huserl radi, šta želi? Kao što je tvrdio u razgovoru sa Šestovim, želi da pronađe Arhimedovu tačku saznanja, da prona­ đe epistemološki apsolut, odnosno princip apsolutne pouzdanosti. Da bi to postigao kad filozofski subjekat želi da nađe sferu maksi­ malne sigurnosti saznanja (Huserl kaže „opažajna preciznost“), on­ da mora „anulirati“ svet, staviti ga u zagrade (t rans cende nt a lna re du kc ij a = epoché) i koncentrisati se ne samo na ono što „vidi“
39 0 1 2 E. Husserl, „Ideen zu reinen Phänomenologie und phänomenologische Philo­ sophie“, u: Jahrbuch für Philosophie und phänomenologische Forschung, 1913. Ibid., str. 73. E. Huserl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 76. Ibid., str. 73.

Hu­serlo­v­ pri­nci­p sv­i­h pri­nci­pa

Samo­prezen­ taci­ja

Arhi­medo­v­a tačka saznanja

II. Fenomenologija

99

u svesti. Samo se tako može naći neproblematičan izvor smisla koji razdvaja ono što je smisleno od onoga što je lišeno smisla. I samo ta­ ko se može utemeljiti program filozofije kao stroge nauke koja mo­ že i trebalo bi da postane osnova svih nauka o čoveku.

Fi­lo­zo­fi­ja kao­ stro­ga nau­ka
Godine 1911. Huserl objavljuje raspravu Filozofija kao stroga nauka (Philosophie als strenge Wissenschaft) u kojoj iznosi sledeći argument. Dotadašnja filozofska istraživanja su daleko od zahteva koje treba stav­ ljati pred naučna istraživanja. Filozofija treba da bude nauka određe­ nih formalnih osobina a njene tvrd­ nje treba da budu argumentovane ■ SAMORAZUMLJIVOST (nem. Selbstverständlichkeit) – osobina na apodiktički važan način. To mo­ onoga što je samo po sebi razumlji­ že da uradi samo onda kad se ne bu­ vo, očigledno. Istina je samooči­ de pozivala na druge nauke, već kad gledna jer se predstavlja svakome stekne punu autonomiju i opštost. na isti način. Kako kaže Huserl Treba da bude philosophia prima u Kartezijanskim meditacijama, et ultima. Suprotno induktivnim upravo u očiglednosti pogled na­ šeg intelekta dostiže samu stvar. prirodnim naukama, deduktivnim matematičkim naukama ili humanističkim naukama zasnovanim na erudiciji, ona zahteva neograničeno širenje domena svoje pravosnaž­ nosti i to s obzirom na suštinsko istraživanje: „Moraju nam se raz­ jašnjenjem problemâ i udubljivanjem u njihov čisti smisao, s punom očiglednošću nametnuti metode, koje su adekvatne tim problemima, jer ih zahteva njihova sopstvena suština.“3 Na taj način filozofija dobi­ ja „potpuno sigurne i kao takve sasvim nesumnjive“ rezultate. Zato je Huserl upotrebio najtežu metodološku artiljeriju protiv tri, prema njegovom mišljenju, najopasnije filozofije koje vode na krivi put subjektivizma. To su: 1. naturalizam, koji tretira svest kao predmet u svetu i koji, u skladu s tim, nije u stanju da dâ apsolutno (a ne samo empirijski) obavezujuće kriterijume saznanja; 2. istori­ cizam (koji za Huserla predstavlja „saznajnoteorijsku aberaciju“),5 prema kojem ono što postoji negira svaku trajnost i postaje zavisno od promenljivih okolnosti. „Lako je videti da dosledno sprovedeni istoricizam prelazi u ekstremni skeptički subjektivizam; 3. ideje: 
3  5 E. Huserl, Filozofija kao stroga nauka, Kultura, Beograd, 1967, str. 10, preve­ li: Dafina i Milan Damjanović. R. Ingarden, Edmund Husserl, op. cit., str. 10. E. Huserl, op. cit., str. 5.
Književne teorije XX veka

Fi­lo­zo­fi­ja kao­ nau­ka

Pu­na o­či­gledno­st fi­lo­zo­fi­je

Pro­ti­v­ natu­rali­zma Pro­ti­v­ i­sto­ri­ci­zma

100

istina, teorija, nauka tada bi, kao sve ideje, izgubile svoje apsolutno važenje ... Važenje prosto­naprosto ili ‘po sebi’, koje je ono što je čak i kad ga niko ne realizuje i kad ga nijedno istorijsko čovečanstvo nikad ne bi izvršavalo.“6 I, na kraju, Weltans chauung sphilos op­ hie , odnosno filozofija pogleda na svet prema kojoj je filozofija iz­ raz ličnih strasti i pogleda na svet. Najbitnija saznajnoteorijska Huserlova teza koja ponavlja ideje iz predavanja glasi ovako: „Ako teorija saznanja ipak hoće da pro­ učava probleme odnosa svesti i bića, ona može da ima pred očima samo biće kao korelat svesti.“ S tim u vezi „istraživanje mora da bu­ de upravljeno na naučno suštinsko saznanje svesti, na ono što sama svest ‘jeste’ u svim svojim različitim oblicima, po svojoj suštini“.7 Zato sve što treba da postane predmet svesti, „mora upravo čisto iz s ame s vest i da postane o či g l e d no i time p otpu no r az u m lji­ vo“.8 Za fenomenologiju ono što je data stvar, njeno „šta“, zavisi od načina na koji se pojavljuje, na koji je dato (njeno „kako“) u svesti. Wesen, suština, istovremeno je i Gegebenheit, datost. To znači da je predmet saznanja uvek samo korelat svesti iz čega proizlazi da je analiza predmeta – neminovno – analiza svesti (i obrnuto). Tako se fenomenologija javlja kao neprirodna (= nepsihološka) nauka o svesti, čiji predmet nije „empirijska svest“ već „čista svest“.9 U čisto fenomenološkoj sferi „odnose prema predmetno doživljenom telu i prema prirodi ostavljamo van razmatranja“50 jer oni smetaju u „posmatranju suština“. Posmatranje suštinâ je, da se podsetimo, u Hu­ serlovom jeziku intuicija, očigledna svest. „Ukoliko je intuicija čista“, piše Huserl, „i ne obuhvata nikakva prelazna sa­intendiranja, utoliko je sagledana suština nešto adekvatno sagledano, apsolutno dato.“ 51 Iz toga proizlazi da „saznanje suštine nije činjeničko (matter­ ­of­fact) saznanje, ne obuhvata ni najmanji sadržaj tvrđenja u odno­ su na individualnu (recimo, prirodnu) egzistenciju“.52 Očiglednost ne može biti iskustvo jer je apsolutno data suština data samo – da tako 
6 7 8 9 Ibid., str. 39. Ibid., str. 1. Ibid., str. 15. Zato je fenomenologija sušta suprotnost psihoanalizi koja se može definisati kao njen savršeni negativ. Fenomenologija se bavi svešću, psihoanaliza – ne­ svesnim. Svest za fenomenologiju mora biti „čista“, nesvesno je po definiciji pod uticajem traume. Ono što je dato svesti, za fenomenologiju je razumlji­ vo i očigledno. Ono što iz nesvesnog prelazi u svest (ili iz nagonske sfere, Es, u racionalnu sferu, Ich), zagonetno je i zahteva interpretaciju. E. Huserl, Filozofija kao stroga nauka, op. cit., 28. Ibid., str. 29. Ibid., str. 30.

Pro­ti­v­ fi­lo­zo­fi­je po­gleda na sv­et

Su­šti­na sv­esti­

Saznanje su­šti­ne

50 51 52

II. Fenomenologija

101

Opo­zi­ci­ja i­zmeđu­ su­šti­ne i­ po­sto­janja

Knji­žev­no­ delo­ kao­ hetero­no­m­ no­ b­i­će

kažemo – pogledu svesti. Zato je fenomenologija „samo“ istraživa­ nje esencije, a ne istraživanje egzistencije. Ono što postoji, postoji samo s obzirom na svoju suštinu, a ne na – slučajno i promenljivo – postojanje. Pošto je ova suština data samo čistoj svesti, onda ovde stupamo na teren filozofskog idealizma: postoji samo ono što stva­ ra moja svest. Na ovom mestu se javljaju problemi s pomirenjem prvog Huserlovog apela, „na povratak stvarima“, s tim da ove stvari postoje samo zahvaljujući mom umu. Ovde će, takođe, započeti spo­ renja unutar Fenomenološke škole ■ HETERONOMIČAN (grč. hete­ = zakon) – u i tu na scenu stupa Roman Ingar­ ros = drugi + nomos egzistencijal­ Ingardenovoj teoriji den za koga je književno delo naj­ ni status književnog dela je hetero­ bolji primer bića koje postoji he­ nomičan, odnosno nezavistan od teronomno, odnosno koje postoji čitaočeve svesti. Prema Ingardenu, zahvaljujući aktu svesti, ali koje u delo u svom materijalnom obliku samom sebi sadrži nezavisnu egzi­ (umetnički predmet) postoji ne­ zavisno, ali kao estetski predmet stencijalnu osnovu. Na taj način, zavisi isključivo od čitaočeve aktiv­ Ingarden je nastojao da ublaži kraj­ nosti (Pogledati: Konkretizacija). nju suprotstavljenost između idea­ lizma (prema kojem samo svest uvodi bića u postojanje) i realizma (prema kojem svest može samo da sagledava ono što već postoji u gotovom obliku).

Te­o­ri­ja knji­že­v­no­sti­ Ro­mana Ingarde­na
Ingarden je svoju filozofiju književnosti izložio u dve najvažni­ je knjige – Das literarische Kunstwerk (1931): O književnom delu i O saznavanju književnog umetničkog dela (1937). U oba slučaja susrećemo se sa apriornim eidetskim (grč. eidos = suština) istraži­ vanjima, odnosno sa analizom opšte ideje „književnog dela“, kao i opštom strukturom saznajnog čina. Kako Ingarden piše u Uvodu u O saznavanju književnog umetničkog dela, postoje dva načina či­ tanja: prvi, „koji se odnosi na neko određeno pojedinačno delo i predstavlja svojevrsno iskust vo“ i drugi, „koji onoga koji saznaje vodi ka opštem shvatanju strukture i svojstava, proist i č u ći h iz sušt i ne, umetničkih dela u op šte“. Ingarden, očigledno, bira dru­ gi način čitanja u kojem je reč o „apriornoj analizi sadržine opšte ideje ‘književno umetničko delo’“.53 Fenomenološko čitanje (prema
53 R. Ingarden, O saznavanju književnog umetničkog dela, SKZ, Beograd, 1971, str. 8, prevod: Branimir Živojinović.
Književne teorije XX veka

Apri­o­rna i­straži­v­anja knji­žev­no­sti­

Isku­stv­o­ versu­s i­deja

102

Ingardenu) zato se ne koncentriše na to šta je u delu pojedinačno, ne­ ma ništa zajedničko sa iskustvom, već nastoji da sagleda samu ide­ ju književnog dela. Reč je, dakle, o tome šta književno delo kao „umetnički predmet“ jeste po svo­ joj suštini (višeslojna tvorevina, fazno sistematizovana, izgrađena od quasi­sudova i koja poseduje estetski uzvišene vrednosti), kao i o tome šta uvek mora biti ispunje­ no prilikom njegovog saznavanja kao „estetskog predmeta“ (sagleda­ vanje znakova i zvučanja, razume­ vanje značenja reči i smisla rečeni­ ca, konkretizovanje predstavljenih ■ SLOJEVIT KARAKTER KNJI­ predmeta i aktualizacija izgleda, ŽEVNOG DELA – prema Roma­ nu Ingardenu, svako književno povezivanje slojeva u celinu i sa­ delo sačinjavaju četiri sloja: 1. zvu­ gledavanje ideje). Saznavanje se, čanja reči i zvučnih tvorevina višeg dakle, razlikuje od interpretacije reda; 2. značenjske jedinice (reči i isto kao što se svako pojedinačno rečenica); 3. shematizovani aspekti delo podvrgnuto interpretaciji raz­ zahvaljujući kojima se ispoljavaju likuje od njegove apriorne ideje predstavljeni predmeti; . predsta­ vljeni predmeti određeni smislom koja se otkriva prilikom fenome­ rečenica. Slojevitost književnog de­ nološkog istraživanja. Ova dvodel­ la dopunjena je njegovom faznom nost proizlazi iz shematske struk­ strukturom, odnosno redosledom ture književnog dela koje u sebi delova. Ove dve dimenzije čine sadrži – kao umetnički predmet suštinu književnog dela. koji intersubjektivno postoji – iz­ vesnu idealnu strukturu prisutnu ■ SHEMATIČNOST – osnovna u svim delima, kao i – kao estetski strukturalna osobina svakog umet­ predmet dat u pojedinačnom isku­ ničkog dela. U umetničkom delu stvu – brojnost različitih konkre­ neke njegove osobine (nedoreče­ na mesta, shematizovani izgledi) tizacija koje dopunjavaju njegovu shematski su predstavljene i zahte­ shematizovanu građu. Svaki čita­ vaju aktualizaciju (dorečenost) ko­ lac se na svoj način drži scenarija ju u procesu konkretizacije treba recepcije ugrađenog u delo (Ingar­ da izvrši recipijent. den ovo naziva konkretizacijom), dok se analiza načina njegovog saznavanja odnosi na sve moguće konkretizacije, nezavisne od realnih okolnosti čitanja. U slučaju
■ QUASI­SUDOVI, „tobož­sudo­ vi“ – u teoriji Romana Ingardena, vrsta rečenica tipičnih za knji­ ževno delo, koje ne izriču ništa direktno o stvarnosti, ali stvaraju posebnu fiktivnu stvarnost. Budu­ ći da nisu logički sudovi, ne pod­ ležu kriterijumu istine i laži. Ova koncepcija se izvodi iz nekadašnje koncepcije poetskog jezika koji – kako je o pesniku u XVI veku pisao Filip Sidni u Odbrani poezije – nikad ne laže jer nikada ništa i ne tvrdi. Nezavisno od Ingardena, teoriju pseudo­statements je 1926. godine izneo A. A. Ričards u knji­ zi Science and Poetry.
II. Fenomenologija

Umetni­čki­ predmet i­ estetski­ predmet

Shematska stru­ktu­ra knji­žev­no­g dela

103

pojedinačne konkretizacije, koja izlazi izvan okvira predmetne intersubjektivnosti dela, reč je o „objektivnom ocenjivanju dela“, odnosno o „prilagođavanju sugestijama i direktivama koje iz dela proizlaze“. Konačni kriterijum zakonitosti tumačenja jeste sâmo delo čiji struktura i konkretan smisao primoravaju čitaoca na odgo­ varajuće saznajne procedure. „Izvanredno će se retko desiti“, piše Ingarden, „da dve konkretizacije istoga dela, koje su obrazovane od strane više čitalaca, budu potpuno jednake u svim onim koje su pre­ ■ KONKRETIZACIJA – u Ingarde­ novoj teoriji: popunjavanje shemat­ sudne za konstituisanje estetske ske strukture dela koju za vreme či­ vrednosti.“5 Ingardena nije inte­ tanja obavlja individualan čitalac. resovala interpretacija književnog Razlikovanje shematskog umetnič­ dela, već ono što je uopšte omogu­ kog dela kao umetničkog predme­ ćava na ontološkom (kako je knji­ ta i umetničkog dela kao estetskog ževno delo komponovano?) i na predmeta konkretno datog čini osnovu Ingardenove i Izerove feno­ epistemološkom (kako saznajemo menološke teorije književnosti. književno delo?) planu. Takođe, u suštini, nije sagledao kulturnu isprepletanost književnog dela i nje­ govog čitanja. Uglavnom su zbog toga njegova istraživanja izgubila na atraktivnosti u trenutku u kojem su istraživanja čistih fenomena i apriornih saznanja bila udaljena od istraživanja kulturnih i egzi­ stencijalnih konteksta književnosti. Danas se Ingarden ne pojavljuje u antologijama tipa Literary Theories, iako se sagledava njegova pio­ nirska uloga u svim teorijama orijentisanim na čitaoca. Međutim, imajmo u vidu i ovo: pojedinačnost čina čitanja Ingardena je manje interesovala od onoga šta je čitanje kao takvo.

Imagi­naci­ja i­ co­gito­
Prema Gastonu Bašlaru, fenomenologija je istraživanje o tome ka­ ko nastaje poetska slika u svesti stvaraoca.55 Ako je fenomenologija proučavanje fenomena, odnosno onoga što se neposredno javlja u polju svesti, onda je tako definisana poetska slika fenomen par excel­ lence. Za Bašlara „svijest zadržava svoj predmet (na primer, sliku ko­ ju zamisli) u apsolutnoj neposrednosti“.56 Zato je Bašlarova fenome­ nologija takva fenomenologija poetske slike koju stvara imaginacija
5 55 56 Ibid., str. 399–00. G. Bachelard, Poetika sanjarije, Veselin Masleša, Sarajevo, 1982, preveo: Fa­ hrudin Kreho. Ibid., str. 178.
Književne teorije XX veka

Gasto­n Bašlar Feno­meno­lo­gi­ja po­etske sli­ke

10

lišena bilo kakve kulturne ili istorijske ukorenjenosti.57 Fenomeno­ logija imaginacije jeste pokušaj shvatanja „poetske slike u trenutku kada se ova slika pojavljuje u svesti kao neposredan proizvod srca, duše, ljudskog bitisanja“.58 U tom smislu, Bašlarovu rečenicu „Pes­ nik govori na pragu bića“59 treba razumeti tako da u široko shva­ ćenoj fenomenološkoj koncepciji književnosti književno delo pred­ stavlja mesto ispoljavanja smisla sveta u trenutku rađanja kad još ništa nije opterećeno značenjem (upravo ovako je Huserl opisivao princip eidetske redukcije koji suspenduje prirodan odnos prema svetu),60 kad se još ne zna šta je zaista i ko je onaj koji mašta dok je njegova društvena i istorijska pozicija sasvim sigurno nebitna. Po­ etska slika uronjena u četiri osnovne prirodne sile (zemlju, vatru, vodu, vazduh)61 ne vodi nas samo do izvora svesti nego i do „izvora govorećeg jastva“.62 Isto kao što je Huserl dokazivao da je smisao sveta funkcija svesti, tako je i Bašlar smatrao da je „svet onakav ka­ kvim ga izmaštam“.63 Sanjarija, dakle, igra dvostruku ulogu: oživ­ ljava subjekat koji sanjari (cogito sanjara), ali i „sastavlja biće oko svog sanjara“.6 Čitanje književnosti, prema Bašlaru je, dakle, „istra­ živanje imaginacije koja sanjari u činu sanjarenja“,65 što znači da se književnosti ovde priznaje uloga ispoljavanja sanjarenja, tj. u širem
57 58 Bašlar jasno piše: „Kad ulazimo u svet imaginacije, kulturna prošlost nema nikakvog značaja“. „Fenomenologia obrazu poetyckiego“ (1957), u: Wyobraź­ nia poetycka. Wybór pism, Warszawa, 1975, str. 359. Ibid., str 361. Za Bašlara se čini ključna – po svojoj suštini romantična – opo­ zicija srca (osećanja) i razuma (saznanja), kao i – sekundarna u odnosu na nju – opozicija jezika mašte i govornog jezika. „Čudna slika“, piše u knjizi Voda i snovi (192), „ako je posmatramo trezvenim okom razuma. Slika neo­ bično bliska našem srcu samo ako umemo da se obraćamo snovima traga­ jući za znanjem.“ G. Bachelard, Wyobraźnia poetycka, op. cit., str. 16. I na drugom mestu u istoj knjizi: „Ako prema stvarnosti gajimo strasna osećanja, to nije zahvaljujući saznanju te stvarnosti.“ Op. cit., str. 167. G. Bachelard, „Fenomenologia obrazu poetyckiego“, op. cit., str. 360. Ovako je definisao eidetsku redukciju i Merlo­Ponti: „Eidetska redukcija je naprotiv odluka da se omogući pojavljivanje svijeta takva kakav je on prije svakog vraćanja na nas same“, u: Maurice Merlo­Ponty, op. cit., str. 13. U ovom slučaju Bašlar govori o materijalnoj imaginaciji, ukorenjenoj u sila­ ma prirodnim kroz čulne slike. Kao što je imaginacija uronjena u svet prirod­ nih sila, tako je i književnost uronjena u imaginaciji iz čega proističe da je i književnost podređena prirodnim silama. G. Bachelard, „Fenomenologia obrazu...“, op. cit., str. 365. G. Bachelard, „Wiobraź­nia poetycka“, op. cit., str. 398. G. Bašlar, Poetika sanjarije, op. cit., str. 178–179. Brogowski, L., Gaston Bachelard: „Fenomenologia (marzenia poetyckiego) czy poezja (marzącego fenomenologa)“, u: Poetyka marzenia, op. cit., str. 213.

Četi­ri­ pri­ro­dne si­le po­etske sli­ke

Feno­meno­lo­gi­ja sanjarenja

59 60 61

62 63 6 65

II. Fenomenologija

105

Žo­rž Pu­le

Fenomenologija č­itanja

Identi­fi­kaci­ja či­tao­čev­e sv­esti­ sa sv­ešću­ au­to­ra

Ženev­ska ško­la

smislu: ispoljavanje sveta pomoću slike ili predmeta imaginacije. Za­ to je u konačnom smislu književnost „ispoljavanje imaginacije“.66 Upravo će se u ovom pravcu razvijati misao Žorža Pulea – jed­ nog od najznačajnijih predstavnika Ženevske škole. Po ugledu na Bašlara, on smatra da je izvor književnosti čin imaginacije stvaraoca do kojeg treba dopreti prilikom čitanja i s kojim se definitivno treba poistovetiti. Prema Puleu, fenomenologija kritičke svesti zasniva se na apsolutnom „primatu subjektivne svesti“ koja u sebi prepoznaje stvaralačku svest pisca. „Razumeti književno delo“, piše Pule, „zna­ či dozvoliti biću koje ga je napisalo da se u nama pokaže za nas.“67 Zato u programskom eseju Fenomenologija čitanja, objavljenom u prvom broju uticajnog časopisa New Literary History68 (1969), Pule započinje svoju argumentaciju definicijom književnog dela koje se od drugih predmeta (mašine za šivenje ili vaze) razlikuje po tome što se čitalac u njemu susreće sa svešću autora.69 Postepeno, tokom čitanja, barijera između čitaoca i autora nestaje i usled predanog či­ tanja dolazi do duhovne zajednice između dva subjekta oslonjene na savršenoj identifikaciji čitaoca sa autorom. Tokom čitanja, svest kritičara i svest kritikovanog subjekta čine jedinstvo: poistovećivanje koje podseća na „religijsko poistovećivanje“.70 Pule, međutim, ne tretira biografski autorski subjekat, već ga redukuje (slično se deša­ va i sa čitaocem) na čistu svest ugrađenu u tekst i zato je književna kritika „mimetičko dubliranje misaonog čina“.71 Ono se zasniva na ponavljanju u svojoj svesti, svesti – ili šire – cogito pisca, što – treba priznati – u slučaju najvećih pisaca predstavlja prilično velik izazov. Analiza samog teksta, književnih figura subjektivne imaginaci­ je, postala je osnova metode koju je stvorila, po ugledu na Pulea, ta­ kozvana Ženevska škola čije je jedno od najvećih dostignuća knjiga
66 67 68 69 G. Bašlar, Vazduh i snovi – Ogled o imaginaciji kretanja (193), Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2001, str. 312, prevod: Mira Vuković. G. Poulet, „Fenomenologia ś­wiadomoś­ci krytycznej“, u: Archiwum tł­umac­ zeń­ z teorii literatury i metodologii badań­ literackich, Lublin, 1980, str. 2. On će kasnije ući u Puleovou knjigu La conscience critique, Paris, 1971. Drugačije će književno delo shvatati pragmatičari za koje se ono, s obzirom na nastale posledice u svetu koji nastanjuje čovek, ni po čemu ne razlikuje od drugih predmeta. Ovu instrumentalnu koncepciju književnosti neki pragma­ tičari izvodili su iz Hajdegerove koncepcije izložene u delu Bitak i vreme gde se ljudsko postojanje definiše sredstvima koje čovek koristi (pomoću njihove pr i r u č n o s t i, Zuhandenheit) i koja mu omogućavaju osvajanje sveta. G. Poulet, La conscience critique, op. cit., str. 67. G. Poulet, „Świadomoś­ć siebie i ś­wiadomoś­ć innego“, u: Archiwum tł­umac­ zeń­ z teorii literatury i metodologii badań­ literackich, op. cit., str. 38.
Književne teorije XX veka

70 71

106

Žan­Pjer Rišara – Malarmeov svet imaginacije.72 Ova knjiga je dobar primer ilustracije metode koju je koristila tematska kritika – kako se to uobičajeno govorilo za Ženevsku školu. Pokušajmo da opišemo ovu metodu uz pomoć Uvoda u Malarmeov svet imaginacije.73 „Knjigom unifikovati svet“,7 pronaći „ispod najrazličitijih po­ krivača“ „skriveni identitet“,75 doći do „suštine smisla“76: tako se najlapidarnije može definisati projekat tematske kritike. Tu je, pre svega, reč o identitetu samog dela pronalaženom u opsesivnom po­ navljanju tema i slika, ali – takođe, i pre svega – i o identitetu svesti, imaginacije, maštanja, čulne predstave i slično, rečju: o autorskom doživljaju koji čini „mentalnu unutrašnju stranu“ dela77 koju kriti­ čar mora da „reprodukuje u sebi“.78 Kako je tačno primetio Žerar Ženet,79 jedan od prvih čitalaca ove knjige, ovde predstavljen način čitanja zasniva se na nepresta­ nom udaljavanju od samog dela ka ličnosti autora koji je – iako ni­ je empirijski (biografski) tretiran – kao centar čulnih osećaja, kao polje doživljaja, uvek predstavljao konačnu referentnu tačku dela usled čega je delo uvek moglo biti tumačeno putem kategorija izra­ za: izraza maštanja, imaginacije, fantazmagorije. U osnovne pretpo­ stavke tematske kritike treba ubrojati: 1. Dvodelnost pr iv i da, odnosno strukture dela i suštine koju predstavlja piščeva svest, površine teksta i dubi ne sanjare­ nja, slučajnosti ar t i ku l a c ij e i neminovnosti sm isl a. „Žele­ li smo i mi“, piše Rišar, „da u Malarmeovom delu dotaknemo ‘ne preterano duboku bujicu oklevetanog [peu profond ruis­ seau calomnié]’, ispod čije uzburkane površine kruže velika, objedinjujuća značenja.“80 2. Je d inst vo te me koje, nezavisno od parcijalnih artikulacija, garantuje j e d i nst vo s ve st i. „Ako želimo da razlikujemo [...] teme, dovoljno je da na sebe naslažemo razne sfere doživ­ ljaja, uspostavimo red u njihovim uporednim geografijama
72 73 7 75 76 77 78 79 80 J.­P. Richard, L’Univers imaginaire de Mallarmé, Paris, 1961. J.­P. Richard, „Wstęp do studium ‘Świat wyobraź­ni Mallarmégo’“, u: Współ­c­ zesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, t. 1: Metody stylistyki lite­ rackiej. Kierunki egocentryczne, Kraków, 1976. Ibid., str. 01. Ibid., str. 10. Ibid., str. 15. Ibid., str. 03. Ibid., str. 23. Ž. Ženet, Figure, Beograd, 1985, str. 93–101, prevod: Mirjana Miočinović. J.­P. Richard, Wstęp..., op. cit., str. 03.

Tematska meto­da u­ kri­ti­ci­

Osno­v­ne premi­se tematske kri­ti­ke

II. Fenomenologija

107

Či­tanje kao­ repro­du­ko­v­anje i­zv­o­rno­g či­na i­magi­naci­je

Či­talac ko­ji­ u­čestv­u­je u­ stv­aranju­

i na kraju proverimo kako su međusobno povezane kako bi postale j e d an doživljaj.“81 3. Istoro d no st del a čije „suprotnosti“ i „napetosti“, kao pro­ izvod pojedinih tema koje se ne mogu međusobno složiti, bivaju „razrešene“ prelaskom u „nove sintetičke pojmove“ i „dostizanjem zadovoljavajuće ravnoteže“.82 Na ovom mestu tematska kritika je bliska američkoj Novoj kritici, ali i herme­ neutici (na primer, Gadamerovoj). . Mogućnost i nte r pre t i ranj a čina piščeve svesti u kritičkom delu čiji je cilj (ali i uslov) mogućnost „otkrivanja“ na dnu de­ la „vladavine početka i praizvora“.83 Kako piše Rišar, „vidljiv poredak nije suštinski poredak, a i otkrivanje istine ruši privide“.8 Upravo na ovome se zasniva knji­ ževni i filozofski projekat tematske kritike koja ide tragom Bašla­ ra: čitalac tokom čitanja reprodukuje izvorni čin imaginacije koji oživljava poetsku sliku. Delo nije bitno samo po sebi ali upućuje na svoj prvi princip koji treba rekonstruisati. Ovaj princip se – što treba naglasiti – ne nalazi u svetu promenljivih društvenih, istorij­ skih, kulturnih okolnosti, već se krije u čistoj, transcendentalnoj sferi imaginacije. Ono što povezuje klasičnu fenomenološku koncepciju (Huserl, Ingarden) i njenu slobodnu interpretaciju (Bašlar, Pule) jeste uvere­ nje o subjektivnoj konstituciji smisla sveta koji se ispunjen znače­ njem, egzistirajući nezavisno od svesti, pojavljuje u njenim okviri­ ma. Shvatiti principe ove konstitucije znači razumeti nepromenljivu crtu fenomenologije književnosti koja je u teoriju književnosti XX veka uvela koncepciju aktivnog čitaoca, onog koji učestvuje u stva­ ranju smisla književnog dela (a u radikalnoj verziji: koji ga stvara).

Este­ti­ka i­ re­ce­pci­ja
Kako je pisao Vo­lfgang Ize­r (rođ. 1926), „fenomenološka teorija umet­ nosti je svom snagom skrenula pažnju na to da razmišljanja o književ­ nom delu ne mogu biti posvećena isključivo samom tekstu, već u istoj meri i činu njegovog usvajanja“.85 Izer je veoma otvoreno išao tragom
81 82 83 8 85 Ibid., str. 12. Ibid., str. 13. Ibid., str. 02. Ibid., str. 17. W. Iser, Proces czytania..., op. cit., str. 225.
Književne teorije XX veka

108

Ingardena i njegova koncepcija ape­ lativne strukture književnog teksta izrazito je podražavanje teorije kon­ kretizacije. Osnovne teze njegove „estetike recepcije“, nastale povezi­ vanjem fenomenologije, hermeneu­ tike i istorijske poetike, glase: 1. Iako poseduje autonomnu materijalnu osnovu, tekst živi sa­ mo onda kad se čita (konkretizuje). 2. Tekst ima svoje uporište ne u stvarnom svetu u kojem je na­ stao i u kojem postoji već u procesu čitanja koji mu daje zna­ čenje. 3. Tekst karakterišu nedorečena mesta koje čitalac aktualizuje tokom čitanja (apelativna struktura teksta). . Tekst usmerava proces čitanja (čitanje je „usmeravano stvara­ nje“). 5. Stepen neodređenosti književnih tekstova istorijski se pove­ ćava (počev od XVIII veka). Međutim, za razliku od Ingar­ ■ ESTETIKA RECEPCIJE (nem. dena, Izer stavlja izrazitiji akcenat Rezeptionsästhetik) – metodološka na stvaralačku ulogu čitanja, koje postavka koju je zastupala nemač­ se ne svodi samo na popunjavanje ka književnoteorijska škola, koja neodređenih mesta nego može da je uglavnom delovala u Konstancu predstavlja predmet nepredviđen (V. Izer, H. R. Jaus, K.­H. Štirle) i in­ sistirala na aktivnom učešću čitaoca u scenariju dela. Izer se takođe u konstrukciji smisla književnog de­ suprotstavlja klasičnim estetskim la. Plod njenog delovanja bila je uti­ uzorima koje je Ingarden prećut­ cajna izadavačka serija Poetik und no prihvatio i koji su mu nalagali Hermeneutik, (od 1963. godine). da sagleda krunisanje procesa kon­ kretizacije u harmoniji estetski važnih kvaliteta. Za Izera je čitanje proces neprekidnog otkrivanja prilikom kojeg se čitalac nalazi pred nepredvidivim kvalitetima koji ga provociraju da razmišlja o sop­ stvenim pretpostavkama. „Proces čitanja polazi od toga da možemo stvoriti formulu samih sebe i na ■ HORIZONT OČEKIVANJA taj način otkriti ono što je prethod­ (nem. Erwartungshorizont) – ter­ no promaklo našoj svesti. Upravo min koji je uveo Hans Robert Jaus nam na taj način čitanje književ­ da bi označio zbir čitaočevih uve­ nosti pruža šansu da formulišemo renja koji mu omogućava recep­ ciju datog dela. Ovaj zbir (ili ono što se ne da formulisati.“86 →
■ APELATIVNA STRUKTURA TEKSTA – odrednica Volfganga Izera za označavanje strukture književnog dela koja podstiče in­ terakciju između teksta i čitaoca i zasniva se na realizovanju scenari­ ja čitanja upisanog u delo. 86 W. Iser, The Implied Reader: Paterns of Communications in prose fiction from Bunyan to Beckett, Baltimore–London, 1987, str. 29.

Izero­v­a esteti­ka recepci­je

Pro­ces či­tanja kao­ nepredv­i­di­v­a akti­v­no­st

II. Fenomenologija

109

Hans Ro­b­ert Jau­s

Međutim, estetika recepcije nije samo istraživanje procesa čita­ nja kao takvog, nego i – a možda i pre svega – istraživanje istorijskih uslova recepcije književnog dela. Izer je, kao što smo videli, dokazi­ vao da intenzivnost neodređenosti teksta zavisi od njegovog mesta u književnoj evoluciji (što je delo savremenije, tim je više neodre­ đeno). Zatim je u svom program­ skom nastupu Hans Ro­be­rt Jau­s (rođ. 1921), budući više pod utica­ jem Hans­Georga Gadamera nego Ingardena, dokazivao:

→ sistem) „u slučaju svakog dela u istorijskom trenutku njegovog po­ javljivanja određen je prethodnim razumevanjem žanra, formom i te­ matikom ranije poznatih dela, kao i suprotnošću poetskog i praktičnog jezika“. Proces recepcije zasniva se na neprestanom potvrđivanju i pro­ širivanju horizonata očekivanja koji kao mehanizam predstavlja osnovu književne evolucije. Pojam horizon­ ta preuzet je neposredno iz Huserlo­ ve fenomenologije na koju se pozi­ va i, predstavljena u Istini i metodi, Gadamerova koncepcija fuzije hori­ zonata (Horizontverschmelzung) ko­ ji uslovljavaju svako shvatanje.

„Književno delo nije objekat koji postoji sam za sebe i koji svim posmatračima u svim epohama nudi isto lice. Ono ni­ je spomenik što monološki otkriva svoje bezvremeno biće. Pre ćemo reći da, poput partiture, teži da pri čitanju izazo­ ve uvek novu rezonancu, koja tekst oslobađa verbalnosti i dovodi ga do aktuelnog postojanja.“87
Knji­žev­no­­ i­sto­ri­jski­ pro­ces

Si­stem či­talački­h presu­po­zi­ci­ja

Za Jausa (romanistu po obrazovanju) i za Izera (anglistu) u knji­ ževnim istraživanjima najvažniji je književnoistorijski proces koji pro­ tivreči esencijalnim osobenostima književnosti. Tako, istorija nije se­ rija događaja koji objektivno postoje, niti je književnost zbir tekstova koji postoje izvan istorije. Reč je o istoričnosti tekstova te, dakle, ne samo o tome da oni postoje u nekom konkretnom istorijskom vreme­ nu nego i o tome da ih aktualizuju čitaoci iz drugih epoha uz pomoć drugačijih čitalačkih konvencija i u drugačijem kulturnom kontek­ stu. Ova dijalektika dela i njegove recepcije, proizvodnje recepcije, jeste ne samo, kao kod Ingardena, strukturalno svojstvo književno­ sti nego i – što Ingarden već nije smatrao – pokretački motor isto­ rije književnosti. Zato je jedan od najznačajnijih zadataka prouča­ vanja književnosti analiza takozvanog hor izont a o č ek iv anj a, odnosno stalno promenljivog (u zavisnosti od date epohe) sistema čitalačkih presupozicija koje omogućavaju recepciju dela. „I onda kada se javlja kao novo“, piše Jaus, „književno de­ lo se ne pojavljuje kao apsolutna novina u informacionom
87 H. R. Jaus, Estetika recepcije, Nolit, Beograd, 1978, str. 59, prevod: Drinka Gojković.
Književne teorije XX veka

110

vakuumu, već nagoveštajima, otvorenim ili skrivenim sig­ nalima ... predisponira svoju publiku za sasvim određeni način recepcije.“ Proces čitanja je, dakle, „ostvarivanje određenih uputstava u procesu usmeravanog opažanja“,88 što znači da interpretacija nije nikada u potpunosti subjektivna i proizvoljna, već je primorana da poštuje intersubjektivna pravila ugrađena u strukturu teksta, vrstu ili estetski doživljaj. Slično uverenje će se naći i u osnovi koncepcije inter pre t at iv ne zaj e d n i c e Stenlija Fiša,89 što ne treba da čudi jer su prvi Fišovi teorijski nastupi, još pre nego što je i postao prag­ matista, veoma mnogo dugovali teoriji recepcije.90
Usmerav­ano­ o­pažanje

Re­zi­me­
Među nesumnjiva dostignuća fenomenologa, uglavnom Romana In­ gardena, proučavanju književnosti pripada uvođenje u književnote­ orijski rečnik kategorija pre dst av lj eno g s ve t a (definisanog kao korelat intencionalnih činova), ■ IMPLICITNI ČITALAC (engl. quasi­sud ova (koji prevazilaze implied reader, nem. implizit Leser) opoziciju pravih i lažnih sudova), – termin koji je u fenomenološka kon k re t i za cij e (ispunjavanje či­ istraživanja uveo Volfgang Izer. On sadrži početnu strukturaciju mo­ talačkog scenarija), i mpl ici ra­ gućeg značenja izvršenog pomoću no g čit a o c a91 (receptivne instan­ teksta, i čitaočevu aktualizaciju te ce koju je stvorio autor).92 Feno­ mogućnosti, i to tokom čitanja. menolozi su odbacili psihološku i biografsku kategoriju autora zamenjujući je subjektom intencional­ nih činova fiksiranih u tekstu koji zahtevaju stvaralačku aktivnost čitaoca. Kako je pisao Sartr, „pisac ... apeluje na slobodu čitaoca da sarađuje u stvaranju njegovog dela“.93 Uvodeći na književnoteorij­ sku scenu čitaoca u glavnoj ulozi, fenomenolozi su ipak nastojali
88 89 90 91 92 93 Ibid., str. 61. Pogledati: Pragmatizam. Pogledati, pre svega: „Literatura w czytelniku: stylistyka afektywna“, Pamięt­ nik Literacki, 1983, sv. 1. Prvi put uveden u Izerovoj knjizi Der umplizite Leser (1972). Ova kategorija podseća na kategoriju „impliciranog autora“ koju je na anglosaksonski pro­ stor uveo Vejn But u knjizi Retorika proze, Beograd, 1981. Slično će smatrati semiotičari, na primer Umberto Eko (pogledati: Semiotika). Ž.­P. Sartr, Šta je književnost?, Nolit, Beograd, 1981, str. 1, prevod: Frida Fili­ pović.
Feno­meno­lo­ški­ rečni­k

II. Fenomenologija

111

Pro­i­zv­o­ljno­st tu­mačenja

Feno­meno­lo­gi­ja i­ stru­ktu­rali­zam

Opo­zi­ci­ja i­zmeđu­ i­ntenci­je i­ teksta

Gadamero­v­a ko­ncepci­ja fu­zi­je ho­ri­zo­nata

da, u skladu s Huserlovim sugestijama koji je brinuo o čistoti opisa, izbegnu sumnje o proizvoljnosti tumačenja. „Sigurno je“, pisao je Izer, „da je svaka reakcija na tekst subjektivna, ali to ne znači da tekst nestaje u privatnom svetu svojih pojedinačnih čitalaca.“ Čita­ nju ne preti ta nesigurnost jer sumiranje značenja teksta nije pitanje pojedinačnih ćudi već ispunjavanje uslova ugrađenih u strukturu samog dela.9 Smisao dela nastaje na preseku dveju perspektiva: tek­ sta i recepcije, odnosno složenog uticaja samog dela i recepcije isto­ rijski uslovljenog čitaoca. Na taj način se fenomenologija situira na polu suprotnom struk­ turalizmu, ako je reč o genezi značenja: za strukturaliste, značenje nastaje pomoću unutarsistemskih (unutartekstualnih) odnosa, a za fenomenologe pomoću čina intencionalne svesti. Opozicija između sistema (teksta) i čina (intencije) stvara najopštije okvire teorije knji­ ževnosti XX veka.95 Danas je fenomenologija izgubila svoju nekadašnju dinamiku, a fenomenološka sredina nema tako živ udeo u raspravama o knji­ ževnosti. Kao najinteresantniji kritički nastavak Huserlove misli mogu se smatrati hermeneutička dostignuća Hans­Georga Gadame­ ra i Pola Rikera koja imaju mnogo da zahvale i ranim raspravama Huserlovog učenika Martina Hajdegera, kao i radovima Hansa Ro­ berta Jausa koji je uspešno primenio Gadamerovu koncepciju fuzije horizonata u književnoistorijska istraživanja.96 Iako nesumnjivo pri­ padaju kanonu književnoteorijske nauke, Ingardenove teorije nema­ ju danas mnogo pristalica, što valja tumačiti njihovom neznatnom upotrebljivošću u procesu interpretacije pojedinačnih tekstova i go­ tovo nikakvim interesovanjem za kontekstualno pozicioniranje knji­ ževnosti. Huserlova nadanja da će stvoriti neutemeljeni temelj svih nauka takođe su se – u svetlu razvoja filozofije i nauke o književno­ sti XX veka – pokazala jalovim. Propao je i jedan od najvažnijih ak­ sioma Huserlove fenomenologije – uverenje da teoriju definišemo pomoću „idealne sadržine mogućeg saznanja“,97 kao i ubeđenje da se „carstvo istine objektivno deli na oblasti“98 koje odgovaraju od­ ređenim naučnim disciplinama. Intenzivan razvoj interdisciplinar­ nih istraživanja, kao i veliko nepoverenje prema teoriji, ne mogu se uskladiti s fenomenološkim postulatom čistog eidetskog opisa.
9 95 96 97 98 W. Iser, The Act of Reading: A Theory of Aesthetic Response, Baltimore–Lon­ don, 1978, str. 9–50. W. Ray, Literary Meaning: From Fenomenology to Deconstruction, Ox­ford, 198. H. R. Jauss, Historia literatury jako prowokacja dla nauki o liretarurze, op. cit. E. Husserl, Badania logiczne, t. 1, op. cit., str. 20. Ibid., t. 1, str. 15.
Književne teorije XX veka

112

Hro­no­lo­gi­ja
1891: Prva Huserlova knjiga: Philosophie der Arithmetik. Psycholo­ gische und Logische Untersuchungen. 1895: Prvo pominjanje Huserla u Poljskoj: Vladislav Hajnrih objavlju­ je prikaz Filozofije aritmetike. 1900–1901: Huserl objavljuje Logische Untersuchungen (Logička istraživanja). Prvi put se u njegovim delima javlja pojam „fenomenologija“. U isto vreme Frojd objavljuje Tumačenje snova. Ta dva dela sve do danas označavaju pravce teorije XX veka. 1905: Huserlovo predavanje o unutrašnjoj svesti vremena (objavljeno 1928. godine). 1907: Huserlova predavanja pod nazivom Ideja fenomenologije. 1911: Huserlova Psilosophie als strenge Wissenschaft (Filozofija kao stroga nauka). Žestok napad na sve oblike relativizma. 1913: Pokretanje Jahrbuch für Philosophie und phänomenologische For­ schung, gde se pojavljuju kako Huserlove Ideje čiste fenomenolo­ gije (kao prva knjiga), tako i Hajdegerov Sein und Zeit (Bitak i vreme). 1916: Huserl preuzima katedru u Frajburgu. Edita Štajn postaje Huser­ lova asistentkinja, čiji je zadatak bio da dešifruje i rediguje steno­ grame koji se odnose na najvažnija pitanja fenomenologije. 1918: Ingardenov doktorat kod Huserla u Frajburgu o Bergsonovoj fi­ lozofiji. 1919–1922: Hajdeger je Huserlov asistent u Frajburgu. 1927: Hajdegerov Bitak i vreme (s posvetom Huserlu) u kojem je feno­ menologija označena kao „fundamentalna ontologija“ Dasein. Međutim, Hajdeger prenosi fenomenologiju na teren hermene­ utike. Piše: „Fenomenologija jastva je he r meneut i ka u prvo­ bitnom značenju te reči na osnovi koje je to interpretiranje.“ Hajdeger je u letnjem semestru držao predavanja pod nazivom Die Grundprobleme der Phänomenologie koja su štampana tek 1975. godine. Dokazuje da fenomenologija treba da bude filozo­ fija bitka (Sein), a ne saznanja.
II. Fenomenologija

113

1928: 1930: 1931:

1933:

1934: 1936:

1937: 1938: 1939:

1943: 1945: 1947: 11

Huserl odlazi u penziju. Za svog naslednika uzima Hajdegera koji postaje vanredni profesor u Frajburgu. Emanuel Levinas objavljuje knjigu La Théorie de l’intuition dans la phénoménologie de Husserl. Početak fenomenologije u Francuskoj. Das literarische Kunstwerk. Eine Untersuchung aus dem Grenzge­ biet der Ontologie, Logik und Literaturwissenschaft (Književno­ umetničko delo. Istraživanje iz granične oblasti ontologije, logike i nauke o književnosti.) Romana Ingardena, prva knjiga iz obla­ sti fenomenologije književnosti. Na francuskom jeziku se (u Levinasovom prevodu) pojavljuju Huserlove Kartezijanske meditacije koje su rezultat predavanja na Sorboni 1928. godine (u Nemačkoj će biti objavljene tek 1950. godine). Hajdeger je izabran za rektora univerziteta u Frajburgu i prihva­ ta taj izbor uprkos nacizaciji univerziteta. Godinu dana kasnije podnosi ostavku. Žan­Pol Sartr odlazi u Berlin da studira filozofiju. To čini pod uti­ cajem Rejmona Arona koji mu je u jednoj pariskoj kafani govo­ rio o Huserlu ovako: „Vidiš, mladi moj prijatelju, ako si fenome­ nolog, možeš o tom koktelu govoriti i to će biti filozofija.“ Kako je Simon de Bovoar pisala: „Sartr je pobledeo od čuđenja.“ U Wiadomoś­ciach Literackich Ingarden objavljuje popularan čla­ nak „Edmund Huserl: tvorac fenomenologije“. Poslednja obimnija Huserlova knjiga: Die Krisis der europäischen Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie. Pojam Lebenswelt (svet života) postaje centralni pojam. Sartrova L’imagination, njegova prva fenomenološka rasprava. Ingarden u Lavovu objavljuje O saznavanju književnog umetnič­ kog dela. Umire Huserl. Sartr objavljuje La Nausée, roman inspirisan fenomenologijom. U Poljskoj se posle Huserlove smrti javljaju tekstovi koji fenome­ nologiju uključuju u svakodnevnu svest. Među najvažnije spada­ ju: „Filozofija Edmunda Huserla“, Irene Kšemicke i esej Tadeuša Kronjskog „Filozofija i naivni svet“ o knjizi Jana Patočke Prziro­ zeny sviet jako filozoficki problem, oba objavljena u Ateneumu. Sartrovo L’être et le néant. Ukrštanje fenomenoloških i egzistenci­ jalističkih istraživanja. Posle niza godina Sartr će reći: „Smatram se kartezijanskim filozofom, u najmanju ruku u L’étre et le néant.“ Fenomenologija percepcije Morisa Merlo­Pontija. Prvi tom Ingardenovog Spor o istnienie ś­wiata (Spor o postojanju sveta). Sledeći tomovi pojavljuju se 198. godine i (posmrtno)
Književne teorije XX veka

1951:

1953: 1957: 1960:

1961: 1962: 1963:

1964: 1967:

1968:

1970:

1971: 1972:

1981. godine. Objavljuju se takođe i njegove Szkice z filozofii lite­ ratury (Skice iz filozofije književnosti). U Parizu izlazi Phénoménologie et matérialisme dialectique Tran Dik Taoa, budućeg ministra obrazovanja Vijetnama, knjiga ko­ ju je pažljivo proučavao mladi Žak Derida. Mišel Difren objavljuje Phénoménologie de l’expérience esthétique, jednu od prvih rasprava posvećenih fenomenološkoj estetici. Ingarden objavljuje prvi od tri toma Studija iz estetike. Sledeći tomovi pojaviće se 1958. i 1970. godine. Objavljivanje prvog poljskog prevoda Ingardenovog O književ­ nom delu, koje izlazi, takođe, u drugom, proširenom izdanju na nemačkom jeziku. Poetika sanjarenja Gastona Bašlara: metodološka metoda pri­ menjena na istraživanje poetskih slika. Vejn But u: The Rhetoric of Fiction, uvodi u američku kritiku po­ jam „implicitnog autora“. Derida prevodi i piše veliki uvod za Huserlov Der Ursprung der Geometrie. Prvi tom zbornika nemačkih teoretičara književnosti iz Kon­ stanca pod zajedničkim nazivom Poetik und Hermeneutik. U članku „Moj put u fenomenologiju“ Hajdeger piše: „Čini se da je vreme fenomenologije prošlo. Ona poseduje vrednost kao nešto minulo.“ Posmrtno izdanje knjige Merlo­Pontija: Le visible et l’invisible. Istorija književnosti kao provokacija nauci o književnosti, preda­ vanje Hansa Roberta Jausa, romaniste i medijevaliste, u Konstan­ cu, koje će se pod izmenjenim naslovom pojaviti dve godine ka­ snije, postaje osnovni tekst nemačke škole „estetike recepcije“. Deridin Glas i fenomen. Kritika Huserlove koncepcije značenja. Početak kraja fenomenologije u Francuskoj. Nemačka verzija Ingardenove knjige O saznavanju književnog umetničkog dela (Vom Erkennen des literarischen Kunstwerks). Američki prevod: 1973. godine. Umire Roman Ingarden. Inauguralno predavanje Volfganga Izera, angliste, na univerzi­ tetu u Konstancu: Die Appelstruktur der Texte. Unbestimmtheit als Wirkungsbedingung literatischer Prosa. Jaus objavljuje knjigu Literaturgeschichte als Provokation. La conscience critique Žorža Pulea. Izerova knjiga Der Implizite Leser. Kommunikationsformen des Romans von Bunyan bis Beskett. 115

II. Fenomenologija

1975:

1976:

1977:

1978: 1981:

1982: 1984: 1993: 1996: 1997:

2001:

Prva monografija nemačke škole recepcije: Rainer Warning, Rezeptionsästhetik – Theorie und Praxis. Simpozijum društva „Modern Language Association“, pod na­ zivom The Reader in Fiction, koji je ispoljio ogromnu zaintere­ sovanost za problem recepcije u Americi. Godine 1980. izlazi knjiga The Reader in the Text: Essays on Audience and Interpre­ tation koja je rezultat tog simpozijuma. Der Akt des Lesens: Theorie ästhetischer Wirkung Volfganga Izera. Entre moi et moi: Essais critiques sur la conscience de soi Žorža Pulea. Zbog posledica nastalih za vreme saslušanja, umire česki fenome­ nolog Jan Patočka, Huserlov učenik, potpisnik „Pisma 77“, autor knjige Prirodni svet kao filozofski problem (napisane 1935. godi­ ne i prvi put objavljene 1976. godine na francuskom jeziku). Volfgang Izer odlazi na univerzitet Irvin u Kaliforniji. Zahvaljujući knjizi koju je na pisao Didier Franck, Chair et corps. Sur la phénoménologie de Husserl fenomenologija se vraća u Francusku u novoj interpretaciji i to kao atraktivna filozofija do­ življaja stvarnosti. Američki zbornik eseja Hansa Roberta Jausa Toward an Aesthe­ tic of Reception s predgovorom Pola de Mana. Monografija: Robert Holub, Reception Theory: A Critical Intro­ duction. Volfgang Izer objavljuje knjigu The Fictive and the Imaginary koja predstavlja „antropološki zaokret“ u njegovoj teoriji. À l’école de la phénomélogie Pola Rikera, zbirka eseja koji se ba­ ve vezama fenomenologije i hermeneutike. Javna rasprava na University of Villanova između Deride i Žak­ ­Lik Mariona o talentu, a u suštini o granicama fenomenologije i ključnog pojma Gegebenheit, ili datosti, koja je kasnije objavlje­ na u knjizi God, the Gift, and Postmodernism (1999). Stogodišnjica objavljivanja Logičkih istraživanja. Godišnjica je proslavljena u čitavom svetu.

116

Književne teorije XX veka

Bi­b­li­o­grafi­ja
Opšta
Ž.­F. Liotar, Fenomenologija (prev. Mirjana Zdravković), Beograd, 1980. R. L. Magliola, Phenomenology and Literature: An Introduction, West Lafayette, Ind. 1977. „La phénoménologie: une philosophie pour notre monde“, Magazine Littéraire 2001, nr 03. Od Husserla do Lévinasa. Wybór tekstów z ontologii fenomenologicznej, red. W. Stróżewski, Kraków 1989. W. Ray, Literary Meaning: From Phenomenology to Deconstruction, Ox­ford 198. Sł­ownik pojęć filozoficznych Romana Ingardena, red. A. J. Nowak, L. Sosnow­ ski, Kraków 2001. W. Stróżewski, O metodzie formalnej, u: Jak filozofować? Studia z metodologii filozofii, wybór, oprac. J. Perzanowski, Warszawa 1989. D. Ulicka, Fenomenologiczna filozofia literatury, u: Literatura, teoria, metodolo­ gia, red. D. Ulicka, Warszawa 2005. G. M. Vajda, Fenomenologia i nauka o literaturze, tłum. D. Ulicka, u: Literatu­ ra i jej interpretacje, red. L. Nyírö, Warszawa 1987.

Edmu­nd Hu­serl
Izabrana de­la E. Husserl, Badania logiczne. Prolegomena do czystej logiki, tłum. J. Sidorek, t. 1, Toruń 1996. E. Husserl, Badania logiczne. Badania dotyczące fenomenologii i teorii pozna­ nia, tłum. J. Sidorek, tłum. przejrzał A. Półtawski, t. 2. cz 1–2, Warszawa 2000. E. Huserl, Filozofija kao stroga nauka (prev. Milan Damnjanović), Beograd, 1967.
II. Fenomenologija

117

E. Huserl, Ideja fenomenologije. Pet predavanja (prev. Milan Damnjanović), Beograd, 1975. E. Husserl, Idee czystej fenomenologii i fenomenologicznej filozofii, tłum. D. Gi­ erulanka, ks. 1: Warszawa 1967, ks. 2: Warszawa 197. E. Huserl, Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija (prev. Zo­ ran Đinđić), Gornji Milanovac, 1991. E. Husserl, Medytacje kartezjań­skie, z dodaniem uwag krytycznych Romana Ingardena, tłum., przyp. A. Wajs, tłum. przejrzał, wstęp A. Póltawski, Warszawa 1982. E. Husserl, Wykł­ady z fenomenologii wewnętrznej ś­wiadomoś­ci czasu, tłum. przyp. J. Sidorek, tłum. przejrzał. wstęp A. Półtawski, Warszawa 1989. Najv­ažni­ja de­la Ž. Derida, Glas i fenomen (prev. Zoran Janković), Beograd, 1989. W. Galewicz, Edmund Husserl – program filozofii literackiej, u: Filozofia współ­czesna, red. Z. Kuderowicz, t. 1, Warszawa 1983. C. Głąbik, Husserl i Polacy. Pierwsze spotkania, wczesne reakcje, Katowice 1999. R. Ingarden, Wstęp do fenomenologii Husserla, Warszawa 197. L. Kołakowski, Husserl i poszukiwanie pewnoś­ci¸ tłum. P. Marciszuk, Warsza­ wa 1990. K. Michalski, Logika i czas. Próba analizy Husserlowskiej teorii sensu, Warsza­ wa 1988.

Ro­man Ingarden
Izabrani­ rado­v­i­ R. Ingarden, O saznavanju književnog umetničkog dela (prev. Branimir Živoji­ nović), Beograd, 1971. R. Ingarden, O dziele literackim. Badania z pogranicza ontologii, teorii języka i filozofii literatury, tłum. M. Turowicz, Warszawa 1980. R. Ingarden, Studia z estetyki, t. 1–2: Warszawa 1966, t. 3: Warszawa 1970. R. Ingarden, Z teorii języka i filozoficznych podstaw logiki, Warszawa 1972. Najv­ažni­ja de­la K. Bartoszyński, Dzieł­o sztuki – literackie, u: Sł­ownik pojęć filozoficznych Ro­ mana Ingardena, red. nauk. A. J. Nowak, L. Sosnowski, Kraków 2001. H. Markiewicz, „Jeszcze o budowie dzieła literackiego“, Pamiętnik Literacki 196, z. 2. H. Markiewicz, „O dziele literackim“, Estetyka 1961. 118
Književne teorije XX veka

H. Markiewicz, „Sposób istnienia dzieła literackiego“, Pamiętnik Literacki 1962, z. 2. H. Markiewicz, Twórczoś­ć R. Ingardena a rozwój badań­ literackich, u: idem, Przekroje i zbliżenia dawne i nowe, Warszawa 1976. D. Ulicka, Ingardenowska filozofia literatury, Warszawa 1992.

Mo­ri­s Merlo­­Po­nti­
Izabrani­ rado­v­i­ M. Merleau­Ponty, Oko i umysł­. Szkice o malarstwie, wybór, oprac., wstęp S. Cichowicz, Gdańsk 1996. M. Merleau­Ponty, Proza ś­wiata. Eseje o mowie, tłum. E. Bieńkowska, S. Cic­ howicz, J. Skoczylas, wybór, oprac., wstęp S. Cichowicz, Warszawa 1976. M. Merleau­Ponty, Widzialne i niewidzialne, tłum. M. Kowalska, J. Migasiń­ ski, R. Lis, I. Lorenc, wstęp, tłum. przejrzał, poprawił J. Migasiński, Wars­ zawa 1996. Najv­ažni­ja de­la J. Migasiński, Merleau­Ponty, Warszawa 1995.

Esteti­ka recepci­je
P. Bukowski, Genealogia „Procesu literackiego modernizmu“ H. R. Jaussa, u: Odkrywanie modernizmu, red., wstęp R. Nycz, Kraków 1998. W. Iser, „Lutajuće motrište i čitateljska svijest“, u: Suvremena teorija pripovije­ danja, prir. V. Biti, Zagreb, 1992, str. 158–177. W. Iser, The Fictive and the Imaginary: Charting Literary Anthropology, Balti­ more–London 1993. W. Iser, „Proces czytania. Perspektywa fenomenologiczna“, tłum. W. Bialik, u: Współ­czesna myś­l literaturoznawcza w RFN. Antologia, wybór, oprac., wstęp H. Orłowski, tłum. M. Łukasiewicz, W. Bialik, M. Przybecki, War­ szawa 1986. H. R. Jauss, Historia literatury jako prowokacja, tłum. M. Łukasiewicz, Warsza­ wa 1999. H. R. Jauss, Proces literacki modernizmu od Rousseau do Adorna, tłum. P. Bu­ kowski, u: Odkrywanie modernizmu, red., wstęp R. Nycz, Kraków 1998. „Problemy recepcji w badaniach literackich“, Pamiętnik Literacki 1980, z. 1. „Teoria recepcji“, u: Współ­czesna myś­l literaturoznawcza w RFN. Antologia, wybór, oprac., wstęp H. Orłowski, tłum. M. Łukasiewicz, W. Bialik, M. Przybecki, Warszawa 1986.
II. Fenomenologija

119

S. Weber, „Caught in the Act of Reading“, u: Demarcating the Disciplines: Phi­ losophy, Literature, Art, Minneapolis 1986. Zdenko Škreb, „Nov pogled na merodologiju povijesti književnosti“, Umjet­ nost riječi, Zagreb, 1973, br. 1, str. 13–2. „Estetika recepcije i povijest književnosti“, tematski broj, Umjetnost riječi, Za­ greb, 1977/1978. Dušanka Maricki (ur.), Teorija recepcije u nauci o književnosti, Beograd, 1978. Viktor Žmegač, „Načela teorije recepcije“, Književnost i zbilja, Zagreb, 1982, str. 51–60.

Ženev­ska ško­la
G. Bachelard, „Bestiarium Lautréamonta“, tłum. H. Chudak, Pamiętnik Lite­ racki 1971, z. 2, s. 189–205. G. Bachelard, Wyobraźnia poetycka. Wybór pism, wybór H. Chudak, tłum. H. Chudak, A. Tatarkiewicz, przedm. J. Błoński, Warszawa 1975. G. Bachelard, Plamen voštanice (prev. Vjeran Zupa), Zagreb, 1969; 1990². G. Bašlar, Poetika sanjarije (prev. Fahrudin Kreho), Sarajevo, 1982. G. Bachelard, „Wstęp do ‘Poetyki przestrzeni’“, tłum. W. Błońska, u: Współ­c­ zesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, t. 2: Strukturalno­se­ miotyczne badania literackie. Literaturoznawstwo porównawcze. W kręgu psychologii gł­ębi i mitologii, oprac. H. Markiewicz, Kraków 1972. G. Bašlar, Voda i snovi. Ogled o imaginaciji materije (prev. Mira Vuković), Sremski Karlovci–Novi Sad, 1998. J. Hillis Miller, Charles Dickens: The Novels of His World, Cambridge, Mass. 1958. J. Hillis Miller, Thomas Hardy: Distance and Desire, Cambridge 1970. Dž. Hilis Miler, „Kritičar kao domaćin“ (prev. Dragan Monašević), Letopis Matice srpske, 161/1985, knj. 35, br. 2 (februar), str. 226–232. G. Poulet, La conscience critique, Paris 1971. Up.: Ž. Pule, Kritička svest (prev. Jovan Popov), Sremski Karlovci–Novi Sad, 1995. Ž. Pule, „Igo“, u: Ž. Pule, Čovek, vreme, književnost (prev. Nikola Bertolino), Beograd, 197, str. 27–302. Ž. Pule, Metamorfoze kruga (prev. Jelena Novaković), Sremski Karlovci–Novi Sad, 1993. G. Poulet, Myś­l nieokreś­lona, tłum., wstęp T. Swoboda, Warszawa 200. J.­P. Richard, „Porozumiewanie się i teatr“, tłum. J. Lalewicz, Pamiętnik Lite­ racki 1971, z. 2, s. 237–25. Szkoł­a Genewska w krytyce. Antologia, wybór H. Chudak, Z. Naliwajek, J. Żurowska, M. Żurowski, red. J. Żurowska, M. Żurowski, Warszawa 1998.

Mihal Pavel Markovski
120
Književne teorije XX veka

III. RUSKI FORMALIZAM

Postoje dva odnosa prema umetnosti. Prvi je karakterističan po tome što tretira delo kao prozor u svet. Rečima, likovima, žele da izraze ono što sto­ ji iza reči i likova. Umetnici takvog tipa za­ služuju ime prevodilaca. Drugi vid odnosa prema umetnosti – to je tretiranje umetnosti kao svet samostalno po­ stojećih stvari. Reči, odnos reči, misli, ironija misli, njihova nepodudarnost i jeste sadržina umetnosti. Ako se umetnost može uporediti s prozo­ rom, onda samo s nacrtanim. Složena umetnička dela su obično rezultat kombinacija i uzajamnog delovanja ranije postojećih, jednostavnijih i, delimično, ma­ njih dela. Viktor Šklovski1

1

1

V. Šklovski, ZOO ili Pisma ne o ljubavi, SKZ, Beograd, 1966, str. 87, prevod: Lidija Subotin.

Ne­mi­rna i­sto­ri­ja
Sankt Peterburg i Moskva: u ova dva grada u drugoj deceniji XX veka počinje istorija teorije književnosti XX veka kao posebne, autonom­ ne književnonaučne discipline. U Moskvi, 1915. godine, na inicija­ tivu Ro­mana Jako­bso­na (1896–1982), studenta Instituta istočnih jezika, osnovan je Moskovski lingvistički kružok u čijem su radu učestvovali i Pjotr Bogatirjev i Grigorij Vinokurov, a u Peterburgu, godinu dana kasnije – 1916. godine – nastao je Opojaz (Društvo za izučavanje poetskog jezika) za koji su bili vezani Vi­kto­r Šklo­v­ski­ (1893–198), Osi­p Bri­k (1888–195), Ju­ri­j Ti­njano­v­ (189–193), Bo­ri­s Ejhe­nbau­m (1886–1959), Bo­ri­s To­maš­e­v­ski­ (1890–1957), Vi­kto­r Vi­no­grado­v­ (1891–1971) i Vi­kto­r Ži­rmu­nski­ (1891–1971). Intenzivna delatnost obe grupe, čiji su članovi često putovali izme­ đu ta dva grada i izdavali zajedničke naučne radove, dovela je – bez obzira na sve metodološke razlike2 – do stvaranja zajedničke meto­ de istraživanja koja se obično naziva „formalnom metodom“, a nje­ ne pristalice – „formalistima“. Ovaj naziv, u početku pejorativan, a koji su koristili i oponenti,3 ustalio se kao naziv prve teorijske ško­ le koja je izradila program istraživanja književnih tekstova korišće­ njem st rogo l ing v ist i čk i h me to d a.
2 Roman Jakobson je u referatu pisanom 1922. godine, zajedno s Bogatirjevim, naglasio da „dok je Moskovski lingvistički kružok polazio od pretpostavke da je poezija jezik u njegovoj estetskoj funkciji, Petrograđani (ili Opojaz) na­ glašavaju da poetski motivi uopšte ne nastaju pomoću razvijanja jezičkog ma­ terijala“, u: R. Jakobson, P. Bogatirjev, „Slovenska filologija u Rusiji od 191. do 1921“, Slavia, 1922, br. 1, str. 31. Za Opojaz je osnovna razlika bila izme­ đu jezičkog materijala i postupka. Imajmo u vidu da je termin „formalizam“ u postrevolucionarnoj, boljševič­ koj, Rusiji, slično kao i u komunističkoj Poljskoj, imao izuzetno negativnu konotaciju i označavao pogrešnu – jer nije bila marksistička ili lenjinistička – estetsku i političku osnovu.
Po­četak i­sto­ri­je teo­ri­je knji­žev­no­sti­ XX v­eka

Opo­jaz

Fo­rmalna meto­da

3

III. Ruski formalizam

123

Po­čeci­ fo­rmali­zma u­ knji­žev­ni­m i­straži­v­anji­ma

Žan Bo­du­en de Ku­rtene

Po­ezi­ja i­ pro­za

Počeci formalizma u književnim istraživanjima povezuju se s tri istorijske okolnosti: prvo – sa situacijom u onovremenoj lingvi­ stici, drugo – s krizom simbolizma u umetnosti, i treće – s novim pojavama u ruskoj poeziji. U Petrogradu, na Istorijsko­filološkom fakultetu tamošnjeg uni­ verziteta, predavao je, između ostalih, i Žan Bo­du­e­n de­ Ku­rte­ne­ (185–1929), poljski naučnik i tvorac Kazanjske lingvističke škole. De Kurtene je težio „da se oslobodi od knjige zarad neposrednog posmatranja živog jezičkog okruženja“ i – za razliku od predstavni­ ka stare filološke škole koji su se bavili mrtvim jezicima – zanima­ le su ga „reči­zvuci i reči­misli“. De Kurtene je, sećao se Šklovski, analizirao „ono što je bilo u njemu, u nama i među nama: govor kao sredstvo misli i komunikacije“. Godine 191. u 56. broju no­ vina Dan objavio je „Doprinos teoriji ‘reči kao takve’ i ‘slova kao ta­ kvog’“,5 uključujući se u širi pokret onovremenog oduševljenja za samostalno značenje reči oslobođene prinude svakodnevne komu­ nikacije. Omiljeni De Kurteneovi učenici – Polivanov i Jakubinski, nastavili su učiteljev rad. Članak Jakubinskog „O zvucima poetskog jezika“, objavljen je u zborniku Poetika. Zbornik o teoriji poetskog jezika (S. Peterburg, 1919), ukazivao je na razlike između sistema praktičnog jezika, koji je isključivo sredstvo sporazumevanja, i si­ stema poetskog jezika, u kojem „j e z i čk i p ojmov i st i č u v l ast i­ tu v re d no st ( s amov re d no st)“.6 Isto to je tvrdio i „lingvistički genije“ Evgenije Polivanov,7 za koga se poezija razlikuje od proze po tome što ima fonetski princip organizacije koju ova potonja ne­ ma. Ova osnovna razlika, nastala u školi Boduena de Kurtenea, po­ stala je ključno analitičko sredstvo formalista koji su poetski jezik, 
5 V. Šklovski, Ze wspomnień­, Warszawa, 1965, str. 11–12. „Slovo kao takvo“ naslov je manifesta Hlebnjikova i Kručoniha koji je, kako na­ pominje Jakobson, nastao kao rezultat njegovih žučnih razgovora s pesnicima o „reči kao takvoj“ i „zvuku kao takvom“ početkom 191. godine, u: R. Jakob­ son, My Futurist Years, red. B. Jangfeldt, S. Rudy, New York, 1997, str. 17. L. Jakubinski, „O zvucima jezika stiha“, u: Poetika ruskog formalizma, Prosve­ ta, Beograd, 1970, str. 137, prevod: Andrej Tarasjev. „Evgenije Dimitrijevič Polivanov se, pročitavši u mladosti Braću Karamazo­ ve, opkladio s drugovima u gimnaziji da će staviti ruku ispod voza u pokretu i da je neće povući. Voz mu je otkinuo levu ruku. To mu je povratilo razum. Počeo je da studira. Prvo je studirao korejski jezik, zatim kineski, posle toga je naučio filipinski jezik, upoznao je sve turske jezike, a zdravom rukom je u sve ankete upisivao da u ‘potpunosti ignoriše sve što je u domenu butukud­ skog jezika’. A Butukudi su pleme u Južnoj Africi koje donju usnu probija šta­ pićem. ‘Ako vam je potreban butukudski jezik, molim da mi se obratite posle tri meseca’ – ispunjavao je dalje anketu.“ U: W. Szkłowski, „Słowa uwalniają ś­ciś­niętą duszę (Rzecz o OPOJAZ­ie)“, Twórczoś­ć, 1997, br. 5, str. 72.
Književne teorije XX veka

6 7

12

bar u prvih deset godina svoje delatnosti, neprestano definisali kroz opoziciju sa svakodnevnim (praktičnim) jezikom.8 „Upravo tada“, sećao se mnogo godina kasnije Šklovski, „nametnula nam se ideja da razlikujemo poetski od svako­ dnevnog jezika kako bismo ga izdvojili u posebnu oblast u kojoj je važan čak i položaj usana kao što je to kod plesa gde pokreti mišića dovode do uživanja; kod slikarstva, gde gledanje pruža satisfakciju.“9 Formalisti su, naročito u početnom periodu, stavljali glavni ak­ cenat na fonetski aspekt jezika, polazeći od pretpostavke da „zvuci u stihu postoje nezavisno od bilo kakvih veza sa slikom i poseduju samostalnu jezičku funkciju“.10 Druga važna okolnost jeste kriza simbolizma koji je za najmla­ đe lingviste i pesnike pripadao staroj književnoistorijskoj epohi ne­ spremnoj za bilo kakve promene, a koju su predstavljali pesnici kao što su Brjusov, Beli i Blok. Godine ■ A REALIBUS AD REALIORA 1910. bila je objavljena studija An­ – latinski izraz koji označava me­ dreja Belog pod naslovom Simboli­ tafizički prelazak od realnih do zam, što je zapravo poslednja veli­ još realnijih stvari, odnosno – naj­ ka knjiga pravca koji je odlazio u jednostavnije rečeno – od onoga što je materijalno do onoga što je prošlost. Iz pera Osipa Mandeljšta­ idealno. Ovaj izraz, takođe, dobro ma nastaje 1913. godine manifest karakteriše fenomenološki i psiho­ nove poetske škole – Svet akmei­ analitički princip. zma,11 u kojem simbolizam biva optužen za ishitren prelaz a realibus (ili od reči i stvari kao takvih) ad realiora (ili ka ideji). Simbolisti su se, pisao je Mandeljštam, loše osećali „u kavezu sveta“ i zato su bežali iz njega pomoću simbola.
8 Ova razlika direktno se izvodi iz razmišljanja nemačkih romantičara (uglav­ nom Novalisa) kao i francuskog pesnika Stefana Malarmea koji je u svojim Divigations (1897) isticao nesrazmernost sirovog jezika „obične reportaže“ i čiste poezije – koja sadrži suštinu stvari. S. Mallarmé, „Kryzys wiersza“, u: Wybór poezji, Warszawa, 1980, str. 83–85. W. Szkłowski, Sł­owa uwalniają ś­ciś­niętą..., op. cit., str. 72. Valja imati na umu da je upravo isto tako o poetskom jeziku mislio Boleslav Lešmjan koji je u programskom eseju „Iz razmišljanja o poeziji“ (1937) razlikovao poetsku i raz­ igranu „reč radi reči“ i reč koja kruži „na prostoru tekućeg života kao oveštao, bezvučan pojam“. Pogledati: B. Leś­mian, Szkice literackie, Warszawa, 1959. B. Eichenbaum, „Teoria ‘metody formalnej’“, u: Teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, t. 2: Od przeł­omu antypozytywistycznego do roku 1945, deo 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Kraków, 1986, str. 172. V. J. Mandelsztam, „Świt akmeizmu“, u: Sł­owo i kultura. Szkice literackie, War­ szawa, 1972.
Po­etski­ jezi­k i­ o­b­i­čan jezi­k

Kri­za si­mb­o­li­zma

Mandeljštam pro­ti­v­ si­mb­o­li­zma

9

10 11

III. Ruski formalizam

125

Samo­stalna reč

Ru­ski­ fu­tu­ri­zam

Nova poezija treba da poštuje svet stvari, među kojima živi čovek, i same reči – njihovu samostalnu supstancu. Simbolizam je odlazio u prošlost jer je prebrzo odbacio sam jezik i njegov zvučni sloj u ime apstraktnih ideja. Kako se sećao Šklovski, „poetika simbolista... na­ stojala je da se iz poetike transformiše u uvod u tajne nauke“.12 Mladi pesnici (uostalom, slično kao i De Kurtene) bili su fascinirani glosala­ lijama, mističkim zaumnim jezikom i dečijim rimama u kojima su se zvuci osamostaljivali u odnosu na gotova značenja a reči su počinja­ le da vode sopstveni život. „Zapo­ ■ ZAUMNI JEZIK (= заумь) – čeli smo bitku sa simbolistima da vanrazumski jezik, velika fascina­ bismo iz njihovih ruku oteli poeti­ cija ruskih formalista i futuristič­ ku i, oslobodivši je od veza sa sub­ kih pesnika. Jezik pun fonetskih jektivnim estetičkim i filozofskim disonanci, bez ikakvog smisla, mrmljanja mi­ teorijama, vratili je na put naučnog izveden iz svetog glosalija, dečjih stika, starodavnih istraživanja činjenica“ – tako je ko­ razbrajalica, etimoloških figura. mentarisao ovaj period formalistič­ Usmeren protiv zvučne harmoni­ ke „bure i napora“ Boris Ejhenba­ je (blagozvučje) simbolističkog praistoriji ruskog um.13 Kako se sećao Šklovski, „ako jezika, težeći kajezik se isticao da­ jezika, zaumni je simbolizam riječ i umjetnost vanjem radikalne autonomije zvu­ križao s religioznim sustavima, mi cima i slovima. Njegovi majstori bili su Velimir Hlebnjikov (prista­ smo riječi uzimali kao zvuk“.1 U toj antisimbolističkoj atmos­ lica samovite reči „izvan obično­ sti i životnih potreba“) i Aleksej feri kad se „staro rušilo“,15 oko 1910. Kručonih (koji je izmislio naziv godine (prelomne za nastanak ev­ 1913. godine). U Petrogradu je ropske savremene umetnosti) poče­ 1913. postavljena prva opera Po­ li su da se javljaju ruski kubo­futuri­ beda nad suncem, sa „zaumnim“ tekstom Kručoniha i kostimima sti (između ostalih David Burljuk i Kazimira Maljeviča. Prvi teorij­ Velimir Hlebnjikov), a u Petrogradu ski istup o zaumnom jeziku bilo i Moskvi se diskutovalo o kubi­ je predavanje Viktora Šklovskog, zmu,16 a izlagana su i Pikasova de­ objavljeno kao prvi tom zbirke ra­ dova Opojaza (1916). Koncepcija la. Kad je u Tretjakovskoj galeriji zaumnog jezika bliska je savreme­ isečena Rjepinova istorijska slika, noj konkretnoj poeziji. Kako je za to su optuženi upravo futuristi pisao Ejhenbaum, zaumni jezik je koji su na književnim večerima bo­ bio „eksperimentalno ogoljavanje jili svoja lica i polivali goste čajem. autoteličnosti“.
12 13 1 15 16 W. Szkłowski, Ze wspomnień­, op. cit., str. 139. B. Eichenbaum, „Teoria ‘metody formalnej’“, op. cit., str. 168. V. B. Šklovski, Uskrnuće riječi, Stvarnost, Zagreb, 1969, str. 153, prevod: Juraj Badenicki. V. Šklovski, op. cit., str. 125. Snažno je odjeknulo tumačenje kubističkog manifesta Du cubisme, Glajzesa i Mecingera (1912).
Književne teorije XX veka

126

U Moskvi 1912. godine izlazi Ša­ mar dobrom ukusu, zbirka pesama Hlebnjikova, Burljuka, Kručoniha, Majakovskog, zajedno s revoluci­ onarnim manifestom i Burljuko­ vim tekstom o kubizmu u kojem je naglašavao da je „još odavno poznato da nije važno šta, već ka­ ko, što znači koji su principi vodili slikara u stvaranju ovog ili nekog * Artyś­ i o sztuce. Od Van Gogha do Pi­ c drugog dela!“.17 Ono što je povezi­ cassa, Warszawa, 1969, str. 70. valo nastupe umetnika i stihove futurista bila je vera u autonom iju u me t ni čkog mater ij a l a: bojene površine i linije u slikarstvu, samovita reč (termin Hlebnjiko­ va), „samorodna, samodovoljna reč“18 u poeziji. Međutim, kad je u januaru 191. godine u Rusiju došao tvorac italijanskog futurizma Marineti, Rusi su shvatili da njegove „reči na slobodi“ (slično kao i manifesti koje je objavljivao) imaju prenaglašen politički podtekst i da su oni još davno prošli kroz fazu oslobađanja jezika od prinude predstavljanja.19
■ OSAMOSTALJIVANJE I OSLO­ BAĐANJE materijalnog sloja dela od anegdote, bio je najvažniji po­ tez nove umetnosti. Moris Deni je pisao još 1890. godine: „Treba zapamtiti da je slika, pre nego što postane konj u bici, naga žena ili bilo koji drugi događaj, pre svega ravna površina prekrivena bojama određenog poretka“ Defi­nicija neo­ tradicionalizma.*

Au­to­no­mi­ja u­metno­sti­

Izv­an pri­nu­de predstav­ljanja

Pe­rce­pci­ja, je­zi­k, stv­arno­st
Rezimirajući delovanje formalista, Boris Ejhenbaum je tačno napisao da je njihova teorija bila usmerena ka „opštoj teoriji umetnosti“,20 što je bilo povezano s krizom idealistič­ ke estetike (koja je – po ugledu na Hegela – tretirala slike kao čulno otelovljenje ideje), i s krizom sim­ bolističke umetnosti (ravnodušne prema materijalnoj vrednosti dela).
17 18 19 20 ■ TEORIJA KNJIŽEVNOSTI / TEORIJA UMETNOSTI – teze for­ malista bile su duboko ukorenjene u futurističkoj poetskoj praksi i u diskusijama o savremenom slikar­ stvu. Evo tri izvoda iz tadašnjih ma­ nifesta: „Slika ima smisao postoja­ nja sama po sebi. [...] Neka ništa ne podražava i neka bez ustezanja po­ kazuje svoj smisao postojanja!“ →

D. Burluk, „Kubizm“, u: A. Turowski, Między sztuką a komuną. Teksty awan­ gardy rosyjkiej 1910–1923, Kraków, 1998, str. 68. V. R. Jakobson, Velimir Hlebnjikov, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 100. O Marinetijevom boravku u Rusiji i diskusijama s njim pogledati u: B. Liw­ szyc, Pół­toraoki strzelec, Warszawa, 1995, str. 11–172. Nešto drugačije o to­ me piše Jakobson, u: R. Jakobson, My Futurist Years, op. cit., str. 20–22. B. Eichenbaum, Teoria „metody formalnej“, op. cit., str. 167.

III. Ruski formalizam

127

Uskrsnu­će reč­i Šklo­v­sko­g

Eko­no­mi­ja jezi­ka

Knji­žev­no­st kao­ pro­ši­reno­ o­pažanje sv­i­jeta

Ovakav karakter imali su prvi na­ → stupi formalista: Uskrsnuće reči Vik­ (A. Glajcez, J. Mecinger, Du cubi­ tora Šklovskog i esej o futurizmu sme, 1912). „Približavamo se pot­ puno novoj umetnosti koja će, u Romana Jakobsona. odnosu na do sada nam poznato Dvadesetjednogodišnji Šklov­ slikarstvo, biti isto što i muzika ski je objavio svoju raspravu kao u odnosu na književnost. Biće to posebnu brošuru u Petrogradu čisto slikarstvo, isto kao što je i 191. godine. Imala je dijagnostič­ muzika čista književnost“ (G. Apo­ ki i programski karakter. „Sada liner, Kubizam, 1912). „Slikarstvo je samodovoljno, ima sopstvene su riječi mrtve, i jezik je nalik na forme, boje i zvučnost“ (M. Lario­ groblje.“21 Smrt reči povezuje se sa nov, Promenizam, 1913). automatizacijom njenog opažanja i gubitkom mogućnosti njenog čulnog doživljavanja. Na taj način, Šklovski u razmatranje o jeziku uvodi kategorije percepcije i ekono­ mije. Reč je sagledavana dvojako: bilo kao izlizani kliše koji u svako­ dnevnoj razmeni gubi autonomnu vrednost i prepoznatljiva je samo kao konvencionalni znak22 ili kao samostalna reč koja se sagledava i doživljava zasebno, zahvaljujući svojoj „materijalnoj nekoristolju­ bivosti“ koja je isključuje iz komunikacionog opticaja. Poetska reč gubi svoju prozirnost i može se videti: ovo je teza Šklovskog koja je bliska tadašnjim umetničkim manifestima. Kao što je slika definisa­ na rasporedom obojenih površina, linijâ i fakturom koja se može čulno osetiti, tako se i poetsko delo počinje tretirati kao raspored reči „za koje se računa da će biti viđene“.23 Na taj način Šklovski vidi poe­ ziju kao „prošireno opažanje svijeta“.2 Autonomna reč se ne odvaja, kako bi se to moglo učiniti, od stvarnosti već, zahvaljujući svojoj inovativnosti, omogućava da se ona ponovo vidi. Stvarnost viđena pomoću rutinske reči i sama je otvrdla i statična, dok stvarnost koja se istražuje – kako je u isto vreme govorio Boleslav Lešmjan – pred­ stavlja „raspevanu i zanosnu misao“25 i tada počinje da oživljava. Poezija je, dakle, takva upotreba jezika koja omogućava da se ob­ nov i v i đ e nj e s vet a i zato teorija poetskog jezika ima par excellen­ ce estetički karakter, iako je estetika po svom primarnom značenju
21 22 V. B. Šklovski, Uskrsnuće riječi, op. cit., str. 13. Ovo je još u Veseloj nauci (1886) primetio Niče: „Sve što dođe do svesti, postaje plitko, razvodnjeno, prilično glupo, površno, postaje znak, znak za orijentaciju stada; ... za svako osvešćivanje vezuje se velika, suštinska iskvare­ nost, lažiranje, pojednostavljivanje i uopštavanje.“ U: F. Niče, Vesela nauka, Beograd, 1989, str. 25, prevod: Milan Tabaković. V. B. Šklovski, Uskrsnuće riječi, op. cit., str. 5. Ibid., str. 153. B. Leś­mian, „Rytm jako ś­wiatopogląd“ (1910), u: Szkice literackie, op. cit., str. 67.
Književne teorije XX veka

23 2 25

128

nauka o čulnom iskustvu. Slično je pisao Roman Jakobson o slikar­ stvu u eseju Futurizam (objavljenom u Moskvi 1919. godine): „Zahva­ ljujući umnožavanju, opažanje podleže mehanizovanju: predmeti ko­ ji se ne opažaju prihvatani su na poverenje. Slikarstvo se bori protiv automatizacije percepcije“,26 a samim tim protiv statičnosti sveta po­ smatranog s jedne tačke gledišta. Nije slučajno što je mladi Jakobson bio istovremeno fasciniran opštom teorijom relativnosti i kubizmom, i nije slučajno što poslednju rečenicu eseja o futurizmu završava od­ ličnom ekonomskom metaforom. Kritičar koji, dok posmatra avan­ gardnu sliku, postavlja sebi pitanje: „šta ovo znači?“ i odgovara – „ne razumem“, podseća na nekoga ko bira papirni novac umesto zlata: va­ luta s njoj pripisanom konvencionalnom vrednošću čini mu se više „književnom“.27 Upravo je – dokazuju Šklovski i Jakobson – sasvim suprotno: poezija podseća na zlato, jer posedujući samosvojnu vred­ nost nije konvencionalna upotreba jezika koji se lako može zameniti za opšta značenja. Podseća i na naočare koje iznova pokazuju svet. Ovakvo rezonovanje bilo je u osnovi programskog teksta Viktora Šklovskog iz 1919. godine – „Umetnost kao postupak“. Poezija ili „otežan govor“, ka­ ■ ONEOBIČAVANJE ILI ZA­ ko je u tom tekstu definiše Šklov­ ČUDNOST (rus. остранение) ski, ili „govor­konstrukcija“, oneo­ – rezultat primene postupka. Pre­ bičava naše viđenje sveta (upravo ma Šklovskom, „cilj umetnosti se na tome zasniva postupak one­ je da se osećanje stvari dâ u obli­ ku viđenja a ne prepoznavanja; običavanja, остранение28). U vezi umetnički postupak je postupak s tim, autonomija poetskog jezika, oneobičavanja (остранение) stva­ nesumnjivi pronalazak formalista, ri, postupak otežane forme koji ne označava, kako bi moglo izgle­ potencira teškoće i vreme trajanja dati, radikalno razdvajanje reči percepcije“ (Umetnost kao postu­ od stvari već novo viđenje sveta pak, 1919). Zadatak umetnosti je oneobičavanje naše percepcije pomoću nove reči. Stavljajući akce­ stvarnosti remećenjem njenog ru­ nat na proces perceptivnog stvara­ tinskog, automatizovanog toka. nja, a ne posmatranja onoga što je →
26 27 R. Jakobson, „Futurizam“ (1919), u: My Futurist Years, op. cit., str. 150. Slično je o jeziku pisao i Hlebnjikov, ukazujući na popularnu ekonomiju prak­ tičnog jezika: „Danas su reči, proneverivši sopstvenu prošlost, ... kao karakteri­ stičan platežni zvuk za robnu razmenu među razumima podelile višejezično čovečanstvo na tabore carinskog rata, na mnoštvo tržišta reči izvan koje ne po­ stoji promet datog jezika.“ V. Hlebnjikov, „Malarze ś­wiata“ (1919), u: Rybak nad morzem ś­mierci. Wiersze i teksty 1917–1922, Warszawa, 2005, str. 63. Reč „остранение“ je slučajan neologizam Šklovskog. „Već danas mogu da priznam da sam pravio gramatičke greške i da sam napisao samo jedno ‘n’. Treba da bude странный [stran]“, u: W. Szkłowski, Sł­owa uwalniają ś­ciś­niętą duszę..., op. cit., str. 73.

Jako­b­so­n o­ fu­tu­ri­sti­čko­m sli­karstv­u­

Ko­nv­enci­o­nalna v­redno­st u­metno­sti­

Po­ezi­ja kao­ o­težan go­v­o­r

28

III. Ruski formalizam

129

Energeia / ergon

Sadrži­na i­ fo­rma

već stvoreno, Šklovski se pozivao → na razliku između energeia (stvara­ Analognu scensku koncepciju stvorio je Bertold Breht, određuju­ nje reči) / ergon (proizvod reči),29 ći je kao „rezultat stranosti“ (Ver­ popularnu u nemačkom romanti­ fremdungsef­fekt). Treba skrenuti zmu. Zadatak umetnosti jeste razbi­ pažnju i na teoriju „jezovitosti“ janje rutinske percepcije stvarnosti (Unheimlichkeit) u kojoj je Frojd i uvođenje u naš život, zahvaljujući – definišući je kao „povratak po­ opisivao narušavanje novim formama, „efekta stranosti“ tisnutog“ – očiglednosti kroz na­ perceptivne (kako bi to rekao Breht) ili oseća­ gli upad u polje svesti onoga čega nja „onoga što je jezovito“ (prema je razumno Ja želelo da se reši. Frojdovoj definiciji). Forma, dakle, nije spoljašnji ornament ili – kako je pisao Žirmunski – „zvečka, koja može postojati ali i ne mora“,30 već nužan uslov obnovljenog iskustva sveta. Zato razlikovanje sadržine i forme, isto kao i sveta i njegove percepcije, nema nikakvog smisla, jer svet za onoga koji ga opaža, ima smisla samo onda kad je posmatran, dok sadržina ima smisla samo kad poseduje određenu formu. Kao što se vidi, forma­ listička teorija književnosti ima znatno širi raspon nego što je samo definisanje osobina poetskog jezika i savršeno se uklapa u savreme­ ne pokušaje prevladavanja inercije građanske kulture okorele u ste­ reotipnoj slici sveta. Zato su formalisti tako rado pozdravili revoluci­ ju u Rusiji (jer je predstavljala rascep u građanskom poretku sveta), ali su je – takođe, iz istog razloga – kasnije snažno kritikovali njeni dobročinitelji (jer njihova dinamična vizija jezika nije odgovarala sovjetskoj nomenklaturi).

Ese­nci­ja i­ i­sto­ri­ja
Predmet teo­ri­je knji­žev­no­sti­

Formalisti ne bi mogli da pronađu teoriju književnosti da nisu pro­ našli njen poseban predmet. Isto kao De Kurtene, koji se čudio re­ čima „koje su trenutak ranije pred njim otkrile svoju suštinu“,31 i formalisti su, naročito u početnom periodu svog delovanja, bili fas­ cinirani esencijom jezika, onim što on sam po sebi jeste32 bez obzira
29 30 31 32 Kako je pisao Šklovski, „umetnost je način da se doživi proces stvaranja stva­ ri, dok ono što je u umetnosti stvoreno od sekundarnog je značaja“, „Umet­ nost kao postupak“, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 86. V. Žirmunski, „Zadaci poetike“, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 316. W. Szkłowski, Ze wspomnień­, op. cit., str. 116. Ovde se vidi tesna povezanost između formalizma i fenomenologije. O utica­ ju Huserla na formaliste, a naročito na Jakobsona, pogledati u: E. Holenstein, Roman Jakobsons phänomenologischer Strukturalismus, Frankfurt, 1975.
Književne teorije XX veka

130

na društvene i kulturne implikacije. Ako, dakle, postoji suština je­ zika, onda, pošto je književnost jezička činjenica, ona takođe mora imati svoju suštinu. Ovu suštinu su nazvali literarnošću. Tako ju je prvi put definisao Jakobson u knjizi O najnovijoj ruskoj poeziji koja je trebalo da bude uvod u poeziju Velimira Hlebnjikova. „Na taj način predmet nauke o literaturi nije literatura nego ‘literarnost’, tj. ono što čini dato delo literarnim delom. Me­ đutim, dosad su se istoričari književnosti uglavnom identifi­ kovali s policijom koja, imajući zadatak da uhapsi određenu ličnost, za svaki slučaj privede i sve koje bi zatekla u stanu, pa i one što bi slučajno prolazili ulicom. Tako je i istoričari­ ma književnosti sve dobro došlo: život, psihologija, politika, filozofija. Umesto nauke o literaturi stvarao se konglomerat grubih disciplina.“33
■ POSTUPAK (rus. приëм) – u teoriji Šklovskog formalni zahvat koji se zasniva na otežavanju i produžavanju vremena percepci­ je. Umesto razlikovanja sadržine i forme, formalisti su koristili raz­ likovanje materijala od postupka. Materijal je sve ono odakle umet­ nik crpe: činjenice iz života, ideje, književne konvencije. Postupak je estetički princip koji pretvara ma­ terijal u umetničko delo. Zahva­ ljujući postupcima nastaje efekat jezovitosti (defamilijarizacije) koji izaziva poremećaje u rutinskom sagledavanju stvarnosti predstav­ ljene u umetničkom delu. Postu­ pak osvežava naš pogled na svet. 33 3

Li­terarno­st

Šta je, u stvari, ova literarnost – esencija književnosti? Njena os­ novna karakteristika je, dakle, po­ stupak (rus. приëм, engl. device, fr. procédé) ili takva „usmerenost na izraz“3 koja lišava iskaz semantič­ ke i zvučne neutralnosti i narušava rutinsku percepciju. Za definiciju poezije Jakobson koristi kategoriju установ­ка (usmerenost), koja je ruska kopija nemačke reči Einstel­ lung,35 nasuprot Darstellung ili pred­ stavi. Poezija ne predstavlja stvar­ nost, ali je usme re na na nju ili je prekomp onuj e, što znači da poetska forma nije sekundarna

Jako­b­so­no­v­a katego­ri­ja u­smereno­sti­

35

R. Jakobson, Velimir Hlebnjikov, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 102. Greškom je napisano Viktor umesto Velimir Hlebnjikov u naslovu teksta (prim. prev.). Roman Jakobson definiše poeziju kao „wyskazywanije s ustanowkoj na wyraże­ nije“. To doslovno znači „izjašnjavanje sa usmerenošću na izraz“. Roman Jakob­ son, Velimir Hlebnjikov, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 101. Jakobso­ na verno prati Boris Tomaševski u svojoj Teoriji kjiževnosti (1925), govoreći o „usmerenosti na izraz [koji] poprima autonomnu vrednost“, u: B. Tomaševski, Teorija književnosti. Poetika, Beograd, 1972, str. 8, prevod: Nana Bogdanović. Prema Jakobsonu, reč „usmerenost“ odgovara nemačkom Einstellung koje potiče iz Huserlovog rečnika. O usmerenosti je pisao i Ejhenbaum u raspravi „Teorija formalne metode“.

III. Ruski formalizam

131

Vi­šestru­ko­st stv­arno­sti­

Tekst i­ i­sto­ri­ja

Pri­nci­p i­nter­ tekstu­alno­sti­

u odnosu na nju (kao u tradicionalnom shvatanju forme kojom se zaodeva sadržina), već je na različite načine konstituiše, isto kao što posmatranje s raznih tačaka gledišta pokazuje različite aspekte stvarnosti.36 Stvarnost nema jedan oblik koji zahteva jednu formu. Obrnuto je: postoje različiti književni postupci koji pokazuju dru­ gačija obličja sveta. Na taj način kategorija postupka koji deautoma­ tizuje percepciju stvari čvrsto povezuje jezik i stvarnost čineći da stvari predstavljene u jeziku bivaju „jače osećane“.37 Tako, čvrsta pove­ ■ MOTIVACIJA (rus. моти­ zanost stvarnosti i jezika takođe в­иров­ка) – konstruktivni princip preoblikuje prirodu stvarnosti koja književnog dela koji uspostavlja odnos između materijala i postup­ dobija osobine „onog koji govori“: ka. Motivacija je „sistem postupa­ stvarno je samo ono što je izreče­ ka koji čini verovatnim uvođenje no, dok ono što se ne može izreći pojedinih motiva i njihovih kom­ pleksa“ (B. Tomaševski). Postoji postaje nestvarno. Postupak takođe povezuje komp oziciona motivacija, ko­ se zasniva tekst i istoriju, naročito u drugoj fa­ jaopravdanosti na ekonomičnosti i upotrebljenih po­ zi razvoja formalne metode, jer, ka­ stupaka, kao i umet ni čka mo­ ko je još 1921. godine u raspravi o tivacija, koja se zasniva na oneo­ Hlebnjikovu tvrdio Jakobson, „sva­ bičavanju. Kad se kompoziciona ki elemenat savremenog pesničkog motivacija potisne ili eliminiše, u jezika“ izvan konfrontacije s prak­ prvi plan izbija umetnička moti­ vacija i dolazi do ogoljavanja kon­ tičnim jezikom u okviru kojeg ga strukcije dela, kao u slučaju auto­ raspoznajemo upravo kao poetski tematskih dela. Prema francuskim moramo pozicionirati i u odnosu strukturalistima, motivacija je ob­ na tradiciju. Po svojoj suštini, dru­ lik osvajanja (naturalizacije) ili ve­ gu fazu razvoja formalističke teori­ rifikacije teksta koju čini čitalac. je književnosti, kad ona nije toliko definisana pomoću opozicije u odnosu na praktični jezik koliko kao „dinamička govorna konstrukcija“,38 predstavlja prvu formula­ ciju principa intertekstualnosti u oba poznata nam vida: kao načina postojanja tekstova i načina njihovog saznavanja. U prvom slučaju – ovu tezu je jasno formulisao Jurij Tinjanov u knjizi iz 1927. go­ dine Arhaisti i novatori – književnost je, uostalom, slično svakom pojedinačnom tekstu, shvaćena kao s istem definisan pomoću unu­ trašnjih odnosa sastavnih elemenata (koje je Tinjanov zvao „korela­ cija“). Zato je nemoguća ne samo potpuna autonomija književnog
36 37 38 Zato je Šklovski govorio o tome kako su tadašnji pesnici (Hlebnjikov, Ma­ jakovski, Kamenjski) „stvarali neočekivane slike, iznenađujući zvukovnom stranom stvari“, u: V. B. Šklovski, Uskrsnuće riječi, op. cit., str. 153. Ibid., str. 130. J. Tinjanov, „Književna činjenica“, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 27.
Književne teorije XX veka

132

teksta (jer svaki tekst upućuje na druge tekstove u okviru istog tog sistema) nego ni njena imanentna analiza (jer se književni tekst na­ lazi u mnogim sistemima istovremeno). Najbolji primer formulacije intertekstualnih teza jesu istraživa­ nja parodije Jurija Tinjanova sistematizovana u njegovom posled­ njem radu nazvanom O parodiji (1929).39 Pošto tradicija, shvaćena kao dinamički sistem žanrova, podleže evolutivnim promenama pronalaženjem novih formi i „korišćenjem starih formi u novoj funkciji“, a parodija je definisana ■ KANONIZACIJA ŽANROVA kao podražavanje teksta poveza­ – kategorija koju je uveo Šklovski. no s promenom njegove funkcije, Označavala je pomeranje žanro­ onda tako shvaćena parodija – je­ va ili stilova s periferije sistema u dan od ključnih intertekstualnih njegov centar. Dekanonizacija je obrnuta pojava: uklanjanje neke žanrova – automatski postaje po­ forme iz centra. Primer iz poljske kretačka snaga književne evolucije književnosti: baladu, kao perife­ zasnovane na paralelnom pokretu ran i niski žanr u doba klasicizma, kanonizacije i dekanonizacije. Ka­ poljski romantičari su ideološki ko je pisao Šklovski, „nova forma uzdizali i postavili je u sam centar se pojavljuje ne zato da bi izrazila književnih žanrova iz kojeg je za­ tim vrlo brzo isključena. Primer iz nov sadržaj, već da bi zamenila sta­ ruske književnosti koji navodi Ti­ ru formu koja je izgubila umetnič­ njanov: „Zaumni jezik je oduvek ku vrednost“.0 Kad su Jakobson i postojao (u dečjem govoru, u sek­ Tinjanov 1928. godine pisali da se tama, itd.), ali tek u naše doba on „čista sinhronija može ... sada sa­ postaje književna činjenica.“ Ključ­ nu ulogu u dekanonizaciji žanra gledati kao iluzija“,1 onda su ima­ igra p aro dij a . „Nova forma“, pi­ li u vidu da svaki književni tekst sao je Šklovski, „pojavljuje se ne učestvuje u nekoj tradiciji koju ili zato da bi izrazila nov sadržaj već potvrđuje ili poriče. Učestvuje i u da bi zamenila staru formu koja je promenljivoj kulturnoj stvarnosti izgubila umetničku vrednost.“ što od nje čini književnu činjenicu. Na taj način je, povezujući književni tekst s njegovim raznovrsnim kontekstima, formalizam (u drugoj fazi svog razvoja) istoriorizovao pojam literarnosti i dao mu kulturni značaj.

Ti­njano­v­ljev­a stu­di­ja o­ paro­di­ji­

Knji­žev­na či­njeni­ca

39 0 1

J. Tynianow, O parodii, „Warsztat. Studenckie Zeszyty Polonistyczne“, 1988, sv. 3: Ironia, parodia, satyra. B. Eichenbaum, Teoria „metody formalnej“, op. cit., str. 293. R. Jakobson i J. Tinjanov, „Problemi proučavanja jezika i književnosti“, u: Poeti­ ka ruskog formalizma, op. cit., str. 365.

III. Ruski formalizam

133

O je­zi­ku­ pro­ze­
U svojim uspomenama iz nemirnih početaka formalizma i futuri­ zma, Jakobson je s pravom naglašavao da na početku druge dece­ nije XX veka, kad se odlučivalo o sudbini buduće umetnosti, pro­ za nije interesovala skoro nikoga.2 Situacija se, međutim, prilično brzo promenila. U svojim rado­ ■ PRIPOVEDANJE (SKAZ) – na­ vima o romanu Viktor Šklovski, rativna forma koja podražava živi Boris Ejhenbaum i Jurij Tinjanov govor, prema rečima Ejhenbauma dokazivali su da se osnovni roma­ – „iluzija govornog jezika“ u kojoj neskni postupci ne smeštaju u postaje vidljivo „nadovezivanje na poredak predstavljenih događaja živu reč naratora“, dok fabularna (fabula; engl. story; fr. histoire), konstrukcija odlazi u drugi plan ustupajući mesto „konkretnosti re­ već njihovih jezičkih prezentacija či“. Posebnu teoriju skaza razvio je (siže; engl. plot; fr. discourse). Ovo Boris Ejhenbaum u raspravama Ka­ umetničko izražavanje (grč. lexis) ko je napravljen Gogoljev „Šinjel“ fabule (grč. mythos) koje se – nasu­ (1919), Iluzija skaza (192) kao i prot fabularnoj shemi – ne može Ljeskov i savremena proza (1925). preneti na drugi sistem znakova Skaz je jedna od najkarakteristični­ jih osobina ruske književnosti. (na primer slike), predstavlja me­ sto svojevrsnog interesovanja poetike (sasvim suprotno će razmišlja­ ti francuski strukturalisti, obrazovani na radovima Vladimira Propa o magičnoj bajci: njihov osnovni predmet interesovanja su fabular­ ne sheme, a ne njihovo izražavanje, mythos, a ne lexis). Opozicija iz­ među fabule i njene narativne artikulacije (siže) predstavlja ponov­ ljenu opoziciju mater ij a l a (reči) i p ostupka koju su formalisti koristili za poeziju umesto pogrešne opozicije sadržaja i forme. Isto kao što je postupak svesna verbalna konstrukcija, tako je siže jezič­ ka konstrukcija fabule koja se ne podređuje uzročno­posledičnoj logici. Kako je pisao Šklovski, fabula Evgenija Onjegina je romansa između Onjegina i Tatjane, dok je siže umetnička obrada istorije te romanse izvršena pomoću digresivnih interpolacija. Šklovskog su, kao ljubitelja Sterna i Servantesa, najviše interesovala sva kompozi­ ciona oneobičavanja koja su razarala razvoj fabule dela: umetnute novele, višesižejne kompozicije, digresije. Ejhenbaum je, pak, mno­ go prostora posvetio iluziji govorne naracije, takozvanom skazu, ko­ ji nije kompozicioni zahvat na nivou sižea, već subjektivna ingeren­ cija glasa naratora. Iz kasnijih razmišljanja formalista ispostavilo se da je podela, u početku bespogovorno prihvaćena, na umetnički po­ etski govor i neumetnički prozni govor bila znatno oslabljena, te su 
2 R. Jakobson, My Futurist Years, op. cit., str. .
Književne teorije XX veka

Ro­maneskni­ po­stu­pci­

Fab­u­la / siže

Ko­mpo­zi­ci­ja

13

■ SLIKA AUTORA (rus. образ ав­тора) – kategorija koju su uve­ li formalisti (V. Vinogradov) da bi odredili „organizaciju umetničke svesti“, neempirijske figure autora koja je upisana u tekst i odgovor­ na za njegovu konstrukciju. Pre­ ma kasnijoj definiciji – „onaj koji raspolaže književnim pravilima aktualizovanim u tekstu“ ili „su­ bjekt stvaralačke aktivnosti“. Uvo­ đenje ove medijativne kategorije imalo je za cilj odustajanje od shvatanja autora kao žive osobe koja se neposredno iskazuje u de­ lu i njegovo razumevanje kao jed­ ne od funkcija teksta.

se složili da nije samo proza sistem postupaka (što je detaljno izložio Tomaševski u Teoriji književnosti), već da i „praktični jezik ima svoje ‘postupke’“,3 i da se isto tako kao što se poetika bavi kompozicijom umetničkih dela, tako se i retorika bavi kompozicijom neumetničkih dela. U tom periodu su Ejhenba­ umove inovativne analize Lenji­ novog oratorskog stila, slično ka­ snijim analizama retorike Mein Kampf koje je izvršio Kenet Berk5 ili analize reklama Lea Špicera,6 utrle put književnoteorijskoj anali­ zi neknjiževnih tekstova.

