You are on page 1of 652

KNJIEVNE TEORIJE XX VEKA

Biblioteka KNJIEVNE NAUKE Kolekcija OSNOVA

Urednik Gojko Tei Glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavrilovi

Ilustracija na koricama

KNJIEVNE TEORIJE XX VEKA


S poljskog prevela Ivana oki

Naslov izvornika Anna Burzyska Micha Pawe Markowski TEORIE LITERATURY XX WIEKU Struna redakcija Prof. dr Mirjana D. Stefanovi

Copyright by Anna Burzyska & Micha Pawe Markowski, 2006.


Copyright JP Slubeni glasnik, 2009 www.slglasnik.com

Profesoru Henriku Markjeviu

Svako ponekad moe da naie na origi nalnog pesnika, sociologa, filozofa, ali je veoma loa ideja tvrditi da neka discipli na ima misiju koju treba da ispuni. Riard Rorti11 Humanistika disciplina u svakom trenut ku vie podsea na meusobno sukoblje ne dijalekte nego na jezik koji se zajedni ki koristi. Njeno najprirodnije stanje je vieglasje teorijskih istina. Janu Slavinjski22

1 2

1 2

G. Borradori, Rozmowy amerikaske, Pozna, 1999, str. 138. J. Sawiski, Wszystko od pocztku, u: Miejsce interpretacji, Gdask, 2006, str. 111.

Od autora

Ovaj prirunik je posveen knjievnim teorijama XX veka. Njegov zadatak je skroman i odnosi se na elementarna pitanja. Autori su reili da sumiraju znanje o najvanijim strujama nauke o knjiev nosti i da ih predstave na za njih najitljiviji mogu nain, vodei rauna o idejama koje ne ulaze u okvir istraivanja teorije knjiev nosti. Ovo nije detaljno izlaganje metoda primenjivanih u analizi knjievnih dela, ve pre istor ij sk i pre g l e d f i l oz of ij e k nji e v nost i, odnosno pogleda na knjievnost, s posebnim osvrtom na njihove filozofske implikacije i kontekste. Nije ni iscrpno izlaganje (za to bi bila potrebna nekoliko puta obimnija knjiga), ve pre pod sticaj za samostalna prouavanja na osnovu informacija datih u pojedinanim poglavljima. Ovde, dakle, nema mnogo originalnih zapaanja, iako imajui u vidu stanje istraivanja poljske istorije te orijskoknjievnih doktrina ima prilino napomena formulisanih prvi put. Nije ni kompletan prirunik jer didaktika premisa koja le i u osnovi njegove koncepcije stavlja akcenat vie na kole nego na znaajne linosti koje su ile pravcima suprotnim obavezujuim teo rijama. Zato ovde nema posebnih poglavlja posveenih ni Nortropu Fraju, ni Erihu Auerbahu, ni Reneu iraru ni Haroldu Blumu, mada su pominjani; ali zato postoje poglavlja posveena strukturalizmu, psihoanalizi, dekonstrukciji i postkolonijalnoj kritici, jer je pre sve ga re o skiciranju iroke metodoloke panorame na osnovu koje bi postali itljiviji izraziti idiomi. Jedini izuzetak od ovog pravila je teo rija Mihaila Bahtina i to s obzirom na njen veliki uticaj koji do da nas traje na evropsku i ameriku nauku o knjievnosti. Prirunik obuhvata itav XX vek i zato je skoro svim pravcima posveena ista panja. Izuzetak su strukturalistike teorije koje su zapravo ve kako se ini izgubile svoju vitalnost u kompleksu nauke o knjievnosti, ali se ipak sa istorijske take gledita njihova ogromna uloga u ob likovanju knjievnoteorijske vulgate ne dovodi u pitanje. Slino je i sa poststrukturalizmom kao i feminizmom, iji su neujednaenost
9

Filozofija knjievnosti

Teorijskoknjievne kole

Strategije opisa

Teorijskoknjievni jezik

Razvoj teorija

i ekspanzivnost zahtevali sloeniji, samim tim i opirniji opis. A izo stavljanje marksizma, koje za neke itaoce moe biti neprihvatljivo, etvorostruko je motivisano: prvo, autori smatraju moda riziku jui da u proteklom veku marksizam nije bio, uprkos prividima, plodna i vana doktrina u svetskoj nauci o knjievnosti. Drugo, da nas je u Poljskoj teko nai aktivne pristalice marksistike metodo logije i njene predavae (zato se mogu nai pristalice svake od osta lih kola); tree, najivlji marksistiki residuum naao se danas u kulturnim i istorijskim istraivanjima predstavljenim u ovoj knjizi. I, napokon, zato ne rei i to, autori smatraju da svaka od predsta vljenih kola ima vei znaaj za razmiljanje o knjievnosti nego marksizam. Ovo je najbitnije (iako, sigurno, nije jedino) odstupanje koje smo zbog sopstvenih sklonosti uinili u ovom priruniku. Poto je o sklonostima re, autori su u isto vreme iako su vodi li rauna o objektivnosti smatrali da moraju napustiti svoje line take gledita. Ne razmiljaju o knjievnosti i nauci o knjievnosti na isti nain, koriste za njihov opis drugaiji jezik, tako da je bilo bitno da se zadri izraajnost svakog poglavlja. S tim u vezi, neke pojave su opisivane u razliitim kontekstima i iz drugih perspektiva (pa i kad je re o dekonstrukciji). Na taj nain su i praktino hteli da dokau najvaniju tezu na kojoj se insistiralo u ovoj knjizi, nai me, da ne postoji nikakav nadreen teorijskoknjievni jezik koji bi potisnuo u senku manje adekvatne jezike opisa u kojima nijedna od metoda nije privilegovana u odnosu na druge, da nijedan teoreti ar nije najistaknutiji teoretiar zato to zna istinu o tome ta je za pravo knjievnost. Poto postoje razliite knjievne teorije, postoje i razliite metateorije, i sa ovom prilino oiglednom injenicom treba se pomiriti. itaocu je ostavljeno da odlui koja mu od pred stavljenih strategija opisa, opisanih kola i metod u ovom priruni ku najvie odgovara. Svako poglavlje ima dodatke koji olakavaju kretanje po kom plikovanim hodnicima teorijskoknjievnog lavirinta. To su i reni ka objanjenja kljunih pojmova i problema vezanih za datu kolu, kao i hronologija iji je cilj smetanje teorije u kulturnoistorijski kontekst. Kompilacija svih pojedinanih hronologija omoguila bi itaocima da im bude jasan paralelizam na koji su bile osuene me usobno iskljuujue teorije. Dvadeseti vek je, kako to pie u Uvodu Ane Buinjske, zaista bio vek teorije, mada je ta snaga toliko oslabi la da moemo videti ta se desilo izmeu prvih istupanja formalista koji su brinuli o istoti knjievnoteorijske metodologije i estokih filipika Stenlija Fia ili Riarda Rortija protiv teorije.
10
Knjievne teorije XX veka

Ko su korisnici ove knjige? Oigledno su to, pre svega, studenti humanistikih usmerenja za koje su obavezni takvi predmeti kao to je knjievna teorija ili metodologija knjievnih istraivanja. Meutim, pravei njihovu mapu u XX veku autori su bili svesni da zalaze na srodne terene, uglavnom u domen filozofije, estetike i sociologije, to ini da itaoci ovog rada takoe mogu biti, pa ak i treba da budu, studenti svih humanistikih usmerenja ili jo i re svi oni koji se interesuju za filozofske i kulturne promene u prolom veku. Budui da predstavlja panoramu knjievnih teorija XX veka, ova knjiga takoe je vodi kroz humanistiku tog veka, ko ja podstie dalja izuavanja filozofije knjievnosti i kulture. Autori se, to je razumljivo, oseaju dunicima mnogim pleme nitim uiteljima metateorijske sinteze. Meutim, ova knjiga sigur no ne bi nastala da nismo nedavno u Ulici golubova u Krakovu, u Institutu poljske filologije sreli profesora Henrika Markjevia iji neumoran napor predstavljanja najnovijih pravaca u istraivanji ma knjievnosti u inostranstvu nije podstakao na vei entuzijazam i isto tako iskrenu zavist. Predajui ovu knjigu zainteresovanim ita ocima autori je s dubokom zahvalnou posveuju upravo profeso ru, sa oseanjem da smo loi nastavljai delatnosti koju je on zapo eo i sa zebnjom kako e je on prihvatiti. Ana Buinjska Mihal Pavel Markovski

Tipian korisnik knjige

Vodi kroz humanistiku XX veka

11

UVOD

Teorija knjievnosti je: vrsta autorefleksije Frenk Lentriija kritika svest Edvard Said i telektualni rad usko povezan s praksom n Volter Kejn aktivnost koja u stopu prati praksu Dejvid Atkins d isciplina koja stvara okvir za interpre tativnu praksu Gregori Dej, Dejvid Miler di kurs koji interpretira druge diskur s se, odnosno kulturna kritika Dozef Natoli vrsta retorike prakse Stiven Mejlo

model koji eli da vlada praksom Stenli Fi

diskurs o diskursima

Ralf Koen

iroko interdisciplinarno polje Donatan Kaler d isciplina koja postavlja opte principe koji se tiu knjievnosti, kritike i inter pretacije knjievnog dela Vendel V. Haris d isciplina koja predstavlja osnovu za knjievnu kritiku Viljam Rajter roka kritika rasprava o statusu teorije i Roder Pul un iverzalna teorija nemogunosti teorije Pol de Man m na kojem se meusobno sporazu esto mevaju knjievnost i filozofija Riard Rorti praksa Miel Fuko

Teorija knjievnosti jue, danas, sutra

Iz navedenog provizornog spiska miljenja savremenih istaknu tih teoretiara i filozofa o tome ta je, odnosno ta bi trebalo da bude teorija knjievnosti, proistie, pre svega, sugestija koje smo sigurno svesni da ne samo to je u prouavanju knjievnosti sam pojam te orije veoma vieznaan ve i da su jo neodreenije obaveze koje joj se pripisuju. tavie ovakvo nabrajanje definicija teorije moglo bi se protegnuti u beskraj, to ak i nije specifino samo za nae vreme u kojem se, kako je s pravom primetio jedan ameriki istraiva, vie uopte ne moe govoriti o jednoj teoriji knjievnosti ve samo o broj nim razliitim teorijama, tako da je spisak ovih poslednjih otvoren i raste zastraujuim tempom.1 Kad bismo, na primer, nekom od fran cuskih strukturalista izmeu ezdesetih i sedamdesetih godina posta vili pitanje ta je teorija knjievnosti?, mogli bismo da ujemo da je to zajedniki, celovit i univerzalan sistem optih tvrdnji u okviru ko jeg sve to se tie knjievnosti mora da pronae svoje mesto i dobije racionalno objanjenje. tavie otprilike bismo u isto vreme takoe bili u situaciji da se sretnemo s miljenjem da je teorija ona disciplina koja je u sutini uperena protiv knjievnosti, jer nastoji da je podredi krutim shemama i taksonomijama ili da je pre svega pozvana da ogra nii slobodu interpretacije knjievnog teksta i da lii itaoce prijatnosti itanja. Jedni bi, dakle, smatrali teoriju najvanijim delom nauke o knjievnosti, koji joj prua zaista snanu naunu osnovu, drugi bi nas, pak, uveravali da teorija uopte nije potrebna knjievnosti, pa ak kako je to verovatno najsnanije iskazao neto kasnije, krajem sedamdesetih godina, francuski filozof anFransoa Liotar da je ona delo konceptualnih manijaka koji ne shvataju da su teorija i knji evnost potpuno razliite oblasti jezika (jezike igre) koje se uopte ne mogu meusobno pomiriti.2 Uostalom, i jedno i drugo miljenje
1 2 Literary Theorys Future, red. J. Natoli, Urbana, 1989. J.F. Lyotard i J.L. Thbaud, Au Juste: conversations, Paris, 1979. Liotar se ovde poziva na koncepciju jezikih igara po shvatanju poznog Vitgentaj na, a posebno na Filozofska istraivanja.

Vieznanosti teorija u knjievnim istraivanjima

Strukturalistika definicija teorije knjievnosti

Protiv teorije

Teorija i knjiev nost kao razliite jezike igre

Uvod

15

Teorija kao jezik o jeziku

bilo je podjednako snano i to ne samo u pomenutom periodu. Moe se ak rei da je zapravo kroz itav XX vek teorija povezivana ili sa iroko prihvaenim nainima objanjavanja sutine knjievnosti i uvoenja reda u sve to je u vezi s njom ili s postupcima prekomer nog formalizovanja na koje se nerado obraala panja. I, opet, jedni su smatrali da teorija proiruje nae znanje o tome kako je knjievno delo konstruisano, ko je njegov tvorac, i kako se moe interpretira ti. A drugi su, isto tako, smatrali da se bez problema moemo snai bez tog znanja i jednostavno itati knjievnost. Otpor prema teo riji knjievnosti bio je vezan i za oseanje da ona ini jo jedan jezik (diskurs) uz pomo kojeg nastojimo da opiemo druge jezike jezik knjievnog dela i jezik interpretacije/knjievne kritike. Dakle, teorija kako je tano rekao jedan od savremenih teoretiara knjievnosti jesu, jednostavno, rei o reima: teorijski sudovi o kritikim sudovima, o re enikim sekvencama koje nazivamo knjievnost,3 i istovremeno je stavljao do znanja da nas, iako ne moemo u potpu nosti da pobegnemo od teorije, ovo (slojevito) nagomilavanje jezika u sutini udaljava od onoga to je najvanije od same knjievnosti. Teorija knjievnosti je, dakle, oduvek bila disciplina koja je iza zivala kontroverze, ali se, nezavisno od svih ovih miljenja, razvijala naroito kroz itav protekli vek obilato i plodno, stvarajui nove kole, pravce i stilove refleksija od kojih su najvanije i najuticajnije opisane u ovoj knjizi. Dvadeseti vek je takoe bio vreme nastanka naj veeg broja teorijskih struja i kola u istoriji kao i podjednako sna nih napada na teoriju knjievnosti i njenih velikih kriza. Poveano interesovanje teoretiara knjievnosti za teoriju pojavljivalo se povre meno, u talasima, od poetka veka pa sve do osamdesetih godina. Najpre (posle antipozitivistikog preokreta) jer je trebalo postavi ti teorijske osnove i odrediti opti oblik disciplini prouavanja knji evnosti. Zatim (u vreme strukturalizma) jer je vredelo krenuti pu tem koji je utrla opta lingvistika, stvoriti sistem knjievnog jezika i istovremeno na njemu zasnovati nauku o knjievnosti. Potom (kad su se pojavili prvi znaci poststrukturalizma) jer je trebalo izvriti temeljnu reviziju dotadanjih naina razmiljanja o knjievnosti. I, na kraju, osamdesetih godina, kad se sve ee poelo govoriti o krizi teorije pa ak i o njenom sumraku ili kraju kad je trebalo ozbiljno postaviti pitanje u kojem obliku se njome treba dalje baviti.
3 M. Krieger, Words about Words about Words: Theory Criticism, and the Lite rary Text, BaltimoreLondon, 1988, str. 6.
Knjievne teorije XX veka

XX vek vek teorije

Zadaci teorije knjievnosti u XX veku

16

Prema miljenju jednog od amerikih teoretiara Pitera Barija, upravo ovo poslednje razdoblje je, paradoksalno, izazvalo najvee interesovanje za teorijsku problematiku, i upravo je teorija njene mogunosti, zadaci i ciljevi postala glavna tema rasprav u krugu istraivaa knjievnosti. Snaan talas publikacija koje su nagoveta vale neadekvatnost teorije za nauku o knjievnosti izazvao je ba suprotan efekat provocirao je snanu potrebu za njenim reformi sanjem te, dakle, pravu eksploziju ideja o tome kako se moe stvori ti teorija posle proglaenja kraja njene tradicionalne forme. Da li, meutim, pomenuta brojnost teorij kao i miljenj o nji ma znai da se u ovo vreme uopte ne moe precizno definisati ta je zapravo teorija knjievnosti, niti se moe odrediti dijapazon njenih obaveza? I moemo li se orijentisati u ovoj poplavi razliitih teorijskih koncepcija koje najee izazivaju na nemir ne samo zbog pojmovnih komplikacija i hermetinog jezika ve i zbog tekoe, to je uobiajen sluaj, da se proceni njihova stvarna korist u razumevanju i prouava nju knjievnosti? I, na kraju da li je teorija knjievnosti korisna ili je, jednostavno, tetna? Da bismo se u svemu ovome nekako snali, treba, kako to obino biva, poeti u najmanju ruku od samog poetka. Grka re theoria potie od glagola theorein (gledati neto) i zna i pre svega posmatranje ili istraivanje.5 Jo je u antici postojala stroga podeljenost izmeu teorije i prakse6 jer koliko se ova druga (ije ime dolazi od rei praktikos = aktivan) odnosila na delatnosti, aktivnosti, postupke itd., toliko je prva uvek bila u domenu intelekta. U njenoj nadlenosti je bilo upravo to posmatranje koje ipak i ovo je sutinska primedba nije imalo mnogo zajednikog s gledanjem. Iako se u etimologiji rei teorija nesumnjivo nalazi vizuelan aspekt grko thea je ipak i vidik, izgled, spektakl ili nain na koji se neto prikazuje u sluaju teorije vie je bilo govora o misaonom opaanju ili o misaonom pristupu nekoj oblasti stvarnosti, delova nja i iskustva. Najjednostavnija definicija discipline zvane teorija mogla bi se, dakle, izvesti iz grke etimologije to je znanje koje tu mai neki skup pojava i koje treba razlikovati od prakse, mada je, oi gledno, ono i dalje u vezi s praksom i upravo na osnovi prakse je for mulisano.7 Ako se, zatim, ova definicija prenese na teren istraivanja
 5 6 7 P. Barry, Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory, ManchesterNew York, 1995. Pogledati, izmeu ostalog: W. McNeill, The Glance of the Eye: Heidegger, Ari stotle, and the Ends of Theory, Albany, 1999. To je radio, na primer, Aristotel. Pogledati, na primer, Sownik wyrazw obcych, red. J. Tokarski, Warszawa, 197, str. 75.

Antiteorijski preokret

T eorija kao disciplina Teorija etimologija i definicije

Teorija i praksa

Uvod

17

Znanje koje objanjava

knjievnosti, onda se opet najjednostavnije reeno teorija knjiev nosti moe shvatiti kao vrsta znanja koja pokuava da protumai ta je knjievnost i ta su sve vrste delatnosti koje su s njom u vezi (poev od njenog pisanja, preko analize, interpretacije, istraivanja, sve do samog njenog itanja). Dakle, mogli bismo najuoptenije rei kako je teorija u stvari vrsta znanja koje objanjava (ili bar ono koje pokua va da nam objasni) ta je knjievnost i sve to je s njom u vezi, ili da je ona neka vrsta misaone spekulacije svoenje knjievnosti na opte pojmove, definicije ili koncepcije ili, pak, sistematizovanje toka prak s povezanih pomou odreenih pravila s njom. Ovako shvaena defi nicija moe se ipak odnositi na sve, ne samo na knjievnost, mada se takoe odnosi i na nju (jer knjievnost se moe definisati, takoe se mogu odrediti opta pravila njenog stvaranja ili interpretacije); ona nam nee dati odgovor na pitanje po emu se teorija knjievnosti raz likuje od drugih vrsta teorij (na primer, teorije o pravljenju grnarije ili teorije o nastanku katastrofa). Ako, dakle, elimo da preciziramo na odgovor i tanije odredimo ta konkretno jeste teorija knjiev nosti, onda moramo da je sagledamo istorijski, kao i da ustanovimo njene odnose sa disciplinama koje su joj uvek bile u manjoj ili veoj meri bliske: s poetikom, s naukom o knjievnosti, sa interpretacijom, a pre svega sa samom knjievnou.

Teorija, knjievnost i druge discipline


1. Teorija i poetika Teorijsko znanje o knjievnosti bilo je poznato jo u antikim vre menima, ali se teorija knjievnosti kao posebna disciplina razvila tek polovinom XIX veka zajedno s naukom o knjievnosti (Litera turwissenschaft),8 a u potpunosti se konstituisala tek u XX veku posle antipozitivistikog preokreta. Od antike, a posebno od Aristotela i njegovih uvenih traktata Poetike i Retorike vei deo teorijskog znanja o knjievnosti obuhva tala je upravo disciplina zvana poetika. Ova poslednja je, od poetka pa sve do kraja prosvetiteljstva, postojala pre svega kao normativna poetika, odnosno ona koja je piscima unapred nametala pravila stva ranja knjievnosti.9 Kasnije (manjevie od XIX veka) poela je da
8 9 Pojavila se u Nemakoj etrdesetih godina XIX veka. Najznaajnije normativne poetike su naravno, osim Aristotelove Poetike (IV vek p. n. e.) Horacijevo Pismo Pisonima (I vek p. n. e.); Julijusa Cezara
Knjievne teorije XX veka

Razvoj nauke o knjievnosti

Poetika

18

funkcionie i kao opisna poetika (koja registruje i opisuje ve posto jea knjievna dela). Jo kasnije tek na kraju XIX veka pojavila se i u obliku istorijske poetike,10 to jest discipline koja je istraivala pro mene knjievnih oblika i njihovu evoluciju u knjievnoistorijskom procesu. Sve ove varijante poetike izlagale su, naravno, i teorijske kon cepcije, na primer, o nainima unutranje organizacije knjievnog dela, o graenju predstavljenog sveta i slino (teorija kompozicije), o stilskim sredstvima korienim u delu (stilistika), o optim pravi lima njegovog graenja (genealogija) ili vrstama stiha, ritmu i rimi (versologija).11 Meutim, poetika je uostalom, slino kao i retorika (koja je takoe u velikoj meri uticala na nauku o knjievnosti) obav ljala vie praktine funkcije i obezbeivala umetnika sredstva za analizu knjievnih dela i stvaranje osnove za njihovu interpretaciju.12 Poetika, dakle, nije do kraja isto to i teorija knjievnosti u dananjem shvatanju,13 iako je, nesumnjivo, bila jedan od najvanijih izvora teo rije. Pored poetike, drugi, isto tako vaan izvor inila je i knjievna komparatistika1 koja je nastala u XIX veku i koja se u poetku inten zivno razvijala uglavnom u Francuskoj. Komparatistika je istraivala pre svega tipoloke slinosti i razlike izmeu pojedinih nacionalnih knjievnosti, koncentriui se takoe (posebno u vreme pozitivizma) na odreivanje uticaja i meusobne zavisnosti razliitih knjievnih kultura. Osim poetike i komparatistike, teorijski iskazi o knjievnosti (ili oni koji su se mogli na nju odnositi) mogli su se nai i u delima veine filozofa poev od Platona, preko Aristotela, Kanta, Hegela, pozitivistikih mislilaca (na primer, Tena), sve do Niea, Frojda,
Skaligera Poetics Libri Septem (1561); N. Boileau LArt Potique (167); M. K. Skarbjevskog De Perfecta Poesi, sive Vergilius et Homerus (16191626); F. K. Dmochowski Sztuka rymotwrcza (1788). Pogledati o tome, na primer: E. SarnowskaTemeriusz, Zarys dziejw poetiki. (Od staroytnoci do koca XVII w.), Warszawa, 1985. Njen pionir je bio ruski istraiva A. Veselovski. Teorija kompozicije, stilistika, genealogija i versologija danas su takoe eti ri osnovna dela opisne poetike. Zapravo u XX veku, posebno na osnovi strukturalizma, pojavile su se takoe razliite posebne vrste poetike, na primer, lingvistika poetika, generativna poetika ili poetika recepcije, a poslednjih godina se govori i o intertekstual noj poetici ili o kulturalnim poetikama. Meutim, tako shvaen termin poe tika trebalo bi shvatiti pre kao sinonim za jezik opisa ili metodu analize, a ne kao posebnu disciplinu. Iako se danas esto smatra jednostavno kao jedan od delova iroko shvaene teorije knjievnosti. Komparatistika (lat. comparo, are = uporeivati) disciplina koja se bavi uporednim prouavanjima u nekoj naunoj oblasti.

Normativna poetika opisna poetika istorijska poetika

Opisna poetika i njeni elementi

Izvori teorije knjievnosti. Knjievna komparatistika

Filozofija

10 11 12

13 1

Uvod

19

Estetika

Poetika i teorije knjievnosti

Hajdegera, Ingardena, Lakana, Levinasa, Rortija, Fukoa, Liotara i De ride. Vaan izvor takvih iskaza postale su takoe, posebno od polovi ne XVIII veka, estetike teorije. Iako potie iz pedesetih godina tog ve ka, Aesthetica (17501758) Aleksandra Gotliba Baumgartena, koja je izvrila radikalnu podelu na estetiku kao nauku o sagledavanju lepih stvari (dakle, apstraktnu i filozofsku disciplinu) i na poetiku kao nau ku o nainima predstavljanja (odnosno, mnogo konkretniju discipli nu), potvrdila je konaan razlaz poetike i teorije. I mada se ni danas ne moe precizno razdvojiti poetika od teorije posebno kad i sama poetika postaje teorijska (poev od Vakernagla sve do strukturalista) ipak se u istoriji nauke o knjievnosti esto teilo njenom razlikova nju: poetika kao praktino znanje o analitikoj tehnici suprotstavlja na je teoriji kao apstraktnoj i pojmovnoj disciplini. 2. Teorija i nauka o knjievnosti Ranije pomenuto veoma opte odreenje teorije kao znanja ko je objanjava ima svoje prednosti, ali ako se pogleda istorija nau ke o knjievnosti, lako se moe primetiti da ono nije uvek bilo do voljno. Mnoge teorijske koncepcije naroito one koje su nastale u XX veku ispoljavale su mnogo veu srodnost s naukom (i to esto u jakom znaenju te rei) nego sa znanjem i paradoksalno uda ljavale su se od knjievnosti. Na vrstoj naunoj osnovi definicija teorije ve zvui mnogo manje prijatno. To je, kako se to drugaijim renikom kae: metodoloki i pojmovno zajedniki sistem optih iskaza koji opisuju odreenu klasu objekata (u ovom sluaju knji evnih dela).15 Ako, dakle, pokuamo da definiemo teoriju u okviru nauke, onda ona nee samo objanjavati ta je knjievnost i razne aktivnosti vezane za nju, ve e pre svega sluiti za uspostavljanje od reenog poretka, a ono to je teorijsko istovremeno bi oznaavalo: precizno, univerzalno, celovito, logino, apstraktno, sistemsko, sigur no, objektivno, racionalno, zajedniko itd. Ve nam ova prva razlika pokazuje da teorija moe biti tumaena i slobodnije i restriktivnije, a sve u stvari zavisi od toga koliko su visoko postavljene trenutne ambicije oblasti koju reprezentuje da li ta oblast nastoji da bude samo vrsta znanja ili joj je stalo da dobije status ozbiljne naune dis cipline. Drugaije reeno da li oni koji stvaraju teoriju ele samo da neke stvari u okviru te oblasti budu na odgovarajui nain proko mentarisane i objanjene ili da one pronau pravo mesto u okviru
15 Filozofia a nauka. Zarzs encyklopedyczny, red. Z. Cackowski, J. Kmita, K. Sza niawski, P. J. Smoczyski, WrocawWarszawa, 1987, str. 70.
Knjievne teorije XX veka

Znanje o knjievnosti i nauka o knjievnosti

Nauna definicija teorije knjievnosti

20

nekog modela ili sheme. Ovaj drugi tip teorijske refleksije pojavio se u XX veku na osnovi strukturalizma (posebno posleratnog fran cuskog strukturalizma koji je zato esto nazivan ortodoksnim ili dogmatskim). Strukturalistika teorija knjievnosti bila je ak defi nisana kao esencijalno teorijski poduhvat16 jer je njen glavni zada tak postao jaanje same teorije i stvaranje podjednako jakih osnova za nauku o knjievnosti. Upravo se, meutim, u okviru strukturali zma pojavila jedna od najuticajnijih definicija teorije knjievnosti koja je dugo vremena bila obavezujua i u poljskim istraivanjima knjievnosti. Prema ovoj definiciji, teorija knjievnosti je: Grana nauke o knjievnosti koja obuhvata saznanja o struk turalnim i evolutivnim pravilima knjievnosti kao posebnoj oblasti humanistike aktivnosti, o optim osobinama knjiev nih dela i njihovom tipolokom razlikovanju, a u odreenoj oblasti i o mehanizmima stvaralakog procesa i recepcije knji evnog dela. Znanje o pojedinanim knjievnim pojavama za teoriju knjievnosti predstavlja samo polaznu taku, dok je njen sutinski cilj dopiranje do tipinih i ponovljivih svoj stava ovih pojava: interesuju je modeli struktura, a ne konkret ne, pojedinane manifestacije knjievnog stvaralatva. Teorija knjievnosti iznosi stavove koji se odnose na itave vrste knji evnih pojava, a ne na pojedinane primere ovih vrsta.17 Bez obzira na to to su strukturalisti u sutini uspeli da osnae osnove nauke o knjievnosti, posebno zahvaljujui unoenju u tu na uku ideje o sistemu jezika i metodama njegove analize iz opte lingvi stike Ferdinanda de Sosira,18 ipak je teorijska koncepcija koju su oni stvorili na kraju izazvala snaan talas diskusij o tome ima li smisla stva rati upravo takvu teoriju knjievnosti. Najvee kontroverze izazivale su upravo one tendencije teorije koje su u prethodnoj definiciji bile nagla ene posebno ka uoptavanju, kao i traganju za tipinim i onim osobi nama knjievnih dela koje se ponavljaju na tetu onoga to je u njima individualno i posebno. Upravo su ove, nesumnjivo preterane, naune ambicije strukturalista i oseaj da teorija po njihovom shvatanju posta je u sutini teorija radi same teorije, inspirisali istraivae knjievnosti da ponovo promisle na prvi pogled oigledan, mada ne tako lak za defi nisanje, odnos teorije i njenog predmeta knjievnosti.
16 17 18 A. Jefferson, Structuralism and Poststructuralism, u: Modern Literary The ory: A Comparative Introduction, red. A. Jefferson, D. Robey, London, 1982. Sownik terminw literackih, red. J. Sawiski, Wrocaw, 1988, str. 532. Pogledati: Strukturalizam (II).

Doprinos strukturalizma u razvoju teorija

Strukturalistika definicija teorije knjievnosti

Teorija radi teorije

Uvod

21

3. Teorija i knjievnost
Sukob teorije i knjievnosti

Konstatacija da teorija mora imati svoj predmet, da je, kao i svest, uvek teorija neega, ini se tako oiglednom da je to ak banalno. Ali, u istoriji teorije knjievnosti sam odnos izmeu teorije i njenog predmeta predstavljao je sutinsku temu razmatranja teoretiara, a esto je izazivao i veoma spontane diskusije. To se deavalo naroi to onda kad se oseao sukob interesa teorije i knjievnosti, a poseb no nepodudarnost naunog argona teorije s umetnikim jezikom knjievnosti kao i neadekvatnost vetakih modela u odnosu na bo gatstva knjievnog univerzuma. Na ovo su pre svega upozoravali za grieni protivnici naunih tendencija u teoriji knjievnosti. Tako se, na primer, nemaki filozof Nikolaj Hartman pozivao na pomenuti grki koren rei teorija i sve u njoj sadrane sugestije, skreui pa nju na to da se na njih ve gotovo uopte ne rauna u modernom vremenu. Tako je konstatovao: Teorija znai opaanje [Einsicht]. Danas je to skoro zabo ravljeno. Aristotel ju je shvatao kao isto gledanje. Ne zna i, dakle, ni doktrinu, ni sistem, ni objanjenja ni obrazloe nja. Znai iskljuivo pronicljivo posmatranje.19 Slino je tvrdio ameriki romanista Leo Bersani optuujui strukturalizam da je birokratski i skreui panju na to da

Teorija kao pronicljivo posmatranje

Strukturalizam kao totalna kontrola

sadraj matarij strukturalista ponekad javan a obino, ipak, skriven predstavlja stalno privlanu fantastinu na meru totalne kontrole.20 Podvrgavajui otroj kritici teoriju u znaku strukturalizma, on je istovremeno dovodio u pitanje naune pokuaje nekih teoretiara knjievnosti optuujui ih pri tom za, u sutini, osrednja dostignua. Teorijska pravila koja su stvarali (na primer, uvena Jakobsonova de finicija poetske funkcije) inila su, prema njegovom miljenju, samo neku vrstu hermetinog i nadmenog jezika (takozvanog metajezika) koji je znatno vie sluio za stvaranje same teorije nego za razume vanje sutine knjievnosti.21 Ali u XX veku nije nedostajalo ni pri stalic uverenja o tome da ako se uopte stvara teorija pa i teorija
19 20 21 N. Hartman, Sistematyczna autoprezentacja, Liteatura na wiece, 1987, br. , str. 306. L. Bersani, Czy istnieje nauka o literaturze?, Pamitnik Literacki, 197, sv. 3, str. 335, 338. Ibid., 322327.
Knjievne teorije XX veka

Metajezik

22

knjievnosti onda to mora biti prava teorija. Moglo bi se ak rei da je teorija u XX veku balansirala upravo izmeu sledeih krajno sti: interpretativnog znanja i sistema, a istovremeno i knjiev nosti i nauke. Ili se priklanjala svom predmetu pokuavajui da to vernije predstavi njegovu specifinost i individualnost, ili se trudi la da definie opte zakone i pravila koja njime upravljaju a samim tim da zadovolji pre svega naune aspiracije teorije knjievnosti. Smisao ovog sukoba veoma uspeno je izraavala misao jednog od nemakih tvoraca takozvane umetnosti interpretacije Emila taj gera, koji je jednom rekao: Nauka o knjievnosti se nalazi u posebnoj situaciji. Ko se njome bavi, razilazi se ili s naukom ili s knjievnou.22 Ovaj osobeni konflikt izmeu interesa nauke i knjievnosti, o kojem e jo biti rei, naroito se zaotrio pred kraj ezdesetih godina i pretvorio se u spor izmeu ortodoksnih francuskih struk turalista za koje je najvanije bilo upravo izgraditi snanu na uku o knjievnosti, i takozvanih poststrukturalista razoaranih saznajnim fundamentalizmom i scijentizmom u nauci o knjievno sti. Ovaj narastajui konflikt doprineo je tome da se teorija knjiev nosti nala u ogromnoj krizi, tako da je apel francuskog kritiara i teoretiara Rolana Barta, iskazan u naslovu jednog od njegovih tek stova Od nauke do knjievnosti, govorio sam za sebe. Prema Bar tovom miljenju, strukturalistika teorija je jednostavno utonula u prekomernu analitinost gubei usput svoj predmet i ono to je nesumnjivo najvanije prijatnost itanja knjievnosti.23 Reakcija na teorijsku ortodoksiju postao je upravo poststrukturalizam sna na kritika struja teorije koja ne samo to je dovodila u pitanje te oriju knjievnosti u znaku strukturalizma ve je naruila smisao bav ljenja teorijom knjievnosti uopte.2 4. Teorija i interpretacija Jo se u antici razmiljalo o odnosu izmeu teorije i prakse, a naroi to o njihovoj hijerarhiji i uzajamnom odnosu. Postavljalo se, dakle, pitanje o tome ta je vanije: praksa ili teorija? Delovanje, odnosno njegovi opti uslovi ili naela? Raspravljalo se i o tome ta treba da
22 23 2 H. Markjevi, Nauka o knjievnosti, Beograd, 197, str. 23, prevod: Stojan Su botin. R. Barthes, Od nauki do literatury, u: Mit i znak. Eseje, Warszawa, 1970, str. 322. Pogledati: Poststrukturalizam.
Konflikt izmeu knjievnosti i nauke

Strukturalisti poststruktu ralisti

Poststruktura lizam. Kritika teorije

Uvod

23

Prvenstvo teorije ili prakse?

Aristotelova koncepcija svrsishodnog delovanja

Teorija i interpretacija

Spor o granicama interpretacije

Izvori znaenja knjievnosti

bude prvo a ta drugo: dakle, da li teorija treba da bude ispred prak se stvarajui pravila i programe za nju ili obrnuto da moe samo opisivati ve postojee prakse ne nameui im unapred ogranie nja? Mada su ovakva pitanja podseala na neto poznatiju dilemu o tome ta je starije kokoka ili jaje, ona su u istoriji filozofske i knjievnoteorijske misli prilino uspeno zaokupljala panju raznih mislilaca. Stil miljenja koji je davao prvenstvo teoriji u odnosu na praksu ustalio se poev od Aristotela koji je, na primer, izneo mi ljenje da je ovekova delatnost racionalnog karaktera, jer uvek u sebi sadri neki misaoni projekat. Najbitnije je, dakle, postavljanje cilja koji aktivni subjekat eli da ostvari, a sama aktivnost iskljuivo je dopuna ovog misaonog ina. Razlikujui na taj nain u oveko voj delatnosti misaoni elemenat (teorijski, a istovremeno teleoloki celishodan) i aktivan elemenat (praktian, energetski), Aristotel je istovremeno za sva vremena postavio njihovu hijerarhiju i samim tim podredio praksu teoriji. Te prividno daleke dileme postale su opet aktuelne, naroito u poslednje dve decenije XX veka kad je poelo veoma ozbiljno da se razmilja o zavisnosti teorije i prakse u okviru teorije knjievnosti, a konkretno: o odnosu izmeu teorijskih modela i interpretativnih praksi. Tada su se, takoe, ponovo vratila pitanja koja su na optem planu ve odavno postavljana. Dakle, ta je vanije: misaona speku lacija o knjievnosti i stvaranje teorijskih koncepcija koje e biti u stanju da objasne i opiu njenu prirodu? Ili, pak, praksa, dakle, jed nostavno itanje i interpretacija knjievnih dela? Ili, drugaije ree no da li knjievnost moemo interpretirati u potpunosti slobodno ili interpretaciju moramo blagovremeno ograniiti nekim pravilima i unapred odrediti njen cilj? Ako je i moramo ograniiti, onda uz po mo kojih kriterijuma da li bi to trebalo da bude saglasnost s hipo tetikom namerom autora (jednostavno reeno: s tim ta je autor imao na umu)? Ili bi to trebalo da bude recimo, na primer, podu darnost sa istinom? A ako je tako, onda s kako shvaenom isti nom? I, dalje postoji li tako neto kao to je pravilna ili prava ili adekvatna interpretacija knjievnog dela? A ako je tako ka ko se zapravo mogu odrediti njene granice? Zatim ako ne postoji neto kao to je pravilna interpretacija, da li to znai da moemo potpuno proizvoljno koristiti knjievnost za svoje ciljeve? Naravno, odgovori na ova pitanja morali su svaki put imati u vidu odreenu koncepciju knjievnosti makar da bi se priznalo da postoji neka objektivna semantika sadrina dela koju jednostavno treba strplji vo otkrivati (a ona je ili rezultat autorove namere ili osobina samog
2
Knjievne teorije XX veka

dela efekat njegove unutranje konstrukcije, njegove znaenjske kohezije, semiotikog sistema ili konvencije u kojoj je stvoren i sl.) ili obrnuto da takva struktura uopte ne postoji i da se sve formi ra tokom interpretacije uz pomo itaoeve invencije. U ovom po slednjem sluaju vano je precizno odrediti ulogu itaoca: smatralo se, na primer posebno u okviru fenomenologije knjievnosti ili teorije knjievne komunikacije da interpretacija uistinu doprino si stvaranju znaenja knjievnog dela, ali da se ovaj proces deava samo zahvaljujui partituri koju je autor upisao u delo, odnosno predloenom projektu za njegovo izvoenje, te na kraju da upra vo pieva zamisao unapred odreuje tok itanja. U XX veku su se deavali brojni teorijski sporovi o slobodi inter pretacije a posebno o granicama i mogunostima njene ingerencije za knjievno delo, a takoe i o jeziku kojim se interpretatori knjiev nosti slue s ciljem izraavanja njenog smisla, kao i o diskurzivnom statusu knjievnog komentara. Od njih su u istoriju ula naroito dva: spor francuskog filozofa hermeneutiara Pola Rikera s takozvanim Majstorima Skepse (Nieom, Marksom, Frojdom) koji je zapoeo jo ezdesetih godina, i spor drugog francuskog filozofa aka Deride s nemakim filozofom HansGeorgom Gadamerom (ili uoptenije ree no: spor dekonstruktivista s pristalicama tradicionalne hermeneutike) osamdesetih godina.25 Ovi sukobi, meutim, ostali su nereeni, a pro blemi odnosa teorije i interpretacije, kao i pitanje slobod i ogranie nja postupaka interpretiranja knjievnosti, do danas su ostali problemi koji stalno izazivaju burne diskusije meu teoretiarima knjievnosti. Dilemama koje su se odnosile na prirodu interpretacije i njen odnos prema teoriji bile su posveene (jo na poetku osamdesetih godina) i veoma vane metodoloke rasprave voene ve u okviru same teorije knjievnosti na primer, amerika diskusija pod nazi vom Protiv teorije (od 1982. do 1985. godine), koja je oficijelno inaugurisala delatnost takozvanih neopragmatista u nauci o knjiev nosti,26 kao i spor o granicama interpretacije koji se odigrao u Kem bridu 1990. godine za vreme takozvanih Tanerovskih predavanja u kojima su, izmeu ostalih, uestvovali Umberto Eko, Riard Rorti i Donatan Kaler.27 Koliko je prva od ovih diskusija osporavala smisao
25 26 27 Pogledati: Hermeneutika. Zabeleena u zborniku Against Theory: Literary Studies and the New Pragma tism, red. W. J. T. Mitchell, ChicagoLondon, 1985. Pogledati takoe: Prag matizam. U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. BrookeRose, Interpretacja i nadinterpretacja, red. Collini, Krakw, 1996 (Interpretation and Overinterpretation, Cambrid ge University Press, 1992). O ovome u pisati kasnije.

Uloga itaoca

Spor oko interpretacije u XX veku

Amerike knjievnoteorij ske debate

Uvod

25

Dva meusobno konkurentna teorijska stava

Interpretativno hermeneutika struja

Analitiko nauna struja

postojanja teorije knjievnosti, a pre svega teorije interpretacije (kao discipline koja ograniava slobodu itanja knjievnosti), toliko je druga pokrenula detaljniju problematiku podrobno analizirajui razliite varijante i domene ingerencija itaoca / primaoca u knjiev ni tekst. Prva je skrenula panju na to da je preterana restriktivnost teorije interpretacije i krutost pravila iitavanja knjievnosti koje je ona utvrdila doprinela krizi teorije uopte. Zahvaljujui, meutim, drugoj, uspele su da se na videlo iznesu brojne tekoe u formulisa nju interpretativnih sudova i da se sistematizuju meusobno konku rentni stilovi itanja knjievnosti.28 Posmatrajui, dakle, XX vek iz sadanje perspektive, moglo bi se rei da su u nauci o knjievnosti gotovo kroz itav ovaj vek po stojala dva meusobno konkurentna teorijska stava. Prvi od njih bi se mogao nazvati i nte r pre t at iv no he r me neut i k i, a drugi ana l it i ko nau ni. Prvi je bio usmeren ka produbljivanju shva tanja knjievnosti i svih vrsta pojav vezanih za nju, drugi ka stva ranju snanih temelja nauke o knjievnosti. Prvi je stvarao razliite interpretativne jezike i zahvaljujui tome otvarao knjievnost prema novim kontekstima, uveavajui bogatstvo njenih znaenja, odnosa i korienja. Drugi je, naprotiv, stvarao razliite sheme i modele uz pomo kojih se ovo mnotvo problema vezanih za knjievnost mo glo kondenzovati i dovesti do to preciznijih formula. Dva pomenu ta glavna teorijska stava proizvela su u XX veku dve snane struje u teoriji knjievnosti i moemo ih adekvatno odrediti kao interpre tativnohermeneutiku i analitikonaunu struju. Od koncepcij predstavljenih u ovoj knjizi, prvoj struji pripadaju, na primer, teo rije ruskih formalista, strukutralne poetike (na primer, Mukarov skog, Jakobsona, Todorova, eneta ili Rifatera), generativne poetike (na primer, naratoloka), poetike recepcije, strukturalna semiologija (koncepcije Tartuske kole, Ekova teorija ili teorija ranog Barta i sl.); drugoj struji fenomenologija (kao podloga za savremene her meneutike), knjievna psihoanaliza, teorija interpretacije i knjievne hermeneutike, kao i najnovija pojava: dekonstrukcija i dekonstrukti vizam, feministika, etnika ili postkolonijalna kritika, gender i queer kritika, prouavanja kulture i slino. Danas se, uzimajui u obzir do minaciju jedne ili druge tendencije u teoriji knjievnosti XX veka, mogu izdvojiti i dve njene najvanije varijante.
28 Kasniji odjek ove rasprave postala je diskusija koja se odvijala na stranicama Teksty Drugie, pod motom: Granice interpretacji, Teksty Drugie, 1997, nr 6, kao i Granice tekstu, Teksty Drugie, 1998, br. .
Knjievne teorije XX veka

26

Dvadeseti vek u teoriji. Savremena, postmoderna i kulturoloka teorija


Iako je teorija knjievnosti svoju istoriju zapoela jo u vreme po zitivizma, u doba kad su se pojavila pitanja o metodama prouava nja knjievnosti, ipak se tek XX vek moe smatrati vekom teorije knjievnosti u pravom smislu te rei. Upravo je u proteklom stoleu teorija knjievnosti dobila status posebne discipline, a na samom poetku ovog veka, sticanjem autonomije pomou humanistike, stvaranje prave teorije postalo je jedan od najvanijih zadataka istra ivaa knjievnosti. Na razvoj teorije knjievnosti u XX veku u najveoj meri izvri la su uticaj dva velika preokreta: antipozitivistiki preokret koji joj je doneo naunu autonomi ju i usmerio njena interesovanja u pravcu jezika knjievnog dela (takozvani lingvistiki obrt) i poststrukturalistiki preokret koji je tu naunu autonomiju naruio, izazivajui sledee vane obrte u teoriji: pragmatisti ki, etikopolitiki, narativistiki, a kao posledicu kulturni preokret. 1. Antipozitivistiki preokret Najvanija teorijska pitanja koja su se pojavila jo na osnovi pozi tivistike nauke o knjievnosti imala su, pre svega, epistemoloki i metodoloki karakter. I mada je teorija u pozitivizmu oigledno u se bi implicite sadravala optu koncepciju svog predmeta, ontoloka pitanja a pre svega: ta je knjievnost? ipak nije postavljala di rektno, smatrajui da ona predstavlja isti predmet prouavanja kao i sve to nas okruuje. I metode prouavanja tada su preuzimane od prirodnih nauka koje su u to vreme odreivale opti ton nauke usta novljavajui time metodoloki kanon. Prvo izrazito stanovite koje se pojavilo u metodologiji pozitivizma bilo je genetiko tumaenje i u skladu s njegovim nazivom bilo je vie orijentisano na pitanje o tome odakle potie knjievnost, nego na pitanje ta je ona. Tragom tendencije ka odreivanju spoljnih inilaca koji su uticali na nasta nak knjievnog dela pojavljivale su se razliite varijante metoda istraivanja knjievnosti: istorijske, socioloke, prirodnjake, psiho loke i slino. Na taj nain se pokuala objasniti geneza knjievnog dela ili pozivanjem na istorijski ili na drutveni kontekst, ili na psihu autora (pa ak i njegovu fiziologiju) ili, takoe, traenjem
Uvod Epistemoloka i metodoloka pitanja

XX vek kao vek teorije

Antipozitivistiki i poststrukturali stiki preokret

Prirodne nauke i poeci teorije knjievnosti

Genetizam

27

Antipozitivistiki preokret geneza savremene teorije

Podela na prirod ne i humanisti ke nauke

Nomotetske i idiografske nauke

Specifinost knjievnosti

analogije s teorijama prirodnih nauka (na primer, s teorijom evolu cije koja je primenjivana na teoriju razvoja knjievnih rodova).29 Pi tanja o sutini knjievnosti pojavila su se tek nakon ozbiljne raspra ve o metodama naunog saznanja, koja se odvijala na prelazu XIX u XX vek. Kao rezultat ove rasprave (nazovimo je antipozitivisti kim preokretom), humanistike nauke su se osamostalile i odvoji le od prirodnih nauka uvodei sopstvenu, nezavisnu metodologiju. Upravo zbog toga se u antipozitivistikom preokretu moe uoiti ne samo geneza savremene humanistike ve i geneza savremene te orije knjievnosti. To je bio, na razmei XIX i XX veka, spor oko metoda naunog saznavanja, iniciran suprotstavljanjem ve pome nutoj pozitivistikoj metodologiji, koji je u istraivakim procesima izjednaavao spoljanje injenice prirodnog sveta i unutranje poja ve duhovnog ivota. Sutinu ovog spora predstavljalo je genetiko i deterministiko shvatanje knjievnog dela: kao rezultat psiholoke, drutvene, istorijske i slinih priroda tih uzroka. Tako je kao naj vaniji cilj diskusije antipozitivistikog preokreta postalo izrazito odvajanje prirodnih i humanistikih nauka (ukljuujui i teoriju knjievnosti), izvreno u skladu sa sutinskom razlikom predmeta istraivanja (ukljuujui i knjievnost). Kao posledica ovoga, dolo je do opte podele nauka na prirodne nomotetskog karaktera (od gr. nomos = zakon i thetos = ustanovljen), i humanistike idi ografskog karaktera (od gr. idios = osobit i graphein = pisati).30 Ove prve trebalo je da se bave objanjavanjem razliitih pojava i procesa u spoljanjem svetu i usredsreivanjem glavne panje na zakone koji su vladali ovim pojavama i procesima; druge, za koje je osnovni saznajni postupak trebalo da bude shvatanje duhovnog ivota, pripremale su se pre svega za opis onoga to je pojedinano i neponovljivo. Ovo je za teoriju knjievnosti imalo veoma vane posledice; pre svega je odvajanje humanistike od prirodnih nauka, a zajedno s njom i nauke o knjievnosti, povlailo za sobom neminovnost jasnog defi nisanja specifinosti knjievnosti kao predmeta teorije knjievnosti. Upravo su tada iz razumljivih razloga za teoretiare knjievnosti postala najvanija pitanja specifinih svojstava knjievnog dela kao
29 O pozitivistikim metodolokim koncepcijama (naroito o metodama pri rodnih nauka ili estofizio(loko)psiholokoj metodi) pogledati: Teoria ba da literackich za granic. Antologia, red. S. Skwarzyska, t. 1: Romantyzm i pozytywizm, deo I: Kierunki romantyczne i przedmarksowska rosyjska szkoa realizmu, Krakw, 1965. Ovu podelu izvrila su dvojica predstavnika neokantovske Badenske kole V. Vindelband i H. Rikert 189. godine.
Knjievne teorije XX veka

30

28

predmeta teorije knjievnosti. Veoma brzo posle njih pojavili su se i problemi koji se odnose na razumevanje knjievnosti, prirode inter pretacije, specifinosti stvaralakog procesa, knjievnih subjektivno sti i slino. Moe se dakle rei kako se teorija u pravom znaenju te rei ona koja je poela od pokuaja preciznog definisanja osobina svog predmeta, a istovremeno i od pokuaja da od njega uini osnovu teorije knjievnosti pojavila upravo nakon antipozitivistikog preo kreta kad je mogla zagarantovati autonomiju nauci o knjievnosti. Upravo s tim u vezi, na poetku veka sreemo se s mnogo prava ca i orijentacija za koje su najvaniji postali odgovori na pitanja onto loke prirode: ta je knjievnost? Kakve su njene posebne osobine? Po emu se ona razlikuje od drugih jezikih tvorevina? ta je to poetski jezik? To se naroito vidi u naporima onih teorijskih kola kao to su Ruska formalistika kola, Praka strukturalistika kola ili Ingarde nova fenomenologija knjievnosti za koje te vrste dilema esencijalne prirode izbijaju apsolutno u prvi plan i svakako predstavljaju polaznu taku za odreivanje naina istraivanja i analize knjievnog dela. Na poetku XX veka bile su prisutne i ve pomenute ideografske tenden cije naroito u kolama interpretacije koje su se obilato razvijale. Tu se pre svega uzimalo u obzir konkretno, pojedinano knjievno delo sagledavano na osnovi njegove specifinosti i neponovljivih osobina. Ipak su u prvoj polovini XX veka definitivno bili dominantni uticaji teorije jezika i opte lingvistike Ferdinanda de Sosira, a pra vac ka kojem je takoe veoma intenzivno poela da stremi nauka o knjievnosti esto je, iz kasnije perspektive, bio odreivan kao lin gvistiki preokret.31 Polazna osnova za oslobaanje teorije od odlika formalizma i strukturalizma postao je upravo jezik / jeziki sistem a ne, kao do tada, vanjezike uslovljenosti knjievnog dela. Slino kao to je i De Sosir eleo da lingvistiku uini egzaktnom naukom, tako su i istraivai knjievnosti matali o pravoj egzaktnoj i naunoj te oriji knjievnosti. Zato je i ideja o snanoj nauci o knjievnosti, kao i o snanoj (sistematinoj, optoj, univerzalnoj, objektivnoj) teoriji u to vreme postala primarna. Ubrzo se ispostavilo da je naj vaniji cilj (naroito posleratnog francuskog strukturalizma) bilo postavljanje osnova nauke o knjievnosti, opisivanje optih uslova stvaranja smisla, pronalaenje skrivenih struktura / sistema koji su vladali svim konkretnim manifestacijama knjievnog stvaralatva i na kraju konstruisanje univerzalne gramatike knjievnosti.
31 Essays in Philosophical Method: With Two Retrospective Essays, red. R. Rortija, Chicago, 1967.

Autonomija nauke o knjievnosti Ontoloka pitanja

Uticaj lingvistike na razvoj teorije

Univerzalna gramatika Ovu pojavu na filozofskoj osnovi najbolje opisuje knjiga The Linguistic Turn: knjievnosti

Uvod

29

Teorija kao kompaktan sistem

ista teorija

Osobine sistemske teorije knjievnosti

Povratak nomotetizmu

Ideja o sistemu jezika i koncepcija De Sosirove opte lingvistike na metnula je, dakle, strogo odreen nain razmiljanja o knjievnosti i teoriji knjievnosti, koji je kroz vei deo XX veka odreivao pravac teorijskoknjievne refleksije. De Sosirovi stavovi o teoriji jezika tako e su izvrili veoma snaan uticaj na izgled same teorije knjievnosti. Svoje miljenje o teoriji uopte, tvorac opte lingvistike veoma jasno je izrazio u jednom razgovoru: Jezik je kompaktan sistem i teorija bi trebalo da bude u istoj meri kompaktna kao i jezik.32 De Sosira je interesovao pre svega jeziki sistem u, da tako kaemo, istom stanju apstraktan i opti, izolovan od istorijskih promena, od govora, od subjekta i stvarnosti. Zahvaljujui tome, i teorija knjievnosti, koja je kao osnovu prihvatila upravo kategoriju sistema jezika, mogla je zadrati ovu eljenu istotu, optost i apstraktnost.33 Na osnovi strukturalizma, dakle, pojavio se i osnaio model prave naune, sistemske teorije knjievnosti. Karakterisali su je, pre svega: autonomija (nezavisnost od etike i politike kao i ideolokih uticaja); objektivnost (nezavisnost od subjekta, konteksta i sl.); univerzalnost i nadistorinost (priznavanje opte vanosti i obaveznosti teorijskih teza, zakona ili pravila interpretacije, bez obzira na istorijske i kulturne promene, kao i etnike, ra sne, polne, seksualne i sl.); celovitost; jezika neutralnost (izrada specijalnog sistema tvrdnji me tajezika). Istraivai knjievnosti samim tim su se vratili traganju za zako nima i njihovom ustanovljavanju, odnosno nomotetizmu drugai jem, naravno, nego onom pozitivistikom, jer je isto tako bio zasno van na sistemu jezika, moda ak i ortodoksnijem. Zamenili su, kako je to definisao jedan od strukturalistikih teoretiara, determinizam geneze determinizmom strukture.3 Samim tim su u sutini zaobili razgranienje izmeu humanistikih i prirodnih nau ka koje su jo na poetku veka izvrili nemaki neokantovci.35
32 33 3 35 F. de Sosir, Opta lingvistika, Beograd, 1969, prevod: Sreten Mari (kritiko izdanje, u prevodu Duanke Toanac), Sremski KarlovciNovi Sad, 1996. Pogledati: Strukturalizam (I) i Strukturalizam (II). . enet, Figure, Vuk Karadi, Beograd, 1985, str. 2, prevod: Mirjana Mio inovi. H. Friedrich, Strukturalismus und Struktur in literaturwissenschaftlicher Hin sicht. Eine Skize (1967). Ovaj citat navodi B. Aleman u lanku Strukturalizm w literaturoznawstwie?, Pamitnik Literacki, 197. sv. 3, str. 297.
Knjievne teorije XX veka

30

Upravo ovakvu teoriju knjievnosti, ije se najsavrenije otelo tvorenje pojavilo na temelju posleratnog francuskog strukturalizma, od skora zovemo i savremenom teorijom (da bi se podvukla njena snana ukorenjenost u savremenom modelu naunog znanja iji se izvori nalaze u kartezijanskom racionalizmu). Definiciju savremene teorije najpreciznije je formulisao Riar Ni, smatrajui da je ona sistematizovana grupa optih tvrdnji (o sutini, varijanta ma, kao i strukturalnim i evolutivnim zakonitostima knji evnosti) koje predstavljaju pokuaj celovitog i nauno objektivnog opisa, klasifikacije i objanjenja univerzalno vaee primene na itavu oblast knjievnih pojava.36 Savremena teorija je zapala u fazu velike krize zajedno s poststruk turalizmom, a danas se sve ee smatra da ve pripada prolosti. 2. Poststrukturalistiki preokret Kasnih ezdesetih i tokom sedamdesetih godina teoretiari knjiev nosti nali su se pred ozbiljnom dilemom: treba li se i dalje baviti teorijom knjievnosti, a ako treba kako onda zapravo shvatiti njen zadatak? Ovo je za sobom povuklo duboku, iroko postavljenu i vi egodinju raspravu o statusu teorije u okviru discipline prouava nja knjievnosti,37 a u poslednje vreme je to se vidi i iz sadanje perspektive prouzrokovalo snaan preokret u nauci o knjievno sti, koji se esto poredi ak i s antipozitivistikim preokretom. Je dan od prvih pokuaja iskazivanja specifinosti poststrukturalizma, koji je uinio Robert Jang, oznaavao ga je dosta radikalnim nazi vom kraj Teorije.38 Ma kako da je ovaj kraj tretiran uslovno i vie u onom ranije upotrebljenom znaenju zalaska ili potroeno sti, ipak je sama deviza, kao i itav Jangov zakljuak, precizno skre tao panju na sr problema: data epoha u istoriji nauke o knjiev nosti bila je na svom zalasku izazvanom prezasienou naunim dogmatizmom i saznajnim fundamentalizmom. Kraj je, dakle, u ovom sluaju oznaavao de facto dovoenje u pitanje modela savre mene teorije i diskvalifikaciju ideala snane nauke u humanistici.
36 37 38 R. Nycz, Dyziedziny zainteresowa wspczesnej teorii literatury, Ruch Li teracki, 1996, sv. 1, str. 1. Upravo ovu raspravu, opte uzevi, zovemo poststrukturalizmom. Pogleda ti: Poststrukturalizam. R. Young, Poststructuralism: The End of Theory, Oxford Literary Review, 1982, t. 5.

Savremena teorija

Kriza humanistikih nauka ezdesetih i sedamdesetih godina

Kraj Teorije?

Uvod

31

Diskvalifikacija ideala snane nauke

Nove perspektive teorije knjievnosti

Tri fundamen talna pitanja poststrukturali zma

Tokom mnogih diskusija i polemika bile su naruene skoro sve pre mise teorije knjievnosti koje su bile u znaku strukturalizma, a pre svega ve pomenuta autonomnost, objektivnost, univerzalnost i ide ja metajezika. Poststrukturalizam se, dakle, pokazao kao pravac pre svega metateorijskog karaktera; glavni problem koji je zaokupljao panju teoretiara knjievnosti postao je ovde saznajni i ontoloki status teorije knjievnosti, njenih mogunosti i ciljeva, a pre svega perspektive njenog daljeg funkcionisanja.39 Poststrukturalistiki preokret esto je bio odreivan i kao an tipozitivistiki preokret ezdesetih godina s obzirom na to da je iz vrio isto tako radikalne promene modela teorije / nauke o knjiev nosti. Za teoretiare knjievnosti s kraja XIX i poetka XX veka i za teoretiare knjievnosti s kraja ezdesetih godina, osnovni predmet interesovanja postalo je opte stanje njihove discipline. Meutim, ukoliko se u sluaju antipozitivistikog preokreta u korenu metadis ciplinarne rasprave nalazila pomenuta neophodnost odvajanja hu manistike od prirodnih nauka i njenog utemeljivanja kao nezavisne nauke, utoliko se pred poststrukturalistima nalazio zadatak drugai je vrste. Rasprave poststrukturalistikog preokreta naruile su, pre svega, modele racionalnosti u kojima je nauka o knjievnosti do tada pronalazila svoju osnovu. Tri najvanija pitanja koja je poststruktura lizam postavio odnosila su se, dakle, na sledee osnovne probleme: prvo: koje su saznajne mogunosti i ogranienja teorije i da li su teorijske teze uvek i svuda obavezujue?; drugo: kakvim jezikom pisati teoriju uz pretpostavku da na in pisanja nije neutralan jer na njega sutinski uticaj vre re torika, ideologija ili elja;0 mogu li se pisati teorijske rasprave knjievnim jezikom?; tree: kako predstaviti odnos izmeu teorije i interpretacije, da li teorija pomae u interpretativnoj praksi ili je ograniava? Odgovorima na ova pitanja morala se, oigledno, baviti i teorija. Te oriju ove vrste, iji su ciljevi pre svega bili kritike prirode prema tradicionalnim nainima teoretisanja, odnedavno zovemo postmo dernom teorijom, naglaavajui na taj nain takoe njene vrste ve ze s postmodernom filozofijom (shvaenom najoptije kao kritiku zapadne metafizike tradicije i prosvetiteljskog pogleda na svet koji
39 Pogledati o tome: R. Nycz, Nicowanie teorii, u: Tekstowy wiat. Poststruk turalizm a wiedza o literaturze, Warszawa, 1993. i A. Burzyska, Teoria czy postteoria, u: Kryzys czy przeom. Studia z teorii i historii literatury, red. M. Lubelska, A. ebkowska, Krakw, 199. ire o poststrukturalistikom preokretu, pogledati: Poststrukturalizam.
Knjievne teorije XX veka

0

32

ine osnovu modernog modela znanja).1 Postmoderna teorija da nas razumevana kao prelazna faza u istoriji nauke o knjievnosti XX veka, okrenute ka tradiciji i usmerene ka njenoj reviziji pripre mila je teren za sadanju fazu razvoja teorije knjievnosti oznaene nazivom teorija kulture. 3. Kulturoloki zaokret teorije Kao rezultat poststrukturalistikog preokreta, teorija i nauka o knji evnosti doivljavale su veoma bitne promene koje su doprinele temeljnim preobraajima njenog postojeeg oblika. Pragmatistiki zaokret (kojem su posebno doprineli takozvani ameriki neoprag matisti, a posebno filozof Riard Rorti i teoretiar knjievnosti Sten li Fi) doveo je, pre svega, do slabljenja esencijalistikih i fundamen talistikih aspiracija teorije. Pitanja o sutini knjievnosti radikalno su zamenjena pitanjima o nainima njenog delovanja. Narativistiki zaokret je pak proizveo promene u teorijskom diskursu, naroito is tiui uverenje o teoriji kao istom jeziku pojmova te, dakle o ne zavisnosti teorijskog jezika od retorike, narativne strategije i slino. Narativizam je uslovio ekspanziju koncepcij teorije knjievnosti koje su svesno brisale granicu izmeu onoga to je teorijsko i onoga to je knjievno te, dakle, teorije kao specifine knjievne vrste, teorije kao prie (naracije) ili jednostavno teorije kao knjiev nosti.2 Etikopolitiki zaokret proizlazio je iz sve ee manifesto vanih uverenja istraivaa knjievnosti u nemogunost razdvajanja knjievnog teksta i interpretativne prakse, kao i napokon same teorije od moralnih i ideolokih uplitanja,3 drugim reima u ne ophodnu zavisnost svakog ina stvaranja i itanja / interpretiranja
1 Meu postsavremene filozofe ubrajaju se pre svega ak Derida, anFransoa Liotar, Miel Fuko, Zigmund Bauman, Riard Rorti. Termin postsavremenost uveo je Bauman kako bi se izbeglo poistoveivanje postsavremene filozofije (postmoderne) s postmodernizmom kao umetnikokulturolokim pravcem. A. Burzyska, Kariera narracji. O zwrocie narratywistycznym w humani stice, u: Narracja i tosamo (II). Antropologiczne problemy literatury, red. W. Bolecki, R. Nach, Warszawa, 200. Pogledati, takoe: M. Kreiswirth, Me rely Telling Stories? Narrative and Knowledge in the Human Sciences, Poetics Today, 2000, t. 21, br. 2, i K. Rosner, Narracja, tosamo i czas, Krakw, 2003. Pogledati o ovome naroito u: J. Fekete, Life after Postmodern: The Ethical Turn, London, 1979; P. M. Markowski, Zwrot etyczny w badaniach literac kich, Pamitnik Literacki, 2000, sv. 1; A. Burzyska, Krajobraz po dekon strukcji, deo I: Etyka dekonstrukcji, Ruch Literacki, 1995, sv. 2 i: Od meta fizyki do etyki, Teksty Drugie, 2002, sv. 12 (tematski broj Poetyka posveen je etikom preokretu u knjievnim istraivanjima).

Postmoderna teorija

Kulturni zaokret Pragmatistiki zaokret

Narativistiki zaokret

Etikopolitiki zaokret

2

3

Uvod

33

Teorija kulture

Interpretacija iznad teorije

knjievnosti od irokog istorijskodrutvenokulturnog konteksta u kojem se ovaj in deava. Sve ove pojave sainjavaju trenutan vid te orije knjievnosti koju najoptije moemo oznaiti nazivom teorija kulture. To je teorija u okviru koje, i uprkos njenom nazivu, u prvi plan izbija ne toliko teoretisanje, koliko razliiti postupci interpre tacije koji pokreu izdiferencirane kontekste kulture u koje je uklju en knjievni tekst. Opisane promene u shvatanju zadataka teorije knjievnosti, koje su se pojavile kao posledica poststrukturalistikog preokreta, doprine le su takoe veoma izrazitom prelasku interesovanja teoretiara knji evnosti s teorije na praksu te, dakle na interpretaciju knjievnosti koja se danas smatra apsolutno najvanijom obavezom teoretiara knjievnosti. Posmatrai istorije teorije knjievnosti proteklog veka primeuju takoe da koliko je naroito u prvoj polovini XX veka do minirala analitikonauna tendencija, toliko se, poev od kraja ezde setih godina, zajedno s pojavom poststrukturalizma, mogu primetiti sve vei uticaji interpretativnohermeneutikih tendencija. Neki ak tvrde da ukoliko je XX vek bio doba u kojem je dominirala teorija, utoliko e XXI stolee postati, jednostavno, vek interpretacije.

U pravcu interpretacije
Pokuavajui da na svoj nain sistematizuje najvanija dostignua prolog veka u teoriji knjievnosti, jedan od amerikih istraivaa je prilino apodiktiki konstatovao da smo se u XX veku u stvari susreli s dve najizrazitije i najvanije orijentacije (i one na koje se najvie ra unalo) sa strukturalizmom koji je postao svojevrstan simbol na unog prilaza (nauna paradigma) i s dekonstruktivizmom koji se odluno stavljao na stranu postupaka itanja (interpretativna paradig ma). On je takoe smatrao da su upravo dekonstrukcija aka Deride i ameriki dekonstruktivizam usmerili nauku o knjievnosti u pravcu interpretacije i istovremeno prouzrokovali slabljenje teorijske discipli ne. Naroito su doprineli odbacivanju ideala pravilne interpretacije i kriterijuma koji ograniavaju postupke itanja knjievnosti.5
 esto se govori i o jo jednom zaokretu koji doivljava najnovija nauka o knjievnosti a koji se naziva i interpretativni zaokret. Pogledati na pri mer: The Interpretative Turn: Philosophy, Science, Culture, red. D. D. Hiley, J. F. Bohman, R. Schusterman, Ithaca, 1991. R. Seamon, Poetics Against Itself: On the SelfDestruction of Modern Scien tific Criticism, PMLA, 1989, br. 3, str. 29302.
Knjievne teorije XX veka

Strukturalizam = nauna paradig ma / dekonstruk cija = interpreta tivna paradigma

5

3

Ako se ipak prihvati kako najvanija dunost teoretiara knji evnosti u dananje vreme nije stvaranje teorijskih modela, ve interpretacija knjievnosti, onda treba postaviti i pitanje ta se za pravo trenutno krije iza rei interpretacija. Kako shvatiti njene za datke? Kako odrediti granice i mogunosti? Da bi se odgovorilo na ova pitanja, valja se pozvati na ranije pomenut spor o interpretaciji na polemiku koja se vodila ne tako davno, naime, poetkom deve desetih godina. U istoriju je naroito ula razmena gledita Umber ta Eka, Donatana Kalera i Riarda Rortija, na koju bi se u ovom trenutku vredelo podsetiti u najkraim crtama. Sva trojica su se trudila ne samo da odrede granice nae ingerencije u knjievnom tekstu ve i da odgovore na pitanje ta se danas moe raditi s knji evnou. Drugaije reeno: da li je ono to nazivamo praksom interpretacija, nadinterpretacija ili, jednostavno, korienje knjiev nosti za proizvoljno izabrane ciljeve? 1. Interpretirati Umberto Eko je ovom prilikom izneo najkonzervativniji stav i nastu pao je u ulozi odlunog pristalice ogranienja slobode interpretacije, izjanjavajui se pri tom za uvoenje jasnih kriterijuma pravilnosti tumaenja knjievnih tekstova. Nabrojao je tri osnovna izvora znae nja knjievnosti intenciju autora (intentio auctoris), intenciju itao ca (intentio lectoris) i intenciju dela (intentio operis) s kojima treba usklaivati rezultate interpretativnih postupaka. U klasinom sporu o interpretaciji podseao je Eko pre svega se nastojalo reiti da li je najvaniji cilj interpretacije otkrivanje u knjievnom tekstu ono ga to je njegov autor imao nameru da kae ili pronalaenje onoga to tekst govori, nezavisno od namere autora. Ako se smatralo da je ovo drugo gledite pravilno, postavljana su sledea pitanja: da li ono to tekst prenosi otkrivamo uzimajui u obzir njegovu unutranju se mantiku strukturu ili rekonstruiui pravila koda koji ga ine? Da li, napokon, otkrivamo znaenje teksta pozivajui se na sopstvena oekivanja ili nama poznate italake konvencije?6 Prema miljenju autora Imena rue, do tada su razlikovane sve pomenute vrste in terpretacija i obino bi se izabrala jedna ili dve od njih koje su sma trane odluujuim za tanost interpretacije. Meutim, za Eka su se sva tri izvora znaenja (a istovremeno i tri osnovna kriterijuma ta nosti) pokazivala kao podjednako vana i meusobno dopunjujua.
6 U. Eco, Nadinterpretowanie tekstw: u: U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. Brooke Rose, op. cit., str. 63.

ta je interpretacija?