Reto­ri­ka neu­metni­čki­h teksto­v­a

Re­zi­me­
Teorijska dostignuća ruskih formalista, kako u ranom p e r io du (19 1 6 – 1 9 2) (tačke 1–6), tako i u k as nom (1925–1929) (tačke 7–10), mogu se svesti na sledeće glavne teze. 1. Umetnički doživljaj je „doživljaj forme“ (Šklovski) koja pru­ ža „otpor“ (Jakobson). 2. Književnost, kao što je nekada sugerisao Malarme,7 ne na­ staje iz misli nego iz jezika. „Nije misao ta [...] od koje se prave stihovi. Prave se od re č i.“ „Materijal poezije nisu ni slike ni emocije, već reči“ (Žirmunski).8 
3  5 6 7 8 V. Žirmunski, „Zadaci poetike“, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 323. B. Eichenbaum, „Styl oratorski Lenina“, u: Rosyjska szkoł­a stylistyki, op. cit., str. 51–532. K. Burke, „Retoryka Mein Kampf “, u: Nowa Krytyka. Antologia, Warszawa, 1983. L. Spitzer, „Amerikańska reklama jako sztuka popularna“, u: Język i społ­ecze­ ń­stwo, Warszawa, 1980. P. Valéry, „Poezja i myś­l abstrakcyjna“, u: Estetyka sł­owa, Warszawa, 1971, str. 105. Slično će razmišljati u osnovnom kredu američkog strukturalizma Anatomy of Criticizm Nortrop Fraj: „Poezija može nastati isključivo iz drugih stihova; romani iz drugih romana. Književnost oblikuje samu sebe i ne oblikuje se spolja: književne forme ne mogu da postoje izvan književnosti, kao što ni

Knji­žev­no­st se stv­ara i­z jezi­ka

III. Ruski formalizam

135

Knji­žev­ne fo­rme

3. Postoje dva osnovna nači­ ■ DOMINANTA – termin koji je na upotrebe jezika: poezija uveo Roman Jakobson u predava­ i proza. „Poezija je jezik u nju iz 1935. godine, sa istim naslo­ njegovoj estetskoj funkciji“ vom koji označava elemenat koji (Jakobson). Proza je jezik se u datom delu ističe, dajući mu u komunikativnoj funkciji. homogenost i utičući na ostale ele­ mente. „Poetsko delo je verbalna Poezija oneobičava jezičku poruka u kojoj dominira estetička komunikaciju. funkcija.“ U različitim epohama i . Predmet teorije književno­ u različitim žanrovima susrećemo sti je literarnost, odnosno se s različitim dominantama (na s vizuelnošću, dominanta (Jakobson) este­ pimer, u renesansimuzikalnošću), u romantizmu s tičke (autotelične) funkcije. što dokazuje da je literarnost isto­ Teorija se bavi funkcijom rijski pojam i ne postoji u čistom jezika u književnom delu a obliku. Ovaj pojam će mnogo ne njegovom vanjezičkom godina kasnije upotrebljavati Bra­ jan Mekhejl u knjizi Postmodern uslovljenošću (genezom). Fiction (1987) da bi ukazao na 5. Literarnost se definiše po­ razliku između savremenog (sa moću „zapažanja forme“ epistemološkom dominantom, tj. (Ejhenbaum), odnosno po­ pitanjem o saznatljivosti sveta) i postmodernog (sa ontološkom do­ stupka (Šklovski). tj. pitanjem o statusu 6. Postupak je umetnička minantom, romana. stvarnosti) konstrukcija koja otežava sagledavanje stvarnosti. Zadatak poezije (i šire: umetnosti) je „oslobađanje stvari od automatizma percepcije“ (Šklovski). 7. Postupci koji su sistematizovani predstavljaju književne for­ me (retoričke trope, narativne strategije, žanrove, stilove) zavisne od istorijskog kon­ teksta. Postupak je jedini ■ AUTOTELIČNOST (grč. autos – isti; telos – cilj), samociljnost „junak“ književnih istraži­ – osobina poetskog jezika koji re­ vanja (Jakobson). ferencijalnu dominantu stavlja po 8. Književne forme se nepre­ strani i koncentriše pažnju na sa­ stano menjaju sinhronijski mog sebe. Kako je pisao nemački (književnost date epohe) i romantičar Novalis (1772–1801): „Možemo se samo diviti toj smeš­ dijahronijski (tradicija). noj greški koju ljudi čine misleći 9. Književnost date epohe čini da se služe jezikom s obzirom na sistem uzajamnih intertek­ stvari. Međutim, niko ne zna tu stualnih odnosa. To znači karakterističnu osobinu jezika da da se „ne mogu razmatrati se brine samo o sebi“ (Monolog).
forme sonate, fuge ili ronda ne postoje izvan muzike.“ N. Fraye, Anatomija kritike. Četiri eseja, Zagreb, 1979, str. 99, prevod: Giga Gračan.

136

Književne teorije XX veka

književne pojave izvan sistema njihovih uzajamnih odnosa“ (Tinjanov). 10. Tradicija je dinamički intertekstualni prostor u kojem iscr­ pene forme bivaju zamenjene novim (parodija), uvedenim s periferije u centar književnog sistema (kanonizacija). Formalizam je nastao kao esencijalistička teorija i polako je evo­ luirao u pravcu istoricizma shvaćenog, međutim, imanentno. For­ malisti su izbegavali istraživanja odnosa književnog teksta prema vanknjiževnoj stvarnosti, mada se teorija postupka Šklovskog može interpretirati kao savremena teorija estetskog iskustva kao takvog. Izbijanje postupka u prvi red najvažnijih književnoteorijskih pita­ nja označavalo je nedostatak interesovanja za ideološki i društveni kontekst književnosti, što je postalo povod za oštru marksističku kritiku, a kasnije – zajedno sa intenzivnom antiformalističkom kam­ panjom u sovjetskoj Rusiji – za krah čitave škole. Sličan metodološ­ ki scenario – iako bez ingerencije političke vlasti – srešćemo mnogo kasnije u dva različita konteksta: u američkoj verziji formalizma, od­ nosno u New Criticism, kao i u francuskom strukturalizmu, tačnije u književnoj teoriji koju je razvijao Žerar Ženet. Iako su formalisti bili tvorci književne teorije, nisu se odnosili prema njoj snishodljivo i automatski. Ejhenbaum je pisao: „U našem naučnom radu prihvatamo teoriju samo kao rad­ nu hipotezu uz pomoć koje se činjenice iznose na svetlo dana, dobijaju smisao, to znači da su shvaćene kao pravilne i da postaju predmet analize.“9 Na taj način, formalisti su postupali slično Huserlu, prema kojem je čin svesti davao smisao svakoj pojavi koja nastaje u njenom polju. Ipak su se razlikovali od Huserla (i drugih fenomenologa) po tome što su se bavili analizom pojedinačnih pojava u onom smislu u kojem one ispoljavaju svoju izuzetnost u okviru književnog sistema.
Fo­rmali­zam kao­ esenci­jali­sti­čka teo­ri­ja

Krah fo­rmali­zma 

9

B. Eichenbaum, Teoria „metody formalnej“, op. cit., str. 27.

III. Ruski formalizam

137

Hro­no­lo­gi­ja
1903–1909: Treće izdanje Velikog rečnika savremenog ruskog jezika (Тол­ко­ в­ој сл­ов­ар’ жyв­ого в­јел­коруского јазyка) Vladimira Dalja koje je ispravio Boduen de Kurtene i koje je veoma snažno uticalo na svest čitave generacije futurista i formalista. 1912: Šamar dobrom ukusu: Manifest najnovije ruske poezije (Hleb­ njikov, Burljuk, Kručonih, Livšic, Majakovski), jedno „od naj­ snažnijh umetničkih iskustava“ mladog Romana Jakobsona. Zajednički nastup Hlebnjikova i Kručoniha (Svet od kraja / Mir­ skonca). Otvaranje izložbe grupe Valet Karove (1910–1917) za­ jedno s Davidom Burljukom i Kazimirom Maljevičem na čelu. 1913: Manifest Kručoniha i Hlebnjikova: Reč kao takva (Сл­ов­о как таков­оје) s Maljevičevim ilustracijama (u njemu se može pro­ čitati sledeće: „Umetničko delo, to je umetnost reči. Proisteklo je samo od sebe te je otuda iz njega potisnuta tendencioznost, svakovrsna literarnost.“) i Slovo kao takvo / Букв­а как таков­а­ ја: („Treba postaviti pitanje o znacima pisma vidljivog ili, jedno­ stavno, kao rukom slepca dotaknutog.“). U S. Peterburgu se prikazuje prva futuristička opera, Pobeda nad suncem, s tekstom Kručoniha i s Maljevičevom scenografijom. Maljevič u S. Peterburgu izlaže Crni kvadrat. 1914: Početak Prvog svetskog rata. Šklovski piše kraću raspravu Uskr­ snuće reči, prvi manifest nove škole u kojem ističe da nova (fu­ turistička) poezija stvara nov jezik sračunat na viđenje a ne na prepoznavanje sveta. „Knjižica je sadržavala brojne izjave pesni­ ka, primere dečjih zvučnih igara, primere poslovica i upotrebu besmislenih zvukova kod sektaša“ (Šklovski, Iz uspomena). Kručonih objavljuje knjigu Stihovi V. V. Majakovskog (Стихи В. В. Мајаков­скјего). U Rusiju dolazi Marineti kojeg bojkotuju mnogi ruski futuri­ sti, među njima i Hlebnjikov koji je upozoravao: „Stranče, imaj na umu u kakvu si zemlju došao!“ i nazvao ga „brbljivim neta­ lentom“. 138
Književne teorije XX veka

1914­1915: 1915:

1916:

1917:

1918:

1919:

1920:

1921:

U Moskvi je – na inicijativu Romana Jakobsona, studenta prve godine Instituta istočnih jezika, i folkloriste Pjotra Bogatirjeva – osnovan Moskovski lingvistički krug. Ajnštajn u Pruskoj akademiji nauka izlaže opštu teoriju relativ­ nosti (potvrđenu 1919. godine). Maljevič izlaže prvu suprematističku sliku. Rasprava Viktora Šklovskog O poeziji i zaumnom jeziku (О по­ езии и заумном јазyкје) biva štampana kao prva knjiga Zborni­ ka za teoriju poetskog jezika koji izdaje Opojaz u S. Peterburgu. Izlazi, takođe, Zaumna knjiga, zbornik, u kojoj Jakobson pod pseudonimom štampa svoje zaumne poeme. Druga knjiga Zbornika – Zvučna ponavljanja (Зв­уков­yје пов­­ торy) Osipa M. Brika. Februarska revolucija i boljševički oktobarski prevrat. Osnivanje Narodnog komesarijata za prosvetu (Narkompros), boljševičkog ureda za kontrolu kulture, u kojem će raditi Brik, Jakobson, Majakovski. Maljevič slika Beli kvadrat na beloj površini. „Umetnost kao postupak“ („Исску­ство как пријом“) Vikto­ ra B. Šklovskog i „Kako je napravljen Gogoljev ‘Šinjel’“ Borisa M. Ejhenbauma pojavljuju se u novom zborniku Poetika. Zbor­ nik za teoriju poetskog jezika. Deseta Državna izložba pod naslovom „Bespredmetno stva­ ralaštvo i suprematizam“ – poslednji zajednički nastup ruske umetničke avangarde. U S. Peterburgu se osniva prvi muzej sa­ vremene umetnosti. Majakovski u Moskovskom lingvističkom kružoku čita svoju poemu „150 miliona“, futuristički odgovor na Blokovu simbo­ ličku poemu „Dvanaestorica“. Kad godinu dana kasnije pisac knjigu poklanja Lenjunu, ovaj će u svojim beleškama zapisati: „Nonsens, glupost, još jednom – glupost i pretencioznost. Pre­ ma mom mišljenju, samo jedna od deset takvih stvari treba da bude štampana i to ne više nego u 1500 primeraka za bibliote­ ke i čudake. A Lunačarskog bi trebalo oštro kritikovati za taj njegov futurizam.“ Uzgred i ovo: Anatolij Lunačarski, ondašnji narodni komesar za prosvetu, nije se slagao s formalističkom podelom na iskrenost i umetnost. Jakobson putuje u Prag kao prevodilac sovjetske diplomatske misije i više se ne vraća u Rusiju (u Pragu će živo učestvovati u radu Praškog kružoka). Lenjin objavljuje Novu ekonomsku politiku (NEP). Jakobson u Pragu objavljuje knjigu Najnovija ruska poezija. Skica prva: pristup Hlebnjikovu (Нов­јејшаја русскаја поезија. Набросок пјерв­y: Под­ступy Хл­ебnjиков­у) koja je napisana 1919. godine, 139

III. Ruski formalizam

a prvobitno zamišljena kao uvod izabranoj poeziji V. Hlebnji­ kova. Prikaze ove knjige objavljuju Tomaševski (pod pseudoni­ mom) i Vinogradov (pod pseudonimom Vinokur). 1921–1922: Staljin preuzima vlast. 1922: Šklovski (član socijalističko­revolucionarne partije osuđene za izdaju) za kojim tragaju boljševici, beži iz Rusije, preko Finske, u Berlin. Godine 1923. tamo izlazi njegov roman Sentimental­ no putovanje. Zahvaljujući nastojanju Gorkog i Majakovskog vraća se godinu dana kasnije u Moskvu. Odmah po dolasku ob­ javljuje epistolarni roman ZOO ili Pisma ne o ljubavi, napisan u Berlinu. Tatlin (autor čuvene konstruktivističke skulpture Spomenik III inter­ nacionali) dovršava inscenaciju Hlebnjikovljeve poeme Zangezi. Džojs u Parizu objavljuje Ulisa, Eliot – Jalovu zemlju. Kručonih objavljuje knjigu Zaumnici. Umire Hlebnjikov. 1923–1926: Kazimir Maljevič rukovodi Državnim institutom za umetničku kulturu u S. Peterburgu u kojem je postojala posebna Sekcija fo­ nologije za istraživanje poetskog jezika. 1924: Problemi poetskog jezika Jurija M. Tinjanova, knjiga koja kruni­ še formalna istraživanja strukture i semantike poezije radikalno suprotstavljene prozi. 1924: Lenjinova smrt. Staljin jača vlast Politbiroa. 1925: U zborniku O teoriji proze Šklovski prikuplja svoje radove po­ svećene romanu (između ostalih – Servantesu, Sternu); drugo izdanje će se pojaviti 1929. godine. Izlazi Teorija književnosti Tomaševskog. 1926: Jakobson i Trubecki osnivaju u Pragu Praški lingvistički krug. Na ukrajinskom jeziku izlazi Teorija „formalne metode“ Borisa M. Ejhenbauma. Prvo rusko izdanje, godinu dana kasnije, u knji­ zi Književnost. Teorija. Kritika. Polemika, Lenjingrad, 1927. 1928: Pavel Medvedev će s marksističkih pozicija objaviti knjigu kritič­ nu prema formalistima: Formalni metod u teoriji književnosti. 1929: U Lenjingradu izlaze Arhaisti i novatori, zbornik radova Jurija M. Tinjanova, posvećen koncepciji književne činjenice i književ­ noj evoluciji. 1929: Književnost činjenice: zbornik socioloških rasprava koje objav­ ljuju formalisti u časopisima Lef i Novyj Lef. 1930: Šklovski, pod političkim pritiskom, štampa u Literaturnoj Gaze­ ti samoosuđujući „Spomenik naučnoj greški“ u kojem odbacuje svoje formalističke poglede. Praktični kraj formalizma u sovjet­ skoj teoriji književnosti. 10
Književne teorije XX veka

Bi­b­li­o­grafi­ja
Opšte
R. Jakobson, My Futurist Years, oprac., red. B. Jangfeldt, tłum. S. Rudy, New York 1997 – nagrane na taś­mie wspomnienia Romana Jakobsona z lat 1910–1920, po raz pierwszy wydane po rosyjsku w Sztokholmie w 1992 roku pod tytułem Jakobson – budetljanin. Sbornik materialov (budietlia­ nin – rosyjskie okreś­lenie futurysty) uzupełnione wyborem listów do przyjaciół (Elsa Triolet, Kruczonych) i wczesnymi esejami (o Chlebniko­ wie, poezji i malarstwie futurystycznym). B. Liwszyc, Póltoraoki strzelec, tłum. A. Pomorski, Warszawa 1995 – barwne wspomnienia uczestnika ruchów awangardowych w Rosji, wydane po raz pierwszy w 1933 roku. Dokładny indeks rzeczowy pozwala zorientować się w skomplikowanej sytuacji literackiej Rosji lat 1907–1917. W. Szkłowski, O Majakowskim, tłum., wstęp K. Pomorska, Warszawa 1960. W. Szkłowski, „Słowa uwalniają ś­ciś­niętą duszę (Rzecz o OPOJAZ­ie)“, tłum. D. Ulicka, Twórczoś­ć 1997, nr 5 – esej wspomnieniowy. W. Szkłowski, Ze wspomnień­, tłum. A. Galis, Warszawa 1965 – izbor iz dve autobiografske knjige Šklovskog.

Teksto­v­i­ u­ po­ljski­m prev­o­di­ma (u­z do­datak prev­o­da na srpski­ i­ hrv­atski­)
B. Eichenbaum, Szkice o prozie i poezji, wybór, tłum. L. Pszczołowska, R. Zi­ mand, Warszawa 1973. Rosyjska szkoł­a stylistyki, wybór, oprac. M. R. Mayenowa, Z. Saloni, Warszawa 1970 – u tekstovima: O. M. Brik, Rytm a skł­adnia. Przyczynek do badania języka wierszy, tłum. Z. Saloni; B. Eichenbaum, Iluzja narracji mówionej, tłum. H. Cieś­lakowa, M. Czer­ mińska; B. Eichenbaum, Jak jest zrobiony „Pł­aszcz“ Gogola, tłum. M. Czermińska; B. Eichenbaum, Styl oratorski Lenina, tłum. Z. Saloni; R. Jakobson, [O wierszu i skł­adni Majakowskiego], tłum. M. R. Mayenowa;
III. Ruski formalizam

11

L. P. Jakubinski, O dźwiękach języka poetyckiego, tłum. Z. Saloni; E. D. Poliwanow, Ogólna zasada fonetyczna wszelkiej techniki poetyckiej, tłum. Z. Saloni; W. Szkłowski, Wskrzeszenie sł­owa, tłum. F. Siedlecki; B. W. Tomaszewski, Przyczynek do historii rymu rosyjskiego, tłum. Z. Saloni; J. Tynianow, Oda jako gatunek retoryczny, tłum. Z. Saloni; W. M. Żyrmunski, [Metafora w twórczoś­ci Bł­oka], tłum. Z. Saloni. W. Szkłowski, „Jak jest zrobiony ‘Don Kichote’“, tłum. A. Wołodź­ko, u: Sztuka interpretacji, red. H. Markiewicz, t. 1, Wrocław 1971. W. Szkłowski, „Rozanow“, tłum. H. Chłystowski, Literatura na Świecie 1986, nr 8. W. Szkłowski, „ZOO, albo Listy nie o miłoś­ci“ [1923], tłum. M.B. Jagiełło, Lite­ ratura na Świecie 1986, nr 8. Up. prevod na srpski: „ZOO ili pisma ne o ljubavi“ (prev. Lidija Subotin), Beograd, 1966. Teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, red. S. Skwarczyńska, t. 2. Od przeł­omu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Kraków 1986 – u tekstovima: R. Jakobson, Problemy poetyki, tłum. A. Brosz; W. Szkłowski, Sztuka jako chwyt, tłum. R. Łużny; B. Tomaszewski, Wiersz a rytm, tłum. S. Balbus; W. Żyrmunski, Wstęp do poetyki, tłum. J. Kulczycka, F. Siedlecki. B. Ejhenbaum, Književnost (prev. Marina Bojić; izbor: Aleksandar Petrov), Beograd, 1972. R. Jakobson, Lingvistika i poetika (prev. Dragica Pervaz i dr.), Beograd, 1966. R. Jakobson, Ogledi iz poetike (prev. grupa autora; prir. Leon Kojen), Beograd, 1978. A. Petrov (ur.), Poetika ruskog formalizma, Beograd, 1970. J. Tynianow, Fakt literacki, tłum. E. Feliksiak et al., oprac. E. Korpała­Kirszak, Warszawa 1978. B. A. Uspenski, Poetika kompozicije, semiotika ikone (prev. Novica Petković), Beograd, 1979.

Najv­ažni­je stu­di­je
B. Eichenbaum, „Teoria ‘metody formalnej’“, tłum. R. Łużny, u: Teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, red. S. Skwarczyńks, t. 2: Od przelomu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do strukturali­ zmu, Kraków 1986. V. Erlich, Russian Formalism: History – Doctrine, przedm. R. Wellek, Den Haag 1955. M. R. Mayenowa, „Rosyjskie propozycje teoretyczne w zakresie form po­ etyckich (1916–1930)“, u: Rosyjska szkoł­a stylistyki, wybór, oprac. M. R. Mayenowa, Z. Saloni, Warszawa 1970. 12
Književne teorije XX veka

L. Nyírö, „Rosyjska szkoła formalna“, tłum. E. Skweres, u: Literatura i jej inter­ pretacje, red. L. Nyírö, posł. S. Żołkiewski, Warszawa 1987, s. 5–93. K. Pomorska, Russian Formalist Theory and its Poetic Ambiance, Den Haag 1968. A. Flaker, „Formalna metoda i njezina sudbina“, u: Stilovi i razdoblja (zajedno sa Z. Škrebom), Zagreb, 196. P. Medvedev, Formalni metod u izučavanju književnosti (prev. Đorđije Vuko­ vić), Beograd, 1976. N. Petković, Jezik u književnom delu, Beograd, 1976. V. Ribnikar­Perišić, Ruski formalizam i književna istorija, Beograd, 1976.

Ko­ntekst50
W. Chlebnikow, Rybak nad morzem ś­mierci. Wiersze i teksty 1917–1922, wy­ bór, tłum., przyp. A. Pomorski, Warszawa 2005. W. Chlebnikow, Widziądz widziadeł­ bezkształ­tnych. Wiersze i teksty 1904–1916, wybór, tłum., oprac. A. Pomorski, Warszawa 2005. K. Malewicz, Wiersze i teksty, wybór, oprac. A. Pomorski, tłum. A. L. Piotrow­ ska, A. Pomorski, Warszawa 200.

Mihal Pavel Markovski

50

Ove tri antologije autorâ ruske avangarde priredio je Adam Pomorski; doneo je i svoje komentare o kluturi u kojoj se razvijao ruski formalizam.

III. Ruski formalizam

13

IV. AMERIČKI FORMALIZAM – NEW CRITICISM

Evo nekoliko tačaka vere ispod kojih bismo se mogli potpisati: Da je književna kritika [literary criticism1] opis i vrednovanje njenog predmeta. Da je predmet interesovanja književne kriti­ ke pitanje jedinstva – ona vrsta celine koju delo stvara ili koju ne uspeva da stvori, kao i unutrašnji odnos pojedinačnih delova koji čine tu celinu. Da formalni odnosi u književnom delu mo­ gu u sebi sadržati logične odnose, ali da ih sasvim sigurno prevazilaze. Da se u uspelom delu ne može razlikovati forma od sadržine. Da forma predstavlja značenje. Da je književnost u krajnjoj instanci metafo­ rična i simbolična. Da se ono što je opšte i uobičajeno ne može shvatiti apstraktno, već pomoću onoga što je konkretno i pojedinačno. Da književnost nije surogat religije. Da su, kako je govorio Alen Tejt, „pojedinač­ ni moralni problemi“ tema za poeziju, ali cilj književnosti nije moralisanje. Da principi kritike definišu prostor karak­ terističan za književnu kritiku; ne stvaraju metode za primenu kritike na život. Klint Bruks2

1 2

1 2

Treba imati u vidu da je anglosaksonski izraz literary criticism širi od polj­ skog izraza „književna kritika“ i de facto znači „književna istraživanja“. C. Brooks, „The Formalist Critics“, The Kenyon Review, 1951, br. 13, str. 72, citat iz: Twentieth Century Literary Theory: A Reader, red. K. M. Newton, Basingstoke–New York, 1997, str. 26. Kritiku ovih principa izvršio je K. Berk (kojeg je K. M. Njutn nazvao „Bahtinom Nove kritike“) u: Formalist Criti­ cism: Its Principles and Limits, u: Language as Symbolic Action: Essays on Life, Literature, and Method, Berkeley, 1968, str. 80–506.

Ame­ri­kanci­ sa Se­v­e­ra i­ Ju­ga
Nova kritika (New Criticism) je naziv koji obuhvata delatnost uni­ verzitetskih kritičara koji su suvereno vladali na američkoj knji­ ževnoteorijskoj sceni između 190. i 1970. godine3 i postali glavna (najčešće negativna) polazna tačka za mnoge kasnije istraživačke pravce kao što su dekonstrukcija, Novi istorizam ili cultural criti­ cism. Najveće teorijsko dostignuće Nove kritike bilo je odbacivanje subjektivno­impresionističkog i biografskog obrasca književne kriti­ ke i usmeravanje na autonomnu vrednost književnih dela. Slično ru­ skim formalistima koji su svoje kategorije izvodili iz tesne povezano­ sti s razvojem ruske futurističke poezije, i predstavnici Nove kritike bili su vezani za razvoj engleskog i američkog modernizma. Glavni predstavnici Nove kritike, Kli­nt Bru­ks (1906–199) i Džo­n Kro­u­ Re­nso­m (1888–197), poticali su s juga Sjedinjenih Američkih Država (između 1935. i 192. godine Klint Bruks i Robert PenVo­ ren su uređivali Southern Review) i bili vezani za takozvanu agrarnu
3 Naziv potiče od knjige Dž. K. Rensoma Nova kritika (The New Criticism, 191). Ipak, treba znati da ga je prvi put upotrebio američki istraživač knji­ ževnoteorijskih doktrina Džoel E. Spingarn, 1910. godine, da bi označio kri­ tiku koja umetničko delo „razmatra kao umetničko delo samo po sebi savrše­ no [complete in itself]“. Kao što je Teorija književnosti Borisa Tomaševskog (1925) rezime delatnosti ruskih formalista, tako se Teorija književnosti Veleka i Vorena (192) može smatrati priručnikom nauke o književnosti bliske stavovima New Criticism. Poređenje ove dve knjige dokazuje da su, bez obzira na mnoge kulturološke razlike, ruski formalizam i New Criticism teorijski blizanci. O tome govori u najmanju ruku definicija literarnosti kao dominacije estetske funkcije, koju je formulisao R. Velek, notabene Čeh, aktivni učesnik Praškog linvističkog kru­ ga tridesetih godina, blizak Jakobsonov saradnik. Velek je za vreme rata bio šef katedre za anglistiku na Univerzitetu Ajova, gde je sreo Ostina Vorena, koautora Teorije književnosti. Tu knjigu (The Johns Hopkins Guide to Literary Theory & Criticism, Baltimore, 199, str. 521), proglasio je za „možda najam­ biciozniji (i najmanje polemični) pokušaj formulisanja teorije Nove kritike“.
Ameri­čka knji­žev­no­nau­čna scena

Au­to­no­mna v­redno­st knji­žev­no­g dela Glav­ni­ predstav­ni­ci­ No­v­e kri­ti­ke 

IV. Američki formalizam – New Critism

17

Najo­rto­do­ksni­ja kri­ti­čka ško­la

Understanding Poetry Bru­ksa i­ Vo­rena

ideju koja je podržavala ekonomsku nezavisnost Juga.5 Četrdese­ tih godina su od intelektualne manjine na univerzitetima na severu (uglavnom Jejl)6 postali monopolisti univerzitetske kritike. Imajući na raspolaganju univerzitete, uticajne književne časopise (pre svega, Kenyon Review koji je od 1939. godine uređivao Rensom) i stipendije za profesore i pesnike (koje je finansirala Rokfeler fondacija), Nova kritika je postala najuticajnija i najortodoksnija kritička škola u Sjedi­ njenim Američkim Državama. Njeni članovi Rensom, Bruks, Vi­li­jam K. Vi­msat Mlađi­ (1907–1975), nisu u potpunosti zastupali međusob­ no slične teorijske stavove, ali ih je povezivao zajednički cilj: temeljna univerzitetska edukacija zasnovana na objektivnim pravilima čitanja. Esej su pretvorili u osnovni alat svog delovanja i u njemu je detaljna analiza pesničkog jezika (Nova kritika se retko bavila prozom) bila povezana sa ispoljavanjem opšte strukture dela koja je proizlazila iz unutartekstualnih napetosti. Godine 1938. pojavila se prva antologija za studente, koju su uredili Bruks i Voren, Understanding Poetry: An Anthology for College Students koja je postala standardan priruč­ nik na američkim univerzitetima u nekoliko narednih decenija.7

Engle­ski­ i­zv­o­ri­
Početke Nove kritike treba tražiti u Engleskoj dvadesetih godina. Tekst koji je izuzetno snažno uticao na kasnija istraživanja književ­ nosti bio je objavljen 1919. godine na stranama časopisa The Egoist: to je esej Tradition and the Individual Talent (Tradicija i individualni talenat). Njegov autor, Tomas S. Eliot, još nije bio autor Puste zem­ lje koja je bila objavljena tri godine kasnije. U ovom eseju, za koji mnogi smatraju da je njegov „najčuveniji esej“,8 Eliot iznosi osnovnu tezu daje „razvoj umetnika neprestano žrtvovanje samog sebe [self­ ­sacrifice] i stalno poništavanje sopstvene ličnosti [continual extinction
5 Kako je sugerisao Dž. Kaler, antiindustrijalizam, koji je povezao južnjačke kritičare u školu, nalagao im je da transformišu ideju „autonomne, samodo­ voljne forme u ideju autonomnog, samodovoljnog stiha“. U: J. Culler, Fra­ ming the Sign: Criticism and its Institutions, Ox­ford, 1988, str. 9. Kako je pisao Vimsat: „Nova kritika se danas sigurno najbolje oseća na uni­ verzitetu, gde cveta kao živi ‘manjinski’ pokret.“ U: „William Kurtz Wimsatt“, Poetry: I, The Formal Analysis, Kenyon Review, 197, br. 9, str. 36. Treba imati u vidu da je prvobitni naslov ove antologije glasio Reading Poems. Tako smatra, na primer, D. Dž. Lodž. Pogledati: 20th Century Literary Criti­ cism: A Reader, London, 1972, str. 70, koju je on uredio.
Književne teorije XX veka

Eli­o­t i­ No­v­a kri­ti­ka

6 7 8

18

of personality]“. Ovo poništavanje ličnosti pre svega se odnosi na emo­ cije, jer se stih ne zasniva na i zra žav anju ličnih osećanja i emocija, već na stvaranju „strukturalnih emocija“ (the structural emotions) ko­ je su rezultat „prerade“ (working up) običnih osećanja u umetnička osećanja. Na kraju, Eliot na sledeći način formuliše svoj credo: „Poezi­ ja nije puštanje na volju emociji, već bežanje od emocije; ona nije izraz ličnosti nego bežanje od ličnosti [an escape from personality].“9 „Umet­ ničke emocije su bezlične“ – piše Eliot na kraju svog eseja. Ovde prvi put biva tako radikalno formulisan princip „smrti autora“ (koji je Ro­ lan Bart direktno sugerisao 1966. godine) kao realne ličnosti koja sto­ ji iza teksta i na sopstveni račun živi svoj život i svoju umetnost. Eliot ovde ne ostavlja mesta za sumnju. Pisac se mora otarasiti sopstvenih osećanja i emocija, iako se ne mo­ ■ OBJEKTIVNI KORELATIV že rešiti osećanja i emocija kao ta­ (engl. objective correlative) – ter­ kvih. Ove su, međutim, vlasništvo min koji je uveo T. S. Eliot i ko­ samog umetničkog dela a ne života, jim se od pesme zahteva da ne iznosi osećanja neposredno, već tj. osobina poezije a ne biografije. uz pomoć tekstualne medijacije. Svoju ideju Eliot možda najjasnije Objektivni korelativ je objektivno objašnjava u drugom eseju o eliza­ postojeći simbol ili slika koji se, betanskoj dramaturgiji,10 objavlje­ s jedne strane, odnosi na pesniko­ nom 192. godine na stranicama vo raspoloženje (evocira ga), dok, s druge strane – u čitaocu izaziva časopisa The Criterion koji je sam određeno raspoloženje. Nije stvar­ uređivao. Umetnost koja nije zasno­ na predstava onoga što je pesnik vana na konvenciji, već na težnji ka osećao pišući stihove. realizmu, uopšte i nije umetnost. Zato konvencija, odnosno „ritam nametnut spoljašnjem svetu“, oslo­ bađa od ne obr a đe ne st v ar no st i i od, prema rečima Eliota, po­ remećene pr iv at ne l ič nost i, jer je „odvajanje od tekuće stvar­ nosti krajnji uslov za stvaranje dela“. Tako nastaje čuvena teorija „objektivnog korelativa“, odnosno objective correlative. Umetničko delo postaje autonoman predmet, predmet koji samo odgovara u određenom periodu vanumetničkoj stvarnosti, odnosi se na nju, ali se s njom ne podudara. Druga ključna osoba za New Criticism jeste Ajv­o­r A. Ri­čards (1893–1979). U čuvenoj knjizi The Meaning of Meaning (Značenje značenja, 1923), napisanoj zajedno sa Čarlsom K. Ogdenom, uvo­ di se fundamentalno razlikovanje dva načina korišćenja jezika. Prvi
9 10 T. S. Eliot, „Tradicija i individualni talenat“, u: Izabrani tekstovi, Beograd, 1963, str. 33–2, citat sa str. 1, prevod: Milica Mihajlović. T. S. Eliot, „Četiri dramatičara Jelisavetinog doba“, u: Izabrani tekstovi, ibid., str. 61–69.

Eli­o­to­v­a ko­ncepci­ja pesni­čko­g stv­aralaštv­a

Odv­ajanje u­metno­sti­ o­d stv­arno­sti­

IV. Američki formalizam – New Critism

19

Si­mb­o­li­čki­ i­ emo­ti­v­ni­ nači­ni­ u­po­treb­e jezi­ka

Ri­čardso­v­a i­ Ogdeno­v­a ko­ncepci­ja pseu­do­su­do­v­a

Harmo­ni­čna stru­ktu­ra knji­žev­no­g dela

Ri­čardso­v­a kri­ti­ka jedno­značno­sti­ sti­ha

– s i mb ol i čk i, gradi strogo definisan odnos prema stvarnosti i pre­ tenduje na istinu (slučaj naučnih rečenica), dok drugi – emot ivan – ne upućuje na stvarnost, izbegava kvalifikacije istina–laž, a svoju utemeljenost nalazi u izražavanju ljudskih stavova. „Simbolička upo­ treba reči je iskaz, beleženje, podsetnik, organizacija i komunikacija referenci. Emotivna upotreba reči je jednostavnija stvar, to je upo­ treba reči kojima se izražavaju ili izazivaju osećanja i stavovi (attidu­ des).“11 Referencijalna upotreba jezičkih znakova jeste sud na koji primenjujemo logičke kriterijume. A emotivna upotreba, opet, vodi ka formulaciji pseudosudova, pseudo­statements,12 koji ne mogu bi­ ti verifikovani odnosom prema stvarnosti. Na taj način Ričards raz­ likuje naučni (simbolizacija) i poetski (emotivnost) diskurs. Ričards je bio psiholog i filozof po obrazovanju, te ne čudi što je analizu jezika povezivao s tada dostupnim naučnim jezikom. Emotivan stav, izražen kroz poetske pseudoiskaze, treba da se za­ sniva na tome da se haotični spoljašnji impulsi pomoću intelekta (ili šire: čovekov nervni sistem) pretvaraju u harmoničnu, uravno­ teženu strukturu koja ne podleže verifikaciji putem odnosa prema (spoljašnjem) predmetu, već je sama po sebi značajna. Ljudski um teži homeostazi i eliminiše sve impulse koji onemogućavaju ostva­ rivanje tog stanja. S obzirom na to, pesničko (umetničko) delo je odslikavanje intelektualnog rada i može se definisati putem ravno­ teže unutrašnjih elemenata. „Zadatak pesnika je da [uz pomoć reči] uspostavlja red i koherentnost [order and coherence] – a samim tim slobodu – opštim iskustvima.“13 Međutim, nastajuća struktu­ ■ VIŠEZNAČNOST (engl. ambi­ ra (stih) nema samo jedno zna­ guity) – jedna od najznačajnijih se­ čenje. U Filozofiji retorike (1936) mantičkih kategorija Nove kritike. Ričards je napadao „predrasudu U knjizi Seven Types of Ambiguity o jednom i samo jednom pravom (1930) Viljam Empson je pisao da se višeznačnost odnosi na različi­ značenju“ (One and Only One ta značenja datog izraza u rečni­ True Meaning Superstition), prema ku, ali i „na sve, čak i najsuptilnije kojem „reč ima neko sopstveno verbalne nijanse koje omogućava­ značenje (idealno, samo jedno) ko­ ju različite reakcije na jedan te isti je je nezavisno od njegove upotre­ deo jezika [piece of language]“.
11 12 Nova kritika, Prosveta, Beograd, 1973, str. 6, prevod: Ksenija Anastasijević. Izraz pseudo­statements, koji ima potpuno istu funkciju kao Ingardenovi qu­ asi­sudovi, pojavljuje se kod Ričardsa 1926. godine u knjizi Science and Poe­ try, London, 1926, dakle, nekoliko godina pre Ingardenove rasprave O dziele literackim: Das literarische Kunstwerk, Halle, 1931. I. A. Richards, Poetries and Sciences: A Reissue of Science and Poetry [1923, 1935] with a Comentary, London, 1970, str. 50.
Književne teorije XX veka

13

150

be i ima nad njim kontrolu, kao i cilj s kojim mora biti izgovore­ na“.1 Samim tim je dokazivao da značenje teksta zavisi od unutraš­ njih odnosa između reči koje treba istraživati u celini, u kontekstu celovitog iskaza. „Značenja reči nekog autora su [...] rezultat do ko­ jeg dolazimo pomoću uzajamne igre interpretativnih mogućnosti celovitog iskaza [the whole utterance].“15 Ove tri Ričardsove teze – međusobno razdvajanje referencijal­ nih i emotivnih (poetskih) sudova, objedinjujuća delatnost uma odražena u zajedničkom artefaktu, strukturalna dvosmislenost jezičkog iskaza16 – zajedno sa Eliotovom tezom o radikalnom raz­ dvajanju života od pesničkih struktura, izvršile su dubok uticaj ne samo na njegove neposredne učenike u Engleskoj (V. Empson, i F. R. Lejvis) nego i na američke kritičare okupljene oko New Criti­ cism. Treba imati u vidu da su Ričardsovi Principles of Literary Cri­ ticism (192) prva knjiga na engleskom jeziku u kojoj je skicirana zajednička teorija književne kritike.

Prv­a zajedni­čka teo­ri­ja knji­žev­ne kri­ti­ke na engle­ sko­m jezi­ku­

Clo­se rea­ding
Odvojen od piščeve biografije (Eliot) i proverljivih činjenica (Ri­ čards), stih postaje autonoman ve rb a l n i ar tefa kt, the verbal icon (doslovno „verbalna ikona“17 ili „verbalna slika“) – prema for­ mulaciji Viljama K. Vimsata Mlađeg.18 Ovako glasi najvažnija teza Nove kritike s kojom su se slagale sve njene pristalice koje su glavni cilj svojih kjiževnih analiza usmerile ka tome da otkriju „šta stih go­ vori kao stih“19 a ne kao reprezentacija drugačijih sistema (intencije,
1 15 16 17 18 I. A. Richards, Philosophy of Rhetoric (1936), New York, 1965, str. 11. Ibid., str. 55. Ričardsovu tezu o strukturalnoj dvoznačnosti pesničkog dela preuzeo je njegov učenik Vilijem Empson u knjizi: Seven Types of Ambiguity, London, 1930; delovi objavljeni u: Nova kritika, op. cit., str. 11–218. Prema terminologiji Č. S. Pirsa, icon je vrsta znaka u kojem je odnos između označitelja (signans) i označenog (signatum) zasnovan na sličnosti. Crtež slo­ na je ikona prave životinje. Pogledati: W. K. Wimsatt Jr., The Verbal Icon: Studies in the Meaning of Poetry, Lex­ington, 195. Prema marksističkom kritičaru Teri Igltonu, pravi doprinos delatnosti Nove kritike predstavljalo je „pretvaranje stiha u fetiš“, u: T. Eagle­ ton, Književna teorija, Zagreb, 1987, str. 51, prevod: Mia Pervan­Plavec. C. Brooks, The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry, New York, 197, str. XI. Naslov Bruksove knjige je karakterističan: metafora „vešto izrađene urne“, kao aluzija na Kitsovu „Odu grčkoj urni“ (kojoj je po­ svećeno jedno od poglavlja knjige), odnosi se na književni tekst.

Verb­alna i­ko­na

19

IV. Američki formalizam – New Critism

151

Ri­čardso­v­a ko­ncepci­ja prav­o­g či­tanja

Ob­jekti­v­na po­eti­ka

stvarnosti). Zato je postala obave­ ■ VERNO ČITANJE (engl. close zujuća metoda koju je opisao Ri­ reading) – kategorija koju je u čards u knjizi Practical Criticism proučavanje književnosti uveo (1929). Tako je istraživač dao svo­ Ajvor A. Ričards, koji je u knjizi jim studentima u Kembridžu trina­ Practical Criticism (1929), pisao da „sva dobra poezija poziva na est pesničkih tekstova bez ikakvih verno čitanje“ [All respectable po­ „spoljnih“ informacija o autoru etry invites close reading]“. Verno i datumu nastanka da bi ih pod­ čitanje se zasniva na oslobađanju stakao na verno čitanje (close rea­ dela svih spoljašnjih – istorijskih, ding) i opisivanje njihovog čitanja političkih, ideoloških – konteksta izolovanog od bilo kakvog spoljaš­ i pažljivoj analizi njegovih retorič­ kih mehanizama. njeg konteksta. Rezultat toga jesu takozvani protocols of reading iz kojih je Ričards izdvojio osnovne ■ JERESI PARAFRAZE (engl. prepreke na putu ka „pravom“ čita­ the heresy of paraphrase) – greška nju: između ostalog, neutemeljene koja se zasniva na prepričavanju književnog teksta drugim rečima asocijacije koje nemaju ništa zajed­ što dovodi do gubitka njegovih ničkog s rečima na stranici, dok­ književnih osobina. Jer najva­ trinarna potčinjenost sopstvenim žnije je ono što – prema rečima gledištima, prihvaćena uverenja o Klinta Bruksa – „stihovi kao sti­ tome šta je stih, unutrašnje zabra­ hovi govore“ ili autonomni ver­ ne, sentimentalnost. Na taj način je balni artefakti u kojima se forma ne može razdvojiti od sadržaja. stvorena osnova za „objektivnu po­ „U poeziji koja je stvarno poezi­ etiku“ koja je iz procesa čitanja eli­ ja“, piše Bruks, „forma i sadržina minisala privatna iskustva čitaoca, su se tako snažno spojili da je sva­ znanje van konteksta koji nameće ki pokušaj odvajanja sadržaja, da stih, kao i teorijske presupozicije. posebno pomenemo njega, nasi­ „Svaka poezija vredna poštovanja lje nad stihom i preti da se ‘forma’ redukuje na retoričku ljusku ili poziva na verno čitanje [All respec­ pakovanje.“ table poetry invites close reading]“ – pisao je Ričards,20 i uz pomoć ozbiljnog čitanja razumevao objek­ tivnu analizu stiha lišenu bilo kakve subjektivne primese (setimo se Huserlove sugestije koja se odnosi na shvatanje objektivne istine). Uticaj ove knjige i u njoj predložene metode bio je ogroman. Kako je godinama kasnije podsetio drugi predstavnik New Criticism Alen Tejt, „niko ko je čitao Ričardsov Practical Criticism, nakon njenog objavljivanja 1929. godine, nije mogao da pročita nijedan stih na isti način kao do tada“.21
20 21 I. A. Richards, Practical Criticism: A Study of Literary Judgment, London, 1929, str. 203. A. Tate, Essays of Four Decades, Chicago, 1968, str. XI.
Književne teorije XX veka

152

U eseju Criticism, Inc., objavljenom 1938. godine, Džon S. Ren­ som, nastojeći da definiše ciljeve critical business i da dovede knji­ ževna istraživanja do potpune profesionalizacije, isticao je da se profesori anglistike moraju koncentrisati pre svega na „tehničko is­ traživanje poezije“, što je trebalo da predstavlja usmeravanje pažnje na sam tekst uz izbegavanje neknjiževnih konteksta i problema. „To bi bila tehnička istraživanja poezije ... kad bi se bavi­ la metrikom ..., odstupanjima od proznih jezičkih normi i prozaične logike, njenim tropima, fikcijama i pronalascima zahvaljujući kojima poezija osigurava ‘estetsku distancu’ i sama se isključuje iz istorije.“22 Iste te 1938. godine u osnovnom priručniku Understanding Po­ etry, Bruks i Voren su sastavili listu osnovnih grešaka koje su činili čitaoci poezije. To su bile: „potera za porukom“ (potraga za idejom koja se može odnositi na lični život), „izraz osećanja“ ili njihovo „či­ sto ostvarivanje“ kao „lepa formulacija neke uzvišene istine“. U sva ova tri slučaja čitalac greši jer se „pesnički efekat ne zasniva na sa­ mim stvarima [osećanjima, idejama i sl.], nego na načinu na koji se njime služi pesnik“.23 Ovakav pristup je morao dovesti do radikalnog suprotstavljanja pravog jezika poezije i „masovnog jezika (mass language)“. U čuve­ nom eseju Tenzija u poeziji Alen Tejt je pisao da je najgora vrsta po­ ezije ona u kojoj „obična ličnost izlaže svoju običnost“ kad se služi govornim jezikom „zato što se javni govor teško uprljao masovnim osećanjem“. Greška, prema kritičaru, leži u tome što se „masovni je­ zik“ prihvata kao „sredstvo komunikacije“: „One koji se njime služe manje zanima dovođenje u formal­ ni red onoga što ponekad nazivamo ‘afektivnim stanjem’ negoli pobuđivanje tog stanja.“2 Tejtova logika je sledeća: masovna osećanja su loša, a bojenjem javnog govora pretvaraju ga u masovni jezik koji, podstičući emoci­ je, protivreči pesničkom pozivu koje u stvari i jeste stvaranje „for­ malnog reda“.25
22 23 2 25 J. C. Ransom, „Criticism Inc.“, u: The World’s Body, New York, 1938. C. Brooks, R. P. Warren, „Rozumienie poezji“, u: Teoria badań­ literackich za granicą..., op. cit., t. 2, deo 2, str. 63–655. Nova kritika, op. cit., str. 252. Ovaj iskaz analizira R. Skouls u: The Crafty Reader, New Haven–London, 2001. Skouls u ovom segmentu s pravom ne vidi samo modernističku i po­ litičku osnovu novih kritičara zasnovanu na oštroj osudi svake retorike (jav­ nog govora) kao čiste demagogije.

Pro­fesi­o­nali­zam u­ knji­žev­ni­m i­straži­v­anji­ma

Osno­v­ne greške ko­je či­ne či­tao­ci­ po­ezi­je

Maso­v­ni­ jezi­k

Fo­rmalni­ red

IV. Američki formalizam – New Critism

153

Harmo­ni­jske­ nape­to­sti­26
Katego­ri­je o­pi­sa sti­ha

Osnovne metafore koje su novi kritičari koristili za opis autonomne i zajedničke strukture stiha (a preuzete iz tekstova engleskog ro­ mantičarskog filozofa, kritičara i penika S. T. Kolridža)27 određivale su ga kao g ra đ e v i nu, ar te f a kt, organi zam ili muzi čku kom­ p ozic iju. Dž. K. Rensom je poredio stih s konstrukcijom kuće (logička struktura) čiji su zidovi prekriveni bojama, tapetama, tapi­ serijom (ovaj dodatak je nazvao teksturom). „Cilj dobrog kritičara postaje, prema tome, da ispita i defi­ niše pesmu u pogledu na njenu strukturu i njenu teksturu. Ako nema ništa da kaže o njenoj teksturi, on nema ništa posebno da kaže ni o njoj kao o pesmi, nego je pretresa sa­ mo utoliko, ukoliko je ona proza.“28

Tki­v­o­ teksta

Pesma kao­ ži­v­i­ o­rgani­zam

To znači da se poezija razlikuje od proze po tome što poseduje značenjski dodatak (boje, tapete, gobleni) koji logička struktura pro­ ze ne poseduje. Poezija je tekstu ­ ■ TEKSTURA (engl. texture) r a st av lj e na na st r u ktu r u, – prema Dž. K. Rensomu, reto­ a proza je sama struktura. Pesnički ričko­jezički sloj književnog dela tekst je, dakle, ne samo autonom­ koji se ne može redukovati na lo­ na već i harmonična tvorevina, te gičku sadržinu (odnosno struktu­ zato, takođe, podseća na živ i or­ ru). Pesma je jedinstvo strukture (tj. sadržine) i teksture (ili jezičke gani z am (living integrity)29 čiji forme). O poetičnosti stiha odlu­ su pojedinačni delovi međusobno čuje tekstura: kad se kritičar bavi uslovljeni. „Elementi [pesničkog] isključivo strukturom, onda „nema dela nisu međusobno povezani ništa da kaže o samim stihovima“.
26 27 Izraz V. K. Vimsata Mlađeg. Pogledati: „Eksplikacja jako krytyka“ (1951), u: Współ­czesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, t. 1: Metody stylistyki literackiej, Kraków, 1976, str. 338. Uporediti sledeću rečenicu iz Biographia Literaria: „Poema je takva vrsta kompozicije koja je suprotstavljena naučnom delu tako što kao svoj neposre­ dan predmet predlaže prijatnost, a ne istinu. I od svih drugih vrsta se razliku­ je po tome što crpe prijatnost iz celine koja odgovara zadovoljstvu u svakom sastavnom delu.“ U: S. T. Coleridge, Biographia Literaria: Or Biographical Sketches of my Literary Life and Opinions, London, 1965, str. 172. Treba imati u vidu da je posrednik između Kolridža i New Criticism bio A. A. Ričards, autor knjige Coleridge on Imagination, New York, 1935. Nova kritika, op. cit., str. 381–382. Izraz living integrity of the poem se nalazi u eseju Dž. K. Rensoma, „Criticism Inc.“, u: The Norton Anthology of Theory and Criticism, New York–London, 2001, str. 1118. Empson je pisao da je „reč po svojoj suštini kao organizam ili njegov deo“. Up. Metafora. Figure i značenje (prir. L. Kojen), Beograd, 1986.
Književne teorije XX veka

28 29

15

■ ORGANSKA CELINA (engl. or­ ganic unity) – prema Novoj kritici, književno delo treba da odlikuje organsko jedinstvo, odnosno har­ monično slaganje svih elemenata. Kako je pisao A. A. Ričards, čita­ lac mora tokom čitanja da shvati „značenje celine“ dela koje mu sa­ mo „kao celina [as a whole]“ mo­ že obezbediti satisfakciju. Odnos između pojedinačnih delova tre­ ba da podseća na odnos između elemenata živog organizma. Prin­ cip organske celine, pisao je Klint Bruks, „spaja slično sa nesličnim“. Izvor ovog principa treba tražiti u engleskom romantizmu (kod Kol­ ridža). ■ IRONIJA (engl. irony) – raz­ ličito definisana u okviru Nove kritike, činila je kvintesenciju književne strukture. Najčešće je označavala unutrašnju napetost između pojedinačnih, često su­ protstavljenih, elemenata dela. Kako je patetično pisao Robert P. Voren, pesnik „dokazuje svoju vi­ ziju time što je podvrgava lomači ironije – drami svoje strukture“. Klint Bruks je, opet, tvrdio da je ironija „najopštije određenje one vrednosti koju različiti elementi u određenom kontekstu dobijaju iz tog konteksta“. 30

kao cvetovi u buketu već kao cvet s drugim delovima biljke u razvo­ ju.“30 Osnovni zadatak kritičara tre­ ba, dakle, da bude otkrivanje tog or­ ganskog jedinstva31 i shvatanje stiha „kao celine [as a whole]“ koja je ra­ do poređena s muzičkom kompozi­ cijom32. Kako je pisao Klint Bruks, „samoj suštini pripada harmoniza­ cija kontrasta i usklađenost razli­ ka“.33 Alen Tejt je, pak, dodavao da „jedno pesničko delo ima posebno svojstvo kao krajnje dejstvo celine“.3 U eseju Pure and Impure Poe­ try Robert Pen Voren je sugerisao da pesnik „dokazuje svoju viziju ti­ me što je podvrgava lomači ironije – drami svoje strukture“.35 Pod i ro ­ nij om ovde treba – najuopštenije – podrazumevati strukturalnu na­ petost između pojedinačnih eleme­ nata dela, a ne jednu od retoričkih figura. Iron ij a, shvaćena kao „pri­ tisak [unutrašnjeg] konteksta“,36 postala je osnovni pesnički postu­ pak (da upotrebimo terminologi­ ju Viktora Šklovskog), dok je stih – kao zbir napetosti suprotstav­ ljenih vrednosti – postao ironična stuktura par excellence. Kako je

Iro­ni­ja kao­ o­sno­v­ni­ pesni­čki­ po­stu­pak

31 32 33 3 35 36

C. Brooks, Irony as a Principle of Structure (199). Slično poređenje pre njega koristili su Bruks i Vimsat Mlađi: „Ako bi trebalo da uporedimo delo s gra­ đom nekog fizičkog predmeta, to ne bi bio zid već pre nešto organsko, poput biljke.“ C. Brooks, R. P. Warren, Understanding Poetry (1938). Preteča ovog holističkog (ali i organicističkog i dijalektičkog) mišljenja u en­ gleskoj kritici bio je S. T. Kolridž. C. Brooks, „The Heresy of Paraphrase“, u: The Well Wrought Urn..., op. cit., str. 203. C. Brooks, A Shaping Joy: Studies in the Writer’s Craft, London, 1971, str. 96. Nova kritika, ibid., str. 251. Nova kritika, ibid., str. 295. C. Brooks, Ironia jako zasada struktury poetyckiej, op. cit., str. 275.

IV. Američki formalizam – New Critism

155

Bru­kso­v­a anali­za po­ezi­je

No­rmati­v­na teo­ri­ja i­manentno­g či­tanja

No­v­a kri­ti­ka kao­ fi­lo­zo­fi­ja knji­žev­no­sti­

pisao Bruks, „ironija je najopštije određenje one vrednosti koju raz­ ličiti elementi u određenom kontekstu dobijaju iz tog konteksta“.37 Tako shvaćena ironija (kao i paradoks) jeste izvor višesmislenosti i jedinstva pesničkog dela koje u konačnoj instanci upućuje na pe­ snikovo „jedinstvo iskustva“. Posmatrano iz te perspektive, dostig­ nuće koje predstavlja uzor za Novu kritiku je knjiga Klinta Bruksa The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry (197), detaljna analiza devet pesama iz raznih književnih epoha (od Džo­ na Dona, preko Miltona, Kitsa, do Jejtsa). Prema Bruksu, suština poetskog značenja (za razliku od značenja naučnih iskaza), postaje „jezik paradoksa“ (kako glasi naslov prvog poglavlja) u kojem dola­ zi do pomirenja pojedinih, na prvi pogled međusobno suprotstav­ ljenih značenja, kao i – što nije manje važno – pesnikovog uma i stvarnosti. S obzirom na to da pesničko delo čini autonomnu i organsku ce­ linu, ono se ne može svesti niti na pesnikovu intenciju (ova greška je definisana kao intentional fallacy) niti na uticaj koji vrši na čitao­ ca (greška nazvana affective fallacy).38 Ne može se svesti ni na logič­ ki sadržaj koji se u njemu nalazi, ni­ ■ GREŠKA AFEKTIVNOSTI (engl. ti se može iskazati drugim jezikom af­fective fallacy) – određenje po­ (heresy of paraphrase). S obzirom grešnog mišljenja, koju su uveli na bogat repertoar grešaka ili jere­ Vimsat i Birdsli, da književna ana­ si koje stoje na putu „pravilnog“ liza ili interpretacija treba da se iščitavanja pesničkog teksta, Nova oslanjaju na subjektivna osećanja kritičara. Nisu čitaočeva osećanja kritika se može smatrati normativ­ ta koja odlučuju o vrednosti dela, nom teorijom imanentnog čitanja. već ono samo. Kao takva, suočavala se s kritikom istraživača zainteresovanih za spoljašnje (istorijske, ideološke, po­ litičke) kontekste književnog dela, kao i za pragmatičnu primenu čina interpretacije.39 Takođe se može interpretirati kao filozofska osnova za koju je književni tekst autonomno umetničko delo koje je
37 38 39 C. Brooks, „The Heresy of Paraphrase“, u: The Well Wrought Urn..., op. cit., str. 209. Obe definicije potiču od naslova raspravâ W. K. Wimsatt, Jr. i M. C. Bear­ dsley: The Intentional Fallacy (196) i The Affective Fallacy (199). Prvi kritičar koji je uvideo proizvoljnu normativnost novokritičke strategije bio je K. Berk. Pogledaj njegovo delo: „Formalist Criticism: Its Principles and Limits“, Texas Quarterly, 1966, leto, zatim ponovo objavljeno u: Language as Symbolic Action: Essays on Life, Literature and Method, op. cit., str. 80–506. Berk se odlučno distancirao od shvatanja književnosti kao skupa autonom­ nih artefakata, postepeno šireći perspektivu i baveći se simboličnom i prag­ matičnom dimenzijom jezika.
Književne teorije XX veka

156

pogodno za distanciranu i nepristrasnu kontemplaciju.0 Rensom je u eseju Form and Citizens na sledeći način obrazlagao filozofske osnove autonomije umetničkog artefakta: „Promišljamo predmet kao predmet i nismo prinuđeni in­ stinktivnom nužnošću da ga uzmemo i odmah progutamo. Ovo promišljanje može da teče u dva pravca: prvo, putem na­ uke. ... Ali mogu da vidim predmet u sasvim drugom obliku, konkretno – kao umetničko delo. To se dešava onda kad ni­ sam primoran niti da stavim ruke direktno na dati predmet niti da to odlažem za sutra, već sam u tako čudesnom stanju nevinosti da ga mogu spoznati samo i s obzirom na njega samog i da ga shvatam zato što poseduje sopstvenu egzisten­ ciju. Na tome se zasniva, ili bi trebalo da se zasniva, znanje koje je Šopenhauer slavio kao ‘znanje bez požude’.“1

Re­zi­me­
Teze Nove kritike koje se odnose na književnost, čak uzimajući u obzir i razliku u mišljenjima njenih predstavnika, dosta su poveza­ ne i lake za sažimanje. A to su: 1. Pesnički jezik (emotivan, prema Ričardsu) suštinski se razliku­ je od referencijalnog (simboličkog), slično kao što se poetska reč razlikuje od prozne. „Reč u poetskom smislu je stvar sama po sebi i sadrži sva svoja značenja, dok je reč u proznom smi­ slu jednodimenzionalna i funkcionalna.“2 Ova razlika, prisut­ na i u vidu opozicije poetike i retorike, jeste fundamentalna za svaki formalistički ili – šire – modernistički stav. Zato se može smelo konstatovati da je Nova kritika književnonaučni ekviva­ lent modernističkim estetičkim teorijama. 2. Pesničko delo upućuje na „imaginativni život [imaginative life]“ pesnika koji u sebi miri protivrečna iskustva.3 Nije – 
0 Ovakav stav je dao za pravo Teri Igltonu da o ideologiji Nove kritike napiše da je to „ideologija iskorenjene, defanzivne inteligencije koja je u književnosti iznova pronašla ono što nije mogla pronaći u stvarnosti“. T. Eagleton, Lite­ rary Theory: An Introduction, Minneapolis, 1983, str. 7. J. C. Ransom, „The World’s Body“, op. cit., str. –5. Up. V. Empsonov rad u: Metafora. Figure i značenje, op. cit., str. 79. Definicija A. A. Ričardsa iz knjige Science and Poetry (1926). Tezu o objedi­ njujućoj snazi imaginacije Nova kritika je preuzela iz engleskog romantizma, pre svega od Kolridža.

Pesni­čki­ jezi­k

Imagi­nati­v­ni­ ži­v­o­t pesni­ka 

1 2 3

IV. Američki formalizam – New Critism

157

Besko­ri­sno­st po­ezi­je

Tekst sam po­ seb­i­

kako su smatrali neki romantičari – „poezija srca“ i emocija, nego intelekta i imaginacije. 3. Pesničko delo je autonomna, samodovoljna celina sazdana od unutrašnjih napetosti (ironije i paradoksa). Za njegovo tumačenje nije potrebno poznavanje izvanknjiževnog kontek­ sta. Kako je pisao Eliot, „da bih razumeo Lucy Poems [Vor­ dsvort] nije mi potrebno nijedno drugo svetlo osim onoga koje stihovi iz sebe emaniraju“.5 . Razlikujući se od jezika proze, jezik poezije – slično kao u teori­ ji ruskih formalista – raskida s navikama svakodnevne komuni­ kacije. „Gotovo sva dobra poezija nas zbunjuje [Nearly all good poetry is disconcerting].“6 Poezija takođe nije podređena nika­ kvom spoljašnjem cilju i zato je autotelična. „Poezija pronalazi svoju pravu korist u svojoj savršenoj beskorisnosti.“7 5. Kritičar se bavi otkrivanjem organskog jedinstva dela kroz spajanje njegove prividne nespojivosti. Slično mišljenje o in­ terpretaciji imao je Gadamer kad je u knjizi o Selinu pisao da se usled razumevanja „u tekstu sve izravnava i napreže, povezanost naglo raste, raste opšta obaveznost interpretacije“.8 Na sasvim suprotnom polu će se smestiti dekonstrukcija, traže­ ći nepovezana mesta koja slabe organsko jedinstvo dela. 6. Kritiku kao naučnu i objektivnu delatnost (a ne: impresioni­ stičku i subjektivnu) ne interesuje ni pesnikova intencija9 ni realni uticaj na čitaoca, jer se uzima u obzir jedino „tekst sâm po sebi“. Kritičar treba „više da se odnosi prema prirodi predmeta, nego prema efektu koji izaziva u subjektu“.50 7. Otuda je nerazumevanje stiha suštinsko, ali prijatnost ko­ ju on izaziva tokom čitanja (kao autonoman, lep predmet) 
Alen Tejt koristi reč tension (tenzija) da bi označio ono što je „celokupna or­ ganizacija ekstenzije i intenzije koje u njoj [poeziji] možemo naći“: Alen Tejt, Tenzija u poeziji, u: Nova kritika, op. cit., str. 259. Termini „ekstenzija“ i „inten­ zija“ se odnose na logičko razlikovanje sadržaja i značenjski domen reči. T. S. Eliot, „Granice kritike“, u: T. S. Eliot, Izabrani eseji, op. cit., str. 239–257. A. A. Richards, Practical Criticism, op. cit., str. 25. A. Tate, On the Limits of Poetry: Selected Essays: 1928–1948, New York, 198, str. 113. H.­G. Gadamer, „Kim jestem Ja i kim jesteś­ Ti?“, op. cit., str. 151. Kako je pisao Bruks na kraju interpretacije Marvelove pesme: „I have tried to read the poem, An Horatian Ode, not Andrew Marvell’s mind“ (Pokuša­ vao sam da pročitam pesmu Oda Horaciju, a ne intelekt Endrju Marvela). C. Brooks, „Criticism and Literary History: Marvell’s Horatian Ode“, Sewa­ nee Review, 197, br. 55, str. 220. J. C. Ransom, „The World’s Body“, op. cit., str. 32.
Književne teorije XX veka 

5 6 7 8 9

50

158

slična je tome kao što „cilj života nije shvatanje sveta, već sti­ canje otpornosti i ravnoteže, kao i to da se živi što se bolje može“.51 Recepcija stihova bi, dakle, trebalo da bude kontem­ plativna i nepristrasna, lišena bilo kakvih asocijacija na druš­ tveni položaj pisca i čitaoca. 8. Društvena funkcija kritike zasniva se na „izdvajanju za svoju publiku onoga što ona želi, organizovanju onoga što može da stvori, zapravo, ukusa epohe“.52 9. Ma kako da se mogu kritikovati filozofske i estetičke premi­ se koje se kriju u osnovama Nove kritike, ipak se ne može osporiti da je zahvaljujući njoj odbačen redukcionistički i im­ presionistički stav prema književnom delu i da su u Americi stvoreni uslovi za potpunu profesionalizaciju i formalizaciju književnih istraživanja kao posebne discipline.

51 52

V. Empson, u: Metafora..., op. cit. Treba, svakako, imati u vidu da se, kako pi­ še Empson, „to ne odnosi samo na neudate tetke“. Ibid., str. 85.

IV. Američki formalizam – New Critism

159

Hro­no­lo­gi­ja
1909: Na stranicama New Quarterly slikar i teoretičar umetnosti Ro­ džer Fraj objavljuje „An Essay in Aesthetics“ u kojem dokazuje da umetnost „predstavlja život oslobođen obespokojavajućih nužnosti naše svakodnevne egzistencije“. To je credo moderne umetnosti. Džoel E. Spingarn prvi put koristi naziv The New Criticism za označavanje kritike koja prihvata potpunu estetičku autonomi­ ju književnog dela. T. S. Eliot na stranicama The Egoist štampa esej „Tradicija i in­ dividualni talenat“ u kojem tradiciju definiše kao nadistorijski poredak dela koja istovremeno postoje, a život umetnika kao stalno odustajanje od sopstvenog „ja“. Fraj prikuplja svoje eseje o umetnosti u uticajnu knjigu Vision and Design (Vizija i model). The Meaning of Meaning (Značenje značenja) Ogdena i Ričard­ sa postaje krupan događaj. Ta knjiga, o kojoj govore Rasel i Sa­ pir, ulazi u kanon univerzitetskih udžbenika. Njenu osnovnu pretpostavku, koja razlikuje simboličku (naučnu) upotrebu jezi­ ka od empirijske (umetničke), prihvata Nova kritika. Knjiga A. A. Ričardsa The Principles of Literary Criticism (Prin­ cipi književne kritike). Ova knjiga je, prema autoru, trebalo da „lepe umetnosti – kao najviši način komunikacije – stavi iznad svih vrednosti“ (pismo D. E. Pajlija, 19. novembra 1923). U po­ glavlju „The Language of Criticism“ Ričards piše čuvenu rečeni­ cu: We pay attention to externals when we do not know what else to do with a poem (Skrećemo pažnju na spoljašnje činioce kad ne znamo šta započeti sa stihom). Science and Poetry (Nauka i poezija; 2. izdanje 1935). Ričards uvodi pojam pseudo­statements, sudova koji se ne mogu logički verifikovati. Na sličan način će i Roman Ingarden definisati svo­ je quasi­sudove.
Književne teorije XX veka

1910:

1918:

1920: 1923:

1924:

1926:

160

1929:

Na osnovi seminara organizovanih poslednjih godina u Kembri­ džu i inostranstvu (čak i u Pekingu) Ričards objavljuje Practical Criticism: A Study of Literary Judgement (Praktična kritika. Studija književne moći suđenja); prva formulacija principa close reading. 1930: Viljam Empson, Ričardsonov učenik, objavljuje Seven Types of Ambiguity (Sedam tipova višeznačnosti), jedan od fundamental­ nih radova posvećenih pitanju višeznačnosti poetskog teksta. 1935–1942: K. Bruks i R. P. Voren uređuju Southern Review, jedan od naj­ važnijih časopisa tog razdoblja. U njemu, između ostalih, objav­ ljuju V. Stivens, K. Berk, R. Džerel, I. Vinters, R. P. Blekmur – najbolji kritičari i pesnici. 1936: A. A. Ričards u Philosophy of Rhetoric napada dogmu „Jednog jedinog značenja“. Uvodi teoriju unutarkontekstualnog znače­ nja. V. Stivens, posle objavljivanja Ideas of Order, biva priznat za jednog od najvećih američkih pesnika. 1938: Bruks i Voren objavljuju najuticajniju antologiju za studente engleske književnosti – Understanding Poetry: An Anthology for College Students (Shvatajući poeziju. Antologija za studente visokih škola). U propratnom pismu profesoru skreću pažnju na upotrebu izvanpoetskih supstrata za stih. 1939: Dž. Ransom počinje sa objavljivanjem Kenyon Review, jednog od najuticajnijih kritičkih časopisa. V. K. Vimsat postaje profesor Univerziteta u Jejlu. 1941: Rensonova The New Criticism s tekstovima posvećenim kritič­ kom radu A. A. Ričardsa, V. Empsona, T. S. Eliota i I. Vintersa. Prvi put se javlja naziv „Nova kritika“ kao određenje novog na­ čina analize književnih tekstova. Znatno kasnije Bruks će se se­ ćati da je taj naziv nesrećno izabran i da ga nisu upotrebljavali oni na koje se odnosio. 1942: Napad na njujorškog intelektualca i pisca Alfreda Kazina. Nova kritika biva osuđena zbog fetišizacije forme. 1946: „The Intentional Fallacy“ Vimsata i Birdslija. 1947: Bruks objavljuje The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry, najuticajniju knjigu Nove kritike. Postaje profesor na Univerzitetu u Jejlu. 1949: „The Affective Fallacy“ Vimsata i Birdslija. Teorija književnosti Veleka i Vorena – prvo rezimiranje teorij­ skih pogleda Nove kritike. Iako Bruks smatra da je Teorija knji­ ževnosti „novi organon“ za književna istraživanja, istovremeno ističe da je „Nova kritika ... potrošila svoju energiju“ i da je knji­ ževnim istraživanjima potrebna veća raznovrsnost. 1950: Voren postaje profesor na Univerzitetu u Jejlu. 1951: Prikazujući antologiju Critiques and Essays in Criticism 1920– 1948, Voren priznaje da je „Nova kritika došla do kraja“.
IV. Američki formalizam – New Critism

161

1952:

1954:

1956: 1957:

1965: 1966:

1978:

R. S. Krejn, koji pripada takozvanoj Čikaškoj školi (koja se na­ dovezuje na Aristotelovu retoriku), objavljuje antologiju Critics and Criticism: Ancient and Modern u kojoj je Nova kritika osu­ đena za usmerenost isključivo na jedan elemenat forme: jezik („dikciju“). The Verbal Icon: Studies in the Meaning of Poetry, velika repre­ zentativna knjiga Nove kritike (u kojoj se, između ostalih, nala­ ze oba eseja pisana zajedno s Birdslijem: „Intentional Fallacy“ i „Affective Fallacy“). The New Apologists for Poetry Mjurija Krigera rezimira dopri­ nos Nove kritike i objavljuje da je njena dinamika iscrpena. Literary Criticism: A Short History Bruksa i Vorena, knjiga godi­ nama smatrana za ispovest Nove kritike, mada Vimsat nije sebe smatrao novim kritičarem. Nortrop Fraj u Anatomy of Criticism zamera „novim“ kritičari­ ma za „estetički stav“ zato što se zadržavaju na bukvalnoj povr­ šini književnosti (texture), zanemarujući sloj simboličnog sazna­ nja (dianoia). Predsednik Lindon Džonson šalje američku vojsku u Vijetnam. Na simpozijumu „The Languages of Criticism and the Science of Man“ u Baltimoru učestvuju, između ostalih, Bart, Lakan, Derida, Pule, Todorov. Među učesnicima nema nijednog pred­ stavnika Nove kritike. Učestvuje, međutim, Pol de Man koji će se, razvijajući svoju dekonstruktivističku koncepciju, stalno po­ zivati na Novu kritiku. Rene Velek u Critical Inquiry objavljuje članak pod nazivom „The New Criticism: Pro and Contra“ u kojem se zalaže za kon­ tinuitet Nove kritike. Ovaj članak je izazvao veliku raspravu u sledećem broju časopisa. To je najverovatnije bilo poslednje vi­ šeglasje o New Criticismu u američkoj publicistici i poslednji spor o njoj.

162

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­grafi­ja
Rado­v­i­ predstav­ni­ka No­v­e kri­ti­ke u­ tu­mačenju­ po­ljski­h i­straži­v­ača
T. S. Eliot, The Function of Criticism (1923): „Funkcija kritike“ u: Izabrani tek­ stovi (prev. Milica Mihailović), Beograd, 1963, str. 3–53. T. S. Eliot, Tradition and the Individual Talent (1919): „Tradicija i individu­ alni talenat“ u: Izabrani tekstovi (prev. M. Mihailović), Beograd, 1963, str. 33–2. Nowa Krytyka. Antologia, wybór H. Krzeczkowski, wstęp, oprac. Z. Łapiński, Warszawa 1983 – u tekstovima: J. C. Ransom, Criticism as Pure Speculation (191): Krytyka jako czysta spekulacja, tłum. M. Szpakowska; I. A. Richards, Science and Poetry (1926): Poezja i wiara, tłum. M. Szpa­ kowska; R. P. Warren, Pure and Impure Poetry (193): idem, Poezja czysta i nie­ ­czysta, tłum. M. Szpakowska; W. K. Wimsatt Jr, M. C. Beardsley, The Affective Fallacy (199): Zł­udze­ nie oddział­ywania emocjonalnego, tłum. M. Szpakowska. Teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, red. S. Skwarczyńska, t. 2: Od przeł­omu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 2: Od fenomenolo­ gii do egzystencjalizmu. Estetyzm i New Criticism, Kraków 1981 – u tek­ stovima: C. Brooks, Modern Poetry and the Tradition (1939); D. Brooks, R. P. Warren, Understanding Poetry (1938); W. Empson, Seven Types of Ambiguity (1930); I. A. Richards, Principles of Literary Criticism (192). Współ­czesna Teoria badań­ literackich za granicą, red. H. Markiewicz, t. 1: Me­ tody stylistyki literackiej. Kierunki ergocentryczne, Kraków 1976 – u tek­ stovima: C. Brooks, Irony as a Principle of Structure (199); W. K. Wimsatt Jr, Explication as Criticism (1951).

IV. Američki formalizam – New Critism

163

Rado­v­i­ o­ i­nsti­tu­ci­o­nalno­sti­ No­v­e kri­ti­ke
G. Graff, Professing Literature: An Institutional History, Chicago 1987. V. B. Leitch, American Literary Criticism from the Thirties to the Eighties, New York 1988. M. Jancowich, The Cultural Politics of the New Criticism, Cambridge 1993. J. Szili, Nowa Krytyka, tłum. P. Kutwiczak, u: Literatura i jej interpretacje, red. L. Nyírö, Warszawa 1987.

Odno­s no­v­i­h knji­žev­no­teo­ri­jski­h po­stu­paka prema No­v­o­j kri­ti­ci­
A. Berman, From the New Criticism to Deconstruction: The Reception of Struc­ turalism and Post­Structuralism, Urbana 1988; Close Reading: The Reader, red. F. Lentricchia, A. Dubois, Durham 2003. F. Lentricchia, After the New Criticism, Chicago 1980; The New Criticism and Contemporary Literary Theory: Connections and Conti­ nuities, red. W. J. Spurlin, M. Fischer, New York 1995.

Mihal Pavel Markovski

16

Književne teorije XX veka

V. BAHTIN

Reč živi izvan sebe, u svojoj živoj orijentisa­ nosti na predmet; ako se do kraja odvojimo od te orijentisanosti, u rukama će nam osta­ ti golo telo reči, na osnovu kojeg ništa neće­ mo moći saznati ni o društvenom položaju, ni o životnoj sudbini date reči. Mihail Bahtin1 Dijaloška priroda svesti, dijaloški karakter ljudskog života. Jedina adekvatna forma jezičke impresije pravog čovekovog života jeste neovenčani dijalog. Život je po svojoj prirodi dijaloški. Živeti znači učestvovati u dijalogu: pitati, slušati, snositi odgovornost, odobravati i slično. Čitavog života čovek se, ne bez ostatka, angažuje: ustima, očima, ru­ kama, dušom i duhom, čitavim telom, svim postupcima. Čitavog sebe sadrži u reči koja se zatim utapa u dijalošku tkaninu postoja­ nja, u opšti simpozion. Mihail Bahtin2

1

2

1 2

M. Bahtin, O romanu, Nolit, Beograd, str. 8, prevod: Aleksandar Badnjarević. M. Bachtin, „Nad nową wersją książki o Dostojewskim“, u: Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, Warszawa, 1986, str. 53.

Na margi­ni­
Mi­hai­l Mi­hai­lo­v­i­č Bahti­n (1895–1975) nije pripadao nijednoj knji­ ževnoteorijskoj školi, skoro čitav život proveo je udaljen od glavnih akademskih centara, ali bez obzira na to, njegov uticaj na prouča­ vanje književnosti XX veka ne može se potceniti. Po obrazovanju klasičan filolog,3 veliki poznavalac savremenih jezika i književnosti (nemački je govorio i pre nego što je progovorio ruski), izvrstan po­ znavalac filozofije (Kjerkegora je čitao znatno pre Šestova), po zavr­ šetku univerziteta u S. Peterburgu radio je nekoliko godina kao pro­ fesor u provinciji (u Nevlu i Vitebsku) gde je, okružen prijateljima i učenicima, intenzivno stvarao svoju filozofiju kulture i pripremao knjigu Problemi stvaralaštva Dostojevskog (1929). Posle četiri godine boravka u Lenjingradu (gde, kao invalidski penzioner, nije radio), 1928. godine, posle pojačavanja Staljinove represije, bio je uhapšen zbog „kvarenja omladine“ i osuđen prvo na deset godina koncentra­ cionog logora na Solovjeckim ostrvima; to se zahvaljujući zauzima­ nju mnogih ljudi završilo slanjem u Kazahstan gde je boravio od 1930. do 1936. godine. Tridesetih i četrdesetih godina radio je na monografiji o Rableu i knjizi Bildungsroman, od koje su sačuvani samo fragmenti, jer je za vreme rata, zbog nedostatka cigaretpapira, Bahtin rukopisom zavijao cigarete. Bahtin se posle rata, ne mogavši da dobije posao ni u Moskvi ni u Lenjingradu, preselio u Saranjsk
3  Interesantno je da je među svoje najbliže učitelje Bahtin ubrojao dva poljska klasična filologa: Tadeuša Želinjskog i Stefana Srebrnog, profesore Peterbur­ škog univerziteta. Do danas nije razjašnjen spor u vezi s tim da li je Bahtin autor čitavih ili sa­ mo delova sledećih knjiga koje su potpisali njegovi prijatelji: Vološinov (Froj­ dizam, 1928; Marksizam i filozofija jezika, 1929) i Medvedev (Formalna meto­ da u teoriji književnosti, 1928). Ovu tezu prvi je izneo 1970. godine Vjačeslav Ivanov. Na njegov predlog sovjetska agencija za autorska prava pripremila je dokument kojim je priznato Bahtinovo autorstvo. Međutim, on je odbio da ga potpiše.
Bahti­no­v­a i­zo­laci­ja

Ži­v­o­t u­ Ru­si­ji­

Izgnanstv­o­

V. Bahtin

167

Insti­tu­ci­o­nalne nev­o­lje

(gde je već živeo od 1936. do 1937. godine); tu je radio na tamošnjem univerzitetu (1961. godine je otišao u penziju kao profesor opšte knji­ ževnosti). Godine 196. je odbranio doktorsku disertaciju Fransoa Rable u istoriji realizma, ali diplomu je dobio tek 1952. godine. U Mo­ skvu (gde je 1963. godine objavljeno prošireno izdanje knjige o Do­ stojevskom, ovaj put pod naslovom Problemi poetike Dostojevskog) uspeo je da se preseli tek na prelazu između šezdesetih i sedamde­ setih godina kad je, mučen bolešću (od detinjstva je imao oboljenje koštane srži zbog čega mu je amputirana noga 1938. godine) dospeo do vladinog sanatorijuma, a zatim u starački dom nadomak Moskve. Poslednje godine proveo je bolestan i usamljen u malom stanu u Mo­ skvi. Umro je posle pripreme za štampu knjige Problemi književnosti i estetike (Вопросы л­итературы и эстетики), 1975. godine.

Vlast au­to­no­mi­je­/au­to­no­mi­ja v­lasti­
Bahti­no­v­a fi­lo­zo­fi­ja knji­žev­no­sti­

Kri­ti­ka au­to­no­mi­je

Bahtin je sebe smatrao filozofom, što je zaista i bio. Stvorio je teo­ riju u kojoj je književnosti priznata ključna uloga u razumevanju mehanizama kulture i društvene komunikacije. Da bi se razumela njegova koncepcija, treba detaljno ■ VIŠEJEZIČNOST (roznorečje, analizirati naročito njegove rane grč. heteroglossia) – „autentična radove,5 jer se u njima vidi napor sredina iskaza u kojoj on živi i ob­ da se prevaziđu ograničenja kanti­ likuje se, jeste dijalogizovana go­ zma i neokantizma (pod čijim je vorna raznolikost“.* Ovi različiti uticajem mladi Bahtin, obožavalac govori ulaze u roman u različitim Rikera i Koena, bio mnogo godi­ oblicima: od naizgled zavisnog govora do citiranja raznih književ­ na) u ime moralnog aktivizma u nih konvencija i ideolekata. kojem autonoman teorijski subje­ * Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 26. kat, izolovan od sveta, biva zame­ njen subjektom koji je odgovoran za svoje postupke. Na taj način je Bahtin prvi put formulisao osnovni princip svoje filozofije: ništa na svetu ne postoji samo po sebi i svi pokušaji uspostavljanja autono­ mije (egzistencijalne, saznajne, moralne, estetičke) jesu iluzija. Zato nije verovao u formalno­strukturalnu koncepciju književnog dela kao „nepristupačne celine dovoljne same sebi“.6 Obrnuo je opozici­ ju između poezije i proze (koju su formalisti pozitivno valorizovali
5 6 Up. M. Bachtin, W stronę filozofii czynu, Gdańsk, 1997. M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 28. Zbog toga se Bahtin, mada je studirao zajedno s formalistima na univerzitetu u S. Peterburgu, nikada nije približio njima i čitav život se borio protiv njihove metodologije.
Književne teorije XX veka

168

■ KARNEVAL – prema Bahtino­ vom shvatanju, širi pojam od tradi­ cionalnog, obrednog liturgijskog praznika koji prethodi postu. To je pogled na svet koji proizlazi iz narodno­vašarske kulture i supro­ tan je oficijelnim institucijama i hijerarhizovanom poretku. Smeh, parodija, profanacija, ludorija, gro­ teskno okretanje sveta naopačke, neprimerene slike materijalno­te­ lesnog dole, familijarno­vašarski skandalizujući govor – to su for­ me karnevalskog pogleda na svet koje su iz narodne kulture (anali­ zirane u knjizi o Rableu) prodrle u visoku književnost i postale „snažna sredstva umetničkog po­ imanja života“.* Karnevalizovan pogled na svet je duboko ambiva­ lentan: ozbiljnost se meša sa sme­ hom, mudrost s glupošću, život sa smrću, gore sa onim dole, visoko s niskim. Upravo ovu višeznačnost karnevalske ideologije Bahtin vi­ di, između ostalih, kod junakâ Do­ stojevskog.
* M. Bahtin, Problemi poetike Dostojev­ skog, ibid., str. 226.

u korist poezije)7 i predmetom svojih interesovanja učinio roman koji je shvatao ne toliko formalno (kao sistem postupaka), koliko antropološki – kao „umetnički or­ ganizovanu društvenu govornu ra­ znolikost“8, reprezentativnu vrstu za kulturu koju definišu ukrštanja različitih sociolekata. Na taj način je nesumnjivo zalazio na teren s o­ c i ol oške ana li ze, mada udalje­ ne od tada važećeg vulgarnog soci­ ologizma u kojem se pod maskom forme tragalo za jednoznačno od­ ređenim klasnim interesima.9 Tako shvaćena višejezičnost postala je ne samo književnoteo­ rijska kategorija već i instrument oštre, iako ne direktne, ideološke kritike. Ako jezik vlasti (ne samo totalitarne, mada treba imati u vi­ du da je Bahtin svoje knjige pisao u teškom izgnanstvu) u principu te­ ži jednoglasju i krajnjem ograniča­ vanju značenja, onda prihvatanje

Razli­či­to­st sti­lo­v­a ro­mana

Vi­šejezi­čno­st kao­ sredstv­o­ i­deo­lo­ške kri­ti­ke

7

8 9

Američki istraživači G. S. Morson i K. Emerson u ovom obrtu vide dokaz za postojanje prozaike (prosaics) koja je suprotstavljena poetici. Pogledati: G. S. Morson, C. Emerson, Mikhail Bakhtin: Creation of Prosaics, Stanford, Calif. 1990. Prozaika ne upućuje samo na istraživanje romana, nego se koncentriše i na svakodnevni prozaični život. U suštini, Bahtin će se, naročito razvijajući koncepciju vrsta govora, baviti jezičkim dijalogom na najelementarnijem ni­ vou događaja u svakodnevnom životu: počev od pozdravljanja i otpozdravlja­ nja, završno s pitanjima i odgovorima. M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 16. Mada je verovatno iz Bahtinovog pera potekla kritika formalne škole (potpi­ sana imenom Pavla Medvedeva), u kojoj autor pokazuje svoju naklonost pre­ ma marksizmu, kao i Vološinovljeva rasprava (Marksizam i filozofija jezika), ipak je na jasno postavljeno pitanje o marksizmu Bahtin odgovorio: „Nisam marksista. Interesovao me je, kao i mnoge, frojdizam, takođe spiritizam. Ali nikako nisam bio marksista.“ Svedočanstvo istaknutog poznavaoca Bahtino­ vog dela S. G. Bočarova, citat iz: A. Woź­ny, Bachtin. Między marksistowskim dogmatem a formacją prawosł­awną. Nad studium o Dostojewskim, Wrocław, 1993, str. 11.

V. Bahtin

169

Smeh

višeglasja kao elementa koji odlučuje o živosti kulture predstavlja kritički gest prema svakoj vlasti koja kontroliše komunikacione to­ kove. U knjizi o Dostojevskom, nasuprot ideolozima „poslednje re­ či“, dokazivao je kako „ništa se definitivno u svetu još nije dogodilo, poslednja reč sveta i o svetu još nije izrečena, svet je otvoren i slobo­ dan, još uvek je sve ispred i uvek će biti ispred“.10 Slične ideološke po­ sledice imalo je Bahtinovo prihvatanje (u raspravi o Dostojevskom, i u knjizi o Rableu) k ar ne v a lske ne of icij el nost i, koja razbija ustaljene društvene hijerarhije, kao strukturalnog elementa svake kulture. Ako su „vrata smeha otvorena svima“,11 to znači da smeh ima politički karakter: način je slobodnog, neograničenog učešća u životu polisa. Dakle, nije nimalo čudno da su upravo slobodan, ne­ kontrolisan „gest smeha“ komunističke vlasti tretirale kao opasan ideološki poduhvat.12

U sti­hi­ji­ go­v­o­ra
Bo­rb­a ku­ltu­re i­ jezi­ka

Mehani­zmi­ jezi­čke ko­mu­ni­kaci­je

U istorijskim radovima Bahtina nije interesovala imanentna analiza književnih tekstova već „verbalno­ideološki život“ date epohe13 (što se najbolje vidi na primeru knjige o Rableu) i književnoistorijski proces shvatan kao „komplikovana borba kultura i jezika koja tra­ je čitave vekove“1. Sve njegove najvažnije kategorije – kar ne va l, dij a l o g , p ol ifon ij a, v iš e j e z ič no st, tuđa re č – osim na same tekstove, odnose se i na izdiferencirane sfere kulture u kojoj jezici skrivaju u sebi određen pogled na svet. Ranih pedesetih godina, u vreme najveće staljinizacije intelek­ tualnog života, Bahtin je intenzivno radio na radikalnom proširenju obima istraživanja. Prestao je da se interesuje za književnost kao takvu (ovakvo određenje smatrao bi kao iznutra protivrečno) i počeo se baviti mehanizmima jezičke komunikacije, tačnije –
10 11 12 M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, Nolit, Beograd, 1967, str. 236, pre­ vod: Milica Nikolić. M. Bachtin, Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, op. cit., str. 80. To samo potvrđuje činjenica da je Staljin voleo komediju i da je njegov omi­ ljeni film bila komedija Svet se smeje (glumica Ljubov Orlova). Komedija ni­ kada nije subverzivna, jer smeh koji izaziva zaklanja, a samim tim i konzervi­ ra – skrivenu ideologiju. M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 6. M. Bachtin, „Z prehistorii słowa powieś­ciowego“ (191), u: Problemy litera­ tury i estetyki, op. cit., str. 86.
Književne teorije XX veka

13 1

170

ant rop olo g ij om : time kako čovek (anthropos) određuje svoje mesto u svetu kroz govorni čin (logoi). Negativna referentna tačka ovde je bila strukturalna lingvistika. Njen tvorac, Ferdinand de So­ sir, smatrao je da treba brižljivo razlikovati jezik kao j e dnoro dni sistem znakova (langue) koji postoji izvan konkretne upotrebe od ra z noro d no g govora (parole) vezanog za ono što je pojedinačno. Prema De Sosiru, jezik je u potpunosti dat pre nego što se pojedi­ nac počne njime služiti: „Jezik nije funkcija govorećeg subjekta. On je proizvod koji individua pasivno ubeležava.“15 Uvodeći posrednu kategori­ ju sp ora zume vanj a, Bahtin je ■ VRSTE GOVORA (rus. жанры uklonio jaz između onoga što je мов­ы) – najmanje jedinice govora koje se mogu izdvojiti i koje grade nužno (jezički sistem) i onoga što komunikacijski univerzum: dija­ je slučajno (pojedinačni govorni loške replike, pitanja, odgovori, čin). Jezik koji ostaje na raspolaga­ polemike, sporovi, pisma. Zahva­ nju onima koji govore sastoji se ne ljujući vrstama govora – onim ko­ toliko od neutralnih gramatičkih je se javljaju samostalno (takozva­ i leksičkih konstrukcija, koliko od ne primarne vrste govora), i onim koje su uključene u roman (tako­ gotovih komunikacionih shema zvane sekundarne vrste govora) utopljenih u svakodnevnu stihiju – postoji neprekinut kontinuitet govora. Bahtin je ove iskazne struk­ između književnosti i svakodnev­ ture, zasnovane na principu razme­ ne komunikacije. Vrste govora ne reči između učesnika dijaloga, su „transmisioni kaiši od istorije društva ka istoriji jezika“* i ka isto­ nazvao v rst ama govora poka­ riji književnosti. Prema Bahtinu, zujući da one predstavljaju suštinu vrste govora kao „normatizovane jezičke komunikacije. Teorija vr­ forme iskaza“** određuju opšte stâ govora bila je usmerena protiv uslove i okvire komunikacije i za­ svih teorijâ komunikacije koje su to podsećaju na koncepciju arhe­ u govoru (parole) videli samo kon­ tipova, ali s tim da je primenjena na sociolingvistiku. kretizaciju apstraktnog jezičkog sistema (langue). Prema Bahtinu, * M. Bachtin, Problem gatunków mowy, u: Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, Warsza­ jezik se ne deli na sistem i njegovu wa, 1986, str. 355. aktualizaciju, već živi zahvaljujući ** Ibid., str. 377. svojoj d o ga đajno st i.

Kri­ti­ka De So­si­ro­v­o­g stru­ktu­rali­zma

Bahti­no­v­a ko­ncepci­ja spo­razu­ me ­ v­anja

Teo­ri­ja v­rsta go­v­o­râ

15

F. de Sosir, Opšta lingvistika, Nolit, Beograd, 1989, str. 23, prevod: Sreten Marić.

V. Bahtin

171

Bahti­n i­ po­ststru­ktu­rali­zam
Kad je početkom šezdesetih godina mladi Cvetan Todorov stigao iz Sofije u Pariz da studira teoriju književnosti, veoma se razočarao kad se ispostavilo da teorija književnosti na Sorboni (kao i u čitavoj Francuskoj) ne postoji. Zato je redigovao osnovne tekstove ruskih formalista i objavio ih – 1965. godine – pod naslovom Théorie de la littérature. Ovaj datum može se smatrati simboličnim početkom teorije književnosti u Francuskoj. Kad se skoro u isto vreme (od de­ cembra 1965. godine) na seminarima Rolana Barta počela pojavlji­ vati Bugarka Julija Kristeva, ispostavilo se da francuska teorija knji­ ževnosti dobija na poklon drugačiju, potpuno različitu, slovensku književnoteorijsku tradiciju – dijalogiju Mihaila Bahtina. „Izbor ko­ ji je 1966. godine izvršila Kristeva nije bio slučajan, jer je odgovarao njenoj želji da produbi pukotinu u strukturalističkom poduhvatu da bi u nju unela istorijsku dinamiku i da bi napustila zatvoreni svet teksta.“16 I zaista, pre svega je reč o dovođenju u pitanje koncepci­ je dela kao završenog, zatvorenog i savršeno autonomnog objekta i njegovog smeštanja u otvorenu mrežu kodova koji omogućavaju njegovo postojanje (ontološka koncepcija intertekstualnosti) i njego­ vo saznavanje (epistemološka koncepcija intertekstualnosti). Bahti­ nova zasluga, pisala je Kristeva u svom programskom nastupu Le mot, le dialogue et le roman, bilo je sledeće otkriće: „Svaki tekst je konstruisan poput mozaika citata, svaki tekst uvlači i transformiše drugi tekst. Pojam i nte rsubj ek­ t iv nost i zamenjen je pojmom i nter tek stu a lnost i.“17 Potpuno iste termine koristi Bart u intervjuu koji je dao još pre nego što je izdata S/Z: „Zahvaljujući nekolikim Bahtinovim analizama, s kojima je slušaoce mog seminara upoznala Julija Kristeva ..., može se sagledati mogućnost analiziranja književnosti [l’écriture littéraire] kao dijaloga načina pisanja koji se odvijaju u okvi­ ru jednog dela. Način pisanja datog dela ... krije u sebi, is­ pod površine reči, reprize, parodije, odjeke drugih načina pisanja, što čini da se u slučaju književnosti više ne može govoriti o intersubjektivnosti već o intertekstualnosti.“18
16 17 18 F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jours, Paris, 1992, str. 75. J. Kristeva, Sē­meiō­tiké. Recherches pour une sémanalyse, Paris, 1969, str. 85. R. Barthes, Oeuvres complètes, Paris, 199, t. 2: 1966–1975, str. 58.
Književne teorije XX veka

To­do­ro­v­a Teorija književnosti

Kri­sv­eta i­ Bahti­n

Intersu­b­jekti­v­­ no­st → i­nterteks­ tu­alno­st

172

■ POLIFONIJA – pojam koji je Bahtin uveo u istraživanja knji­ ževnosti u knjizi o Dostojevskom (1929). Polifonija doslovno zna­ či višeglasje: govori pojedinih li­ kova u romanu, koji se odlikuju različitim pogledima na svet, sa­ mostalno postoje, stupaju među­ sobno u različite polemičke odno­ se i nisu podređeni nadređenoj svesti autora. Prava polifoničnost je, prema Bahtinu, „beskrajni di­ jalog o krajnjim stvarima“,* što znači da to nije striktno tekstu­ alna (kompoziciona) kategorija već i filozofska pa, čak, i teološka. Pojam polifonije je u tesnoj vezi s pojmom „nedovršenog dijalo­ ga“ u kojem nikada ne biva izgo­ vorena poslednja reč.

Tekst je, dakle, „mozaik citata“, iako bi možda bilo bolje reći – što Bart sam čini u S/Z podstaknut Bahtinovom muzičkom metaforom – polifonija glasova. Otprilike u isto vreme (na početku sedamdesetih godina), Bahtin je u svojim beleška­ ma skicirao (za koje ni Kristeva ni Bart nisu mogli znati, pošto su ob­ javljene tek u Estetyce twórczoś­ci sł­o­ wnej) principe – kako je to nazivao – metalingvistike u koju spadaju „različite varijante i nivoi intenzite­ ta stranosti tuđe reči, kao i razno­ vrsne forme odnosa prema njoj“.19 Bahtin nije sumnjao:

Bahti­no­v­a metali­ngv­i­sti­ka

„Ne postoji izolovan is­ kaz. On uvek sadrži iskaze ko­ * M. Bahtin, Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, ji mu prethode, kao i one koji ibid., str. 502. posle njega dolaze. Nijedan nije ni prvi ni poslednji. Iskaz je samo karika u lancu i ne može se proučavati odvojeno od njega. Između iskaza se us­ postavljaju odnosi koji se ne mogu odrediti ni mehanički ni lingvistički.“20
■ METALINGVISTIKA – nasu­ prot stilistici, koja zatvara književ­ no delo „u tamnicu jednog kon­ teksta“,* metalingvistika istražuje dijaloške (intertekstualne) odnose dela s drugim delima i s drugim jezicima.

Zato jedina „nauka“ koja ima sluha za glasove u svakom iska­ zu može biti metalingvistika jer se upravlja drugačijim zakonima od semiotike ili lingvistike koje se zatvaraju u okvire rečenice ili diskursa. Kad je Bahtin u svojim poslednjim radovima pokušao još * Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 28. jednom da formuliše osnove svoje metodologije, svoju suprotstavljenost prema strukturalizmu, izno­ sio je to u vidu čiste opozicije ograničenog i otvorenog teksta, nedo­ vršenog konteksta „u kojem se ne gubi nikakav smisao“21, ali, tako­ đe, „nijedan [jedini] smisao nije moguć“.22 „Do mene [...] odasvud
19 20 21 22 M. Bachtin, Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, op. cit., str. 78. Ibid., str. 81. Ibid., str. 523. Ibid., str. 95.

Ograni­čeni­ tekst / o­tv­o­reni­ ko­ntekst

V. Bahtin

173

Tekst ni­je au­to­no­mna stru­ktu­ra

Smi­sao­ teksta

dolaze glasovi“23 – piše u beleškama. A, na drugom mestu: „Smisao [obelodanjen u nedovršenom kontekstu] ne može biti harmonično uređen [ne može se u njemu pronaći uteha i umreti].“2 I na još jed­ nom mestu: „‘Smisao sam po sebi’ ne postoji.“25 I, na kraju: „Sve što se odnosi na mene, počevši od mog imena, dopire do moje svesti [...] kroz usta drugih.“26 U ovim skraćenim formulama mogu se videti če­ tiri osnovna uverenja koja su navela Barta da od Bahtina učini save­ znika u preformulisanju strukturalističkih teza. 1. Prvo, tekst nije autonomna struktura već je ugrađen u neo­ graničen kontekst koji se nikada ne može zatvoriti. Tu je Bah­ tin blizak Deridi i njegovoj tezi o nezasićenosti konteksta, izloženoj u obliku paradoksalne tvrdnje il n’y a pas de hors­ ­texte (ne postoji izvan­tekst). Ova rečenica može se razume­ ti na sledeći način: u principu, svakom tekstu se može dodati novi kontekst koji se takođe može upisati u novu strukturu i tako u beskonačnost. O konačnosti konteksta i sputavanju principa neograničene retekstualizacije mogu odlučivati samo vantekstualna pragmatična pravila. Slično tvrdi Gada­ mer: „Nijedna reč nije poslednja, isto kao što ne postoji ni prva reč.“27 Slično će smatrati i Lakan, dovodeći u uzajamnu vezu neuspelu konstituciju subjekta u simboličkom poretku i beskrajan lanac označitelja. 2. Drugo, smisao teksta – kako piše Bahtin – „služi [...] isklju­ čivo smislovima koji su se sreli i međusobno suočili“28 i re­ zultat je sučeljavanja snaga (= smislova). Ovakva polemična (od grč. polemos – rat) geneza smisla priziva u sećanje Niče­ ovu tezu. U isto vreme „smisao ima subjektivan karakter“.29 Bahtin se ovde prividno slaže sa strukturalizmom koji tako­ đe zastupa relacionu genezu smisla, međutim, razlikuje se po tome što susret smislova izvlači izvan samog teksta u pravcu međusubjekatske komunikacije. Ovde se Bahtin, govoreći o „ukrštanju horizonata“ ili „preseku dve svesti“,30 približava her­ meneutici, naročito Gadamerovoj, u kojoj se smisao rađa iz di­ jaloga između Ja i Ti. A kad govori da „aktivno razumevanje,
23 2 25 26 27 28 29 30 Ibid., str. 52. Ibid., str. 510. Ibid., str. 95. Ibid., str. 8. H.­G. Gadamer, „Dekonstrukcja a hermeneutyka“, Odra, 1996, br. 1, str. 2. M. Bachtin, Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, op. cit., str. 95. Ibid., str. 52. Ibid., str. 7.
Književne teorije XX veka

17

■ TUĐA REČ (rus. чужой сл­ов­о) – svaka „ne moja“ reč (iskaz), ko­ ju je izrekao neko drugi na dru­ gom jeziku i koja me primorava da zauzmem stav u odnosu na njega. „Živim u svetu tuđih reči. Čitav moj život se zasniva na to­ me da se orijentišem među njima, da reagujem na njih.“* Tuđe reči predstavljaju „prvobitnu činjeni­ cu čovekove svesti i života“.** To znači da čovek koji govori mora neprestano da interpretira ono što ne pripada njemu i na taj način od­ ređuje sopstveni identitet. Susret čoveka sa tuđom reči trebalo bi da bude pravi predmet za humanistič­ ke nauke. Ali tuđa reč je i sfera ne­ izbežnih medijacija između date reči i izrečenog predmeta koji su drugi već razmotrili. To znači da nijedan predmet u trenutku kad pisac o njemu počne da piše nije „neutralan“ ni „prirodan“, već su ga drugi unapred razmotrili. Slič­ nog je mišljenja bio Rolan Bart uvodeći u S/Z kategoriju déjà dit, „već rečenog“, na osnovi kojeg na­ staje svaki iskaz. Ova kategorija podseća na fenomenološki (i her­ meneutički) pojam horizonta koji određuje granicu shvatanja (Bah­ tin koristi kategoriju „horizonta“, ali i kategoriju „aperceptivne poza­ dine“*** koja proističe iz postkan­ tovske filozofije).

dakle, pridodajući razumeva­ no novom vidokrugu onoga ko razumeva, stvara niz složenih uzajamnih odnosa, saglasja i nesaglasja s razumevanim, obo­ gaćuje ga novim momentima“,31 to podseća na Hansa Roberta Jausa koji uz pomoć horizonata očekivanja opisuje proces knji­ ževne recepcije. 3. Između mene (subjekta) i teksta (sveta) prostire se posrednička intertekstualna (jezička) sfera ko­ ja ublažava ontološku suprotnost između ta dva poretka i omogu­ ćava svako saznanje. Ovde je Bahtin, koji je od rane mladosti nastojao da prevaziđe dualizam subjekat–objekat32, blizak i svim poststrukturalističkim teorijama književnosti koje su zastupale neizbežnu medijativnost knji­ ževnih struktura u spoznavanju stvarnosti, od intertekstualnih teorija, preko kognitivizma i her­ meneutike, do kulturoloških is­ traživanja (cultural criticism). . I, na kraju: ja sam postojim sa­ mo onoliko koliko neko drugi o meni govori, koliko me pro­ * M. Bachtin, Estetyka twórczoś­ci sł­ow­ meću „usta drugih“. Subjekat nej, ibid., str. 91. ne postoji samostalno jer je iz­ ** Ibid., str. 92. ložen tuđem govoru nad kojim *** Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 36. nema kontrolu. Bahtin kaže da „kao što telo prvobitno prebiva u majčinoj utrobi (u njenom telu), tako se i čovekova svest budi uvijena u tuđu svest“.33 A pošto je svest uvek jezička svest, onda se ona budi uvijena u tuđ govor. Ovde je Bahtin blizak Lakanovoj psihoanalizi prema
M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 37. Up. M. Bachtin, W stronę filozofii czynu, op. cit. M. Bachtin, Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, op. cit., str. 8.

Kri­ti­ka su­b­jekti­v­­ no­­o­b­jekti­v­no­g du­ali­zma

Su­b­jekat ne po­sto­ji­ samo­stalno­

31 32 33

V. Bahtin

175

Bahti­n i­ po­st­ stru­ktu­rali­zam

kojoj je „ja“ simbolički (jezički) razvlašćeno u prostoru kulture. Kako je Rolan Bart tačno parafrazirao Lakana, „samo Drugi [ili simbolički poredak] može napisati moju autobiografiju“. Ove četiri „teze“ – nedovršenost konteksta, relaciona geneza smisla, neizbežno posredništvo saznajnog i postojećeg subjekta – koje se mogu iskazati jednom opštom tezom o „nedovršenom di­ jalogu sa višeglasnim razvijanjem smisla“,3 veoma čvrsto povezuju Bahtina sa poststrukturalizmom. Kad dekonstruktivista Džozef Hi­ lis Miler tvrdi da ako je „[književno] delo shvaćeno pre kao hete­ ronomno, dijaloško, nego kao monološko“35, onda se, nesumnjivo – mada, sigurno, nesvesno – nadovezuje na Bahtina.

Izme­đu­ o­stalo­g
U razgovoru s Viktorom Duvakinom, zabeleženom početkom sedamdesetih godina, Bahtin je otvoreno rekao: „Ja sam filozof. Mislilac.“36 Ovo, po svemu sudeći, ne treba razumeti tako da je književnonaučna refleksija neodvojiva od filozofske refleksije (za­ visnost je očigledna), već, pre svega, tako da pišući knjige posve­ ćene književnosti Bahtin stvara određen filozofski projekat koji u znatnoj meri prekoračuje granice književnih istraživanja. Prvi koji je to shvatio bio je – paradoksalno – Cvetan Todorov,37 autor knjige Mikhail Bakhtin: le principe dialogique (1981). Todorov vidi Bahtina, pre svega, kao f i loz of sko g ant rop ol oga koji nastoji da u svojim raspravama stvori „dijaloški princip“. Šta bi to trebalo da znači? Najuopštenije, sledeće – čovek definiše sam sebe uz pomoć drugog čoveka: „Čovekova bit ... se ostvaruje u naj dublj em me đu­ s obnom sp or a zu me v anju. Biti – znači sporazumevati
3 35 36 37 Ibid., str. 61. J. Hillis Miller, Theory Now and Then, New York, 1991, str. 120. W. Duwakin, Rozmowy z Michaił­em Bachtinem, Warszawa, 2002, str. 58. Treba imati u vidu evoluciju mišljenja Todorova koji se od glavnog propa­ gatora strukturalističke misli preobrazio u političkog filozofa i borbenog in­ telektualca. Njegove poslednje knjige uglavnom su posvećene interpretaciji književnosti kao mestu gde se formuliše liberalno­društvena ideologija (knji­ ga o Rusou), brani ljudsko dostojanstvo od totalitarizma (Face à l’extrême, Paris, 1991, The Fragility of Goodness: Why Bulgaria’s Jews Survived the Holo­ caust, London, 2001) i kritikuje savremena civilizacija (Le Nouveau désordre mondial: réflexions d’un Européen, Paris, 2003).
Književne teorije XX veka

Fi­lo­zo­fski­ pro­jekat To­do­ro­v­ o­ Bahti­nu­ Di­jalo­ški­ pri­nci­p

176

Još je u knjizi o Dostojevskom Bahtin jasno isticao kako se name­ ra pisca zasniva na prevazilaženju zatvorene strukture svesti i „po­ tvrđivanju tuđeg ‘ja’“,39 a time i na * Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 3. „borbi protiv etičkog solipsizma“. ** Ibid., str. 0. Ako polifoni roman predstavlja ar­ tikulaciju višeglasja, odnosno razli­ ■ ROMAN – Za razliku od formali­ čitih svesti (subjekata) koje nastoje sta, Bahtin nije preterano obožavao da priznaju svoju različitost i ne na­ poeziju koju je smatrao – sasvim meću sopstvenu ideologiju drugi­ pogrešno – primerom monološke ma, onda se taj žanr može shvatiti reči, odvojene od višejezičnosti i govorne raznolikosti. Za Bahtina kao i ns c e nacij a et i čke o dgo­ je roman „umetnički organizovana vor nost i zasnovane na poštova­ društvena govorna raznolikost“* i nju drugoga. Ovo poštovanje se, kao takav najbolje odražava višeje­ prema Bahtinu, ne ispoljava samo zičnost kulture. Zato zauzima najvi­ u odnosima između likova roma­ še mesto u hijerarhiji žanrova. na nego i na nivou odnosa izme­ * Ibid., str. 86. đu autora i njegovih likova. Autor polifonog romana ne vlada unapred svim svojim likovima, već im dozvoljava ideološku nezavisnost koja, u izvesnom smislu, iznutra razbija nadređenu svest autorskog Ja. Još pre nego što je objavio svoju raspravu o Dostojevskom, Bahtin je dvadestih godina radio na knjizi o odnosu između auto­ ra i junaka u delu. Tu se pojavljuje kategorija ključna za „dijaloški princip“, a zapravo vnjenahodimost’, termin koji je teško prevesti, ali koji se definiše ili kao ne s apr isut no st ili kao ost aj anj e­s­ ­p olj a 0. Ova dva moguća prevoda ukazuju na suštinu same pojave:
38 39 0 M. Bachtin, Nad nową wersją książki o Dostojewskim, op. cit., str. . M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, op. cit., str. 65. To postavlja kao outsideness prevodilac kasnih Bahtinovih tekstova Vern V. Makgi. Pogledati: M. Bahtin, „Note on Translation“, u: Speech Genres and Other Late Essays, Austin, 1986, str. VII.