Polemika izmeu Eka, Kalera i Rortija

Ogranienje slobode interpretacije Tri izvora znaenja knjievnosti prema Eku

Uvod

35

Kritika nadinter pretacije

Tipski italac

Falsifikovanje interpretacije

Dakle, u interpretativnom postupku rezimirao je duni smo da obraamo panju na strukturu samog knjievnog dela i na hipote tiku zamisao autora, kao i napokon na sve ono to u izvesnom smislu moemo uneti u to delo zahvaljujui svojoj sopstvenoj kompetenciji. Tek ovakvo povezivanje tri izvora znaenja knjiev nosti moe u potpunosti da prui tanu interpretaciju. Odluno naputajui nadinterpretaciju takve interpretacije koja nema u vidu ova tri kriterijuma, a istovremeno previe izlazi izvan njoj odree nih okvira tumaenja dela, Eko je ovde uveo i kategoriju tipskog itaoca teorijsku konstrukciju koja bi odgovarala istinskom tuma enju. Tipski italac iznosi pretpostavke u odnosu na intencije sa mog teksta, meutim, pokuava i da rekonstruie autorovu nameru. Interpretaciju knjievnog dela Eko je, dakle, shvatao kao postupno otkrivanje strategije koja tei stvaranju tipskog itaoca (instrukcije pravilnog tumaenja sadrane u tekstu). Tipski italac je, tako, tre balo da bude u izvesnom smislu idealan ekvivalent autora shvae nog kao tekstualna strategija (nikada empirijski). Celovitost Eko ve koncepcije bila je krunisana idejom mogunosti falsifikovanja interpretacije, shvaenoj kao opti princip na osnovu kojeg se ne moe sa sigurnou konstatovati koja je interpretacija tana, ali se zato moe konstatovati koja je sigurno netana.7 2. Koristiti A, opet, liberal neopragmatista Riard Rorti kategorino dovo dei u pitanje stroga pravila koja je nametnuo njegov prethodnik uveravao je da se u potpunosti treba reiti ideje otkrivanja o e mu je stvarno dati tekst?, odustati od temeljnog prouavanja unu tranjih mehanizama tekstova i njihovih struktura; a umesto toga treba jednostavno koristiti tekstove za sopstvene, slobodno iza brane ciljeve. Njegov iskaz se pretvorio u vatreni manifest protiv teorije interpretacije (istovremeno i protiv tradicionalne teorije knjievnosti) izreen u odbranu stvarnog apetita za knjievnost.8
7 Ekova koncepcija imala je mnogo toga zajednikog s teorijama konkretiza cije koje su izrasle iz osnova fenomenologije, mada je teorijsko zalee, na koje se Eko pozivao, vodilo poreklo pre svega iz semiologije i teorije komu nikacije. U sluaju koncepcije mogunosti falsifikovanja, Eko se pozivao i na zdravorazumsko zakljuivanje na osnovi kojeg se lake moe osetiti ono to oigledno odudara od norme nego ono to je u skladu s njom. Analogija sa apetitom za poeziju, u: F. Kermode, An Appetite for Poetry, Cambridge, Mass. 1989, str. 2627; pogledati i: R. Rorty, Kariera prag matysty, u: U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. BrookeRose, op. cit., str. 105.
Knjievne teorije XX veka

Korienje tekstova za sopstvene ciljeve

8

36

To je bila i pohvala itanju koje ne predstavlja proces traganja za podudarnostima izmeu napora interpretatora i ma kako shvaene istine teksta / namere autora, ve praksa koja se neposredno tie nas samih zamenjuje nae miljenje, ciljeve koje pred sebe stavlja mo, pa ak i na ivot. Za Rortija je bilo veoma vano i pozivanje na emocionalnu sferu interpretatora koju su generalno zaobilazile sve shematizujue teorije itanje knjievnosti nije znailo usklaiva nje hipotetikih istina sa unapred nametnutim metodama otkriva nja smisla, ve je trebalo da postane pravi, ivi kontakt s knjievnim tekstom. Dakle, uveravao je: Nemetodoloka kritika, koju ponekad poelimo da nazo vemo nadahnutom, jeste rezultat susreta s autorom, likom, fabulom, strofom, stihom ili starim poprsjem koje je utica lo na shvatanje kritiara o tome ko je on, u emu je dobar, ta namerava sa sobom da uradi, susreta koji je rezultirao promenu sistematizacije njegovih prioriteta i ciljeva. Kriti ka ove vrste koristi autora ne kao uzorak koji objanjava odreeni tip, ve kao priliku da se promeni prethodno pri hvaena taksonomija ili pruanje novog oblika ranije ispri ane prie. Potovanje koje ova vrsta kritiara ima prema autoru ili tekstu nije stvar potovanja intentio ili unutranje strukture. Uostalom, potovanje ovde i nije prava re. Bila bi bolja ljubav ili mrnja...9 3. Nadinterpretirati Donatan Kaler jedan od najvanijih savremenih amerikih istrai vaa knjievnosti zauzeo je u ovoj raspravi kompromisan stav koji je definisao kao odbranu nadinterpretacije. On je, naime, konsta tovao da sm tekst ne moe da odluuje o delokrugu pitanja koje mu postavljamo i da se ponekad treba zapitati ta je to o emu on ne govori direktno ili ak ta skriva. Kaler je samim tim doveo u pitanje restriktivni Ekov model, ali nije u potpunosti podlegao vedrom anar hizmu u Rortijevom stilu. Pozivajui se na knjigu drugog amerikog kritiara i istraivaa knjievnosti Vejna Buta, izdatu krajem sedam desetih godina, umesto podele na interpretaciju i nadinterpretaciju koju je predloio Eko, Kaler je predloio razlikovanje razumevanja (understanding) i nadrazumevanja (overstanding) knjievnog tek sta. Razumevanje operacija koju bi mogao da izvede tipski italac
9 Ibid., str. 105106.
Uvod Nemetodoloka kritika

Odbrana nadinterpretacije

Butova koncepcija razumevanja i nadrazumevanja

37

(na kojeg je mislio Eko) jeste postavljanje pitanja i pronalaenje odgovora koje zahteva sam tekst. Nadrazumevanje bi se, meutim, zasnivalo na iznalaenju takvih pitanja koja tekst ne postavlja svom tipskom itaocu, ali koja se mogu postaviti i koja proiruju mogu nosti interpretacije, stvarajui raznovrsne, ponekad ak i iznenauju e kontekste. But je objasnio razliku na primeru poznate bajke o tri praseta. Osnovna pitanja koja postavlja ova bajka (koja se nalaze u pojmu razumevanja) jesu ona o razvoju prie koja se u njoj pria, o hronologiji dogaaja, o optem karakteru junaka, najzad o njenom naravoueniju i slino. Ovo drugo to su pitanja na ije postavljanje nas uopte ne navodi sam tekst. Uostalom, moe se postaviti pitanje, objanjavao je aljivo Kaler, pozivajui se na Buta: ta ima da kae, ti prividno nevina bajko za decu, o tri praseta i zlom vuku, o kulturi koja te uva i reaguje na tebe? O nesvesnim eljama autora ili naroda koji te je stvorio? O istoriji narativne suspenzije? O odnosima izmeu svet lijih i tamnijih rasa? O visokim i niskim, kosmatim i ela vim, mravim i debelim ljudima? O trijadnim shemama u istoriji oveka? O Svetoj Trojici? O lenjosti i radinosti, strukturi porodice, narodnoj arhitekturi, kulinarskim obi ajima i normama pravde i osvete? O istoriji manipulisanja narativnom takom gledita s ciljem izazivanja saoseanja? Da li je dobro za dete da te svako vee ita ili slua? ... Ka kve su seksualne implikacije tog dimnjaka ili tog iskljui vo mukog sveta u kojem se nikada ne pominje seks? ta znai sve to puhanje i duvanje?50 Za Kalera je ova vrsta proirivanja konteksta interpretacije bila od veoma velikog znaaja, iako pitanja, koja bi tekstu bajke Tri pra seta postavio Vejn But, uopte nisu imala za cilj da otkriju namere tog teksta. Ovde je re o tome ta ovaj tekst s nama radi i na koji nain to ini, kakav odnos uspostavlja s drugim tekstovima, ta u njemu ostaje skriveno ili prigueno, ta se ne vidi na prvi pogled, na ta nas podstie a na ta ne, ta moe da izazove ili emu naginje, a ta samo nagovetava ili sugerie. Zahvaljujui ovom primeru Ka lerovo gledite se prilino jasno ocrtavalo u sporu o interpretaciji. Za njega, ipak, u savremenoj interpretativnoj praksi nije najzanimlji vije otkrivanje onoga to tekst govori ili onoga to je njegov autor imao na umu, ve otkrivanje pre svega onoga to tekst zaboravlja,
50 J. Culler, W obronie nadinterpretacji, u: U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. Brooke Rose, op. cit., str. 11311.
Knjievne teorije XX veka

Konteksti interpretacije

Uticaj teksta na itaoca

38

to eli da preuti, to duboko krije ili to smatra neoiglednim ili ak problematinim. Suviak zauenosti tekstom koji vodi nadin terpretaciji, koju je Eko kritikovao, bio je za Kalera neto izuzetno vredno to treba kultivisati i nastaviti, a ne odbacivati i osuivati. In terpretacija rezimirao je moe da nastoji da verno otkriva i pred stavlja smisao deponovan u knjievnom tekstu (uz pretpostavku da e uspeti precizno da odredi granicu izmeu vernosti i nevernosti teksta i njegovog autora), ali moe i da otvara ovaj tekst za brojna razliita znaenja, nudei nove i neoekivane naine itanja. A mo e i u potpunosti da odustane kako Rorti eli od pojma interpre tacije i da samo koristi tekst za sopstvene ciljeve kako bi od njega uinio ne samo neku vrstu samom sebi dovoljnog iskustva ve i da bi uz pomo knjievnosti rekao drugima neto zanimljivo i neoe kivano. Ovaj trei stav ipak zahteva veliku odgovornost prema knji evnom tekstu i ne moe se odustati od njegovog razumevanja.51

Pohvala suvinosti zauenosti

Izmeu interpre tativne vernosti i nevernosti tekstu

Teorija danas. Od esencijalnih pitanja do uestvovanja u kulturi


Mada je ranije pomenuta dijagnoza Rodera Simona moda i pre vie radikalna i nepravedna prema drugim pravcima nauke o knji evnosti XX veka, ipak se s njom treba delimino sloiti. Ovaj priti sak na interpretaciju knjievnosti, koji se poslednjih godina veoma snano osea, a naroito pritisak na pozivanje ve pomenutih novih kontekst njenog iitavanja, oigledno je sa sobom doneo radikal no odstupanje od problema esencijalne prirode. Samim tim se bitno promenila tendencija koja je bila obavezujua u teorijskoj refleksiji XX veka. U njegovoj prvoj polovini dominirala je esencijalistika problematika, a kako emo i u ovoj knjizi videti veina teorijskih orijentacija morala je sebi da postavi pitanje: ta je knjievnost?, i d sopstveni odgovor od kojeg je zavisio opti izgled teorije koju su predlagali. Odgovori koje su davali pozivali su se ili na znatno sta riju tradiciju (kao, na primer, na teoriju ruskih formalista koja je re aktivirala pretpostavke Kantove estetike), ili su nastojali da odrede sopstvene kriterijume nadovezujui se na aktuelne filozofske koncep cije (kao, na primer, u koncepciji Romana Ingardena koja je knjiev nim sudovima davala fiktivni status) ili lingvistike (kao, na primer,
51 Zato se pragmatistika teorija u poslednje vreme pretvorila u etiku itanja. Po gledati o ovome tekstove posveene etikom zaokretu, pomenute u fusnoti 5.

Odstupanje od esencijalizma

ta je knjievnost?

Uvod

39

Kako deluje knjievnost?

etiri naina delovanja knjievnog teksta prema Kaleru

XXI vek, vek interpretacije

u teoriji strukturalizma). Pojavljivala su se i stanovita koja su po kuavala da izmire esencijalistike tendencije i aktuelne promene u samoj knjievnosti (na primer, enetova teorija intertekstualnosti). Dakle, za teoretiare prve polovine XX veka zadatak definisanja sutine knjievnosti, iz potpuno oiglednih razloga, bio je jedan od najvanijih. Meutim, posle poststrukturalistikog preokreta, kad su (naroito dekonstruktivisti i neopragmatisti) veoma snano iz raavani stavovi o nepostojanju nepromenljive, univerzalne sutine knjievnosti, traganja za odgovorom na esencijalna pitanja osetno su oslabila. Na to su uticale i aktuelne prilike u samoj knjievnosti; u odnosu na neverovatno umnoavanje razliitih knjievnih i para knjievnih postupaka, sve je tee bilo precizno odreivanje granic izmeu onoga to bi trebalo definisati kao knjievnost i onoga to taj naziv ne zasluuje.52 Zato je velik broj teoretiara i istraivaa knjievnosti odustao od pitanja o njenoj sutini u korist odgovora na pitanje o razliitim formama delovanja knjievnosti na njene (konkretne ili potencijalne) itaoce. Prema miljenju pomenutog Donatana Kalera, mogu se na brojati bar etiri naina delovanja datog teksta zahvaljujui kojima imamo odreenu osnovu da smatramo kako je neki tekst knjiev ni. Prvo, takav tekst suspenduje zahtev razumljivosti (nasuprot praktinim tekstovima na primer, uputstvima za upotrebu nekog ureaja). Ne moramo obavezno odmah da shvatimo knjievni tekst dodaje Kaler do razumevanja moe da doe tek posle odree nog vremena. Drugo, tekst nas navodi na refleksiju o upotrebljenim sredstvima izraavanja. Tree, dovodi do razmiljanja o znaenju. etvrto, priuuje uivanje u itanju.53 Treba jo napomenuti da su svi ovi naini delovanja knjievnog teksta neraskidivo povezani s procesima itanja. Dakle, odstupanje od esencijalizma zajedniki uestvuje s ovim, naroito poslednjih godina, oiglednim zaokre tom nauke o knjievnosti ka interpretaciji, a samim tim njenog odstupanja od nauke. Koliko je, dakle, u XX veku hijerarhija znaaja, koju su ustanovi li teoretiari, odluujue delovala u korist nauke (dakle, istovremeno snane teorije koja je za nju stvarala isto tako snane osnove), toli ko u XXI vek ulazimo s veoma izraenim preferencijama u korist in terpretacije. Moe se ak rei da XXI vek poinje u znaku interpretaci je u odnosu na koju teorija moe da obavlja samo praktinu funkciju.
52 53 J. Culler, Knjievnost to je to i je li to bitno?, u: Knjievna teorija. Vrlo kratak uvod, Zagreb, 2001, str. 2752, prevod: Filip i Marijana Hamerak. Ibid., str. 52.
Knjievne teorije XX veka

0

U poslednje vreme veoma esto se sreemo i s miljenjem o tome da se ne moe stvoriti neka jedinstvena velika teorija koja bi, po ugle du na Dekartovu Mathesis Universalis, bila u stanju da obuhvati i sistematizuje sve, a ta se primedba, opet, ne odnosi samo na teoriju knjievnosti. Posmatrai aktuelnih promena u humanistikim nau kama uveravaju nas da bi trebalo da prihvatimo ove neogranieno brojne pojedinane lokalne teorije sa individualnim kriterijumima racionalnosti i, tavie da priznamo kako upravo ovakvo stanje brojnosti i raznovrsnosti na najbolji nain odslikava duh nae epo he. Ima, naravno, dosta ispravnog u takvom uverenju, naroito kad se ima u vidu da ta vrsta pluralistikog i liberalnog raspoloenja da nas vlada gotovo u svim oblastima humanistikih nauka, a ne samo u prouavanju knjievnosti. Ako bi se, ipak, i pored pomahnitalog pluralizma, danas moglo (veoma oprezno) govoriti o najuticajnijoj ideji teorije, onda bi ona trebalo da bude definisana kao iroki, interdisciplinarni, viekontek stualni i istorijski promenljiv univerzum ukupnog znanja upotreblji vog u procesu itanja knjievnosti dakle, kao oblast koja ne ini osnove, kriterijume ili dokaze za postupke interpretacije knjievno sti, ve ih maksimalno obogauje i obezbeuje im sve vie novih jezika i kontekst. Najnovija teorija, samim tim, svesno odustaje od pitanja o univerzalnoj sutini knjievnosti ili o optim uslovima mo gunosti interpretacije. Zato postaje neto poput iroko shvaene poetike kulture koja umnoava interesantne opise knjievnosti i iri njeno razumevanje sve novijih oblasti.

Pluralizam i lokalne teorije

Savremena definicija teorije knjievnosti

Teorija kao poetika kulture

Rezime
Meu najvanije izvore savremene teorije knjievnosti treba ubro jati poetiku, retoriku i knjievnu komparatistiku, kao i filozofiju u okviru koje su, poev od starog veka, postavljana pitanja o izvoru knjievnosti5 i njenoj prirodi. Teorija knjievnosti je, poev od XX veka, koristila i iskustva drugih humanistikih disciplina, i ne samo
5 Pri tome je celina knjievne pismenosti u dananjem shvatanju, poev od starog veka pa sve do poetka XIX veka, obuhvatana terminom poezija. Termin knjievnost (u sadanjem znaenju) u jezik je uvela tek An Luiz ermen de StalHoltajn (uvena Gospoa de Stal), pojavivi se, na primer, u njenoj knjizi De la littrature considre dans ses rapports avec les instituti ons sociales (O knjievnosti razmatranoj u vezi s drutvenim institucijama) izdate 1800. godine.
Izvori savremene teorije knjievnosti

Uvod

1

Pitanja koja teorija knjievnosti postavlja

njih osim pomenutih, takoe je koristila i iskustva lingvistike, istorije i istorije knjievnosti, teorije kulture, antropologije, teorije umetnosti, muzikologije, psihologije, sociologije i mnogih drugih (a meu njima i najnovijih kao to su politikologija, teorija me dija i informatika). Naukom o knjievnosti XX veka dominirala je teorijska refleksi ja, a ona je, opet, bila pre svega u znaku pitanja filozofske prirode.55 To su bila naroito: 1. Ontol o k a pit anj a ta je knjievnost? U emu se ogle da njena specifinost? I najnovije da li uopte treba posta vljati pitanje ta je knjievnost? A ako treba moe li se ve danas definisati njena univerzalna sutina? 2. Episte mol ok a i me to doloka pit anj a kako shvata mo knjievno delo? Kako se moe / treba prouavati? I najno vije da li se u ovom trenutku i dalje moe govoriti o saz navanju knjievnosti? Kako izgleda metodoloka situacija prouavanja knjievnosti u okviru aktuelnog stanja naune metodologije? I da li se knjievnost i dalje moe prouavati uz pomo nekakvih metoda? 3. Pit anj a i nte r pre t a cij e ta je interpretacija knjievnog dela? Koje su njene granice i mogunosti? Kakav je odnos izmeu teorije i prakse interpretacije? ta je pravilna / pra va interpretacija? Uz pomo kakvih kriterijuma se moe odrediti njena pravilnost? Kakvi su kriterijumi vrednovanja interpretacije? I najnovije da li uopte treba razmatrati in terpretaciju pomou kategorije kriterijuma pravilnosti / ne pravilnosti? I koju funkciju u praksi interpretacije knjievno sti obavljaju novi (kulturni, etiki, politiki, polni, seksualni i sl.) konteksti / jezici? . Pit anj a subj ek ( a ) t a te, dakle, svih uesnika knjievnog ivota (pisaca i italaca, poiljalaca i primalaca, stvaralaca i njihovih interpretatora) kao i svih subjektivnih uloga ugra enih u strukturu knjievnog dela: ko je autor? Ko je italac? Kako komuniciraju putem knjievnog dela? Kakav je odnos izmeu stvarnih pisaca i italaca i njihovih uloga izraenih putem pravila organizacije knjievnog dela? I najnovije ka ko se danas moe govoriti o subjektu knjievnosti? Da li je on samo izvesna konstrukcija? Ili osoba koja ima telo, ula, pol, elje, seksualnu opredeljenost? Da li predstavlja odreenu
55 Danas se treba pozvati na francusku tradiciju u kojoj je teorija knjievnosti odavno shvatana kao vrsta opte filozofije knjievnosti.
Knjievne teorije XX veka

2

nacionalnu, rasnu ili etniku grupaciju? Da li izraava odre enu ideologiju, etika ili politika uverenja? 5. Met ate or ij sk a pit anj a kakav je epistemoloki i onto loki status same teorije knjievnosti / nauke o knjievnosti? Te, dakle: kakve su njihove mogunosti / granice? Kakav je odnos teorijskih (metateorijskih) jezika prema knjievnom jeziku? I, najnovije da li teorija knjievnosti jo uvek posto ji? Ako postoji, u kom obliku? I da li se o knjievnosti moe pisati uz pomo nekog metajezika? Ova pitanja postavljala je sebi zapravo svaka sledea generaci ja teoretiara, mada su oni oigledno, u zavisnosti od koncepci je, struje, pravca ili kole koju su predstavljali teite prenosili ili na metodoloka (kao, na primer, u pozitivizmu), ontoloka (kao to se to esto deavalo u prvoj polovini XX veka), metateorijska pita nja (kao, na primer, u ranoj fazi poststrukturalizma) ili na ona ne posredno povezana s interpretacijom (kao, na primer, u kasnoj fazi poststrukturalizma) i slino. Dvadeset prvi vek, opet, mnogo doslednije preoblikuje tradicio nalnu teoriju knjievnosti u p o e t i ku ku lture. Kao najnovije ten dencije u nauci o knjievnosti i teoriji knjievnosti mogu se smatrati: oito prebacivanje teita interesovanja na postupke interpreta cije (tretirajui teoriju samo kao jedan od korisnih diskursa ili kao brojnost jezika podesnih u procesu shvatanja knjievnosti); odustajanje od esencijalizma i zaokret u pravcu pragmatizma te, dakle, odustajanje od traganja za odgovorima na esencijal na pitanja (naroito na pitanje: ta je knjievnost?) i prelazak na pragmatina pitanja (naroito: kako knjievnost deluje?); proirenje okvira interpretacije uz pomo pokretanja u inter pretativnim postupcima svih moguih kulturolokih relacija knjievnog dela i ukljuivanje raznovrsnih kulturnih diskursa (kulturnih, shvaenih u najirem znaenju, na primer, u poli tikom, etikom, rasnom, etnikom, polnom, seksualnom i sl.). Ove tendencije izgledaju reprezentativno u odnosu na najnovi je stavove prema teoriji knjievnosti teoriji koja svesno odustaje od naunih i fundamentalistikih tenji, postajui interdisciplina ran diskurs, otvoren za razne kulturne kontekste, diskurs koji omo guava da se interesantnije, ivlje i stvaralakije ita knjievnost. Mnogi od pomenutih novih kontekst teorije knjievnosti po javie se i u ovoj knjizi naroito kad bude re o najnovijim stilo vima interpretiranja knjievnosti nastalih zahvaljujui uvoenju u knjievnoteorijski jezik kategorija kao to su rasa, etninost,
Uvod

Najnovije knji evnoteorijske tendencije

Teorija kao interdisciplinarni diskurs

3

Istorija teorije

postkolonijalizam, kulturni pol (gender), telo, seksualnost ili razliitost (queer) i slino. Meutim, knjiga koju predajemo ita ocu u ruke je, pre svega, kratka istorija knjievnih teorija XX veka ili razliitih metodologija pomou kojih se u proteklom veku po kuao protumaiti fenomen knjievnosti i njenih veza sa stvarno u. U situaciji u kojoj ve moemo da pogledamo na protekli vek iz perspektive sledeeg, takva pozicija ima najvie argumenata iako ve sama formulacija istorija teorij moe izgledati protivrena. Ovo je, ipak, sigurno najbolji put ka tome da teorija knjievnosti, naroito najnovija, prestane da bude izvor nemira, bespomonosti i zbunjenosti. Ana Buinjska



Knjievne teorije XX veka

Bibliografija*1*
Opta
Prirunici, monografije, enciklopedije P. Barry, Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory, ManchesterNew York 1995. J. Culler, Knjievna teorija vrlo kratak uvod (prev. Filip i Marijana Hamer ak), Zagreb, 2001. The Cambridge History of Literary Criticism, t. 7: From Formalism to Poststruc turalism, red. R. Selden, Cambridge 2005. Close Reading: The Reader, red. F. Lentricchia, A. DuBois, Durham 2003. Debating Texts: A Reader in TwentiethCentury Literary Theory and Method, red. R. Rylance, Oxford 1987. A. Durant, N. Fabb, Literary Studies in Action, LondonNew York 1990. T. Eagleton, Knjievna teorija (prev. Mia PervanPlavec), Zagreb, 1987. Encyclopedia of Contemporary Literary Theory: Approaches, Scholars, Terms, red. I. T. Makaryk, Toronto 1993. Encyclopedia of Literature and Criticism, red. M. Coyle et al., London 1990. French Theory in America, red. S. Lotringer, S. Cohen, New York 2001. K. Green, J. LeBihan, Critical Theory and Practice: A Coursebook, LondonNew York 1996. R. Harland, Literary Theory from Plato to Barthes: An Introductory History, New York 1999. Introducing Criticism at the 21th Century, red. J. Wolfreys, Edinburgh 2005. W. Iser, How to Do Theory, Oxford 2006. Issues in Contemporary Critical Theory, red. P. Barry, London 1987.
* Kako bi srpskom itaocu bila to pristupanija knjievnonauna literatura, u bibliografiju, uz svako poglavlje, uz prevode celovitih dela, navedena je i originalna (na srpskom ili hrvatskom) kao i prevedena sekundarna literatura (prim. urednika).

Uvod

5

The Johns Hopkins Guide to Literary Theory and Criticism, red. M. Groden, M. Kreiswirth, BaltimoreLondon 199. V. B. Leitch, American Literary Theory from Thirties to Eighties, New York 1988. Literary Theory and Criticism, red. P. Waugh, Oxford 2006. Literary Theory and Poetry: Extending the Canon, red. D. Murray, London 1989. Literatura. Teoria. Metodologia, red. D. Ulicka, Warszawa 1998. H. Markjevi, Nauka o knjievnosti (prev. Stojan Subotin), Beograd, 197. H. Markiewicz, Literaturoznawstwo i jego ssiedztwa, Warszawa 1989. H. Markiewicz, Wymiary dzieta literackiego, Krakw 198, u: idem, Prace wybrane, t. , Krakw 1996. Z. Mitosek, Teorie bada literackich, Warszawa 1998. Modern Criticism and Theory: A Reader, red. D. Lodge, London 1988. Modern Literary Theory: A Comparative Introduction, red. A. Jefferson, D. Robbey, London 1982. Modern Literary Theory: A Reader, red. P. Rice, P. Waugh, LondonNew YorkSydneyAuckland 1992. The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, red. E. Preminger, T. V. F. B. Borgan, Princeton 1993. Philosophy of Literature: Contemporary and Classic Readings: An Anthology, red. E. John, D. McIver Lopes, Oxford 200. R. Selden, Practising Theory and Reading Literature: An Introduction, Hemel Hempstead 1989. R. Selden, The Theory of Criticism from Plato to the Present: A Reader, London 1988. R. Selden, P. Widdowson, A Readers Guide to Contemporary Literary Theory, London 2005. R. Tallack, Literary Theory at Work:Three Texts, London 1987. Theory into Practice: A Reader in Modern Literary Criticism, red. K. M. New ton, London 1992. Twentieth Century Literary Theory: A Reader, red. K. M. Newton, New York 1997. D. Walder, Literature in the Modern World: Critical Essays and Documents, Oxford 1990. R. Webster, Studying Literary Theory: An Introduction, LondonNew YorkSyd neyAuckland 1990. R. Velek, O. Voren, Teorija knjievnosti (prev. Aleskandar I. Spasi i Slobodan orevi), Beograd, 1965. Renici P. Brooker, A. Glossary of Cultural Theory, London 2003. Critical Terms for Literary Study, red. F. Lentricchia, J. McLaughlin, Chica goLondon 1990. 6
Knjievne teorije XX veka

J. A. Cuddon, A Dictionary of Literary Terms and Literary Theory, Oxford 1991. J. Hawthorn, A Concise Glossary of Contemporary Literary Theory, LondonNew YorkSydneyAuckland 1992. J. Hawthorn, A Glossary of Contemporary Literary Theory, LondonNew YorkSydneyAuckland 199. Sownik terminw literackich, red. J. Sawiski, WroclawWarszawa 1988. K. Wales, A Dictionary of Stylistics, London 1989. J. Wolfreys, Critical Keywords in Literary and Cultural Theory, Basingsto keNew York 200. Antologije Moderna tumaenja knjievnosti (red. M. urinov, N. Koljevi i dr.), Saraje vo, 1981. M. Beker (izbor), Povijest knjievnih teorija, Zagreb, 1979. M. Beker, Suvremene knjievne teorije, Zagreb, 1986; 1999. V. Biti (ur.), Politika i etika pripovijedanja, Zagreb, 2002. P. Milosavljevi (prir.), Teorijska misao o knjievnosti, Novi Sad, 1991. Suvremena tumaenja knjievnosti (prir. Zdenko Lei i dr.), Sarajevo, 2006. Literary Theories: A Reader and Guide, red. J. Wolfreys, New York 1999. Literary Theory: An Anthology, red. J. Rivkin, M. Ryan, Malden, Mass.Ox ford 1998. The Norton Anthology of Theory and Criticism, red. V. B. Leitch, New YorkLon don 2001. Postmodern Literary Theory: An Anthology, red. L. Niall, Oxford 2000. Problemy teorii literatury, red. H. Markiewicz, seria 1, Wrocaw 19671998 antologia rozpraw badaczy polskich, prace z lat 195199. Teoria bada literackich za granic. Antologia, oprac. S. Skwarczyska, t. 1, Krakw 19651986 od romantyzmu do roku 195. Wspczesna teoria bada literackich za granic. Antologia, oprac. H. Markie wicz, t. 1, Krakw 19761996.

Publikacije posveene aktuelnoj situaciji u knjievnoj teoriji


After Strange Texts: The Role of Theory in the Study of Literature, red. G. S. Jay, D. L. Miller, Alabama 1985. Avangarda i tradicija (prir. Gojko Tei), Beograd, 2002. P. A. Bov, In the Wake of Theory, Hanover 1992. E. N. Bruss, Beautiful Theories: The Spectacle of Discourse in Contemporary Criticism, Baltimore 1982. A. Burzyska, AntyTeoria literatury, Krakw 2006.
Uvod

7

A. Burzyska, Poetyka po strukturalizmie, u: Poetyka bez granic, red. W. Bo lecki, W. Tomasik, Warszawa 1995. A. Burzyska, Poststrukturalizm, dekonstrukcja, feminizm, gender, dyskursy mniejszoci i co dalej? [u:] Sporne i bezsporne problemy wspxzesnej wi edzy o literaturze, red. W. Bolecki, R. Nycz, Warszawa 2002. A. Burzyska, Teoria czy postteoria?, [u:] Kryzys czy przeom. Studia z teorii i historii literatury, red. M. Lubelska, A. ebkowska, Krakw 199. Consequences of Theory, red. J. Arac, B. Johnson, BaltimoreLondon 1991. T. Eagleton, Teorija i nakon nje (prev. Darko Polek), Zagreb, 2005. The Future of Literary Theory, red. R. Cohen, New YorkLondon 1989. P. Griffith, Literary Theory and English Teaching, Miltar KeynesPhiladelphia 1987. M. Krieger, The Institution of Theory, BaltimoreLondon 199. M. Krieger, Literary Invention and the Impulse to Theoretical Change, NLH 1986, nr 18, s. 191208. M. Krieger, Words about Words about Words: Theory, Criticism, and the Lite rary Text, BaltimoreLondon 1988. Kryzys czy przeom. Studia z teorii i historii literatury, red. M. Lubelska, A. eb kowska, Krakw 199. Life after Theory, red. M. Payne, J. Schad, LondonNew York 2003. Literary Theorys Future, red. J. Natoli, Urbana 1989. Literary Theory Today, red. P. Collier, H. GeyerRyan, New York 1990. S. Lynn, Texts and Contexts: Writing about Literature with Critical Theory, New York 199. Po strukturalizmie. Wspczesne badania teoretycznoliterackie, red. R. Nycz, Wrocaw 1992. W. Righter, The Myth of Theory, Cambridge 199. Sporne i bezsporne problemy wspczesnej wiedzy o literaturze, red. W. Bolecki, R. Nycz, Warszawa 2002. Tracing Literary Theory, red. J. Natoli, UrbanaChicago 1987. Writing Theory and Critical Theory, red. J. Clifford, J. Schilb, New York 199.

A. Burinjska

8

Knjievne teorije XX veka

I. PSIHOANALIZA

Materijal seksualnih predstava ne moe biti predstavljen u snu u pravom obliku ve mora biti zamenjen njegovim sadra jem pomou napomena, aluzija i drugih naina posrednog predstavljanja koji u snovima nisu neposredno razumljivi. Sigmund Frojd1 Nesvesnost moda najbolje razumemo ako je shvatimo kao prirodan organ koji poseduje stvaralaku energiju specifinu za nju. Karl Gustav Jung2 Strukturirana nesvesnost ista je kao jezik. ak Lakan3

1 2 3

1 2 3

S. Frojd, Psihopatologija svakodnevnog ivota, Novi Sad, 1973, str. 321, pre vod: H. Klajn. K. G. Jung, Analitika psihologija i pogled na svet u: K. G. Jung, Duh i i vot, Novi Sad, 1977, str. 57, prevod: D. i P. Mileki. J. Lacan, Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. Sminaire XI, Paris, 2002, str. 28.

ta je psihoanaliza?
Treba poeti od oigledne konstatacije: psihoanaliza je u prvom redu terapija i upravo kao takva nastala je krajem XIX veka. Kad se na pre lazu iz osamdesetih u devedesete godine mladi beki lekar Sigmund Frojd (18561939), zajedno sa Jozefom Brojerom, bavio enskim histe rinim stanjima, ispostavilo se da pacijentkinja, kasnije u psihoanaliti koj tradiciji poznata kao Ana O., posle primene hipnoze pria o okol nostima nastanka traum. Prianje ublaava simptome zbog ega je Brojer izveo zakljuak o neposrednoj vezi govorne terapije (talking cure) i leenja. Psihoanaliza se pokazala kao katarzika metoda (tako je Brojer nazvao svoj postupak) jer isti psihu pomou prie koju po kree lekar. Poto govor (pria) dovodi do ienja, onda i knjievnost moe da vri katarziku funkciju. Kliniki primeri koje Frojd koristi u Tumaenju snova (1900) slue kao exempla koji, podvrgnuti interpreta ciji, objanjavaju ponaanje pacijenata, a samim tim razreavaju skrive ne suprotnosti u njihovoj psihi. Psihoanaliza je terapija koja se zasniva na stvaralakom korienju Lust zum fabulieren, zadovoljstva koje pru a prianje. Prvu priu (tekst koji se interpretira) gradi pacijent, drugu (samu interpretaciju) lekar koji TALKING CURE (doslovno: lee objedinjava biografiju pacijenta i nje govorom) izraz koji je pronala tumai nerazumljive fragmente. pacijentkinja Berta fon Papenhajm Ovo davanje smisla nerazum (poznata u psihoanalizi kao Frulein ljivom psihikom ivotu jeste Anna O.) da bi odredila psihoanalizu osnova psihoanalize kao terapije. kao leenje histerije pomou hipnoze. Prema Lakanu, nesumnjivo je da ova pretpostavka koju subjekt stvara o svojoj istoriji, onakva kakvu ustanovljuje govor upuen drugome, predstavlja temelj novog metoda kojem Frojd daje ime psihoanaliza. Poto je psihoanalitiar interpre tator tue prie, onda interpretator moe da bude neko ko u procesu paljivog itanja vraa itanom tekstu njegov neosveen smisao.
 . Lakan, Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. 38, prevod: Danica Mijovi i Fi lip Filipovi.
Psihoanaliza i terapija

Govorna terapija

Zadovoljstvo prianja

I. Psihoanaliza

51

Psihoanaliza kao opti teorijski model

Metapsihologija

Psihoanaliza = holistika antropologija

Sublimacija nagona

Psihoanaliza, meutim, nije samo interpretativno orijentisana klinika terapija. U pismu svom prijatelju Flisu, koji je intelektualno pratio Frojda u pionirskim godinama psihoanalize, Frojd je pisao: Kao mlad ovek poznavao sam samo udnju za filozofskim zna njem, sada je nameravam zadovoljiti okretanjem od medicine ka psihologiji. Zaokret od medicine ka psihologiji, uopteno govorei od biologije ka filozofiji znai da je psihoanaliza za Frojda, kao hermeneutika za Diltaja, postala opti teorijski model (Frojd je ovaj model nazvao i fikcijom) koji objanjava ljudsku prirodu i predstav lja osnovu za analizu odreenih ponaanja. Zato to ova ponaanja imaju svoj izvor u nesvesnom, psihoanalizma, koja izlazi izvan (me ta) nivoa svesti, jeste metapsihologija. Isto kao to metafizika izlazi izvan granica fizike, tako se i metapsihologija smeta izvan okvira dostupnog psihologiji koja istrauje svest. Metapsiholoki jezik koji je Frojd stvorio, a koji se odnosi na nesvesne procese, on je podigao na nivo univerzalnog jezika koji tumai celokupnost ljudskih pona anja. U tom smislu je psihoanaliza nesvesnog holistika antropolo gija. Poto nesvesno onemoguava oveku potpunu samospoznaju, to znai da slika oveka podlee radikalnoj promeni i od prosveti teljske vizije racionalnog subjekta pretvara se u teoriju subjekta traj no odvojenog od sopstvene sutine. ovek zavisi od osnovnog pravila koje vlada psihikim ivotom, a to je izbegavanje neprijatnosti povezane s nedostatkom zadovolja vanja ljubavne energije (princip zadovoljstva, Lustprinzip). Tako se prema Frojdu mogu objasniti kultura, religija i drutveni ivot. U Nelagodnosti u kulturi itamo: Zadatak koji treba da se rei sastoji se u premetanju nagonskih ciljeva te vrste tako da ne moe da ih po godi odbijanje iz spoljanjeg sveta. Sublimacija nagona to potpomae. Najvie postie ko ume dovoljno da povisi udeo zadovoljstva iz izvo ra psihikog i intelektualnog rada.5 Nauno i umetniko stvaralatvo vodi ka zadovoljavanju poseb nog kvaliteta koji omoguava SUBLIMACIJA proces u kojem da spoljanji svet ne odbaci nae dolazi do neseksualne investicije sek sualne energije. Libido biva usmeren elje. I kultura i religija predstav ne na erotski objekat elje ve na neki ljaju za Frojda mesto zadovoljava drugi cilj, na primer, na umetniko de nja seksualnog nagona njegovim lo koje samim tim postaje instrument premetanjem. U tom smislu, guenja. U Tri rasprave o seksualnoj psihoanalitiko (tanije: postfroj teoriji Frojd u sublimaciji vidi jedan od izvora umetnike aktivnosti. dovsko) tumaenje knjievnosti
5 S. Frojd, Iz kulture i umetnosti, Matica srpska, Novi Sad, 1976, str. 281, pre vod: dr ore Bogievi.
Knjievne teorije XX veka

52

teie ka otkrivanju i imenovanju nagonskog izvora stvaralatva. Ovako shvaena, psihoanaliza postaje teorija stvaralakog procesa u kojem ovek, zahvaljujui umetnosti, nastoji da rei erotske pro bleme koji ga mue. Osnovno Frojdovo pitanje nesumnjivo glasi: ka ko ra zu me t i i obj as nit i f u n kc i on is anj e p si he? U tom pogledu psi ho ana li z a j e t a ko e her me ne ut i k a, jer u prostor na kojem su do tada vladala prirodnjaka objanjenja uvodi filoloku kategoriju tu maenja (Auslegung) i filozofsku kategoriju shvatanja (Verstehen). Frojd kae: treba shvatiti ono to se istrauje, a to znai da je u anali zi (to emo kasnije videti) re o smislu koji se krije ispod povrine pojava. U tom pogledu, psihoanalitiar koji preko telesnih manife stacija iitava skrivena znaenja jeste po definiciji i nte r pret ator. Psihoanaliza neprestano krui izmeu dva principa: telesnih mani festacija i psihikih izvora tih manifestacija. Iz tog razloga psihoa nalitika interpretacija tretira knjievni tekst kao manifestacionu strukturu u ijoj se dubini nalazi skriveni psihiki smisao. Psihoanaliza je, dakle, te r apij a, jer lei poremeaje psihikog ivota otkrivajui njihove skrivene uzroke (zato je i he r meneut i ka); takoe je i me t aps i holog ij a jer izlazi izvan okvira predmeta psiholokih istraivanja (svest). Kao terapija i kao metapsihologija, psihoanaliza je istovremeno i ant rop olog ij a jer se izjanjava o to me ta je ovek i kako se on odnosi prema svetu. Poto taj odnos e sto poprima umetniki karakter, psihoanaliza je i te or ij a st v ara l ako g pro ce s a. Sve ove dimenzije psihoanalize doprinose njenoj atraktivnosti za istraivae knjievnosti koji knjievni tekst shvataju kao manifestaciju ljudske psihe, a ljudsku psihu kao tekst otvoren za interpretaciju.

Teorija stvaralakog procesa

Psihoanalitiar kao interpretator

Pet dimenzija psihoanalize

Analiza ljudske psihe


Da bi se shvatile mogunosti povezivanja psihoanalize s knjievnim istraivanjima, treba se prvo zapitati kako je Frojd prouavao psi hu. Tako, psyche za Frojda predstavlja viefunkcionalni tekst koji se moe podvri vieslojnoj analizi. Analiza, kako to Frojd zove, psi hi ko g ap ar at a podsea na rastavljanje nekog mehanizma koji je prestao da funkcionie kako treba. Treba razloiti psihu na pojedina ne elemente isto kao to se rasklapa, na primer, fotoaparat (ili upra vo tekst) i datim elementima nameniti odreene funkcije, a zatim ih opet sklopiti pomou objedinjavajueg projekta. Zato je psihoanaliza
I. Psihoanaliza

Analiza psihikog aparata

53

prethodnica strukturalizma. Prema Frojdu, psihiki aparat treba pro uavati s tri aspekta: topolokog, energetskog i ekonomskog.
Topografija psyche

Frojdov preokret

Protiv kartezijanskog subjekta

Prva Frojdova topografija psihe

1. T ol ok i asp ekt (gr. topos mesto). Frojd je stvorio te op oriju prostornog razlikovanja psihikog aparata. Naa psiha, dokazivao je, nije nedeljiva celina, ve se u njoj mogu razli kovati posebne sfere koje su odgovorne za razliite funkcije. Ono to se deava na razliitim mestima determinie nae ponaanje psihe na raznovrsne naine. Pre svega, treba is tai postojanje s fe re ne s ve snog ije otkrie predstavlja najvei Frojdov doprinos. To znai da ljudska psiha nije u potpunosti svesna same sebe i da u nama postoje sfere ko je ne podleu racionalnoj kontroli. Frojd je poredio svoja dostignua s Kopernikovim i Darvinovim dostignuima i pisao kako psihoanaliza nastoji da dokae da ja nije go spodar ak ni u sopstvenoj kui, ve da se mora zadovoljiti vrlo oskudnim informacijama o onome to se nesvesno do gaa u njegovom umu. Na taj nain Frojd je istupao protiv k a r te z ija n s kog shv at a nja subjek t a koji se rukovodi apsolutnom razumljivo u samog sebe i samim NEGACIJA (nem. Verneinung) prema Frojdu, proces, zahvaljujui tim se upisao u antikar kojem intelekt utvruje ono to je po tezijansku hermeneu tisnuto, ostavljajui ga u emocional tiku struju.6 Poev od noj sferi u nenaruenom stanju. Frojd Rasprava o histeriji (Stu pie o intelektualnom prihvatanju dien ber Hysterie, 1895) potisnutog uz odravanje sutine poti skivanja. Trudei se da dopre do ono Frojd prihvata slojevitu ga to predstavlja sutinu potisnutog, strukturu nesvesnog: us analitiar vri negaciju negacije. pomene stvaraju arhiv nadograen na patogeno jezgro. Analiza se zasniva na to me da se pomou ovog arhiva prodre do izvora bolesti, dakle, na dekonstrukciji (rastavljanju) teksta uspomena i konstruisanju novog teksta koji objanjava uzroke poreme aja. Ovaj nov tekst jeste zapravo interpretacija. Evolucija Frojdovih gledita nalae da se razdvoje dve to pi ke psyche. A. Od 1900. godine Frojd govori o t r i s iste ma: Svest (Sv), usko vezana s percepcijom, povezuje nas sa svetom i nala e nam da delujemo prema racionalnim kriterijumima. Po ds ve st (Psv) krije u sebi ono to potencijalno moe biti
6 Pogledati: Hermeneutika.
Knjievne teorije XX veka

5

KATHEXIS (nem. Besetzung) li bidalni (= nagonski) okvir koji ozna ava da se psihika (seksualna) ener gija vezuje za neku ideju ili objekat. Termin je stvorio engleski prevodilac Frojda Dejms Strei kako bi tano iz razio nemaku re Besetzung.

osveeno (pamenje, znanje) i tu nastaje verbalizacija nesve snih predstava. Na kraju, Ne s ve s no (Nsv) u sebi sadri sve ono to nikada ne moe biti osveeno i to pripada nagon skoj (biolokoj) sferi, to stvara p ot is nute s a dr aj e koji nikada nisu dospeli do Podsve sti. Das Unbewute (ono to je nesvesno) jeste reprezent nagona. Ono to je nesvesno, nikada se ne ispoljava kao takvo, ve iskljuivo kroz znakovnu reprezentaciju (to e iznuditi nunost interpretacije). To se naroito odnosi na e lje iz detinjstva koje od Po ds vest i deli cenzura. Analitiar e morati da interpretira pojave, simptome, znakove (jezi ke), reprezentacije potisnutih nagona kako bi dopro do iz vora bolesti. Siste m Sv Ps v striktno je odvojen od Nsv. Svaki sistem ima svoju funkciju, tipine procese, svoju ener giju zaposedanja i zamiljene sadraje. Prolaz izmeu njih kontroliu razliite cenzure. B. Od dvadesetih godina Frojd govori o t r i i nst ance izmeu kojih nema tako izraenih granica: a. das Es (To, id 7) je nagonska (bezlina) strana linosti (prvi put uvedena u delu Ego i id Das Ich und das Es, 1923) ko ja priblino odgovara Nesvesnom. Das Es je velika zbirka libida, odnosno seksualne energije nataloene u biolokim izvorima nagona (ova teorija vie je naturali JA (nem. Ich, lat. ego) prema Froj du, deo psihikog iz stika od prve). Das Es meu nagonskog aparata smeten lat. dela (nem. Es, je neobuzdan haos, ne id) i onog dela koji predstavlja interi izdiferencirana stihija orizaciju drutvenih (porodinih) nor koja, nasuprot organizo mi i zabrana (nem. berIch, lat. super vanom das Ich (Ja), ne ego). Ja je odbrambeni stoer linosti ma nikakvu organizaci u neurotinom konfliktu. U Lakano ju. Moe se rei kako voj koncepciji ego se pojavljuje kao i nepovezana libidalna nilac koji, zahvaljujui stvaranju kom energija das Es rastvara paktnih predstava, maskira prvobitnu nepovezanost tela (le corps morcel od dole, rastae snaan rasparanog tela). Lakan pravi razli kartezijanski subjekat. ku izmeu dve instance Ja: moi (koje b. das Ich (Ja, ego). Ja je uro je idealna slika) kao i je (koje upuuje njeno u Ono i funkcionie na otueni poredak jezika).
Prema engleskim prevodima uobiajeno je da se u ovom sluaju koristi latinska terminologija: id, ego, superego. Imajmo na umu, meutim, da Frojd nije upo trebljavao ove nazive, ve je koristio sistem nemakih zamenica: Es i Ich.

Druga Frojdova topografija psihe

Es Ich ber-ich = id ego superego

I. Psihoanaliza

55

kao medijator izmeu nagona i drutvenih normi, stvaraju i odbrambenu stranu l i nost i u sukobu snaga. Opo zicija izmeu Ja i Ono jednaka je opoziciji izmeu razuma i strasti. c. berIch (NadJa, superego) je interiorizacija zabrana i nor mi (roditeljskih, drutvenih, kulturnih), sudija (cenzor) Ja, instanca savesti, samoposmatranja interiorizovanih ideala. Nadja proizlazi neposredno iz roditeljske instancije.8
Energetski aspekt psihikog aparata

Princip zadovoljstva

2. Ene rgetski aspekt. Prema Frojdu, psiha je rezervoar nagon ske energije (libido: ovako nazivamo ... energiju onih nago na koji imaju veze sa svim onim to moemo oznaiti kao ljubav) koja krui i ko LIBIDO Prema Frojdu, seksual ja menja mesto. Psihiki na energija (= nagonska) koja vlada aparat tei ka tome da je naim psihikim ivotom. Poreme zadri na to je mogue aji u libidalnoj ekonomiji uzrokuju niem nivou. Poto psi psihiko rastrojstvo. Kad doe do libidalnog odnosa prema ha tei da izbegne neza poremeajanastaje psihoza. Kad biva stvarnosti, dovoljstvo (Lustprinzip), poremeen odnos izmeu pojedinih a nezadovoljstvo proiz instanci psihe (Ich, Es ili berIch), lazi zbog prekomerne naroito izmeu Es i berIch nasta koliine nadraaja, apa je neuroza. Prema Jungu, libido ima rat tei njihovom redu ire, ne samo seksualno znaenje i od reuje psihiku energiju kao takvu. kovanju te, dakle, slablje nju energije libida (to je princip zadovoljstva koji se panja! ne zasniva na porastu nadraaja, kao u hedonistikim kon cepcijama, ve na njihovoj redukciji). Izgleda da je sva naa duevna delatnost upravljena na to da pribavi zadovoljstvo i izbegne nezadovoljstvo, da se automatski regulie principom zadovoljstva.9 Aparat obrauje ovu energiju na razliite na ine (povezuje je, odlae rastereenje itd.). Neuspeh apara ta u obradi ove energije izjednauje se s psihikim smetnja ma. Psihoanaliza kao terapija ima za cilj da aparatu koji ne funkcionie dobro povrati efikasno dejstvo. 3. E konomsk i asp ekt. Rasporeivanje libidalne energije mo e se koliinski odrediti pomou kategorij rasta, pada, rav notee. Poto su kod tih procesa zadovoljstva u pitanju udesi
8 9 S. Frojd, Autobiografija. Nova predavanja za uvoenje u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1979, str. 151, prevod: dr Nikola Volf. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1976, str. 333, pre vod: dr Borislav Lorenc.
Knjievne teorije XX veka

Ekonomski aspekt psihikog aparata

56

ALOST I MELANHOLIJA (nem. Trauer und Melancholie) dva Froj dova pojma koja ukazuju na gubitak objekta. Istroena alost je pristanak na definitivan gubitak objekta i ispu njavanje psihikom energijom drugog objekta. Melanholija je neistroena alost koja prouzrokuje interiorizaci ju objekta i nepomirenost s njegovim gubitkom uzrokovanim narcistikom ranom. Razlika izmeu alosti i melan holije zasniva se na tome to se u alo sti svet ini praznim, a u melanholiji to postaje subjekat (Ja) koji se identifi kovao sa izgubljenim objektom.

koliina duevnog uzbuenja ili energije, to posmatranja te vrste nazivamo ekonomskim.10 Osnovni princip je sledei: sek sualna energija mora biti raste reena. Subj ekat z apos eda obj ek at ene rg ij om (= zaljub ljuje se [u neseksualizovanoj verziji] ili ga eli [u seksualnoj verziji]). Zaposedanje (= Beset zung, kateksija) je povezivanje libidalne energije s predstavom predmeta. Deava se da subjekat crpe energiju iz predmeta, ali ta da mora neto s njom da uradi. Kad ne uspe njome da ovla da, ona tada vlada njime (to je jae od mene). Sa psihikim (neurotinim) poremeajima suoavamo se kad je ekonomski obraun snaga nejednak (= ne moe da doe do seksualnog pranjenja). Efekat ovog neujednaenog obrauna libidalnih snaga (= potiskivanje) jesu strah (Razoaranje i tenja [de teta da bude sa majkom] pretvaraju se u strah, dakle libido koji je postao neupotrebljiv i ta NARCIZAM fascinacija sopstve da ne moe ostati u kolebljivom nom linou, ljubav prema samom stanju, ve se prazni u obliku sebi. Emotivni razvoj oveka, prema straha)11 i narcizam (iz raznih Frojdu, zasniva se na promenljivosti ta kozvane kateksis, odnosno ispunjenja razloga libido ne moe da se in objekta erotskom energijom (= libido). vestira u objekat, ve biva usme Prvobitni narcizam odreuje intereso reno ka Ja). Na taj nain Frojd vanje deteta samim sobom. Njegovo dokazuje dinaminu strukturu prevazilaenje oznaava ljubav prema psihikog aparata kao efekta kon drugoj osobi. Neuspeh libidalnog za posedanja (odnosno neuspeh ljubavi) flikta suprotstavljenih psihikih prouzrokuje povlaenje Ja u samog se sila. Naa psiha je polje sukoblja be (sekundarni narcizam). Narcizam vanja sila (sistema). Uoptenije je povratak libida od objekta do Ja. reeno: polje sukobljavanja sve snog i nesvesnog prema prvoj koncepciji psihikog aparata ili das Ich i das Es prema drugoj koncepciji tog aparata. Na isti nain Frojd tumai i nastajanje neuroza, osnovnog predmeta interesovanja psihoanalize. Neuroza je psihoge ni poremeaj iji su simptomi simboliki izraz psihikog
Ibid. Ibid., str. 380.

Libidalno osvajanje objekta

Strah i narcizam

Strah i narcizam Konflikt suprot stavljenih psihi kih sila

Neuroza

10 11

I. Psihoanaliza

57

Knjievni tekst kao reprezentaci ja neuroze

konflikta ukorenjenog u prolosti. Neuroze ne proizlaze iz seksualnosti, nego... za svoje poreklo duguju konfliktu izme u ja i seksualnosti.12 Ljudi obolevaju od neuroze kad im je oduzeta mogunost da zadovolje svoj libido, dakle ... usled uskraenja, ... i da su njegovi simptomi upravo zamena za pro maeno zadovoljenje.13 Poto je nemogunost zadovoljenja seksualne energije uzrok neuroza i izvor sublimacije, psihoa naliza primenjena u istraivanjima umetnosti u frojdovskoj verziji uglavnom se bavi neurotizovanim subjektom koji se izraava pomou teksta. Knjievni tekst se tako posmatra kao s i mb ol i na re pre z e nt a c ij a neu roze, a teza o simboli koj reprezentaciji nesvesnog je najvanija psihoanalitika teza u knjievnim istraivanjima koju su podjednako zastupale sve orijentacije u okviru kole. Razlike se zasnivaju jedino na to me da li se psihoanalizi podvrgava autor, u ijoj se biografiji trae uzroci nastanka neuroze, ili i sam tekst s kojeg prelazak na autorov ivot uopte nije pouzdan. Uporedo s povratkom autora, koji se trenutno intenzivira u vidu reakcije na njegovu strukturalistiku i poststrukturalistiku smrt, u teoriji knji evnosti, vraa se i ivo interesovanje za psihoanalizu subjek ta ponovo smetenog u ivot.

Hermeneutika i fenomenologija
Kao to ve znamo, psihoanaliza je takoe i hermeneutika kad se bavi tu m a e nj e m te k s tov a k a o s i mptom i m a b ol e st i. Po to tumaiti znai nai neki skriven smisao,1 to pretpostavlja da psihoanaliza traga za skrivenim izvorima znaenja upisanih u tekst. Pretpostavka je sledea: da simptom ima smisla i u vezi je s bolesni kovim doivljajima15 i upravo zbog toga je psihoanaliza ter ap eut sk a s i mptomatol og ij a. Svaki put kada naiemo na jedan simptom, smemo zaklju iti da kod bolesnika postoje izvesni nesvesni duevni proce si koji upravo sadre smisao simptoma. Ali je takoe potreb no da taj smisao bude nesvestan, da bi se simptom pojavio.
12 13 1 15 Ibid., str. 328. Ibid., str. 322. Ibid., str. 78. Ibid., str. 20.
Knjievne teorije XX veka

Psihoanaliza kao terapeutska simptomatolo gija

58

Iz svesnih procesa ne stvaraju se simptomi; im su dotini nesvesni procesi postali svesni, simptom mora ieznuti.16 Upravo zbog toga je hermeneutika (= simptomatologija) isto vremeno i ter apij a, odnosno uklanjanje simptoma pomou inter pretacije njihovog skrivenog smisla. Pri tom treba imati u vidu da je za Frojda interpretacija (= tumaenje, Deutung) snova bila ekviva lent istraivanjima neuroz i psihoz (pokazaemo smisao snova kao pripremu za prouavanje neuroza).17 U obe sfere vlada savrena strukturalna podudarnost jer je prouavanje snova ne samo najbolja priprema za prouavanje neuroza, ve je i sam san jedan neurotiki simptom.18 Ovu podudarnost treba proiriti i na knjievni tekst. Dakle, Frojdu je stalo do dve stvari: shv at anj a sna (herme neutika tema) i ot k r iv anj a nj e gove sut i ne (fenomenoloka tema). Hermeneutika neuroz mora se zasnivati na fenomenologiji snova i obrnuto: hermeneutika sna omoguava da se formira feno menologija neuroza. Odgovor na pitanje ta je i kako je formiran san omoguava da se razume njegova uloga u psihikom ivotu oveka i da se pronae prelaz izmeu psihoanalize i knjievnih istraivanja.

Interpretacija snova

Hermeneutika neuroza

San i njegovo tumaenje


POTISKIVANJE (nem. Verdrngung; engl. repression) teorija potiskivanja je kamen temeljac Frojdove psihoanalize. Potiskivanje nastupa uvek kad su impul si, elje ili uspomene (koje obino imaju seksualni karakter) blokirani i potiskiva ni u nesvesno pomou Ja koje na taj na in brani svesno od gubitka njegove in tegralnosti i stabilnosti. Potiskivanje se takoe moe pojaviti kad impulsi nisu usklaeni sa etikim standardima koje namee NadJa. Odgurnuti u nesvesno, impulsi i elje vremenom pronalaze drugi put povratka (uglavnom uz 16 17 18 19 20 Ibid., str. 262. Ibid., str. 75. Ibid. Ibid., str. 207. Ibid., str. 169.

San je svesti dostupan proiz vod rada sna ili sam rad sna, to jest onaj psihiki proces koji iz skrivenih misli sna stvara oi gledni san.19 Snom se ne moe zvati nita drugo nego rezultat rada sna, to jest oblik u koji su skrivene misli prevedene radom sna.20 San je nesvesno ispunjenje elje koja je potisnu ta i cenzurisana, on je (pr i k r ive no) ispunj enj e j e d ne (pot isnute, su zbij e ne)

ta je san?

I. Psihoanaliza

59

Potisnute seksualne elje

Struktura sna

Tropologija sna

elj e.21 Kakvih elja? Erotskih. pomo mehanizma premetanja). Stal Mi smo u pravu da kaemo da ni konflikt izmeu Ja i nesvesnog je svaki kulturni ovek u bilo vodi ka nastanku simptoma koji funk kojoj taki zadrao infantilno cioniu kao zamena za seksualnu oblikovanje seksualnog ivota; satisfakciju. Potiskivanje nije pojedi i tako shvatamo da potisnute in naan akt, ve proces koji se stalno ponavlja. Teorija potiskivanja jeste fantilne seksualne elje daju naj klju za psihoanalitiko shvatanje ne ee i najsnanije pokretake uroze i histerije. snage za stvaranje snova.22 San poseduje dinamiku strukturu koju sainjavaju: 1. Sk rive na m is a o (Traumgedanke), materijal za preradu, nesvesno jezgro.23 Traumgedanke ili misao sna je original, izvorni tekst, osnovni govor koji zatim podlee preobliko vanju u radu sna. 2. R a d s na (Traumarbeit). Pretvara ono to jeste skriveno u ono to je oigledno. Njegova osnovna funkcija jeste da sakri je put koji vodi ka pravom iniocu,2 skrivanja namera.25 Ovo podsea na prevoenje (bersetzung) koje je istovre meno i izopaenje (Einstellung). Rad sna se odvija analog no stvaranju knjievnog teksta: asocijativne niti ne idu di rektno od misli do sadrine sna, ve se usput esto ukrtaju i prepliu.26 Ovo ukrtanje misli je tropolokog (simboli kog) karaktera. Tropologija sna je sistem preoblikovanja i deformisanja skrivene sadrine sna (gr. tropos zaokret, obrt). Nju sainjavaju: a) Kondenzacija, saimanje (Verdichtung).27 Tako funkcioni e metafora. b) Pomeranje, premetanje (Verschiebung). Tako funkcioni e metonimija. c) Slikovnost (Darstellbarkeit). Rei se pretau u slike. d) Sekundarna obrada (sekundre Bearbeitung). Jedna slika se pretvara u drugu. Rad sna, koji vodi ka deformisanju skrivene sadrine sna, podvrgnut je stalnoj cenzuri za koju Frojd kae da je trajna
21 22 23 2 25 26 27 S. Frojd, Tumaenje snova, I, Matica srpska, Novi Sad, 1970, str. 166, prevod: dr Albin Vilhar. Ibid., II, str. 37. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, op. cit., str. 138. Ibid., 162. S. Frojd, Snovi, op. cit., str. 391. Ibid., str. 371. Imajmo u vidu da se u rei Verdichtung skriva re Dichtung poezija, koju moemo definisati kao zg usnut govor.
Knjievne teorije XX veka

60

institucija sa svrhom da odrava izopaenje sna.28 Analiza sna se zasniva na otklanjanju onoga to je izoblieno, odno sno na dolaenju do prave sadrine sna pomou odgovaraju eg tumaenja oigledne sadrine.29 3. O i g l e d na s a d r ina (Trauminhalt), efekat rada sna, ono to od njega ostaje u pamenju.30 To je prepisivanje misli sna,31 zamena.32 Odlikuju je nerazumljivost i zamr enost. Viesmislenost ili neodreenost sna pokazuje [se] ak kao njegova nuna osobina.33 San se moe tumaiti samo pod pretpostavkom da on uopte ima nekog smisla,3 odnosno uprkos tadanjem shvatanju da on nije marginalna pojava, ve klju za psihiki ivot oveka jer je kao celina, izopaena zamena za neto drugo, nesvesno.35 San je proizvod prelaska skrivenih misli iz sfere nesvesnog u svest. To zna i da on nije telesna ve duevna pojava.36 S druge strane, mogunost da neurotinim simptomima po mou analitikog tumaenja damo neki smisao nepokolebljiv je dokaz za egzistenciju ... nesvesnih duevnih procesa.37 To znai da, ako smisao postoji izvan date pojave, koja pripada domenu svesnog, onda treba pretpostaviti, prihvatiti kao sigurno, da je izvor smisla ono to je nesvesno. San nee da kae nikom nita, on nije sredstvo saoptenja ve, naprotiv, tei za tim da ostane neshvaen.38 Zato tre ba da se uzmu u obzir ne samo rei sna ve njegov smisao posle tumaenja.39 To znai da nijedan san nema smisla sam po sebi, ve taj smisao dobija tek posle interpretacije koja je njegov nuan sastav ni deo. Drugim reima: smisao se pojavljuje iskljuivo retroaktiv no, kao efekat interpretacije. S hermeneutike take gledita, san je neautonoman jer zahteva dopiranje do onoga to ga uslovljava, od nosno do rada sna i skrivenih misli.
28 29 30 31 32 33 3 35 36 37 38 39 S. Frojd, Uvod u prsihoanalizu, op. cit., str. 131. Meutim, ako je rad sna izobliavanje interpretacija, onda je analiza sna otklanjanje izoblienja interpretacija interpretacije, to komplikuje oi glednost konanog tumaenja. S. Frojd, Snovi, op. cit., str. 358. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, op. cit., str. 161. Ibid., str. 10. Ibid., str. 213. Ibid., str. 133. Ibid., str. 105. Ibid., str. 91. Ibid., str. 261. Ibid., str. 216. Ibid., str. 188.

Oigledna sadrina sna

San kao duevna pojava Smisao sna

Na emu se zasniva tumae nje snova?

I. Psihoanaliza

61

Razumevanje sna

Teza klasine hermeneutike

Tumaenje snova zasniva se na prelaenju istog puta na kojem je nastao san, ali u suprotnom smeru: Rad tumaenja hoe da ot kloni rad sna,0 odnosno otklanjanju deformisanja do kojeg je do veo rad sna, fasada sna,1 i dopiranju do pravog sadraja sna koji postaje oigledan odmah nakon osveivanja. Piui o neizbenom prisustvu simbolike u snu, Frojd primeuje da i kad bi cenzura sno va bila uklonjena, mi ipak ne bismo bili u stanju da ih razumemo, oigledni san ne bi jo bio istovetan sa skrivenim mislima sna.2 To znai da se razumevanje zasniva na utvrivanju identinosti iz meu oigledne i skrivene sadrine, izmeu simptoma i njegovog uzroka, na uklanjanju razlike koja ih deli. Razumeti san znai raz maknuti zavesu rada sna3 i zaviriti u uzrok. Tu se, meutim, javlja bitan problem.

Epifanija i nemo
Osnovna i bespogovorna pretpostavka hermeneutike XIX veka od lajermahera (pa ak i Kanta) do Diltaja jeste u tome da se autor bolje razume nego to on sam sebe razume. Kako je ispravno pisao Diltaj 1900, godine u kojoj je objavljeno Tumaenje snova, ova teza predstavlja neminovnu posledicu teorije o stvaranju nesvesnim. Teza o stvaranju nesvesnim jeste i Frojdova polazna taka. Osnov ni princip Diltajeve hermeneutike glasi: razumeti autora bolje nego to on sam sebe razume, odnosno izvriti u sebi rekonstrukciju tu eg ivota.5 Dakle, tumaenje je pokuaj nivelisanja razlik izme u pojedinaca (izmeu i nte r pre t i ranog autora i inter pre t a tor a, izmeu bolesnika i analitiara), jer u suprotnom ne bi bilo mogue razumevanje. Hermeneutika je tako mogua samo onda kad razumevanje predstavlja uvek mogu povratak izvoru, preva zilaenju svake distance, niim ne narueno opaanje u kojem je smisao uvek prisutan.6 Ovo potpuno prisustvo smisla jeste efekat
0 1 2 3  5 6 Ibid., str. 159. Ibid., str. 168. Ibid., str. 138. S. Frojd, Snovi, op. cit., str. 35. W. Dilthey, Powstanie hermeneutyki, u: Pisma estetyczne, Warszawa, 1982, str. 310. Ibid., str. 309. Z. Krasnodbski, Rozumnienie ludzkiego zachowania. Prby filozoficznego uza sadnienia nauk humanistycznych i spoecznych, Warszawa, 198, str. 8889.
Knjievne teorije XX veka

Diltajeva hermeneutika koncepcija

62

onoga to e u kasnijoj hermeneutikoj teoriji7 dobiti naziv prisva janje ili osvajanje. Razumem neto samo da bih to uinio neim sopstvenim, da bih osvojio drugost toga neega i smestio u potpu no kontrolisane okvire razumljivosti. Upravo zato je Diltaj morao da napie: Pretpostavka (za) objanjenja ... je ... savreno razumeva nje.8 Savreno ili potpuno. Isto tako razmilja i Frojd: Ko je proao kroz usku dolinu i naglo dospeo na uzvii cu ... odakle se prua irok vidik na sve strane sveta, on mo e da predahne na trenutak i zapita se u kom pravcu treba da se uputi. Slino je i s nama kad ve imamo iza sebe ... objanjenje sna. Tako stojimo pred zaslepljujuim bleskom trenutne spoznaje.9 Na taj nain Frojd se zapisuje u opt im ist i ku he r me neu t iku t r adi c iju prema kojoj: a) smisao se nalazi ispred akta in terpretacije (Frojdova pretpostavka je sledea: san je smislena tvore vina); b) interpretacija iskljuivo postaje orue, lestve koje treba da odbacimo kad doemo do cilja (jer ona predstavlja drugu stranu me dalje rada sna, a on sam je nieg reda) i c) krajnji cilj interpretacije je usvajanje, odnosno osveivanje smisla (kao to je potisnuta elja). Situacija, ipak, nije tako oigledna kako bi se moglo uiniti. Za to u sedmom delu Tumaenja snova, pod naslovom Psihologija pro cesa sna, Frojd pie: Dosad su svi putevi kojima smo se kretali, ako se mnogo ne varam, vodili ka svetlosti, razjanjenju [pa ak i prosvetljenju: Aufklrung] i potpunom razumevanju [zum volen Verstn dnis]; od trenutka kad hoemo da dublje prodremo u duevne procese pri snevanju, sve staze e se zavravati u mraku.50 Ista ova slika mraka i tame, Dunkel, pojavljuje se i nekoliko stra nica kasnije gde Frojd kae da na pitanje o tome da li svaki san mo e biti objanjenje, treba odgovoriti odreno. I u najbolje protumaenim snovima esto jedno mesto moramo ostaviti u mraku [eine Stelle im Dunkel], jer emo pri tumaenju primetiti da tamo poinje klupe misli sna [ein Knuel vom Traumgedanken] koje se ne da odmotati.
7 8 9 50 Pogledati: Hermeneutika. W. Dilthey, Uzupenienia z rkopisw, u: Pisma estetyczne, op. cit., str. 316. S. Frojd, Tumaenje snova, I, Novi Sad, 1973, str. 118, prevod: Albin Vilhar. S. Frojd, Tumaenje snova, II, op. cit., str. 163.

Osvajanje

Epifanija

Mrano mesto psihoanalize

I. Psihoanaliza

63

Pupak sna

A koje vie ne daje nikakav doprinos ni za rasvetljavanje sadrine sna. To je onda pupak sna [der Nabel des Traums], mesto gde se on nastavlja u nepoznato.51 Podsetimo na to da je glavna Frojdova teza koja se odnosi na snove (i glavna teza psihoanalize u knjievnim istraivanjima) za snovana na kategoriji repre z ent a c ij e i glasi ovako: san (tekst) je takva vrsta reprezentacije u kojoj oigledna sadrina sna (Trau minhalt) reprezentuje skrivenu sadrinu, odnosno misao sna (Tra umgedanke). Rad sna zasniva se na stvaranju misli snova (smisao) i njihovom preoblikovanju u sadraj sna (tekst). Upravo ovo preobli kovanje, Umwandlung, Frojd naziva reprezentacijom, Darstellung.52 Odnos izmeu ova dva nivoa sna analogan je odnosu izmeu origi nala i prevoda, dakle, na oigledan nain sadri semantiku sime triju izmeu misli sna i njene sadrine, jer u suprotnom ne bi bilo rei o originalu i prevodu. S druge strane, meutim, Frojd uporno ostaje pri radikalnoj asimetriji sadrine i misli koja je u stvari ne izbean uslov rada sna. Interpretacija je u strogom smislu deformi sanje i vraanje u poetni oblik prvobitne misli sna, odnosno da predstavimo to u kategorijama teorije knjievnosti prelaenje o i g l e d no g sl oj a tek st a u sk r ive n i ili oiglednih znaenja u neo igledni smisao ili da upotrebimo strukturalistiku lingvistiku terminologiju signifiants u signifis. Tako je Frojdova hermeneuti ka rascepljena: s jedne strane, tei ka epifaniji smisla skrivenog iza zavese teksta sna, s druge strane, meutim, ne moe da doe do te epifanije, jer je proces interpretacije samo suprotnost rada sna koja se zasniva na deformisanju. A sama interpretacija jeste diskurs koji ima izrazito autobiografsko znaenje. U Tumaenju snova Frojd ne prestano pria svoju priu, sopstvene snove, izlae njihovo tumae nje; na taj nain dokazuje da ne postoji interpretacija koja nije uro njena u ivot interpretatora.