■ DIJALOGIČNOST – „prirodna orijentacija svake žive reči“,* ali i najvažnija osobina književnog dela koja se suprotstavlja njegovom tre­ tiranju kao autonomne, samodo­ voljne celine. Svako delo je replika u jezičkom dijalogu koji se od rani­ je odvija i svaki nagoveštava (antici­ pira) novi odgovor. Dijalogičnost je osnovni mehanizam književno­ istorijskog procesa. Dijaloška po svojoj prirodi je romaneskna reč, za razliku od poetske reči koja je „dovoljna samoj sebi i izvan sebe ne zamišlja tuđe iskaze“.**

se. ... Biti – to je biti za nekoga, a zahvaljujući njemu – za sebe. Čoveku nije dat nikakav unu­ trašnji prostor nezavisnosti, on se uvek nalazi na granici, a udubljujući se u sebe – gleda u o č i d r u go ga ili gleda na sebe o č i ma dr ugoga.“38

Bo­rb­a pro­ti­v­ eti­čko­g so­li­psi­zma

Bahti­no­v­a ko­ncepci­ja nesapri­su­tno­sti­

V. Bahtin

177

Odno­s i­zmeđu­ ju­naka i­ au­to­ra

nesrazmernost junaka i autora ko­ ji ostaje „izvan“ teksta i ne uprisut­ njuje se u tekstu.1 Iako to p o sto ­ j anj e ­ s­ p olj a ­ d r ugo g Bahtin ne smešta u empirijski svet, nego u sferu umetničkog dela, njegova razmatranja se ipak mogu prevesti u vanestetske kategorije. Ovde au­ tor podseća na Huserlovu svest ko­ ja biva lišena svog intencionalnog predmeta. Junak biva odvojen od svog autora i počinje da živi sop­ stvenim, autoru stranim životom, zahvaljujući čemu autor može da, kako piše Bahtin, „gleda na sebe očima drugoga“,2 i na taj način pr i ­ z na d r u go g a kao neizostavan elemenat određenja samog sebe. Вnjенаход­имост’, na koju se Bah­ tin poziva i u svojim poslednjim radovima,3 vodi ka odbacivanju empatije (likvidaciji sopstvenog, posebnog stava) kao osnove razu­ mevanja. „Neshvatljivo je, takođe, sagledavanje razumevanja kao pre­ voda sa stranog jezika na sopstve­ ni jezik.“ Ono što je drugo, ostaje i zv an svesti i do njega nema ne­ posrednog prolaza zasnovanog na upoznavanju te prvobitne stranosti koja determiniše identitet subjek­ ta. Ovako je o tome Bahtin pisao 
1

■ NEPRISUTNOST (rus. в­њена­ ход­имост’) – distanca između onoga koji spoznaje i onoga što želi da spozna. „Neprisutnost je glavna pokretačka snaga shvata­ nja u oblasti kulture.“* To znači da smisao nikada nije dat direkt­ no, već se otkriva tek „u susretu s drugim, tuđim smislom“.** Iako je blizak klasičnim hermeneutičkim (Gadamerovim i Rikerovim) teori­ jama, Bahtin se od njih razlikovao po tome što, zahvaljujući principu neprisutnosti, tuđ smisao nikada u potpunosti ne biva prisvojen, već ostaje „tuđe­svoj“.
M. Bachtin, Odpowiedź na pytanie re­ dakcji „Nowyj Mir“, u: Estetyka twórc­ zoś­ci sł­ownej, ibid., str. 7. ** Ibid. *** M. Bachtin, W sprawie metodologii nauk humanistycznych, u: Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, ibid., str. 523. *

■ SHVATANJE – Bahtin se vezuje za Diltajevu razliku između objaš­ njenja i shvatanja. U objašnjavanju učestvuje samo jedna svest, u shva­ tanju dolazi do dijaloškog susreta dve svesti, dva subjekta. Na taj na­ čin, suštinsku ulogu u Bahtinovoj teoriji igra autor, prisutan izvan teksta u vidu nadređene svesti koja se služi različitim govorima (pri tom i u tekst upisanoj slici → 

2 3 

Ruski glagol наход­ится označava prisustvo nečega ili nekoga na nekom me­ stu. Na primer, u rečenici: „Ja v to vremja nahodilsja v Japonii“ znači: „U to vreme sam bio u Japanu“. Prefiks „vnje“ znači „izvan“. Zato vnjenahodimost’ doslovno znači „izvanprisutnost“, odnosno, prisustvo distancirano u odnosu na nešto ili nekoga. M. Bachtin, „Problem stosunku autora do bohatera“, u: Estetyka twórcznoś­­ ci..., op. cit., str. 8. U beleškama za drugo izdanje knjige o Dostojevskom, Bahtin je pisao: „Stvar nije u identifikaciji s drugim čovekom, već u zadržavanju sopstvenog stava neprisutnosti.“ Pogledati: M. Bachtin, Nad nową wersją..., op. cit., str. 62. Ibid., str. 89.
Književne teorije XX veka

178

→ autora). Shvatanje je shvatanje nekoga drugoga putem tekstualne objektivizacije. Pošto se shvatanje drugog čoveka ne zasniva na nje­ govom pretvaranju u predmete već kroz priznavanje „druge, pu­ nopravne svesti,“* Bahtin se mo­ že smatrati ne samo saveznikom Emanuela Levinasa, filozofa koji je kritikovao paradigmu filozofi­ je predstave, već i – šire – čitavog novog pravca etičke kritike koja skreće pažnju na poštovanje razli­ čitosti Drugoga.**
* M. Bachtin, „Nad nową wersją książki o Dostojewskim“, u: Estetyka twórczoś­­ ci sł­ownej, ibid., str. 5. ** Pogledaj: D. Ulicka, „‘Zwrot’ etyczny w badaniach literackich“, u: Polonistyka w przebudowie. Literaturoznawstwo – wi­ edza o języku – wiedza o kulturze – edu­ kacja. Zjazd Polonistów, Kraków, 22–25 wrześ­nia 2004, t. I, Kraków, 2005.

u beleškama za novu verziju knjige o Dostojevskom: „Nesamodovoljnost jedne svesti, nemogućnost njenog postojanja. Postajem svestan se­ be i postajem ja isključivo otva­ ranjem prema drugom čoveku, zahvaljujući njemu i uz njego­ vu pomoć. ... Bežanje, separaci­ ja, zatvorenost u sebe osnovni su uzroci gubljenja identiteta. Nije reč o tome šta se odvija unutra, već o tome šta se deša­ va na pragu, na granici tuđe i sopstvene samospoznaje.“5
Po­sredo­v­anje su­b­jekta

Ovo neophodno posredova­ nje subjekta pomoću posmatranja, govora, svesti drugoga, postaće najvažnija odlika Bahtinovog dis­ kursa koji prekoračuje granice nau­ ke o književnosti u pravcu društvene ontologije (definicija Majkla Tojnisena), etike (prema shvatanju Emanuela Levinasa), hermeneu­ tike (naročito Rikerove) ili čak psihoanalize (Žaka Lakana). U svim ovim tokovima savremene misli subjekat (Ja) ne uspeva sam da definiše sopstveni identitet a da se ne pozove na ono što je drugo, a uključujući u sopstvenu strukturu ono što je drugo oslobađa se ilu­ zije o unutrašnjem jedinstvu.

Re­zi­me­
Bahtinova antropologija kulture i književnosti može se rezimirati u sledećim tačkama: 1. „Smisao ima subjektivan karakter“,6 a ne strukturalni. 2. Čovek je dijaloško biće, što znači da definiše sopstveni identi­ tet pomoću odnosa prema tuđim rečima. Isto kao što ne posto­ ji čista svest koja je – kako je smatrao Huserl – samoj sebi data 
5 6 Ibid., str. . M. Bachtin, „W sprawie metodologii nauk humanistycznych“, u: Estetyka twórczoś­ci..., op. cit., str. 52.

V. Bahtin

179

Po­sredo­v­anje i­denti­teta i­ sv­esti­

Bo­rb­a di­sku­rsa

kroz akt nenarušene percepcije. Kako svest, tako i čovekov identitet, trajno su izposredovani i ne mogu se odrediti odvo­ jeno od govora koji oko njih odzvanja. „Pojedinačna svest je contradictio in adjecto.“7 U tom pogledu Bahtin se može loci­ rati u tok antikartezijanske hermeneutičke filozofije. 3. Kultura je prostor raznovrsnih diskurs a koji se međusobno potiru, što znači da ne postoji jedan jezik koji opisuje stvar­ nost. To povezuje Bahtina s pragmatizmom i s kulturološkim istraživanjima. U suštini, nauka o književnosti bi trebalo da „učvrsti vezu sa istorijom kulture“.8 . Jezik nije sistem apstraktnih kategorija već nosilac id e olog i­ j e, odnosno pogleda na svet. Nema reči koje bi bile slobod­ ne od karakteristika pogleda na svet („ne postoje ničije reči“) i to zato što se jezik definiše ne uz pomoć toga što predstavlja sistem, već kroz veze govornog subjekta sa stvarnošću prože­ tom drugim jezicima, drugim govorima. 5. Književno delo nije zatvorena i autonomna tvorevina, već govorno raznolik i višejezički iskaz ugrađen u prozaičnu st i h iju s v a ko d ne v no g govora. Književno delo je iskaz koji predstavlja „kariku u lancu jezičke komunikacije“9 i živi samo u kontaktu s drugim delima. 6. Analizom iskaza s obzirom na njegovu intertekstualnu (vi­ šejezičnu) pozicioniranost ne bavi se stilistika nego me t a­ l ing v ist i ka. 

7 8 9

M. Bachtin, Nad nową wersją..., op. cit., str. 5. Pogledati: M. Bachtin, „Odpowiedź­ na pytanie redakcji ‘Nowyj Mir’“, u: Este­ tyka twórczoś­ci..., op. cit., str. 67–68. M. Bachtin, „Wypowiedź­ jako jednostka językowego porozumiewania się“, u: Wiedza o kulturze, deo 2: Sł­owo w kulturze. Zagadnienia i wybór tekstów, Warszawa, 1991, str. 395.
Književne teorije XX veka

180

Hro­no­lo­gi­ja
1895: 1905–1916: 1916–1918: 1918–1924: Rođen je 18. novembra, u porodici bankarskog činovnika, Mi­ hail Mihailovič Bahtin. Porodica Bahtin živi u Vilnusu i Odesi. Posle prelaska u S. Peterburg, Bahtin se upisuje na Filološko­ ­istorijski fakultet tamošnjeg univerziteta. Radi kao profesor, prvo u Nevlu (1918–1920), zatim u Vitebsku. U Nevlu, pod snažnim uticajem neokantizma, nastaje Nevelska fi­ lozofska škola u čijem radu Bahtin aktivno učestvuje (takozvani Bahtinov krug). U Vitebsku, koji je u to vreme doživljavao kultur­ ni preporod (tamo su živeli Maljevič i Šagal), okuplja mlade filozo­ fe. To vreme je period njegove intenzivne predavačke aktivnosti. Debituje s člankom „Umetnost i odgovornost“. Bahtin radi na prvom većem delu: U pravcu filozofije čina ili Autor i junak u estetičkoj akivnosti koje će biti objavljeno tek iz­ među 1979. i 1986. godine. Povratak u Lenjingrad (kako se posle Lenjinove smrti nazivao S. Peterburg). Predavanja iz književnosti i filozofije. Pod imeni­ ma prijatelja Vološinova i Medvedeva izlaze tri knjige s velikim Bahtinovim udelom: Frojdizam (1927), Formalna metoda u nau­ ci o književnosti (1928), Marksizam i filozofija jezika (1929). „Problem sadržaja i forme u umetničkom jezičkom stvaralaš­ tvu“. Rad je objavljen tek 1975. godine. Hapšenje zbog učešća u neformalnoj debatnoj grupi „Uskrnu­ će“ i zbog „predavanja u antisovjetskom duhu“. Zbog bolesti (hronično zapaljenje koštane srži u nozi) zatvor biva zamenjen kućnim pritvorom. U Lenjingradu se pojavlju­ je prva knjiga: Problemi stvaralaštva Dostojevskog. Bahtin biva osuđen na pet godina logorskog rada na Solovjetskim ostrvima. Na kraju je presuda bila zamenjena izgnanstvom u Kazahstan. Porodica Bahtin živi u gradiću Kustanaj, na severu Kazahstana (mesto progonstva iz carskog vremena), gde je Bahtin zaposlen kao ekonomista. Radi na raspravi Reč u romanu. 181

1919: 1920–1924: 1924–1929:

1924: 1928: 1929:

1930–1936:

V. Bahtin

1936–1937: Boravak u Saranjsku (Mordova, dvadeset sati putovanja od Mo­ skve), gde se Bahtin zapošljava u Pedagoškom institutu. Radi na knjizi Obrazovni roman i njegov značaj u istoriji realizma. Iz zdravstvenih razloga posle godinu dana odustaje od rada. 1938: Amputacija desne noge. 1938–1945: Radi kao profesor u srednjoj školi kraj Moskve (imajući i dalje „minus“, odnosno zabranu prijave stanovanja u Moskvi i Lenjin­ gradu). Piše knjigu o Rableu. Tekst završava 190. godine. Nasta­ ju brojni radovi koji su kasnije posmrtno objavljeni u V tomu Sabranih dela. 1941: Rad „Roman kao književna vrsta“, objavljen 1970. godine pod naslovom „Ep i roman“. U moskovskom Institutu za svetsku književnost brani habilita­ cioni rad Fransoa Rable u istoriji realizma. Posle višegodišnjih perturbacija, 1951. godine je odlučeno da se Bahtinu ne pr i­ zna stepen habilitovanog doktora (kandidata nauka) na osno­ vu izložene disertacije koja je u međuvremenu bila podvrgnuta žestokoj kritici. Diplomu habilitovanog doktora dobiće godinu dana kasnije.

1945–1969: Porodica Bahtin živi u Saranjsku. 1946:

1946–1961: Radi kao šef Katedre za svetsku književnost u Pedagoškom insti­ tutu (od 1957. godine Univerzitet u Saranjsku). 1952–1953: Radi na studiji „Problem vrste govora“ koja će biti posmrtno ob­ javljena 1979. godine. 1959–1960: Zabeleške za obimniju studiju „Problem teksta“ koja će biti objav­ ljena 1976. godine. 1961: U Saranjsk dolaze mladi istraživači Vadim Kožinov i Sergej Bo­ čarov koji će odigrati odlučujuću ulogu u pripremi i objavljiva­ nju Bahtinovih dela. Zahvaljujući Kožinovu, izlazi drugo, dopunjeno i poboljšano iz­ danje Knjige o Dostojevskom, pod izmenjenim naslovom: Proble­ mi poetike Dostojevskog. Penzionisani profesor Bahtin, opet na inicijativu Kožinova, objavljuje svoj habilitacioni rad: Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse. Knjigu su na osnovu rukopisa objavili Bahtinovi učenici. U intervjuu najavljuje knjigu o vrstama govora. Prvi prevod na strani jezik. Knjiga o Dostojevskom prevedena je na srpskohrvatski jezik. Postepeno kreće lavina prevoda. Prvi prevod na engleski: Rabelais and His World. Bahtin odlazi na lečenje u Moskvu.
Književne teorije XX veka

1963:

1965:

1966: 1967: 1968: 1969: 182

1970–1972: Boravak u staračkom domu kraj Moskve. Godine 1970. drži pre­ davanje o Dostojevskom u auli staračkog doma za profesore Po­ dolskog okruga. 1972: Dobija dvosoban stan u Moskvi u kojem živi do smrti. Treće iz­ danje knjige o Dostojevskom. 1973: Zbornik o Bahtinu Problemi poetike i istorije književnosti povo­ dom 75 godina rođenja i 50 godina naučnog rada. 1974: Prikuplja svoje radove u knjigu Problemi književnosti i estetike. 1975: Umire.

V. Bahtin

183

Bi­bli­o­grafi­a
Izb­o­r i­z dela
M. Bachtin, Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, tłum. D. Ulicka, Warszawa 1986. M. Bachtin, Problemy literatury i estetyki, tłum. W. Grajewski, Warszawa 1982. M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog (prev. Milica Nikolić), Beograd, 1967; 2000². M. Bachtin, Sobranije soczinienij, red. S. Boczarow et. al., Moskwa 1996–, t. 1–7 (edicija još nije u potpunosti objavljena). M. Bahtin, Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i rene­ sanse (prev. Ivan Šop i Tihomir Vučković), Beograd, 1978. M. Bachtin, W stronę filozofii czynu, tłum., oprac. B. Żyłko, Gdańsk 1997.50 M. Bahtin, O romanu (prev. Aleksandar Badnjarević), Beograd, 1989. M. Bahtin, Autor i junak u estetskoj aktivnosti (prev. A. Badnjarević), Novi Sad, 1991.

Rado­v­i­ na po­ljsko­m
Bachtin. Dialog. Język. Literatura, red. E. Czaplejewicz, E. Kasperski, Warsza­ wa 1983. W. Duwakin, Rozmowy z Michaił­em Bachtinem, tłum. A. Kunicka, Warszawa 2002. D. Ulicka, „Niektóre problemy poetyki Bachtina“, Teksty Drugie 2001, nr 6.

Rado­v­i­ na strani­m jezi­ci­ma51
Bakhtin and Cultural Theory, red. K. Hirschkop, D. Shepherd, Manchester 2001.
50 51 U toj knjizi nalazi se bibliografija poljskih radova, do 1997, o Mihailu Bahtinu. Do tad je i bila ekspanzija poljskih istraživanja o ovom ruskom naučniku. Bibliografija radova o Bahtinu sve više se uvećava – naročito na engleskom jezičkom području. Up. naročito: The Annotated Bakhtin Bibliography, red. C. Adlam, D. Sheperd, Manchester 2000. Navodimo samo ovu među najva­ žnijima, jer ukazuje na glavne pravce recepcije dela ovog naučnika.
Književne teorije XX veka

18

The Bakhtin Circle: In the Master’s Absence, red. G. Tichanow, D. Shepherd, C. Brandist, Manchester 200. Bakhtinian Perspectives on Language, Literacy, and Learning, red. A. F. Ball, S. Warshauer Freedman, Cambridge 200. M. F. Bernard­Donals, Mikhail Bakhtin: Between Phenomenology and Mar­ xism, Cambridge 199. Carnivalizing Difference: Bakhtin and the Other, red. P. I. Barta, D. Shepherd, C. Paltter, P. A. Miller, London 2001. R. Coates, Christianity in Bakhtin: God and the Exiled Author, Cambridge 1998. C. Emerson, The First Hundred Years of Mikhail Bakhtin, Princeton 1997. Face to Face: Bakhtin in Russia and the West, red. C. Adlam, R. Falconer, V. Machlin, A. Refrew, Sheffield 1997. Feminism, Bakhtin, and the Dialogic, red. D. M. Bauer, S. J. McKinstry, Albany 1991. P. Good, Language for Those Who Have Nothing: Mikhail Bakhtin and the Landscape of Psychiatry, New York 2001. K. Hirschkop, Mikhail Bakhtin: An Aesthetic for Democracy, Ox­ford 1999. M. Holquist, Dialogism, London 1990; wyd. 2: 2002. The Novelness of Bakhtin: Perspectives and Possibilities, red. J. Bruhn, J. Lund­ quist, Copenhagen 2001. S. Vice, Introducing Bakhtin, Manchester 1997. D. Wesling, Bakhtin and the Social Moorings of Poetry, London 2003. J. P. Zappen, The Rebirth of Dialogue: Bakhtin, Socrates, and the Rhetorical Tra­ dition, Albany 200.

Mihal Pavel Markovski

V. Bahtin

185

VI. HERMENEUTIKA

Osnovna pretpostavka na koju se oslanjate, a to znači j edina ispravna interpretacija, čini mi se da je s psihološke tačke gledišta i iskustva po g rešna ... Ukratko rečeno, a to zapravo govori star i f ilolog koji iza sebe ima svoje ukupno filološko iskustvo, ne po­ stoji j edna , j edina, z adovolj avaju­ ća inte r pretac ij a kako za pesnike tako i za muzičare (pesnik ni u kom slučaju nije autoritet kad je reč o značaju njegovih stiho­ va: postoje neverovatni dokazi koliko je taj „značaj“ za njih rastegljiv i neodređen). Fridrih Niče1 Imajući u vidu poeziju, tumačenje pesme mora težiti tome da postane suvišno. Posled­ nji, ali i najteži korak svake interpretacije zasniva se na potiskivanju u senku tumače­ nja u odnosu na čisto postojanje pesme. Martin Hajdeger2 Hermeneutika nije toliko metoda koliko stav čoveka koji želi da shvati drugog čoveka ili – kao slušalac ili čitalac – želi da razume jezič­ ki iskaz. Ali, uvek je reč o tome da se razume taj jedan čovek, taj jedan tekst. Interpretator koji je faktički savladao sve naučne metode, koristi je samo da bi omogućio iskustvo pe­ sme boljim shvatanjem. Neće se na slepo slu­ žiti tekstom kako bi primenio metodu. Hans­Georg Gadamer3

Zadatak [...] hermeneutike je da pokaže da se egzistencija ispoljava, da stiče smisao i da postiže refleksiju jedino ako se primenjuje neprestana egzegeza svih značenja koja se pojavljuju u svetu i kulturi. Pol Riker

1 2

31 2
3 

1 2 3 

F. Nietzsche, Sämtliche Briefe. Kritische Studienausgabe in 8 Bänden, Mün­ chen–Berlin–New York, 1986, t. 8, str. 00. M. Heidegger, Objaś­nienia do poezji Hölderlina, Warszawa, 200, str. 8. H.­G. Gadamer, „Kim jestem Ja i kim jesteś­ Ty? Komentarz do cyklu wierszy Celana“, u: Czy poeci umilkną?, Bydgoszcz, 1998, str. 160. P. Ricoeur, „Egzystencja i hermeneutyka“, u: Egzystencja i hermeneutyka. Ro­ zprawy o metodzie, Warszawa, 1985, str. 201.

He­rme­ne­u­ti­ke­
■ HERMENEUTIKA I EGZEGE­ ZA – hermeneutička filologija je u starim i novim vremenima bila korišćena za objašnjavanje Svetog pisma (koje je bilo osnovni predmet interpretacije) i po svojoj suštini je bila i teološka hermeneutika, a kao takva morala je da postupa prema zahtevima doktrine i dužnosti. Neo­ dložno pitanje odnosilo se na to gde se krije pravi smisao teksta. Ovde su data dva odgovora: 1. Pravi smi­ sao teksta je doslovan smisao, što znači da tekst govori ono što govori, a ne govori nešto sasvim drugo. To je teza koju je zastupala literarna hermeneutika. 2. Smisao teksta je u prenesenom smislu, što znači da je značenje teksta samo znak koji upućuje na drugo značenje. To je teza f igurativne hermeneutike. U vezi s tim, istorija tehničke herme­ neutike, kao i teološke filologije, mo­ že se predstaviti kao spor literar ist a i f iguralist a. Ovo su stari primeri takvih sporova: 1. Duhovna egzege­ za Aleksandrijske škole (Klemens, Origena, II/III vek) versus doslov­ na (istorijska), egzegeza antiohijske škole (Diodor iz Tarsa, Jovan Hri­ zostom, IV/V vek). 2. Alegoreza → 5 6

Hermeneutika je neizbežna onda kad se javlja nevolja sa smislom: kad svet, tekst, nečije ponašanje prestanu da budu očigledni i zah­ tevaju interpretaciju (grč. herme­ neia) jer sami po sebi nisu ne­ posredno razumljivi. Kako piše Hans­Georg Gadamer, „interpreta­ cija je neophodna svuda gde se ne želi verovati onome što data poja­ va neposredno jeste“.5 Hermeneuti­ ka se pojavljuje i onda kad čovek – iznerviran sopstvenim nezna­ njem – sam sebi postavlja pitanja o tome ko je i kakav smisao ima njegov život, kao i kakve su osnove njegovog znanja o svetu. Ova pita­ nja se mogu postavljati na raznim nivoima i zato treba napraviti raz­ liku između tri osnovna značenja termina „hermeneutika“.6 Prvo, shvatanje ovog termina odnosi se na načine tumačenja tekstova. Tako shvaćena tehnička hermeneutika bliska je filologiji i ima dugu istoriju. Najpre je služila za tumačenje svetih reči i znakova

Nev­o­lje sa smi­slo­m

Tehni­čka hermeneu­ti­ka

H.­G. Gadamer, Prawda i metoda. Zarys hermeneutyki filozoficznej, Kraków, 1993, str. 315. Ovu razliku je napravio G. Šolc, autor rasprave „Czym jest i od kiedy istnieje „filozofia hermeneutyczna“?“, u: Studia z filozofii niemieckiej, t. 1, Toruń, 199.

VI. Hermeneutika

189

Fi­lo­zo­fska hermeneu­ti­ka

Di­ltajev­a hermeneu­ti­čka ko­ncepci­ja

koje su slali bogovi (grč. hermene­ → us je tumač s drugog jezika), zatim i patristička tipologija versus jevrej­ ski literarizam. 3. Luteranska je počela da komentariše svete tek­ scriptura (zapravo, Sveto pismo, asola ne stove, da bi, na kraju, stvorila pravi­ Crkveni magisterijum, određuje pra­ la tumačenja svih tekstova kulture. vila interpretacije) versus rimska tra­ Povezana sa egzegezom, herme­ dicija (smisao Svetog pisma zavisi od neutika je bila poistovećivana s institucionalizovanog tumačenja). raznim specijalizovanim metoda­ ma komentarisanja Svetog pisma ■ HERMENEIA – za Grke je her­ (hermeneutički sporovi su bili mo­ meneutika postojala u tri dimenzi­ tivisani ozbiljnim doktrinarnim je. Prvo, kao hermeneutiké téchne, razlikama), dok je kao filologija odnosno umeće tumačenja božan­ ske objave. Kako je pisao Heraklit, postala neizostavan elemenat hu­ delfijsko proročanstvo ouk legein, manističke kulture. ouk kryptein, alla semainein: „ne Kad se, međutim, na početku objavljuje, ne krije, ali daje znake“ XIX veka, ispostavilo da se obim koje treba protumačiti, prevesti hermeneutičkog polja ozbiljno pro­ na ljudski jezik i prilagoditi ljud­ širio i da više nisu samo sveti tek­ skom iskustvu. Drugo, označavala je objašnjavanje i prenošenje svete stovi ili tekstovi uopšte predmet tradicije i zato je hermeneutičar interpretacije, pojavila se f i l oz of ­ mogao sebe da smatra nasledni­ sk a her me ne ut i k a koja je poče­ kom Hermesa, glasnika bogova. la da postavlja pitanja o tome kako I, na kraju, treće – hermeneia je „na­ je uopšte moguće razumevanje. čin izražavanja misli govorom“.* Aristotelovo delo Peri hermeneias Ovakva pitanja je prvi postavljao (O iskazima) počinje na sledeći nemački filozof, filolog i teolog način: „Prvo treba ustanoviti šta Fri­dri­h Šlaje­rmahe­r (1768–183), je ime a šta reč, zatim šta je negaci­ a posle njega Vi­lhe­lm Di­ltaj (1833– ja a šta tvrdnja, šta rečenica, a šta 1938) za koga je hermeneutika kao iskaz.“ U Peri hermeneias Pseudo­ nauka o razumevanju smisla (Verste­ ­Demetrija (I v. n. e.), stilističkom traktatu (u latinskom prevodu De hen) postala osnova humanističkih elocutione), izraz hermeneutiké nauka suprotstavljenih prirodnim dýnamis označava snagu govora. naukama koje se bave objašnjava­ * Aristotel, Poetika, 15ab, 13. njem (Erklären) činjenica. Diltaja nije interesovalo da reši pitanje: kako interpretirati konkretne teksto­ ve? Interesovalo ga je nešto drugo: kako je uopšte moguća interpreta­ cija onoga što je zvao „individualnom ekspresijom života“, i kako je moguće takvu interpretaciju univerzalno ozakoniti? Hermeneutika, prema njegovom shvatanju, prestaje da bude „veština“ i postaje pod­ ručje opšte teorije saznanja. Ovakvo epistemološko shvatanje hermeneutike je pred kraj XIX veka podvrgao kritici Fri­dri­h Ni­če­ (18–1900) koji je povezao
190
Književne teorije XX veka

■ RAZUMEVANJE (nem. Ver­ stehen) – za Diltaja razumevanje karakteriše duhovne nauke i u suprotnosti je objašnjavanju (Er­ klären). „Prirodu objašnjavamo, duhovni život razumemo.“ Posle ontološkog obrta, razumevanje označava osnovnu dimenziju čove­ kovog postojanja koja ne postoji bez razumevanja sveta i samorazu­ mevanja koje se odvija zahvaljuju­ ći jezičnosti (Sprachlichkeit) i isto­ ričnosti (Geschichtlichkeit). Tako shvaćeno razumevanje prethodi svakom znanju i svakoj spoznaji. ■ TUMAČENJE (nem. Auslegung) – tehnički termin koji označava fi­ lološku interpretaciju dela, a koji je prvi put u filozofskoj hermene­ utici upotrebio Fridrih Niče. Niče ga je koristio naizmenično sa in­ terpretacijom, kako u tehničkom kontekstu koji se odnosi na filo­ loško tumačenje („jedan isti tekst omogućava beskonačno mnogo tumačenja [Auslegungen]: ne po­ stoji nijedno ‘ispravno’ [‘richtige’] tumačenje“),* tako i u širem kon­ tekstu koji se odnosi na interpreta­ tivnu prirodu stvarnosti („Suština onoga što je organsko jeste novo tumačenje dešavanja [neue Ausle­ gung des Geschehens], unutrašnje perspektivno mnoštvo koje se i sa­ mo dešava“).** Prema Ničeu, svet se ni na koji način ne može odvoji­ ti od njegovog tumačenja, iz čega proizlazi interpretativni karakter stvarnosti.
* F. Nietzsche, Sämtliche Briefe. Kritische Studienausgabe in 8 Bänden, red. G. Colli, M. Montinari, München–Ber­ lin–New York, 1986, t. 12, str. 39. ** Ibid., str. 1.

postojanje sveta s njegovim tuma­ čenjem,7 a nakon njega, već u XX veku, Marti­n Hajde­ge­r (1889– 1976) koji je u Bitku i vremenu (1927) doveo u pitanje tezu o meto­ dološkom karakteru razumevanja i preneo je u područje svakodne­ vice. Dokazivao je da razumeva­ nje nije način spoznaje već način postojanja, jer čovek (Hajdeger je govorio – Dasein, postojanje, egzi­ stencija, Tubitak), pre nego što se pretvori u teorijski subjekat, egzi­ stira u svetu koji ga se tiče i zato od njega zahteva razumevanje. Na taj način se filozofska hermene­ utika pretvorila u he r me neut ič­ ku f i loz of iju za koju najvažniji problem predstavlja razumevajuća (ona koja se, dakle, odnosi prema svetu) čovekova egzistencija. Hermeneutika, zatim, obuhva­ ta područje svakodnevnog života i tehniku egzegeze, metodologiju nauke ili filozofiju egzistencije. Njena istorija pokazuje da je evrop­ ska kultura postepeno proširivala obim onoga što je trebalo inter­ pretirati i u novom veku prošla put od tumačenja jednog jedinog Teksta (Biblije), preko proširivanja polja tumačenja sa antičkim pesni­ cima i klasičnim filozofima (pro­ svetiteljstvo), pa čak i svim onim tekstovima koji su mogli postati „predmet interesovanja za vešti­ nu interpretacije“ (Šlajermaher), sve do uključivanja u njega „svih manifestacija života“ (Diltaj, Ni­ če) i, na kraju – kod Hans­Ge­o­rga

Razu­mev­anje kao­ nači­n po­sto­janja

Pro­sto­r hermeneu­ti­ke

7

O tome pogledati u: M. P. Markowski, Nietzsche. Filozofia interpretacji, Kra­ ków, 1997.

VI. Hermeneutika

191

Su­čeljav­anje među­ hermeneu­ti­kama

Gadame­ra (1900–2002) – svega što ima jezički karakter. Na kraju će Gadamer u Istini i metodi (1960) reći: „Bivstvovanje koje se može razumeti je jezik.“8 Zajedno sa procesom proširi­ vanja polja hermeneutičkog tuma­ čenja odvijao se suprotan proces: sučeljavanja raznih hermeneutika izgrađivanih na različitim premi­ sama. Savremenost me, pisao je Po­l Ri­ke­r (1913–2005), primora­ va na interpretaciju, „ali mnoštvo interpretacija dovodi do moje ras­ cepljenosti“.9 Ova egzistencijalna (jer nije samo metodološka) pu­ kotina proizlazi iz prepoznavanja fundamentalne istine: „Ne postoji opšta hermeneutika, ne postoji univerzalni kanon za egzegezu, po­ stoje samo posebne i međusobno suprotstavljene teorije koje govore o pravilima interpretacije.“10 Kao što postoji nekoliko načina shvata­ nja termina „hermeneutika“, tako postoji i mnoštvo savremenih her­ meneutičkih škola koje se među­ sobno razlikuju prema posebnim teorijama interpretacija. Međutim, ono što ih povezuje jeste radikalno antikartezijanstvo.

■ HERMENEUTIČKI KRUG – ovu figuru je prvi put u herme­ neutiku uveo Fridrih Šlajermaher, nadovezujući se na patrističku egzegetsku tradiciju. Ona je govo­ rila o tome da se ne može razu­ meti deo teksta bez sagledavanja celine i obrnuto: celina će ostati nerazumljiva ako nemamo u vidu pojedinačne delove. Interpretator mora neprestano da kruži izme­ đu delova i celine i otuda figura kružnog razumevanja. Drugačije tumačenje hermeneutičkog kruga je ponudio Martin Hajdeger koji je dokazivao da svakom razume­ vanju mora prethoditi naročito pred­razumevanje, što je trebalo da znači da interpretator, pre nego što počne da interpretira, već po­ seduje sopstveno razumevanje sve­ ta i raspolaže jasnim gledištima o tome šta treba da interpretira. Raz­ umeti se može samo onda, kaže Hajdeger, kad bilo šta razumemo, inače nikada ne bismo prekoračili barijeru stranosti. Figura herme­ neutičkog kruga podrazumeva da razumevanje ne počinje od nule, već da je to proces ugrađen u in­ terpretatorov pogled na svet, što znači da čovek stalno interpretira čak i onda kad to ne čini javno. ■ PREDRASUDE (nem. Vorur­ teile) – u filozofskom, a ne svako­ dnevnom smislu to su interiori­ zovana predubeđenja kojima se rukovodi subjekt u procesu razu­ mevanja. Razumevanje nije neu­ tralan proces, već je uvek ukorenje­ no u takozvano predrazumevanje koje njim rukovodi. Predrasude određuju poziciju subjekta u her­ meneutičkom krugu i njegovu isto­ rijsku situiranost. U Bitku i vreme­ nu Hajdeger navodi tri uvodne →
Književne teorije XX veka

8

9

10

H.­G. Gadamer, Istina i metoda. Osnovi filozofske hermeneutike, Sa­ rajevo, 1978, str. 31, prevod: Slobo­ dan Novakov. P. Ricoeur, „Konflikt hermeneutyk: epistemologia interpretacji“, u: Eg­ zystencja i hermeneutyka...“, op. cit., str. 133. P. Ricoeur, De l’interprétation. Essai sur Freud, Paris, 1965, str. 35.

192

Sv­e­st i­ je­zi­k
U savremenoj i modernoj filozofiji mogu se, s obzirom na odnos izme­ đu govor a i svest i, razlikovati dve tradicije: kar te zij anska i he r me ne ut i čka.11 Prva od njih polazi od toga da govor, ako se poja­ vljuje na horizontu svesti, predstav­ lja prepreku za ostvarivanje savrše­ nog, čistog samoopažanja, čistog sa­ mosagledavanja koje čini apsolutnu osnovu svakog sigurnog znanja. Na ovakvoj premisi je izgrađena feno­ menološka koncepcija svesti. Prema njoj se svet može razumeti samo onoliko koliko je predmet same po sebi prozirne svesti. Ako je, dakle, svet nerazumljiv, onda je to zato što se ne može jasno predstaviti po­ moću svesti ili zato što postoji trajno zamagljenje njegove slike koje se odvija u govoru. Jezik iz ove perspektive predstavlja isti predmet za svest (te, dakle, nešto spoljašnje u odnosu na nju) i sve ono što se javlja kao ona i što pripada sferi objektivnog saznanja, stvarima ovog sveta. Problem odnosa između svesti, jezika i saznanja sasvim druga­ čije izgleda u hermeneutičkoj tradiciji. U njoj se mišljenje odvija u stihiji govora jer „čitavo iskustvo sveta je posredovano jezikom“.12 Ne postoji čista prohodnost između znaka i značenja, komunikacija nije samo pokazivanje gotovih sadržaja, niti je svest data sebi nepo­ sredno nego posredno, što znači da sama sebi nije savršeno jasna. Ne postoji podela između jezika i „objektivne stvarnosti“ koju on opisuje jer je ta stvarnost uvek ispričana, koja već postoji u jeziku koji određuje najopštije okvire njenog pojavljivanja. „Jezik je [...] osnova i mesto prezentacije onoga da ljudi uopšte imaju svet. Za čoveka svet postoji kao svet, na način na koji se on ne predstavlja nijednom drugom živom biću koje na svetu bivstvuje. A ta suština sveta je jezički konstituisana.“13 Razum, kaže Gadamer, nije pretpo­ stavka jezičke komunikacije nego njen rezultat i zato osnovu herme­ neutike predstavlja razgovor, dijalog, razmena „između Ja i Ti“.1
→ strukture razumevanja: Vorhabe (namera) ili početni fond odnosa prema svetu, Vorsicht (oprez) ili početno opažanje stvarnosti kome se prilagođava ono što se razume­ va, kao i Vorgrif­f (zahvat) ili već postojeća mreža pojmova. Katego­ riju predrasude je filozofski reha­ bilitovao Hans­Georg Gadamer u Istini i metodi. 11 12 13 1 K. Michalski, Logika i czas. Próba analizy Husserlowskiej teorii sensu, Warsza­ wa, 1988. H.­G. Gadamer, Estetyka i hermeneutyka, u: Rozum, sł­owo, dzieje, Warszawa, 1979, str. 122. H.­G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 0. H.­G. Gadamer, Pohvala teoriji, Oktoih, Podgorica, 1996, str. 89, prevod: Sa­ ša Radojčić.

Kartezi­janska tradi­ci­ja / hermeneu­ti­čka tradi­ci­ja

Hermeneu­ti­čki­ o­dno­s i­zmeđu­ sv­esti­ i­ jezi­ka

Jezi­k kao­ o­sno­v­a i­sku­stv­a

Gadamero­v­a ko­ncepci­ja go­v­o­ra

VI. Hermeneutika

193

Jezi­čki­ zao­kret

Od epi­stemo­lo­­ gi­je do­ hermene­ u­ti­ke

Epi­stemo­lo­gi­ja kao­ saznajna metanaraci­ja

Anti­fu­ndamenta­ li­sti­čki­ di­sku­rs

Iz ove – najšire – perspektive, hermeneutika nije više ni veština tumačenja smisla književnih ili neknjiževnih tekstova ni teorija raz­ umevanja. Međutim, jeste filozofska osnova za koju „objektivno“, jezikom neposredovano, saznanje predstavlja mit. Ovako shvaćena hermeneutika može da označava najopštiji naziv za filozofiju posle „jezičkog zaokreta“ koji je trajno problematizovao kartezijansko­ ­kantovsku saznajnu paradigmu15 usled čega je definitivno odbačen san o savršenom, neposredovanom početku ljudskog znanja zasno­ vanog na očiglednoj dostupnosti svesti sebi samoj.16 Slično je razmišljao i Ričard Rorti kad je u svojoj čuvenoj knji­ zi Filozofija i ogledalo prirode17 isticao zahtev za prelaz sa episte­ mologije na hermeneutiku. Ovaj prelaz trebalo bi da označi odba­ civanje koncepcije „saznanja kao tačnog predstavljanja“18, koje teži privilegovanju i apsolutizovanju nekih predstava i izjašnjavanje za slobodnu razmenu filozofskih gledišta lišenih zahteva za univerzal­ nom važnošću. Epistemologija ili opšta teorija predstavâ, koja je u evropskoj kulturi od Dekarta do Huserla predstavljala nezamenlji­ vu saznajnu metanaraciju koja je garantovala sigurnost znanja, iz­ građena je na uverenju da ne samo što je moguće već je i nužno konstruisanje nedvosmislenih okvira koji su nezavisni od rezultata istraživanja i u kojima postignuti rezultati više neće izazivati nika­ kve sumnje i nametaće se maksimalnom očiglednošću, nenatrunje­ nom nikakvim relativizmom. Hermeneutika se, međutim, odriče privilegovane pozicije u višeglasju kulture, otkriva arbitrarnost uni­ verzalnih pretenzija epistemologije i pokazuje da su sve naše teorije rezultat diskurzivnih praksi. Hermeneutika u obe predstavljene koncepcije predstavlja naj­ opštije određenje modernog, odnosno p ost kar te z ij anskog , antifundamentalističkog diskursa. U okviru tog diskursa nalaze se naizgled međusobno nespojivi stavovi i tekstovi: Gadamera i De­ ride, Rortija i Rikera, Merlo­Pontija i Fukoa, a njihova zajednička platforma je u d a lj avanj e o d te or ij e s a znanj a (episte molo­ g ij e) kao filozofske discipline višeg reda koja cilja na to da meto­ dički zagarantuje rezultate svojih istraživanja (za koje se tvrdi da su
15 K. Baynes, J. Bohman, T. McCarthy, „General Introduction“, u: After Philo­ sophy: End or Transformation?, red. K. Baynes, J. Bohman, T. McCarthy, Cam­ bridge, Mass.­London, 1987; A. M. Kaniowski, „Filozofia po ‘lingwistycznym zwrocie’“, Teksty Drugie, 1990, br. 5/6. H. Buczyńska­Garewicz, Znak i oczywistoś­ć, Warszawa, 1981 (naročito poglav­ lje 2: Mediacja i problem początku). R. Rorty, Filozofia a zwierciadł­o natury, Warszawa, 199. Ibid., str. 28.
Književne teorije XX veka

16 17 18

19

adekvatni u odnosu na svoj predmet) i nametne ih drugima u vidu apsolutnog značaja. U hermeneutičkoj tradiciji smisao ne postoji nezavisno od in­ terpretacije, što znači da ne postoji jedna metoda da se on učini pravosnažnim. To proizlazi iz sloma tradicionalnog modela istine zasnovanog na adekvatnosti mišljenja i bivstvovanja (adaequatio rei et intellectus) i pojavi modela perspektive u kojem istina biva relati­ vizovana i svedena na poziciju koju zauzima subjekat. Smisao se ne nalazi u svetu u gotovom obliku odakle bi razum trebalo da ga „iz­ vlači“, već se rađa kroz proces jezičkog samorazumevanja subjekta koji se ne nalazi pred svetom, već je u njega ugrađen. Kako kaže Ga­ damer, „jezičnost ljudskog iskustva sveta ne sadrži u sebi opredme­ ćenost sveta“.19 Zbog toga interpretacija nije operacija objektivnog (predmetnog) opisivanja smisla, već egzistencijalna praksa koja me­ nja čovekov život.

Smi­sao­ ne po­sto­­ ji­ nezav­i­sno­ o­d i­nterpretaci­je

Interpretaci­ja kao­ egzi­stenci­jal­ na praksa

Hajde­ge­r
Tvorcem antiepistemološke hermeneutičke filozofije XX veka s pra­ vom se smatra Martin Hajdeger. Za autora Bitka i vremena shvatanje je vezano za neizbežnu ugrađenost čoveka u svetu. Razumem svet jer sam njegov deo i uspevam u njemu da živim. Ovu svojevrsnu odo­ maćenost u svetu Hajdeger naziva ■ DASEIN (doslovno: tubitak) bićem­u­svetu (in­der­Welt­sein). – termin koji je koristio Mar­ Razumevanje ne spada u teorijsko tin Hajdeger u Bitku i vremenu (1927) da bi odredio individuu znanje zasnovano na distancirano­ koja egzistira u svetu. Dasein po­ sti u odnosu na svet, već na praktič­ stoji u svetu i odnosi se prema no znanje (Gadamer u ovom kon­ njemu s razumevanjem i brigom, tekstu govori o phronesis, nasuprot što znači da uspeva da se u tom theoria) zahvaljujući kojem su mi svetu pronađe i u njemu opstane. predmeti mog sveta bliski i čine mo­ Razumevanje, kaže Hajdeger, jeste način egzistencije Daseina, iz čega je neposredno okruženje. Svet je tu proizlazi da razumevanje nije više pored, kraj mene, ne nasuprot me­ način saznavanja sveta (epistemo­ ni, i zato ga razumem, ali i obrnu­ loško tumačenje hermeneutike), to: samo zato što ga razumem, svet već način postojanja u njemu (na mi pokazuje svoju blagonaklonost tome se zasniva ontološki obrt ko­ ji je inicirao Hajdeger, a koji je još i mogu se u njemu osećati prijat­ ranije nagovestio Niče). no, kao kod kuće. Ova prvobitna,
19 Up. ovde moju nap. 13.
Hajdegero­v­a ko­ncepci­ja razu­mev­anja

VI. Hermeneutika

195

Bi­v­stv­o­v­anje kao­ u­slo­v­ po­sto­janja o­no­g što­ jeste

Apo­fakti­čki­ di­sku­rs

Prav­i­ glas b­i­tka

Odno­s i­zmeđu­ go­v­o­ra i­ po­ezi­je

razumevajuća pripadnost svetu, raz­umevanje (Ver­stehen) sveta koje se pokazuje čoveku jeste osnovna crta savremene hermeneutike. Hajdeger je, međutim, veoma brzo prešao s proučavanja egzisten­ cijalnih uslova shvatanja sveta te, dakle, onoga što jeste, na meditaciju o tome šta predstavlja osnovni uslov postojanja onoga što jeste, ali sâmo „nije“. Konstatovao je da to nešto jeste bitak (Sein) koji temeljno treba razlikovati od njegovog bivstvovanja (Seiende). Koliko se o bivstvovanju može govoriti kao o nečemu što jeste, toliko se o bitku uopšte ne treba izjašnjavati. Ako se bilo koje bivstvovanje i može zamisliti i predstaviti pojmovima, onda se bitak izmiče logici predstavljanja i primorava na primenu apofatičkog diskursa: može se govoriti o tome šta bitak nije, ali nema načina da se kaže šta jeste. Na taj način Hajdeger postupa slično takozvanim negativnim teolozima koji o Bogu ne žele da se izjašnjavaju, jer bi ga u tom slučaju tretirali kao bilo koju stvar, bilo koje bivstvova­ nje. Bog se – dokazuju – ipak ne nalazi u poretku bivstvovanja, dakle, o Njemu se ne može ništa reći. Slično je i sa bitkom. U svom kasnijem delu – Prilozi filozofiji (objavljenom tek posle njegove smrti), Hajdeger je odredio četiri „svojstva“ bitka. To su: j e di nst vo, nepre dst av­ lj ivo st , p os ebno st i sk r iv anj e.20 Ipak, postoji takav jezik u ko­ jem je meditacija o Bitku najmanje prema njemu opresivna. Prema Hajdegeru, taj jezik je poezija jer su pesnici pravi „pastiri bitka“. Filozof koji meditira nad stihovima nije dužan da ih tumači, jer jezik komentara pripada predstavljačkom jeziku koji nije u stanju da otkrije pravi glas bitka. Tradicionalni komentator i filozof zadovolja­ va se onim što jeste, podređujući sebi, samim tim, i opredmećujući pravi smisao koji dolazi „odande“, iz nepredstavljive sfere, dakle, iz dubine samog bitka. Komentator postupa prema komentarisanom tekstu onako kako kartezijanski subjekt postupa prema predmetima – predstavlja ga uz pomoć sopstvenih predstava (pojmova, ideja, do­ življaja) – ne dozvoljavajući mu da jednostavno bude. Interpretator, dakle, treba samo da pokazuje kako se valja odnositi prema pesmi a da se ne zagluši njeno „čisto postojanje“ sopstvenim jezikom i da se konačno „povuče u senku s objašnjenjima“.21 Hajdeger preobražava tradicionalan odnos između govora i poe­ zije i kaže da poezija ne koristi govor već ga omogućava. Govor koji se čuje u svakodnevnom životu je degenerisana forma (brbljanje) izvornog kazivanja (Sagen). Takvo razumevanje poezije bitno se razlikuje od formalističkih (poezija kao zaumni govor) i od kulturo­ loških koncepcija (poezija kao trag stvarnosti). Poezija pret ho di
20 21 M. Heidegger, Przyczynki do filozofii (z wydarzania), Kraków, 1996, str. 236. M. Heidegger, Objaś­nienia do poezji Hölderlina, op. cit., str. 8.
Književne teorije XX veka

196

govor u u tom smislu što se govor odnosi na ono što jeste (razmenju­ je se sa stvarima), dok je poezija „ustanovljavanje bitka“ (Stiftung des Seins), odnosno upućuje na ono što uslovljava svako bivstvo­ vanje, ali sama nije bivstvo. U tom smislu je poezija uslov pojavljiva­ nja sveta, a pesnik onaj ko bdi nad bitkom, dok je interpretator onaj ko prisustvuje tom pojavljivanju, tom isijavanju sveta, maksimalno potirući sopstvenu subjektivnost. Stihovi pozivaju na osluškivanje * Martin Hajdeger, Mišljenje i pevanje, tog prvobitnog govora sveta, a to Nolit, Beograd, 1982, str. 170, prevod: Božidar Zec. osluškivanje omogućava nastanji­ ** Prema Hajdegeru, „čovek govori, ako vanje u izvorno kazivanje. Ovo odgovara jeziku“. U: ibid., str. 19. nastanjivanje u poetski govor omo­ gućava interpretatoru da ponovi gest samog nadpesnika (kako Haj­ deger naziva Helderlina) koji je stanovao u blizini bogova. Nema sumnje da se u ovakvom razmišljanju ispoljava hijeratska (osveće­ na) koncepcija poetskog jezika lišenog bilo kakvih veza sa svako­ dnevnom komunikacijom i koji u sebi čuva sećanje na opštenje sa onim što je sveto. U Pismu o humanizmu Hajdeger piše: „Međutim, ako čovek treba još jednom da nađe svoj put u blizinu bivstvovanja, on mora najpre da nauči da egzistira u bezimenom.“22
■ JEZIK (nem. Sprache) – u her­ meneutičkoj filozofiji prvobitna odlika ljudske egzistencije. Čovek postoji jer postoji u jeziku koji se, prema Hajdegeru, „nalazi u naj­ bližem susedstvu ljudskog bića“* i ima mogućnost da otkriva svet. Prema Gadameru, opet, jezik pred­ stavlja svako bivstvovanje koje se može razumeti. U kasnijoj Hajde­ gerovoj filozofiji jezik govori sam iz sebe (čovek samo učestvuje u tom govoru, ali njime ne vlada),** a ono što je rečeno govorom jezi­ ka jeste poezija.

Izv­o­rno­ kazi­v­anje

Vraćanje­ i­zgu­blje­ni­h si­mbo­la
Filozofija Pola Rikera, snažno ukorenjena – kao i svaka hermeneuti­ ka – u hrišćansku teologiju, polazi od sledeće dijagnoze: našli smo se, dakle, u situaciji u kojoj padaju u zaborav živi slojevi simbolič­ kog govora, dok je bogatstvo smisla sasvim nestalo. Zato je neop­ hodna refleksija koja bi omogućila probijanje kroz mrtve slojeve znakova do živog Logosa. Godine 1963. ovako je pisao: „Od Haj­ degera ću pozajmiti razumevanje mitova i simbola kao razumeva­ nje tipično hermeneutici koja želi da odrazi [...] punoću smisla.“23
22 23 M. Hajdeger, Putni znakovi, Plato, Beograd, 2003, str. 28, prevod: Božidar Zec. P. Ricoeur, Konflikt hermeneutyk: epistemologia interpretacji, op. cit., str. 13.
Ri­ker i­ hri­šćanska teo­lo­gi­ja

VI. Hermeneutika

197

Po­v­ratak hermeneu­ti­čko­j nai­v­no­sti­

To bi morala biti hermeneutika koja pažljivo sluša govor simbola i traga za „ponovnom naivnošću“. Interpretirajući, kaže Riker, „nasto­ jimo da pronađemo postkritičku naivnost koja koristi čitav arsenal sredstava i načina egzegeze da bi ono što saopštava taj prvobitni, fundamentalan govor moglo da govori i postoji“.2 Pretpostavka je, dakle, sledeća:

■ HERMENEUTIKA SUMNJI (fr. l’herméneutique de la su­ spicion) – termin Pola Rikera koji označava kritički pravac u novove­ kovnoj hermeneutici, čiji su pred­ stavnici Marks, Frojd i Niče, jer su doveli u sumnju suverenost subjek­ ta. Marks ga je interpretirao kao funkciju ekonomske klasne bor­ be, Niče – kao igračku u rukama mračnih nagonskih snaga, a Frojd kao posledicu seksualne neuroze.

1. Smisao koji je refleks objavljenog svetog govora nije dat direkt­ no, već pomoću simbola (tekstova), svedočanstva Logosa. 2. Simbole (tekstove) treba tumačiti pomoću dostupnih egzeget­ skih tehnika. 3. Egzegeza simbola (tekstova) je neophodna etapa na putu kon­ stituisanja subjekta.
Interpretaci­ja si­mb­o­la kao­ egzi­stenci­jalno­­ ­teo­lo­ška si­tu­aci­ja

Hermeneu­ti­čko­ či­tanje knji­žev­ni­h teksto­v­a

Ovu elementarnu egzisten­ ■ OBJAŠNJAVANJE (nem. Er­ cijalno­teološku situaciju koja klären, fr. explication) – prema Dil­ se zasniva na tome što se čovek, taju, postupak tipičan za prirodne meditirajući nad simbolima kul­ nauke koje se bave objašnjavanjem ture, vraća izgubljenom Logosu i činjenica. Prema Rikeru, početna zahvaljujući tome je u potpunosti etapa hermeneutičkog procesa ko­ ji teži ka razumevanju. U dijalek­ ono što jeste, Riker primenjuje na tici objašnjavanja i razumevanja oblast refleksije o književnosti. Či­ ulogu prvog bi trebalo da imaju tanje književnih tekstova je misao­ objektivne metode strukturalistič­ ni napor čitaoca koji, prisvajajući ke analize koje interpretator mora smisao, istovremeno stvara sam da preskoči prilikom čina usvaja­ nja smisla za razumevanjem. sebe. Pošto smisao nije dat nepo­ sredno, bez semiotičke medijacije, onda interpretator mora da pre­ đe dug „zaobilazni put“ koristeći raznovrsne egzegetske tehnike ka­ ko bi rekonstruisao simbole (tekstove) značajne za strukturu. Riker je u takve tehnike ubrajao, na primer, strukturalnu analizu koja je pružala neprocenjivu pomoć prilikom definisanja formalnih uslova značenja. Međutim, takođe je isticao da strukturalna analiza pred­ stavlja samo uvodnu, propedeutičku i objašnjavajuću etapu na pu­ tu ka razumevanju. Krajnja tačka interpretacije je usvajanje smisla ili pronalaženje u tekstu onog sveta u kojem bismo se – kako često govori Riker – mogli nastaniti. Ovde je reč o takvoj vrsti iskustva
2 Ibid., str. 136.
Književne teorije XX veka

198

■ NARATIVNI IDENTITET (fr. identité narrative) – Pol Riker je ovaj termin uveo u trećem tomu Vremena i priče (1995) i on ozna­ čava neminovnost narativa (koji je i sam podražavanje delatnosti na ukrštanju istorije i fikcije) tokom procesa ustanovljavanja sopstve­ nog identiteta. Priča vrši redeskrip­ ciju života kroz fikciju.* „Zar ne smatramo ljudske živote čitljivijim kad su objašnjeni u pričama koje ljudi pričaju o sebi? I, zar te životne priče ne postaju razumljivije kad se na njih primene narativni modeli – intrige – pozajmljene iz istorije [...] ili fikcije (drame ili romana)?“**
* P. Ricoeur, „Objawianie i powiadami­ anie“, u: Egzystencja i hermeneutyka. Rozprawy o metodzie, Warszawa, 1985, str. 369. ** P. Ricoeur, O sobie samym jako innym, Warszawa, 2003, str. 190.

■ TRADICIJA – istorijski duhovni prostor koji povezuje tekst i njego­ vog interpretatora. Prema Rikeru, tradicija je neizostavan deo samo­ razumevanja. „Interpretacija i tra­ dicija su lice i naličje jedne iste istoričnosti. Interpretacija se bavi tradicijom i sama stvara tradiciju. Tekst je nastavak neke tradicije, a interpretacija je nastavak teksta.“* Prema Gadameru, tradicija koja se nalazi u alijenizovanom knji­ ževnom stvaralaštvu (odnosno, u tekstovima) mora biti oslobođena od onoga što je strano i usvojena činom razumevanja.
* P. Ricoeur, „Egzegeza i hermeneutyka“, u: Egzistencja i hermeneutyka. Rosprawy o metodzie, Warszawa, 1985, str. 333.

projektovanog pomoću teksta ko­ je bi se suštinski odnosilo na moj život. „Ako subjekat oseća potre­ bu da razume samoga sebe pred tekstom, onda je to zato što se tekst ne zatvara sam u sebe nego se otvara prema svetu koji subjekt iznova opisuje.“25 Čitajući tekst, čitalac ne samo što se trudi da raz­ ume svet koji se pred njim otvara nego se trudi i da razume samog sebe u svetu koji je pokazan u tek­ stu. Razumeti tekst znači priznati da mogu da nastanim svet koji on projektuje, i obrnuto: ako usva­ jam smisao teksta, odnosno nala­ zim se u svetu koji je on stvorio, to znači da ga razumem. To znači i da, zahvaljujući toj situaciji, po­ činjem da razumem samog sebe. To samorazumevanje, prema Ri­ keru, između ostalog dobija i for­ mu naracije zahvaljujući kojoj ne samo što mogu da ispričam ono o čemu tekst govori nego mogu i da „ispričam sopstveni život“ koji ima smisla onoliko koliko je ispo­ sredovan simbolima i tekstovima kulture. Smisao našeg života, kaže Riker, isto kao i smisao sveta, nije dat direktno, već zahteva napor re­ fleksije koja mora pronaći potporu u znacima koji potiču s druge stra­ ne. Refleksija se svakako „događa“ u jeziku, i zato samorazumevanje mora imati diskurzivni karakter. Tumačenje tekstova je neophodan uslov samorazumevanja bez kojeg se subjekat ne može konstituisati:

Ži­v­o­t u­ po­trazi­ za pri­čo­m

25

P. Ricoeur, „Ex­pliquer et comprendre“, u: Du texte à l’action. Essais d’herméne­ utique II, Paris, 1986, str. 187.

VI. Hermeneutika

199

Narati­v­ni­ i­denti­tet

ovo je osnovna poruka Rikerove hermeneutike. To, takođe, naroči­ to u kasnijim radovima, dovodi do prihvatanja narativnog identiteta kao elementarne strategije samorazumevanja.26 Riker ovako rezonuje: pošto samorazumevanje predstavlja interpretaciju (i obrnuto) koja između znakova i simbola pronalazi priču kao privilegovanu formu (jer je antropološki utemeljena: čovek je ne samo razumna životi­ nja – animal rationale, već je u stanju i da priča – homo narrans), onda je priča osnovno sredstvo za izgradnju sopstvenog identiteta. Samim tim, međutim, budući da su priče ugrađene u fikciju a ne sa­ mo u realnu istoriju, identitet dobija fiktivan karakter što – u ovom slučaju – znači interpretativni ili iskonstruisan. Ova konstrukcija proizlazi iz korišćenja u sopstvenoj priči podesnih književnih mode­ la koji mešaju razne stilove (romaneskni, autobiografski, istoriograf­ ski). Niko nema neposredan pri­ stup samom sebi i s obzirom na ■ ISTORIČNOST (nem. Geschich­ tlichkeit) – termin koji je uveo to, ako želi da razume ko je, mora Diltaj da bi definisao cilj nauke stalno da se poziva na priče i zna­ o duhu (Geisteswissenschaft), a koji je Hajdeger koristio u Bitku ke kulture.
i vremenu da bi definisao način postojanja Daseina. Istoričnost od­ ređuje način čovekovog bivstvova­ nja koji ukazuje na njegovu ugra­ đenost u istoriju i tradiciju, kao i neminovnost njene interpretacije. Iako istorija deluje na čoveka (pre­ ma Gadameru, to je takozvana Wirkungsgeschichte = delotvorna istorija), čovek postoji u neotklo­ njivom horizontu tradicije koja de­ terminiše njegovu samospoznaju. Čovekova egzistencija je istorijska, jer njena promenljivost „podraža­ va“ dinamiku prošlosti aktualizo­ vane u svakom činu interpretacije. Slično je smatrao i Bahtin koji je pisao da se „stvaralačko razume­ vanje ne odriče samog sebe, svog mesta u vremenu i sopstvenoj kul­ turi, ništa ne zaboravlja“.*
* M. Bachtin, „Odpowiedź­ na pytanie re­ dakcji ‘Nowyj Mir’“, u: Estetyka twórc­ zoś­ci sł­ownej, Warszawa, 1986, str. 7.

Od re­či­ do­ du­ha
Osnovna teza Gadamerove herme­ neutike glasi ovako: „Hermeneu­ tika savladava duhovnu distancu i usvaja otuđenost tuđeg duha.“27 Slično, dakle, kao i kod Rikera, her­ meneutički problem se zasniva na prevazilaženju stranosti sveta, a taj problem je tako odlučno – vezuju­ ći ga za razumevanje – postavio Hajdeger. Ipak, drugačije od Rike­ ra, za kojeg je refleksija subjekta nad samim sobom najvažniji na­ čin usvajanja smisla, Gadamer naj­ više insistira na „promeni nečeg tuđeg i mrtvog u neposredno sapri­ sustvo i bliskost“, a samim tim na
26 27

Prev­azi­laženje strano­sti­ sv­eta

P. Ricoeur, „Temps et récit“, t. 3: „Le temps raconté“, Paris, 1985. H.­G. Gadamer, Estetyka i hermeneutyka, op. cit., 12.
Književne teorije XX veka

200

■ ALEGORIJA – hermeneutički način korišćenja alegorije duguje­ mo Filonu iz Aleksandrije (od oko 30. g. p. n. e. – do oko 5. g. n. e.), autoru, između ostalog, dela Le­ gum allegoriae (Alegorije zakona). Povezujući jevrejsku teologiju s helenističkom filozofijom, Filon je prvi put na biblijsku egzegezu pri­ menio drevne grčke metode alego­ rijskog tumačenja (zvanog hypono­ ia), korišćenog za objašnjavanje zagonetnih mesta u Homerovim i Hesiodovim poemama ili grčkim mitovima, gde su pojedinim likovi­ ma pripisivane određene psihološ­ ke ili filozofske istine. Svoju teološ­ ku utemeljenost alegorija je stekla zahvaljujući svetom apostolu Pa­ vlu, koji je u Poslanici Galačanima sv. apostola Pavla (,21–31) Saru i Avrama predstavio kao alegoriju (allegoroumena) dva zaveta: starog – vezanog za ropstvo i novog – ve­ zanog za obećanje slobode. Na taj način je alegorija dobila novo zna­ čenje i od retoričke misaone figure pretvorila se u tipološku figuru ko­ ja opisuje odnos između Starog i Novog zaveta u okviru hrišćanske ekonomije spasenja (apostol Pavle je određuje kao „prilika“ u: Rimlja­ nima poslanica sv. apostola Pavla, 5.1). Na osnovi ovog principa, svi događaji opisani u Starom za­ vetu tumačeni su kao prefiguraci­ ja jevanđelskih događaja. Na taj način je alegorija, upisana u struk­ turu Svetog pisma, postala osnova njegove interpretacije, odnosno a l e gore ze, korišćene vekovima u patrističkoj egzegezi. O sporu između dva tumačenja Svetog pi­ sma između pristalica doslovne → 28 29 30

razgovor između međusobno bli­ skih duhova. Interpretator pisanog teksta je dužan da uklanja otuđe­ nost i omogućava neposrednu re­ cepciju teksta. To nešto što je otu­ đeno i mrtvo u tekstu je pismo, „trag duha“, „mrtvi trag smisla“ iz­ ložen razumevanju. „Pismo i ono što u njemu učestvuje, književnost, je razumljivost duha otkrivenog u nečem najotuđenijem.“ Pismo u sebi čuva moć duha i zahvaljujući tome je moguća tradicija koja – na­ kon dešifrovanja i razumevanja – biva lišena odlika otuđenosti i postaje „tako čist duh da nam se obraća kao da je savremena“. Dola­ zeći do nas iz dubine prošlosti ili iz sfere nama stranog duha, umetnič­ ko delo koje razumemo „stoji pred nama licem u lice“.28 Ova pav­ linistička metafora neposrednog opažanja29 nedvosmisleno pokazu­ je da je za Gadamera, zahvaljuju­ ći razumevanju, moguć povratak živog Logosa u pravom smislu.30 Reč je zaista nužno određenje ide­ je, međutim, ona sama „postoji u svom čulnom obliku samo zato da bi se preobrazila u izgovoreno“. Hermeneutika „usvaja stranost stranog duha“, prisvaja ono što je različito, nastanjuje nepoznato. Polazna tačka je, dakle, Hegelova: nerazdvojivost iskazanog i iskaza. Hegelovo je i ishodište: povlačenje

Gadamero­v­a ko­ncepci­ja knji­žev­no­g stv­aranja

Po­v­ratak pu­no­će smi­sla

Gadamer i­ Hegel

Ibid., str. 125. „Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat“ (Korinćanima posla­ nica prva sv. apostola Pavla, prev. Vuk Karadžić). H.­G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 176.

VI. Hermeneutika

201

Či­tanje kao­ slu­šanje

duha „iz spoljašnje sfere u sferu unutrašnjeg postojanja, duha ko­ ji se u vezi s tim više ne povezuje u nedeljivu celinu sa svojom tele­ snom stranom“.31 Konačan razlog hermeneutičkog poduhvata tako postaje nagli skok: od čulnog ka idealnom, od iskaza do iskazanog, skok koji predstavlja suštinu ale­ gorijskog postupka. Pošto „istin­ sko dovršenje jezika dovodi sam jezik do nestajanja iza onoga što je njime rečeno“,32 a književnost predstavlja inscenaciju pravog go­ vora, onda čitanje književnog tek­ sta podseća na slušanje: „Iskonsko biće jezika je ono u čemu se otva­ ramo kada čujemo jezik, ono izgo­ voreno.“33 „Iskustvo čitanja omo­ gućeno strpljivom čitaocu“ trebalo bi da se zasniva isključivo na tome da čitalac, ne žureći, „uvek iznova pokuša da čuje [...] pravu reč“ pesni­ ka.3 Čitanje se više ne naslanja, kao kod Rikera, na dijalektiku objekti­ vizujućeg objašnjavanja i subjektiv­ nog razumevanja, već na pomno slušanje oprisutnjujućeg pesničkog govora koji poziva na razgovor. „Pesma poziva na dugo i pomno slušanje i dijalog u kojem se dovr­ šava razumevanje.“35 Poeziju, kaže Gadamer, ne treba posmatrati kao
31 32

→ interpretacije (sensus historicus) i pristalica alegorijske interpretacije (sensus spiritualis) još je u XIV ve­ ku Dante uveravao da svaki tekst poseduje dva značenja: „Ono koje dobijamo putem njegovih slova, i ono koje dobijamo putem značenja ovih slova; prvo zovemo literarno, a drugo alegorijsko ili mističko.“ Na kraju su pobedili alegoristi, ja­ sno razlikujući nivoe duhovnog značenja. Tako je nastala herme­ neutička doktrina (oko IV veka), obavezna u patrističkom periodu, o četvorostrukom značenju Sve­ tog pisma, čiji su najsažetiji izraz kasniji stihovi (XIII v.): Littera ge­ sta docet, quid credas allegoria / Moralis quid agas, quo tendas ana­ gogia (Doslovni smisao svedoči o pričama, alegorijski o onome u šta treba da verujemo / Moralni smi­ sao se odnosi na to kako treba po­ stupati, dok anagogični ističe ko­ načan cilj). U poznom srednjem veku alegorija je izdignuta na nivo met af i zičkog pr i ncip a u skla­ du s uverenjem o tesnoj povezano­ sti između stvorenog i Tvorca koji je postao autor Knjige dvostrukog značenja. Alan iz Lila je pisao: Om­ nis mundi creatura / quasi liber et pictura / nobis est in speculum / nostrae vitae, nostrae mortis, / no­ stri status, nostrae sortis / fi­dele signaculum (Sva stvorenja sveta, poput knjige i slike, za nas su ogle­ dalo, istinit znak našeg života, na­ še smrti, našeg stanja i sudbine).

33 3 35

G. V. F. Hegel, Estetika, Kultura, Beograd, 1959, str. 3, prevod: Nikola Popović. H.­G. Gadamer, Pohvala teoriji, op. cit., str. 88. Ovde treba skrenuti pažnju na luteransku tradiciju i na to da se za protestante vera – koja približava Bo­ ga bez posredstva institucija – rađa ex auditu, iz slušanja, a ne posmatranja koje je podložno idolima. Ibid., str. 89. H.­G. Gadamer, Kim jestem Ja, kim jesteś­ Ty?..., op. cit. H.­G. Gadamer, Wiersz i rozmowa, u: Poetica. Wybrane eseje, Warszawa, 2001, str. 135.
Književne teorije XX veka

202

■ FUZIJA HORIZONATA (nem. Horizontverschmelzung) – pojam koji je uveo Hans­Georg Gadamer i koji definiše osnovni uslov razu­ mevanja prošlosti. Razumevanje mora da izniveliše distancu izme­ đu onoga što je prošlo i onoga što je sada (distanca koju je Bahtin definisao kao „neprisutnost“), što je moguće zahvaljujući usva­ janju onoga što je strano i zahva­ ljujući učešću u toj istoj tradiciji. Horizont razumevanja je uistinu ograničen našom istoričnošću, ali može biti proširen stvaralačkim kontaktima s delima iz prošlosti. ■ RAZGOVOR – prema Gadame­ ru, osnovni model na kojem se za­ sniva razumevanje jeste dijalog sa­ držan u pitanjima i odgovorima, „razmena između Ja i Ti“. Razgo­ vor u kojem se susrećemo s nečim što još nismo iskusili ima moć da promeni naše mišljenje. Slično je i kod Bahtina: „Što nije odgovor ni na kakvo pitanje, smatram da je li­ šeno smisla.“*

„učeni kriptogram za naučnike, već kao nešto što je namenjeno ži­ teljima sveta povezanog u jezičku zajednicu u kojoj je pesnik isto ta­ ko kod kuće kao i njegov slušalac ili čitalac“.36 Zato je za Gadamera osnovna metafora za čitanje – raz­ govor koji interpretatoru uskraću­ je mogućnost primedbe o subjek­ tivnoj proizvoljnosti. „Interpretator mora da zapo­ čne razgovor sa stihom. Lu­ dost je tvrditi da prateće razu­ mevanje, cilj svake interpreta­ cije, može biti neka vrsta kon­ struisanja smisla ... . Kad bi to bilo moguće, stih nam onda uopšte ne bi bio potreban. Pre će biti da stih, kao razgovor koji se odvija, ukazuje na neki smisao koji se nikada ne može dosegnuti.“37

Razgo­v­o­r kao­ metafo­ra či­tanja

Ovde Gadamer odlučno ponavlja Hajdegerovu tezu o nestanku glasa * M. Bachtin, Notatki z lat 1970–1971. interpretatora i davanju prednosti (izbor), u: Estetyka twórczoś­ci sł­ownej, interpretiranom delu: „Tačna inter­ Warszawa, 1986, str. 9. pretacija stiha [...] je interpretacija koja može netragom nestati [...]. Interpretacija, koja je kao takva i dalje prisutna kad ponovo čitamo ili izgovaramo stih, biva nešto spoljašnje i strano.“38 I još jednom: „Interpretacija je prava samo onda kad na kraju nestaje jer ju je potpuno apsorbovalo novo isku­ stvo umetnosti.“39

Predno­st i­nterpretati­v­no­g dela

36 37 38 39

Ibid., str. 133–13. Ibid., str. 138. Ibid. H.­G. Gadamer, Czy poeci umilkną?, op. cit., str. 165.

VI. Hermeneutika

203

Re­zi­me­
Hermeneutika u najopštijem smislu označava ve št inu i te or iju i nte r pre t a cij e. Iz istorijske i iz sistematične perspektive treba iz­ vršiti podelu na tri osnovna značenja ovog termina u zavisnosti od cilja i suštine hermeneutičkog poduhvata. Dakle, imamo: 1 . Vešt i nu inte r pre t a c ij e tekstova. Ovde je najvažniji pro­ blem značenjâ teksta, pitanje o tome kako ih protumačiti (pretpostavljajući da se ona nalaze već gotova u tekstu) ili kako ih konstruisati (uz ■ ROMANTIČARSKA HERME­ pretpostavku da je interpre­ NEUTIKA – uverenje koje potiče tacija stvaranje značenja). od estetike genija da autora treba Veština interpretacije deli razumeti bolje nego što on sam se u osnovi na dve škole: re­ sebe razume. Prema njenim pred­ produktivnu, koja smatra stavnicima, ovo uverenje zasniva­ lo se na „podražavanju prvobit­ da treba izrađivati posebne nog stvaranja“.* egzegetske tehnike koje bi Gadamer, Istina omogućile reprodukova­ * H.­G.1978, str. 28. i meroda, Sara­ jevo, nje prvobitnog značenja, i stvaralačku, koja smatra da značenje nastaje u svakom sle­ dećem činu interpretacije. Prva od njih – više esencijalistič­ ka – zasniva se na uverenju da postoji verno i pravo tumače­ nje teksta koje se poklapa s njegovom izvornom intencijom – smeštenom u autoru (intentio auctoris) ili u samom tekstu (intentio operis). Druga – više pragmatička – zauzima stav o tome da ne postoji gotova istina teksta koju treba otkriti, ta­ ko da interpretator nameće značenje tekstu u skladu sa sop­ stvenim stavom i situacijom. Esencijalisti zovu pragmatiste – relativistima, a pragmatisti esencijaliste – metafizičarima. Posredno rešenje jeste Gadamerova hermeneutika: interpre­ tacija zavisi od položaja interpretatora koji svakako zavisi od svog predmeta. 2. Ovu situaciju nastoji da podvrgne refleksiji te or ij a inter­ pre t a c ij e. Ona postavlja pitanje kako je uopšte moguća in­ terpretacija (kao i: kako je uopšte moguće razumevanje) kao posebna vrsta saznanja i koja su najopštija pravila po kojima se rezultati interpretacije mogu učiniti pravosnažnim. Ova pitanja vode ka sporovima o tome da li je teorija interpreta­ cije uopšte potrebna veštini interpretacije. Pristalice teorije uveravaju svoje oponente da bi svako trebalo da zna šta ra­ di i da vodi računa o intersubjektivnoj motivaciji rezultata svoje delatnosti (ko to ne radi, relativista je), dok pristalice
20
Književne teorije XX veka

Dv­e ško­le i­nterpretaci­je

Kako­ je mo­gu­ća i­nterpretaci­ja

veštine interpretacije odgovaraju da njih pre svega interesuje zanimljiva interpretacija koja će drugima reći nešto o njima samima. Teoretičari znaju da mogu da izađu iz sopstvene in­ terpretativne situacije i podvrgnu sebe nesputanoj refleksiji, dok antiteoretičari smatraju da je to u principu nemoguće jer ništa, uključujući i teoriju, nije slobodno od interpretacije.0 3. Prenet u život, ovaj sukob pokazuje da postoji e gz istenci­ j a l na di me nz ij a he r me ne ut i ke u kojoj interpretacija nije oblik znanja već života. Tu nije reč o objašnjenju teksto­ va, već o tome kako uopšte mogu živeti u svetu koji je moj svet i kako mogu postojati usred značenja koje drugi proiz­ vode. Na taj način bivaju naznačene tri osnovne dimenzije hermeneu­ tike: egzegetska, epistemološka i egzistencijalna. Veština interpreta­ cije polazi od toga da tekstovi koji daju prilog našoj kulturi zahteva­ ju interpretaciju koja ili rekonstruiše ili konstruiše njihova značenja. Teorija interpretacije polazi od toga da je interpretacija poseban način spoznaje sveta (interpretiram, jer to nalaže moje znanj e o svetu). Egzistencijalna hermeneutika polazi od toga da je interpre­ tacija način bivstvovanja­u­svetu (interpretiram, jer to nalaže svet čiji sam deo). U hermeneutici XX veka (Gadamer, Riker), koja je rezultat suprotstavljanja epistemološkim pretenzijama razuma, sla­ že se jedno na drugo – prvo i treće tumačenje. Egzegeza upućuje na egzistenciju i obrnuto: duhovni život interpretatora ima odlučujući uticaj na smisao tekstova koje komentariše. Ali postoji i ogromna teorijska oblast u kojoj se i dalje postavljaju osnovna pitanja: šta je interpretacija i koje su metode obrazlaganja njenih rezultata?

Egzi­stenci­jalna di­menzi­ja hermeneu­ti­ke

Hermeneu­ti­ka = egzegeza, epi­­ stemo­lo­gi­ja, egzi­­ stenci­ja 

0

Prvi je na ovakav način razmišljao Niče koji je u sporu s filozofijom subjek­ ta pisao: „Govorite: ‘sve je subjektivno’, ali to više nije interpretacija [Ausle­ gung], ‘subjekat’ nije nešto dato, već nešto iz­mišljeno [Hinzu­Erdichtetes], do­stavljeno [Dahinter­Gestecktes]. Na kraju, treba li iza interpretacije stavlja­ ti još i interpretatora? To je već izmišljotina, hipoteza.“ F. Nietzsche, Sämtli­ che Werke. Kritische Studienausgabe, op. cit., t. 12, str. 315.

VI. Hermeneutika

205

Hro­no­lo­gi­ja
1900: Rođen Hans­Georg Gadamer. Vilhelm Diltaj piše raspravu o istoriji hermeneutike: Die Entste­ hung der Hermeneutik. Glavni zadatak hermeneutike vidi se u tome da se „u odnosu na osnovne pristupe romantičarske pro­ izvoljnosti i skeptičke subjektivnosti u domenu istorije teorijski utemelji opšti značaj interpretacije na kojoj se zasniva ukupna sigurnost istorije“. Martin Hajdeger postaje profesor na univerzitetu u Marburgu (onovremene tvrđave neokantizma) i drži predavanja o Aristo­ telovoj „hermeneutici faktičnosti“, kako naziva ontologiju. U Jahrbuch für Philosophie und Phänomenologische Forschung, koji je uređivao Huserl, izlazi Sein und Zeit (Bitak i vreme) Mar­ tina Hajdegera koji jednom zauvek prekida sa epistemološkim shvatanjem hermeneutike. Razumevanje postaje egzistencijalan ili fundamentalan način bitka­u­sebi čoveka (preciznije – Da­ sein, kako Hajdeger naziva čovekovo jastvo). Na univerzitetu u Marburgu Gadamer, pod Hajdegerovim men­ torstvom, brani habilitacioni rad o Platonu. Hajdegerovo predavanje Ursprung des Kunstwerkes (Poreklo umjetničkog dela) u kojem se iznosi teza o umetničkom delu koje nije predstavljačko nego otkrivačko. Umetnost ne kopira stvarnost nego otkriva svet u kojem postoje stvari. To postoja­ nje sveta jeste pokazatelj „istine“ umetničkog dela. Početak ta­ kozvanog zaok ret a (Kehre) u Hajdegerovoj filozofiji koji od analize faktičnosti ljudske egzistencije prelazi na meditaciju o bit­ ku (o onome što je uslovljavajuće i što nije uslovljeno u svetu). Hajdeger u Rimu drži svoje prvo javno predavanje o vezama izme­ đu mišljenja i poezije: Helderlin i suština poezije. Poezija se shvata kao osnova ljudske egzistencije, a stih – kao čista jezička pojava. Šta posle pesnika? – Hajdegerovo predavanje o Rilkeu. Hajdeger drži predavanje Die Sprache (Jezik). Čovek govori sa­ mo onda kad ga jezik na to poziva i kad odgovara na njegov
Književne teorije XX veka

1923: 1927:

1928: 1935:

1936: 1946: 1950: 206

1955: 1959: 1960:

1965:

1969:

1970: 1976: 1980: 1983:

1986:

poziv. Jezik niti izražava niti predstavlja stvarnost nego smešta stvari u egzistenciju. Teoria generale della interpretazione Emila Bertija. Unterwegs zu Sprache (Usput ka jeziku) Martina Hajdegera: knjiga u kojoj se nalaze predavanja i rasprave o jeziku i reči. Francuski prevod biće posvećen poznatom francuskom pesniku Rene Šaru. Gadamerova Wahrheit und Methode (Istina i metoda): velika hermeneutička summa. Pol Riker objavljuje Simboliku zla, treći tom ciklusa pod naslovom Philosophie de la volonté (Filozofija volje), a prvi u kojem je prisutna hermeneutička metoda. U po­ govoru, naslovljenom kao Simbol omogućava mišljenje, interpre­ taciji simbola dodeljena je uloga obnove fenomenologije. Riker u Parizu objavljuje obimnu knjigu De l’interprétation. Es­ sai sur Freud, odlomci predavanja u Sjedinjenim Američkim Državama koja su održana četiri godine ranije. Frojd je, pored Ničea i Marksa, bio ubrojan u „hermeneutiku sumnje“ ili u ta­ kvu interpretaciju ljudskog Ja koja izvor smisla vidi izvan njega (u ekonomiji, u volji za moć, u nesvesnom). Pol Selan posećuje Hajdegera u Totnaubergu. Zatim piše stiho­ ve Todtnauberg. Riker prikuplja svoje rasprave iz šezdesetih godina u knjigu pod naslovom Le conflict des interprétations (Konflikt interpretacijâ). Mišel Fuko u Arheologiji znanja, koja je kritična u odnosu na hermeneutiku, piše: „Ne trudimo se ... da s teksta pređemo na misao, s naklapanja na ćutanje, sa spoljašnjosti na unutrašnjost, sa unutrašnje nesređenosti na čistu koncentraciju u jednom tre­ nutku, s površinskog mnoštva na duboko jedinstvo. Ostajemo u dimenziji diskursa.“ Mišel Fuko u svom inauguracionom predavanju prilikom dolaska na čelo katedre Collè­ge de France smatra komentar jednim od glav­ nih pravila kontrole diskursa proizvedenog u zapadnoj kulturi. Umire Martin Hajdeger. Neuspeo susret Gadamera s Deridom u Parizu. Le Temps et récit (Vreme i priča): prvi tom Rikerove trilogije o povezanosti vremena, naracije i mimesisa. Treći tom, o pripoved­ nom vremenu (u romanu, između ostalog u Čarobnom bregu i u Potrazi za izgubljenim vremenom), u kojem autor govori o kate­ goriji narativnog identiteta, pojaviće se dve godine kasnije. Gadamerova knjiga o Selanu: Wer bin Ich und wer bist Du? (Ko sam Ja i ko si Ti?). „U vrevi savremenog života tihi glas onoga što je jedva razumljivo neophodan je kako bi se postavilo pita­ nje strpljivog osluškivanja.“1 

1

H.­G. Gadamer, Kim jestem Ja i kim jesteś­ Ty?, op. cit., str. 163.

VI. Hermeneutika

207

1990:

2002: 2005:

Rikerova knjiga O samom sebi kao drugom (Soi­même comme un autre): narativna teorija identiteta prvi put izložena 1968. go­ dine na predavanjima u Edinburgu. Razlikovanje „bivstvovanja tim samim“ (idem) i „bivstvovanja sobom“ (ipse). U 102. godini umire Hans­Georg Gadamer. Umire Pol Riker.

208

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fi­ja­
Hermeneu­ti­ka2
N. Leś­niewski, O hermeneutyce radykalnej, Poznań 1998. M. P. Markowski, Nietzsche. Filozofia interpretacji, Kraków 1997. K. Michalski, Logika i czas. Próba analizy Husserlowskiej teorii sensu, Warsza­ wa 1988. K. Rosner, Hermeneutyka jako krytyka kultury. Heidegger, Gadamer, Ricoeur, Warszawa 1991. Studia z filozofii niemieckiej, red. S. Czerniak, J. Rolewski, t. 1: Hermene­ utyczna tożsamoś­ć filozofii, Toruń 199. Wokół­ rozumienia. Studia i szkice z hermeneutyki, wybór, tłum. G. Sowiński, Kraków 1993.

Vi­lhelm Di­ltaj
De­la pre­v­e­de­na na po­ljski­ W. Dilthey, Pisma estetyczne, oprac., wstęp. i komentarz Z. Kuderowicz, tłum. K. Krzemieniowa, Warszawa 1982. W. Dilthey, „Powstanie hermeneutyki. Uzupełnienia z rękopisów“, u: idem, Pi­ sma estetyczne, tłum. K. Krzemieniowa, Warszawa 1982. W. Dilthey, „Rozumienie i życie“, tłum. G. Sowiński, u: Wokół­ rozumienia. Stu­ dia i szkice z hermeneutyki, wybór, tłum. G. Sowiński, Kraków 1993. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra O. F. Bollnow, „Wilhelm Dilthey jako twórca filozofii hermeneutycznej“, u: Stu­ dia z filozofii niemieckiej, t. 1: Hermeneutyczna tożsamoś­ć filozofii, red. S. Czerniak, J. Rolewski, Toruń 199. 
2 Bibliografija radova o hermeneutici je izuzetno obimna. Zbog toga smo se ograničili samo na najvažnija dela i radove, koji će čitaocu biti od pomoći u daljem istraživanju književnosti.

VI. Hermeneutika

209

Z. Krasnodębski, Rozumienie i życie w filozofii Wilhelma Diltheya, u: idem, Ro­ zumienie ludzkiego zachowania. Rozważania o filozoficznych podstawach nauk humanistycznych i społ­eczych, Warszawa 1986. E. Paczkowska­Łagowska, Logos życia. Filozofia hermeneutyczna w kręgu Wil­ helma Diltheya, Gdańsk 2000.

Marti­n Hajdeger
De­la u­ pre­v­o­du­ na po­ljski­ „Drogi Heideggera“, red. J. Mizera, Principia 1998, t. 20. M. Heidegger, Bycie i czas, tłum., przedm., przyp. B. Baran, Warszawa 199. M. Heidegger, Co zwie się myś­leniem?, tłum. J. Mizera, Warszawa 2000. M. Heidegger, Drogi lasu, tłum. J. Gierasimiuk et al., Warszawa, 1997, M. He­ idegger, Nietzsche, tłum. A. Gniazdowski et al., oprac., wstęp C. Wodziń­ ski, t. 1: Warszawa 1998, t. 2.: Warszawa 1999. M. Heidegger, Objaś­nienia do poezji Hölderlina, tłum. S. Lisiecka, Warszawa 200. M. Heidegger, Odczyty i rozprawy, tłum. J. Mizera, Kraków 2002. M. Heidegger, Znaki drogi, tłum. S. Bladzi et al., Warszawa 1999. M. Heidegger, W drodze do języka, tłum. J. Mizera, Kraków 2000. M. Heidegger, Wyzwolenie, tłum. J. Mizera, Kraków 1998. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra B. Baran, Saga Heideggera, Kraków 1988. Heidegger dzisiaj, red. P. Marciszuk, C. Wodziński, Warszawa 1991. K. Michalski, Heidegger i filozofia współ­czesna, Warszawa 1978. C. Wodziński, Heidegger i problem zł­a, Warszawa 199.

Hans­Geo­rg Gadamer
Rado­v­i­ u­ pre­v­o­du­ na po­ljski­ je­zi­k H.­G. Gadamer, Aktualnoś­ć piękna. Sztuka jako gra, symbol i ś­więto, tłum. K. Krzemieniowa, Warszawa 1993. H.­G. Gadamer, Czy poeci umilkna?, tłum. M. Łukasiewicz, wybór, oprac. J. Margański, Bydgoszcz 1998. H.­G. Gadamer, Język i rozumnienie, wybór, tłum., posł. P. Dehnel, B. Sieroc­ ka, Warszawa 2003. H.­G. Gadamer, Poetica. Wybrane eseje, tłum. M. Łukasiewicz, Warszawa 2001. 210
Književne teorije XX veka

H.­G. Gadamer, Prawda i metoda. Zarys hermeneutyki filozoficznej, tłum. B. Baran, Warszawa 200 (prev. na srpski: Istina i metoda, Sarajevo, 1978). H.­G. Gadamer, Rozum, sł­owo, dzieje. Szkice wybrane, wybór, oprac., wstęp K. Michalski, tłum. M. Łukasiewicz, K. Michalski, Warszawa 1979. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra A. Bronk, Rozumienie, dzieje, język. Filozoficzna hermeneutyka H.­G. Gadame­ ra, Lublin 1988. F. Chmielowski, Sztuka, sens, hermeneutyka. Filozofia sztuki H.­G. Gadamera, Kraków 1993. P. Dybel, Granice rozumienia i interpretacji. O hermeneutyce Hansa­Georga Gadamera, Kraków 2005.

Po­l Ri­ker
Rado­v­i­ u­ po­ljsko­m i­zdanju­ P. Ricoeur, Drogi rozpoznania. Wykł­ady Instytutu Nauk o Czł­owieku w Wied­ niu, tłum. J. Margański, Kraków 200. P. Ricoeur, Egzystencja i hermeneutyka. Rozprawy o metodzie, wybór, oprac., wprowadzenie S. Cichowicz, tłum. E. Bieńkowska et al., Warszawa 1985. P. Ricoeur, Jezyk, tekst, interpretacja. Wybór pism, wybór, wstęp K. Rosner, tłum. P. Graff, K. Rosner, Warszawa 1989. P. Ricoeur, O sobie samym jako innym, tłum. B. Chełstowski, oprac. M. Kowal­ ska, Warszawa 2003. P. Ricoeur, Refleksja dokonana. Autobiografia intelektualna, tłum. P. Bobow­ ska­Nastarzewska, Kęty 2005. P. Ricoeur, Symbolika zł­a, tłum. S. Cichowicz, M. Ochab, Warszawa 1986. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra M. Drwięga, Paul Ricoeur daje do myś­lenia, Bydgoszcz 1998. M. Philibert, Paul Ricoeur, czyli wolnoś­ć na miarę nadziei, tłum. E. Bieńkow­ ska et al., Warszawa 1976.

Mihal Pavel Markovski

VI. Hermeneutika

211

VII. STRUKTURALIZAM (I)

Jezik je čvrst sistem, pa i teorija treba da bu­ de sistem podjednako čvrst kao i jezik. Ferdinand de Sosir1 Struktura kao značenjsko jedinstvo nešto je više od sumarne celine, odnosno takva celina koja nastaje prostim dodavanjem sastavnih delova, a strukturalna celina naglašava svaki od delova i obrnuto – svaki od tih delova na­ glašava upravo tu, a ne neku drugu celinu. Jan Mukaržovski2 Ali u čemu se ispoljava poetičnost? – U to­ me da se reč oseća kao reč, a ne samo kao reprezent imenovanog predmeta ili kao izliv emocije. Roman Jakobson3

1

2

3

1 2 3

F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, Sremski Karlovci–Novi Sad, 1996, str. 13, prevod: Dušanka Točanac. J. Mukař­ovský, „Strukturalizm w estetyce i w nauce o literaturze“, u: Teoria ba­ dań­ literackich za granicą. Antologia, t. 2: Od przeł­omu antypozytywistycznego do roku 1945, deo 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Kraków, 1986, str. 229. R. Jakobson, „Co to jest poezja?“, u: W poszukiwaniu istoty języka. Wybór pism, t. 1–2, Warszawa, 1989, t. 2, str. 138–139.

Epo­ha stru­ktu­rali­zma
Strukturalizam je nesumnjivo bio najekspanzivniji pravac u huma­ nistici XX veka. Ako za njegov početak uslovno prihvatimo datum objavljivanja Opšte lingvistike Fe­rdi­nanda de­ So­si­ra (1857–1913) – odnosno 1916. godinu, ako za njegov vrhunac uzmemo posleratnu fazu inspirisanu mišlju Klo­d Le­v­i­­Stro­sa (rođ. 1908) i ako prihva­ timo da je pravac zvani poststrukturalizam svojevrsna „mutacija“ strukturalizma, onda se možemo složiti s tim da je strukturalizam trajao skoro čitav XX vek, štaviše – da njegove posledice osećamo i danas. Strukturalizam se u teoriji književnosti razvio pre svega pod uticajem dva snažna impulsa koji su dopirali iz strukturalne lingvistike i strukturalne antropologije. Ove inspiracije odredile su ujedno i dinamiku razvoja ovog pravca – u prvoj fazi (do Drugog svetskog rata) mogao se zapaziti snažniji uticaj lingvističkih teorija, dok su u drugoj (posle Drugog svetskog rata) u prvi plan izbile an­ tropološke inspiracije. Ekspanzija strukturalizma ispoljila se u broj­ nim različitim humanističkim disciplinama,5 a najvažnije pojave obuhvaćene terminom „strukturalizam“ obično se sistematizuju na sledeći način: 
5 E. Kurzweil, The Age of Structuralism: Lévi­Strauss to Foucault, New York, 1980, čak određuje XX vek kao „vek strukturalizma“. Osim lingvistike i nauke o književnosti, snažan uticaj strukturalizma može se zapaziti, na primer, i u: istoriji ideja (M. Fuko), psihoanalizi (Ž. Lakan), sociologiji i etnologiji (P. Burdije, G. Dimezil), filozofiji nauke (M. Sere), marksizmu (L. Altise), teoriji filma (Č. Mec). Sada je prihvaćeno da se svi ovi uticaji zovu upravo „strukturalizam“, mada, ako je reč o celini, taj naziv zaslužuje samo strukturalna antropologija Levi­Strosa s obzirom na nivo filo­ zofskog sistema pridavanog njegovoj koncepciji. Tvorci strukturalizma u lin­ gvistici, ni pioniri primene principa De Sosirove teorije u nauci o književno­ sti nisu bili svesni filozofskih principa ovog pravca i uopšte im nije bilo stalo do stvaranja sistema, nego više do prilagođavanja praktičnih i istraživačkih sredstava proverenih već na polju lingvistike, analizi / opisu književnosti.
XX v­ek – v­ek stru­ktu­rali­zma

Uti­caj li­ngv­i­sti­ke i­ antro­po­lo­gi­je

VII. Strukturalizam (I)

215

Predstav­ni­ci­ stru­ktu­rali­sti­čke li­ngv­i­sti­ke

Stru­ktu­rali­sti­čke ško­le nau­ke o­ knji­žev­no­sti­

1. L i ng v ist i ka: Glavne škole: – Ženevska škola (Ferdinand de Sosir, Šarl Bali); – Praška škola (Roman Jakobson, Nikolaj Trubecki); – Kopenhaška škola (Luj Hjelmslev); – Američka škola (Franc Boas, Edvard Sapir, Benjamin i Vorf, Leonard Blumfild).6 2. St r u ktu r a l na ant rop ol og ij a – e t nol og ij a: – teorija Klod Levi­Strosa. 3. Nau k a o k nji ž e v nost i: Glavne škole i orijentacije: – Praška strukturalistička škola (Roman Jakobson, Jan Mu­ karžovski, Feliks Vodička, Bohuslav Havranek, Vilem Ma­ tezius); – lingvistička poetika (teorija „poznog“ Jakobsona); – generativna poetika (Francuska naratološka škola); – poetika recepcije (Poljska škola teorije književne komuni­ kacije), – strukturalističke poetike šezdesetih do osamdesetih godi­ na (Cvetan Todorov, Žerar Ženet, Rolan Bart); – intertekstualne poetike osamdesetih godina (Žerar Ženet, Majkl Rifater).7 Strukturalizam u nauci o književnosti bio je takođe veoma slo­ žen i unutar sebe izdiferenciran pravac što je još jedan razlog da se, zbog uvodne sistematizacije mnoštva koncepcija obuhvaćenih tim nazivom, dodatno istaknu dva problemska pravca:8 1. L i ng v ist i čke p o et i ke Najsnažniju inspiraciju za ovaj pravac predstavljala je struk­ turalna lingvistika, a naročito De Sosirova teorija jezika i opšte lingvistike, kao i fonologija Nikolaja Trubeckog. Uslovni početak pravca, kao što je već rečeno, najčešće se vezuje za datum objavljivanja De Sosirove Opšte lingvisti­ ke (1916). U ovom slučaju u prvi plan je izbila teorija pe­ sničkog jezika, a najvažniji zadatak postalo je definisanje
6 7 8 Razvijala se nezavisno od evropskog strukturalizma. U svakoj grupi nabrojala sam samo najvažnije pojave. U slučaju lingvistike i antropologije nabrojane su škole i teorije koje su odigrale suštinsku ulogu za teoriju književnosti. S obzirom na različita interesovanja istraživača okupljenih oko prvog ili dru­ gog pravca, može se čak govoriti i o „dva“ strukturalizma u nauci o književno­ sti ili – prema definiciji R. Šoulsa – o „niskom“ i „visokom“ strukturalizmu.
Književne teorije XX veka

De So­si­ro­v­a teo­ri­ja jezi­ka

Teo­ri­ja pesni­čko­g jezi­ka

216

specifičnih osobina tog jezika u odnosu na jezik uopšte. Ovog su se poduhvatili istraživači iz kruga Praške struktu­ ralističke škole od 1926. do 198. godine i nastavili ih, ta­ kođe, i posle rata na terenu takozvane lingvističke poetike „poznog“ Jakobsona šezdesetih godina. 2. Gr amat i ke k njiž e v nost i Inspiracije koncepcijama De Sosira i Trubeckog odigrale su u ovom slučaju posrednu ulogu, a najbitnijima su se poka­ zali uticaji antropološke misli K. Levi­Strosa. Kao uslovni početak ovog pravca najčešće se prihvata datum objavljiva­ nja čuvene Strukturalne antropologije Levi­Strosa, odnosno 1958. godina.9 Poseban značaj dobila je ovde ideja opšte gra­ matike književnosti koju su naročito prihvatili stručnjaci za književnost iz kruga Francuske naratološke škole (zvanično je počela da deluje 1966. godine). Pokušaji konstruisanja takve gramatike počeli su od strukturalnih analiza priče i nastavljeni su (kod nekih predstavnika škole) manje­više do osamdesetih godina. Bitan uticaj na ovaj pravac bila je inspirisanost morfološkim analizama magične bajke, koje je dvadesetih godina XX veka izvršio ruski folklorista Vladi­ mir Prop, ali i ideja transformativno­generativne gramatike američkog lingviste Noama Čomskog.10

Opšta gramati­ka knji­žev­no­sti­

9

10

Iako neki istraživači pomeraju ovu granicu unazad, sve do 195. godine, kad je bio objavljen programski tekst Levi­Strosa „L’Analyse structurale en lin­ guistique et en anthropologie“, Word: Journal of the Linguistic Circle of New York, 195, t. 1, br. 2. Ovaj tekst je zatim bio ponovo objavljen u Struktural­ noj antropologiji. Više o tome: Strukturalizam (II). Takođe postoji gledište po kojem se kao oficijelan početak posleratnog strukturalizma uzima 199. godina, što znači datum objavljivanja Levi­Strosove knjige Les Structures élémentaires de la parenté (Osnovne strukture srodnosti), objavljene u Parizu 199. godine, u kojoj on prvi put upotrebljava metodu strukturalne analize za opis porodičnih odnosa u primitivnim plemenima. Iz perspektive nauke o književnosti ipak se čini najboljim prihvatanje datuma objavljivanja Struk­ turalne antropologije, jer je ona u najvećoj meri uticala na neobičan razvoj strukturalizma u humanističkim naukama. S obzirom na obimnost problematike, drugi pravac je obrađen u posebnom poglavlju. Pogledati: Strukturalizam (II). Ovakva podela se opravdava i u slučaju drugog pravca izrazitijim uticajem strukturalističke semiotike, i zato sam sebi dozvolila da ove dve linije strukturalizma podelim opširnom obra­ dom semiotike i semiologije.

VII. Strukturalizam (I)

217

De­ So­si­r i­ rani­ stru­ktu­rali­zam
Opšti karakter književnoteorijske misli u znaku strukturalizma u početku je, pre svega, određivala koncepcija švajcarskog lingviste Ferdinanda de Sosira. Iako su glavni predmet De Sosirovih istraži­ vačkih interesovanja bili sanskrit i indoevropska lingvistika, u isto­ riju su ipak ušla predavanja o opštoj lingvistici koja je od 1906. do 1911. godine održao na odseku za humanistiku Ženevskog univerzi­ teta.11 Ova predavanja objavili su nakon De Sosirove smrti njegovi saradnici – Šarl Bali i Albert Sečehej – u obliku Cours de linguisti­ que générale (Opšta lingvistika), pripremljene na osnovi beležaka slušalaca; De Sosir nije iza sebe ostavio sistematičan zapis predava­ nja, pa čak ni njihov plan. Prvo izdanje Opšte lingvistike pojavilo se 1916. godine,12 a za nauku o književnosti kao najbitnije su se poka­ zale opšte De Sosirove teze koje su se odnosile na samu lingvistiku i na jezik kao njen predmet. De Sosir nije bez razloga započinjao svoja razmatranja istica­ njem najvažnijih zadataka lingvistike – kao opšte i autonomne na­ učne discipline (što znači – odvojene od drugih grana nauke). Kao jedno od osnovnih poduhvata tako shvaćene nauke trebalo je pri­ hvatiti da ona: „Istražuje koje su snage na delu, stalno i univerzalno, u svim jezicima i da izluči opšte zakone na koje se mogu sve­ sti sve posebne pojave istorije.“13
Predmet i­straži­v­anja stru­ktu­rali­zma

De So­si­ro­v­a ženev­ska predav­anja

Ob­jav­lji­v­anje Opšte lingvistike

Zadaci­ li­ngv­i­sti­ke

Uspešnost ovakve zamisli trebalo je pre svega da garantuje ve­ oma precizno određen predmet istraživanja. Ovaj predmet nije mo­ gao postati „govor“ – izdiferenciran, iznutra komplikovan, „razdvo­ jen“ – istovremeno individualan i društveni, istorijski konstantan i promenljiv, koji zahteva pozivanje na brojne različite oblasti. Dakle, postao je univerzalan i apstraktan „sistem“ jezika. Svoju nenaklonje­ nost prema govoru De Sosir je saopštio već na samom početku: „I zaista, usled svih tih dvojnosti, jedino jezik izgleda podo­ ban za jednu samostalnu definiciju i jedino on daje jednu tačku oslonca koja zadovoljava duh.“1
11 12 13 1 Treba znati da su velik uticaj na De Sosirove stavove izvršili i poljski lingvisti Žan Boduen de Kurtene (185–1929) i Mikolaj Kruševski (1851–1887). F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, ibid. F. de Sosir, Opšta lingvistika, op. cit., str. 15. Ibid., str. 18.
Književne teorije XX veka

218

■ STRUKTURA/SISTEM – najjed­ nostavnije shvaćena struktura je: sklop, građa, unutrašnja organiza­ cija, konstrukcija. Termin proizla­ zi iz teorije organizama XIX veka. Na prelazu iz XIX u XX vek, kao i na početku XX veka, on se pojavio, između ostalog, i kod nemačkog fi­ lozofa Vilhelma Diltaja („psihička struktura“), u psihoanalizi Sigmun­ da Frojda („struktura nesvesnog“), a nešto kasnije i u fenomenologiji književnosti Romana Ingardena („struktura književnog dela“). Me­ đutim, tu je struktura značila samo sklop, topografiju, raspored nivoa ili oblasti – dakle, još uvek nije imala tako precizno i konkretno značenje koje su ovom terminu dali praški i francuski strukturalisti. Tre­ ba, takođe, imati u vidu da „otac“ strukturalizma – Ferdinand de Sosir – uopšte nije koristio pojam „struk­ ture“ (Žorž Munen ga je čak nazvao le structuraliste sans le savoir – „ne­ svesni strukturalista“). Međutim, De Sosirovo shvatanje jezika kao sistema potpuno se poklapalo sa onim što će se podrazumevati pod pojmom strukture, u formi u kojoj će se on pojaviti u okviru struktura­ lizma, i zato je, na kraju, upravo taj termin prihvaćen kao naziv za čitav pravac. Kategorija „strukture“ ustali­ la se tek posle 1929. godine (I među­ narodni kongres lingvista u Pragu) u izrazu „struktura datog sistema“ – te, dakle, kao definicija koja se odnosi na unutrašnju organizaciju sistema jezika. Tada se pod struktu­ rom počeo podrazumevati određen sistem elemenata povezanih veoma čvrstim unutrašnjim zavisnostima. Najbolje tumačenje termina je ipak predložio švajcarski filozof i psiho­ log­strukturalista Žan Pijaže 1968. godine. Pijažeovu koncepciju su odli­ kovale sledeće osobine strukture: →
VII. Strukturalizam (I)

Prve rečenice Opšte lingvistike veoma su otvoreno pokazale name­ re istraživača – pre svega mu je bi­ lo stalo do čišćenja polja ispitivanja od promenljivosti i višeznačnosti, a zahvaljujući tome – do mogućno­ sti da se upravo stvarana disciplina osloni na snažne i čvrste temelje. I zbog toga je predmet opšte lingvi­ stike postao upravo s istem j e zi­ k a (lang ue), a ne govor (langa­ g e) ili p oj e d ina čna ž iva re č (parole ). Osim toga, autonom­ nosti lingvistike kao nezavisne discipline, prema De Sosirovom mišljenju, odgovarala je autonom­ nost jezika (njegova nezavisnost od spoljašnje stvarnosti). Jezik je definisan kao zajednički i celovit sistem uzajamnih povezanosti i odnosa svih pojedinačnih eleme­ nata. De Sosir je pri tom izdvojio i najmanje (elementarne) nedeljive jezičke jedinice koje su na zvuč­ nom nivou (fone me ).15 Foneme su u opštoj strukturi jezika ulazile u međusobne zavisnosti – zvučne razlike (binarne opozicije). Ova te­ za je imala veliki značaj – zapravo je označavala da je svaki elemenat jezika postojao samo zahvaljuju­ ći zvučnim razlikama, a kao dalju
15 Termin „fonema“ preuzeo je od fran­ cuskog fonetičara A. Difriš­Dežanta (koji ga je uveo 1873. godine) i u tom slučaju znači „glas“. De Sosir je neznat­ no modifikovao ovaj koncept da bi ga prilagodio potrebama svoje teorije jezika. Ideja foneme kao elementarne zvučne jedinice jezika odigrala je ka­ snije važnu ulogu u koncepciji fran­ cuskog strukturaliste K. Levi­Strosa. Pogledati: Strukturalizam (II).