San kao reprezentacija

Deformisanje sna

Rascep

Interpretacija i autobiografija

51 52

Ibid., str. 177. Zato se psihoanaliza moe shvatiti i kao teorija reprezentacije: Micha Pawe Markowski, O reprezentacji, u: Kulturowa teoria literatury. Gwne pojcia i problemy, red. M. P. Markowski, R. Nycz, Krakw, 2006.
Knjievne teorije XX veka

6

Arhetipovi i simboli
Prilino brzo je postalo jasno da je Frojdova doktrina podlona mnogim interpretacijama ija je posledica podela unutar psihoanalitikog kruga. Od svog uitelja najranije se odvojio Karl Gustav Jung (18751961) ko ji je teoriju nesvesnog preneo na teren istraivanja kolektivnih pred stava, istraujui u umetnikim ARHETIP (gr. archetypos = prao delima arhetipske predstave koje brazac) u Jungovoj teoriji (od 1919. izlaze izvan okvira individualnog godine) skrivena predstava ukorenje nesvesnog. S obzirom na to da je na u kolektivno nesvesnom koja vla Jungova teorija izvrila ogroman da ljudskom psyche. Arhetipovi, kao nadindividualne strukture uobrazilje, uticaj na psihoanalitiko milje opiru se racionalnoj analizi. Kao prvo nje o knjievnosti, red je da joj bitnu sliku, arhetip treba strogo razli se posveti nekoliko pasusa. kovati od slike (vizuelne ili jezike) Prema Jungu, sve to doiv koja je njegova pojedinana reprezen ljavamo ima psihiki karakter. tacija (pogledati: Simbol). U struktu ralistikoj koncepciji Nortropa Fraja, Sve ega se dotiemo, sve sa arhetip je povratna slika koja omogu im dolazimo u kontakt, istog ava meusobno povezivanje najma trenutka se pretvara u psihiki nje dva knjievna dela, a zahvaljujui sadraj.53 Ovo je, oigledno, naj tome i integraciju naeg knjievnog vie openhauerovski, a isto iskustva.* vremeno i najgnostikiji motiv * N. Frye, Anatomija kritike, Zagreb, 1979, u Jungovoj filozofiji. Slino kao str. 3, prevod: Giga Graan. to nas predstave zatvaraju u svoj okvir prema autoru Sveta kao volje i predstave tako smo i mi, kae Jung, zatvoreni u svetu naih psihikih slika.5 To znai da o vek stvara sopstvenu stvarnost, izraavajui kroz slike i rei prikrive nu psihiku energiju utopljenu u nadindividualnu preistoriju. Kad je 1909. godine Frojd objavio svoj rad o opsesivnim neurozama, Jung se nije sloio s osnovnom Frojdovom tezom, naime, s tim da u korenu neuroze lei potisnuta trauma na seksualnoj osnovi. Samu sr neuroze i psihoze neemo shvatiti bez mitologije i istorije kultu re pisao je u jednom od pisama.55 Omiljena Frojdova arheoloka slika odnosi se na otkopavanje ruevina Pompeje kako bi se doprlo do individualnog nesvesnog, skrivenog pod ruevinama. Jung mu je suprotstavio drugu sliku koja mu se pojavila u snu za vreme zajed nikog putovanja s Frojdom u Ameriku (1909). Jung je u svojoj ku i; na spratu se nalazi salon s prelepim rokoko nametajem, ali on
53 5 55 C. G. Jung, O istocie psychicznoci. Listy 19061961, Warszawa, 1996, str. 66. Ibid. Ibid., str. 16.
Razdor u psiho analitikom taboru

Zamka sveta psihikih slika

Jungov san

I. Psihoanaliza

65

Kua kao metafora psyche

Jungova koncepcija arhetipova

Arhetipologija prema Fraju i Diranu

Jungov gnosticizam

postaje svestan toga da ne zna ta se nalazi ispod. Silazi u parter gde se sada nalazi stariji nametaj iz XV veka, zatim odlazi u podrum koji potie iz rimskog doba i na kraju nalazi tajni ulaz u jo niu prostoriju gde debeli sloj praine pokriva kosti i ostatke razbijenog posua, kao da su ostaci neke prvobitne kulture. Za Junga je smisao sna bio oigle dan:56 kua je metafora psyche, salon je svest, parter je nesvesno, a po drum i prostorija ispod njega je svet prvobitnog oveka u meni, svet u koji svest nije prodirala i koji nije mogla da objasni.57 Jung e ovaj svet ostatka prvobitne kulture ili prema drugoj definiciji kolek tivnog a priori individualne psyche poistovetiti s gnostikim pojmom plerome, sredita arhetipova koji emaniraju pojedinane slike i simbo le. Za Junga ovi arhetipovi ine najdublju, neosveivanu i kolektivnu naslagu ljudske psihe koja izranja u snovima i fantazijama. Arhetipovi psihike residua nebrojenih iskustava istog tog tipa58 upuuju na univerzalna ljudska iskustva kao to su, na primer, detinjstvo, materin stvo, veza sa zemljom, smrt ili putovanje, a njihovo prisustvo u svim religijama i mitologijama nesumnjivo svedoi o dubokoj povezanosti pojedinanih oblika nesvesnog bez obzira na to u kojoj e se kulturi ovek roditi i u kojoj e se obrazovati. Slino e smatrati Nortrop Fraj (19121991), iji je osnovni cilj kao istraivaa knjievnosti bilo traga nje za jednakou ljudskog uma pomou uporednog istraivanja umet nikih dela,59 i ilber Diran (ro. 1921), autor Antropolokih osnova imaginarnog (1960), za kojeg je svet predstava odnosno Okean, zbir svih ljudskih predstava bio definivna mera svih stvari.60 Odnos izmeu svesnog Ja i psyche odreuje na duhovni razvoj koji, prema Jungu, ini sutinu procesa individuacije i inicijacije u ivot. Stvaralaka snaga fantazije koja izraava arhetipsku snagu ne svesnog u krajnjoj liniji usmerena je protiv zlokobne materijalnosti ivota (otuda Jungov gnosticizam),61 koja je za prvobitnog oveka
56 57 58 59 60 61 Nasuprot Frojdu, koji je snove shvatao kao rebuse koji kriju istinu o nama, Jung je u snovima video nain na koji nas nae nesvesno neposredno ui to me ko smo mi. C. G. Jung, Seanja, snovi, razmiljanja, Atos, Beograd, 1995, str. 19, pre vod: Dubravka OpaiKosti. C. G. Jung, O stosunku pshyhologii analitycznej do dziea poetyckiego, u: Archetypi i symbole. Pisma wybrane, Warszawa, 1976. J. Hart, Northrop Frye: The Theoretical Imagination, LondonNew York, 199, str. 5. O Nortropu Fraju pogledati: M. P. Markowski, Northrop Frye: literatu ra jako objawienie, u: N. Frye, Wielki Kod. Biblia i literatura, Bydgoszcz, 1998. Pogledati: Potga wiata wyobrae czyli Archetypologia wedug Gilberta Du randa, Lublin, 2002, str. 5. Prevodilac i tuma Junga Jei Prokopjuk pie: Ovako shvaena gnoza je (nein telektualna) spoznaja Boga, sutine stvari, sveta, samog sebe i sl. pomou
Knjievne teorije XX veka

66

bila isto to i slepe sile prirode.62 Zato je Jungova antropologija nasuprot Frojdovoj, koja je u potpunosti izgraena na stvara lakom potencijalu nesvesnog savren alat za prouavanje stvaralakog procesa,63 izuzima jui formalne karakteristike tek stova i slika kulture. I sfera ar hetipova i simboli ostaju izvan racionalne eksplikacije, te se, da * C. G. Jung, O istocie psychicznoci. Listy 19061961, Warszawa, 1996, str. 32. kle, ne predaje egzegetskim sred stvima koje je stvorila hermene utika. Simbol ne obuhvata i ne objanjava nita, ve ukazuje na jo neki transcendentni, neshvatljiv, nejasno nasluivan smisao koji je izvan njega i koji se ne moe u zadovoljavajuoj meri izraziti pomo u bilo koje rei naeg postojeeg govora.6 Zato analiza knjievne simbolike (kao ekspresija arhetipskih naslaga nesvesnog) neposred no, nekako iznad teksta, vodi ka sloju prvobitnih slika koje ostaju izvan domaaja komentara. Arhetipove, same po sebi, nije mogue predstaviti, mogua je, dakle, samo njihova priblina vizualizacija isto kao to i njihova interpretacija moe biti nejasna. Vredno knji evno delo jeste ono koje nas upuuje na snani arhetip koji je, opet kao univerzalno a priori prisutan i u drugim delima. Kako je pisala Mod Botkin, autorka prvog rada koja je primenila Jungovu teoriju arhetipova u istraivanjima poezije:
SIMBOL (gr. symbolon) u Jun govoj teoriji, koji ovde sledi hegelijan sku tradiciju, ulno percipiran izraz unutranjeg doivljaja.* Simbol je ne racionalan i upuuje se na svoj misti ki izvor koji Jung definie gnostikim terminom pleroma (= potpunost). Simbol je odraz plerome. Od Froj dovog simbola razlikuje se po tome to se njime ne upuuje na potisnuti sadraj, ve na kolektivno nesvesno.

Psihoanaliza i prouavanje stvaralakog procesa

Analiza knjievne simbolike

Sva poezija nam, sagledavajui ono to je pojedinano, po mou senzualnih jezikih sredstava prenosi odreen fond iskustava emotivnog ali nadindividualnog ivota.65
unutranjeg iskustva (prosvetljenje ili posveenje). U: J. Prokopiuk, C. G. Jung, czyli gnoza XX wieku, u: C. G. Jung, Archetypi i symbole, op. cit., str. 3. Slino je pisao i Nortrop Fraj koji je svoju ne psiholoku ve strukturalistiku koncepciju arhetipa pozajmio od Junga: Knjievnost je jedan od aspekata ljudske nunosti stvaranja u obliku haosa. U: N. Frye, The Secular Scripture: A Study of the Structure of Romance, Cambridge, Mass. 1976, str. 31. Stvaralaki proces, pie Jolanda Jakobi, zasniva se na oivljavanju venih simbola oveanstva koji dremaju u nesvesnom, na njihovom razvijanju i preoblikovanju u gotovo umetniko delo! J. Jakobi, Psichologia C. G. Junga, Warszawa, 1968, str. 2. C. G. Jung, Rebis, czyli kamie filozofw, Warszawa, 1989, str. 21. M. Bodkin, Studium o Sdziwym Marynarzu i archetypie odradzania si, u: Sztuka interpretacji, red. H. Markiewicz, Wrocaw, 1971, str. 368.

62

63

6 65

I. Psihoanaliza

67

Odnos izmeu arhetipa i dela

Prouavanje knjievnosti kao inicijacijska delatnost

Izmeu arhetipa i dela uspostavlja se dvosmeran odnos, upravo isti onakav kao u Platonovoj teoriji ideja, koji povezuje ideje i po jedinane predmete: arhetip uestvuje u delu (Platonov methexis), dok delo reprezentuje ili podraava (Platonov mimesis) arhetip. A istraiva arhetipova podsea na filozofa upuenog u tajnu pla tonizma koji se, posle niza nivoa saznanja, izdie kako to Platon predstavlja u Pismu VII do nivoa same ideje koja se, oigledno, ne moe predstavljati. Tako istraivanja knjievnosti postaju inicijacij ska delatnost.66

Posle Frojda
Druga odstupanja od Frojdove teorije

Lakanova reinterpretacija Frojda

Meu ostale koji su odstupili od klasine Frojdove teorije moe se uvrstiti i Melani Klajn (18821960) koja se, pre svega, posveti la prouavanju depresivnomanijakalne pozicije u psihikom raz voju deteta. Meutim, pravi prelom u psihoanalizi desio se uz po mo francuskog psihijatra aka Lakana (19011981) ija je deviza Povratak Frojdu istovremeno oznaavala radikalno preformulisa nje Frojdovih ideja. Jedno od najveih Lakanovih dostignua bila je stvaralaka in terpretacija Frojdove reenice Wo Es war soll Ich werden koja se prema tradicionalnom tumaenju moe prevesti kao Gde je bilo Ono, mora doi Ja (Tamo gde je id, mora doi ego). Ova reeni ca upuuje na drugu Frojdovu ELJA (fr. dsir, nem. Begierde, topiku, prema kojoj trodelna engl. desire) u koncepciji Lakana, ko struktura psihikog aparata ra ji je iao tragom Hegela, elja je uvek slojava ljudsku psihu na tri sfe elja Drugoga, le desir de lAutre, to re: Ono Ja NadJa. Prema podrazumeva dve stvari: subjekat tra tradicionalnom tumaenju, koje i priznanje od Drugoga (elim da su po ugledu na Frojda izabrali me Drugi eli), ali takoe tei posedo vanju Drugoga (elim Drugoga). mnogi interpretatori (najpozna tije je postalo tumaenje Pola Rikera),67 samosvest subjekta dobija se kao efekat prekoraenja ogra nienj vezanih za supremaciju nagonskih elemenata. Tamo gde su vladale elje koje su razvlaivale subjekat svestan sebe od njemu pripadajue dominacije, potrebno je ponovo uspostaviti kontrolu
66 67 Kratko predstavljanje Archetypal Theory and Criticism zajedno s bibliografi jom nalazi se u: The John Hopkins Guide to Literary Theory and Criticism, red. M. Groden, M. Kreiswirth, BaltimoreLondon, 199, str. 360. P. Ricoeur, De linterprtation. Essai sur Freud, Paris, 1965.
Knjievne teorije XX veka

68

samorazumevanja strukture Ja; dolo bi, negirajui svoju nagonsku stranu, do nivoa neporemeene samospoznaje. Oigledno je da se kroz ovakav tip razmiljanja provlai Hegelova epopeja duha koji se iz izgnanstva u sebi stranu spoljanjost (ovde: nagonska strana, nemako Es, srpsko Ono, francusko a) vraa sebi, bogatiji za ono to je ostalo iza njega. Lakan radikalno preokree ovaj odnos. Ako je u Hegelovom modelu osveivanja savreno poznato ta se nalazi u oblasti svesti, onda je u Lakanovom modelu pravi subjekat potpuno sebi nedostu pan, nikada nije sam svoj gospodar. Subjekat govori, ali ne zna ta govori jer je upleten u mreu simbolikih medijacija koje mu ne dozvoljavaju da objedini sopstvenu sliku (ova teza do kraja preokre e skoro sve definicije autobiografije zasnovane na svesnoj nameri portretisanja sebe). Simboliki poredak (ili diskurs, govor) interve nie u zamiljenom poretku (autoportret koji stvaramo s nadom da je to nae pravo Ja) i na taj nain onemoguava samorazume vanje. Ova dva poretka zamiljeni i simboliki meusobno se sukobljavaju tokom procesa konstituisanja Subjekta. Predstave koje dete stvara o sebi u st a d ijumu o g le d a l a stvaraju idealnu sliku o sebi (moi), dok uporedo s to STADIJUM OGLEDALA (fr. stade kom uenja jezika nastupa sim du miroir) u Lakanovoj psihoanali boliki poredak koji subjekat zi faza emotivnog razvoja deteta (iz (je) liava autonomije. ovek meu estog i osamnaestog meseca mora da govori da bi izrazio se ivota) u kojoj, zahvaljujui prepozna vanju sebe u ogledalu, dete objedinju be, ali govorei koristi rei koje je sopstveni lik (do tada dete percipi ne potiu od njega, ve iz sfere ra svoje telo u delovima, kao le corps otuujue kulture. Zato e La morcel), a istovremeno otkriva sebe kan rei da subjekat neizbeno kao nekog drugog (= alijenacija). Sta biva otuen u oznaitelju (sig dijum ogledala je predjeziki stadi nifiant), to znai da, govorei, jum i pripada imaginativnom registru ovek postaje sam sebi stran ili u kojem biva ustaljena slika Ja. Preva zilaenje stadijuma ogledala vezuje se kako je to jasno iskazao Gom za uenje jezika. Dete tada prelazi iz brovi u Svadbi ne govorimo imaginativnog registra (LImaginaire) mi jezikom, ve jezik govori na u simboliki registar (LSimbolique). ma. Ovu sferu subj ekt iv nog ra zb at i nj enj a u j e zi ku Lakan naziva Nesvesnim, menjajui u potpunosti smisao Frojdovog koncepta. Preokretanje ove reenice daje nam najvaniju Lakanovu tezu: nesvesno je strukturisano kao jezik. Simboliko razvlaivanje subjekta zasniva se, dakle, na to me da sam lien ak i mog najintimnijeg, subjektivnog iskustva onoga kako mi stvari zaista izgledaju.68 Prema Frojdu, nesvesno
68 S. iek, The Plague of Fantasies, Verso, LondonNew York, 1997, str. 259.
I. Psihoanaliza

Samorazumevanje struktura Ja

Otuen subjekat

Zamiljen i simboliki poredak

Nesvesno i jezik

69

se manifestovalo p omo u jezika (to je glavna teza njegovog rada Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). Prema Lakanu nesvesno je sam jezik.

Lakan i knjievnost
Ovde se najbolje vidi znaaj koji Lakanova psihoanaliza ima za pro miljanje knjievnosti. Krenimo jo jednom od subjekta. Dakle, ka ko istie poznati komentator Lakana, Slovenac Slavoj iek, osnov na osobina Lakanovog subjekta oigledno je njegova alijenacija u oznaitelju: samo ako je subjekat uhvaen u radikalno spoljanju mreu oznaitelja, ve je mrtav, raskomadan, podeljen.69 To znai da simbolika reprezentacija, iako neizbena, uvek vri izobliava nje subjekta, da subjekat ne moe da pronae oznaitelja TRAUMA (nem. iz gr. trauma) koji bi bio njegov sopstveni, da dogaaj u psihikom ivotu subjek uvek govori previe ili prema ta koji je izazvao ok na koji se ne mo e privii. Trauma je prema Frojdu lo: ukratko, uvek govori neto bolna ingerencija stvarnosti, dok je drugo od onoga to je hteo da prema Lakanu efekat pribliavanja kae.70 Ako se kae da je Laka Realnom, odnosno onome za ta ne nov subjekat izgraen na ne ma rei u jeziku. U oba sluaja trau dostatku, onda taj nedostatak ma ne podlee simbolizaciji. predstavlja nemogunost prona laenja najlinijeg signifiant za STRAVINO (nem. das Unheim izraavanje samog sebe. Umesto liche) kategorija koju je uveo Frojd toga progovara Nesvesno, odno da bi oznaio situaciju u kojoj se de sno Jezik ili Simboliki Drugi ava povratak onoga to je svest poti (lAutre). Pedesetih godina, za snula i to izaziva oseaj udnovato sti i neobinosti postojanja. Prema Lakana je bilo najvanije otkri Frojdu, unheimlich je sve ono to bi e da simboliki poredak pred trebalo da je skriveno i tajno, a izalo stavlja mesto prave konstitucije, je na videlo. Umetnost esto izaziva zapravo dekonstitucije subjek oseanje stravinog. ta. Kasnije, meutim, Lakan vi e ne insistira na simbolikoj dimenziji i u vezi s tim vie ne veruje toliko u reintegrativni i intersubjektivni smisao analitikih postupa ka. Glavni predmet njegovog interesovanja postaje Stvarnost, pre ciznije ono to je Realno. Prema Lakanu, R e a l n o j e on o to
69 70 S. iek, Sublimni objekt ideologije, Zagreb, 2002, str. 206, prevod: Neboja Jovanovi i dr. Ibid., str. 207208.
Knjievne teorije XX veka

Lakan i knjievnost

Subjekat izgraen na nedostatku

Realni poredak

70

n e p o d l e e si mb ol iz aciji z b o g t raume i to se javlja onda kad, na primer, predme ti koji su u svakodnevnoj upo trebi bivaju lieni oiglednog, rutinskog znaenja i pojavlju ju se u promenjenom obliku. Tada nastaje efekat neobino sti, stranosti, predmet postaje kako bi Frojd rekao unhe 71 imliche, neobian ili kako bi to rekao klovski zaudan, odnosno lien simbolike ukorenjenosti u naem jeziku. Za Lakana, Realno predstavlja ispoljavanje onoga to se izmaklo ispod vlasti sim bolikog poretka. U tom smislu umetost se moe s mnogo razloga posmatrati kao podruje u kojem je Realno briljivo potiskivano (konvencionalna umetnost) ili podruje u kojem povratak Realnog postaje neizdrljiv (i takoe podlee potiskivanju ili cenzuri). U oba sluaja iako lii na paradoks, mada nije umetnost (svesno ili ne svesno) potcenjuje Realno, jer je ono za nju neizdrljivo i to zbog njegovog radikalnog asimbolikog karaktera. Lakan je pod uticajem Hajdegera uneo u renik psihoanalize po jam Stvari, Das Ding, La Chose. Ta Stvar je Neto do ega se u stvari ne moe dopreti, mada potpuno odreuje situaciju subjekta. Ona je sasvim liena znaenja, iako ga generie. ini osnovu simbolizacije, iako joj sama ne podlee.72 Neizreciva je, iako govor subjekta uglav nom zavisi od nje. Jasno je da ova Stvar, koja je u nama i iznutra nas, odreuje iako se ne moe izgovoriti, podsea na Frojdov pupak sna koji stvara znaenja, ali im sam izmie. Ta Stvar je strano telo koje se krije u naem telu, ali i kao neto strano istovremeno pripada i nama. Tako dolazimo do sutine odnosa izmeu onoga to je Sim boliko i onoga to je Realno. Ve znamo da se osnovna napetost deavala izmeu zamiljene identifikacije s pravim ja i nemogu nosti adekvatne reprezentacije upisane u poredak nesavrenih sig nifiants te, dakle, u poredak koji je odredio Drugi ili kako kae Lakan Pravo. Sada ovu situaciju moemo preformulisati. Ako Pravo Drugoga (identino sa Imenom Oca, jer je za Lakana Pravo = Simbolini Drugi = Otac = Nesvesno) ne dozvoljava subjektu da otkrije sopstveno ja, onda je ono istovremeno i odbrambena
REALNO (fr. le rel) u kasnijoj Lakanovoj koncepciji, ono to u psihi kom iskustvu ne podlee simbolizaciji ili prevodu na jezike znakove. Doiv ljaj Realnog, slino kao i doivljaj stra vinog kod Frojda, izaziva nemir kod subjekta koji stoji oi u oi sa svetom lienim znaenja. Prema Lakanu, Real no je traumatino jezgro u ljudskoj psi hi koje slabi odnos sa stvarnou. 71 72 S. Freud, Niesamowite, u: Dziea, t. 3: Pisma psychologiczne, Warszawa, 1997. Ova paradoksalna struktura fascinirala je razne poststrukturalistike misli oce koji mnogo duguju psihoanalizi. Bart je naziva signifiance, Kristeva chora, a Derida diffrance.

Umetnost naspram Realnog

Lakanova Stvar

I. Psihoanaliza

71

Poredak automaton

Poredak tuch

Knjievnost i trauma

reakcija na pritisak Stvari koja DRUGI (fr. lAutre) u Lakanovoj se u njemu krije. Pristup simbo koncepciji, mesto s kojeg se postavlja likoj dimenziji ili, na primer, pitanje o mojoj elji, dakle, mesto pisanje (poredak automaton) na kojem sam prepoznat kao ja i na u stvari je osuen na alijenaci kojem to prepoznavanje (priznanje) zahtevam (pogledati: ELJA). ju u oznaitelju, ali, s druge stra je drugi ovek, ve simbolino To ni mesto ne, uspeva da izbegne ono to koje zauzimam oseajui nedostatak je u subjektu najtraumatinije (kad ne bih oseao nedostatak, ne bih Stvar koja se nikako ne moe mogao nita da elim). Zato e Lakan simbolizovati (poredak tuch). rei: Drugi je nedostatak u meni. Pisanje je, dakle, pokuaj maski ranja traumatinog jezgra pomou identifikacije sa simbolikim knji evnim smislom. ta je, zapravo, ovaj centar koji se ne moe dosegnu ti, sr koja se ne moe tematizovati, a koja skroz proima subjekat? Prema Lakanu, to je trauma. Realnog (dakle, traume) ne moemo se osloboditi, ali ga ne moemo ni dotai. Dakle, dilema knjievnosti je ste sledea: pisanje je nemogue bez odnosa prema traumi (pisanje je traumatino po sutini), iako ne moe, takoe, ni da je ne maskira (beanje od traume je sutina knjievnosti). Takav je, naime, najvani ji smisao Lakanove psihoanalize u knjievnom kontekstu.

Rezime
Kako je pisala oana Felman: Knjievnost je jezik koji psihoanaliza koristi da bi govori la o sebi samoj, da bi sama sebe imenovala. Knjievnost, da kle, nije samo izvan psihoanalize poto motivie, ona i na stanjuje imena njenih osnovnih pojmova [kao, na primer, Edipov kompleks, narcizam, EDIPOV KOMPLEKS seksualna mazohizam, sadizam], po elja koje dete usmerava ka roditelji to ini unutranji odnos ma. U klasinoj verziji, dete eli rodi pomou kojeg psihoanaliza telja suprotnog pola (Edip eli Joka stu) i u rivalskom je odnosu prema imenuje svoja otkria.73 Meutim, veze unutar psi hoanalize odnose se i na druge oblasti. Pre svega: na subjekt, na
73

roditelju istog pola (Edip ubija Laja). U suprotnoj verziji, oznaava ljubav prema roditelju istog pola i mrnju prema roditelju suprotnog pola.

Literature and Psychoanalysis: The Question of Reading: Otherwise, red S. Fel man, Baltimore, 1982, str. 9.
Knjievne teorije XX veka

72

Edipov kompleks, prema Frojdu, od reuje emocionalni razvoj oveka: od njegovog intenziteta i verzije zavi si izbor objekta ili izbor onoga koga volimo u zrelim godinama. Reenje Edipovog kompleksa povezano je s raanjem NadJa (berIch): odri ui se zadovoljavanja edipovskih elja, koje su naile na zabranu, dete preobraa erotsko osvajanje roditelja u identifikovanje s njima i interiori zuje zabranu. Prema miljenju dru gih psihoanalitiara, interiorizacija zabrane deava se pre pojave edipov skih elja.

njegove relacije sa svetom i na strukture i tropologije knjiev nog teksta. U prvoj, borbenoj fazi razvoja psihoanalize junak analize bio je uvek pisac u iju se psihu nastojalo zaviriti pomo u teksta. Danas to vie nije pi sac kao takav, ve je to subjekt prisutan u tekstu kao i sam rad teksta koji skriva tajne sadraje, onaj koji privlai interesovanje istraivaa. Ako ni danas psiho analiza nije izgubila svoj kritiki potencijal, onda je to zato to: 1. Dovodi u sumnju kartezijansku koncepciju subjekta koji se jasno i oigledno prepoznaje u sopstvenim tvorevinama. Bilo u Frojdovoj ili Lakanovoj verziji, subjekt je usmeren na sebe samog i nikada ne zna ko je ni ta govori. Dakle, postoji sfera koja ne podlee kontroli subjekta i ta sfera je Nesvesno. Kod Frojda je ona odvojena od svesnog Ja cenzurom koja potisku je neugodne sadraje. Kod Lakana je ona strukturisana kao jezik, to znai da premeta subjekt od oznaitelja do oznai telja (signifiants) u kojima se on ne moe pronai. 2. Nesvesno je tretirano kao diskurs. Frojd nije otkrio nesvesno, ali je prvi ukazao na njegovu diskurzivnu prirodu: da ona go vori pomou naeg govora, da ima odjek u snovima i da se otkriva u jezikim omakama. 3. Knjievno stvaralatvo podsea na odbrambenu delatnost psihe, jer je u oba sluaja izmeu sveta i Ja postavljen filter fantazije koji spreava oseanje neprijatnosti. Knjievni tekst nije autonomni artefakt, ve upuuje na stvaraoca, tanije, na njegove nesvesne fantazije zahvaljujui kojima on reava delikatne probleme sopstvene psyche. . Knjievni tekst se tretira kao simptom na osnovu kojeg se dola zi do skrivenog smisla. U sluaju Jungove psihoanalize, ulogu simptoma igraju simboli, a ulogu skrivenog smisla arhetip. 5. Knjievni tekst predstavlja strukturalnu analogiju sa snom. To znai da analiza sna moe da postane model za knjievnu analizu, a istovremeno njen cilj postaje deformisanje deformi sanja kojem je podvrgnut skriveni sadraj sna u procesu rada sna. Iako rad sna ima tropoloki karakter, analitiar mora da
73

Kritiki potencijal psihoanalize

Frojdovo nesvesno Lakanovo nesvesno

Knjievni tekst kao simptom

I. Psihoanaliza

se uhvati u kotac s maskirajuom retorikom teksta koja po mera pravo znaenje. 6. Knjievni tekst se kao analogon psihikog aparata tretira kao polje napetosti i konflikata ijim otkrivanjima i smirivanji ma u sjedinjavajuoj interpretaciji tei interpretator. Ipak, to ne znai da svaki tekst, isto kao i svaki san, moe biti protu maen. Na pitanje da li se svaki san moe tumaiti, treba odgovoriti sa ne.7 Kako snovi, tako se i tekstovi odlikuju od govarajuom s nagom otp or a prema interpretaciji, te je za to interpretator prinuen samo na postavljanje hipoteza ija e se nasluivanja dotai grae duevnog aparata i rada sna ga koje u njemu deluju.75 7. Knjievni tekst se moe shvatati kao element interpretativne transakcije izmeu pacijenta (pisca) i terapeuta (itaoca).76 Interpretacija se zasniva na konstruisanju prie koja otkriva smisao nedostupan piscu. Odnos izmeu autora i itaoca moe se opisati pomou prenosnih kategorija (bertragung, transference) kad italac odgovara na elju autora ugraenu u tekst. 8. Kao to jedan te isti podsticaj [moe] imati mnoge predsta ve, tako je i svaka prava poetska tvorevina rezultat vie ne go jednog, u dui pesnika oivljenog, podsticaja i doputa vi e nego jednu interpretaciju.77

7 75 76 77

S. Frojd, Tumaenje snova, II, op. cit., str. 177. Ibid., str. 163. Kako je to predstavio D. Hilis Miler interpretacija knjievnog teksta podse a na leenje pacijenta. U: J. Hillis Miller, Constructions in Criticism, The ory Now and Then, New York, 1991, str. 26. S. Freud, Objanianie marze sennych, op. cit., str. 23.
Knjievne teorije XX veka

7

Hronologija
1896: 1900: etrdesetogodinji Sigmund Frojd, autor knjige Studien ber Hyste rie (Rasprave o histeriji), napisane zajedno s Jozefom Brojerom i iz date godinu dana ranije, prvi put koristi re psihoanaliza. Frojdovo Die Traumdeutung (Tumaenje snova). U oktobru poetak terapije s Dorom koja e postati junakinja jedne od vanijih klinikih studija o histeriji. Diltaj pie Nastanak hermeneutike. U Parizu se rodio Lakan. Frojd objavljuje Psihopatologiju svako dnevnog ivota napisanu, kako je govorio, za nestrunjake. Huserl objavljuje Logika istraivanja. Frojdova Dosetka i njen odnos prema nesvesnom; Tri rasprave o teoriji seksualnosti, iji je cilj sticanje uvida u mehanizam sek sualnog funkcionisanja oveka uz pomo psihoanalitike tehni ke (Predgovor iz 191. godine). Prva Frojdova studija posveena knjievnosti noveli Gradiva, danskog pisca Jensena. Uticaji putovanja u Italiju: ruevine Pompeje uporeene su sa represijom na koju nailazi erotsko is kustvo potisnuto u nesvesno. Iskopavanje ostataka iz ruevina podsea na psihoanalitiku seansu. Treeg marta Jung prvi put poseuje Frojda u Beu. Razgovaraju trinaest sati. Der Dichter und das Phantasieren (Pesnik i fantaziranje): Pesnik radi isto to i dete koje se igra: stvara svet fantazije prema ko jem se odnosi veoma ozbiljno, to znai da u njega ulae mno go emocija, otro ga razlikujui od stvarnosti. Fantazija ima svoj izvor u nezadovoljavanju elja i podudara se sa snom. Putovanje s Jungom i Ferencom u Ameriku gde je psihoanaliza naila na prijem pun oduevljenja. Frojdovo prouavanje fobij (sluaj Malog Hansa) i opsesivne neuroze (sluaj takozvanog oveka Pacova). Jung postaje predsednik Meunarodnog psihoanalitikog udru enja. Frojd objavljuje svoja amerika predavanja (ber Psycho analyse. Fnf Vorlesungen). 75

1901:

1905:

1907:

1908:

1909:

1910:

I. Psihoanaliza

Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinija. Kad su u pita nju dve Leonardove osobine sklonost ka potiskivanju nagona i sublimacija primarnih nagona, psihoanaliza ostaje nemo na. Nagoni obeleavaju granicu psihoanalitike spoznaje. Posle toga ostaje samo biologija na kojoj se uzdie psihika zgrada. 1911: reberov sluaj ili Frojdova istraivanja strukture paranoje. Jung zavrava svoj prvi samostalan rad Wandlungen und Symbo le der Libido (Promene i simboli libida). Toga se ovako seao: U meni se rodio oseaj da nemam ta da traim u svetu intelek ta... Materijal nesvesnog izvuen na svetlost dana ostavljao me je, da tako kaem, iroko otvorenih usta! Posle ove knjige (prevede ne na engleski ve 1916. godine) Frojd se razilazi s Jungom. 1913: Frojdov Totem i tabu. Ferenc osniva Psihoanalitiko drutvo u Budimpeti, Ernest Dons (budui Frojdov biograf) otvara filijalu drutva u Londonu. 1914: Zur Einfhrung des Narzimus (Uvod u narcizam). Zaljubljiva nje poiva u prelivanju Ja libida na objekat. Ono ima mo otkla njanja potiskivanja i leenja perverzije. Jung podnosi ostavku na mesto predsednika Meunarodnog psihoanalitikog drutva. 1915: Frojdovo Das Unbewute (Nesvesno). 19161917: Frojdov Uvod u psihoanalizu. De Sosirova Opta lingvistika. 1917: Trauer und Melancholie / alost i melanholija (nastavak proua vanja narcistikih psihikih poremeaja). Melanholija je defini sana kao posledica (= nepreraena) gubljenja objekta pogubnog za Ja (a preraeno gubljenje je alost). Libido se vraa u Ja koje zbog identifikacije sa izgubljenim objektom biva uniteno. 1918: Frojdovo prouavanje dejih neuroza (sluaj oveka vuka). 1919: Das Unheimliche (Zastraujue): Jedan od malobrojnih Frojdovih radova posveenih estetici. Zastraujue predstavlja iskustvo vra anja potisnutog koje izaziva neprijatan oseaj stranosti sveta. Na zasedanju Psihoanalitikog drutva Melani Klajn predstavlja svoju prvu raspravu o dejem razvoju. 1920: Frojdovo Jenseits des Lustprinzip (S one strane principa zadovolj stva). Ja se rukovodi principom zadovoljstva, potiskujui nepri jatne sadraje. 1923: Frojdovo Das Ich und das Es (Ja i Ono). Formulacija takozva ne druge tropike psihikog aparata. Ego [Ich] reprezentuje ono to se moe nazvati razumom i razboritou nasuprot idu [Es] koji obuhvata sve strasti. 1925: Verneinung (Negacija): Nema lepeg dokaza za otkrie nesve snog od toga kad neko, koga analiziramo, reaguje reima: ni sam mislio na to. 76
Knjievne teorije XX veka

1926: 1927: 1930: 1932: 1933:

1934: 1936:

1938: 1939:

1946: 1949:

1953:

Lakanov nauni debi (kao koautora) koji godinu dana kasnije poinje kliniku psihoanalitiku praksu. Fetischismus. Kratka Frojdova rasprava o seksualnom fetiizmu. Esej o Dostojevskom. Frojdova erka, Ana Frojd, objavljuje svo je najvanije delo Deja psihoanaliza. Frojdov Das Unbehagen in der Kultur (Nelagodnost u kulturi). Lakanov samostalan nauni debi. Prva Lakanova knjiga (doktorat): O paranoinoj psihozi i nje nim vezama sa linou. Lakan objavljuje lanak u nadrealistikom asopisu Minotaur. Rus Koevnjikov, naturalizovan u Francuskoj kao Koev, dri predavanja (do 1939. godine) o Hegelovoj Fenomenologiji duha u cole des Hautes tudes. Na predavanjima su se mogli sresti pisci (R. Keno) i psihijatri, pa i sam Lakan koji je od Koeva pozajmio tumaenje Hegelove teorije elje kao elje Drugoga (elim neto samo zato to traim priznanje nekog drugog ko takoe eli to neto). Archetypal Patterns in Poetry: Psychological Study of Imagina tion, Mod Botkin. Prva primena Jungovih ideja na prouavanje knjievnosti. Na XIV kongresu Meunarodnog psihoanalitikog udruenja u Marijenbadu, Lakan izlae uveni referat o stadijumu ogledala. Ana Frojd objavljuje rad Ego i odbrambeni mehanizmi. Frojd se zbog nacistike agresije seli iz Bea u London. Gaston Balar objavljuje Psychoanalyse du feu (Psihoanaliza vatre). Frojd umire u Londonu objavljujui pre toga svoje poslednje delo Der Mann Moses und die monotheistische Religion (Mojsije i monoteizam). Lakan poinje da radi u vojnoj bolnici. Pojavljuje se prvi tom francuskog prevoda Fenomenologije duha. Posle perioda ratnog utanja, Lakan ponovo poinje da objavlju je naune radove. Ernest Douns, tada predsednik Meunarodnog psihoanaliti kog udruenja i najvei ivi Frojdov uenik, objavljuje knjigu Hamlet and Oedipus (Hamlet i Edip) koju izdava reklamira kao klasinu studiju iz psihoanalize knjievnosti. Objavljivanje Lakanovog marijenbadskog predavanja pod naslo vom La stade du miroir (Stadijum ogledala). Lakan postaje predsednik Pariskog psihoanalitikog udruenja (SPP), iz kojeg zatim istupa da bi postao lan Francuskog psiho analitikog udruenja (SFP) koje nije posedovalo akreditaciju Meunarodnog psihoanalitikog udruenja. Poetak ozbiljnih 77

I. Psihoanaliza

1954: 1955: 1955 1956: 19591960: 19601961: 1963: 1964:

1966:

1967: 1968: 19701980: 1972: 1973: 78

podela u francuskoj psihoanalizi. Lakan poinje da dri uvena predavanja ije e beleke biti objavljene u posebnim knjigama. Na seminare, koji su trajali dvadeset i sedam godina bez pre stanka, danas se gleda kao na psihoanalitike predstave koje je Lakan briljivo reirao i izvodio na prilino hermetinom jezi ku. Bez obzira na to, uvek su privlaili mnotvo posetilaca koji nisu obavezno bili profesionalno povezani s psihoanalizom. Prvi tom predavanja: crits tchniques de Freud (Frojdovi tehni ki spisi). Seminar o Ukradenim pismima Edgara Alana Poa. Drugi tom seminarskih radova: Ja u Frojdovoj teoriji i psihoanalitikoj tehnici. Lakanov seminar o psihozama. Seminar LEthique de la psychoanalyse (Etika psihoanalize), na kojem se pojavljuje nova interpretacija Realnog i Stvari (das Ding, la Chose). Seminar o Prenosu (Le Transfert). Fukoova knjiga Istorija ludila u doba klasicizma. Lakan postaje glavni urednik serije Champ freudien u izdava koj kui Seuil. Lakan formira cole Freudienne de Paris (EFP). Seminar XI: Les quatres concepts fundamentaux de la psychoanalyse (etiri fundamantalna koncepta psihoanalize), na kojem izgovara uve nu reenicu: Nesvesno je strukturisano kao jezik. Rolan Bart objavljuje Elments de smiologie (Elementi semiologije). Fransoa Val sakuplja ratrkane Lakanove studije u knjigu crits (u kolekciji Champ freudien iji je urednik takoe bio Lakan), bibliji svih lakanista. Objavljivanje crits se podudara sa izdavanjem drugih knjiga kljunih za francuski strukturalizam: Fukoove Rei i stvari, Ben venistina Problmes de linguistique gnrale. Renik psihoanalize Laplana i Pontalija, prvi prirunik koji po vezuje Lakana i Frojda. EFP poinje da objavljuje asopis Scilicet. Lakan podrava stu dentski pokret. Na univerzitetu u Vensanu nastaje odsek za psi hoanalizu kojim upravljaju njegovi uenici. Naredni Lakanovi seminari. Registrovano ih je ukupno dvade set i sedam, od kojih je svaki objavljen ili e biti objavljen u po sebnoj knjizi. French Freud: Structural Studies in Psychoanalysis, tematski broj Yale French Studies. Pronicljiva kritika knjiga o Lakanu: Le titre de la lettre Filipa LakuLabara i anLik Nansija.
Knjievne teorije XX veka

1975:

1976: 1977:

1981:

Izlazi Anxiety of Influence (Strah od uticaja) Harolda Bluma, smeo pokuaj opisivanja knjievnoistorijskog procesa pomou kategorije edipovske psihomahije izmeu predaka i potomaka. Lakanova poseta Americi. Serija udnih dogaaja i skandala. Siguran u svoju slavu s one strane Atlantika, Lakan je odluio da privatno poseti Metropoliten operu (Recite im da sam ja La kan), a kad nije uspeo da ugovori susret, jedna od njegovih do maica, ne govorei nita Lakanu, pozvala je direktora i nagove stila da e se u Operi pojaviti anPol Sartr incognito. Direktor je bio poastvovan i odmah pristao, ali je bio upozoren da veliki filozof ne voli kad se njegovo ime javno izgovara. Lakan nita ni je shvatio, mada mu je jedino njegovo nepoznavanje engleskog dozvolilo da pree preko pitanja i d odgovor o zdravlju Simon de Bovoar. U Bostonu, na MIT, gde se susreo sa omskim, La kan mu je na pitanje ta je miljenje, odgovorio ovako: ini nam se da mislimo mozgom. Ja lino mislim stopalom. Samo tada dolazim do stvarnog kontakta s neim solidnim. Ponekad mislim i elom, pogotovu kada njime u neto udarim. Video sam i previe (elektro)encefalograma da bih znao kako tamo ne ma ni traga misli. omski je brzo konstatovao da ima posla sa ludakom. U dvadeset i prvom broju Potique Derida objavljuje dugaak esej Le facteur de la verit koji predstavlja kritiku metafizikih (zapravo fa logo ce nt r i ni h) pretpostavki Lakanove psihoa nalize (fallus kao privilegovan oznaitelj), ugraenih u Laka nov seminar na temu Poovog Ukradenog pisma. U uvodu za ovaj esej Derida pie: Psihoanalitiki orijentisana knjievna kritika u Francuskoj ne postavlja pitanje teksta. To se moe re i, bez velike nepravde, za psihobiografiju Marije Bonaparte, za psihoanalizu materijalne fantazije [Balara], egzistencijalnu psi hoanalizu [Sartra], psihokritiku [Morona], psihoanalitiki obo jenu tematsku fenomenologiju [Riara] itd. Bruno Betelhajm u knjizi The Uses of Enchantment: The Mea ning and Importance of Fairy Tales postavlja tezu o bajci kao ilu straciji nesvesnog konflikta u dejoj psihi. Tematski broj asopisa Yale French Studies posveen psihoana lizi. U njemu su se, izmeu ostalih, nali Lakanov tekst Desire and the Interpretation of Desire in Hamlet, kao i odlina inter pretacija oane Felman Dejmsovog Okretaja zavrtnja, pod na slovom Turning the Screw of Interpretation. Lakan umire 9. septembra.

I. Psihoanaliza

79

Bibliografija
Renici
Lapport freudien. lments pour une encyclopdie de la psychanalyse, red. P. Ka ufmann, Pary 1993; wyd. 2: Pary 2003. S. Fhanr, Sownik psychoanalizy, tum. J. Kubitsky, Gdask 1996. J. Laplanche, J.B. Pontalis, Sownik psychoanalizy, red. D. Lagachea, tum. E. Modzelewska, W. Wojciechowska, Warszawa 1996. Sownik phychoanalizy. Klasyczne pojcia, nowe koncepcje, red. B. E. Moore, B. D. Fine, tum. E. Modzelewski, Warszawa 1996.

Sigmund Frojd
Tekstovi u poljskim prevodima (naveden je i prevod na srpski i hrvatski) S. Freud, Czowiek imieniem Mojesz a religia monoteistyczna, tum. A. Ochoc ki, J. Prokopiuk, wstp A. Ochocki, oprac. R. Reszke, Warszawa 199. Up. S. Freud, Freud i Mojsije. Studije o umjetnosti o umjetnicima (prev. Renata Jurleta i Tamara Tomi), Zagreb, 2005. S. Freud, Czowiek, religia, kultura, tum., pos. J. Prokopiuk, wstp B. Sucho dolski, Warszawa 1967. S. Freud, Dowcip i jego stosunek do niewiadomoci, tum. R. Reszke, Warsza wa 1993. Up. S. Frojd, Dosetka i njen odnos prema nesvesnom (prev. Tomi slav Beki), Novi Sad, 1973. S. Freud, Dziea, t. 1: Objanianie marze sennych, tum. R. Reszke, Warszawa 1996. S. Freud, Dziea, t. 2: Charakter a erotyka, tum. R. Reszke, D. Rogalski, oprac. R. Resczke, Warszawa 1996. S. Freud, Dziea, t. 3: Pisma psychologiczne, tum. R. Reszke, Warszawa 1997. S. Freud, Dziea, t. : Pisma spoeczne, tum. A. Ochocki, M. Porba, R. Res zke, oprac. R. Reszke, Warszawa 1998. S. Freud, Dziea, t. 5: ycie seksualne, tum. R. Reszke, Warszawa 1999. 80
Knjievne teorije XX veka

S. Freud, Dziea, t. 6: Dwie nerwice dziecice, tum. R. Reszke, Warszawa 2000. Up. S. Frojd, O seksualnoj teoriji. Totem i tabu (prev. Pavle Mileki), Novi Sad, 1973. S. Freud, Kultura jako rdo cierpie, tum. R. Reszke, Warszawa 1993. Up. S. Frojd, Iz kulture i umetnosti (prev. Vojin Mati i dr.), Novi Sad, 1973. S. Frojd, Autobiografija. Nova predavanja za uvoenje u psihoanalizu (prev. V. Jeroti i N. Volf), Novi Sad, 1969. S. Frojd, Mojsije i monoteizam (prev. Boidar Zec), Beograd, 1979. S. Freud, O marzeniu sennym, tum. W. Szewczuk, [u:] idem, Psychopatologia ycia codziennego. Marzenia senne, Warszawa 1987. Up. S. Frojd, Psihopa tologija svakodnevnog ivota (prev. Hugo Klajn), Novi Sad, 1973. S. Freud, Prilozi teoriji seksualnosti. Tri rasprave (prev. Gruja Petrovi i Sra Prica), Zagreb, 193. Up. i: S. Frojd, Tri rasprave o seksualnoj teoriji, u: S. Frojd, O seksualnoj teoriji. Totem i tabu (prev. Pavle Mileki), Novi Sad, 1973, str. 7118. S. Freud, O marzeniu sennym, u: idem, Wstp do psychoanalizy, tum. S. Kemp nerwna, W. Zaniewicki, przedm. G. Bychowski, Warszawa 1935; wyd. 2: Warszawa 1957; wyd. : poprawione, przejrza, przedm. K. Obuchow ski, Warszawa 198. Up. S. Frojd, Uvod u psihoanalizu (prev. Borislav Lo renc), Beograd, 1933; Novi Sad, 1973. S. Freud, O psychoanalizie. Pi odczytw wygoszonych na uroczysto 20lecia jubileuszu zaoenia Clark University w Worcester, Mass., tum. L. Jekels, LwwWarszawa 1911; wyd. 2 uwspczenione: Pozna 1992. S. Freud, Poza zasad przyjemnoci, tum. J. Prokopiuk, wstp B. Suchodolski, Warszawa 1976. S. Freud, Psychopatologia ycia codziennego (O zapominaniu, pomykach, za bobonie i bdach), z. upowanienienia autora tum. L. Jekels, H. Ivnka, Lww 1912; przedruk w tum. uzupenionym i poprawionym przez W. Szewczuka, [u:] idem, Psycholopatologia ycia codziennego. Marzenia senne, Warszawa 1987. Up. S. Frojd, Psihopatologija svakodnevnog ivota (prev. Hugo Klajn), Novi Sad, 1973. S. Freud, Totem i tabu, tum. J. Prokopiuk, M. Porba, oprac. R. Reszke, War szawa 1993. Up. S. Frojd, O seksualnoj teoriji. Totem i tabu (prev. Pavle Mileki), Novi Sad, 1973. S. Freud, Wizerunek wasny, tum. (z franc.) H. Zaszupin, Warszawa 1936; pr zedruk: Warszawa 1990. S. Freud, Predavanja za uvod u psihoanalizu (prev. Vlasta Mihavec), Zagreb, 2000. Izabrane rasprave S. Freud, Charakter a erotyzm analny; Kulturowa moralno seksualna a wspczesna neurotyczno; Fantazje histeryczne i ich zwitek z biseksuali zmem; Romans rodziny neurotykw; Wprowadzenie do narcyzmu; aoba i melancholia, tum. B. Kocowska, Przypominanie, powtarzanie, przepra cowanie, tum. A. Czownicka, [u:] K. Pospiszyl, Zygmunt Freud. Czowi ek i dzieo, WrocawWarszawaKrakw 1991.
I. Psihoanaliza

81

S. Freud, Dlaczego wojna?, tum. J. Miziski, Colloquia Communia 1989, nr 36. S. Frojd, Dostojevski i oceubistvo, u: Iz kulture i umetnosti (prev. Vladeta Je roti), Novi Sad, 1973, str. 235259. S. Freud, Fetyszyzm, tum. A. Pawelski, Seksuologia, 1993, t. 1. S. Freud, Mity greckie i Shakespeare, tum. E. i W. Sobaszkowie, Dialog, 1988, nr 9. S. Freud, Niektre typy charakterw w pracy psychoanaliticycznej, tum. E. i W. Sobaszkowie, Dialog 1989, nr . S. Freud, Pisarz i fantazjowanie, tum. M. Leniewska, u: Teoria bada literac kich za granic. Antologia, t. 2: Od przeomu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 1: Orientacje poetocentryczne i kulturocentryczne, wybr, rozprawa wstpna, komentarz S. Skwarczyska, Krakw 197. S. Freud, Pisarz i fantazjowanie, tum. B. Kocowska, u: K. Rospiszyl, Zygmunt Freud. Czowiek i dzieo, WrocawWarszawaKrakw 1992. S. Freud, Podstawowe pojcia psychoanalizy; Nieukontentowanie w kultur ze, tum. H. Kwieciska, u: Filozofia i socjologia XX wieku, wyd. 2, War szawa 1965, cz. 1. S. Freud, Postacie psychopatyczne na scenie, tum. E. i W. Sobaszkowie, Dia log 1988, nr 7. S. Freud, Przemijano, tum. P. Dybel, Teksty Drugie 1999, nr 3.

Karl Gustav Jung


Tekstovi (u prevodu na poljski i na srpski) C. G. Jung, Archetypy i symbole. Pisma wybrane, tum. J. Prokopiuk, Warsza wa 1976. C. G. Jung, Dziea, t. 1: Aion. Przyczynki do symboliki Jani, tum. R. Reszke, oprac. L. Kolankiewicz, Warszawa 1997. C. G. Jung, Dziea, t. 2: Typy psychologiczne, tum. R. Reszke, Warszawa 1997. Up. K. G. Jung, Psiholoki tipovi (prev. Milo N. uri), Novi Sad, 1977. C. G. Jung, Dziea, t. 3: Symbole przemiany. Analiza preludium do schizofrenii, tum. R. Reszke, Warszawa 1998. C. G. Jung, Dziea, t. : Psychologia a alchemia, tum. R. Reszke, Warszawa 1999. C. G. Jung, O istocie psychicznoci. Listy 19061961, wyd. A. Jaff, wsplpr. G. Adler, wybr, tum., oprac. R. Reszke, Warszawa 1996. C. G. Jung, O istocie snw, tum. R. Reszke, Warszawa 1993. Up. S. Frojd, O bivstvu snova, u: K. G. Jung, Dinamika nesvesnog (prev. Desa i Pavle Mileki), Novi Sad, 1977, str. 3850. C. G. Jung, Podr na Wschd, tum. W. Chemiski, J. Prokopiuk, E. i W. So baszkowie, oprac. L. Kolankiewicz, Warszawa 1989. 82
Knjievne teorije XX veka

C. G. Jung, Podstawy psychologii analitycznej (wykady tavistockie), tum. R. Reszke, Warszawa 1995. C. G. Jung, Psychologia a religia, tum. J. Prokopiuk, Warszawa 1970. C. G. Jung, Psychologia a religia, tum. J. Prokopiuk, oprac. R. Reszke, Warsza wa 1995. C. G. Jung, Psychologia przeniesienia, tum. R. Reszke, Warszawa 1993. C. G. Jung, Rebis, czyli kamie filozofw, tum. J. Prokopiuk, Warszawa 1989. Carl Gustav Jung: Rozmowy, wywiady, spotkania, tum. R. Reszke, Warszawa 1999. C. G. Jung, Wspomnienia, sny, myli, spisane i podane do druku przez A. Jaff, tum. R. Reszke, L. Kolankiewicz, Warszawa 1999. C. G. Jung, Zasadnicze problemy psychoterapii, tum. R. Reszke, Warszawa 199. Up. K. G. Jung, Odabrana dela, 15, Novi Sad, 1977. (1. Dinamika nesvesnog; 2. O psihologiji nesvesnog; 3. Duh i ivot; . Psiholoke raspra ve; 5. Psiholoki tipovi) K. G. Jung, ovjek i njegovi simboli (prev. Marija i Ivan Salei), Zagreb, 1973.

ak Lakan
Tekstovi u prevodu na poljski (i na srpski i hrvatski) izbor J. Lacan, Funkcja i pole mwienia i mowy w psychoanalizie, tum. B. Gorczyca, W. Grajewski, Warszawa 1996. J. Lacan, Kanta Sadem, tum. T. Komandant, Twrczo 1989, nr 8. Up. J. La can, Kant sa Sadeom (prev. Tomislav Medak), Trei program Hrvatskog radija, Zagreb, 1999, 5556, str. 100116. J. Lacan, Stadium zwierciada jako czynnik ksztatujcy funkcj Ja w wietle dowiadczenia psychoanalitycznego, tum. J. W. Aleksandrowicz, Psycho terapia 1987, nr . J. Lacan, etiri temeljna pojma psihoanalize (prev. Mirjana VujaniLednicki), Zagreb, 1986. J. Lacan, Edipov kompleks (prev. Zlatko Wurzberg), Tvra, Zagreb, 2001, str. 12, 9510.

Najvanija dela iz oblasti psihoanalize


Inostrani autori Y. Bertherat, Freud z Lacanem, czyli nauka i psychoanalityka [u:] Weik XX. Przekroje. Antologia wspczesnej krytyki francuskiej, Krakw 1991. B. Bettelheim, Freud i dusza ludzka, tum., przedm. D. Danek, Warszawa 1991.
I. Psihoanaliza

83

H. Bloom, Do Freuda i dalej, tum. A. BielikRobson, Literatura na wiecie 2003, nr 910. L. Chertok, R. de Saussure, Rewolucja psychoterapeutyczna: od Mesmera do Freuda, tum. A. Kowaliszyn, Warszawa 1988. A. Easthope, Lacanowska interpretacja Kartezjusza, tum. T. Mazur, Prze gld Filozoficzny 2000, nr 3. R. EyerKalkus, Jacques Lacan: psychoanaliza jako lingwistyka mwienia, tum. P. Dybel, Teksty Drugie 1998, nr 12. B. Fink, Kliniczne wprowadzenie do psychoanalizy lacanowskiej. Teoria i techni ka, tum. . Mokrosiski, Warszawa 2003. M. Foucault, Nietzsche, Freud, Marks, tum. K. Matuszewski, Literatura na wiecie 1988, nr 6. A. Freud, Ego i mechanizmy obronne, tum., przedm. M. Ojrzyska, Warszawa 1997. The Freud Reader, red. P. Gay, New York 1989. E. Gellner, Uwodzicielski urok psychoanalizy czyli Chytro antyrozumu, tum. T. Howka, Warszawa 1997. M. Klein, The Selected Melanie Klein, red. J. Mitchell, New York 1986. H. Lang, Mowa i niewiadomo, tum. P. Piszczatowski, wstp P. Dybel, Gda sk 2005. S. Leclaire, Rzeczywisto podania, tum. K. opuszka, u: Natura, kultura, pe. Historia, etnografia, psychologia, filozofia, tum. K. opuszka, red. K. W. Meissner, Krakw 1969. C. LviStraus, Freud, Sofokles i Labiche, tum. L. Kolankiewicz, Dialog 1990, nr 11. R. Major, ladem Lacana, tum. A. Wasilewska, Literatura na wiecie 2003, nr 3. Pochwaa psychoanalizy. Dialog Jacquesa Derridy i Elizabeth Roudinesco, tum. M. Loba, Literatura na wiecie 2003, nr 3. P. Ricouer, wiadomo i niewiadomo; O pewnej filozoficznej interpre tacji Freuda, tum. H. Igalson, u: idem, Egzystencja i hermeneutyka. Ro zprawy o metodzie, wybr, oprac., pos. S. Cichowicz, Warszawa 1975. J. Rivire, Proust a Freud, tum. J. Boski, u: Proust w oczach krytyki wiato wej, wybr, red., przedm. J. Boski, Warszawa 1970. E. Roudinesco, Jacques Lacan. Jego ycie i myl, tum. R. Reszke, Warszawa 2005. H. Segal, Joseph Conrad a kryzys wieku redniego, wiat Psychoanalizy 1995, nr 2. H. Segal, Marzenie senne, wyobrania i sztuka, tum. P. Dybel, Krakw 2003. S. Schneiderman, Jacques Lacan mier intelektualnego bohatera, tum. . Mokrosiski, Warszawa 200. C. Thompson, Psychoanaliza. Narodziny i rozwj, wsppr. P. Mullahy, tum. T. Koakowska, red., wstp L. Koakowski, Warszawa 1963. 8
Knjievne teorije XX veka

H. Vetter, Lacan midzy Freudem a Heideggerem, tum. J. Miziski, Colloqu ia Communia 1989, nr 36. W. Wooszynow [M. B. Bachtin?], Poza sfer tego, co spoeczne, tum. B. yko, Literatura na wiecie 2003, nr 3/. S. iek, Patrzc z ukosa. Do Lacana przez kultur popularn, tum. J. Marga ski, Warszawa 2003. S. iek, Przeklestvo fantazji, tum. A. Chmielewski, Wrocaw 2001. S. iek, Sublimni objekt ideologije (prev. Neboja Jovanovi i dr.), Zagreb, 2002. S. iek, Znak, oznaitelj, pismo. Prilog materijalistikoj teoriji oznaiteljske prakse, Beograd, 1976. Poljski radovi A. BielikRobson, Sowo i trauma: czas, narracja, tosamo, Teksty Drugie 200, nr 5. D. Danek, Sztuka rozumienia. Literatura i psychoanaliza, Warszawa 1997. e A. Doda, Popiech i cynizm: wok t orii dyskursw Jacquesa Lacana, Pozna 2002. P. Dybel, Czas Edypa czas Chrystusa, Kultura i Spoeczestwo 199, nr 1. P. Dybel, Derrida i Lacan: spr dwch akw o fallusa, Literatura na wiecie 2003, nr 3. P. Dybel, Dialog i represja. Antynomie psychoanalizy Zygmunta Freuda, War szawa 1995. P. Dybel, Freuda sen o kulturze, Warszawa 1996. P. Dybel, Instynkt popd namitno (Antropologia Helmutha Plessnera a Freudowska teoria popdow), Kultura i Spoeczestwo 1993, nr 1. P. Dybel, Podmiot niewiadomoi. Pojcie podmiotu w psychoanalizie Jacquesa Lacana na tle tradycji filozofii kartezjaskiej, Przegld Filozo ficzny 2000, nr 3. P. Dybel, Przemijalno pikna i melancholia Freuda, Teksty Drugie 1999, nr. 3. P. Dybel, Urwane cieki. Przybyszewski Freud Lacan, Krakw 2000. J. Gociniak, Dyskurs psychoanalityczny w teorii Jacquesa Lacana, wiat Psychoanalizy 1995, nr 2. K. Irzykowski, Freudyzm i freudyci, Prawda 1913, nr 26, 89. K. Irzykowski, Teoria snw Freuda, Nowa Reforma 1912, nr 590. Literatura na wiecie 2003, nr 3/ broj je u celosti posveen Lakanu. B. Miciski, O teoretycznych podstawach psychoanalizy, Verbum 1938, t. . M. Obrbska, W poszukiwaniu ukrytej struktury. Semiotyka wobec problemu niewiadomoci, Pozna 2002. L. PitkowskaMagnone, Krytyka czystego podania. Powrt do Kanta Sa dem Jacquesa Lacana, Przegld Filozoficzny 200, nr .
I. Psihoanaliza

85

Pisarz i psychoanalityk, red. R. Dziurla, J. Groth, Pozna 1999. K. Pospiszyl, Kulturowe uwarunkowania osobowoci czowieaka w ujciu psychoanalizy, Studia Filozoficzne 1969, t. 5. J. Potkaski, Sobowtr. Rewicz a psychoanaliza Jacquesa Lacana i Melanii Klein, Warszawa 200. Psychoanaliza i literatura, red. P. Dybel, M. Gowiski, Gdask 2001. H. StpniewskaGbik, Z inspiracji Lacanowskich, Toru 2000. S. I. Witkiewicz, Niemyte dusze. Studium psychologiczne nad kompleksem ni szoci (wzowiskiem upoledzenia) przeprowadzone metod Freuda ze szczeglnym uwzgldnieniem problemw polskich (1936), [u:] idem, Nar kotyki. Niemyte dusze, wstp, oprac. A. Miciska, Warszawa 1975.

Mihal Pavel Markovski

86

Knjievne teorije XX veka

II. FENOMENOLOGIJA

Treba se samo zagledati u same fenome ne, a ne o njima unapred govoriti i stva rati konstrukcije. Edmund Huserl1 Ontologija knjievnog dela jeste aprior na teorija i kao takva nijednu od svojih tvrdnji ne moe zasnivati na iskustvu u kojem su iskazana pojedinana dela u itavom svom sklopu i svoj svojoj pojedi nanosti. Roman Ingarden2 itava kritika je u svom ishoditu i u osno vi kritika svesti. or Pule3 Razmiljanja o knjievnom delu ne mo gu biti posveena iskljuivo samom tek stu, ve i u istoj meri inu njegovog usva janja. Volfgang Izer

1 2 3

1 2 3 

. Huserl, Ideja fenomenologije. Pet predavanja, Beograd, 1975, str. 82, pre vod: Milan Damjanovi. R. Ingarden, Poetika, Fotofutura, Beograd, 2000, str. 11, prevod: Ivana oki. G. Poulet, La conscience critique, Paris, 1971, str. 31. W. Iser, Proces czytania. Perspektywa fenomenologiczna, u: Wspczesna myl literaturoznawcza w RFN. Antologia, Warszawa, str. 225.

ta i kako?
Fenomenologija je pravac u istraivanjima knjievnosti koji se izvodi iz fenomenologije Edmunda Huserla (18501938). Obi no se povezuje s radovima Romana Ingardena (18931970), koji se odnose na nain postojanja i saznavanja knjievnog de la kao i stvaralake komunikacije takozvane kole iz Konstance (Volfgang Izer, HansRobert Jaus, KarlHajnc tirle) i angloame rike kole italake reakcije (D. Bleich, N. Holland, Reader Response Criticism). Shvaenu na svoj nain, fenomenologiju je koristio i Gaston Balar (1881962) u prouavanju poetskih sli ka, a posle njega takozvana enevska kola: prvo njeni utemelji vai Marsel Rejmond i Albert Begen, a zatim i njihovi uenici or Pule (19021991), an Pjer Riar (ro. 1922), Jan Staro binski (ro. 1928), kao i Dozef Hilis Miler (ro. 1928) pre ne go to je postao dekonstruktivista. Fenomenologijom se, dok ga nije preokupirao marksizam, bavio i anPol Sartr (19051980), autor Imaginacije (190) iji podnaslov glasi Fenomenoloka psi hologija imaginacije, kao i rasprave ta je knjievnost? u kojoj je itaocu priznata uloga zajednikog tvorca knjievnog dela. Do sta panje knjievnim pitanjima posvetio je i Moris MerloPonti (19081961), autor Fenomenologije percepcije (195) i brojnih ese ja o umetnosti. Osnovna fenomenoloka FENOMEN (gr. phaino pojavlji teza glasi: sve ono to se pojav vati se) je neto to se pojavljuje, ljuje u svetu ima smisao zahva neto to vidimo onakim kakvim ga vidimo i to moemo verno opisati ne ljujui inu svesti. Moramo izriui o tome nikakav sud sve dok pokuati da stvarno poemo od to ne vidimo onakvim kakvim jeste.* stvari upravo onakvih kakve se * E. Paci, Dziennik fenomenologiczny, u: prikazuju i kakve se pojavljuju Zwizki i znaczenia. Eseje wybrane, Warsza i da pri tom ostanemo kod tog wa, 1980. U Huserlovoj teoriji fenomen je prikazivanja ne uputajui se ni stvar koju je svest obdarila smislom.
II. Fenomenologija ta je fenomenologija u prouavanju knjievnosti?

inovi svesti kao osnova fenomenologije

89

Fenomenoloka oiglednost

Ingardenova istraivanja knjievnog dela

Knjievno delo kao inter subjektivni inten cionalni predmet

u kakve spekulacije.5 Svest nastoji da vidi ono to se pojavljuje bez ikakvih predubeenja i gotovih teorija, koncentriui se na ono to je najbitnije (sutina stvari, odnosno eidos), a ne na ono to je sluaj no i pojedinano. Ovaj prodoran pogled (koji je Huserl nazvao intu icijom6 ili oiglednou) prati precizan opis jer stvarnome pripada da bude opisano, a ne konstruirano ili konstituirano.7 ist opis, pre ma Huserlu, zasniva se na sagledavanju sutine koja treba da se predstavi s apodiktinom, odnosno nesumnjivom oiglednou. Uticaj fenomenologije na prouavanje knjievnosti je posredan. Huserla je kao matematiara i logiara u neznatnoj meri interesova la knjievnost i nije joj posvetio posebne studije. A za Ingardena, njegovog uenika, istraivanja knjievnog dela bila su samo deo ireg filozofskog projekta u kojem je uprkos Huserlovim odree njima nastojao da dokae kako svet postoji na autonoman nain, relativno nezavistan od akata svesti, iako je stvaran i pomou svesti. Zato treba imati u vidu da je Ingarden, odreujui egzistencijalnu autonomiju knjievnog dela u okviru glavnih ontolokih istraiva nja, pokuavao pre svega da pronae dokaze za potkrepljivanje te ze o postojanju egzistencijalno samostalnog sveta i da su ga manje interesovali pojedinani knji INTENCIONALNOST ideja koju evnoteorijski problemi. Narav je Huserl preuzeo od Franca Brenta no, knjievno delo je specifian na (18381917): svaka svest je svest o predmet i potrebna mu je poseb neemu, to znai da ne postoji nein na panja, ali pre svega je re o tencionalna ili prazna svest. Predmeti tome da li realni predmeti mogu se ne nalaze u svesti kao u kutiji, ve (ili korelate) imati intencionalnu strukturu. predstavljaju predmete sutinski ne akta svesti te su, dakle, Ingarden je uprkos Huserlu zavisni od svesti. Prema Ingardenu, tvrdio da mogu, a analiza knji knjievno delo je intencionalna tvo evnog dela kao intersubjektiv revina (korelat autorske svesti) koja nog intencionalnog predmeta je uinjena trajnom pomou inter koji ima svoju egzistencijalnu subjektivnog znaenja i zahvaljujui tome knjievno stvaralatvno je razu osnovu izvan iste svesti bila je mljivo. Kao intencionalni predmet, izuzetno pogodna za polemiku s knjievno delo je shematizovana tvo revina koja trai aktualizaciju. Huserlom.
5 6 J. Patoka, Co to jest fenomenologia?, u: wiat naturalny a fenomenologia, Krakw, 1987, str. 159. Treba imati u vidu da fenomenolozi nisu koristili termin intuicija u uobia jenom znaenju, kao ekvivalent neracionalnog uvida. Upravo je ovako shva enu intuiciju ismevao Vitkaci kad je pisao da je najbolji lek za intuiciju po licija. Intuicija (lat. intueri = motriti) prema Huserlu odgovara oiglednosti. M. M.Ponty, Fenomenologija percepcije, Veselin Maslea, Sarajevo, 1978, str. 8, prevod: dr Anelko Habazin.
Knjievne teorije XX veka

90

Ipak, da bi se detaljnije objasnila sutina fenomenolokog podu hvata, treba, nesumnjivo, poeti od Huserla, upoznati se s njegovim komplikovanim renikom (koji je veoma vaan za filozofiju i filo zofiju knjievnosti XX veka)8 ne bi li se kasnije prelo na fenome noloke teorije knjievnosti od kojih kao najvanije treba prihvatiti teoriju Romana Ingardena, nemaku kolu estetike recepcije i fran cusku varijantu takozvane tematske kritike. Pri tom treba imati na umu ovo: iako je u Poljskoj najpoznatija teorija Romana Ingardena, u svetlu metoda XX veka ona nije ni najuticajnija, niti je treba to otvoreno priznati od velike pomoi u interpretacijama pojedina nih knjievnih tekstova. U prikazu koji sledi glavni akcent stavljen je na rekonstrukciju fenomenolokog idioma ije je razumevanje ne ophodno za humanistiku XX veka i znatno izlazi iz okvira prouava nja knjievnosti sensu stricto. Bez podrobnog sagledavanja Huserla, fenomenoloke teorije knjievnosti ne bi bile razumljive. Bez Huser la bi bio neshvatljiv i razvoj te or ij e knjievnosti.