No­v­a di­sci­pli­na

Au­to­no­mno­st jezi­ka

Bi­narne o­po­zi­ci­je

219

Arb­i­trarno­st jezi­čko­g znaka

Imanentno­ i­straži­v­anje jezi­ka

posledicu – zahvaljujući pojmov­ →celovitost – struktura nije zbir – nim razlikama – nije imao samo­ delova, već celina sa određenom, stalnu vrednost. Njegovu suštinu, veoma povezanom (sistemskom) kao i njegove osobine i funkcije, unutrašnjom organizacijom – svaki određivala je jedino pozicija koju elemenat funkcioniše u čvrstoj zavi­ snosti od drugih elemenata, postoji je zauzimao u čitavom sistemu. prioritet celine nad delovima; Slično tome – značenje reči u jezi­ – preobražaji – struktura je di­ ku proizlazilo je samo iz pozicione namična, sposobna za unutrašnje vrednosti znaka (te, opet, dakle transformacione procese (na pri­ – iz mesta koje je imao u sistemu), mer, jezik je sposoban da preobra­ žava osnovne tipove rečenica u na primer, iz njegovog odnosa pre­ beskonačan broj novih iskaza zadr­ ma predmetu koji zamenjuje (na žavajući taj proces u okviru sopstve­ primer, reči „bat“ i „pat“ međusob­ ne sistemske organizacije); no su se razlikovale s obzirom na – s amousmeravanje i zatvo­ renost – struktura se ne poziva ni zvučnu razliku, a ne s obzirom na na šta drugo osim na sebe, da bi to što upućuju na određene vrste opravdala sopstvene transformativ­ predmeta ili pojava). Veza znaka i ne procedure (na primer, za vreme značenja imala je, dakle, ar bit r a ­ istraživanja jezika, nema potrebe da r an karakter, a nezavisnost znaka se poziva na vanjezičku stvarnost, već na unutrašnji sistem odnosa i od stvarnosti dodatno je ojačavala pojmova); tezu koja se odnosila na njegovu – f unkcionalizam – svaki ele­ unutrašnju konstrukciju – u De ment ima određenu funkciju u Sosirovom sistemu j e z i čk i z na k strukturi i s obzirom na tu funkciju on je bio definisan kao povezanost – se istražuje ili opisuje; pravilnosti i homologij e akustičke slike (signifiant = označi­ – na osnovi strukturâ nižeg reda mo­ telj) i pojma (signifié = označeno). žemo odrediti zakone koji vladaju De Sosira nije, dakle, interesovao strukturama višeg reda (takozvane stvarni predmet koji je predstav­ homološke hipoteze). Tako se, dakle, u strukturalnim kategorijama može ljao znak,16 već samo sistemski („či­ govoriti kako o jeziku (sistemu) ta­ sti“) odnosi zvukova i pojmova. ko, na primer, i o književnoj tradiciji, Zahvaljujući ovakvim pretpostav­ odnosno o pojedinačnom delu.* kama mogao je i mane nt no (to * Ž. Pijaže, Strukturalizam, Beograd, 1978, prevod: Nada Popović­Perišić. znači, bez pozivanja na bilo šta izvan njega) istraživati sistem jezi­ ka. Samim tim se realizovala pretpostavka koju je istraživač takođe veoma jasno formulisao već u uvodu: „Jezik je celina sam po sebi i princip klasifikacije.“ De Sosira je, takođe, znatno više interesovala unutrašnja orga­ nizacija jezičkog sistema i opšteg principa koji jezikom vlada nego, na primer, njegova evolucija – jezik je trebalo da se shvati pre svega
16 Pogledati, takođe, poglavlje posvećeno semiotici i semiologiji.
Književne teorije XX veka

220

sa sinhronijske, a ne dijahronijske (istorijske) tačke gledišta. Zahva­ ljujući ovakvim pretpostavkama jezički označitelj (signifi­ant) – što znači, zahvaljujući oslobađa­ = = znak označeno (signifi­é) nju jezika od veza sa stvarnošću i drvo akustička slika istorijom, a i od društvenih i psiho­ = = pojam „drvo“ loških zapleta, kao i od proizvoljno­ sti govora – on je, takođe, mogao U njegovoj koncepciji najbitnije je bilo to što su zvučnim nizovima stvoriti maksimalno „čistu“ nauku („akustičkim slikama“) odgovara­ o jeziku u čiji centar se smestio li opšti pojmovi a ne stvarni pred­ apstraktan sistem. Jezik se, prema meti, kao i to što je veza između De Sosirovom shvatanju, odliko­ zvukova i pojmova imala arbitra­ vao zapravo unutrašnjom dinami­ ran karakter – odnosno nije posto­ jala nijedna prirodna veza koja je kom, ali ona je imala samo imanen­ povezivala glasove d­r­v­o s poj­ tan karakter.17 Ovu ideju je dobro mom „drvo“, već samo određen ilustrovao primer koji je dao sam dogovor (konvencija). Zahvaljuju­ tvorac opšte lingvistike – bilo je to ći takvoj definiciji znaka, De Sosir poređenje „jezičke igre“ s partijom je mogao da sačuva pojmovnu „či­ šaha. Isto kao što u partiji šaha – stotu“ jezičkog sistema. objašnjavao je De Sosir – vrednost figura zavisi od njihovog položaja na šahovskoj tabli, tako i u jeziku svaki elemenat dobija određenu vrednost zahvaljujući odnosu pre­ ma svim drugim elementima. Situacije unutar šahovskog sistema se zaista menjaju (on je „trenutan“), ali postoje i nepromenljiva pravila koja su na snazi posle svakog poteza. Slično je i u jeziku u kojem po­ stoje takva, jednom zauvek prihvaćena pravila – to su „stalna načela semiologije“. Napokon – prelaz u šahu s jednog stanja ravnoteže u drugo (na primer, promena mesta jedne figure) ili – u lingvističkoj terminologiji – s jedne sinhronije na drugu, ne remeti unutrašnju ravnotežu čitavog sistema iako sasvim sigurno na njega deluje. Ove promene, dakle, imaju imanentan karakter.18 Način istraživanja koji je predložio De Sosir uklanjao je iz vid­ nog polja uzročno­posledične veze (genezu) pojava, smeštajući u centar pažnje sklopove unutrašnjih odnosa elemenata sistema, kao i njihove funkcionalne zavisnosti. Nastavljajući sa svojim primerom partije šaha, tvorac opšte lingvistike uviđa da njegovo poređenje u jednoj tački obmanjuje – jer šahista uglavnom namerava da izvede određen potez šahovskom figurom, dok jezik „ništa unapred ne
■ JEZIČKI ZNAK – prema De So­ siru: 17 18 Ova teza će biti od suštinskog značaja za praške strukturaliste, naročito za Mukaržovskog. F. de Sosir, Opšta lingvistika, op. cit., str. 107–108.

Si­nhro­ni­ja / di­jahro­ni­ja

Jezi­čka i­gra

Kri­ti­ka geneti­čki­h i­straži­v­anja

VII. Strukturalizam (I)

221

Si­stem b­ez su­b­jekta

Po­jmo­v­ni­ du­ali­zam

Pretpo­stav­ke stru­ktu­rali­sti­čke nau­ke o­ knji­žev­no­sti­

Stru­ktu­ralne po­eti­ke

smišlja“; njegove figure se slučajno menjaju. I, na kraju, iz područ­ ja interesovanja nauke o jeziku bio je eliminisan i njegov korisnik – ljudsko korišćenje jezika je ipak proisticalo samo iz „pasivnog primanja“ opštih i univerzalnih mogućnosti govora sadržanih u si­ stemu. De Sosirova teorija jezika imala je opšti, apstraktan i univer­ zalan karakter. Njegov način mišljenja odlikovao se i pojmovnim dualizmom – osnovni tip organizacije na pojedinačnim nivoima stvarale su različite opozicije (binarna opozicija, opozicija između sistema jezika i govora, između označitelja i označenog u struktu­ ri samog sistema jezika, opozicija između sinhronije i dijahronije itd.). Koncepcija te vrste na kraju je stvorila čvrstu osnovu za samu nauku – za pravu naučnu lingvistiku koja je zahvaljujući tome mo­ gla da postane u istom smislu opšta i univerzalna – i u toj sferi veo­ ma snažno uticala i na refleksiju o književnosti. Slične pretpostavke će, dakle, biti ideje vodilje pojedinim poko­ lenjima i grupama teoretičara književnosti koji su De Sosirove teze primenjivali na nauku o književnosti. I kao u slučaju autora Opšte lingvistike, ovde u prvi plan izbija namera stvaranja autonomne nau­ ke o književnosti zasnovane na čvrstim naučnim temeljima. I ovde će se u centru pažnje naći jezik a ne govor – sistem književnog jezika a ne pojedinačni književni iskazi. De Sosirov program teorije jezika i opšte lingvistike će, dakle, stvoriti nešto poput istraživačkog pogle­ da na svet koji će za dugi niz godina odrediti opšti karakter istraživa­ nja teoretičara književnosti. Na osnovi nauke o književnosti, struktu­ ralizam će proizvesti čitavu seriju strukturalnih poetika – počev od predratnih dostignuća Praške škole do različitih poetika šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina (lingvističke, generativne, re­ ceptivne i intertekstualne poetike). De Sosirova gledišta na nauku o književnosti prvi će primeniti predstavnici Praške strukturalističke škole. Oni, međutim, neće samo dosledno nastavljati De Sosirovo de­ lo, nego će, takođe, modifikovati njegovu koncepciju da bi je učinili još pogodnijom za izražavanje onoga što je specifično za književnost i za stvaranje preciznog programa njenog istraživanja.

Praš­ka stru­ktu­rali­sti­čka š­ko­la
Praški­ stru­ktu­rali­zam

Ruski lingvista i teoretičar književnosti Ro­man Jako­bso­n (1896– 1982) napustio je 1920. Moskvu i krenuo u Prag u kojem je postao jedan od glavnih inicijatora stvaranja Praškog lingvističkog kruga. Ovaj krug je delovao od 1926. do 198. godine, a njegovi glavni
222
Književne teorije XX veka

predstavnici, osim Jakobsona, bili su i: Jan Mu­karžo­v­ski­ (1891– 1975), Feliks Vodička, Vilem Matezijus, Bohuslav Havranek i Nikolaj S. Trubecki. Praški strukturalisti su se, u stvari, veoma nonšalantno odnosili prema dostignućima svojih prethodnika – ruskih formali­ sta – iako su im, nesumnjivo, mnogo dugovali.19 Ove dve škole po­ vezivali su upravo Jakobson, kao i ruski istraživač Jurij N. Tinjanov. Ovaj drugi je u tekstu objavljenom još 192. godine, pod naslovom „Pitanje pesničkog jezika“, uveo koncepciju književnog umetničkog dela kao dinamične celine u kojoj su svi elementi uzajamno poveza­ ni i podređeni načelnom konstrukcionom principu. Razmišljajući o funkciji svakog elementa dela veoma se udaljavao od mehanicistič­ kog shvatanja književnosti kao „zbira postupaka“, koje je dominiralo u okviru formalizma. Još je rad iz 1927. godine, pod naslovom „Pro­ blemi proučavanja jezika i književnosti“20 (koji je Tinjanov napisao zajedno s Jakobsonom), bio veoma jasan signal stvaranja potpuno novog istraživačkog programa. Viša kategorija postao je ovde upravo sistem književnog jezika, a osnovni zadatak – analiza funkcionalnosti njegovih elemenata. Tu su se javile i brojne asocijacije na De Sosirovu terminologiju. Naglašavajući plodotvornost distinkcijâ koje je uveo tvorac opšte lingvistike, oba istraživača insistirala su na neminovno­ sti proučavanja uzajamnih odnosa pojedinačnih književnih iskaza, ali i kompleksa opštih jezičkih normi koje ih određuju. Osnovni zadatak praških strukturalista ipak je, pre svega, bilo stvaralačko razvijanje i upotpunjavanje De Sosirove koncepcije u oblasti lingvistike, kao i usvajanje De Sosirove ideje jezika za opis pesničkog jezika, a i njegove koncepcije opšte lingvistike – za odre­ đivanje zadataka nauke o književnosti. Na Prvom kongresu slavista, 1929. godine, češki naučnici su predstavili takozvane Teze Praškog lingvističkog kruga koje se mogu smatrati već kao zreli manifest škole. Osnovni problem je za njih bio odgovor na pitanje: „šta je poetičnost?“; ali, postavljajući pitanje poetičnosti u centar intereso­ vanja nauke o književnosti, naglašavali su sličnosti između pesnič­ kog jezika i sistema opšteg jezika i suštinske razlike koje razdvajaju te jezike. Kao jednu od najvažnijih osobina pesničkog jezika sma­ trali su slabljenje njegovog okretanja na vanjezičku sferu, u korist eksponiranja samog znaka kao takvog (autoteli čnost ). Druga –
19 20 Jakobson je, na primer, formalizam zvao „dečjom bolešću strukturalizma“. U trenutku kad su praški strukturalisti počeli da formulišu svoj program, Ru­ ska formalistiška škola doživljava svoj kraj. J. Tinjanov i R. Jakobson, „Problemi proučavanja jezika i književnosti“, u: Po­ etika ruskog formalizma, Prosveta, Beograd, 1970.

Ko­ncepci­ja u­metni­čke tv­o­rev­i­ne Ti­njano­v­a

Si­stem knji­žev­no­g jezi­ka Fu­nkci­o­nalno­st

Teze Praško­g li­ngv­i­sti­čko­g kru­ga

Oso­b­i­ne pesni­čko­g jezi­ka

VII. Strukturalizam (I)

223

Po­etski­ i­skaz kao­ fu­nkci­o­nalna celi­na

Pro­ti­v­ stru­ktu­rali­sti­čko­g i­manenti­zma Knji­žev­ni­ si­stem i­ dru­gi­ znako­v­ni­ si­stemi­

takođe važna osobina – jeste a ktu ­ ■ POETSKI JEZIK – a l i z a c ij a raznih nivoa sistema je­ rečeno: skup specifičnihdrugačije osobina zika te, dakle, isticanje u prvi plan karakterističnih za književnost i razlikovanje takvih nivoa koji u (naročito za poeziju). Smatra se opštem jeziku ne moraju uopšte da je on ili sistem (stvoren prema da budu zapaženi (na primer, fono­ modelu opšteg jezika) ili funkcio­ loški nivo u slučaju onomatopejič­ nalna varijanta jezičke prakse čija je glavna osobina dominacija nad kih sredstava na koji, u principu, estetskom (poetskom) funkcijom, ne obraćamo pažnju tokom obične nasuprot drugim varijantama jezi­ jezičke komunikacije). U Tezama ka u kojima ova funkcija igra dru­ se javljao i početni pokušaj određi­ gorazrednu ulogu. U poetskom vanja specifičnosti poetske funkci­ jeziku se pojavljuje posebna dina­ mika napetosti između estetske je – odnosno, eksponiranja samih funkcije (istovremeno i unutrašnje jezičkih znakova (njihovog označi­ celovitosti komunikata) i ostalih telja, a ne označenog – prema De funkcija jezika – saznajne, ekspre­ Sosirovoj terminologiji). Praški te­ sivne, impresivne, fatičke i metaje­ oretičari su pri tom poetski iskaz zičke (preko kojih komunikat šalje shvatali kao funkcionalnu celinu prema spolja: prema stvarnosti o kojoj govori, ka recipijentu i poši­ – upravo je odatle proisticao po­ ljaocu, ka vrsti komunikata među stulat istraživanja svakog elementa njima i ka kodu jezika). tog iskaza uvek povezanog sa svo­ jom celinom. Međutim, oni su se suprotstavljali strukturalističkom imanentizmu čiju su opasnost videli naročito u eventualnim pokuša­ jima nekritičke primene De Sosirove misli na nauku o književnosti. Još u pomenutom tekstu iz 1927. godine, Jakobson i Tinjanov su, na primer, skretali pažnju na ograničenosti analize usmerene samo na otkrivanje strukturnih prava jezika i književnosti. Isticali su da: „Otkrivanje imanentnih zakonitosti istorije književnosti (ili jezika) dopušta nam da opišemo svaku efektivnu zame­ nu književnog ili lingvističkog sistema jednog drugim. Ali to ne objašnjava tempo evolucije...“21 Strukturalnu analizu književnosti trebalo je proširiti proučava­ njem međuzavisnosti književnog i drugih sistema, a istovremeno nauke o književnosti i drugih disciplina. Odjek ovih uverenja poja­ vio se i u Tezama gde je skrenuta pažnja na suštinsku podređenost poetskog iskaza strukturama višeg reda – ne samo sistemu jezika već i sistemu književne tradicije. Osim opštih pitanja, naučnici iz Praškog kruga predložili su u svom manifestu i poseban program proučavanja pojedinih slojeva pesničkog jezika – njegovu zvučnu
21 Ibid., str. 365–366.
Književne teorije XX veka

22

stranu (rima, ritam, pojave kao što su eufonija, intonacija i sl.), i lek­ sički materijal i sintaksu.22 Dakle, slično formalistima, i praški strukturalisti su postavljali pitanje o specifičnosti književnosti i za njih se ta specifičnost pre svega ispoljavala u jeziku. Međutim, strukturaliste su od formalista delile i suštinske razlike: – od prihvatanja „poetičnosti“ kao isključivog predmeta istra­ živanja, oni su došli do istraživanja različitih funkcionalnih implikacija književnog dela (te, dakle, „poetičnosti“ shvaćene u odnosu na druge funkcije umetničkog iskaza); – od koncepcije književnosti kao autonomnog jezičkog sistema – na istraživanje odnosa tog sistema i drugih sistema kulture; – od analiziranja „postupaka“ u književnom delu i njihovog delovanja na perceptivne procese primaoca – na istraživanje znakova koji funkcionišu u komunikacionim činovima kao i na njihove semantičke sadržine. Osnovni termini teorije književnosti u znaku Praške škole po­ stali su, osim pesničkog jezika, takođe: st r u ktu ra, zna k i f un k­ cij a (estetska i poetska). Ovo su bile i ključne kategorije u koncep­ cijama već pomenutih najvažnijih predstavnika Praške škole: Jana Mukaržovskog i Romana Jakobsona. Takođe, oba ova istraživača objedinjavala su osobine tako poželjne za strukturaliste – istovreme­ no su bili i lingvisti i teoretičari poezije. Za obojicu je najvažniji bio odgovor na pitanje: šta je u stvari poetičnost?

Speci­fi­čno­st knji­žev­no­sti­

Osno­v­ni­ termi­ni­ Praške ško­le

Šta je­ u­ stv­ari­ po­e­ti­čno­st?
Mukaržovski je počeo od analize češkog stiha23 i od pokušaja pove­ zivanja fonologije i versologije, kao i književne stilistike, uviđajući, najzad, korist koja proizlazi iz takve veze za obe discipline (za teori­ ju književnosti, i – obrnuto – za lingvistiku).2 Ipak, za njega je naj­ važniji zadatak postalo davanje odgovora na pitanje: šta razlikuje
22 Praska szkoł­a strukturalna w latach 1926–1948. Wybór materiał­ów, Warsza­ wa, 1966, str. 3–55. Pogledati o tome: J. Sławiński, Jan Mukař­ovský: program estetyki strukturalnej, u: J. Mukař­ovský, Wś­ród znaków i struktur. Wybór szki­ ców, Warszawa, 1970, str. 7–8. U radovima Př­íspěvek k estetice českého verše (1923) i Máchův Máj. Estetická studie (1928). J. Mukař­ovský, „Fonologia i poetyka“ (1930), u: Teoria badań­ literackich..., op. cit., t. 2, deo 3, str. 226.
Istraži­v­anja Mu­karžo­v­sko­g

23 2

VII. Strukturalizam (I)

225

Jako­b­so­no­v­a ko­ncepci­ja po­eti­čno­sti­

književnost od ostale upotrebe jezika i šta se može prihvatiti kao specifična osobina pesničkog jezika? Potreba za odgovorom na ova pitanja vodila je manje­više u isto vreme i Romana Jakobsona. „U čemu se ispoljava p o et i č no st?“ – pitao se, na primer, u radu pod nazivom Šta je poezija? (1933) – i, kako je dolikovalo struktura­ listi, trudio se da pruži jednoznačan odgovor tragajući za univerzal­ nom i vanvremenskom osobinom poetičnosti. Tako je naglašavao da se sadržaj pojma „poezija“ može menjati, dok poetska funkcija uvek ostaje ista. Poetičnost je zaista bila, prema njegovom mišlje­ nju, samo deo složene strukture književnog dela, ali upravo je ona organizovala pesničko delo, pa čak – kako je naglašavao – njime vla­ dala. Ona je predstavljala „deo koji nužno preobražava ostale elemente i zajednički određuje vrednost celine, slično kao što ni ulje koje nije po­ sebno jelo, a nije ni slučajan dodatak, mehanička kompo­ nenta, menja ukus čitavog jela ...“.25 I pojavljivala se naročito onda, kad se „reč oseća kao reč, a ne samo kao nešto što reprezentuje na­ zvani predmet ili kao izliv emocije“.26

Pro­ti­v­ reprezentaci­je u­ knji­žev­no­sti­

Sv­o­jstv­a po­etsko­g jezi­ka prema Mu­karžo­v­sko­m

A da bi poetičnost zaživela u potpunosti – isticao je istraživač – reč je trebalo da postane autotelična, da predstavlja samo samu sebe – morala je istovremeno da postoji oslabljena relacija reprezentaci­ je, odnosno zamene predmeta na koji se reč odnosila. Poetičnost je, dakle, za Jakobsona bila autonomna pojava – kao njena specifičnost ispostavljao se istovremeni identitet znaka i predmeta i nedostatak tog identiteta. Bez ove suprotstavljenosti, kako je tvrdio, i napetosti koja je prati, ne bi bilo ni kretanja pojmova, ni znakova. Pesnički jezik je tako upotrebljavao opšte jezičke mehanizme i ostvarivao ko­ munikativnu funkciju, ali im se istovremeno suprotstavljao koncen­ trišući se isključivo na sebe a ne na prenošenu informaciju. I obr­ nuto – poetičnost je takođe bila osobina svakog iskaza koji je imao jezički karakter a obavljao, pre svega, praktičnu funkciju. Zatim je Jan Mukaržovski u tekstu pod naslovom O pesničkom jeziku, objavljenom 190. godine, izvršio sintezu najvažnijih uvere­ nja o specifičnim svojstvima jezika književnosti. Osnovni pravac istraživanja je i dalje određivala opšta lingvistika koja je teoriji
25 26 R. Jakobson, „Co to jest poezja?“, op. cit., str. 138. Ibid., str. 138–139.
Književne teorije XX veka

226

■ JEZIČKE FUNKCIJE / JEZIČKE FUNKCIJE KNJIŽEVNOG DE­ LA – prema nemačkom lingvisti Karlu Bileru, jezik vrši određenu funkciju u osnovnom komunikaci­ onom sistemu: pošiljalac–komuni­ kat–primalac. To je skup odnosa jezičkog komunikata prema vanje­ zičkoj stvarnosti (informacija o stvarnosti koju sadrži komunikat) koji je on nazvao re pre ze nt at iv­ nom f u n kcij om (Darstellung), odnos između jezičkog komuni­ kata i njegovog pošiljaoca (infor­ macija o pošiljaocu sadržana u komunikatu) – ek spre siv nom f u n kcij om (Ausdruck) i, na kra­ ju, odnos između jezičkog komu­ nikata i primaoca (ekvivalentno, informacija o primaocu koju sadr­ ži komunikat) – impre siv nom f u n kcij om (Appell). Ovaj model primenjen je i na opis funkcionisa­ nja književnog komunikata i isto­ vremeno proširen za pojavu još jedne funkcije – e stetske f un k­ c ij e (Mukaržovski) ili poetske funkcije (Jakobson). Ova funkcija označava odnos književnog komu­ nikata prema samom sebi (dakle, isticanje u prvi plan sopstvene umetničke forme, formalne građe i konstruktivnog poretka). Jakob­ sonov model podrazumevao je dodatnu pojavu još dve funkcije – me t aj e z ičke f un kcij e koja informiše o pravilima jezičkog ko­ da u kome je formulisan komuni­ kat i fat ičke f u n kcij e (označa­ va elemente koji postoje u jeziku i služe održavanju kontakta između pošiljaoca i primaoca, na primer, izrazi kao što su: „halo“, „zdravo“ i sl.). funkcije su, prema Jakobsono­ vom mišljenju, bile dinamički zavi­ sne od estetske funkcije koju je on definisao kao „projekciju principa ekvivalentnosti sa ose izbora na osu kombinacije“.
VII. Strukturalizam (I)

književnosti donela produbljenu svest o cilju jezičkih iskaza i funk­ ciji pojedinačnih jezičkih sredsta­ va. On je video pesnički jezik kao deo jezičkog sistema i kao jedan od funkcionalnih jezika.27 Pažlji­ vo analizirajući istoriju shvatanja pesničkog jezika, počev od antič­ kog pa sve do savremenog doba, Mukaržovski je – opet kako je do­ likovalo tipičnom strukturalisti – ipak tragao za takvim načinom određivanja specifičnosti onog jezika koji će imati apsolutno uni­ verzalni karakter – vanvremenski i transistorijski, a pri tom nezavisan od različitih književnih tradicija i konvencija. Ova pretpostavka mu je nalagala da praktično odbaci sve dotadašnje, istorijski potvrđene na­ čine definisanja pesničkog jezika (kao ukrasnog, lepog, emocional­ nog, upečatljivog, slikovnog, indi­ vidualnog i sl.). Tako je metodom eliminacije došao do uverenja da je pesnički jezik na trajan i nepro­ menljiv način samo funkcionalno određen – odnosno, kroz svoju e ste t i čku f un kciju. Na kraju je izneo gledište da „cilj pesnič­ kog iskaza jeste estetsko dejstvo“ i istovremeno je formulisao defini­ ciju estetske funkcije. Ta funkcija se mogla pojavljivati i u drugim varijantama jezika, ali samo kao prateća pojava. U pesničkom jezi­ ku, međutim, igra glavnu ulogu – sk re ć u ć i p a žnju pr i mao c a
27 J. Mukaržovski, Struktura pesničkog jezika, Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva, Beograd, 1985, str. 8, prevod: Aleksandar Ilić.

Pesni­čki­ jezi­k kao­ fu­nkci­o­nalni­ jezi­k

Defi­ni­ci­ja esteti­čke fu­nkci­je

227

Kri­ti­ka fo­rmali­zma

na s am j e z ičk i z na k, drugačiju od opšteg jezika čiji je osnovni cilj sporazumevanje.28 Opet se, dakle, koncepcija Mukaržovskog na prvi pogled nije razlikovala od ranijih dijagnoza ruskih formalista za koje je, kao što već znamo, poetičnost takođe bila „svrhovitost bez svrhe“ ili sama sebi svrha. Prihvatajući samo ovo kao osobinu pesničkog jezika, for­ malisti su ga time radikalno razdvajali od praktičnog jezika – treti­ rajući i jedan i drugi kao potpuno nezavisne jezike. Mukaržovski se, međutim, odlučno suprotstavljao takvom postavljanju stvari i pe­ sničkom izražavanju pripisivao autoteli čnost i praktične ciljeve. Tako je pisao: „Okolnost da pesničko izražavanje ima za cilj sam izraz, ne lišava pesnički jezik praktičnog značaja ... u pesničkom jezi­ ku postoji stalan spor i stalna napetost između samosvrho­ vitosti i saopštenja.“29

Knji­žev­no­ delo­ kao­ ko­mu­ni­kat

Bi­hlero­v­ mo­del tri­ fu­nkci­je jezi­čko­g znaka

Di­nami­ka pesni­čko­g jezi­ka

Mukaržovski je bio svestan toga da specifičnost književnosti mora uzeti u obzir posledice koje proističu iz činjenice da književno delo komunicira – da je ono komunikat koji neki pošiljalac upućuje nekom primaocu – i da se taj aspekat ne sme izgubiti iz vida. Upra­ vo je zato za njegovo mišljenje o književnosti bila karakteristična i komu n i k a c i ona perspektiva. Pozivajući se na već tada poznat model tri osnovne funkcije jezičkog znaka koji je opisao nemački lingvista Karl Biler – te, dakle, razlikujući reprezentativnu (Darstel­ lung), ekspresivnu (Ausdruck) i impresivnu (Appell) funkciju koje su, redom, označavale odnos znaka prema stvarnosti, pošiljaocu i primaocu,30 i smatrajući ih prisutnim u svakom poetskom iskazu – Mukaržovski je, pre svega, skretao pažnju na dinamiku odnosa između ove tri funkcije i estetske funkcije (koja određuje odnos zna­ ka prema sebi samom). Takođe je uviđao posebnu vrstu dinamike karakterističnu za pesnički jezik – borbu i napetost „između unu­ trašnje usmerenosti“ (estetska funkcija) i „komunikacije“ (ostale jezičke funkcije). Zato je njegova ideja pesničkog jezika i imala veo­ ma dinamičan karakter – tako je specifičnost ovog jezika izražavala unutrašnja konfliktnost suprotnih jezičkih polova.

28 29 30

Ibid., str. 50. Ibid., str. 52. K. Bühler, Sprachtheorie. Die Darstellungsfunktion der Sprache, Jena, 193.
Književne teorije XX veka

228

Ume­tni­čka stru­ktu­ra
Mukaržovski se svesno služio i kategorijom st r u ktu re, precizno nabrajajući njene osobine. U jednoj od svojih programskih skica, objavljenoj takođe četrdesetih godina, skretao je pažnju na to da je struktura kao „značenjska jedinica“ nešto znatno veće od same ce­ line proistekle iz „prostog dodavanja sastavnih delova“. Takođe je primetio da upravo „strukturalna celina određuje svaki svoj deo i obrnuto – svaki od ovih delova određuje upravo tu, a ne neku dru­ gu celinu“.31 Međutim, naglašavao je da je samo ovakvo definisa­ nje strukture nedovoljno da bi se odredila specifičnost književnih i umetničkih struktura jer se ono može odnositi i na sve druge struk­ ture, na primer, one opisane na osnovi psihologije ličnosti. Dakle, „u pojmu umetničke strukture“, konstatovao je Mukaržovski, „vi­ dimo posebnije svojstvo nego što je sama zavisnost između celine i njenih delova“. I u ovom slučaju reč je o svojevrsnoj unutrašnjoj dinamici umetničke strukture – o pojavljivanju različitih poreme­ ćaja u njoj i njenom stalnom ponovnom oblikovanju – kao i o, iz teorije poetskog jezika poznatoj, borbi suprotnosti. Slično kao i u teoriji poetskog jezika, tako je i suštinska osobina mišljenja Mukar­ žovskog o strukturi bilo upravo to što joj je on davao „energetski i dinamičan karakter“. „Energetskost“ strukture je ovde označavala funkcionalnost pojedinačnih sastavnih delova u odnosu na celinu strukture, dok je „dinamičnost“ trebalo da predstavlja sposobnost strukture na stalan unutrašnji preobražaj. Struktura kao celina, pre­ ma viđenju Mukaržovskog, nalazila se u „neprestanom pokretu“, ali taj pokret se ipak odvija samo unutar nje – doživljavajući unutraš­ nje promene, ona je istovremeno zadržavala trajnost i neosetljivost na spoljašnje uticaje.32 Češki istraživač je takođe bio svestan i činje­ nice da je suština čitavog strukturalističkog poduhvata stvaranje si­ stemske nauke o književnosti i da zadatak te nauke treba da bude precizna sistematizacija izdiferenciranog univerzuma književnosti. Slično kao i u De Sosirovoj koncepciji lingvistike, tako je i ovde op­ šti model ove nauke trebalo da odgovara opštem pojmu strukture: „Suštinu strukturalizma je najbolje objasniti na primeru načina na koji stvara i tretira naučne pojmove. On najbolje razjašnjava osnovnu unutrašnju korelaciju čitavog pojmov­ nog sistema te ili neke druge nauke: u njegovom pristupu
31 32 J. Mukař­ovský, Strukturalizm w estetyce ..., op. cit., str. 229. Ibid., str. 228, 229.
Sv­o­jstv­a stru­ktu­re

Di­nami­ka u­metni­čke stru­ktu­re

Si­stemska nau­ka o­ knji­žev­no­sti­

VII. Strukturalizam (I)

229

svaki pojedinačan pojam određivan je pomoću svih osta­ lih, a istovremeno ih sam određuje ... Tek uzajamni odnosi daju pojedinačnim pojmovima ‘smisao’, izlazeći iz okvira čisto sadržajne definicije. Strukturalizam, dakle, vidi po­ jam kao energetsko sredstvo stalno ponavljanog savladava­ nja, sredstvo uvek spremno da izvrši unutrašnje promene i adaptacije. Duboka ukorenjenost u celovitom pojmovnom sistemu mu omogućava preobražaj bez gubljenja sopstve­ nog identiteta.“33
Stru­ktu­ralna ho­mo­lo­gi­ja

Ovde treba naglasiti da je ovakva homol og ij a (analognost funkcija) metode i predmeta, istraživačke koncepcije i ključnog ter­ mina bila, u stvari, karakteristična za sve varijante strukturalizma, pojačavajući njegov imanentizam i garantujući mu pojmovnu čisto­ tu i stabilnost.

U prav­cu­ se­manti­ke­
Stru­ktu­ralna esteti­ka Mu­karžo­v­ko­g

Značenjska stru­ktu­ra pesni­čko­g jezi­ka

Treba još dodati da je teorija književnosti Mukaržovskog bila deo šire discipline kojom se takođe bavio, a to je strukturalna estetika koja je bila veoma snažno semiološki obojena. Književno delo je, prema njegovom mišljenju, karakterisala složena i višeslojna seman­ tička struktura. Ovu strukturu su činili unutrašnji značenjski odno­ si između elemenata dela, uzajamne veze tih elemenata i čitavog dela sa sistemima normi određenih tradicija, a takođe odnos dela sa pošiljaocem i primaocem u činu komunikacije, kao i saznajne relacije dela – modela stvarnosti koji su u njemu sadržani.3 Rani­ je pomenuta rasprava Mukaržovskog, O pesničkom jeziku, takođe je iznela na videlo i osobine karakteristične već za sledeću etapu u razvoju praškog strukturalizma četrdesetih godina. Pre desetak godina – naglašavao je Mukaržovski na kraju svog članka – u prvi plan su izbijali problemi zvučne strane pesničkog govora i proble­ matika poetske upotrebe leksike. Danas su, međutim, postala naj­ važnija pitanja koja se tiču značenjske strukture pesničkog jezika.35
33 3 Ibid., str. 227–228. Up. J. Mukař­ovský, „O strukturalizmie“, u: Wś­ród znaków i struktur, op. cit., str. 30–35; takođe: J. Mukař­ovský, Strukturalizm w estetyce i w nauce o lite­ raturze, op. cit., str. 232. Pogledati, takođe: J. Sławiński, Jan Mukař­ovský..., op. cit., str. 17–18. J. Mukaržovski, Struktura pesničkog jezika, op. cit., str. 101.
Književne teorije XX veka

35

230

Opširna studija ovog istraživača je u sebi već sadržala početni pro­ jekat strukturalne semantike. Najmanju dinamičku značenjsku je­ dinicu je ovde predstavljala rečenica – „postepeno ostvarivan kon­ tekst“,36 a tokom semantičke analize rečenice mogle su se odrediti osnove principa njene značenjske konstrukcije. Mukaržovski se po­ trudio da ih, makar početno, odredi. To su, dakle, bili: – prvo, princip j e d i nst v a re č en i čko g smisl a (koji određu­ je učešće svih semantičkih jedinica u stvaranju smisla celine); – drugo, princip z nač e nj ske a kumu l acij e (koji se odnosi na redosled semantičkih jedinica i njihovih kontekstualnih modifikacija); – treće, princip o s c i l a c ij e i z me đ u zna čenjske st at i ke i di nami ke (koja izražava napetost između odnosa prema stvarnosti svake semantičke jedinice upotrebljene u rečenici i promena značenja koje proističu iz njenog položaja u određe­ nom kontekstu – na primer, značenjske promene kao posledi­ ce procesa metaforizacije). Tako je književna teorija Mukaržovskog postigla krajnje dosled­ nu funkcionalnu i semiološku orijentaciju (karakterisitičnu za prvu fazu razvoja praškog strukturalizma), a u kasnijoj fazi se odlučno usmerila ka semantici književnog dela. Međutim, ne samo to – češ­ kog istraživača su interesovali i sociološki aspekti književnosti, kao i komunikaciona perspektiva. U ovom, prvom, slučaju najvažnije je bilo opisivanje društvene uslovljenosti književnog stvaralaštva (nor­ mi i umetničkih sredstava), kao i društvenih okolnosti percepcije književnosti; u drugom – analiza strukture umetničkog dela sa sta­ novišta čina komunikacije, proučavanje funkcija komunikacionih konvencija i opis sistema normi zajedničkih za pošiljaoce i primao­ ce književnosti (kodova).

Pri­nci­pi­ semanti­čke građe rečeni­ce Mu­karžo­v­sko­g

Semi­o­lo­ška i­ fu­nkci­o­nalna o­ri­jentaci­ja teo­ri­je Mu­karžo­v­sko­g

Upu­ći­v­anje­ na i­sto­ri­ju­
Praški strukturalisti se, ipak, nisu bavili samo traganjem za odgovo­ rom na pitanje o specifičnosti poetskog jezika, odnosno analizom književnih struktura. Veoma važna struja u njihovim istraživanji­ ma odnosila se i na teorijske i na metodološke osnove istorije knji­ ževnosti. Još su ruski formalisti (Šklovski, Ejhenbaum, a naročito Tinjanov) pokušavali da izoluju književnoistorijski proces od opšte
36 Ibid., str. 87.
VII. Strukturalizam (I) Teo­ri­jske i­ meto­do­lo­ške o­sno­v­e i­sto­ri­je knji­žev­no­sti­

231

Vo­di­čki­na ko­ncepci­ja i­sto­ri­je knji­žev­no­sti­

Najv­ažni­ja do­sti­gnu­ća Praške ško­le

istorije i da odrede principe njegovih unutrašnjih promena. Ovaj proces slično su videli praški strukturalisti – Mukaržovski, a pre svih Feliks Vodička – pa su tako i oni pokušali da opišu istorijski raz­ voj književnosti kao promenu estetskih struktura, nastojeći istovre­ meno da u ovom slučaju međusobno pomire sinhronijsku i dijahro­ nijsku tačku gledišta. U raspravi O pesničkom jeziku Mukaržovski je istraživao, na primer, istorijsku promenljivost pesničkog jezika u odnosu na promene koje se dešavaju u narodnom jeziku. Vodička je u raspravi pod nazivom Istorija književnosti. Njeni problemi i za­ daci (192) formulisao već veoma zreo naučni projekat – teorijske i metodološke osnove za književnoistorijska istraživanja.37 On je knji­ ževno delo okarakterisao kao dinamičan sastavni deo razvojnog procesa književnosti. Ovde izneta koncepcija istorije književnosti sadržala je tri osnovne grupe zadataka: – prva: određena objektivnim postojanjem književnih dela ko­ ja stvaraju istorijski niz koji obuhvata istraživanje imanent­ no g r az voj a književne strukture nezavisno od autora i reci­ pijenata; – druga: koja se bavi proučavanjem ge ne ze (rekonstrukcijom odnosa između književnog dela i istorijske stvarnosti uticajem vanknjiževnih struktura), kao i određivanjem napetosti izme­ đu književne namere pisca i savremene književne strukture; – treća: koja predstavlja analizu re ce p cij e (ona koja uzima u obzir proučavanje književne publike, normi recepcije, promena književnih vrednosti i životnosti dela u istorijskom procesu). Generalna namera opisivanja i objašnjavanja književnoistorij­ skih celina, kao i stvaranje razvojne sistematičnosti književnosti, po­ vlači za sobom neizbežnost shvatanja tipičnih razvojnih tendencija u sve tri grupe književnoistorijskih zadataka. Sva ova ostvarenja – naročito teoriju pesničkog jezika i estetske funkcije, podrobne analize pesničkog jezika, uvod u književnu se­ mantiku, teoriju strukture i književnog znaka, kao i formulisanje osnova za metodologiju istorije književnosti – treba smatrati najva­ žnijim dostignućima Praške škole. Ova škola je oficijelno završila svoj rad 198. godine, iako je njeno proučavanje pesničkog jezika nastavljeno i u posleratnom periodu – a pre svega je to učinio Ro­ man Jakobson.38
37 38 F. Vodička, „Historia literatury. Jej problemy i zadania“, u: Teoria badań­..., op. cit., t. 2, deo 3. Mukaržovski je, međutim, kasnijih godina odbacio strukturalizam u ime marksizma.
Književne teorije XX veka

232

Jako­bso­n i­ po­e­tska fu­nkci­ja
Godine 1960. ugledao je svetlo dana jedan od najčuvenijih teksto­ va Romana Jakobsona – „Lingvistika i poetika“. Pitanja mehanizma preobražavanja jezičkog komunikata u umetničko delo ovde ipak nisu promenjena – ali su zato odgovori postali podrobniji. Budući i dalje na stanovištu da poetska funkcija mora biti shvaćena na osno­ vi drugih jezičkih funkcija, Jakobson je ovde vršio veoma detaljnu analizu ovih funkcija na osnovi „činilaca koji ulaze u sastav svakog govornog događaja, svakog čina verbalnog opštenja“.39 Kao i za Mu­ karžovskog, i za Jakobsona je u ovom slučaju bio veoma važan pri­ stup specifičnosti književnosti iz komu ni k ac ione perspektive. Ovi „konstitutivni činioci“, o kojima govori, nisu označavali samo komu ni k at, p o š i lj a o c a i pr i ma o c a , već i različite dodatne ele­ mente takođe značajne za sporazumevanje pošiljaoca i primaoca: kontek st – na koji se odnosi komunikat, ko d – zajednički i za po­ šiljaoca i za primaoca i kont a kt – „fizički kanal i psihološku ve­ zu između pošiljaoca i primaoca“. Svi ovi činioci uticali su na jezičke funkcije čiji se broj ovde takođe uvećavao. Pored funkcija poznatih iz sheme Bihlera i Mukaržovskog: reprezentativne, ekspresivne i impre­ sivne, Jakobson je dodatno izdvojio: metajezičku funkciju (informa­ cije o kodu koja se nalazi u jeziku i kojom se služe pošiljalac i prima­ lac) i fatičku funkciju (formule koje postoje u jeziku i koje služe samo za podržavanje komunikacije). Tek se na osnovi svih ovih elemenata mogla razmatrati poetska funkcija koja je, kako je opet uveravao istra­ živač, uzrokovala „usmerenost (Einstellung) na PORUKU kao takvu, dovođenje u fokus poruke zarad nje same“.0 Osnovni zadatak ove funkcije bio je taj da učini „znakove jasnijim i uhvatljivijim“ i iako je ova osobina, dominantna u poetskom jeziku, mogla da se pojavi u običnoj jezičkoj komunikaciji, ona je ipak u ovom slučaju igrala samo sporednu ulogu. Jakobson, dakle, nije mnogo odstupao od principa koje je ustanovio Mukaržovski, ali je ipak nastojao da ode korak dalje pitajući se, pre svega, o tome kako se konkretno dešava ovo skretanje pažnje na jezičke znakove u poetskom komunikatu. Pokušao je da od­ govori na to pitanje pomoću čuvene definicije: „Poetska funkcija projektuje princip ekvivalentnosti iz ose se­ lekcije u osu kombinacije. Ekvivalentnost se uzdiže do kon­ stitutivnog načela sekvence.“1
39 0 1 R. Jakobson, Lingvistika i poetika, Nolit, Beograd, 1966, str. 289, prevod: Dra­ ginja Pervaz, Tomislav Bekić, Vjera Vuletić, Sreten Marić, Ranko Bugarski. Ibid., str. 29. Ibid., str. 296.
Jako­b­so­no­v­a Poetika u­ sv­etlu­ li­ngv­i­sti­ke

Ko­nsti­tu­ti­v­ni­ či­ni­o­ci­ jezi­čke ko­mu­ni­kaci­je

Fu­nkci­je jezi­ka prema Jako­b­so­nu­

Po­etska fu­nkci­ja

Jako­b­so­no­v­a defi­ni­ci­ja po­etske fu­nkci­je

VII. Strukturalizam (I)

233

Metafo­ra / meto­ni­mi­ja

Jako­b­so­no­v­a gramati­ka po­ezi­je

Koristeći izraze „o s a s el ekcij e“ i „os a kombina cij e“, Jakob­ son se pozivao na svoje ranije stavove iznete u skoro podjednako ču­ venom tekstu – „Dva aspekta jezika i dva tipa afazičnih oboljenja“ (1956).2 Stvaranju iskaza – tvrdio je tada – uvek mora prethoditi s e­ l ekc ij a određenih jezičkih jedinica (na primer, izraza) iz inventara mogućnosti (koda) i sa sobom povlači kombi naciju ovih jedinica (njihovo povezivanje u niz sa višim redom složenosti – na primer, u rečenice). Činom selekcije vlada, dakle, princip ekvivalentnosti, odnosno zamene (može se izraziti pomoću analogije s mehani­ zmom metafore i nazvati principom metaforizacije). Kombinaci­ jom vlada princip pripadništva (zasnovan na metonimičkom meha­ nizmu).3 U poeziji – dodao je Jakobson već u „Lingvistici i poetici“ – ovaj uopšten princip metaforizacije (ekvivalentnosti) postaje tako­ đe način organizacije jezičkih nizova (pojedinačnih rečenica poet­ skog iskaza). Poezija se od drugih vrsta govora razlikuje po tome što je za njene jezičke nizove karakteristično „redovno ponavljanje ekvivalentnih jedinica“ (ritmičkim i metričkim pravilnostima) za­ hvaljujući kojem možemo da osetimo bujicu govora, slično kao što se u muzici oseća vreme. Na kraju je – zaključio je – uvek stih taj ko­ ji implicira poetsku funkciju i ovaj princip obavezuje nezavisno od kulture i vremena u kojima nastaje književnost. Ove ideje nastavio je da razrađuje i u tekstu pod nazivom „Poe­ zija gramatike i gramatika poezije“ (1960). Za Jakobsona je ovde bi­ lo najbitnije da odredi uzajamne odnose između gramatike i poezi­ je. Redigujući, još ranije, prevode Puškinove poezije na češki jezik, primetio je neobičnu pojavu, konkretno da: „Prvorazredna funkcija morfoloških i sintaksičkih sredstava prepliće se, nadmeće se sa umetničkom ulogom tropa“.5

Gramati­čki­ paraleli­zam

Pažljive analize pesničkih tvorevina omogućile su mu da prime­ ti pojavu koju je nazvao gramatičkim paralelizmom – određenim gramatičkim oblicima na književnom nivou pesničke tvorevine od­ govarala su određena metaforička i metonimijska značenja na nje­ govom semantičkom planu, tako da je ponekad bilo teško odrediti tačnu granicu između „metaforike i konkretnosti u poeziji“. Ove ana­ lize su potvrdile raniju tezu istraživača da „simetrično ponavljanje 
2 3  5 Ovaj tekst se takođe nalazi u knjizi: W poszukiwaniu istoty języka, op. cit., t. 1. R. Jakobson, „Dwa aspekty języka i dwa typy zakłóceń afatycznych“, u: W pos­ zukiwaniu istoty języka, op. cit., t. I, str. 169–175. R. Jakobson, Lingvistika i poetika, op. cit., str. 298. Ibid., str. 72.
Književne teorije XX veka

23

i suprotstavljanje gramatičkih značenja postaje ovde umetnički po­ stupak“.6 Jakobson je tim povodom pronašao suštinsku analogiju: gramatika ima sličnu funkciju kao kompozicija u slikarstvu – opšti odnos pesničkog iskaza prema pitanju gramatike uvek je bio strogo određen, nikada neodređen: gramatička pravila su stvarala skriveni princip strukturalne i semantičke organizacije dela ili im se delo opi­ ralo. Ovo otkriće je trebalo, prema mišljenju autora Poezije gramati­ ke..., da predstavlja uvod u konstruisanje specifične poetske gramati­ ke, mada shvaćene potpuno drugačije nego nešto kasnije narativne gramatike. Jakobsonu nije bilo stalo do toga da stvori opštu gramati­ ku književnosti (kao ekvivalent književne „kompetentnosti“ po uzoru na jezičku kompetentnost Čomskog), već više samo da istraži odnose između gramatičkog i retoričkog nivoa pesničke tvorevine. Praktična potvrda ove koncepcije bila je objavljena 1962. godine u analizi sone­ ta Šarla Bodlera Mačke, zajedno s K. Levi­Strosom – koja se i danas smatra uobičajenim primerom primene strukturalne metode na prou­ čavanje književnosti. Ovaj neobično detaljan analitički rad obuhvatio je sve gramatičke nivoe pesme (fonetski, morfološki, leksički, sintak­ sički) i opisao njihove veze s rasporedom rima, kompozicijom stiho­ va i strofa, konstrukcijom subjekta, metrikom stihova i, na kraju – sa značenjem pojedinačnih rečenica u pesmi. Istraživači su ovde otkriva­ li i brojne paralelizme i podudarnosti između formalno­gramatičke organizacije pesme i njene semantičke strukture.7

Ulo­ga gramatai­čki­h prav­i­la u­ po­ezi­ji­

Gramati­čki­ ni­v­o­ – reto­ri­čki­ ni­v­o­

Stru­ktu­rali­zam i­ knji­že­v­na kri­ti­ka (Že­ne­t, To­do­ro­v­, Bart)
Godine 1966. i u Francuskoj su izašla dva važna teksta koja ne sa­ mo što su sumirala uzroke fascinacije lingvista strukturalizmom še­ zdesetih godina već su i pravila bilans posledica takvog stila mišlje­ nja za nauku o književnosti. Bio je to kratak, ali i sada čuveni tekst Že­rar Že­ne­ta (rođ. 1930), „Strukturalizam i književna kritika“,8 kao i još čuvenija „Kritika i istina“9 Ro­lana Barta (1915–1980). Uosta­ lom, obojica su – kako Ženet tako i Bart – krenuli u pravcu koji su ranije odabrali, a koji se najjednostavnije može odrediti pomoću 
6 7 8 9 Ibid., str. 80. Ibid., str. 97–117. Ž. Ženet, Figure, Vuk Karadžić, Beograd, 1985, prevod: Mirjana Miočinović. R. Barthes, Critique et vérité, Paris, 1966. Kod nas objavljen drugi deo u pre­ vodu Ivana Čolovića, u: Rolan Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, No­ lit, Beograd, 1971.
Francu­ski­ stru­ktu­rali­zam

VII. Strukturalizam (I)

235

Stru­ktu­rali­zam u­ o­dno­su­ na knji­žev­nu­ kri­ti­ku­ Ženeto­v­a ko­ncepci­ja kri­ti­ke

sugestije date u naslovu Ženetovog teksta; i jedan i drugi su uvideli duboku srodnost metodâ strukturalizma i načina rada književne kri­ tike, pa čak se – kako je to Ženet formulisao – strukturalizam, pre­ ma njihovom mišljenju, nalazio „implicite u kritičkoj delatnosti“.50 Opšte principe strukturalističke poetike Ženet je izložio još počet­ kom šezdesetih godina,51 a ovde je nastojao da sabere i rezimira sve koristi koje od strukturalizma može imati upravo književna kritika. Zato što „i kritičar rasklapa strukture na sastavne elemente“, a „kri­ tička misao... izgrađuje strukturisane celine uz pomoć jedne struk­ turisane celine – d el a“.52 Književna kritika je, dakle, vrsta „struktu­ ralističke delatnosti“ zasnovane na pretpostavci koju je izneo Bart tri godine ranije, a to je da u stvari nema „nikakve teh n i čke razlike između naučnog struktura­ lizma, s jedne strane, i književnosti i uopšte umetnosti, s druge strane“.53 Prema Ženetovom mišljenju, strukturalna analiza je književnoj kritici bila od velike praktične koristi – zahvaljujući njoj mogle su se otkrivati, na primer, veze između sistema formi i sistema značenja i prepoznavati celovite homologije. Moguće je bilo odrediti odnos iz­ među koda i poruke književnosti. Ali, pre svega, bilo je moguće da se potpuno odbaci proučavanje spoljnih uslovljenosti književnosti (psiholoških, društvenih, istorijskih i sl.) i da se pažnja usredsredi isključivo na s amo del o, tretirajući ga ne više kao posledicu nekih spoljnih uzroka već kao „nezavisno biće“. Na taj način se struktura­ lizam uključio u pokret opozicion prema pozitivizmu (istoricizmu, biografizmu, psihologizmu), uvodeći za promenu imanentizam (analizu ograničenu na samo delo, zaobilazeći u potpunosti njegove izvore i uzroke). Potpuno uveren u ispravnost ovakvog postupka, Ženet je veoma snažno i decidno iznosio svoj stav: „Dovoljno se dugo na književnost gledalo kao na poruku bez koda da bi se ukazala potreba da se bar za trenutak na nju gleda kao na kod bez poruke... Tako bi jedan gotovo pro­ storni determinizam strukture smenio, u sasvim modernom
50 51 52 53 G. Genette, „Strukturalizm a krytyka literacka“, Pamiętnyk Literacki, 197, sv. 3, str. 278. G. Genette, „Une poétique structurale?“, Tel Quel, 1961, br. 7. Pogledati, ta­ kođe: J. Rousset, Forme et signification. Essais sur le structures littéraires de Corneille à Claudel, Paris, 1962. Ž. Ženet, Figure, op. cit., str. 17. R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 183.
Književne teorije XX veka

Samo­ delo­ u­ cen­ tru­ zai­ntereso­v­a­ no­sti­ kri­ti­ke Pro­ti­v­ po­zi­ti­v­i­zma

236

duhu, vremenski determinizam postanka, budući da je sva­ ka jedinica definisana izrazima koji označavaju odnose, a ne poreklo.“5 Ovako radikalna promena perspektive za njega je predstavljala jedno od najvažnijih dostignuća strukturalizma, a o celini struktura­ lističkog poduhvata izjašnjavao se s velikim entuzijazmom – pošto je strukturalizam imao šansu da prati „književnost u njenom globalnom razvoju praveći sinhronij­ ske preseke u različitim etapama, i poredeći dobijene slike“.55 Podjednako optimistički je na misiju strukturalizma gledao i Rolan Bart, i to upravo u isto vreme. U Kritici i istini isticao je nu­ žnost da se nauka o književnosti izgradi pomoću stvarnog događa­ ja. To je trebalo da bude nauka zasnovana na lingvističkom modelu koja se ne bi bavila sadržinama književnih dela, već opštim „usl ov i­ ma u kojima se nalazi sadržina“ (formama), odnosno varijacijama smisla koje potiču iz tih dela. Pozivajući se, između ostalog, na kon­ cepciju Noama Čomskog, Bart je imao u vidu i mogućnost posto­ janja neke vrste „književne sposobnosti“ – književne kompetencije analogne jezičkoj sposobnosti – a takođe je (kao i Ženet) naglašavao glavnu prednost nove nauke o književnosti: mogućnost odvajanja književnog dela od njegovog stvarnog autora (pa čak i od hipotetičke namere autora) kao i perspektivu proučavanja samih pravila konstruk­ cije dela.56 Ovu nauku je autor Kritike i istine decidno razlikovao od književne kritike („nauka se bavi smislom, a kritika ga proizvodi“),57 međutim, na kraju je ona ipak trebalo da stvara osnovu za kritiku, isti­ čući opšte uslove za mogućnost stvaranja značenja u književnosti. Ovo pitanje je drugačije video drugi francuski teoretičar knji­ ževnosti – Cv­e­tan To­do­ro­v­ (rođ. 1939). U Poetici, objavljenoj dve godine kasnije, nasuprot Bartu i Ženetu, izvršio je principijelnu po­ delu na ono što spada u kompetencije poetike (zakoni koji se nalaze u okviru naučnog sistema) i na ono što predstavlja domen interpre­ tacije, kao i književne kritike (procese stvaranja značenja koji se ne mogu uvek sistematično urediti). Tako je pisao: „Nasuprot onome čemu teži tumačenje pojedinačno uze­ tih dela, poetika ne nastoji da im odredi smisao, nego teži
5 55 56 57 Ž. Ženet, op. cit., str. 19. i 2. Ibid., str. 32. R. Bart, op. cit., str. 232–237. Ibid., str. 237.

Stru­ktu­ra versu­s geneza

Barto­v­a Kritika i istina

Knji­žev­na ko­mpetenci­ja

Nau­ka o­ knji­žev­­ no­sti­ / knji­žev­na kri­ti­ka

VII. Strukturalizam (I)

237

saznavanju opštih zakona koji upravljaju stvaranjem svakog dela. Međutim, za razliku od onog što čine pomenute nau­ ke (psihologija, sociologija, itd.) ona nastoji da te zakone ot­ krije u samoj književnosti. Prema tome, poetika predstavlja u isti mah ‘apstraktan’ i ‘unutrašnji’ pristup književnosti.“58
To­do­ro­v­ljev­o­ su­pro­tstav­ljanje po­eti­ke i­ i­nterpretaci­je Uni­v­erzalni­ si­stem po­tenci­jalne knji­žev­no­sti­

Koliko su Bart i Ženet u strukturalnoj analizi videli osnovu knji­ ževne kritike / interpretacije, toliko se Todorov odlučno protivio tako tesnoj povezanosti, naročito se pribojavajući eventualnih po­ remećaja u apstraktnom modelu strukturalne poetike u slučaju da ona počne da se bavi semantičkim pojavama kojima je teško ovla­ dati i koje su u suštini subjektivne. U njegovoj knjizi se može uočiti veoma izražen san o otkrivanju univerzalnog sistema „potencijalne književnosti“. Tako on, nešto dalje, kaže: „Predmet poetike nije sámo književno delo: ona ispituje svojstva one osobene vrste diskursa koju predstavlja knji­ ževni diskurs. Svako delo tada se posmatra kao ispoljava­ nje jedne mnogo opštije apstraktne strukture, čije je ono samo jedno mogućno ostvarenje. Iz ovoga proizlazi da je ova nauka zaokupljena ne više postojećom književnošću nego mogućnom književnošću ili, drugačije rečeno, onim apstraktnim svojstvom koje književnu činjenicu čini osobe­ nom – literarnošću.“59 Dakle, poetika, prema shvatanju Todorova, nije više uopšte tre­ balo da se bavi analiziranjem konkretnih, pojedinačnih književnih tekstova, već samo opisivanjem apstraktnih struktura, a ovi tekstovi bi mogli biti samo njihova realizacija. Prema tom shvatanju, poetiku takođe nisu interesovala značenja književnog dela (to je u stvari bio domen interpretacije), već samo opšti uslovi nastanka tih značenja (semantička pravila). Tako shvaćena poetika, za razliku od interpre­ tacije koja je subjektivna i izlazi izvan okvira samog dela, trebalo je da predstavlja „apstraktni“ i „unutrašnji“ prilaz književnosti, da se uopšte ne bavi empirijskim činjenicama (književnim delima), već samo apstraktnom strukturom (književnošću u opštem smislu)60 i samo tako shvaćena predstavljala bi nauku u punom smislu. U tom pravcu su išli i ostali radovi Todorova, na primer, raniji Littérature
58 59 60 C. Todorov, Poetika, Filip Višnjić, Beograd, 1986, str. 11, prevod: Branko Je­ lić i Miloš Konstantinović. Ibid., str. 11. Ibid., str. 15.
Književne teorije XX veka

Po­eti­ka kao­ anali­za apstraktni­h stru­ktu­ra

238

et signification (1967) i njegove analize fabularnih dela vršene zajed­ no sa istraživačima iz kruga Francuske naratološke škole.61 Veoma uočljivi naučni apetiti, kako kod Todorova tako i kod Že­ neta i Barta, bili su karakteristični naročito za francuski strukturali­ zam kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina62 koji je upravo zbog toga često nazivan „ortodoksnim“. Štaviše – tadašnja atmosfera je veoma pogodovala upravo takvim tendencijama. Imajući u vidu sna­ žne filozofsko­antropološke uticaje, a takođe i podsticaje posleratnih lingvističkih teorija (Emila Benvenista, Luja Hjemsleva, a naročito Noama Čomskog), analize pesničkog jezika su u tom trenutku ustu­ pile mesto mnogo smelijim i široko zamišljenim namerama – traga­ njem za univerzalnom gramatikom književnosti. Upravo će ovakve zamisli – a naročito projekat stvaranja još snažnije nego do tada nau­ ke o književnosti – posebno zainteresovati francuske strukturaliste u drugoj polovini šezdesetih godina. Jedan od najvažnijih impulsa za njih tada će postati antropološka misao K. Levi­Strosa.63 U posleratnom strukturalizmu će dominirati i semiološka per­ spektiva već ranije skicirana u ostvarenjima istraživača iz kruga Praške škole. Koliko je – kako se sećamo – u koncepcijama Mukar­ žovskog ili Jakobsona nadređena kategorija bio zna k , i koliko su njihovi napori išli pre svega u pravcu prihvatanja književnog dela kao znakovnog fenomena i mogućnosti definisanja njegove semio­ tičke specifilnosti, toliko se kasnije – naročito na polju francuskog strukturalizma s kraja šezdesetih i sedamdesetih godina – u centru pažnje neće naći sam znak, već s iste m z na kova . I, u skladu s tim, ispostaviće se da je najvažniji zadatak – opisivanje književnih i kul­ turoloških znakova. Na taj način će se semiotika – nauka o znakovi­ ma koja se razvijala još od antike – povezati sa strukturalističkom mišlju i postaće u pravom smislu naučna disciplina – semiologija, odnosno opšta teorija znakova i znakovnih sistema.

Orto­do­ksni­ stru­ktu­rali­zam

Dalja ev­o­lu­ci­ja stru­ktu­rali­zma

Prelazak o­d znaka na si­stem znako­v­a

61

62

63

Naročito kasnija Poétique de la prose (1971) ili Grammaire du Décaméron. Pogledati: Strukturalizam (II). Već 1978. godine, u knjizi Les genres du disco­ urse, Todorov je doveo u pitanje strukturalističku koncepciju književnosti za­ snovanu na premisi homogenosti književnog dela. Ovde treba spomenuti strukturalnu stilistiku M. Rifatera. Up. M. Riffaterre, „Kryteria analizy stylu“, u: Studia z teorii literatury. Archiwum przekł­adów „Pamiętnika Literackiego“, I, Wrocław, 1977, ili: „Kontekst stylistyczny“, Pami­ ętnik Literacki, 1972, deo 3. Pogledati: Strukturalizam (II).

VII. Strukturalizam (I)

239

Re­zi­me­
1. Rani strukturalizam u nauci o književnosti razvio se uglav­ nom zahvaljujući inspiracijama lingvista – pre svega švaj­ carskog naučnika Ferdinanda de Sosira, a i ruskog Nikolaja Trubeckog. U slučaju De Sosira ispostavilo se da je bila naju­ ticajnija koncepcija sistema jezika, kao i opšta ideja lingvisti­ ke kao nauke – obe formulisane u Opštoj lingvistici (1916), objavljenoj nakon njegove smrti. Kad je reč o Trubeckom – naročito inspirativna postala je njegova fonološka teorija. 2. Najvažniji zadatak za De Sosira bilo je utvrđivanje opštih osobina apstraktnog s iste ma j e z i ka koji se suprotstavljao konkretnom govor u – korišćenju jezika u činovima iskaza. De Sosirova teorijska misao je imala du a list i čk i karakter – osnovni princip konstrukcije sistema jezika, kao i same lingvistike, prema njegovom mišljenju su bile opozicije sa­ gledavane na raznim nivoima: počev od binarne opozicije, koja određuje zvučne razlike u jeziku (razlike između fone­ ma), preko dualističke konstrukcije samog jezičkog znaka (koji se sastoji od onoga što predstavlja označitelj, signifiant, i onoga što je označeno, signifié, te, dakle, od zvučne struje i pojma), sve do pomenute opozicije sistema (jezika) i govo­ ra (langue / parole), kao i opozicije sinhronije i dijahronije. Budući koncentrisana na unutrašnju organizaciju sistema jezika, De Sosirova teorija je imala sinhronijski karakter (zaobilazila je, dakle, promene jezika kroz vreme), pri tom je izolovala jezik od spoljašnjih predmeta i pojava (što je bi­ lo vidljivo već u samoj strukturi znaka koji povezuje zvuk i pojam a ne, na primer, oznake i označene predmete). De Sosira nisu interesovali ni oni koji jezik koriste, niti funk­ cionisanje jezika u društvenom životu. Njegov glavni cilj bio je stvaranje objektivne nauke o jeziku, dok je opšti sistem j e zi k a prihvaćen kao osnovna kategorija – za razliku od izdiferenciranog, ne uvek predvidljivog i teškog za ovladava­ nje, govora – mogao takođe zagarantovati pojmovnu čistotu ove nauke. 3. Idući De Sosirovim tragom, strukturalisti lingvisti su se tako­ đe interesovali za siste mske os obine jezika književnosti, koncentrišući se na njegovu unutrašnju organizaciju – neza­ visnu od vanjezičke stvarnosti, od onih koji se jezikom ko­ riste, od istorijskih promena, kao i od individualnih iskaza.
20
Književne teorije XX veka

Opo­zi­ci­o­no­st kao­ o­sno­v­ni­ ko­nstru­kti­v­ni­ pri­nci­p jezi­ka

Si­stemski­ po­kazatelji­ knji­žev­no­g jezi­ka

U početku je i njihov cilj bilo stvaranje nauke o književnosti koja bi bila na čvrstim osnovama. Međutim, ovaj cilj su vrlo brzo zamenili praktični zadaci – naročito strukturalna ana­ liza književnog dela – a književnoteorijska refleksija je bila proširena istorijskom i komunikacionom perspektivom. . Prva škola nastala na strukturalističkoj osnovi – Praška struk­ turalistička škola – postavila je sebi za cilj, pre svega, pr ime­ nu D e S os i rove konc e p c ij e na nauku o književnosti i na njen razvoj, uzimajući u obzir specifičnosti književnosti. 5. Praški strukturalisti su smatrali da je pesnički jezik konstru­ isan analogno opštem jeziku (što znači da u njemu ima sle­ dećih nivoa: fonološki, morfološki, leksički i semantički), da se od opšteg jezika razlikuje po svojoj autoteli čnost i (to jest, sposobnosti da učini vidljivim same jezičke znakove) i po mogućnosti a ktu a li za c ij e nekog od slojeva (njegovo isticanje u prvi plan). 6. Najvažniji zadatak za istraživače ove škole (naročito za Jana Mukaržovskog i Romana Jakobsona) postalo je određivanje sp e cif i č nost i p e s n ičko g j e zi k a – njegovih opštih, uni­ verzalnih i vanvremenskih osobina. Oba istraživača su ove osobine pronalazili u funkcionalnosti pesničkog jezika – u njegovoj e stet i čkoj f u n kc ij i (Mukaržovski) ili p o et skoj f u n kc ij i (Jakobson). I u jednom i u drugom slučaju, ova funkcija (koja je skretala pažnju na sam jezički znak) ipak nije bila izdvojena od drugih funkcija koje obavlja književni iskaz. Ona je u koncepciji Mukaržovskog bila povezana razli­ čitim odnosima s praktičnim funkcijama jezika: re pre zen­ t at iv nom, ek spre s iv nom i i mpre siv nom (izdvojenim prema nemačkom lingvisti Bileru). Kad je reč o Jakobsonu – na ovu podelu je dodata još i f at i čka i me t aj e zi čka funkcija. I u jednoj i u drugoj koncepciji, estetička ili poetska funkcija je bivala dinamički zavisna od ostalih funkcija, proiz­ vodeći naročitu vrstu napetosti između autoteličnosti (ekspo­ niranjem samih poetskih znakova kao takvih) i komunikacije (njihovom usmerenošću ka sporazumevanju). 7. U skladu s tim, najbitnijom osobinom pesničkog jezika Mu­ karžovski i Jakobson smatrali su dominaciju estetičke/poet­ ske funkcije (one koja usmerava pažnju recipijenta na sam jezički znak) u njemu, kao i ulazak te funkcije u dinamične odnose sa ostalim jezičkim (komunikacionim) funkcijama.
VII. Strukturalizam (I)

Jezi­čki­ ni­v­o­i­

Po­etska / este­ ti­čka fu­nkci­ja i­ dru­ge jezi­čke fu­nkci­je

Do­mi­naci­ja este­ ti­čke / po­etske fu­nkci­je

21

Knji­žev­ne stru­ktu­re

Stru­ktu­ralna anali­za značenja

Ko­mu­ni­kaci­o­ni­ aspekt knji­žev­no­sti­

Stru­ktu­rali­zam i­ meto­do­lo­gi­ja i­sto­ri­je knji­žev­no­sti­

Stru­ktu­rali­zam u­ o­dno­su­ prema knji­žev­no­j kri­ti­ci­

8. Prema istraživačima iz Praga, za književne (umetničke) strukture bili su karakteristični komplikovani unutrašnji si­ stemi pojedinačnih elemenata, mada nisu bile samo njihov zbir. Bile su im svojstvene pre svega unutrašnje napetosti – nastanak poremećaja i ponovno formiranje. Književne uni­ verzume činile su strukture višeg reda (književna tradicija, pesnički jezik) kao i strukture nižeg reda (književna dela). Odnos između ovih struktura bio je hijerarhizovan. 9. Naučnici Praške škole su u završnom periodu delovanja obratili pažnju i na to da nije samo unutrašnja organizacija književnih struktura ta koja ima sistemski karakter, nego da se takve osobine mogu takođe uočiti i kad je reč o semantič­ koj sferi. Tako je naredni zadatak trebalo da postane st r u k­ tur a l na ana l i z a z na č e nj a k njiže v nost i – pravac koji je bio precizno određen (na primer, u radu O pesničkom je­ ziku, Mukaržovskog). Ovaj projekat, međutim, nije do kraja realizovan. 10. Češki naučnici su takođe dosledno prihvatili i funkcional­ nu i semiološku perspektivu. U njihovoj teorijskoj reflek­ siji je bilo veoma bitno obuhvatanje književnosti i s ko­ muni k a c i ono g aspekta. Književno delo je tako imalo z na kov n i karakter, a njegovu specifičnost je činilo vršenje različitih j e z i čk i h f u n kc ij a u osnovnom sistemu komuni­ ciranja: pošiljalac–poruka–primalac (kod Mukaržovskog), kao i pošiljalac–poruka–primalac + kontekst, kontakt, kôd (kod Jakobsona). 11. Podjednako važan poduhvat za naučnike Praške škole po­ stalo je definisanje osnovnih principa metodologije istor i­ j e k nj i ž e v nost i. Ovog zadatka se poduhvatio naročito Feliks Vodička, izrađujući detaljan metodološki projekat za istorijska istraživanja. 12. Po završetku zvaničnog delovanja Praške škole, kasnih četr­ desetih godina, ideje čeških strukturalista pedesetih i šez­ desetih godina nastavio je Roman Jakobson, naročito u ra­ dovima „Lingvistika i književnost“ i „Poezija gramatike i gramatika poezije“, ističući veliku zavisnost i zajedničko de­ lovanje lingvističkih metoda i stilske analize kao i verološke poezije. 13. Ovu misao su prihvatili i francuski strukturalisti polovinom šezdesetih godina (između ostalih, Rolan Bart i Žerar Ženet), proklamujući duboku srodnost između metodâ strukturalne
22
Književne teorije XX veka

analize i književne kritike kao analiziranja jezičkih formi a ne sadržina koje se putem književnost saopštavaju. 1. Jedna od najčuvenijih teorija lingvističke struje strukturali­ zma postala je koncepcija Cvetana Todorova, izneta u njego­ voj Poetici (1968), u kojoj je striktno razdvojio poetiku (kao proučavanje jezičkih formi) od interpretacije (tumačenja – kao analizu sadržine književnih poruka).

VII. Strukturalizam (I)

23

Hro­no­lo­gi­ja
1906–1911: Ferdinand de Sosir predaje na univerzitetu u Ženevi odakle je otišao u Pariz. Indoevropeista je i pre svega drži predavanja iz sanskrita, grčkog, latinskog jezika i slično. Međutim, ipak će u istoriju ući njegova predavanja iz opšte lingvistike i pored toga što je stigao da održi samo tri kursa za trideset studenata. Godi­ ne 1912. De Sosir počinje ozbiljno da oboleva. 1913: Umire Ferdinand de Sosir. 1916: De Sosirove univerzitetske kolege – Šarl Bali i Albert Sešehej – objavljuju u Ženevi Cours de linguistique générale (Opšta lin­ gvistika). Sami izdavači nisu prisustvovali tim predavanjima, ali su se poslužili De Sosirovim beleškama i beleškama njegovih studenata (u celini: devet kompleta beležaka). Iako počeci struk­ turalizma u teoriji jezika prethode objavljivanju Opšte lingvisti­ ke, ipak od tog trenutka De Sosirovi pogledi počinju da vrše snažan uticaj na lingvistiku i druge humanističke discipline. 1921: U Pragu se pojavljuje Roman Jakobson koji će odigrati ulogu ve­ znika između Moskovskog lingvističkog kruga i praškog struk­ turalizma. Od tog trenutka govoriće se da je „formalizam bio samo dečja bolest strukturalizma“, a Jakobson i njegove praške kolege predstavljaće ozbiljnu nauku o književnosti u punom značenju te reči. Ta nauka se – kako će te godine napisati Jakob­ son – neće baviti svim na šta usput naiđe, nego samo predme­ tom koji je za nju najbitniji: „literarnošću ili onim što određenu tvorevinu čini književnom.“ Praški istraživači će se kritički po­ staviti prema nekim pogledima Ruske formalističke škole (na primer, prema tendenciji da se poetičnost izoluje od drugih je­ zičkih funkcija koje obavlja književno delo), ali će ipak biti više zahvalniji svojim prethodnicima iz Rusije. 1923: Jakobson objavljuje monografiju O češkom stihu s kojom započi­ nju njegova dugogodišnja istraživanja odnosa između poetskih formi i opšteg jezika (posebno o odnosu metrike i lingvistike). 1926: Roman Jakobson, Jan Mukaržovski, Bohuslav Havranek i Vilem Matezijus osnivaju Praški lingvistički krug (Pražský Linguistický 2
Književne teorije XX veka

1927:

1929:

1930:

1934:

Kroužek), kojem se uskoro priključuju i drugi, na primer, Fe­ liks Vodička i Rene Velek. Krug, takođe, uspostavlja saradnju s Nikolajem Trubeckim i Jurijem Tinjanovim i ubrzo postaje na­ učni centar međunarodnog značaja. Jurij Tinjanov i Roman Jakobson objavljuju rad „Problemi is­ traživanja književnosti i jezika“ (na stranicama časopisa Nowyj Lef, 1927, br. 12/13) koji ukazuje na prelaz između pravca istra­ živanja poetskog jezika, koji su odabrali ruski formalisti, i onog koji će pokrenuti praški strukturalisti. Pored orijentacije na istraživanje imanentnih zakona koji vladaju književnošću, na analizu strukturnih pravila konstrukcije jezika i književnih dela kao i funkcionalnih aspekata književnog jezika, ovde nailazimo takođe i na formulacije o neophodnosti da se uzmu u obzir isto­ rijske perspektive. Danas se smatra da je ta rasprava već sadrža­ la početne pretpostavke za Teze Praškog kruga. Praški lingvistički krug počinje da objavljuje sopstveni časopis Radovi lingvističkog kruga iz Praga (Travaux du Cercle Lingui­ stique de Prague). On će izlaziti do 1938. godine, a u njemu će svoje radove štampati, takođe, Nikolaj Trubecki. U Pragu se održava Prvi slavistički kongres tokom kojeg Pražani objavljuju svoj teorijski manifest – takozvane Teze Praškog kruga. Ovde, između ostalog, postavljaju sebi zadatak da se De Sosirova teo­ rija prilagodi teoriji književnosti, mada istovremeno ispoljavaju veliku rezervu prema nekim pogledima tvorca opšte lingvistike (naročito prema sinhronijskom opisu jezika na koji je on stav­ ljao naglasak). Praški strukturalisti ističu da ni dijahronijska istraživanja ne isključuju analize sistema i jezičkih funkcija, kao što ni sinhronijska istraživanja ne mogu zanemarivati evoluciju jezika. Najvažnija tačka Teza ipak se odnosi na ideju funkcional­ nog jezika i na književno delo kao funkcionalnu strukturu. Tu će, takođe, biti formulisana koncepcija poetske funkcije. Jan Mukaržovski objavljuje raspravu „Fonologija i poetika“ (u če­ tvrtoj knjizi Radova lingvističkog kruga iz Praga) koja je veoma reprezentativna za način mišljenja praških strukturalista tog razdoblja. On tu, između ostalog, skreće pažnju na čvrstu uza­ jamnu zavisnost poetike i lingvističkih fonoloških teorija, nagla­ šavajući da poetska funkcija podleže promenama pod uticajem promena fonološkog sistema. U tom radu će se pojaviti čuveni poznati pogled, iz Tezâ Praškog kruga, o dezautomatizaciji iz­ ražajnih sredstava u poetskom jeziku – to znači, o mogućnosti eksponiranja svih jezičkih segmenata, čak i onih koje ne zapaža­ mo u običnoj jezičkoj komunikaciji (na primer, zvučno podra­ žavajućih elemenata u jeziku). Roman Jakobson objavljuje članak „Šta je to poezija?“ na strani­ cama časopisa Volné Smĕry, 1933/193, br. 30. U tom tekstu po­ kušava da definiše poetsku funkciju kao stalno i nepromenljivo 25

VII. Strukturalizam (I)

1939:

1940:

1941:

svojstvo književnosti. Ovde se veoma često postavlja pitanje: „Ali u čemu se ispoljava poetičnost?“ i daje odgovor: „U tome da se reč oseća kao reč, a ne samo kao reprezentant nazvanog predmeta ili kao izliv emocija.“ U sedmom tomu Radova lingvističkog kruga iz Praga pojavljuju se čuvena „Grundzüge der Phonologie“ („Pravila fenomenolo­ gije“) Nikolaja Trubeckog, knjiga koja će kasnije veoma snažno inspirisati francuskog antropologa, oca posleratnog strukturali­ zma – K. Levi­Strosa. Roman Jakobson putuje u Skandinaviju gde će boraviti više od dve godine; tu, između ostalog, istražuje afaziju u dečjem jezi­ ku. Jedan od članaka tih istraživanja biće objavljen 1956. godi­ ne pod nazivom „Dva aspekta jezika i dva tipa afatičkih greša­ ka“ (u knjizi pod naslovom Fundamentals of Language koju je objavio zajedno s Morisom Holom). Ovde se javlja jedna od najvažnijih Jakobsonovih koncepcija o dvopolnosti jezika: nje­ govoj metaforičnosti i metonimičnosti. Objavljen je rad Jana Mukaržovskog „Strukturalizam u estetici i nauci o književnosti“, smatran jednim od osnovnih program­ skih tekstova ranog strukturalizma. Mukaržovski ovde iznosi teze o zavisnosti celine i delova u okviru strukture, međutim, skreće pažnju i na to šta predstavlja suštinsko svojstvo verzije strukturalne teorije koju on koristi – na „energetičnost“ i „di­ namičnost“ strukture, to znači na njenu unutrašnju funkcional­ nost i sposobnost na stalno preoblikovanje („struktura kao celi­ na nalazi se u neprekidnom pokretu“). Jan Mukaržovski objavljuje jednu od svojih najčuvenijih teorij­ skoknjiževnih rasprava – „O poetskom jeziku“ – u kojoj se ve­ oma energično zalaže za funkcionalnost kao najvažnije i naju­ niverzalnije svojstvo tog jezika. Tu će, takođe, biti formulisana definicija estetičke funkcije kao one funkcije jezika koja skreće pažnju na sam jezički znak. Ta vrsta (autoteličnog) funkcionisa­ nja jezika za Mukaržovskog je suprotnost jezičkog izraza – spo­ razumevanja, najvažnija iz praktičnih razloga. Mukaržovski, ta­ kođe, skreće pažnju na jednu od najbitnijih svojstava poetskog jezika (kakva je „stalna napetost između unutarnje svrsishodno­ sti i komunikacije“ – dakle, između estetičke funkcije i praktič­ nih funkcija) i nagoveštava početni projekat književne struktu­ ralne semantike čija sistematska obrada treba, prema njegovom mišljenju, da bude najvažniji zadatak u sledećoj fazi razvoja praškog strukturalizma. Izlazi iz štampe trotomni Kapitoly z české poetiky – sabrani rado­ vi Jana Mukaržovskog (drugo izdanje pojaviće se 198. godine). Roman Jakobson odlazi u Sjedinjene Američke Države. Tamo pre­ daje, između ostalog, na École Libre des Hautes Études, Kolumbiji,
Književne teorije XX veka

26

1942:

1948: 1960:

1962:

1966:

Harvardu i u Massachusettes Institute of Technology. Osniva Njujorški lingvistički krug i zajedno s grupom saradnika započi­ nje objavljivanje časopisa Word: Journal of the Linguistic Circle of New York. U tom razdoblju upoznaje i K. Levi­Strosa na koga će izvršiti velik uticaj i ovaj će se u velikoj meri preorijentisati sa etnografije na strukturalnu antropologiju (zasnovanu na lin­ gvističkom modelu). Feliks Vodička objavljuje knjigu Istorija književnosti. Njeni pro­ blemi i zadaci. Ta rasprava je već veoma sazreo metodološki projekat koji se odnosi na istorijskoknjiževna istraživanja i još jednom potvrđuje živu zainteresovanost praških strukturalista za dijahroniju. Zvanični kraj delatnosti Praškog lingvističkog kruga. Roman Jakobson objavljuje jedan od svojih najčuvenijih teksto­ va: Poetika u lingvističkom svetlu (knjigu koja je pod naslovom Style in Language objavljena u redakciji T. Sebioka) i predavanje „Poezija gramatike i gramatika poezije“ (održano u Varšavi na međunarodnoj konferenciji posvećenoj problemima poetike). U prvi od ovih radova ugrađuje potpuni model komunikacio­ nog sistema zajedno sa svim jezičkim funkcijama (saznajnom, ekspresivnom, impresivnom, metajezičkom, fatičnom i poet­ skom) kao i definiciju poetske funkcije kao „projekciju prin­ cipa ekvivalentnosti sa težišta izbora na težište kombinacija“. U drugom istražuje uticaj gramatičkih paralelizama na struktu­ ru poetske fraze. Roman Jakobson i Klod Levi­Stros objavljuju tipsku strukturnu analizu književnog dela „Bodlerove ‘Mačke’“ (u časopisu L’Hom­ me. Revue française d’anthropologie, januar–april 1962). Ova analiza se sve do danas smatra savremenim primerom primene strukturalističke metode na istraživanja književnosti. Objavljena dva važna rada francuskih kritičara i teoretičara knji­ ževnosti – Rolana Barta (Kritika i istina, kao posebna knjiga) i Žerara Ženeta („Strukturalizam i književna kritika“, u knjizi istog tog autora pod naslovom Figures. Essais). I jedna i druga konačno potvrđuju čvrste veze između strukturalizma i književ­ ne kritike, tumačeći strukturalne analize književnosti kao osnov­ ni zadatak kritičara. Poruka oba rada je jasna: kritičari ne treba da se bave istraživanjem odnosa književnog dela i stvarnosti niti potragom za istinom koja se nalazi u književnosti, već, pre sve­ ga, unutarnjom organizacijom jezičkih struktura u književnom delu – to znači, istraživanjem forme a ne sadržaja. Izlazi sledeće monumentalno delo Jana Mukaržovskog – Studije iz estetike. Istraživanja češkog strukturaliste ovde ne obuhvataju samo književnost, nego i pozorište, film, slikarstvo, arhitekturu i primenjenu umetnost, folklor i slično. Ovde se izrazito vidi 27

VII. Strukturalizam (I)

1968:

1975: 1982:

kako je Mukaržovskom bila bliska ideja međusobnog uzajam­ nog osvetljavanja umetnosti. Može se, takođe, zapaziti njegova dosledna semiološka orijentacija u estetičkoj refleksiji. Iz ciklusa rasprava pod zajedničkim naslovom Šta je to struktu­ ralizam?, nastala je knjiga francuskog teoretičara književnosti Cvetana Todorova – Poetika – jedno od najvažnijih dela koje izlaže program već zrele strukturalističke poetike. Ovde postoji veoma izražena podela na dve posebne književnoteorijske disci­ pline: poetiku – apstraktnu oblast koja se bavi opisom unutraš­ njih književnih struktura i interpretaciju – koja nastoji da „ime­ nuje smisao“. Umire Jan Mukaržovski. Umire Roman Jakobson.

28

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­grafi­ja
Opšta
Dž. Kaler, Strukturalistička poetika. Strukturalizam, lingvistika i proučavanje književnosti, Beograd, 1990, prevod: Milica Mint. F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 1: Le champ du signe, 1945–1966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jours, Paris 1991–1992. T. Hawkes, Strukturalizm i semiotyka, tłum. I. Sieradzki, posł. M. Głowiński, Warszawa 1988. E. Kurzweil, Age of Structuralism: Lévi­Strauss to Foucault, New York 1980. Z. Mitosek, „Strukturalizm“, u: idem, Teorie badań­ literackich, Warszawa 1998. Ž. Pijaže, Strukturalizam, (prev. Nada Popović­Perišić. Beograd), 1978. F. de Sosir, Opšta lingvistika (prev. Sreten Marić), Beograd, 1969; kritičko izda­ nje (prev. Dušanka Točanac), Sremski Karlovci–Novi Sad, 1996. F. de Sosir, Spisi iz opšte lingvistike (prev. Dušanka Točanac), Sremski Karlov­ ci–Novi Sad, 200.

Praška stru­ktu­rali­sti­čka ško­la
R. Jakobson, W poszukiwaniu istoty języka, t. 1–2, wybór, red. nauk., wstęp M. R. Mayenowa, Warszawa 1989, up. na srpskom: R. Jakobson, Lingvisti­ ka i poetika, Beograd, 1966. J. Mukař­ovský, „Fonologia i poetyka oraz Strukturalizm w estetyce i w nau­ ce o literaturze“, u: Teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, red. S. Skwarczyńska, t. 2: Od przeł­omu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Kraków 1986. J. Mukař­owský, Wś­ród znaków i struktur. Wybór szkiców, wybór, red., wstęp J. Sławiński, Warszawa 1970 – tu zwłaszcza: O strukturalizmie, Dwa stu­ dia o nazywaniu poetyckim. Praska szkoł­a strukturalna w latach 1926–1948. Wybór materiał­ow, red. M. R. Mayenowa, tłum., komentarz W. Górny, tłum. przejrzał i oprac. T. Brajer­ ski, Warszawa 1966.
VII. Strukturalizam (I)

29

J. Tynianow, R. Jakobson, „Problemy badania literatury i języka“, u: Teoria ba­ dań­ literackich za granicą. Antologia, red. S. Skwarczyńska, t. 2: Od przeł­o­ mu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do struktu­ ralizmu, Kraków 1986.

Li­teratu­ra
M. R. Majenova, „Poetski jezik“, u: Teorijska poetika. Problemi jezika (prev. Bi­ serka Rajčić), Beograd, 2009. M. R. Mayenowa, „Wstęp“, u: Praska szkoł­a strukturalna w latach 1926–1948. Wybór materiał­ów, red. M. R. Mayenowa, Warszawa 1966. J. Sławiński, Jan Mukař­ovský: program estetyki strukturalnej, u: J. Mukař­ovský, Wś­ród znaków i struktur. Wybór szkiców, red. J. Sławiński, Warszawa 1970. L. Sziklay, Szkoł­a praska, tłum. A. Sikorska, u: Literatura i jej interpretacje, red. L. Nyírö, posł. S. Żołkiewski, Warszawa 1987.

Po­eti­ka stru­ktu­rali­zma u­ go­di­nama 1960–1970.
R. Barthes, Kritika i istina (prev. Lada Čale Feldman), Zagreb, 2009. R. Barthes, „Uvod u strukturalnu analizu pripovjednih tekstova“, Suvremena teorija pripovijedanja (ur. V. Biti), Zagreb, 1992, str. 7–77. G. Genette, „Palimpsesty“, tłum. A. Milecki, u: Współ­czesna teoria badań­ lite­ rackich za granicą. Antologia, oprac. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatu­ ra jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, Kraków 1996. G. Genette, „Strukturalizm a krytyka literacka“, tłum. W. Błońska, Pamiętnik Literacki 197, z. 3. G. Genette, „Tipovi fokalizacije i njihova postojanost“, Suvremena teorija pri­ povijedanja (ur. V. Biti), Zagreb, 1992, str. 96–11. M. Riffaterre, „Kontekst stylistyczny“, tłum. I. Sieradzki, Pamiętnik Literacki 1972, z. 3. M. Riffaterre, „Kryteria analizy stylu“, tłum. I. Sieradzki, u: Studia z teorii lite­ ratury. Archiwum przekł­adów „Pamiętnika Literackiego“, 1, red. M. Głowi­ ński, H. Markiewicz, Wrocław 1977. M. Riffaterre, „Podejś­cie formalne w badaniach historycznoliterackich“, tłum. A. Milecki, u: Współ­czesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, oprac. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historyczno­ literackiej, Kraków 1996. T. Todorov, Poetyka, tłum. S. Cichowicz, Warszawa 198.

Ana Buržinjska
250
Književne teorije XX veka

VIII. SEMIOTIKA

Te stvari su međusobno čvrsto povezane: sadržaj znaka, znak i ono što realno po­ stoji. Sekst Empirik1 Semioza je ili delovanje ili proces u ko­ jem učestvuju tri instance: znak, njegov predmet i njegov interpretant. Čarls Sanders Pirs2 Može se, dakle, zamisliti jedna nauka ko­ ja bi ispitivala život znakova u društve­ nom životu; ona bi bila deo društvene, pa prema tome, i opšte psihologije; mi ćemo tu nauku nazvati s emiolo g ijom (od grškog sē­meîon, „znak“). Ona bi nas učila šta su znaci, koji zakoni njima upravljaju. Ferdinand de Sosir3

VIII. Semiotika

251

1 2 3

1 2 3

Fragmenti iz izbora tekstova o antičkoj semiotici, koji se nalaze u knjizi: I. Dąmbskiej, Wprowadzenie do starożytnej semiotyki greckiej. Studia i teksty, Wrocław, 198, str. 97. C. S. Peirce, Colleceted Papers, t. 1–8, Cambridge, 1931–1958. Ferdinand de Sosir, Opšta lingvistika, op. cit., str. 25.

Od anti­ke­
■ SEMIOTIKA (grč. semeiotikos = odnosi se na znak) – opšta nau­ ka o znacima koja postoji od anti­ ke, a koju danas razvijaju engleski, američki i nemački istraživači. ■ OZNAKA (grč. semeion = indeks, pokazatelj) – smatrana ili kao vrsta znaka ili kao nešto bitno različito od znaka. Javlja se onda kad se između označitelja i označenog uspostavlja neposredna (prirodna) i uzročna ve­ za (na primer, zastavica koja ozna­ čava pravac vetra, dim iz dimnjaka koji označava pripremanje ručka ili pečenje u pećnici i sl.). Prema Pirso­ voj terminologiji, indeks je „znak označen pomoću svog predmeta... i usled toga što je u stvarnosti i u svom pojedinačnom postojanju po­ vezan s tim predmetom“.* Varijanta oznake jeste simptom (pojava ili ispoljavanje) čije se značenje u na­ čelu izvodi iz antičkih medicinskih diskursa (na primer, temperatura kao simptom bolesti). Novije teori­ je simptoma (na primer, ničeanci i frojdovci) naglašavaju dispropor­ ciju između označitelja i onoga što je označeno pomoću simptoma (na primer, mali dim može označavati strašan požar). Skup simptoma nazi­ va se sindrom.
* J. Pelc, Wstęp do semiotyki, Warszawa, 1982, str. 136.

Semiotika pripada onim malobroj­ nim humanističkim orijentacijama u nauci o književnosti XX veka či­ je je poreklo otpočelo još u starom veku. Tada su se takođe pojavili brojni semiotički pojmovi i termi­ ni koje koristimo sve do danas. Jedna od najranijih upotreba poj­ ma „semiotika“ zabeležena je kod Ari­sto­te­la (38–322. g. p. n. e.), a u njegovim osnovama mogu se naći najmanje nekoliko grčkih reči koje sadrže prefiks sem­: semeion (oznaka), semaion (znak), semaino­ menon (značenje, sadržaj znaka), semeiotikos (ono što se odnosi na znak) i slično. Problemima koji su se odno­ sili na prirodu i interpretaciju zna­ kova u antičkoj Grčkoj bavili su se, pre svega, filozofi i retoričari, ali takođe i lekari. Najopštija raz­ matranja koja se odnose na sam znak i analizu značenja pojmova i odnosa među jezičkim znacima i stvarima koje oni zamenjuju po­ javila su se već u radovima sofista (u V v. p. n. e.), u Platonovim dija­ lozima i pismima (naročito u Kra­ tilu, u Sofistu i u Pismu VII), kod
253

Anti­čki­ po­čeci­ semi­o­ti­ke

Semi­o­ti­čka razmatranja u­ staro­m v­eku­

VIII. Semiotika

Znaci­ i­ o­znake

Ko­nv­enci­o­nalni­ karakter znako­v­a

Teo­ri­ja znako­v­a u­ o­kv­i­ru­ fi­lo­zo­f­ ske refleksi­je

Aristotela, u delima stoika; takođe se mogu naći i u iskazima Filo­ na Aleksandrijskog, Ptolomeja, Seksta Empirika, Galena, Boetija i drugih. Jedna od važnijih podela koja je izvršena u semiotici starog veka bila je podela oznakâ (simptomâ) i znakova, čemu treba da za­ hvalimo ne samo stoicima i skepticima nego i lekarima empiričari­ ma. Oznakama (simptomima) smatrane su određene pojave, stanja stvari i vidljiva svojstva organizama koji su se našli u određenim vezama s njihovim različitim poremećajima i bolesnim stanjima. Pr­ vi semiotičari starog veka znatno više pažnje posvećivali su oznaka­ ma nego znacima, opisali su takođe specifičnost oznaka kao nečega što se nalazi u neposrednoj, prirodnoj i funkcionalnoj vezi sa onim što su označavale (na primer, groznica kao oznaka bolesti, dim kao oznaka požara i sl.). Oznake su se, dakle, razlikovale od znakova odnosom između onoga što je označeno i samog označitelja, a u od­ nosu na oznake, to je bio odnos neposrednog ukazivanja, a kad je reč o znacima – to je bila zamena putem nekog ranijeg dogovora. Zahvaljujući tom razlikovanju bilo je moguće formulisati definiciju ■ ZNAK (grč. semainon) – naj­ opštije uzev: nešto što predstavlja znaka. Dakle, pomoću znaka je – ili zamenjuje nešto drugo. Prema u najopštijem pristupu – označava­ Pirsu – nešto što pod određenim no nešto što se javlja umesto nečeg uslovom ili u nekoj ulozi reprezen­ drugog što nije prisutno. Suprotno tuje nešto drugo u odnosu na ne­ oznaci, znak je označavao upravo kog drugog ili: medijacija između pomoću odnosa zamene i putem interpretanta (pojma) i njegovog predmeta. Prema Ferdinandu de konvencije, a najbolji primeri ovde Sosiru – rezultat proizvoljno usta­ su pre svega bili jezički znaci (na novljene veze između označuju­ primer, reč „pas“ koja zamenjuje ćeg (signifi­ant) – akustičke slike, stvarnog psa). Semiotika je, opet, i označenog (signifi­é) – pojma. definisana kao nauka o znacima ili Prema Emilu Benvenistu, znak za­ menjuje drugu stvar svojom evoka­ kao opšta teorija znakova. U antici cijom putem supstitucija. Prema je, dakle, smatrano da oznake ima­ Pjeru Girou – to je podsticaj (ili ju prirodan karakter, a da znaci, čulna supstanca) čija misaona sli­ međutim, imaju konvencionalan ka u našoj svesti asocira na drugi karakter, mada se s tom podelom podsticaj i čija se funkcija sastoji nisu svi slagali, pri čemu su sporo­ u tomesda ovaj drugi izvuče na po­ vršinu ciljem sporazumevanja. vi između naturalista i konvencio­ nalista predstavljali jednu od najburnijih rasprava koja se pojavila u semantici. U kasnijem periodu, problematikom znaka su se, tako­ đe, bavili i filozofi – počev od Platona i Aristotela, preko Avicene, Okame, Loka, Lajbnica, Kondijaka, sve do Pirsa, De Sosira, Kročea, 
J. Pelc, Wstęp do semiotyki, Warszawa, 1982, str. 36–5.
Književne teorije XX veka

25

Vitgenštajna i Kasirera.5 Slično kao i rane antičke semantičare, ta­ ko su i poznije, pre svega, zaokupljala pitanja opšte prirode znako­ va, specifičnosti jezičkih znakova, problemi odnosa znakova prema stvarnosti, veze znaka sa idejom, a takođe i mesto same semiotike u teoriji saznanja. Nauka o znacima u XX veku formirala se pod uticajem dve naj­ važnije tradicije – filozofske i lingvističke: – prva: na osnovi koje je nastala filozofska semantika, bila je na­ ročito povezana sa idejama američkog pragmatičara XIX veka Čarlsa Sande­rsa Pi­rsa (1839–191) a kasnije – s dostignući­ ma nemačkih jezičkih neopozitivista (naročito Ludviga Vit­ genštajna i Rudolfa Karnapa). Tu liniju su kasnije nastavljali engleski istraživači – Čarls Ke­j Ogde­n (1889–1957), Ajv­o­r Armstro­ng Ri­čards (1893–1979) i Čarls Mo­ri­s (1901–1979); – druga: na osnovi koje se ispoljila semiologija ili nauka o zna­ cima (semiologija = semainon, znak + logos, reč, nauka, sazna­ nje) poticala je iz strukturalističke lingvistike, a posebno iz teorije znaka Fe­rdi­nanda de­ So­si­ra (1857–1913). Ovim tradicijama valja posvetiti nešto više mesta jer su one u velikoj meri uticale i na semiotičko­semiološku orijentaciju u nau­ ci o književnosti. Ovde posebnu pažnju zaslužuje koncepcija Čarlsa Sandersa Pirsa, naročito zbog toga što je mnogo kategorija koje je on uveo trajno ušlo u jezik teorija znakova, i njih koristimo i danas.

Nau­ka o­ znaci­ma u­ XX v­eku­

Pi­rso­v­a semi­o­ti­ka

Pi­rs: sv­e­t kao­ u­ni­v­e­rzu­m znako­v­a
Pirs je termin „semiotika“ preuzeo od engleskog filozofa Džona Lo­ ka koji ga je na kraju svojih Rasprava... uveo u obliku semeiotika. Pirsova semiotička teorija imala je t r ij a d i čk i karakter a znak je upravo tu bio definisan kao tročlani odnos: povezivanje materijal­ nog sredstva prenošenja (takozvanog prenosnika ili nosioca znače­ nja), predmeta i značenja. Ta tri konstitutivna elementa filozof je smatrao nužnim: da bismo nešto mogli označiti nazivom znaka – tvrdio je – moraju sva tri postojati i moraju međusobno biti u odre­ đenom odnosu. Kao s re dst vo pre noš e nj a (reprezentamen) Pirs je upravo smatrao svaku pojavu empirijsko­čulnog karaktera (jezič­ ki zvuci, napisi, stvari, ponašanja, gestovi i sl.). Međutim, nijedno od ovih i mnogih drugih sredstava prenošenja nije moglo biti samo
5 Pogledati: Hronologija.
VIII. Semiotika

Pi­rso­v­a tri­jadi­čka teo­ri­ja znaka

Pi­rso­v­a tri­jada: sredstv­o­ preno­­ šenja – predmet – značenje

255

Interpretant

po sebi sredstvo prenošenja – mo­ ■ ZNAČENJE – prema Pjeru Gi­ ralo je biti uključeno u funkciona­ rou – to je proces koji asocira na lan odnos sa ostalim članovima neki predmet, na neku suštinu, na trijade.6 Kad je reč o pre dme tu neki pojam i događaj s nekim zna­ (referentu) na koji se znak odnosi, kom spremnim da ih izvuku na Pirsu, tu Pirsa nije zanimao predmet kao površinu. Prema znaka.to je rezul­ tat interpretacije takav (ili predmet uopšte) nego samo njegovo postojanje u vidu objekta znakovnog odnosa. Pri to­ me su predmeti znakova mogli biti objekti koji realno postoje, ali i fiktivni, pa čak i oni izmaštani. A treći elemenat trijade – znače­ nj e z na k a (interpretant) – obavljao je medijativnu ulogu između sredstava prenošenja i predmeta koji su zamenjivani znacima. Inter­ pretanta nije, međutim, trebalo mešati sa interpretatorom (kako je često taj termin, kojeg je filozof uveo, pogrešno identifikovan). In­ terpretant je upravo označavao sadržaj znaka, sadržaj shvaćen kao imanentno svojstvo – ili drugačije rečeno: u njemu stalno prisutnu sposobnost za interpretaciju (na primer, ideja, pojam ili osnovna de­ finicija na koju se može prevesti znak). U Pirsovom pristupu inter­ pretantu veoma bitno bilo je i to da je on, budući značenje znaka, istovremeno predstavljao sledeći znak ili niz znakova pomoću ko­ jeg se mogao izraziti sadržaj. Drugim rečima, svaki sadržaj znaka (njegovog značenja) morao je biti iskazan sledećim znakovima (na primer, značenje reči „mačka“ koja je izrečena pomoću reči koje sa­ činjavaju opštu definiciju te životinje kao što su: „mačka je grabljiva životinja...“).7 Svaki znak u Pirsovoj koncepciji predstavljao je, da­ kle, interpretanta sledećeg znaka, a istovremeno je kao znak imao sopstvenog interpretanta u vidu drugog znaka. Prema mišljenju filo­ zofa, takav pristup je garantovao čvrstinu semiotičkog sistema – tu nije bilo nikakvih suvišnih elemenata, a svi znaci su imali precizno određeno mesto u sistemu. Drugačije govoreći – sam znak i znače­ nje znaka bili su funkcije čitavog sistema, a postojanje određenog znaka predstavljalo je prisutnost u najmanju ruku dva druga zna­ ka: prethodnog – čiji je bio interpetant i sledećeg – koji je postajao njegov interpretant. Posledice takvog pristupa bile su veoma bitne – svaki znak je, dakle, uvek sadržavao drugi znak, a značenje je bi­ lo dostupno samo pomoću interpretacije – ili pomoću prevođenja određenog znaka na sledeće znake.8 Na taj način je proces stvaranja
6 7 8 U suprotnom slučaju, ono je samo mogućnost znaka – potencijalno sredstvo prenošenja. Dalje ćemo morati definisati reči: „grabljiva“, „životinja“ itd. O ovome, takođe, pogledati: H. Buczyńska­Garewicz, „Semiotyka i filozofia znaku“, u: M. Bense, Świat przez pryzmat znaku, Warszawa, 1980, str. 9–10.
Književne teorije XX veka

256

značenja dobio svojstvo neograničene semioze i ta Pirsova ideja po­ kazala se kao naročito inspirativna za francuske poststrukturaliste šezdesetih godina (naročito za Žaka Deridu) koji su odatle preuzi­ mali koncepciju nikada dovršene, neograničene interpretacije. Osim toga, Pirs se odlučno suprotstavljao sagledavanju znaka samo u funkciji njegove zamene predmeta (kako se to smatralo u većini dvoelementnih semiotičkih teorija). Prema mišljenju filozofa, znak koji predstavlja vezu tri elementa trebalo je, svakako, istovreme­ no da ima i karakter medijacione interpretacije. To je značilo da znak ne samo da nije uspostavljao obične relacije zamene nečega pomoću nečeg drugog, nego je uvek bio označavan pomoću relacije zamene za nekoga – za potencijalnog primaoca.9 Dakle, „biti interpretiran“ predstavljalo je imanentno svojstvo znaka, jednostavno je značilo njegov način postojanja – znak je, očigledno, bio namenjen komuni­ kaciji i interpretaciji. Sledeća posledica takvog načina shvatanja pri­ rode znaka ispostavila se takođe kao važna – tu je znak bio shvatan dinamički i kreativno, iz same svoje suštine stvorio je sledeće znake, a univerzumom znakova vladalo se pomoću odnosa interpretacije – prevođenja određenog znaka na sledeće znake, a ovih, opet, na sle­ deće itd. Proces interpretacije, međutim, prema Pirsovom mišljenju, nije bio beskonačan. I kao što je to svojstveno pragmatičaru – na kra­ ju tog lanca filozof je smestio takozvanog konačnog interpretanta: delovanje ili uobičajen način ponašanja koji je znak proizveo. Odredivši najopštije principe ■ IKONIČKI ZNAK (IKON) – vr­ semiotičkog univerzuma, Pirs je sta znakova koju izdvaja Čarls San­ takođe predložio podrobnu tipolo­ ders Pirs, a za koje je karakteristi­ giju znakova – izvedenu s obzirom čan odnos sličnosti između onoga na svojstva pojedinačnih elemenata što predstavlja materijalni nosilac znaka i onoga što znak znači (na trijade: sredstva prenošenja, pred­ primer, portret, fotografija i sl.). meta i interpretanta – i na taj način Ikonički znak je često definisan je dobio devet tipova znakova. Od na taj način da poseduje svoj­ ove tipologije najvažnija su se ispo­ stva predstavljenog predmeta. → stavila razlikovanja postignuta s
Osim toga, ovde je reč o imanentnoj interpretaciji – neke vrste unutrašnje interpretativne sposobnosti koja se nalazi u znaku (da bi izbegao nespora­ zum, Pirs ponekad interpretanta naziva „unutrašnjim interpretantom“), a ne o interpretaciji u uobičajenom shvatanju koja, na primer, proističe iz funkcio­ nisanja znaka u različitim kontekstima ili o njegovoj interpretaciji od strane različitih primalaca. Upravo za određenje ovih slučajeva, Pirs uvodi kategori­ ju „spoljašnjeg interpretanta“ kao načina „ispoljavanja razumevanja znaka“. Još jednom naglašavam da je ovde reč o potencijalnom a ne o konkretnom primaocu.

Neo­grani­čena semi­o­za

Znaci­ kao­ medi­jaci­o­na i­nterpretaci­ja

Ko­načni­ i­nterpretant

Ti­po­lo­gi­ja znako­v­a

9

VIII. Semiotika

257

Ogdeno­v­ i­ Ri­čardso­v­ tro­u­gao­

obzirom na povezanost znaka s nje­ govim predmetom. Filozof ih je za­ pravo izdvojio na ovakav način: – znake koji su uzročno povezani sa svojim predmetom i koji uspo­ stavljaju neposredan odnos koji upućuje (i ndeksi ) – na primer, takvi kao što je zastavica na kro­ vu koja pokazuje pravac vetra;10 * U. Eco, Nieobecna struktura, Warsza­ – znaci povezani s predmetom na wa, 1996, str. 127. osnovi odnosa sličnosti (i konič­ k i zna ci ili, jednostavno, i ko­ ■ SIMBOL – prema terminologiji ne) – na primer, portret ili foto­ Pirsa – vrsta znaka za koji je karak­ grafija;11 teristična čista konvencionalna ve­ – znaci povezani sa svojim predme­ za nosioca znaka i značenja (inter­ tom jedino na osnovi konvencija pretanta). Simboli su, na primer, (s imb oli ) – na primer, reč pri­ znaci (reči) prirodnog jezika. rodnog jezika.12 Isto kao i sama ideja semioze kao beskonačne interpretacije, kao i ideja interpretacije kao prevodivosti znaka na drugi znak, pa i čitava Pirsova tipologija znakova, izvršili su veoma snažan uticaj na kasnije semiotičke teorije. Pirsovi nastavljači nisu se samo rado po­ zivali na njegovu koncepciju nego su je takođe često razrađivali do­ dajući joj nove elemente. Tako su se, na primer, Čarls Kej Ogden i Ajvor Armstrong Ričards poslužili shemom trougla kako bi likovno izrazili odnos između sva tri elementa procesa semioze, unekoliko modifikujući Pirsovu terminologiju. Takozvani Ogdenov i Ričard­ sov trougao izgledao je ovako:

→ Malu izmenu ovde je uneo Um­ berto Eko i prema njegovom miš­ ljenju ikonički znaci nemaju svoj­ stva predstavljenih predmeta, ali odražavaju izvesne elemente njiho­ ve percepcije, pri čemu to čine na osnovi normalnih perceptivnih kodova, eliminišući jedne podsti­ caje, a uzimajući druge.*

10 11 12

Davni prirodni znaci ili „oznake“ (semeion). Ikonički znak može, takođe, da odražava potpuno formalnu sličnost i tada ga Pirs naziva dijagramom. Davni konvencionalni znaci (semainon). Do ovoga je dovodila još podela znaka s obzirom na sre dst vo pre noš enj a i ovde ih je Pirs izdvojio kao: qualisignum (kvalitet ili svojstvo koje je znak), sensignum (događaj koji je znak ili konkretan primer) i legisignum (princip ili tip koji je znak), a takođe i podelu s obzirom na i nter pret ant a: rhemat (bilo kakav znak kao član mo­ gućeg iskaza), dicent (izreka – na primer, dva znaka povezana određenom vezom), argument (složena sintagma koja povezuje znake različitog tipa). O ovome pogledati: U. Eco, Pejzaż semiotyczny, Warszawa, 1972, str. 15–155 i: M. Bense, Świat przez pryzmat znaku, op. cit.
Književne teorije XX veka

258

o dno s (značenjski pojam) pojam „drveta“

s i mb ol (značenjska forma i njena akustička slika) reč d ­ r­ v ­ o

pre dmet (označena stvar)13

Čarls Moris, Pirsov učenik, 1938. godine proširio je trijadički model znaka dodajući mu još dva elementa i samim tim stvarajući p e nt ad ičku semiotiku. Prema Morisovoj koncepciji, znak su sači­ njavali sledeći elementi: 1. s redst vo pre noš enj a (instrument, sign­vehicle) – reč: d­r­v­o; 2. inte r pret ant (sve što se može zamisliti povodom određe­ nog znaka) – sve asocijacije povezane s „drvetom“; 3. z na če nj e (osnovni pojam na koji se može prevesti znak, de­ signatum) – definicija „drveta“; . denot at (predmet znaka, fragment stvarnosti na koji se znak odnosi) – konkretno drvo; 5. pri ma l a c z na k a ili interpretator (interpreter) – onaj ko upotrebljava reč „drvo“ i interpretira je. U odnosu na Pirsov model, Morisova koncepcija imala je u vidu još i korisnika znaka i proširivala je funkciju interpretanta; u Pirsovoj teoriji to je bilo samo značenje ili pojam (definicija), a u Morisovom modelu ta kategorija je sadržavala sve asocijacije po­ vezane sa određenim znakom.1 Moris je ušao u istoriju pre svega kao tvorac precizne podele semiotike na tri posebne discipline, od­ ređene pomoću tri glavna odnosa znaka: – semant i k a : za koju odnos znaka prema predmetu kojeg za­ menjuje znak postaje osnovni odnos (zapravo se taj odnos i naziva semantički, od grčkog semantikos = označavajući); – s int a k s a : za koju je najvažniji odnos određenog znaka pre­ ma drugom znaku (taj odnos nazivamo sintaksičkim);
13 1 Ch. K. Ogden, I. A. Richards, The Meaning of Meaning: A Study of the Influen­ ce of Language upon Thought and of the Science of Symbolism, London, 1923. Up. Č. Moris, Osnove teorije o znacima, Beograd, 1975, str. 136–152, prevod: Milan Damnjanović.