Osnove
Tvorac fenomenologije, Edmund Huserl, bio je matematiar koji se od poetka studija kolebao izmeu matematike i filozofije. Mate matika ga je privlaila preciznou i strogou pravila, ali njegov uitelj Franc Brentano ga je ubedio da se i filozofija moe prakti kovati kao nauka: Na poetku sam iz njegovih predavanja, sea se Huserl svog studiranja kod Brentana, stekao uverenje koje mi je dozvolilo da izaberem filozofiju kao ivotno zanimanje, a to je da je i filozofija polje ozbiljnog rada, da se njome moe, a samim tim i treba, baviti u duhu najstroe nauke.9 Godine 1891. Huserl objavljuje Filozofiju aritmetike. Psiholoke i logike analize, vodi ko respondenciju s logiarem Gotlibom Fregeom koji kritikuje ostatke psihologizma u tom delu. Huserl je hteo da napie drugi tom, ali se predomislio poto je odbacio metodu i rezultate.10 Na prelazu iz meu XIX u XX vek, objavljujui Logische Untersuchungen (Logika
8 9 10 Dovoljno je rei da e se na njega pozivati i ak Derida pokuavajui da defi nie pojam literarnosti. Pogledati: Literarnost u poglavlju Dekonstrukcija. A. Ptawski, Sowo wstpne, u: Idea fenomenologii..., op. cit., str. VIII. To je, uostalom, postala trajna Huserlova osobina. Nikada nije bio zadovo ljan ve objavljenim delima i stalno je do smrti, 1938. godine radio na nji hovom poboljanju. U Huserlovom arhivu u Luvenu nalazi se oko 30 hiljada strana stenografisanih i sukcesivno objavljivanih rukopisa.
Edmund Huserl

II. Fenomenologija

91

Huserlovo udaljavanje od psihologizma

Logika istraivanja

istraivanja),11 Huserl se udaljava od psihologizma i postavlja temelje istoj logici. Po objavljivanju Logikih istraivanja Huserl je imenovan za profesora u Getingenu, gde je radio do 1916. godine (1912. godine Roman Ingarden je postao njegov uenik). Od 1916. godine je pre davao u Frajburgu (gde su njegovi uenici bili, izmeu ostalih, Edita tajn i Martin Hajdeger). U penziju je otiao 1929, ali je do 1933. dr ao predavanja. U isto vreme pojavila su se jo dva dela kojima zapoi nje fenomenoloki preokret u filozofiji: Fenomenologija volje Aleksan dra Pfendera i Transcendentalna i psiholoka metoda Maksa elera. Zato su nastala Logika istraivanja? Ruski filozof Lav estov, s kojim se Huserl ozbiljno sporio povodom pouzdanosti saznanja, pamti izjavu nemakog mislioca na tu temu: to sam dublje prodirao u osnovne probleme logike, to sam jae oseao da nae znanje i nae poznavanje podrhtavaju i da se ljuljaju iz temelja, dok se napokon, na moje neopisivo zaprepaenje, nisam uverio da ukoliko je savremena filozo fija izrekla poslednju re o sutini saznanja, onda to sazanje ne postoji ... [Bio sam svestan toga] da ako razum ne uspe da pobedi sumnje koje su se u meni namnoile, ako smo osue ni samo na doterivanje, zabaurivanje ... pukotina i praznina koje su nastale u svim naim epistemolokim konstrukcija ma, onda e se jednog dana nae divno znanje raspasti i nai emo se oi u oi s bednim ostacima nae veliine.12

Protiv saznajnog relativizma

Logika istraivanja su, pre svega, bila usmerena protiv saznaj nog relativizma, odnosno uverenja da ne postoji objektivno merilo ispravnosti sudova o stvarnosti. Huserlov cilj je bio da pronae ono to je istinito [i to] je apsolutno istinito, samo po sebi. Prema Huserlovom miljenju, istina je samo jedna jedina, bez obzira na to da li je u svojim sudovima sagledavaju ljudi ili ne ljudi, aneli ili bogovi.13 Ovo je jedan od najvanijih fenomenolokih aksioma: saznanje ne zavisi od toga ko i na koji nain saznaje, ve se zasniva na potpu nom odvajanju istine od promenljivih okolnosti njenog shvatanja.
11 12 13 E. Husserl, Badania logiczne (19001901) t. 1: Prolegomena do czystej logiki, Toru, 1996, t. 2: Badania dotyczce fenomenologii i teorii, deo 12, Warsza wa, 2000. L. Szestow, Egzystencjalizm jako krytyka fenomenologii, u: Folozofia egzysten cjalna, priredili: L. Koakowski, K. Pomian, Warszawa, 1965, str. 21215. E. Husserl, Badania logiczne, t. 1, op. cit., str. 123.
Knjievne teorije XX veka

92

Relativizam, nona mora scijentista i moralista, prema Huserlu je bio posledica antropologizacije, subjektivizacije i psihologizacije istine koji tu istinu redukuju na funkciju individualnog miljenja, na promenljivu prirodu oveka (kako emo videti, kad je u pitanju isti na, fenomenologija je ekstremni protivnik pragmatizma)1. Njegov plan je bio drugaiji: u svetu treba pronai osnovu na kojoj se moe odupreti relativizmu. Ispostavilo se da se ta osnova moe pronai jedi no u istoj l o g ic i iji je egzistencijalni status nezavisan od bilo ka kvih empirijskih stavova i kulturnog konteksta. Zato je Huserl pisao: Istinu shvatamo ne kao neki empirijski sadraj koji se po javljuje u toku psihikih doivljaja i ponovo nestaje; ona ni je jedan od mnogih fenomena, ve je doivljaj ... u kojem doivljaj predstavlja neto opte, neku ideju.15 Tako shvaena istina apsolutno obavezuje16 i sama u sebi ostaje ono to jeste, zadrava svoju idealnu sutinu.17 Istina postoji objektivno, odnosno nezavisno od pojedinanih sudova. Filozofa ne interesuje miljenje Petra ili Pavla, koje se tie jednaine 2 + 2 = , jer postoje hiljade pojedinanih sudova o tome, ali se svi odnose na samu istinu koja je to je bitno oigledna istina. Konano meri lo istine, govorio je Huserl, jeste njena oiglednost, odnosno to da se ona prikazuje svima isto, nezavisno od take gledita i stavova. Svako ko bude smatrao da je interpretacija knjievnog dela samo shvatanje ili otkrivanje u njemu sadrane oigledne istine, hteo ne hteo e se posredno nadovezivati na Huserla. Mada e se Huserl ka snije vie okrenuti idealizmu, ovaj logiki impuls e ipak od tada ne prekidno pratiti fenomenologiju. To je uverenje o tome kako se istina moe otkriti a ne konstruisati, kako se ona jedino otkriva a ne stvara. Na taj nain je, poetkom XX veka u Logikim istraivanjima, formulisana neminovnost fenomenolokih istraivanja koja e ute meljiti koncepcije istih sutina i pouzdanost saznanja. Ve se u ovoj knjizi pojavljuju najvanije osobine fenomenologije. To su: njen intuitivan, tj. evidentan karakter, iskljuivanje iz polja istrai vanja onoga to izlazi iz okvira iste svesti; uzimanje u obzir samo onoga to se samo po sebi pokazuje na oigledan nain; njena opi snost, kao i status nauke na kojoj bi trebalo da su utemeljene sve druge nauke. Pogledajmo, redom, sva ova pitanja.
1 15 16 17 Pogledati: Pragmatizam. E. Husserl, op. cit., str. 133. Ibid., str. 13. Ibid.

ista logika

Objektivna istina

Oiglednost istine

Fenomenoloka istraivanja

II. Fenomenologija

93

Osnovne teme Logikih istraivanja

Fenomenoloka intuicija ista svest

Huserlova koncepcija istog opisa

Tema knjige je ist a fe nome nol og ij a do iv lj aj a milj e nj a i s a z nanj a koja se odnosi iskljuivo na doivljaje koji se mogu shvatiti i analizirati i ntu ic ij om u istoj sutinskoj [= esen cijalnoj] optosti, a ne sa empirijski apercipiranim [= svesno doiv ljenim] doivljajima kao realnim injenicama, s doivljajima ljudi i ivotinja koji se kao iskustvena injenica ispoljavaju i prihvataju u svetu.18 Nije re, dakle, o tome ta ovek doivljava u svetu, ve ta doivljava u istoj intuiciji, to znai intuiciji svedenoj samo na svest. Fenomenoloka intuicija iskljuuje sve sudove koji se odnose na psihofiziku prirodu, ukljuujui realne stvari, tela, lju de, pa i sopstveni Jasubjekat, kao i uopte na sve to transcendira [= prekorauje] istu svest.19 Fenomenologija se, dakle, bavi i stom sveu (= unutranjom, imanentnom sveu) i ne bavi se onim ta svako od nas, kao jedinka otelovljena i podlona raznim uticajima, misli o svetu, niti ta u tom svetu doivljava, kakvim uti cajima podlee. Huserl govori o u nut ranj em op a anju, od nosno onakvom koje u svoj predmet ne uvodi nita to u samom doivljaju ne bi bilo oigledno predstavljeno i efektivno prisutno. Logiki pojmovi [...] trebalo bi da proistiu iz e v i dent nost i [An schauung]; oni treba da nastaju putem idejizujue apstrakcije na osnovu odreenih doivljaja.20 Ova idejizujua apstrakcija treba da oslobodi pojedinane doivljaje od njihove neprevodivosti na je zik optih pojmova. Evidentnost garantuje adekvatnost, odnosno pojmovno savreno predstavljeno21 saznanje bez ikakve subjektiv ne primese; subjektivne, znai one koja je promenljiva i dolazi izvan svesti. Ovde moramo biti oprezni. Za Huserla iz tog perioda subjek tivan znai neobjektivan ili onaj koji prlja saznavanje vene isti ne.22 Subjektivan znai promenljiv i relativizovan. Reju, nesiguran. Sutine shvaene direktno sutinskom intuicijom, kao i veze koje se zasnivaju samo na sutinama, ona izraava opisno kroz su tinske pojmove i iskaze koji imaju karakter sutinskih prava.23 ist opis, prema Huserlu, jeste otkrivanje sutine i opisno ustaljivanje otkrivene sutine u istim pojmovima izvreno na osnovu, datog kao primer, evidentnog shvatanja pojedinanih doivljaja (makar
18 19 20 21 22 23 Ibid., t. 2, deo I, str. 5. Sve dopune i objanjenja u uglastim zagradama poti u od autora. Ibid., t. 2, deo I, str. 552. Ibid., t. 2, deo I, str. 89. Ibid., t. 2, deo I, str. 7. Istina [...] je vena ili bolje: ona je ideja i kao takva je vanvremenska. Nema smisla pripisivati joj neko mesto ili trajanje, ak ni kad bi se to moglo produ iti za sva vremena. Op. cit., t. I, str. 133. Ibid., t. 2, deo I, str. 5.
Knjievne teorije XX veka

9

EMPIRIJSKI koji se odnosi na ulni doivljaj. Fenomenoloka transcendentalna istraivanja koja izlaze izvan okvira empirijskog po retka.

i fingiranih u slobodnoj fantaziji).2 To nije empirijski opis i ne odnosi se na stvarne line doivljaje tako da to ne moe biti ako je subjek tivno shvatimo interpretacija.25

Fenomenologija, meutim, ne govori o stanjima ivih bi a ... ve o uvidima, sudovima, oseanjima itd. kao takvim, o onome to im pripada a priori, u neuslovljenoj optosti, upravo kao istim individualnim primerima istih vrsta.26 Vrsta je u latinskom jeziku species, a u grkom eidos, zato eidet ski opis na primeru individualnih doivljaja predstavlja njihovu su tinu koja prevazilazi individualne sluajeve. Fenomenologija se ba vi upravo sledeim: shv at anj e m ist i h sut ina d at i h istoj svest i. Huserl ovako kae: Nisam platoniar, nije mi potrebno da prihvatam ideje izvan sveta. Govo EIDETSKI (gr. eidos vrsta, rim o neemu to se moe otkriti sutina) vezan za nadindividual u ovom svetu, u konkretnim stva nu sutinu stvari prisutnu u poje rima, ne poistoveujui crvenilo dinim predmetima (na primer, cr s pojedinanim momentima crve venilo crvene haljine, literarnost nila mnogih crvenih stvari. Treba knjievnog dela). Eidetski opis, osnova fenomenoloke metodolo samo videti.27 Ali, da bi se videlo, gije, nastoji da otkrije ono to je treba postati slep za ono to je u datom predmetu presudno za sluajno. elimo da se vratimo ka njegovu esenciju i nije zavisno od samim stvarima (Wir wollen auf promenljive saznajne perspektive. die Sachen selbst zurckgehen. Na drugom mestu Huserl kae: Zu den Sachen selbst). Sama stvar je ona stvar kakva stvarno jeste, odnosno kakvom se predstavlja u punoj samoprisutnosti ako je bez ostatka shvaena kao ono to jeste.28
2 25 Ibid., t. 2, deo I, str. 225. Ako pod interpretacijom podrazumevamo stvaralaki in angaovanosti u konstrukciji smisla a ne samo otkrivanje ve postojee istine, onda Huserlo va fenomenologija ne moe predstavljati osnovu interpretacije. Moe, meu tim, biti i jeste osnova svakog opisa pojava. Da li se, ipak, opis moe odvojiti od uslova u kojima subjekat radi? Sumnje o ovom pitanju uinie da poevi od Martina Hajdegera i njegovog novog tumaenja fenomenologi je kao hermeneutike XX vek bude scena za stalno problematizovanje teze o neutralnosti fenomenoloke pozicije prema svetu. E. Husserl, Badania logiczne, t. 2, deo I, op. cit., str. 25. R. Ingarden, Wstp do fenomenologii Husserla. Wykady wygoszone na uni wersytecie w Oslo (15 wrzesie 17 listopad 1967), Warszawa, 197, str. 2. E. Husserl, Badania logiczne, t. 2, deo I, op. cit., str. .
Eidetski opis

Ka samim stvarima

26 27 28

II. Fenomenologija

95

Rezultati Logikih istraivanja

A ta je ona pre svega? Ona je sopstvena sutina osloboena sluaj nih i promenljivih okolnosti. Dakle, kako proistie iz Logikih istraivanja, fenomenologija je nauka koja je: 1. ist a i apr i or na, jer je neempirijska i nadindividualna. Kako je pisao MerloPonti, svijet je isto ono to mi sebi pred stavljamo, ne kao ljudi ili empirijski subjekti, nego ukoliko smo svi jedino svjetlo i ukoliko participiramo na Jednome ne dijelei ga29. 2. E i d et ska, jer shvata sutinu onog to je opaeno. 3. Istovremeno je i kon k re t na , jer je ukorenjena u p osma t r anju. Kako se, posle niza godina, seao Ingarden: Povra tak stvarima, konkretnim stvarima, a ne apstrakciji, teoriji itd., ka konkretnim stvarima to je bio spas.30 Ali, imajmo u vidu, meutim, da nije re o samoj konkretnosti nego o to me ta je u konkretnosti bitno i nepromenljivo. . O i g l e d na, odnosno i ntu it iv na (intuicija = oigledna svest), jer neposredno sagledava sutinu u oiglednoj samo prisutnosti, u sopstvenoj linosti (Huserl je voleo da kae: in propria persona), bez ikakve subjektivne primese. Feno menologija omoguava sutinama stvari da se otkrivaju u nji hovom pravom obliku. 5. O pis na, jer opisuje ono to s e p oj av ljuj e u svesti, to je dato (gegeben) svesti i nain na koji se pojavljuje i na koji je dato. Ovu dimenziju Huserl naziva datou (Gegebenheit). 6. Eg z a kt na, jer je egzaktno nauna, to znai u odnosu na po gled na svet stroga i neutralna, to joj omoguava da bude osnova svih drugih pojedinanih nauka. Iako je Huserl priznavao da je piui Logika istraivanja bio filozofsko dete, Ingarden, ipak, nije bio u pravu tvrdei da je ovo delo samo vie zbirka rasprava nego celovita knjiga i da ne prua nikakvu novu ni celovitu problematiku filozofije uopte.31 Fenomenologija koja proistie iz Logikih istraivanja nije trebalo da bude program, ve pokuaj fundamentalnog rada koji se zaista moe sprovesti na neposredno viene i shvaene stvari.32 Na rezul tate Logikih istraivanja kasnije e se osloniti sledee etape Huser lovog rada i itave fenomenologije.
29 30 31 32 M. M.Ponty, op. cit., str. 9. R. Ingarden, op. cit., str 27. R. Ingarden, Edmund Husserl, u: Z bada nad filozofi wspczesn, Wars zawa, 1963, str. 388. E. Husserl, Badania logiczne, t. I, op. cit., str. 12.
Knjievne teorije XX veka

96

Utemeljenje
Godinu dana posle predavanja Viljama Dejmsa o pragmatizmu, 1907. godine Huserl dri pet predavanja kojima daje naslov Ideja fe nomenologije. Ovde je prvi put javno formulisao ideje koje odreu ju itavo njegovo kasnije miljenje. Tada je u svojoj privatnoj bele nici zabeleio: Za fenomenologiju, koja treba da bude teorija saznanja, za sutinsku nauku o saznanju (a priori) empirijski odnos je iskljuen. Na taj nain nastaje transcendentalna fenome nologija i to je upravo bilo ono iji su delii bili predstavlje ni i u Logikim istraivanjima.33 Tri osnovne kategorije fenomenologije nastale u Ideji fenomeno logije jesu: korelacija, konstitucija i redukcija. Transcendentalna fe nomenologija je fenomenologija konstituiue svesti. Konstituiu e, znai one koja stvara predmete saznanja.
KORELACIJA odnos izmeu predmeta i svesti koja se zasniva na tome da dati predmet predstav lja ekvivalent (ili korelat) akta sve sti, to znai da ga akt saznanja transformie i on postaje fenomen koji poseduje neko znaenje. Bli ska ovakvom shvatanju korelacije jeste kategorija objective correlati ve (predmetni ekvivalent), koju je u teoriju poezije uveo T. S. Eliot (Pogledati: Ameriki formalizam).
Huserlova Ideja fenomenologije Konstitutivna svest Huserlova Ideja fenomenologije

Fenomenologija [za razliku od psihologije] se ne odnosi na svet, ona je isto transcen dentalno istraivanje u kojem treba da se pokae na koji na in se konstituie realan svet kao korel at iste svesti.3

Upravo je detaljno ispitivanje korelacije izmeu akta, znaenja i predmeta zadatak transcenden talne fenomenologije. ta je i na koji nain postoji svest? Postoji kao intencionalni ekvivalent mno tva svesnih doivljaja ne postoji apsolutno za sebe, ve samo kao ekvivalent.35 Upravo se na tome zasniva korelacija: predmet je ekvi valent (= korelat) akta svesti, to znai da on biva preoblikovan po mou ina saznanja i postaje fenomen koji poseduje odreeno zna enje. Da bi sve imalo smisao (a to je uslov saznavanja sveta), stvari za svest moraju da se preoblikuju u fenomene, odnosno u neto to, pojavljujui se u svesti, ve ima neko znaenje. Svet nepreoblikovan
33 3 35 W. Biernal, Wprowadzenie wydawcy, u: E. Husserl, Idea fenomenologii..., op. cit., str. 6. R. Ingarden, Wstp do fenomenologii Husserla..., op. cit., str. 12. Ibid., str. 139.

Transcendentalna fenomenologija

Fenomen

II. Fenomenologija

97

Noeza i noema

Transcendentalna redukcija

Transcendencija i imanencija

sveu u fenomen ne samo da ne TRANSCENDENTALAN (lat. ma smisla ve ostaje i izvan mogu transcendo = prekoraujem) onaj nosti saznanja. Za Huserla je ono koji prekorauje ulno iskustvo u to je dato = intencionalni pred pravcu razuma koji utvruje uslo met = fenomen. Prema kasnijoj ve za mogunost bilo kakvog isku To je razlika koju je terminologiji primenjenoj u Ideja stva. i koja strogo razdvaja utvrdio Kant ono to ma: korelacija izmeu ina svesti i je ulno od onoga to je razumno. predmeta svesti je (odgovarajue) Napomena: transcendentan nije spajanje noeze i noeme. Imajmo u isto to i transcendentalan! U fe vidu: ni stvari kao takve, ni ovek nomenologiji je transcendentan kao takav nisu dostojni panje fe spoljanji svet, a transcendentalan sam razum (preciznije: svest). nomenologije. I stvari i ovek mo raju da prou kroz ienje od svojih empirijskih svojstava da bi stupili na pravu scenu fenomenolokih razmatranja. U tome se na lazi fenomenoloki izvor hermeneutike XX veka. Interesovanje transcendentalne fenomenologije usmereno je ka svesti kao svesti, usmereno je samo ka fenomenima, odnosno ono me to se ispoljava u svesti uz izuzimanje svakog empirijskog suda [u bitku].36 Ovde je re o podreivanju spoljanjeg (= empirijskog) opaanja unutranjem opaanju. ta predstavlja ovo izuzimanje empirijskog sveta? To je uvena Huserlova transcendentalna reduk EPOCH transcendentalna redukcija koja se zasniva na odba cija iji je osnovni princip upravo civanju empirijskog sveta (Huserl ovde prvi put formulisan. Osnov govori o odbacivanju teze o pri no pitanje je sledee: kako spoznati rodnom odnosu) u korist aktiv neto to izlazi izvan okvira svesti? nosti same svesti. iv ovek biva Odgovor je (samo) oigledan: pre redukovan na istu svest, a stvari neti sferu saznanja iz transcenden na predmete kojima svest daruje smisao, odnosno na fenomene. cije, odnosno iz stvarnosti koja se nalazi izvan svesti, u imanenciju, odnosno u samu svest, zapravo iz mai se empirijskom, ulno iskustvenom svetu i zatvoriti se u svest. Transcendencija stvari zahteva da je [stvar] stavimo pod znak pi tanja.37 U imanenciji je opet ono to je dato, dato na oigledan i neposredan nain i potpuno je adekvatno samoprisutno dato.38 Huserl razmilja na sledei nain: ono to je transcendentno ne mogu shvatiti sa svom oiglednou (jer mi nije dato), dakle, moram da ga se oslobodim, iskljuim iz polja mog saznanja. To, meutim, ne mogu da uradim u potpunosti jer tada uopte ne bih saznao svet.
36 37 38 E. Huserl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 9. Ibid., str. 61. Ibid., str. 1213.
Knjievne teorije XX veka

98

Upravo na tome se zasniva transcendentalna redukcija: na stavlja nju u zagrade transcendentalnih stvari u odnosu na svest i prista janju na to da one postoje samo k a o pre d met i koji su dati svesti u njenim granicama i samo u njenim granicama: onako kako se svesti predstavljaju. U Idejama za jednu istu fenomenologiju39 Huserl formulie ovaj zakon kao princip svih principa: Nijedna teorija, koja bi se mogla izmisliti, ne moe nas skrenuti na krivi put u odnosu na ovaj princip svih prin cipa: da je svaka izvorno prezentovana evidentnost izvor zakonitosti saznanja, da sve to nam se u intuiciji izvorno (da tako kaemo: u svojoj telesnoj stvarnosti) predstavlja, treba jednostavno prihvatiti kao ono to se prezentuje, ali samo u granicama u kojima se prezentuje.0 Imajmo, meutim, na umu: predmeti nisu unutar svesti, ne na laze se u njoj kao u kutiji ali su njen korelat. To su takozvani inten cionalni predmeti. Fe nome n j e st v ar pre obra ena istom sve u u pre d me t koj i p o s e duj e s mis ao. Fenomenologija tei pretvaranju transcendentnog sveta u svet istih fenomena, dakle, ono to se kao apsolutno razumljivo (ono koje poseduje smisao) moe posmatrati, formulisati jer dolazi do stvarne samoprezentacije u naj uem smislu.1 Smisao je za Huserla ili oigledan ili ga uopte nema. Pojedinani saznajni fenomen, koji se pojavljuje i nestaje u toku svesti, nije objekat fenomenolokih sudova. Re je o izvorima saznanja, o poecima koji se mogu evidentno shvatiti na opti nain, o univerzalnim apsolutnim podaci ma koji predstavljaju osnovna univerzalna merila, ona koja omoguavaju merenje svakog smisla.2 Dakle, ta Huserl radi, ta eli? Kao to je tvrdio u razgovoru sa estovim, eli da pronae Arhimedovu taku saznanja, da prona e epistemoloki apsolut, odnosno princip apsolutne pouzdanosti. Da bi to postigao kad filozofski subjekat eli da nae sferu maksi malne sigurnosti saznanja (Huserl kae opaajna preciznost), on da mora anulirati svet, staviti ga u zagrade (t rans cende nt a lna re du kc ij a = epoch) i koncentrisati se ne samo na ono to vidi
39 0 1 2 E. Husserl, Ideen zu reinen Phnomenologie und phnomenologische Philo sophie, u: Jahrbuch fr Philosophie und phnomenologische Forschung, 1913. Ibid., str. 73. E. Huserl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 76. Ibid., str. 73.

Huserlov princip svih principa

Samoprezen tacija

Arhimedova taka saznanja

II. Fenomenologija

99

u svesti. Samo se tako moe nai neproblematian izvor smisla koji razdvaja ono to je smisleno od onoga to je lieno smisla. I samo ta ko se moe utemeljiti program filozofije kao stroge nauke koja mo e i trebalo bi da postane osnova svih nauka o oveku.

Filozofija kao stroga nauka


Godine 1911. Huserl objavljuje raspravu Filozofija kao stroga nauka (Philosophie als strenge Wissenschaft) u kojoj iznosi sledei argument. Dotadanja filozofska istraivanja su daleko od zahteva koje treba stav ljati pred nauna istraivanja. Filozofija treba da bude nauka odree nih formalnih osobina a njene tvrd nje treba da budu argumentovane SAMORAZUMLJIVOST (nem. Selbstverstndlichkeit) osobina na apodiktiki vaan nain. To mo onoga to je samo po sebi razumlji e da uradi samo onda kad se ne bu vo, oigledno. Istina je samooi de pozivala na druge nauke, ve kad gledna jer se predstavlja svakome stekne punu autonomiju i optost. na isti nain. Kako kae Huserl Treba da bude philosophia prima u Kartezijanskim meditacijama, et ultima. Suprotno induktivnim upravo u oiglednosti pogled na eg intelekta dostie samu stvar. prirodnim naukama, deduktivnim matematikim naukama ili humanistikim naukama zasnovanim na erudiciji, ona zahteva neogranieno irenje domena svoje pravosna nosti i to s obzirom na sutinsko istraivanje: Moraju nam se raz janjenjem problem i udubljivanjem u njihov isti smisao, s punom oiglednou nametnuti metode, koje su adekvatne tim problemima, jer ih zahteva njihova sopstvena sutina.3 Na taj nain filozofija dobi ja potpuno sigurne i kao takve sasvim nesumnjive rezultate. Zato je Huserl upotrebio najteu metodoloku artiljeriju protiv tri, prema njegovom miljenju, najopasnije filozofije koje vode na krivi put subjektivizma. To su: 1. naturalizam, koji tretira svest kao predmet u svetu i koji, u skladu s tim, nije u stanju da d apsolutno (a ne samo empirijski) obavezujue kriterijume saznanja; 2. istori cizam (koji za Huserla predstavlja saznajnoteorijsku aberaciju),5 prema kojem ono to postoji negira svaku trajnost i postaje zavisno od promenljivih okolnosti. Lako je videti da dosledno sprovedeni istoricizam prelazi u ekstremni skeptiki subjektivizam; 3. ideje:
3  5 E. Huserl, Filozofija kao stroga nauka, Kultura, Beograd, 1967, str. 10, preve li: Dafina i Milan Damjanovi. R. Ingarden, Edmund Husserl, op. cit., str. 10. E. Huserl, op. cit., str. 5.
Knjievne teorije XX veka

Filozofija kao nauka

Puna oiglednost filozofije

Protiv naturalizma Protiv istoricizma

100

istina, teorija, nauka tada bi, kao sve ideje, izgubile svoje apsolutno vaenje ... Vaenje prostonaprosto ili po sebi, koje je ono to je ak i kad ga niko ne realizuje i kad ga nijedno istorijsko oveanstvo nikad ne bi izvravalo.6 I, na kraju, Weltans chauung sphilos op hie , odnosno filozofija pogleda na svet prema kojoj je filozofija iz raz linih strasti i pogleda na svet. Najbitnija saznajnoteorijska Huserlova teza koja ponavlja ideje iz predavanja glasi ovako: Ako teorija saznanja ipak hoe da pro uava probleme odnosa svesti i bia, ona moe da ima pred oima samo bie kao korelat svesti. S tim u vezi istraivanje mora da bu de upravljeno na nauno sutinsko saznanje svesti, na ono to sama svest jeste u svim svojim razliitim oblicima, po svojoj sutini.7 Zato sve to treba da postane predmet svesti, mora upravo isto iz s ame s vest i da postane o i g l e d no i time p otpu no r az u m lji vo.8 Za fenomenologiju ono to je data stvar, njeno ta, zavisi od naina na koji se pojavljuje, na koji je dato (njeno kako) u svesti. Wesen, sutina, istovremeno je i Gegebenheit, datost. To znai da je predmet saznanja uvek samo korelat svesti iz ega proizlazi da je analiza predmeta neminovno analiza svesti (i obrnuto). Tako se fenomenologija javlja kao neprirodna (= nepsiholoka) nauka o svesti, iji predmet nije empirijska svest ve ista svest.9 U isto fenomenolokoj sferi odnose prema predmetno doivljenom telu i prema prirodi ostavljamo van razmatranja50 jer oni smetaju u posmatranju sutina. Posmatranje sutin je, da se podsetimo, u Hu serlovom jeziku intuicija, oigledna svest. Ukoliko je intuicija ista, pie Huserl, i ne obuhvata nikakva prelazna saintendiranja, utoliko je sagledana sutina neto adekvatno sagledano, apsolutno dato. 51 Iz toga proizlazi da saznanje sutine nije injeniko (matter offact) saznanje, ne obuhvata ni najmanji sadraj tvrenja u odno su na individualnu (recimo, prirodnu) egzistenciju.52 Oiglednost ne moe biti iskustvo jer je apsolutno data sutina data samo da tako
6 7 8 9 Ibid., str. 39. Ibid., str. 1. Ibid., str. 15. Zato je fenomenologija suta suprotnost psihoanalizi koja se moe definisati kao njen savreni negativ. Fenomenologija se bavi sveu, psihoanaliza ne svesnim. Svest za fenomenologiju mora biti ista, nesvesno je po definiciji pod uticajem traume. Ono to je dato svesti, za fenomenologiju je razumlji vo i oigledno. Ono to iz nesvesnog prelazi u svest (ili iz nagonske sfere, Es, u racionalnu sferu, Ich), zagonetno je i zahteva interpretaciju. E. Huserl, Filozofija kao stroga nauka, op. cit., 28. Ibid., str. 29. Ibid., str. 30.

Protiv filozofije pogleda na svet

Sutina svesti

Saznanje sutine

50 51 52

II. Fenomenologija

101

Opozicija izmeu sutine i postojanja

Knjievno delo kao heteronom no bie

kaemo pogledu svesti. Zato je fenomenologija samo istraiva nje esencije, a ne istraivanje egzistencije. Ono to postoji, postoji samo s obzirom na svoju sutinu, a ne na sluajno i promenljivo postojanje. Poto je ova sutina data samo istoj svesti, onda ovde stupamo na teren filozofskog idealizma: postoji samo ono to stva ra moja svest. Na ovom mestu se javljaju problemi s pomirenjem prvog Huserlovog apela, na povratak stvarima, s tim da ove stvari postoje samo zahvaljujui mom umu. Ovde e, takoe, zapoeti spo renja unutar Fenomenoloke kole HETERONOMIAN (gr. hete = zakon) u i tu na scenu stupa Roman Ingar ros = drugi + nomos egzistencijal Ingardenovoj teoriji den za koga je knjievno delo naj ni status knjievnog dela je hetero bolji primer bia koje postoji he nomian, odnosno nezavistan od teronomno, odnosno koje postoji itaoeve svesti. Prema Ingardenu, zahvaljujui aktu svesti, ali koje u delo u svom materijalnom obliku samom sebi sadri nezavisnu egzi (umetniki predmet) postoji ne zavisno, ali kao estetski predmet stencijalnu osnovu. Na taj nain, zavisi iskljuivo od itaoeve aktiv Ingarden je nastojao da ublai kraj nosti (Pogledati: Konkretizacija). nju suprotstavljenost izmeu idea lizma (prema kojem samo svest uvodi bia u postojanje) i realizma (prema kojem svest moe samo da sagledava ono to ve postoji u gotovom obliku).

Teorija knjievnosti Romana Ingardena


Ingarden je svoju filozofiju knjievnosti izloio u dve najvani je knjige Das literarische Kunstwerk (1931): O knjievnom delu i O saznavanju knjievnog umetnikog dela (1937). U oba sluaja susreemo se sa apriornim eidetskim (gr. eidos = sutina) istrai vanjima, odnosno sa analizom opte ideje knjievnog dela, kao i optom strukturom saznajnog ina. Kako Ingarden pie u Uvodu u O saznavanju knjievnog umetnikog dela, postoje dva naina i tanja: prvi, koji se odnosi na neko odreeno pojedinano delo i predstavlja svojevrsno iskust vo i drugi, koji onoga koji saznaje vodi ka optem shvatanju strukture i svojstava, proist i u i h iz sut i ne, umetnikih dela u op te. Ingarden, oigledno, bira dru gi nain itanja u kojem je re o apriornoj analizi sadrine opte ideje knjievno umetniko delo.53 Fenomenoloko itanje (prema
53 R. Ingarden, O saznavanju knjievnog umetnikog dela, SKZ, Beograd, 1971, str. 8, prevod: Branimir ivojinovi.
Knjievne teorije XX veka

Apriorna istraivanja knjievnosti

Iskustvo versus ideja

102

Ingardenu) zato se ne koncentrie na to ta je u delu pojedinano, ne ma nita zajedniko sa iskustvom, ve nastoji da sagleda samu ide ju knjievnog dela. Re je, dakle, o tome ta knjievno delo kao umetniki predmet jeste po svo joj sutini (vieslojna tvorevina, fazno sistematizovana, izgraena od quasisudova i koja poseduje estetski uzviene vrednosti), kao i o tome ta uvek mora biti ispunje no prilikom njegovog saznavanja kao estetskog predmeta (sagleda vanje znakova i zvuanja, razume vanje znaenja rei i smisla reeni ca, konkretizovanje predstavljenih SLOJEVIT KARAKTER KNJI predmeta i aktualizacija izgleda, EVNOG DELA prema Roma nu Ingardenu, svako knjievno povezivanje slojeva u celinu i sa delo sainjavaju etiri sloja: 1. zvu gledavanje ideje). Saznavanje se, anja rei i zvunih tvorevina vieg dakle, razlikuje od interpretacije reda; 2. znaenjske jedinice (rei i isto kao to se svako pojedinano reenica); 3. shematizovani aspekti delo podvrgnuto interpretaciji raz zahvaljujui kojima se ispoljavaju likuje od njegove apriorne ideje predstavljeni predmeti; . predsta vljeni predmeti odreeni smislom koja se otkriva prilikom fenome reenica. Slojevitost knjievnog de nolokog istraivanja. Ova dvodel la dopunjena je njegovom faznom nost proizlazi iz shematske struk strukturom, odnosno redosledom ture knjievnog dela koje u sebi delova. Ove dve dimenzije ine sadri kao umetniki predmet sutinu knjievnog dela. koji intersubjektivno postoji iz vesnu idealnu strukturu prisutnu SHEMATINOST osnovna u svim delima, kao i kao estetski strukturalna osobina svakog umet predmet dat u pojedinanom isku nikog dela. U umetnikom delu stvu brojnost razliitih konkre neke njegove osobine (nedoree na mesta, shematizovani izgledi) tizacija koje dopunjavaju njegovu shematski su predstavljene i zahte shematizovanu grau. Svaki ita vaju aktualizaciju (doreenost) ko lac se na svoj nain dri scenarija ju u procesu konkretizacije treba recepcije ugraenog u delo (Ingar da izvri recipijent. den ovo naziva konkretizacijom), dok se analiza naina njegovog saznavanja odnosi na sve mogue konkretizacije, nezavisne od realnih okolnosti itanja. U sluaju
QUASISUDOVI, tobosudo vi u teoriji Romana Ingardena, vrsta reenica tipinih za knji evno delo, koje ne izriu nita direktno o stvarnosti, ali stvaraju posebnu fiktivnu stvarnost. Budu i da nisu logiki sudovi, ne pod leu kriterijumu istine i lai. Ova koncepcija se izvodi iz nekadanje koncepcije poetskog jezika koji kako je o pesniku u XVI veku pisao Filip Sidni u Odbrani poezije nikad ne lae jer nikada nita i ne tvrdi. Nezavisno od Ingardena, teoriju pseudostatements je 1926. godine izneo A. A. Riards u knji zi Science and Poetry.
II. Fenomenologija

Umetniki predmet i estetski predmet

Shematska struktura knjievnog dela

103

pojedinane konkretizacije, koja izlazi izvan okvira predmetne intersubjektivnosti dela, re je o objektivnom ocenjivanju dela, odnosno o prilagoavanju sugestijama i direktivama koje iz dela proizlaze. Konani kriterijum zakonitosti tumaenja jeste smo delo iji struktura i konkretan smisao primoravaju itaoca na odgo varajue saznajne procedure. Izvanredno e se retko desiti, pie Ingarden, da dve konkretizacije istoga dela, koje su obrazovane od strane vie italaca, budu potpuno jednake u svim onim koje su pre KONKRETIZACIJA u Ingarde novoj teoriji: popunjavanje shemat sudne za konstituisanje estetske ske strukture dela koju za vreme i vrednosti.5 Ingardena nije inte tanja obavlja individualan italac. resovala interpretacija knjievnog Razlikovanje shematskog umetni dela, ve ono to je uopte omogu kog dela kao umetnikog predme ava na ontolokom (kako je knji ta i umetnikog dela kao estetskog evno delo komponovano?) i na predmeta konkretno datog ini osnovu Ingardenove i Izerove feno epistemolokom (kako saznajemo menoloke teorije knjievnosti. knjievno delo?) planu. Takoe, u sutini, nije sagledao kulturnu isprepletanost knjievnog dela i nje govog itanja. Uglavnom su zbog toga njegova istraivanja izgubila na atraktivnosti u trenutku u kojem su istraivanja istih fenomena i apriornih saznanja bila udaljena od istraivanja kulturnih i egzi stencijalnih konteksta knjievnosti. Danas se Ingarden ne pojavljuje u antologijama tipa Literary Theories, iako se sagledava njegova pio nirska uloga u svim teorijama orijentisanim na itaoca. Meutim, imajmo u vidu i ovo: pojedinanost ina itanja Ingardena je manje interesovala od onoga ta je itanje kao takvo.

Imaginacija i cogito
Prema Gastonu Balaru, fenomenologija je istraivanje o tome ka ko nastaje poetska slika u svesti stvaraoca.55 Ako je fenomenologija prouavanje fenomena, odnosno onoga to se neposredno javlja u polju svesti, onda je tako definisana poetska slika fenomen par excel lence. Za Balara svijest zadrava svoj predmet (na primer, sliku ko ju zamisli) u apsolutnoj neposrednosti.56 Zato je Balarova fenome nologija takva fenomenologija poetske slike koju stvara imaginacija
5 55 56 Ibid., str. 39900. G. Bachelard, Poetika sanjarije, Veselin Maslea, Sarajevo, 1982, preveo: Fa hrudin Kreho. Ibid., str. 178.
Knjievne teorije XX veka

Gaston Balar Fenomenologija poetske slike

10

liena bilo kakve kulturne ili istorijske ukorenjenosti.57 Fenomeno logija imaginacije jeste pokuaj shvatanja poetske slike u trenutku kada se ova slika pojavljuje u svesti kao neposredan proizvod srca, due, ljudskog bitisanja.58 U tom smislu, Balarovu reenicu Pes nik govori na pragu bia59 treba razumeti tako da u iroko shva enoj fenomenolokoj koncepciji knjievnosti knjievno delo pred stavlja mesto ispoljavanja smisla sveta u trenutku raanja kad jo nita nije optereeno znaenjem (upravo ovako je Huserl opisivao princip eidetske redukcije koji suspenduje prirodan odnos prema svetu),60 kad se jo ne zna ta je zaista i ko je onaj koji mata dok je njegova drutvena i istorijska pozicija sasvim sigurno nebitna. Po etska slika uronjena u etiri osnovne prirodne sile (zemlju, vatru, vodu, vazduh)61 ne vodi nas samo do izvora svesti nego i do izvora govoreeg jastva.62 Isto kao to je Huserl dokazivao da je smisao sveta funkcija svesti, tako je i Balar smatrao da je svet onakav ka kvim ga izmatam.63 Sanjarija, dakle, igra dvostruku ulogu: oiv ljava subjekat koji sanjari (cogito sanjara), ali i sastavlja bie oko svog sanjara.6 itanje knjievnosti, prema Balaru je, dakle, istra ivanje imaginacije koja sanjari u inu sanjarenja,65 to znai da se knjievnosti ovde priznaje uloga ispoljavanja sanjarenja, tj. u irem
57 58 Balar jasno pie: Kad ulazimo u svet imaginacije, kulturna prolost nema nikakvog znaaja. Fenomenologia obrazu poetyckiego (1957), u: Wyobra nia poetycka. Wybr pism, Warszawa, 1975, str. 359. Ibid., str 361. Za Balara se ini kljuna po svojoj sutini romantina opo zicija srca (oseanja) i razuma (saznanja), kao i sekundarna u odnosu na nju opozicija jezika mate i govornog jezika. udna slika, pie u knjizi Voda i snovi (192), ako je posmatramo trezvenim okom razuma. Slika neo bino bliska naem srcu samo ako umemo da se obraamo snovima traga jui za znanjem. G. Bachelard, Wyobrania poetycka, op. cit., str. 16. I na drugom mestu u istoj knjizi: Ako prema stvarnosti gajimo strasna oseanja, to nije zahvaljujui saznanju te stvarnosti. Op. cit., str. 167. G. Bachelard, Fenomenologia obrazu poetyckiego, op. cit., str. 360. Ovako je definisao eidetsku redukciju i MerloPonti: Eidetska redukcija je naprotiv odluka da se omogui pojavljivanje svijeta takva kakav je on prije svakog vraanja na nas same, u: Maurice MerloPonty, op. cit., str. 13. U ovom sluaju Balar govori o materijalnoj imaginaciji, ukorenjenoj u sila ma prirodnim kroz ulne slike. Kao to je imaginacija uronjena u svet prirod nih sila, tako je i knjievnost uronjena u imaginaciji iz ega proistie da je i knjievnost podreena prirodnim silama. G. Bachelard, Fenomenologia obrazu..., op. cit., str. 365. G. Bachelard, Wiobrania poetycka, op. cit., str. 398. G. Balar, Poetika sanjarije, op. cit., str. 178179. Brogowski, L., Gaston Bachelard: Fenomenologia (marzenia poetyckiego) czy poezja (marzcego fenomenologa), u: Poetyka marzenia, op. cit., str. 213.

etiri prirodne sile poetske slike

Fenomenologija sanjarenja

59 60 61

62 63 6 65

II. Fenomenologija

105

or Pule

Fenomenologija itanja

Identifikacija itaoeve svesti sa sveu autora

enevska kola

smislu: ispoljavanje sveta pomou slike ili predmeta imaginacije. Za to je u konanom smislu knjievnost ispoljavanje imaginacije.66 Upravo e se u ovom pravcu razvijati misao ora Pulea jed nog od najznaajnijih predstavnika enevske kole. Po ugledu na Balara, on smatra da je izvor knjievnosti in imaginacije stvaraoca do kojeg treba dopreti prilikom itanja i s kojim se definitivno treba poistovetiti. Prema Puleu, fenomenologija kritike svesti zasniva se na apsolutnom primatu subjektivne svesti koja u sebi prepoznaje stvaralaku svest pisca. Razumeti knjievno delo, pie Pule, zna i dozvoliti biu koje ga je napisalo da se u nama pokae za nas.67 Zato u programskom eseju Fenomenologija itanja, objavljenom u prvom broju uticajnog asopisa New Literary History68 (1969), Pule zapoinje svoju argumentaciju definicijom knjievnog dela koje se od drugih predmeta (maine za ivenje ili vaze) razlikuje po tome to se italac u njemu susree sa sveu autora.69 Postepeno, tokom itanja, barijera izmeu itaoca i autora nestaje i usled predanog i tanja dolazi do duhovne zajednice izmeu dva subjekta oslonjene na savrenoj identifikaciji itaoca sa autorom. Tokom itanja, svest kritiara i svest kritikovanog subjekta ine jedinstvo: poistoveivanje koje podsea na religijsko poistoveivanje.70 Pule, meutim, ne tretira biografski autorski subjekat, ve ga redukuje (slino se dea va i sa itaocem) na istu svest ugraenu u tekst i zato je knjievna kritika mimetiko dubliranje misaonog ina.71 Ono se zasniva na ponavljanju u svojoj svesti, svesti ili ire cogito pisca, to treba priznati u sluaju najveih pisaca predstavlja prilino velik izazov. Analiza samog teksta, knjievnih figura subjektivne imaginaci je, postala je osnova metode koju je stvorila, po ugledu na Pulea, ta kozvana enevska kola ije je jedno od najveih dostignua knjiga
66 67 68 69 G. Balar, Vazduh i snovi Ogled o imaginaciji kretanja (193), Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2001, str. 312, prevod: Mira Vukovi. G. Poulet, Fenomenologia wiadomoci krytycznej, u: Archiwum tumac ze z teorii literatury i metodologii bada literackich, Lublin, 1980, str. 2. On e kasnije ui u Puleovou knjigu La conscience critique, Paris, 1971. Drugaije e knjievno delo shvatati pragmatiari za koje se ono, s obzirom na nastale posledice u svetu koji nastanjuje ovek, ni po emu ne razlikuje od drugih predmeta. Ovu instrumentalnu koncepciju knjievnosti neki pragma tiari izvodili su iz Hajdegerove koncepcije izloene u delu Bitak i vreme gde se ljudsko postojanje definie sredstvima koje ovek koristi (pomou njihove pr i r u n o s t i, Zuhandenheit) i koja mu omoguavaju osvajanje sveta. G. Poulet, La conscience critique, op. cit., str. 67. G. Poulet, wiadomo siebie i wiadomo innego, u: Archiwum tumac ze z teorii literatury i metodologii bada literackich, op. cit., str. 38.
Knjievne teorije XX veka

70 71

106

anPjer Riara Malarmeov svet imaginacije.72 Ova knjiga je dobar primer ilustracije metode koju je koristila tematska kritika kako se to uobiajeno govorilo za enevsku kolu. Pokuajmo da opiemo ovu metodu uz pomo Uvoda u Malarmeov svet imaginacije.73 Knjigom unifikovati svet,7 pronai ispod najrazliitijih po krivaa skriveni identitet,75 doi do sutine smisla76: tako se najlapidarnije moe definisati projekat tematske kritike. Tu je, pre svega, re o identitetu samog dela pronalaenom u opsesivnom po navljanju tema i slika, ali takoe, i pre svega i o identitetu svesti, imaginacije, matanja, ulne predstave i slino, reju: o autorskom doivljaju koji ini mentalnu unutranju stranu dela77 koju kriti ar mora da reprodukuje u sebi.78 Kako je tano primetio erar enet,79 jedan od prvih italaca ove knjige, ovde predstavljen nain itanja zasniva se na nepresta nom udaljavanju od samog dela ka linosti autora koji je iako ni je empirijski (biografski) tretiran kao centar ulnih oseaja, kao polje doivljaja, uvek predstavljao konanu referentnu taku dela usled ega je delo uvek moglo biti tumaeno putem kategorija izra za: izraza matanja, imaginacije, fantazmagorije. U osnovne pretpo stavke tematske kritike treba ubrojati: 1. Dvodelnost pr iv i da, odnosno strukture dela i sutine koju predstavlja pieva svest, povrine teksta i dubi ne sanjare nja, sluajnosti ar t i ku l a c ij e i neminovnosti sm isl a. ele li smo i mi, pie Riar, da u Malarmeovom delu dotaknemo ne preterano duboku bujicu oklevetanog [peu profond ruis seau calomni], ispod ije uzburkane povrine krue velika, objedinjujua znaenja.80 2. Je d inst vo te me koje, nezavisno od parcijalnih artikulacija, garantuje j e d i nst vo s ve st i. Ako elimo da razlikujemo [...] teme, dovoljno je da na sebe naslaemo razne sfere doiv ljaja, uspostavimo red u njihovim uporednim geografijama
72 73 7 75 76 77 78 79 80 J.P. Richard, LUnivers imaginaire de Mallarm, Paris, 1961. J.P. Richard, Wstp do studium wiat wyobrani Mallarmgo, u: Wspc zesna teoria bada literackich za granic. Antologia, t. 1: Metody stylistyki lite rackiej. Kierunki egocentryczne, Krakw, 1976. Ibid., str. 01. Ibid., str. 10. Ibid., str. 15. Ibid., str. 03. Ibid., str. 23. . enet, Figure, Beograd, 1985, str. 93101, prevod: Mirjana Mioinovi. J.P. Richard, Wstp..., op. cit., str. 03.

Tematska metoda u kritici

Osnovne premise tematske kritike

II. Fenomenologija

107

itanje kao reprodukovanje izvornog ina imaginacije

italac koji uestvuje u stvaranju

i na kraju proverimo kako su meusobno povezane kako bi postale j e d an doivljaj.81 3. Istoro d no st del a ije suprotnosti i napetosti, kao pro izvod pojedinih tema koje se ne mogu meusobno sloiti, bivaju razreene prelaskom u nove sintetike pojmove i dostizanjem zadovoljavajue ravnotee.82 Na ovom mestu tematska kritika je bliska amerikoj Novoj kritici, ali i herme neutici (na primer, Gadamerovoj). . Mogunost i nte r pre t i ranj a ina pieve svesti u kritikom delu iji je cilj (ali i uslov) mogunost otkrivanja na dnu de la vladavine poetka i praizvora.83 Kako pie Riar, vidljiv poredak nije sutinski poredak, a i otkrivanje istine rui privide.8 Upravo na ovome se zasniva knji evni i filozofski projekat tematske kritike koja ide tragom Bala ra: italac tokom itanja reprodukuje izvorni in imaginacije koji oivljava poetsku sliku. Delo nije bitno samo po sebi ali upuuje na svoj prvi princip koji treba rekonstruisati. Ovaj princip se to treba naglasiti ne nalazi u svetu promenljivih drutvenih, istorij skih, kulturnih okolnosti, ve se krije u istoj, transcendentalnoj sferi imaginacije. Ono to povezuje klasinu fenomenoloku koncepciju (Huserl, Ingarden) i njenu slobodnu interpretaciju (Balar, Pule) jeste uvere nje o subjektivnoj konstituciji smisla sveta koji se ispunjen znae njem, egzistirajui nezavisno od svesti, pojavljuje u njenim okviri ma. Shvatiti principe ove konstitucije znai razumeti nepromenljivu crtu fenomenologije knjievnosti koja je u teoriju knjievnosti XX veka uvela koncepciju aktivnog itaoca, onog koji uestvuje u stva ranju smisla knjievnog dela (a u radikalnoj verziji: koji ga stvara).

Estetika i recepcija
Kako je pisao Volfgang Izer (ro. 1926), fenomenoloka teorija umet nosti je svom snagom skrenula panju na to da razmiljanja o knjiev nom delu ne mogu biti posveena iskljuivo samom tekstu, ve u istoj meri i inu njegovog usvajanja.85 Izer je veoma otvoreno iao tragom
81 82 83 8 85 Ibid., str. 12. Ibid., str. 13. Ibid., str. 02. Ibid., str. 17. W. Iser, Proces czytania..., op. cit., str. 225.
Knjievne teorije XX veka

108

Ingardena i njegova koncepcija ape lativne strukture knjievnog teksta izrazito je podraavanje teorije kon kretizacije. Osnovne teze njegove estetike recepcije, nastale povezi vanjem fenomenologije, hermeneu tike i istorijske poetike, glase: 1. Iako poseduje autonomnu materijalnu osnovu, tekst ivi sa mo onda kad se ita (konkretizuje). 2. Tekst ima svoje uporite ne u stvarnom svetu u kojem je na stao i u kojem postoji ve u procesu itanja koji mu daje zna enje. 3. Tekst karakteriu nedoreena mesta koje italac aktualizuje tokom itanja (apelativna struktura teksta). . Tekst usmerava proces itanja (itanje je usmeravano stvara nje). 5. Stepen neodreenosti knjievnih tekstova istorijski se pove ava (poev od XVIII veka). Meutim, za razliku od Ingar ESTETIKA RECEPCIJE (nem. dena, Izer stavlja izrazitiji akcenat Rezeptionssthetik) metodoloka na stvaralaku ulogu itanja, koje postavka koju je zastupala nema se ne svodi samo na popunjavanje ka knjievnoteorijska kola, koja neodreenih mesta nego moe da je uglavnom delovala u Konstancu predstavlja predmet nepredvien (V. Izer, H. R. Jaus, K.H. tirle) i in sistirala na aktivnom ueu itaoca u scenariju dela. Izer se takoe u konstrukciji smisla knjievnog de suprotstavlja klasinim estetskim la. Plod njenog delovanja bila je uti uzorima koje je Ingarden preut cajna izadavaka serija Poetik und no prihvatio i koji su mu nalagali Hermeneutik, (od 1963. godine). da sagleda krunisanje procesa kon kretizacije u harmoniji estetski vanih kvaliteta. Za Izera je itanje proces neprekidnog otkrivanja prilikom kojeg se italac nalazi pred nepredvidivim kvalitetima koji ga provociraju da razmilja o sop stvenim pretpostavkama. Proces itanja polazi od toga da moemo stvoriti formulu samih sebe i na HORIZONT OEKIVANJA taj nain otkriti ono to je prethod (nem. Erwartungshorizont) ter no promaklo naoj svesti. Upravo min koji je uveo Hans Robert Jaus nam na taj nain itanje knjiev da bi oznaio zbir itaoevih uve nosti prua ansu da formuliemo renja koji mu omoguava recep ciju datog dela. Ovaj zbir (ili ono to se ne da formulisati.86
APELATIVNA STRUKTURA TEKSTA odrednica Volfganga Izera za oznaavanje strukture knjievnog dela koja podstie in terakciju izmeu teksta i itaoca i zasniva se na realizovanju scenari ja itanja upisanog u delo. 86 W. Iser, The Implied Reader: Paterns of Communications in prose fiction from Bunyan to Beckett, BaltimoreLondon, 1987, str. 29.

Izerova estetika recepcije

Proces itanja kao nepredvidiva aktivnost

II. Fenomenologija

109

Hans Robert Jaus

Meutim, estetika recepcije nije samo istraivanje procesa ita nja kao takvog, nego i a moda i pre svega istraivanje istorijskih uslova recepcije knjievnog dela. Izer je, kao to smo videli, dokazi vao da intenzivnost neodreenosti teksta zavisi od njegovog mesta u knjievnoj evoluciji (to je delo savremenije, tim je vie neodre eno). Zatim je u svom program skom nastupu Hans Robert Jaus (ro. 1921), budui vie pod utica jem HansGeorga Gadamera nego Ingardena, dokazivao:

sistem) u sluaju svakog dela u istorijskom trenutku njegovog po javljivanja odreen je prethodnim razumevanjem anra, formom i te matikom ranije poznatih dela, kao i suprotnou poetskog i praktinog jezika. Proces recepcije zasniva se na neprestanom potvrivanju i pro irivanju horizonata oekivanja koji kao mehanizam predstavlja osnovu knjievne evolucije. Pojam horizon ta preuzet je neposredno iz Huserlo ve fenomenologije na koju se pozi va i, predstavljena u Istini i metodi, Gadamerova koncepcija fuzije hori zonata (Horizontverschmelzung) ko ji uslovljavaju svako shvatanje.

Knjievno delo nije objekat koji postoji sam za sebe i koji svim posmatraima u svim epohama nudi isto lice. Ono ni je spomenik to monoloki otkriva svoje bezvremeno bie. Pre emo rei da, poput partiture, tei da pri itanju izazo ve uvek novu rezonancu, koja tekst oslobaa verbalnosti i dovodi ga do aktuelnog postojanja.87
Knjievno istorijski proces

Sistem italakih presupozicija

Za Jausa (romanistu po obrazovanju) i za Izera (anglistu) u knji evnim istraivanjima najvaniji je knjievnoistorijski proces koji pro tivrei esencijalnim osobenostima knjievnosti. Tako, istorija nije se rija dogaaja koji objektivno postoje, niti je knjievnost zbir tekstova koji postoje izvan istorije. Re je o istorinosti tekstova te, dakle, ne samo o tome da oni postoje u nekom konkretnom istorijskom vreme nu nego i o tome da ih aktualizuju itaoci iz drugih epoha uz pomo drugaijih italakih konvencija i u drugaijem kulturnom kontek stu. Ova dijalektika dela i njegove recepcije, proizvodnje recepcije, jeste ne samo, kao kod Ingardena, strukturalno svojstvo knjievno sti nego i to Ingarden ve nije smatrao pokretaki motor isto rije knjievnosti. Zato je jedan od najznaajnijih zadataka proua vanja knjievnosti analiza takozvanog hor izont a o ek iv anj a, odnosno stalno promenljivog (u zavisnosti od date epohe) sistema italakih presupozicija koje omoguavaju recepciju dela. I onda kada se javlja kao novo, pie Jaus, knjievno de lo se ne pojavljuje kao apsolutna novina u informacionom
87 H. R. Jaus, Estetika recepcije, Nolit, Beograd, 1978, str. 59, prevod: Drinka Gojkovi.
Knjievne teorije XX veka

110

vakuumu, ve nagovetajima, otvorenim ili skrivenim sig nalima ... predisponira svoju publiku za sasvim odreeni nain recepcije. Proces itanja je, dakle, ostvarivanje odreenih uputstava u procesu usmeravanog opaanja,88 to znai da interpretacija nije nikada u potpunosti subjektivna i proizvoljna, ve je primorana da potuje intersubjektivna pravila ugraena u strukturu teksta, vrstu ili estetski doivljaj. Slino uverenje e se nai i u osnovi koncepcije inter pre t at iv ne zaj e d n i c e Stenlija Fia,89 to ne treba da udi jer su prvi Fiovi teorijski nastupi, jo pre nego to je i postao prag matista, veoma mnogo dugovali teoriji recepcije.90
Usmeravano opaanje

Rezime
Meu nesumnjiva dostignua fenomenologa, uglavnom Romana In gardena, prouavanju knjievnosti pripada uvoenje u knjievnote orijski renik kategorija pre dst av lj eno g s ve t a (definisanog kao korelat intencionalnih inova), IMPLICITNI ITALAC (engl. quasisud ova (koji prevazilaze implied reader, nem. implizit Leser) opoziciju pravih i lanih sudova), termin koji je u fenomenoloka kon k re t i za cij e (ispunjavanje i istraivanja uveo Volfgang Izer. On sadri poetnu strukturaciju mo talakog scenarija), i mpl ici ra gueg znaenja izvrenog pomou no g it a o c a91 (receptivne instan teksta, i itaoevu aktualizaciju te ce koju je stvorio autor).92 Feno mogunosti, i to tokom itanja. menolozi su odbacili psiholoku i biografsku kategoriju autora zamenjujui je subjektom intencional nih inova fiksiranih u tekstu koji zahtevaju stvaralaku aktivnost itaoca. Kako je pisao Sartr, pisac ... apeluje na slobodu itaoca da sarauje u stvaranju njegovog dela.93 Uvodei na knjievnoteorij sku scenu itaoca u glavnoj ulozi, fenomenolozi su ipak nastojali
88 89 90 91 92 93 Ibid., str. 61. Pogledati: Pragmatizam. Pogledati, pre svega: Literatura w czytelniku: stylistyka afektywna, Pamit nik Literacki, 1983, sv. 1. Prvi put uveden u Izerovoj knjizi Der umplizite Leser (1972). Ova kategorija podsea na kategoriju impliciranog autora koju je na anglosaksonski pro stor uveo Vejn But u knjizi Retorika proze, Beograd, 1981. Slino e smatrati semiotiari, na primer Umberto Eko (pogledati: Semiotika). .P. Sartr, ta je knjievnost?, Nolit, Beograd, 1981, str. 1, prevod: Frida Fili povi.
Fenomenoloki renik

II. Fenomenologija

111

Proizvoljnost tumaenja

Fenomenologija i strukturalizam

Opozicija izmeu intencije i teksta

Gadamerova koncepcija fuzije horizonata

da, u skladu s Huserlovim sugestijama koji je brinuo o istoti opisa, izbegnu sumnje o proizvoljnosti tumaenja. Sigurno je, pisao je Izer, da je svaka reakcija na tekst subjektivna, ali to ne znai da tekst nestaje u privatnom svetu svojih pojedinanih italaca. ita nju ne preti ta nesigurnost jer sumiranje znaenja teksta nije pitanje pojedinanih udi ve ispunjavanje uslova ugraenih u strukturu samog dela.9 Smisao dela nastaje na preseku dveju perspektiva: tek sta i recepcije, odnosno sloenog uticaja samog dela i recepcije isto rijski uslovljenog itaoca. Na taj nain se fenomenologija situira na polu suprotnom struk turalizmu, ako je re o genezi znaenja: za strukturaliste, znaenje nastaje pomou unutarsistemskih (unutartekstualnih) odnosa, a za fenomenologe pomou ina intencionalne svesti. Opozicija izmeu sistema (teksta) i ina (intencije) stvara najoptije okvire teorije knji evnosti XX veka.95 Danas je fenomenologija izgubila svoju nekadanju dinamiku, a fenomenoloka sredina nema tako iv udeo u raspravama o knji evnosti. Kao najinteresantniji kritiki nastavak Huserlove misli mogu se smatrati hermeneutika dostignua HansGeorga Gadame ra i Pola Rikera koja imaju mnogo da zahvale i ranim raspravama Huserlovog uenika Martina Hajdegera, kao i radovima Hansa Ro berta Jausa koji je uspeno primenio Gadamerovu koncepciju fuzije horizonata u knjievnoistorijska istraivanja.96 Iako nesumnjivo pri padaju kanonu knjievnoteorijske nauke, Ingardenove teorije nema ju danas mnogo pristalica, to valja tumaiti njihovom neznatnom upotrebljivou u procesu interpretacije pojedinanih tekstova i go tovo nikakvim interesovanjem za kontekstualno pozicioniranje knji evnosti. Huserlova nadanja da e stvoriti neutemeljeni temelj svih nauka takoe su se u svetlu razvoja filozofije i nauke o knjievno sti XX veka pokazala jalovim. Propao je i jedan od najvanijih ak sioma Huserlove fenomenologije uverenje da teoriju definiemo pomou idealne sadrine mogueg saznanja,97 kao i ubeenje da se carstvo istine objektivno deli na oblasti98 koje odgovaraju od reenim naunim disciplinama. Intenzivan razvoj interdisciplinar nih istraivanja, kao i veliko nepoverenje prema teoriji, ne mogu se uskladiti s fenomenolokim postulatom istog eidetskog opisa.
9 95 96 97 98 W. Iser, The Act of Reading: A Theory of Aesthetic Response, BaltimoreLon don, 1978, str. 950. W. Ray, Literary Meaning: From Fenomenology to Deconstruction, Oxford, 198. H. R. Jauss, Historia literatury jako prowokacja dla nauki o liretarurze, op. cit. E. Husserl, Badania logiczne, t. 1, op. cit., str. 20. Ibid., t. 1, str. 15.
Knjievne teorije XX veka

112

Hronologija
1891: Prva Huserlova knjiga: Philosophie der Arithmetik. Psycholo gische und Logische Untersuchungen. 1895: Prvo pominjanje Huserla u Poljskoj: Vladislav Hajnrih objavlju je prikaz Filozofije aritmetike. 19001901: Huserl objavljuje Logische Untersuchungen (Logika istraivanja). Prvi put se u njegovim delima javlja pojam fenomenologija. U isto vreme Frojd objavljuje Tumaenje snova. Ta dva dela sve do danas oznaavaju pravce teorije XX veka. 1905: Huserlovo predavanje o unutranjoj svesti vremena (objavljeno 1928. godine). 1907: Huserlova predavanja pod nazivom Ideja fenomenologije. 1911: Huserlova Psilosophie als strenge Wissenschaft (Filozofija kao stroga nauka). estok napad na sve oblike relativizma. 1913: Pokretanje Jahrbuch fr Philosophie und phnomenologische For schung, gde se pojavljuju kako Huserlove Ideje iste fenomenolo gije (kao prva knjiga), tako i Hajdegerov Sein und Zeit (Bitak i vreme). 1916: Huserl preuzima katedru u Frajburgu. Edita tajn postaje Huser lova asistentkinja, iji je zadatak bio da deifruje i rediguje steno grame koji se odnose na najvanija pitanja fenomenologije. 1918: Ingardenov doktorat kod Huserla u Frajburgu o Bergsonovoj fi lozofiji. 19191922: Hajdeger je Huserlov asistent u Frajburgu. 1927: Hajdegerov Bitak i vreme (s posvetom Huserlu) u kojem je feno menologija oznaena kao fundamentalna ontologija Dasein. Meutim, Hajdeger prenosi fenomenologiju na teren hermene utike. Pie: Fenomenologija jastva je he r meneut i ka u prvo bitnom znaenju te rei na osnovi koje je to interpretiranje. Hajdeger je u letnjem semestru drao predavanja pod nazivom Die Grundprobleme der Phnomenologie koja su tampana tek 1975. godine. Dokazuje da fenomenologija treba da bude filozo fija bitka (Sein), a ne saznanja.
II. Fenomenologija

113

1928: 1930: 1931:

1933:

1934: 1936:

1937: 1938: 1939:

1943: 1945: 1947: 11

Huserl odlazi u penziju. Za svog naslednika uzima Hajdegera koji postaje vanredni profesor u Frajburgu. Emanuel Levinas objavljuje knjigu La Thorie de lintuition dans la phnomnologie de Husserl. Poetak fenomenologije u Francuskoj. Das literarische Kunstwerk. Eine Untersuchung aus dem Grenzge biet der Ontologie, Logik und Literaturwissenschaft (Knjievno umetniko delo. Istraivanje iz granine oblasti ontologije, logike i nauke o knjievnosti.) Romana Ingardena, prva knjiga iz obla sti fenomenologije knjievnosti. Na francuskom jeziku se (u Levinasovom prevodu) pojavljuju Huserlove Kartezijanske meditacije koje su rezultat predavanja na Sorboni 1928. godine (u Nemakoj e biti objavljene tek 1950. godine). Hajdeger je izabran za rektora univerziteta u Frajburgu i prihva ta taj izbor uprkos nacizaciji univerziteta. Godinu dana kasnije podnosi ostavku. anPol Sartr odlazi u Berlin da studira filozofiju. To ini pod uti cajem Rejmona Arona koji mu je u jednoj pariskoj kafani govo rio o Huserlu ovako: Vidi, mladi moj prijatelju, ako si fenome nolog, moe o tom koktelu govoriti i to e biti filozofija. Kako je Simon de Bovoar pisala: Sartr je pobledeo od uenja. U Wiadomociach Literackich Ingarden objavljuje popularan la nak Edmund Huserl: tvorac fenomenologije. Poslednja obimnija Huserlova knjiga: Die Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie. Pojam Lebenswelt (svet ivota) postaje centralni pojam. Sartrova Limagination, njegova prva fenomenoloka rasprava. Ingarden u Lavovu objavljuje O saznavanju knjievnog umetni kog dela. Umire Huserl. Sartr objavljuje La Nause, roman inspirisan fenomenologijom. U Poljskoj se posle Huserlove smrti javljaju tekstovi koji fenome nologiju ukljuuju u svakodnevnu svest. Meu najvanije spada ju: Filozofija Edmunda Huserla, Irene Kemicke i esej Tadeua Kronjskog Filozofija i naivni svet o knjizi Jana Patoke Prziro zeny sviet jako filozoficki problem, oba objavljena u Ateneumu. Sartrovo Ltre et le nant. Ukrtanje fenomenolokih i egzistenci jalistikih istraivanja. Posle niza godina Sartr e rei: Smatram se kartezijanskim filozofom, u najmanju ruku u Ltre et le nant. Fenomenologija percepcije Morisa MerloPontija. Prvi tom Ingardenovog Spor o istnienie wiata (Spor o postojanju sveta). Sledei tomovi pojavljuju se 198. godine i (posmrtno)
Knjievne teorije XX veka

1951:

1953: 1957: 1960:

1961: 1962: 1963:

1964: 1967:

1968:

1970:

1971: 1972:

1981. godine. Objavljuju se takoe i njegove Szkice z filozofii lite ratury (Skice iz filozofije knjievnosti). U Parizu izlazi Phnomnologie et matrialisme dialectique Tran Dik Taoa, budueg ministra obrazovanja Vijetnama, knjiga ko ju je paljivo prouavao mladi ak Derida. Miel Difren objavljuje Phnomnologie de lexprience esthtique, jednu od prvih rasprava posveenih fenomenolokoj estetici. Ingarden objavljuje prvi od tri toma Studija iz estetike. Sledei tomovi pojavie se 1958. i 1970. godine. Objavljivanje prvog poljskog prevoda Ingardenovog O knjiev nom delu, koje izlazi, takoe, u drugom, proirenom izdanju na nemakom jeziku. Poetika sanjarenja Gastona Balara: metodoloka metoda pri menjena na istraivanje poetskih slika. Vejn But u: The Rhetoric of Fiction, uvodi u ameriku kritiku po jam implicitnog autora. Derida prevodi i pie veliki uvod za Huserlov Der Ursprung der Geometrie. Prvi tom zbornika nemakih teoretiara knjievnosti iz Kon stanca pod zajednikim nazivom Poetik und Hermeneutik. U lanku Moj put u fenomenologiju Hajdeger pie: ini se da je vreme fenomenologije prolo. Ona poseduje vrednost kao neto minulo. Posmrtno izdanje knjige MerloPontija: Le visible et linvisible. Istorija knjievnosti kao provokacija nauci o knjievnosti, preda vanje Hansa Roberta Jausa, romaniste i medijevaliste, u Konstan cu, koje e se pod izmenjenim naslovom pojaviti dve godine ka snije, postaje osnovni tekst nemake kole estetike recepcije. Deridin Glas i fenomen. Kritika Huserlove koncepcije znaenja. Poetak kraja fenomenologije u Francuskoj. Nemaka verzija Ingardenove knjige O saznavanju knjievnog umetnikog dela (Vom Erkennen des literarischen Kunstwerks). Ameriki prevod: 1973. godine. Umire Roman Ingarden. Inauguralno predavanje Volfganga Izera, angliste, na univerzi tetu u Konstancu: Die Appelstruktur der Texte. Unbestimmtheit als Wirkungsbedingung literatischer Prosa. Jaus objavljuje knjigu Literaturgeschichte als Provokation. La conscience critique ora Pulea. Izerova knjiga Der Implizite Leser. Kommunikationsformen des Romans von Bunyan bis Beskett. 115

II. Fenomenologija

1975:

1976:

1977:

1978: 1981:

1982: 1984: 1993: 1996: 1997:

2001:

Prva monografija nemake kole recepcije: Rainer Warning, Rezeptionssthetik Theorie und Praxis. Simpozijum drutva Modern Language Association, pod na zivom The Reader in Fiction, koji je ispoljio ogromnu zaintere sovanost za problem recepcije u Americi. Godine 1980. izlazi knjiga The Reader in the Text: Essays on Audience and Interpre tation koja je rezultat tog simpozijuma. Der Akt des Lesens: Theorie sthetischer Wirkung Volfganga Izera. Entre moi et moi: Essais critiques sur la conscience de soi ora Pulea. Zbog posledica nastalih za vreme sasluanja, umire eski fenome nolog Jan Patoka, Huserlov uenik, potpisnik Pisma 77, autor knjige Prirodni svet kao filozofski problem (napisane 1935. godi ne i prvi put objavljene 1976. godine na francuskom jeziku). Volfgang Izer odlazi na univerzitet Irvin u Kaliforniji. Zahvaljujui knjizi koju je na pisao Didier Franck, Chair et corps. Sur la phnomnologie de Husserl fenomenologija se vraa u Francusku u novoj interpretaciji i to kao atraktivna filozofija do ivljaja stvarnosti. Ameriki zbornik eseja Hansa Roberta Jausa Toward an Aesthe tic of Reception s predgovorom Pola de Mana. Monografija: Robert Holub, Reception Theory: A Critical Intro duction. Volfgang Izer objavljuje knjigu The Fictive and the Imaginary koja predstavlja antropoloki zaokret u njegovoj teoriji. lcole de la phnomlogie Pola Rikera, zbirka eseja koji se ba ve vezama fenomenologije i hermeneutike. Javna rasprava na University of Villanova izmeu Deride i ak Lik Mariona o talentu, a u sutini o granicama fenomenologije i kljunog pojma Gegebenheit, ili datosti, koja je kasnije objavlje na u knjizi God, the Gift, and Postmodernism (1999). Stogodinjica objavljivanja Logikih istraivanja. Godinjica je proslavljena u itavom svetu.

116

Knjievne teorije XX veka

Bibliografija
Opta
.F. Liotar, Fenomenologija (prev. Mirjana Zdravkovi), Beograd, 1980. R. L. Magliola, Phenomenology and Literature: An Introduction, West Lafayette, Ind. 1977. La phnomnologie: une philosophie pour notre monde, Magazine Littraire 2001, nr 03. Od Husserla do Lvinasa. Wybr tekstw z ontologii fenomenologicznej, red. W. Strewski, Krakw 1989. W. Ray, Literary Meaning: From Phenomenology to Deconstruction, Oxford 198. Sownik poj filozoficznych Romana Ingardena, red. A. J. Nowak, L. Sosnow ski, Krakw 2001. W. Strewski, O metodzie formalnej, u: Jak filozofowa? Studia z metodologii filozofii, wybr, oprac. J. Perzanowski, Warszawa 1989. D. Ulicka, Fenomenologiczna filozofia literatury, u: Literatura, teoria, metodolo gia, red. D. Ulicka, Warszawa 2005. G. M. Vajda, Fenomenologia i nauka o literaturze, tum. D. Ulicka, u: Literatu ra i jej interpretacje, red. L. Nyr, Warszawa 1987.

Edmund Huserl
Izabrana dela E. Husserl, Badania logiczne. Prolegomena do czystej logiki, tum. J. Sidorek, t. 1, Toru 1996. E. Husserl, Badania logiczne. Badania dotyczce fenomenologii i teorii pozna nia, tum. J. Sidorek, tum. przejrza A. Ptawski, t. 2. cz 12, Warszawa 2000. E. Huserl, Filozofija kao stroga nauka (prev. Milan Damnjanovi), Beograd, 1967.
II. Fenomenologija

117

E. Huserl, Ideja fenomenologije. Pet predavanja (prev. Milan Damnjanovi), Beograd, 1975. E. Husserl, Idee czystej fenomenologii i fenomenologicznej filozofii, tum. D. Gi erulanka, ks. 1: Warszawa 1967, ks. 2: Warszawa 197. E. Huserl, Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija (prev. Zo ran ini), Gornji Milanovac, 1991. E. Husserl, Medytacje kartezjaskie, z dodaniem uwag krytycznych Romana Ingardena, tum., przyp. A. Wajs, tum. przejrza, wstp A. Pltawski, Warszawa 1982. E. Husserl, Wykady z fenomenologii wewntrznej wiadomoci czasu, tum. przyp. J. Sidorek, tum. przejrza. wstp A. Ptawski, Warszawa 1989. Najvanija dela . Derida, Glas i fenomen (prev. Zoran Jankovi), Beograd, 1989. W. Galewicz, Edmund Husserl program filozofii literackiej, u: Filozofia wspczesna, red. Z. Kuderowicz, t. 1, Warszawa 1983. C. Gbik, Husserl i Polacy. Pierwsze spotkania, wczesne reakcje, Katowice 1999. R. Ingarden, Wstp do fenomenologii Husserla, Warszawa 197. L. Koakowski, Husserl i poszukiwanie pewnoci tum. P. Marciszuk, Warsza wa 1990. K. Michalski, Logika i czas. Prba analizy Husserlowskiej teorii sensu, Warsza wa 1988.

Roman Ingarden
Izabrani radovi R. Ingarden, O saznavanju knjievnog umetnikog dela (prev. Branimir ivoji novi), Beograd, 1971. R. Ingarden, O dziele literackim. Badania z pogranicza ontologii, teorii jzyka i filozofii literatury, tum. M. Turowicz, Warszawa 1980. R. Ingarden, Studia z estetyki, t. 12: Warszawa 1966, t. 3: Warszawa 1970. R. Ingarden, Z teorii jzyka i filozoficznych podstaw logiki, Warszawa 1972. Najvanija dela K. Bartoszyski, Dzieo sztuki literackie, u: Sownik poj filozoficznych Ro mana Ingardena, red. nauk. A. J. Nowak, L. Sosnowski, Krakw 2001. H. Markiewicz, Jeszcze o budowie dziea literackiego, Pamitnik Literacki 196, z. 2. H. Markiewicz, O dziele literackim, Estetyka 1961. 118
Knjievne teorije XX veka

H. Markiewicz, Sposb istnienia dziea literackiego, Pamitnik Literacki 1962, z. 2. H. Markiewicz, Twrczo R. Ingardena a rozwj bada literackich, u: idem, Przekroje i zblienia dawne i nowe, Warszawa 1976. D. Ulicka, Ingardenowska filozofia literatury, Warszawa 1992.

Moris MerloPonti
Izabrani radovi M. MerleauPonty, Oko i umys. Szkice o malarstwie, wybr, oprac., wstp S. Cichowicz, Gdask 1996. M. MerleauPonty, Proza wiata. Eseje o mowie, tum. E. Biekowska, S. Cic howicz, J. Skoczylas, wybr, oprac., wstp S. Cichowicz, Warszawa 1976. M. MerleauPonty, Widzialne i niewidzialne, tum. M. Kowalska, J. Migasi ski, R. Lis, I. Lorenc, wstp, tum. przejrza, poprawi J. Migasiski, Wars zawa 1996. Najvanija dela J. Migasiski, MerleauPonty, Warszawa 1995.

Estetika recepcije
P. Bukowski, Genealogia Procesu literackiego modernizmu H. R. Jaussa, u: Odkrywanie modernizmu, red., wstp R. Nycz, Krakw 1998. W. Iser, Lutajue motrite i itateljska svijest, u: Suvremena teorija pripovije danja, prir. V. Biti, Zagreb, 1992, str. 158177. W. Iser, The Fictive and the Imaginary: Charting Literary Anthropology, Balti moreLondon 1993. W. Iser, Proces czytania. Perspektywa fenomenologiczna, tum. W. Bialik, u: Wspczesna myl literaturoznawcza w RFN. Antologia, wybr, oprac., wstp H. Orowski, tum. M. ukasiewicz, W. Bialik, M. Przybecki, War szawa 1986. H. R. Jauss, Historia literatury jako prowokacja, tum. M. ukasiewicz, Warsza wa 1999. H. R. Jauss, Proces literacki modernizmu od Rousseau do Adorna, tum. P. Bu kowski, u: Odkrywanie modernizmu, red., wstp R. Nycz, Krakw 1998. Problemy recepcji w badaniach literackich, Pamitnik Literacki 1980, z. 1. Teoria recepcji, u: Wspczesna myl literaturoznawcza w RFN. Antologia, wybr, oprac., wstp H. Orowski, tum. M. ukasiewicz, W. Bialik, M. Przybecki, Warszawa 1986.
II. Fenomenologija

119

S. Weber, Caught in the Act of Reading, u: Demarcating the Disciplines: Phi losophy, Literature, Art, Minneapolis 1986. Zdenko kreb, Nov pogled na merodologiju povijesti knjievnosti, Umjet nost rijei, Zagreb, 1973, br. 1, str. 132. Estetika recepcije i povijest knjievnosti, tematski broj, Umjetnost rijei, Za greb, 1977/1978. Duanka Maricki (ur.), Teorija recepcije u nauci o knjievnosti, Beograd, 1978. Viktor mega, Naela teorije recepcije, Knjievnost i zbilja, Zagreb, 1982, str. 5160.

enevska kola
G. Bachelard, Bestiarium Lautramonta, tum. H. Chudak, Pamitnik Lite racki 1971, z. 2, s. 189205. G. Bachelard, Wyobrania poetycka. Wybr pism, wybr H. Chudak, tum. H. Chudak, A. Tatarkiewicz, przedm. J. Boski, Warszawa 1975. G. Bachelard, Plamen votanice (prev. Vjeran Zupa), Zagreb, 1969; 1990. G. Balar, Poetika sanjarije (prev. Fahrudin Kreho), Sarajevo, 1982. G. Bachelard, Wstp do Poetyki przestrzeni, tum. W. Boska, u: Wspc zesna teoria bada literackich za granic. Antologia, t. 2: Strukturalnose miotyczne badania literackie. Literaturoznawstwo porwnawcze. W krgu psychologii gbi i mitologii, oprac. H. Markiewicz, Krakw 1972. G. Balar, Voda i snovi. Ogled o imaginaciji materije (prev. Mira Vukovi), Sremski KarlovciNovi Sad, 1998. J. Hillis Miller, Charles Dickens: The Novels of His World, Cambridge, Mass. 1958. J. Hillis Miller, Thomas Hardy: Distance and Desire, Cambridge 1970. D. Hilis Miler, Kritiar kao domain (prev. Dragan Monaevi), Letopis Matice srpske, 161/1985, knj. 35, br. 2 (februar), str. 226232. G. Poulet, La conscience critique, Paris 1971. Up.: . Pule, Kritika svest (prev. Jovan Popov), Sremski KarlovciNovi Sad, 1995. . Pule, Igo, u: . Pule, ovek, vreme, knjievnost (prev. Nikola Bertolino), Beograd, 197, str. 27302. . Pule, Metamorfoze kruga (prev. Jelena Novakovi), Sremski KarlovciNovi Sad, 1993. G. Poulet, Myl nieokrelona, tum., wstp T. Swoboda, Warszawa 200. J.P. Richard, Porozumiewanie si i teatr, tum. J. Lalewicz, Pamitnik Lite racki 1971, z. 2, s. 23725. Szkoa Genewska w krytyce. Antologia, wybr H. Chudak, Z. Naliwajek, J. urowska, M. urowski, red. J. urowska, M. urowski, Warszawa 1998.

Mihal Pavel Markovski


120
Knjievne teorije XX veka

III. RUSKI FORMALIZAM

Postoje dva odnosa prema umetnosti. Prvi je karakteristian po tome to tretira delo kao prozor u svet. Reima, likovima, ele da izraze ono to sto ji iza rei i likova. Umetnici takvog tipa za sluuju ime prevodilaca. Drugi vid odnosa prema umetnosti to je tretiranje umetnosti kao svet samostalno po stojeih stvari. Rei, odnos rei, misli, ironija misli, njihova nepodudarnost i jeste sadrina umetnosti. Ako se umetnost moe uporediti s prozo rom, onda samo s nacrtanim. Sloena umetnika dela su obino rezultat kombinacija i uzajamnog delovanja ranije postojeih, jednostavnijih i, delimino, ma njih dela. Viktor klovski1

V. klovski, ZOO ili Pisma ne o ljubavi, SKZ, Beograd, 1966, str. 87, prevod: Lidija Subotin.

Nemirna istorija
Sankt Peterburg i Moskva: u ova dva grada u drugoj deceniji XX veka poinje istorija teorije knjievnosti XX veka kao posebne, autonom ne knjievnonaune discipline. U Moskvi, 1915. godine, na inicija tivu Romana Jakobsona (18961982), studenta Instituta istonih jezika, osnovan je Moskovski lingvistiki kruok u ijem su radu uestvovali i Pjotr Bogatirjev i Grigorij Vinokurov, a u Peterburgu, godinu dana kasnije 1916. godine nastao je Opojaz (Drutvo za izuavanje poetskog jezika) za koji su bili vezani Viktor klovski (1893198), Osip Brik (1888195), Jurij Tinjanov (189193), Boris Ejhenbaum (18861959), Boris Tomaevski (18901957), Viktor Vinogradov (18911971) i Viktor irmunski (18911971). Intenzivna delatnost obe grupe, iji su lanovi esto putovali izme u ta dva grada i izdavali zajednike naune radove, dovela je bez obzira na sve metodoloke razlike2 do stvaranja zajednike meto de istraivanja koja se obino naziva formalnom metodom, a nje ne pristalice formalistima. Ovaj naziv, u poetku pejorativan, a koji su koristili i oponenti,3 ustalio se kao naziv prve teorijske ko le koja je izradila program istraivanja knjievnih tekstova korie njem st rogo l ing v ist i k i h me to d a.
2 Roman Jakobson je u referatu pisanom 1922. godine, zajedno s Bogatirjevim, naglasio da dok je Moskovski lingvistiki kruok polazio od pretpostavke da je poezija jezik u njegovoj estetskoj funkciji, Petrograani (ili Opojaz) na glaavaju da poetski motivi uopte ne nastaju pomou razvijanja jezikog ma terijala, u: R. Jakobson, P. Bogatirjev, Slovenska filologija u Rusiji od 191. do 1921, Slavia, 1922, br. 1, str. 31. Za Opojaz je osnovna razlika bila izme u jezikog materijala i postupka. Imajmo u vidu da je termin formalizam u postrevolucionarnoj, boljevi koj, Rusiji, slino kao i u komunistikoj Poljskoj, imao izuzetno negativnu konotaciju i oznaavao pogrenu jer nije bila marksistika ili lenjinistika estetsku i politiku osnovu.
Poetak istorije teorije knjievnosti XX veka

Opojaz

Formalna metoda

III. Ruski formalizam

123

Poeci formalizma u knjievnim istraivanjima

an Boduen de Kurtene

Poezija i proza

Poeci formalizma u knjievnim istraivanjima povezuju se s tri istorijske okolnosti: prvo sa situacijom u onovremenoj lingvi stici, drugo s krizom simbolizma u umetnosti, i tree s novim pojavama u ruskoj poeziji. U Petrogradu, na Istorijskofilolokom fakultetu tamonjeg uni verziteta, predavao je, izmeu ostalih, i an Boduen de Kurtene (1851929), poljski naunik i tvorac Kazanjske lingvistike kole. De Kurtene je teio da se oslobodi od knjige zarad neposrednog posmatranja ivog jezikog okruenja i za razliku od predstavni ka stare filoloke kole koji su se bavili mrtvim jezicima zanima le su ga reizvuci i reimisli. De Kurtene je, seao se klovski, analizirao ono to je bilo u njemu, u nama i meu nama: govor kao sredstvo misli i komunikacije. Godine 191. u 56. broju no vina Dan objavio je Doprinos teoriji rei kao takve i slova kao ta kvog,5 ukljuujui se u iri pokret onovremenog oduevljenja za samostalno znaenje rei osloboene prinude svakodnevne komu nikacije. Omiljeni De Kurteneovi uenici Polivanov i Jakubinski, nastavili su uiteljev rad. lanak Jakubinskog O zvucima poetskog jezika, objavljen je u zborniku Poetika. Zbornik o teoriji poetskog jezika (S. Peterburg, 1919), ukazivao je na razlike izmeu sistema praktinog jezika, koji je iskljuivo sredstvo sporazumevanja, i si stema poetskog jezika, u kojem j e z i k i p ojmov i st i u v l ast i tu v re d no st ( s amov re d no st).6 Isto to je tvrdio i lingvistiki genije Evgenije Polivanov,7 za koga se poezija razlikuje od proze po tome to ima fonetski princip organizacije koju ova potonja ne ma. Ova osnovna razlika, nastala u koli Boduena de Kurtenea, po stala je kljuno analitiko sredstvo formalista koji su poetski jezik,
 5 V. klovski, Ze wspomnie, Warszawa, 1965, str. 1112. Slovo kao takvo naslov je manifesta Hlebnjikova i Kruoniha koji je, kako na pominje Jakobson, nastao kao rezultat njegovih unih razgovora s pesnicima o rei kao takvoj i zvuku kao takvom poetkom 191. godine, u: R. Jakob son, My Futurist Years, red. B. Jangfeldt, S. Rudy, New York, 1997, str. 17. L. Jakubinski, O zvucima jezika stiha, u: Poetika ruskog formalizma, Prosve ta, Beograd, 1970, str. 137, prevod: Andrej Tarasjev. Evgenije Dimitrijevi Polivanov se, proitavi u mladosti Brau Karamazo ve, opkladio s drugovima u gimnaziji da e staviti ruku ispod voza u pokretu i da je nee povui. Voz mu je otkinuo levu ruku. To mu je povratilo razum. Poeo je da studira. Prvo je studirao korejski jezik, zatim kineski, posle toga je nauio filipinski jezik, upoznao je sve turske jezike, a zdravom rukom je u sve ankete upisivao da u potpunosti ignorie sve to je u domenu butukud skog jezika. A Butukudi su pleme u Junoj Africi koje donju usnu probija ta piem. Ako vam je potreban butukudski jezik, molim da mi se obratite posle tri meseca ispunjavao je dalje anketu. U: W. Szkowski, Sowa uwalniaj cinit dusz (Rzecz o OPOJAZie), Twrczo, 1997, br. 5, str. 72.
Knjievne teorije XX veka

6 7

12

bar u prvih deset godina svoje delatnosti, neprestano definisali kroz opoziciju sa svakodnevnim (praktinim) jezikom.8 Upravo tada, seao se mnogo godina kasnije klovski, nametnula nam se ideja da razlikujemo poetski od svako dnevnog jezika kako bismo ga izdvojili u posebnu oblast u kojoj je vaan ak i poloaj usana kao to je to kod plesa gde pokreti miia dovode do uivanja; kod slikarstva, gde gledanje prua satisfakciju.9 Formalisti su, naroito u poetnom periodu, stavljali glavni ak cenat na fonetski aspekt jezika, polazei od pretpostavke da zvuci u stihu postoje nezavisno od bilo kakvih veza sa slikom i poseduju samostalnu jeziku funkciju.10 Druga vana okolnost jeste kriza simbolizma koji je za najmla e lingviste i pesnike pripadao staroj knjievnoistorijskoj epohi ne spremnoj za bilo kakve promene, a koju su predstavljali pesnici kao to su Brjusov, Beli i Blok. Godine A REALIBUS AD REALIORA 1910. bila je objavljena studija An latinski izraz koji oznaava me dreja Belog pod naslovom Simboli tafiziki prelazak od realnih do zam, to je zapravo poslednja veli jo realnijih stvari, odnosno naj ka knjiga pravca koji je odlazio u jednostavnije reeno od onoga to je materijalno do onoga to je prolost. Iz pera Osipa Mandeljta idealno. Ovaj izraz, takoe, dobro ma nastaje 1913. godine manifest karakterie fenomenoloki i psiho nove poetske kole Svet akmei analitiki princip. zma,11 u kojem simbolizam biva optuen za ishitren prelaz a realibus (ili od rei i stvari kao takvih) ad realiora (ili ka ideji). Simbolisti su se, pisao je Mandeljtam, loe oseali u kavezu sveta i zato su beali iz njega pomou simbola.
8 Ova razlika direktno se izvodi iz razmiljanja nemakih romantiara (uglav nom Novalisa) kao i francuskog pesnika Stefana Malarmea koji je u svojim Divigations (1897) isticao nesrazmernost sirovog jezika obine reportae i iste poezije koja sadri sutinu stvari. S. Mallarm, Kryzys wiersza, u: Wybr poezji, Warszawa, 1980, str. 8385. W. Szkowski, Sowa uwalniaj cinit..., op. cit., str. 72. Valja imati na umu da je upravo isto tako o poetskom jeziku mislio Boleslav Lemjan koji je u programskom eseju Iz razmiljanja o poeziji (1937) razlikovao poetsku i raz igranu re radi rei i re koja krui na prostoru tekueg ivota kao ovetao, bezvuan pojam. Pogledati: B. Lemian, Szkice literackie, Warszawa, 1959. B. Eichenbaum, Teoria metody formalnej, u: Teoria bada literackich za granic. Antologia, t. 2: Od przeomu antypozytywistycznego do roku 1945, deo 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Krakw, 1986, str. 172. V. J. Mandelsztam, wit akmeizmu, u: Sowo i kultura. Szkice literackie, War szawa, 1972.
Poetski jezik i obian jezik

Kriza simbolizma

Mandeljtam protiv simbolizma

10 11

III. Ruski formalizam

125

Samostalna re

Ruski futurizam

Nova poezija treba da potuje svet stvari, meu kojima ivi ovek, i same rei njihovu samostalnu supstancu. Simbolizam je odlazio u prolost jer je prebrzo odbacio sam jezik i njegov zvuni sloj u ime apstraktnih ideja. Kako se seao klovski, poetika simbolista... na stojala je da se iz poetike transformie u uvod u tajne nauke.12 Mladi pesnici (uostalom, slino kao i De Kurtene) bili su fascinirani glosala lijama, mistikim zaumnim jezikom i deijim rimama u kojima su se zvuci osamostaljivali u odnosu na gotova znaenja a rei su poinja le da vode sopstveni ivot. Zapo ZAUMNI JEZIK (= ) eli smo bitku sa simbolistima da vanrazumski jezik, velika fascina bismo iz njihovih ruku oteli poeti cija ruskih formalista i futuristi ku i, oslobodivi je od veza sa sub kih pesnika. Jezik pun fonetskih jektivnim estetikim i filozofskim disonanci, bez ikakvog smisla, mrmljanja mi teorijama, vratili je na put naunog izveden iz svetog glosalija, dejih stika, starodavnih istraivanja injenica tako je ko razbrajalica, etimolokih figura. mentarisao ovaj period formalisti Usmeren protiv zvune harmoni ke bure i napora Boris Ejhenba je (blagozvuje) simbolistikog praistoriji ruskog um.13 Kako se seao klovski, ako jezika, teei kajezik se isticao da jezika, zaumni je simbolizam rije i umjetnost vanjem radikalne autonomije zvu kriao s religioznim sustavima, mi cima i slovima. Njegovi majstori bili su Velimir Hlebnjikov (prista smo rijei uzimali kao zvuk.1 U toj antisimbolistikoj atmos lica samovite rei izvan obino sti i ivotnih potreba) i Aleksej feri kad se staro ruilo,15 oko 1910. Kruonih (koji je izmislio naziv godine (prelomne za nastanak ev 1913. godine). U Petrogradu je ropske savremene umetnosti) poe 1913. postavljena prva opera Po li su da se javljaju ruski kubofuturi beda nad suncem, sa zaumnim tekstom Kruoniha i kostimima sti (izmeu ostalih David Burljuk i Kazimira Maljevia. Prvi teorij Velimir Hlebnjikov), a u Petrogradu ski istup o zaumnom jeziku bilo i Moskvi se diskutovalo o kubi je predavanje Viktora klovskog, zmu,16 a izlagana su i Pikasova de objavljeno kao prvi tom zbirke ra dova Opojaza (1916). Koncepcija la. Kad je u Tretjakovskoj galeriji zaumnog jezika bliska je savreme iseena Rjepinova istorijska slika, noj konkretnoj poeziji. Kako je za to su optueni upravo futuristi pisao Ejhenbaum, zaumni jezik je koji su na knjievnim veerima bo bio eksperimentalno ogoljavanje jili svoja lica i polivali goste ajem. autotelinosti.
12 13 1 15 16 W. Szkowski, Ze wspomnie, op. cit., str. 139. B. Eichenbaum, Teoria metody formalnej, op. cit., str. 168. V. B. klovski, Uskrnue rijei, Stvarnost, Zagreb, 1969, str. 153, prevod: Juraj Badenicki. V. klovski, op. cit., str. 125. Snano je odjeknulo tumaenje kubistikog manifesta Du cubisme, Glajzesa i Mecingera (1912).
Knjievne teorije XX veka

126

U Moskvi 1912. godine izlazi a mar dobrom ukusu, zbirka pesama Hlebnjikova, Burljuka, Kruoniha, Majakovskog, zajedno s revoluci onarnim manifestom i Burljuko vim tekstom o kubizmu u kojem je naglaavao da je jo odavno poznato da nije vano ta, ve ka ko, to znai koji su principi vodili slikara u stvaranju ovog ili nekog * Arty i o sztuce. Od Van Gogha do Pi c drugog dela!.17 Ono to je povezi cassa, Warszawa, 1969, str. 70. valo nastupe umetnika i stihove futurista bila je vera u autonom iju u me t ni kog mater ij a l a: bojene povrine i linije u slikarstvu, samovita re (termin Hlebnjiko va), samorodna, samodovoljna re18 u poeziji. Meutim, kad je u januaru 191. godine u Rusiju doao tvorac italijanskog futurizma Marineti, Rusi su shvatili da njegove rei na slobodi (slino kao i manifesti koje je objavljivao) imaju prenaglaen politiki podtekst i da su oni jo davno proli kroz fazu oslobaanja jezika od prinude predstavljanja.19
OSAMOSTALJIVANJE I OSLO BAANJE materijalnog sloja dela od anegdote, bio je najvaniji po tez nove umetnosti. Moris Deni je pisao jo 1890. godine: Treba zapamtiti da je slika, pre nego to postane konj u bici, naga ena ili bilo koji drugi dogaaj, pre svega ravna povrina prekrivena bojama odreenog poretka Definicija neo tradicionalizma.*

Autonomija umetnosti

Izvan prinude predstavljanja

Percepcija, jezik, stvarnost


Rezimirajui delovanje formalista, Boris Ejhenbaum je tano napisao da je njihova teorija bila usmerena ka optoj teoriji umetnosti,20 to je bilo povezano s krizom idealisti ke estetike (koja je po ugledu na Hegela tretirala slike kao ulno otelovljenje ideje), i s krizom sim bolistike umetnosti (ravnodune prema materijalnoj vrednosti dela).
17 18 19 20 TEORIJA KNJIEVNOSTI / TEORIJA UMETNOSTI teze for malista bile su duboko ukorenjene u futuristikoj poetskoj praksi i u diskusijama o savremenom slikar stvu. Evo tri izvoda iz tadanjih ma nifesta: Slika ima smisao postoja nja sama po sebi. [...] Neka nita ne podraava i neka bez ustezanja po kazuje svoj smisao postojanja!

D. Burluk, Kubizm, u: A. Turowski, Midzy sztuk a komun. Teksty awan gardy rosyjkiej 19101923, Krakw, 1998, str. 68. V. R. Jakobson, Velimir Hlebnjikov, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 100. O Marinetijevom boravku u Rusiji i diskusijama s njim pogledati u: B. Liw szyc, Ptoraoki strzelec, Warszawa, 1995, str. 11172. Neto drugaije o to me pie Jakobson, u: R. Jakobson, My Futurist Years, op. cit., str. 2022. B. Eichenbaum, Teoria metody formalnej, op. cit., str. 167.

III. Ruski formalizam

127

Uskrsnue rei klovskog

Ekonomija jezika

Knjievnost kao proireno opaanje svijeta

Ovakav karakter imali su prvi na stupi formalista: Uskrsnue rei Vik (A. Glajcez, J. Mecinger, Du cubi tora klovskog i esej o futurizmu sme, 1912). Pribliavamo se pot puno novoj umetnosti koja e, u Romana Jakobsona. odnosu na do sada nam poznato Dvadesetjednogodinji klov slikarstvo, biti isto to i muzika ski je objavio svoju raspravu kao u odnosu na knjievnost. Bie to posebnu brouru u Petrogradu isto slikarstvo, isto kao to je i 191. godine. Imala je dijagnosti muzika ista knjievnost (G. Apo ki i programski karakter. Sada liner, Kubizam, 1912). Slikarstvo je samodovoljno, ima sopstvene su rijei mrtve, i jezik je nalik na forme, boje i zvunost (M. Lario groblje.21 Smrt rei povezuje se sa nov, Promenizam, 1913). automatizacijom njenog opaanja i gubitkom mogunosti njenog ulnog doivljavanja. Na taj nain, klovski u razmatranje o jeziku uvodi kategorije percepcije i ekono mije. Re je sagledavana dvojako: bilo kao izlizani klie koji u svako dnevnoj razmeni gubi autonomnu vrednost i prepoznatljiva je samo kao konvencionalni znak22 ili kao samostalna re koja se sagledava i doivljava zasebno, zahvaljujui svojoj materijalnoj nekoristolju bivosti koja je iskljuuje iz komunikacionog opticaja. Poetska re gubi svoju prozirnost i moe se videti: ovo je teza klovskog koja je bliska tadanjim umetnikim manifestima. Kao to je slika definisa na rasporedom obojenih povrina, linij i fakturom koja se moe ulno osetiti, tako se i poetsko delo poinje tretirati kao raspored rei za koje se rauna da e biti viene.23 Na taj nain klovski vidi poe ziju kao proireno opaanje svijeta.2 Autonomna re se ne odvaja, kako bi se to moglo uiniti, od stvarnosti ve, zahvaljujui svojoj inovativnosti, omoguava da se ona ponovo vidi. Stvarnost viena pomou rutinske rei i sama je otvrdla i statina, dok stvarnost koja se istrauje kako je u isto vreme govorio Boleslav Lemjan pred stavlja raspevanu i zanosnu misao25 i tada poinje da oivljava. Poezija je, dakle, takva upotreba jezika koja omoguava da se ob nov i v i e nj e s vet a i zato teorija poetskog jezika ima par excellen ce estetiki karakter, iako je estetika po svom primarnom znaenju
21 22 V. B. klovski, Uskrsnue rijei, op. cit., str. 13. Ovo je jo u Veseloj nauci (1886) primetio Nie: Sve to doe do svesti, postaje plitko, razvodnjeno, prilino glupo, povrno, postaje znak, znak za orijentaciju stada; ... za svako osveivanje vezuje se velika, sutinska iskvare nost, lairanje, pojednostavljivanje i uoptavanje. U: F. Nie, Vesela nauka, Beograd, 1989, str. 25, prevod: Milan Tabakovi. V. B. klovski, Uskrsnue rijei, op. cit., str. 5. Ibid., str. 153. B. Lemian, Rytm jako wiatopogld (1910), u: Szkice literackie, op. cit., str. 67.
Knjievne teorije XX veka

23 2 25

128

nauka o ulnom iskustvu. Slino je pisao Roman Jakobson o slikar stvu u eseju Futurizam (objavljenom u Moskvi 1919. godine): Zahva ljujui umnoavanju, opaanje podlee mehanizovanju: predmeti ko ji se ne opaaju prihvatani su na poverenje. Slikarstvo se bori protiv automatizacije percepcije,26 a samim tim protiv statinosti sveta po smatranog s jedne take gledita. Nije sluajno to je mladi Jakobson bio istovremeno fasciniran optom teorijom relativnosti i kubizmom, i nije sluajno to poslednju reenicu eseja o futurizmu zavrava od linom ekonomskom metaforom. Kritiar koji, dok posmatra avan gardnu sliku, postavlja sebi pitanje: ta ovo znai? i odgovara ne razumem, podsea na nekoga ko bira papirni novac umesto zlata: va luta s njoj pripisanom konvencionalnom vrednou ini mu se vie knjievnom.27 Upravo je dokazuju klovski i Jakobson sasvim suprotno: poezija podsea na zlato, jer posedujui samosvojnu vred nost nije konvencionalna upotreba jezika koji se lako moe zameniti za opta znaenja. Podsea i na naoare koje iznova pokazuju svet. Ovakvo rezonovanje bilo je u osnovi programskog teksta Viktora klovskog iz 1919. godine Umetnost kao postupak. Poezija ili otean govor, ka ONEOBIAVANJE ILI ZA ko je u tom tekstu definie klov UDNOST (rus. ) ski, ili govorkonstrukcija, oneo rezultat primene postupka. Pre biava nae vienje sveta (upravo ma klovskom, cilj umetnosti se na tome zasniva postupak one je da se oseanje stvari d u obli ku vienja a ne prepoznavanja; obiavanja, 28). U vezi umetniki postupak je postupak s tim, autonomija poetskog jezika, oneobiavanja () stva nesumnjivi pronalazak formalista, ri, postupak oteane forme koji ne oznaava, kako bi moglo izgle potencira tekoe i vreme trajanja dati, radikalno razdvajanje rei percepcije (Umetnost kao postu od stvari ve novo vienje sveta pak, 1919). Zadatak umetnosti je oneobiavanje nae percepcije pomou nove rei. Stavljajui akce stvarnosti remeenjem njenog ru nat na proces perceptivnog stvara tinskog, automatizovanog toka. nja, a ne posmatranja onoga to je
26 27 R. Jakobson, Futurizam (1919), u: My Futurist Years, op. cit., str. 150. Slino je o jeziku pisao i Hlebnjikov, ukazujui na popularnu ekonomiju prak tinog jezika: Danas su rei, proneverivi sopstvenu prolost, ... kao karakteri stian plateni zvuk za robnu razmenu meu razumima podelile viejezino oveanstvo na tabore carinskog rata, na mnotvo trita rei izvan koje ne po stoji promet datog jezika. V. Hlebnjikov, Malarze wiata (1919), u: Rybak nad morzem mierci. Wiersze i teksty 19171922, Warszawa, 2005, str. 63. Re je sluajan neologizam klovskog. Ve danas mogu da priznam da sam pravio gramatike greke i da sam napisao samo jedno n. Treba da bude [stran], u: W. Szkowski, Sowa uwalniaj cinit dusz..., op. cit., str. 73.

Jakobson o futuristikom slikarstvu

Konvencionalna vrednost umetnosti

Poezija kao otean govor

28

III. Ruski formalizam

129

Energeia / ergon

Sadrina i forma

ve stvoreno, klovski se pozivao na razliku izmeu energeia (stvara Analognu scensku koncepciju stvorio je Bertold Breht, odreuju nje rei) / ergon (proizvod rei),29 i je kao rezultat stranosti (Ver popularnu u nemakom romanti fremdungseffekt). Treba skrenuti zmu. Zadatak umetnosti jeste razbi panju i na teoriju jezovitosti janje rutinske percepcije stvarnosti (Unheimlichkeit) u kojoj je Frojd i uvoenje u na ivot, zahvaljujui definiui je kao povratak po opisivao naruavanje novim formama, efekta stranosti tisnutog oiglednosti kroz na perceptivne (kako bi to rekao Breht) ili osea gli upad u polje svesti onoga ega nja onoga to je jezovito (prema je razumno Ja elelo da se rei. Frojdovoj definiciji). Forma, dakle, nije spoljanji ornament ili kako je pisao irmunski zveka, koja moe postojati ali i ne mora,30 ve nuan uslov obnovljenog iskustva sveta. Zato razlikovanje sadrine i forme, isto kao i sveta i njegove percepcije, nema nikakvog smisla, jer svet za onoga koji ga opaa, ima smisla samo onda kad je posmatran, dok sadrina ima smisla samo kad poseduje odreenu formu. Kao to se vidi, forma listika teorija knjievnosti ima znatno iri raspon nego to je samo definisanje osobina poetskog jezika i savreno se uklapa u savreme ne pokuaje prevladavanja inercije graanske kulture okorele u ste reotipnoj slici sveta. Zato su formalisti tako rado pozdravili revoluci ju u Rusiji (jer je predstavljala rascep u graanskom poretku sveta), ali su je takoe, iz istog razloga kasnije snano kritikovali njeni dobroinitelji (jer njihova dinamina vizija jezika nije odgovarala sovjetskoj nomenklaturi).

Esencija i istorija
Predmet teorije knjievnosti

Formalisti ne bi mogli da pronau teoriju knjievnosti da nisu pro nali njen poseban predmet. Isto kao De Kurtene, koji se udio re ima koje su trenutak ranije pred njim otkrile svoju sutinu,31 i formalisti su, naroito u poetnom periodu svog delovanja, bili fas cinirani esencijom jezika, onim to on sam po sebi jeste32 bez obzira
29 30 31 32 Kako je pisao klovski, umetnost je nain da se doivi proces stvaranja stva ri, dok ono to je u umetnosti stvoreno od sekundarnog je znaaja, Umet nost kao postupak, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 86. V. irmunski, Zadaci poetike, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 316. W. Szkowski, Ze wspomnie, op. cit., str. 116. Ovde se vidi tesna povezanost izmeu formalizma i fenomenologije. O utica ju Huserla na formaliste, a naroito na Jakobsona, pogledati u: E. Holenstein, Roman Jakobsons phnomenologischer Strukturalismus, Frankfurt, 1975.
Knjievne teorije XX veka

130

na drutvene i kulturne implikacije. Ako, dakle, postoji sutina je zika, onda, poto je knjievnost jezika injenica, ona takoe mora imati svoju sutinu. Ovu sutinu su nazvali literarnou. Tako ju je prvi put definisao Jakobson u knjizi O najnovijoj ruskoj poeziji koja je trebalo da bude uvod u poeziju Velimira Hlebnjikova. Na taj nain predmet nauke o literaturi nije literatura nego literarnost, tj. ono to ini dato delo literarnim delom. Me utim, dosad su se istoriari knjievnosti uglavnom identifi kovali s policijom koja, imajui zadatak da uhapsi odreenu linost, za svaki sluaj privede i sve koje bi zatekla u stanu, pa i one to bi sluajno prolazili ulicom. Tako je i istoriari ma knjievnosti sve dobro dolo: ivot, psihologija, politika, filozofija. Umesto nauke o literaturi stvarao se konglomerat grubih disciplina.33
POSTUPAK (rus. ) u teoriji klovskog formalni zahvat koji se zasniva na oteavanju i produavanju vremena percepci je. Umesto razlikovanja sadrine i forme, formalisti su koristili raz likovanje materijala od postupka. Materijal je sve ono odakle umet nik crpe: injenice iz ivota, ideje, knjievne konvencije. Postupak je estetiki princip koji pretvara ma terijal u umetniko delo. Zahva ljujui postupcima nastaje efekat jezovitosti (defamilijarizacije) koji izaziva poremeaje u rutinskom sagledavanju stvarnosti predstav ljene u umetnikom delu. Postu pak osveava na pogled na svet. 33 3

Literarnost

ta je, u stvari, ova literarnost esencija knjievnosti? Njena os novna karakteristika je, dakle, po stupak (rus. , engl. device, fr. procd) ili takva usmerenost na izraz3 koja liava iskaz semanti ke i zvune neutralnosti i naruava rutinsku percepciju. Za definiciju poezije Jakobson koristi kategoriju (usmerenost), koja je ruska kopija nemake rei Einstel lung,35 nasuprot Darstellung ili pred stavi. Poezija ne predstavlja stvar nost, ali je usme re na na nju ili je prekomp onuj e, to znai da poetska forma nije sekundarna

Jakobsonova kategorija usmerenosti

35

R. Jakobson, Velimir Hlebnjikov, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 102. Grekom je napisano Viktor umesto Velimir Hlebnjikov u naslovu teksta (prim. prev.). Roman Jakobson definie poeziju kao wyskazywanije s ustanowkoj na wyrae nije. To doslovno znai izjanjavanje sa usmerenou na izraz. Roman Jakob son, Velimir Hlebnjikov, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 101. Jakobso na verno prati Boris Tomaevski u svojoj Teoriji kjievnosti (1925), govorei o usmerenosti na izraz [koji] poprima autonomnu vrednost, u: B. Tomaevski, Teorija knjievnosti. Poetika, Beograd, 1972, str. 8, prevod: Nana Bogdanovi. Prema Jakobsonu, re usmerenost odgovara nemakom Einstellung koje potie iz Huserlovog renika. O usmerenosti je pisao i Ejhenbaum u raspravi Teorija formalne metode.

III. Ruski formalizam

131

Viestrukost stvarnosti

Tekst i istorija

Princip inter tekstualnosti

u odnosu na nju (kao u tradicionalnom shvatanju forme kojom se zaodeva sadrina), ve je na razliite naine konstituie, isto kao to posmatranje s raznih taaka gledita pokazuje razliite aspekte stvarnosti.36 Stvarnost nema jedan oblik koji zahteva jednu formu. Obrnuto je: postoje razliiti knjievni postupci koji pokazuju dru gaija oblija sveta. Na taj nain kategorija postupka koji deautoma tizuje percepciju stvari vrsto povezuje jezik i stvarnost inei da stvari predstavljene u jeziku bivaju jae oseane.37 Tako, vrsta pove MOTIVACIJA (rus. zanost stvarnosti i jezika takoe ) konstruktivni princip preoblikuje prirodu stvarnosti koja knjievnog dela koji uspostavlja odnos izmeu materijala i postup dobija osobine onog koji govori: ka. Motivacija je sistem postupa stvarno je samo ono to je izree ka koji ini verovatnim uvoenje no, dok ono to se ne moe izrei pojedinih motiva i njihovih kom pleksa (B. Tomaevski). Postoji postaje nestvarno. Postupak takoe povezuje komp oziciona motivacija, ko se zasniva tekst i istoriju, naroito u drugoj fa jaopravdanosti na ekonominosti i upotrebljenih po zi razvoja formalne metode, jer, ka stupaka, kao i umet ni ka mo ko je jo 1921. godine u raspravi o tivacija, koja se zasniva na oneo Hlebnjikovu tvrdio Jakobson, sva biavanju. Kad se kompoziciona ki elemenat savremenog pesnikog motivacija potisne ili eliminie, u jezika izvan konfrontacije s prak prvi plan izbija umetnika moti vacija i dolazi do ogoljavanja kon tinim jezikom u okviru kojeg ga strukcije dela, kao u sluaju auto raspoznajemo upravo kao poetski tematskih dela. Prema francuskim moramo pozicionirati i u odnosu strukturalistima, motivacija je ob na tradiciju. Po svojoj sutini, dru lik osvajanja (naturalizacije) ili ve gu fazu razvoja formalistike teori rifikacije teksta koju ini italac. je knjievnosti, kad ona nije toliko definisana pomou opozicije u odnosu na praktini jezik koliko kao dinamika govorna konstrukcija,38 predstavlja prvu formula ciju principa intertekstualnosti u oba poznata nam vida: kao naina postojanja tekstova i naina njihovog saznavanja. U prvom sluaju ovu tezu je jasno formulisao Jurij Tinjanov u knjizi iz 1927. go dine Arhaisti i novatori knjievnost je, uostalom, slino svakom pojedinanom tekstu, shvaena kao s istem definisan pomou unu tranjih odnosa sastavnih elemenata (koje je Tinjanov zvao korela cija). Zato je nemogua ne samo potpuna autonomija knjievnog
36 37 38 Zato je klovski govorio o tome kako su tadanji pesnici (Hlebnjikov, Ma jakovski, Kamenjski) stvarali neoekivane slike, iznenaujui zvukovnom stranom stvari, u: V. B. klovski, Uskrsnue rijei, op. cit., str. 153. Ibid., str. 130. J. Tinjanov, Knjievna injenica, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 27.
Knjievne teorije XX veka

132

teksta (jer svaki tekst upuuje na druge tekstove u okviru istog tog sistema) nego ni njena imanentna analiza (jer se knjievni tekst na lazi u mnogim sistemima istovremeno). Najbolji primer formulacije intertekstualnih teza jesu istraiva nja parodije Jurija Tinjanova sistematizovana u njegovom posled njem radu nazvanom O parodiji (1929).39 Poto tradicija, shvaena kao dinamiki sistem anrova, podlee evolutivnim promenama pronalaenjem novih formi i korienjem starih formi u novoj funkciji, a parodija je definisana KANONIZACIJA ANROVA kao podraavanje teksta poveza kategorija koju je uveo klovski. no s promenom njegove funkcije, Oznaavala je pomeranje anro onda tako shvaena parodija je va ili stilova s periferije sistema u dan od kljunih intertekstualnih njegov centar. Dekanonizacija je obrnuta pojava: uklanjanje neke anrova automatski postaje po forme iz centra. Primer iz poljske kretaka snaga knjievne evolucije knjievnosti: baladu, kao perife zasnovane na paralelnom pokretu ran i niski anr u doba klasicizma, kanonizacije i dekanonizacije. Ka poljski romantiari su ideoloki ko je pisao klovski, nova forma uzdizali i postavili je u sam centar se pojavljuje ne zato da bi izrazila knjievnih anrova iz kojeg je za tim vrlo brzo iskljuena. Primer iz nov sadraj, ve da bi zamenila sta ruske knjievnosti koji navodi Ti ru formu koja je izgubila umetni njanov: Zaumni jezik je oduvek ku vrednost.0 Kad su Jakobson i postojao (u dejem govoru, u sek Tinjanov 1928. godine pisali da se tama, itd.), ali tek u nae doba on ista sinhronija moe ... sada sa postaje knjievna injenica. Klju nu ulogu u dekanonizaciji anra gledati kao iluzija,1 onda su ima igra p aro dij a . Nova forma, pi li u vidu da svaki knjievni tekst sao je klovski, pojavljuje se ne uestvuje u nekoj tradiciji koju ili zato da bi izrazila nov sadraj ve potvruje ili porie. Uestvuje i u da bi zamenila staru formu koja je promenljivoj kulturnoj stvarnosti izgubila umetniku vrednost. to od nje ini knjievnu injenicu. Na taj nain je, povezujui knjievni tekst s njegovim raznovrsnim kontekstima, formalizam (u drugoj fazi svog razvoja) istoriorizovao pojam literarnosti i dao mu kulturni znaaj.

Tinjanovljeva studija o parodiji

Knjievna injenica

39 0 1

J. Tynianow, O parodii, Warsztat. Studenckie Zeszyty Polonistyczne, 1988, sv. 3: Ironia, parodia, satyra. B. Eichenbaum, Teoria metody formalnej, op. cit., str. 293. R. Jakobson i J. Tinjanov, Problemi prouavanja jezika i knjievnosti, u: Poeti ka ruskog formalizma, op. cit., str. 365.

III. Ruski formalizam

133

O jeziku proze
U svojim uspomenama iz nemirnih poetaka formalizma i futuri zma, Jakobson je s pravom naglaavao da na poetku druge dece nije XX veka, kad se odluivalo o sudbini budue umetnosti, pro za nije interesovala skoro nikoga.2 Situacija se, meutim, prilino brzo promenila. U svojim rado PRIPOVEDANJE (SKAZ) na vima o romanu Viktor klovski, rativna forma koja podraava ivi Boris Ejhenbaum i Jurij Tinjanov govor, prema reima Ejhenbauma dokazivali su da se osnovni roma iluzija govornog jezika u kojoj neskni postupci ne smetaju u postaje vidljivo nadovezivanje na poredak predstavljenih dogaaja ivu re naratora, dok fabularna (fabula; engl. story; fr. histoire), konstrukcija odlazi u drugi plan ustupajui mesto konkretnosti re ve njihovih jezikih prezentacija i. Posebnu teoriju skaza razvio je (sie; engl. plot; fr. discourse). Ovo Boris Ejhenbaum u raspravama Ka umetniko izraavanje (gr. lexis) ko je napravljen Gogoljev injel fabule (gr. mythos) koje se nasu (1919), Iluzija skaza (192) kao i prot fabularnoj shemi ne moe Ljeskov i savremena proza (1925). preneti na drugi sistem znakova Skaz je jedna od najkarakteristini jih osobina ruske knjievnosti. (na primer slike), predstavlja me sto svojevrsnog interesovanja poetike (sasvim suprotno e razmilja ti francuski strukturalisti, obrazovani na radovima Vladimira Propa o maginoj bajci: njihov osnovni predmet interesovanja su fabular ne sheme, a ne njihovo izraavanje, mythos, a ne lexis). Opozicija iz meu fabule i njene narativne artikulacije (sie) predstavlja ponov ljenu opoziciju mater ij a l a (rei) i p ostupka koju su formalisti koristili za poeziju umesto pogrene opozicije sadraja i forme. Isto kao to je postupak svesna verbalna konstrukcija, tako je sie jezi ka konstrukcija fabule koja se ne podreuje uzronoposledinoj logici. Kako je pisao klovski, fabula Evgenija Onjegina je romansa izmeu Onjegina i Tatjane, dok je sie umetnika obrada istorije te romanse izvrena pomou digresivnih interpolacija. klovskog su, kao ljubitelja Sterna i Servantesa, najvie interesovala sva kompozi ciona oneobiavanja koja su razarala razvoj fabule dela: umetnute novele, viesiejne kompozicije, digresije. Ejhenbaum je, pak, mno go prostora posvetio iluziji govorne naracije, takozvanom skazu, ko ji nije kompozicioni zahvat na nivou siea, ve subjektivna ingeren cija glasa naratora. Iz kasnijih razmiljanja formalista ispostavilo se da je podela, u poetku bespogovorno prihvaena, na umetniki po etski govor i neumetniki prozni govor bila znatno oslabljena, te su
2 R. Jakobson, My Futurist Years, op. cit., str. .
Knjievne teorije XX veka

Romaneskni postupci

Fabula / sie

Kompozicija

13

SLIKA AUTORA (rus. ) kategorija koju su uve li formalisti (V. Vinogradov) da bi odredili organizaciju umetnike svesti, neempirijske figure autora koja je upisana u tekst i odgovor na za njegovu konstrukciju. Pre ma kasnijoj definiciji onaj koji raspolae knjievnim pravilima aktualizovanim u tekstu ili su bjekt stvaralake aktivnosti. Uvo enje ove medijativne kategorije imalo je za cilj odustajanje od shvatanja autora kao ive osobe koja se neposredno iskazuje u de lu i njegovo razumevanje kao jed ne od funkcija teksta.

se sloili da nije samo proza sistem postupaka (to je detaljno izloio Tomaevski u Teoriji knjievnosti), ve da i praktini jezik ima svoje postupke,3 i da se isto tako kao to se poetika bavi kompozicijom umetnikih dela, tako se i retorika bavi kompozicijom neumetnikih dela. U tom periodu su Ejhenba umove inovativne analize Lenji novog oratorskog stila, slino ka snijim analizama retorike Mein Kampf koje je izvrio Kenet Berk5 ili analize reklama Lea picera,6 utrle put knjievnoteorijskoj anali zi neknjievnih tekstova.

Retorika neumetnikih tekstova

Rezime
Teorijska dostignua ruskih formalista, kako u ranom p e r io du (19 1 6 1 9 2) (take 16), tako i u k as nom (19251929) (take 710), mogu se svesti na sledee glavne teze. 1. Umetniki doivljaj je doivljaj forme (klovski) koja pru a otpor (Jakobson). 2. Knjievnost, kao to je nekada sugerisao Malarme,7 ne na staje iz misli nego iz jezika. Nije misao ta [...] od koje se prave stihovi. Prave se od re i. Materijal poezije nisu ni slike ni emocije, ve rei (irmunski).8
3  5 6 7 8 V. irmunski, Zadaci poetike, u: Poetika ruskog formalizma, op. cit., str. 323. B. Eichenbaum, Styl oratorski Lenina, u: Rosyjska szkoa stylistyki, op. cit., str. 51532. K. Burke, Retoryka Mein Kampf , u: Nowa Krytyka. Antologia, Warszawa, 1983. L. Spitzer, Amerikaska reklama jako sztuka popularna, u: Jzyk i spoecze stwo, Warszawa, 1980. P. Valry, Poezja i myl abstrakcyjna, u: Estetyka sowa, Warszawa, 1971, str. 105. Slino e razmiljati u osnovnom kredu amerikog strukturalizma Anatomy of Criticizm Nortrop Fraj: Poezija moe nastati iskljuivo iz drugih stihova; romani iz drugih romana. Knjievnost oblikuje samu sebe i ne oblikuje se spolja: knjievne forme ne mogu da postoje izvan knjievnosti, kao to ni

Knjievnost se stvara iz jezika

III. Ruski formalizam

135

Knjievne forme

3. Postoje dva osnovna nai DOMINANTA termin koji je na upotrebe jezika: poezija uveo Roman Jakobson u predava i proza. Poezija je jezik u nju iz 1935. godine, sa istim naslo njegovoj estetskoj funkciji vom koji oznaava elemenat koji (Jakobson). Proza je jezik se u datom delu istie, dajui mu u komunikativnoj funkciji. homogenost i utiui na ostale ele mente. Poetsko delo je verbalna Poezija oneobiava jeziku poruka u kojoj dominira estetika komunikaciju. funkcija. U razliitim epohama i . Predmet teorije knjievno u razliitim anrovima susreemo sti je literarnost, odnosno se s razliitim dominantama (na s vizuelnou, dominanta (Jakobson) este pimer, u renesansimuzikalnou), u romantizmu s tike (autoteline) funkcije. to dokazuje da je literarnost isto Teorija se bavi funkcijom rijski pojam i ne postoji u istom jezika u knjievnom delu a obliku. Ovaj pojam e mnogo ne njegovom vanjezikom godina kasnije upotrebljavati Bra jan Mekhejl u knjizi Postmodern uslovljenou (genezom). Fiction (1987) da bi ukazao na 5. Literarnost se definie po razliku izmeu savremenog (sa mou zapaanja forme epistemolokom dominantom, tj. (Ejhenbaum), odnosno po pitanjem o saznatljivosti sveta) i postmodernog (sa ontolokom do stupka (klovski). tj. pitanjem o statusu 6. Postupak je umetnika minantom, romana. stvarnosti) konstrukcija koja oteava sagledavanje stvarnosti. Zadatak poezije (i ire: umetnosti) je oslobaanje stvari od automatizma percepcije (klovski). 7. Postupci koji su sistematizovani predstavljaju knjievne for me (retorike trope, narativne strategije, anrove, stilove) zavisne od istorijskog kon teksta. Postupak je jedini AUTOTELINOST (gr. autos isti; telos cilj), samociljnost junak knjievnih istrai osobina poetskog jezika koji re vanja (Jakobson). ferencijalnu dominantu stavlja po 8. Knjievne forme se nepre strani i koncentrie panju na sa stano menjaju sinhronijski mog sebe. Kako je pisao nemaki (knjievnost date epohe) i romantiar Novalis (17721801): Moemo se samo diviti toj sme dijahronijski (tradicija). noj greki koju ljudi ine mislei 9. Knjievnost date epohe ini da se slue jezikom s obzirom na sistem uzajamnih intertek stvari. Meutim, niko ne zna tu stualnih odnosa. To znai karakteristinu osobinu jezika da da se ne mogu razmatrati se brine samo o sebi (Monolog).
forme sonate, fuge ili ronda ne postoje izvan muzike. N. Fraye, Anatomija kritike. etiri eseja, Zagreb, 1979, str. 99, prevod: Giga Graan.

136

Knjievne teorije XX veka

knjievne pojave izvan sistema njihovih uzajamnih odnosa (Tinjanov). 10. Tradicija je dinamiki intertekstualni prostor u kojem iscr pene forme bivaju zamenjene novim (parodija), uvedenim s periferije u centar knjievnog sistema (kanonizacija). Formalizam je nastao kao esencijalistika teorija i polako je evo luirao u pravcu istoricizma shvaenog, meutim, imanentno. For malisti su izbegavali istraivanja odnosa knjievnog teksta prema vanknjievnoj stvarnosti, mada se teorija postupka klovskog moe interpretirati kao savremena teorija estetskog iskustva kao takvog. Izbijanje postupka u prvi red najvanijih knjievnoteorijskih pita nja oznaavalo je nedostatak interesovanja za ideoloki i drutveni kontekst knjievnosti, to je postalo povod za otru marksistiku kritiku, a kasnije zajedno sa intenzivnom antiformalistikom kam panjom u sovjetskoj Rusiji za krah itave kole. Slian metodolo ki scenario iako bez ingerencije politike vlasti sreemo mnogo kasnije u dva razliita konteksta: u amerikoj verziji formalizma, od nosno u New Criticism, kao i u francuskom strukturalizmu, tanije u knjievnoj teoriji koju je razvijao erar enet. Iako su formalisti bili tvorci knjievne teorije, nisu se odnosili prema njoj snishodljivo i automatski. Ejhenbaum je pisao: U naem naunom radu prihvatamo teoriju samo kao rad nu hipotezu uz pomo koje se injenice iznose na svetlo dana, dobijaju smisao, to znai da su shvaene kao pravilne i da postaju predmet analize.9 Na taj nain, formalisti su postupali slino Huserlu, prema kojem je in svesti davao smisao svakoj pojavi koja nastaje u njenom polju. Ipak su se razlikovali od Huserla (i drugih fenomenologa) po tome to su se bavili analizom pojedinanih pojava u onom smislu u kojem one ispoljavaju svoju izuzetnost u okviru knjievnog sistema.
Formalizam kao esencijalistika teorija

Krah formalizma

9

B. Eichenbaum, Teoria metody formalnej, op. cit., str. 27.

III. Ruski formalizam

137

Hronologija
19031909: Tree izdanje Velikog renika savremenog ruskog jezika ( y y) Vladimira Dalja koje je ispravio Boduen de Kurtene i koje je veoma snano uticalo na svest itave generacije futurista i formalista. 1912: amar dobrom ukusu: Manifest najnovije ruske poezije (Hleb njikov, Burljuk, Kruonih, Livic, Majakovski), jedno od naj snanijh umetnikih iskustava mladog Romana Jakobsona. Zajedniki nastup Hlebnjikova i Kruoniha (Svet od kraja / Mir skonca). Otvaranje izlobe grupe Valet Karove (19101917) za jedno s Davidom Burljukom i Kazimirom Maljeviem na elu. 1913: Manifest Kruoniha i Hlebnjikova: Re kao takva ( ) s Maljevievim ilustracijama (u njemu se moe pro itati sledee: Umetniko delo, to je umetnost rei. Proisteklo je samo od sebe te je otuda iz njega potisnuta tendencioznost, svakovrsna literarnost.) i Slovo kao takvo / : (Treba postaviti pitanje o znacima pisma vidljivog ili, jedno stavno, kao rukom slepca dotaknutog.). U S. Peterburgu se prikazuje prva futuristika opera, Pobeda nad suncem, s tekstom Kruoniha i s Maljevievom scenografijom. Maljevi u S. Peterburgu izlae Crni kvadrat. 1914: Poetak Prvog svetskog rata. klovski pie krau raspravu Uskr snue rei, prvi manifest nove kole u kojem istie da nova (fu turistika) poezija stvara nov jezik sraunat na vienje a ne na prepoznavanje sveta. Knjiica je sadravala brojne izjave pesni ka, primere dejih zvunih igara, primere poslovica i upotrebu besmislenih zvukova kod sektaa (klovski, Iz uspomena). Kruonih objavljuje knjigu Stihovi V. V. Majakovskog ( . . ). U Rusiju dolazi Marineti kojeg bojkotuju mnogi ruski futuri sti, meu njima i Hlebnjikov koji je upozoravao: Strane, imaj na umu u kakvu si zemlju doao! i nazvao ga brbljivim neta lentom. 138
Knjievne teorije XX veka

19141915: 1915:

1916:

1917:

1918:

1919:

1920:

1921:

U Moskvi je na inicijativu Romana Jakobsona, studenta prve godine Instituta istonih jezika, i folkloriste Pjotra Bogatirjeva osnovan Moskovski lingvistiki krug. Ajntajn u Pruskoj akademiji nauka izlae optu teoriju relativ nosti (potvrenu 1919. godine). Maljevi izlae prvu suprematistiku sliku. Rasprava Viktora klovskog O poeziji i zaumnom jeziku ( y) biva tampana kao prva knjiga Zborni ka za teoriju poetskog jezika koji izdaje Opojaz u S. Peterburgu. Izlazi, takoe, Zaumna knjiga, zbornik, u kojoj Jakobson pod pseudonimom tampa svoje zaumne poeme. Druga knjiga Zbornika Zvuna ponavljanja (y y) Osipa M. Brika. Februarska revolucija i boljeviki oktobarski prevrat. Osnivanje Narodnog komesarijata za prosvetu (Narkompros), boljevikog ureda za kontrolu kulture, u kojem e raditi Brik, Jakobson, Majakovski. Maljevi slika Beli kvadrat na beloj povrini. Umetnost kao postupak ( ) Vikto ra B. klovskog i Kako je napravljen Gogoljev injel Borisa M. Ejhenbauma pojavljuju se u novom zborniku Poetika. Zbor nik za teoriju poetskog jezika. Deseta Dravna izloba pod naslovom Bespredmetno stva ralatvo i suprematizam poslednji zajedniki nastup ruske umetnike avangarde. U S. Peterburgu se osniva prvi muzej sa vremene umetnosti. Majakovski u Moskovskom lingvistikom kruoku ita svoju poemu 150 miliona, futuristiki odgovor na Blokovu simbo liku poemu Dvanaestorica. Kad godinu dana kasnije pisac knjigu poklanja Lenjunu, ovaj e u svojim belekama zapisati: Nonsens, glupost, jo jednom glupost i pretencioznost. Pre ma mom miljenju, samo jedna od deset takvih stvari treba da bude tampana i to ne vie nego u 1500 primeraka za bibliote ke i udake. A Lunaarskog bi trebalo otro kritikovati za taj njegov futurizam. Uzgred i ovo: Anatolij Lunaarski, ondanji narodni komesar za prosvetu, nije se slagao s formalistikom podelom na iskrenost i umetnost. Jakobson putuje u Prag kao prevodilac sovjetske diplomatske misije i vie se ne vraa u Rusiju (u Pragu e ivo uestvovati u radu Prakog kruoka). Lenjin objavljuje Novu ekonomsku politiku (NEP). Jakobson u Pragu objavljuje knjigu Najnovija ruska poezija. Skica prva: pristup Hlebnjikovu ( . y: y nj) koja je napisana 1919. godine, 139

III. Ruski formalizam

a prvobitno zamiljena kao uvod izabranoj poeziji V. Hlebnji kova. Prikaze ove knjige objavljuju Tomaevski (pod pseudoni mom) i Vinogradov (pod pseudonimom Vinokur). 19211922: Staljin preuzima vlast. 1922: klovski (lan socijalistikorevolucionarne partije osuene za izdaju) za kojim tragaju boljevici, bei iz Rusije, preko Finske, u Berlin. Godine 1923. tamo izlazi njegov roman Sentimental no putovanje. Zahvaljujui nastojanju Gorkog i Majakovskog vraa se godinu dana kasnije u Moskvu. Odmah po dolasku ob javljuje epistolarni roman ZOO ili Pisma ne o ljubavi, napisan u Berlinu. Tatlin (autor uvene konstruktivistike skulpture Spomenik III inter nacionali) dovrava inscenaciju Hlebnjikovljeve poeme Zangezi. Dojs u Parizu objavljuje Ulisa, Eliot Jalovu zemlju. Kruonih objavljuje knjigu Zaumnici. Umire Hlebnjikov. 19231926: Kazimir Maljevi rukovodi Dravnim institutom za umetniku kulturu u S. Peterburgu u kojem je postojala posebna Sekcija fo nologije za istraivanje poetskog jezika. 1924: Problemi poetskog jezika Jurija M. Tinjanova, knjiga koja kruni e formalna istraivanja strukture i semantike poezije radikalno suprotstavljene prozi. 1924: Lenjinova smrt. Staljin jaa vlast Politbiroa. 1925: U zborniku O teoriji proze klovski prikuplja svoje radove po sveene romanu (izmeu ostalih Servantesu, Sternu); drugo izdanje e se pojaviti 1929. godine. Izlazi Teorija knjievnosti Tomaevskog. 1926: Jakobson i Trubecki osnivaju u Pragu Praki lingvistiki krug. Na ukrajinskom jeziku izlazi Teorija formalne metode Borisa M. Ejhenbauma. Prvo rusko izdanje, godinu dana kasnije, u knji zi Knjievnost. Teorija. Kritika. Polemika, Lenjingrad, 1927. 1928: Pavel Medvedev e s marksistikih pozicija objaviti knjigu kriti nu prema formalistima: Formalni metod u teoriji knjievnosti. 1929: U Lenjingradu izlaze Arhaisti i novatori, zbornik radova Jurija M. Tinjanova, posveen koncepciji knjievne injenice i knjiev noj evoluciji. 1929: Knjievnost injenice: zbornik sociolokih rasprava koje objav ljuju formalisti u asopisima Lef i Novyj Lef. 1930: klovski, pod politikim pritiskom, tampa u Literaturnoj Gaze ti samoosuujui Spomenik naunoj greki u kojem odbacuje svoje formalistike poglede. Praktini kraj formalizma u sovjet skoj teoriji knjievnosti. 10
Knjievne teorije XX veka

Bibliografija
Opte
R. Jakobson, My Futurist Years, oprac., red. B. Jangfeldt, tum. S. Rudy, New York 1997 nagrane na tamie wspomnienia Romana Jakobsona z lat 19101920, po raz pierwszy wydane po rosyjsku w Sztokholmie w 1992 roku pod tytuem Jakobson budetljanin. Sbornik materialov (budietlia nin rosyjskie okrelenie futurysty) uzupenione wyborem listw do przyjaci (Elsa Triolet, Kruczonych) i wczesnymi esejami (o Chlebniko wie, poezji i malarstwie futurystycznym). B. Liwszyc, Pltoraoki strzelec, tum. A. Pomorski, Warszawa 1995 barwne wspomnienia uczestnika ruchw awangardowych w Rosji, wydane po raz pierwszy w 1933 roku. Dokadny indeks rzeczowy pozwala zorientowa si w skomplikowanej sytuacji literackiej Rosji lat 19071917. W. Szkowski, O Majakowskim, tum., wstp K. Pomorska, Warszawa 1960. W. Szkowski, Sowa uwalniaj cinit dusz (Rzecz o OPOJAZie), tum. D. Ulicka, Twrczo 1997, nr 5 esej wspomnieniowy. W. Szkowski, Ze wspomnie, tum. A. Galis, Warszawa 1965 izbor iz dve autobiografske knjige klovskog.

Tekstovi u poljskim prevodima (uz dodatak prevoda na srpski i hrvatski)


B. Eichenbaum, Szkice o prozie i poezji, wybr, tum. L. Pszczoowska, R. Zi mand, Warszawa 1973. Rosyjska szkoa stylistyki, wybr, oprac. M. R. Mayenowa, Z. Saloni, Warszawa 1970 u tekstovima: O. M. Brik, Rytm a skadnia. Przyczynek do badania jzyka wierszy, tum. Z. Saloni; B. Eichenbaum, Iluzja narracji mwionej, tum. H. Cielakowa, M. Czer miska; B. Eichenbaum, Jak jest zrobiony Paszcz Gogola, tum. M. Czermiska; B. Eichenbaum, Styl oratorski Lenina, tum. Z. Saloni; R. Jakobson, [O wierszu i skadni Majakowskiego], tum. M. R. Mayenowa;
III. Ruski formalizam

11

L. P. Jakubinski, O dwikach jzyka poetyckiego, tum. Z. Saloni; E. D. Poliwanow, Oglna zasada fonetyczna wszelkiej techniki poetyckiej, tum. Z. Saloni; W. Szkowski, Wskrzeszenie sowa, tum. F. Siedlecki; B. W. Tomaszewski, Przyczynek do historii rymu rosyjskiego, tum. Z. Saloni; J. Tynianow, Oda jako gatunek retoryczny, tum. Z. Saloni; W. M. yrmunski, [Metafora w twrczoci Boka], tum. Z. Saloni. W. Szkowski, Jak jest zrobiony Don Kichote, tum. A. Woodko, u: Sztuka interpretacji, red. H. Markiewicz, t. 1, Wrocaw 1971. W. Szkowski, Rozanow, tum. H. Chystowski, Literatura na wiecie 1986, nr 8. W. Szkowski, ZOO, albo Listy nie o mioci [1923], tum. M.B. Jagieo, Lite ratura na wiecie 1986, nr 8. Up. prevod na srpski: ZOO ili pisma ne o ljubavi (prev. Lidija Subotin), Beograd, 1966. Teoria bada literackich za granic. Antologia, red. S. Skwarczyska, t. 2. Od przeomu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Krakw 1986 u tekstovima: R. Jakobson, Problemy poetyki, tum. A. Brosz; W. Szkowski, Sztuka jako chwyt, tum. R. uny; B. Tomaszewski, Wiersz a rytm, tum. S. Balbus; W. yrmunski, Wstp do poetyki, tum. J. Kulczycka, F. Siedlecki. B. Ejhenbaum, Knjievnost (prev. Marina Boji; izbor: Aleksandar Petrov), Beograd, 1972. R. Jakobson, Lingvistika i poetika (prev. Dragica Pervaz i dr.), Beograd, 1966. R. Jakobson, Ogledi iz poetike (prev. grupa autora; prir. Leon Kojen), Beograd, 1978. A. Petrov (ur.), Poetika ruskog formalizma, Beograd, 1970. J. Tynianow, Fakt literacki, tum. E. Feliksiak et al., oprac. E. KorpaaKirszak, Warszawa 1978. B. A. Uspenski, Poetika kompozicije, semiotika ikone (prev. Novica Petkovi), Beograd, 1979.

Najvanije studije
B. Eichenbaum, Teoria metody formalnej, tum. R. uny, u: Teoria bada literackich za granic. Antologia, red. S. Skwarczyks, t. 2: Od przelomu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do strukturali zmu, Krakw 1986. V. Erlich, Russian Formalism: History Doctrine, przedm. R. Wellek, Den Haag 1955. M. R. Mayenowa, Rosyjskie propozycje teoretyczne w zakresie form po etyckich (19161930), u: Rosyjska szkoa stylistyki, wybr, oprac. M. R. Mayenowa, Z. Saloni, Warszawa 1970. 12
Knjievne teorije XX veka

L. Nyr, Rosyjska szkoa formalna, tum. E. Skweres, u: Literatura i jej inter pretacje, red. L. Nyr, pos. S. okiewski, Warszawa 1987, s. 593. K. Pomorska, Russian Formalist Theory and its Poetic Ambiance, Den Haag 1968. A. Flaker, Formalna metoda i njezina sudbina, u: Stilovi i razdoblja (zajedno sa Z. krebom), Zagreb, 196. P. Medvedev, Formalni metod u izuavanju knjievnosti (prev. orije Vuko vi), Beograd, 1976. N. Petkovi, Jezik u knjievnom delu, Beograd, 1976. V. RibnikarPerii, Ruski formalizam i knjievna istorija, Beograd, 1976.

Kontekst50
W. Chlebnikow, Rybak nad morzem mierci. Wiersze i teksty 19171922, wy br, tum., przyp. A. Pomorski, Warszawa 2005. W. Chlebnikow, Widzidz widziade bezksztatnych. Wiersze i teksty 19041916, wybr, tum., oprac. A. Pomorski, Warszawa 2005. K. Malewicz, Wiersze i teksty, wybr, oprac. A. Pomorski, tum. A. L. Piotrow ska, A. Pomorski, Warszawa 200.

Mihal Pavel Markovski

50

Ove tri antologije autor ruske avangarde priredio je Adam Pomorski; doneo je i svoje komentare o kluturi u kojoj se razvijao ruski formalizam.

III. Ruski formalizam

13

IV. AMERIKI FORMALIZAM NEW CRITICISM

Evo nekoliko taaka vere ispod kojih bismo se mogli potpisati: Da je knjievna kritika [literary criticism1] opis i vrednovanje njenog predmeta. Da je predmet interesovanja knjievne kriti ke pitanje jedinstva ona vrsta celine koju delo stvara ili koju ne uspeva da stvori, kao i unutranji odnos pojedinanih delova koji ine tu celinu. Da formalni odnosi u knjievnom delu mo gu u sebi sadrati logine odnose, ali da ih sasvim sigurno prevazilaze. Da se u uspelom delu ne moe razlikovati forma od sadrine. Da forma predstavlja znaenje. Da je knjievnost u krajnjoj instanci metafo rina i simbolina. Da se ono to je opte i uobiajeno ne moe shvatiti apstraktno, ve pomou onoga to je konkretno i pojedinano. Da knjievnost nije surogat religije. Da su, kako je govorio Alen Tejt, pojedina ni moralni problemi tema za poeziju, ali cilj knjievnosti nije moralisanje. Da principi kritike definiu prostor karak teristian za knjievnu kritiku; ne stvaraju metode za primenu kritike na ivot. Klint Bruks2

1 2

1 2

Treba imati u vidu da je anglosaksonski izraz literary criticism iri od polj skog izraza knjievna kritika i de facto znai knjievna istraivanja. C. Brooks, The Formalist Critics, The Kenyon Review, 1951, br. 13, str. 72, citat iz: Twentieth Century Literary Theory: A Reader, red. K. M. Newton, BasingstokeNew York, 1997, str. 26. Kritiku ovih principa izvrio je K. Berk (kojeg je K. M. Njutn nazvao Bahtinom Nove kritike) u: Formalist Criti cism: Its Principles and Limits, u: Language as Symbolic Action: Essays on Life, Literature, and Method, Berkeley, 1968, str. 80506.

Amerikanci sa Severa i Juga


Nova kritika (New Criticism) je naziv koji obuhvata delatnost uni verzitetskih kritiara koji su suvereno vladali na amerikoj knji evnoteorijskoj sceni izmeu 190. i 1970. godine3 i postali glavna (najee negativna) polazna taka za mnoge kasnije istraivake pravce kao to su dekonstrukcija, Novi istorizam ili cultural criti cism. Najvee teorijsko dostignue Nove kritike bilo je odbacivanje subjektivnoimpresionistikog i biografskog obrasca knjievne kriti ke i usmeravanje na autonomnu vrednost knjievnih dela. Slino ru skim formalistima koji su svoje kategorije izvodili iz tesne povezano sti s razvojem ruske futuristike poezije, i predstavnici Nove kritike bili su vezani za razvoj engleskog i amerikog modernizma. Glavni predstavnici Nove kritike, Klint Bruks (1906199) i Don Krou Rensom (1888197), poticali su s juga Sjedinjenih Amerikih Drava (izmeu 1935. i 192. godine Klint Bruks i Robert PenVo ren su ureivali Southern Review) i bili vezani za takozvanu agrarnu
3 Naziv potie od knjige D. K. Rensoma Nova kritika (The New Criticism, 191). Ipak, treba znati da ga je prvi put upotrebio ameriki istraiva knji evnoteorijskih doktrina Doel E. Spingarn, 1910. godine, da bi oznaio kri tiku koja umetniko delo razmatra kao umetniko delo samo po sebi savre no [complete in itself]. Kao to je Teorija knjievnosti Borisa Tomaevskog (1925) rezime delatnosti ruskih formalista, tako se Teorija knjievnosti Veleka i Vorena (192) moe smatrati prirunikom nauke o knjievnosti bliske stavovima New Criticism. Poreenje ove dve knjige dokazuje da su, bez obzira na mnoge kulturoloke razlike, ruski formalizam i New Criticism teorijski blizanci. O tome govori u najmanju ruku definicija literarnosti kao dominacije estetske funkcije, koju je formulisao R. Velek, notabene eh, aktivni uesnik Prakog linvistikog kru ga tridesetih godina, blizak Jakobsonov saradnik. Velek je za vreme rata bio ef katedre za anglistiku na Univerzitetu Ajova, gde je sreo Ostina Vorena, koautora Teorije knjievnosti. Tu knjigu (The Johns Hopkins Guide to Literary Theory & Criticism, Baltimore, 199, str. 521), proglasio je za moda najam biciozniji (i najmanje polemini) pokuaj formulisanja teorije Nove kritike.
Amerika knjievnonauna scena

Autonomna vrednost knjievnog dela Glavni predstavnici Nove kritike

IV. Ameriki formalizam New Critism

17

Najortodoksnija kritika kola

Understanding Poetry Bruksa i Vorena

ideju koja je podravala ekonomsku nezavisnost Juga.5 etrdese tih godina su od intelektualne manjine na univerzitetima na severu (uglavnom Jejl)6 postali monopolisti univerzitetske kritike. Imajui na raspolaganju univerzitete, uticajne knjievne asopise (pre svega, Kenyon Review koji je od 1939. godine ureivao Rensom) i stipendije za profesore i pesnike (koje je finansirala Rokfeler fondacija), Nova kritika je postala najuticajnija i najortodoksnija kritika kola u Sjedi njenim Amerikim Dravama. Njeni lanovi Rensom, Bruks, Vilijam K. Vimsat Mlai (19071975), nisu u potpunosti zastupali meusob no sline teorijske stavove, ali ih je povezivao zajedniki cilj: temeljna univerzitetska edukacija zasnovana na objektivnim pravilima itanja. Esej su pretvorili u osnovni alat svog delovanja i u njemu je detaljna analiza pesnikog jezika (Nova kritika se retko bavila prozom) bila povezana sa ispoljavanjem opte strukture dela koja je proizlazila iz unutartekstualnih napetosti. Godine 1938. pojavila se prva antologija za studente, koju su uredili Bruks i Voren, Understanding Poetry: An Anthology for College Students koja je postala standardan priru nik na amerikim univerzitetima u nekoliko narednih decenija.7

Engleski izvori
Poetke Nove kritike treba traiti u Engleskoj dvadesetih godina. Tekst koji je izuzetno snano uticao na kasnija istraivanja knjiev nosti bio je objavljen 1919. godine na stranama asopisa The Egoist: to je esej Tradition and the Individual Talent (Tradicija i individualni talenat). Njegov autor, Tomas S. Eliot, jo nije bio autor Puste zem lje koja je bila objavljena tri godine kasnije. U ovom eseju, za koji mnogi smatraju da je njegov najuveniji esej,8 Eliot iznosi osnovnu tezu daje razvoj umetnika neprestano rtvovanje samog sebe [self sacrifice] i stalno ponitavanje sopstvene linosti [continual extinction
5 Kako je sugerisao D. Kaler, antiindustrijalizam, koji je povezao junjake kritiare u kolu, nalagao im je da transformiu ideju autonomne, samodo voljne forme u ideju autonomnog, samodovoljnog stiha. U: J. Culler, Fra ming the Sign: Criticism and its Institutions, Oxford, 1988, str. 9. Kako je pisao Vimsat: Nova kritika se danas sigurno najbolje osea na uni verzitetu, gde cveta kao ivi manjinski pokret. U: William Kurtz Wimsatt, Poetry: I, The Formal Analysis, Kenyon Review, 197, br. 9, str. 36. Treba imati u vidu da je prvobitni naslov ove antologije glasio Reading Poems. Tako smatra, na primer, D. D. Lod. Pogledati: 20th Century Literary Criti cism: A Reader, London, 1972, str. 70, koju je on uredio.
Knjievne teorije XX veka

Eliot i Nova kritika

6 7 8

18

of personality]. Ovo ponitavanje linosti pre svega se odnosi na emo cije, jer se stih ne zasniva na i zra av anju linih oseanja i emocija, ve na stvaranju strukturalnih emocija (the structural emotions) ko je su rezultat prerade (working up) obinih oseanja u umetnika oseanja. Na kraju, Eliot na sledei nain formulie svoj credo: Poezi ja nije putanje na volju emociji, ve beanje od emocije; ona nije izraz linosti nego beanje od linosti [an escape from personality].9 Umet nike emocije su bezline pie Eliot na kraju svog eseja. Ovde prvi put biva tako radikalno formulisan princip smrti autora (koji je Ro lan Bart direktno sugerisao 1966. godine) kao realne linosti koja sto ji iza teksta i na sopstveni raun ivi svoj ivot i svoju umetnost. Eliot ovde ne ostavlja mesta za sumnju. Pisac se mora otarasiti sopstvenih oseanja i emocija, iako se ne mo OBJEKTIVNI KORELATIV e reiti oseanja i emocija kao ta (engl. objective correlative) ter kvih. Ove su, meutim, vlasnitvo min koji je uveo T. S. Eliot i ko samog umetnikog dela a ne ivota, jim se od pesme zahteva da ne iznosi oseanja neposredno, ve tj. osobina poezije a ne biografije. uz pomo tekstualne medijacije. Svoju ideju Eliot moda najjasnije Objektivni korelativ je objektivno objanjava u drugom eseju o eliza postojei simbol ili slika koji se, betanskoj dramaturgiji,10 objavlje s jedne strane, odnosi na pesniko nom 192. godine na stranicama vo raspoloenje (evocira ga), dok, s druge strane u itaocu izaziva asopisa The Criterion koji je sam odreeno raspoloenje. Nije stvar ureivao. Umetnost koja nije zasno na predstava onoga to je pesnik vana na konvenciji, ve na tenji ka oseao piui stihove. realizmu, uopte i nije umetnost. Zato konvencija, odnosno ritam nametnut spoljanjem svetu, oslo baa od ne obr a e ne st v ar no st i i od, prema reima Eliota, po remeene pr iv at ne l i nost i, jer je odvajanje od tekue stvar nosti krajnji uslov za stvaranje dela. Tako nastaje uvena teorija objektivnog korelativa, odnosno objective correlative. Umetniko delo postaje autonoman predmet, predmet koji samo odgovara u odreenom periodu vanumetnikoj stvarnosti, odnosi se na nju, ali se s njom ne podudara. Druga kljuna osoba za New Criticism jeste Ajvor A. Riards (18931979). U uvenoj knjizi The Meaning of Meaning (Znaenje znaenja, 1923), napisanoj zajedno sa arlsom K. Ogdenom, uvo di se fundamentalno razlikovanje dva naina korienja jezika. Prvi
9 10 T. S. Eliot, Tradicija i individualni talenat, u: Izabrani tekstovi, Beograd, 1963, str. 332, citat sa str. 1, prevod: Milica Mihajlovi. T. S. Eliot, etiri dramatiara Jelisavetinog doba, u: Izabrani tekstovi, ibid., str. 6169.