Mo­ri­so­v­a petandi­čka semi­o­ti­ka

Mo­ri­so­v­a po­dela semi­o­ti­ke: semanti­ka, si­ntaksa, pragmati­ka

VIII. Semiotika

259

Opšta nau­ka o­ znaci­ma

– prag mat i ka: za koju su naj­ ■ SEMANTIKA, SINTAKSA, bitniji odnosi znaka i njego­ PRAGMATIKA su, prema Čarlsu vog korisnika (pošiljaoca i Morisu, tri osnovna sastavna dela primaoca); te odnose naziva­ semiotike. Prvi sagledava znak u odnosu na predmet koji on zame­ mo pragmatičkim. Podela semantike na tri obla­ njuje, drugi u odnosu na druge znakove, treći u odnosu na kori­ sti koju je izvršio Moris obavezuju­ snike znaka. ća je i danas. Prema mišljenju tvor­ ca ove podele, semantika – koja predstavlja opštu nauku – treba u istraživanju znakova da uzme u obzir sve te odnose.15 Ako se pogleda unazad, na poslednji vek, u istoriji istraživanja znaka može se zapaziti da se engleska semiotika (takođe, delimično i nemačka) pre svega razvijala na tlu filozofije i logike, a najvažnija inspiracija za nju bili su upravo Pirsovi pogledi. Francuska semioti­ ka, opet, najviše je crpela iz pome­ nutog lingvističkog izvora i pozi­ ■ SEMIOLOGIJA (grč. semainon + vala se u najvećoj meri na teoriju logos) – nauka o znacima koju je ini­ cirao Ferdinand de Sosir, a danas jezika Ferdinanda de Sosira. A kad se, pre svega, razvija u Francuskoj. je reč o broju elemenata koji odre­ đuju znak, onda je, suprotno američkim i engleskim filozofima, tvo­ rac opšte ligvistike sugerisao relativno skromnu koncepciju – jedva dvočlanu. Međutim, semiotika je u njegovoj teoriji stekla status na­ učne discipline: postala je s e m i olo g ij a ili opšta nauka o znacima.

De­ So­si­r: nastanak se­mi­o­lo­gi­je­
De So­si­r i­ nastanak semi­o­lo­gi­je

De Sosiru je bio jasan znakovni karakter samog prirodnog jezika i čvrste veze tog jezika s drugim znakovnim sistemima, a usled toga, takođe, uzajamne veze lingvistike i opšte teorije znakova. U Opštoj lingvistici čitamo: „Jezik može da označava razne načine komuniciranja, a prirodni jezik je samo jedan od načina komuniciranja, ali osnovni. Otuda opšta lingvistika može dati polazište za is­ traživanje drugih komunikacionih sistema (umetnosti, knji­ ževnog jezika, mode, ljudskih ponašanja, gestova i sl.).“16
15 16 Ch. W. Morris, „Foundations of the Theory of Signs“, u: International Encyclopedia of Unified Science, t. 1, br. 2, Chicago, 1938. F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, Sremski Karlovci–Novi Sad, 1996, str. 3–, prevod: D. Točanac.
Književne teorije XX veka

260

Skrećući pažnju na posebnu, privilegovanu poziciju prirodnog jezika, De Sosir je istovremeno sa­ gledao mogućnost prenošenja na­ čina analize nastalih na bazi opšte lingvistike, na istraživanje drugih znakovnih sistema. S druge strane, opet, sagledao je i da različite se­ miotičke teorije mogu biti korisne u istraživanju znakovnog karakte­ ra jezika. Uveravao je, dakle:
■ SISTEM ZNAKOVA – tip orga­ nizacije određene vrste znakova koji se nalaze u međusobnim čvr­ stim vezama i funkcionalnim zavi­ snostima (na primer, sistem zna­ kova prirodnog jezika).

Pri­v­i­lego­v­ana po­zi­ci­ja pri­ro­dno­g jezi­ka

„Ako se želi otkriti prava priroda jezika, tu prirodu treba tra­ žiti pre svega u onome što joj je zajedničko sa svim sistemi­ ma istog reda, a lingvističke faktore, koji na prvi pogled iz­ gledaju vrlo važni (kao, na primer, funkcionisanje glasovnog aparata), ako oni služe samo za razlikovanje jezika od drugih sistema, treba staviti u drugi red. Tako će se ne samo osvetli­ ti lingvistički problem, nego će se, mislimo, ako se obredi, običaji, itd. budu posmatrali kao znaci, i te činjenice pojaviti u novoj svetlosti, a osetiće se potreba da one budu grupisane u semiologiji i objašnjavane zakonima te nauke.“17 De Sosir je, takođe, sagledao veoma ozbiljan zadatak koji se nalazio pred lingvistikom, a koji je precizno označio u svojim pre­ davanjima: ako se jezik u celini prihvata kao sistem „semioloških činjenica“, to znači – precizno pokazati i definisati sve ono što ga čini takvim sistemom. Dakle, sve ono što doprinosi da je prirodni jezik sistem znakova. Takođe je pokušavao da u najopštijim crtama definiše samu semiologiju: „Može se, dakle, zamisliti jedna nauka koja bi ispitivala ži­ vot znakova u društvenom životu; ona bi bila deo društve­ ne, pa prema tome, i opšte psihologije; mi ćemo tu nauku nazvati s e miolo g ij om (od grčkog sē­meîon, ‘znak’). Ona bi nas učila šta su znaci, koji zakoni njima upravljaju ... Lin­ gvistika je samo deo te opšte nauke; zakoni što će ih semi­ ologija otkriti moći će se primenjivati i na lingvistiku, koja će tako biti uključena u jednu sasvim određenu oblast u skupu ljudskih činjenica.“18 Razlika između tradicionalne semiotike i De Sosirove semio­ logije pre svega se, dakle, zasnivala na tome što joj je tvorac opšte
17 18 F. de Sosir, Opšta lingvistika, str. 26. Ibid., str. 25.
Zadaci­ li­ngv­i­sti­ke

De So­si­ro­v­a defi­ni­ci­ja semi­o­lo­gi­je

Semi­o­ti­ka / semi­o­lo­gi­ja

VIII. Semiotika

261

De So­si­ro­v­a dv­o­člana teo­ri­ja znaka

Relaci­o­no­ značenje

lingvistike pridavao naučni status i što je u prvi plan tako shvaćene nauke isticao ne toliko znak koliko s istem zna kova , a takođe i zakonitosti koje vladaju znakovnim univerzumom. Tradicionalna iskustva opšte teorije znakova u ovom slučaju se, dakle, povezuju sa strukturalističkim mišljenjem – De Sosirova semiologija je u suš­ tini bila st r u ktu r a lna s e m i olo g ij a zasnovana na pretpostavci postojanja preciznog i čvrstog unutrašnjeg sistema odnosa koji se nalazi u osnovi svakog sistema znakova.19 De Sosir je, na kraju, dru­ gačije shvatao zadatak semiologije nego, na primer, Pirs. Ukoliko su za Pirsa bile najbitnije logičke funkcije znaka i formalni aspekti semiotike, utoliko su za De Sosira bili važni i sistemski odnosi (unu­ tar sistema znakova) i veze semiologije sa opštom lingvistikom te, konačno, opšta pravila koja upravljaju društvenim funkcionisanjem znaka. U nauci o književnosti isto tako važnu ulogu igrala je opšta teorija znaka koju je predložio De Sosir. Koncepciju koju, s obzirom na dva elementa koji određuju znak, možemo označiti kao dij adič­ ku (dvočlanu). Kao što znamo, De Sosir je termin „znak“ primenjivao za oznaku povezivanja akustičke slike i pojma ili, drugim rečima, ve­ zu označavajućeg elementa (signifiant) i označenog elementa (signi­ fié) (na primer: jezički znak koji je nastao putem veze zvučne struje ■ DESIGNAT (referent) – stvarni predmet na koji se odnosi znak ili m ­ a­j ­ k ­ a i opšteg pojma „maj­ koji je zamenjivan znakom. ka“). Uključujući se u spor između pristalica naturalističke i konvencionalne koncepcije, tvorac opšte lingvistike odlučno je stao na stranu konvencije i naglašavao je sa­ svim proizvoljan (arbitraran) karakter veze koja povezuje signifiant i signifié. Takođe je kasnije uvodio kategoriju sistema znakova ko­ ji upravlja unutrašnjim poretkom i određenim sistemom odnosa.20 Međutim, čini se najvažnijim to da se u De Sosirovoj koncepciji sa­ svim nebitnim pokazao stvarni predmet na koji se znak odnosi ili koji je zamenjen znakom – takozvani d e si g nat. Jedino je bio va­ žan pojam (opšta definicija predmeta). Tako je isto značenje znaka u njegovoj koncepciji imalo čisto relacioni karakter, bilo je sistemska vrednost, dakle, nije zahtevalo odnos izvan sveta stvari. Drugačije, dakle, nego u Pirsovoj semiotici, ovde značenje nije predstavljalo od­ nos prema jednom designatu, nego je jedino bilo pojam na koji se znak mogao prevesti. Takođe je bilo bitno i to da je odnos između označavajućeg i označenog, prema De Sosirovom shvatanju, imao
19 20 Pogledati: Strukturalizam (II). F. de Sosir, ibid.
Književne teorije XX veka

262

trajni karakter – on je bio nametnut konvencijom i nije se menjao, na primer, u situaciji nove upotrebe znaka u nekom novom kontek­ stu. Takvo shvatanje znakova – kao nepromenljivih odnosa zvukova i pojmova – omogućavalo je, opet, potpunu autonomiju nauke o zna­ kovima: istražujući znak bilo je moguće kretati se isključivo unutar zatvorenog, apstraktnog sistema, a semiologija je zahvaljujući tome zadržavala teorijsku „čistotu“ i apstraktnost. A, takođe, uslovno – te­ orije književnosti koje su prilagođavale De Sosirovu koncepciju zna­ ka književnosti mogle su se osloniti na snažnu naučnu osnovu.

Nau­ka o­ znaci­ma u­ nau­ci­ o­ knji­že­v­no­sti­
Za De Sosira je, dakle, bilo vrlo važno čvrsto uzajamno delovanje te­ orije jezika i semiologije. Njegovi podsticaji su uticali gotovo na sve strukturalističke pravce u teoriji književnosti da dosledno ostvare semiološku orijentaciju uvodeći u svoj diskurs kategoriju znaka / si­ stema znakova i tretirajući književno delo kao specifičnu znakovnu tvorevinu. I tako se, na primer, Jan Mukaržovski, definišući poetski jezik i određujući njegovu specifičnost, takođe služio kategorijama zna k a / z na čenj a , pa se čak može reći da je semiološka opcija bila jedno od glavnih svojstava njegovog razmišljanja o književno­ sti. Mukaržovski je, takođe, bio svestan posledica koje proističu iz izbora De Sosirovog modela znaka i sistema znakova kao modela za semiologiju književnosti. U već ranije navođenom članku O po­ etskom jeziku, skretao je, na primer, pažnju na nesumnjivu korist koja proističe upravo iz takve preorijentacije teorije književnosti. Zahvaljujući tome, književno delo se pre svega moglo osloboditi od „viška jednostrane povezanosti sa stvarnošću koju saopštava njegov sadržaj“ kao i od „jednostrane zavisnosti u odnosu na psi­ hičke činove autora i čitaoca“. Zahvaljujući tome, mogla se u prvi plan istaći „unutrašnja konstrukcija tvorevine“.21 Međutim, Mukar­ žovski je zapažao isto tako bitna ograničenja De Sosirove semiolo­ gije, a jednu od njegovih najvažnijih sumnji izazivalo je odsustvo predmeta na koji se odnosi. Stvarajući, dakle, kako teoriju književ­ nog dela tako i teoriju umetničkog dela uopšte, autor teksta O poet­ skom jeziku se trudio da prevaziđe krute okvire De Sosirove semi­ otičke teorije. I tako je on u svakom znaku razlikovao dve strane:
21 J. Mukař­ovsky, „O języku poetyckim“, u: Praska szkoł­a strukturalna w latach 1926–1948. Wybór materiał­ów, Warszawa, 1966, str. 151.
Semi­o­lo­gi­ja i­ knji­žev­na i­straži­v­anja Semi­o­lo­gi­ja Mu­karžo­v­sko­g

Unu­trašnja ko­nstru­kci­ja tv­o­rev­i­ne

Grani­ce semi­o­lo­gi­je

VIII. Semiotika

263

Znako­v­ni­ karakter u­metni­čko­g dela

Iko­ni­čki­ znaci­ prema Jako­b­so­nu­

Jako­b­so­no­v­a ko­ncepci­ja u­metni­čko­g zahv­ata

Po­jam ko­da i­ knji­žev­no­st

materijalnog nosioca i značenje, dakle, upravo mogućnost odnosa znaka prema nečemu što se nalazilo izvan njega. U odnosu na se­ miološka pitanja, praški strukturalista je iznosio dosta radikalno mišljenje – prema njegovom sudu, svako umetničko delo je imalo „znakovni karakter“, to znači predstavljalo je strukturu znakova komplikovane unutrašnje organizacije, a različite varijante umetno­ sti valjalo je jednostavno prihvatiti kao različite znakovne sisteme. Takođe su ga interesovali i procesi lokalizovanja znaka u društvenoj svesti (pošiljalaca i primalaca) i slanje znaka u društvenu stvarnost, kao i njegovo funkcionisanje u okviru komunikacionih konvencija. Pojam znaka i funkcija koje on obavlja igrali su takođe bitnu ulo­ gu u pogledima Romana Jakobsona. On je dosta prostora posvetio komentarima De Sosirove i Pirsove teorije. Jakobson je pri tom posve­ tio relativno veliku pažnju ikoničkim znacima, a naročito mogućno­ sti primene tog tipa znakova za opis semiotičke specifičnosti književ­ nosti. Međutim, u tom cilju je morao u izvesnoj meri da modifikuje Pirsovu definiciju. Onoliko koliko je kod Pirsa ikonički znak bio odre­ đen pomoću sličnosti sredstva prenošenja i predmeta na koji se odno­ si znak, toliko je Jakobson (služeći se u tom slučaju isto tako i De So­ sirovom idejom) definisao ikon kao sličnost onoga što je označujuće (signifiant) i onoga što je označeno (signifié) kod znaka. Odnos slično­ sti je u tom slučaju u izvesnom smislu zalazio u „unutrašnjost“ znaka a ne između znaka i predmeta. Na kraju, Jakobson je pojavu zvučnog paralelizma nazvao ikoničnost i nastojao da pokaže, na primer, na ko­ ji način figure zvučnog karaktera (rime ili sintaksički paralelizmi) mo­ gu izazivati određene semantičke posledice i to nezavisno od toga na šta se odnose jezički znaci upotrebljeni u tvorevini. Jakobson je čak isticao zahtev za proširivanjem Pirsove tipologije četvrtim tipom zna­ ka; pored već pomenutih: ikone indeksa i simbola – to je trebalo da bude još i umetnički zahvat (artifice), nastao sa osloncem na princip sličnosti isto onako kao i ikonički znak. Očigledno bi bilo veoma teško povući preciznu granicu između strukturalne poetike i strukturalne semiologije, mada je bez sum­ nje za rane strukturaliste (pre svega, praške) postala više karakteri­ stična funkcionalna orijentacija: oni su, pre svega, skretali pažnju na različite funkcije koje književni znaci obavljaju u komunikacio­ nim činovima. A u posleratnom strukturalizmu, opet, u prvi plan je izbila kategorija koda22 i sistema znakova. Pokušaji određenja
22 Pojam koda takođe se pojavio i u lingvistici, a njegovom razvitku je pre svega doprinela teorija informacije. Jedan od prvih lingvista koji je koristio tu katego­ riju bio je Andre Martine. Up. A. Martinet, Podstawy lingwistyki funkcjonalnej,
Književne teorije XX veka

26

univerzalnog sistema književnih znakova, kao i mogućnosti opisa pravila koja vladaju semantičkim procesima u književnosti, zaoku­ pljali su pre svega pažnju francuskih strukturalista, a naročito nara­ tologa i strukturalnih semantičara.23 Takođe su se pojavile i koncep­ cije koje su, ističući ograničenost dotadašnje semiologije, postavile sebi kao cilj prekoračenje zatvorenih struktura – znaka i sistema. Umesto toga su nastojali da pređu na semiologiju iskaza tretiranu kao smisaonu celinu koja se ne može uvek svesti na pravila koja je istakao sistem. Tako je, u stvari, zadatak semiologije formulisao francuski lingvista Emil Benvenista (1902–1976), a šezdesetih i se­ damdesetih godina njegove teorije su izvršile velik uticaj na lingvi­ ste i na semiologe književnosti.

Preko­račenje zatv­o­reni­h stru­ktu­ra

Be­nv­e­ni­sta: u­ prav­cu­ se­manti­ke­ i­skaza
Izvršivši temeljnu analizu Pirsove i De Sosirove koncepcije, Benve­ nista je kao jedan od najvažnijih zadataka semiologije istakao preci­ zno određenje statusa jezika među ostalim znakovnim sistemima.2 Međutim, otpočeo je od istraživanja nejezičkih sistema kako bi na njihovoj osnovi opisao svojstva specifična za prirodni jezik; zahva­ ljujući tome, stvorio je kako osnovu za opštu teoriju znakovnih siste­ ma tako i za sisteme zasnovane na većoj semantičkoj raznovrsnosti i komplikovanijoj zavisnosti između znakova (to znači – jezičkih sistema, a naročito književnog sistema). Benvenistu je takođe zani­ mao odnos između različitih semiotičkih sistema, a idući tragom Pirsove inspiracije, opisivao ih je takođe i kao veze znakovnog ka­ raktera. Prema mišljenju autora Semiologije jezika, semiotički siste­ mi su između sebe mogli da se nađu u tri osnovna odnosa: 1. u odnosu proizvo đe nj a (jedan sistem stvara drugi sistem, na primer, alfabet jezika stvara Brajov alfabet);
Warszawa, 1970, str. 32 (knjiga se pojavila u Francuskoj, 1967. godine). Znat­ no ranije, pojam koda je u analizi književnosti koristio Umberto Eko u čuve­ noj knjizi Otvoreno delo, objavljenoj 1962. godine. K. Rozner tvrdi da semiologija konsekventno dobija strukturalni karakter kad nad kategorijom znaka počinje da dominira kategorija sistema. Up. K. Ro­ sner, Semiotyka strukturalna w badaniach nad literaturą. Jej osiągnięcia, per­ spektywy, ograniczenia, Kraków, 1981, str. 15. O sistemskom mišljenju u fran­ cuskoj strukturalnog semilogiji pogledati: Strukturalizam (II). E. Benvenist, Problemi opšte lingvistike, Beograd, 1975, str. 21, prevod: Sreten Marić.

Statu­s jezi­ka među­ o­stali­m znako­v­ni­m si­stemi­ma

Benv­eni­sti­ne među­si­stemske relaci­je

23

2

VIII. Semiotika

265

Teo­ri­ja značenja

Zadatak semi­o­lo­gi­je

2. u odnosu homolo g ij e (strukturalne adekvatnosti između jednog i drugog sistema, na primer, između gotske arhitektu­ re i sholastičke misli);25 3. u odnosu i nte r pre t a c ij e (u kojoj jedan sistem postaje in­ terpretirani a drugi interpretirajući, na primer, prirodni jezik kao sistem koji interpretira društvo – poseban znakovni si­ stem).26 Benvenista je takođe dosledno delio i prostore semiotike i se­ mantike, a trudio se isto tako da odredi postojeći pravac razvoja se­ miologije. Onoliko koliko je De Sosir položio snažne temelje lingvi­ stičkoj sociologiji – dakle, opisao sve što se odnosi na znak i njegovu prirodu – toliko je, prema Benvenistinom mišljenju, sada trebalo da se koncentriše pre svega na stvaranje osnova teorije značenja – te­ orijskoj semantici i opštim pravilima za stvaranje značenja. Pojedi­ načni iskaz (rečenica) bio je za Benvenistu pojava istinskog života govora i njegovih stvaralačkih mogućnosti. Na kraju je, dakle, autor Semiologije jezika pažljivo odvojio semiologiju od semantike, a isto­ vremeno i ono što je semiotičko od onoga što je semantičko. Zada­ tak semiologije je i dalje trebalo da se zasniva na „opisivanju pojedinačnosti, opisivanju njihovih dinstinktiv­ nih karakteristika i na iznalaženju što preciznijih kriteriju­ ma za tu distinkciju. Zahvaljujući tome, svaki znak će sve jasnije potvrđivati svoje sopstveno značenje u okviru kon­ stelacije ili u skupu znakova“.27 Istovremeno, semantika, pa time i semantičnost, uvela je „specifičan značenjski način tvorenja putem iskaza. Pro­ blemi koji se ovde javljaju proističu iz funkcije jezika ko­ ja se zasniva na proizvođenju komunikata. Istovremeno, komunikat se ne može svesti na poredak jedinica koje se mogu identifikovati; dodavanje znakova ne stvara smisao, obrnuto – smisao („zamišljen“), shvaćen celovito, realizuje se i deli na posebne „znake“ koje sačinjavaju reči. Drugo, semantičnost je nužno opterećena opštošću designata, dok je semiotičnost od njih u principu odvojena i nezavisna. Semantički poredak se poistovećuje sa svetom iz javnosti (l’énonciation) i univerzumom iskaza“.28
25 26 27 28 Benvenista se ovde pozivao na opservacije Panofskog. Up. ibid., str. 30. Ibid., str. 23–31. Ibid., str. 33. Ibid., str. 33–3.
Književne teorije XX veka

266

Prema Benvenisti, u ovoj etapi je valjalo dosledno preći od se­ miologije kao nauke o sistemu znakova ka semantici – koncentrisa­ noj na značenjima iskaza, pri čemu se u obzir uzimaju aspekti delo­ vanja pomoću jezika u društvenom prostoru.29 Zahvaljujući tome je semiologija, kao apstraktna nauka upravo o uslovima stvaranja smisla, mogla biti odvojena od semantike, koncentrisane na njego­ vom funkcionisanju u praksi komuniciranja, a jezik je jednom zau­ vek prestao da bude formirana konfiguracija jedinica. Umesto toga, smisao je tretiran dinamički: kao nešto što se stalno iznova stvara i preoblikuje. To je bio veoma važan korak na putu nastanka nauke o znacima kao nepredvidive, a istovremeno i kao mogućnost preko­ račenja shematičnosti sistema. Taj pravac razmišljanja naročito će prihvatiti francuski mislioca sedamdesetih i osamdesetih godina.30 Semiologija se, dakle, pokazala kao sjajan jezik opisa raznovr­ snih znakovnih fenomena – počev od književnosti i završavajući na široko shvaćenoj kulturi. Postala je takođe interdisciplinarna oblast koja povezuje različite humanističke domene. U nauci o književno­ sti najzanimljivije rezultate dale su upravo tri koncepcije inspirisa­ ne opštom naukom o znacima: – semiologija kulture Ju­ri­ja M. Lo­tmana (1922–1993) i istraži­ vača iz kruga takozvane Tartuske škole; – semiotičke analize koje je izvršio italijanski teoretičar i pisac Embe­rto­ Eko­ (rođ. 1932); – semiološka teorija francuskog teoretičara i književnog kritiča­ ra Ro­lana Barta (1915–1980). Valja ih nešto detaljnije razmotriti.

Semi­o­lo­gi­ja / semanti­ka

Di­nami­čka ko­ncepci­ja jezi­ka

Semi­o­lo­gi­ja kao­ i­nterdi­sci­pli­­ narna o­b­last

Lo­tman: mo­de­l, te­kst, ku­ltu­ra
Jedna od najživljih i najplodnijih semiotičkih škola XX veka nastala je šezdesetih godina na univerzitetu u Tartuu (Estonija). Među naj­ važnije predstavnike treba ubrojati Jurija M. Lotmana, Borisa A. Us­ penskog, Zaru Minc, Vječeslava I. Ivanova, Vladimira N. Toporova, Andreja A. Zaliznjaka, Sergija Nekludova. Od 196. godine Tartu­ ska semiotička škola je počela da objavljuje naučne zbornike Труд­ы по знаков­ым систямамь.31 Dva zbornika, od trinaest objavljenih,
29 30 31 E. Benveniste, Problemi opšte lingvistike, ibid., str. 131–132. A naročito od poststrukturalista. Pogledati: Poststrukturalizam. U to vreme Estonija je bila jedna od republika Sovjetskog Saveza.
Tartu­ska ško­la

VIII. Semiotika

267

Lo­tmano­v­a ko­ncepci­ja u­metni­čko­g mo­delo­v­anja

Pri­ro­dni­ jezi­k kao­ mo­del i­ u­zo­r

sadržavala su upravo radove Jurija Lotmana – nesumnjivo najčuve­ nijeg predstavnika te škole. Već u prvom od ovih, pod naslovom Predavanja iz strukturalne poetike,32 Lotman se bavio pitanjem tako­ zvanog umetničkog modelovanja kao najvažnijeg problema semio­ tičke teorije umetnosti. Pri tome se pozivao na koncepcije lingvista – naročito na već pomenute Benvenistu i Hjemsleva. Benvenista je tvrdio da je prirodan jezik jedan sistemski model koji ima svoj se­ miotički karakter – kako u svojoj formalnoj strukturi tako i u na­ činima funkcionisanja – koji, zahvaljujući tome, takođe stvara mo­ delsku formulu znaka. Slično kao i De Sosir koji je, kao što znamo, jezik smatrao najsavršenijim semiotičkim sistemom, tako je i Benve­ nista smatrao da jezik može oblikovati i označavati semiotičke funk­ cije drugih znakovnih sistema.33 Za Lotmana su se ove koncepcije pokazale inspirativnim, a naročito ga je zanimala ideja prirodnog jezika kao izvora i uzora umetničkog modelovanja. Uvodeći, među­ tim, koncepciju modela u istraživanja umetnosti i književnosti, is­ traživač iz Tartua se pozivao takođe i na ideje sovjetskih filozofa i logičara. Ipak, ako je bilo moguće prihvatiti kao „model predmeta bilo koji drugi predmet koji ga imitira, koji obavlja funkciju svojevr­ snog supstrata određenog predmeta u istraživačkom procesu“, onda se na taj način javila mogućnost interpretacije jednog od najvažni­ jih svojstava umetnosti: „saznavanja putem odražavanja kao pojave modelovanja“. Osim toga, isticao je Lotman na tom istom mestu: „Model nikada ne prikazuje ceo objekat, nego njegove od­ ređene strane, funkcije i stanja, pri čemu je sam čin izbora bitna saznajna karika ... Pre svega, za umetnost je krajnje važna veza modelovanja sa spoznajom struktura velike i ve­ oma velike složenosti.“3 Kategorija mo d el a pokazivala je isto tako izrazite veze s Psiho­ logijom umetnosti Lava S. Vigotskog. Vigotski je u stvari tvrdio da tekst umetničkog dela predstavlja svojevrstan program ponašanja za primaoca – taj program upravo pokazuje određen model sveta u kojem on treba da bude realizovan. Lotmanu je pre svega bilo sta­ lo do toga da pomoću temeljne analize odnosa u koje stupa znak u umetnosti sa označenim predmetom poveže problem umetnič­ kog stvaralaštva sa saznajnim procesima. Na semantičkom temelju
32 33 3 J. Lotman, Predavanja iz strukturalne poetike, Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo, 1970. É. Benveniste, Semiologia języka, op. cit., str. 31–32. J. Lotman, op. cit., str. 61–62.
Književne teorije XX veka

Defi­ni­ci­ja mo­dela

Lo­tman – Vi­go­tski­

268

mogla se, zahvaljujući tome, po­ novo interpretirati problematika mimesisa, opisujući i analizirajući pre svega različita preoblikovanja koja su doživljavali predmeti u procesu umetničkog modelovanja. Najvažniji termin Lotmanove teo­ rije umetnosti postao je, dakle, pojam s ekund ar nog mo deli ra­ ju ć e g siste m a. On je u jednom od programskih tekstova izvršio podelu jezika na tri kategorije: prirodni jezici, veštački jezici i sekun­ darni jezici – to znači oni koji se ne služe samo prirodnim jezikom kao materijalom nego koji su konstruisani na sličnoj osnovi kao i pri­ rodni jezik. U osnovi razlikovanja sekundarnih jezika iskrsla je pret­ postavka jezičkog karaktera ljudske svesti: pošto je, zapravo, kako je tvrdio Lotman, čovekova svest jezički strukturirana, onda se „sve vr­ ste modela koji su nadograđeni nad saznanjem – među njima i umet­ nost – mogu odrediti kao drugostepeni modelativni sistemi“.35 Na kraju, dakle, autor Strukture umetničkog teksta je pod sekun­ darnim modelirajućim sistemom podrazumevao svaki semiotički sistem različit od prirodnog jezika,36 ali stvoren prema modelu pri­ rodnog jezika kao najsavršenijeg sistema znakova i koji dodatno sa­ drži dopunsku strukturu ideološkog, umetničkog, etičkog i sličnog tipa.37 Takav sekundarni sistem mogle su biti, na primer, religija, nauka, filozofija, slikarstvo, muzika, ritual i slično. On je isto tako mogao biti i književnost kojoj je Lotman pripisivao dvostruku ulo­ gu – istovremeno kao modelirajućeg sistema (koji obavlja saznajnu funkciju) i znakovnog sistema (koji obavlja komunikacionu funkci­ ju). Trudio se istovremeno da dâ odgovor na pitanje: šta znači da neko umetničko delo (a samim tim i delo književne umetnosti) predstavlja model? Prema njegovoj koncepciji, to je značilo da od­ ređeno delo odražava neki fragment stvarnosti stvarajući istovreme­ no njegov ekvivalent – sličan, ali ne istovetan jer je u ovom slučaju moglo doći do promene materijala, a i sam proces odražavanja je u principu imao selektivan karakter. Model stvarnosti koji je stvaralo delo bio je, dakle, samo do izvesnog stepena analogan svom pred­ metu, a dalje je bio prema njemu u znakovnom odnosu (mogao je istovremeno biti, na primer, oznaka psihe ili autorove ličnosti,
■ TERMINOLOGIJA TARTU­ SKE ŠKOLE. SEKUNDARNI MO­ DELIRAJUćI SISTEM – svaki sistem znakova različit od prirod­ nog jezika, ali izgrađen prema mo­ delu prirodnog jezika. 35 36 37 J. Lotman, „Umetnost i jezik“, u: Struktura umetničkog teksta, Nolit, Beograd, 1976, str. 1. Mada se mogao koristiti prirodnim jezikom kao materijalom. J. Lotman, „Problem značenja u umetničkom tekstu“, u: Struktura umetnič­ kog teksta, op. cit., str. 72–73.

Pri­ro­dni­, v­eštački­ i­ seku­ndarni­ jezi­ci­

Pri­meri­ seku­ndar­ ni­h mo­deli­raju­ći­h si­stema

Šta to­ znači­ da je u­metni­čko­ delo­ mo­del?

VIII. Semiotika

269

njegove emocije i doživljaja i sl.). Umetničko modelovanje se ispo­ stavilo, dakle, kao stvaranje svojevrsnih ekvivalenata stvarnosti koji su istovremeno bili sposobni da stvaraju sopstvenu stvarnost. A, štaviše, modeli su tu stvarnost obogatili dodatnim kvalitetima (estetičkog, saznajnog, emocionalnog karaktera i sl.). U slučaju knji­ ževnosti, Lotman je video mogućnost modelovanja različitih objeka­ ta – pojedinačnih: na primer, sudbina konkretnih junaka romana (fabularni aspekt) i univerzalnih: na primer, ljudskog stanja uopšte (mitološki aspekt). Pokušavajući da precizira i odredi specifičnost umetničkog mo­ delovanja, Lotman se takođe pozivao na tradicionalnu semiotičku terminologiju preformulišući je za potrebe teorije sekundarnih mo­ delirajućih sistema. Tako je, na primer, pisao: „Drugostepeni modelativni sistem umetničkog tipa kon­ struiše svoj sistem denotatâ, koji nije kopija, nego model sveta denotatâ u opštejezičkome značenju.“38 Šta je to značilo? Možda bi se ta koncepcija najbolje objasnila na primeru preuzetom iz književnosti – na fragmentu Ljermonto­ vljeve poeme „Saška“: „U oblacima mesec se kao varjaški štit ili holandski sir valja.“ Ako se ovde pozovemo na pri­ rodni jezik, onda možemo preci­ ■ DENOTACIJA – elementarni značenjski domen određenog zna­ zno odrediti denotate (značenja) ka. Denotat – osnovna definicija reči mesec služeći se, jednostavno, na koju se može prevesti znak ili njegovom rečničkom definicijom njegov pojmovni ekvivalent (na pri­ prema kojoj je „mesec“ „nebesko mer, mališan – veoma malo dete). telo“. U Ljermontovljevoj poemi, međutim, reč „mesec“ dobija dodatne denotate. Ovde je, dakle, me­ sec određen pomoću „varjaškog štita“ i „holandskog sira“. Odnos denotiranja, karakterističan za jezik, podržan je, uvedeni su poka­ zatelji koje jezički sistem ne predviđa. Na taj način – zaključivao je Lotman – „može biti označavan jedino mesec kao elemenat poseb­ ne slike sveta koju je Ljermontov stvorio“. Jedan od najvažnijih elemenata koji se odnosi na umetničko mo­ delovanje u Lotmanovim radovima i u radovima drugih predstavni­ ka Tartuske škole postalo je prostorno modeliranje – odražavanje pro­ stornih odnosa pomoću književnosti i izgradnja pomoću prostora
38 Ibid., str. 8.
Književne teorije XX veka

Osno­v­ni­ i­ seku­ndarni­ deno­tati­

Pro­sto­rno­ mo­deli­ranje

270

specifičnih značenjskih odnosa.39 Prostorni odnosi u književnom delu bili su modelirani po uzoru na prostorne odnose u svetu, a i u književnosti je prostor mogao imati linearan, tačkast, kontinuiran, diskontinuiran, ravan, trodimenzionalan karakter i slično; u njoj su mogli biti označeni pravci (vertikalni, horizontalni i sl.) i ona je ta­ kođe mogla imati dinamički ili statički karakter itd. U Lotmanovoj koncepciji, ipak, najbitnije se pokazivalo to što su opoziciona svojstva prostora stvarala specifičan jezik prostornih odnosa: na primer, opozi­ cija gore–dole, visok–nizak, desni–levi, blizak–dalek, otvoren–zatvo­ ren, ograničen–neograničen, što su mogla imati dodatna značenja – religijska, etička i politička (na primer, dobar–zao, nebo–pakao i sl.). Ove opozicije mogle su se isto tako prevesti na druge opozicije koje nisu imale prostorni karakter (na primer, vrednostan–nevrednostan, naš–tuđ, dostupan–nedostupan i sl.). Lotman je takođe zapažao da je svet predstavljen u književnosti često podeljen u prostoru na dva suprotstavljena dela (na primer, svet živih–mrtvih, naših–tuđih, boga­ tih–siromašnih, fantastičnih–realnih i sl.), a prekoračenje granice iz­ među ovih svetova igra veoma važnu i bitnu ulogu za konstrukciju fa­ bule – predstavlja, zapravo, rušenje ustaljenog poretka i, zahvaljujući tome, postaje jedna od nadređenih tematskih kategorija književnosti. Glavna Lotmanova teza glasila je ovako: prostorni model sveta u knji­ ževnoj tvorevini dovodi do kvaliteta ne­prostornog karaktera jer je u književnom delu prostor povezan s drugim pojmovima koji funkcio­ nišu u našoj slici sveta. Prostorni odnosi u književnosti mogu, dakle, metaforički da izražavaju ove ne­prostorne zavisnosti – da modelira­ ju značenja preuzeta od svih mogućih semiotičkih sistema. Međutim, Lotmana je takođe interesovao znatno ozbiljniji pro­ blem s kojim su se borili gotovo svi strukturalisti u posleratnom raz­ voju ovog pravca. To je bio odgovor na pitanje: može li se problema­ tika značenja sagledati isto tako sistemski (isto kao i problematika i samog znaka koju su već bili opisali pomoću sistemskih kategorija, između ostalih, De Sosir i Pirs). Slično kao Mukaržovski, Jakobson i drugi, i Lotman je takođe bio svestan značaja tog zadatka. Upravo je konstatovao: „Značenje je jedan od osnovnih problema za sve nauke se­ miotičkog kruga. U krajnjem izvodu, cilj izučavanja bilo kog znakovnog sistema jeste određenje njegovog sadržaja.“0
39 0 Pogledati, na primer: J. Łotman, „Zagadnienia przestrzeni artystycznej w prozie Gogola“, u: Semiotyka kultury, Warszawa, 1977. Pogledati, takođe: Z. Minc, Struktura „przestrzeni artystycznej“ w liryce Bł­oka. J. Lotman, Struktura umetničkog teksta, op. cit., str. 70.

Jezi­k pro­sto­rni­h o­dno­sa

Da li­ se pro­b­le­ mati­ka značenja mo­že sagledati­ si­stemski­?

VIII. Semiotika

271

Lo­tman – Hjelmslev­ Stru­ktu­ra znaka prema Lo­tmanu­: plan i­zražav­anja i­ plan sadržaja

Lotman je od početka bio uve­ ren da sfera sadržaja književne ■ TERMINOLOGIJA TARTU­ SKE ŠKOLE. ZNAČENJE – pro­ tvorevine takođe ima sistemski ces prekodiranja (prevoda) najma­ karakter, kao što to imaju i znaci nje dva strukturalna toka (plana korišćeni u tom sistemu koji se na izražavanja i plana sadržaja). njega odnose. Poduhvatajući se uvođenja u sistematiku književnih značenja, istraživač iz Tartua se rado pozivao na terminologiju koju je predložio lingvista Hjemslev koji je, opet, zamenio De Sosirovu terminologiju (označavajući i označeno) na odgovarajući način: oblikom izražavanja i oblikom sa­ držaja u jeziku. Inspirisan mišlju Hjemsleva, Lotman je svaki znak i svaki tekst označio kao složenim od pl ana i zr až av anj a i pl a­ na s a drž aj a . Sistemski karakter plana izražavanja bio je očigledan i lingvisti su ga više puta opisivali. Međutim, Lotman je tvrdio da isto tako i plan sadržaja ima karakter sistema jer sadržaji znakova mogu biti zamišljeni jedino kao strukturalni nizovi povezani odre­ đenim odnosima. Uveravao je, dakle, da: „Ne može se otkriti suština nijednog elementa iz niza koji pripada sadržaju bez njegovoga odnosa prema drugim ele­ mentima. Fakt koji se ni s čim ne može porediti i ni u jed­ nu klasu uključiti ne može da bude sastavni deo jezičkog sadržaja.“1 U završnom određivanju prirode značenja veoma bitnu ulogu je igrao pojam koda. Prema Lotmanu, kod je sistem pravila koji označavaju principe izbora i kombinacije elemenata određenog se­ mantičkog sistema zato da bi od njih stvorio znakovne sekvence – tekstove. Dakle, on predstavlja inventar mogućih elemenata da­ tog sistema, sadržavajući pri tom i pravila njihove selekcije i pove­ zivanja, kao i pravila dešifrovanja tekstova. Značenje, dakle, može nastati samo u onim slučajevima kad u najmanju ruku imamo dva različita strukturalna niza koji se prekidaju u jednoj tački. On nasta­ je usled prekodiranja (prevoda) jednog niza u drugi. U Lotmanovoj koncepciji, umetnički znak je, dakle, bio shvatan dinamički – jedno­ stavno, nije bio signifiant i signifié kao u De Sosirovoj koncepciji, ne­ go prekidanje i transformacija dva toka – formalnog i sadržajnog. Osim toga, značenje je moglo nastati u najmanju ruku na dva nači­ na – putem prekodiranja unutrašnjeg (u granicama jednog i istog semiotičkog sistema) i spoljašnjeg (koje označava promenu siste­ ma). Tipičan primer unutrašnjeg prekodiranja za istraživača bio je 
1 Ibid., str. 71.
Književne teorije XX veka

Unu­trašnje preko­di­ranje / spo­ljašnje preko­di­ranje

272

matematički sistem (gde je, na primer, u izrazu a = b + c, a sadržaj upravo b + c i da bismo ga odredili, ne moramo se pozivati ni na šta izvan tog sistema). U slučaju spoljašnjeg prekodiranja (za koji najbo­ lji primer predstavlja sistem prirodnog jezika), da bi postalo znače­ nje, moramo međusobno približiti dva strukturalna niza različitog tipa – ovde zvučni tokovi u stvari odgovaraju redu stvari, pojava, pojmova i slično. Na prekodiranja ovog tipa možemo takođe naići u znatno komplikovanijim sistemima – u sekundarnim modeliraju­ ćim sistemima umetničkog tipa. Prilagođavajući ovo razlikovanje opisivanju specifičnosti knji­ ževnih sistema, Lotman je pronalazio nove jezike opisa tradicional­ nih pojmova – na primer, istorijskoknjiževnih formacija. Sučelja­ vanje sistema dominantnih unutrašnjih i spoljašnjih prekodiranja omogućavalo je, na primer, poređenje najopštijih svojstava „roman­ tičarskog sistema“ i „realističkog sistema“. Ovako Lotman komenta­ riše „unutrašnje prekodiranje“: „Imanentno­relaciona značenja osobito jasno će se očito­ vati u onim drugostepenim semiotičkim sistemima koji pretenduju na opštost, monopolističko obuhvatanje celog pogleda na svet, sistematizaciju celokupne stvarnosti koja je čoveku data.“2 Primer takvog sistema za njega je predstavljao upravo romanti­ zam. Na primer, značenje pojma „genije“ ovde se moglo precizirati samo putem istraživanja odnosa tog pojma prema drugim pojmo­ vima sistema. Pojam „genija“ smeštao se, dakle, u mrežu suprot­ nosti označenih pomoću osnovne suprotnosti: genije–masa (koja se mogla podeliti na pojedinačne suprotnosti: veličina–ništavnost, neobičnost–uobičajenost, duhovnost–materijalnost, pobuna–po­ kornost i sl.). Čak, ako budemo stvarali dalje suprotnosti (na pri­ mer, genije–narod, stvaralaštvo–bestijalnost i sl.) – zaključivao je Lotman – onda će se one takođe smeštati u romantičarski sistem. A realizam je, opet, za njega bio primer sistema u kojem dominira spoljašnje prekodiranje – tu u prvi plan izbija upravo pitanje odno­ sa značenja u datom sistemu prema značenju izvan tog sistema. Poš­ to se u realističkom sistemu, na primer, javlja problem: da li je ono što je predstavljeno u tvorevini u skladu sa stvarnošću? sa istinom? – onda upravo, uveravao je istraživač, već sama takva operacija zah­ teva prelazak iz sveta znakova (kreirane stvarnosti) u stvarni svet 
2 Ibid., str. 73.
VIII. Semiotika Ideo­lo­ški­ semi­o­ti­čki­ si­stemi­

Ro­manti­zam kao­ pri­mer si­stema do­mi­nantni­h u­nu­trašnji­h preko­di­ranja

Reali­zam kao­ pri­mer si­stema sa spo­ljašnji­m preko­di­ranji­ma

273

Kri­ti­ka po­li­ti­čko­g si­stema

Iko­ni­čno­st knji­žev­no­sti­

Knji­žev­ni­ znak kao­ li­ko­v­ni­ znak

(realnu stvarnost).3 To su bila samo teorijski prividna razmatranja specifičnosti univerzuma znakova ali, koristeći jezik semiotike, Lot­ man je istovremeno pokušavao da saopšti nešto više – međusobno poredeći, na primer, dva tipa pogleda na svet: monolitni romantičar­ ski i – prema drugim semiotičkim sistemima – otvoren realistički, i nastojao je, takođe, da skrene pažnju na sve zatvorene totalitarne ideološke sisteme, vršeći jedino imanentnu interpretaciju u sopstve­ nim, precizno određenim granicama, dakle, želeo je da na taj način takođe saopšti nešto suštinsko o sovjetskom političkom sistemu i njegovom funkcionisanju. Jurij Lotman se takođe izjašnjavao i o problemu ikoničnosti knji­ ževnosti. Onoliko koliko je Jakobson tvrdio, kao što smo pominjali, da u slučaju poetskih znakova postoji u izvesnom smislu prirodna (jer je zasnovana na principu formalne sličnosti) veza između ozna­ čavajućeg i označenog (plana izražavanja i plana sadržaja, prema Lotmanovoj terminologiji), utoliko je Lotman u slučaju književnog semiotičkog sistema (a takođe i drugih umetničkih modelirajućih sistema) sagledavao isto tako prirodnost veze između znaka i njego­ vog denotata (značenja), kao i njegovog designata (objekta). Veza između znaka i designata imala je, prema njegovom mišljenju, pri­ rodan karakter jer znak u umetnosti uvek stvara model (analogon) odražavanog objekta, dakle, na neki način sličan je njemu (mada to ne mora da bude sličnost izgleda). Lotman je, dakle, koristio pojam ikoničkog znaka sa veoma širokim značenjem (još širim nego što je to bilo kod Jakobsona), smatrajući „ikoničnim“ odnosom sve po­ jave adekvatnosti znaka u odnosu na ono što ovaj znak zamenjuje ili izražava. Književni znak je, dakle, prema Lotmanovom shvatanju bio konačno likovni znak, imao je isto tako sposobnost modeliranja svog sadržaja, dakle, njegova uslovnost se nije osećala: „Ovaj drugostepeni slikoviti znak poseduje svojstva ikonič­ kih znakova: utisak o manjoj kodovnoj uslovljenosti daje neposrednu sličnost sa objektom, očiglednost, i zato – ka­ ko se čini – garantuje veću istinitost i veću razumljivost ne­ go uslovni znakovi.“

Lo­tmano­v­a ko­n­ cepci­ja teksta

Veoma bitnu kategoriju u Lotmanovoj koncepciji obavljala je isto tako kategorija teksta, dosta prostora je posvetio preciznom 
3  Očigledno je da su moguće takođe još i komplikovanije operacije – na primer, višesistemske – ili stilistički postupci zasnovani na promenama značenjskih registara. Pogledati primere koje daje Lotman u Strukturi umetničkog teksta. J. Lotman, op. cit., str. 95.
Književne teorije XX veka

27

definisanju tog pojma i sve to izložio u jednoj od svojih najčuveni­ jih knjiga pod naslovom Struktura umetničkog teksta. Najopštije posmatrano, tekst je za njega značio svaku sekvencu znakova datog sistema sistematizovanu prema pravilima tog sistema. Pri tom je on mogao biti realizacija jednog ili više semantičkih sistema. Lotman je precizirao pojam teksta uzimajući u obzir tri osnovna svojstva: 1. iz r az: tekst je uvek fiksiran i izražen određenim znaci­ ■ TERMINOLOGIJA TARTUSKE ma (na primer, prirodnog ŠKOLE. TEKST – svaka na odgo­ varajući način fiksirana sekvenca jezika) i s tog stanovišta se znakova koja poseduje obeležen on suprotstavlja svim van­ početak i kraj, koja se odlikuje unu­ tekstovnim strukturama; trašnjom strukturalnom organiza­ 2. o g ran i č e nj e: tekst je ogra­ cijom i koja je izrazito odvojena od ničen – uvek ima „početak“ drugih struktura (na primer, knji­ i „kraj“ (okvir i sl.) i u tom ževno, filmsko, pozorišno, muzič­ ko, likovno delo, ali takođe obredi, smislu se suprotstavlja svim ritualna ponašanja i sl.). znacima koji mu ne pripada­ ju, kao i svim strukturama nejasno označenih granica; 3. st r uktu r a l i za c ij a: tekst je „jednostavan redosled znakova u prostoru između dve spoljašnje granice“, ali se odlikuje od­ ređenom unutrašnjom organizacijom koja ga na sintagmat­ skom nivou preobražava u strukturalnu celinu.5 U tako širokom shvatanju, „tekstom“ se moglo smatrati veoma mnogo umetničkih i kulturnih fenomena – počev od najočigledni­ jih, ili književnog teksta i svakog drugog teksta fiksiranog znacima prirodnog jezika, do filma, pozo­ ■ TERMINOLOGIJA TARTUSKE rišnog spektakla, slike, muzičkog ŠKOLE. KULTURA – semiotički dela, građevine, pejzažnog parka, sistem koji neposredna čovekova pa čak i obreda, plesa i svih mogu­ iskustva preobražava u sistem zna­ ćih ritualizovanih postupaka (na kova pomoću prirodnog jezika. primer, dvorske etikecije). Takva perspektiva stvorila je osnovu za najvažniji elemenat kako u Lotmano­ vim tako i u radovima tartuskih istraživača – za semiologiju kulture. Nije teško pretpostaviti da je ovde kultura definisana kao sistem znakova veoma komplikovane unutrašnje organizacije. Uporedo sa ovim početnim razlikovanjem išla su, međutim, dalja detaljisanja i specifična terminologija koju su uveli tartuski semiolozi. Ono što nazivamo „kulturom“ – konstatovali su – postoji takođe zahvaljuju­ ći suprotnosti: uvek se određuje u suprotnosti prema „ne­kulturi“ (na primer, prirodi) i upravo na bazi svega ovoga šta kultura nije, 
5 Pogledati: „Pojam teksta“, u: Struktura umetničkog teksta, op. cit., str. 95.

Tri­ sv­o­jstv­a teksta

Osno­v­e semi­o­lo­gi­je ku­ltu­re

Lo­tmano­v­a defi­ni­ci­ja ku­ltu­re

VIII. Semiotika

275

Jezi­k i­ ku­ltu­ra

Tekst ku­ltu­re

Pansemi­o­ti­zam

Perso­no­lo­gi­ja

kultura se javlja kao znakovni si­ ■ TERMINOLOGIJA TARTU­ stem. U ovom slučaju, konstitutiv­ SKE ŠKOLE. TEKST KULTURE nu ulogu igra takođe prirodni jezik – svaki tekst fiksiran u znacima – kultura je u stvari oblikovana po koji osim značenja u okviru sop­ uzoru na jezik (u tom smislu je, stvenog semiotičkog sistema tako­ đe poseduje određeno značenje u takođe, sekundarni modelirajući sistemu kulture. sistem) a, osim toga, služi se jezi­ kom, odnosno, jednostavno rečeno – ne postoji bez jezika (uosta­ lom, slično kao što ni jezik ne postoji bez kulturnog konteksta). Naj­ važniji zadatak kulture zasniva se na strukturalnoj organizovanosti sveta (sistematizovanju u sisteme ponašanja, tradicija, rituala i sl.). Kultura se, dakle, može nazvati „generatorom strukturalnosti“, a pri­ rodni jezik je njeno sredstvo strukturiranja – „uređaj za stvaranje matrice“. U stvari, on – kako je pisao Lotman – ima sposobnost „pre­ obražavanja zatvorenog sveta realija u otvoreni svet imena“; vodi, da­ kle, strukturalni poredak u haotičnu i nesistematizovanu stvarnost. Funkcionišući pomoću jezika kultura ima karakter kolektivnog pam­ ćenja – postaje „nenasleđeno pamćenje društva“, a njen najvažniji zadatak jeste konstruisanje sistema semiotičkih pravila koja životno iskustvo preobražavaju u kulturu, konkretno – u njene tekstove. Na osnovi semiološke teorije kulture takođe je bila formulisna definicija teksta kulture. On je definisan kao sistem koji osim jezičkog znače­ nja (ili značenja koji proističe iz drugog semiotičkog sistema) ima u kulturnom semiotičkom sistemu i dodatno značenje. U stvari, to su bile sve vrste informacija znakovnog karaktera koje obavljaju kultur­ nu funkciju (na primer, ponašanje, moda, reklama, stil života i sl.).6 Karakteristično svojstvo za teoriju Tartuske škole postao je svo­ jevrstan pansemiotizam uočavan na različitim nivoima društvenog života i umetničke prakse. Poslednja karika na tom putu ispostavilo se čak tumačenje čoveka kao znakovne tvorevine koja vodi formuli­ sanju najopštijih principa takozvane personologije (ili nauke koja istražuje znakove i tek stove p onaš anj a ljudi), a zatim stvaranje na toj osnovi opšte karakteristike tipova i antropoloških grupa. Po­ lazna tačka za tako shvaćenu personološku karakteristiku postala je s e m i ot i č no st ljudskog p onaš anj a, shvaćena, na primer, kao proizvođenje teksta ponašanja koji se u odnosu na druge tekstove javlja u znakovnom obliku (generativni model). Drugu mogućnost predstavljalo je davanje smisla pojavama stvarnosti putem tretira­ nja čovekovih ponašanja kao znakova (analitički model). Istraživači 
6 O koncepciji kulture u teoriji Tartuske škole posebno pogledati: J. Łotman, B. Us­ pienski, „O semiotycznym mechanizmie kulturi“, u: Semiotyka kultury, op. cit.
Književne teorije XX veka

276

ponašanja su u daljem toku izvršili podrobnije personološke klasifi­ kacije razlikujući, na primer, dva tipa ličnosti – one koja dovršava označavanje stvarnosti (semiotizujući tip) i one koja takve postup­ ke izbegava (desemiotizujući tip) – a takođe i određujući vrste se­ miotizacije percepcije sveta i deleći je na konceptualna ponašanja (vrednovanje realnih situacija) i na ritualna ponašanja (stvaranje idealnih situacija).7 Ove interesantne analize tartuskih istraživača nesumnjivo su na taj način dovele do krajnje formalizacije u okviru koje je sve – čak i pojedinačan čovekov gest – moglo biti podređeno sistemu koji mu daje strogo određeno značenje. To stanovište je isto tako imalo jasne političke implikacije.

Eko­: se­mi­o­ti­ka i­ i­nte­rpre­taci­ja
Umberto Eko, čuveni italijanski teoretičar i esejista, a takođe i pisac, otpočeo je svoju naučnu karijeru pedesetih godina sa istraživanji­ ma srednjovekovne estetike, a posebno problematike lepog u delu sv. Tome Akvinskog. On je time doprineo propagiranju semiotike kao akademske discipline i oživotvorenju njenih metoda tako da je vredno podsetiti i na nekoliko činjenica iz njegovog naučnog života – u početku kao semiologa­strukturaliste, a zatim semiotičara koji je u svojim analizama pre svega koristio Pirsove koncepcije. Istraživač je već kod Akvinskog video tragove strukturalističke misli, pa čak mu je pripisivao otkriće strukturalističkog modela.8 Prema Ekovom mišljenju, stvarnost iz sholastičke optike je bila kon­ struisana analogno strukturalističkom sistemu – slično kao što je strukturalistički sistem predstavljao strukturu izgrađenu od eleme­ nata koji se mogu isključivo označiti pomoću razlika koje je dele od drugih elemenata, tako da je i njena građa imala takođe relaci­ oni karakter (ovde je bila reč o relacijama između supstancijalnih formi).9 Dalja udaljavanja od predmeta dovela su Eka do otkrića sličnosti između sholastike i strukturalizma – obe koncepcije su iz­ gradile, na primer, univerzalnu logiku i sugerisale opis stvarnosti pomoću binarnih opozicija. Pa, čak, ako se opservacije naučnika 
7 8 9 Pogledati: A. M. Piatigorski, B. Uspienski, „Personologia i semiotyka“, Tek­ sty, 1972, br. 3. Što je, uostalom, pokazao u drugom izdanju svoje doktorske disertacije Il pro­ blema estetico in Tommaso d’Aquino, Milano 1970. Naročito je u predgovoru napisanom za to izdanje ispoljio već izrazite teorijske poglede. Ibid., str. 261.

Eko­ o­ srednjo­­ v­eko­v­no­j esteti­ci­

„Stru­ktu­rali­zam“ sv­eto­g To­me Akv­i­nsko­g

VIII. Semiotika

277

Eko­v­i­ stru­ktu­rali­­ sti­čki­ po­čeci­

Po­četak: Odsu­tna stru­ktu­ra

Maso­v­na ku­ltu­ra

Eko­v­a „semi­o­­ lo­ška geri­la“

uzmu kao preterane, i onda se može sagledati izrazit pravac kojim je krenuo sledećih godina – prvobitno, to je očigledno bio struktura­ lizam čijim je čarima Eko podlegao šezdesetih godina sagledavajući u njemu, s jedne strane, antidoton u malom, već onda noseći ide­ alizam u znaku Benedeta Kročea a, s druge, marksizam koji je do­ sta snažno utirao sebi put na italijanskom humanističkom forumu. Kasnije su se, međutim, Ekova interesovanja prenela na područje strukturalne semiologije, a posle toga u pravcu semiotike pomoću koje je već istraživao ne samo književnost nego isto tako i druge znakovne sisteme a naročito pojave masovne kulture. Na kraju tog puta našla se semiotički orijentisana teorija interpretacije. Godine 1968. pojavila se prva i sigurno najčuvenija semiotička knjiga italijanskog istraživača pod naslovom La struttura assente (Odsutna struktura),50 zatim sledeće: Le forme del contenuto (Obli­ ci sadržaja) objavljena 1971. godine i Trattato di semiotica generale (Semiotički traktat) iz 1975. godine51 i, na kraju, Semiologia quoti­ diana (Semiologija svakodnevnog života) objavljivana od 1973. do 1983. godine,52 kao i Semiotica e filosofia del linguaggio (Semiotika i filozofija jezika) iz 198. godine.53 Ekovo oduševljenje masovnom kulturom – filmom, stripom, kriminalističkim i fantastičnim ro­ manom – i ozbiljan pristup ulozi koju oni igraju u oblikovanju vi­ zije savremenog čovekovog sveta, usmerilo je njegova istraživanja u pravcu semiotičke analize i mogućnosti njenog korišćenja za opis različitih kulturnih pojava. Pa čak – kako je to sam označio – do ko­ rišćenja svojevrsne „semiološke gerile“ (guerriglia semiologica) i do „podmuklog rata“ – to znači veštog dešifrovanja poruka masovne kulture tako da je u njima bilo moguće otkriti ideologiju i izbeći pre­ obražaj mas­medija u sredstva društvene kontrole.5
50 51 52 53 Prevod na poljski jezik A. Vajnsberga, prvo pod naslovom Pejzaż semi­ otyczny, Warszawa, 1972 (nepotpuna verzija), zatim na osnovi izdanja iz 1991. godine kao: Nieobecna struktura, Warszawa, 1996. Obe sve do danas nisu prevedene na poljski jezik. Trattato... je svakako naj­ potpunije izlaganje njegove semiotičke teorije. Prevod na poljski jezik: J. Ugniewska i P. Salwa, Warszawa, 1996. Takođe nije u celini prevedena na poljski jezik, međutim, tekst Tryb symbo­ liczny koji se nalazi u knjizi Teorie literatury XX wieku. Antologia, izbor A. Bu­ žinjske i P. M. Markovskog, Kraków, 2006, potiče upravo iz Semiotica e filosofia del linguaggio – preštampano prema: U. Eco, Czytanie ś­wiata, Kraków, 1999. U. Eco, Nieobecna struktura, op. cit., str. 06–07; takođe: Semiologia życia codziennego, op. cit., deo: Partyzantka semiologiczna, str. 157–167. O masov­ noj kulturi pogledati knjigu: U. Eco, Superman w literaturze masowej. Po­ wieś­ć popularna – między retoryką a ideologią, (1978), Warszawa, 1996.
Književne teorije XX veka

5

278

Godine 1969. Međunarodno udruženje za semiotička istraživa­ nja izabralo je Eka za generalnog sekretara, istovremeno odustajući od termina „semiologija“ u korist termina „semiotika“. Ovaj gest je imao simbolički karakter, ali je za samog istraživača značio upravo okretanje od strukturalno­semiološkog modela u De Sosirovom du­ hu ka logičko­filozofskoj semiotičkoj teoriji u znaku Pirsa. Godine 1971. Eko je preuzeo novonastalu Katedru semiotike na Fakultetu lepih umetnosti, pozorišta i muzike Bolonjskog univerziteta i počeo da izdaje prvi međunarodni semiotički časopis u Italiji (malo ekscen­ tričnog naziva: VS: Versus – Quaderni di studi semiotici),55 a 197. go­ dine organizovao je u Milanu prvi međunarodni semiotički kongres zahvaljujući kojem je semiotika stekla veliku popularnost dosežući rang prestižne akademske discipline. Pošto je prvo bio oduševljen strukturalizmom, Eko je veoma brzo sagledao ograničenost teorije i metodologije De Sosira i Levi­Strosa. Već sama pretpostavka posto­ janja imanentne strukture književnog teksta čije je otkrivanje treba­ lo da bude istovremeno pristup istraživačkog postupka izgleda da je dovodila strukturalizam do tautološkog lutanja. Osim toga, Eka je uz­ nemiravala veštački ustrojena neprilagodljivost strukturalističkih mo­ dela na istorijske uticaje i društvene, ideološke i političke promene.56 Mogućnosti prevazilaženja tih ograničenosti video je upravo u preo­ bražaju strukturalizma u semiologiju57 koja je iz očiglednih razloga morala uzimati u obzir i aspekte društvenog i kulturnog funkcionisa­ nja znakova i zahvaljujući kojoj je bilo moguće izbeći zatvaranje unu­ tar samodovoljne strukture. Još ranije, u čuvenom Otvorenom delu, objavljenom 1962. godine58 – knjizi posvećenoj avangardnoj umetnič­ koj praksi – Eko se izjašnjavao u korist nedovršenih i višeznačnih for­ mi čije je najsavršenije utelovljenje predstavljao Džojsov roman Finne­ gans Wake;59 ali i pored nesumnjivog oduševljenja za strukturalizam ostao je veran svojim ubeđenjima. I mada je imao u vidu naratološku
55 56 Taj časopis izlazi sve do danas. Eko je sagledavao ograničenja strukturalizma manje­više u isto vreme kad se u Francuskoj već počela pojavljivati – u izvesnoj meri inspirisana i poli­ tičkim događajima 1968. godine – kritička opcija strukturalizma (koju su kasnije Amerikanci nazvali poststrukturalizmom). Svoje sumnje izrazio je, između ostalog, u Odsutnoj strukturi u kojoj se pojavila dosta oštra kritika Levi­Strosovih pogleda. Tada je još koristio termin semiologija. U. Eko, Otvoreno djelo, Sarajevo, 1965. K. Levi­Stros je još ranije oštro kritikovao Otvoreno delo, uveravajući da upra­ vo zatvorena formalna struktura, a ne otvorenost, čini književno delo umet­ ničkim delom. Eko o tome, između ostalog, govori u knjizi Lector in fabula. Współ­dział­anie w interpretacji tekstów narracyjnych, Warszawa, 199.

Semi­o­ti­čki­ zao­kret

Kri­ti­ka stru­ktu­rali­zma

Otvoreno delo

57 58 59

VIII. Semiotika

279

„Seri­jsko­ mi­šljenje“

epizodu, ipak je – slično kao u slučaju Rolana Barta – to bila samo epizoda.60 U Odsutnoj strukturi Eko je pokušao da hermetičnosti dog­ matskog modela strukturalizma suprotstavi „serijsko mišljenje“ stvo­ reno po uzoru na praksu avangardne muzike (naročito Štokhauzena i Buleza). Nisu ga, dakle, zanimale toliko statičke i ograničene struk­ ture koliko procesi strukturiranja – stvaranje otvorenih i višeznačnih struktura. Prednost serijskog mišljenja nad strukturalističkim mišlje­ njem u primeni na opis kulture zasnivala se, prema njegovom miš­ ljenju, na tome što ovo prvo nije sadržavalo nikakve imanentne, pri­ marne strukture, ni primarne kodove čija bi pravila bila neoboriva. Jednostavno – obrnuto, kultura je uistinu bila sistem kodova i poru­ ka, ali te poruke su mogle podrivati pravila kodova jer su pravila tog tipa imala istorijski promenljiv i nestabilan karakter. Zaključivao je: „Serijsko mišljenje teži, dakle, stvaranju istorije a ne da pod istorijom pronađe nadvremenske koordinate svakovr­ sne komunikacije.“61 Semiološka teorija, onako kako ju je tada shvatao, još nije bila sasvim oslobođena uticaja strukturalizma. U stvari, najviše su ga za­ nimali sistemi znakova povezani strukturalnim zakonima, a takođe i celovit pristup koji je moguć i zahvaljujući njihovom istraživanju. U tom pristupu nalazile su mesto sve pojave kulture (ne samo one koje pripadaju visokoj kulturi nego i one koje su ga najviše zanima­ le a pripadale su popularnoj kulturi). Na kraju, semiološka teorija je bila za Eka istoznačna sa opštom teorijom kulture, a semiologija je trebalo da pruža nužna sredstva za istraživanje „sveta znakova“. U Trattato di semiotica generale – u nesumnjivo najzrelijem de­ lu u kojem je sažeo sve svoje poglede na teoriju znakova – već je izrazito prelazio na semiotiku i odlučno se izjašnjavao za Pirsove poglede. Ovde nadređena kategorija nisu bili toliko sistemi znako­ va i kodovi koliko Pirsova „neograničena semioza“ koja se isposta­ vila kao najbliža ideji otvorenosti umetničkog dela – prema Eku.62
60 Ovde imam u vidu to da se Eko, slično Bartu, našao u uskom krugu francu­ skih istraživača koji su 1966. godine objavili naratološki manifest u osmom broju časopisa Communications. Tu je Eko objavio tekst „James Bond: une combinatoire narrative“ koji predstavlja naratološku analizu Flemingove pri­ če o Džejmsu Bondu. Pogledati: „Struktury narracyjne u Fleminga“, u: Super­ man w literaturze masowej... (proširena verzija članka iz Communications). Pogledati: Strukturalizam (II). U. Eco, Nieobecna struktura, op. cit., str. 306. Pogledati o ovome takođe: U. Eco, Lector in fabula…, op. cit., naročito poglav­ lje posvećeno Pirsovoj teoriji.
Književne teorije XX veka

Semi­o­lo­gi­ja kao­ o­pšta teo­ri­ja ku­ltu­re Semi­o­ti­čki­ traktat

61 62

280

Pirsova koncepcija je najbolje odražavala unutarkulturnu dinamiku – beskonačno upućivanje znakova na znakove ili na njihove konfigu­ racije – ne putem odnosa prema nekoj stabilnoj unutarnjoj struktu­ ri (ili objektivno postojećoj stvarnosti),63 nego putem neprestane po­ kretljivosti značenja među znacima: stalni i nezadrživi tok značenja koji uslovljava komunikaciju. Prilagođavajući pretpostavke Pirsove semiotike teoriji kulture, Eko je dosledno priznavao kulturnom uni­ verzumu semiotički status, smatrajući ga sistemom sistema znače­ nja u kojem se odvijaju neprekidni procesi komunikacione razme­ ne. Ovde je kultura, dakle, bila shvaćena kao neograničen proces semioze (stvaranja znakova i njihovog interpretiranja). Uostalom, slično kao i interpretacija književnosti. Od semiotike kao discipline kadre da opiše celinu ljudske kultu­ re, Eko je, međutim, postepeno prelazio na semiotiku kao skup sred­ stava za interpretiranje teksta, a sledeća etapa njegovih istraživanja protekla je pod znakom pojačanog interesovanja za interpretaciju i za mogućnosti stvaranja njene teorije. Prema shvatanju istraživa­ ča, praksa interpretacije je bila istovetna s procesom shvatanja tek­ sta, a ispred nje je smeštao operaciju dekodiranja – sagledavanjem opšteg smisla iskaza koji podseća na „stvaranje hipoteza“ u Pirso­ vim koncepcijama. On je komunikat ili tekst smatrao svojevrsnom „praznom formom“ kojoj se mogu pridodati različita značenja.6 Da li se, međutim, ovo ispunjavanje „prazne forme“ moglo odvijati sasvim proizvoljno? Na ovo pitanje autor Trattato... je odgovarao od­ lučno odrečno. Čitalac može pokušati da otkrije intenciju autora,65 može pokrenuti takođe i druge interpretativne mogućnosti – tvrdio je – ali nikad nije obavezan da se previše udaljava od autorske ideje. Može, dakle, ispoljavati stvaralačku inicijativu samo uz istovreme­ no očuvanje vernosti prema autoru. Eko je zatim uveravao: „U toj dijalektici između istinitosti i inicijative nastaju dve vrste nauke: (a) kombinovana nauka koja se odnosi na niz mogućnosti dostupnih u granicama određenog koda; (b) istorijska nauka koja se odnosi na okolnosti i kodove (a zapravo na sve norme) datog razdoblja. Od adresata se zahteva odgovorna saradnja. On mora pokazati inicijativu
63 6 65 Eko je veoma snažno zastupao stanovište da znaci ne upućuju na bilo kakve realne predmete nego samo na druge znake. Suprotno stanovište nazivao je „greškom referencijalnosti“. Pogledati, takođe: P. Bondanella, Umberto Eco. Semiotyka, literatura, kultura masowa, Kraków, 1997, str. 85–86. Čije postojanje Eko, uostalom, nikad nije poricao.

Ku­ltu­ra kao­ neo­grani­čeni­ pro­ces semi­o­ze

Teo­ri­ja i­nterpretaci­je

„Prazna fo­rma“ ko­mu­ni­kata

Stv­aralačka i­ni­ci­­ jati­v­a i­ v­erno­st i­nterpretaci­je

VIII. Semiotika

281

kako bi popunio semantičke praznine, redukovao ili iskom­ plikovao tumačenje koje delo sugeriše, izabrao sopstvenu strategiju interpretacije.“66 Primalac je, međutim, konačno postao najvažnija i najprivilego­ vanija figura teorije interpretacije semiotički orijentisana u pristu­ pu Umberta Eka iako je autoru ostao dužan što se tiče istine. To je bio još jedan povod za kritiku strukturalizma i Eko se još jednom vraća tom motivu u sledećoj knjizi, zamerajući strukturalistima ne­ dovoljnu ocenu suštinskog značenja integrisanja primaoca u tekst tokom procesa interpretacije kao nečeg „nečistog“.67 Sledeća knjiga ovog istraživača, pod naslovom Lector in fabula, odnosila se uisti­ nu samo na narativne tekstove; pokazala se, međutim, kao istinski manifest teorije koja je književnost sagledavala iz perspektive prima­ oca. Pri tome, Eko nije stvarao svoju koncepciju čitanja na fenome­ nološkoj osnovi (kao, na primer, Roman Ingarden ili predstavnici nemačke estetike recepcije), nego upravo na semantičkim osnova­ ma, a konkretno – iz perspektive znakovne komunikacije. Osnovna kategorija je ovde postala kategorija modelskog čitaoca kojem je u navedenoj knjizi posvetio veliko poglavlje. Prema teoriji semiotičke komunikacije – tvrdio je Eko – svaki autor iznosi hipotetički model čitaoca (upravo modelskog) čiji zadatak treba da bude stroga sarad­ nja s njim u procesu interpretacije. Autorski projekat ovog čitaoca i domen njegove ingerencije u tekst bili su međusobno proporcio­ nalni: autor je, u stvari, u istoj meri trebalo da sarađuje sa čitaocem u procesu stvaranja iskaza u kojem je ovaj čitalac trebalo da sarađu­ je sa autorom. Autor je u ovom slučaju, očigledno, bio pre „autor“ – komunikaciona tekstovna strategija koja ističe program delovanja čitaoca i koja ga podstiče na aktivnost. Na sličan način je čitalac – ili pre „čitalac“ – bio samo figura iz teksta, strategija prijema zapisana u pravilima dekodiranja tog teksta. Prirodna posledica takvog stava moralo je u neku ruku postati temeljno promišljanje mogućnosti i ograničenja interpretacije, čemu se Eko s podjednakom pasijom po­ svetio u sledećoj fazi. Monumentalna knjiga The Limits of Interpretation pojavila se na engleskom jeziku68 i predstavljala je zbir Ekovih pogleda na in­ terpretaciju i ulogu modelskog čitaoca. Na kraju, on je svoju teoriju interpretacije sveo na dve najvažnije teze:
66 67 68 U. Eco, Trattato di semiotica, str. 36, citirano prema: P. Bondarella, Umberto Eco..., op. cit., str. 87. U. Eco, Lector in fabula..., op. cit., str. 6. U. Eko, Granice tumačenja, Beograd, 2001, prevod: Milana Piletić.
Književne teorije XX veka

„Au­to­r“ – „či­talac“

Mo­delski­ či­talac

Grani­ce i­nterpretaci­je

282

– prvo: čitalac (primalac) obavlja veoma važnu ulogu u stvara­ nju smisla književnog teksta koji bi bez primaoca ostao isklju­ čivo u sferi potencijalnosti, ali – drugo: vlast primaoca nad tekstom nije neograničena, što zna­ či da praksa interpretiranja nije potpuno slobodan čin nego proces koji ima niz restrikcija.69 U svojoj koncepciji interpretacije Eko se trudio da prekorači već klasičnu opoziciju (uostalom, nazvao ju je pogrdno „epistemološkim fa­ natizmom“) između priznavanja ključne uloge intencije autora u otkri­ vanju smisla književnosti (ovaj stav je uzgred označio kao „metafizički realizam“) i potpune slobode čitaoca kojem se može činiti da je samo jedino on pronikao u suštinu tajne dela i koji se izdiže iznad gomile ignoranata (ovaj stav Eko je nazivao „hermetička semioza“).70 Prema uverenju autora The Limits of Interpretation, dobro rešenje ove vrste di­ lema bio je savršeni kompromis čiju suštinu je pokušavao različito da odredi – ili kao dijalektiku između „otvorenosti i forme, inicijative od strane interpretatora i pritiska konteksta“71 ili, takođe, kao „dijalektičku vezu između intentio operis i intentio lectoris“.72 Ova prva je označavala „intenciju dela“, dakle, njegovu, da tako kažem, objektivnu strukturu datu čitaocu nezavisno od autora u trenutku kad tekst započinje svo­ ju egzistenciju u komunikacionom toku. Druga – „intencija čitaoca“ – odnosila se upravo na njegov doprinos u interpretaciji dela, doprinos shvaćen, međutim, ne kao slobodno stvaralaštvo u kreiranju značenja književnosti nego više kao neka vrsta čitalačke kompetencije – veštine dekodiranja kodova i konvencija koje se nalaze u osnovi dela. Kako bi, međutim, čin interpretacije dostigao u potpunosti svoju adekvatnost, trebalo je ovome dodati još i treću vrstu intencije koja je takođe snažno ugrađena u ostale dve: zapravo intentio auctoris – autorska intencija ko­ ju je autor uzdigao ali ne na osnovi apsolutne vlasti nad tekstom nego jedino kao partnerke ove trojne komunikativno­interpretativne relacije koja je nužna kako bi značenja teksta postigla svoju idealnu formu.73
69 70 71 72 73 Ovi pogledi ovde već izrazito podsećaju kako na Ingardenovu teoriju čitanja tako i na koncepcije Ingardenovih nastavljača – nemačkih teoretičara recep­ cije H. R. Jausa i V. Izera. U. Eco, op. cit., str. 2. Ibid., str. 21. U. Eco, „Nadinterpretowanie tekstów“, u: Interpretacja i nadinterpretacja, Kraków, 1996, str. 63. O tome, takođe, pogledati: M. P. Markovski, „Interpre­ tacyjne rECOlekcje“, Znak, 1996, br. 12, str. 129. O Ekovoj koncepciji interpretacije već sam govorila u Uvodu ove knjige u ve­ zi sa sporom povodom granica interpretacije koje je Eko vodio sa Rortijem i Kalerom. Međutim, ovde ponavljam najvažnije elemente te diskusije za po­ trebe čitalaca.

Mo­gu­ćno­sti­ i­ o­grani­čenja či­tao­ca

Pro­ti­v­ epi­stemo­­ lo­ške fantazme

Intentio operis – intentio lectoris – intentio au­ctoris

VIII. Semiotika

283

Razu­mev­anje teksta

Delo­ kao­ seman­ ti­čko­­si­ntaksi­č­ ko­­pragmati­čka tv­o­rev­i­na

Nai­v­ni­ či­talac – kri­ti­čki­ či­talac – su­perči­talac

Falsi­fi­ko­v­anje i­nterpretaci­je

U procesu koji je Eko nazivao „interpretacijom“, njega, među­ tim, nije zanimalo toliko interpretiranje nego više razumevanje tek­ sta ili još drugačije – i ovde bi bilo najbolje da se sagleda zavisnost njegove teorije od semantike – komunikacioni uslovi koje valja ispu­ niti kako bi jezički komunikat bio ispravno dekodiran.7 Zato je on književno delo definisao kao svojevrstan mehanizam čiji je glavni za­ datak bilo stvaranje modelskog čitaoca.75 Ili ga je određivao – u neš­ to više zavijenoj formi – i kao „sintaktičko­semantičko­pragmatičku tvorevinu“76 u okviru koje interpretacija koja se da predvideti pred­ stavlja deo generativnog plana dela.77 Ovom projektu je isto tako ko­ ristila već pominjana kategorija modelskog čitaoca – dakle, u suštini stvari, ekvivalenta instrukcije njegovog korišćenja koja je ugrađena u književno delo. Pri tome se modelski čitalac u Ekovoj koncepciji dodatno podelio na dva tipa čitaoca – naivnog čitaoca (onog koji na­ stoji da razume značenje teksta, ali mu to uvek ne polazi za rukom) i kritičkog čitaoca koji treba da razume mehanizam značenja teksta i suprotno svom „naivnom“ utemeljenju ne da se uhvatiti u sintak­ tičko­semantičku klopku koju je autor postavio. Kao najviša instan­ ca pokazao se, međutim, superčitalac kojeg je autor dela Trattato di semiotica generale koketno nazivao „dostojnim slugom semioze“.78 Upravo je on imao apsolutnu kompetenciju i za njega tekst više nije imao nikakvih tajni – on je bio, dakle, teorijski ekvivalent idealnog čitanja teksta i najverovatnije je ostajao samo u sferi idealnosti. Poslednji korak na putu sistematizovanja problematike inter­ pretacije postao je za autora dela Lector in fabula pokušaj određenja onoga što podrazumevamo pod „pravom“ ili, bolje – „dobrom“ in­ terpretacijom. U ovom slučaju on je opet zauzimao stanovište slič­ no interpretativnom falsifikacionizmu koji je odnedavno moderan, očigledno ne koristeći određenje „prava / pogrešna interpretacija“.79 Međutim, kad je govorio: „Možemo prihvatiti određenu vrstu Poperovog principa,80 a naročito ako ne postoje pravila koja omogućavaju da se
7 75 76 77 78 79 80 Pogledati: M. P. Markovski, „Interpretacyjne rECOlekcje“, op. cit., str. 130–131. Pogledati: U. Eco, Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., str. 63. Valja skrenuti pažnju da se ovde pojavljuju tri dela semantike koje je Moris pominjao. Pogledati: U. Eco, Lector in fabula..., op. cit., str. 97. U. Eco, Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., str. . Eko se trudio da izbegne određenje tipa: „ispravna“ ili „neispravna“ interpre­ tacija što čine mnogi teoretičari interpretacije u strahu da ne budu osuđeni za pozivanje na klasičnu koncepciju istine. Karl Poper je tvorac ideje falsifikacionizma u teoriji nauke.
Književne teorije XX veka

28

konstatuje koje su interpretacije ‘najbolje’, a postoji u naj­ manju ruku pravilo koje omogućava da se konstatuje koje su ‘loše’“.81 analogije su se same od sebe nametale. Ideja falsifikovanja interpre­ tacija konačno je bila samo odraz, kao u ogledalu, ideje ispravnosti – sama pretpostavka postojanja „loše“ interpretacije morala je, sva­ kako, sadržavati koncepciju „dobre“ ili „ispravne“ interpretacije. Na kraju je Eko stao na stanovište ograničene slobode interpre­ tacije (čime se približio Ingardenovim pogledima i pogledima nje­ govih nastavljača), ali konačni kriterijum te ograničenosti bila je za njega pretpostavka očuvanja „unutrašnje povezanosti tekstova ili nji­ hove unutrašnje relacijnosti“ (čime je, očigledno, vraćao dug struktu­ ralistima). Polazeći od toga da je tekst „sistem unutrašnjih relacija“82 i da svaki fragment teksta treba interpretirati imajući u vidu ostale, ponovo se vraćao u okrilje strukturalne koncepcije književnosti, po­ lemički se situirajući pre svega prema poststrukturalistima – kako prema dekonstruktivistima kojima je zamerao na prevelikoj koncen­ traciji na ono što je u tekstovima nepovezano, tako i prema pragmati­ stima koje će osuđivati za bezobzirnost u slobodnom korišćenju tek­ stova.83 Ispostaviće se da je najvažniji princip za njega upravo postu­ lat „moramo poštovati tekst“8 i tom principu će ostati veran. Počev od pedesetih godina, pokušaje semiološkog opisa književ­ nosti i kulture činio je takođe već ranije pominjani francuski kriti­ čar i teoretičar književnosti Rolan Bart. I on je, slično Eku, nastojao da semiološku metodologiju primeni na istraživanja različitih po­ java – ovom prilikom na francusku popularnu kulturu. Međutim, drugačije od autora Odsutne strukture, nije ga toliko interesovala (makar u početku) semiotika koliko strukturalna semiologija De So­ sirovog tipa a kasnije Levi­Strosovog.

Kri­ti­ka deko­n­ stru­kci­je i­ prag­ mati­zma

81 82 83 8

U. Eco, op. cit., str. 51–52. Eko ovde navodi primer interpretacije Danteove Božanstvene komedije koju je obavio G. Rozeti, a čije su zloupotrebe u odno­ su na tekst tako velike, da nas odmah zapljuskuje njihova neadekvatnost. Pogledati: U. Eco, The Limits of Interpretation, op. cit., str. 18. Pogledati spor s Rortijem u knjizi Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., a takođe kratak izveštaj o tom sporu u Uvodu za ovu knjigu. Pogledati, tako­ đe: Dekonstrukcija i Pragmatizam. U. Eco, Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., str. 65.

VIII. Semiotika

285

Bart: se­mi­o­lo­š­ka mi­to­lo­gi­ja
Barto­v­a kri­ti­ka građanske ku­ltu­re

„... Završio sam sa čitanjem De Sosira i iz tog čitanja došao sam do uverenja da kad bi se ‘kolektivna predstava’ počela tretirati kao sistem znakova, da bi se možda onda mogao prevazići opravdan gnev, i d e t a ljno pokazati čitava ta mi­ stifikacija koja malograđansku kulturu prerađuje u univer­ zalnu prirodu“85 – napisao je Rolan Bart u predgovoru za Mitologije, objavljene 1957. godine, u kojima je prikupio tekstove objavljivane gotovo iz meseca u mesec od 195. do 1956. godine, pre svega u časopisu Le Nouvel Observateur. Međutim, nije skrivao da je prilikom pisanja tih tek­ stova imao u vidu dva cilja – to je trebalo da bude ideološka kriti­ ka jezika masovne kulture, i – „prva semiološka analiza tog jezika“. Upravo ovaj pravac razmišljanja – povezivanje analize mehanizama funkcionisanja ideologije sa semiološkom analizom, problematika ideološkog ustaljivanja značenja, nametanje određenih značenja pu­ tem masovne kulture i propagande – interesovao je Barta naročito u početnoj fazi njegovog stvaralaštva i došao je do izražaja u mno­ gim njegovim ranim radovima, mada je demaskiranju mehanizama ideološke manipulacije vršene putem različitih kulturnih postupaka ostao veran gotovo sve do smrti. Mitologije su opisivale svet francuske kulture kroz specifične procese promena semantičkog karaktera koje su dovele do nastanka novog mitskog jezika. Bart je – uostalom, slično kao i Lotman – izra­ žavao uverenje o postojanju skrivenih jezičkih (sistemskih) mehani­ zama proizvođenja kulture ali su ga pre svega zanimale margine ove kulture. U tekstovima koji se nalaze u Mitologijama pisao je u stvari o filmu, pozorištu, člancima iz dnevne štampe, ali takođe i o praš­ ku za pranje, igračkama, kriminalnim aferama, jelu, automobilima, striptizu, mjuzikholu i afričkoj gramatici. U teorijskom članku Mit danas otkrivao je opšte semiotičke mehanizme nastanka novih mito­ logija, pa je čak poistovećivao mitologiju i semiologiju. Glavne teze autora Mitologija, formulisane još na samom početku, glasile su: – mit može postati sve što je izrečeno i saopšteno u određenim okolnostima; – mit ima istorijski karakter – „to je govor kojeg je izabrala istorija“;
85 R. Barthes, Mitologie, Warszawa, 2000, str. 25. Prvi put na poljskom jeziku, ali u znatno skraćenom obliku tekstovi iz Mitologije su se našli u antologiji Bartovih tekstova pod naslovom Mit i znak.
Književne teorije XX veka

Ideo­lo­gi­ja ma­ so­v­ne ku­ltu­re

Mitologije

Šta je mi­t danas?

286

– mit nije vezan za određeni period, već ima moć da uvek po­ stoji u iskazu; – mitski govor se služi raznolikim materijalom (prirodnim jezi­ kom, slikom, fotografijom i sl.) i zato mitom treba da se bavi „nauka opštija od lingvistike – semiologija“.86 Idući za De Sosirom, Bart je takođe prihvatio dijadičku (dvoele­ mentnu) koncepciju znaka – koncentrišući se na vezi između ozna­ čavajućeg (signifiant) i označenog (signifié) – mada je istovremeno zapazio da u svakom semiološkom sistemu drugačijem od prirod­ nog jezika (gde označavajuće jednostavno izražava označeno), nije reč o dva nego u stvari o tri različita termina. U ovom slučaju takođe je bio bitan poseban uzajamni odnos koji međusobno povezuje signi­ fiant i signifié – ili znak koji predstavlja „asocijativnu celinu“ ta dva termina (tu je primer bio buket ruža koji, u stvari, ima svoje označa­ vajuće i označeno, međutim, u određenim okolnostima postaje, na primer, znak strasti).87 U mitu je isto tako bilo moguće pronaći i tro­ dimenzionalnu shemu (označavajuće, označeno i znak), međutim, mit je ipak trebalo shvatiti kao sistem posebne vrste – to je bio zapra­ vo „sekundarni semiološki sistem“ koji je nastajao na bazi već ranije postojećih znakovnih veza. Kako se to moglo razumeti? Bart je davao konkretan primer koji ovde vredi navesti i zbog toga što je on jedan od najčuvenijih i najčešće uzimanih primera autora Mitologija: „Dok čekam u brijačnici, pružaju mi jedan broj Pari Ma­ ča (Paris Match). Na naslovnoj strani neki mladi crnac u francuskoj uniformi pozdravlja vojničkim pozdravom, oči­ ju nesumnjivo uperenih u neki nabor trobojne zastave. To je smisao slike. Ali, bez obzira na to da li sam naivan ili ne, ja dobro vidim šta mi ona govori: da je Francuska veliko Carstvo, da svi njeni sinovi, bez obzira na boju kože, ver­ no služe pod njenom zastavom i da nema boljeg odgovora opadačima tobožnjeg kolonijalizma od revnosti sa kojom ovaj crnac služi svoje tobožnje ugnjetače. Dakle, i ovde se nalazim pred jednim višim semiološkim sistemom: tu je označavajuće, koje je i samo već sačinjeno od jednog pret­ hodnog sistema (jedan crni vojnik pozdravlja francuskim vojnim pozdravom); tu je označeno (ovde je to smišljena mešavina francustva i vojaštva); najzad tu je prisustvo ozna­ čenoga kroz označavajuće.“88
86 87 88 Ibid., str. 239–21. R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 263–26. Ibid., str. 270–271.

Odno­s o­znača­ v­aju­ćeg i­ o­zna­ čeno­g

VIII. Semiotika

287

Mi­t kao­ jezi­k dru­go­g stepena

Dv­a ni­v­o­a o­značav­anja

Kri­ti­ka mi­sti­fi­kaci­je i­ mani­pu­laci­je ku­ltu­re

Mi­to­lo­gi­zaci­ja kao­ pro­ces ko­no­taci­je

Ovde je Bart predlagao proširenje i preformulisanje semiotič­ ke terminologije za potrebe analize mita kao jezika „drugog stepe­ na“. Ovu treću kategoriju u mitu (u navedenom primeru značenja koja se odnose na: imperijalnost Francuske, vernost kolonizovanih, nepravednu osudu Francuske za ugnjetavanje i sl.) odlučio je da uopšteno odredi kao značenje mita. S druge strane, označavajući elemenat (slika vojnika crne kože) nazvao je formom, a označeni elemenat (definicija kojom se može prevesti ova slika) – pojmom. Proces označavanja imao je, dakle, prema njegovom shvatanju, dva nivoa: u prvom poretku (u jeziku) – asocijativni odnos između ozna­ čavajućeg i označenog elementa stvarao je znak, u drugom – mito­ loškom poretku – veza forme (ili znaka iz prvog poretka) i pojma stvarala je značenje. „Mit je govor“89 – tako je Bart započinjao svoje izlaganje o novim mitologijama – to znači da je svojevrstan jezik, ali da je to parazitski jezik, pa čak ukraden,90 koji živi zahvaljujući prisvajanju znakova jezika koji je u odnosu na njega prvobitan. Ovo stvaranje sekundarnih značenja predstavljalo je za njega veoma ne­ siguran (jer je skriven) proces i proces koji stvara privid „prirodno­ sti“: primalac – uveravao je – nije u stanju da otkrije mehanizme stvaranja tih značenja i prihvata ih kao potpuno očigledne. Dakle, novi mitovi su bili u stvari mi(s)tifikacije i manipulacije sračunate na lakovernost primaoca – i to se odnosilo kako na političku propa­ gandu tako i na reklamu, medije i funkcionisanje mode. Bart se ovde nije pozivao na terminologiju koju je uveo Luj Hjelmslev jer za nju tada nije znao, ali semiotičko­semantički od­ nosi – koje je on opisivao – mogli su se upravo odrediti pomoću termina Hjelmsleva, a posebno ■ KONOTACIJA – širok značenj­ upotrebom kategorija denotacije i ski domen određenog znaka (sve konotacije. Ako je denotacija sma­ moguće asocijacije koje znak po­ trana za osnovni značenjski do­ kreće (na primer, mališan – mla­ men znaka (pojam ili definiciju na dost, nevinost, bespomoćnost, ne­ poslušnost i sl.). koji se ovaj znak može prevesti), a konotacija smatrana proširenim značenjskim poljem znaka (raz­ ličite asocijacije nastajale usled znaka), onda se proces konotiranja, onako kako ga je predstavljao Hjelmslev, javlja upravo onda kad je znak – shvatan kao povezivanje označujućeg i označenog (ili: forme i značenja) – postajao novi označavajući – stvarao je znak višeg ni­ voa.91 Mitologizacija je, dakle, bila proces proizvođenja konotacije
89 90 91 Ibid., str. 263. Ibid., str. 286–292. Pogledati: L. Hjelmslev, Prolegomena to a Theory of Language, Madison, 1961, str. 120.
Književne teorije XX veka

288

u okviru kojeg je prvobitno značenje postajalo označavajuće i bilo uključeno u semiozu višeg reda. Novo značenje je ovde nastajalo u neku ruku u pozadini staroga – zato da bi se skrivanjem formirao pogled na svet primaoca.92 Osuda upućena na adresu novog mit­ skog jezika bila je veoma oštra. Bart je pisao: „Mit je jezik koji neće da umre: on iznuđuje od smislova kojima se hrani lažni, obezvređeni preostanak, u njima iza­ ziva veštačko odlaganje, u koje se udobno smešta, on od njih stvara mrtvace koji govore.“93 Savremene mitologije pokazivale su se, dakle, kao neka vrsta ideološkog konzumiranja znakova i konačno su se okretale protiv ljudi koji su ih stvorili. Bart je 1965. godine objavio knjigu Éléments de sémiologie (Ele­ menti semiologije) – izlaganje već stricte teorijsko koje sistematizuje i modifikuje osnovnu semiološku terminologiju.9 Ovde je takođe koristio kategorije denotacije i konotacije da bi opisao mehanizme proizvođenja značenja putem književnosti. Pisao je da je: „konotativni sistem onaj sistem čiji plan izraza i sam predstav­ lja jedan sistem značenja; uobičajene slučajeve konotacije oči­ gledno će činiti složeni sistemi u kojima artikulisani jezik obra­ zuje prvi sistem (to je, na primer, slučaj sa književnošću).“95 Konotacija, a istovremeno i književnost uopšte, pripadala je, dakle, i „sekundarnim“ sistemima za stvaranje značenja koji se na­ dograđuju na prvobitni sistem jezika. Na kraju je autor Mitologija sagledavao ogromne oslobađajuće sile koje se nalaze u književnosti i pridavao im je veoma važnu ulogu – sposobnost suprotstavljanja mitu i krađi jezika. To se naročito odnosilo na savremenu poeziju koja narušava sve semiološke norme i razbija okoštala značenja. Dok mit gradi „nadznačenja“ i proširuje primarne sisteme – objaš­ njavao je Bart – poezija koja predstavlja „regresivni semiološki si­ stem“, istražuje „podznačenja“ i vraća na „predsemiološko stanje je­ zika“. Otuda poezija:
92 93 9 95 K. Klošinjski dodaje da je u osnovi ideje tog razlikovanja mit u Bartovoj kon­ cepciji konotacija presađena na denotaciju, dok ga je Bart pogrešno označio kao metajezik, što je kasnije ispravio. R. Bart, op. cit., str. 288. Éléments de sémiologie, Paris, 1965. R. Barthes, Ľaventure sémiologie..., op. cit., str. 78. U veoma važnoj knjizi Le degre zero de ľécriture, Paris, 1953, Bart je definisao književnost kao „znak književnog mita“, up. idem, Mitologie, op. cit., str. 268.

Elementi semiologije

Ulo­ga knji­žev­no­sti­

VIII. Semiotika

289

„muti jezik, povećava koliko god može apstraktnost pojma i proizvoljnost znaka i do krajnjih granica olabavljuje vezu između označavajućeg i označenoga; ‘lebdeća’ struktura pojma ovde je u najvećoj meri iskorišćena.“96
Po­etski­ znak i­ znak u­ pro­zi­

Semi­o­lo­gi­ja pro­ti­v­ i­deo­lo­gi­je

„Odgo­v­o­rno­st fo­rme“

„Zašti­ta stv­arno­sti­“

Drugačije nego u prozi, poetski znak može da dopre do samih stvari, do njihovog prirodnog smisla koji čovek nije prisvojio. To, međutim, nije značilo da je Bart na taj način diskreditovao prozu. Postojale su zapravo takve vrste proze – pripisivao im je posebno značenje – koje su igrale ulogu demaskiranja i demistifikacije u od­ nosu na mit i to pomoću njegovih sopstvenih sredstava. Na primer, Floberov roman Buvar i Pekiše „mitizovao je mit“ i stvarao „veštač­ ku mitologiju“ – te je, kao što mit krade jezik, tako roman krade mit (mit se ovde javljao kao primarni znak koji podleže sekundar­ nom oznakovljenju), činio vidljivim sve skrivene mehanizme njego­ vog funkcionisanja i kritički je sagledavao naivnost mita na koji se nadovezala sekundarna mitska poruka.97 Bartova semiologija je, na kraju, znatno prevazilazila opštu teoriju znakova i znakovnih sistema – pre svega je bila društveno angažovana (sam ju je označavao nazivom „intervencija“) i bila je korišćena za otkrivanje mehanizama ideološkog uticaja.98 Barta je u književnosti na ovoj etapi pre svega interesovalo nešto što je nazi­ vao „odgovornošću forme“. I, kako je tvrdio, ta se odgovornost mo­ gla označiti ne toliko istražujući odnos literature prema stvarnosti (u tu vrstu adekvatnosti nikad nije verovao) koliko upravo zahva­ ljujući semiološkoj analizi. On je još tada bio uveren da će veoma skrupulozna semiološka analiza biti način za otkrivanje skrivenih mehanizama stvaranja značenja poželjnih za određene sisteme. Prema njegovom mišljenju, forma se mogla „oceniti (pošto se ov­ de odigravao proces) isključivo kao značenje a ne kao istražavanje“. Idealna kritika bila je, dakle, dužna da povezuje ideološku kritiku i semiološku analizu, a pošto mu je takva nedostajala,99 trudio se da je praktikuje na sopstvenu ruku, nesumnjivo i iz etičkih razloga. Kako je to sam označavao – za „zaštitu stvarnosti“ od njenog pot­ punog pretvaranja u signifié.100 Slično je bilo i u Système de la mode
96 R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 288. 97 Ibid., str. 290. 98 Pogledati o tome: L.­J. Calvet, Roland Barthes. Un regard politique sur le sig­ ne, Paris, 1973. Pogledati takođe: Kulturalna istraživanja. 99 Ibid., str. 270–271. 100 Pogledati o tome: G. Genette, „L’envers de signes“, op. cit., u: Figures. Essais, Paris, 1966. i: M. P. Markowski, „Szczęś­liwa mitologia, czyli pragnienie semi­ oklasty“, u: R. Barthes, Imperium znaków, Warszawa, 1999, str. 10.

290

Književne teorije XX veka

(Sistem mode), štampanoj nekoliko godina kasnije, gde je – opisu­ jući značenje ženske odeće prezentirane u časopisima posvećenim modi (naročito u časopisu Elle) – Bart istovremeno otkrivao meha­ nizme uticaja mode i kreiranje određenih načina odevanja kao i na­ čine kako jedan predmet postaje „moderan“, a ne neki drugi. Godine 1966. autor Mitologija je doživeo naratološku avanturu i za trenutak su u prvi plan izbila maštanja o velikom i apstraktnom sistemu književnosti. U osmom broju časopisa Communications ob­ javio je čuveni „Uvod u strukturalnu analizu priče“ koji je trebalo da označi početak procesa stvaranja semiološkog sistema i da obuhva­ ti sve priče sveta (a zatim i čitavu književnost) u duhu generativne semiologije.101 Bartova naratološka epizoda, međutim, nije trajala dugo, ali je – voljno ili nevoljno – on na taj način učestvovao u jed­ nom od najvažnijih događaja posleratne strukturalno­semiološke misli – u takozvanom manifestu francuskih naratologa. Taj događaj je ušao u istoriju kao vrhunski momenat ortodoksnog francuskog strukturalizma, a istovremeno – kako to često biva – i kao vreme njegove krize i pojave kritičke opcije u vidu poststrukturalizma. Međutim, pre nego što je ova kriza nastupila, strukturalna se­ miologija doživela je u Francuskoj trijumf omogućavajući mnogim istraživačima da oživotvore maštanja o poretku i univerzalnom si­ stemu znakova koji upravljaju svakom pojavom čovekove kulturne aktivnosti. Francuske semiologe – generativiste, među kojima se ta­ kođe našao i Bart, u ovom traganju za univerzalnom logikom razli­ čitih značenjskih sistema potpomagala je strukturalna antropologi­ ja K. Levi­Strosa i transformativno­generativna gramatika Noama Čomskog. Na taj način je De Sosirova semiologija mogla da ugradi svoje napore u najradikalniju verziju strukturalizma.

„Uv­o­d u­ stru­k­ tu­ralnu­ anali­zu­ pri­če“

Mani­fest francu­­ ski­h narato­lo­ga

Re­zi­me­
1. Semiotika kao opšta nauka o znacima nastala je već u starom veku. Tada je izvršena osnovna podela na oznake i znake,102 de­ finisan je znak a takođe i sama semiotika. Prvi vekovi u razvo­ ju semiotike prošli su, između ostalog, u sporovima o prirod­ noj ili konvencionalnoj prirodi znakova.
101 Od ove ideje Bart je gotovo odmah odustao, a smisao te vrste postupka po­ rekao je četiri godine kasnije u knjizi S/Z, Paris, 1970. O ovome pogledati: Strukturalizam (II) i Poststrukturalizam. 102 Pogledati odrednice: znak i oznaka.
VIII. Semiotika

291

2. Savremena nauka o znacima formirana je pre svega pod uti­ cajem dve tradicije: semiotičke – na bazi filozofije i logike (pragmatizam Čarlsa Sandersa Pirsa i neopozitivistička filo­ zofija Ludviga Vitgenštajna i Rudolfa Karnapa), i semiološke – na osnovi opšte lingvistike (Ferdinanda de Sosira). 3. Pirsovu misao nastavljali su, između ostalih, Čarls Kej Og­ den, Ajvor Armstrong Ričards i Čarls Moris koji je izvršio podelu semiotike na semantiku, sintaksu i pragmatiku. . Na osnovi nauke o književnosti, semiološku perspektivu do­ bile su gotovo sve strukturalističke orijentacije i škole, naroči­ to Praška strukturalistička škola. S tog stanovišta, književno delo smatrano je posebnom vrstom znakovne tvorevine koja učestvuje u komunikacionim činovima. 5. Šezdesetih godina su bitan uticaj na nauku o književnosti takođe izvršili pogledi francuskog semiologa Emila Benveni­ ste, naročito njegovo uverenje o nužnosti prelaska sa semio­ logije jezičkog sistema na semiologiju iskaza, kao i pokušaji opisa semantičkih struktura jezika koje je on učinio. 6. Najvažnija dostignuća teorije književnosti, semiotički i semio­ loški usmerena, dovođena su u vezi s radovima Jurija M. Lot­ mana i takozvane Tartuske škole, Umberta Eka i semiotičke teorije interpretacije i Rolana Barta i semiološke analize mita. 7. Jurij M. Lotman je na semiološkoj osnovi teorije književno­ sti razvio kategoriju modela / umetničkog modelovanja i kon­ cepciju sekundarnog modelirajućeg sistema (svaki drugačiji od prirodnog semiološkog jezika koji je, međutim, ustrojen po uzoru na prirodni jezik kao najsavršeniji od semiotičkih sistema), izanalizirao je isto tako procese nastajanja značenja u književnosti smatrajući ih vrstom unutrašnjih (u okviru jednog istog sistema) ili spoljašnjih prekodiranja (između različitih sistema). Pomoću tih kategorija je, na primer, in­ terpretirao književni romantizam (kao sistem dominantnih unutrašnjih prekodiranja) i realizam (usmeren na spoljašnja prekodiranja). Isto tako je podrobno opisao karakteristike umetničkog teksta i označio opšta svojstva kulture kao semi­ ološkog sistema. 8. Umberto Eko je koristio semiotičku teoriju za temeljnu ana­ lizu prirode interpretacija i zavisnosti između tri vrste inten­ cija uključenih u proces interpretiranja književnosti – autor­ ske intencije, intencije dela i čitaočeve intencije. On je isticao značaj čitaoca i čitalačke invencije u procesu dešifrovanja
292
Književne teorije XX veka

značenja književnog dela, međutim, odlučno se odrekao pot­ pune interpretativne slobode. Takođe je uveo kategoriju mo­ delskog čitaoca kao čitaoca koji je ugrađen u strukturu dela autorskog projekta koji dešifruje značenja tog dela. 9. Rolan Bart je, opet, aktivirao semiološku analizu za potrebe te­ orije mita i skrivenih ideologija koje vladaju savremenim mito­ vima. I mit i književnost odredio je kao sisteme „drugog reda“ koji poseduju nadgrađene značenjske sisteme ideološkog tipa. Međutim, književnosti, a naročito poeziji, pridavao je posebnu ulogu u razotkrivanju mehanizama „krađe jezika“ koja je vrše­ na sa ciljem ideološke mistifikacije i manipulacije.

VIII. Semiotika

293

Hro­no­lo­gi­ja
Rane semi­o­ti­čke tradi­ci­je
V v­e­k p. n. e­.: Najranija razmatranja koja se odnose na prirodu znakova javlja­ ju se u delima sofista. V/IV v­e­k Otpočinje rasprava o karakteru jezičkih znakova, a naročito p. n. e­.: o problemu da li ti znaci imaju prirodni ili konvencionalni (ugovoreni) karakter. De­mo­kri­t i­z Abde­re­ (oko 60. do oko 370. g. p. n. e.) je već na prelasku iz V u IV vek skretao pažnju na konvencionalni karakter veze između naziva i onoga što je njime nazvano. Kao najvažniji argument u korist ove teze uzi­ mao je opservaciju da se nazivi određenog predmeta mogu me­ njati, ali da on sam ne podleže promeni. Semiotička problematika predstavlja temu brojnih Plato­no­v­i­h (oko 27. do 37. g. p. n. e.) dijaloga i pisama (naročito u Krati­ lu, Sofisti i Pismu VII). U Kratilu Platon posvećuje dosta pažnje pitanju prirodnosti / konvencionalnosti znakova pri čemu ovde izlaže obe strane spora: genezu imenovanja predmeta – tvrdi – treba tražiti u društvenom dogovoru. Kako Hermogen (koji reprezentuje poglede konvencionalista) uverava Sokrata u Dija­ logu: nijedan naziv ničemu ne služi po prirodi nego samo ime­ novanjem i po običaju onih koji se njim služe i njim nešto nazi­ vaju. Međutim, s druge strane – i takav pogled zastupa Kratil, pristalica Heraklitove misli i zastupnik prirodnjaka – postoje nazivi koji su po prirodi povezani sa određenom formom date stvari. Kratil uverava da za svaku stvar postoji odgovarajući na­ ziv koji ne može biti proizvoljan, „postoji zapravo neka pravil­ nost koja služi nazivima ista za Grke kao i za strance“. IV v­e­k Termin „semiotika“ (kao opšta nauka o znacima) javlja se u Ari­­ p. n. e­.: sto­te­lo­v­i­m (38–322 g. p. n. e.) delima. Aristotel se definitiv­ no izjašnjava za konvencionalističko stanovište određujući, na primer, u poetici govor kao prevod misli pomoću reči. Sporovi prirodnjaka i konvencionalista, koji traju kroz čitave sledeće ve­ kove, nalaze takođe dosta vatrenih pristalica i jednog i drugog stanovišta. I Platon i Aristotel započinju istraživanja funkcija 29
Književne teorije XX veka

jezika i značenja izraza. Jedan od najvažnijih problema u grč­ koj semiotici starog veka postaje pitanje saznajne funkcije je­ zika, a najvažniji zadatak – pronalaženje odgovora na pitanje da li jezik kao sredstvo saznanja adekvatno odražava i opisuje stvarnost ili je, takođe, izvor deformacija koje vode pogrešnom saznanju. Otuda se javlja i problem logičke vrednosti jezičkih znakova upotrebljenih u rečenicama – pitanje njihove tačno­ sti ili netačnosti. I tako, na primer, stoici u svoju dijalektiku uključuju takođe i nauku o znaku i značenju, smatrajući je ve­ oma bitnom za nastanak formalne logike i epistemologije. Isto tako se kod Platona mogu zapaziti interesovanja za semiotič­ ke analize naziva, ali i rečenica – o tome govori u Pismu VII, a podrobnije se ovim pitanjem bavi u dijalozima Teetet i Sofi­ sta. Ista ova razmatranja pokreće i Aristotel u Peri hermeneias. III v­e­k p. n. e­. Brojne napomene o semiotici mogu se naći kod predstavnika do­ II v­e­k n. e­.: lekarske škole empiričara (dakle, već početkom III vek p. n. e., a takođe u II vek n. e., posebno u delima Se­ksta Empi­ri­ka /dru­ ga polovina II vek n. e./, filozofa i istovremeno grčkog lekara). Empiričare, međutim, više zanimaju oznake (simptomi) nego pravi znaci. Sekst Empirik i njegov savremenik Gale­n i­z Pe­rga­ ma (oko 130. do 200. godine) klasifikuju vrste oznaka, a takođe dokumentuju sporove o pojmu oznake koji su vođeni u krugu filozofa i lekara helenističke epohe. Iz dela Seksta Empirika do­ znajemo, na primer, da je oznaka čoveka koji se pojavljuje – nje­ gova senka, oznaka bolesti – osip ili groznica, a pojava mleka u ženskim dojkama – oznaka da je ona trudna. Galen je u jednom od svojih traktata isticao da je semeiotiké, ili nauka o simptomi­ ma, jedna od šest grana medicine. Odlike se, dakle – kako je to u navedenim primerima – odlikuju funkcionalnom, a takođe i neposrednom vezom sa onim što označavaju, a označavaju pu­ tem odnosa upućivanja (na primer, osip kao oznaka bolesti). Ži­ vo razmišljanje o znacima u antičkoj i helenističkoj epohi biće nastavljeno u srednjem veku u kojem će i dalje trajati rasprava o problemima prirodnosti i konvencionalnosti znakova. X do­ XI v­e­k: Čuveni arapski lekar i filozof Av­i­ce­na (979–1039) tvrdi da svi ob­ lici nastali u ljudskoj duši (značenja i pojmovi) imaju prirodni ka­ rakter, i radikalno se suprotstavlja pogledina konvencionalista. XIII do­ Nominalista Vi­ljam Okam (1285/1295–139) isto tako, u logič­ XIV v­e­k: kom traktatu Summa totius logicae iz 1325. godine, tvrdi da su stvari konkretne i pojedinačne, a da pojmovi i izrazi imaju opšti karakter; oni su opšti pojmovi koje je čovek stvorio. Pri čemu, pojmovima kao našim intencijama koje se nalaze u mišljenju pri­ pisuje – prirodni karakter, a jezičkim izrazima – konvencionalni. XVII/XVIII Veoma važnu temu u semiotičkoj misli tada je predstavljao od­ v­e­k: nos između mišljenja i jezika. U delu Džo­na Lo­ka – engleskog filozofa i lekara koji je živeo u XVII i XVIII veku – semiotika
VIII. Semiotika

295

XVIII v­e­k:

već dobija zreo oblik „nauke o znacima“ (the doctrine of signs) i postaje neodvojiv i neminovan deo teorije saznanja. U Razma­ tranjima o ljudskom razumu (1690) Lok reči definiše kao znake ideje koji postoje u intelektu onog koji govori i tvrdi da čovek treba prvo u sopstvenom umu da poseduje ideju o svojstvu stva­ ri ili pojma pre nego što od nje načini znak. Takođe smatra da veza ovih ideja i stvarnosti ima konvencionalni karakter. Lokove poglede kritikuje njegov savremenik, nemački filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic – u delu pisanom 170. godine u kojem se nadovezuje na Lokovu raspravu kako naslovom (Nova razma­ tranja o ljudskom razumu) tako i kompoziciono; Lajbnic doka­ zuje da se ideja – izrazi misaonog govora – nalazi u neposred­ noj vezi sa stvarnošću i kao posledicu toga pojmovima priznaje – prirodni karakter, a jezičkim izrazima – konvencionalni. Francuski filozof doba prosvetiteljstva Etje­n Bo­no­t de­ Ko­ndi­­ lak (1715–1780) definitivno odriče prirodnost izrazima i poj­ movima tvrdeći da su oni, kako prvi tako i drugi, ugovorni zna­ ci jer i govor i misao imaju podjednaku prirodu.

Sav­remena semi­o­ti­ka
XIX v­e­k: Sa vremena istorija semiotike započinje radovima američkog fi­ lozofa pragmatičara Čarlsa Sandersa Pirsa. Pirsova semiotička teorija čvrsto je povezana s logikom i teorijom saznanja – već sama misao, prema Pirsu, ima zapravo znakovni karakter. Pirs uvodi trijadički (troelementni) semiotički model (tri parametra koji definišu znak: sredstvo prenošenja, predmet znaka i zna­ čenje), konstruiše složenu (trijadičko­trihonomnu) tipologiju znakova (najvažniji su: ikonički znaci, indeksi i simboli). Jedno od glavnih koncepcija njegove teorije jeste ideja neograničene semioze (interpretacija znakova pomoću sledećih znakova). Pir­ sova sabrana dela (Collected Papers, u osam tomova) objavljena su od 1931. do 1958. godine. Umire Ferdinand de Sosir. Umire Čarls Sanders Pirs. De Sosirova Opšta lingvistika – koju su objavili Šarl Bali i Al­ bert Sešej – uvodi dijadičku (dvoelementnu) koncepciju jezika: znak je određen pomoću označavajućeg (singnifiant) i označe­ nog (signifié), dakle, na primer, tokovi zvukova jezika i pojmovi koji su im odgovarajući (m ­a ­č­k­a i pojam mačke). Uporedo sa De Sosirovom teorijom, semiotika – opšta nauka o znacima – preobražava se u semiologiju ili nauku o znacima. Čarls Kej Ogden i Ajvor Armstrong Ričards u knjizi The Meaning of the Meaning: A Study of the Influence of Language upon Thu­ oght and of the Science of Symbolism uvode takozvani trougao
Književne teorije XX veka

1913: 1914: 1916:

1923:

296

za formiranje najvažnijih elemenata koji određuju znak i sukce­ sivno razlikuju: simbol (označavajuća forma i njena akustička sli­ ka), odnos (označeni pojam) i predmet (označena stvar). 1926–1948: Semiološka problematika zauzima veoma važno mesto u istraži­ vanjima Praške škole – naročito Mukaržovskog i Jakobsona. 1938: Čarls Moris uvodi pentadičku (petoelementnu) semantiku – do­ dajući Ogdenovoj i Ričardsovoj shemi još i „interpretanta“ (sve što se može zamisliti o određenom znaku, za razliku od „zna­ čenja“ designatum ili osnovnog pojma na koji se može prevesti znak) kao i konkretnog primaoca znaka – interpretatora (za razliku od Pirsovog interpretanta shvaćenog kao interpretaci­ ona potencijalnost koja se nalazi u znaku). Moris takođe deli semiotiku na tri dela: semantiku, sintaksu i pragmatiku. Ovom podelom služimo se sve do danas. 1957: Rolan Bart objavljuje Mitologije, zbirku članaka objavljivanih u časopisima od 195. do 1957. godine, koja sadrži semiološke analize različitih pojava masovne kulture. 1964: Semiološka škola nastala na državnom univerzitetu u Tartuu (Estonija) počinje da objavljuje naučne sveske na ruskom jezi­ ku pod naslovom Truda po znakowam sistiemam. U najvažnije predstavnike ove škole spadaju: Jurij M. Lotman, Boris A. Us­ penski, Zara Minc, Vjačeslav I. Ivanov, Vladimir N. Toporov, Sergej Njekludov, Andrej A. Zaliznjak i drugi. Tartuska škola – jedna od najpoznatijih semioloških škola u XX veku – baviće se podrobnim analizama književnosti i kulture kao znakovnih sistema. U novom broju Trudy po znakowym sistiemam pojavljuju se pre­ davanja iz Strukturalne poetike Jurija M. Lotmana. Objavljena je sledeća semiološka knjiga Rolana Barta Système de la mode (Sistem mode). To je veoma zanimljiva studija koja, između ostalog, sadrži analizu značenja ženskog odevanja na bazi fotografija objavljivanih u popularnim časopisima (na pri­ mer, u časopisu Elle). U četvrtom broju časopisa Tel Quel pojavljuju se „Eléments de sémiologie“ („Elementi semiologije“) Rolana Barta – jedno od najvažnijih dela koje sumira postojeća ostvarenja strukturalne semiologije. Knjiga je kasnije, 1965. godine, objavljena kao po­ sebno izdanje. 1966: Lingvist Emil Benvenista objavljuje Problèmes de linguistique générale (Problemi opšte lingvistike). Benvenistini pogledi će se is­ postaviti kao veoma inspirativni za čitavo pokolenje francuskih semiologa šezdesetih godina, posebno za Rolana Barta i Juliju Kristevu. Naročito inspirativne postaju: koncepcija koja vrši raz­ liku između énoncé (iskaz nezavistan od konteksta) i énonciation
VIII. Semiotika

297

1968: 1969:

1970:

1971: 1974:

1975: 1980: 1990: 1993:

(čin iskaza povezan s kontekstom), teorija zamenica i opšta ideja jezičke dijaloškosti i dinamike, kao i osnove semantike diskursa. Italijanski semiotičar Umbeto Eko objavljuje semiotički priruč­ nik La structtura assente (Odsutna struktura). Pojavljuje se knjiga Julije Kristeve pod nazivom Sē­meiō­tiké. Rec­ herches pour une sémanalyse. U njoj se već jasno vidi da i struk­ turalna semiotika počinje da doživljava temeljne reforme u du­ hu poststrukturalizma.103 Međunarodno udruženje za semiološka istraživanja bira Um­ berta Eka za svog generalnog sekretara. Obavezan postaje naziv „semiotika“ (okretanje u pravcu engleske tradicije i Pirsa), a ne „semiologija“ (odustajanje od naučne teorije znakova koju je obeležio De Sosir). Jurij M. Lotman objavljuje fundamentalno delo iz oblasti semi­ ologije književnosti i umetnosti – Struktura umetničkog teksta. On ovde pokreće problematiku umetničkog modelovanja i for­ muliše sopstvenu teoriju teksta (bitno različito od već popular­ ne poststrukturalističke ideje teksta koja je već u to vreme bila popularna). Rolan Bart objavljuje Imperiju znakova – knjigu već tada sma­ tranu radikalnom kritikom tradicionalne (strukturalne) semio­ logije. Umberto Eko postaje šef, prve u Evropi, katedre za semiotiku otvorene na Bolonjskom univerzitetu i započinje objavljivanje međunarodnog semiotičkog časopisa. Julija Kristeva objavljuje jednu od svojih najpoznatijih knjiga La révolution du langage poétique u kojoj je takođe sadržana kri­ tika tradicionalne strukturalne semiologije – ovaj put u Lakano­ vom duhu. Pojavljuje se drugi tom Benvenistine knjige Problémes de lingui­ sique générale. Umberto Eko objavljuje Trattato de semiotica generale (Semiotič­ ki traktat) – svoje najzrelije delo posvećeno semiotičkoj proble­ matici. Umire Rolan Bart. U SAD je objavljena Ekova monumentalna knjiga The Limits of Interpretation (Granice interpretacije) u kojoj on pokreće svoju semiološku nauku za potrebe nove teorije interpretacije. Umire Jurij M. Lotman.

103 Poststrukturalističku kritiku semiologije u radovima Kristeve i Barta opširni­ je razmatram u Poststrukturalizmu.

298

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­grafi­ja
Klasi­ci­ semi­o­ti­ke i­ semi­o­lo­gi­je
Arystoteles, „Kategorie, Hermeneutyka“, u: idem, Dzieł­a wszystkie, t. 1, tłum., wstęp, komentarz K. Leś­niak, Warszawa 1990. Avicenna, Księga wiedzy, tłum., wstęp, przypisy B. Składanek, tłum. przejrzał K. Leś­niak, Warszawa 197. E. Benvenist, Problemi opšte lingvistike (prev. S. Marić), Beograd, 1975. É. Benveniste, „Semiologia języka“, tłum. K. Falicka, u: Znak, styl, konwencja, wybór, wstęp M. Głowiński, Warszawa 1977. É. Bonnot de Condillac, Logika, szyli Pierwsze zasady sztuki myś­lenia, tłum. J. Znosko, wstęp, przypisy T. Kotarbiński, Warszawa 1952. G. Frege, Pisma semantyczne, tłum., wstęp, przypisy B. Wolniewicz, red. I. Tar­ nowska, Warszawa 1977. L. Hjemslev, Prolegomena to a Theory of Language, tłum. F. J. Whitfield, Ma­ dison 1961; wyd. pol.: idem, Prolegomena do teorii języka, u: Językoznaw­ stwo strukturalne. Wybór tekstów, red. H. Kurkowska, A. Weinsberg, War­ szawa 1979. G. W. Leibniz, Nowe rozważania dotyczące rozumu ludzkiego, tłum., przypisy I. Dąmbska, wstęp L. Kołakowski, Warszawa 1955. J. Locke, Rozważania dotyczące rozumu ludzkiego, tłum. B. J. Gawecki, tłum. przejrzał Cz. Znamierowski, Warszawa 1955. Ch. W. Morris, „Esthetics and the Theory of Signs“, Erkenntnis 1939, t. 8, s. 131–150. Ch. W. Morris, „Foundations of the Theory of Signs“, u: International Encyclo­ pedia of Unified Science, red. O. Neurath, R. Carnap, Ch.W. Morris, t. 1, nr 2, Chicago 1938. Ch.W. Morris, Signs, Language and Behavior, New York 196. Up. Č. V. Moris, Osnove teorije o znacima (prev. M. Damnjanović), Beograd, 1975. Ch. W. Morris, Writings on the General Theory of Signs, The Hague–Paris, 1971. W. Ockham, Suma logiczna, wybór, tłum. z języka łacińskiego, wstęp, przypi­ sy T. Włodarczyk, Warszawa 1971.
VIII. Semiotika

299

Ch. K. Ogden, I. A. Richards, The Meaning of Meaning: A Study of the Influ­ ence of Language upon Thought and of the Science of Symbolism, red. J. P. Postgage, London 1923. Ch. S. Peirce, Collected Papers, t. 1–6, red. Ch. Hartshorne, P. Weiss, t. 7–8, red. A. W. Burks, Cambridge, Mass. 1931–1958. Ch. S. Peirce, Wybór pism semiotycznych, red. H. Buczyńska­Garewicz, War­ szawa 1997. Platon, Kratil. Teetet. Sofist (prev. D. Štambuk i dr.), Zagreb, 2000. Platon, Listy, tłum., wstęp, komentarz, skorowidz M. Maykowska, tłum. prze­ jrzała, przedm. M. Pąkcińska, Warszawa 1987. F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike (prev. Dušanka Točanac), Sremski Karlov­ ci–Novi Sad, 1996. Sekstus Empiryk, Przeciw logikom, u: I. Dąmbska, Wprowadzenie do sta­ rożytnej semiotyki greckiej. Studia i teksty, Wrocław 198.

Izab­rana li­teratu­ra
M. Bense, Świat przez pryzmat znaku, tłum. J. Garewicz, wstęp H. Buczyńska­ ­Garewicz, Warszawa 1980. H. Buczyńska­Garewicz, Semiotyka Peirce’a, Warszawa 199. H. Buczyńska­Garewicz, Wartoś­ć i fakt. Rozważania o pragmatyzmie, Warsza­ wa 1970. H. Buczyńska­Garewicz, Znak i oczywistoś­ć, Warszawa 1981. I. Dąmbska, Wprowadzenie do starożytnej semiotyki greckiej. Studia i teksty, Wrocław 198. P. Giuraud, Semantyka, tłum. S. Cichowicz, Warszawa 1976. P. Giuraud, Semiologia, tłum. S. Cichowicz, Warszawa 197. T. Komendziński, Semiotyka Peirce’a: między percepcją a recepcją, Toruń 1995. G. Mounin, Introduction à la sémiologie, Paris 1970. On Signs, red. M. Blonsky, Baltimore, 1985. J. Pelc, Wstęp do semiotyki, Warszawa 1982. J. Simon, Filozofia znaku, tłum. J. Merecki, Warszawa 200.

Semi­o­ti­ka i­ semi­o­lo­gi­ja u­ teo­ri­ji­ knji­žev­no­sti­
J.­C. Coquet, Sémiotique littéraire. Contribution à l’analyse semantiques du di­ scours, Paris 1973. J. Culler, O dekonstrukciji. Teorija i kritika poslije strukturalizma (prev. Sanja Cerlek), Zagreb, 1991. J. Culler, The Pursuit of Signs: Semiotics, Literature, Deconstruction, London 1981. 300
Književne teorije XX veka

Essais de sémiotique poétique, red. A. J. Greimas, Paris 1971. T. Hawkes, Strukturalizm i semiotyka, tłum. I. Sieradzki, posł. M. Głowiński, Warszawa 1988. Z. Mitosek, „Semiotyka“, u: idem, Teoerie badań­ literackich, Warszawa 1998. M. Riffaterre, Semiotics of Poetry, Bloomington 1978. R. Scholes, Semiotics and Interpretation, New Haven 1982. Sign, Language, Culture, red. A. J. Greimas, The Hague 1970. Signs of the Times: Introductory Readings in Textual Semiotics, red. S. Heath, C. McCabe, C. Pendergast, Cambridge 1971. T. Todorov, „Perspectives sémiologiques“, Communications 1966, nr 7. Znak, styl, konwencja, wybór, wstęp M. Głowiński, tłum. K. Biskupski et al., Warszawa 1977.

Ju­ri­j M. Lo­tman i­ tartu­ska ško­la semi­o­lo­gi­je
De­la u­ pre­v­o­du­ na po­ljski­ i­ na srpski­ J. Lotman, Kultura i eksplozija (prev. Dobrilo Aranitović), Beograd, 200. J. Łotman, Rosja i znaki. Kultura szlachecka w wieku XVIII i na początku XIX, tłum. B. Żyłko, Gdańsk 1999. J. Łotman, Semiotyka filmu, tłum. J. Faryno, T. Miczka, Warszawa 1983. J. Łotman, Semiotyka kultury, wybór, oprac. E. Janus, M. R. Mayenowa, przedm. S. Żołkiewski, Warszawa 1977. J. Łotman, Struktura tekstu artystycznego, tłum. A. Tanalska, Warszawa 198. J. Łotman, „Wykłady z poetyki strukturalnej“, tłum., oprac. S. Balbus, u: Współ­czesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, oprac. H. Mar­ kiewicz, t. 2: Strukturalno­semiotyczne badania literackie. Literaturoznaw­ stwo porównawcze. W kręgu psychologii gł­ębi i mitologii, Kraków 1972. J. Lotman, Predavanja iz strukturalne poetike (prev. N. Petković), Sarajevo, 1970. J. Lotman, Struktura umetničkog teksta (prev. N. Petković), Beograd, 1976. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra H. Markiewicz, „Literatura w ujęciu semiotycznym (Na marginesie prac. J. Łotmana)“, u: idem, Przekroje i zbliżenia dawne i nowe. Rozprawy i szki­ ce z wiedzy o literaturze, Warszawa 1976. S. Żółkiewski, „Przedmowa“, u: Semiotyka kultury, wybór, oprac. E. Janus, M. R. Mayenowa, Warszawa 1977.
VIII. Semiotika

301

Semi­o­ti­ka Umb­erta Eka
Izabrana de­la U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. Brooke­Rose, Interpretacja i nadinterpretacja, red. S. Collini, tłum. T. Bieroń, Kraków 1996. U. Eco, Czytanie ś­wiata, wybór M. P. Markowski, tłum. M. Woź­niak, Kraków 1999. U. Eko, Otvoreno djelo, Sarajevo, 1965. U. Eco, Lector in fabula. Współ­dział­anie w interpretacji tekstów narracyjnych, tłum. P. Salwa, Warszawa 199. U. Eco, The Limits of Interpretation, Bloomington 1990. U. Eco, Nieobecna struktura, tłum. A. Weinsberg, P. Bravo, Warszawa 1996. U. Eco, Semiologia życia codziennego, tłum. J. Ugniewska, P. Salwa, wstęp J. Ug­ niewska, Warszawa 1996. U. Eco, Superman w literaturze masowej. Powieś­ć popularna: między retoryką a ideologią, tłum. J. Ugniewska, Warszawa 1996. U. Eco, Sześ­ć przechadzek po lesie fikcji, tłum. J. Jarniewicz, Kraków 1996. U. Eco, Trattato di semiotica generale, Milano 1975. U. Eko, Kod (prev. Mirjana Đukić­Vlahović), Beograd, 200. U. Eko, Simbol (prev. Pero Mužijević), Beograd, 1995. U. Eko, Metafora (prev. M. Đukić­Vlahović), Beograd, 200. U. Eko, Šest šetnji kroz narativnu šumu (prev. Lazar Macura), Beograd, 2003. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra P. Bondanella, Umberto Eco. Semiotyka, literatura, kultura masowa, tłum. M. P. Markowski, Kraków 1997. M. P. Markowski, „Interpretacyjne rECOlekcje“, Znak 1996, nr 12.

Semi­o­lo­gi­ja Ro­lana Barta
Odabrana de­la R. Barthes, L’aventure sémiologique, Paris 1985. R. Barthes, Élements de sémiologie, u: idem, Oeuvres complètes, t. 1, red. É. Marty, Paris 1993. R. Barthes, Carstvo znakova (prev. Ksenija Jančin), Zagreb, 1989. R. Bart, Književnost, mitologija, semiologija (prev. Ivan Čolović), Beograd, 1972; 1979². R. Barthes, Moda. Povijest, sociologija i teorija mode (prev. Ana Buljan i dr.), Zagreb, 2002. 302
Književne teorije XX veka

Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra L.­J. Calvet, Roland Barthes. Un regard politique sur le signe, Paris 1973. I. Čolović, Vreme znakova, Novi Sad, 1988, str. 57–91. D. Duda, „Dnevnik, čitanje, Barthes“, Gordogan, Zagreb, 11/1990, br. 31–33, str. 170–176. G. Genette, „L’envers de signes“, u: idem, Figures. Essais, Paris 1966. S. Heath, Vertige du déplacement. Lecture de Barthes, Paris 197. I. Ivas, „Barthesova i Adornova kritika govora“, u: I. Ivas, Ideologija u govoru, Zagreb, 1988. Ž.­Luj Kalve, Rolan Bart. Jedno političko gledanje na znak (prev. Zoran Stoja­ nović), Beograd, 1976. K. Kłosiński, „Sarkazmy“, u: R. Barthes, Mitologie, tłum. A. Dziadek, wstęp K. Kłosiński, Warszawa 2000. J. Kristeva, „Barthes: Okus razočaranja“ (prev. Jagoda Milinković), Tvrđa, Za­ greb, 2005, br. 1–2, str. 22–255. A. Lavers, Roland Barthes: Structuralism and After, London 1982. J. Popov, „Rolan Bart: čitanje rada ponovno pisanje“, u: J. Popov, Oslobođeni čitalac. Ogledi o teoriji i praksi čitanja, Novi Sad, 1993, str. 30–38. Dž. Starok, „Rolan Bart“, Polja, Novi Sad, 5/2009, br. 56 (mart–april), str. 105–123.

Ana Buržinjska

VIII. Semiotika

303

IX. STRUKTURALIZAM (II)

Strukturalna lingvistika je trebalo da me nau­ či da ne dozvolim da budem doveden na stran­ puticu brojnim pojmovima, već da proučavam pre svega najjednostavnije i istovremeno najbit­ nije odnose koje ih povezuju. Klod Levi­Stros1 Ne čudi što je strukturalizam u nastanku uči­ nio [...] upravo formu [priče] jednim od osnov­ nih predmeta interesovanja. Zar mu nije uvek bilo stalo da ovlada beskrajem reči, da dođe do opisa „jezika“ iz kojeg proizlaze i iz koga se mo­ gu izvesti? Rolan Bart2

1

2 1

2

1 2

K. Lévi­Strauss, „Lekcja lingwistyki“, u: Spojrzenie z oddali, Warszawa, 1993, str. 222. R. Barthes, „Wstęp do analizy strukturalnej opowiadań“, Pamiętnik Literacki, 1968, br. , str. 328.

„Vi­so­ki­“ stru­ktu­rali­zam
Koliko su predratni istraživači književnosti iz kruga Praške struktura­ lističke škole stavljali pred sebe dosta skromne i u znatnoj meri prak­ tične ciljeve, prenošenje misli Fe­rdi­nanda de­ So­si­ra (1857–1913) na nauku o književnosti, definisanje specifičnosti pesničkog jezika u odnosu na jezik uopšte, kao i izradu metode strukturalne anali­ ze književnosti3, toliko su se posleratni strukturalisti, naročito francuski, odlikovali znatno većim ambicijama. Tako je šezdesetih godina postalo najvažnije konstruisanje sistema književnog jezika i stvaranje opšte gramatike književnosti. Takođe je u tom periodu strukturalizam dostigao nivo filozofskog sistema. Sve je to bilo mo­ guće zahvaljujući ogromnom uticaju radova francuskog filozofa i antropologa na posleratnu književnoteorijsku i humanističku misao – K. Le­v­i­­Stro­sa (rođ. 1908). I kao što je glavni zaštitnik ranog struk­ turalizma bio, kao što već znamo, Ferdinand de Sosir, a najvažnija knjiga bila Opšta lingvistika, tako je sada prvenstvo preuzeo Klod Levi­Stros i njegova Strukturalna antropologija. To, naravno, ne zna­ či da će posleratni francuski strukturalisti izgubiti kontakt s ranom strukturalističkom lingvistikom ili s fonologijom. Upravo suprotno – ne samo što će nastaviti i razvijati dostignuća svojih prethodnika već će im dati i potpuno nov karakter.

Ci­ljev­i­ po­slerat­ no­g stru­ktu­rali­­ zma

Lev­i­­Stro­s i­ nje­ go­v­ u­ti­caj na stru­ktu­rali­zam

3

Ponekad se, upravo s obzirom na to, ova prva etapa razvoja strukturalistič­ ke misli naziva „niskim“ strukturalizmom kako bi se na taj način naglasili njeni skromniji planovi. Zato se posleratni francuski strukturalizam definiše imenom „visoki“ kako bi se skrenula pažnja na povećane naučne i filozofske apetite strukturalističkih mislilaca, naročito šezdesetih godina. Ovu podelu uveo je Robert Šouls.

IX. Strukturalizam (II)

307

Le­kci­ja i­z li­ngv­i­sti­ke­
Za vreme svog boravka u Sjedinjenim Američkim Državama fran­ cuski sociolog, etnograf, istraživač primitivnih kultura, a ujedno i filozof, Klod Levi­Stros sprijateljio se s Romanom Jakobsonom. Zahvaljujući tome, on je, između ostalog, promenio svoj pogled na etnografiju – za njega je postala uzor strukturalna lingvistika (naro­ čito fonologija) i metode strukturalne analize. U Kursu iz lingvisti­ ke – predgovoru za nekoliko godina kasnije izdatu knjigu Romana Jakobsona Six leçons sur le son et le sens (1976) – Levi­Stros se sa oduševljenjem sećao „otkrovenja“ koje je nastalo njegovim učešćem u pitanjima koje je pokretao Jakobson i strukturalna lingvistika. Na čemu se zasnivalo to otkrovenje? Pre svega na tome što je on tada postao svestan mogućnosti ovladavanja nagomilanim mnoštvom različitih pojava i pojmova kroz definisanje najjednostavnijih odno­ sa koji su ih povezivali te, dakle – kako je to formulisao – pronalaže­ nja invarijanti u promenljivosti.5 Levi­Strosu je, kao etnologu, u tom momentu pre svega bilo stalo do mogućnosti sistematizovanja svega onoga što se odnosi na kulturne aktivnosti čoveka (obreda, rituala, mitova, rodbinskih odnosa, načina jedenja i sl. – odnosno svih kul­ turnih postupaka). Međutim, od ove „lekcije iz lingvistike“ u Francu­ skoj je imala korist etnologija, ali i nauka o književnosti. Posleratnim periodom u istoriji strukturalizma je izrazito do­ minirala antropološka misao, a do izražaja su došle filozofske pre­ mise teorije sistema jezika. Još je De Sosir dokazivao da jezik kao sistem čini skrivenu, nesvesnu strukturu koja određuje opšte uslove mogućnosti stvaranja pojedinačnih iskaza i stvara osnovu govora, a takođe je nagovestio mogućnost proširenja termina „jezik“ na sve kulturne postupke čoveka. U Opštoj lingvistici čitamo, na primer: „Jezik je sistem znakova koji izražavaju ideje, i u tome se on da porediti s pismom, sa azbukom gluvonemih, sa sim­ boličkim ritualom, sa formama učtivosti, sa vojničkim zna­ cima, itd. On je samo najvažniji od tih sistema.“6
Čo­v­eko­v­a ku­ltu­rna po­naša­ nja kao­ znako­v­­ ni­ si­stemi­

Lev­i­­Stro­s i­ Jako­b­so­n

Pro­nalaženje i­nv­ari­janti­ u­ pro­menlji­v­o­sti­

Antro­po­lo­gi­ja i­ stru­ktu­rali­zam

Najvažniji, ali – naravno – ne i jedini. Iz ovoga je proisticala ve­ oma važna sugestija – naime, različiti modeli čovekovog ponašanja mogli su se u kulturi priznati kao posebni sistemi znakova („jezici“) 
5 6 Četrdesetih godina su Jakobson i Levi­Stros zajedno predavali u École Libre des Hautes Études u Njujorku. C. Lévi­Strauss, Lekcja lingwistyki, op. cit., str. 332–333. Ferdinand de Sosir, Opšta lingvistika, op. cit., str. 25.
Književne teorije XX veka

308

i na osnovi analogije istraživati na način sličan onom na koji je, uz pomoć strukturalne analize, istraživan sistem prirodnog jezika. To znači: određujući njegove unutrašnje strukturalne odnose, opisu­ jući uzajamne odnose jezičkih nivoa, proučavajući pozicionu vred­ nost pojedinačnih elemenata (dakle, njihovu povezanost s drugim elementima) – ukratko, tragajući za skrivenim strukturama koje stvaraju dati kulturni „jezik“ koji je uvek konstruisan po uzoru na prirodni jezik. Ove teze je proširio i razvio upravo Klod Levi­Stros, mada pre­ ma njegovom mišljenju nije samo celina kulture bila ta za koju se ispostavljalo da je formirana kroz jezik. Pretpostavljajući da opšte strukture jezičkog karaktera predstavljaju osnovu za stvaranje mito­ va, ritualnih postupaka i obreda, pa čak i određivanja rodbinskih odnosa ili načina jedenja u datoj kulturi, Levi­Stros je smatrao da se zahvaljujući tome mogu otkriti i najopštiji zakoni koji vladaju ljudskim duhom. I upravo u trenutku u kojem je na osnovi struktu­ ralizma bila formulisana teza o jezičkom karakteru svesti (to znači o nesvesnim jezičkim strukturama koje vladaju ljudskim duhom) – pojavile su se mogućnosti preobražaja strukturalističke teorije u filozofski sistem. Zahvaljujući inspirisanošću De Sosirovom teorijom jezika i fo­ nologijom Trubeckog, Levi­Stros je stvorio novu vrstu nauke o čo­ vekovim kulturnim ponašanjima, koju je nazvao strukturalnom antropologijom (etnologijom). U jednom od ranih programskih tekstova, pod nazivom Strukturalna analiza u lingvistici i u antropo­ logiji (195), ispovedao je svoju fascinaciju fonologijom koja, prema njegovom mišljenju, „mora, prema društvenim znanostima, odigrati istu prero­ diteljsku ulogu kakvu je nuklearna fizika, na primjer, odi­ grala za sve egzaktne znanosti zajedno“.7 Na čemu bi trebalo da se zasniva ta revolucionarna uloga fono­ logije? Odgovor na ovo pitanje Levi­Stros je opet potražio kod Tru­ beckog.8 U jednom od programskih tekstova Trubecki je primenji­ vao fonološku metodu na četiri najvažnije operacije: – prvo: to je bio prelazak s proučavanja osvešćenih jezičkih poja­ va na proučavanja njihove ne os ve š ć e ne i nf rast r u ktu re;
7 8 C. Lévi­Strauss, Strukturalna antropologija, Stvarnost, Zagreb, str. 3, pre­ vod: Anđelko Habazin. K. Levi­Stros se pozivao naročito na francusku verziju teksta ruskog lingviste up. N. Troubetzkoy, „La Phonologie actuelle“, u: Psychologie du langage, Paris, 1933.

Stru­ktu­rali­zam kao­ fi­lo­zo­fski­ si­stem Stru­ktu­ralna antro­po­lo­gi­ja Lev­i­­Stro­sa

Fo­no­lo­ška meto­da Tru­b­ecko­g

IX. Strukturalizam (II)

309

Analo­gi­ja jezi­čki­h i­ ku­ltu­rni­h po­jav­a

– drugo: uzimanje za osnovu analize o dnos a između pojedi­ načnih jezičkih jedinica; – treće: uvođenje pojma s iste ma; – četvrto: otkrivanje op št i h za kona putem logičke analize (na primer, putem indukcije),9 zahvaljujući čemu su oni dobi­ jali apsolutni karakter. Sve ove operacije mogle su se odnositi kako na jezik tako i na kulturu tretiranu kao specifičan „jezik“. Za Levi­Strosa je izuzetno inspirativan bio i koncept fonema – elementarne čestice jezika. Rezimirajući ovo, pisao je: „U proučavanju problemā srodstva (a nesumnjivo i u pro­ učavanju drugih problema), sociolog se nalazi u situaciji koja je izričito slična položaju lingvista fonologa: kao i fo­ nemi, termini srodstva elementi su značenja; kao fonemi, oni dobivaju to značenje samo uz uvjet da se integriraju u sustave; ‘sustave srodstva’, kao i ‘fonološke sustave’ izrađuje duh na stupnju nesjvesne misli ... Problem se, dakle, može formulirati ovako: u jednom drukčijem redu stvarnosti feno­ meni srodstva istog su tipa kao i lingvistički fenomeni.“10

Po­ro­di­čni­ o­dno­si­ kao­ „jezi­k“

Elementarne jedi­ni­ce

Već su Osnovne strukture srodnosti,11 objavljene 199. godine, pokazale kako radi „fonološka metoda“. Kako je i nagovestio, Levi­ ­Stros je ovde izvršio upravo takvu analizu – zasnovanu na uzori­ ma fonologije – porodičnih odnosa u prvobitnim društvima (pre­ ma njemu su sistem srodstva i sklapanje brakova predstavljali znak nesvesne unutrašnje društvene organizacije). Veoma ozbiljno je tre­ tirao i mogućnost izolovanja elementarnih jedinica u određenim kulturnim pojavama (po uzoru na foneme u prirodnom jeziku) i detaljno je proučavao njihove binarne (opozicione) zavisnosti.12 To je činio opisujući „jezik“ porodičnih sistema, ali i – kasnije – vr­ šeći, na primer, analizu mitskih priča, pri čemu je izdvojio elemen­ tarne jedinice mita („miteme“ – opet analogne fonemama). Zatim je, proučavajući načine na koje se jede u raznim kulturama, kao naj­ manje značenjske jedinice prihvatio „ukuseme“ i trudio se, takođe,
9 10 11 12 Indukcija je takva vrsta zaključivanja u logici koja se zasniva na izvođenju opštih zaključaka na osnovu analize pojedinačnih slučajeva (na primer, izvo­ đenje uopštavanja na osnovu iskustva i posmatranja činjenica). C. Lévi­Strauss, op. cit., str. . C. Lévi­Strauss, Les structures élémentaires de la parenté, Paris, 199. O fonemama i njihovim opozicionim odnosima u koncepciji Ferdinanda de Sosira pogledati: Strukturalizam (I).
Književne teorije XX veka

310

da odredi opozicije koje su među njima nastajale (na primer, opozi­ cija pečeno–kuvano, slatko–kiselo, začinjeno–bljutavo i sl.). Objavljena 1958. godine, Levi­Strosova Strukturalna antropolo­ gija je postala manifest zrelog strukturalizma i svojevrsna biblija po­ sleratne generacije francuskih strukturalista. Levi­Stros je konačno u njoj preneo i proširio najvažnije De Sosirove opozicije (govor–je­ zik) na čitav univerzum kulture. Sve vrste ponašanja, običaja, obre­ da, rituala, verovanja, mitova (dakle, empirijski dostupan materijal) u njegovoj koncepciji imale su funkciju „govora“ – međutim, osnov­ ni zadatak strukturalne antropologije je zapravo trebalo da bude opi­ sivanje „jezika“: apstraktnog sistema koji se nalazi u osnovi konkret­ nih kulturnih činjenica. I mada autor Strukturalne antropologije nije detaljno precizirao šta u stvari predstavlja ovaj sistem – naglašavaju­ ći samo da su izvesne univerzalne strukture jezičkog karaktera one koje vladaju sveukupnošću čovekovih kulturnih ponašanja – ipak je tvrdio da upravo ova neosvešćena „jezička“ aktivnost intelekta pro­ uzrokuje slaganje oblika na određene sadržaje. U ovom slučaju je bilo govora – što je važno – o oblicima istovetnim za sve intelekte: antički, savremen, prvobitan i civilizovan. Da bi svojoj koncepciji pridao maksimalnu univerzalnost i opštost, pronašao je i dokaz za uverenje o prevazi sinhronijskih nad dijahronijskim dostignućima. Primitivne kulture, koje su bile glavni predmet njegovog istraživa­ nja, jednostavno se nisu same od sebe predavale istoriji, naprotiv – njihova suština se ispoljavala u odbrani od bilo kakve promene; to je dokazivao u, nekoliko godina kasnije objavljenoj, Divljoj misli (1962). Obrnuto je bilo u civilizovanim društvima, ali njihov nasta­ nak, prema mišljenju filozofa, uopšte nije bio nužan i on ga u sušti­ ni nije mnogo interesovao. Najvažniji motiv u Levi­Stro­ ■ MIT – prema shvatanju francu­ sovim istraživanjima, posmatrano skog antropologa K. Levi­Strosa, iz perspektive teorije književnosti, sistem značenjskih odnosa koji se uspostavljaju između elementar­ predstavljala je analiza mitova. nih jedinica mitske priče – tako­ Značaj mita kao predmeta struktu­ zvanih mitema. Miteme su putem ralne analize proizlazio je iz veoma analogije bile svođene na osnovne jednostavnih opservacija – mitovi jedinice prirodnog jezika – fone­ se ponavljaju u svim kulturama, pa me, ali su bile analizirane na ni­ vou iskaznih rečenica. Obuhvatale se čak može sagledati i njihova veli­ su pojedinačne, završene delatno­ ka sličnost u različitim, često uda­ sti, slično kao i u slučaju Propovih ljenim kulturnim krugovima. Oni „funkcija“ (na primer: „Edip ubija predstavljaju i izraz društvenih na­ oca“, „Edip ženi majku“, „Edip re­ loga i zabrana (na primer, zabrana šava zagonetku Sfinge“ i sl.).
IX. Strukturalizam (II)

U traganju­ za apstraktni­m ku­ltu­rni­m si­stemo­m

Neo­sv­ešćena jezi­čka akti­v­no­st i­ntelekta

Si­nhro­ni­ja – di­jahro­ni­ja

Lev­i­­Stro­so­v­a anali­za mi­to­v­a

311

Stru­ktu­ra mi­to­v­a

Mi­teme

incesta ili oceubistva) koje čovek prihvata kao svoje a da čak nije ni svestan njihovog porekla. Mitovi, dakle, čine osnovni „jezik“: uni­ verzalni sistem kulturnih ponašanja, konstruišu njihovu skrivenu strukturu koju čovek ne osvešćuje. Upravo ta struktura je postala predmet detaljnih Levi­Strosovih istraživanja u programskom tek­ stu pod naslovom Struktura mitova13 (u kojem je analizirao, između ostalih, i mit o Edipu, poredeći ga s mitologijom koju su stvorili In­ dijanci Severne Amerike), ali i u kasnijim Mitologikama (četiri to­ ma izdata od 1967. do 1971. godine), gde je takođe tragao za celovi­ tim sistemom koji nalazi u osnovi stvaranja kultura. Metoda analize činila se prilično jednostavnom – da bi se pronašla struktura mitova, trebalo je sistematizovati sve poznate elemente mitskih fabula i izdvo­ jiti značenjske jedinice. S tim ciljem je filozof primenio tehniku raz­ laganja priče – kojoj mit govori – na pojedinačne događaje koji čine samostalne celine (na primer, „Edip ubija Sfingu“, „Edip ubija oca“, „Edip se ženi majkom“ i sl.). Ove događaje je – opet putem analogije – nazvao mitemama (osnovnim značenjskim jedinicama). Miteme su u mitskoj priči takođe imale istu funkciju kao foneme u jeziku, iako su se od njih bitno razlikovale locirajući se tek na nivou rečenice. Le­ vi­Stros je već na osnovi strukturalne analize mita mogao da formuli­ še jednu od svojih najvažnijih teza: „Supstancija mita ne nalazi se ni u stilu, ni u načinu pri­ povijedanja, ni u sintaksi, nego u pr iči koja se u njemu priča.“1 Upravo se u pričama koje su pričali mitovi moglo otkriti struk­ turalno srodstvo mitskih priča te, dakle – univerzalni sistem mit­ skog jezika zajednički za sve kulture. Ipak, Levi­Stros nije bio jedini duhovni zaštitnik posleratnog francuskog strukturalizma pre svega zato što na njegovu koncepciju analize mitova nisu izvršila veoma snažan uticaj samo istraživanja lingvista. Podjednako je bio bitan podsticaj ruskog folkloriste Vladi­­ mi­ra Pro­pa (1895–1970), a naročito analiza ruskih bajki koju je on izvršio.
13 1 Pogledati: C. Lévi­Strauss, Strukturalna antropologija, op. cit. Ibid., str. 217–218. Komparativna analiza mitova iz različitih kulturnih kru­ gova pokazivala je ogromne sličnosti na nivou mitskih priča sadržanih u nji­ ma– varijacije su se odnosile uglavnom na imena junaka i njihove atribute (na primer, mit o Edipu i mit Zuni Indijanaca „o izlaženju iz zemlje“), dok su događaji u mnogim slučajevima bili analogni.
Književne teorije XX veka

Su­pstanci­ja mi­ta je njego­v­a pri­ča

312

U sv­e­tu­ bajki­
U čuvenoj Morfologiji bajke, objavljenoj u Moskvi 1928. godine, Prop je predložio veoma interesantan način analiziranja bajki koji se mogao primeniti i na proučavanje književnosti.15 Koristeći mate­ rijal koji se sastojao od skoro četiri stotine i pedeset čarobnih baj­ ki,16 zapazio je da se u tim bajkama mogu izdvojiti elementi koji su stalni, kao i oni koji se menjaju. I tako, na primer, ako pažljivo po­ gledamo sledeće rečenice uzete iz bajki: 1. Car daje junaku orla. Orao prenosi junaka u drugo carstvo (171). 2. Ded daje Sučenku konja. Konj prenosi Sučenka u drugo car­ stvo (132). 3. Čarobnjak daje Ivanu čamac. Čamac prenosi Ivana u drugo carstvo (138). . Princeza daje Ivanu prsten. Momci iz prstena prenose Ivana u drugo carstvo (156),17 onda se lako može zapaziti da se u njima svaki put ponavlja određeni tip radnje: darivanje junaku čarobnog sredstva18 kao i prenos junaka u drugo carstvo uz pomoć ovog sredstva – dok se imena i atributi likova, kao i vrste čarobnih sredstava, menjaju. Bajka ove vrste – kon­ statovao je Prop – tako pripisuje identične radnje različitim likovima, a osim toga repertoar takvih radnji je ograničen. Ova opservacija je omogućila istraživaču da izdvoji trideset i jednu radnju (na primer, „davanje čarobnog sredstva“, „premeštanje iz jednog carstva u drugo“, „kršenje zabrane“, „podvala“ „rešavanje zadatka“ i sl.) koje je, na kra­ ju, nazvao „funkcijama“. Fu n kc ij a je, dakle, bila definisana kao: postupak lika određen s obzirom na njegov značaj za tok radnje.19
15 V. Prop, Morfologija bajke, Prosveta, Beograd, 1982, preveli: Petar Vujičić, Radovan Matijašević, Mira Vuković. Levi­Stros je 1960. godine objavio tekst „Morfološka analiza ruske bajke“ (kod nas je ovo prevedeno i objavljeno u okviru već pomenute Propove knjige, pod naslovom „Struktura i forma – Raz­ mišljanja o jednom delu Vladimira Propa“). U ovom tekstu je dokazivao veliči­ nu Propovih istraživanja i njihovu korist za proučavanje mitova, a čak je nagla­ šavao novatorstvo ruskog folkloriste u odnosu na aktuelne tendencije razvoja humanistike i nauke o književnosti. Propova koncepcija je, uostalom, i bila otkrivena upravo zahvaljujući strukturalističkoj modi, a prvi prevodi njegove knjige na evropske jezike počeli su da se pojavljuju kasnih pedesetih godina. Od broja 300 do 79 iz indeksa finskog folkloriste A. Arnea. Pogledaj primere koje je davao Vladimir Prop, Morfologija bajke, op. cit., str. 27. Zato se ove bajke zovu i čarobnima. V. Prop, op. cit., str. 28. Nabrojane su sve trideset i jedne funkcije u: op. cit., str. 33–71.
Morfologija bajke

Stru­ktu­ralna regu­larno­st b­ajke

Pro­po­v­ spi­sak tri­deset i­ jedno­g po­stu­pka (fab­u­­ larni­h fu­nkci­ja)

16 17 18 19

IX. Strukturalizam (II)

313

Sedam ti­po­v­a li­ko­v­a u­ b­ajkama

Gramati­ka b­ajke

Dalja analiza je ukazala i na to da se likovi koji se pojavljuju u ■ FUNKCIJA – u terminologiji ruskog folkloriste Vladimira Pro­ bajkama takođe mogu klasifiko­ pa, elemenat fabule u bajci (pona­ vati uz pomoć određenih katego­ šanje aktivne ličnosti određeno u rija. Tako se ovde pojavilo sedam skladu s njegovim značenjem za tipova likova koji igraju određene tok date fabule). uloge. To su: junak, lažni junak, protivnik, pomoćnik, darivalac (davalac čarobnog sredstva), osoba koja šalje junaka na put, careva kći ili njen otac. Komplikovani sižei bajki su se, dakle, mogli svesti na prilično jednostavnu shemu – po­ četna situacija (na primer, „Bio jednom jedan dečak“), zatim – niz funkcija (postupaka likova) čiji je redosled uvek isti, kao i kraj (koji je uglavnom predstavljala svadba hrabrog junaka sa carevom kćeri). Takođe se pokazalo da se određene funkcije grupišu oko konkret­ nih likova stvarajući takozvane krugove radnji. Osnovna premisa koja proističe iz Propovog rada ipak nije bi­ la samo to što je na taj način otkrivao strukturalnu sličnost bajki koje nastaju na čitavom svetu, već i to što je uz pomoć sheme koju je stvorio bilo moguće „proizvesti“ beskrajno mnogo novih bajki. Zbog toga su francuski istraživači definisali Propov model kao gra­ matiku bajki,20 a zatim su ovaj model primenili na književnost – da bi na osnovu nje konstruisali gramatiku književnih pripovedanja.

U po­trazi­ za gramati­ko­m knji­že­v­no­sti­
Kako metoda analize mita koju je prezentovao Levi­Stros u Struk­ turalnoj antropologiji, tako se i uverenje o postojanju univerzalnog jezika, zajedničkog za sve kulture, pokazalo veoma inspirativnim za jednu od najvažnijih književnoteorijskih škola posleratnog struk­ turalizma – Francusku naratološku školu. Podjednako vredne te­ orijske ideje mogle su se naći i u Propovim istraživanjima čijoj je popularizaciji doprineo šezdesetih godina pre svega Levi­Stros, fas­ ciniran preciznošću misli ruskog naučnika. Istraživački projekat na­ ratološke škole ipak je proisticao iz najmanje tri podjednako snažna izvora. Osim strukturalne analize mitova i Propovih analiza bajki, to su takođe bile naredne varijante strukturalističkih lingvističkih
20 K. Rozner je čak zove „prvom generativnom tekstualnom gramatikom“. Up. K. Rosner, Semiotyka strukturalna w badaniach nad literaturą. Jej osiągni­ ęcia, perspektywy, ograniczenia, Kraków, 1981, str. 12.
Književne teorije XX veka

Francu­ska narato­lo­ška ško­la

31

teorija – a naročito lingvistika Luja Hjemsleva kao i transformacio­ no­generativna gramatika američkog lingviste Noama Čomskog.21 Koncepcija „gramatike“ u verziji u kojoj su nameravali da je stvore francuski naratolozi, izgleda da je veoma mnogo trebalo da zahvali toj – u posleratnom periodu razvoja strukturalizma – ve­ rovatno najuticajnijoj koncepciji ■ GRAMATIKA – najopštije strukturalne lingvistike kakva je shvaćen skup pravila po kojima bila upravo teorija Čomskog.22 Teo­ se gradi jezički sistem i principa retičarima književnosti je u ovom po kojima nastaju ispravni iskazi bila bliska slučaju sama ideja gra­ u nekom jeziku, kao i lingvistička matike, koju je Čomski na kraju, disciplina koja proučava ta pravila (opisno ili istorijski). Primenjena 1968. godine, označio kao „univer­ na književnost, ideja gramatike zalna gramatika“23 i definisao je se pojavila u periodu posleratnog kao opštu teoriju jezičkih struktu­ strukturalizma, naročito kroz uti­ ra, ali i to što je ona predstavljala caje generativne gramatike (Noa­ formalni model proizvodnje svih ma Čomskog) i opšteg modela je­ zičke kompetencije (univerzalnih mogućih rečenica jezika a ne samo mogućnosti korišćenja jezika). empirijski potvrđenih. Gramatika U koncepciji Čomskog, beskona­ koju je Čomski opisao u Sintaksič­ čan skup jezičkih iskaza trebalo je kim strukturama trebalo je, dakle, da se stvara (generiše) uz pomoć da bude idealan model „j e zi čke konačnog repertoara pravila – ope­ komp e te ncij e“ – to znači, spo­ racija vršenih pomoću vokabulara datog jezika. Istraživači književ­ sobnosti da se stvaraju rečenice nosti su imali nameru – per ana­ kao i da se razumevaju. Ona je logiam – da opišu „vokabular“ i takođe imala filozofski karakter odrede pravila stvaranja mogućih – slično Levi­Strosu i američki lin­ književnih iskaza. gvista je smatrao da će otkrivanje ovih univerzalnih formi, zajedničkih za sve jezike, postati ključ za proučavanje opštih svojstava ljudskog uma. Perspektiva konstruisa­ nja univerzalne gramatike, a istovremeno i svojevrsnog programa koji proizvodi iskaze, bila je veoma izazovna za teoretičare književ­ nosti. Samo s jednom osnovnom razlikom – Čomskom je bilo stalo do toga da sagleda opšte mehanizme proizvođenja rečenica, dok je francuskim naratolozima više bilo stalo do stvaranja složenih iska­ za. Isto kao što je gramatika Čomskog trebalo da bude gramatika jezika (ne samo jednog), tako su i teoretičari književnosti tragali za gramatikom književnosti, dakle – za univerzalnom k nji že v nom
21 22 23 L. Hjemslev, Prolegomena to a Theory of Language, The Hague, 193, N. Chomsky, Syntactic Structures, The Hague, 1957. Zbog nedostatka mesta u ovom poglavlju zaobilazim Hjemslejev uticaj. Zain­ teresovane upućujem na knjigu: K. Rosner, op. cit., str. 103–110. N. Chomsky, Language and Mind, New York, 1968.

Uni­v­erzalna gramati­ka

Uti­caj Čo­msko­g na francu­sku­ narato­lo­gi­ju­

IX. Strukturalizam (II)

315

Četi­ri­ o­sno­v­na ni­v­o­a i­skaza

komp ete nc ij om, odnosno spo­ sobnošću za proizvođenjem svih ■ NARATIVNA GRAMATIKA – nadovezujući se na koncept ge­ mogućih književnih iskaza. Ideja nerativne gramatike Noama Čom­ vodilja ovom projektu bila je pre­ skog, model stvaranja narativnih misa da je tekst rečenice samo tekstova (priča) koji su se smatra­ površna manifestacija dublje sakri­ li i kao početni model književne venih tekstualnih struktura koje kompetencije (univerzalnih uslo­ stvaranja književ­ treba otkriti kako bi se rekonstrui­ va mogućnostiprincipu, trebalo je nih iskaza). U sala ta opšta gramatika književno­ da čini jednu varijantu tekstualne sti. Pojedinačne gramatike (na pri­ gramatike i jednu od podgramati­ mer, narativna gramatika) bile bi ka opšte gramatike književnosti. samo podgramatike te univerzalne gramatike i trebalo bi ih postepeno opisivati da bi se došlo do kom­ pletnog i celovitog modela stvaranja književnih iskaza. Naratolozi su u cilju analize izdvojili četiri osnovna nivoa iskaza. To su bili: 1 . n ivo man i fe st a c ij e (prema terminologiji Hjelmsleva i Grejmasa) – „supstancijalna“ dimenzija znakova (građa) u kojima se dati iskaz realizuje (na primer, književna, filmska itd. priča);2 2 . p ov rš n i n ivo (fabularni ili tematski) – nizovi konkretnih događaja ili radnji koje vrše određeni likovi, takođe nazvani „glumcima“ (na primer, „Kralj daruje junaku orla“); 3 . n ivo dubi nsk i h st r u ktur a – funkcije i uloge likova, ta­ kođe nazivanih „aktantima“ (u skladu s tim: darivalac uru­ čuje junaku čarobno sredstvo);  . ve oma dub ok nivo – odnosno nivo univerzalne tekstual­ ne gramatike koja obuhvata čitavu književnost.25 Već i samo ovo nabrajanje pokazuje kako su se u naratološkoj mi­ sli snažno preplitali uticaji Levi­Strosa i Propa, s dodatkom stricte lin­ gvističkih koncepcija s pečatom Čomskog.26 Istraživanje ovih nivoa u književnim pripovetkama i pokušaj konstruisanja gramatike pripo­ vetke, a kao posledica toga – univerzalne gramatike književnosti, na kraju su postali najvažniji zadaci u radu francuskih naratologa.

2 25 26

Ovaj nivo ima marginalnu ulogu. K. Rosner, op. cit., str. 132–13. Na primer, čuvena klasifikacija prema modelu gramatike Čomskog na povr­ šinsku i dubinsku strukturu, iako su ovi termini u koncepciji američkog lin­ gviste, očigledno, imali drugačiji karakter.
Književne teorije XX veka

316

Go­di­na 1966: narato­lo­š­ki­ mani­fe­st
Godine 1966. pojavio se čuveni osmi broj časopisa Communications koji je objavljivala izdavačka kuća „Seuil“ u Parizu. To je bio – kako je glasio naslov na koricama – u potpunosti tematski broj posvećen „strukturalnoj analizi pripovedanja [l’analyse structurale du récit]“. Tu su se našli tekstovi sledećih is­ ■ NARATOLOGIJA – jedna od traživača: Rolana Barta, A. Ž. Grej­ najvažnijih škola strukturalistič­ masa, Kloda Bremona, Umberta ke nauke o književnosti nastala Eka, Žila Gritija, Violete Moren, u Francuskoj šezdesetih godina. Kristijana Meca, Cvetana Todoro­ Povezivala je strukturalno­semi­ ološku perspektivu sa inspiracija­ va i Žerara Ženeta. Posmatran iz ma koje su dolazile iz istraživanja vremenske perspektive, upravo je francuskog antropologa K. Levi­ ovaj broj časopisa bio priznat kao ­Strosa i analizâ ruske bajke fol­ manifest Francuske naratološke kloriste Vladimira Propa, kao i iz škole, a istovremeno i kao najzna­ uticaja transformativno­generativ­ ne gramatike Noama Čomskog. čajniji trenutak u razvoju poslerat­ Osnovni tok istraživanja naratolo­ nog strukturalizma u proučavanju ga činili su pokušaji konstruisanja književnosti i – napokon – kao modela stvaranja fabulâ (narativ­ vrhunac naučnih tendencija u teo­ ne gramatike) smatranih prvim riji književnosti. Osim toga, četiri korakom na putu ka otkrivanju od gorenavedenih autora – Bart, univerzalne gramatike književno­ sti. Glavni predstavnici francuske Todorov, Grejmas i Bremon – bili naratološke škole bili su: Rolan su priznati za glavne predstavnike Bart, Klod Bremon, Cvetan Todo­ naratološke orijentacije.27 Termin rov i Alžirdas Grejmas. „naratolozi“ bio je ipak delimično pogrešan, jer se naracija uopšte nije nalazila u centru interesovanja predstavnika ove orijentacije. Više su ih interesovali već pomenuti pokušaji pronalaska univerzalnog jezika književnosti. U ovom slu­ čaju je sigurno bio najčuveniji uticaj Levi­Strosa. I kao što je tvo­ rac strukturalne antropologije lokalizovao ovaj jezik na nivo opštih formi mitskih priča, tako su i istraživači književnosti pokušavali da izdvoje elementarne strukture na koje je bilo moguće svesti književ­ na pripovedanja. U pomenutom broju časopisa Communications pojavio se skoro najopštiji projekat onoga što će francuski narato­ lozi zvučno nazvati „gramatikama naracije“, a što je u suštini pred­ stavljalo pokušaj otkrivanja raznih pravila sagledavanih u struktu­ ri književnih fabula i njihovo svođenje na jednostavne strukture – po uzoru na Propove analize bajki i Levi­Strosove analize mitova. U nameri da se stvori univerzalna gramatika nesumnjivo je najdalje
27 K. Rozner takođe je naziva „generativna orijentacija strukturalne semiotike“.
IX. Strukturalizam (II) Osmi­ b­ro­j Commu­nications – mani­fest narato­lo­ga

Predstav­ni­ci­ narato­lo­ške o­ri­jentaci­je

317

Grejmaso­v­e o­sno­v­e o­pšte semanti­ke

Grejmaso­v­ aktantski­ mo­del Bremo­n: lo­gi­ka delo­v­anja li­čno­sti­

To­do­ro­v­: i­sto­ri­ja i­ i­skaz Barto­v­ Uvod u­ stru­ktu­ralnu­ analizu­ prič­e

otišao Grejmas za koga su uvodne napomene u časopisu Communi­ cations o teoriji interpretacije mitske priče u suštini trebalo da pred­ stavljaju uvod u mnogo šire namere – formulisanje osnova opšte se­ mantike.28 Grejmas je, takođe, veoma detaljno analizirao značenje i mesto likova iz ugla njihovog učestvovanja u pojedinim radnjama­ funkcijama, a inspirisan Propovom podelom i distribucijom funk­ cija na sedam „krugova radnji“, stvorio je sopstveni model koji je opisivao status likova na dubinskom nivou narativne gramatike (ta­ kozvani mo d el a kt anat a).29 Klod Bremon se u Logici narativnih mogućnosti koncentrisao na opisivanje logike radnji koje vrše likovi, pokušavajući da stvori nešto poput sintaksičke gramatike.30 Dok je Cvetan Todorov u Kategorija­ ma književnog pripovedanja dao uvodni opis sistema narativnog govo­ ra, posvećujući posebnu pažnju naratoru i adresatu naracije kao i dva­ ma nivoima pripovedanja – povesti / l’histoire (akcije) koja obuhvata logiku radnji i „sintaksu“ likova kao diskurs / le discourse (naracije)31 koja obuhvata vreme, aspekte i načine pripovedanja.32 Specifično sta­ novište u ovoj grupi zauzeo je Rolan Bart čiji je Uvod u strukturalnu analizu priče postao svojevrstan manifest filozofske orijentacije fran­ cuske naratologije (a istovremeno i ortodoksnog strukturalizma), ma­ da je za samog Barta to bila samo jedna kratkotrajna epizoda od koje se odlučno oprostio već četiri godine kasnije.33 Njegov ovde najavljen „uvod“ nikad, takođe, nije imao svoj nastavak. Bartova gledišta, izneta u pomenutom tekstu, ipak su bila tako karakteristična za način razmišljanja o književnosti u tom periodu, da im vredi posvetiti još malo pažnje. Slično kao i drugi predstavni­ ci naratološke škole, i Bart je smatrao da je pripovetka najuniverzal­ nija (transistorijska i transkulturna) književna forma. Upravo zato je smatrao da je opisivanje sistema pripovedanja dobar početak na putu ka izgradnji opšteg sistema jezika književnosti. Tako je već na početku konstatovao: „Ne čudi da je strukturalizam u nastanku upravo ovu for­ mu [pripovedanja] izabrao kao jednu od osnovnih tema
28 29 30 31 32 33 Godine 1966. takođe je bila objavljena knjiga: A. J. Greimas, Sémantique structurale, čija je koncepcija veoma snažno korespondirala s projektom na­ ratologa. Up. takođe, primedbe: K. Rosner, op. cit., str. 161–169. C. Brémond, „Logika możliwoś­ci narracyjnich“, Pamiętnik Literacki, 1968, sv. . Todorov je ovde iskoristio podelu na „fabulu“ i „siže“ koju su uveli ruski for­ malisti, ali i podelu na discours i histoire koju je uveo Benveniste. T. Todorov, „Kategorie opowiadania literackiego“, Pamiętnik Literacki, 1968, sv. . U knjizi pod naslovom: S/Z, Paris, 1970. Pogledati: Poststrukturalizam.
Književne teorije XX veka

318

interesovanja – zar mu nije uvek bilo stalo da ovlada bes­ krajem reči, da dođe do opisa ‘jezika’ iz kojeg proističu i iz kojeg se mogu izvesti?“3 „Hipotetički model opisa“ pripovedanja trebalo je, naravno, da bude preuzet iz opšte lingvistike – pri čemu je Barta, iz razumljivih razloga, ovde interesovala lingvistička analiza koja je prevazilazila rečenicu i išla u pravcu teorije iskaza.35 Služeći se, osim toga, termi­ nologijom Todorova, Propa i Gremasa, izdvojio je tri nivoa analize pripovedanja: – nivo „funkcije“ (prema Propovoj ■ AKTANT – u terminologiji Al­ koncepciji);36 žirdasa Grejmasa uloga likova po­ – nivo „aktivnih“ likova („aktanta“ vezana sa određenom funkcijom – prema Grejmasovom shvata­ koju treba razlikovati od konkret­ nog lika u konkretnoj fabuli („ak­ nju); ter“). Na primer, u pripovetkama – nivo naracije („iskaza [discour­ Jana Fleminga, aktant je agent, se]“ – kako je to formulisao To­ a akter – Džejms Bond. dorov). Ovi nivoi činili su hijerarhijski poredak i zahtevali definitivnu integraciju na nivou naracije – kao činioca koji ih je povezivao u ce­ linu. Kao i u slučaju drugih naratologa, i kod Barta je ovaj početni projekat trebalo da bude zametak modela koji ne samo što opisu­ je postojeće pripovetke već i proizvodi sve moguće priče, a posma­ trano iz dalje perspektive – svu moguću književnost. Ovakav stav bi se tako mogao smatrati i prvim korakom na putu ka otkrivanju univerzalne književne kompetencije zahvaljujući kojoj bi se nauka o književnosti mogla pretvoriti u egzaktnu nauku. Ova želja da se obezbedi maksimalna apstraktnost nauci o književnosti i da joj se pruži objektivnost koja se može porediti sa egzaktnim naukama, u Francuskoj šezdesetih godina, bila je, nesumnjivo, veoma snažna, a nastojanja ove vrste mogla su se primetiti i u drugim programskim iskazima i deklaracijama teoretičara književnosti iz tog perioda.
3 35 R. Barthes, „Wstęp do analizy strukturalnej opowiadań“, u: Studia z teorii literatury. Archiwum przekł­adów „Pamiętnika Literackiego“, Wrocław, 1977, sv. , str. 328. Rolan Bart je ovde prihvatio tezu – takođe karakterističnu za ovu fazu raz­ voja strukturalizma u lingvistici, mada kasnije opovrgnutu – o postojanju homoloških veza (analogije formalne organizacije) između rečenice i više­ rečeničkog iskaza (takozvana ideja „iskaza kao velike rečenice“). Pogledati: R. Barthes, op. cit., str. 330–331. Pri tom je Bart proširio Propov model, pripisujući rang funkcije svim ele­ mentima pripovetke koji igraju određenu (mada ne uvek istu) ulogu u nje­ noj strukturi. Pogledati tipologiju funkcijâ.
„Hi­po­teti­čki­ mo­del o­pi­sa“ pri­po­v­edanja Barto­v­a tri­ ni­v­o­a anali­ze pri­po­v­edanja

„San o­ nau­čno­sti­“

36

IX. Strukturalizam (II)

319

Ove izrazito naučne zamisli posleratnog francuskog strukturali­ zma (Bart ih je kasnije podrugljivo okarakterisao kao „san o nauč­ nosti“) nisu, međutim, nikada realizovane i ostale su više – sigurno, na sreću – samo u sferi teorijskih projekata. Isto tako, na kraju, nije uspeo ni plan stvaranja opšte gramatike književnosti kao sledeće eta­ pe nakon konstruisanja gramatike pripovedanja. To je bilo tako, pre svega, iz veoma jednostavnog razloga – jer su kao istraživački materi­ jal (Rolanu Bartu, ali i drugim francuskih istraživačima) služile knji­ ževne tvorevine koje su imale veoma jednostavan i konvencionalan tok priče – naročito kriminalistički romani (na primer, pripovetke Jana Fleminga o Džejmsu Bondu). Na materijalu ove vrste literature, naratološke sheme su se veoma dobro pokazivale (slično kao u slu­ čaju bajke ili mita). Međutim, perspektiva primene ovih modela na komplikovanije književne forme nije izgledala tako optimistično, pa je čak – treba otvoreno reći – veoma brzo razotkrila utopijski karak­ ter strukturalističkih snova o univerzalnoj gramatici književnosti.

Po­e­ti­ka re­ce­pci­je­ (Po­ljska š­ko­la te­o­ri­je­ knji­že­v­ne­ ko­mu­ni­kaci­je­)
Po­ljski­ stru­ktu­rali­zam

Istraži­v­anje si­stema o­dno­sa i­zmeđu­ po­ši­ljao­­ ca i­ pri­mao­ca

Poljski strukturalisti su imali sreću da izbegnu preteranu ortodok­ snost i od početka su svoju pažnju koncentrisali na jedan od najbit­ nijih, mada ne uvek u prvi plan isticanih, motiva razmišljanja o književnosti koja su imala strukturalistički karakter – na teoriju knji­ ževne komunikacije. U planovima Poljske škole teorije književne ko­ munikacije, za čije najvažnije predstavnike se mogu smatrati Januš Slavinjski, Aleksandra Okopjenj­Slavinjska, Mihal Glovinjski, Edvard Balcežan i Kažimjež Bartošinjski, uopšte se nije nalazilo stvaranje gra­ matike književnosti, nego, pre, precizno istraživanje sistema odnosa između pošiljaoca i recipijenta ugrađenih u književnu poruku (na primer, pravila unutartekstualne igre koja se uspostavljaju između partnera književne komunikacione situacije). Poljski strukturalisti su ovde iskoristili podsticaje koji su proisticali iz istraživanja praških strukturalista i iz semiološke orijentacije strukturalističke misli, ali i iz teorija čitanja XX veka – počev od Romana Ingardena, preko te­ orije Žan­Pola Sartra,37 sve do radova nemačkih estetičara recepcije – naročito Hansa Roberta Jausa i Volfganga Izera. Zahvaljujući ovim raznovrsnim uticajima, oni su sedamdesetih i osamdesetih go­ dina stvorili najdinamičniju teorijsku školu u istoriji poljske nauke
37 Ovde je, pre svega, reč o čuvenom Sartrovom radu „Šta je književnost?“ iz 197. godine.
Književne teorije XX veka

320

o književnosti koja se bavila proučavanjem književne komunikacije. Veoma važna u teoriji ove škole bila je i sociološka perspektiva, od­ nosno stavljanje akcenta na različite aspekte društvenog funkcioni­ sanja književnog dela. Jedan od osnovnih pravaca refleksije u ovom slučaju bilo je proučavanje odnosa između datog književnog dela i u njega ugrađenog takozvanog horizonta očekivanja pošiljaoca (nje­ gova shvatanja estetskih i idejnih očekivanja recipijenta) i funkcionisa­ nja toga dela u perceptivnim situacijama koje se vremenom menjaju. Poljskim istraživačima je, pre svega, bilo stalo da odrede opšte uslove mogućnosti književne komunikacije – odnosno, u književnom delu sadržanog početnog projekta komunikacione situacije. Dakle, poseb­ nu pažnju su obraćali na sve autorske signale koji se nalaze u književ­ nosti o tome kako je treba čitati (imanentne direktive čitanja), vršili su rekonstrukciju normi razumevanja karakterističnih za datu čitalač­ ku publiku, istraživali su književne konvencije koje su svaki put odre­ đivale recepciju dela, rekonstruisali su uloge pošiljaoca i recipijenta ugrađenih u književnu poruku. U radovima strukturalista takođe su se pojavili neki od najznačajnijih termina posleratne poljske teorije književnosti – na primer, koncepcija „subjekta stvaralačkih aktivno­ sti“ (onoga ko je ugrađen u književno delo i raspolaže pravilima nje­ govog razumevanja – teorijska figura pošiljaoca koja se može opisati na osnovi analize unutrašnje organizacije dela ili pravila njegove kom­ pozicije, stilskog i versifikacionog oblikovanja, kojem žanru pripada i sl.),38 ili ideja „stilova recepcije“ (tipologija načina razumevanja knji­ ževnosti) i kategorija „virtualnog primaoca“ (ekvivalenta „subjekta stvaralačkih delatnosti“ – dakle, komunikacione uloge recipijenta ko­ jeg književno delo impostira a čiji je projekat takođe bio ugrađen u strukturu tog dela).39 Veoma značajan, iako više skrajnut motiv među dostignućima poljske škole je bilo i proučavanje kompozicije fabule, takođe delimično inspirisano dostignućima francuskih naratologa.0
38 39 Pogledati, na primer: A. Okopień­Sławińska, „Relacje osobowe w literackiej komunikacji“, u: Problemy socjologii literatury, Wrocław, 1971. Pogledati, na primer: M. Głowiński, Style odbioru. Szkice o komunikacji li­ terackiej, Warszawa, 1970 i Poetyka i okolice, Warszawa, 1992; J. Sławiński, „Odbiór i odbiorca w procesie historycznoliterackim“, Teksty, 1981, br. 3, a ta­ kođe u zborniku: Problemy odbioru i odbiorcy. Studia, Wrocław, 1977. Pogle­ dati, takođe, veoma važna rezimiranja ovih motiva: H. Markiewicz, „Odbiór i odbiorca w badaniach literackich“, u: Wymiary dzieł­a literackiego, Kraków, 198. i: „Problemy odbioru i odbiorcy w polskiej nauce o literaturze“, u: Lite­ raturoznawstwo i jego sąsiedztwa, Warszawa, 1989. Pogledati, na primer: K. Bartoszyńska, „Problematyka badań nad fabułą dzi­ eła literackiego“, u: Problemy metodologiczne współ­czesnego literaturoznaw­ stwa, Kraków, 1976.

Ho­ri­zo­nt o­čeki­­ v­anja po­ši­ljao­ca

Su­b­jekat stv­ara­ lački­h akti­v­no­sti­

„Sti­lo­v­i­ recepci­je“ „Vi­rtu­alni­ pri­malac“ 

0

IX. Strukturalizam (II)

321

Ka sv­e­tu­ te­ksto­v­a (i­nte­rte­kstu­alne­ po­e­ti­ke­ o­samde­se­ti­h go­di­na)
Osamdesetih godina se činilo da su se strukturalističke ideje pribli­ žavale svom kraju. Još krajem šezdesetih godina mnogi istraživa­ či koji su se ranije identifikovali sa strukturalizmom izražavali su svoju sumnju prema teorijskim modelima koji su na osnovu njega nastajali. Za neke francuske strukturaliste su se kao način za preva­ zilaženje hermetičnosti struktura pokazale intertekstualne analize – mogućnost istraživanja datog književnog teksta njegovim poziva­ njem na druge tekstove. Teoretičarima, kao što su Ženet ili Rifater, teorija intertekstualnosti je služila u stvari pre svega za uvođenje no­ vih modela umesto starih; odnosi između tekstova i kompozicije fa­ bula1 takođe su zahtevali precizno sistematizovanje, međutim, bez obzira na to, već su se mogle osetiti nadolazeće promene. Jer, iako su intertekstualne analize koje su vršila oba navedena istraživača bi­ le isto jasno formulisane kao i ranije strukturalne analize, ipak su pružale mogućnost za otvaranje strukture teksta (a istovremeno i samog strukturalizma) – bar prema drugim tekstovima. Ovu promenu je dobro uvideo Ženet, a njegov iskaz zaslužuje da bude citiran i s obzirom na to da jasno odslikava kraj epohe orto­ doksnog strukturalizma u istoriji teorije književnosti: „...relaciono čitanje (čitanje dva ili nekoliko povezanih tekstova) nesumnjivo stvara priliku za ono što ću – kori­ steći se već nepopularnim terminom – nazvati otvorenim st r u ktu ra l i z mom. U ovoj oblasti postoje dva struktu­ ralizma. Jedan je strukturalizam ‘zatvaranja’ teksta i deši­ frovanja njegovih unutrašnjih struktura; to je, na primer, strukturalizam s kojim se srećemo u čuvenoj analizi Bodle­ rovih Mačaka koju su izvršili Jakobson i Levi­Stros. Drugi je strukturalizam Mitologika [Levi­Strosa] koji pokazuje ka­ ko tekst (mit), ako mu u tolikoj meri priteknemo u pomoć, omogućava da se ‘čita drugi tekst’.“2 Kategorija intertekstualnosti bila je poznata nauci o književno­ sti još znatno ranije (tj. od 1968. godine) – preko francuske teoreti­ čarke Julije Kristeve koja je osavremenila i na teoriju književnosti 
1 2 Što je, na primer, precizno i detaljno radio Ženet u svom verovatno najčuve­ nijem radu o ovome: u Palimpsestima. Pogledati: G. Genette, Palimpsestes. La littérature au second degré, Paris, 1982. Ibid., str. 36.
Književne teorije XX veka

Intertekstu­alne anali­ze

Otv­o­reni­ stru­ktu­rali­zam

322

primenila jednu od najvažnijih ideja Mihaila Bahtina.3 Međutim, drugačije nego u slučaju teorija Ženeta ili Rifatera, intertextualité je u verziji koju je predložila Kristeva nagoveštavala potpuno dru­ gačiji način razmišljanja o književnosti. Tako bi predlog Kristeve trebalo pre vezati za stavove one grupe francuskih mislilaca koji su tradicionalni strukturalizam, koju su stvorili De Sosir i Levi­Stros, podvrgavali temeljnoj reviziji. Kristeva, Bart, Derida, Fuko i drugi stvoriće kritičku opciju unutar strukturalizma i obaviće temeljnu reviziju premisa teorijskog sistema i stila mišljenja, kritikujući pre svega njegov dogmatizam i pretenzije na naučnost. Ova opcija (ko­ ja je kasnije dobila naziv poststrukturalizam) takođe se pojavljuje polovinom šezdesetih godina (dakle – paradoksalno – na vrhuncu razvoja strukturalizma) i od tada će neprekidno pratiti pravovernu nauku o strukturama.

Kri­ti­čka o­pci­ja u­nu­tar stru­ktu­rali­zma

Re­zi­me­
1. Posleratni francuski strukturalizam inspirisala je, pre svega, misao antropologa i filozofa K. Levi­Strosa koji je na polje etnografskih istraživanja preneo lingvističke teorije De Sosi­ ra i Trubeckog, oživljavajući novu humanističku disciplinu – st r u ktur a lnu ant rop ol og iju. 2. Levi­Stros je proširio pojam „jezika“ na različite manifestaci­ je čovekove kulturne aktivnosti (na primer, rituale, obrede, religijske postupke, odnose srodstva u primitivnim plemeni­ ma, načine na koje se jede, stvaranje mitova i sl.). Njegov cilj – po uzoru na De Sosira – bilo je pronalaženje i opisivanje ovog „jezika“, što znači skrivenih sistema koji vladaju svim kulturnim postupcima. Tragajući za dokazima o sistemskoj organizaciji kulture, tvorac strukturalne antropologije je na­ stojao da odredi osnovne jedinice karakteristične za pojedi­ ne tipove ponašanja u kulturi (pomoću analogije prema fo­ nemama) – i tako je, na primer, kao osnovne jedinice mitova smatrao miteme (pojedinačne događaje koji čine samostalne celine u razvoju fabule mita). Prema mišljenju ovog filozofa, zahvaljujući takvim analizama bilo je moguće u isto vreme 
3 U tekstu „Problemi strukturiranja teksta“, objavljenom na stranicama Tel Qu­ ela. O koncepciji intertekstualnosti Julije Kristeve pogledati: Poststrukturali­ zam i Bahtin.

Pro­ši­renje po­jma jezi­ka

IX. Strukturalizam (II)

323

otkriti u nive rz a l ne st r u ktu re koje vladaju ljudskim umom. Iznoseći tezu o jezičkom karakteru uma i o nesve­ snim strukturama jezičkog tipa koji njime vladaju, Levi­Stros je omogućio strukturalizmu istovremeno i nivo filozofskog sistema. 3. Na kraju, filozof je smatrao da upravo mitov i predstavljaju univerzalni jezik kulture, njenu skrivenu i neosvešćenu struk­ turu – jer su oni nastajali u krugovima svih kultura, a njiho­ ve miteme su se generalno pokazivale kao međusobno bliske (u njima su se menjala, na primer, imena i osobine likova, ali tokovi događaja su bili veoma slični) i bilo ih je moguće sma­ trati interiorizovanim sistemom društvenih naloga i zabrana. . Takozvana škola f r anc uske naratol o g ij e (Rolan Bart, Klod Bremon, Cvetan Todorov, Alžirdas Ž. Grejmas) – in­ spirisana mišlju K. Levi­Strosa i istraživanjem čarobne bajke ruskog folkloriste Vladimira Propa, kao i najnovijim dostig­ nućima strukturalističke lingvistike (naročito transformacio­ no­generativne gramatike Noama Čomskog) – izradila je po­ četni projekat strukturalne analize pripovesti. 5. Strukturalna analiza pripovesti trebalo je da predstavlja pr­ vi korak na putu ka konstruisanju g r amat i ke pr ip ove­ st i (hipotetičkog modela narativne kompetencije, odnosno sposobnosti stvaranja svih mogućih književnih pripovesti), a kao posledica toga stvaranje – g ramat i ke k njiže v no­ st i, odnosno pravila koja vladaju prilikom nastajanja svake književnosti. 6. Polj sk a škol a k nji ž e v ne komu ni ka cij e – inspirisana mišlju praških strukturalista i semiologijom i sociologijom književnosti, kao i teorijom čitanja (od Romana Ingardena preko Žan­Pola Sartra, sve do radova nemačkih estetičara recepcije Hansa Roberta Jausa i Volfganga Izera) – koncen­ trisala se na temeljne analize književnih komunikacionih situacija (naročito sistema odnosa između slike pošiljaoca i projekcije recipijenta ugrađene u pravila konstruisanja knji­ ževnog dela). 7. Slabljenje strukturalizma u proučavanju književnosti donelo je različita istraživanja takozvane i nte r tekstu a l nost i – na primer, tipologije odnosa i međutekstualnih zavisnosti i for­ mulisanje opštih principa intertekstualne semantike koju su zasnovali francuski istraživači, pre svih – Žerar Ženet i Mišel Rifater.
32
Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja
Vladimir Prop, etnolog iz Lenjingrada, objavljuje knjigu Morfo­ logija bajke – nastalu kao rezultat njegovog rada u Komisiji za bajku Ruskog geografskog društva – mofrološku analizu ruske čarobne bajke u kojoj je 9 bajki (iz takozvanog indeksa Anti Ar­ nea) svedeno na shemu 31 jednostavne delatnosti (funkcije) koje se ponavljaju u svakoj bajci. Funkcije će, zajedno sa sedam tipo­ va junaka koji igraju određene uloge u fabuli bajke, predstavljati osnovnu strukturu čarobne bajke. Propova knjiga postaće jedna od najvažnijih inspiracija za posleratni francuski strukturalizam. 1934–1937: Francuski etnograf i sociolog Klod Levi­Stros boravi u Brazilu gde predaje na univerzitetu u Sao Paolu. Pravi nekoliko teren­ skih ekspedicija u unutrašnjost Brazila – većina njegovih kasni­ jih opisa života Indijanaca Nambikvara i Tupi poticaće upravo iz te ekspedicije. Komentatori će često šaljivo govoriti da je Levi­ ­Stros realizovao projekat opšte i apstraktne strukturalne antro­ pologije da ne bi morao da pravi više ekspedicijâ u divlje zem­ lje, ekspedicija za koje inače nije mnogo mario. 1941: Levi­Stros prelazi u Njujork i započinje rad u New School of Social Research. Tu upoznaje Romana Jakobsona s kojim će se sprijateljiti i koji će izvršiti veoma bitan uticaj na kasnije nauč­ ne poglede autora Tužnih staza, a naročito na ideju Struktural­ ne antropologije. 1943: Danski lingvista Luj Hjelmslev (Kopenhaška škola) objavljuje Prolegomena to a Theory of Language. Ova knjiga će takođe u znatnoj meri uticati na francuska naratološka istraživanja. Po­ sebno inspirativne će biti Hjelmslevljeve koncepcije o istraži­ vanju odnosa između pojedinih elemenata/nivoa kao glavnog predmeta lingvistike, kao i razlika supstancije i forme na oba plana jezika (na planu izraza i planu sadržaja) koju je izvršio. 1945: Pod uticajem Jakobsona, Levi­Stros objavljuje članak pod nazi­ vom „Strukturalna analiza u lingvistici i antropologiji“ (koji je kasnije ušao u Strukturalnu antropologiju). Tu izlaže obnovitelj­ sku ulogu fonologije (Trubeckog) prema društvenim naukama
IX. Strukturalizam (II)

1928:

325

1949:

1953:

1955: 1957:

1958:

1959: 1960:

1962: 1966:

i nagoveštava početni projekat sistemskih antropoloških istra­ živanja. Levi­Stros takođe deklariše nameru proširenja pojma „jezika“ (prema shvatanju De Sosira i Trubeckog) na sve vrste čovekove kulturne aktivnosti. Članak Levi­Strosa pojavljuje se u Word: Journal of the Linguistic Circle of New York – časopisu koji je sa svojim saradnicima osnovao Jakobson. Objavljena je knjiga Les structures élémentaires de la parenté (Elementarna struktura srodstva) – prva knjiga u kojoj Levi­ ­Stros primenjuje metodu strukturalne analize za istraživanja kulturnih pojava. Porodični odnosi u primitivnim plemenima ovde se tumače kao vrsta „jezičkog sistema“. Francuski psihoanalitičar Žak Lakan ističe devizu „povratak Frojdu“. To, između ostalog, znači reinterpretaciju Frojdove psihoanalize u duhu De Sosirove teorije jezika. Tu Lakan izlaže svoju čuvenu tezu o „strukturisanoj nesvesnosti kao jeziku“. Pojavljuju se Levi­Strosove Tužne staze. Američki lingvista Noam Čomski objavljuje knjigu Syntactic Structures (Sintaksičke strukture). Ideja transformaciono­gene­ rativne gramatike Čomskog (gramatike kao formalnog modela jezičke kompetencije – dakle, sposobnosti za stvaranje svih mo­ gućih iskaza uz korišćenje rečnika i konačnog broja pravila) po­ staje jedna od najinspirativnijih ideja za lingviste koji tragaju za univerzalnom gramatikom književnosti. Levi­Stros objavljuje knjigu Strukturalna antropologija; ona će se pokazati kao jedna od najvažnijih knjiga za posleratne francu­ ske strukturaliste. U njoj se, među ostalima, nalazi čuveni tekst „Struktura mitova“ u kojem se za analizu mita o Edipu koriste neki elementi fonologije Trubeckog i Propove knjige Morfologi­ ja bajke. Levi­Stros ovde tumači mit kao univerzalni kulturni „jezik“, „nesvesni sistem naloga i zabrana“ prisutan u svim kul­ turama. Održava se kolokvijum posvećen ideji strukture i odnosu izme­ đu geneze i strukture na kojem, između ostalih, učestvuju Li­ sjen Goldman i Žan Pijaže. Izlazi članak Levi­Strosa „Morfološka analiza ruske bajke“ u ko­ jem on skreće pažnju na „snagu koja anticipira kasnije razvojne obaveze humanistike“ koja je iznenađujuća u Propovom delu. Tu ima u vidu uglavnom francuska istraživanja, koncentrisana, počev od pedesetih godina, na strukturalnu analizu književnosti. Pojavljuju se Levi­Strosove knjige: Totemizam danas i Divlja misao. U osmom broju časopisa Communications objavljen manifest Francuske naratološke škole pod naslovom „Strukturalna ana­ liza pripovedanja“. Od tog vremena u koherentnu grupu francu­ skih naratologa ubrajaće se: Rolan Bart, Klod Bremon, Cvetan
Književne teorije XX veka

326

Todorov i Alžirdas Grejmas. Pod uticajem inspiracija Propa i Levi­Strosa, Hjelmsleva i Čomskog, oni će nagovestiti početni projekat gramatike književnog pripovedanja koji će predstavlja­ ti prvi korak na putu do stvaranja opšte gramatike književnosti. Istraživanja naratologa uglavnom se koncentrišu na krimina­ lističke romane (na primer, priče Jana Fleminga o Džejmsu Bon­ du), pre svega zato što oni predstavljaju zahvalan predmet za tu vrstu analize. Posmatran iz vremenske perspektive, taj narato­ loški manifest biće priznat i kao vrhunski i kao krizni momenat u razvoju francuskog strukturalizma. Manje­više od tog vreme­ na, pravoverni „ortodoksni“ strukturalizam pratiće kritička op­ cija usmerena protiv prevelikih naučnih ambicija strukturalista – poststrukturalizam. Objavljena Grejmasova knjiga Sémantique structurale (Struktural­ na semantika). Zahvaljujući uvođenju pojma „izotopija“ (termin je pozajmljen iz hemije i označava paralelne značenjske slojeve koji se javljaju u okviru jednog istog diskursa) Grejmas prenosi pozicionu tačku semantičkih analiza sa rečenica na diskurse. Ova koncepcija će imati velik značaj i za naratološke analize. Noam Čomski objavljuje knjigu Cartesian Linguistics: A Chapter in the History of Rationalist Thought (Kartezijanska lingvistika: podela u istoriji racionalističke misli). U njoj je vidljiva velika zavi­ snost pogleda Čomskog od racionalističke tradicije XVII veka. 1967: Pojavljuje se knjiga Cvetana Todorova Littérature et signification (Književnost i značenje) u kojoj je izložena strukturalna analiza Opasnih veza Pjera Šoderla de Lakloa. 1967–1968: Levi­Stros objavljuje tri toma Mythologiques (Mitologike). Ovo delo posvećeno je logičkoj strukturi mitova severnoameričkih Indijanaca. 1968: Prilagođavajući i šireći poglede Mihaila Bahtina, francuska is­ traživačica Julija Kristeva uvodi u diskurs o književnosti katego­ riju intertekstualnosti (u radu „Problemi strukturiranja teksta“, uključenom kasnije u knjigu Sē­meiō­tiké). Objavljena je čuvena knjiga pod naslovom Qu’est­ce que le struc­ turalisme? (Šta je strukturalizam?) u redakciji Fransoa Vala. U Valovom uvodu strukturalizam je definisan kao nauka o zna­ cima i sistemima znakova. 1970: Todorov objavljuje Introduction à la littérature fantastique (Uvod u fantastičnu književnost) gde, takođe, pokušava da pri­ meni metodu strukturalne analize. Fantastične priče – pored kriminalističkih – postaju drugi zahvalan prostor za naratološ­ ke postupke, i to s obzirom na svoju veliku konvencionalnost. Grejmas objavljuje knjigu Du sens. Essais sémiotiques. 1971: Objavljen je četvrti tom Mythologiques Levi­Strosa.
IX. Strukturalizam (II)

327

1972:

1973: 1975: 1982:

1990: 1992:

Francuski teoretičar književnosti Mišel Rifater objavljuje Essais de stylistique structurale (Eseji o strukturalnoj stilistici) u kojima predstavlja „kasnostrukturalističku“ koncepciju imanentne ana­ lize stila uvođenjem ideje „stilskog konteksta“. Noam Čomski objavljuje jednu, za posleratni strukturalizam važ­ nu knjigu pod naslovom Language and Mind (Jezik i misao) gde se ponovo vraća ideji transformaciono­generativne gramatike kao modela univerzalne jezičke kompetencije. Levi­Stros objavljuje knjigu Strukturalna antropologija II. Alžirdas Grejmas objavljuje knjigu Maupassant: la sémiotique du texte, exercices pratiques u kojoj, između ostalog, nastavlja Propovu misao. Objavljeni su Palimpsesti Žerara Ženeta – pokušaj „otvaranja“ strukturalizma zahvaljujući uvođenju kategorije intertekstualno­ sti (to je, istovremeno, odstupanje od unutartekstovne analize na račun istraživanja odnosa određenog teksta prema drugim tekstovima). Ženet ovde locira i posebnu tipologiju intertekstu­ alnih veza. Umire Rolan Bart. Umire Alžirdas Žilijen Grejmas.

328

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­grafi­јa
Opšta
Dž. Kaler, Strukturalistička poetika. Strukturalizam, lingvistika i proučavanje književnosti (prev. Milica Mint), Beograd, 1990. F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 1: Le champ du signe, 1945–1966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jours, Paris 1991–1992. T. Hawkes, Strukturalism i semiotyka, tłum. I. Sieradzki, posł. M. Głowiński, Warszawa 1988. E. Kurzweil, The Age of Structuralism: Lévi­Strauss to Foucault, New York 1980. Z. Mitosek, „Strukturalizm“, u: idem, Teorie badań­ literackich, Warszawa 1998. Ž. Pijaže, Strukturalizam (prev. N. Popović­Perišić), Beograd, 1978.

Izb­o­r rado­v­a
N. Chomsky, Syntactic Structures, The Hague 1957. C. Lévi­Strauss, „Analiza morfologiczna bajki rosyjskiej“, tłum. W. Kwiatkow­ ski, Pamiętnik Literacki 1968, z. . C. Lévi­Strauss, Antropologia strukturalna, tłum. K. Pomian, wstęp B. Sucho­ dolski, Warszawa 1970. C. Lévi­Strauss, Lekcja lingwistyki, tłum. W. Grajewski, u: idem, Spojrzenie z oddali, tłum. W. Grajewski, L. Kolankiewicz, M. Kolankiewicz, J. Kordys, Warszawa 1993. V. Prop, Morfologija bajke (prev. P. Vujičić i dr.), Beograd, 1982. W. Propp, „Morfologia bajki“, tłum. z. franc. S. Balbus, Pamiętnik Literacki 1968, z. . W. Propp, Nie tylko bajka, wybór, tłum. D. Ulicka, Warszawa 2000.

Najv­ažni­ja li­teratu­ra
E. Leach, Lévi­Strauss, tłum. P. Niklewicz, Warszawa 1973. J. Lyons, Chomsky, tłum. B. Stanosz, Warszawa 1975.
IX. Strukturalizam (II)

329

Francu­ska narato­lo­ška ško­la
Odabrana de­la R. Barthes, „Działalnoś­ć strukturalisyczna“, tłum. A. Tatarkiewicz, u: idem, Mit i znak. Eseje, wybór, wstęp J. Błoński, tłum. W. Błońska, J. Błoński, A. Tatarkiewicz, Warszawa 1970. R. Bart, „Uvod u strukturalnu analizu priča“ (prev. P. Milosavljević), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 17/1971, knj. 07, sv. 1 (januar), str. 56–8. C. Brémond, „Logika możliwoś­ci narracyjnych“, Pamiętnik Literacki 1968, z. . A. J. Greimas, Sémantique structurale. Recherche de méthode, Paris 1966; 1986². „L’analyse structurale du récit“, Communications 1966, nr 8. A. J. Grejmas, „Aktanti, akteri i figure“ (prev. Cvjetko Milanja), Revija, Osijek, 19/1979, br. 2, str. 61–75. A. K. Greimas, „Postupci opisivanja“, Književna kritika, Beograd, 10/1979, br. 3, str. 19–29. Suvremena teorija pripovijedanja (prir. Vladimir Biti), Zagreb, 1992. (na str. 79–95. rad A. Greimasa, „Igre semiotičkih ograničenja“) T. Todorov, „Kategorie opowiadania literackiego“, tłum. W. Błońska, Pamięt­ nik Literacki 1968, z. . Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra K. Bartoszyński, O badaniach ukł­adów fabularnych, u: idem, Teoria i interpre­ tacja. Szkice literackie, Warszawa 1985. K. Rosner, Semiotyka strukturalna w badaniach nad literaturą. Jej osiągnięcia, perspektywy, ograniczenia, Kraków 1981.

Ana Buržinjska

330

Književne teorije XX veka

X. POSTSTRUKTURALIZAM

Logični nastavak strukturalizma može biti samo u njegovom približavanju književnosti – ali ne više kao „objektu“ analize, već književnosti kao upra­ žnjavanju pisma... Dakle, strukturalisti preostaje da se preobrati u „pisca“... Rolan Bart1 Strukture su nešto što se veoma retko može sresti u stvarnosti... Žerar Ženet2 Strukturi se može metododološki pretiti kako bi se bolje shvatila [...]. Ova operacija (na latinskom) zove se nemir... Žak Derida3

1

2

3

1 2 3

R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255. Ž. Ženet, Figure, op. cit., str. 23. J. Derrida, „Siła i znaczenie“, u: Pismo i różnica, Warszawa, 200, str. 12.

Go­di­na 1966: u­spo­n i­ kri­za stru­ktu­rali­zma
Kad je 1966. godine u osmom broju časopisa Communications ob­ javljen manifest naratološke škole, izgledalo je da je naučna eufori­ ja teoretičara književnosti dosegla svoj zenit. Činilo se kako nauka o književnosti treba da napravi još samo mali korak da bi se sa struk­ turalne analize pripovetke, još uvek relativno skromnih namera, prešlo na otkriće univerzalne gramatike svake moguće književnosti. Da bi se, dakle – dajući stvarima savremeniji naziv – otkrio svoje­ vrsni algoritam proizvođenja beskrajne količine književnih iskaza. Iza toga se, naravno, nalazilo veliko iskušenje izgrađivanja „jake“ na­ uke o književnosti – apetit za objektivnost, logičnost, kompaktnost i univerzalnost, probuđen i podstican dostignućima opšte lingvisti­ ke. Radovi teoretičara književnosti tog vremena vrveli su od shema, šablona, tipologija i tabela, a naredni modeli donosili su sve savr­ šenije teorijske konstrukcije koje su nažalost – to je bilo očigledno – imale sve manje zajedničkog s književnošću. I kao što obično biva u sličnim situacijama– naučnu fantaziju su u korak pratile podjed­ nako velike sumnje. Svi smo na tren sanjali „san o naučnosti“ – iro­ nično je nekoliko godina kasnije ovaj period rezimirao Ro­lan Bart (1915–1980) – i želeli, prema uzoru na istočnjačke askete, da čitav prebogati svet književnosti smestimo u jedno malo zrno boba.5 Ovaj vrhunac strukturalizma, kojim se danas smatra nastup nara­ tologa, istovremeno je doneo kulminaciju naučnih tendencija u teoriji književnosti, kao i podjednako veliku krizu vere u zasnovanost stvara­ nja sistemskih teorija književnosti. Ova kriza se već 1968. godine in­ tenzivirala s talasom studentskih političkih pokreta u Francuskoj kad je naročito postala vidljiva utopijska strana ideje autonomne teorije, hermetičnost strukturalističke humanistike a, pre svega, njena veštač­ ka odvojenost od društvenog i kulturnog života. Parola: „Strukture 
5 Pogledati: Strukturalizam (II). R. Barthes, S/Z, Warszawa, 1999.

Mi­t „jake“ nau­ke o­ knji­žev­no­sti­

Vrhu­nac stru­ktu­rali­zma Kri­za 1968. go­di­ne

X. Poststrukturalizam

333

Nastanak po­ststru­ktu­ra­ li­zma i­z du­ha stru­ktu­rali­zma

Po­dela na stru­ktu­rali­ste i­ po­ststru­ktu­ra­ li­ste

ne izlaze na ulicu“, koju su na tabli ispisali studenti Sorbone, možda je najslikovitije izražavala ovo razočaranje. Godina 1966. bila je, da­ kle, naročito značajna za teoriju književnosti XX veka, iako je u njoj vrvelo od paradoksa. Te godine dogodio se već pomenuti vrhunac u razvoju takozvanog francuskog visokog strukturalizma i danas već opšteprihvaćen istorijski početak temeljnih promena u humanistič­ kim naukama koje su znatno kasnije nazvane poststrukturalizmom. Tako se, moglo bi se reći, u istom loncu našao jedan od najsnažnijih pravaca u humanističkim naukama XX veka i njegovo veoma radikal­ no dovođenje u pitanje; upravo je ova eksplozivna masa (u izvesnom smislu karakteristična za šezdesete godine) na neki način pripremila period koji nam je najbliži – teoriju književnosti posle poststruktura­ lističkog preokreta. Naravno, nemoguće je ne primetiti kako je francuski struktu­ ralizam od samog početka bio unutar sebe veoma izdiferencirana pojava, pa je čak, kako su tvrdili komentatori, skoro svaki od mi­ slilaca koji su bili nazivani strukturalistima jednostavno oživljavao svoju sopstvenu verziju.6 Osim toga, nisu sve od tih verzija bile tako ortodoksne kao, na primer, naratološka teorija. To je još jedan raz­ log zašto je – naročito u ovom komplikovanom završetku šezdese­ tih godina u Francuskoj – veoma teško sprovesti arbitrarnu pode­ lu na strukturaliste i poststrukturaliste. Istovremeno je, ipak, 1966. i 1967. godine, postepeno pomaljanje kritičke opcije naspram nauč­ nih apetita strukturalizma bilo sve izrazitije. Upravo zato je na po­ četku citirani Rolan Bart, možda jedan od prvih (već 1967. godine), primetio i registrovao već uočljivu polarizaciju stavova: „Ova reč [‘strukturalizam’] ... odnosi se danas na najrazno­ vrsnije poduhvate, ponekad oprečne, ponekad čak neprija­ teljske...“7 Termin „poststrukturalizam“ počeo je, međutim, da se pojavlju­ je tek pred kraj sedamdesetih godina (uz to, i na američkom tlu) i upravo je s te, već nešto veće vremenske distance, izvršen pokušaj klasifikacije ovih „najraznovrsnijih poduhvata“ teoretičara književ­ nosti i filozofa. Tada je jedna od struja takođe počela da se definiše kao „prvi“ ili „klasični strukturalizam“ ili mnogo manje uglađeno: „ortodoksni“ ili „dogmatski“. Druga, u skladu s tim, bila je nazivana „drugim“ ili „kritičkim strukturalizmom“. Na kraju je – kad su se
6 7 Pogledati, na primer, G. Deleuze, „Po czym rozpoznać strukturalizm?“, u: Drogi współ­czesnej filozofii, Warszawa, 1978, str. 286. Rolan Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 253.
Književne teorije XX veka

Termi­no­lo­ška razli­ko­v­anja

33

već mogle rezimirati i opisati posebne osobine ove struje – dobila naziv „poststrukturalizam“.8 Pojava „drugog“ strukturalizma, međutim, uopšte nije značila – što treba posebno naglasiti – faktički kraj „prvog“. To je u stvari tre­ balo da signalizira da će od tada poteze ortodoksnih strukturalista pratiti opoziciona frakcija koja ne samo što će slabiti njihove naučne apetite već će, pre svega, obelodaniti izneverene nade kad je reč o do­ tadašnjim rezultatima njihove istraživačke misije. Nadimci kojima je nazivana opozicija prema ortodoksnom strukturalizmu trebalo je da ukažu na najbitnije aspekte zavade među strukturalistima – isti­ cali su nedogmatičnost i svežinu pogleda, i revizionistički karakter poststrukturalističke struje te, konačno, tendenciju ka otkrivanju skri­ venih ideologija ili već poodmaklu radikalnost kritičara strukturali­ zma.9 Kriza strukturalizma kasnih šezdesetih godina je, pre svega, svedočila o dubokom razočaranju mnogih teoretičara književnosti. Humanističkim naukama i teoriji književnosti strukturalizam je tre­ balo da pruži šansu da se očisti od mnogih, još uvek pozitivističkih predrasuda, ali se, iako je svoj zadatak donekle ispunila, cena poka­ zala previsokom. Strukturalisti su nesumnjivo uspeli u onome što je od početka bilo ugrađeno u njihove naučne ciljeve: odbacivanju opte­ rećenja genetizmom nauke o književnosti i podrivanju dominantne pozicije fenomenološkog subjekta.10 Međutim, umesto pozitivističke sklonosti ka zakonima i pravilima, ukorenjenim u prirodnim nauka­ ma, on je nauci o književnosti doneo snažne, pa možda i snažnije, sklonosti te vrste – zasnovane na temelju jezičkog sistema. Zbog toga je Hugo Fridrih – jedan od najranijih nemačkih kritičara „ortodok­ snog“ strukturalizma – s pravom isticao11 opasnosti koje su se nala­ zile u primeni ideje lingvističkog strukturalizma na teoriju književ­ nosti, potkrepljujući brojnim sumnjama posledice koje je na nauku
8 9 Tih odrednica je bilo još više; da pomenemo samo, na primer, „neostruktu­ ralizam“, „parastrukturalizam“, „hiperstrukturalizam“, „superstrukturalizam“, „ultrastrukturalizam“, „antistrukturalizam“ i slično. Neki naučnici uopšte ne koriste distinkciju strukturalizam–poststrukturali­ zam. To, na primer, zbog američkog porekla termina „poststrukturalizam“, čini F. Dos, autor najiscrpnije istorije strukturalizma, Dos zato koristi termin „ultrastrukturalizam“ kad ima na umu misao Žaka Deride. Pogledati: F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jours, Paris, 1992. O tome up. M. Foucault, „Strukturalizm i poststrukturalizm“, u: Filozofia, historia, polityka. Wybór pism, Warszawa–Wrocław, 2000, str. 295, 298. U slučaju kasnijeg poljskog strukturalizma, jedna od najvažnijih zasluga strukturalno­semiotičke struje istraživanja postalo je rađanje snažnog otpo­ ra prema marksističkoj nauci o književnosti. Iste, 1967. godine, kad je i Bart uviđao razdor među strukturalistima.