Eliotova koncepcija pesnikog stvaralatva

Odvajanje umetnosti od stvarnosti

IV. Ameriki formalizam New Critism

19

Simboliki i emotivni naini upotrebe jezika

Riardsova i Ogdenova koncepcija pseudosudova

Harmonina struktura knjievnog dela

Riardsova kritika jednoznanosti stiha

s i mb ol i k i, gradi strogo definisan odnos prema stvarnosti i pre tenduje na istinu (sluaj naunih reenica), dok drugi emot ivan ne upuuje na stvarnost, izbegava kvalifikacije istinala, a svoju utemeljenost nalazi u izraavanju ljudskih stavova. Simbolika upo treba rei je iskaz, beleenje, podsetnik, organizacija i komunikacija referenci. Emotivna upotreba rei je jednostavnija stvar, to je upo treba rei kojima se izraavaju ili izazivaju oseanja i stavovi (attidu des).11 Referencijalna upotreba jezikih znakova jeste sud na koji primenjujemo logike kriterijume. A emotivna upotreba, opet, vodi ka formulaciji pseudosudova, pseudostatements,12 koji ne mogu bi ti verifikovani odnosom prema stvarnosti. Na taj nain Riards raz likuje nauni (simbolizacija) i poetski (emotivnost) diskurs. Riards je bio psiholog i filozof po obrazovanju, te ne udi to je analizu jezika povezivao s tada dostupnim naunim jezikom. Emotivan stav, izraen kroz poetske pseudoiskaze, treba da se za sniva na tome da se haotini spoljanji impulsi pomou intelekta (ili ire: ovekov nervni sistem) pretvaraju u harmoninu, uravno teenu strukturu koja ne podlee verifikaciji putem odnosa prema (spoljanjem) predmetu, ve je sama po sebi znaajna. Ljudski um tei homeostazi i eliminie sve impulse koji onemoguavaju ostva rivanje tog stanja. S obzirom na to, pesniko (umetniko) delo je odslikavanje intelektualnog rada i moe se definisati putem ravno tee unutranjih elemenata. Zadatak pesnika je da [uz pomo rei] uspostavlja red i koherentnost [order and coherence] a samim tim slobodu optim iskustvima.13 Meutim, nastajua struktu VIEZNANOST (engl. ambi ra (stih) nema samo jedno zna guity) jedna od najznaajnijih se enje. U Filozofiji retorike (1936) mantikih kategorija Nove kritike. Riards je napadao predrasudu U knjizi Seven Types of Ambiguity o jednom i samo jednom pravom (1930) Viljam Empson je pisao da se vieznanost odnosi na razlii znaenju (One and Only One ta znaenja datog izraza u reni True Meaning Superstition), prema ku, ali i na sve, ak i najsuptilnije kojem re ima neko sopstveno verbalne nijanse koje omoguava znaenje (idealno, samo jedno) ko ju razliite reakcije na jedan te isti je je nezavisno od njegove upotre deo jezika [piece of language].
11 12 Nova kritika, Prosveta, Beograd, 1973, str. 6, prevod: Ksenija Anastasijevi. Izraz pseudostatements, koji ima potpuno istu funkciju kao Ingardenovi qu asisudovi, pojavljuje se kod Riardsa 1926. godine u knjizi Science and Poe try, London, 1926, dakle, nekoliko godina pre Ingardenove rasprave O dziele literackim: Das literarische Kunstwerk, Halle, 1931. I. A. Richards, Poetries and Sciences: A Reissue of Science and Poetry [1923, 1935] with a Comentary, London, 1970, str. 50.
Knjievne teorije XX veka

13

150

be i ima nad njim kontrolu, kao i cilj s kojim mora biti izgovore na.1 Samim tim je dokazivao da znaenje teksta zavisi od unutra njih odnosa izmeu rei koje treba istraivati u celini, u kontekstu celovitog iskaza. Znaenja rei nekog autora su [...] rezultat do ko jeg dolazimo pomou uzajamne igre interpretativnih mogunosti celovitog iskaza [the whole utterance].15 Ove tri Riardsove teze meusobno razdvajanje referencijal nih i emotivnih (poetskih) sudova, objedinjujua delatnost uma odraena u zajednikom artefaktu, strukturalna dvosmislenost jezikog iskaza16 zajedno sa Eliotovom tezom o radikalnom raz dvajanju ivota od pesnikih struktura, izvrile su dubok uticaj ne samo na njegove neposredne uenike u Engleskoj (V. Empson, i F. R. Lejvis) nego i na amerike kritiare okupljene oko New Criti cism. Treba imati u vidu da su Riardsovi Principles of Literary Cri ticism (192) prva knjiga na engleskom jeziku u kojoj je skicirana zajednika teorija knjievne kritike.

Prva zajednika teorija knjievne kritike na engle skom jeziku

Close reading
Odvojen od pieve biografije (Eliot) i proverljivih injenica (Ri ards), stih postaje autonoman ve rb a l n i ar tefa kt, the verbal icon (doslovno verbalna ikona17 ili verbalna slika) prema for mulaciji Viljama K. Vimsata Mlaeg.18 Ovako glasi najvanija teza Nove kritike s kojom su se slagale sve njene pristalice koje su glavni cilj svojih kjievnih analiza usmerile ka tome da otkriju ta stih go vori kao stih19 a ne kao reprezentacija drugaijih sistema (intencije,
1 15 16 17 18 I. A. Richards, Philosophy of Rhetoric (1936), New York, 1965, str. 11. Ibid., str. 55. Riardsovu tezu o strukturalnoj dvoznanosti pesnikog dela preuzeo je njegov uenik Vilijem Empson u knjizi: Seven Types of Ambiguity, London, 1930; delovi objavljeni u: Nova kritika, op. cit., str. 11218. Prema terminologiji . S. Pirsa, icon je vrsta znaka u kojem je odnos izmeu oznaitelja (signans) i oznaenog (signatum) zasnovan na slinosti. Crte slo na je ikona prave ivotinje. Pogledati: W. K. Wimsatt Jr., The Verbal Icon: Studies in the Meaning of Poetry, Lexington, 195. Prema marksistikom kritiaru Teri Igltonu, pravi doprinos delatnosti Nove kritike predstavljalo je pretvaranje stiha u feti, u: T. Eagle ton, Knjievna teorija, Zagreb, 1987, str. 51, prevod: Mia PervanPlavec. C. Brooks, The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry, New York, 197, str. XI. Naslov Bruksove knjige je karakteristian: metafora veto izraene urne, kao aluzija na Kitsovu Odu grkoj urni (kojoj je po sveeno jedno od poglavlja knjige), odnosi se na knjievni tekst.

Verbalna ikona

19

IV. Ameriki formalizam New Critism

151

Riardsova koncepcija pravog itanja

Objektivna poetika

stvarnosti). Zato je postala obave VERNO ITANJE (engl. close zujua metoda koju je opisao Ri reading) kategorija koju je u ards u knjizi Practical Criticism prouavanje knjievnosti uveo (1929). Tako je istraiva dao svo Ajvor A. Riards, koji je u knjizi jim studentima u Kembridu trina Practical Criticism (1929), pisao da sva dobra poezija poziva na est pesnikih tekstova bez ikakvih verno itanje [All respectable po spoljnih informacija o autoru etry invites close reading]. Verno i datumu nastanka da bi ih pod itanje se zasniva na oslobaanju stakao na verno itanje (close rea dela svih spoljanjih istorijskih, ding) i opisivanje njihovog itanja politikih, ideolokih konteksta izolovanog od bilo kakvog spolja i paljivoj analizi njegovih retori kih mehanizama. njeg konteksta. Rezultat toga jesu takozvani protocols of reading iz kojih je Riards izdvojio osnovne JERESI PARAFRAZE (engl. prepreke na putu ka pravom ita the heresy of paraphrase) greka nju: izmeu ostalog, neutemeljene koja se zasniva na prepriavanju knjievnog teksta drugim reima asocijacije koje nemaju nita zajed to dovodi do gubitka njegovih nikog s reima na stranici, dok knjievnih osobina. Jer najva trinarna potinjenost sopstvenim nije je ono to prema reima gleditima, prihvaena uverenja o Klinta Bruksa stihovi kao sti tome ta je stih, unutranje zabra hovi govore ili autonomni ver ne, sentimentalnost. Na taj nain je balni artefakti u kojima se forma ne moe razdvojiti od sadraja. stvorena osnova za objektivnu po U poeziji koja je stvarno poezi etiku koja je iz procesa itanja eli ja, pie Bruks, forma i sadrina minisala privatna iskustva itaoca, su se tako snano spojili da je sva znanje van konteksta koji namee ki pokuaj odvajanja sadraja, da stih, kao i teorijske presupozicije. posebno pomenemo njega, nasi Svaka poezija vredna potovanja lje nad stihom i preti da se forma redukuje na retoriku ljusku ili poziva na verno itanje [All respec pakovanje. table poetry invites close reading] pisao je Riards,20 i uz pomo ozbiljnog itanja razumevao objek tivnu analizu stiha lienu bilo kakve subjektivne primese (setimo se Huserlove sugestije koja se odnosi na shvatanje objektivne istine). Uticaj ove knjige i u njoj predloene metode bio je ogroman. Kako je godinama kasnije podsetio drugi predstavnik New Criticism Alen Tejt, niko ko je itao Riardsov Practical Criticism, nakon njenog objavljivanja 1929. godine, nije mogao da proita nijedan stih na isti nain kao do tada.21
20 21 I. A. Richards, Practical Criticism: A Study of Literary Judgment, London, 1929, str. 203. A. Tate, Essays of Four Decades, Chicago, 1968, str. XI.
Knjievne teorije XX veka

152

U eseju Criticism, Inc., objavljenom 1938. godine, Don S. Ren som, nastojei da definie ciljeve critical business i da dovede knji evna istraivanja do potpune profesionalizacije, isticao je da se profesori anglistike moraju koncentrisati pre svega na tehniko is traivanje poezije, to je trebalo da predstavlja usmeravanje panje na sam tekst uz izbegavanje neknjievnih konteksta i problema. To bi bila tehnika istraivanja poezije ... kad bi se bavi la metrikom ..., odstupanjima od proznih jezikih normi i prozaine logike, njenim tropima, fikcijama i pronalascima zahvaljujui kojima poezija osigurava estetsku distancu i sama se iskljuuje iz istorije.22 Iste te 1938. godine u osnovnom priruniku Understanding Po etry, Bruks i Voren su sastavili listu osnovnih greaka koje su inili itaoci poezije. To su bile: potera za porukom (potraga za idejom koja se moe odnositi na lini ivot), izraz oseanja ili njihovo i sto ostvarivanje kao lepa formulacija neke uzviene istine. U sva ova tri sluaja italac grei jer se pesniki efekat ne zasniva na sa mim stvarima [oseanjima, idejama i sl.], nego na nainu na koji se njime slui pesnik.23 Ovakav pristup je morao dovesti do radikalnog suprotstavljanja pravog jezika poezije i masovnog jezika (mass language). U uve nom eseju Tenzija u poeziji Alen Tejt je pisao da je najgora vrsta po ezije ona u kojoj obina linost izlae svoju obinost kad se slui govornim jezikom zato to se javni govor teko uprljao masovnim oseanjem. Greka, prema kritiaru, lei u tome to se masovni je zik prihvata kao sredstvo komunikacije: One koji se njime slue manje zanima dovoenje u formal ni red onoga to ponekad nazivamo afektivnim stanjem negoli pobuivanje tog stanja.2 Tejtova logika je sledea: masovna oseanja su loa, a bojenjem javnog govora pretvaraju ga u masovni jezik koji, podstiui emoci je, protivrei pesnikom pozivu koje u stvari i jeste stvaranje for malnog reda.25
22 23 2 25 J. C. Ransom, Criticism Inc., u: The Worlds Body, New York, 1938. C. Brooks, R. P. Warren, Rozumienie poezji, u: Teoria bada literackich za granic..., op. cit., t. 2, deo 2, str. 63655. Nova kritika, op. cit., str. 252. Ovaj iskaz analizira R. Skouls u: The Crafty Reader, New HavenLondon, 2001. Skouls u ovom segmentu s pravom ne vidi samo modernistiku i po litiku osnovu novih kritiara zasnovanu na otroj osudi svake retorike (jav nog govora) kao iste demagogije.

Profesionalizam u knjievnim istraivanjima

Osnovne greke koje ine itaoci poezije

Masovni jezik

Formalni red

IV. Ameriki formalizam New Critism

153

Harmonijske napetosti26
Kategorije opisa stiha

Osnovne metafore koje su novi kritiari koristili za opis autonomne i zajednike strukture stiha (a preuzete iz tekstova engleskog ro mantiarskog filozofa, kritiara i penika S. T. Kolrida)27 odreivale su ga kao g ra e v i nu, ar te f a kt, organi zam ili muzi ku kom p ozic iju. D. K. Rensom je poredio stih s konstrukcijom kue (logika struktura) iji su zidovi prekriveni bojama, tapetama, tapi serijom (ovaj dodatak je nazvao teksturom). Cilj dobrog kritiara postaje, prema tome, da ispita i defi nie pesmu u pogledu na njenu strukturu i njenu teksturu. Ako nema nita da kae o njenoj teksturi, on nema nita posebno da kae ni o njoj kao o pesmi, nego je pretresa sa mo utoliko, ukoliko je ona proza.28

Tkivo teksta

Pesma kao ivi organizam

To znai da se poezija razlikuje od proze po tome to poseduje znaenjski dodatak (boje, tapete, gobleni) koji logika struktura pro ze ne poseduje. Poezija je tekstu TEKSTURA (engl. texture) r a st av lj e na na st r u ktu r u, prema D. K. Rensomu, reto a proza je sama struktura. Pesniki rikojeziki sloj knjievnog dela tekst je, dakle, ne samo autonom koji se ne moe redukovati na lo na ve i harmonina tvorevina, te giku sadrinu (odnosno struktu zato, takoe, podsea na iv i or ru). Pesma je jedinstvo strukture (tj. sadrine) i teksture (ili jezike gani z am (living integrity)29 iji forme). O poetinosti stiha odlu su pojedinani delovi meusobno uje tekstura: kad se kritiar bavi uslovljeni. Elementi [pesnikog] iskljuivo strukturom, onda nema dela nisu meusobno povezani nita da kae o samim stihovima.
26 27 Izraz V. K. Vimsata Mlaeg. Pogledati: Eksplikacja jako krytyka (1951), u: Wspczesna teoria bada literackich za granic. Antologia, t. 1: Metody stylistyki literackiej, Krakw, 1976, str. 338. Uporediti sledeu reenicu iz Biographia Literaria: Poema je takva vrsta kompozicije koja je suprotstavljena naunom delu tako to kao svoj neposre dan predmet predlae prijatnost, a ne istinu. I od svih drugih vrsta se razliku je po tome to crpe prijatnost iz celine koja odgovara zadovoljstvu u svakom sastavnom delu. U: S. T. Coleridge, Biographia Literaria: Or Biographical Sketches of my Literary Life and Opinions, London, 1965, str. 172. Treba imati u vidu da je posrednik izmeu Kolrida i New Criticism bio A. A. Riards, autor knjige Coleridge on Imagination, New York, 1935. Nova kritika, op. cit., str. 381382. Izraz living integrity of the poem se nalazi u eseju D. K. Rensoma, Criticism Inc., u: The Norton Anthology of Theory and Criticism, New YorkLondon, 2001, str. 1118. Empson je pisao da je re po svojoj sutini kao organizam ili njegov deo. Up. Metafora. Figure i znaenje (prir. L. Kojen), Beograd, 1986.
Knjievne teorije XX veka

28 29

15

ORGANSKA CELINA (engl. or ganic unity) prema Novoj kritici, knjievno delo treba da odlikuje organsko jedinstvo, odnosno har monino slaganje svih elemenata. Kako je pisao A. A. Riards, ita lac mora tokom itanja da shvati znaenje celine dela koje mu sa mo kao celina [as a whole] mo e obezbediti satisfakciju. Odnos izmeu pojedinanih delova tre ba da podsea na odnos izmeu elemenata ivog organizma. Prin cip organske celine, pisao je Klint Bruks, spaja slino sa neslinim. Izvor ovog principa treba traiti u engleskom romantizmu (kod Kol rida). IRONIJA (engl. irony) raz liito definisana u okviru Nove kritike, inila je kvintesenciju knjievne strukture. Najee je oznaavala unutranju napetost izmeu pojedinanih, esto su protstavljenih, elemenata dela. Kako je patetino pisao Robert P. Voren, pesnik dokazuje svoju vi ziju time to je podvrgava lomai ironije drami svoje strukture. Klint Bruks je, opet, tvrdio da je ironija najoptije odreenje one vrednosti koju razliiti elementi u odreenom kontekstu dobijaju iz tog konteksta. 30

kao cvetovi u buketu ve kao cvet s drugim delovima biljke u razvo ju.30 Osnovni zadatak kritiara tre ba, dakle, da bude otkrivanje tog or ganskog jedinstva31 i shvatanje stiha kao celine [as a whole] koja je ra do poreena s muzikom kompozi cijom32. Kako je pisao Klint Bruks, samoj sutini pripada harmoniza cija kontrasta i usklaenost razli ka.33 Alen Tejt je, pak, dodavao da jedno pesniko delo ima posebno svojstvo kao krajnje dejstvo celine.3 U eseju Pure and Impure Poe try Robert Pen Voren je sugerisao da pesnik dokazuje svoju viziju ti me to je podvrgava lomai ironije drami svoje strukture.35 Pod i ro nij om ovde treba najuoptenije podrazumevati strukturalnu na petost izmeu pojedinanih eleme nata dela, a ne jednu od retorikih figura. Iron ij a, shvaena kao pri tisak [unutranjeg] konteksta,36 postala je osnovni pesniki postu pak (da upotrebimo terminologi ju Viktora klovskog), dok je stih kao zbir napetosti suprotstav ljenih vrednosti postao ironina stuktura par excellence. Kako je

Ironija kao osnovni pesniki postupak

31 32 33 3 35 36

C. Brooks, Irony as a Principle of Structure (199). Slino poreenje pre njega koristili su Bruks i Vimsat Mlai: Ako bi trebalo da uporedimo delo s gra om nekog fizikog predmeta, to ne bi bio zid ve pre neto organsko, poput biljke. C. Brooks, R. P. Warren, Understanding Poetry (1938). Pretea ovog holistikog (ali i organicistikog i dijalektikog) miljenja u en gleskoj kritici bio je S. T. Kolrid. C. Brooks, The Heresy of Paraphrase, u: The Well Wrought Urn..., op. cit., str. 203. C. Brooks, A Shaping Joy: Studies in the Writers Craft, London, 1971, str. 96. Nova kritika, ibid., str. 251. Nova kritika, ibid., str. 295. C. Brooks, Ironia jako zasada struktury poetyckiej, op. cit., str. 275.

IV. Ameriki formalizam New Critism

155

Bruksova analiza poezije

Normativna teorija imanentnog itanja

Nova kritika kao filozofija knjievnosti

pisao Bruks, ironija je najoptije odreenje one vrednosti koju raz liiti elementi u odreenom kontekstu dobijaju iz tog konteksta.37 Tako shvaena ironija (kao i paradoks) jeste izvor viesmislenosti i jedinstva pesnikog dela koje u konanoj instanci upuuje na pe snikovo jedinstvo iskustva. Posmatrano iz te perspektive, dostig nue koje predstavlja uzor za Novu kritiku je knjiga Klinta Bruksa The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry (197), detaljna analiza devet pesama iz raznih knjievnih epoha (od Do na Dona, preko Miltona, Kitsa, do Jejtsa). Prema Bruksu, sutina poetskog znaenja (za razliku od znaenja naunih iskaza), postaje jezik paradoksa (kako glasi naslov prvog poglavlja) u kojem dola zi do pomirenja pojedinih, na prvi pogled meusobno suprotstav ljenih znaenja, kao i to nije manje vano pesnikovog uma i stvarnosti. S obzirom na to da pesniko delo ini autonomnu i organsku ce linu, ono se ne moe svesti niti na pesnikovu intenciju (ova greka je definisana kao intentional fallacy) niti na uticaj koji vri na itao ca (greka nazvana affective fallacy).38 Ne moe se svesti ni na logi ki sadraj koji se u njemu nalazi, ni GREKA AFEKTIVNOSTI (engl. ti se moe iskazati drugim jezikom affective fallacy) odreenje po (heresy of paraphrase). S obzirom grenog miljenja, koju su uveli na bogat repertoar greaka ili jere Vimsat i Birdsli, da knjievna ana si koje stoje na putu pravilnog liza ili interpretacija treba da se iitavanja pesnikog teksta, Nova oslanjaju na subjektivna oseanja kritiara. Nisu itaoeva oseanja kritika se moe smatrati normativ ta koja odluuju o vrednosti dela, nom teorijom imanentnog itanja. ve ono samo. Kao takva, suoavala se s kritikom istraivaa zainteresovanih za spoljanje (istorijske, ideoloke, po litike) kontekste knjievnog dela, kao i za pragmatinu primenu ina interpretacije.39 Takoe se moe interpretirati kao filozofska osnova za koju je knjievni tekst autonomno umetniko delo koje je
37 38 39 C. Brooks, The Heresy of Paraphrase, u: The Well Wrought Urn..., op. cit., str. 209. Obe definicije potiu od naslova rasprav W. K. Wimsatt, Jr. i M. C. Bear dsley: The Intentional Fallacy (196) i The Affective Fallacy (199). Prvi kritiar koji je uvideo proizvoljnu normativnost novokritike strategije bio je K. Berk. Pogledaj njegovo delo: Formalist Criticism: Its Principles and Limits, Texas Quarterly, 1966, leto, zatim ponovo objavljeno u: Language as Symbolic Action: Essays on Life, Literature and Method, op. cit., str. 80506. Berk se odluno distancirao od shvatanja knjievnosti kao skupa autonom nih artefakata, postepeno irei perspektivu i bavei se simbolinom i prag matinom dimenzijom jezika.
Knjievne teorije XX veka

156

pogodno za distanciranu i nepristrasnu kontemplaciju.0 Rensom je u eseju Form and Citizens na sledei nain obrazlagao filozofske osnove autonomije umetnikog artefakta: Promiljamo predmet kao predmet i nismo prinueni in stinktivnom nunou da ga uzmemo i odmah progutamo. Ovo promiljanje moe da tee u dva pravca: prvo, putem na uke. ... Ali mogu da vidim predmet u sasvim drugom obliku, konkretno kao umetniko delo. To se deava onda kad ni sam primoran niti da stavim ruke direktno na dati predmet niti da to odlaem za sutra, ve sam u tako udesnom stanju nevinosti da ga mogu spoznati samo i s obzirom na njega samog i da ga shvatam zato to poseduje sopstvenu egzisten ciju. Na tome se zasniva, ili bi trebalo da se zasniva, znanje koje je openhauer slavio kao znanje bez poude.1

Rezime
Teze Nove kritike koje se odnose na knjievnost, ak uzimajui u obzir i razliku u miljenjima njenih predstavnika, dosta su poveza ne i lake za saimanje. A to su: 1. Pesniki jezik (emotivan, prema Riardsu) sutinski se razliku je od referencijalnog (simbolikog), slino kao to se poetska re razlikuje od prozne. Re u poetskom smislu je stvar sama po sebi i sadri sva svoja znaenja, dok je re u proznom smi slu jednodimenzionalna i funkcionalna.2 Ova razlika, prisut na i u vidu opozicije poetike i retorike, jeste fundamentalna za svaki formalistiki ili ire modernistiki stav. Zato se moe smelo konstatovati da je Nova kritika knjievnonauni ekviva lent modernistikim estetikim teorijama. 2. Pesniko delo upuuje na imaginativni ivot [imaginative life] pesnika koji u sebi miri protivrena iskustva.3 Nije
0 Ovakav stav je dao za pravo Teri Igltonu da o ideologiji Nove kritike napie da je to ideologija iskorenjene, defanzivne inteligencije koja je u knjievnosti iznova pronala ono to nije mogla pronai u stvarnosti. T. Eagleton, Lite rary Theory: An Introduction, Minneapolis, 1983, str. 7. J. C. Ransom, The Worlds Body, op. cit., str. 5. Up. V. Empsonov rad u: Metafora. Figure i znaenje, op. cit., str. 79. Definicija A. A. Riardsa iz knjige Science and Poetry (1926). Tezu o objedi njujuoj snazi imaginacije Nova kritika je preuzela iz engleskog romantizma, pre svega od Kolrida.

Pesniki jezik

Imaginativni ivot pesnika

1 2 3

IV. Ameriki formalizam New Critism

157

Beskorisnost poezije

Tekst sam po sebi

kako su smatrali neki romantiari poezija srca i emocija, nego intelekta i imaginacije. 3. Pesniko delo je autonomna, samodovoljna celina sazdana od unutranjih napetosti (ironije i paradoksa). Za njegovo tumaenje nije potrebno poznavanje izvanknjievnog kontek sta. Kako je pisao Eliot, da bih razumeo Lucy Poems [Vor dsvort] nije mi potrebno nijedno drugo svetlo osim onoga koje stihovi iz sebe emaniraju.5 . Razlikujui se od jezika proze, jezik poezije slino kao u teori ji ruskih formalista raskida s navikama svakodnevne komuni kacije. Gotovo sva dobra poezija nas zbunjuje [Nearly all good poetry is disconcerting].6 Poezija takoe nije podreena nika kvom spoljanjem cilju i zato je autotelina. Poezija pronalazi svoju pravu korist u svojoj savrenoj beskorisnosti.7 5. Kritiar se bavi otkrivanjem organskog jedinstva dela kroz spajanje njegove prividne nespojivosti. Slino miljenje o in terpretaciji imao je Gadamer kad je u knjizi o Selinu pisao da se usled razumevanja u tekstu sve izravnava i napree, povezanost naglo raste, raste opta obaveznost interpretacije.8 Na sasvim suprotnom polu e se smestiti dekonstrukcija, trae i nepovezana mesta koja slabe organsko jedinstvo dela. 6. Kritiku kao naunu i objektivnu delatnost (a ne: impresioni stiku i subjektivnu) ne interesuje ni pesnikova intencija9 ni realni uticaj na itaoca, jer se uzima u obzir jedino tekst sm po sebi. Kritiar treba vie da se odnosi prema prirodi predmeta, nego prema efektu koji izaziva u subjektu.50 7. Otuda je nerazumevanje stiha sutinsko, ali prijatnost ko ju on izaziva tokom itanja (kao autonoman, lep predmet)
 Alen Tejt koristi re tension (tenzija) da bi oznaio ono to je celokupna or ganizacija ekstenzije i intenzije koje u njoj [poeziji] moemo nai: Alen Tejt, Tenzija u poeziji, u: Nova kritika, op. cit., str. 259. Termini ekstenzija i inten zija se odnose na logiko razlikovanje sadraja i znaenjski domen rei. T. S. Eliot, Granice kritike, u: T. S. Eliot, Izabrani eseji, op. cit., str. 239257. A. A. Richards, Practical Criticism, op. cit., str. 25. A. Tate, On the Limits of Poetry: Selected Essays: 19281948, New York, 198, str. 113. H.G. Gadamer, Kim jestem Ja i kim jeste Ti?, op. cit., str. 151. Kako je pisao Bruks na kraju interpretacije Marvelove pesme: I have tried to read the poem, An Horatian Ode, not Andrew Marvells mind (Pokua vao sam da proitam pesmu Oda Horaciju, a ne intelekt Endrju Marvela). C. Brooks, Criticism and Literary History: Marvells Horatian Ode, Sewa nee Review, 197, br. 55, str. 220. J. C. Ransom, The Worlds Body, op. cit., str. 32.
Knjievne teorije XX veka

5 6 7 8 9

50

158

slina je tome kao to cilj ivota nije shvatanje sveta, ve sti canje otpornosti i ravnotee, kao i to da se ivi to se bolje moe.51 Recepcija stihova bi, dakle, trebalo da bude kontem plativna i nepristrasna, liena bilo kakvih asocijacija na dru tveni poloaj pisca i itaoca. 8. Drutvena funkcija kritike zasniva se na izdvajanju za svoju publiku onoga to ona eli, organizovanju onoga to moe da stvori, zapravo, ukusa epohe.52 9. Ma kako da se mogu kritikovati filozofske i estetike premi se koje se kriju u osnovama Nove kritike, ipak se ne moe osporiti da je zahvaljujui njoj odbaen redukcionistiki i im presionistiki stav prema knjievnom delu i da su u Americi stvoreni uslovi za potpunu profesionalizaciju i formalizaciju knjievnih istraivanja kao posebne discipline.

51 52

V. Empson, u: Metafora..., op. cit. Treba, svakako, imati u vidu da se, kako pi e Empson, to ne odnosi samo na neudate tetke. Ibid., str. 85.

IV. Ameriki formalizam New Critism

159

Hronologija
1909: Na stranicama New Quarterly slikar i teoretiar umetnosti Ro der Fraj objavljuje An Essay in Aesthetics u kojem dokazuje da umetnost predstavlja ivot osloboen obespokojavajuih nunosti nae svakodnevne egzistencije. To je credo moderne umetnosti. Doel E. Spingarn prvi put koristi naziv The New Criticism za oznaavanje kritike koja prihvata potpunu estetiku autonomi ju knjievnog dela. T. S. Eliot na stranicama The Egoist tampa esej Tradicija i in dividualni talenat u kojem tradiciju definie kao nadistorijski poredak dela koja istovremeno postoje, a ivot umetnika kao stalno odustajanje od sopstvenog ja. Fraj prikuplja svoje eseje o umetnosti u uticajnu knjigu Vision and Design (Vizija i model). The Meaning of Meaning (Znaenje znaenja) Ogdena i Riard sa postaje krupan dogaaj. Ta knjiga, o kojoj govore Rasel i Sa pir, ulazi u kanon univerzitetskih udbenika. Njenu osnovnu pretpostavku, koja razlikuje simboliku (naunu) upotrebu jezi ka od empirijske (umetnike), prihvata Nova kritika. Knjiga A. A. Riardsa The Principles of Literary Criticism (Prin cipi knjievne kritike). Ova knjiga je, prema autoru, trebalo da lepe umetnosti kao najvii nain komunikacije stavi iznad svih vrednosti (pismo D. E. Pajlija, 19. novembra 1923). U po glavlju The Language of Criticism Riards pie uvenu reeni cu: We pay attention to externals when we do not know what else to do with a poem (Skreemo panju na spoljanje inioce kad ne znamo ta zapoeti sa stihom). Science and Poetry (Nauka i poezija; 2. izdanje 1935). Riards uvodi pojam pseudostatements, sudova koji se ne mogu logiki verifikovati. Na slian nain e i Roman Ingarden definisati svo je quasisudove.
Knjievne teorije XX veka

1910:

1918:

1920: 1923:

1924:

1926:

160

1929:

Na osnovi seminara organizovanih poslednjih godina u Kembri du i inostranstvu (ak i u Pekingu) Riards objavljuje Practical Criticism: A Study of Literary Judgement (Praktina kritika. Studija knjievne moi suenja); prva formulacija principa close reading. 1930: Viljam Empson, Riardsonov uenik, objavljuje Seven Types of Ambiguity (Sedam tipova vieznanosti), jedan od fundamental nih radova posveenih pitanju vieznanosti poetskog teksta. 19351942: K. Bruks i R. P. Voren ureuju Southern Review, jedan od naj vanijih asopisa tog razdoblja. U njemu, izmeu ostalih, objav ljuju V. Stivens, K. Berk, R. Derel, I. Vinters, R. P. Blekmur najbolji kritiari i pesnici. 1936: A. A. Riards u Philosophy of Rhetoric napada dogmu Jednog jedinog znaenja. Uvodi teoriju unutarkontekstualnog znae nja. V. Stivens, posle objavljivanja Ideas of Order, biva priznat za jednog od najveih amerikih pesnika. 1938: Bruks i Voren objavljuju najuticajniju antologiju za studente engleske knjievnosti Understanding Poetry: An Anthology for College Students (Shvatajui poeziju. Antologija za studente visokih kola). U propratnom pismu profesoru skreu panju na upotrebu izvanpoetskih supstrata za stih. 1939: D. Ransom poinje sa objavljivanjem Kenyon Review, jednog od najuticajnijih kritikih asopisa. V. K. Vimsat postaje profesor Univerziteta u Jejlu. 1941: Rensonova The New Criticism s tekstovima posveenim kriti kom radu A. A. Riardsa, V. Empsona, T. S. Eliota i I. Vintersa. Prvi put se javlja naziv Nova kritika kao odreenje novog na ina analize knjievnih tekstova. Znatno kasnije Bruks e se se ati da je taj naziv nesreno izabran i da ga nisu upotrebljavali oni na koje se odnosio. 1942: Napad na njujorkog intelektualca i pisca Alfreda Kazina. Nova kritika biva osuena zbog fetiizacije forme. 1946: The Intentional Fallacy Vimsata i Birdslija. 1947: Bruks objavljuje The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry, najuticajniju knjigu Nove kritike. Postaje profesor na Univerzitetu u Jejlu. 1949: The Affective Fallacy Vimsata i Birdslija. Teorija knjievnosti Veleka i Vorena prvo rezimiranje teorij skih pogleda Nove kritike. Iako Bruks smatra da je Teorija knji evnosti novi organon za knjievna istraivanja, istovremeno istie da je Nova kritika ... potroila svoju energiju i da je knji evnim istraivanjima potrebna vea raznovrsnost. 1950: Voren postaje profesor na Univerzitetu u Jejlu. 1951: Prikazujui antologiju Critiques and Essays in Criticism 1920 1948, Voren priznaje da je Nova kritika dola do kraja.
IV. Ameriki formalizam New Critism

161

1952:

1954:

1956: 1957:

1965: 1966:

1978:

R. S. Krejn, koji pripada takozvanoj ikakoj koli (koja se na dovezuje na Aristotelovu retoriku), objavljuje antologiju Critics and Criticism: Ancient and Modern u kojoj je Nova kritika osu ena za usmerenost iskljuivo na jedan elemenat forme: jezik (dikciju). The Verbal Icon: Studies in the Meaning of Poetry, velika repre zentativna knjiga Nove kritike (u kojoj se, izmeu ostalih, nala ze oba eseja pisana zajedno s Birdslijem: Intentional Fallacy i Affective Fallacy). The New Apologists for Poetry Mjurija Krigera rezimira dopri nos Nove kritike i objavljuje da je njena dinamika iscrpena. Literary Criticism: A Short History Bruksa i Vorena, knjiga godi nama smatrana za ispovest Nove kritike, mada Vimsat nije sebe smatrao novim kritiarem. Nortrop Fraj u Anatomy of Criticism zamera novim kritiari ma za estetiki stav zato to se zadravaju na bukvalnoj povr ini knjievnosti (texture), zanemarujui sloj simbolinog sazna nja (dianoia). Predsednik Lindon Donson alje ameriku vojsku u Vijetnam. Na simpozijumu The Languages of Criticism and the Science of Man u Baltimoru uestvuju, izmeu ostalih, Bart, Lakan, Derida, Pule, Todorov. Meu uesnicima nema nijednog pred stavnika Nove kritike. Uestvuje, meutim, Pol de Man koji e se, razvijajui svoju dekonstruktivistiku koncepciju, stalno po zivati na Novu kritiku. Rene Velek u Critical Inquiry objavljuje lanak pod nazivom The New Criticism: Pro and Contra u kojem se zalae za kon tinuitet Nove kritike. Ovaj lanak je izazvao veliku raspravu u sledeem broju asopisa. To je najverovatnije bilo poslednje vi eglasje o New Criticismu u amerikoj publicistici i poslednji spor o njoj.

162

Knjievne teorije XX veka

Bibliografija
Radovi predstavnika Nove kritike u tumaenju poljskih istraivaa
T. S. Eliot, The Function of Criticism (1923): Funkcija kritike u: Izabrani tek stovi (prev. Milica Mihailovi), Beograd, 1963, str. 353. T. S. Eliot, Tradition and the Individual Talent (1919): Tradicija i individu alni talenat u: Izabrani tekstovi (prev. M. Mihailovi), Beograd, 1963, str. 332. Nowa Krytyka. Antologia, wybr H. Krzeczkowski, wstp, oprac. Z. apiski, Warszawa 1983 u tekstovima: J. C. Ransom, Criticism as Pure Speculation (191): Krytyka jako czysta spekulacja, tum. M. Szpakowska; I. A. Richards, Science and Poetry (1926): Poezja i wiara, tum. M. Szpa kowska; R. P. Warren, Pure and Impure Poetry (193): idem, Poezja czysta i nie czysta, tum. M. Szpakowska; W. K. Wimsatt Jr, M. C. Beardsley, The Affective Fallacy (199): Zudze nie oddziaywania emocjonalnego, tum. M. Szpakowska. Teoria bada literackich za granic. Antologia, red. S. Skwarczyska, t. 2: Od przeomu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 2: Od fenomenolo gii do egzystencjalizmu. Estetyzm i New Criticism, Krakw 1981 u tek stovima: C. Brooks, Modern Poetry and the Tradition (1939); D. Brooks, R. P. Warren, Understanding Poetry (1938); W. Empson, Seven Types of Ambiguity (1930); I. A. Richards, Principles of Literary Criticism (192). Wspczesna Teoria bada literackich za granic, red. H. Markiewicz, t. 1: Me tody stylistyki literackiej. Kierunki ergocentryczne, Krakw 1976 u tek stovima: C. Brooks, Irony as a Principle of Structure (199); W. K. Wimsatt Jr, Explication as Criticism (1951).

IV. Ameriki formalizam New Critism

163

Radovi o institucionalnosti Nove kritike


G. Graff, Professing Literature: An Institutional History, Chicago 1987. V. B. Leitch, American Literary Criticism from the Thirties to the Eighties, New York 1988. M. Jancowich, The Cultural Politics of the New Criticism, Cambridge 1993. J. Szili, Nowa Krytyka, tum. P. Kutwiczak, u: Literatura i jej interpretacje, red. L. Nyr, Warszawa 1987.

Odnos novih knjievnoteorijskih postupaka prema Novoj kritici


A. Berman, From the New Criticism to Deconstruction: The Reception of Struc turalism and PostStructuralism, Urbana 1988; Close Reading: The Reader, red. F. Lentricchia, A. Dubois, Durham 2003. F. Lentricchia, After the New Criticism, Chicago 1980; The New Criticism and Contemporary Literary Theory: Connections and Conti nuities, red. W. J. Spurlin, M. Fischer, New York 1995.

Mihal Pavel Markovski

16

Knjievne teorije XX veka

V. BAHTIN

Re ivi izvan sebe, u svojoj ivoj orijentisa nosti na predmet; ako se do kraja odvojimo od te orijentisanosti, u rukama e nam osta ti golo telo rei, na osnovu kojeg nita nee mo moi saznati ni o drutvenom poloaju, ni o ivotnoj sudbini date rei. Mihail Bahtin1 Dijaloka priroda svesti, dijaloki karakter ljudskog ivota. Jedina adekvatna forma jezike impresije pravog ovekovog ivota jeste neovenani dijalog. ivot je po svojoj prirodi dijaloki. iveti znai uestvovati u dijalogu: pitati, sluati, snositi odgovornost, odobravati i slino. itavog ivota ovek se, ne bez ostatka, angauje: ustima, oima, ru kama, duom i duhom, itavim telom, svim postupcima. itavog sebe sadri u rei koja se zatim utapa u dijaloku tkaninu postoja nja, u opti simpozion. Mihail Bahtin2

1 2

M. Bahtin, O romanu, Nolit, Beograd, str. 8, prevod: Aleksandar Badnjarevi. M. Bachtin, Nad now wersj ksiki o Dostojewskim, u: Estetyka twrczoci sownej, Warszawa, 1986, str. 53.

Na margini
Mihail Mihailovi Bahtin (18951975) nije pripadao nijednoj knji evnoteorijskoj koli, skoro itav ivot proveo je udaljen od glavnih akademskih centara, ali bez obzira na to, njegov uticaj na proua vanje knjievnosti XX veka ne moe se potceniti. Po obrazovanju klasian filolog,3 veliki poznavalac savremenih jezika i knjievnosti (nemaki je govorio i pre nego to je progovorio ruski), izvrstan po znavalac filozofije (Kjerkegora je itao znatno pre estova), po zavr etku univerziteta u S. Peterburgu radio je nekoliko godina kao pro fesor u provinciji (u Nevlu i Vitebsku) gde je, okruen prijateljima i uenicima, intenzivno stvarao svoju filozofiju kulture i pripremao knjigu Problemi stvaralatva Dostojevskog (1929). Posle etiri godine boravka u Lenjingradu (gde, kao invalidski penzioner, nije radio), 1928. godine, posle pojaavanja Staljinove represije, bio je uhapen zbog kvarenja omladine i osuen prvo na deset godina koncentra cionog logora na Solovjeckim ostrvima; to se zahvaljujui zauzima nju mnogih ljudi zavrilo slanjem u Kazahstan gde je boravio od 1930. do 1936. godine. Tridesetih i etrdesetih godina radio je na monografiji o Rableu i knjizi Bildungsroman, od koje su sauvani samo fragmenti, jer je za vreme rata, zbog nedostatka cigaretpapira, Bahtin rukopisom zavijao cigarete. Bahtin se posle rata, ne mogavi da dobije posao ni u Moskvi ni u Lenjingradu, preselio u Saranjsk
3  Interesantno je da je meu svoje najblie uitelje Bahtin ubrojao dva poljska klasina filologa: Tadeua elinjskog i Stefana Srebrnog, profesore Peterbur kog univerziteta. Do danas nije razjanjen spor u vezi s tim da li je Bahtin autor itavih ili sa mo delova sledeih knjiga koje su potpisali njegovi prijatelji: Voloinov (Froj dizam, 1928; Marksizam i filozofija jezika, 1929) i Medvedev (Formalna meto da u teoriji knjievnosti, 1928). Ovu tezu prvi je izneo 1970. godine Vjaeslav Ivanov. Na njegov predlog sovjetska agencija za autorska prava pripremila je dokument kojim je priznato Bahtinovo autorstvo. Meutim, on je odbio da ga potpie.
Bahtinova izolacija

ivot u Rusiji

Izgnanstvo

V. Bahtin

167

Institucionalne nevolje

(gde je ve iveo od 1936. do 1937. godine); tu je radio na tamonjem univerzitetu (1961. godine je otiao u penziju kao profesor opte knji evnosti). Godine 196. je odbranio doktorsku disertaciju Fransoa Rable u istoriji realizma, ali diplomu je dobio tek 1952. godine. U Mo skvu (gde je 1963. godine objavljeno proireno izdanje knjige o Do stojevskom, ovaj put pod naslovom Problemi poetike Dostojevskog) uspeo je da se preseli tek na prelazu izmeu ezdesetih i sedamde setih godina kad je, muen boleu (od detinjstva je imao oboljenje kotane sri zbog ega mu je amputirana noga 1938. godine) dospeo do vladinog sanatorijuma, a zatim u staraki dom nadomak Moskve. Poslednje godine proveo je bolestan i usamljen u malom stanu u Mo skvi. Umro je posle pripreme za tampu knjige Problemi knjievnosti i estetike ( ), 1975. godine.

Vlast autonomije/autonomija vlasti


Bahtinova filozofija knjievnosti

Kritika autonomije

Bahtin je sebe smatrao filozofom, to je zaista i bio. Stvorio je teo riju u kojoj je knjievnosti priznata kljuna uloga u razumevanju mehanizama kulture i drutvene komunikacije. Da bi se razumela njegova koncepcija, treba detaljno VIEJEZINOST (roznoreje, analizirati naroito njegove rane gr. heteroglossia) autentina radove,5 jer se u njima vidi napor sredina iskaza u kojoj on ivi i ob da se prevaziu ogranienja kanti likuje se, jeste dijalogizovana go zma i neokantizma (pod ijim je vorna raznolikost.* Ovi razliiti uticajem mladi Bahtin, oboavalac govori ulaze u roman u razliitim Rikera i Koena, bio mnogo godi oblicima: od naizgled zavisnog govora do citiranja raznih knjiev na) u ime moralnog aktivizma u nih konvencija i ideolekata. kojem autonoman teorijski subje * Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 26. kat, izolovan od sveta, biva zame njen subjektom koji je odgovoran za svoje postupke. Na taj nain je Bahtin prvi put formulisao osnovni princip svoje filozofije: nita na svetu ne postoji samo po sebi i svi pokuaji uspostavljanja autono mije (egzistencijalne, saznajne, moralne, estetike) jesu iluzija. Zato nije verovao u formalnostrukturalnu koncepciju knjievnog dela kao nepristupane celine dovoljne same sebi.6 Obrnuo je opozici ju izmeu poezije i proze (koju su formalisti pozitivno valorizovali
5 6 Up. M. Bachtin, W stron filozofii czynu, Gdask, 1997. M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 28. Zbog toga se Bahtin, mada je studirao zajedno s formalistima na univerzitetu u S. Peterburgu, nikada nije pribliio njima i itav ivot se borio protiv njihove metodologije.
Knjievne teorije XX veka

168

KARNEVAL prema Bahtino vom shvatanju, iri pojam od tradi cionalnog, obrednog liturgijskog praznika koji prethodi postu. To je pogled na svet koji proizlazi iz narodnovaarske kulture i supro tan je oficijelnim institucijama i hijerarhizovanom poretku. Smeh, parodija, profanacija, ludorija, gro teskno okretanje sveta naopake, neprimerene slike materijalnote lesnog dole, familijarnovaarski skandalizujui govor to su for me karnevalskog pogleda na svet koje su iz narodne kulture (anali zirane u knjizi o Rableu) prodrle u visoku knjievnost i postale snana sredstva umetnikog po imanja ivota.* Karnevalizovan pogled na svet je duboko ambiva lentan: ozbiljnost se mea sa sme hom, mudrost s glupou, ivot sa smru, gore sa onim dole, visoko s niskim. Upravo ovu vieznanost karnevalske ideologije Bahtin vi di, izmeu ostalih, kod junak Do stojevskog.
* M. Bahtin, Problemi poetike Dostojev skog, ibid., str. 226.

u korist poezije)7 i predmetom svojih interesovanja uinio roman koji je shvatao ne toliko formalno (kao sistem postupaka), koliko antropoloki kao umetniki or ganizovanu drutvenu govornu ra znolikost8, reprezentativnu vrstu za kulturu koju definiu ukrtanja razliitih sociolekata. Na taj nain je nesumnjivo zalazio na teren s o c i ol oke ana li ze, mada udalje ne od tada vaeeg vulgarnog soci ologizma u kojem se pod maskom forme tragalo za jednoznano od reenim klasnim interesima.9 Tako shvaena viejezinost postala je ne samo knjievnoteo rijska kategorija ve i instrument otre, iako ne direktne, ideoloke kritike. Ako jezik vlasti (ne samo totalitarne, mada treba imati u vi du da je Bahtin svoje knjige pisao u tekom izgnanstvu) u principu te i jednoglasju i krajnjem ogrania vanju znaenja, onda prihvatanje

Razliitost stilova romana

Viejezinost kao sredstvo ideoloke kritike

8 9

Ameriki istraivai G. S. Morson i K. Emerson u ovom obrtu vide dokaz za postojanje prozaike (prosaics) koja je suprotstavljena poetici. Pogledati: G. S. Morson, C. Emerson, Mikhail Bakhtin: Creation of Prosaics, Stanford, Calif. 1990. Prozaika ne upuuje samo na istraivanje romana, nego se koncentrie i na svakodnevni prozaini ivot. U sutini, Bahtin e se, naroito razvijajui koncepciju vrsta govora, baviti jezikim dijalogom na najelementarnijem ni vou dogaaja u svakodnevnom ivotu: poev od pozdravljanja i otpozdravlja nja, zavrno s pitanjima i odgovorima. M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 16. Mada je verovatno iz Bahtinovog pera potekla kritika formalne kole (potpi sana imenom Pavla Medvedeva), u kojoj autor pokazuje svoju naklonost pre ma marksizmu, kao i Voloinovljeva rasprava (Marksizam i filozofija jezika), ipak je na jasno postavljeno pitanje o marksizmu Bahtin odgovorio: Nisam marksista. Interesovao me je, kao i mnoge, frojdizam, takoe spiritizam. Ali nikako nisam bio marksista. Svedoanstvo istaknutog poznavaoca Bahtino vog dela S. G. Boarova, citat iz: A. Wony, Bachtin. Midzy marksistowskim dogmatem a formacj prawosawn. Nad studium o Dostojewskim, Wrocaw, 1993, str. 11.

V. Bahtin

169

Smeh

vieglasja kao elementa koji odluuje o ivosti kulture predstavlja kritiki gest prema svakoj vlasti koja kontrolie komunikacione to kove. U knjizi o Dostojevskom, nasuprot ideolozima poslednje re i, dokazivao je kako nita se definitivno u svetu jo nije dogodilo, poslednja re sveta i o svetu jo nije izreena, svet je otvoren i slobo dan, jo uvek je sve ispred i uvek e biti ispred.10 Sline ideoloke po sledice imalo je Bahtinovo prihvatanje (u raspravi o Dostojevskom, i u knjizi o Rableu) k ar ne v a lske ne of icij el nost i, koja razbija ustaljene drutvene hijerarhije, kao strukturalnog elementa svake kulture. Ako su vrata smeha otvorena svima,11 to znai da smeh ima politiki karakter: nain je slobodnog, neogranienog uea u ivotu polisa. Dakle, nije nimalo udno da su upravo slobodan, ne kontrolisan gest smeha komunistike vlasti tretirale kao opasan ideoloki poduhvat.12

U stihiji govora
Borba kulture i jezika

Mehanizmi jezike komunikacije

U istorijskim radovima Bahtina nije interesovala imanentna analiza knjievnih tekstova ve verbalnoideoloki ivot date epohe13 (to se najbolje vidi na primeru knjige o Rableu) i knjievnoistorijski proces shvatan kao komplikovana borba kultura i jezika koja tra je itave vekove1. Sve njegove najvanije kategorije kar ne va l, dij a l o g , p ol ifon ij a, v i e j e z i no st, tua re osim na same tekstove, odnose se i na izdiferencirane sfere kulture u kojoj jezici skrivaju u sebi odreen pogled na svet. Ranih pedesetih godina, u vreme najvee staljinizacije intelek tualnog ivota, Bahtin je intenzivno radio na radikalnom proirenju obima istraivanja. Prestao je da se interesuje za knjievnost kao takvu (ovakvo odreenje smatrao bi kao iznutra protivreno) i poeo se baviti mehanizmima jezike komunikacije, tanije
10 11 12 M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, Nolit, Beograd, 1967, str. 236, pre vod: Milica Nikoli. M. Bachtin, Estetyka twrczoci sownej, op. cit., str. 80. To samo potvruje injenica da je Staljin voleo komediju i da je njegov omi ljeni film bila komedija Svet se smeje (glumica Ljubov Orlova). Komedija ni kada nije subverzivna, jer smeh koji izaziva zaklanja, a samim tim i konzervi ra skrivenu ideologiju. M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 6. M. Bachtin, Z prehistorii sowa powieciowego (191), u: Problemy litera tury i estetyki, op. cit., str. 86.
Knjievne teorije XX veka

13 1

170

ant rop olo g ij om : time kako ovek (anthropos) odreuje svoje mesto u svetu kroz govorni in (logoi). Negativna referentna taka ovde je bila strukturalna lingvistika. Njen tvorac, Ferdinand de So sir, smatrao je da treba briljivo razlikovati jezik kao j e dnoro dni sistem znakova (langue) koji postoji izvan konkretne upotrebe od ra z noro d no g govora (parole) vezanog za ono to je pojedinano. Prema De Sosiru, jezik je u potpunosti dat pre nego to se pojedi nac pone njime sluiti: Jezik nije funkcija govoreeg subjekta. On je proizvod koji individua pasivno ubeleava.15 Uvodei posrednu kategori ju sp ora zume vanj a, Bahtin je VRSTE GOVORA (rus. uklonio jaz izmeu onoga to je ) najmanje jedinice govora koje se mogu izdvojiti i koje grade nuno (jeziki sistem) i onoga to komunikacijski univerzum: dija je sluajno (pojedinani govorni loke replike, pitanja, odgovori, in). Jezik koji ostaje na raspolaga polemike, sporovi, pisma. Zahva nju onima koji govore sastoji se ne ljujui vrstama govora onim ko toliko od neutralnih gramatikih je se javljaju samostalno (takozva i leksikih konstrukcija, koliko od ne primarne vrste govora), i onim koje su ukljuene u roman (tako gotovih komunikacionih shema zvane sekundarne vrste govora) utopljenih u svakodnevnu stihiju postoji neprekinut kontinuitet govora. Bahtin je ove iskazne struk izmeu knjievnosti i svakodnev ture, zasnovane na principu razme ne komunikacije. Vrste govora ne rei izmeu uesnika dijaloga, su transmisioni kaii od istorije drutva ka istoriji jezika* i ka isto nazvao v rst ama govora poka riji knjievnosti. Prema Bahtinu, zujui da one predstavljaju sutinu vrste govora kao normatizovane jezike komunikacije. Teorija vr forme iskaza** odreuju opte st govora bila je usmerena protiv uslove i okvire komunikacije i za svih teorij komunikacije koje su to podseaju na koncepciju arhe u govoru (parole) videli samo kon tipova, ali s tim da je primenjena na sociolingvistiku. kretizaciju apstraktnog jezikog sistema (langue). Prema Bahtinu, * M. Bachtin, Problem gatunkw mowy, u: Estetyka twrczoci sownej, Warsza jezik se ne deli na sistem i njegovu wa, 1986, str. 355. aktualizaciju, ve ivi zahvaljujui ** Ibid., str. 377. svojoj d o ga ajno st i.

Kritika De Sosirovog strukturalizma

Bahtinova koncepcija sporazu me vanja

Teorija vrsta govor

15

F. de Sosir, Opta lingvistika, Nolit, Beograd, 1989, str. 23, prevod: Sreten Mari.

V. Bahtin

171

Bahtin i poststrukturalizam
Kad je poetkom ezdesetih godina mladi Cvetan Todorov stigao iz Sofije u Pariz da studira teoriju knjievnosti, veoma se razoarao kad se ispostavilo da teorija knjievnosti na Sorboni (kao i u itavoj Francuskoj) ne postoji. Zato je redigovao osnovne tekstove ruskih formalista i objavio ih 1965. godine pod naslovom Thorie de la littrature. Ovaj datum moe se smatrati simbolinim poetkom teorije knjievnosti u Francuskoj. Kad se skoro u isto vreme (od de cembra 1965. godine) na seminarima Rolana Barta poela pojavlji vati Bugarka Julija Kristeva, ispostavilo se da francuska teorija knji evnosti dobija na poklon drugaiju, potpuno razliitu, slovensku knjievnoteorijsku tradiciju dijalogiju Mihaila Bahtina. Izbor ko ji je 1966. godine izvrila Kristeva nije bio sluajan, jer je odgovarao njenoj elji da produbi pukotinu u strukturalistikom poduhvatu da bi u nju unela istorijsku dinamiku i da bi napustila zatvoreni svet teksta.16 I zaista, pre svega je re o dovoenju u pitanje koncepci je dela kao zavrenog, zatvorenog i savreno autonomnog objekta i njegovog smetanja u otvorenu mreu kodova koji omoguavaju njegovo postojanje (ontoloka koncepcija intertekstualnosti) i njego vo saznavanje (epistemoloka koncepcija intertekstualnosti). Bahti nova zasluga, pisala je Kristeva u svom programskom nastupu Le mot, le dialogue et le roman, bilo je sledee otkrie: Svaki tekst je konstruisan poput mozaika citata, svaki tekst uvlai i transformie drugi tekst. Pojam i nte rsubj ek t iv nost i zamenjen je pojmom i nter tek stu a lnost i.17 Potpuno iste termine koristi Bart u intervjuu koji je dao jo pre nego to je izdata S/Z: Zahvaljujui nekolikim Bahtinovim analizama, s kojima je sluaoce mog seminara upoznala Julija Kristeva ..., moe se sagledati mogunost analiziranja knjievnosti [lcriture littraire] kao dijaloga naina pisanja koji se odvijaju u okvi ru jednog dela. Nain pisanja datog dela ... krije u sebi, is pod povrine rei, reprize, parodije, odjeke drugih naina pisanja, to ini da se u sluaju knjievnosti vie ne moe govoriti o intersubjektivnosti ve o intertekstualnosti.18
16 17 18 F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 2: Le chant du cygne, 1967 nos jours, Paris, 1992, str. 75. J. Kristeva, Smeitik. Recherches pour une smanalyse, Paris, 1969, str. 85. R. Barthes, Oeuvres compltes, Paris, 199, t. 2: 19661975, str. 58.
Knjievne teorije XX veka

Todorova Teorija knjievnosti

Krisveta i Bahtin

Intersubjektiv nost interteks tualnost

172

POLIFONIJA pojam koji je Bahtin uveo u istraivanja knji evnosti u knjizi o Dostojevskom (1929). Polifonija doslovno zna i vieglasje: govori pojedinih li kova u romanu, koji se odlikuju razliitim pogledima na svet, sa mostalno postoje, stupaju meu sobno u razliite polemike odno se i nisu podreeni nadreenoj svesti autora. Prava polifoninost je, prema Bahtinu, beskrajni di jalog o krajnjim stvarima,* to znai da to nije striktno tekstu alna (kompoziciona) kategorija ve i filozofska pa, ak, i teoloka. Pojam polifonije je u tesnoj vezi s pojmom nedovrenog dijalo ga u kojem nikada ne biva izgo vorena poslednja re.

Tekst je, dakle, mozaik citata, iako bi moda bilo bolje rei to Bart sam ini u S/Z podstaknut Bahtinovom muzikom metaforom polifonija glasova. Otprilike u isto vreme (na poetku sedamdesetih godina), Bahtin je u svojim beleka ma skicirao (za koje ni Kristeva ni Bart nisu mogli znati, poto su ob javljene tek u Estetyce twrczoci so wnej) principe kako je to nazivao metalingvistike u koju spadaju razliite varijante i nivoi intenzite ta stranosti tue rei, kao i razno vrsne forme odnosa prema njoj.19 Bahtin nije sumnjao:

Bahtinova metalingvistika

Ne postoji izolovan is kaz. On uvek sadri iskaze ko * M. Bahtin, Estetyka twrczoci sownej, ji mu prethode, kao i one koji ibid., str. 502. posle njega dolaze. Nijedan nije ni prvi ni poslednji. Iskaz je samo karika u lancu i ne moe se prouavati odvojeno od njega. Izmeu iskaza se us postavljaju odnosi koji se ne mogu odrediti ni mehaniki ni lingvistiki.20
METALINGVISTIKA nasu prot stilistici, koja zatvara knjiev no delo u tamnicu jednog kon teksta,* metalingvistika istrauje dijaloke (intertekstualne) odnose dela s drugim delima i s drugim jezicima.

Zato jedina nauka koja ima sluha za glasove u svakom iska zu moe biti metalingvistika jer se upravlja drugaijim zakonima od semiotike ili lingvistike koje se zatvaraju u okvire reenice ili diskursa. Kad je Bahtin u svojim poslednjim radovima pokuao jo * Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 28. jednom da formulie osnove svoje metodologije, svoju suprotstavljenost prema strukturalizmu, izno sio je to u vidu iste opozicije ogranienog i otvorenog teksta, nedo vrenog konteksta u kojem se ne gubi nikakav smisao21, ali, tako e, nijedan [jedini] smisao nije mogu.22 Do mene [...] odasvud
19 20 21 22 M. Bachtin, Estetyka twrczoci sownej, op. cit., str. 78. Ibid., str. 81. Ibid., str. 523. Ibid., str. 95.

Ogranieni tekst / otvoreni kontekst

V. Bahtin

173

Tekst nije autonomna struktura

Smisao teksta

dolaze glasovi23 pie u belekama. A, na drugom mestu: Smisao [obelodanjen u nedovrenom kontekstu] ne moe biti harmonino ureen [ne moe se u njemu pronai uteha i umreti].2 I na jo jed nom mestu: Smisao sam po sebi ne postoji.25 I, na kraju: Sve to se odnosi na mene, poevi od mog imena, dopire do moje svesti [...] kroz usta drugih.26 U ovim skraenim formulama mogu se videti e tiri osnovna uverenja koja su navela Barta da od Bahtina uini save znika u preformulisanju strukturalistikih teza. 1. Prvo, tekst nije autonomna struktura ve je ugraen u neo granien kontekst koji se nikada ne moe zatvoriti. Tu je Bah tin blizak Deridi i njegovoj tezi o nezasienosti konteksta, izloenoj u obliku paradoksalne tvrdnje il ny a pas de hors texte (ne postoji izvantekst). Ova reenica moe se razume ti na sledei nain: u principu, svakom tekstu se moe dodati novi kontekst koji se takoe moe upisati u novu strukturu i tako u beskonanost. O konanosti konteksta i sputavanju principa neograniene retekstualizacije mogu odluivati samo vantekstualna pragmatina pravila. Slino tvrdi Gada mer: Nijedna re nije poslednja, isto kao to ne postoji ni prva re.27 Slino e smatrati i Lakan, dovodei u uzajamnu vezu neuspelu konstituciju subjekta u simbolikom poretku i beskrajan lanac oznaitelja. 2. Drugo, smisao teksta kako pie Bahtin slui [...] isklju ivo smislovima koji su se sreli i meusobno suoili28 i re zultat je sueljavanja snaga (= smislova). Ovakva polemina (od gr. polemos rat) geneza smisla priziva u seanje Nie ovu tezu. U isto vreme smisao ima subjektivan karakter.29 Bahtin se ovde prividno slae sa strukturalizmom koji tako e zastupa relacionu genezu smisla, meutim, razlikuje se po tome to susret smislova izvlai izvan samog teksta u pravcu meusubjekatske komunikacije. Ovde se Bahtin, govorei o ukrtanju horizonata ili preseku dve svesti,30 pribliava her meneutici, naroito Gadamerovoj, u kojoj se smisao raa iz di jaloga izmeu Ja i Ti. A kad govori da aktivno razumevanje,
23 2 25 26 27 28 29 30 Ibid., str. 52. Ibid., str. 510. Ibid., str. 95. Ibid., str. 8. H.G. Gadamer, Dekonstrukcja a hermeneutyka, Odra, 1996, br. 1, str. 2. M. Bachtin, Estetyka twrczoci sownej, op. cit., str. 95. Ibid., str. 52. Ibid., str. 7.
Knjievne teorije XX veka

17

TUA RE (rus. ) svaka ne moja re (iskaz), ko ju je izrekao neko drugi na dru gom jeziku i koja me primorava da zauzmem stav u odnosu na njega. ivim u svetu tuih rei. itav moj ivot se zasniva na to me da se orijentiem meu njima, da reagujem na njih.* Tue rei predstavljaju prvobitnu injeni cu ovekove svesti i ivota.** To znai da ovek koji govori mora neprestano da interpretira ono to ne pripada njemu i na taj nain od reuje sopstveni identitet. Susret oveka sa tuom rei trebalo bi da bude pravi predmet za humanisti ke nauke. Ali tua re je i sfera ne izbenih medijacija izmeu date rei i izreenog predmeta koji su drugi ve razmotrili. To znai da nijedan predmet u trenutku kad pisac o njemu pone da pie nije neutralan ni prirodan, ve su ga drugi unapred razmotrili. Sli nog je miljenja bio Rolan Bart uvodei u S/Z kategoriju dj dit, ve reenog, na osnovi kojeg na staje svaki iskaz. Ova kategorija podsea na fenomenoloki (i her meneutiki) pojam horizonta koji odreuje granicu shvatanja (Bah tin koristi kategoriju horizonta, ali i kategoriju aperceptivne poza dine*** koja proistie iz postkan tovske filozofije).

dakle, pridodajui razumeva no novom vidokrugu onoga ko razumeva, stvara niz sloenih uzajamnih odnosa, saglasja i nesaglasja s razumevanim, obo gauje ga novim momentima,31 to podsea na Hansa Roberta Jausa koji uz pomo horizonata oekivanja opisuje proces knji evne recepcije. 3. Izmeu mene (subjekta) i teksta (sveta) prostire se posrednika intertekstualna (jezika) sfera ko ja ublaava ontoloku suprotnost izmeu ta dva poretka i omogu ava svako saznanje. Ovde je Bahtin, koji je od rane mladosti nastojao da prevazie dualizam subjekatobjekat32, blizak i svim poststrukturalistikim teorijama knjievnosti koje su zastupale neizbenu medijativnost knji evnih struktura u spoznavanju stvarnosti, od intertekstualnih teorija, preko kognitivizma i her meneutike, do kulturolokih is traivanja (cultural criticism). . I, na kraju: ja sam postojim sa mo onoliko koliko neko drugi o meni govori, koliko me pro * M. Bachtin, Estetyka twrczoci sow meu usta drugih. Subjekat nej, ibid., str. 91. ne postoji samostalno jer je iz ** Ibid., str. 92. loen tuem govoru nad kojim *** Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 36. nema kontrolu. Bahtin kae da kao to telo prvobitno prebiva u majinoj utrobi (u njenom telu), tako se i ovekova svest budi uvijena u tuu svest.33 A poto je svest uvek jezika svest, onda se ona budi uvijena u tu govor. Ovde je Bahtin blizak Lakanovoj psihoanalizi prema
M. Bahtin, O romanu, op. cit., str. 37. Up. M. Bachtin, W stron filozofii czynu, op. cit. M. Bachtin, Estetyka twrczoci sownej, op. cit., str. 8.

Kritika subjektiv noobjektivnog dualizma

Subjekat ne postoji samostalno

31 32 33

V. Bahtin

175

Bahtin i post strukturalizam

kojoj je ja simboliki (jeziki) razvlaeno u prostoru kulture. Kako je Rolan Bart tano parafrazirao Lakana, samo Drugi [ili simboliki poredak] moe napisati moju autobiografiju. Ove etiri teze nedovrenost konteksta, relaciona geneza smisla, neizbeno posrednitvo saznajnog i postojeeg subjekta koje se mogu iskazati jednom optom tezom o nedovrenom di jalogu sa vieglasnim razvijanjem smisla,3 veoma vrsto povezuju Bahtina sa poststrukturalizmom. Kad dekonstruktivista Dozef Hi lis Miler tvrdi da ako je [knjievno] delo shvaeno pre kao hete ronomno, dijaloko, nego kao monoloko35, onda se, nesumnjivo mada, sigurno, nesvesno nadovezuje na Bahtina.