„Dru­gi­“ stru­ktu­rali­zam

Vreme v­eli­ki­h rev­i­zi­ja

Do­sti­gnu­ća stru­ktu­rali­zma

Kri­ti­ka stru­ktu­rali­zma Hu­ga Fri­dri­ha

10

11

X. Poststrukturalizam

335

Nemo­gu­ćno­st i­zgradnje o­pšteg si­stema knji­žev­no­sti­

To­tali­tarni­ ci­ljev­i­ stru­ktu­rali­zma

o književnosti ostavila De Sosirova misao. Književni tekstovi – tvrdio je Fridrih – samo u maloj meri dozvoljavaju formalizaciju tako bitnu za strukturalističku perspektivu. Književnost u stvari pripada oblasti parole, a ne langue – njen domen je izdiferencirano mnoštvo koje nastaje zahvaljujući konkretnim autorima, a ne anonimno jedinstvo „strukturalizovane celine“. Osim toga – što su veoma brzo shvatili i sami strukturalisti (naročito Bart, a kasnije i Todorov) – ne postoji mogućnost stvaranja takvog sistema koji bi obuhvatio sve književne pojave. Zatim – strukturalisti su na sistem jezika gledali kao na neš­ to zatvoreno što strogo determiniše nastajanje iskaza, dok je istovre­ meno u slučaju književnih postupaka bila najbitnija individualnost i sloboda stvaranja (čak i po cenu kršenja sistemskih pravila). Napo­ kon – strukturalizam se uvek instrumentalno odnosio prema jeziku književnosti (samo kao prema instrumentu prenošenja određenih sa­ držaja) i odatle su proisticale osnovne osobine strukturalne analize – kao „neistorijske, statističke i statične“. I, na kraju – rezimirao je Fridrih – utopijski, strukturalistički projekat stvaranja „egzaktne te­ orije književnosti“ na osnovi naučne lingvistike, doprineo je devalva­ ciji napora nemačkih neokantovaca koji su na prelazu vekova težili razgraničenju prirodnih i humanističkih nauka.12 Slične argumente je nešto kasnije iznosio jedan od američkih romanista – diskvalifiko­ vao je projekat stvaranja egzaktne nauke o književnosti, pripisujući strukturalistima birokratizam, „neadekvatnu preciznost“ u istraživa­ njima, a pre svega – slabljenje uloge interpretacije u ime „zarobljava­ nja književnih znakova u tautološku mrežu naziva“. Međutim, on je u njima pre svega video totalističke sklonosti, optužujući ih, nimalo ljubazno, za „fantastičan plan totalne kontrole“.13 Prilažem komentare pomenutih istraživača jer oni veoma dobro sagledavaju i one primedbe koje su naspram saznajnih apetita struk­ turalizma šezdesetih godina izneli njegovi francuski oponenti. Tako­ đe, posmatrano i iz perspektive ovih poslednjih, dobiti koje proističu iz primene lingvističkih modela na teoriju književnosti uopšte nisu bile adekvatne gubicima. Devalvirani mit geneze jednostavno je bio zamenjen novim mitom strukture. Detronizovanom empirijskom i fenomenološkom subjektu suprotstavljena je još rizičnija vizija – sa­ mousmeravanje strukturâ i apstraktnost veštačkih sistema.
12 13 Pogledati: H. Friedrich, Strukturalismus und Struktur in literaturwissenscha­ ftlichter Hinsicht – citirano prema: B. Alleman, „Strukturalizm w literaturo­ znawstwie“, Pamiętnik Literacki, 197, sv. 3, str. 296–297. Pogledati: L. Bersani, „Czy istnieje nauka o literaturze?“, Pamiętnik Literacki, 197, sv. 3, str. 338.
Književne teorije XX veka

336

Balti­mo­r 1966: zv­ani­čni­ po­če­tak
Ova godina, i za nju vezano mesto, pokazuju još jedan paradoks poststrukturalizma: iako je njegova domovina sigurno bila Francu­ ska, na kraju je u izvesnom smislu postao „američka specijalnost“.1 Zapravo, tendencije koje se – posmatrane iz sadašnje perspekti­ ve – mogu definisati kao poststrukturalističke, pojavile su se u Fran­ cuskoj još pre 1966. godine, naročito u ostvarenjima Mi­š­e­la Fu­ko­a (1926–198) i Rolana Barta; međutim, u istoriju je ušla već pome­ nuta 1966. godina koja je bila prihvaćena za zvanično pojavljivanje prvih signala poststrukturalizma u humanistici. U jesen te godine održao se već čuveni simpozijum u Baltimo­ ru, na John Hopkins University: „The Languages of Criticism and the Sciences of Man“; njegov najvažniji zadatak bilo je prenošenje na američko tlo ideje francuskog strukturalizma koji je u Sjedinje­ nim Američkim Državama bio prilično nepoznat.15 Trenutak je bio izuzetno povoljan – u drugoj polovini šezdesetih godina u Ameri­ ci je poodmaklu starost doživljavala škola Nove kritike koja je, u najmanju ruku od četrdesetih godina, davala ton tamošnjoj nauci o književnosti i književnoj kritici. Šezdesetih godina se već jasno ose­ ćala zasićenost shvatanjem književnosti i načinima njene analize ko­ je su zastupali istraživači u okviru New Criticism,16 pa se čak govori­ lo i o prevelikoj rutini kakvom je obavljana njihova kritička praksa koja je pogrdno nazivana interpretation industry (interpretativna in­ dustrija).17 Zato su za strukturalizam bile vezivane velike nade – on se, jednostavno, činio novom i atraktivnom strujom iz Evrope, koji ne samo što je mogao da osveži američku nauku o književnosti već je mogao i da donese efikasan antidot već zastareloj ali i dalje uticaj­ noj akademskoj književnoj kritici u Sjedinjenim Američkim Drža­ vama. Simpozijum u Baltimoru je okupio najveća imena tadašnjeg francuskog humanistikog života; tamo su, između ostalih, došli: Re­ ne Žirar, Šarl Moraze, Žorž Pule, Lisjen Goldman, Cvetan Todorov,
1 15 Pogledati o tome: R. Gasché, Dekonstrukcja i krytyka literacka, „Kultu­ ra Współczesna“, 1993, br. 2, str. 56. To, takođe, objašnjava zašto se naziv „poststrukturalizam“ prvo pojavio na američkom tlu. Osim toga, uopšte nije bio prisutan u američkoj teoriji književnosti – ako se ne računaju, na primer, ostvarenja Nortropa Fraja ili istraživanja Romana Jakobsona. Pogledati zbornik materijala s konferencije: Strukturalistička kon­ troverza, op. cit. Pogledati: Američki formalizam. O tome piše: K. M. Newton, In Defence of Literary Interpretation: Theory and Practice, London, 1986, str. 1–2.
Po­ststru­ktu­rali­­ zam kao­ ameri­čki­ do­men

Si­mpo­zi­ju­m u­ Balti­mo­ru­

Ameri­čka „i­nterpretati­v­na i­ndu­stri­ja“

Učesni­ci­ si­mpo­zi­ju­ma

16 17

X. Poststrukturalizam

337

Barto­v­a i­ Deri­di­na i­zlaganja

Po­ststru­ktu­rali­­ zam i­spred stru­ktu­rali­zma

Razv­o­j stru­ktu­rali­zma u­ Ameri­ci­

Žan Ipolit, Žak Lakan, Žan­Pjer Vernan, Nikolas Rive. Međutim, došla su i dva mislioca koji će, kako se kasnije ispostavilo, uneti po­ metnju u planove strukturalističke misije u Sjedinjenim Američkim Državama: Rolan Bart (koji se tada smatrao jednim od najuticajni­ jih strukturalističkih teoretičara književnosti) i filozof Žak De­ri­da (1930–200) (koji je u to vreme već često iznosio mišljenje o struk­ turalizmu tako da se i njegova povezanost sa ovim pravcem činila očiglednom). Problem je, međutim, u tome što su i Bart i Derida došli u Baltimor s nastupima koji su – što se danas naročito dobro vidi – ve ć bili „poststrukturalistički“,18 a što je još gore – upravo su oni (a naročito Deridin referat) ostavili mnogo jači utisak na ame­ ričke učesnike konferencije od nastupa najvećih zvezda strukturali­ zma – na primer, Žaka Lakana. Prvi paradoks se, dakle, zasnivao na tome što je 1966. godine u Sjedinjenim Američkim Državama počeo poststrukturalizam još i pre nego što je tamo zaživeo struktu­ ralizam i upravo zato prefiks „post“ u tom trenutku nije bio oprav­ dan. Drugi paradoks se, međutim, odnosio na to što su i Bartova i Deridina gledišta bila u to vreme mnogo manje popularna u Fran­ cuskoj (gde je bilo najviše povoda za kritiku strukturalizma) nego u Americi, a njihov način razmišljanja o književnosti je tamo postao, jednostavno rečeno, moderan. Zašto je, ipak, došlo do tako brze asimilacije, naturalizacije i raz­ voja poststrukturalizma u Sjedinjenim Američkim Državama? Tome je doprinela harizma Žaka Deride, ali i – što je uobičajeno u svetu – lokalne okolnosti. Već se tokom same konferencije u Baltimoru u stvari ispostavilo da škola Nove kritike, koja je tretirana sa antipatija­ ma, ima više zajedničkog sa strukturalističkim mišljenjem nego što je to na prvi pogled moglo izgledati (naročito kad je bila reč o ideji „organskog jedinstva“, „unutrašnje napetosti“ i sl.). Zato je brzo shva­ ćeno da uz pomoć De Sosirove–Levi­Strosove teorije neće doći do te željene smene generacija o kojoj su maštali naročito mlađi teore­ tičari književnosti. Međutim, bilo ju je moguće sprovesti u život za­ hvaljujući temeljnoj kritici strukturalizma, kao i novom gledištu na probleme humanističkog diskursa koje je predložio Derida. Mada 1966. godine američki teoretičari književnosti nisu mnogo razume­ li od prilično hermetičkog izlaganja francuskog filozofa, sigurno su
18 Bez obzira na to što je iste godine bio koautor naratološkog broja časopisa Communications. Pogledati: Strukturalizam (II). Bart je ipak u Baltimoru održao predavanje pod nazivom „Pisati: neprelazni glagol?“ koje je već sadr­ žalo jasne akcente koji se danas smatraju poststrukturalističkima – između ostalog, kritiku prelaznosti jezika (njegovog priznavanja isključivo kao in­ strumenta prenošenja sadržaja).
Književne teorije XX veka

338

osetili jedno: da upravo odatle dolazi novo koje je u izvesnom smislu – kao što će se dosta kasnije ispostaviti – potpuno preobrazilo ame­ ričku nauku o književnosti i to za dugi niz godina.19 Tako se kao zvanična inauguracija poststrukturalističke struje danas smatra nastup Žaka Deride s referatom Struktura, znak i igra u diskursu humanističkih nauka20 na naučnoj konferenciji u Baltimo­ ru, 1966. godine, kad je na američko tlo neopaženo bio prenet ne toliko strukturalizam – kako su planirali organizatori konferencije u Baltimoru – koliko, zapravo, poststrukturalizam. Ovaj potonji bio je tako atraktivan za američku humanistiku da je u njoj ostvario zai­ sta spektakularan uspeh, bez obzira na to što je poznavanje struktu­ ralizma šezdesetih godina bilo relativno malo, pa čak, jednostavno rečeno, skoro nikakvo. Tako je u Baltimoru 1966. godine bio donet dekret ne samo o razbijanju strukturalizma (koje se u Francuskoj već osećalo) već i – kako su komentarisali ironičari – „transforma­ ciji francuske kritike logocentrizma u američku teoriju književno­ sti“.21 Osim toga, Deridina kritička analiza dva do tada nedodirljiva strukturalistička kamena temeljca – strukture i znaka – otvorila je mogućnosti za novu epohu u istoriji američke humanistike. I ma­ da bi bilo teško precizno odrediti datum prve upotrebe termina (to ne pominje nijedna studija),22 američko mesto rođenja se ipak čini bespogovornim. Ova kasna upotreba naziva u odnosu na prve tragove te pojave, međutim, uopšte nije smetala ovom preciziranju njegovog delokruga, preciziranju koje je izvršeno već iz određene distance. Te r m i n „p o st st r u ktu ra l iz am“ retrospektivno se pri­ menjuje da bi se označio izdiferenciran kompleks pojava (analitičkih
19 20 Naročito s obzirom na pojavu dekonstrukcije. Up. J. Derrida, „Struktura, znak i gra w dyskursie nauk humanistycznych“, u: Współ­czesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, t. , deo 2: Lite­ ratura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, Kraków, 1992, str. 158. Formulacija: H. Gumprecht, Deconstruction Deconstructed: Transformati­ ons of French Logocentrist Criticism in American Literary Theory, „Philosop­ hische Rundschau“, 1986, br. 33. Često se govori tek o 1979. kao godini kad se termin već raširio putem prvih objavljenih antologija tekstova koji su već rezimirali dostignuća poslednjih nekoliko godina u nauci o književnosti. Tu je naročito reč o dve antologije: Textual Strategies: Perspectives of Poststructuralist Criticism, red. J. V. Harari, Ithaca, 1979, kao i nešto kasnijoj: The Untying the Text: A Post­Structuralist Reader, red. R. Young, Boston, 1981. Treba pomenuti da se te iste godine, 1979, u Francuskoj pojavila čuvena La condition postmoderne. Rapport sur la savoir, Žan­Fransoa Liotara, zahvaljujući kojoj je otpočeo nezapamćen us­ peh termina „postmodernizam“. Up. i Ž.­F. Liotar, Postmoderno stanje, Novi Sad, 1988, prevod: prev. Frida Filipović.

Deri­di­janska rev­o­lu­ci­ja

Deri­di­na kri­ti­ka stru­ktu­re i­ znaka

Defi­ni­ci­ja po­st­ stru­ktu­rali­zma

21 22

X. Poststrukturalizam

339

postupaka, teorijskih koncepcija, stavova i tendencija kao i načina njihovog opisivanja) u savremenoj humanistici (naročito francuskoj i američkoj) čiji počeci sežu do 1966–1968. godine, a čije posledice traju i danas. Zajednički imenitelj ovih pojava postao je specifičan kritički stav prema strukturalizmu, a s tim u vezi – prema čitavoj savremenoj paradigmi humanističkih nauka (naročito prema tradi­ cionalnim koncepcijama filozofije i nauke o književnosti). Iako se za poststrukturalizam nesumnjivo mogu vezati mnoga imena, ipak se za njegove glavne inicijatore smatraju, pre svega, već pomenuta tri francuska mislioca: filozof Žak Derida, teoretičar knji­ ževnosti i kritičar Rolan Bart i filozof i istoričar ideja Mišel Fuko. Vredi pomenuti i francusku teoretičarku književnosti Ju­li­ju­ Kri­ste­­ v­u­ (rođ. 191) kojoj nauka o književnosti može da zahvali na jednoj od najuticajnijih teorijskih koncepcija poslednjih godina – teoriji in­ tertekstualnosti.23

De­ri­da: pro­ti­v­ stru­ktu­re­
Deri­di­na recenzi­ja Ru­seo­v­e knji­ge

Knji­žev­na fo­rma

Derida je polemisao sa strukturalizmom još početkom šezdesetih godina, a svoj stav je možda najpotpunije izrazio u recenziji knjige Žana Rusea Forme et Signification,2 objavljenoj na stranicama ča­ sopisa Critique. Već sam naslov Deridinog eseja „Force et Significa­ tion“ („Sila i značenje“) ukazivao je na njegov polemički stav prema strukturalističkoj vezanosti za formu, istovremeno i prema traženju mogućnosti za objedinjavanjem značenja književnosti. Strukturali­ stičko mišljenje – odnosno mišljenje pomoću kategorija jedinstva smisla i forme – prema mišljenju ovog filozofa, pretvorilo je književ­ no delo u shematizovanu celinu, onu – kako je to rečito iskazao – „iz koje je istekla snaga“.) Međutim, forma (naročito tako specifična kao književna) jeste fascinantna tek onda „kad ponestane snage da bude shvaćena u sopstvenoj unutrašnjosti“, drugim rečima, kad se struktu­ ra ne odražava u njenim unutrašnjim relacijama i konfiguracijama, međusobnoj zavisnosti elemenata i celovitih konstrukcija, već kad se prevazilazi i omogućava prodiranje do onoga što je stvaralačko.25
23 2 25 Među predstavnike poststrukturalizma ubrajaju se pre svega filozofi i teoreti­ čari književnosti: Ž. Derida, M. Fuko, Ž. Delez, Ž.­F. Liotar, R. Rorti, L. Alti­ ser, R. Bart, J. Kristeva. Ž. Ruse, Oblik i značenje. Ogledi o književnim strukturama od Korneja do Klodela, Sremski Karlovci–Novi Sad, 1993, prevod: Ivan Dimić. J. Derrida, Sił­a i znaczenie, op. cit., str. 10–12.
Književne teorije XX veka

30

Najveća opasnost od strukturalizma se, prema Deridi, nalazila u nje­ govim metafizičkim korenima – u tome što je on vodio ka „zaklanja­ nju smisla samim činom njegovog otkrivanja“ i što je to stvaralačko i nepredvidivo nastajanje smisla književnosti na taj način postalo ne­ pokretno i zarobljeno u mreži unapred nametnutih kategorija. Ova opasnost je u izvesnom smislu bila ugrađena u sam stav strukturali­ ste. Biti strukturalista – objašnjavao je filozof – značilo je „uhvatiti se organizacije smisla, autonomije i svojevrsne ravnoteže nečega čije je konstruisanje uspelo u svakom tre­ nutku i u svakoj formi...“26 Ovakve bojazni iskazao je i u najčuvenijem od svojih ranijih tekstova – već pomenutom referatu Struktura, znak i igra u diskursu humanističkih nauka – čija je osnovna tema bilo pitanje sumnjivog statusa humanističkog i književnoteorijskog diskursa u obliku već vidljivih i od strane filozofa brižljivo izdvajanih simptoma saznajne zloupotrebe teorije čiji su centar predstavljali struktura i znak. Šta se onda moglo uraditi da se strukturalizmu ne dozvoli da ne okoš­ ta u sopstvenom dogmatizmu? Trebalo je, uveravao je Derida još u Sili i značenju, „metodološki ugrožavati strukturu“ a istovremeno i sam strukturalizam, uznemiravati ga i narušavati njegove prividno stabilne konstrukcije te, drugačije rečeno – stalno provocirati samo­ kritiku, buditi sumnje, postavljati pitanja, ne dopuštati shematizaci­ ju i rutinu. Rečju – praktikovati sve ono što će ovaj filozof imati na umu koristeći kasnih šezdesetih godina termin „dekonstrukcija“.27 Početni projekat dekonstrukcije skicirao je upravo u Strukturi, zna­ ku i igri, određujući je tada jednostavno kao „izvestan način čitanja“ filozofskih i književnih tekstova. Derida je u ovom slučaju imao na umu takav način čitanja kojim bi se, posebnom vrstom „kritičkog“ čitanja, otkrili potkožni slojevi teksta – duboko skriveni nivoi datog pojmovnog sistema koji predstavljaju misaono zaleđe teksta – kako bi u isto vreme postale očigledne i slabosti tog sistema.28 Ipak, odlu­ čujući značaj za ranu fazu francuskog poststrukturalizma imalo je
26 27 Ibid., str. 9–50. Značenja „dekonstrukcije“ u Deridinoj misli evoluirala su i vremenom se menjala, ali je, ipak, koristeći ovaj termin šezdesetih i početkom sedamdese­ tih godina, imao na umu specifičan postupak čitanja koji je između ostalog imao zadatak da obelodani pukotine u metafizičkim pojmovnim sistemima – takođe i u onima koji su činili osnovu strukturalističke misli. Ovu etapu u razvoju svoje koncepcije nazvao je „kritičkom strategijom dekonstrukcije“ i upravo je ona korišćena kao reprezentativna u ranom poststrukturalizmu. Ž. Derida, Struktura, znak i igra u diskursu humanističkih nauka, op. cit., str. 289.

Šta znači­ b­i­ti­ stru­ktu­rali­sta?

Pro­ti­v­ do­gmati­zma stru­ktu­rali­zma

Po­četni­ pro­jekat Deri­di­ne deko­nstru­kci­je Kri­ti­čko­ či­tanje

28

X. Poststrukturalizam

31

Deri­di­na kri­ti­ka De So­si­ra i­ Lev­i­­ ­Stro­sa

dekonstruktivno iščitavanje kanon­ skih dela „očeva“ strukturalizma – De Sosira i Levi­Strosa, koje je izvršio Derida u knjizi O gramato­ logiji.29 Filozof je ovde pre svega dokazivao neodrživost pojmovnih hijerarhija na kojima se zasnivala strukturalistička misao (naročito opozicije govor–pismo). Predmet Deridinog napada postala je takođe De Sosirova dualistička koncepcija znaka kao veze između akustičke sli­ ke i pojma. Kritika strukturalizma, koje se ovaj filozof poduhvatio, bila je, dakle, već poststrukturalistička, u tom smislu što je obavljana ne­ kako „iz unutrašnjosti“ strukturali­ zma – naročito dekonstruktivnim iščitavanjem kanonskih tekstova ko­ ji su reprezentovali pravac. Autor dela O gramatologiji na to je takođe skretao pažnju: „Tada je domininantan bio strukturalizam. Izgledalo je da se dekonstrukcija kreće u tom smjeru budući da je ova ri­ ječ značila izvjesno obraćanje pažnje na strukture ... Dekon­ struisanje je isto tako jedna strukturalistička gesta, u sva­ kom slučaju jedna gesta koja je preuzimala nužnost struktu­ ralističke problematike ... i nje­ na sudbina je jednim dijelom uslovljena ovom dvoznačnoš­ ću. Radilo se o tome da se raš­ čine, rastave, desedimentiraju strukture (sve vrste jezičkih,
29 Ž. Derida, O gramatologiji, Veselin Masleša, Sarajevo, 1976, prevod: Ljer­ ka Šifler­Premec.

Deko­nstru­kci­ja kao­ anti­stru­ktu­­ rali­sti­čki­ gest

■ DEKONSTRUKCIJA – način čitanja filozofskih tekstova (pa za­ tim i književnih) koji je započeo francuski filozof Žak Derida 1966. godine. Termin je u Deridinim radovima imao mnoga značenja koja su se menjala zajedno s etapa­ ma razvoja njegovih gledišta. Me­ đutim, u prvoj fazi (manje­više do 197. godine kad je Derida objavio knjigu pod naslovom Glas) dekon­ strukcija je dobila „strateški“ karak­ ter (kako je sam filozof definisao) – odnosno bila je specifična vrsta kritike („rušenja“) metafizičkih pojmovnih konstrukcija (sistema), korišćene tokom iščitavanja kanon­ skih tekstova koji su reprezentova­ li tu tradiciju (na primer, Platona, Rusoa, Kanta, kao i De Sosira i Le­ vi­Strosa). Dekonstruktivni način iščitavanja bio je nagovešten još u tekstu pod naslovom „Struktura, znak i igra u diskursu humanistič­ kih nauka“ iz 1966. godine, gde ga je on najopštije odredio kao „čita­ nje filozofa na određeni način“. Ov­ de je, takođe, verovatno prvi put, Derida upotrebio sam termin u neodređenom obliku (de­constru­ ire). Dekonstruktivističko čitanje Rusoovih, De Sosirovih i Levi­ ­Strosovih tekstova ipak je demon­ strirao u tek godinu dana kasnije objavljenoj knjizi O gramatologiji. Termin „dekonstrukcija“ Derida je stvorio nadovezujući se na dva Hajdegerova pojma: „destrukcija“ (Destruktion) i „demontaža“ (Ab­ bau), koji su i u radu nemačkog filozofa bili u vezi s kritikom meta­ fizike prisutnosti. Deridino dekon­ struisanje tekstova kao inovativna strategija iščitavanja u početku je bilo veoma teško za razumevanje – jer je filozof tragao za problema­ tičnim (na primer, nerešivim) me­ stima u filozofskim tekstovima →
Književne teorije XX veka

32

Iz istih razloga, mnogi naučni­ ci smatraju ranu („stratešku“) Deri­ dinu dekonstrukciju najvažnijom kritičkom snagom poststruktura­ lizma, dok drugi dekonstrukciju nazivaju „primenjenim poststruk­ turalizmom“,31 a treći, pak, post­ strukturalizam poistovećuju s de­ konstrukcijom.32 Uzroke ovog iz­ jednačavanja ipak ne treba tra­ žiti samo u ovoj pomenutoj suš­ tinskoj ulozi koju je filozofija Žaka Deride odigrala u kritici strukturalizma. Danas je skoro uobičajeno smatrati da upravo deridijansko „rušenje“ temelja zapadne metafizike (kao osnov­ nog narativa koji utemeljuje savre­ menu misao i strukturalizam) i dekonstruktivna iščitavanja najvažnijih tekstova De Sosira i Le­ vi­Strosa koje je filozof izvršio, predstavljaju intelektualnu podlo­ gu za čitav poststrukturalistički pokret. Bez sumnje, inspirisani upravo Deridom, američki i francuski istraživači koncentrisali su se (naročito u prvoj fazi ovog pravca) na kritiku pojmovnih osnova strukturalno­semiotičke misli – naročito na opoziciju, a istovremeno i na hijerarhije koje su privilegovale prve članove: je­ zički sistem i govor, označeno i označavajuće, sinhroniju i dijahroni­ ju i slično. Takođe su podrivali neke od njenih osnovnih ideja – pre
30 31 32 Ž. Derida, Pismo prijatelju – Japancu, Delo, Beograd, mart–april 1992, str. 203, prevod: Zlatko Đikić. Termin P. Barija. Up. P. Barry, Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory, Manchester–New York, 1995, str. 70. To čine, na primer, već pomenuti P. Bari i V. L. Gerin, redaktor knjige A Hand­ book of Critical Approaches to Literature, New York–Ox­ford, 1992.

→ da bi, zahvaljujući tome, narušio metafizičke pojmovne sisteme ko­ je su ovi tekstovi reprezentovali. Derida je takođe mnogo pažnje posvetio konfliktnosti konceptu­ alnog projekta teksta i njegovog ostvarivanja (retoričkog ili narativ­ nog), naročito prateći razmimoila­ ženje gotovog („napisanog“) teksta i njegove javno manifestovane in­ tencije determinisane pripadnoš­ ću metafizičkoj tradiciji. Sve vrste pukotina u pojmovnim konstruk­ cijama koje su se mogle ispoljiti za­ hvaljujući veoma pažljivom iščita­ vanju tekstova, filozof je smatrao (po ugledu na antičku semiotiku, Ničeovu i Frojdovu simptomatolo­ giju) simptomima ozbiljnih proce­ sa destrukcije osnovâ metafizike prisutnosti. Uprkos uobičajenom mišljenju, dekonstrukcija ipak nije vodila „uništavanju“ teksta (kako se često prigovaralo Deridi), već demistifikaciji filozofskog sistema koji je iza njega stajao. Zahavlju­ jući tome, rani oblik „strateške“ dekonstrukcije postao je reprezen­ tativan za prvu („kritičnu“) fazu poststrukturalizma.

‘logocentričkih’, ‘fonocentrič­ kih’ struktura). Upravo stoga se, naročito u Americi, motiv dekonstrukcije spaja s post­ strukturalizmom (što je u Fran­ cuskoj nepoznata riječ osim kad ‘dolazi’ iz Amerike).“30

Deko­nstru­kci­ja i­ po­ststru­ktu­ra­ li­zam

Kri­ti­ka o­po­zi­ci­je i­ hi­jerarhi­je u­ teo­ri­jski­m si­stemi­ma

X. Poststrukturalizam

33

Ideja jezi­čke i­gre

svega, koncepciju strukture, znaka, binarne opozicije, kompaktnosti, celovitosti i slično. Zato su neka druga gledišta prihvatili u radikalizo­ vanoj formi – na primer, De Sosirovu tezu o nesrazmernosti znaka i značenja, tj. o tome da „u jeziku postoje samo razlike bez pozitivnih termina“ – kako bi, oslanjajući se na njih, konstruisali novu viziju je­ zika i književnosti, naime, takvu u kojoj bi ideju strukture zamenila ideja jezičke igre,33 u kojoj bi spajanje ustupilo mesto razlikovanju, sistem – pojedinačnosti, kontinuitet – slučajnosti, identitet i sličnost – različitosti i razlici, a potrebu reda i „teorijske sigurnosti“ – potrebi za provizornošću i rizikom. Deridina filozofska misao i iščitavanja filozofskih i književnih tekstova koja je obavljao, ne samo da su bitno promenili načine čita­ nja u Sjedinjenim Američkim Državama (bogateći jednu od najvital­ nijih kritičkih škola u istoriji američke teorije književnosti),3 nego su takođe doneli potpuno drugačije sagledavanje pitanja književnosti.

Bart: u­ prav­cu­ te­ksta
Nepro­ho­dno­st pi­sanja Bart – glav­ni­ kri­ti­čar stru­ktu­rali­zma

Bez obzira na to što na pomenutoj konferenciji u Baltimoru već veo­ ma „poststrukturalistički“ Bartov tekst „Pisati: neprelazni glagol?“35 nije na slušaoce ostavio takav utisak kao Deridin referat, ipak je upravo Bart smatran glavnim kritičarem strukturalizma u oblasti te­ orije književnosti i ova njegova dostignuća proglašena su reprezenta­ tivnim – jer su najizrazitije ilustrovala smisao poststrukturalističke promene u refleksiji o književnosti.36 Bartova misao je takođe, bez sumnje, odredila glavni pravac poststrukturalističkoj kritici premi­ sâ tradicionalne teorije književnosti. Konkretno se imala u vidu veoma izrazita promena u Bartovim sta­ vovima koja se mogla zapaziti između dva teksta – Uvoda u strukturalnu
33 3 35 36 Prisutna već u Strukturi, znaku i igri u humanističkim naukama, kao i u delu O gramatologiji. Koristeći kategoriju „igre“, Derida se pozivao na koncepciju „kasnog“ Vitgenštajna (iz Filozofskih istraživanja). Takozvana Jejlska škola ili drugačije: Škola američke rekonstruktivne kritike, uglavnom: Pol de Man, Džozef Hilis Miler i Barbara Džonson; u početku, ta­ kođe: Džefri Hartman i Harold Blum. Engleska verzija teksta nalazi se u već pomenutoj zbirci materijala s konfe­ rencije The Languages of Criticism and the Sciences of Man, a francuska u: R. Barthes, Le bruissement de la langue. Essais critiques IV, Paris, 198. Opširnije sam o tome pisala u tekstu: „Pomiędzy strukturalizmem i poststruk­ turalizmem: przypadek Rolanda Barthesa“, Ruch Literacki, 2001, sv. .
Književne teorije XX veka

3

analizu priče,37 smatranim još „strukturalistički ortodoksnijim“– i četiri godine kasnije objavljenom knjigom pod naslovom S/Z – koja se već smatrala standardnim primerom razmišljanja o književnosti u znaku poststrukturalizma. I, zaista, još su u Uvodu u strukturalnu analizu priče u prvi plan izbile Bartove naučne namere – projekat pronalaženja snažnih osnova za nauku o književnosti uz korišćenje univerzalnog modela koji obuhvata sve pripovesti, te koncepcija u kojoj su mnogo manji značaj imali konkretni književni tekstovi. Dok se u S/Z – knjizi o samo jednoj Balzakovoj pripoveci Sarrasi­ ne – pokazala kao najvažnija upravo neponovljivost konkretnog tek­ sta i postupak njegovog čitanja. Bart je pokušao da kroz specifičan način iščitavanja teksta nekako rekonstruiše put njegovog nastanka (izražen formulom „pisanja“), istovremeno nastojeći da ne ograni­ či bogatstvo značenja pripovesti bilo kakvim unapred nametnutim čvrstim principom, pre da „obasja tekst“,38 kako se poetično izrazio, nego da ga podredi nekom modelu. Kao posledica ove promene, „ja­ ka“ teorija je trebalo da ode u tamu zaborava, jer – kako je naglaša­ vao autor S/Z – „svaki pojedinačan tekst se pokazivao kao teorija“ i to ne kao teorija nečega što je „identično“ ili „slično“, već napro­ tiv: teorija „te neotklonjive razlike koja se vraća u beskraj“.39 Ovde je, dakle, bila jasno vidljiva ov a razlika i razlika Bartovih gledišta. Još je u Strukturalističkoj delatnosti, objavljenoj 1963. godine, ne­ dvosmisleno napisao: „Prvo razlažemo, a zatim sistematizujemo.“0 U S/Z je ostala još samo prva od ove dve delatnosti jer su Bartove sklonosti ka sistematizovanju ovde već znatno manje, pa čak – sko­ ro nikakve. Ako je išta „ustaljivao“ na S/Z etapi, onda je to bila sa­ mo – kako je to i sam rekao – „slika mnoštva koje trijumfuje“. Nije više bilo reči ni o kakvoj sistematizaciji značenja ili traganju za pra­ vilima konstrukcije; književni tekst eksplodira i biva raspršen, a ko­ dovi postaju „stereografski prostor pisanja“.1 Ovu promenu Bart je nagovestio znatno ranije, 1967. godine – dakle, godinu dana nakon objavljivanja Uvoda u strukturalnu ana­ lizu priče kad mu je bila prilepljena etiketa „ortodoksnog struktura­ liste“. U tekstu karakterističnog naslova Od nauke do književnosti2
37 38 39 0 1 2 Podsećam da se taj tekst pojavio upravo u već pomenutom manifestu narato­ loga iz 1966. godine. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 7. Pogledati, takođe, predgovor za ovu knjigu M. P. Markovskog, Ciał­o, które czyta, ciał­o, które pisze, str. 2–25. Ibid., str. 6. R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 18. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 39, 7, 57. R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit.

Od Uvoda u­ stru­ktu­ralnu­ analizu­ prič­e do­ S/Z

„Ob­asjav­anje teksta“

„Sli­ka mno­štv­a ko­je tri­ju­mfu­je“

Od nau­ke do književnosti

X. Poststrukturalizam

35

Barto­v­ po­ststru­ktu­rali­­ sti­čki­ credo

Ne nau­ka o­ knji­žev­no­sti­ nego­ knji­žev­na nau­ka

demonstrirao je, i to sasvim jasno, svoj potpuno neortodoksni, pa čak i ekscentrični odnos prema modelu strukturalističke teorije. Prema njegovom mišljenju, nauka je u stvari trebalo da ustupi me­ sto književnosti, a strukturalista – da se pretvori u pisca. Bart je već ovde predstavio veoma izraženu polemičku osnovu prema struktu­ ralizmu (a naročito prema veri u metajezičku čistotu nauke o knji­ ževnosti) – i upravo ovaj tekst treba smatrati kao njegov možda i najraniji i najjasnije formulisan (već) poststrukturalistički credo. Ne­ utralan jezik strukturalističke nauke bio je, da tako kažemo, „zara­ žen“ s dva virusa – „pisanjem“ (écriture) i „zadovoljstvom“.3 U tom trenutku je autor Kritike i istine stavio pred strukturalizam u velikoj meri vratoloman zadatak (koji je pri tom smatrao „logičkom“ nemi­ novnošću). Tako je strukturalizmu postavljao zadatak da „u središ­ te svog poduhvata stavi upravo razbijanje naučnog jezika“ i krene da „se piše“. Svojevrsna misaona akrobacija koju je u tom trenutku izveo Bart mogla je da začudi čak i najveće radikale u domenu refor­ misanja humanističkih nauka šezdesetih godina: od nauke, za koju je književni jezik bio samo predmet i nestajao u ime prenošenja sa­ držaja, on je zapravo išao u pravcu nauke (ili bolje „nauke“) koja je trebalo da bude „književna“ i da postane u punom smislu te reči stvaralaštvo – pisanje zaista dostojno tog određenja. Nije teško uvi­ deti kako se ovde „strukturalizam“ transformisao u svoje iskrivljeno ogledalo, a da se u isto vreme, kao pod teretom „pisanja“, konačno srušila sistemska teorija koju su strukturalisti želeli da poklone nau­ ci o književnosti. Tako je Bart nemilosrdno rezimirao: „Jedino pisanje može da razbije teološku sliku koju je na­ metnula nauka, da se suprotstavi očinskom nasilju koje širi izvikana ‘istina’ sadržina i sudova, da istraživanju otvori či­ tavo područje jezika.“5 Bez obzira na to, tekst Od nauke do književnosti u suštini je ve­ oma precizno pokazivao pravac koji je trebalo da odabere nauka o književnosti, odbacujući tvrđavu koju su čuvali De Sosir–Levi­Stros. Ovaj pravac je podrazumevao prelazak sa nauke na književnost, zaboravljene, pa čak i odbačene u euforiji strukturalističkih snova 
3 O specifičnoj, „kritičkoj“ upotrebi kategorije écriture u poststrukturalistič­ kom diskursu već sam pisala u tekstu „Lekturografia. Filozofia czytania wedł­ ug Jacques’a Derridy“. Pamiętnik Literacki 2000, sv. 1, str. 56. Detaljnije sam ovo pitanje obradila u knjizi: Dekonstrukcja i interpretacja, Kraków, 2003. R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255. Ibid., str. 257.
Književne teorije XX veka 

5

36

o poretku. Ova odluka je takođe podrazumevala odbacivanje utopij­ skih želja za metajezičkom čistotom nauke o književnosti u ime sve­ sno praktikovane „literarnosti“ njenog diskursa. Da bi se to ostvari­ lo, ipak je bio neophodan još jedan, radikalan, pa čak i skandalozan korak koji je Bart jednostavno nazvao „odstranjivanje autora“.6 Zato sigurno ne čudi što je upravo 1968. godine Rolan Bart iz­ veo dva po svojoj radikalnosti najdrastičnija gesta. Prvi je nesumnji­ vo bio spektakularniji i ušao je u istoriju kao „usmrćivanje autora“. Drugi je, istina manje zvučan, bio ■ „SMRT AUTORA“ – čuvena u suštini od većeg značaja pošto formula Rolana Barta koja ozna­ je Bart 1968. godine definitivno čava simbolično uklanjanje iz raskrstio ne samo sa autorom (od­ teorijskog diskursa (teorije inter­ nosno – sa „autorom“ kao insti­ pretacije) kategorije „autora“ kao tucionalnim garantom „prave“ hipotetičkog garanta ispravnosti tumačenja književnog teksta, a interpretacije) već i sa interpreta­ kao zamena za otvaranje polja stva­ cijom uopšte. Tačnije rečeno, s ralačke aktivnosti čitaocu – stvar­ njenim tradicionalnim modelom nom tvorcu književnog teksta. koji je sam definisao kao operaci­ Uznemirujuća Bartova definicija, ju koja (na silu) pripisuje „dubok koja se našla u naslovu njegovog smisao“, „ispravno tumačenje“ toj eseja iz 1968. godine, imala je, da­ kle, za cilj kritiku prinudâ koje je „igri pomešanih, pa čak i kontra­ teorija nametala interpretativnim diktornih predstava“ kakvom je praksama. Bart je na taj način na­ smatrao književnost.7 Oba ova rušavao postulat razumevanja gesta su, kao što se i može videti, književnog teksta u skladu s tako­ bila međusobno veoma tesno pove­ zvanom autorskom intencijom. zana: Bart uopšte nije imao u vidu autora (niti, razumljivo, bilo kojeg realnog autora, što mu se u vatri polemika često i rado prigovaralo). Međutim, imao je u vidu kate­ goriju „autora“ koji se smatra teorijskim ekvivalentom ispravnosti interpretacije te, dakle – instancu koja u ime podudaranja sa sopstve­ nom namerom dovodi proces interpretiranja do željenog finala: ot­ krivanja skrivene namere u književnom delu i dobijanja odgovora na uobičajeno pitanje: „Šta je autor hteo da kaže?“. Tako je ovo „od­ stranjivanje autora“ (iz književnoteorijskog diskursa), prema Barto­ vom uverenju, trebalo da „dešifrovanje teksta“ učini potpuno nepo­ trebnom aktivnošću, odbaci prinudu eksplikacije, otpusti „kočnice sigurnosti“8 i – na kraju – otvori polje za javni nastup pred čitaocem 
6 7 8 R. Bart, „Smrt autora“ (prev. Miroslav Beker), Polja, 30/198, br. 309 (no­ vembar), str. 50. R. Barthes, „L’écriture de l’événement“, u: Le bruissement de la langue..., op. cit., str. 181. Ibid.

Odb­aci­v­anje au­to­ra

Kri­ti­ka tradi­ci­o­nalne i­nterpretaci­je

X. Poststrukturalizam

37

Či­talac kao­ pi­sac

Barto­v­ anti­egzegetski­ stav­

„Lo­mljenje“ teksta

Ob­raču­n s do­gmatama hermeneu­ti­ke

kao „ponovnim piscem“: ne više kao interpretatorom već kao pra­ vim stvaraocem književnog teksta.9 I Smrt autora i ranije pomenuta knjiga S/Z otkrivale su najva­ žniji ulog Bartovih postupaka između 1966. i 1970. godine. U tom smislu, kao što je glavni dobitak od primene strukturalističke teori­ je jezika na nauku o književnosti trebalo da bude čišćenje književne kritike od naslaga subjektivnosti i „pozitivizma“,50 tako je Bartova verzija poststrukturalizma išla direktnim putem u pravcu čitanja, a tačnije – otkrivala veoma odlučan antiegzegetski stav autora Kritike i istine. Klasična teorija znaka čiju je kvintesenciju činila De Sosiro­ va ideja dijadnosti – nekoliko godina kasnije je Bart to objašnjavao51 – u isto vreme se ispostavljala kao mikromodel tradicionalno shva­ ćene interpretacije kao prevoda signifiant na signifié, dakle, aktivno­ sti koja „zadržava smisao i ne dozvoljava mu da se koleba, udvaja ili da zaluta“.52 Ako je, dakle, na osnovi te pretpostavke tradicionalna interpretacija bila kretanje od signifiant u pravcu signifié ne bi li se značenje koncentrisalo u dubokoj strukturi, onda je praksa čiji je projekat bio predstavljen u S/Z trebalo da bude – tako je to Bart de­ finisao – pre „lomljenje“ teksta.53 Koncepcija interpretacije, koja se prilično neočekivano pojavila u S/Z a koju će Bart ubrzo nazvati „čitanjem“, nije bila ni egzege­ za ali ni eksplikacija, nije trebalo da traga za jedinim, istinitim ili „definitivnim“ smislom.5 Zato je očigledno bila shvaćena po uzoru na Ničea (što Bart, uostalom, uopšte nije krio): nije trebalo u stvari da predstavlja „davanje smisla“ tekstu, već više „procenu od kakvog mnoštva je on bio oblikovan“.55 Ukoliko je, dakle, strukturalistička nauka trebalo da očisti čitanje književnosti starih balasta – „auto­ ra“, „stvarnosti“ i „istine“ – utoliko je oštrica poststrukturalističke kritike trebalo da se konačno obračuna s dogmama hermeneutike, ali je Bartova vizija književnosti (i interpretacije) na kraju popri­ mila previše eklektičan oblik.56 U njoj su se mogli čuti kako glas 
9 50 51 52 53 5 55 56 Upravo ovakav projekat čitanja kao „ponovnog pisanja“ teksta (lecture­re­ ­écriture) sadržavao je S/Z. To je pominjao, između ostalog, u: Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255–256. U Teoriji teksta, objavljenoj 1973. godine. Pogledati: R. Barthes, „Teoria tek­ stu“, u: Współ­czesna teoria..., op. cit., t. , sv. 2. Ibid., str. 189–190. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 8. R. Barthes, Teoria tekstu, op. cit., str. 190. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 39. To, uostalom, i jeste jedna od tipičnih osobina poststrukturalističkog načina mišljenja.
Književne teorije XX veka

38

De Sosira, tako i Deride i kako Ničea, tako i Malarmea. Autor S/Z je, na primer, pisao: „[Književni] tekst je galaksija signifiants, a ne struktura sig­ nifié; on nema početak; povratnog je karaktera; do njega se može doći kroz različite ulaze od kojih nijedan ne treba proglasiti glavnim; kodovi, koje tekst pokreće, ocrtavaju se d ok l e p og l e d s e ž e, nerešivi su (smisao u njima nikada nije podređen nekoj odluci, osim ako je kocka bačena) ... Interpretacija, koju zahteva tekst direktno shvatan u svom mnoštvu, uopšte nije liberalna; ne radi se o dopuštanju vi­ šeznačnosti, o velikodušnom pripisivanju svakom tekstu delića istine; uprkos svoj in­diferentnosti radilo se o afirma­ ciji postojanja samog mnoštva koje nije postojanje istine ... Ovu neophodnu afirmaciju ipak nije naročito lako postići, jer ako ništa ne postoji izvan teksta, onda samim tim ne po­ stoji ni c el i na teksta.“57 Iz današnje perspektive prihvaćeni kao poststrukturalistički, Bar­ tovi radovi su – naročito pomenuti Od nauke do književnosti, S/Z, Smrt autora (1968), Od dela do teksta (1971), Teorija teksta (1973), Zadovoljstvo u tekstu (1973) ili Predavanje (1979)58 koje u nekom smislu rezimira sve ove promene – takođe za poststrukturalizam na­ ■ DELO/TEKST – prema mišlje­ značili značajne problemsko­termi­ nju poststrukturalističkih teoreti­ čara (naročito Rolana Barta, Julije nološke promene koje su vodile ka Kristeve i Žaka Deride), kategorija temeljnom preformulisanju pristu­ „teksta“, koja se nalazi kao opozicija pa književnosti. Bart je to lapidarno „delu“, pre svega je označavala pro­ izražavao konkretnim parolama, menu odnosa prema književnosti. samim tim proklamujući nužnost A konkretno – odustajanje od statič­ nog i predmetnog tretiranja književ­ promene težišta i tačke gledišta naj­ ne tvorevine (kao depozita značenja važnijih za refleksiju o književnosti. korišćen za dešifrovanje) u korist Dakle, bilo mu je stalo do prelaska: dinamičke i procesualne koncepci­ s nauke na književnost, sa dela na je iste te tvorevine – smatrane prak­ tekst, sa interpretacije na čitanje, sa som beskonačne proizvodnje smisla autora na čitaoca i sa istine na za­ u kojoj učestvuje i čitalac, aktivni ko­ autor njegovih značenja. dovoljstvo. Terminološke korekcije ovde nisu značile promene supstancijalnog karaktera, već razliku u tretmanu književnog dela, pa čak i temeljne promene pogleda na svet teoretičara književnosti koji je postajao par excellence čitalac.
57 58 Ibid., str. 0. Spisak bibliografskih radova up. u Bibliografiji na kraju poglavlja.
Tekst

Barto­v­i­ po­ststru­ktu­rali­­ sti­čki­ mani­festi­

X. Poststrukturalizam

39

S dela na tekst

Slo­b­o­da či­tanja

Au­to­r kao­ skri­pto­r

Pro­ti­v­ i­sti­ne i­ o­b­jašnjenja

Rekapitulirajmo: deklarisana već u naslovu rada Od nauke do književnosti, promena preferencija u Bartovom slučaju trebalo je da označi simbolički prelazak od nauke o književnosti (o čijim je inte­ resima brinuo pre svega ortodoksni strukturalizam) do književnosti – koju su strukturalisti zagubili u svojim apstraktnim malim formu­ lama. Prelazak s d el a na tek st , na koji upućuje još jedan naslov,59 označavao je odustajanje od tradicionalnog shvatanja književne tvo­ revine – kao predmetnog, statičnog i reproduktivnog „dela“ koje je „proizvod“ ili „depozit značenja“ – u korist procesualnog, dinamič­ kog i stvaralačkog pristupa („tekstu“). Bart je na taj način podrivao tradicionalno shvatanje književnosti koje je zavisilo od mimetičkih zahteva, suprotstavljajući mu dinamičku koncepciju „teksta“ („pro­ cesa“, „prakse proizvođenja“ značenja) usađenu još u kreacionistič­ kom mišljenju. Zatim, promena koja se manifestovala u prelasku s a inte r pret a c ij e na čit anj e trebalo je da označi oslobađanje čita­ nja od hermeneutičkih prinuda, a naročito stega ispravnosti i dog­ me „ispravne“ ili „pravilne“ interpretacije – u korist maksimalne slobode čitanja. Slično je i prelazak s a autora na čit ao c a – koji je Bart proglasio simboličkom „smrću autora“ – trebalo da označi odbacivanje jedne od najvažnijih dogmi diskursa o književnosti: tu­ mačenja saglasnog s takozvanom namerom autora.60 Bart je ovde priznavao smisao postojanja samo subjektu koji „postoji na papiru“ – bezličnom „skriptoru“ koji kao instanca iz teksta (i samo iz tek­ sta) nije imao nikakve pretenzije da nadzire procese proizvođenja smisla i koji je ostavljao čitaocu neograničeno polje za isticanje. Na taj način, označen čitalac trebalo je da postane saučesnik, pa čak i faktički stvaralac značenja književnog teksta, a ne istrajni tragalac za njegovim smislom. Naslov knjižice – Zadovoljstvo u tekstu – objav­ ljene 1973. godine, signalizirao je promene u Bartovim gledištima koje su započete još u Kritici i istini, kad se odlučno opraštao od zah­ teva da književna kritika traga za istinom književnog dela. Rečeni­ ce: „nikada se ne pravdati, nikada ništa ne objašnjavati“ i „naslada u čitanju jamči za svoju istinu“61 govore ovde same za sebe. Čitanje (a ne interpretacija) književnog teksta je pre svega trebalo da priušti čulno (pa čak i erotsko) zadovoljstvo, a položaj istraživača, kritičara, interpretatora maksimalno se približavao položaju prosečnog čitao­ ca „teksta, u trenutku kada nalazi svoje zadovoljstvo“.62 Autor S/Z je
59 60 61 62 R. Barthes, „Od dzieła do tekstu“, Teksty Drudie, 1998, br. 6. Up. takođe, rečenicu: „Kao institucija, autor je mrtav“, u: Rolan Bart, Zado­ voljstvo u tekstu, Gradina, Niš, 1975, str. 36, prevod: Jovica Aćin. Ibid., str. 3. Ibid., str. .
Književne teorije XX veka

350

tako vraćao nauci o književnosti ono što je, kako je tvrdio, ona do tada uporno potiskivala na marginu – „zadovoljstvo koje pričinjava jezik“ a koje ona nikada nije cenila.63 Iznoseći, dakle, stavove o urođenoj nestabilnosti značenja i o slobodi čitaoca da ga kreira, Bart je otvorio perspektivu za slobodni­ ju i kreativniju književnu kritiku. Zatim je, podjednako odlučno od­ bacujući veštačke podele na jezik i metajezik, tekst i komentar („pri­ marni“ i „sekundarni“ tekst), izražavajući takođe uverenje o jednom jeziku koji povezuje književnost i čitanje u jednoj zajedničkoj prak­ si „pisanja“ (écriture) – otvorio polje komentatorima književnosti za jezičko stvaralaštvo. Čitava Bartova koncepcija je, dakle, trebalo da dovede pre svega do popuštanja stegâ teorijskih normi, naroči­ to onih koje su ustanovili strukturalisti. Prema mišljenju autora Za­ dovoljstva u tekstu, nije bilo moguće izgraditi opštu teoriju teksta, a jedini moguć „iskaz o tekstu je i sam trebalo da postane tekst“.6

Pri­jatno­st jezi­ka

Fu­ko­: su­bje­kat i­ di­sku­rs
Skoro već pred kraj života Mišel Fuko je veoma odlučno tvrdio da „nikada ... nije bio strukturalista“,65 ali neki radovi ovog filozofa – naročito s kraja šezdesetih godina – isto toliko su ukazivali na sna­ žne uticaje strukturalizma koliko su svedočili o njegovoj borbi sa sve oštrijom kritikom. Slično Rolanu Bartu, i Fuko je doživeo velike promene mišljenja između 1966. i 1970. godine, konkretno – izme­ đu Reči i stvari (1966) i Poretka diskursa (1970). Još su se u ovoj, prvoj, knjizi mogle videti tendencije ka prevazilaženju ograničenja strukturalizma, iako se, međutim, mogao zapaziti i njegov veoma snažan uticaj. Zato je druga već predstavljala radikalan raskid koji je čak i sam filozof neposredno izrazio. Iste te 1966. godine, kad su Žak Derida i Rolan Bart širili sveže ideje poststrukturalizma u Sjedinjenim Američkim Državama, Mišel Fuko je objavio jednu od svojih najčuvenijih knjiga – Reči i stvari.66 Ova knjiga, naročito kad se danas pažljivo čita, takođe precizno sve­ doči o konfliktima strukturalizma i poststrukturalizma. Njena tema
63 6 65 66 R. Bart, Književnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255–258. R. Barthes, Od dzieł­a do tekstu, op. cit., str. 19–195. M. Foucault, Filozofia, historia, polityka..., op. cit., str. 299. M. Foucault, Les mots et les choses. Une archéologie des sciences humaines, Paris, 1966; srp. izd.: Riječi i stvari. Arheologija humanističkih nauka, Nolit, Beograd, 1971, prevod: Nikola Kovač.

Fu­ko­ i­ stru­ktu­rali­zam Reč­i i stvari

X. Poststrukturalizam

351

Iskazi­ – elementarne jedi­ni­ce di­sku­rsa Épistémé

Unu­trašnji­ po­redak di­sku­rsa

je bila istorija naučnih ideja koje su nastale između XVI i XIX veka, a metode analize naučnih diskursa, kojima se Fuko ovde služio, još uvek su veoma podsećale na način mišljenja poznat, na primer, iz Le­ vi­Strosovih radova – on je, na primer, razbijao diskurse na elementar­ ne jedinice koje je zvao „iskazima“ (énoncés), ali je tragao za skrivenim zakonima koji su upravljali tim diskursima, a naročito u njima prisut­ nim neosvešćenim opštim formama mišljenja koje je nazvao „episte­ mama“ (Épistémé).67 Takođe nije skrivao da ga usmerava potreba da se istorija ideja očisti od antropocentričkih naslaga i da se ta disciplina qu­ asi­naučno precizira. Analize koje je ovaj filozof izvršio ipak su se od­ nosile upravo na iskaze, a ne na apstraktne sisteme, i mada su diskursi koje je istraživao pokazivali duboko skrivene strukturalne pravilnosti, ipak su se vladali po sopstvenim zakonima, nezavisnim od spoljnih pri­ tisaka jezičkog sistema – živeli su po sopstvenom ritmu i dinamici, u neku ruku su se samostalno uspostavljali. Fuko je, osim toga, nastojao da ne zatvara svoja istraživanja samo unutar iskaza, već je, takođe, is­ traživao relacije između diskursa i vanjezičke stvarnosti (koresponden­ cije, ressemblances). Međutim, njegovi pokušaji da definiše unutrašnji poredak diskursa ipak su prouzrokovali da se on ubroji u ortodoksne strukturaliste. Žestoko se branio od takvih etiketa, možda najsnažnije u – tri godine kasnije objavljenoj – Arheologiji znanja (1969) u kojoj je objašnjavao i strategiju prihvaćenu u Rečima i stvarima: „Ako sam govorio o diskursu, to nije bilo radi toga da bih pokazao da se mehanizmi ili procesi jezika tu u potpunosti održavaju. Više je trebalo omogućiti da se u gustini verbal­ nih performansi pojavi različitost mogućih nivoa analize. Trebalo je pokazati da se pored metode lingvističke ... struk­ turacije ... može uspostaviti jedan specifičan opis iskaza, nji­ hovog obrazovanja i pravilnosti svojstvenih diskursu.“68

Fu­ko­o­v­a kri­ti­ka stru­ktu­rali­zma

Ovde se dobro vidi da se autor Arheologije znanja prilično oš­ tro suprotstavio strukturalističkom pogledu na svet. Već na početku ovog fiktivnog dijaloga sa imaginarnim oponentima­strukturalisti­ ma, smeštenog na kraju knjige, obelodanjuje da se u čitavoj knjizi trudio da se odlučno ogradi „od strukturalizma, ili bar od onoga što se obično pod tim podrazumeva“. Takođe je uveravao da se nije pozivao na postupke jezičkog opisa, niti se zalagao za formalizacije.
67 68 Pojam épistémé je takođe ukazivao na srodnost s Levi­Strosovim „struktura­ ma uma“. M. Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 1998, str. 21, prevod: Mladen Kozomara.
Književne teorije XX veka

352

Jedino – tvrdio je – za čim je mogao da traga u strukturalnim ana­ lizama bili su disciplina i efikasnost, ali čak ni u tome nije uspeo jer je i sama oblast njegovog interesovanja pružala otpor bilo kojem unapred nametnutom poretku, pri čemu „njeno bogatstvo nepresta­ no izmiče shemama“. Dakle, jedino što mu je preostalo jeste to da svoju „nemoć preruši u metodu“ – i ova rečenica se može smatra­ ti najkraćom i najlapidarnijom formulom koja je govorila o uzroku promene u načinu mišljenja ovog filozofa.69 U Arheologiji znanja Fu­ ko, dakle, nije više tragao za skrivenim porecima različitih diskursa koji funkcionišu u kulturi, već se programski koncentrisao na njiho­ ve epistemološke „preseke“. Takođe je zahtevao da se diskursi više posmatraju kao prakse koje se sastoje od diskurzivnih događaja i da se pažnja usmeri na primere, pauze, pragove, granice, transforma­ cije, diskontinuitete i materijalnosti. Dakle, bez obzira na to što je kao jedinica diskursa ovde i dalje ostao pojedinačan iskaz (énoncé), Fuko, ipak, ne samo što u ovom slučaju nije podlegao iskušenju po­ vezivanja iskaza sa onim opštim formama saznanja (epistemama), već im je čak pripisao vremenske i prostorne aspekte. Filozof se ograđivao i od takvih istraživanja diskursa koja su donosila „gotove sinteze“ (kao što su, na primer, razvoj, uticaj, tradicija i sl.). I, na kra­ ju – nemilosrdno je ogoleo skrivene želje strukturalista, pišući: „Bilo je sasvim normalno da vi branite prava jedne kontinu­ irane istorije, otvorene istovremeno i za rad teleologije i za neograničene procese uzročnosti. Ali to nipošto nije bilo ra­ di toga da bi ona bila zaštićena od strukturalne invazije koja bi ignorisala njeno kretanje, spontanitet i unutrašnji dinami­ zam. Vi ste zapravo hteli da obezbedite moći jedne konstitu­ tivne svesti, pošto su upravo one bile dovedene u pitanje.“70 Ali je tek u Poretku diskursa – predavanju održanom prilikom preuzimanja katedre na Collége de France71 – objavljenom 1971. go­ dine, Fuko izneo svojevrstan manifest koji je pre svega imao politič­ ki izraz, ali se mogao shvatiti i kao antistrukturalistički. On se ovde koncentrisao na procedure koje su kontrolisale i ograničavale pro­ cese stvaranja diskursa u društvima – naročito procedure isključiva­ nja, odnosno zabrana koje su se posebno odnosile na sfere politike, seksualnosti, kao i na govor psihički obolelih ljudi. Najopresivnije „principe kontrole proizvodnje diskursa“ u ljudskoj istoriji, prema
69 70 71 Ibid., str. 213. Ibid., str. 218. Predavanje je održano 2. decembra 1970. godine.

Epi­stemo­lo­ška presecanja di­sku­rsa

Poredak disku­rsa

Pro­cedu­re i­sklju­či­v­anja

X. Poststrukturalizam

353

Kri­za su­b­jekta

Ko je au­tor?

Au­to­r kao­ jedna o­d si­stemati­zu­­ ju­ći­h i­nstanci­

njegovom mišljenju, doneo je naučni diskurs sa, za njega, veoma karakterističnom ogromnom težnjom za istinom72 – isti onaj pod čijim se uticajem formirao lingvistički a zatim i književnoteorijski strukturalizam. Poseban motiv u Fukoovim razmišljanjima takođe je zauzimao problem subjekta, odnosno – kako je to direktno izneo u Arheolo­ giji znanja – pojava krize subjekta.73 Živo učestvujući u raspravi o statusu subjekta koja se odvijala u Francuskoj šezdesetih godina,7 ovaj filozof je pokrenuo i problem koji je bio veoma bitan za teoriju književnosti – tačnije: pitanje statusa autora u književnoteorijskom diskursu. Za njegov tekst Ko je autor? – iz 1966. godine – činilo se da verno sekundira Bartovoj Smrti autora. Za Fukoa je autor, ili pre „autor“, predstavljao samo konstrukciju diskursa i njegovu funkciju – nije bio shvatan kao davalac diskursa i nije mogao da ima vlast nad njim. Filozof je u autoru pre svega video instancu koja klasifi­ kuje i unapred nameće načine postojanja i funkcionisanja iskaza u društvu. Autorovo „pravo vlasništva“ nad svojim delom takođe je determinisalo suštinu književnosti i kočilo slobodu interpretacije. Prema Fukou, autor je postajao hipotetička „pozadina kompaktno­ sti“ iskaza – zahtev za podudaranjem sa intencijom autorskog iska­ za, podređivao je principu celovitosti.75 Slično Bartu, ni Fuko, tako­ đe, nije uopšte išao ka uklanjanju „autora“ iz diskursa. Više mu je bilo stalo do slabljenja njegovog uticaja – bio je to prelazak s funkci­ je glavnog kontrolora i distributera značenja na funkciju samo jed­ ne od mogućih sistematizujućih instanci.

Otv­aranje­ se­mi­o­lo­gi­je­
Za Rolana Barta i druge francuske poststrukturaliste, 1966. godina pokazala se prelomnom iz najmanje nekoliko razloga – od tada će oni kritici podvrgavati ne samo strukturalizam (u De Sosirovoj i Levi­Strosovoj varijanti) već i strukturalnu semiologiju kao nauku
72 73 7 75 Fuko je još i ranije opisivao mehanizme represije psihičkih bolesnika pomo­ ću kliničkog i filozofskog diskursa. Pogledati u: Mišel Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980, prevod: Jelena Stakić. Mišel Fuko, Arheologija znanja, op. cit., str. 219. Ovu pojavu detaljnije opisujem u knjizi Dekonstrukcja i interpretacja, op. cit., deo: Kres „mitu nadzorcy“. Pogledati, takođe, G. Raulet, „Kryzys podmiotu“, Colloquia Communia, 1986, nr –5. M. Foucault, Kim jest autor?, op. cit., str. 37.
Književne teorije XX veka

Kri­ti­ka stru­ktu­ralne semi­o­lo­gi­je

35

o sistemima znakova i opštim značenjskim formama. Naročito će narušiti postulate istraživanja opštih uslova nastanka značenja, odvojeno od njihove semantičke sadržine. Bart će to postepeno či­ niti već u tekstovima objavljenim između 1967. i 1970. godine, ali je možda najubedljivije izrazio svoju sumnju prema tradicionalnoj semiologiji u delima izdatim od 1970. godine. Sigurno je to najradi­ kalnije učinio – u času kad ga je očarao Japan. Ako je, kako se sećamo, glavni greh novih mitologija, prema Bar­ tovom mišljenju, to što one nisu predstavljale znakove onakvim kakvi su, već su im krale prvobitan smisao i davale sopstveni, onda on u svetu zapadne kulture (osim malih izuzetaka u književnosti) uistinu nije pronalazio prostore slobodne od te vrste manipulacije. Otkrio je, međutim, svet, odnosno semiotički univerzum u kojem – kako je to definisao – znakovi postoje u svom arbitrarnom obliku i zahvaljujući kojem su se mogle uvideti potpuno nove perspektive koje su se poja­ vile pred semiologijom. To je bio upravo Japan, kome je Bart posvetio neobičan semiološki (zapravo, antisemiološki) traktat pod naslovom Carstvo znakova.76 Ovo delo je inaugurisalo naredni („tekstualni“) pe­ riod u njegovim radovima i započelo fazu veoma oštre kritike struk­ turalne semiologije (one kojom se on, takođe, do tada bavio), kao i koncepcije znaka na kojoj je zasnivao svoje ranije zaključke. To, me­ đutim, uopšte nije značilo da su znakovi prestali da ga fasciniraju. Baš naprotiv – koliko je u Mitologijama govorio o tome zašto ne voli znakove, toliko je u Carstvu znakova upravo nastojao da iskaže zašto ih voli.77 Razlika na kojoj je insistirao bila je ona između zapadnog i istočnog sveta, koja se može videti u odnosu prema znakovima i u na­ činima njihovog korišćenja. U zapadnom svetu – kako je to precizno pokazivao u Mitologijama – veštački stvorenim znakovima pridavana su obeležja prirodnosti. Na Dalekom istoku, međutim, znaci su zaista bili prirodni – nisu se pretvarali da su nešto drugo, već su samo bivali sobom, nije im nalagano da upućuju na neko skriveno signifié, nije se uporno tragalo za potpunim smislom. I, koliko je zapadni sistem revnosno išao ka tome da popuni znakove sadržinom označitelja, to­ liko mu se Japan činio kao kultura praznih znakova: smisaone prazni­ ne. Ova praznina je fascinirala autora Mitologija kao svojevrstan anti­ dot semiotičkim zloupotrebama Zapada – višku značenja, nervozi u
76 Objavljeno u Ženevi 1970. godine. Roland Barthes, Carstvo znakova, August Cesarec, Zagreb, 1989, prevod: Ksenija Jančin. Bart je prvi put posetio Japan u maju 1966. godine, ali je kasnije tamo odlazio još dva puta – u proleće 1967. godine i između 1967. i 1968. godine. Govorio je o tome u jednom intervjuu. Up. Oeuvres complètes, red. É. Marty, Paris, 1993–1995, t. 2, str. 1003.

Semi­o­ti­čki­ u­ni­v­erzu­m

Carstvo znakova

Bart i­ znaci­

Znak u­ ku­ltu­ri­ Isto­ka

77

X. Poststrukturalizam

355

Barto­v­a v­ešti­na fragmenta

Po­li­semi­ja

Semanti­čka prazni­na

traženju istine, „lošim formama“ pomoću kojih je vladala ideologija. U japanskoj kulturi je tada video mogućnost čišćenja i veoma važan nauk za zapadnu misao. Ova iskustva su rezultirala novom etapom u njegovom razmišljanju o književnosti – kao „pisanju“ (écriture) – dakle, o tekstovima oslobođenim prinude posedovanja smisla. Pod njihovim uticajem promenio se i njegov način pisanja o književnosti – od tada je najradije koristio umetnost fragmenta u velikoj meri in­ spirisanu japanskim haikuom.78 Bartov pogled na proces stvaranja značenja u književnosti tako­ đe se bitno promenio 1970. godine, što svedoči već ranije pomenu­ ta čuvena knjiga S/Z koja je predstavljala specifičan zapis čitanja pri­ povetke Sarazen Onore de Balzaka. Koliko su Barta na etapi Uvoda u strukturalnu analizu pripovetke pre svega interesovali mehanizmi nastajanja denotacije i konotacije, toliko je ovde uveo treći termin koji je obelodanjivao njegov već definitivno anarhičan odnos prema semantičkim pitanjima – a to je „mnoštvo“. Naime, nisu mu bili do­ voljni zahvati koji su se zasnivali na proširenju značenjskog polja i njegovom obogaćivanju polisemijom – polisemija je, kako je tvrdio, na kraju uvek bila ograničavana nekim nadređenim principom koji je uređivao i svodio mnoštvo značenja na konkretan broj. Omoguća­ vala je, dakle, samo „ograničeno razmnožavanje značenja“.79 Sada ga je interesovala samo beskonačna i neograničena igra značenja knji­ ževnosti oslobođena od vladavine bilo kakvih sistema. Izjašnjavao se o njoj skoro ekstatički – kao o „mnoštvu početaka, otvaranju mreže, beskonačnosti jezika“ ili o „slici trijumfujućeg mnoštva koju neće osi­ romašiti nikakva prinuda predstavljanja“. Književni tekst je sada za njega bio „galaksija signifiants, a ne struktura signifié“.80 Ove usiljene krilatice u tom trenutku trebalo je da izraze Bartov odnos ne samo prema književnosti kao tekstu (tekstovima) nego i prema procesu či­ tanja. I kao što je književni tekst za njega predstavljao neograničen potencijal značenja (to se uopšte, ma kako se upravo činilo, nije kosi­ lo s njegovom ljubavlju prema japanskoj praznini – šta može biti više neograničeno u svom stvaralačkom potencijalu od same praznine?), tako se i proces čitanja pokazivao kao prostor za čitaočevu slobodnu
78 Pogledati o tome: M. P. Markowski, „Między fragmentem a powieś­cią, czyli za co kocham Rolanda Barthes’a“, Teksty Drugie, 1990, br. 2. Pogledati, tako­ đe, Bartove knjige pisane posle 1970. godine, a naročito Zadovoljstvo u tekstu (1973) i Fragmenti ljubavnog diskursa (1977). R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 3. Termin „razmnožavanje“ (dissémination) tu je za označavanje neograničene semioze; koristio ga je i Žak Derida. Pogleda­ ti, naročito: J. Derrida, La dissémination, Paris, 1972. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 39–0
Književne teorije XX veka

79 80

356

kreaciju „teksta posutog zvezdama“,81 kao i – naravno – za iskustvo zadovoljstva. Ovde se, dakle, veoma radikalno promenio Bartov je­ zik, kao i njegov odnos prema semiološkoj terminologiji koja se još samo tu i tamo javljala, ali u stvari u takvoj, moglo bi se reći, prevrat­ ničkoj formi. Na taj način je, na primer, bio preobražen i narušen pojam „koda“ koji se i dalje bogato smeštao na stranicama S/Z, ali ni po čemu nije podsećao na nekadašnji kod – semiotičku aparatu­ ru poretka i regulisanja toka komunikacije. Bart se prilikom čitanja Balzakove pripovetke u stvari služio s pet kodova, tj. tačnije rečeno – „kodova“ (Empirije, Osobe, Nauke, Istine i Simbola), ali to nisu bi­ li toliko čvrsti i precizno organizovani kompleksi pravila, koliko više slobodni „glasovi“ (voix) koje pripovetka pokreće i koji u njoj neko vreme odzvanjaju82 a koje čitalac može (iako, uopšte, ne mora) da ču­ je. Tako shvaćeni „glasovi“ samo su otvarali potencijalne mogućnosti otkrivanja smisla i proširivali – kako je to poetski definisao autor S/Z – semantičko polje „dokle je pogled sezao“, označavajući više prostor beskrajnog grananja (ili – upravo – razmnožavanja) značenja nego bi­ lo kakvog njihovog ograničavanja. Tako se preobražavala i evoluirala Bartova semiologija, a proces ovih promena opisao je i u Predavanju iz 1977. godine.83 Sa semiologije kao sredstva društvene kritike koriš­ ćene za istraživanje „jezika koga muči vlast“, prešao je na „negativnu i aktivnu“ semiologiju, fasciniranu „formama jezičke praznine“, koja je štitila znakove od mogućnosti njihovog potpadanja pod vlast sistema i koja je odustala od privilegije da bude metajezik. Ovakva vizija je trebalo da, u punom smislu te reči, prilagodi semiologiju književno­ sti;8 na taj način je, dakle, Bart takođe realizovao svoj raniji postulat o preobražaju strukturaliste u pisca. Promena stava o zadacima semi­ ologije u njegovom slučaju je bila veoma jasan signal da nailazi potpu­ no nova epoha – za samu semiologiju, ali i za nauku o književnosti. Ovu novu (poststrukturalističku) semiologiju autor Predavanja je de­ finisao na sledeći, pomalo sumanut, način: „Rado bih semiologijom nazvao niz operacija u okviru ko­ jih je moguće – pa čak i unapred kao cilj postavljeno – igra­ nje sa znakom kao odslikanom zavesom, a možda čak i fik­ cijom.“85
81 82 83 8 85 Ibid., str. 7. Na kraju ih je upravo tako nazivao – „glasovi“, a ne „kodovi“. Pogledati: ibid., posebno str. 55–56. Pogledati: R. Barthes, „Wykład“, Teksty, 1979, br. 5. Ibid., str. 22–27. Ibid., str. 27.

Pet Barto­v­i­h ko­do­v­a

Negati­v­na i­ akti­v­na semi­o­lo­gi­ja

No­v­a defi­ni­ci­ja semi­o­lo­gi­je

X. Poststrukturalizam

357

A na drugom mestu je pisao: „Semiologija o kojoj govorim je istovremeno i negativna i aktivna. Neko ko je čitav život, i u dobru i u zlu, posvetio razmatranju tog čudovišta, jezika, može samo da bude fa­ sciniran formama njegove praznine – a ona je potpuna su­ protnost njegovoj dubini.“86 Bartova „reforma“ semiologije je, dakle, nesumnjivo izvršena prihvatanjem svih podsticaja koji su potekli iz promišljanja prirode pisanja. Pravo pisanja je apodiktičnoj nauci o sistemima znakova pri­ pisivalo „delovanje među razlikama“, moglo ju je sačuvati od „dog­ matizacije, od shvatanja sebe u kategorijama univerzalnog diskursa koji ona nije“, osvešćivalo je njen besmisao konstruisanja metajezi­ ka.87 Na taj način se znak oslobađao od sistemskih pravila koja mu je nametnuo De Sosir i od logičkih poredaka u koje je verovao Pirs. Ostajao je, međutim – kako je to formulisao Bart – znak (u) imagina­ ciji koji je jedino stvarao „privid verovatnoće i nesigurnosti istine“.88 Poput Rolana Barta, i Ju­li­ja Kri­ste­v­a (rođ. 191)89 je u isto vre­ me podvrgavala kritici tradicionalnu semiologiju zasnovanu na De Sosirovom modelu, podređenu pre svega komunikacionoj teoriji znaka. U okviru te teorije – kako je primećivala – znak, a pre sve­ ga tekst, odnosno struktura znakova, bio je shvatan kao zatvorena i završena tvorevina, mrtav predmet komunikacione razmene. Po­ šiljalac ga je zaista predavao primaocu, ali u suštini je čitav proces komunikacije bio odvojen od stvarnih uticaja partnera u činu komu­ nikacije i sveden na apstraktne sheme razmene. Narušavajući semi­ ološki model komunikacije, koji podređuje književnost mehanizmi­ ma razmene a ne stvaranja smisla,90 Kristeva se pozicionirala (slično Bartu) na onoj strani semiologije koja se obično u Francuskoj već ne­ ko vreme, po uzoru na Žorža Munena, naziva „semiologijom znače­ nja“ (za razliku od „semiologije komunikacije“).91 Prema mišljenju francuske teoretičarke, ovo podređivanje književnog teksta operaciji
86 87 88 89 90 91 Ibid., str. 2. Ibid. Ibid., str. 26. Ovde valja pomenuti znatno raniji Bartov tekst na koji se, u ovom slučaju, na neki način vraćao, a radi se o: „Znak w wyobraź­ni“ (1963) koji se nalazi u antologiji Mit i znak, op. cit. Bila je, uostalom, šezdesetih godina slušalac njegovih seminara. Pogledati o tome: J. Kristeva, „Ideologia dyskursa o literaturze“, u: Współ­cze­ sna teoria badań­ literackich..., op. cit., t. . deo 2. Pogledati: G. Mounin, Introduction à la sémiologie, Paris, 1970, str. 11. Na to skreće pažnju i Z. Mitosek, Teorie badań­ literackich, Warszawa, 1998, str. 259.
Književne teorije XX veka

Pri­v­i­d v­ero­v­atno­će i­ nesi­gu­rno­st i­sti­ne

Kri­ti­ka tradi­ci­o­nalne semi­o­lo­gi­je Ju­li­je Kri­stev­e

Sheme razmene

„Semi­o­lo­gi­ja značenja“

358

razmene smisla i stvaranje od istog tog teksta „robe“, skrenulo je pa­ žnju s prakse stvaranja smisla – te, dakle, sa stvaralačkog rada koji se odvija u jeziku.92 Knjiga koju je Kristeva objavila 1969. godine pod naslovom Sē­meiō­tiké. Recherches pour une sémanalyse,93 zbirka njenih ranijih tekstova, predstavljala je neku vrstu manifesta koji je proklamovao hitnu potrebu rekonstrukcije semiologije koja je, pak, u tradicionalnoj formi već ispunila svoj zadatak. Međutim, Kristeva je – možda još snažnije – taj stav iznela u radu Ideologija diskursa o književnosti, objavljenom godinu dana kasnije. Strukturalnoj se­ miologiji je ovde zamerala pre svega preveliku formalizaciju.9 Čak ni prelazak na transformacionu semiologiju po modelu Čomskog (kao u slučaju naratologa)95 nije, prema njenom mišljenju, uspeo da sačuva semiologiju od okoštavanja u mrtvim modelima. Kristeva je ovde zabeležila i veoma važan trenutak preokreta koji je doneo ka­ ko krizu strukturalizma tako i krizu strukturalne semiologije. Tako je pisala: „Dostižući danas kulminacionu tačku u diskursu formal­ ne poetike koja je, međutim, nemoćna pred za nju nepro­ bojnim zidom jezika i predstave, formalna, lingvistička metoda zasipa tržište književnim poluproizvodima koji pretenduju na naučnu pozitivnost, ali se mimoilaze sa spe­ cifičnim značenjskim radom koji je razbijao predstavu, kao i s njegovim položajem u istoriji.“96 Prema mišljenju teoretičarke, tradicionalno shvaćena semiologi­ ja97 je već ispunila svoj istorijski zadatak u teoriji književnosti. Skre­ nula je pažnju na specifičan karakter jezičkog materijala i postala deo opšte teorije znakova (semiotike). Upravo je ova teorija – počev od antičkog vremena – u zapadnoj tradiciji uvek pratila epistemologiju za koju je smisao postajao jednom zauvek ustanovljena činjenica. Me­ đutim, opet počinjući od Frojdovih dostignuća, semiotiku treba shva­ titi kao vrstu semantičke analize te, dakle, discipline koja istražuje ono što je epistemologija uvek potiskivala iz svog polja interesovanja:
92 93 9 95 96 97 Kristeva je tada, kao i mnogi francuski intelektualci u to vreme, bila pod ve­ oma snažnim uticajem Marksove filozofije, što se jasno ispoljavalo u retorici njenog iskaza. Izdata 1969. godine u Parizu. Pogledati, takođe, raniji tekst Kristeve: „La sémiologie: science critique ou critique de la science“, La nouvelle critique, 1968, septembar. Pogledati: Strukturalizam (II). J. Kristeva, Ideologia dyskursu o literaturze, op. cit., str. 182. Odnosno, u ovom slučaju – De Sosirova.

Ideologija disku­rsa o književnosti

Kri­ti­ka fo­rmalne meto­de

X. Poststrukturalizam

359

Pro­i­zv­o­dnja smi­sla

„Proi zvo d nju s m isl a, pre nego što je on postao izgovo­ ren smisao, njegov r ad, pre nego što je nastao proiz vo d.“98 U tom trenutku najvažniji zadatak semiologije Kristeva je defini­ sala kao istraživanje „proizvodnje smisla“ u praksi stvaranja značenja – „semanalize“.99 To ne samo što je stvaralo mogućnost pokretanja problematike koja je do tada imala marginalan status već je i pružalo konkretnu šansu samoj semiologiji koja je u dotadašnjoj formi već iscrpela svoje mogućnosti. Semanaliza je, pak, onako kako ju je u to vreme shvatala Kristeva, trebalo da predstavlja disciplinu koja je pot­ puno u skladu s tadašnjim vremenom – svoj projekat obnove semio­ logije teoretičarka je realizovala veoma eklektički: u njoj su odzvanja­ le tadašnje Lakanove reinterpretacije Frojdove misli (koju je Kristeva posle ponovo interpretirala), inspiracije Bartom i Deridom, kao i im­ pulsi koji su poticali od avangardne književnosti (Lotreamona, Ma­ larmea, Džojsa, Artoa i Bataja) koje je već izvesno vreme pronicljivo proučavala.100 Autorka La révolution du langage poétique (Revolucija poetskog jezika) priznavala je književnosti podjednako bitnu ulogu kao Bart ili Derida; prema njenom mišljenju, avangardno pisanje je već i samo uspelo da naruši vernost sistemskoj nauci o znakovima, čak i pre nego što je to učinila radikalna kritika semiologije koja je vršena direktno.101 Na kraju je, dakle, prema francuskoj teoretičarki, književni tekst „postupak proizvodnje smisla“ koji je pronalazio svoj nastavak u postupku čitanja, koji je u izvesnom smislu pokretao i na­ stavljao stvaralački proces započet u samom tekstu.102 Teorija teksta, koju je stvorila Kristeva, ovde je veoma izrazito nailazila na poglede na tekst njenog učitelja Rolana Barta. Ova teori­ ja je trebalo da uzima u obzir isto tako specifične osobine subjekta – u duhu Frojdove analize (u Lakanovoj verziji) koja je u procesu formiranja subjekta poseban značaj pridavala sveri signifiant. Pre­ ma Lakanu, čovek je – još pre nego što je došao na svet a takođe
98 J. Kristeva, op. cit., str. 182. 99 Termin Kristeve. 100 Pogledati, takođe: J. Kristeva, „Kilka problemów semiotyki literackiej (na marginesie tekstu Mallarmégo: Rzut koś­ćmi)“ u: Współ­czesna teoria ba­ dań­..., t. , deo 2: Literatura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Ba­ dania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, drugo izdanje, Kraków, 1996. Tekst Kristeve je iz 1972. godine. 101 Više mesta ovoj kontestirajućoj ulozi avangardne književnosti Kristeva je po­ svetila u knjizi: La révolution du langage poetique. L’avant­garde à la fin du XIXe siècle. Lautréamont et Mallarmé, Paris, 197. 102 Pogledati o tome posebno poglavlje: La productivité dite texte u knjizi Kriste­ ve Sē­miō­tiké. Recherches pour une sémanalyse, Paris, 1969.

Semanali­za

Ulo­ga knji­žev­­ no­sti­ u­ kri­ti­ci­ si­stemske nau­ke o­ knji­žev­no­sti­

Teo­ri­ja teksta Kri­stev­e

360

Književne teorije XX veka

i posle smrti – ve ć uvek i j o š uvek bio upregnut u lanac simbo­ la – u „igru signifiant, i to još pre nego što je uspeo da se upozna s njenim pravilima“.103 Na osnovi tih koncepcija, književni tekst nije imao zadatak da prenosi nikakvu skrivenu dubinu ili istinu – jedi­ na njegova istina, ili pre „istina“, bio je sam proces rađanja smisla. U ovom slučaju naročite osobine pokazivao je poetski govor s ob­ zirom na svoju sposobnost da se vraća na ono što je prethodilo či­ nu simbolizacije – određenoj čulno­telesnoj sferi koja se ispoljava u zvuku ili ritmu. Upravo je ovaj predverbalni nivo (koji Kristeva naziva „semiotičkim“), sličan po svom funkcionisanju „radu“ sna u Frojdovom smislu,10 trebalo da uslovi ulazak subjekta u simbo­ lički poredak. Istovremeno je semiotičnost ipak obavljala negativnu funkciju prema strukturi jezika i komunikacionoj konvenciji – ra­ zarala je simbolički poredak izazivajući destrukciju kodova i zna­ čenja. Upravo se tako dešavalo u savremenoj avangardnoj književ­ nosti koja je dovodila jezik do granice izražajnosti i do potpunog raspadanja značenja. Ovo integrisanje semiotičkog u simbolički po­ redak ipak je, prema mišljenju Kristeve, bila najvažnija osobina po­ etičnosti.105 Veoma važnu ulogu u koncepciji autorke La révolution du language poétique igralo je i razlikovanje dva tekstualna nivoa: genoteksta i fenoteksta.106 Genotekst je u ovom slučaju označavao upravo ovaj proces beskonačnog, predjezičkog generisanja značenja (još pre nego što je nastalo značenje). A fenotekst se već odnosio na gotov tekst – fenomen jezičkog karaktera. Ovo razlikovanje je teore­ tičarku na kraju dovelo do formulisanja definicije književnog teksta kao jezičkog postupka tokom kojeg genotekstualne operacije vrše ingerenciju nad sferom fenoteksta.107
103 J. Kristeva, op. cit., str. 18. Pogledati, takođe: J. Lacan, Écrits, Paris, 1966, str. 68. 10 Pogledati, takođe: J. Kristeva, Kilka problemów semiotyki literackiej, op. cit., str. 178–179. 105 Koncepcija književnosti Kristeve je ovde bila veoma izrazito podređena La­ kanovoj terminologiji, mada je Kristeva u izvesnoj meri modifikovala razli­ kovanja koja je uveo Lakan. Up. takođe: Psihoanaliza i Feminizam, naročito podnaslov Postmodernistički feminizam. 106 U ovom slučaju, Kristeva je koristila terminologiju sovjetskih istraživača – Šaumjana i Soboleve. Up. J. Kristeva, Kilka problemów..., op. cit., str. 183. 107 Ibid., str. 183–187. Manje­više u isto vreme, Kristeva je analizirala i isto tako shvaćenu dijalogičnost književnosti, na čije istraživanje ju je inspirisao pre svega Mihail Bahtin – odnosno proces nastajanja teksta kao apsorbovanja, transformacije i prenošenja raznih već postojećih tekstova u kulturi. Ova pojava, nazvana „intertekstualnost“, sasvim sigurno donela joj je najveću sla­ vu u okviru nauke o književnosti, jer je bila smatrana inicijatorkom snažne književnoteorijske struje – intertekstualnih istraživanja. I ovde su Kristevu
X. Poststrukturalizam

Semi­o­ti­čki­ (predv­erb­alni­) ni­v­o­

Geno­tekst / feno­tekst

361

Ideo­lo­ška eksplo­ataci­ja knji­žev­no­sti­

Smi­sao­na pro­du­kti­v­no­st knji­žev­no­sti­

I Bart i Kristeva su zapravo sedamdesetih godina počeli dosled­ no da preispituju strukturalnu semiologiju uviđajući u njoj još je­ dan izvor scijentizma.108 Oboje su, takođe, tragali za mogućnostima prevazilaženja čvrstih okvira koje je strukturalizam nametnuo semi­ ologiji koristeći, između ostalog, iskustva avangardne književnosti kao „revolucionarne“, subverzivne aktivnosti koja vrši svojevrsno razbijanje ustaljenih jezičkih normi.109 U tekstu pod naslovom Ideo­ logija diskursa o književnosti Kristeva je već veoma oštro i radikalno istupala protiv strukturalizma. Smatrala ga je jednom od varijanti neokantizma, koja je vodila ka „ideološkoj eksploataciji književno­ sti“ pomoću podređivanja diskursa o književnosti lingvistici.110 Pa, čak – kako je tvrdila – ni put prelaska od strukturalne lingvistike do transformativne lingvistike (Čomskog), sad posmatran, nije bio u stanju da oživi i oslobodi teoriju književnosti od uticaja lingvistike i od pritisaka koje je ona nametala. Strukturalizam je dostigao kul­ minaciju „u diskursu formalne poetike koja je ipak nemoćna pred za nju neprobojnim zidom jezika i predstave“.111 Jedina šansa za teoriju književnosti sada je bilo odstupanje od statičnog, sinhronij­ skog strukturalizma i prelazak na put istraživanja istorijske „smisa­ one produktivnosti“ književnosti. Upravo je taj korak predstavljao veoma dosledan prelazak teoretičarke na stranu poststrukturalizma – koji se bar za izvesno vreme, takođe, pokazao kao prelazak na pro­ movisanje teorije intertekstualnosti.

108

109 110 111

uglavnom interesovale semantičke promene u književnom tekstu (naročito u tekstu romana), a pre svega transformacije elemenata ranijih tekstova (naro­ čito raznih citata i klišea) koji su apsorbovani i postaju integralni deo novog teksta. Pogledati o tome, na primer, J. Kristeva, „Problemy strukturowania tekstu“, Pamiętnik Literacki, 1972, sv. . Drugačiji predlog reformisanja semiologije kroz njenu transformaciju u gra­ matologiju (odnosno, nauku o pismu), gotovo istovremeno, dao je Žak Deri­ da. Zbog nedostatka prostora ovde neću govoriti o Deridinoj koncepciji, a za­ interesovane upućujem na njegove knjige Pismo i różnica, Warszawa, 200, O gramatologii, op. cit., kao i tekstove: „Sygnatura, zdarzenie, kontekst“, u: Marginesy filozofii, Warszawa, 2002, kao i: „Sémiologie et grammatologie“, Social Science Information, 1968, br. 3. Pogledati, takođe: Dekonstrukcija. Bart je o tome govorio, između ostalog, u: Wykł­adzie..., op. cit.,str. 12–13. Pogledati: J. Kristeva, Ideologia dyskursu o literaturze, op. cit., str. 177. Op. cit., str. 182.
Književne teorije XX veka

362

Kri­ste­v­a: u­ prav­cu­ i­nte­rte­kstu­alno­sti­
Priče o tome kako je polovinom šezdesetih godina mlada teoretičar­ ka bugarskog porekla Julija Kriste­ va upoznavala učesnike seminara – koje je vodio Rolan Bart – s teo­ rijama Mihaila Bahtina već pripa­ daju istoriji. Kristevu je tada kod Bahtina naročito fascinirala otvo­ rena mogućnost da se „dinamizuje strukturalizam“. Ovu dinamizaciju omogućavala je Bahtinova koncep­ cija „reči“ u književnosti, u skladu s kojom ona više nije bila mrtva tačka u prostoru smisla, već se po­ kazivala kao „preklapanje tekstu­ alnih površina“ i koja je obeloda­ njivala svoju dijalošku strukturu. Upravo je Bahtin bio taj, prema mišljenju Kristeve, koji je otkrio da je „svaki tekst izgrađen od mo­ zaika citata“, da on nastaje putem „apsorbovanja i transformacije drugog teksta“ i da, zahvaljujući tome, funkcioniše na određen na­ čin u istoriji i društvu.112 Ovakvo mišljenje teoretičarka je iznela 1968. godine – i upra­ vo se ova godina uzima kao oficijelan početak pojavljivanja termina „intertekstualnost“ u književnoteorijskom diskursu.113 Tekst Kriste­ ve pod naslovom Problemi strukturiranja teksta ne samo što je do­ neo definiciju teksta kao svojevrsne permutacije tekstova (ukrštanja i neutralizovanja u okviru jednog teksta mnoštva iskaza koji poti­ ču iz drugih tekstova), već je Kristeva ovde definitivno promenila
■ INTERTEKSTUALNOST – u značenju koje je ovom terminu dala Julija Kristeva 1968. godine, pozajmljenom od Mihaila Bahti­ na – koncepcija, prema kojoj sva­ ki književni tekst apsorbuje u sebe ranije tekstove tako da predstavlja mrežu različitih pozajmica (cita­ ta, klišea i sl.) koje su se u njemu naslagale. Intertekstualna analiza ima zadatak da izdvoji te pozajmi­ ce tumačeći na taj način proces nastajanja teksta. Koncepcija inter­ tekstualnosti je iz osnova promeni­ la poglede na izvore književnosti. Tako, prema mišljenju najradikal­ nijih intertekstualista, ne postoji „čist“ (neposredovan) izvor knji­ ževnosti, jer na putu između je­ zika i sveta stoji ranija upotreba date reči ili opisa date stvari ili sta­ nja. U tom smislu se koncepcija intertekstualnosti odlučno suprot­ stavlja idejama mimetičnosti i in­ tersubjektivnosti književnosti. 112 Pogledati: J. Kristeva, Sł­owo, dialog, powieś­ć, op. cit. Pogledati: Bahtin. 113 J. Kristeva, Problemy strukturowania tekstu, op. cit. O teoriji intertekstualno­ sti pogledati, posebno: H. Markiewicz, „Odmiany intertekstualnoś­ci“, u: Li­ teraturoznawstwo i jego sąsiedztwa, Warszawa, 1989, i: Prace wybrane, t. : Wymiary dzieł­a literackiego, Kraków, 1996; M. Głowiński, „O intertekstual­ noś­ci“, u: Poetyka i okolice, Warszawa, 1992; R. Nycz, „Intertekstualnoś­ć i jej zakresy: teksty, gatunki, ś­wiaty“, u: Tekstowy ś­wiat. Poststrukturalizm a wied­ za o literaturze, Kraków, 2001; G. Genette, „Palimpsesty“, u: Współ­czesna teo­ ria badań­ literackich za granicą..., op. cit., Kraków, 1996, t. , deo 2.
X. Poststrukturalizam

Kri­stev­a na Barto­v­o­m semi­naru­

Uti­caj Bahti­na

Po­četak razv­o­ja termi­na „i­nter­ tekstu­alno­st“

363

Anali­za stru­ktu­ri­ranja teksta

i najvažnije poglede na književnost koji su izgrađeni na osnovi strukturalizma. Uostalom, njene koncepcije su se očito uzajamno dopunjavale s Bartovim idejama iz tog perioda – nije joj, naime, bi­ lo stalo do opisa unutartekstualnih struktura, već do analiziranja „strukturiranja teksta“, ne do analize dela­objekta, već do istraživa­ nja teksta­procesa, napokon – do prakse kroz koju književni tekst proizvodi smisao, a ne do razmene smisla tokom interpretacije. In­ spiraciju je i u ovom slučaju pronašla pre svega u Bahtinu. „Upravo je Bahtin“, naglašavala je Kristeva, „kao jedan od prvih zamenio statičnu segmentaciju teksto­ va modelom u kojem književna struktura nije nešto zateče­ no već se stvara u odnosu na druge strukture“.11 Za nju je misao ruskog teoretičara bila veoma inspirativna i u tom pogledu jer je pokazivala kako se može prevazići apstrakcija, ka­ ko se mogu dovesti u pitanje zvanični lingvistički kodovi i zakoni, a zatim pronalaziti priče i moralnost ugrađene u dinamički proces pro­ izvođenja tekstualnih značenja. Ova misao je takođe omogućavala da se otkrije višeslojnost reči i njena svojevrsna logika koja „prevazi­ lazi logiku kodifikovanih iskaza i ostvaruje se izvan zvanične kultu­ re“. Ideja teksta­procesa i teorija intertekstualnosti bile su usmerene ne samo protiv ironičnosti ortodoksnog strukturalizma već i protiv tradicionalnog shvatanja književnosti pomoću mimetičkih i inter­ subjektivnih kategorija, dok koncepcija koju je predlagala Kristeva nije trebalo da služi samo konstruisanju nove pojmovne mreže, u ko­ ju je mogla biti smeštena i književnost,115 već je bila planirana kao prilog istraživanjima dinamike stvaranja tekstualnih značenja – pro­ cesu koji je izmicao bilo kakvoj unifikaciji. U ovom procesu dešavale su se različite semantičke transformacije kojima su podlegale iskaza­ ne strukture, pa čak i fragmenti već postojećih tekstova (klišei). Rađa­ nje smisla u novom tekstu za Kristevu je pre svega predstavljalo dodi­ rivanje različitih značenja i tradicija i – što je najvažnije – taj proces se nikada nije završavao. Ona je u njemu videla i aktivnu ulogu čitao­ ca kao saučesnika i nastavljača intertekstualnog dijaloga – upravo je čitalac započinjao ovaj dijalog i nastavljao ga kroz postupke čitanja. Praktičnu primenu teorije intertekstualnosti Kristeva je demonstrira­ la u već pomenutoj Sē­meiō­tiké..., i u kasnijim knjigama: Le texte du roman (1970) i La révolution du langage poétique (197).
11 J. Kristeva, Sł­owo, dialog i powieś­ć, op. cit., str. 39. 115 To se dešavalo u slučaju kasnije upotrebe kategorije intertekstualnosti Žene­ ta ili Rifatera. Pogledati: Strukturalizam (II).

Pro­ces pro­i­zv­o­đenja značenja

Kri­ti­ka mi­meti­zma

36

Književne teorije XX veka

Po­ststru­ktu­rali­zam i­ dru­gi­ „po­st­o­v­i­“
■ „POST­“ – kad god se upotre­ bljava prefiks „post­“ (na primer, poststrukturalizam, postmoderni­ zam, postmoderna, postfilozofija, postmetafizika, postteorija i sl.) susrećemo se s pravcima koji ima­ ju kritički karakter usmeren na re­ viziju premisa tradicije, formacije, paradigme, pravca ili sistema koji se nalazi u poziciji „anti“ – dakle, strukturalizma, modernizma, mo­ derne, filozofije, metafizike, teori­ je i slično. „Post“ pravci se javljaju u trenutku kad se mogla osetiti kriza date tradicije ili istrošenost njenih dotadašnjih mogućnosti. Oni, ipak, ne označavaju faktički kraj ovih tradicija (formacija, pa­ radigmi i sl.), već kritičku opciju koja postoji zajedno s njima. Kad je reč o poststrukturalizmu, kriti­ ka strukturalizma se iz više aspe­ kata pojavila u trenutku njegove kulminacije, a istovremeno i krize (1966. godina – manifest francu­ skih naratologa). Od tada struk­ turalizam prati skepticizam pre svega u odnosu na pokušaj tran­ sformacije nauke o književnosti u „moćnu“ nauku zasnovanu po uzoru na opštu lingvistiku, koja se mogla zapaziti naročito u francu­ skoj misli šezdesetih godina, kao i u odnosu na praksu primenjiva­ nja gramatičkih modela (naročito u duhu teorije Noama Čomskog) na područje nauke o književnosti.

Skoro u isto vreme kad je u Sjedi­ njenim Američkim Državama po­ pularizovan termin „poststruktu­ ralizam“, u Evropi je – zahvaljujući francuskom filozofu Žan­Fransoa Liotaru i njegovom Postmodernom stanju – započeo svoju munjevi­ tu karijeru termin „postmoderni­ zam“.116 Tada je više pažnje počelo da se obraća na značenje samog pre­ fiksa „post­“, prisutnog u takvim terminima kao što su, na primer, „postmoderna“, „postmodernizam“ ili „poststrukturalizam“ – naročito nakon što je Liotar počeo da vodi računa o tome kako bi se za speci­ fičnosti tih termina našlo isto tako odgovarajuće objašnjenje.117 Kao u slučaju mnogih drugih termina koji imaju prefiks „post­“, i u sluča­ ju poststrukturalizma se pre svega ukazuje na urođenu nesamostal­ nost i složenu relaciju svega onoga što se nalazi u poziciji „post“ u od­ nosu na ono – na primer, formacije (paradigme, tradicije, sistema i sl.) – što se nalazi u poziciji „anti“. Biti „post­“ ujedno znači biti „posle“ ta­ ko i biti „o“. Odnosi se, dakle:

Li­o­taro­v­o­ Postmoderno stanje Po­stmo­derni­zam

Šta znači­ „po­st­“?

116 Ž.­F. Liotar, Postmoderno stanje, ibid., Paris, 1979. Iste godine se ter­ min poststrukturalizam pojavljuje u naslovu antologije: J. V. Hararie, Tex­ tual Strategies: Perspectives in Post­Structuralist Criticism, Ithaca, 1979. Treba primetiti da je Liotar imao u vidu, pre svega, specifičan proces dovođenja u pitanje savremene tradicije koja se s pravom može nazvati „postmoderna“ ili, zapravo, „postmodernost“. Termin „postmodernizam“ se toliko raširio da je u stvari počeo da označava veoma različite pojave – umetničkog i estetičkog ka­ raktera, i filozofsko­svetonazornog. 117 Naročito u Liotarovoj knjizi Postmoderna protumačena djeci. Pisma, Zagreb, 1990.
X. Poststrukturalizam

365

Paralelna kri­ti­čka o­pci­ja

Temati­zaci­ja i­ o­predmeći­v­anje

Vreme po­sta

Po­ststru­ktu­rali­­ zam kao­ pri­mer to­ka „po­st“ karaktera

– prvo – na vremenski redosled u uobičajenom smislu („p osle strukturalizma“); – drugo – na određen proces revizije, odnosno podvrgavanja premisa ove formacije (paradigme, tradicije ili sistema i sl.) kritičkoj analizi („o strukturalizmu“).118 Ovo „posle“, međutim, uopšte ne znači da se u trenutku dola­ ska poststrukturalizma strukturalizam faktički završava,119 već se u njemu pre mogu videti određeni tragovi istrošenosti njegovog pro­ grama i da će ga od tog trenutka pratiti nešto poput paralelne kritič­ ke opcije. Ova opcija će u izvesnom smislu vršiti temeljnu analizu tog programa da bi zahvaljujući tome – osporavajući i odbacujući ali i nastavljajući, pa čak i radikalizujući njegove teorijske pretpo­ stavke – konstruisala sopstveni projekat. Projekat koji je gotovo po svemu zavisan od svog hranioca i gotovo opako nagoveštava krizu njegovih istorijskih mogućnosti. Ukorenjenost tog tipa u onome što prethodi karakteristična je, naravno, za sve „post­ove“ (na primer, za postmodernu, postmoder­ nizam, postfilozofiju, postmetafiziku, postteoriju i sl.). Jer „post­“ je takođe, u drugom smislu, tematizacija ili opredmećivanje („zatvara­ nje“ u smislu u kojem ga Hajdeger upotrebljava) određenih formaci­ ja, paradigmi ili tradicija s ciljem vršenja njihove kritičke re­vizije te, dakle, njihove ponovne prerade. To je, međutim, isto tako para­ zitsko „iskorišćavanje“ ovih formacija itd. (najčešće u smislu radi­ kalizacije nekih principa) na osnovi poznatog (takođe „postičnog“) uverenja o nedostatku bilo čega apsolutno novog. Svaki „post­“ je inherentno komplikovana, pa čak i paradoksalna pojava – jer u sebi istovremeno povezuje zavisnost i raskid, osporavanje i asimilaciju, prenošenje i radikalizaciju. Svaki „post­“ je istovremeno i period pročišćavanja, prevrednovanja, prerađivanja te jednostavno – vre­ me posta koje nastaje zato da bi se otvorila mogućnost za nešto no­ vo. Međutim, posledice čitavog tog procesa nisu odmah vidljive, ne­ go uvek iz dalje perspektive. Sve te osobine „post­“ pravca, koje je Liotar podrobno opisao, mogu se uočiti i u poststrukturalizmu. Prevrednujući premise struk­ turalističke teorije i dogme savremene misli, poststrukturalisti ne samo što su diskvalifikovali njihove modele (smatrajući ih „iscrp­ ljenim“) već su ih koristili na određen način (najčešće u smislu
118 Ova značenja upravo objašnjava Liotar. Pogledati: J.­F. Lyotard, „Odpowiedź­ na pytanie: co to jest postmodernizm?“, u: Postmodernizm. Antologia przekł­­ adów, Kraków, 1997. 119 Slično kao što ni modernistička formacija ne nestaje u trenutku pojavljivanja postmoderne ili postmodernizma.

366

Književne teorije XX veka

radikalizacije nekih teza i postulata – na primer, De Sosirove ide­ je jezika kao „sistema razlika“ bez pozitivnih termina). S obzirom na posebnu zavisnost poststrukturalizma od strukturalizma (slično je i s drugim „post­ovima“), on se ne smatra posebnim pravcem, orijentacijom ili formacijom, već pre fazom, strujom, mutacijom ili „unutrašnjim pokretom“ strukturalizma ili – u stvari – njegovom kritičkom opcijom. To potvrđuje i činjenica da su se prvi signali kri­ tičkih stavova, koji su naknadno priznati kao poststrukturalistički, pojavili u trenutku kulminacije razvoja takozvanog zrelog francu­ skog strukturalizma (manifest Naratološke škole) 1966. godine. Posmatrano iz ove perspektive, takođe se dobro vidi kako je strukturalizam bio toliko snažno ukorenjen u široko naznačen pro­ jekat moderne kritike filozofske tradicije koliko i u pokret koji je išao protiv postojećih promena književnog jezika. U prvom pogle­ du, postao je jedan od najvažnijih pravaca postmoderne, a u dru­ gom – stupao je u veoma čvrste veze s postmodernizmom. 1. Po­ststru­ktu­rali­zam i­ po­stmo­derni­zam Ne znači, ipak, da je poststrukturalizam isto što i postmodernizam, mada su tendencije ka takvom poistovećivanju i snažne i uporne. Ako se termin „postmodernizam“ upotrebljava u strogom smislu, odnosno da bi se označile brojne nove tendencije u savremenoj kul­ turi (naročito u umetnosti), koje nastupaju nakon široko shvaćenog modernizma120 i koje su izgradile svoju specifičnost kroz složen od­ nos prema modernističkom nasleđu, a zatim kroz istovremenu nega­ ciju principa takozvanog visokog modernizma i različite oblike asi­ milacije (kontinuacije, transformacije, radikalizacije i sl.) izabranih elemenata avangardne tradicije (naročito futurizma, dadaizma, nad­ realizma i sl.) – onda se poststrukturalizam vezuje za pitanja potpu­ no druge vrste. Za poststrukturaliste postaju najbitnija, na primer, pitanja epistemološkog i ontološkog statusa teorije i nauke književ­ nosti (njihovih saznajnih i jezičkih mogućnosti).121 Mada se, dakle, početni i već jasni tragovi postmoderne, postmodernizma, i – na kraju – poststrukturalizma mogu videti u manje­više isto vreme: od 1966. do 1968. godine – ipak se (ako se poštuju goreizvršena razliko­ vanja), osim velikih sličnosti, mogu zapaziti i suštinske razlike.
120 Odnosno, kulturnoumetničke formacije od kraja XIX veka do kasnih šezde­ setih godina, s glavnim periodom od 1910. do 1930. godine. 121 Pogledati o tome, posebno: R. Nycz, „Nicowanie teorii“, u: Tekstowy ś­wiat..., op. cit.
X. Poststrukturalizam Da li­ je po­ststru­k­ tu­rali­zam i­sto­ što­ i­ po­stmo­der­ ni­zam?

367

Razli­ke

Ero­ti­zaci­ja jezi­ka

U odnosu na postmodernizam (naročito književni), poststruk­ turalizam izgleda samo kao paralelna pojava u određenom periodu. Prvo – s obzirom na to da se u nekim od najvažnijih teza poststruktu­ ralističke teorije književnosti (na primer, ideja intertekstualnosti) mo­ gu pronaći ekvivalenti u konvencijama postmodernističke proze (na­ ročito one koja realizuje strategiju svesnog pozajmljivanja, citiranja, pastiša, kolaža i sl.); drugo – s obzirom na intenzivno prisustvo duha eklekticizma, kao i tendencija ka diskontinuiranosti, brisanju granica između različitih tipova diskursa, erotizaciji jezika i to kako u umet­ nosti tako i u teoriji umetnosti. S obzirom na snažne filozofske impli­ kacije (kao i na činjenicu da su najznačajniji mislioci koji su ubrajani u krug poststrukturalista – na primer, Derida ili Fuko – bili filozofi), poststrukturalizam je bliži intelektualnoj klimi postmoderne.122 2. Po­ststru­ktu­rali­zam i­ po­stmo­derna

Šta je po­st­ mo­derni­zam?

Pod nazivom „postmoderna“ obično se podrazumeva promena u filozofskoj misli, kao i odgovarajuća opšta intelektualna klima čiji je najvažniji pokazatelj kritički odnos prema modernoj tradiciji, a naročito prema nasleđu prosvetiteljstva.123 U vezi s tim, poststruk­ turalizam treba smatrati jednim od komplementarnih struja post­ moderne, naročito zato što je zajednički imenitelj svih pojava obuhvaćenih nazivom „poststrukturalizam“ bio ovaj specifičan i složen kritički stav – ne samo prema samom strukturalizmu nego i prema čitavoj modernoj paradigmi humanističkih nauka, a naro­ čito prema tradicionalnim modelima filozofije i nauke o književno­ sti. Poststrukturalisti su smatrali da je strukturalistička teorija (na­ ročito u njenoj kasnijoj, francuskoj kulminaciji iz druge polovine šezdesetih godina) bila ne samo najsavršenije otelovljenje moder­ nističke misli već i njena kulminacija i krunisanje. Poststrukturali­ zam se, dakle, može smatrati ne samo revizijom samog strukturali­ zma nego i – istovremeno i zahvaljujući tome – jednim od načina
122 Treba još jednom naglasiti da u prilog razlikovanju postmoderne i postmo­ dernizma ide ne samo činjenica da i u okviru francuskog, engleskog i nemač­ kog jezika takođe postoje posebni nazivi (postmodernité – postmodernism, postmodernity – postmodernism, Postmoderne – Postmodernismus), već i to da ovi termini imaju različite kontekste odnosa, u hronološkom i u problem­ skom aspektu; postmodernu treba razmatrati – u kontekstu moderne, a post­ modernizam – u odnosu na modernizam. 123 Koji se manje­više računa od nastanka prosvetiteljskog pogleda na svet u XVIII veku, do kasnih šezdesetih godina ili, na primer, od Dekartove smrti 1650. godine do kraja šezdesetih godina.

368

Književne teorije XX veka

podvrgavanja kritičkoj analizi misaonog nasleđa modernosti, a na­ ročito prosvetiteljskog racionalizma. Otuda i mnogo puta naglaša­ van (pa čak i „međuepohalan“) važan značaj poststrukturalističkog zaokreta shvaćenog kao otvaranje humanističkih nauka prema pot­ puno novom stilu mišljenja i mogućnost pojavljivanja nove intelek­ tualne formacije koja izgrađuje svoju specifičnost u negativnom kontekstu modernističke tradicije. Na širem planu učešća u kritičkom poduhvatu postmoderne, poststrukturalisti su, dakle, takođe izvršili temeljnu reviziju osnov­ nih determinanti moderne misli: prednost razuma (pretenzije na legitimizaciju i totalitarizaciju celokupnog iskustva), koncepciju „ja­ kog“ subjekta i njegove težnje da ovlada svetom (naročito „tehnici­ zaciju“, shvaćenu prema Hajdegerovom modelu) velikih (celovitih) filozofskih sistema, kao i metanaracije koja je trebalo da opravosna­ ži izvore i ciljeve ljudske aktivnosti i rezultate naučnog znanja.12 Takođe su dovodili u pitanje osnovne ideje modernizma (sistem, jedinstvo, celovitost, identitet, sličnost, progres i sl.). Dovodili su u pitanje opšteobavezujuće kriterijume (istine, objektivnosti, univer­ zalnosti). I, na kraju, podrivali su ideju kartezijanskog subjekta – či­ stog ego cogito, tvorca predstava koji svet podređuje sebi.125 Eho ove kritike bili su različiti napadi na književni i autorski subjekat u okvi­ ru teorije književnosti. Obilato koristeći inspiraciju koju su dobijali od svojih velikih prethodnika – naročito Ničea, Frojda i Hajdegera – poststrukturalisti su nastojali i da demaskiraju najvažnije dogme modernističkog modela humanističkih nauka, obelodanjujući njego­ ve brojne uticaje na teorijsku refleksiju o književnosti. Ova snažna povezanost poststrukturalizma i postmoderne naročito se jasno vidi u filozofskoj misli Žaka Deride koji je kritikovao modernističku tra­ diciju narušavajući strukturalizam kao njeno najsavršenije otelov­ ljenje.126 Osim toga – ako se rana Deridina dekonstrukcija smatra specifično kritičkim načinom iščitavanja filozofskih i književnih tekstova127 – zaista se može konstatovati da su postupci iščitavanja,
12 To su Veliki Narativi, kako ih shvata Liotar, up. njegovo Postmoderno stanje, op. cit. 125 Pogledati, na primer, za ovu problematiku važan Hajdegerov tekst Doba slike sveta. Motiv kritike subjekta je za postmodernu podjednako važan kao i za poststrukturalizam, ali ovde, nažalost, nema mesta da se o tome detaljnije govori. Zainteresovane upućujem na pomenuti rad: G. Raulet, Kryzys podmi­ otu, op. cit., kao i na moju knjigu Dekonstrukcja i interpretacja, op. cit. 126 Ovaj Deridin način mišljenja je naročito vidljiv u knjizi O gramatologiji. I za­ to se strukturalizam smatra najvažnijom pojavom postmodernizma. 127 O specifičnosti dekonstruktivne „kritičnosti“ opširnije sam pisala u knjizi Dekonstrukcja i interpretacja, op. cit.
X. Poststrukturalizam

Kri­ti­ka mo­derno­sti­

Detro­ni­zaci­ja „jako­g“ su­b­jekta

369

koje je vršio francuski filozof, na najbolji način odslikavali duh poststrukturalizma – kao „razgrađivanje“ pojmovnih osnova struk­ turalizma, a samim tim demontaže njegove matične paradigme: mo­ dernističke misli i njenog naučnog modela.

Re­zi­me­
Razno­v­rsno­st po­kreta

Deri­da i­ po­čeci­ po­ststru­k­ tu­rali­zma

Barto­v­a kri­ti­ka tradi­ci­o­nalne nau­ke o­ knji­žev­no­sti­

1. Vremenska distanca koja nas deli od prvih manifestacija poststrukturalizma omogućava da vidimo njegovu unutraš­ nju izdiferenciranost, da razumemo dinamiku, pa čak i da uočimo izražene razvojne faze. Neki istraživači smatraju da je skoro od samog početka (a bar od sedamdesetih godina) poststrukturalizam bio nejedinstvena pojava. Njegovi pokro­ vitelji od početka su bili mislioci koji ne samo što su pred­ stavljali različita gledišta već su se vodili različitim ciljevima. To su bili, pre svega: Žak Derida, Rolan Bart i Mišel Fuko, kao i Julija Kristeva. 2. U tekstu Struktura, znak i igra u diskursu humanističkih na­ uka, kao i u knjizi O gramatologiji, Žak Derida je započeo dekonstruktivnu kritiku strukturalizma i čitave modernistič­ ke paradigme nauke čije je najsavršenije otelovljenje, prema njegovom mišljenju, bio strukturalizam. Glavni Deridin cilj bilo je slabljenje pojmovne konstrukcije zapadne metafizike, što se – posredno – moglo izvršiti kritičkom analizom De So­ sirovih i Levi­Strosovih dela, kao i narušavanjem kategorije znaka i strukture – ključnih pojmova strukturalizma. 3. Rolan Bart se poduhvatio kritike tradicionalnog modela na­ uke o književnosti koji je kulminirao u strukturalizmu, naro­ čito diskreditujući pokušaje da se od nauke od književnosti učini „jaka“ nauka. Glavna meta njegovih napada postali su: statično shvatanje književnog dela (kao „depozita smisla“), mimetička ideja interpretacije (kao pasivnog tumačenja isti­ ne književne tvorevine ili u njoj sadržane autorske intencije), restriktivno shvatanje kategorije „autora“ (kao „čuvara smi­ sla“ koji se nalazi u književnom delu) kao i kategorija „istine“ razumevana kao jedna od dogmi književne kritike. . Julija Kristeva je podvrgla kritici savremenu ideologiju koja je dominirala u dotadašnjoj nauci o književnosti. Ova ideolo­ gija je, prema njenom mišljenju, vodila ka opredmećivanju književnog dela i oduzimanju praksi interpretacije njenih
370
Književne teorije XX veka

stvaralačkih mogućnosti. Promovišući, uglavnom na francu­ skom tlu, misao Mihaila Bahtina, teoretičarka je u najvećoj meri doprinela razvoju teorije intertekstualnosti u nauci o književnosti. 5. Mišel Fuko je skrenuo pažnju istraživača književnosti i kriti­ čara na ispitivanje napetosti između subjekta i diskursa. Za­ hvaljujući analizi mehanizama vlasti skrivenih u jeziku pod­ stakao je politički i etički zaokret nauke o književnosti. 6. Zato su istoričari poststrukturalizma skloni da razlikuju nje­ gove u najmanju ruku dve glavne varijante: „tekstu a l nu“ (inspirisanu Deridom, Bartom i Kristevom) i „svetov nu“ (inspirisanu Fukoom). Koliko je u slučaju prve – karakteri­ stične, na primer, za ranu varijantu dekonstruktivne kritike – naglasak stavljan pre svega na analizu tekstova, toliko je u slučaju druge – vezane pre svega za takozvani Novi istorizam ili kasniju fazu u razvoju američkog dekonstruktivizma – po­ stalo bitno imati u vidu etičko­političke konsekvence analitič­ kih strategija i interpretativnih postupaka.128 Pristalice ova­ kve podele skreću pažnju i na to da je tek slom „klasične“ dekonstruktivističke Škole iz Jejla omogućio otvaranje nauke o književnosti prema društvenoj i ideološkoj praksi i u prvi plan stavio praktične ciljeve. 7. Protivnici ovakve podele, međutim, kritikuju njegovu arbi­ trarnost navodeći argumente da su u različitim kritičkim dostignućima poststrukturalizma oba ova aspekta bila uvek nerazdvojna, dok su etičko­političke motivacije od samog početka bile ideje vodilje svih napora njegovih tvoraca, a na­ ročito Deridi i „klasičnim“ američkim dekonstruktivistima. Štaviše, tvrde oni, da je upravo ova „klasična“ dekonstrukcija – koju su najviše optuživali za tekstualni narcizam i političku indiferentnost129 – omogućila temeljni preobražaj američke nauke o književnosti koja se najbolje može videti u naslovi­ ma dve knjige američke dekonstruktivistkinje – Deridine uče­ nice – Barbare Džonson: prelaz s „kritičke razlike“ na „svet razlike“.130
128 Pogledati o tome, takođe: R. Nycz, Język modernizmu. Prolegomena hi­ storycznoliterackie, Wrocław, 1997, deo: Literaturologia. Spojrzenie wstecz na dzieje nowoczesnej myś­li teoretycznoliterackiej w Polsce, str. 212–213. 129 O ovom problemu sam govorila u radu: „W stronę polityki. (Krajobraz po dekonstrukcji, deo II)“, Ruch Literacki, 1995, sv. 2. 130 Up. B. Johnson, The Critical Difference: Essays in the Contemporary Rhetoric of Reading, Baltimore, 1980; A World of Difference, Baltimore–London, 1987.
X. Poststrukturalizam

Dv­e v­ari­jante po­ststru­k­ tu­rali­zma

Kri­ti­čka razli­ka kao­ po­li­ti­čka razli­ka

371

Dv­e faze po­ststru­k­ tu­rali­zma

Po­zi­ti­v­ni­ pro­gra­ mi­ po­sle po­st­ stru­ktu­rali­zma I faze – ku­ltu­rni­ zao­kret

8. Drugi pokušaj periodizacije poststrukturalizma takođe razli­ kuje dve etape ovog pravca, mada su u ovom slučaju nešto drugačiji aspekti koji govore u prilog ovoj podeli. Ovde se najčešće navode: – pr v a fa z a (takođe se naziva „negativna“ ili „kritička“) ko­ ja se manje­više odvijala od 1966. do 1985. go dine. U ovoj fazi, uglavnom vezanoj za dekonstrukciju Žaka Deride, za „klasični“ američki dekonstruktivizam takozva­ ne Škole iz Jejla (Pol de Man, Džozef Hilis Miler, Barbara Džonson), kao i za misao „kasnog“ Barta i Fukoa – domi­ nirao je skepticizam i polemičko­kritički stavovi. Ona se uglavnom odvijala u znaku kritike strukturalizma, kao i čitave modernističke paradigme naučnog znanja o knji­ ževnosti (objektivnog, autonomnog, univerzalnog, koji se služi neutralnim metajezikom), čiji je model doneo struk­ turalizam. Koliko je u početnom periodu ove faze u prvom planu bila kritika teorije književnosti kao takve, toliko je njen završni period, godine 1982–1985, a naročito čuvena diskusija „Za i protiv Teorije“ koja se vodila u Sjedinjenim Američkim Državama na stranicama časopisa Critical In­ quiry,131 skrenuo pažnju na osnovni motiv poststruktura­ lističke kritike teorije književnosti: to znači kritike teorije interpretacije, a pre svega restrikcije koje je nametala teori­ ja i koje su ograničavale slobodu praktičnog interpretiranja književnosti. – d r u g a fa z a (definisana i kao „pozitivna“) – p osle 1985. go d i ne. U ovoj fazi, koja se ponekad naziva i post­poststrukturali­ zam (čiji je početak nagovestio kraj „klasičnog“ američkog dekonstruktivizma), prevagnule su tendencije izrade novih programa i proširenja istraživačkih okvira humanističkih na­ uka u duhu metodološkog pluralizma. Kritika modernistič­ kog modela nauke / teorije o književnosti u prvom periodu poststrukturalizma sagledavala je potrebe duboke promene književnoteorijske refleksije – pre svega, neophodnosti odu­ stajanja od ideje sistemske, celovite, univerzalne (istorijski i kulturološki neizdiferencirane), objektivne i autonomne (raz­ dvojene od uticaja etike i politike) teorije. Dakle, u drugoj fazi poststrukturalizma izrazitu prednost su imale etičko­politič­ ke tendencije, kao i istoricističke, kulturalne, intertekstualne,
131 Pogledati: Pragmatizam.

372

Književne teorije XX veka

neopragmatističke, feminističke i slično. One su, između ostalog, dovele i do procvata takozvane gender kritike (is­ traživanja društveno­kulturološke determinisanosti po­ la), kao i takozvane kritike manjina (naročito etničkih, rasnih, ali i polnih i seksualnih i sl.), kao i queer kritike. Ovde je u prvi plan izbilo mnoštvo i raznorodnost postu­ paka čitanja. Sve se češće govori i o kulturološkoj teoriji književnosti.132 9. Najvažnijim posledicama poststrukturalizma treba, da­ kle, smatrati: – U prvoj fazi – temeljnu reviziju premisa strukturalizma u nauci o književnosti i čitavom tradicionalnom modelu poznavanja književnosti, kao i modernističke paradigme znanja koja čini njihovu osnovu; – u drugoj fazi – promenu modela nauke o književnosti; a naročito: odustajanje od stvaranja „jake“ (sistemske, op­ šte, univerzalne, objektivne, celovite i sl.) i autonomne teorije / nauke o književnosti, a zauzvrat – zaokret ka in­ terpretativnim postupcima otvorenim za etičke i političke uticaje i nove kontekste (kulturne, etničke, rasne, polne, seksualne i sl.), kao i odustajanje od stvaranja naučnih me­ tajezika u nauci o književnosti („literarnost“ i narativnost književnoteorijskog diskursa). 10. Uopšte uzev, nauka o književnosti je posle poststruktura­ lističkog preokreta u velikoj meri odustala od saznajnog fundamentalizma i esencijalizma, te i od stvaranja shema sistemskog karaktera u korist pragmatističkih, pluralistič­ kih i istoricističkih tendencija. Danas se najčešće smatra da je, kao posledica poststrukturalističke kritike tradicio­ nalnog (modernističkog) modela nauke o književnosti, te­ orija književnosti dobila oblik teorije kulture – izdiferen­ ciranog univerzuma kulturnih diskursa koji su pomagali u postupku interpretacije književnosti.

Najv­ažni­je po­sledi­ce po­ststru­k­ tu­rali­zma

Teo­ri­ja ku­ltu­re

132 Ova problematika je opširnije obrađena kasnije. Pogledati: Feminizam, Gender i queer, Pragmatizam, Istorizam, Postkolonijalizam i Kulturalna istraživanja.
X. Poststrukturalizam

373

Hro­no­lo­gi­ja
1960: Avangardni francuski pisac i književni kritičar Filip Solers po­ kreće časopis Tel Quel čiji su ciljevi bili od početka filozofske, estetičke i naučne prirode, ali i ideološko­političke (u početku uglavnom u marksističkom duhu, a zatim u maoističkom). Je­ dan od unapred deklarisanih ciljeva časopisa jeste vraćanje jeziku književnosti njegove prvobitne revolucionarne snage. Oko sebe okuplja mnoštvo poznatih francuskih intelektualaca (pored svoje žene – Julije Kristeve, takođe i Rolana Barta, Ža­ ka Deridu i Mišela Fukoa), kao i manje poznate (na primer, Žan­Lup Dabadi, Žan­Luj Bodri, Žan­Žozef Gu, Žan Tibodo, Žan­Luj Udbin, Deni Roš, Žan Rikardu, Pjer Rotenberg, Mar­ slen Plene i drugi). Tel Quel će postati centar radikalne, pa čak i prevratničke misli (isto tako, teorijskoknjiževne). Istovremeno, između ostalog, zastupa tezu da je „književnost – jezik stvoren od jezika“; „telkelisti“ su se slagali s pogledima strukturalista, međutim, definitivno su se (naročito posle 1967. godine) našli u radikalnoj opoziciji prema naučnom strukturalizmu. Mišel Fuko objavljuje svoju doktorsku disertaciju Folie et déra­ ison. Histoire de la folie à l’âge classique (Istorija ludila u doba klasicizma). Ona će tek iz vremenske perspektive biti prihvaće­ na kao značajna za poststrukturalizam i postmodernizam s ob­ zirom na u njoj sadržanu kritiku kartezijanskog racionalizma, rušenje podele na ono što je razumno i ono što je nerazumno i skretanje pažnje na strategiju isključenja „drugih“ u diskursu. Pojavljuje se tekst Žaka Deride Force et Signification, koji je re­ cenzija tek izašle knjige Žana Rusea – Forme et signification. Essais sur les structures littéraires de Corneille à Claudel. To je jedna od prvih javnih manifestacija daleko poodmakle rezerve filozofa prema scijentističkoj euforiji francuskog strukturali­ zma. Ovde se Derida, između ostalog, protivi strukturalističkim težnjama ka totalizaciji i podređivanju književnosti unapred utvrđenom konceptualnom projektu koji paralizuje „nastajanje smisla“ književnog teksta.
Književne teorije XX veka

1961:

1962:

37

1963:

1965:

1966:

Mišel Fuko objavljuje knjigu o francuskom pesniku Rejmondu Ruselu. Ova knjiga predstavlja nobilitaciju književnog ludač­ kog, isprekidanog, nerazumljivog govora koji balansira na gra­ nici komunikativnosti. Ta vrsta „graničnog“ iskustva jezika (ko­ ji se može zapaziti u stvaralaštvu takvih pesnika i pisaca kao što su Malarme, Arto, Bataj, Blanšo, Klosovski, Solers i drugi) – ko­ je će Fuko godinu dana kasnije označiti pravom „osnovom“ na­ šeg govora – postaće važna polazna tačka za ponovno promišlja­ nje jezičke specifičnosti književnosti u radovima samog Fukoa, ali i u radovima Deride, Barta i Kristeve. Mlada bugarska teoretičarka književnosti Julija Kristeva dolazi u Pariz. Tada još niko nije znao da će ubrzo postati jedna od naj­ važnijih francuskih intelektualki i muza poststrukturalizma. Kri­ steva pohađa seminar Rolana Barta u École des Hautes Études, prevodi na francuski jezik radove Mihaila Bahtina, takođe je slu­ šalac na predavanjima K. Levi­Strosa. Ubrzo posle toga susreće Filipa Solersa i pristupa grupi okupljenoj oko časopisa Tel Quel. Francuski filozof Luj Altiser objavljuje knjigu Pour Marx (Za Marksa) i dobija nadimak „marksista­strukturalista“. Ova će knjiga izvršiti velik uticaj na poststrukturalističke mislioce. U SAD, u Baltimoru, na univerzitetu Džon Hopkins održava se simpozijum pod nazivom „The Languages of Criticism and the Sciences of Man“ čiji je cilj prenošenje ideje francuskog struk­ turalizma na američko tlo. Prisustvuju mu u ono vreme najpo­ znatiji francuski intelektualci – čija su imena dovođena u vezu sa strukturalizmom u njegovim različitim varijantama – izme­ đu ostalih, Žak Lakan, Lisjen Goldman, Rene Žirar, Žorž Pule, Cvetan Todorov, Nikolas Rive, Žan­Pjer Vernan, Žan Ipolit kao i Rolan Bart i Žak Derida. Međutim, s obzirom na Bartovo i Deridino učešće, simpozijum, koji je po pretpostavci trebalo da propagira strukturalizam, neočekivano postaje poststrukturali­ stički po svom izrazu i kao takav će ući u istoriju. Derida će ovde izložiti jedan od svojih najčuvenijih ranih tekstova pod na­ slovom Struktura, znak i igra diskursa humanističkih nauka (u kojem će, između ostalog, dovesti u pitanje kategoriju znaka i strukture), a Bart će predstaviti tekst Écrire: verbe intransitif u kojem izlaže jednu od najuticajnijih poststrukturalističkih ideja književnosti kao „neprohodnog pisanja /écriture“ (to znači, ta­ kvog koje se ne može neposredno prevesti na smisao). Datum ovog simpozijuma biće od tada prihvaćen kao uslovni početak poststrukturalizma u nauci o književnosti, ali i kao početak De­ ridine dekonstrukcije. Iste te godine pojavio se i naratološki ma­ nifest koji se smatra najznačajnijim trenutkom u razvoju francu­ skog ortodoksnog strukturalizma. 375

X. Poststrukturalizam

Filip Solers objavljuje knjigu Logiques. Izlazi knjiga Žaka Lakana Écrits. U Parizu veliku popularnost stiče Les mots et les choses (Reči i stvari) Mišela Fukoa – istorijska analiza odnosa govora i predsta­ vljanja počev od renesanse do savremenosti. U toj knjizi se javlja jedan od najvažnijih elemenata poststrukturalističkih revizija – kritika mimesisa. Ovde književnost biva označena nazivom „čistog pisanog čina“ koji zahteva ponovno promišljanje. Reči i stvari su isto tako usmerene i protiv tradicionalne egzegeze i sa­ mim tim se ubrajaju u antihermetički tok poststrukturalizma. 1967: Žak Derida „nokautira“ knjižarsko tržište u Francuskoj sa svoje tri knjige: O gramatologiji; Pismo i razlika; Glas i fenomen. Prva od njih sadrži, između ostalog, dekonstruktivističke analize ka­ nonskih dela De Sosira i Levi­Strosa i započinje ozbiljnu i širo­ ko zamišljenu „demontažu“ strukturalizma. U drugoj se nalazi već pomenuti tekst Sila i značenje, posvećen Rusoovoj knjizi. Treća je posvećena znaku u Huserlovoj fenomenologiji. Rolan Bart na stranicama časopisa The Times Literary Supple­ ment objavljuje kraći članak pod naslovom „Od nauke do knji­ ževnosti“. Vremenom će biti smatran jednim od prvih javnih svedočanstava Bartovog prelaska na stranu poststrukturalizma. Upravo će ovde biti izrečena čuvena deviza: „Strukturalisti, pro­ menite se u pisce!“ U tom trenutku Bart takođe zapaža da se strukturalizam podelio na različite, ponekad čak suprotstavlje­ ne poduhvate i da je to jedan od prvih tragova nastajanja kritič­ kog strukturalizma, kasnije nazvanog poststrukturalizam. Pojavljuje se članak francuskog filozofa Žila Deleza „Po čemu prepoznati strukturalizam?“ koji će, takođe na vreme, notirati podelu strukturalizma na dve opcije (pravovernu i kritičku). 1968: Maj 1968 – studentske pobune u Francuskoj. Na Sorboni će ne­ ko na tabli napisati: „Strukture ne izlaze na ulicu!“ Žak Lakan će na to odgovoriti, takođe čuvenom izrekom: „Strukture izlaze na ulicu!“ Na stranicama lista Le Monde odvija se rasprava pod devizom: „Da li je Maj ’68 ubio strukturalizam?“ Mišljenja o to­ me su podeljena – jedni smatraju da politička gibanja označava­ ju kraj strukturalizma, drugi obrnuto: tvrde da nadolazi nova era u strukturalističkoj misli, a uporedo s njom – povoljna prili­ ka da se prevaziđe okoštalost doktrine. Grupa okupljena oko časopisa Tel Quel objavljuje jedan od svojih najčuvenijih teorijskih manifesta pod nazivom Théorie d’ensem­ ble. Tu se, između ostalih, izjašnjavaju Bart (Drama, poema, ro­ man), Derida (Razlika) i Fuko (Distanca, aspekat, izvor). „Teorij­ ska revolucija“ – kako svoj manifest označavaju sami „telkelisti“ 376
Književne teorije XX veka

– ovde predstavlja stvarno odbacivanje većine tradicionalnih kategorija diskursa o književnosti (na primer, ekspresije i re­ prezentacije, dela, autora, istine poruke, pravog dešifrovanja smisla i sl.). Uzimajući kao polaznu tačku književnost koja izvo­ di revoluciju u sferi jezika (ovde se ponovo javljaju imena Ma­ larmea i drugih, kao i pisaca iz kruga samog časopisa Tel Quel, naročito Solersa, Plejnea, Tibodoa i drugih), autori Théorie d’en­ semble uvode nove pojmove u teorijski jezik (na primer, „pismo“, „produkciju“, „tekst“, „scenu“ i sl.). Ovaj tekst se pokazao kao specifična mešavina reinterpretiranih strukturalističkih termina povezanih s Frojdovim, Lakanovim, marksističkim terminima i slično – i ispoljavao je daleko poodmakli pojmovni eklektizam karakterističan za ovu fazu poststrukturalizma. Francuski filozof Žil Delez objavljuje knjigu Razlika i ponavlja­ nje. U toj knjizi se nalazi kritika tradicionalnog filozofskog mišljenja (koje on označava vertikalnim i predstavljačkim miš­ ljenjem, podvrgavajući kritici zavisnost tog tipa mišljenja od kategorija prisutnosti i identiteta), a temeljna reforma filozofi­ je koju on predlaže idući za Ničeom (prelazak na horizontalnu, nepredstavljačku misao zasnovanu na igri ponavljanja i razlici) postiže velik uticaj na francuske kritičare strukturalizma i obila­ to doprinosi renesansi Ničeove filozofije u Francuskoj. Pojavio se jedan od najčuvenijih i najkontroverznijih tekstova Rolana Barta – Smrt autora. Ovde Bart, uistinu, ističe simbolič­ ku smrt „autora“ kao teorijske instance koja ograničava slobo­ du interpretacije, a istovremeno podvrgava radikalnoj kritici egzegetske prinude (na primer, čuveno tumačenje književnog dela u skladu s autorskom intencijom), a čitav prevratnički po­ stupak „usmrćivanja“ autora ovde pre svega služi za nobilitaciju autora kao glavnog tvorca književnog teksta; međutim, on će ući u istoriju kao neko ko je nagovarao na ubijanje pisaca – na tu kuriozitetnu besmislicu možemo naići čak i danas. Na međunarodnom simpozijumu u Njujorku Žak Derida izlaže referat pod nazivom „Kraj čoveka“ (kasnije objavljen u Margina­ ma filozofije 1972. godine). Važan za poststrukturalističku kriti­ ku subjekta, odnosi se na čoveka kao kategoriju antropološkog diskursa koji je svojom prevelikom sklonošću ka teoretizovanju doveo do ismevanja čovečanstva. Međutim, slično kao i u slučaju Smrti autora, ovaj naslov koji su neki komentatori doslovno shva­ tali doneo je Deridi mnogo nevolja (na istu ovakvu apsurdnu zamerku iz tog razdoblja naišla je formula „smrt čoveka“ Mišela Fukoa koja se takođe odnosila na konceptualni a ne na faktički poredak a koju su, i pored svega, kritičari poststrukturalizma i postmodernizma shvatali, nesumnjivo, „smrtno“ doslovno).
X. Poststrukturalizam

377

Pojavljuje se članak Kristeve „Problemi strukturisanja teksta“ koji će istorijski postati zvanični početak razvoja kategorije in­ tertekstualnosti u diskursu o književnosti, preuzete iz Bartovih radova. Od tog trenutka intertekstualna istraživanja počeće da se šire, naročito u Francuskoj i SAD. 1969: Mišel Fuko objavljuje knjigu Arheologija znanja koja predstavlja očigledno razračunavanje s metodama strukturalizma, a takođe i opravdanje za njegovu sopstvenu metodološku poziciju koja je veoma često bila smatrana strukturalističkom. Ovde Fuko pod­ vrgava sumnji, između ostalog, težnje za nametanjem kontinu­ iteta i celovitosti (istorijskim procesima), međutim, predstavlja se kao zastupnik diskontinuiteta, difuzije i dekoncentracije. Iste te godine objavljen je i Fukoov tekst „Ko je autor?“ koji pred­ stavlja veoma važan uvod u kritiku kategorije „autora“ kao jed­ ne od najvažnijih institucija teorije interpretacije. Ovde Fuko iz­ nosi, između ostalog, ideju o „autoru“ kao „funkciji diskursa“. Julija Kristeva objavljuje zbirku svojih radova Sē­meiō­tiké. Rec­ herches pour une sémanalyse. Tu će se naći svi najvažniji (već) poststrukturalistički radovi istraživačice objavljivani u drugoj polovini šezdesetih godina. 1970: Izlaze Bartove najkarakterističnije antistrukturalističke i antise­ miološke knjige: S/Z i Imperija znakova. S/Z – knjiga o jednoj pripoveci Onore de Balzaka pod naslovom Sarrasine – pred­ stavlja, kako to sam autor u uvodu iznosi, radikalan prekid s koncepcijama koje je sam lansirao u „Uvodu u strukturalnu analizu pripovedanja“ (koji je objavljen u manifestu naratologa u osmom broju Communications), dakle, istovremeno i od me­ toda naratologije. Bart već tada ne namerava da traga za univer­ zalnim modelom koji bi obuhvatio sve priče sveta, ali želi da se pozabavi samo jednom pričom, skrećući pre svega pažnju na to što je u njoj neponovljivo. Od tog trenutka razlike u Bartovim pogledima, koje se mogu sagledati između Uvoda... i S/Z, biće smatrane kao najreprezentativniji primer prelaska od struktura­ lizma ka poststrukturalizmu u teoriji književnosti. Imperija zna­ kova će se, opet, pokazati kao knjiga radikalno usmerena protiv tradicionalne (strukturalne) semiologije.133 Mišel Fuko preuzima katedru na Collè­ge de France. Njegovo inauguralno predavanje, pod nazivom „Poredak diskursa“, ima veliki politički i antistrukturalistički značaj. Podvrgavajući oš­ troj kritici procedure kontrole diskursa koje stvara društvo (vidljive naročito u političkim i seksološkim, psihijatrijskim, kliničkim i sličnim diskursima), Fuko takođe poriče naučni
133 Pogledati: Semiotika.

378

Književne teorije XX veka

diskurs osuđujući ga za prevelike težnje za istinom i poveća­ njem vlasti putem određenih oblika nauke. Kvintesencija ta­ kvog stava jeste, prema filozofu, pre svega De Sosirov i Levi­ ­Strosov naučni strukturalizam. Luj Altiser objavljuje Lire „Le Capital“ (Čitajući „Kapital“) – za poststrukturaliste važnu knjigu, naročito zbog specifičnog nači­ na čitanja Marksovog dela koji je filozof prezentovao. Autor se ovde oprašta od „površnog“ čitanja (literarnog smisla rečenica teksta) u korist „pojavnog“ čitanja – veoma pažljivog rekonstru­ isanja skrivenih značenja. Taj način čitanja ne samo da baca no­ vo svetlo na Marksovo delo nego donosi, takođe, model strategi­ je čitanja približan Deridinoj dekonstrukciji. 1971: Rolan Bart objavljuje članak „Od dela ka tekstu“ u kojem rezi­ mira sve najvažnije posledice prelaska na stranu strukturalizma u teoriji kulture. Isto tako skreće pažnju na promenu terminolo­ gije, a takođe – uporedo s tim – na promene metodološke svesti istraživača književnosti. Te promene ispoljavaju se, između osta­ log, u odustajanju od kategorija: „delo“, „interpretacija“, „au­ tor“, „istina“ (kao tradicionalnih teorijskoknjiževnih kategorija) i uvođenju kategorija: „tekst“, „čitanje“, „čitalac“ i „prijatnost“. Ove promene u najopštijem pristupu treba da dovedu do pove­ ćanja stvaralačke aktivnosti čitaoca kao pravog „producenta“ književnosti, oslobođenog hermeneutičkih prinuda – naročito ideala „ispravnog“ dešifrovanja. Jedan od najznačajnijih američkih kritičara Pol de Man, kasnije ubrajan u krug strogih američkih dekonstruktivista, objavljuje knjigu Blindness and Insight: Essays of the Rhetoric of Contempo­ rary Criticism. U njoj se jasno vidi da je De Manov način miš­ ljenja o književnosti blizak Deridinoj dekonstrukciji (naročito u retoričkim analizama književnih tekstova), mada će De Man sve vreme zadržati sopstveni stil, nezavisno od Deridinog uticaja. 1972: Pojavljuju se važne knjige Žaka Deride: La dissémination i Margine filozofije, a takođe knjiga razgovora filozofa, između ostalih, s Julijom Kristevom i Žan­Lujem Udbinom (Pozicije) u kojima će Derida objasniti uzroke kritike strukturalizma i ko­ mentarisati načine vođenja te kritike. Pojavljuje se obiman rad Rolana Barta „Teorija teksta“ koja rezi­ mira sva svojstva književnosti shvaćene kao tekst i koja, takođe, analizira uzroke i posledice promena u pristupu književnosti. Bart objavljuje i jednu od najskandaloznijih teorijskoknjižev­ nih knjiga koja se pojavila u istoriji humanistike – Zadovoljstvo u tekstu. Ona je posledica njegove deklaracije iz knjige Od na­ uke do književnosti, gde je isticao nužnost ozbiljnog uzimanja
X. Poststrukturalizam

1973:

379

1974:

1977:

1979:

u obzir zadovoljstva u nauci o književnosti, zadovoljstva koje je obično bilo zaobilaženo u tradicionalnim teorijskim pristu­ pima. Ovde je, međutim, zadovoljstvo o kojem Bart piše, a ko­ je doživljava čitalac tokom čitanja, shvaćeno veoma radikalno – Bartu je u suštini stalo do opisa iskustva erotske naslade. Za­ hvaljujući tome, ova knjiga, pre svega, obavlja kritičku funkciju u odnosu na ekstremno racionalizovani teorijski diskurs. Žak Derida objavljuje Glas, knjigu o Hegelu i Ženetu. Ona za­ počinje novo razdoblje u Deridinom pisanju, istovremeno zavr­ šavajući etapu takozvane strategijske destrukcije – dakle, i fazu kritike strukturalizma i metafizičke tradicije koja se dešava to­ kom čitanja kanonskih tekstova koji reprezentuju tu tradiciju. Kristeva objavljuje jednu od svojih najvažnijih knjiga: La révolu­ tion du langage poétique. Ova knjiga jasno pokazuje uticaj struk­ turalne semiologije (na odgovarajući način preformulisane), i Lakanove interpretacije Frojdove misli. Tu se javlja važno razliko­ vanje „semiotičkog“ (le sémiotique) poretka od konvencionalne semiotike (le sémiotique) i od „simboličkog“ poretka (le symboli­ que: sfere potpuno artikulisanog jezika, reprezentacije i slično). Kristeva se, pre svega, koncentriše na ono što je „semiotičko“ (na takozvani genotekst na planu književnog teksta) kao na „proces rađanja smisla“. Drugi nivo (koji ona naziva fenotekstom) jeste već nivo konkretnih značenja za interpretaciju. Služeći se katego­ rijama „semiotičkog“ i „simboličkog“ i sopstvenim terminima „fenotekstom“ i „genotekstom“,13 temeljno analizira semiotičke osnove jezika (zvukova, rima, ritmova i sl.) u stvaralaštvu dva pe­ snika XIX veka koje je francuska misao šezdesetih godina sma­ trala najrevolucionarnijima – Malarmea i Lotreamona. Rolan Bart drži inauguralno predavanje na Collè­ge de Fran­ ce (objavljeno godinu dana kasnije: Leçon, Paris, 1978). Na esejistički, moglo bi se reći čak na literaran način, ovo pre­ davanje rezimira najvažnije promene u Bartovoj misli o književ­ nosti, na prelazu između strukturalizma i poststrukturalizma. To je, istovremeno, svojevrsna skraćena istorija francuskog poststrukturalizma. Pojavljuje se još jedna knjiga Julije Kristeve Polylogue: zbirka eseja o umetnosti i književnosti. U SAD objavljen manifest američkog dekonstruktivizma, knji­ ga Deconstruction and Criticism koja sadrži primer tipskih de­ konstruktivističkih književnih analiza. U njoj se, prvo, ističe ime Žaka Deride koji je posle nekoliko godina držanja semina­ ra i predavanja na američkim univerzitetima naišao na grupu

13 Pogledati: Semiotika.

380

Književne teorije XX veka

1980:

učenika i saradnika koji su bili označeni kao američki dekon­ struktivisti (takozvana Jejlska škola). U knjizi Deconstruction and Criticism svoje radove takođe objavljuju: Pol de Man, Džo­ zef Hilis Miler, Džefri Hartman i Harold Blum. Na kraju, svoju dekonstruktivističku pripadnost priznaće samo De Man i Hilis Miler, a odlučno će se nje odreći Blum, dok će Hartman više pri­ hvatiti poziciju simpatizera, opservatora i komentatora. Maloj grupi američkih dekonstruktivista s Jejla kasnije će se priključi­ ti jedna Deridina učenica – Barbara Džonson. Pol de Man objavljuje svoju najpoznatiju „dekonstruktivistič­ ku“ knjigu: Alegorije čitanja. Figurativni jezik kod Rusoa, Ničea, Rilkea i Prusta. Francuski filozof Žan­Fransoa Liotar objavljuje knjigu La con­ dition postmoderne (Postmoderno stanje). Ta knjiga je trebalo da bude izveštaj napisan po narudžini kanadske vlade o stanju nauke u visokorazvijenim zemljama. Postala je, međutim, svoje­ vrsna „biblija“ posmodernih mislilaca i poststrukturalista. Od tog trenutka govoriće se o takozvanoj krizi Velikih Naracija kao najvećeg svojstva savremenog intelektualnog života, a termin „postmodernizam“ biće sve popularniji na obe strane Atlantika. Liotarova knjiga će isto tako detaljno analizirati uzroke najno­ vijih promena u mentalitetu evropskih intelektualaca i samim tim će odrediti duhovnu osnovu poststrukturalističkog prevra­ ta u nauci o književnosti. U SAD, u redakciji Dž. V. Hararija, izlazi antologija Textual Strate­ gies: Perspectives in Post­Structuralist Criticism kojoj se pripisuje jedna od prvih zvaničnih upotreba termina poststrukturalizam. Umire Rolan Bart. Julija Kristeva objavljuje za poststrukturalističku kritiku subjek­ ta veoma važnu knjigu Pouvoirs de l’horreur. Essai sur l’abjec­ tion. Kategoriji subjekta / (subiectus) (onako kako ona postoji u tradiciji zapadne filozofije zasnovane na kartezijanskim mo­ delima) Kristeva suprotstavlja pojam abiectus („otpadak“), dakle, sve ono što odbacujemo, to znači čitavu sferu fiziologi­ je i s njom povezane izlučevine (na primer, izmet, izlučevinu, ispljuvak i sl.). Uprkos prividu, analiza iskustva odvratnosti i su­ protstavljanje subiectus i abiectus ima filozofsko značenje – Kri­ steva, međutim, smatra nužnim ponovno promišljanje pitanja subjektivnosti i drugosti (stranosti) putem svega onoga što se nalazi u samom subjektu a koje subjekat potiskuje na marginu. Barbara Džonson objavljuje knjigu The Critical Difference: Es­ says in the Contemporary Rhetoric of Readins, smatranu za je­ dan od „klasičnih“ radova koji reprezentuju stil čitanja književ­ nosti koji su uveli američki dekonstruktivisti. 381

X. Poststrukturalizam

1981:

Umire Žak Lakan. Robert Jang, američki teoretičar književnosti, objavljuje jednu od prvih antologija koja rezimira početnu fazu poststruktura­ lizma – Untying of the Text: A Post­structuralist Reader. Tu je zabeležena jedna od prvih upotreba termina „poststrukturali­ zam“. 1982: Robert Jang, na stranicama Oxford Literary Riview (t. 5), objavljuje članak „Post­structuralism: The End of Theory“ („Poststrukturalizam: kraj teorije“) koji jasno određuje najva­ žnije stavke različitih poduhvata poststrukturalista: promenu pogleda na teoriju književnosti, a pre svega – okretanje od tako­ zvane snažne (naučne) teorije u nauci o književnosti. Džozef Hilis Miler, ubrajan u uži krug američkih dekonstruk­ tivista, objavljuje knjigu Fiction and Repetition: Seven English Novels u kojoj iznosi nekoliko modelskih strategija dekonstruk­ tivističkog čitanja književnog teksta. 1983: Umire Pol de Man. 1984: Umire Mišel Fuko. 1982–1985: U SAD se odvija rasprava pod nazivom „Za i protiv teorije“ ko­ ja otkriva najvažniji motiv poststrukturalističke kritike teorije književnosti – kritiku teorije interpretacije. Rasprava biva provo­ cirana člankom Stivena Knapa i Valtera Mihaelsa „Against The­ ory“ („Protiv teorije“) u kojem oni zameraju teoriji interpretaci­ je ograničenja slobode praksi čitanja književnosti po unapred utvrđenim kriterijumima tačnosti interpretacije (naročito podu­ darnošću sa istinom i autorskom intencijom). Ovaj članak, a ta­ kođe i čitav stenogram rasprave (objavljen 1985. godine u knji­ zi pod naslovom Against Theory: Literary Studies and the New Pragmatism), smatra se oficijelnim početkom škole takozvanih neopragmatista – narednog, posle dekonstruktivista krajnje an­ titeorijskog poststrukturalističkog grupisanja. Pored ranije po­ menutih Knapa i Mihaelsa, u grupu američkih neopragmatista ubrojaće se, pre svega, filozof Ričard Rorti i književni teoretičar Stenli Fiš. 1985: Uslovni početak druge faze poststrukturalizma. Porast etičkih i političkih tendencija u američkoj nauci o književnosti. Vidljivi tragovi reorijentacije nauke o književnosti u antropološko­kul­ turnom pravcu. 1987: Izlazi knjiga A World of Difference Barbare Džonson, smatra­ na jednom od najizrazitijih pojava ranije naznačene promene. Onoliko koliko je u The Critical Difference bila skoncentrisa­ na na dekonstruktivističku analizu teksta (unutartekstualnu), utoliko je sada najvažnijim smatrala „izlazak iz teksta u svet“
Književne teorije XX veka

382

1990:

1995: 1998: 2004:

– dekonstruktivistička analiza književnih tekstova postaje ovde samo uvod za pokazivanje različitih društvenih i kulturnih pro­ blema (naročito skrivenih ideologijâ i mehanizama represije razmatranja „Drugih“ u diskursima). Umire Luj Altiser. U Kembridžu se odvija još jedna čuvena rasprava posvećena problemima teorije interpretacije pod nazivom „Interpretacija i nadinterpretacija“. Ovde je, opet, glavna tema pitanje mogućno­ sti i granica interpretacije, a u diskusiji učestvuju, između osta­ lih, Umberto Eko, Džonatan Kaler i Ričard Rorti.135 Umire Žil Delez. Umire Žan­Fransoa Liotar. Umire Žak Derida.

135 Ovu raspravu detaljnije razmatram u Uvodu.
X. Poststrukturalizam

383

Bi­bli­o­grafi­ja
Opšti­ rado­v­i­
B. Alleman, „Strukturalizm w literaturoznawstwie?“, tłum. K. Krzemień, Pami­ ętnik Literacki 197, z. 3. L. Bersani, „Czy istnieje nauka o literaturze?“, tłum. E. Pszczołowska, Pamięt­ nik Literacki 197, z. 3. A. Burzyńska, „Czas wielkich kryzysów“, u: idem, Dekonstrukcja i interpreta­ cja, Kraków 2001. A. Burzyńska, „Po czym rozpoznać poststrukturalizm?“, Ruch Literacki 2002, z. 1. A. Burzyńska, „Poetyka po strukturalizmie“, u: Poetyka bez granic, red. W. Bo­ lecki, W. Tomasik, Warszawa 1995. A. Burzyńska, „Poststrukturalizm zdefiniowany“, Ruch Literacki 2003, z. 2. Književna kritika, Beograd, 1983, br. 2. tematski broj (ur. Aleksandar Jerkov), izbor radova američkih poststrukturalista. J. Lechte, Panorama współ­czesnej myś­li humanistycznej. Od strukturalizmu do postmodernizmu, tłum. T. Baszniak, Warszawa 1999. R. Nycz, Tekstowy ś­wiat. Poststrukturalizm a wiedza o literaturze, Kraków 2001. Po strukturalizmie. Współ­czesne badania teoretycznoliterackie, red. R. Nycz, Wrocław 1992. „Po­ststru­ktu­rali­zam“ The Columbia Dictionary of Modern Literary and Cultural Criticism, red. J. Childers, G. Hentzi, New York 1995. J. A. Cuddon, The Penguin Dictionary of Literary Terms and Literary Theory, London 1992. Encyclopedia of Literature and Criticism, red. M. Coyle, P. Garside, M. Kelsall, J. Peck, London 1990. Encyclopedia of Contemporary Literary Theory: Approaches, Scholars, Terms, red. I. R. Makaryk, Toronto 1993. 38
Književne teorije XX veka

A Handbook of Critical Approaches to Literature, red. W. L. Guerin, E. G. La­ bor, L. Morgan, J. R. Willingham, New York–Ox­ford 1992. W. V. Harris, Dictionary of Concepts in Literary Criticism and Theory, New York–London 1992. The John Hopkins Guide to Literary Theory and Criticism, red. M. Groden, M. Kreiswirth, Baltimore 199. Anto­lo­gi­je­ The Future of Literary Theory, red. R. Cohen, New York–London 1989. The Languages of Criticism and The Sciences of Man: The Structuralist Contro­ versy, red. R. Macksey, E. Donato, Baltimore–London 1970. Literary Theory Today, red. P. Collier, H. Geyer­Ryan, Ithaca 1990. Literary Theories: A Reader and Guide, red. J. Wolfreys, New York 1999. The Norton Anthology of Theory and Criticism, red. V. B. Leitch, New York–London 2001. Textual Strategies: Perspectives in Post­Structuralist Criticism, red. J. V. Harari, Ithaca 1979. Untying the Text: A Post­Structuralist Reader, red., wstęp R. Young, Bos­ ton–London 1981. Mo­no­grafi­je­ P. Barry, Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory, Manchester–New York 1995. F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 1: Le champ du signe, 1945–1966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jours, Paris 1991–1992. M. Frank, Was ist Neostrukturalismus?, Frankfurt 198. M. Frank, What is Neostructuralism?, tłum. S. Wilke, R. Gray, przedm. M. Schwab, Minneapolis 1989. Modern Literary Theory: A Comparative Introduction, red. A. Jefferson, D. Ro­ bey, London 1986. M. Sarup, An Introductory Guide to Post­Structuralism and Postmodernism, New York 1988.

Teo­ri­ja i­ntertekstu­alno­sti­
S. Balbus, Między stylami, Kraków 1993, wyd. 2: Kraków 1996, szczególnie rozdz. 3: Intertekstualnoś­ć a tradycja literacka, rozdz. 5: Ewolucja i rewolu­ cja intertekstualna. W. Bolecki, „Historyk literatury i cytaty“, u: idem, Pre­teksty i teksty. Z zagad­ nień­ związków międzytekstowych w literaturze polskiej XX wieku, Warsza­ wa 1991.
X. Poststrukturalizam

385

G. Genette, „Palimpsesty“, tłum. A. Milecki, u: Współ­czesna teoria badań­ li­ terackich za granicą. Antologia, red. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatu­ ra jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, Kraków 1992, wyd. 2 zmienione i poprawione: Kraków 1996. M. Głowiński, „O intertekstualnoś­ci“, u: idem, Poetyka i okolice, Warszawa 1992. M. Glovinjski, Red, haos, značenje (prev. Petar Vujičić), Beograd, 2003. H. Markiewicz, „Odmiany intertekstualnoś­ci“, u: idem, Literaturoznawstwo i jego sąsiedztwa, Warszawa 1989, oraz idem, Prace wybrane, t. : Wymiary dzieł­a literackiego, red., wstęp S. Balbus, Kraków 1996. R. Nycz, „Intertekstualnoś­ć i jej zakresy: teksty, gatunki, ś­wiaty“, u: idem, Tek­ stowy ś­wiat. Poststrukturalizm a wiedza o literaturze, Kraków 2001.

Žak Deri­da136
Izabrana de­la J. Derrida, La dissémination, Paris 1972. J. Derrida, Forma i znaczenie. Uwagi o fenomenologii języka, tłum. B. Banasi­ ak, u: idem, Pismo filozofii, wybór, przedm. B. Banasiak, tłum. Banasiak, K. Matuszewski, P. Pieniążek, Kraków 1992. Ž. Derida, Glas i fenomen (prev. Zoran Janković), Beograd, 1989. Ž. Derida, „Pismo japanskom prijatelju“ (prev. Dragan Kujundžić), Letopis Matice srpske, 161/1985, knj. 35, br. 2 (februar), str. 210–215. J. Derrida, Marginesy filozofii, tłum. A. Dziadek, J. Margański, P. Pieniążek, Warszawa 2002. Ž. Derida, O gramatologiji (prev. Ljerka Šifler­Premec), Sarajevo, 1976. J. Derrida, Pismo i różnica, tłum. K. Kłosiński, Warszawa 200. Ž. Derida, Razgovori: sa Henrijem Ronseom, Julijom Kristevom, J. Houdebine­ om, Guyem Scarpettaom, F. Ewaldom i F. Rötzerom (prev. Vladimir Mili­ savljević), Novi Sad–Podgorica, 1993. J. Derrida, „Różnia (différance)“, tłum. J. Skoczylas, tłum. przejrzał S. Cicho­ wicz, u: Drogi współ­czesnej filozofii, wybór, wstęp M. J. Siemek, tłum. S. Cichowicz et al., Warszawa 1978. J. Derrida, „Struktura, znak i gra w dyskursie nauk humanistycznych“, tłum. W. Kalaga, u: Współ­czesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, oprac. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historyczno­ literackiej, Kraków 1992.
136 Isto kao i u bibliografiji o Deridi, tako se i u primeru Rolana Barta, Julije Kristeve i Mišela Fukoa, navodi samo ona literatura koja je najvažnija u vezi s problematikom poststrukturalizma.

386

Književne teorije XX veka

J. Derrida, „Szyb i piramida. Wstęp do semiologii Hegla“, tłum. B. Banasi­ ak, u: idem, Pismo filozofii, wybór, posł. B. Banasiak, tłum. B. Banasiak, K. Matuszewski, P. Pieniążek, Kraków 1992. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra J. Aćin, „Razgradnja, dijalektika, kritika“, Polja, 22/1976, br. 206 (april), str. 2–. M. Rajan, „Dekonstrukcija i dijalektika“ (prev. Adrijana Marčetić), Letopis Matice srpske, 162/1986, knj. 38, br. 5 (novembar), str. 71–761. B. Banasiak, Filozofia „koń­ca filozofii“. Dekonstrukcja Jacques’a Derridy, War­ szawa 1995. B. Banasiak, „Na tropach dekonstrukcji“, u: J. Derrida, Pismo filozofii, wybór, posł. B. Banasiak, tłum. B. Banasiak, K. Matuszewski, P. Pieniążek, Kra­ ków 1992. M. Belančić, Postmodernistička zebnja, Novi Sad, 199. A. Burzyńska, Dekonstrukcja i interpretacja, Kraków 2001. N. Daković, Proširena verzija, Vršac, 1999, str. 153–165. Ch. Johnson, Derrida, tłum. J. Hołówka, Warszawa 1997. A. Lošonc, „Habermas versus Derida i kritika dionizijske duhovnosti“, Polja, 3/1988, br. 355 (septembar), str. 377–382. M. P. Markowski, Efekt inskrypcji. Jacques Derrida i literatura, Bydgoszcz 1997. N. Milić, „Adieu, Žak Derida“, Zlatna greda, /200, br. 37, str. 53–62. G. Raičević, Čitanje kao kreacija, Novi Sad, 1997, str. 7–80.

Ro­lan Bart
Izabrana de­la R. Barthes, „Analyse tex­tuelle d’un conte d’Edgar Poe“, u: Sémiotique narrati­ ve et textuelle, red. C. Chabral, F. Rastier, Paris 1973. R. Barthes, „Écrire la lecture“ u: idem, Le bruissement de la langue. Essais criti­ que IV, Paris 198. R. Barthes, „L’écriture de l’evenement“ u: idem, Le bruissement de la langue. Essais critiques IV, Paris 1993. R. Barthes, Éléments de sémiologie, Paris 1965. R. Barthes, Fragmenty dyskursu mił­osnego, tłum., posł. M. Bieńczyk, wstęp M. P. Markowski, Warszawa 1999. R. Barthes, Carstvo znakova (prev. Ksenija Jančin), Zagreb, 1989. R. Bart, „Strukturalistička aktivnost“ (prev. G. Stojković­Badnjarević – A. Bad­ njarević), Polja, Novi Sad, 12/1966, br. 100 (decembar), str. 19. R. Bart, „Pisci, intelektualci, učitelji“ (prev. Ljubomir Pavlov), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 162/1986, knj. 38, sv. 5 (novembar), str. 729–733.
X. Poststrukturalizam

387

R. Bart, S/Z (prev. Miodrag Radović), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 172/1996, knj. 57, sv.  (april), str. 516–526. R. Bart, Sad, Furije, Lojola (prev. Ivan Čolović), Beograd, 1979. R. Barthes, „Sur la lecture“, u: idem, Oeuvres complètes, red. E. Marty, t. 3: 1974–1980, Paris 1995. R. Barthes, „To Write: An Intransitive Verb?“ u: The Languages of Criticism and the Sciences of Man: The Structuralist Controversy, red. R. Macksey, E. Domato, Baltimore–London 1970. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra A. Burzyńska, „Pomiędzy strukturalizmem i poststrukturalizmem: przypadek Rolanda Barthes’a“, Ruch Literacki 2001, z. . S. Heath, Vertige du déplacement. Lecture de Barthes, Paris 197. K. Kłosiński, „Sarkazmy“, u: R. Barthes, Mitologie, tłum. A. Dziadek, wstęp K. Kłosiński, Warszawa 2000. K. Kłosiński, „Signifiance“, Pamiętnik Literacki 1991, nr 1. M. P. Markowski, „Barthes: przygoda lektury“, u: R. Barthes, Lektury, tłum. K. Kłosiński, M. P. Markowski, E. Wieleżyńska, wybór, oprac., posł. M. P. Markowski, Warszawa 2001. M. P. Markowski, Ciaŀo, które czyta, ciał­o, które pisze, u: R. Barthes, S/Z, tłum. M. P. Markowski, M. Gołębiewska, wstęp M. P. Markowski, Warszawa 1999. M. P. Markowski, „Dyskurs i pragnienie“, u: R. Barthes, Fragmenty dyskursu mił­osnego, tłum., posł. M. Bieńczyk, wstęp M. P. Markowski, Warszawa 1999. M. P. Markowski, „Między fragmentem a powieś­cią, szyli za co kocham Rolan­ da Barthes’a“, Teksty Drugie 1990, nr 2. M. P. Markowski, „Pragnienie zwane Japonia“, u: idem, Występek. Eseje o pisa­ niu o czytaniu, Warszawa 2001.

Ju­li­ja Kri­stev­a
Izabrana de­la J. Kristeva, „Ideologia dyskursu o literaturze“, u: Współ­czesna teoria badań­ li­ terackich za granicą. Antologia, oprac. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatu­ ra jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, Kraków 1992. J. Kristeva, „Kilka problemów semiotyki literackiej (na marginesie tekstu Mal­ larmégo: Rzut koś­ćmi)“, tłum. M. P. Markowski, u: Współ­czesna teoria badań­ literackich za granicą. Antologia, oprac. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertek­ stualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, wyd. 2, zmienione i po­ prawione: Kraków 1996. 388
Književne teorije XX veka

J. Kristeva, „Problemy strukturowania tekstu“, tłum. W. Krzemień, Pamiętnik Literacki 1972, z. . J. Kristeva, La révolution du langage poétique. L’avant­garde à fin du XIXe siècle. Lautréamont et Mallarmé, Paris 197. J. Kristeva, Sē­méiō­tiké. Recherches pour une sémanalyse, Paris 1969. J. Kristeva, „La sémiologie: science critique ou critique de la science“, La nou­ velle critique 1968. J. Kristeva, „Słowo, dialog, powieś­ć“, u: idem, Bachtin. Dialog. Język. Literatu­ ra, red. E. Czaplejewicz, E. Kasperski, Warszawa 1983. J. Kristeva, Le texte du roman. Approche sémiologique d’une structure discoursi­ ve transformationelle, The Hague–Paris 1970. J. Kristeva, Prelaženje znakova (prev. Asaf Đanić), Sarajevo, 1979. J. Kristeva, Moći užasa (prev. Divina Marion), Zagreb, 1989. J. Kristeva, Crno sunce. Depresija i melanholija (prev. Mladen Šukalo), Novi Sad, 199. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra T. Kitliński, Obcy jest w nas. Kochać wedł­ug Julii Kristevej, Kraków 2001. J. Lechte, Julia Kristeva, London–New York 1990.

Mi­šel Fu­ko­
Izabrani­ rado­v­i­ M. Foucault, Archeologia wiedzy, tłum. A. Siemek, Warszawa 1977. M. Foucault, Filozofia, historia, polityka. Wybór pism, tłum., wstęp D. Le­ szczyński, L. Rasiński, Warszawa–Wrocław 2000. M. Foucault, Language, Counter­Memory, Practice: Selected Essays and Intervi­ ews by Michael Foucault, red. D. Bouchard, Ithaca 1977. M. Foucault, „Nietzsche, Freud, Marks“, tłum. K. Matuszewski, Literatura na Świecie 1988, nr 6. M. Foucault, Porządek dyskursu, tłum., oprac. M. Kozłowski, wstęp J. Topol­ ski, Gdańsk 2002. M. Foucault, „Questions of Method: An Interview with Michael Foucault“, u: After Philosophy: End or Transformation, red. K. Baynes, J. Bohman, T. McCarthy, Cambridge Mass. 1987. M. Foucault, „Słowa i rzeczy“, tłum. S. Cichowicz, u: Antologi wspólczesnej krytyki literackiej we Francji, oprac. W. Karpiński, Warszawa 197. M. Foucault, Szaleń­stwo i literatura. Powiedziane, napisane, wybór, oprac. T. Komendant, tłum. W. Banasiak et al., posł. M. P. Markowski, Warsza­ wa 1999 – tu zwłaszcza: Szaleń­stwo i literatura, tłum. T. Komendant;
X. Poststrukturalizam

389

Szaleń­stwo, nieobecnoś­ć dzieł­a, tłum. T. Komendant; Kim jest autor?, tłum. M. P. Markowski; Dystans, aspekt, źródł­o, tłum. T. Komendant. M. Foucault, Dits et écrits 1954–1988, t. 1–, red. D. Defert, F. Ewald, Paris 199. M. Fuko, Istorija seksualnosti, 1–2 (prev. A. Jovanović), Beograd, 1988. Najv­ažni­ja li­te­ratu­ra G. Deleuze, Foucault, Paris 1986. H. L. Dreyfus, P. Rabinow, Michel Foucault: Beyond Structuralism and Herme­ neutics, Chicago 1982. D. Eribon, Michael Foucault (1926–1984), Paris 1989. T. Komendant, Wł­adze dyskursu. Michel Foucault w poszukiwaniu siebie, War­ szawa 199. M. P. Markowski, „Anty­Hermes“, u: M. Foucault, Szaleń­stwo i literatura. Powiedziane, napisane, wybór, oprac. T. Komendant, tłum. B. Banasiak et al., posł. M. P. Markowski, Warszawa 1999. „Michel Foucault“, u: E. Kurzweil, The Age of Structuralism: Lévi­Strauss to Fo­ ucault, New York 1980. Mišel Fuko. 1926–1984–2004. Hrestomatija (ur. Pavle Milenković), Novi Sad, 2005.

Ana Buržinjska

390

Književne teorije XX veka

XI. DEKONSTRUKCIJA

Dekonstrukcija nije ni teorija, ni filozofija. Nije ni škola, ni metoda. Nije čak ni diskurs, čin ili praksa. Ona je ono što se dešava, što se dešava danas u onome što se naziva druš­ tvom, politikom, diplomatijom, ekonomijom, istorijskom stvarnošću i tako dalje, i tako dalje. Žak Derida1 Književnost je u podjednakoj meri kao i kri­ tika – jer je razlika između njih imaginarna – osuđena (iako je to možda i njena privile­ gija) na to da uvek bude strog, a usled toga i najmanje dostojan jezik poverenja zahva­ ljujući kome čovek imenuje i preoblikuje sa­ mog sebe. Pol de Man2 Dekonstrukcija je samo poslednja verzija duge tradicije retoričkih istraživanja koja se­ žu još u starogrčko vreme. Džozef Hilis Miler3

1

2

3

1 2 3

J. Derrida, „Some Statements and Truisms about Neo­logisms, Newisms, Po­ stisms, Parasitisms and Other Small Seismisms“, u: The States of „Theory“: History, Art and Critical Discourses, New York, 1989, str. 85. P. de Man, Alegorie czytania. Język figuralny u Rousseau, Nietzschego, Rilkego i Prousta, Kraków, 200, str. 32. J. Hillis Miller, „On Edge: The Crossways of Contemporary Criticism“, u: The­ ory Now and Then, New York, 1991, str. 187.

De­ko­nstru­kci­ja i­li­ de­ko­nstru­kti­v­i­zam?
Ovim pitanjem treba početi razmatranje jednog od najuticajnijih, a istovremeno i jednog od najkritikovanijih pravaca u savremenom istraživanju književnosti. Dekonstrukcija je tesno povezana s filo­ zofijom francuskog filozofa Žaka De­ri­de­ (1930–200), dok je de­ konstruktivizam pravac u istraživanju književnosti koji se najviše razvijao u Sjedinjenim Američkim Državama na prelasku iz sedam­ desetih u osamdesete godine i koji je, takođe, nazivan „Škola sa Jej­ la“, jer je većina njegovih predstavnika bila okupljena oko Po­la de­ Mana (1919–1983), predavača uporedne književnosti na Yale Uni­ versity do 1983. godine. Prvim čuvenim manifestom ove škole sma­ tra se zbornik radova Deconstruction and Criticism (1979), s tekstovi­ ma Žaka Deride, Pola De Mana, Harolda Bluma, Džefri Hartmana. Najvažniji analitički radovi – De Manove rasprave Blindness and In­ sight (1971, 1983), Alegorije čitanja. Figurativni jezik kod Rusoa, Ni­ čea, Rilkea i Prusta (1979) i oni koje su posmrtno objavili njegovi učenici: The Rhetoric of Romanticism (198), The Resistance to The­ ory (1986), Critical Writings 1953–1978 (1989) i Aesthetic Ideology (1996). Među najistaknutije predstavnike dekonstruktivizma treba ubrojati Džozefa Hilisa Milera, Barbaru Džonson, Džefrija Hartma­ na, kao i sledeću generaciju učenika i prevodilaca Deride i De Mana – Gajatri Čakravorti Spivak, Verner Hamaher, Samjuel Veber, Rodolf Gaše, Piter Fenvis, Pegi Kamuf, Vlad Godžih, Lindzi Voters. Izvori dekonstrukcije su višestrani, mada pre svega treba navesti t r i k r it i ke  koje su presudno uticale na Deridinu, De Manovu i Milerovu filozofiju književnosti: kritika pojmovnog je­ zika Fri­dri­ha Ni­če­a (19–1900), koji je maskirao svoju retoričku 
Tačno je – i sigurno prva – na tri izvora Deridine dekonstrukcije ukazala G. Č. Spivak u predgovoru svog prevoda De la grammatologie na engleski jezik. Pogle­ dati: „Translator’s Preface“, u: J. Derrida, Of Grammatology, Baltimore, 197.

Razli­ka i­zmeđu­ deko­nstru­kci­je i­ deko­nstru­kti­­ v­i­zma

Deconstru­ction and Criticism

Predstav­ni­ci­ deko­nstru­k­ ti­v­i­zma

Izv­o­ri­ deko­nstru­kci­je

XI. Dekonstrukcija

393

Kri­ti­ka mo­nadski­h to­talno­sti­

Deko­nstru­kci­ja kao­ fi­lo­zo­fi­ja

prirodu,5 kritiku supstancijalnog i istorodnog subjekta Si­gmu­nda Fro­jda (1856–1939)6 kao i kritiku metafizike Marti­na Hajde­ge­ra (1889–1976) kao regulatornog diskursa.7 Ono što povezuje dekon­ strukciju i dekonstruktivizam, ne­ sumnjivo jeste nepoverenje u odr­ ■ RETORIČNOST – jezički me­ živost beskonačne pokretljivosti hanizam koji suspenduje referenci­ jalnost teksta koja prestaje da biva značenja kako u tekstu koji se čita očigledna i javlja se kao trop ili tako i u svetu,8 kao i sumnju u po­ figura. Primer je mimesis koji ne stojanje „monadskih totalnosti“.9 određuje podražavanje stvarnosti Ako se dekonstruktivizam u princi­ putem umetničkog dela, već pred­ pu može nazvati školom kritičkog stavlja jezičku figuru koja spada u retorički kanon. iščitavanja zasnovanog na pokazi­ vanju retoričkih mehanizama jezika koji poništavaju kompaktnost značenja datog teksta, onda se dekonstrukcija može smatrati „či­ nom iščitavanja koji omogućava obraćanje onome što je drugo“.10 U tom smislu bi dekonstruktivizam bio me to d a strogog iščitava­ nja književnih i neknjiževnih tekstova, a dekonstrukcija – znatno šire – f i l ozof ij a koja svedoči o onome što se dešava u svetu, da­ kle, i u književnosti.11 Mada je u oba slučaja glavni cilj otkrivanje „onoga što ostaje [ce qui reste]“12 u književnosti i iskustvu i što se ne
5 6 7 8 „Čitav jezik je neizbežno i fundamentalno figurativan“. J. Hillis Miller, On Ed­ ge: The Crossways..., op. cit., str. 188. „Priroda subjekta [selfhood] jedna je od stvari koju književnost dovodi u pita­ nje“, op. cit., str. 198. „Književni i filozofski tekstovi iz bilo koje epohe zapadne kulture na razne načine sadrže u sebi kako ono što se naziva metafizikom tako i njeno dovođe­ nje u pitanje“, op. cit., str. 176. „Pod ‘teorijom književnosti’ podrazumevam zaokret od hermeneutičkog procesa identifikacije značenja književnog dela ka koncentrisanju na pitanja stvaranja značenja“, „The Function of Rhetorical Study at the Present Time“, u: Theory Now and Then, op. cit., str. 188. Dekonstrukciju je Pol de Man ovako definisao: „Dekonstrukcija uvek ima za cilj pokazivanje postojanja skrivenih veza i fragmentacija u, kako se pretpo­ stavlja, monadskim totalitetima.“ Up. P. de Man, Alegorie czytania..., op. cit. str. 297. M. McQuillan, „Introduction: Five Strategies for Deconstruction“, u: Decon­ struction: A Reader, Edinburgh, 2000, str. 6. Ovo je jedna od najzanimljivijih antologija dekonstruktivističkih tekstova i komentara dekonstrukcije. Treba, međutim, posebno naglasiti da je jedna od osobina Deridine dekon­ strukcije, koja je oduševila američke dekonstruktiviste, bila pažljivo iščita­ vanje tekstova. Godine 1976, dakle, na samom početku američkog dekon­ struktivizma, Dž. H. Miler je pisao da je „jedna od osobina Deridine kritike strpljivo i detaljno filološko explication de texte“. Up. J. Hillis Miller, „Stevens’ Rock and Criticism as Cure“, u: Theory Now and Then, op. cit., str. 122. J. Derrida, Psyché. Inventions de l’autre, Paris, 1987, str. 323.
Književne teorije XX veka

9

10 11

12

39

može redukovati ni na gramatičko značenje, ni na filozofsku ideju, ni na temu ili na jedan dominantan smisao, Deridina dekonstrukci­ ja ipak ima znatno širi obim i ne ograničava se isključivo na otkriva­ nje retoričkih nejasnoća u tekstu koji se čita. U tom smislu, ona nije teorija koja se može – kao u slučaju De Mana ili Hilis Milera – pri­ meniti na analizu književnih tekstova. Tako je, uostalom, tu razliku shvatao Pol de Man kad je u jednom od razgovora odlučno istakao da se njegova tekstualna (text­oriented) metoda, po svojoj suštini filološko­retorička, ne zasniva ni na kakvoj prethodnoj filozofiji.13 A dekonstrukciju je najjednostavnije, lako izbegavajući terminološ­ ke zamke, definisao Džozef Hilis Miler: „U stvarnosti je dekonstruk­ cija samo moderan naziv za dobro iščitavanje kao takvo. Svi dobri čitaoci su oduvek bili dekonstruktivisti.“1

Deko­nstru­kci­ja ni­je teo­ri­ja

Anato­mi­ja de­ko­nstru­kci­je­
■ LOGOCENTRIZAM – prema Deridi, skup metafizičkih uverenja po kojima postoji određen, potpu­ no prisutan izvor smisla (logos) koji sebi podređuje i određuje sva izvedena značenja označena kao se­ kundarna i zavisna. Te je, tako, knji­ ževno stvaralaštvo, kao sekundarni zapis govora, podređeno živoj reči, telo kao materijalni omotač pro­ nalazi svoje utemeljenje samo u ži­ vom logosu duše, a kratkotrajnost ljudskog života mora da prizna pri­ mat večnoj sadašnjosti događanja. Od vremena Platona, preko Avgu­ stina, do Huserla, živo, nenarušeno samoprisustvo logosa (Ideje, Boga, Svesti) dominira nad onim što je se­ kundarno, prolazno i slučajno (pi­ smo, telo, egzistencija). 13

Deridinu filozofiju (dekonstruk­ ciju) nije lako ukratko predstavi­ ti, mada se može učiniti koristan upravo pokušaj koji opisuje njena tri osnovna konteksta: ant imet a­ f i z ičk i, e t ičk i i k nj i že v n i. Pr­ vo, dekonstrukcija je radikalizacija Hajdegerove filozofije, pokušaj ponovnog promišljanja zapadne filozofije izvan delokruga metafizi­ ke, odnosno filozofije koja nastoji da sve podredi ontologiji koja na pitanje: št a j e to?, odgovara reče­ nicom: S (subjekat) je P (predikat). Dekonstrukcija pokazuje da je taj gest – Derida ga naziva logocentrič­ kim gestom – stalan element miš­ ljenja koji sve podređuje Logosu,

Tri­ ko­nteksta deko­nstru­kci­je

Anti­metafi­zi­čki­ ko­ntekst

1

S. Rosso, „An Interview with Paul de Man“, Critical Inquiry, 1986, t. 12, br. , str. 791. Razlika između Deridine filozofske dekonstrukcije i američkog književ­ noteorijskog dekonstruktivizma je glavna teza knjige: R. Gasché, The Tain of the Mirror: Derrida and the Philosophy of Reflection, Cambridge, Mass. 198. J. Hillis Miller, „Composition and Decomposition“, u: Theory Now and Then, op. cit., str. 231.

XI. Dekonstrukcija

395

odnosno u zapadnoj tradiciji Razu­ mu koji nameće svoj diktat onome što je drugačije, stalno od njega čineći Isto, a takođe podređujući sve što jeste apsolutnom primatu Prisutnosti. Ono što jeste uvek je prisutno, što znači neposredno dato u svom prisustvu onome ko spoznaje, odnosno subjektu koji predstavlja, slično kao što je svest (u kartezijanskoj tradiciji) uvek pri­ sutna u odnosu na samu sebe. De­ rida pokazuje da je Prisutnost, kao dominantna filozofska kategorija, neostvariva iluzija i da ništa nije prisutno u potpunosti, niti u odno­ su na samog sebe niti u odnosu na onoga ko to spoznaje, te da se sve zasniva na razlici (différance): igri vremenskog odgađanja i anticipa­ cije. Derida na taj način samo pona­ vlja teze velikih filozofa od vreme­ na Heraklita, preko Bergsona, do Levinasa, koji su ukazivali na to da se stvarnost neprestano menja i ne­ ma načina da se prikuje nikakvom tezom. Dakle, protivljenje u odno­ su na Razum nije iracionalno: Deri­ da pokušava da izradi takvu vrstu analize koja će, ne remeteći zahte­ ve razuma (Derida potiče iz feno­ menološke škole preciznog opisiva­ nja pojava), istovremeno pokazati ograničenja logocentrizma i filozo­ fije predstave. Zato su dekonstruk­ tivne analize uvek ukorenjene u konkretnom tekstu najznačajnijih filozofa (Platon, Kant, Hegel, Niče, Hajdeger), s namerom da u tekstu pokažu aporije koje proističu iz primene jednoznačnih opozicija
396

■ DIFFÉRANCE – Deridin termin koji se ne može doslovno preve­ sti na srpski jezik (homofon reči dif­férence – „razlika“), ali se često označava kao „razlika“, a podrazu­ meva mehanizam stvaranja znače­ nja u sistemu jezika i u stvarnosti koji onemogućava otklanjanje nji­ hovog razlikovanja. Derida prihvata De Sosirovu tezu o tome da u jezič­ kom sistemu ne postoje potpuno pozitivni elementi izuzeti iz zakona razlike i proširuje je na nivo ontološ­ ke teze. Dif­férance je quasi­transcen­ dentalni izvor svih razlika. ■ APORIJA (grč. aporos – bez pu­ ta) – u grčkoj filozofiji nemoguć­ nost rešenja spora s obzirom na ravnotežu argumenata. U klasičnoj retorici – govorna figura koja ozna­ čava sumnju ili neodlučnost govor­ nika (klasični primer je Hamletovo „biti ili ne biti“). U Deridinoj de­ konstrukciji, nerešiva situacija koja nastaje onda kad je uslov moguć­ nosti nečega istovremeno i uslov njegove nemogućnosti. Prema Mi­ leru, „tekst na sebi samom insceni­ ra akt dekonstrukcije bez pomoći kritičara. Tekst izražava sopstvenu aporiju“.* Ovu aporetičnost ili de­ konstrukciju Miler naziva lingui­ stic moment i podrazumeva „trenu­ tak u književnom delu kad njegov sopstveni medijum podleže preispi­ tivanju“.** To se dešava uvek kad su dva značenja datog teksta, reto­ ričko (figurativno) i logičko (gra­ matičko), međusobno asimetrična i ne mogu se uskladiti. Prema De Manu, aporetičnost označava neo­ predeljenost (undecidability) izme­ đu performativnog („kako“) i kon­ statujućeg („šta“) jezika.
* J. Hillis Miller, Theory Now and Then, New York, 1991, str. 108. ** Ibid., str. 168.

Književne teorije XX veka

(razum–nerazum, unutrašnjost–spoljašnjost, supstanca–slabost, duh–slovo, model–kopija itd.). Mišljenju kroz opozicije Derida su­ protstavlja mišljenje kroz quasi­trascendentalije: nešto je tim više ono što jeste ukoliko istovremeno sebe izdaje, uslov njegove moguć­ nosti istovremeno je i uslov njegove nemogućnosti, identitet je mo­ gućan samo po cenu u njega upisane drugosti. Nešto je ono što jeste samo onoliko koliko se razlikuje od nečeg drugog. Ta razlika ipak nije nešto sp olj aš nj e, ali je ugrađena u strukturu nečega ili neko­ ga. Ova razlika razlikuje sve iznutra i čini najopštiji strukturalni za­ kon dekonstrukcije koji kaže da proces / utvrđivanje identiteta ne­ koga ili nečega nikad nije zatvoren. O tome da neki gest ima smisao može se reći samo onda kad se on ponovi. On mora da ima u vidu ponavljanje ako želi da bude razumljiv. Ponavljanje se, međutim, ni­ kad ne odvija doslovno na isti način, jer uvodi novi kontekst i nove okolnosti koji neznatno menjaju značenje prvog gesta. Ovaj odnos prema drugosti, koja određuje horizont filozofskog mišljenja, otva­ ra pred dekonstrukcijom e t i čku d i men ziju. Tako shvaćena dekonstrukcija je nesumnjivo f i l oz of ij a do­ g a đ aj a: nastoji da opiše ono što je nepredvidivo i nije podložno anticipaciji, što se dešava kad odbacujemo kategorije pomoću kojih obično namećemo pojedinačnom događaju neki nadređen okvir. „Te­ ma“ dekonstrukcije je, dakle, ono što je drugo i nepredvidivo (ovo je Levinasov motiv), što se i ne može okarakterisati kao tema ili kao teza. Derida, kao kritički nastavljač filozofije Emanu­e­la Le­v­i­nasa (1906–1995), problematizuje Drugost ukazujući na njen dvoznačan karakter: Drugi je najmanje saglediv i nesavladiv, iako mi se – s druge strane – upravo on nameće, očekujući od mene odgovor. Ne mogu u potpunosti da ga prihvatim (to znači da ga prisvojim, da ga učinim sasvim svojim), ali istovremeno ne mogu da ga prepustim samom se­ bi, izvan mog horizonta. Na tome se zasniva paradoks čijim se opisi­ vanjem, skoro u svakoj knjizi u drugačijem obliku, bavi Derida. Dru­ gost je ugrađena u strukturu Identiteta kao osnovni uslov njegove mogućnosti (kad ne bih mogao od drugih da se razlikujem, ne bih bio ja). Istovremeno je, međutim, i uslov njegove nemogućnosti (jer pozivajući druge na govor o sebi, gubim autonomiju). Uslov moguć­ nosti Drugoga (to što je ugrađen u moj horizont) istovremeno je i uslov njegove nemogućnosti (jer na taj način ne može biti Drugi). Zato Derida neprestano naglašava da Drugi, apsolutno individual­ no događanje Drugosti, ne spada ni pod kakav pojam, ne može se ugraditi ni u jedan horizont očekivanja (Derida ovde govori o nemi­ novnosti uvođenja mesijanske dimenzije u filozofiju, što ukazuje na
XI. Dekonstrukcija

Qu­asi­transcen­ dentali­je

Eti­čka di­menzi­ja deko­nstru­kci­je

Dru­go­st

Mesi­janska di­menzi­ja fi­lo­zo­fi­je

397

Knji­žev­ni­ ko­ntekst deko­nstru­kci­je

Tekst kao­ do­gađaj

njegove čvrste veze s jevrejskom tradicijom), i zato izmiče filozofiji. Ma kako da toute autre est toute autre, svako drugi je sasvim drugi, ipak filozofija nikada neće prestati njime da se bavi. Iz ovog para­ doksa izvire čitava Deridina filozofija za koju je jedini način pribli­ žavanja fenomenu događaja odbacivanje strogo određenih granica filozofskog diskursa i pokušaj zaobilaženja u njoj postavljenih zam­ ki. Književnost se ovde čini najboljim sredstvom. Književnost za Deridu ima dva značenja. Prvo, to je prostor u kojem dolazi do tematizacije paradoksa dekonstrukcije: s jedne stra­ ne – svako književno delo je apsolutno jedinstven i neponovljiv do­ gađaj, a s druge – ugrađuje se u institucionalan okvir koji ga lišava te izuzetnosti. Književnost je pod­ ■ LITERARNOST – prema De­ jednako i di om dela koji određuje ridi, „ne postoje književni teksto­ njegovu posebnost koja protivreči vi sami po sebi. Literarnost nije konvencionalizovanim okvirima urođeno svojstvo, unutrašnja oso­ predstave, kao i inst ituc ij a, odno­ bina teksta. Ona je korelat inten­ cionalnog odnosa prema tekstu, sno skup konvencija koje ga odre­ ona je intencionalni odnos koji đuju, nastalih zahvaljujući ponav­ u sebi integriše, kao element ili ljanju. S druge strane, književnost intencionalni sloj, manje ili više koja, prema Deridi, u sebi sadrži skrivenu svest konvencionalnih ili les pensées plus pensantes que telles institucionalnih, u svakom slučaju – društvenih pravila. To, razume qu’on apelle la philosophie, „misli se, ne znači da je literarnost čisto koje su više misleće od onih koje subjektivna projekcija u smislu nazivamo filozofijom“, postaje kori­ empirijske subjektivnosti ili hira sno sredstvo u preispitivanju grani­ svakog čitaoca. Književni karakter ca filozofskog diskursa koji želi da teksta pripisuje se intencionalnom predmetu u njegovoj, može se re­ zaboravi na konfrontaciju sa onim ći, noematskoj strukturi, a ne sa­ što se u svetu ponovo dešava. To je mo subjektivnoj strani noetičkog utoliko moguće ukoliko se Derida čina. Postoje ‘u’ književnom delu trudi da od svakog svog teksta na­ osobine koje zahtevaju književno čini „događaj“, da na neočekivan tumačenje i pozivaju se na konven­ cije, institucije i istoriju književ­ način na jedinstvenost teksta koji nosti. Ova noematska struktura analizira (na njegov potpis, s i g na ­ je sadržana (kao ‘nerealna’ prema tu r u) odgovori jedinstvenošću i Huserlovoj terminologiji) u sub­ neponovljivošću sopstvenog teksta jektivnosti, ali subjektivnosti ne­ (sopstvenim potpisom, kontrasig­ empirijskoj i povezanoj sa inter­ subjektivnom i transcendental­ naturom – ili čak kont r as i g na ­ nom zajednicom“.* tom ). Derida je svoje tekstove po­ * „Ta dziwna instytucja zwana literaturą“. svetio mnogim piscima (između Z Jacques’em Derridą razmawia Derek ostalih: Malarmeu, Džojsu, Kafki, Atridge, u: Dekonstrukcja w badaniach literackich, Gdańsk, 2000, str. 32. Šekspiru, Ponžu, Selanu, Blanšou,
398
Književne teorije XX veka

Ženetu) i svaki put je pisao drugi tekst (nikada se nije unapred znalo kakav će oblik poprimiti), iako je uvek bio posvećen drugoj verziji goreopisanog paradoksa dekonstrukcije. Na taj način performativno (dakle, pišući a ne teoretišući) dokazuje njegovu neizbežnost: svaki put je isto (paradoks dekonstrukcije) ugrađeno u ono što je Drugo (Deridini tekstovi pisani po drugom retoričkom modelu). Derida u očima mnogih nije filozof već pisac s obzirom na raznovrsnost koriš­ ćenih žanrova (dijalog, epistolarni roman, dnevnik, aforizam) i na na­ čin korišćenja jezika. To nije tačno: Derida je filozof koji nastoji da preoblikuje granice filozofskog diskursa koristeći za to književne stra­ tegije. Ne postoji jedan, opšteobavezujući model filozofskog diskursa, kao što ne postoji jedan model literarnosti. A da ne govorimo o tome da zahvaljujući ovom postupku sama literarnost, esencija književnih tekstova, biva dovedena u sumnju. Književnost ne poseduje nikakvu trajnu i nepromenljivu suštinu, kaže Derida, jer svakom tekstu može­ mo pripisati literarnost zavisno od konteksta u koji ga stavimo. Da­ kle, vraćamo se na početak: ne postoje esencije već samo promenljivi konteksti njihovog korišćenja. Književna dimenzija dekonstrukcije se prepliće sa (anti)metafizičkom i pragmatičkom dimenzijom. Da bi se bolje razumelo šta je – pa i u odnosu na književnost – de­ konstrukcija, valjalo bi suprotstaviti njen projekat trima prigovorima koji se najčešće upućuju na njenu adresu. Oni se odnose na sledeće: njen rušilački karakter, njenu negativnost i njenu hermetičnost.

Isto­ to­ i­ Dru­go­

Kri­ti­ka li­terarno­sti­

Tri­ pri­go­v­o­ra deko­nstru­kci­ji­

Inv­e­nci­ja
Prva primedba glasi: dekonst r u kc ij a j e de st r u kcij a. Prema kritičarima, dekonstrukcija je – rado ubrajana u postmodernistič­ ku filozofiju – za zapadnu tradiciju razorna, a kao njena posledica u kulturi nije ni smisao, ni čovek niti bilo kakva trajna konstrukci­ ja. Derida, međutim, ne upotrebljava reč „dekonstrukcija“ u tom uobičajenom, negativnom značenju, već isto onako kako je Hajde­ ger upotrebljavao reč „destrukcija“ kad je nagovarao filozofiju na rastavljanje „omotača“ kojima je obavijena tradicija zapadnog miš­ ljenja.15 Destrukcija (ali i dekonstrukcija) samo je „razmekšavanje
15 Up. M. Heidegger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1985, prevod: Hrvoje Šari­ nić, str. 25. Hajdeger jasno piše: „Destrukcija, naime, ne želi pokopati prošlost u ništavilo, ona ima pozitivnu namjeru.“ U Pismu prijatelju – Japancu, Deri­ da je objasnio zašto se odlučio za reč „dekonstrukcija“ umesto „destrukcija“: „Kad sam izabrao ovu riječ, ili kada mi se ona nametnula, mislim da je to
Deko­nstru­kci­ja i­ destru­kci­ja

XI. Dekonstrukcija

399

Demo­nti­ranje tradi­ci­je

Kraj č­oveka

otvrdle filozofske tradicije“, što se može identifikovati sa samom suštinom filozofskog razmišljanja koje omekšava stvrdnute jezike tradicije. U tom smislu dekonstruktivni diskurs ima odnos prema drugim diskursima koji grade tradiciju tako što ih pažljivo prouča­ va, što se udubljuje u čitanje svakog reda teksta, što poredi prihva­ ćene premise s donetim zaključcima motreći na jezik kojim je dato razmišljanje konstruisano. Ako je, dakle, dekonstrukcija razlaganje, onda ona ne razlaže ni smisao ni čoveka (kako bi to bilo moguće?), već ono što u književnim ili filozofskim tekstovima – ili šire: u ne­ koj tradiciji – govor i o smislu, čoveku i prihvata kao očigledno. Klasičan primer takvog postupka je Deridina knjiga Glas i fenomen u kojoj nije dekonstruisan (što znači podvrgnut pažljivom čitanju) smisao ili značenje, već Huserlova koncepcija značenja i u njoj ugra­ đene suprotnosti. Drugi primer može biti čuveni Deridin tekst Kraj čoveka koji – naravno – niti oglašava smrt čoveka, niti tog čoveka usmrćuje, već samo analizira određen tip „antropološkog“ diskursa s kraja šezdesetih godina; uostalom, to nesumnjivo čini pod utica­ jem nekih Hajdegerovih motiva.16 „Cilj dekonstrukcije – piše jedan od interpretatora – je da se opuste i deblokiraju strukture ..., da se one stave u po­ kret, da se stvore nove forme, a pre svega da se kaže ‘da, oui, oui’ nečemu što ljudsko oko nije videlo, ljudsko uho nije čulo.“17 Novom tumačenju tradicije koja ne može da otvrdne u ljušturi anahrone forme mora da odgovara nova forma koje još nema, ali koja se mora prona ć i. Dekonstrukcija je, dakle, inve ncij a: pro­ nalaženje formi, konvencija, događaja, govornih činova, načina
bilo u knjizi O gramatologiji, nisam mislio da će joj se pripisati centralna uloga u diskursu koji me tada zanimao. Između ostalog, želio sam prevesti i usvojiti u svoj govor Heideggerove riječi Destruction i Abbau. Obje su u tom kontekstu značile operaciju koja se tiče tradicionalne strukture ili arhi­ tekture temeljnih pojmova zapadne ontologije ili metafizike. Međutim, na francuskom izraz ‘destrukcija’, implicirao je isuviše očito poništenje, jednu negativnu redukciju koja je možda bila bliža ničeanskom ‘rušenju’ nego Hei­ deggerovom tumačenju ili vrsti čitanja koje sam ja predložio. Dakle, ovu sam reč odbacio.“ Jacques Derrida, Pismo prijatelju – Japancu, „Delo“, Beograd, mart–april 1992, godina XXXVIII, 3–, str. 201–202. Ovde je reč o Pismu o humanizmu (196) iz Putnih znakova, gde Hajdeger pažljivo analizira metafizičke premise antropologizma i humanizma. J. D. Caputo, The Prayers and Tears of Jacques Derrida: Religion without Reli­ gion, Bloomington, 1997, str. 18.
Književne teorije XX veka

Inv­enci­ja

16 17 

00

mišljenja, strategija čitanja koji omogućavaju „da se nešto novo pojavi prvi put“,18 da „nakon pre­ poznavanja i ozakonjenja, nakon stavljanja kontrasignature pomoću društvenog ugovora, prema određe­ nom sistemu konvencija, treba da sačuva vrednost za budućnost“.19 Invencija, koja je za Deridu isto što i dekonstrukcija,20 na jasan način je podeljena: otvara čoveka u prav­ cu neponovljivog događaja, u pravcu nečega što se odvija prvi put, i ugrađuje ovaj događaj „u zajedničku istoriju, pripadnost određenoj kulturi: nasleđu, zaostavštini, pedagoškoj tradiciji, disciplini i nizu ge­ neracija“.21 Dakle, otkriće onoga što je novo moguće je samo ukoliko može biti „ponavljano, korišćeno i ugrađivano u različite kontekste“, preoblikujući samim tim ovaj „prvobitni“ događaj. Upravo tako funk­ cioniše tradicija: da bi događaj (iskaz, umetničko delo, istorijski do­ gađaj), izuzetan po svojoj jedinstvenosti, bio usvojen, mora izdržati pokušaj ponavljanja (reprodukcije) zahvaljujući kojoj se svima stavlja na raspolaganje. Međutim, da bi zadržao svoju originalnost, on isto­ vremeno zahteva podjednako jedinstveno korišćenje. Život umetnič­ kog dela zasniva se na sledećem: preživeće samo ono koje može da računa na svoje stvaralačko tumačenje. A ono koje se samo nestvara­ lački deklamuje – prestaje da pripada živoj tradiciji. Kad bi nasleđe bilo samo mehanički ponavljano, ono uopšte ne bi bilo nasleđe već skup praznih formi i mrtvih konvencija.22 Kad bi, međutim, kultura izmišljala samo nova značenja, tradicija bi prestala da postoji jer ne bi bilo institucionalnih okvira koji bi omogućavali očuvanje nasleđa prošlosti za buduća pokolenja.23
■ IDIOM/INSTITUCIJA – prema Deridi, dva pola svakog iskustva, pa i književnog iskustva, koji se međusobno dopunjavaju. Idiom ukazuje na događajni i jedinstven karakter književnog dela, a institu­ cija na njegovu konvencionalnost. Idiom i institucija se uzajamno do­ punjavaju: potpuno idiomatsko de­ lo bi bilo neshvatljivo, a potpuno institucionalizovano delo – lišeno originalnosti.

Po­ku­šaj po­nav­ljanja

„Moj zakon“, kaže Derida, „kojem nastojim da se posvetim i u odnosu na koji sam odgovoran, jeste tekst dr ugog a, njegova jedinstvenost, njegov idiom, njegov poziv koji mi
18 19 20 21 22 23 J. Derrida, Psyché. Invention de l’autre, op. cit., str. 16. Ibid. Opširnije o tome pišem u knjizi: Efekt inskrypcji. Jacques Derrida i literatura, Kraków, 2002, deo: Dekonstrukcja, czyli inwencja, str. 172–182. J. Derrida, Psyché..., op. cit., str. 16. J. Derrida, Sur parole. Instantanés philosophiques, Paris, 1999, str. 60. Up. M. P. Markowski, „Polityka zdarzenia – o Derridzie i dekonstrukcji“, Europa, 200, br. 30.

Tekst dru­go­ga

XI. Dekonstrukcija 

01

prethodi. Odgovorno mogu da mu odgovorim (i to se od­ nosi na sve zakone, a naročito na etiku) samo onda kad ga uvodim u igru i angažujem sopstvenu individualnost, stav­ ljajući potpis, drugu signaturu.“2 Dekonstruktivna invencija – pronalaženje budućnosti za tradi­ ciju, utiranje puta novim događajima – ne može biti destrukcija u negativnom, rušilačkom smislu, već naprotiv: ona čuva nasleđe od prirodne smrti u mašini za reprodukovanje gotovih klišea.

Afi­rmaci­ja
Deko­nstru­kci­ja je negaci­ja

Afi­rmati­v­an gest deko­nstru­kci­je

Druga primedba – čvrsto povezana s prvom – glasi ovako: d ekon­ st r u kc ij a j e ne ga c ij a. A u drugom obliku: dekonstrukcija je po svojoj (naravno, dekonstruktivnoj) prirodi nihilistička. To bi trebalo da znači da je rezultat uništavanja subjekta, smisla, istorije – saznaj­ ni nihilizam koji vodi konstataciji da ne postoji objektivna istina, da je interpretatoru sve dozvoljeno, pa i da ne mora da brine o stvar­ nosti, već da može koliko hoće da je transformiše prema sopstve­ nom nahođenju ili da proizvodi fantastične tekstove neukorenjene u stvarnosti. Na ovom mestu se obično kaže da na području te neo­ graničene igre interpretacije Derida verno ide Ničeovim tragom, što omogućava da se obojica povežu zajedničkom vezom nihilizma. Derida, međutim, neprestano naglašava da je dekonstrukcija afir­ mativan gest. To, ipak, nije samo ničeanska afirmacija, gromoglasno „Da“ izrečeno čitavom svetu, s njegovim nesrećama i radostima, već afirmacija koja omogućava pojavljivanje onoga što je novo. Prvo, na­ ravno, u prostoru iskaza u kojem se poistovećuje sa invencijom: „Dekonstrukcija je ili pronalazačka ili je uopšte nema; ona se ne zadovoljava metodološkim procedurama već otvara prolaz ... Njen način pisanja nije isključivo performativan. Ona od drugih konvencija stvara pravila za nove performa­ tive, mada se nikada ne pozicionira u teorijskoj sigurnosti jednostavne opozicije između performativâ i konstatacijâ. Njen tok podrazumeva afirmaciju koja je u vezi sa odigra­ vanjem događaja.“25
2 25 „Ta čudna institucija zvana književnost“. Sa Žak Deridom razgovara Derek Atridž, Literatura na Świecie, 1998, br. 11/12, str. 215–216, u: Dekonstrukcja w badaniach literackich, Gdańsk, 2000. Derrida, J., Psyché..., op. cit., str. 88.
Književne teorije XX veka 

02

Pod afirmacijom ovde treba razumeti pristanak za pojavljiva­ nje događaja koji se – kao i svaki događaj – ne ugrađuje u već po­ stojeći program, ne potvrđuje zadobijene kontekste nego ih raskida izlažući nas riziku razumevanja. Međutim, pristanak na pojavljiva­ nje događaja podrazumeva da ćemo na ovaj događaj odgovoriti, a odgovoriti možemo samo pronalazeći odgovarajuće – nove for­ me, konvencije, govorne činove. Ako tekst koji čitam jasno naglaša­ va sopstvenu jedinstvenost, onda on od mene zahteva potvrdu ove izuzetnosti prilikom čitanja. Kad bi trebalo da pročitam tekst isto kao što su ga do tada drugi pročitali, kako bih onda mogao da tvr­ dim da sam izašao na kraj s njegovom događajnošću? Ako čitanje (i s njim povezano pisanje) ne bude neprestana invencija, onda će kul­ tura, zajedno sa svojim remek­delima, balansirati na granici smrti, a mi ćemo brzo otkriti svoju nemoć da je reanimiramo. Kultura ne­ podložna dekonstrukciji, nedekonstruktivna kultura, postaje jalova zemlja, ledina koja rađa samo opasan korov. Ali, afirmacija se ne odnosi samo na pronalaženje odgovaraju­ ćih načina čitanja i pisanja, jer ne treba zaboraviti da je dekonstruk­ cija upravo u toj oblasti najpoznatija. Afirmacija je zapravo ono izgovoreno „da“ koje omogućava svaki sporazum (u tom pogledu se Derida slaže s Gadamerom da razgovor, kao premisa razume­ vanja, mora imati u vidu dobru volju sagovornika). Štaviše, omo­ gućava svaki odnos među ljudima koji neće moći međusobno da razgovaraju ako ne pođu od uzajamnog odobravanja. „Da, slušaću šta ćeš reći.“ „Da, pričaću ti.“ „Da, slažem se s tvojim dolaskom.“ Čak i onda kad budem nekom drugom pretio, kad se s njim budem svađao, kad ga budem proklinjao, moram mu se obratiti, moram mu dozvoliti da se pojavi u prostoru u kojem ja već jesam, noram mu dozvoliti da poseti moju kuću, da se pojavi na mom horizontu, u mom jeziku. Ovo inicijalno „da“ omogućava dolazak drugog: kako novog događaja tako i drugog čoveka, takođe – a možda, čak, i pre svega – i u vidu događaja čitanja koje omogućava nekom drugom (autoru) da se pojavi u novom vidu. Upravo je zahvaljujući njemu moguće – makar na trenutak – sklapanje primirja, upravo zahvalju­ jući njemu je moguće verovati u obećanje dato Drugome i od strane Drugoga, a to obećanje koje ukazuje na etički momenat dekonstruk­ cije postaje osnova kulturne zajednice. Ovo „da“ je, kao znak bezu­ slovne afirmacije, uslov svakog iskaza upućenog nekom drugom, znak je obećanja na osnovi kojeg se obraćamo nekom drugom i o nekom drugom govorimo. „Još pre nego što odlučim šta ću da ka­ žem, obećavam da ću govoriti, odgovaram za obećanje govorenja,
XI. Dekonstrukcija

Do­gađaj

Spo­razu­m

Znak b­ezu­slo­v­ne afi­rmaci­je 

03

Zako­n o­b­ećanja

Ko­mentari­sani­ tekst – ko­mentar

odgovaram.“26 „Svaki put kad otvaram usta, svaki put kad govorim ili pišem – obećavam.“27 Na prostoru razgovora, u odnosu između mene i nekog drugog, „da“ prethodi bilo kojoj drugoj reči, omogu­ ćava svaku reč – i zato je preduslov svake relacije, svakog odnosa prema nečemu / nekome drugome, a prema tome i književnosti uopšte. Ali ovo „da“ čini da tim odnosom vlada zakon obećanja da neko drugi već čeka na mene, da me poziva da izađem iz pustinje, da me već neko drugi – još pre nego što počnem da govorim, pre ne­ go što i počnem da egzistiram kao Ja – izaziva da govorim. Samim tim se ipak slažem sa situacijom u kojoj obećanje govora treba da bude potvrđeno, u kojoj ovo prvo „da“ treba da prati njegovo po­ navljanje bez koga se neće ništa odigrati, ništa dogoditi. Upravo na tom ponovljenom „da“ zasniva se dekonstruktivna afirmacija. Ako kažem: „Da, govoriću ti bez obzira na to šta će se desiti“, u stvari tada želim da čujem: „Da, slušaću te bez obzira na to šta će se desi­ ti.“ Ovo drugo „da“ je, dakle, sadržano u prvom, i jeste ono čime je Drugi već u meni, čime me otvara prema sebi, čime sebi krči put ka meni još i pre nego što otvorim usta, još i pre nego što kažem prvu reč. U toj pukotini između mog odobrenja i njegovog / njenog is­ kaza, slično kao i između tradicije i njenog tumačenja, između dva potpisa, stvara se mogućnost posebnog i jedinstvenog događaja čija je dekonstrukcija neprestana afirmacija. To ima ozbiljne posledice za odnose između komentarisanog teksta i samog komentara. Pristalice dekonstrukcije su, ne verujući u apsolutan, od čitanja nezavisan identitet čitanog teksta, a istovre­ meno brišući granicu između onoga što je književno i onoga što je neknjiževno, svoje interpretacije tretirali uporedo sa interpreti­ ranim tekstovima, naglašavajući njihov „događajni“ i neponovljiv karakter koji se ne odnosi na već postojeća, ustaljena pravila kom­ pozicije. Taj inventivan karakter svakog čitanja, koje svojom idioma­ tičnošću odgovara idiomatičnosti analiziranog teksta, veoma je bli­ zak Deridi koji je pisao: „Čitanje mora da se preda izuzetnosti [književnosti], da je prizna, da je ima u vidu, da je bude svesno. Međutim, da bi se to postiglo ... treba da se stavi potpis, da se napiše nešto drugo što bi joj odgovaralo ili bi korespondiralo s njom na podjednako poseban način.“28
26 27 28 J. Derrida, Points de suspension. Entretiens, Paris, 1992, str. 398. J. Derrida, „Jednojęzycznoś­ć innego, czyli oryginalna proteza“, Literatura na Świecie, 1998, br. 11/12, str. 105. „Ta čudna institucija zvana književnost“..., op. cit., str. 219.
Književne teorije XX veka 

0

Derida ovaj neponovljiv odgovor na tekst naziva kontrasignatu­ rom ili kontrasignatom: lično stavljen potpis ispod potpisa čitanog teksta. Tako kod Deride možemo pročitati: „‘Dobra’ književna kritika, jedina o kojoj ovde može biti reči, podrazumeva određen čin, signaturu ili kontrasigna­ turu, pronalazačko jezičko iskustvo u jeziku, ugrađivanje čina čitanja u polje čitanog teksta. Ovaj se tekst nikada ne podvrgava potpunoj ‘objektivizaciji’.“29

Či­tao­čev­a ko­ntrasi­gnatu­ra

Transce­nde­nci­ja
I, na kraju, treća primedba: dekonst r u kc ij a sve svo di na tekst. Ova primedba najčešće proističe iz doslovnog tumačenja rečenice napisane na margini rasprave o Rusou: „Nema ničeg izvan teksta“ ili doslovno: „Ne postoji ono izvan­tekstualno“ (il n’y a pas de hors­ ­texte).30 To se obično shvata tako kao da postoji neka privilegova­ na sfera tekstova, knjiga potpuno ograđena od „ostatka“ sveta i da ne postoji prolaz od teksta do stvarnosti. Iz ove perspektive se de­ konstrukcija ispoljava kao pohvala savršenoj imanenciji. Zatvoreni smo, kažu Deridini kritičari, u svetu bez izlaza, u zatvoru jezika u kojem se smislovi besomučno raz­ ■ IL N’Y A PAS DE HORS-TEXTE množavaju na sve strane iako je – „ne postoji izvan­tekst“, čuvena put ka stvarnosti nepovratno za­ rečenica Žaka Deride iz dela O gra­ tvoren. Nema izlaza iz tog tekstu­ matologiji, koja je izazvala brojne alnog sveta, jer sve nestaje u sferi nesporazume. Iz književne per­ spektive, ona označava samo to da uzajamnih, beskrajnih relacija i ne nijednu reč ili rečenicu ne može­ dozvoljava ni da proviri kroz pre­ mo smestiti izvan bilo kakvog kon­ cizno ispletenu mrežu znakova. teksta i na taj način ustaliti njen U tom magičnom svetu podudar­ smisao. Drugim rečima, uvek po­ stoji mogućnost rekontekstualiza­ nosti nema tragova po kojima bi­ cije reči, rečenice ili teksta koja će smo mogli doći do izvora i nema na­ promeniti njihovo značenje. de da će se spasti bilo koji smisao. Na osnovi tako shvaćene dekonstrukcije, u očima kritičara postaje par excellence postmodernistička filozofija, dok se Derida ni po če­ mu ne razlikuje od, recimo, Žana Bodrijara i njegove teorije veštač­ kih slika (simulakruma) koje uspešno zamenjuju pravu stvarnost.
29 30 Op. cit., str. 199. J. Derrida, O gramatologiji, Veselin Masleša, Sarajevo, 1976, str. 207, prevod: dr Ljerka Šifler­Premec.

Nema ni­čeg i­zv­an teksta

Po­hv­ala i­manenci­ji­

Deri­da – Bo­dri­jar

XI. Dekonstrukcija 

05

Sv­et kao­ tekst

Derida, međutim, govori o nečem sasvim suprotnom! Upra­ vo stvarnost ima obeležja „teksta“, što znači da nam se – govoreći sa znatnim, mada opravdanim sažimanjem – u prolaznom životu krajnji smisao, čiju bliskost i prisustvo priželjkujemo, neprestano iz­ miče i nikada ne dolazi na vreme, podmećući različita tumačenja. Drugačije rečeno: ako Derida govori o svetu kao tekstu, onda tako­ đe govori i da se čovek ne može zatvoriti u njegove granice jer je njegova predodređenost da neprestano ruši granice našeg iskustva i prekoračuje bilo kako shvaćenu sferu imanencije. Navedimo kao primer sledeći iskaz samog Deride: „Pojam teksta ili konteksta koji koristim obuhvata a ne is­ ključuje svet, stvarnost, istoriju. Onako kako ja to shvatam, tekst nije knjiga i nije sadržan u tomovima smeštenim u bi­ blioteci. On ne suspenduje odnos prema istoriji, stvarnosti, bitku, a naročito ne prema onome što je drugo, tim više – govoreći o svetu, o stvarnosti, o tome da se oni uvek pojav­ ljuju u iskustvu te, dakle, u gestu interpretacije koji ih kon­ tekstualizuje u skladu s mrežom razlika, pa prema tome i odnosa prema drugome – sa svom sigurnošću podsećam na to da se drugost (razlika) ne može eliminisati.“ Šta zapravo govori Derida? Prvo, da tekst i svet jedan drugog uopšte ne isključuju, pošto je tekst samo uslovni naziv za stvarnost ko­ ja se nikako ne može doživeti direktno, bez posredstva interpretacije (iz čega proističe da svako iskustvo ■ INSKRIPCIJA – prema Deridi, ima karakter interpretacije); drugo, ugrađivanje značenja u beskonačan da ta interpretacija ima karakter od­ lanac znakova, koje omogućava da nosa prema nečem drugačijem od značenje uvek bude kontekstuali­ nje same, od njenog subjekta, da zovano, uključeno u sistem nad se između nas i sveta nalazi razlika kojim nema kontrolu i nikada nije neposredno samo po sebi dato. koje se nikako ne možemo oslobo­ diti. To nisu naročito uznemirujuće teze. Međutim, njihove posledice su suštinske, jer iz njih nedvosmisleno proističe sledeće: ako svet ima smisla, onda taj smisao nikada nije neposredno dat – u intuitivnom ili bilo kakvom drugom sagledavanju (kako tvrde fenomenolozi) – već uvek i samo u izvesnom nagoveštaju, obećanju koje se nikada ne može do kraja ispuniti. S druge strane, međutim, pošto je ovaj smisao ipak dat kroz nagoveštaj ili obećanje, to ne znači da ne možemo pre­ ma ovom transcendentnom smislu imati odnos, da ga ne priželjkuje­ mo i da ga ne tražimo. Drugim rečima: iz dekonstruktivne perspekti­ ve, interpretacija je istovremeno i neminovna i beskrajna. 
06
Književne teorije XX veka

Medi­jati­v­no­ i­sku­stv­o­ stv­arno­sti­

Ovde se povezuju sve tri osobine dekonstrukcije o kojima je bilo reči. Kao što se može videti, Derida stavlja glavni naglasak na invenciju, afirmaciju i transcendenciju. Dekonstrukcija nije uništa­ vanje već, kroz pronalaženje novih načina sticanja iskustava, otkri­ vanje budućnosti, ne vodi u nihilizam već se zasniva na fundamen­ talnoj afirmaciji događaja, ne zatvara nas u svetu tekstova odvojenih od sveta već naglašava interpretativni karakter svakog iskustva. Da još jednom navedemo Deridu: „Ono što nazivam ‘tekstom’ sadrži u sebi sve takozvane stvarne, ekonomske, istorijske, socioinstitucionalne struk­ ture, rečju: sve moguće vrste odnosa. ... To ne znači da su svi odnosi suspendovani, osporeni ili sadržani u knjizi, ka­ ko ljudi smatraju, ili da su do te mere naivni da u to veruju i da mene optužuju da ja tako smatram. Ali, znači da svi od­ nosi, da svekolika stvarnost poseduje strukturu izdiferenci­ ranog traga i da se može odnositi na tu ‘stvarnost’ jedino uz pomoć interpretativnog iskustva.“31

Nu­žno­st i­nterpretaci­je

Su­mnji­v­e­ re­fe­re­nce­
Iako se tvorac dekonstrukcije, Žak Derida (koji je od 1975. do 1985. godine držao predavanja na Jejlu), u više navrata distancirao od bilo kakvih ­izama, uticaj dekonstrukcije na dekonstruktivizam jeste očigledan. On se zasnivao na dovođenju u sumnju očigledno­ sti referencijalne dimenzije teksta (Derida kaže da „svaki književ­ ni tekst vrši suspenziju referencijalne naivnosti i vodi pregovore o toj suspenziji“), otkrivanju u analiziranom tekstu igre sukobljenih značenja koja vode ka interpretativnoj nerešivosti (engl. undecida­ bility) i naglašavanju manje vidljivih marginalnih elemenata koje tradicionalni načini čitanja zaobilaze. Dekonstruktivisti su, tragom Deride, nastojali da pokažu kako se klasične pojmovne suprotno­ sti upisane u tekst koje je stvorio zapad (prisustvo–neprisustvo, du­ ša–telo, glas–pismo, suština–pojava, doslovno–metaforično, filozofi­ ja–književnost) raspadaju i počinju da se vladaju prema drugačijoj, čisto tekstualnoj logici. Nijedan od prvih članova opozicije više ne vlada nad onim drugim (kako se dešava u metafizičkoj tradiciji), što čini da pismo nije samo sekundaran zapis čiste ekspresije ili imi­ tacije, nego da dobija samostalnost koju je teško osvojiti u procesu
31 J. Derrida, Limited Inc., Evanston, Il. 1988, str. 18.
XI. Dekonstrukcija

Kri­ti­ka reference

Nereši­v­o­st

Deko­nstru­kci­ja su­pro­tno­sti­ 

07

Neprelazno­st pi­sanja Deko­nstru­kci­ja i­ No­v­a kri­ti­ka

De Mano­v­a defi­ni­ci­ja deko­nstru­kci­je

Ko­nstataci­ja i­ perfo­mati­v­i­

interpretacije. Na taj način je došlo do priznavanja pisma / pisanja (écriture, writing) kao neprolaznog i u potpunosti samostalnog ele­ menta koji nije podložan bilo kakvom hermeneutičkom prisvajanju. Strogo čitanje, koje su primenjivali dekonstruktivisti (naročito Hilis Miler), imalo je da zahvali i američkoj Novoj kritici, u kojoj su veliku ulogu igrali verno čitanje (close reading) i naglasak stavljen na retoričku strukturu teksta. Dekonstruktivizam se, svakako, razliko­ vao od New Criticisma po uverenju u radikalnu nespojivost svakog teksta koji ne stvara organsku celinu, već polje međusobno suprotsta­ vljenih signifikacija. Među istraživačima New Criticisma (naročito kod Tejta i Bruksa) ipak se mogla naći anticipacija dekonstruktivi­ zma, tačnije – naglašavanje napetosti koje grade tekst i duboke iro­ ničke strukture književnog dela. Prema De Manovoj formula­ ■ ALEGORIJA (grč. allegoria, al­ ciji, dekonstrukcija je mogućnost legorein = allos, drugi agoreuein, preispitivanja značenja datog govoriti = govoriti nešto drugo) teksta uz pomoć elemenata koji – iskaz u kojem je na doslovno proističu iz samog teksta. Prema značenje reči ili slika nadograđe­ drugoj definiciji, to je otkrivanje no dodatno značenje. Tako širo­ ko shvaćena alegorija može biti trenutaka nepodudarnosti između tretirana kao sinonim za svaki gramatičkog i retoričkog značenja. višeznačan iskaz koji zahteva dvo­ „Retorika“, pisao je, „na radikalan struko čitanje: na doslovnom i način suspenduje logiku i pruža na prenesenom nivou. Međutim, ogromne mogućnosti referencijal­ za razliku od drugih polisemat­ noj aberaciji.“32 Dekonstruktivistič­ skih iskaza (na primer, metafore ili simbola), odnos između ova ko strogo čitanje ne ide – nasuprot dva nivoa je konvencionalno strukturalističkoj analizi – ka si­ uslovljen, što recipijenta primo­ stemskoj rekonstrukciji značenja, rava da se obrati zajedničkim a nije ni – nasuprot hermeneutici kulturnim kodovima i tradiciji. – prisvajanje smisla. Njegov osnov­ Alegorija je, zahvaljujući svojoj proizvoljnoj vezi između nivoa ni cilj je iskazivanje neotklonjive značenja, kao stvorena za izraža­ napetosti između značenja koje je vanje neprirodnosti razlike izme­ autor usvojio i značenja nastalog đu teksta i značenja. Ovu njenu zahvaljujući igri tropa i retoričkih osobinu iskoristio je Pol de Man, figura, između konstativne (konsta­ koji u Alegorijama čitanja (1979) tujuće) i performativne (aktivne) pokazuje da je alegorija unutar sebe raspolućen znak koji one­ upotrebe jezika. Ispunjavajući mol­ mogućava prelaz od znakova ka bu da definiše dekonstrukciju, De izvanznakovnom svetu. Otuda Man je ovako odgovorio: „U okviru proističe shvatanje alegorije kao teksta moguće je preispitivanje ili retoričkog mehanizma koji →
32 P. de Man, Alegorie czytania, op. cit., str. 22.
Književne teorije XX veka 

08

uklanjanje u njemu formulisanih tvrdnji pomoću elemenata koji pro­ ističu iz tog istog teksta.“33 Usled te napetosti tekst „ne čini ono što proklamuje“,3 gubi pretpostavljenu koheziju, njegov krajnji smisao ne može se jednoznačno protumačiti, a njegovo čitanje se zasniva na stal­ noj nedočitanosti (misreading) koja izmiče opoziciji pravog i pogrešnog tumačenja. Prema De Manovom uvere­ ■ MISREADING (doslovno: „ne­ nju, ne postoji način da se u pot­ dočitanost“ ili „pogrešno razume­ punosti ovlada jezikom, njegovom vanje“) – termin koji je uveo Ha­ tropološkom elementarnošću u rold Blum da bi definisao revizioni­ kojoj figurativno značenje nepre­ stičko, stvaralačko, idiosinkretičko stano slabi doslovno značenje. Ta čitanje kojem pristupa snažan pe­ sni