Izmeu ostalog
U razgovoru s Viktorom Duvakinom, zabeleenom poetkom sedamdesetih godina, Bahtin je otvoreno rekao: Ja sam filozof. Mislilac.36 Ovo, po svemu sudei, ne treba razumeti tako da je knjievnonauna refleksija neodvojiva od filozofske refleksije (za visnost je oigledna), ve, pre svega, tako da piui knjige posve ene knjievnosti Bahtin stvara odreen filozofski projekat koji u znatnoj meri prekorauje granice knjievnih istraivanja. Prvi koji je to shvatio bio je paradoksalno Cvetan Todorov,37 autor knjige Mikhail Bakhtin: le principe dialogique (1981). Todorov vidi Bahtina, pre svega, kao f i loz of sko g ant rop ol oga koji nastoji da u svojim raspravama stvori dijaloki princip. ta bi to trebalo da znai? Najuoptenije, sledee ovek definie sam sebe uz pomo drugog oveka: ovekova bit ... se ostvaruje u naj dublj em me u s obnom sp or a zu me v anju. Biti znai sporazumevati
3 35 36 37 Ibid., str. 61. J. Hillis Miller, Theory Now and Then, New York, 1991, str. 120. W. Duwakin, Rozmowy z Michaiem Bachtinem, Warszawa, 2002, str. 58. Treba imati u vidu evoluciju miljenja Todorova koji se od glavnog propa gatora strukturalistike misli preobrazio u politikog filozofa i borbenog in telektualca. Njegove poslednje knjige uglavnom su posveene interpretaciji knjievnosti kao mestu gde se formulie liberalnodrutvena ideologija (knji ga o Rusou), brani ljudsko dostojanstvo od totalitarizma (Face lextrme, Paris, 1991, The Fragility of Goodness: Why Bulgarias Jews Survived the Holo caust, London, 2001) i kritikuje savremena civilizacija (Le Nouveau dsordre mondial: rflexions dun Europen, Paris, 2003).
Knjievne teorije XX veka

Filozofski projekat Todorov o Bahtinu Dijaloki princip

176

Jo je u knjizi o Dostojevskom Bahtin jasno isticao kako se name ra pisca zasniva na prevazilaenju zatvorene strukture svesti i po tvrivanju tueg ja,39 a time i na * Mihail Bahtin, O romanu, ibid., str. 3. borbi protiv etikog solipsizma. ** Ibid., str. 0. Ako polifoni roman predstavlja ar tikulaciju vieglasja, odnosno razli ROMAN Za razliku od formali itih svesti (subjekata) koje nastoje sta, Bahtin nije preterano oboavao da priznaju svoju razliitost i ne na poeziju koju je smatrao sasvim meu sopstvenu ideologiju drugi pogreno primerom monoloke ma, onda se taj anr moe shvatiti rei, odvojene od viejezinosti i govorne raznolikosti. Za Bahtina kao i ns c e nacij a et i ke o dgo je roman umetniki organizovana vor nost i zasnovane na potova drutvena govorna raznolikost* i nju drugoga. Ovo potovanje se, kao takav najbolje odraava vieje prema Bahtinu, ne ispoljava samo zinost kulture. Zato zauzima najvi u odnosima izmeu likova roma e mesto u hijerarhiji anrova. na nego i na nivou odnosa izme * Ibid., str. 86. u autora i njegovih likova. Autor polifonog romana ne vlada unapred svim svojim likovima, ve im dozvoljava ideoloku nezavisnost koja, u izvesnom smislu, iznutra razbija nadreenu svest autorskog Ja. Jo pre nego to je objavio svoju raspravu o Dostojevskom, Bahtin je dvadestih godina radio na knjizi o odnosu izmeu auto ra i junaka u delu. Tu se pojavljuje kategorija kljuna za dijaloki princip, a zapravo vnjenahodimost, termin koji je teko prevesti, ali koji se definie ili kao ne s apr isut no st ili kao ost aj anj es p olj a 0. Ova dva mogua prevoda ukazuju na sutinu same pojave:
38 39 0 M. Bachtin, Nad now wersj ksiki o Dostojewskim, op. cit., str. . M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, op. cit., str. 65. To postavlja kao outsideness prevodilac kasnih Bahtinovih tekstova Vern V. Makgi. Pogledati: M. Bahtin, Note on Translation, u: Speech Genres and Other Late Essays, Austin, 1986, str. VII.

DIJALOGINOST prirodna orijentacija svake ive rei,* ali i najvanija osobina knjievnog dela koja se suprotstavlja njegovom tre tiranju kao autonomne, samodo voljne celine. Svako delo je replika u jezikom dijalogu koji se od rani je odvija i svaki nagovetava (antici pira) novi odgovor. Dijaloginost je osnovni mehanizam knjievno istorijskog procesa. Dijaloka po svojoj prirodi je romaneskna re, za razliku od poetske rei koja je dovoljna samoj sebi i izvan sebe ne zamilja tue iskaze.**

se. ... Biti to je biti za nekoga, a zahvaljujui njemu za sebe. oveku nije dat nikakav unu tranji prostor nezavisnosti, on se uvek nalazi na granici, a udubljujui se u sebe gleda u o i d r u go ga ili gleda na sebe o i ma dr ugoga.38

Borba protiv etikog solipsizma

Bahtinova koncepcija nesaprisutnosti

V. Bahtin

177

Odnos izmeu junaka i autora

nesrazmernost junaka i autora ko ji ostaje izvan teksta i ne uprisut njuje se u tekstu.1 Iako to p o sto j anj e s p olj a d r ugo g Bahtin ne smeta u empirijski svet, nego u sferu umetnikog dela, njegova razmatranja se ipak mogu prevesti u vanestetske kategorije. Ovde au tor podsea na Huserlovu svest ko ja biva liena svog intencionalnog predmeta. Junak biva odvojen od svog autora i poinje da ivi sop stvenim, autoru stranim ivotom, zahvaljujui emu autor moe da, kako pie Bahtin, gleda na sebe oima drugoga,2 i na taj nain pr i z na d r u go g a kao neizostavan elemenat odreenja samog sebe. nj, na koju se Bah tin poziva i u svojim poslednjim radovima,3 vodi ka odbacivanju empatije (likvidaciji sopstvenog, posebnog stava) kao osnove razu mevanja. Neshvatljivo je, takoe, sagledavanje razumevanja kao pre voda sa stranog jezika na sopstve ni jezik. Ono to je drugo, ostaje i zv an svesti i do njega nema ne posrednog prolaza zasnovanog na upoznavanju te prvobitne stranosti koja determinie identitet subjek ta. Ovako je o tome Bahtin pisao
1

NEPRISUTNOST (rus. ) distanca izmeu onoga koji spoznaje i onoga to eli da spozna. Neprisutnost je glavna pokretaka snaga shvata nja u oblasti kulture.* To znai da smisao nikada nije dat direkt no, ve se otkriva tek u susretu s drugim, tuim smislom.** Iako je blizak klasinim hermeneutikim (Gadamerovim i Rikerovim) teori jama, Bahtin se od njih razlikovao po tome to, zahvaljujui principu neprisutnosti, tu smisao nikada u potpunosti ne biva prisvojen, ve ostaje tuesvoj.
M. Bachtin, Odpowied na pytanie re dakcji Nowyj Mir, u: Estetyka twrc zoci sownej, ibid., str. 7. ** Ibid. *** M. Bachtin, W sprawie metodologii nauk humanistycznych, u: Estetyka twrczoci sownej, ibid., str. 523. *

SHVATANJE Bahtin se vezuje za Diltajevu razliku izmeu obja njenja i shvatanja. U objanjavanju uestvuje samo jedna svest, u shva tanju dolazi do dijalokog susreta dve svesti, dva subjekta. Na taj na in, sutinsku ulogu u Bahtinovoj teoriji igra autor, prisutan izvan teksta u vidu nadreene svesti koja se slui razliitim govorima (pri tom i u tekst upisanoj slici

2 3 

Ruski glagol oznaava prisustvo neega ili nekoga na nekom me stu. Na primer, u reenici: Ja v to vremja nahodilsja v Japonii znai: U to vreme sam bio u Japanu. Prefiks vnje znai izvan. Zato vnjenahodimost doslovno znai izvanprisutnost, odnosno, prisustvo distancirano u odnosu na neto ili nekoga. M. Bachtin, Problem stosunku autora do bohatera, u: Estetyka twrczno ci..., op. cit., str. 8. U belekama za drugo izdanje knjige o Dostojevskom, Bahtin je pisao: Stvar nije u identifikaciji s drugim ovekom, ve u zadravanju sopstvenog stava neprisutnosti. Pogledati: M. Bachtin, Nad now wersj..., op. cit., str. 62. Ibid., str. 89.
Knjievne teorije XX veka

178

autora). Shvatanje je shvatanje nekoga drugoga putem tekstualne objektivizacije. Poto se shvatanje drugog oveka ne zasniva na nje govom pretvaranju u predmete ve kroz priznavanje druge, pu nopravne svesti,* Bahtin se mo e smatrati ne samo saveznikom Emanuela Levinasa, filozofa koji je kritikovao paradigmu filozofi je predstave, ve i ire itavog novog pravca etike kritike koja skree panju na potovanje razli itosti Drugoga.**
* M. Bachtin, Nad now wersj ksiki o Dostojewskim, u: Estetyka twrczo ci sownej, ibid., str. 5. ** Pogledaj: D. Ulicka, Zwrot etyczny w badaniach literackich, u: Polonistyka w przebudowie. Literaturoznawstwo wi edza o jzyku wiedza o kulturze edu kacja. Zjazd Polonistw, Krakw, 2225 wrzenia 2004, t. I, Krakw, 2005.

u belekama za novu verziju knjige o Dostojevskom: Nesamodovoljnost jedne svesti, nemogunost njenog postojanja. Postajem svestan se be i postajem ja iskljuivo otva ranjem prema drugom oveku, zahvaljujui njemu i uz njego vu pomo. ... Beanje, separaci ja, zatvorenost u sebe osnovni su uzroci gubljenja identiteta. Nije re o tome ta se odvija unutra, ve o tome ta se dea va na pragu, na granici tue i sopstvene samospoznaje.5
Posredovanje subjekta

Ovo neophodno posredova nje subjekta pomou posmatranja, govora, svesti drugoga, postae najvanija odlika Bahtinovog dis kursa koji prekorauje granice nau ke o knjievnosti u pravcu drutvene ontologije (definicija Majkla Tojnisena), etike (prema shvatanju Emanuela Levinasa), hermeneu tike (naroito Rikerove) ili ak psihoanalize (aka Lakana). U svim ovim tokovima savremene misli subjekat (Ja) ne uspeva sam da definie sopstveni identitet a da se ne pozove na ono to je drugo, a ukljuujui u sopstvenu strukturu ono to je drugo oslobaa se ilu zije o unutranjem jedinstvu.

Rezime
Bahtinova antropologija kulture i knjievnosti moe se rezimirati u sledeim takama: 1. Smisao ima subjektivan karakter,6 a ne strukturalni. 2. ovek je dijaloko bie, to znai da definie sopstveni identi tet pomou odnosa prema tuim reima. Isto kao to ne posto ji ista svest koja je kako je smatrao Huserl samoj sebi data
5 6 Ibid., str. . M. Bachtin, W sprawie metodologii nauk humanistycznych, u: Estetyka twrczoci..., op. cit., str. 52.

V. Bahtin

179

Posredovanje identiteta i svesti

Borba diskursa

kroz akt nenaruene percepcije. Kako svest, tako i ovekov identitet, trajno su izposredovani i ne mogu se odrediti odvo jeno od govora koji oko njih odzvanja. Pojedinana svest je contradictio in adjecto.7 U tom pogledu Bahtin se moe loci rati u tok antikartezijanske hermeneutike filozofije. 3. Kultura je prostor raznovrsnih diskurs a koji se meusobno potiru, to znai da ne postoji jedan jezik koji opisuje stvar nost. To povezuje Bahtina s pragmatizmom i s kulturolokim istraivanjima. U sutini, nauka o knjievnosti bi trebalo da uvrsti vezu sa istorijom kulture.8 . Jezik nije sistem apstraktnih kategorija ve nosilac id e olog i j e, odnosno pogleda na svet. Nema rei koje bi bile slobod ne od karakteristika pogleda na svet (ne postoje niije rei) i to zato to se jezik definie ne uz pomo toga to predstavlja sistem, ve kroz veze govornog subjekta sa stvarnou proe tom drugim jezicima, drugim govorima. 5. Knjievno delo nije zatvorena i autonomna tvorevina, ve govorno raznolik i viejeziki iskaz ugraen u prozainu st i h iju s v a ko d ne v no g govora. Knjievno delo je iskaz koji predstavlja kariku u lancu jezike komunikacije9 i ivi samo u kontaktu s drugim delima. 6. Analizom iskaza s obzirom na njegovu intertekstualnu (vi ejezinu) pozicioniranost ne bavi se stilistika nego me t a l ing v ist i ka.

7 8 9

M. Bachtin, Nad now wersj..., op. cit., str. 5. Pogledati: M. Bachtin, Odpowied na pytanie redakcji Nowyj Mir, u: Este tyka twrczoci..., op. cit., str. 6768. M. Bachtin, Wypowied jako jednostka jzykowego porozumiewania si, u: Wiedza o kulturze, deo 2: Sowo w kulturze. Zagadnienia i wybr tekstw, Warszawa, 1991, str. 395.
Knjievne teorije XX veka

180

Hronologija
1895: 19051916: 19161918: 19181924: Roen je 18. novembra, u porodici bankarskog inovnika, Mi hail Mihailovi Bahtin. Porodica Bahtin ivi u Vilnusu i Odesi. Posle prelaska u S. Peterburg, Bahtin se upisuje na Filoloko istorijski fakultet tamonjeg univerziteta. Radi kao profesor, prvo u Nevlu (19181920), zatim u Vitebsku. U Nevlu, pod snanim uticajem neokantizma, nastaje Nevelska fi lozofska kola u ijem radu Bahtin aktivno uestvuje (takozvani Bahtinov krug). U Vitebsku, koji je u to vreme doivljavao kultur ni preporod (tamo su iveli Maljevi i agal), okuplja mlade filozo fe. To vreme je period njegove intenzivne predavake aktivnosti. Debituje s lankom Umetnost i odgovornost. Bahtin radi na prvom veem delu: U pravcu filozofije ina ili Autor i junak u estetikoj akivnosti koje e biti objavljeno tek iz meu 1979. i 1986. godine. Povratak u Lenjingrad (kako se posle Lenjinove smrti nazivao S. Peterburg). Predavanja iz knjievnosti i filozofije. Pod imeni ma prijatelja Voloinova i Medvedeva izlaze tri knjige s velikim Bahtinovim udelom: Frojdizam (1927), Formalna metoda u nau ci o knjievnosti (1928), Marksizam i filozofija jezika (1929). Problem sadraja i forme u umetnikom jezikom stvarala tvu. Rad je objavljen tek 1975. godine. Hapenje zbog uea u neformalnoj debatnoj grupi Uskrnu e i zbog predavanja u antisovjetskom duhu. Zbog bolesti (hronino zapaljenje kotane sri u nozi) zatvor biva zamenjen kunim pritvorom. U Lenjingradu se pojavlju je prva knjiga: Problemi stvaralatva Dostojevskog. Bahtin biva osuen na pet godina logorskog rada na Solovjetskim ostrvima. Na kraju je presuda bila zamenjena izgnanstvom u Kazahstan. Porodica Bahtin ivi u gradiu Kustanaj, na severu Kazahstana (mesto progonstva iz carskog vremena), gde je Bahtin zaposlen kao ekonomista. Radi na raspravi Re u romanu. 181

1919: 19201924: 19241929:

1924: 1928: 1929:

19301936:

V. Bahtin

19361937: Boravak u Saranjsku (Mordova, dvadeset sati putovanja od Mo skve), gde se Bahtin zapoljava u Pedagokom institutu. Radi na knjizi Obrazovni roman i njegov znaaj u istoriji realizma. Iz zdravstvenih razloga posle godinu dana odustaje od rada. 1938: Amputacija desne noge. 19381945: Radi kao profesor u srednjoj koli kraj Moskve (imajui i dalje minus, odnosno zabranu prijave stanovanja u Moskvi i Lenjin gradu). Pie knjigu o Rableu. Tekst zavrava 190. godine. Nasta ju brojni radovi koji su kasnije posmrtno objavljeni u V tomu Sabranih dela. 1941: Rad Roman kao knjievna vrsta, objavljen 1970. godine pod naslovom Ep i roman. U moskovskom Institutu za svetsku knjievnost brani habilita cioni rad Fransoa Rable u istoriji realizma. Posle viegodinjih perturbacija, 1951. godine je odlueno da se Bahtinu ne pr i zna stepen habilitovanog doktora (kandidata nauka) na osno vu izloene disertacije koja je u meuvremenu bila podvrgnuta estokoj kritici. Diplomu habilitovanog doktora dobie godinu dana kasnije.

19451969: Porodica Bahtin ivi u Saranjsku. 1946:

19461961: Radi kao ef Katedre za svetsku knjievnost u Pedagokom insti tutu (od 1957. godine Univerzitet u Saranjsku). 19521953: Radi na studiji Problem vrste govora koja e biti posmrtno ob javljena 1979. godine. 19591960: Zabeleke za obimniju studiju Problem teksta koja e biti objav ljena 1976. godine. 1961: U Saranjsk dolaze mladi istraivai Vadim Koinov i Sergej Bo arov koji e odigrati odluujuu ulogu u pripremi i objavljiva nju Bahtinovih dela. Zahvaljujui Koinovu, izlazi drugo, dopunjeno i poboljano iz danje Knjige o Dostojevskom, pod izmenjenim naslovom: Proble mi poetike Dostojevskog. Penzionisani profesor Bahtin, opet na inicijativu Koinova, objavljuje svoj habilitacioni rad: Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse. Knjigu su na osnovu rukopisa objavili Bahtinovi uenici. U intervjuu najavljuje knjigu o vrstama govora. Prvi prevod na strani jezik. Knjiga o Dostojevskom prevedena je na srpskohrvatski jezik. Postepeno kree lavina prevoda. Prvi prevod na engleski: Rabelais and His World. Bahtin odlazi na leenje u Moskvu.
Knjievne teorije XX veka

1963:

1965:

1966: 1967: 1968: 1969: 182

19701972: Boravak u starakom domu kraj Moskve. Godine 1970. dri pre davanje o Dostojevskom u auli starakog doma za profesore Po dolskog okruga. 1972: Dobija dvosoban stan u Moskvi u kojem ivi do smrti. Tree iz danje knjige o Dostojevskom. 1973: Zbornik o Bahtinu Problemi poetike i istorije knjievnosti povo dom 75 godina roenja i 50 godina naunog rada. 1974: Prikuplja svoje radove u knjigu Problemi knjievnosti i estetike. 1975: Umire.

V. Bahtin

183

Bibliografia
Izbor iz dela
M. Bachtin, Estetyka twrczoci sownej, tum. D. Ulicka, Warszawa 1986. M. Bachtin, Problemy literatury i estetyki, tum. W. Grajewski, Warszawa 1982. M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog (prev. Milica Nikoli), Beograd, 1967; 2000. M. Bachtin, Sobranije soczinienij, red. S. Boczarow et. al., Moskwa 1996, t. 17 (edicija jo nije u potpunosti objavljena). M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i rene sanse (prev. Ivan op i Tihomir Vukovi), Beograd, 1978. M. Bachtin, W stron filozofii czynu, tum., oprac. B. yko, Gdask 1997.50 M. Bahtin, O romanu (prev. Aleksandar Badnjarevi), Beograd, 1989. M. Bahtin, Autor i junak u estetskoj aktivnosti (prev. A. Badnjarevi), Novi Sad, 1991.

Radovi na poljskom
Bachtin. Dialog. Jzyk. Literatura, red. E. Czaplejewicz, E. Kasperski, Warsza wa 1983. W. Duwakin, Rozmowy z Michaiem Bachtinem, tum. A. Kunicka, Warszawa 2002. D. Ulicka, Niektre problemy poetyki Bachtina, Teksty Drugie 2001, nr 6.

Radovi na stranim jezicima51


Bakhtin and Cultural Theory, red. K. Hirschkop, D. Shepherd, Manchester 2001.
50 51 U toj knjizi nalazi se bibliografija poljskih radova, do 1997, o Mihailu Bahtinu. Do tad je i bila ekspanzija poljskih istraivanja o ovom ruskom nauniku. Bibliografija radova o Bahtinu sve vie se uveava naroito na engleskom jezikom podruju. Up. naroito: The Annotated Bakhtin Bibliography, red. C. Adlam, D. Sheperd, Manchester 2000. Navodimo samo ovu meu najva nijima, jer ukazuje na glavne pravce recepcije dela ovog naunika.
Knjievne teorije XX veka

18

The Bakhtin Circle: In the Masters Absence, red. G. Tichanow, D. Shepherd, C. Brandist, Manchester 200. Bakhtinian Perspectives on Language, Literacy, and Learning, red. A. F. Ball, S. Warshauer Freedman, Cambridge 200. M. F. BernardDonals, Mikhail Bakhtin: Between Phenomenology and Mar xism, Cambridge 199. Carnivalizing Difference: Bakhtin and the Other, red. P. I. Barta, D. Shepherd, C. Paltter, P. A. Miller, London 2001. R. Coates, Christianity in Bakhtin: God and the Exiled Author, Cambridge 1998. C. Emerson, The First Hundred Years of Mikhail Bakhtin, Princeton 1997. Face to Face: Bakhtin in Russia and the West, red. C. Adlam, R. Falconer, V. Machlin, A. Refrew, Sheffield 1997. Feminism, Bakhtin, and the Dialogic, red. D. M. Bauer, S. J. McKinstry, Albany 1991. P. Good, Language for Those Who Have Nothing: Mikhail Bakhtin and the Landscape of Psychiatry, New York 2001. K. Hirschkop, Mikhail Bakhtin: An Aesthetic for Democracy, Oxford 1999. M. Holquist, Dialogism, London 1990; wyd. 2: 2002. The Novelness of Bakhtin: Perspectives and Possibilities, red. J. Bruhn, J. Lund quist, Copenhagen 2001. S. Vice, Introducing Bakhtin, Manchester 1997. D. Wesling, Bakhtin and the Social Moorings of Poetry, London 2003. J. P. Zappen, The Rebirth of Dialogue: Bakhtin, Socrates, and the Rhetorical Tra dition, Albany 200.

Mihal Pavel Markovski

V. Bahtin

185

VI. HERMENEUTIKA

Osnovna pretpostavka na koju se oslanjate, a to znai j edina ispravna interpretacija, ini mi se da je s psiholoke take gledita i iskustva po g rena ... Ukratko reeno, a to zapravo govori star i f ilolog koji iza sebe ima svoje ukupno filoloko iskustvo, ne po stoji j edna , j edina, z adovolj avaju a inte r pretac ij a kako za pesnike tako i za muziare (pesnik ni u kom sluaju nije autoritet kad je re o znaaju njegovih stiho va: postoje neverovatni dokazi koliko je taj znaaj za njih rastegljiv i neodreen). Fridrih Nie1 Imajui u vidu poeziju, tumaenje pesme mora teiti tome da postane suvino. Posled nji, ali i najtei korak svake interpretacije zasniva se na potiskivanju u senku tumae nja u odnosu na isto postojanje pesme. Martin Hajdeger2 Hermeneutika nije toliko metoda koliko stav oveka koji eli da shvati drugog oveka ili kao slualac ili italac eli da razume jezi ki iskaz. Ali, uvek je re o tome da se razume taj jedan ovek, taj jedan tekst. Interpretator koji je faktiki savladao sve naune metode, koristi je samo da bi omoguio iskustvo pe sme boljim shvatanjem. Nee se na slepo slu iti tekstom kako bi primenio metodu. HansGeorg Gadamer3

Zadatak [...] hermeneutike je da pokae da se egzistencija ispoljava, da stie smisao i da postie refleksiju jedino ako se primenjuje neprestana egzegeza svih znaenja koja se pojavljuju u svetu i kulturi. Pol Riker

1 2

31 2
3

1 2 3 

F. Nietzsche, Smtliche Briefe. Kritische Studienausgabe in 8 Bnden, Mn chenBerlinNew York, 1986, t. 8, str. 00. M. Heidegger, Objanienia do poezji Hlderlina, Warszawa, 200, str. 8. H.G. Gadamer, Kim jestem Ja i kim jeste Ty? Komentarz do cyklu wierszy Celana, u: Czy poeci umilkn?, Bydgoszcz, 1998, str. 160. P. Ricoeur, Egzystencja i hermeneutyka, u: Egzystencja i hermeneutyka. Ro zprawy o metodzie, Warszawa, 1985, str. 201.

Hermeneutike
HERMENEUTIKA I EGZEGE ZA hermeneutika filologija je u starim i novim vremenima bila koriena za objanjavanje Svetog pisma (koje je bilo osnovni predmet interpretacije) i po svojoj sutini je bila i teoloka hermeneutika, a kao takva morala je da postupa prema zahtevima doktrine i dunosti. Neo dlono pitanje odnosilo se na to gde se krije pravi smisao teksta. Ovde su data dva odgovora: 1. Pravi smi sao teksta je doslovan smisao, to znai da tekst govori ono to govori, a ne govori neto sasvim drugo. To je teza koju je zastupala literarna hermeneutika. 2. Smisao teksta je u prenesenom smislu, to znai da je znaenje teksta samo znak koji upuuje na drugo znaenje. To je teza f igurativne hermeneutike. U vezi s tim, istorija tehnike herme neutike, kao i teoloke filologije, mo e se predstaviti kao spor literar ist a i f iguralist a. Ovo su stari primeri takvih sporova: 1. Duhovna egzege za Aleksandrijske kole (Klemens, Origena, II/III vek) versus doslov na (istorijska), egzegeza antiohijske kole (Diodor iz Tarsa, Jovan Hri zostom, IV/V vek). 2. Alegoreza 5 6

Hermeneutika je neizbena onda kad se javlja nevolja sa smislom: kad svet, tekst, neije ponaanje prestanu da budu oigledni i zah tevaju interpretaciju (gr. herme neia) jer sami po sebi nisu ne posredno razumljivi. Kako pie HansGeorg Gadamer, interpreta cija je neophodna svuda gde se ne eli verovati onome to data poja va neposredno jeste.5 Hermeneuti ka se pojavljuje i onda kad ovek iznerviran sopstvenim nezna njem sam sebi postavlja pitanja o tome ko je i kakav smisao ima njegov ivot, kao i kakve su osnove njegovog znanja o svetu. Ova pita nja se mogu postavljati na raznim nivoima i zato treba napraviti raz liku izmeu tri osnovna znaenja termina hermeneutika.6 Prvo, shvatanje ovog termina odnosi se na naine tumaenja tekstova. Tako shvaena tehnika hermeneutika bliska je filologiji i ima dugu istoriju. Najpre je sluila za tumaenje svetih rei i znakova

Nevolje sa smislom

Tehnika hermeneutika

H.G. Gadamer, Prawda i metoda. Zarys hermeneutyki filozoficznej, Krakw, 1993, str. 315. Ovu razliku je napravio G. olc, autor rasprave Czym jest i od kiedy istnieje filozofia hermeneutyczna?, u: Studia z filozofii niemieckiej, t. 1, Toru, 199.

VI. Hermeneutika

189

Filozofska hermeneutika

Diltajeva hermeneutika koncepcija

koje su slali bogovi (gr. hermene us je tuma s drugog jezika), zatim i patristika tipologija versus jevrej ski literarizam. 3. Luteranska je poela da komentarie svete tek scriptura (zapravo, Sveto pismo, asola ne stove, da bi, na kraju, stvorila pravi Crkveni magisterijum, odreuje pra la tumaenja svih tekstova kulture. vila interpretacije) versus rimska tra Povezana sa egzegezom, herme dicija (smisao Svetog pisma zavisi od neutika je bila poistoveivana s institucionalizovanog tumaenja). raznim specijalizovanim metoda ma komentarisanja Svetog pisma HERMENEIA za Grke je her (hermeneutiki sporovi su bili mo meneutika postojala u tri dimenzi tivisani ozbiljnim doktrinarnim je. Prvo, kao hermeneutik tchne, razlikama), dok je kao filologija odnosno umee tumaenja boan ske objave. Kako je pisao Heraklit, postala neizostavan elemenat hu delfijsko proroanstvo ouk legein, manistike kulture. ouk kryptein, alla semainein: ne Kad se, meutim, na poetku objavljuje, ne krije, ali daje znake XIX veka, ispostavilo da se obim koje treba protumaiti, prevesti hermeneutikog polja ozbiljno pro na ljudski jezik i prilagoditi ljud irio i da vie nisu samo sveti tek skom iskustvu. Drugo, oznaavala je objanjavanje i prenoenje svete stovi ili tekstovi uopte predmet tradicije i zato je hermeneutiar interpretacije, pojavila se f i l oz of mogao sebe da smatra nasledni sk a her me ne ut i k a koja je poe kom Hermesa, glasnika bogova. la da postavlja pitanja o tome kako I, na kraju, tree hermeneia je na je uopte mogue razumevanje. in izraavanja misli govorom.* Aristotelovo delo Peri hermeneias Ovakva pitanja je prvi postavljao (O iskazima) poinje na sledei nemaki filozof, filolog i teolog nain: Prvo treba ustanoviti ta Fridrih lajermaher (1768183), je ime a ta re, zatim ta je negaci a posle njega Vilhelm Diltaj (1833 ja a ta tvrdnja, ta reenica, a ta 1938) za koga je hermeneutika kao iskaz. U Peri hermeneias Pseudo nauka o razumevanju smisla (Verste Demetrija (I v. n. e.), stilistikom traktatu (u latinskom prevodu De hen) postala osnova humanistikih elocutione), izraz hermeneutik nauka suprotstavljenih prirodnim dnamis oznaava snagu govora. naukama koje se bave objanjava * Aristotel, Poetika, 15ab, 13. njem (Erklren) injenica. Diltaja nije interesovalo da rei pitanje: kako interpretirati konkretne teksto ve? Interesovalo ga je neto drugo: kako je uopte mogua interpreta cija onoga to je zvao individualnom ekspresijom ivota, i kako je mogue takvu interpretaciju univerzalno ozakoniti? Hermeneutika, prema njegovom shvatanju, prestaje da bude vetina i postaje pod ruje opte teorije saznanja. Ovakvo epistemoloko shvatanje hermeneutike je pred kraj XIX veka podvrgao kritici Fridrih Nie (181900) koji je povezao
190
Knjievne teorije XX veka

RAZUMEVANJE (nem. Ver stehen) za Diltaja razumevanje karakterie duhovne nauke i u suprotnosti je objanjavanju (Er klren). Prirodu objanjavamo, duhovni ivot razumemo. Posle ontolokog obrta, razumevanje oznaava osnovnu dimenziju ove kovog postojanja koja ne postoji bez razumevanja sveta i samorazu mevanja koje se odvija zahvaljuju i jezinosti (Sprachlichkeit) i isto rinosti (Geschichtlichkeit). Tako shvaeno razumevanje prethodi svakom znanju i svakoj spoznaji. TUMAENJE (nem. Auslegung) tehniki termin koji oznaava fi loloku interpretaciju dela, a koji je prvi put u filozofskoj hermene utici upotrebio Fridrih Nie. Nie ga je koristio naizmenino sa in terpretacijom, kako u tehnikom kontekstu koji se odnosi na filo loko tumaenje (jedan isti tekst omoguava beskonano mnogo tumaenja [Auslegungen]: ne po stoji nijedno ispravno [richtige] tumaenje),* tako i u irem kon tekstu koji se odnosi na interpreta tivnu prirodu stvarnosti (Sutina onoga to je organsko jeste novo tumaenje deavanja [neue Ausle gung des Geschehens], unutranje perspektivno mnotvo koje se i sa mo deava).** Prema Nieu, svet se ni na koji nain ne moe odvoji ti od njegovog tumaenja, iz ega proizlazi interpretativni karakter stvarnosti.
* F. Nietzsche, Smtliche Briefe. Kritische Studienausgabe in 8 Bnden, red. G. Colli, M. Montinari, MnchenBer linNew York, 1986, t. 12, str. 39. ** Ibid., str. 1.

postojanje sveta s njegovim tuma enjem,7 a nakon njega, ve u XX veku, Martin Hajdeger (1889 1976) koji je u Bitku i vremenu (1927) doveo u pitanje tezu o meto dolokom karakteru razumevanja i preneo je u podruje svakodne vice. Dokazivao je da razumeva nje nije nain spoznaje ve nain postojanja, jer ovek (Hajdeger je govorio Dasein, postojanje, egzi stencija, Tubitak), pre nego to se pretvori u teorijski subjekat, egzi stira u svetu koji ga se tie i zato od njega zahteva razumevanje. Na taj nain se filozofska hermene utika pretvorila u he r me neut i ku f i loz of iju za koju najvaniji problem predstavlja razumevajua (ona koja se, dakle, odnosi prema svetu) ovekova egzistencija. Hermeneutika, zatim, obuhva ta podruje svakodnevnog ivota i tehniku egzegeze, metodologiju nauke ili filozofiju egzistencije. Njena istorija pokazuje da je evrop ska kultura postepeno proirivala obim onoga to je trebalo inter pretirati i u novom veku prola put od tumaenja jednog jedinog Teksta (Biblije), preko proirivanja polja tumaenja sa antikim pesni cima i klasinim filozofima (pro svetiteljstvo), pa ak i svim onim tekstovima koji su mogli postati predmet interesovanja za veti nu interpretacije (lajermaher), sve do ukljuivanja u njega svih manifestacija ivota (Diltaj, Ni e) i, na kraju kod HansGeorga

Razumevanje kao nain postojanja

Prostor hermeneutike

O tome pogledati u: M. P. Markowski, Nietzsche. Filozofia interpretacji, Kra kw, 1997.

VI. Hermeneutika

191

Sueljavanje meu hermeneutikama

Gadamera (19002002) svega to ima jeziki karakter. Na kraju e Gadamer u Istini i metodi (1960) rei: Bivstvovanje koje se moe razumeti je jezik.8 Zajedno sa procesom proiri vanja polja hermeneutikog tuma enja odvijao se suprotan proces: sueljavanja raznih hermeneutika izgraivanih na razliitim premi sama. Savremenost me, pisao je Pol Riker (19132005), primora va na interpretaciju, ali mnotvo interpretacija dovodi do moje ras cepljenosti.9 Ova egzistencijalna (jer nije samo metodoloka) pu kotina proizlazi iz prepoznavanja fundamentalne istine: Ne postoji opta hermeneutika, ne postoji univerzalni kanon za egzegezu, po stoje samo posebne i meusobno suprotstavljene teorije koje govore o pravilima interpretacije.10 Kao to postoji nekoliko naina shvata nja termina hermeneutika, tako postoji i mnotvo savremenih her meneutikih kola koje se meu sobno razlikuju prema posebnim teorijama interpretacija. Meutim, ono to ih povezuje jeste radikalno antikartezijanstvo.

HERMENEUTIKI KRUG ovu figuru je prvi put u herme neutiku uveo Fridrih lajermaher, nadovezujui se na patristiku egzegetsku tradiciju. Ona je govo rila o tome da se ne moe razu meti deo teksta bez sagledavanja celine i obrnuto: celina e ostati nerazumljiva ako nemamo u vidu pojedinane delove. Interpretator mora neprestano da krui izme u delova i celine i otuda figura krunog razumevanja. Drugaije tumaenje hermeneutikog kruga je ponudio Martin Hajdeger koji je dokazivao da svakom razume vanju mora prethoditi naroito predrazumevanje, to je trebalo da znai da interpretator, pre nego to pone da interpretira, ve po seduje sopstveno razumevanje sve ta i raspolae jasnim gleditima o tome ta treba da interpretira. Raz umeti se moe samo onda, kae Hajdeger, kad bilo ta razumemo, inae nikada ne bismo prekoraili barijeru stranosti. Figura herme neutikog kruga podrazumeva da razumevanje ne poinje od nule, ve da je to proces ugraen u in terpretatorov pogled na svet, to znai da ovek stalno interpretira ak i onda kad to ne ini javno. PREDRASUDE (nem. Vorur teile) u filozofskom, a ne svako dnevnom smislu to su interiori zovana predubeenja kojima se rukovodi subjekt u procesu razu mevanja. Razumevanje nije neu tralan proces, ve je uvek ukorenje no u takozvano predrazumevanje koje njim rukovodi. Predrasude odreuju poziciju subjekta u her meneutikom krugu i njegovu isto rijsku situiranost. U Bitku i vreme nu Hajdeger navodi tri uvodne
Knjievne teorije XX veka

10

H.G. Gadamer, Istina i metoda. Osnovi filozofske hermeneutike, Sa rajevo, 1978, str. 31, prevod: Slobo dan Novakov. P. Ricoeur, Konflikt hermeneutyk: epistemologia interpretacji, u: Eg zystencja i hermeneutyka..., op. cit., str. 133. P. Ricoeur, De linterprtation. Essai sur Freud, Paris, 1965, str. 35.

192

Svest i jezik
U savremenoj i modernoj filozofiji mogu se, s obzirom na odnos izme u govor a i svest i, razlikovati dve tradicije: kar te zij anska i he r me ne ut i ka.11 Prva od njih polazi od toga da govor, ako se poja vljuje na horizontu svesti, predstav lja prepreku za ostvarivanje savre nog, istog samoopaanja, istog sa mosagledavanja koje ini apsolutnu osnovu svakog sigurnog znanja. Na ovakvoj premisi je izgraena feno menoloka koncepcija svesti. Prema njoj se svet moe razumeti samo onoliko koliko je predmet same po sebi prozirne svesti. Ako je, dakle, svet nerazumljiv, onda je to zato to se ne moe jasno predstaviti po mou svesti ili zato to postoji trajno zamagljenje njegove slike koje se odvija u govoru. Jezik iz ove perspektive predstavlja isti predmet za svest (te, dakle, neto spoljanje u odnosu na nju) i sve ono to se javlja kao ona i to pripada sferi objektivnog saznanja, stvarima ovog sveta. Problem odnosa izmeu svesti, jezika i saznanja sasvim druga ije izgleda u hermeneutikoj tradiciji. U njoj se miljenje odvija u stihiji govora jer itavo iskustvo sveta je posredovano jezikom.12 Ne postoji ista prohodnost izmeu znaka i znaenja, komunikacija nije samo pokazivanje gotovih sadraja, niti je svest data sebi nepo sredno nego posredno, to znai da sama sebi nije savreno jasna. Ne postoji podela izmeu jezika i objektivne stvarnosti koju on opisuje jer je ta stvarnost uvek ispriana, koja ve postoji u jeziku koji odreuje najoptije okvire njenog pojavljivanja. Jezik je [...] osnova i mesto prezentacije onoga da ljudi uopte imaju svet. Za oveka svet postoji kao svet, na nain na koji se on ne predstavlja nijednom drugom ivom biu koje na svetu bivstvuje. A ta sutina sveta je jeziki konstituisana.13 Razum, kae Gadamer, nije pretpo stavka jezike komunikacije nego njen rezultat i zato osnovu herme neutike predstavlja razgovor, dijalog, razmena izmeu Ja i Ti.1
strukture razumevanja: Vorhabe (namera) ili poetni fond odnosa prema svetu, Vorsicht (oprez) ili poetno opaanje stvarnosti kome se prilagoava ono to se razume va, kao i Vorgriff (zahvat) ili ve postojea mrea pojmova. Katego riju predrasude je filozofski reha bilitovao HansGeorg Gadamer u Istini i metodi. 11 12 13 1 K. Michalski, Logika i czas. Prba analizy Husserlowskiej teorii sensu, Warsza wa, 1988. H.G. Gadamer, Estetyka i hermeneutyka, u: Rozum, sowo, dzieje, Warszawa, 1979, str. 122. H.G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 0. H.G. Gadamer, Pohvala teoriji, Oktoih, Podgorica, 1996, str. 89, prevod: Sa a Radoji.

Kartezijanska tradicija / hermeneutika tradicija

Hermeneutiki odnos izmeu svesti i jezika

Jezik kao osnova iskustva

Gadamerova koncepcija govora

VI. Hermeneutika

193

Jeziki zaokret

Od epistemolo gije do hermene utike

Epistemologija kao saznajna metanaracija

Antifundamenta listiki diskurs

Iz ove najire perspektive, hermeneutika nije vie ni vetina tumaenja smisla knjievnih ili neknjievnih tekstova ni teorija raz umevanja. Meutim, jeste filozofska osnova za koju objektivno, jezikom neposredovano, saznanje predstavlja mit. Ovako shvaena hermeneutika moe da oznaava najoptiji naziv za filozofiju posle jezikog zaokreta koji je trajno problematizovao kartezijansko kantovsku saznajnu paradigmu15 usled ega je definitivno odbaen san o savrenom, neposredovanom poetku ljudskog znanja zasno vanog na oiglednoj dostupnosti svesti sebi samoj.16 Slino je razmiljao i Riard Rorti kad je u svojoj uvenoj knji zi Filozofija i ogledalo prirode17 isticao zahtev za prelaz sa episte mologije na hermeneutiku. Ovaj prelaz trebalo bi da oznai odba civanje koncepcije saznanja kao tanog predstavljanja18, koje tei privilegovanju i apsolutizovanju nekih predstava i izjanjavanje za slobodnu razmenu filozofskih gledita lienih zahteva za univerzal nom vanou. Epistemologija ili opta teorija predstav, koja je u evropskoj kulturi od Dekarta do Huserla predstavljala nezamenlji vu saznajnu metanaraciju koja je garantovala sigurnost znanja, iz graena je na uverenju da ne samo to je mogue ve je i nuno konstruisanje nedvosmislenih okvira koji su nezavisni od rezultata istraivanja i u kojima postignuti rezultati vie nee izazivati nika kve sumnje i nametae se maksimalnom oiglednou, nenatrunje nom nikakvim relativizmom. Hermeneutika se, meutim, odrie privilegovane pozicije u vieglasju kulture, otkriva arbitrarnost uni verzalnih pretenzija epistemologije i pokazuje da su sve nae teorije rezultat diskurzivnih praksi. Hermeneutika u obe predstavljene koncepcije predstavlja naj optije odreenje modernog, odnosno p ost kar te z ij anskog , antifundamentalistikog diskursa. U okviru tog diskursa nalaze se naizgled meusobno nespojivi stavovi i tekstovi: Gadamera i De ride, Rortija i Rikera, MerloPontija i Fukoa, a njihova zajednika platforma je u d a lj avanj e o d te or ij e s a znanj a (episte molo g ij e) kao filozofske discipline vieg reda koja cilja na to da meto diki zagarantuje rezultate svojih istraivanja (za koje se tvrdi da su
15 K. Baynes, J. Bohman, T. McCarthy, General Introduction, u: After Philo sophy: End or Transformation?, red. K. Baynes, J. Bohman, T. McCarthy, Cam bridge, Mass.London, 1987; A. M. Kaniowski, Filozofia po lingwistycznym zwrocie, Teksty Drugie, 1990, br. 5/6. H. BuczyskaGarewicz, Znak i oczywisto, Warszawa, 1981 (naroito poglav lje 2: Mediacja i problem pocztku). R. Rorty, Filozofia a zwierciado natury, Warszawa, 199. Ibid., str. 28.
Knjievne teorije XX veka

16 17 18

19

adekvatni u odnosu na svoj predmet) i nametne ih drugima u vidu apsolutnog znaaja. U hermeneutikoj tradiciji smisao ne postoji nezavisno od in terpretacije, to znai da ne postoji jedna metoda da se on uini pravosnanim. To proizlazi iz sloma tradicionalnog modela istine zasnovanog na adekvatnosti miljenja i bivstvovanja (adaequatio rei et intellectus) i pojavi modela perspektive u kojem istina biva relati vizovana i svedena na poziciju koju zauzima subjekat. Smisao se ne nalazi u svetu u gotovom obliku odakle bi razum trebalo da ga iz vlai, ve se raa kroz proces jezikog samorazumevanja subjekta koji se ne nalazi pred svetom, ve je u njega ugraen. Kako kae Ga damer, jezinost ljudskog iskustva sveta ne sadri u sebi opredme enost sveta.19 Zbog toga interpretacija nije operacija objektivnog (predmetnog) opisivanja smisla, ve egzistencijalna praksa koja me nja ovekov ivot.

Smisao ne posto ji nezavisno od interpretacije

Interpretacija kao egzistencijal na praksa

Hajdeger
Tvorcem antiepistemoloke hermeneutike filozofije XX veka s pra vom se smatra Martin Hajdeger. Za autora Bitka i vremena shvatanje je vezano za neizbenu ugraenost oveka u svetu. Razumem svet jer sam njegov deo i uspevam u njemu da ivim. Ovu svojevrsnu odo maenost u svetu Hajdeger naziva DASEIN (doslovno: tubitak) biemusvetu (inderWeltsein). termin koji je koristio Mar Razumevanje ne spada u teorijsko tin Hajdeger u Bitku i vremenu (1927) da bi odredio individuu znanje zasnovano na distancirano koja egzistira u svetu. Dasein po sti u odnosu na svet, ve na prakti stoji u svetu i odnosi se prema no znanje (Gadamer u ovom kon njemu s razumevanjem i brigom, tekstu govori o phronesis, nasuprot to znai da uspeva da se u tom theoria) zahvaljujui kojem su mi svetu pronae i u njemu opstane. predmeti mog sveta bliski i ine mo Razumevanje, kae Hajdeger, jeste nain egzistencije Daseina, iz ega je neposredno okruenje. Svet je tu proizlazi da razumevanje nije vie pored, kraj mene, ne nasuprot me nain saznavanja sveta (epistemo ni, i zato ga razumem, ali i obrnu loko tumaenje hermeneutike), to: samo zato to ga razumem, svet ve nain postojanja u njemu (na mi pokazuje svoju blagonaklonost tome se zasniva ontoloki obrt ko ji je inicirao Hajdeger, a koji je jo i mogu se u njemu oseati prijat ranije nagovestio Nie). no, kao kod kue. Ova prvobitna,
19 Up. ovde moju nap. 13.
Hajdegerova koncepcija razumevanja

VI. Hermeneutika

195

Bivstvovanje kao uslov postojanja onog to jeste

Apofaktiki diskurs

Pravi glas bitka

Odnos izmeu govora i poezije

razumevajua pripadnost svetu, razumevanje (Verstehen) sveta koje se pokazuje oveku jeste osnovna crta savremene hermeneutike. Hajdeger je, meutim, veoma brzo preao s prouavanja egzisten cijalnih uslova shvatanja sveta te, dakle, onoga to jeste, na meditaciju o tome ta predstavlja osnovni uslov postojanja onoga to jeste, ali smo nije. Konstatovao je da to neto jeste bitak (Sein) koji temeljno treba razlikovati od njegovog bivstvovanja (Seiende). Koliko se o bivstvovanju moe govoriti kao o neemu to jeste, toliko se o bitku uopte ne treba izjanjavati. Ako se bilo koje bivstvovanje i moe zamisliti i predstaviti pojmovima, onda se bitak izmie logici predstavljanja i primorava na primenu apofatikog diskursa: moe se govoriti o tome ta bitak nije, ali nema naina da se kae ta jeste. Na taj nain Hajdeger postupa slino takozvanim negativnim teolozima koji o Bogu ne ele da se izjanjavaju, jer bi ga u tom sluaju tretirali kao bilo koju stvar, bilo koje bivstvova nje. Bog se dokazuju ipak ne nalazi u poretku bivstvovanja, dakle, o Njemu se ne moe nita rei. Slino je i sa bitkom. U svom kasnijem delu Prilozi filozofiji (objavljenom tek posle njegove smrti), Hajdeger je odredio etiri svojstva bitka. To su: j e di nst vo, nepre dst av lj ivo st , p os ebno st i sk r iv anj e.20 Ipak, postoji takav jezik u ko jem je meditacija o Bitku najmanje prema njemu opresivna. Prema Hajdegeru, taj jezik je poezija jer su pesnici pravi pastiri bitka. Filozof koji meditira nad stihovima nije duan da ih tumai, jer jezik komentara pripada predstavljakom jeziku koji nije u stanju da otkrije pravi glas bitka. Tradicionalni komentator i filozof zadovolja va se onim to jeste, podreujui sebi, samim tim, i opredmeujui pravi smisao koji dolazi odande, iz nepredstavljive sfere, dakle, iz dubine samog bitka. Komentator postupa prema komentarisanom tekstu onako kako kartezijanski subjekt postupa prema predmetima predstavlja ga uz pomo sopstvenih predstava (pojmova, ideja, do ivljaja) ne dozvoljavajui mu da jednostavno bude. Interpretator, dakle, treba samo da pokazuje kako se valja odnositi prema pesmi a da se ne zaglui njeno isto postojanje sopstvenim jezikom i da se konano povue u senku s objanjenjima.21 Hajdeger preobraava tradicionalan odnos izmeu govora i poe zije i kae da poezija ne koristi govor ve ga omoguava. Govor koji se uje u svakodnevnom ivotu je degenerisana forma (brbljanje) izvornog kazivanja (Sagen). Takvo razumevanje poezije bitno se razlikuje od formalistikih (poezija kao zaumni govor) i od kulturo lokih koncepcija (poezija kao trag stvarnosti). Poezija pret ho di
20 21 M. Heidegger, Przyczynki do filozofii (z wydarzania), Krakw, 1996, str. 236. M. Heidegger, Objanienia do poezji Hlderlina, op. cit., str. 8.
Knjievne teorije XX veka

196

govor u u tom smislu to se govor odnosi na ono to jeste (razmenju je se sa stvarima), dok je poezija ustanovljavanje bitka (Stiftung des Seins), odnosno upuuje na ono to uslovljava svako bivstvo vanje, ali sama nije bivstvo. U tom smislu je poezija uslov pojavljiva nja sveta, a pesnik onaj ko bdi nad bitkom, dok je interpretator onaj ko prisustvuje tom pojavljivanju, tom isijavanju sveta, maksimalno potirui sopstvenu subjektivnost. Stihovi pozivaju na oslukivanje * Martin Hajdeger, Miljenje i pevanje, tog prvobitnog govora sveta, a to Nolit, Beograd, 1982, str. 170, prevod: Boidar Zec. oslukivanje omoguava nastanji ** Prema Hajdegeru, ovek govori, ako vanje u izvorno kazivanje. Ovo odgovara jeziku. U: ibid., str. 19. nastanjivanje u poetski govor omo guava interpretatoru da ponovi gest samog nadpesnika (kako Haj deger naziva Helderlina) koji je stanovao u blizini bogova. Nema sumnje da se u ovakvom razmiljanju ispoljava hijeratska (osvee na) koncepcija poetskog jezika lienog bilo kakvih veza sa svako dnevnom komunikacijom i koji u sebi uva seanje na optenje sa onim to je sveto. U Pismu o humanizmu Hajdeger pie: Meutim, ako ovek treba jo jednom da nae svoj put u blizinu bivstvovanja, on mora najpre da naui da egzistira u bezimenom.22
JEZIK (nem. Sprache) u her meneutikoj filozofiji prvobitna odlika ljudske egzistencije. ovek postoji jer postoji u jeziku koji se, prema Hajdegeru, nalazi u naj bliem susedstvu ljudskog bia* i ima mogunost da otkriva svet. Prema Gadameru, opet, jezik pred stavlja svako bivstvovanje koje se moe razumeti. U kasnijoj Hajde gerovoj filozofiji jezik govori sam iz sebe (ovek samo uestvuje u tom govoru, ali njime ne vlada),** a ono to je reeno govorom jezi ka jeste poezija.

Izvorno kazivanje

Vraanje izgubljenih simbola


Filozofija Pola Rikera, snano ukorenjena kao i svaka hermeneuti ka u hriansku teologiju, polazi od sledee dijagnoze: nali smo se, dakle, u situaciji u kojoj padaju u zaborav ivi slojevi simboli kog govora, dok je bogatstvo smisla sasvim nestalo. Zato je neop hodna refleksija koja bi omoguila probijanje kroz mrtve slojeve znakova do ivog Logosa. Godine 1963. ovako je pisao: Od Haj degera u pozajmiti razumevanje mitova i simbola kao razumeva nje tipino hermeneutici koja eli da odrazi [...] punou smisla.23
22 23 M. Hajdeger, Putni znakovi, Plato, Beograd, 2003, str. 28, prevod: Boidar Zec. P. Ricoeur, Konflikt hermeneutyk: epistemologia interpretacji, op. cit., str. 13.
Riker i hrianska teologija

VI. Hermeneutika

197

Povratak hermeneutikoj naivnosti

To bi morala biti hermeneutika koja paljivo slua govor simbola i traga za ponovnom naivnou. Interpretirajui, kae Riker, nasto jimo da pronaemo postkritiku naivnost koja koristi itav arsenal sredstava i naina egzegeze da bi ono to saoptava taj prvobitni, fundamentalan govor moglo da govori i postoji.2 Pretpostavka je, dakle, sledea:

HERMENEUTIKA SUMNJI (fr. lhermneutique de la su spicion) termin Pola Rikera koji oznaava kritiki pravac u novove kovnoj hermeneutici, iji su pred stavnici Marks, Frojd i Nie, jer su doveli u sumnju suverenost subjek ta. Marks ga je interpretirao kao funkciju ekonomske klasne bor be, Nie kao igraku u rukama mranih nagonskih snaga, a Frojd kao posledicu seksualne neuroze.

1. Smisao koji je refleks objavljenog svetog govora nije dat direkt no, ve pomou simbola (tekstova), svedoanstva Logosa. 2. Simbole (tekstove) treba tumaiti pomou dostupnih egzeget skih tehnika. 3. Egzegeza simbola (tekstova) je neophodna etapa na putu kon stituisanja subjekta.
Interpretacija simbola kao egzistencijalno teoloka situacija

Hermeneutiko itanje knjievnih tekstova

Ovu elementarnu egzisten OBJANJAVANJE (nem. Er cijalnoteoloku situaciju koja klren, fr. explication) prema Dil se zasniva na tome to se ovek, taju, postupak tipian za prirodne meditirajui nad simbolima kul nauke koje se bave objanjavanjem ture, vraa izgubljenom Logosu i injenica. Prema Rikeru, poetna zahvaljujui tome je u potpunosti etapa hermeneutikog procesa ko ji tei ka razumevanju. U dijalek ono to jeste, Riker primenjuje na tici objanjavanja i razumevanja oblast refleksije o knjievnosti. i ulogu prvog bi trebalo da imaju tanje knjievnih tekstova je misao objektivne metode strukturalisti ni napor itaoca koji, prisvajajui ke analize koje interpretator mora smisao, istovremeno stvara sam da preskoi prilikom ina usvaja nja smisla za razumevanjem. sebe. Poto smisao nije dat nepo sredno, bez semiotike medijacije, onda interpretator mora da pre e dug zaobilazni put koristei raznovrsne egzegetske tehnike ka ko bi rekonstruisao simbole (tekstove) znaajne za strukturu. Riker je u takve tehnike ubrajao, na primer, strukturalnu analizu koja je pruala neprocenjivu pomo prilikom definisanja formalnih uslova znaenja. Meutim, takoe je isticao da strukturalna analiza pred stavlja samo uvodnu, propedeutiku i objanjavajuu etapu na pu tu ka razumevanju. Krajnja taka interpretacije je usvajanje smisla ili pronalaenje u tekstu onog sveta u kojem bismo se kako esto govori Riker mogli nastaniti. Ovde je re o takvoj vrsti iskustva
2 Ibid., str. 136.
Knjievne teorije XX veka

198

NARATIVNI IDENTITET (fr. identit narrative) Pol Riker je ovaj termin uveo u treem tomu Vremena i prie (1995) i on ozna ava neminovnost narativa (koji je i sam podraavanje delatnosti na ukrtanju istorije i fikcije) tokom procesa ustanovljavanja sopstve nog identiteta. Pria vri redeskrip ciju ivota kroz fikciju.* Zar ne smatramo ljudske ivote itljivijim kad su objanjeni u priama koje ljudi priaju o sebi? I, zar te ivotne prie ne postaju razumljivije kad se na njih primene narativni modeli intrige pozajmljene iz istorije [...] ili fikcije (drame ili romana)?**
* P. Ricoeur, Objawianie i powiadami anie, u: Egzystencja i hermeneutyka. Rozprawy o metodzie, Warszawa, 1985, str. 369. ** P. Ricoeur, O sobie samym jako innym, Warszawa, 2003, str. 190.

TRADICIJA istorijski duhovni prostor koji povezuje tekst i njego vog interpretatora. Prema Rikeru, tradicija je neizostavan deo samo razumevanja. Interpretacija i tra dicija su lice i nalije jedne iste istorinosti. Interpretacija se bavi tradicijom i sama stvara tradiciju. Tekst je nastavak neke tradicije, a interpretacija je nastavak teksta.* Prema Gadameru, tradicija koja se nalazi u alijenizovanom knji evnom stvaralatvu (odnosno, u tekstovima) mora biti osloboena od onoga to je strano i usvojena inom razumevanja.
* P. Ricoeur, Egzegeza i hermeneutyka, u: Egzistencja i hermeneutyka. Rosprawy o metodzie, Warszawa, 1985, str. 333.

projektovanog pomou teksta ko je bi se sutinski odnosilo na moj ivot. Ako subjekat osea potre bu da razume samoga sebe pred tekstom, onda je to zato to se tekst ne zatvara sam u sebe nego se otvara prema svetu koji subjekt iznova opisuje.25 itajui tekst, italac ne samo to se trudi da raz ume svet koji se pred njim otvara nego se trudi i da razume samog sebe u svetu koji je pokazan u tek stu. Razumeti tekst znai priznati da mogu da nastanim svet koji on projektuje, i obrnuto: ako usva jam smisao teksta, odnosno nala zim se u svetu koji je on stvorio, to znai da ga razumem. To znai i da, zahvaljujui toj situaciji, po injem da razumem samog sebe. To samorazumevanje, prema Ri keru, izmeu ostalog dobija i for mu naracije zahvaljujui kojoj ne samo to mogu da ispriam ono o emu tekst govori nego mogu i da ispriam sopstveni ivot koji ima smisla onoliko koliko je ispo sredovan simbolima i tekstovima kulture. Smisao naeg ivota, kae Riker, isto kao i smisao sveta, nije dat direktno, ve zahteva napor re fleksije koja mora pronai potporu u znacima koji potiu s druge stra ne. Refleksija se svakako dogaa u jeziku, i zato samorazumevanje mora imati diskurzivni karakter. Tumaenje tekstova je neophodan uslov samorazumevanja bez kojeg se subjekat ne moe konstituisati:

ivot u potrazi za priom

25

P. Ricoeur, Expliquer et comprendre, u: Du texte laction. Essais dhermne utique II, Paris, 1986, str. 187.

VI. Hermeneutika

199

Narativni identitet

ovo je osnovna poruka Rikerove hermeneutike. To, takoe, naroi to u kasnijim radovima, dovodi do prihvatanja narativnog identiteta kao elementarne strategije samorazumevanja.26 Riker ovako rezonuje: poto samorazumevanje predstavlja interpretaciju (i obrnuto) koja izmeu znakova i simbola pronalazi priu kao privilegovanu formu (jer je antropoloki utemeljena: ovek je ne samo razumna ivoti nja animal rationale, ve je u stanju i da pria homo narrans), onda je pria osnovno sredstvo za izgradnju sopstvenog identiteta. Samim tim, meutim, budui da su prie ugraene u fikciju a ne sa mo u realnu istoriju, identitet dobija fiktivan karakter to u ovom sluaju znai interpretativni ili iskonstruisan. Ova konstrukcija proizlazi iz korienja u sopstvenoj prii podesnih knjievnih mode la koji meaju razne stilove (romaneskni, autobiografski, istoriograf ski). Niko nema neposredan pri stup samom sebi i s obzirom na ISTORINOST (nem. Geschich tlichkeit) termin koji je uveo to, ako eli da razume ko je, mora Diltaj da bi definisao cilj nauke stalno da se poziva na prie i zna o duhu (Geisteswissenschaft), a koji je Hajdeger koristio u Bitku ke kulture.
i vremenu da bi definisao nain postojanja Daseina. Istorinost od reuje nain ovekovog bivstvova nja koji ukazuje na njegovu ugra enost u istoriju i tradiciju, kao i neminovnost njene interpretacije. Iako istorija deluje na oveka (pre ma Gadameru, to je takozvana Wirkungsgeschichte = delotvorna istorija), ovek postoji u neotklo njivom horizontu tradicije koja de terminie njegovu samospoznaju. ovekova egzistencija je istorijska, jer njena promenljivost podraa va dinamiku prolosti aktualizo vane u svakom inu interpretacije. Slino je smatrao i Bahtin koji je pisao da se stvaralako razume vanje ne odrie samog sebe, svog mesta u vremenu i sopstvenoj kul turi, nita ne zaboravlja.*
* M. Bachtin, Odpowied na pytanie re dakcji Nowyj Mir, u: Estetyka twrc zoci sownej, Warszawa, 1986, str. 7.

Od rei do duha
Osnovna teza Gadamerove herme neutike glasi ovako: Hermeneu tika savladava duhovnu distancu i usvaja otuenost tueg duha.27 Slino, dakle, kao i kod Rikera, her meneutiki problem se zasniva na prevazilaenju stranosti sveta, a taj problem je tako odluno vezuju i ga za razumevanje postavio Hajdeger. Ipak, drugaije od Rike ra, za kojeg je refleksija subjekta nad samim sobom najvaniji na in usvajanja smisla, Gadamer naj vie insistira na promeni neeg tueg i mrtvog u neposredno sapri sustvo i bliskost, a samim tim na
26 27

Prevazilaenje stranosti sveta

P. Ricoeur, Temps et rcit, t. 3: Le temps racont, Paris, 1985. H.G. Gadamer, Estetyka i hermeneutyka, op. cit., 12.
Knjievne teorije XX veka

200

ALEGORIJA hermeneutiki nain korienja alegorije duguje mo Filonu iz Aleksandrije (od oko 30. g. p. n. e. do oko 5. g. n. e.), autoru, izmeu ostalog, dela Le gum allegoriae (Alegorije zakona). Povezujui jevrejsku teologiju s helenistikom filozofijom, Filon je prvi put na biblijsku egzegezu pri menio drevne grke metode alego rijskog tumaenja (zvanog hypono ia), korienog za objanjavanje zagonetnih mesta u Homerovim i Hesiodovim poemama ili grkim mitovima, gde su pojedinim likovi ma pripisivane odreene psiholo ke ili filozofske istine. Svoju teolo ku utemeljenost alegorija je stekla zahvaljujui svetom apostolu Pa vlu, koji je u Poslanici Galaanima sv. apostola Pavla (,2131) Saru i Avrama predstavio kao alegoriju (allegoroumena) dva zaveta: starog vezanog za ropstvo i novog ve zanog za obeanje slobode. Na taj nain je alegorija dobila novo zna enje i od retorike misaone figure pretvorila se u tipoloku figuru ko ja opisuje odnos izmeu Starog i Novog zaveta u okviru hrianske ekonomije spasenja (apostol Pavle je odreuje kao prilika u: Rimlja nima poslanica sv. apostola Pavla, 5.1). Na osnovi ovog principa, svi dogaaji opisani u Starom za vetu tumaeni su kao prefiguraci ja jevanelskih dogaaja. Na taj nain je alegorija, upisana u struk turu Svetog pisma, postala osnova njegove interpretacije, odnosno a l e gore ze, koriene vekovima u patristikoj egzegezi. O sporu izmeu dva tumaenja Svetog pi sma izmeu pristalica doslovne 28 29 30

razgovor izmeu meusobno bli skih duhova. Interpretator pisanog teksta je duan da uklanja otue nost i omoguava neposrednu re cepciju teksta. To neto to je otu eno i mrtvo u tekstu je pismo, trag duha, mrtvi trag smisla iz loen razumevanju. Pismo i ono to u njemu uestvuje, knjievnost, je razumljivost duha otkrivenog u neem najotuenijem. Pismo u sebi uva mo duha i zahvaljujui tome je mogua tradicija koja na kon deifrovanja i razumevanja biva liena odlika otuenosti i postaje tako ist duh da nam se obraa kao da je savremena. Dola zei do nas iz dubine prolosti ili iz sfere nama stranog duha, umetni ko delo koje razumemo stoji pred nama licem u lice.28 Ova pav linistika metafora neposrednog opaanja29 nedvosmisleno pokazu je da je za Gadamera, zahvaljuju i razumevanju, mogu povratak ivog Logosa u pravom smislu.30 Re je zaista nuno odreenje ide je, meutim, ona sama postoji u svom ulnom obliku samo zato da bi se preobrazila u izgovoreno. Hermeneutika usvaja stranost stranog duha, prisvaja ono to je razliito, nastanjuje nepoznato. Polazna taka je, dakle, Hegelova: nerazdvojivost iskazanog i iskaza. Hegelovo je i ishodite: povlaenje

Gadamerova koncepcija knjievnog stvaranja

Povratak punoe smisla

Gadamer i Hegel

Ibid., str. 125. Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda emo licem k licu; sad poznajem neto, a onda u poznati kao to sam poznat (Korinanima posla nica prva sv. apostola Pavla, prev. Vuk Karadi). H.G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 176.

VI. Hermeneutika

201

itanje kao sluanje

duha iz spoljanje sfere u sferu unutranjeg postojanja, duha ko ji se u vezi s tim vie ne povezuje u nedeljivu celinu sa svojom tele snom stranom.31 Konaan razlog hermeneutikog poduhvata tako postaje nagli skok: od ulnog ka idealnom, od iskaza do iskazanog, skok koji predstavlja sutinu ale gorijskog postupka. Poto istin sko dovrenje jezika dovodi sam jezik do nestajanja iza onoga to je njime reeno,32 a knjievnost predstavlja inscenaciju pravog go vora, onda itanje knjievnog tek sta podsea na sluanje: Iskonsko bie jezika je ono u emu se otva ramo kada ujemo jezik, ono izgo voreno.33 Iskustvo itanja omo gueno strpljivom itaocu trebalo bi da se zasniva iskljuivo na tome da italac, ne urei, uvek iznova pokua da uje [...] pravu re pesni ka.3 itanje se vie ne naslanja, kao kod Rikera, na dijalektiku objekti vizujueg objanjavanja i subjektiv nog razumevanja, ve na pomno sluanje oprisutnjujueg pesnikog govora koji poziva na razgovor. Pesma poziva na dugo i pomno sluanje i dijalog u kojem se dovr ava razumevanje.35 Poeziju, kae Gadamer, ne treba posmatrati kao
31 32

interpretacije (sensus historicus) i pristalica alegorijske interpretacije (sensus spiritualis) jo je u XIV ve ku Dante uveravao da svaki tekst poseduje dva znaenja: Ono koje dobijamo putem njegovih slova, i ono koje dobijamo putem znaenja ovih slova; prvo zovemo literarno, a drugo alegorijsko ili mistiko. Na kraju su pobedili alegoristi, ja sno razlikujui nivoe duhovnog znaenja. Tako je nastala herme neutika doktrina (oko IV veka), obavezna u patristikom periodu, o etvorostrukom znaenju Sve tog pisma, iji su najsaetiji izraz kasniji stihovi (XIII v.): Littera ge sta docet, quid credas allegoria / Moralis quid agas, quo tendas ana gogia (Doslovni smisao svedoi o priama, alegorijski o onome u ta treba da verujemo / Moralni smi sao se odnosi na to kako treba po stupati, dok anagogini istie ko naan cilj). U poznom srednjem veku alegorija je izdignuta na nivo met af i zikog pr i ncip a u skla du s uverenjem o tesnoj povezano sti izmeu stvorenog i Tvorca koji je postao autor Knjige dvostrukog znaenja. Alan iz Lila je pisao: Om nis mundi creatura / quasi liber et pictura / nobis est in speculum / nostrae vitae, nostrae mortis, / no stri status, nostrae sortis / fidele signaculum (Sva stvorenja sveta, poput knjige i slike, za nas su ogle dalo, istinit znak naeg ivota, na e smrti, naeg stanja i sudbine).

33 3 35

G. V. F. Hegel, Estetika, Kultura, Beograd, 1959, str. 3, prevod: Nikola Popovi. H.G. Gadamer, Pohvala teoriji, op. cit., str. 88. Ovde treba skrenuti panju na luteransku tradiciju i na to da se za protestante vera koja pribliava Bo ga bez posredstva institucija raa ex auditu, iz sluanja, a ne posmatranja koje je podlono idolima. Ibid., str. 89. H.G. Gadamer, Kim jestem Ja, kim jeste Ty?..., op. cit. H.G. Gadamer, Wiersz i rozmowa, u: Poetica. Wybrane eseje, Warszawa, 2001, str. 135.
Knjievne teorije XX veka

202

FUZIJA HORIZONATA (nem. Horizontverschmelzung) pojam koji je uveo HansGeorg Gadamer i koji definie osnovni uslov razu mevanja prolosti. Razumevanje mora da iznivelie distancu izme u onoga to je prolo i onoga to je sada (distanca koju je Bahtin definisao kao neprisutnost), to je mogue zahvaljujui usva janju onoga to je strano i zahva ljujui ueu u toj istoj tradiciji. Horizont razumevanja je uistinu ogranien naom istorinou, ali moe biti proiren stvaralakim kontaktima s delima iz prolosti. RAZGOVOR prema Gadame ru, osnovni model na kojem se za sniva razumevanje jeste dijalog sa dran u pitanjima i odgovorima, razmena izmeu Ja i Ti. Razgo vor u kojem se susreemo s neim to jo nismo iskusili ima mo da promeni nae miljenje. Slino je i kod Bahtina: to nije odgovor ni na kakvo pitanje, smatram da je li eno smisla.*

ueni kriptogram za naunike, ve kao neto to je namenjeno i teljima sveta povezanog u jeziku zajednicu u kojoj je pesnik isto ta ko kod kue kao i njegov slualac ili italac.36 Zato je za Gadamera osnovna metafora za itanje raz govor koji interpretatoru uskrau je mogunost primedbe o subjek tivnoj proizvoljnosti. Interpretator mora da zapo ne razgovor sa stihom. Lu dost je tvrditi da pratee razu mevanje, cilj svake interpreta cije, moe biti neka vrsta kon struisanja smisla ... . Kad bi to bilo mogue, stih nam onda uopte ne bi bio potreban. Pre e biti da stih, kao razgovor koji se odvija, ukazuje na neki smisao koji se nikada ne moe dosegnuti.37

Razgovor kao metafora itanja

Ovde Gadamer odluno ponavlja Hajdegerovu tezu o nestanku glasa * M. Bachtin, Notatki z lat 19701971. interpretatora i davanju prednosti (izbor), u: Estetyka twrczoci sownej, interpretiranom delu: Tana inter Warszawa, 1986, str. 9. pretacija stiha [...] je interpretacija koja moe netragom nestati [...]. Interpretacija, koja je kao takva i dalje prisutna kad ponovo itamo ili izgovaramo stih, biva neto spoljanje i strano.38 I jo jednom: Interpretacija je prava samo onda kad na kraju nestaje jer ju je potpuno apsorbovalo novo isku stvo umetnosti.39

Prednost interpretativnog dela

36 37 38 39

Ibid., str. 13313. Ibid., str. 138. Ibid. H.G. Gadamer, Czy poeci umilkn?, op. cit., str. 165.

VI. Hermeneutika

203

Rezime
Hermeneutika u najoptijem smislu oznaava ve t inu i te or iju i nte r pre t a cij e. Iz istorijske i iz sistematine perspektive treba iz vriti podelu na tri osnovna znaenja ovog termina u zavisnosti od cilja i sutine hermeneutikog poduhvata. Dakle, imamo: 1 . Vet i nu inte r pre t a c ij e tekstova. Ovde je najvaniji pro blem znaenj teksta, pitanje o tome kako ih protumaiti (pretpostavljajui da se ona nalaze ve gotova u tekstu) ili kako ih konstruisati (uz ROMANTIARSKA HERME pretpostavku da je interpre NEUTIKA uverenje koje potie tacija stvaranje znaenja). od estetike genija da autora treba Vetina interpretacije deli razumeti bolje nego to on sam se u osnovi na dve kole: re sebe razume. Prema njenim pred produktivnu, koja smatra stavnicima, ovo uverenje zasniva lo se na podraavanju prvobit da treba izraivati posebne nog stvaranja.* egzegetske tehnike koje bi Gadamer, Istina omoguile reprodukova * H.G.1978, str. 28. i meroda, Sara jevo, nje prvobitnog znaenja, i stvaralaku, koja smatra da znaenje nastaje u svakom sle deem inu interpretacije. Prva od njih vie esencijalisti ka zasniva se na uverenju da postoji verno i pravo tumae nje teksta koje se poklapa s njegovom izvornom intencijom smetenom u autoru (intentio auctoris) ili u samom tekstu (intentio operis). Druga vie pragmatika zauzima stav o tome da ne postoji gotova istina teksta koju treba otkriti, ta ko da interpretator namee znaenje tekstu u skladu sa sop stvenim stavom i situacijom. Esencijalisti zovu pragmatiste relativistima, a pragmatisti esencijaliste metafiziarima. Posredno reenje jeste Gadamerova hermeneutika: interpre tacija zavisi od poloaja interpretatora koji svakako zavisi od svog predmeta. 2. Ovu situaciju nastoji da podvrgne refleksiji te or ij a inter pre t a c ij e. Ona postavlja pitanje kako je uopte mogua in terpretacija (kao i: kako je uopte mogue razumevanje) kao posebna vrsta saznanja i koja su najoptija pravila po kojima se rezultati interpretacije mogu uiniti pravosnanim. Ova pitanja vode ka sporovima o tome da li je teorija interpreta cije uopte potrebna vetini interpretacije. Pristalice teorije uveravaju svoje oponente da bi svako trebalo da zna ta ra di i da vodi rauna o intersubjektivnoj motivaciji rezultata svoje delatnosti (ko to ne radi, relativista je), dok pristalice
20
Knjievne teorije XX veka

Dve kole interpretacije

Kako je mogua interpretacija

vetine interpretacije odgovaraju da njih pre svega interesuje zanimljiva interpretacija koja e drugima rei neto o njima samima. Teoretiari znaju da mogu da izau iz sopstvene in terpretativne situacije i podvrgnu sebe nesputanoj refleksiji, dok antiteoretiari smatraju da je to u principu nemogue jer nita, ukljuujui i teoriju, nije slobodno od interpretacije.0 3. Prenet u ivot, ovaj sukob pokazuje da postoji e gz istenci j a l na di me nz ij a he r me ne ut i ke u kojoj interpretacija nije oblik znanja ve ivota. Tu nije re o objanjenju teksto va, ve o tome kako uopte mogu iveti u svetu koji je moj svet i kako mogu postojati usred znaenja koje drugi proiz vode. Na taj nain bivaju naznaene tri osnovne dimenzije hermeneu tike: egzegetska, epistemoloka i egzistencijalna. Vetina interpreta cije polazi od toga da tekstovi koji daju prilog naoj kulturi zahteva ju interpretaciju koja ili rekonstruie ili konstruie njihova znaenja. Teorija interpretacije polazi od toga da je interpretacija poseban nain spoznaje sveta (interpretiram, jer to nalae moje znanj e o svetu). Egzistencijalna hermeneutika polazi od toga da je interpre tacija nain bivstvovanjausvetu (interpretiram, jer to nalae svet iji sam deo). U hermeneutici XX veka (Gadamer, Riker), koja je rezultat suprotstavljanja epistemolokim pretenzijama razuma, sla e se jedno na drugo prvo i tree tumaenje. Egzegeza upuuje na egzistenciju i obrnuto: duhovni ivot interpretatora ima odluujui uticaj na smisao tekstova koje komentarie. Ali postoji i ogromna teorijska oblast u kojoj se i dalje postavljaju osnovna pitanja: ta je interpretacija i koje su metode obrazlaganja njenih rezultata?

Egzistencijalna dimenzija hermeneutike

Hermeneutika = egzegeza, epi stemologija, egzi stencija

0

Prvi je na ovakav nain razmiljao Nie koji je u sporu s filozofijom subjek ta pisao: Govorite: sve je subjektivno, ali to vie nije interpretacija [Ausle gung], subjekat nije neto dato, ve neto izmiljeno [HinzuErdichtetes], dostavljeno [DahinterGestecktes]. Na kraju, treba li iza interpretacije stavlja ti jo i interpretatora? To je ve izmiljotina, hipoteza. F. Nietzsche, Smtli che Werke. Kritische Studienausgabe, op. cit., t. 12, str. 315.

VI. Hermeneutika

205

Hronologija
1900: Roen HansGeorg Gadamer. Vilhelm Diltaj pie raspravu o istoriji hermeneutike: Die Entste hung der Hermeneutik. Glavni zadatak hermeneutike vidi se u tome da se u odnosu na osnovne pristupe romantiarske pro izvoljnosti i skeptike subjektivnosti u domenu istorije teorijski utemelji opti znaaj interpretacije na kojoj se zasniva ukupna sigurnost istorije. Martin Hajdeger postaje profesor na univerzitetu u Marburgu (onovremene tvrave neokantizma) i dri predavanja o Aristo telovoj hermeneutici faktinosti, kako naziva ontologiju. U Jahrbuch fr Philosophie und Phnomenologische Forschung, koji je ureivao Huserl, izlazi Sein und Zeit (Bitak i vreme) Mar tina Hajdegera koji jednom zauvek prekida sa epistemolokim shvatanjem hermeneutike. Razumevanje postaje egzistencijalan ili fundamentalan nain bitkausebi oveka (preciznije Da sein, kako Hajdeger naziva ovekovo jastvo). Na univerzitetu u Marburgu Gadamer, pod Hajdegerovim men torstvom, brani habilitacioni rad o Platonu. Hajdegerovo predavanje Ursprung des Kunstwerkes (Poreklo umjetnikog dela) u kojem se iznosi teza o umetnikom delu koje nije predstavljako nego otkrivako. Umetnost ne kopira stvarnost nego otkriva svet u kojem postoje stvari. To postoja nje sveta jeste pokazatelj istine umetnikog dela. Poetak ta kozvanog zaok ret a (Kehre) u Hajdegerovoj filozofiji koji od analize faktinosti ljudske egzistencije prelazi na meditaciju o bit ku (o onome to je uslovljavajue i to nije uslovljeno u svetu). Hajdeger u Rimu dri svoje prvo javno predavanje o vezama izme u miljenja i poezije: Helderlin i sutina poezije. Poezija se shvata kao osnova ljudske egzistencije, a stih kao ista jezika pojava. ta posle pesnika? Hajdegerovo predavanje o Rilkeu. Hajdeger dri predavanje Die Sprache (Jezik). ovek govori sa mo onda kad ga jezik na to poziva i kad odgovara na njegov
Knjievne teorije XX veka

1923: 1927:

1928: 1935:

1936: 1946: 1950: 206

1955: 1959: 1960:

1965:

1969:

1970: 1976: 1980: 1983:

1986:

poziv. Jezik niti izraava niti predstavlja stvarnost nego smeta stvari u egzistenciju. Teoria generale della interpretazione Emila Bertija. Unterwegs zu Sprache (Usput ka jeziku) Martina Hajdegera: knjiga u kojoj se nalaze predavanja i rasprave o jeziku i rei. Francuski prevod bie posveen poznatom francuskom pesniku Rene aru. Gadamerova Wahrheit und Methode (Istina i metoda): velika hermeneutika summa. Pol Riker objavljuje Simboliku zla, trei tom ciklusa pod naslovom Philosophie de la volont (Filozofija volje), a prvi u kojem je prisutna hermeneutika metoda. U po govoru, naslovljenom kao Simbol omoguava miljenje, interpre taciji simbola dodeljena je uloga obnove fenomenologije. Riker u Parizu objavljuje obimnu knjigu De linterprtation. Es sai sur Freud, odlomci predavanja u Sjedinjenim Amerikim Dravama koja su odrana etiri godine ranije. Frojd je, pored Niea i Marksa, bio ubrojan u hermeneutiku sumnje ili u ta kvu interpretaciju ljudskog Ja koja izvor smisla vidi izvan njega (u ekonomiji, u volji za mo, u nesvesnom). Pol Selan poseuje Hajdegera u Totnaubergu. Zatim pie stiho ve Todtnauberg. Riker prikuplja svoje rasprave iz ezdesetih godina u knjigu pod naslovom Le conflict des interprtations (Konflikt interpretacij). Miel Fuko u Arheologiji znanja, koja je kritina u odnosu na hermeneutiku, pie: Ne trudimo se ... da s teksta preemo na misao, s naklapanja na utanje, sa spoljanjosti na unutranjost, sa unutranje nesreenosti na istu koncentraciju u jednom tre nutku, s povrinskog mnotva na duboko jedinstvo. Ostajemo u dimenziji diskursa. Miel Fuko u svom inauguracionom predavanju prilikom dolaska na elo katedre Collge de France smatra komentar jednim od glav nih pravila kontrole diskursa proizvedenog u zapadnoj kulturi. Umire Martin Hajdeger. Neuspeo susret Gadamera s Deridom u Parizu. Le Temps et rcit (Vreme i pria): prvi tom Rikerove trilogije o povezanosti vremena, naracije i mimesisa. Trei tom, o pripoved nom vremenu (u romanu, izmeu ostalog u arobnom bregu i u Potrazi za izgubljenim vremenom), u kojem autor govori o kate goriji narativnog identiteta, pojavie se dve godine kasnije. Gadamerova knjiga o Selanu: Wer bin Ich und wer bist Du? (Ko sam Ja i ko si Ti?). U vrevi savremenog ivota tihi glas onoga to je jedva razumljivo neophodan je kako bi se postavilo pita nje strpljivog oslukivanja.1

1

H.G. Gadamer, Kim jestem Ja i kim jeste Ty?, op. cit., str. 163.

VI. Hermeneutika

207

1990:

2002: 2005:

Rikerova knjiga O samom sebi kao drugom (Soimme comme un autre): narativna teorija identiteta prvi put izloena 1968. go dine na predavanjima u Edinburgu. Razlikovanje bivstvovanja tim samim (idem) i bivstvovanja sobom (ipse). U 102. godini umire HansGeorg Gadamer. Umire Pol Riker.

208

Knjievne teorije XX veka

Bibliografija
Hermeneutika2
N. Leniewski, O hermeneutyce radykalnej, Pozna 1998. M. P. Markowski, Nietzsche. Filozofia interpretacji, Krakw 1997. K. Michalski, Logika i czas. Prba analizy Husserlowskiej teorii sensu, Warsza wa 1988. K. Rosner, Hermeneutyka jako krytyka kultury. Heidegger, Gadamer, Ricoeur, Warszawa 1991. Studia z filozofii niemieckiej, red. S. Czerniak, J. Rolewski, t. 1: Hermene utyczna tosamo filozofii, Toru 199. Wok rozumienia. Studia i szkice z hermeneutyki, wybr, tum. G. Sowiski, Krakw 1993.

Vilhelm Diltaj
Dela prevedena na poljski W. Dilthey, Pisma estetyczne, oprac., wstp. i komentarz Z. Kuderowicz, tum. K. Krzemieniowa, Warszawa 1982. W. Dilthey, Powstanie hermeneutyki. Uzupenienia z rkopisw, u: idem, Pi sma estetyczne, tum. K. Krzemieniowa, Warszawa 1982. W. Dilthey, Rozumienie i ycie, tum. G. Sowiski, u: Wok rozumienia. Stu dia i szkice z hermeneutyki, wybr, tum. G. Sowiski, Krakw 1993. Najvanija literatura O. F. Bollnow, Wilhelm Dilthey jako twrca filozofii hermeneutycznej, u: Stu dia z filozofii niemieckiej, t. 1: Hermeneutyczna tosamo filozofii, red. S. Czerniak, J. Rolewski, Toru 199.
2 Bibliografija radova o hermeneutici je izuzetno obimna. Zbog toga smo se ograniili samo na najvanija dela i radove, koji e itaocu biti od pomoi u daljem istraivanju knjievnosti.

VI. Hermeneutika

209

Z. Krasnodbski, Rozumienie i ycie w filozofii Wilhelma Diltheya, u: idem, Ro zumienie ludzkiego zachowania. Rozwaania o filozoficznych podstawach nauk humanistycznych i spoeczych, Warszawa 1986. E. Paczkowskaagowska, Logos ycia. Filozofia hermeneutyczna w krgu Wil helma Diltheya, Gdask 2000.

Martin Hajdeger
Dela u prevodu na poljski Drogi Heideggera, red. J. Mizera, Principia 1998, t. 20. M. Heidegger, Bycie i czas, tum., przedm., przyp. B. Baran, Warszawa 199. M. Heidegger, Co zwie si myleniem?, tum. J. Mizera, Warszawa 2000. M. Heidegger, Drogi lasu, tum. J. Gierasimiuk et al., Warszawa, 1997, M. He idegger, Nietzsche, tum. A. Gniazdowski et al., oprac., wstp C. Wodzi ski, t. 1: Warszawa 1998, t. 2.: Warszawa 1999. M. Heidegger, Objanienia do poezji Hlderlina, tum. S. Lisiecka, Warszawa 200. M. Heidegger, Odczyty i rozprawy, tum. J. Mizera, Krakw 2002. M. Heidegger, Znaki drogi, tum. S. Bladzi et al., Warszawa 1999. M. Heidegger, W drodze do jzyka, tum. J. Mizera, Krakw 2000. M. Heidegger, Wyzwolenie, tum. J. Mizera, Krakw 1998. Najvanija literatura B. Baran, Saga Heideggera, Krakw 1988. Heidegger dzisiaj, red. P. Marciszuk, C. Wodziski, Warszawa 1991. K. Michalski, Heidegger i filozofia wspczesna, Warszawa 1978. C. Wodziski, Heidegger i problem za, Warszawa 199.

HansGeorg Gadamer
Radovi u prevodu na poljski jezik H.G. Gadamer, Aktualno pikna. Sztuka jako gra, symbol i wito, tum. K. Krzemieniowa, Warszawa 1993. H.G. Gadamer, Czy poeci umilkna?, tum. M. ukasiewicz, wybr, oprac. J. Margaski, Bydgoszcz 1998. H.G. Gadamer, Jzyk i rozumnienie, wybr, tum., pos. P. Dehnel, B. Sieroc ka, Warszawa 2003. H.G. Gadamer, Poetica. Wybrane eseje, tum. M. ukasiewicz, Warszawa 2001. 210
Knjievne teorije XX veka

H.G. Gadamer, Prawda i metoda. Zarys hermeneutyki filozoficznej, tum. B. Baran, Warszawa 200 (prev. na srpski: Istina i metoda, Sarajevo, 1978). H.G. Gadamer, Rozum, sowo, dzieje. Szkice wybrane, wybr, oprac., wstp K. Michalski, tum. M. ukasiewicz, K. Michalski, Warszawa 1979. Najvanija literatura A. Bronk, Rozumienie, dzieje, jzyk. Filozoficzna hermeneutyka H.G. Gadame ra, Lublin 1988. F. Chmielowski, Sztuka, sens, hermeneutyka. Filozofia sztuki H.G. Gadamera, Krakw 1993. P. Dybel, Granice rozumienia i interpretacji. O hermeneutyce HansaGeorga Gadamera, Krakw 2005.

Pol Riker
Radovi u poljskom izdanju P. Ricoeur, Drogi rozpoznania. Wykady Instytutu Nauk o Czowieku w Wied niu, tum. J. Margaski, Krakw 200. P. Ricoeur, Egzystencja i hermeneutyka. Rozprawy o metodzie, wybr, oprac., wprowadzenie S. Cichowicz, tum. E. Biekowska et al., Warszawa 1985. P. Ricoeur, Jezyk, tekst, interpretacja. Wybr pism, wybr, wstp K. Rosner, tum. P. Graff, K. Rosner, Warszawa 1989. P. Ricoeur, O sobie samym jako innym, tum. B. Chestowski, oprac. M. Kowal ska, Warszawa 2003. P. Ricoeur, Refleksja dokonana. Autobiografia intelektualna, tum. P. Bobow skaNastarzewska, Kty 2005. P. Ricoeur, Symbolika za, tum. S. Cichowicz, M. Ochab, Warszawa 1986. Najvanija literatura M. Drwiga, Paul Ricoeur daje do mylenia, Bydgoszcz 1998. M. Philibert, Paul Ricoeur, czyli wolno na miar nadziei, tum. E. Biekow ska et al., Warszawa 1976.

Mihal Pavel Markovski

VI. Hermeneutika

211

VII. STRUKTURALIZAM (I)

Jezik je vrst sistem, pa i teorija treba da bu de sistem podjednako vrst kao i jezik. Ferdinand de Sosir1 Struktura kao znaenjsko jedinstvo neto je vie od sumarne celine, odnosno takva celina koja nastaje prostim dodavanjem sastavnih delova, a strukturalna celina naglaava svaki od delova i obrnuto svaki od tih delova na glaava upravo tu, a ne neku drugu celinu. Jan Mukarovski2 Ali u emu se ispoljava poetinost? U to me da se re osea kao re, a ne samo kao reprezent imenovanog predmeta ili kao izliv emocije. Roman Jakobson3

1 2 3

F. de Sosir, Kurs opte lingvistike, Sremski KarlovciNovi Sad, 1996, str. 13, prevod: Duanka Toanac. J. Mukaovsk, Strukturalizm w estetyce i w nauce o literaturze, u: Teoria ba da literackich za granic. Antologia, t. 2: Od przeomu antypozytywistycznego do roku 1945, deo 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Krakw, 1986, str. 229. R. Jakobson, Co to jest poezja?, u: W poszukiwaniu istoty jzyka. Wybr pism, t. 12, Warszawa, 1989, t. 2, str. 138139.

Epoha strukturalizma
Strukturalizam je nesumnjivo bio najekspanzivniji pravac u huma nistici XX veka. Ako za njegov poetak uslovno prihvatimo datum objavljivanja Opte lingvistike Ferdinanda de Sosira (18571913) odnosno 1916. godinu, ako za njegov vrhunac uzmemo posleratnu fazu inspirisanu milju Klod LeviStrosa (ro. 1908) i ako prihva timo da je pravac zvani poststrukturalizam svojevrsna mutacija strukturalizma, onda se moemo sloiti s tim da je strukturalizam trajao skoro itav XX vek, tavie da njegove posledice oseamo i danas. Strukturalizam se u teoriji knjievnosti razvio pre svega pod uticajem dva snana impulsa koji su dopirali iz strukturalne lingvistike i strukturalne antropologije. Ove inspiracije odredile su ujedno i dinamiku razvoja ovog pravca u prvoj fazi (do Drugog svetskog rata) mogao se zapaziti snaniji uticaj lingvistikih teorija, dok su u drugoj (posle Drugog svetskog rata) u prvi plan izbile an tropoloke inspiracije. Ekspanzija strukturalizma ispoljila se u broj nim razliitim humanistikim disciplinama,5 a najvanije pojave obuhvaene terminom strukturalizam obino se sistematizuju na sledei nain:
 5 E. Kurzweil, The Age of Structuralism: LviStrauss to Foucault, New York, 1980, ak odreuje XX vek kao vek strukturalizma. Osim lingvistike i nauke o knjievnosti, snaan uticaj strukturalizma moe se zapaziti, na primer, i u: istoriji ideja (M. Fuko), psihoanalizi (. Lakan), sociologiji i etnologiji (P. Burdije, G. Dimezil), filozofiji nauke (M. Sere), marksizmu (L. Altise), teoriji filma (. Mec). Sada je prihvaeno da se svi ovi uticaji zovu upravo strukturalizam, mada, ako je re o celini, taj naziv zasluuje samo strukturalna antropologija LeviStrosa s obzirom na nivo filo zofskog sistema pridavanog njegovoj koncepciji. Tvorci strukturalizma u lin gvistici, ni pioniri primene principa De Sosirove teorije u nauci o knjievno sti nisu bili svesni filozofskih principa ovog pravca i uopte im nije bilo stalo do stvaranja sistema, nego vie do prilagoavanja praktinih i istraivakih sredstava proverenih ve na polju lingvistike, analizi / opisu knjievnosti.
XX vek vek strukturalizma

Uticaj lingvistike i antropologije

VII. Strukturalizam (I)

215

Predstavnici strukturalistike lingvistike

Strukturalistike kole nauke o knjievnosti

1. L i ng v ist i ka: Glavne kole: enevska kola (Ferdinand de Sosir, arl Bali); Praka kola (Roman Jakobson, Nikolaj Trubecki); Kopenhaka kola (Luj Hjelmslev); Amerika kola (Franc Boas, Edvard Sapir, Benjamin i Vorf, Leonard Blumfild).6 2. St r u ktu r a l na ant rop ol og ij a e t nol og ij a: teorija Klod LeviStrosa. 3. Nau k a o k nji e v nost i: Glavne kole i orijentacije: Praka strukturalistika kola (Roman Jakobson, Jan Mu karovski, Feliks Vodika, Bohuslav Havranek, Vilem Ma tezius); lingvistika poetika (teorija poznog Jakobsona); generativna poetika (Francuska naratoloka kola); poetika recepcije (Poljska kola teorije knjievne komuni kacije), strukturalistike poetike ezdesetih do osamdesetih godi na (Cvetan Todorov, erar enet, Rolan Bart); intertekstualne poetike osamdesetih godina (erar enet, Majkl Rifater).7 Strukturalizam u nauci o knjievnosti bio je takoe veoma slo en i unutar sebe izdiferenciran pravac to je jo jedan razlog da se, zbog uvodne sistematizacije mnotva koncepcija obuhvaenih tim nazivom, dodatno istaknu dva problemska pravca:8 1. L i ng v ist i ke p o et i ke Najsnaniju inspiraciju za ovaj pravac predstavljala je struk turalna lingvistika, a naroito De Sosirova teorija jezika i opte lingvistike, kao i fonologija Nikolaja Trubeckog. Uslovni poetak pravca, kao to je ve reeno, najee se vezuje za datum objavljivanja De Sosirove Opte lingvisti ke (1916). U ovom sluaju u prvi plan je izbila teorija pe snikog jezika, a najvaniji zadatak postalo je definisanje
6 7 8 Razvijala se nezavisno od evropskog strukturalizma. U svakoj grupi nabrojala sam samo najvanije pojave. U sluaju lingvistike i antropologije nabrojane su kole i teorije koje su odigrale sutinsku ulogu za teoriju knjievnosti. S obzirom na razliita interesovanja istraivaa okupljenih oko prvog ili dru gog pravca, moe se ak govoriti i o dva strukturalizma u nauci o knjievno sti ili prema definiciji R. oulsa o niskom i visokom strukturalizmu.
Knjievne teorije XX veka

De Sosirova teorija jezika

Teorija pesnikog jezika

216

specifinih osobina tog jezika u odnosu na jezik uopte. Ovog su se poduhvatili istraivai iz kruga Prake struktu ralistike kole od 1926. do 198. godine i nastavili ih, ta koe, i posle rata na terenu takozvane lingvistike poetike poznog Jakobsona ezdesetih godina. 2. Gr amat i ke k nji e v nost i Inspiracije koncepcijama De Sosira i Trubeckog odigrale su u ovom sluaju posrednu ulogu, a najbitnijima su se poka zali uticaji antropoloke misli K. LeviStrosa. Kao uslovni poetak ovog pravca najee se prihvata datum objavljiva nja uvene Strukturalne antropologije LeviStrosa, odnosno 1958. godina.9 Poseban znaaj dobila je ovde ideja opte gra matike knjievnosti koju su naroito prihvatili strunjaci za knjievnost iz kruga Francuske naratoloke kole (zvanino je poela da deluje 1966. godine). Pokuaji konstruisanja takve gramatike poeli su od strukturalnih analiza prie i nastavljeni su (kod nekih predstavnika kole) manjevie do osamdesetih godina. Bitan uticaj na ovaj pravac bila je inspirisanost morfolokim analizama magine bajke, koje je dvadesetih godina XX veka izvrio ruski folklorista Vladi mir Prop, ali i ideja transformativnogenerativne gramatike amerikog lingviste Noama omskog.10

Opta gramatika knjievnosti

10

Iako neki istraivai pomeraju ovu granicu unazad, sve do 195. godine, kad je bio objavljen programski tekst LeviStrosa LAnalyse structurale en lin guistique et en anthropologie, Word: Journal of the Linguistic Circle of New York, 195, t. 1, br. 2. Ovaj tekst je zatim bio ponovo objavljen u Struktural noj antropologiji. Vie o tome: Strukturalizam (II). Takoe postoji gledite po kojem se kao oficijelan poetak posleratnog strukturalizma uzima 199. godina, to znai datum objavljivanja LeviStrosove knjige Les Structures lmentaires de la parent (Osnovne strukture srodnosti), objavljene u Parizu 199. godine, u kojoj on prvi put upotrebljava metodu strukturalne analize za opis porodinih odnosa u primitivnim plemenima. Iz perspektive nauke o knjievnosti ipak se ini najboljim prihvatanje datuma objavljivanja Struk turalne antropologije, jer je ona u najveoj meri uticala na neobian razvoj strukturalizma u humanistikim naukama. S obzirom na obimnost problematike, drugi pravac je obraen u posebnom poglavlju. Pogledati: Strukturalizam (II). Ovakva podela se opravdava i u sluaju drugog pravca izrazitijim uticajem strukturalistike semiotike, i zato sam sebi dozvolila da ove dve linije strukturalizma podelim opirnom obra dom semiotike i semiologije.

VII. Strukturalizam (I)

217

De Sosir i rani strukturalizam


Opti karakter knjievnoteorijske misli u znaku strukturalizma u poetku je, pre svega, odreivala koncepcija vajcarskog lingviste Ferdinanda de Sosira. Iako su glavni predmet De Sosirovih istrai vakih interesovanja bili sanskrit i indoevropska lingvistika, u isto riju su ipak ula predavanja o optoj lingvistici koja je od 1906. do 1911. godine odrao na odseku za humanistiku enevskog univerzi teta.11 Ova predavanja objavili su nakon De Sosirove smrti njegovi saradnici arl Bali i Albert Seehej u obliku Cours de linguisti que gnrale (Opta lingvistika), pripremljene na osnovi beleaka slualaca; De Sosir nije iza sebe ostavio sistematian zapis predava nja, pa ak ni njihov plan. Prvo izdanje Opte lingvistike pojavilo se 1916. godine,12 a za nauku o knjievnosti kao najbitnije su se poka zale opte De Sosirove teze koje su se odnosile na samu lingvistiku i na jezik kao njen predmet. De Sosir nije bez razloga zapoinjao svoja razmatranja istica njem najvanijih zadataka lingvistike kao opte i autonomne na une discipline (to znai odvojene od drugih grana nauke). Kao jedno od osnovnih poduhvata tako shvaene nauke trebalo je pri hvatiti da ona: Istrauje koje su snage na delu, stalno i univerzalno, u svim jezicima i da izlui opte zakone na koje se mogu sve sti sve posebne pojave istorije.13
Predmet istraivanja strukturalizma

De Sosirova enevska predavanja

Objavljivanje Opte lingvistike

Zadaci lingvistike

Uspenost ovakve zamisli trebalo je pre svega da garantuje ve oma precizno odreen predmet istraivanja. Ovaj predmet nije mo gao postati govor izdiferenciran, iznutra komplikovan, razdvo jen istovremeno individualan i drutveni, istorijski konstantan i promenljiv, koji zahteva pozivanje na brojne razliite oblasti. Dakle, postao je univerzalan i apstraktan sistem jezika. Svoju nenaklonje nost prema govoru De Sosir je saoptio ve na samom poetku: I zaista, usled svih tih dvojnosti, jedino jezik izgleda podo ban za jednu samostalnu definiciju i jedino on daje jednu taku oslonca koja zadovoljava duh.1
11 12 13 1 Treba znati da su velik uticaj na De Sosirove stavove izvrili i poljski lingvisti an Boduen de Kurtene (1851929) i Mikolaj Kruevski (18511887). F. de Sosir, Kurs opte lingvistike, ibid. F. de Sosir, Opta lingvistika, op. cit., str. 15. Ibid., str. 18.
Knjievne teorije XX veka

218

STRUKTURA/SISTEM najjed nostavnije shvaena struktura je: sklop, graa, unutranja organiza cija, konstrukcija. Termin proizla zi iz teorije organizama XIX veka. Na prelazu iz XIX u XX vek, kao i na poetku XX veka, on se pojavio, izmeu ostalog, i kod nemakog fi lozofa Vilhelma Diltaja (psihika struktura), u psihoanalizi Sigmun da Frojda (struktura nesvesnog), a neto kasnije i u fenomenologiji knjievnosti Romana Ingardena (struktura knjievnog dela). Me utim, tu je struktura znaila samo sklop, topografiju, raspored nivoa ili oblasti dakle, jo uvek nije imala tako precizno i konkretno znaenje koje su ovom terminu dali praki i francuski strukturalisti. Tre ba, takoe, imati u vidu da otac strukturalizma Ferdinand de Sosir uopte nije koristio pojam struk ture (or Munen ga je ak nazvao le structuraliste sans le savoir ne svesni strukturalista). Meutim, De Sosirovo shvatanje jezika kao sistema potpuno se poklapalo sa onim to e se podrazumevati pod pojmom strukture, u formi u kojoj e se on pojaviti u okviru struktura lizma, i zato je, na kraju, upravo taj termin prihvaen kao naziv za itav pravac. Kategorija strukture ustali la se tek posle 1929. godine (I meu narodni kongres lingvista u Pragu) u izrazu struktura datog sistema te, dakle, kao definicija koja se odnosi na unutranju organizaciju sistema jezika. Tada se pod struktu rom poeo podrazumevati odreen sistem elemenata povezanih veoma vrstim unutranjim zavisnostima. Najbolje tumaenje termina je ipak predloio vajcarski filozof i psiho logstrukturalista an Pijae 1968. godine. Pijaeovu koncepciju su odli kovale sledee osobine strukture:
VII. Strukturalizam (I)

Prve reenice Opte lingvistike veoma su otvoreno pokazale name re istraivaa pre svega mu je bi lo stalo do ienja polja ispitivanja od promenljivosti i vieznanosti, a zahvaljujui tome do moguno sti da se upravo stvarana disciplina osloni na snane i vrste temelje. I zbog toga je predmet opte lingvi stike postao upravo s istem j e zi k a (lang ue), a ne govor (langa g e) ili p oj e d ina na iva re (parole ). Osim toga, autonom nosti lingvistike kao nezavisne discipline, prema De Sosirovom miljenju, odgovarala je autonom nost jezika (njegova nezavisnost od spoljanje stvarnosti). Jezik je definisan kao zajedniki i celovit sistem uzajamnih povezanosti i odnosa svih pojedinanih eleme nata. De Sosir je pri tom izdvojio i najmanje (elementarne) nedeljive jezike jedinice koje su na zvu nom nivou (fone me ).15 Foneme su u optoj strukturi jezika ulazile u meusobne zavisnosti zvune razlike (binarne opozicije). Ova te za je imala veliki znaaj zapravo je oznaavala da je svaki elemenat jezika postojao samo zahvaljuju i zvunim razlikama, a kao dalju
15 Termin fonema preuzeo je od fran cuskog fonetiara A. DifriDeanta (koji ga je uveo 1873. godine) i u tom sluaju znai glas. De Sosir je neznat no modifikovao ovaj koncept da bi ga prilagodio potrebama svoje teorije jezika. Ideja foneme kao elementarne zvune jedinice jezika odigrala je ka snije vanu ulogu u koncepciji fran cuskog strukturaliste K. LeviStrosa. Pogledati: Strukturalizam (II).

Nova disciplina

Autonomnost jezika

Binarne opozicije

219

Arbitrarnost jezikog znaka

Imanentno istraivanje jezika

posledicu zahvaljujui pojmov celovitost struktura nije zbir nim razlikama nije imao samo delova, ve celina sa odreenom, stalnu vrednost. Njegovu sutinu, veoma povezanom (sistemskom) kao i njegove osobine i funkcije, unutranjom organizacijom svaki odreivala je jedino pozicija koju elemenat funkcionie u vrstoj zavi snosti od drugih elemenata, postoji je zauzimao u itavom sistemu. prioritet celine nad delovima; Slino tome znaenje rei u jezi preobraaji struktura je di ku proizlazilo je samo iz pozicione namina, sposobna za unutranje vrednosti znaka (te, opet, dakle transformacione procese (na pri iz mesta koje je imao u sistemu), mer, jezik je sposoban da preobra ava osnovne tipove reenica u na primer, iz njegovog odnosa pre beskonaan broj novih iskaza zadr ma predmetu koji zamenjuje (na avajui taj proces u okviru sopstve primer, rei bat i pat meusob ne sistemske organizacije); no su se razlikovale s obzirom na s amousmeravanje i zatvo renost struktura se ne poziva ni zvunu razliku, a ne s obzirom na na ta drugo osim na sebe, da bi to to upuuju na odreene vrste opravdala sopstvene transformativ predmeta ili pojava). Veza znaka i ne procedure (na primer, za vreme znaenja imala je, dakle, ar bit r a istraivanja jezika, nema potrebe da r an karakter, a nezavisnost znaka se poziva na vanjeziku stvarnost, ve na unutranji sistem odnosa i od stvarnosti dodatno je ojaavala pojmova); tezu koja se odnosila na njegovu f unkcionalizam svaki ele unutranju konstrukciju u De ment ima odreenu funkciju u Sosirovom sistemu j e z i k i z na k strukturi i s obzirom na tu funkciju on je bio definisan kao povezanost se istrauje ili opisuje; pravilnosti i homologij e akustike slike (signifiant = oznai na osnovi struktur nieg reda mo telj) i pojma (signifi = oznaeno). emo odrediti zakone koji vladaju De Sosira nije, dakle, interesovao strukturama vieg reda (takozvane stvarni predmet koji je predstav homoloke hipoteze). Tako se, dakle, u strukturalnim kategorijama moe ljao znak,16 ve samo sistemski (i govoriti kako o jeziku (sistemu) ta sti) odnosi zvukova i pojmova. ko, na primer, i o knjievnoj tradiciji, Zahvaljujui ovakvim pretpostav odnosno o pojedinanom delu.* kama mogao je i mane nt no (to * . Pijae, Strukturalizam, Beograd, 1978, prevod: Nada PopoviPerii. znai, bez pozivanja na bilo ta izvan njega) istraivati sistem jezi ka. Samim tim se realizovala pretpostavka koju je istraiva takoe veoma jasno formulisao ve u uvodu: Jezik je celina sam po sebi i princip klasifikacije. De Sosira je, takoe, znatno vie interesovala unutranja orga nizacija jezikog sistema i opteg principa koji jezikom vlada nego, na primer, njegova evolucija jezik je trebalo da se shvati pre svega
16 Pogledati, takoe, poglavlje posveeno semiotici i semiologiji.
Knjievne teorije XX veka

220

sa sinhronijske, a ne dijahronijske (istorijske) take gledita. Zahva ljujui ovakvim pretpostavkama jeziki oznaitelj (signifiant) to znai, zahvaljujui oslobaa = = znak oznaeno (signifi) nju jezika od veza sa stvarnou i drvo akustika slika istorijom, a i od drutvenih i psiho = = pojam drvo lokih zapleta, kao i od proizvoljno sti govora on je, takoe, mogao U njegovoj koncepciji najbitnije je bilo to to su zvunim nizovima stvoriti maksimalno istu nauku (akustikim slikama) odgovara o jeziku u iji centar se smestio li opti pojmovi a ne stvarni pred apstraktan sistem. Jezik se, prema meti, kao i to to je veza izmeu De Sosirovom shvatanju, odliko zvukova i pojmova imala arbitra vao zapravo unutranjom dinami ran karakter odnosno nije posto jala nijedna prirodna veza koja je kom, ali ona je imala samo imanen povezivala glasove drvo s poj tan karakter.17 Ovu ideju je dobro mom drvo, ve samo odreen ilustrovao primer koji je dao sam dogovor (konvencija). Zahvaljuju tvorac opte lingvistike bilo je to i takvoj definiciji znaka, De Sosir poreenje jezike igre s partijom je mogao da sauva pojmovnu i aha. Isto kao to u partiji aha stotu jezikog sistema. objanjavao je De Sosir vrednost figura zavisi od njihovog poloaja na ahovskoj tabli, tako i u jeziku svaki elemenat dobija odreenu vrednost zahvaljujui odnosu pre ma svim drugim elementima. Situacije unutar ahovskog sistema se zaista menjaju (on je trenutan), ali postoje i nepromenljiva pravila koja su na snazi posle svakog poteza. Slino je i u jeziku u kojem po stoje takva, jednom zauvek prihvaena pravila to su stalna naela semiologije. Napokon prelaz u ahu s jednog stanja ravnotee u drugo (na primer, promena mesta jedne figure) ili u lingvistikoj terminologiji s jedne sinhronije na drugu, ne remeti unutranju ravnoteu itavog sistema iako sasvim sigurno na njega deluje. Ove promene, dakle, imaju imanentan karakter.18 Nain istraivanja koji je predloio De Sosir uklanjao je iz vid nog polja uzronoposledine veze (genezu) pojava, smetajui u centar panje sklopove unutranjih odnosa elemenata sistema, kao i njihove funkcionalne zavisnosti. Nastavljajui sa svojim primerom partije aha, tvorac opte lingvistike uvia da njegovo poreenje u jednoj taki obmanjuje jer ahista uglavnom namerava da izvede odreen potez ahovskom figurom, dok jezik nita unapred ne
JEZIKI ZNAK prema De So siru: 17 18 Ova teza e biti od sutinskog znaaja za prake strukturaliste, naroito za Mukarovskog. F. de Sosir, Opta lingvistika, op. cit., str. 107108.

Sinhronija / dijahronija

Jezika igra

Kritika genetikih istraivanja

VII. Strukturalizam (I)

221

Sistem bez subjekta

Pojmovni dualizam

Pretpostavke strukturalistike nauke o knjievnosti

Strukturalne poetike

smilja; njegove figure se sluajno menjaju. I, na kraju, iz podru ja interesovanja nauke o jeziku bio je eliminisan i njegov korisnik ljudsko korienje jezika je ipak proisticalo samo iz pasivnog primanja optih i univerzalnih mogunosti govora sadranih u si stemu. De Sosirova teorija jezika imala je opti, apstraktan i univer zalan karakter. Njegov nain miljenja odlikovao se i pojmovnim dualizmom osnovni tip organizacije na pojedinanim nivoima stvarale su razliite opozicije (binarna opozicija, opozicija izmeu sistema jezika i govora, izmeu oznaitelja i oznaenog u struktu ri samog sistema jezika, opozicija izmeu sinhronije i dijahronije itd.). Koncepcija te vrste na kraju je stvorila vrstu osnovu za samu nauku za pravu naunu lingvistiku koja je zahvaljujui tome mo gla da postane u istom smislu opta i univerzalna i u toj sferi veo ma snano uticala i na refleksiju o knjievnosti. Sline pretpostavke e, dakle, biti ideje vodilje pojedinim poko lenjima i grupama teoretiara knjievnosti koji su De Sosirove teze primenjivali na nauku o knjievnosti. I kao u sluaju autora Opte lingvistike, ovde u prvi plan izbija namera stvaranja autonomne nau ke o knjievnosti zasnovane na vrstim naunim temeljima. I ovde e se u centru panje nai jezik a ne govor sistem knjievnog jezika a ne pojedinani knjievni iskazi. De Sosirov program teorije jezika i opte lingvistike e, dakle, stvoriti neto poput istraivakog pogle da na svet koji e za dugi niz godina odrediti opti karakter istraiva nja teoretiara knjievnosti. Na osnovi nauke o knjievnosti, struktu ralizam e proizvesti itavu seriju strukturalnih poetika poev od predratnih dostignua Prake kole do razliitih poetika ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina (lingvistike, generativne, re ceptivne i intertekstualne poetike). De Sosirova gledita na nauku o knjievnosti prvi e primeniti predstavnici Prake strukturalistike kole. Oni, meutim, nee samo dosledno nastavljati De Sosirovo de lo, nego e, takoe, modifikovati njegovu koncepciju da bi je uinili jo pogodnijom za izraavanje onoga to je specifino za knjievnost i za stvaranje preciznog programa njenog istraivanja.

Praka strukturalistika kola


Praki strukturalizam

Ruski lingvista i teoretiar knjievnosti Roman Jakobson (1896 1982) napustio je 1920. Moskvu i krenuo u Prag u kojem je postao jedan od glavnih inicijatora stvaranja Prakog lingvistikog kruga. Ovaj krug je delovao od 1926. do 198. godine, a njegovi glavni
222
Knjievne teorije XX veka

predstavnici, osim Jakobsona, bili su i: Jan Mukarovski (1891 1975), Feliks Vodika, Vilem Matezijus, Bohuslav Havranek i Nikolaj S. Trubecki. Praki strukturalisti su se, u stvari, veoma nonalantno odnosili prema dostignuima svojih prethodnika ruskih formali sta iako su im, nesumnjivo, mnogo dugovali.19 Ove dve kole po vezivali su upravo Jakobson, kao i ruski istraiva Jurij N. Tinjanov. Ovaj drugi je u tekstu objavljenom jo 192. godine, pod naslovom Pitanje pesnikog jezika, uveo koncepciju knjievnog umetnikog dela kao dinamine celine u kojoj su svi elementi uzajamno poveza ni i podreeni naelnom konstrukcionom principu. Razmiljajui o funkciji svakog elementa dela veoma se udaljavao od mehanicisti kog shvatanja knjievnosti kao zbira postupaka, koje je dominiralo u okviru formalizma. Jo je rad iz 1927. godine, pod naslovom Pro blemi prouavanja jezika i knjievnosti20 (koji je Tinjanov napisao zajedno s Jakobsonom), bio veoma jasan signal stvaranja potpuno novog istraivakog programa. Via kategorija postao je ovde upravo sistem knjievnog jezika, a osnovni zadatak analiza funkcionalnosti njegovih elemenata. Tu su se javile i brojne asocijacije na De Sosirovu terminologiju. Naglaavajui plodotvornost distinkcij koje je uveo tvorac opte lingvistike, oba istraivaa insistirala su na neminovno sti prouavanja uzajamnih odnosa pojedinanih knjievnih iskaza, ali i kompleksa optih jezikih normi koje ih odreuju. Osnovni zadatak prakih strukturalista ipak je, pre svega, bilo stvaralako razvijanje i upotpunjavanje De Sosirove koncepcije u oblasti lingvistike, kao i usvajanje De Sosirove ideje jezika za opis pesnikog jezika, a i njegove koncepcije opte lingvistike za odre ivanje zadataka nauke o knjievnosti. Na Prvom kongresu slavista, 1929. godine, eki naunici su predstavili takozvane Teze Prakog lingvistikog kruga koje se mogu smatrati ve kao zreli manifest kole. Osnovni problem je za njih bio odgovor na pitanje: ta je poetinost?; ali, postavljajui pitanje poetinosti u centar intereso vanja nauke o knjievnosti, naglaavali su slinosti izmeu pesni kog jezika i sistema opteg jezika i sutinske razlike koje razdvajaju te jezike. Kao jednu od najvanijih osobina pesnikog jezika sma trali su slabljenje njegovog okretanja na vanjeziku sferu, u korist eksponiranja samog znaka kao takvog (autoteli nost ). Druga
19 20 Jakobson je, na primer, formalizam zvao dejom boleu strukturalizma. U trenutku kad su praki strukturalisti poeli da formuliu svoj program, Ru ska formalistika kola doivljava svoj kraj. J. Tinjanov i R. Jakobson, Problemi prouavanja jezika i knjievnosti, u: Po etika ruskog formalizma, Prosveta, Beograd, 1970.

Koncepcija umetnike tvorevine Tinjanova

Sistem knjievnog jezika Funkcionalnost

Teze Prakog lingvistikog kruga

Osobine pesnikog jezika

VII. Strukturalizam (I)

223

Poetski iskaz kao funkcionalna celina

Protiv strukturalistikog imanentizma Knjievni sistem i drugi znakovni sistemi

takoe vana osobina jeste a ktu POETSKI JEZIK a l i z a c ij a raznih nivoa sistema je reeno: skup specifinihdrugaije osobina zika te, dakle, isticanje u prvi plan karakteristinih za knjievnost i razlikovanje takvih nivoa koji u (naroito za poeziju). Smatra se optem jeziku ne moraju uopte da je on ili sistem (stvoren prema da budu zapaeni (na primer, fono modelu opteg jezika) ili funkcio loki nivo u sluaju onomatopeji nalna varijanta jezike prakse ija je glavna osobina dominacija nad kih sredstava na koji, u principu, estetskom (poetskom) funkcijom, ne obraamo panju tokom obine nasuprot drugim varijantama jezi jezike komunikacije). U Tezama ka u kojima ova funkcija igra dru se javljao i poetni pokuaj odrei gorazrednu ulogu. U poetskom vanja specifinosti poetske funkci jeziku se pojavljuje posebna dina mika napetosti izmeu estetske je odnosno, eksponiranja samih funkcije (istovremeno i unutranje jezikih znakova (njihovog oznai celovitosti komunikata) i ostalih telja, a ne oznaenog prema De funkcija jezika saznajne, ekspre Sosirovoj terminologiji). Praki te sivne, impresivne, fatike i metaje oretiari su pri tom poetski iskaz zike (preko kojih komunikat alje shvatali kao funkcionalnu celinu prema spolja: prema stvarnosti o kojoj govori, ka recipijentu i poi upravo je odatle proisticao po ljaocu, ka vrsti komunikata meu stulat istraivanja svakog elementa njima i ka kodu jezika). tog iskaza uvek povezanog sa svo jom celinom. Meutim, oni su se suprotstavljali strukturalistikom imanentizmu iju su opasnost videli naroito u eventualnim pokua jima nekritike primene De Sosirove misli na nauku o knjievnosti. Jo u pomenutom tekstu iz 1927. godine, Jakobson i Tinjanov su, na primer, skretali panju na ogranienosti analize usmerene samo na otkrivanje strukturnih prava jezika i knjievnosti. Isticali su da: Otkrivanje imanentnih zakonitosti istorije knjievnosti (ili jezika) doputa nam da opiemo svaku efektivnu zame nu knjievnog ili lingvistikog sistema jednog drugim. Ali to ne objanjava tempo evolucije...21 Strukturalnu analizu knjievnosti trebalo je proiriti prouava njem meuzavisnosti knjievnog i drugih sistema, a istovremeno nauke o knjievnosti i drugih disciplina. Odjek ovih uverenja poja vio se i u Tezama gde je skrenuta panja na sutinsku podreenost poetskog iskaza strukturama vieg reda ne samo sistemu jezika ve i sistemu knjievne tradicije. Osim optih pitanja, naunici iz Prakog kruga predloili su u svom manifestu i poseban program prouavanja pojedinih slojeva pesnikog jezika njegovu zvunu
21 Ibid., str. 365366.
Knjievne teorije XX veka

22

stranu (rima, ritam, pojave kao to su eufonija, intonacija i sl.), i lek siki materijal i sintaksu.22 Dakle, slino formalistima, i praki strukturalisti su postavljali pitanje o specifinosti knjievnosti i za njih se ta specifinost pre svega ispoljavala u jeziku. Meutim, strukturaliste su od formalista delile i sutinske razlike: od prihvatanja poetinosti kao iskljuivog predmeta istra ivanja, oni su doli do istraivanja razliitih funkcionalnih implikacija knjievnog dela (te, dakle, poetinosti shvaene u odnosu na druge funkcije umetnikog iskaza); od koncepcije knjievnosti kao autonomnog jezikog sistema na istraivanje odnosa tog sistema i drugih sistema kulture; od analiziranja postupaka u knjievnom delu i njihovog delovanja na perceptivne procese primaoca na istraivanje znakova koji funkcioniu u komunikacionim inovima kao i na njihove semantike sadrine. Osnovni termini teorije knjievnosti u znaku Prake kole po stali su, osim pesnikog jezika, takoe: st r u ktu ra, zna k i f un k cij a (estetska i poetska). Ovo su bile i kljune kategorije u koncep cijama ve pomenutih najvanijih predstavnika Prake kole: Jana Mukarovskog i Romana Jakobsona. Takoe, oba ova istraivaa objedinjavala su osobine tako poeljne za strukturaliste istovreme no su bili i lingvisti i teoretiari poezije. Za obojicu je najvaniji bio odgovor na pitanje: ta je u stvari poetinost?

Specifinost knjievnosti

Osnovni termini Prake kole

ta je u stvari poetinost?
Mukarovski je poeo od analize ekog stiha23 i od pokuaja pove zivanja fonologije i versologije, kao i knjievne stilistike, uviajui, najzad, korist koja proizlazi iz takve veze za obe discipline (za teori ju knjievnosti, i obrnuto za lingvistiku).2 Ipak, za njega je naj vaniji zadatak postalo davanje odgovora na pitanje: ta razlikuje
22 Praska szkoa strukturalna w latach 19261948. Wybr materiaw, Warsza wa, 1966, str. 355. Pogledati o tome: J. Sawiski, Jan Mukaovsk: program estetyki strukturalnej, u: J. Mukaovsk, Wrd znakw i struktur. Wybr szki cw, Warszawa, 1970, str. 78. U radovima Pspvek k estetice eskho vere (1923) i Mchv Mj. Estetick studie (1928). J. Mukaovsk, Fonologia i poetyka (1930), u: Teoria bada literackich..., op. cit., t. 2, deo 3, str. 226.
Istraivanja Mukarovskog

23 2

VII. Strukturalizam (I)

225

Jakobsonova koncepcija poetinosti

knjievnost od ostale upotrebe jezika i ta se moe prihvatiti kao specifina osobina pesnikog jezika? Potreba za odgovorom na ova pitanja vodila je manjevie u isto vreme i Romana Jakobsona. U emu se ispoljava p o et i no st? pitao se, na primer, u radu pod nazivom ta je poezija? (1933) i, kako je dolikovalo struktura listi, trudio se da prui jednoznaan odgovor tragajui za univerzal nom i vanvremenskom osobinom poetinosti. Tako je naglaavao da se sadraj pojma poezija moe menjati, dok poetska funkcija uvek ostaje ista. Poetinost je zaista bila, prema njegovom milje nju, samo deo sloene strukture knjievnog dela, ali upravo je ona organizovala pesniko delo, pa ak kako je naglaavao njime vla dala. Ona je predstavljala deo koji nuno preobraava ostale elemente i zajedniki odreuje vrednost celine, slino kao to ni ulje koje nije po sebno jelo, a nije ni sluajan dodatak, mehanika kompo nenta, menja ukus itavog jela ....25 I pojavljivala se naroito onda, kad se re osea kao re, a ne samo kao neto to reprezentuje na zvani predmet ili kao izliv emocije.26

Protiv reprezentacije u knjievnosti

Svojstva poetskog jezika prema Mukarovskom

A da bi poetinost zaivela u potpunosti isticao je istraiva re je trebalo da postane autotelina, da predstavlja samo samu sebe morala je istovremeno da postoji oslabljena relacija reprezentaci je, odnosno zamene predmeta na koji se re odnosila. Poetinost je, dakle, za Jakobsona bila autonomna pojava kao njena specifinost ispostavljao se istovremeni identitet znaka i predmeta i nedostatak tog identiteta. Bez ove suprotstavljenosti, kako je tvrdio, i napetosti koja je prati, ne bi bilo ni kretanja pojmova, ni znakova. Pesniki jezik je tako upotrebljavao opte jezike mehanizme i ostvarivao ko munikativnu funkciju, ali im se istovremeno suprotstavljao koncen triui se iskljuivo na sebe a ne na prenoenu informaciju. I obr nuto poetinost je takoe bila osobina svakog iskaza koji je imao jeziki karakter a obavljao, pre svega, praktinu funkciju. Zatim je Jan Mukarovski u tekstu pod naslovom O pesnikom jeziku, objavljenom 190. godine, izvrio sintezu najvanijih uvere nja o specifinim svojstvima jezika knjievnosti. Osnovni pravac istraivanja je i dalje odreivala opta lingvistika koja je teoriji
25 26 R. Jakobson, Co to jest poezja?, op. cit., str. 138. Ibid., str. 138139.
Knjievne teorije XX veka

226

JEZIKE FUNKCIJE / JEZIKE FUNKCIJE KNJIEVNOG DE LA prema nemakom lingvisti Karlu Bileru, jezik vri odreenu funkciju u osnovnom komunikaci onom sistemu: poiljalackomuni katprimalac. To je skup odnosa jezikog komunikata prema vanje zikoj stvarnosti (informacija o stvarnosti koju sadri komunikat) koji je on nazvao re pre ze nt at iv nom f u n kcij om (Darstellung), odnos izmeu jezikog komuni kata i njegovog poiljaoca (infor macija o poiljaocu sadrana u komunikatu) ek spre siv nom f u n kcij om (Ausdruck) i, na kra ju, odnos izmeu jezikog komu nikata i primaoca (ekvivalentno, informacija o primaocu koju sadr i komunikat) impre siv nom f u n kcij om (Appell). Ovaj model primenjen je i na opis funkcionisa nja knjievnog komunikata i isto vremeno proiren za pojavu jo jedne funkcije e stetske f un k c ij e (Mukarovski) ili poetske funkcije (Jakobson). Ova funkcija oznaava odnos knjievnog komu nikata prema samom sebi (dakle, isticanje u prvi plan sopstvene umetnike forme, formalne grae i konstruktivnog poretka). Jakob sonov model podrazumevao je dodatnu pojavu jo dve funkcije me t aj e z ike f un kcij e koja informie o pravilima jezikog ko da u kome je formulisan komuni kat i fat ike f u n kcij e (oznaa va elemente koji postoje u jeziku i slue odravanju kontakta izmeu poiljaoca i primaoca, na primer, izrazi kao to su: halo, zdravo i sl.). funkcije su, prema Jakobsono vom miljenju, bile dinamiki zavi sne od estetske funkcije koju je on definisao kao projekciju principa ekvivalentnosti sa ose izbora na osu kombinacije.
VII. Strukturalizam (I)

knjievnosti donela produbljenu svest o cilju jezikih iskaza i funk ciji pojedinanih jezikih sredsta va. On je video pesniki jezik kao deo jezikog sistema i kao jedan od funkcionalnih jezika.27 Palji vo analizirajui istoriju shvatanja pesnikog jezika, poev od anti kog pa sve do savremenog doba, Mukarovski je opet kako je do likovalo tipinom strukturalisti ipak tragao za takvim nainom odreivanja specifinosti onog jezika koji e imati apsolutno uni verzalni karakter vanvremenski i transistorijski, a pri tom nezavisan od razliitih knjievnih tradicija i konvencija. Ova pretpostavka mu je nalagala da praktino odbaci sve dotadanje, istorijski potvrene na ine definisanja pesnikog jezika (kao ukrasnog, lepog, emocional nog, upeatljivog, slikovnog, indi vidualnog i sl.). Tako je metodom eliminacije doao do uverenja da je pesniki jezik na trajan i nepro menljiv nain samo funkcionalno odreen odnosno, kroz svoju e ste t i ku f un kciju. Na kraju je izneo gledite da cilj pesni kog iskaza jeste estetsko dejstvo i istovremeno je formulisao defini ciju estetske funkcije. Ta funkcija se mogla pojavljivati i u drugim varijantama jezika, ali samo kao pratea pojava. U pesnikom jezi ku, meutim, igra glavnu ulogu sk re u i p a nju pr i mao c a
27 J. Mukarovski, Struktura pesnikog jezika, Zavod za udbenike i nastav na sredstva, Beograd, 1985, str. 8, prevod: Aleksandar Ili.

Pesniki jezik kao funkcionalni jezik

Definicija estetike funkcije

227

Kritika formalizma

na s am j e z ik i z na k, drugaiju od opteg jezika iji je osnovni cilj sporazumevanje.28 Opet se, dakle, koncepcija Mukarovskog na prvi pogled nije razlikovala od ranijih dijagnoza ruskih formalista za koje je, kao to ve znamo, poetinost takoe bila svrhovitost bez svrhe ili sama sebi svrha. Prihvatajui samo ovo kao osobinu pesnikog jezika, for malisti su ga time radikalno razdvajali od praktinog jezika treti rajui i jedan i drugi kao potpuno nezavisne jezike. Mukarovski se, meutim, odluno suprotstavljao takvom postavljanju stvari i pe snikom izraavanju pripisivao autoteli nost i praktine ciljeve. Tako je pisao: Okolnost da pesniko izraavanje ima za cilj sam izraz, ne liava pesniki jezik praktinog znaaja ... u pesnikom jezi ku postoji stalan spor i stalna napetost izmeu samosvrho vitosti i saoptenja.29

Knjievno delo kao komunikat

Bihlerov model tri funkcije jezikog znaka

Dinamika pesnikog jezika

Mukarovski je bio svestan toga da specifinost knjievnosti mora uzeti u obzir posledice koje proistiu iz injenice da knjievno delo komunicira da je ono komunikat koji neki poiljalac upuuje nekom primaocu i da se taj aspekat ne sme izgubiti iz vida. Upra vo je zato za njegovo miljenje o knjievnosti bila karakteristina i komu n i k a c i ona perspektiva. Pozivajui se na ve tada poznat model tri osnovne funkcije jezikog znaka koji je opisao nemaki lingvista Karl Biler te, dakle, razlikujui reprezentativnu (Darstel lung), ekspresivnu (Ausdruck) i impresivnu (Appell) funkciju koje su, redom, oznaavale odnos znaka prema stvarnosti, poiljaocu i primaocu,30 i smatrajui ih prisutnim u svakom poetskom iskazu Mukarovski je, pre svega, skretao panju na dinamiku odnosa izmeu ove tri funkcije i estetske funkcije (koja odreuje odnos zna ka prema sebi samom). Takoe je uviao posebnu vrstu dinamike karakteristinu za pesniki jezik borbu i napetost izmeu unu tranje usmerenosti (estetska funkcija) i komunikacije (ostale jezike funkcije). Zato je njegova ideja pesnikog jezika i imala veo ma dinamian karakter tako je specifinost ovog jezika izraavala unutranja konfliktnost suprotnih jezikih polova.

28 29 30

Ibid., str. 50. Ibid., str. 52. K. Bhler, Sprachtheorie. Die Darstellungsfunktion der Sprache, Jena, 193.
Knjievne teorije XX veka

228

Umetnika struktura
Mukarovski se svesno sluio i kategorijom st r u ktu re, precizno nabrajajui njene osobine. U jednoj od svojih programskih skica, objavljenoj takoe etrdesetih godina, skretao je panju na to da je struktura kao znaenjska jedinica neto znatno vee od same ce line proistekle iz prostog dodavanja sastavnih delova. Takoe je primetio da upravo strukturalna celina odreuje svaki svoj deo i obrnuto svaki od ovih delova odreuje upravo tu, a ne neku dru gu celinu.31 Meutim, naglaavao je da je samo ovakvo definisa nje strukture nedovoljno da bi se odredila specifinost knjievnih i umetnikih struktura jer se ono moe odnositi i na sve druge struk ture, na primer, one opisane na osnovi psihologije linosti. Dakle, u pojmu umetnike strukture, konstatovao je Mukarovski, vi dimo posebnije svojstvo nego to je sama zavisnost izmeu celine i njenih delova. I u ovom sluaju re je o svojevrsnoj unutranjoj dinamici umetnike strukture o pojavljivanju razliitih poreme aja u njoj i njenom stalnom ponovnom oblikovanju kao i o, iz teorije poetskog jezika poznatoj, borbi suprotnosti. Slino kao i u teoriji poetskog jezika, tako je i sutinska osobina miljenja Mukar ovskog o strukturi bilo upravo to to joj je on davao energetski i dinamian karakter. Energetskost strukture je ovde oznaavala funkcionalnost pojedinanih sastavnih delova u odnosu na celinu strukture, dok je dinaminost trebalo da predstavlja sposobnost strukture na stalan unutranji preobraaj. Struktura kao celina, pre ma vienju Mukarovskog, nalazila se u neprestanom pokretu, ali taj pokret se ipak odvija samo unutar nje doivljavajui unutra nje promene, ona je istovremeno zadravala trajnost i neosetljivost na spoljanje uticaje.32 eki istraiva je takoe bio svestan i inje nice da je sutina itavog strukturalistikog poduhvata stvaranje si stemske nauke o knjievnosti i da zadatak te nauke treba da bude precizna sistematizacija izdiferenciranog univerzuma knjievnosti. Slino kao i u De Sosirovoj koncepciji lingvistike, tako je i ovde op ti model ove nauke trebalo da odgovara optem pojmu strukture: Sutinu strukturalizma je najbolje objasniti na primeru naina na koji stvara i tretira naune pojmove. On najbolje razjanjava osnovnu unutranju korelaciju itavog pojmov nog sistema te ili neke druge nauke: u njegovom pristupu
31 32 J. Mukaovsk, Strukturalizm w estetyce ..., op. cit., str. 229. Ibid., str. 228, 229.
Svojstva strukture

Dinamika umetnike strukture

Sistemska nauka o knjievnosti

VII. Strukturalizam (I)

229

svaki pojedinaan pojam odreivan je pomou svih osta lih, a istovremeno ih sam odreuje ... Tek uzajamni odnosi daju pojedinanim pojmovima smisao, izlazei iz okvira isto sadrajne definicije. Strukturalizam, dakle, vidi po jam kao energetsko sredstvo stalno ponavljanog savladava nja, sredstvo uvek spremno da izvri unutranje promene i adaptacije. Duboka ukorenjenost u celovitom pojmovnom sistemu mu omoguava preobraaj bez gubljenja sopstve nog identiteta.33
Strukturalna homologija

Ovde treba naglasiti da je ovakva homol og ij a (analognost funkcija) metode i predmeta, istraivake koncepcije i kljunog ter mina bila, u stvari, karakteristina za sve varijante strukturalizma, pojaavajui njegov imanentizam i garantujui mu pojmovnu isto tu i stabilnost.

U pravcu semantike
Strukturalna estetika Mukarovkog

Znaenjska struktura pesnikog jezika

Treba jo dodati da je teorija knjievnosti Mukarovskog bila deo ire discipline kojom se takoe bavio, a to je strukturalna estetika koja je bila veoma snano semioloki obojena. Knjievno delo je, prema njegovom miljenju, karakterisala sloena i vieslojna seman tika struktura. Ovu strukturu su inili unutranji znaenjski odno si izmeu elemenata dela, uzajamne veze tih elemenata i itavog dela sa sistemima normi odreenih tradicija, a takoe odnos dela sa poiljaocem i primaocem u inu komunikacije, kao i saznajne relacije dela modela stvarnosti koji su u njemu sadrani.3 Rani je pomenuta rasprava Mukarovskog, O pesnikom jeziku, takoe je iznela na videlo i osobine karakteristine ve za sledeu etapu u razvoju prakog strukturalizma etrdesetih godina. Pre desetak godina naglaavao je Mukarovski na kraju svog lanka u prvi plan su izbijali problemi zvune strane pesnikog govora i proble matika poetske upotrebe leksike. Danas su, meutim, postala naj vanija pitanja koja se tiu znaenjske strukture pesnikog jezika.35
33 3 Ibid., str. 227228. Up. J. Mukaovsk, O strukturalizmie, u: Wrd znakw i struktur, op. cit., str. 3035; takoe: J. Mukaovsk, Strukturalizm w estetyce i w nauce o lite raturze, op. cit., str. 232. Pogledati, takoe: J. Sawiski, Jan Mukaovsk..., op. cit., str. 1718. J. Mukarovski, Struktura pesnikog jezika, op. cit., str. 101.
Knjievne teorije XX veka

35

230

Opirna studija ovog istraivaa je u sebi ve sadrala poetni pro jekat strukturalne semantike. Najmanju dinamiku znaenjsku je dinicu je ovde predstavljala reenica postepeno ostvarivan kon tekst,36 a tokom semantike analize reenice mogle su se odrediti osnove principa njene znaenjske konstrukcije. Mukarovski se po trudio da ih, makar poetno, odredi. To su, dakle, bili: prvo, princip j e d i nst v a re en i ko g smisl a (koji odreu je uee svih semantikih jedinica u stvaranju smisla celine); drugo, princip z na e nj ske a kumu l acij e (koji se odnosi na redosled semantikih jedinica i njihovih kontekstualnih modifikacija); tree, princip o s c i l a c ij e i z me u zna enjske st at i ke i di nami ke (koja izraava napetost izmeu odnosa prema stvarnosti svake semantike jedinice upotrebljene u reenici i promena znaenja koje proistiu iz njenog poloaja u odree nom kontekstu na primer, znaenjske promene kao posledi ce procesa metaforizacije). Tako je knjievna teorija Mukarovskog postigla krajnje dosled nu funkcionalnu i semioloku orijentaciju (karakterisitinu za prvu fazu razvoja prakog strukturalizma), a u kasnijoj fazi se odluno usmerila ka semantici knjievnog dela. Meutim, ne samo to e kog istraivaa su interesovali i socioloki aspekti knjievnosti, kao i komunikaciona perspektiva. U ovom, prvom, sluaju najvanije je bilo opisivanje drutvene uslovljenosti knjievnog stvaralatva (nor mi i umetnikih sredstava), kao i drutvenih okolnosti percepcije knjievnosti; u drugom analiza strukture umetnikog dela sa sta novita ina komunikacije, prouavanje funkcija komunikacionih konvencija i opis sistema normi zajednikih za poiljaoce i primao ce knjievnosti (kodova).

Principi semantike grae reenice Mukarovskog

Semioloka i funkcionalna orijentacija teorije Mukarovskog

Upuivanje na istoriju
Praki strukturalisti se, ipak, nisu bavili samo traganjem za odgovo rom na pitanje o specifinosti poetskog jezika, odnosno analizom knjievnih struktura. Veoma vana struja u njihovim istraivanji ma odnosila se i na teorijske i na metodoloke osnove istorije knji evnosti. Jo su ruski formalisti (klovski, Ejhenbaum, a naroito Tinjanov) pokuavali da izoluju knjievnoistorijski proces od opte
36 Ibid., str. 87.
VII. Strukturalizam (I) Teorijske i metodoloke osnove istorije knjievnosti

231

Vodikina koncepcija istorije knjievnosti

Najvanija dostignua Prake kole

istorije i da odrede principe njegovih unutranjih promena. Ovaj proces slino su videli praki strukturalisti Mukarovski, a pre svih Feliks Vodika pa su tako i oni pokuali da opiu istorijski raz voj knjievnosti kao promenu estetskih struktura, nastojei istovre meno da u ovom sluaju meusobno pomire sinhronijsku i dijahro nijsku taku gledita. U raspravi O pesnikom jeziku Mukarovski je istraivao, na primer, istorijsku promenljivost pesnikog jezika u odnosu na promene koje se deavaju u narodnom jeziku. Vodika je u raspravi pod nazivom Istorija knjievnosti. Njeni problemi i za daci (192) formulisao ve veoma zreo nauni projekat teorijske i metodoloke osnove za knjievnoistorijska istraivanja.37 On je knji evno delo okarakterisao kao dinamian sastavni deo razvojnog procesa knjievnosti. Ovde izneta koncepcija istorije knjievnosti sadrala je tri osnovne grupe zadataka: prva: odreena objektivnim postojanjem knjievnih dela ko ja stvaraju istorijski niz koji obuhvata istraivanje imanent no g r az voj a knjievne strukture nezavisno od autora i reci pijenata; druga: koja se bavi prouavanjem ge ne ze (rekonstrukcijom odnosa izmeu knjievnog dela i istorijske stvarnosti uticajem vanknjievnih struktura), kao i odreivanjem napetosti izme u knjievne namere pisca i savremene knjievne strukture; trea: koja predstavlja analizu re ce p cij e (ona koja uzima u obzir prouavanje knjievne publike, normi recepcije, promena knjievnih vrednosti i ivotnosti dela u istorijskom procesu). Generalna namera opisivanja i objanjavanja knjievnoistorij skih celina, kao i stvaranje razvojne sistematinosti knjievnosti, po vlai za sobom neizbenost shvatanja tipinih razvojnih tendencija u sve tri grupe knjievnoistorijskih zadataka. Sva ova ostvarenja naroito teoriju pesnikog jezika i estetske funkcije, podrobne analize pesnikog jezika, uvod u knjievnu se mantiku, teoriju strukture i knjievnog znaka, kao i formulisanje osnova za metodologiju istorije knjievnosti treba smatrati najva nijim dostignuima Prake kole. Ova kola je oficijelno zavrila svoj rad 198. godine, iako je njeno prouavanje pesnikog jezika nastavljeno i u posleratnom periodu a pre svega je to uinio Ro man Jakobson.38
37 38 F. Vodika, Historia literatury. Jej problemy i zadania, u: Teoria bada..., op. cit., t. 2, deo 3. Mukarovski je, meutim, kasnijih godina odbacio strukturalizam u ime marksizma.
Knjievne teorije XX veka

232

Jakobson i poetska funkcija


Godine 1960. ugledao je svetlo dana jedan od najuvenijih teksto va Romana Jakobsona Lingvistika i poetika. Pitanja mehanizma preobraavanja jezikog komunikata u umetniko delo ovde ipak nisu promenjena ali su zato odgovori postali podrobniji. Budui i dalje na stanovitu da poetska funkcija mora biti shvaena na osno vi drugih jezikih funkcija, Jakobson je ovde vrio veoma detaljnu analizu ovih funkcija na osnovi inilaca koji ulaze u sastav svakog govornog dogaaja, svakog ina verbalnog optenja.39 Kao i za Mu karovskog, i za Jakobsona je u ovom sluaju bio veoma vaan pri stup specifinosti knjievnosti iz komu ni k ac ione perspektive. Ovi konstitutivni inioci, o kojima govori, nisu oznaavali samo komu ni k at, p o i lj a o c a i pr i ma o c a , ve i razliite dodatne ele mente takoe znaajne za sporazumevanje poiljaoca i primaoca: kontek st na koji se odnosi komunikat, ko d zajedniki i za po iljaoca i za primaoca i kont a kt fiziki kanal i psiholoku ve zu izmeu poiljaoca i primaoca. Svi ovi inioci uticali su na jezike funkcije iji se broj ovde takoe uveavao. Pored funkcija poznatih iz sheme Bihlera i Mukarovskog: reprezentativne, ekspresivne i impre sivne, Jakobson je dodatno izdvojio: metajeziku funkciju (informa cije o kodu koja se nalazi u jeziku i kojom se slue poiljalac i prima lac) i fatiku funkciju (formule koje postoje u jeziku i koje slue samo za podravanje komunikacije). Tek se na osnovi svih ovih elemenata mogla razmatrati poetska funkcija koja je, kako je opet uveravao istra iva, uzrokovala usmerenost (Einstellung) na PORUKU kao takvu, dovoenje u fokus poruke zarad nje same.0 Osnovni zadatak ove funkcije bio je taj da uini znakove jasnijim i uhvatljivijim i iako je ova osobina, dominantna u poetskom jeziku, mogla da se pojavi u obinoj jezikoj komunikaciji, ona je ipak u ovom sluaju igrala samo sporednu ulogu. Jakobson, dakle, nije mnogo odstupao od principa koje je ustanovio Mukarovski, ali je ipak nastojao da ode korak dalje pitajui se, pre svega, o tome kako se konkretno deava ovo skretanje panje na jezike znakove u poetskom komunikatu. Pokuao je da od govori na to pitanje pomou uvene definicije: Poetska funkcija projektuje princip ekvivalentnosti iz ose se lekcije u osu kombinacije. Ekvivalentnost se uzdie do kon stitutivnog naela sekvence.1
39 0 1 R. Jakobson, Lingvistika i poetika, Nolit, Beograd, 1966, str. 289, prevod: Dra ginja Pervaz, Tomislav Beki, Vjera Vuleti, Sreten Mari, Ranko Bugarski. Ibid., str. 29. Ibid., str. 296.
Jakobsonova Poetika u svetlu lingvistike

Konstitutivni inioci jezike komunikacije

Funkcije jezika prema Jakobsonu

Poetska funkcija

Jakobsonova definicija poetske funkcije

VII. Strukturalizam (I)

233

Metafora / metonimija

Jakobsonova gramatika poezije

Koristei izraze o s a s el ekcij e i os a kombina cij e, Jakob son se pozivao na svoje ranije stavove iznete u skoro podjednako u venom tekstu Dva aspekta jezika i dva tipa afazinih oboljenja (1956).2 Stvaranju iskaza tvrdio je tada uvek mora prethoditi s e l ekc ij a odreenih jezikih jedinica (na primer, izraza) iz inventara mogunosti (koda) i sa sobom povlai kombi naciju ovih jedinica (njihovo povezivanje u niz sa viim redom sloenosti na primer, u reenice). inom selekcije vlada, dakle, princip ekvivalentnosti, odnosno zamene (moe se izraziti pomou analogije s mehani zmom metafore i nazvati principom metaforizacije). Kombinaci jom vlada princip pripadnitva (zasnovan na metonimikom meha nizmu).3 U poeziji dodao je Jakobson ve u Lingvistici i poetici ovaj uopten princip metaforizacije (ekvivalentnosti) postaje tako e nain organizacije jezikih nizova (pojedinanih reenica poet skog iskaza). Poezija se od drugih vrsta govora razlikuje po tome to je za njene jezike nizove karakteristino redovno ponavljanje ekvivalentnih jedinica (ritmikim i metrikim pravilnostima) za hvaljujui kojem moemo da osetimo bujicu govora, slino kao to se u muzici osea vreme. Na kraju je zakljuio je uvek stih taj ko ji implicira poetsku funkciju i ovaj princip obavezuje nezavisno od kulture i vremena u kojima nastaje knjievnost. Ove ideje nastavio je da razrauje i u tekstu pod nazivom Poe zija gramatike i gramatika poezije (1960). Za Jakobsona je ovde bi lo najbitnije da odredi uzajamne odnose izmeu gramatike i poezi je. Redigujui, jo ranije, prevode Pukinove poezije na eki jezik, primetio je neobinu pojavu, konkretno da: Prvorazredna funkcija morfolokih i sintaksikih sredstava preplie se, nadmee se sa umetnikom ulogom tropa.5

Gramatiki paralelizam

Paljive analize pesnikih tvorevina omoguile su mu da prime ti pojavu koju je nazvao gramatikim paralelizmom odreenim gramatikim oblicima na knjievnom nivou pesnike tvorevine od govarala su odreena metaforika i metonimijska znaenja na nje govom semantikom planu, tako da je ponekad bilo teko odrediti tanu granicu izmeu metaforike i konkretnosti u poeziji. Ove ana lize su potvrdile raniju tezu istraivaa da simetrino ponavljanje
2 3  5 Ovaj tekst se takoe nalazi u knjizi: W poszukiwaniu istoty jzyka, op. cit., t. 1. R. Jakobson, Dwa aspekty jzyka i dwa typy zakce afatycznych, u: W pos zukiwaniu istoty jzyka, op. cit., t. I, str. 169175. R. Jakobson, Lingvistika i poetika, op. cit., str. 298. Ibid., str. 72.
Knjievne teorije XX veka

23

i suprotstavljanje gramatikih znaenja postaje ovde umetniki po stupak.6 Jakobson je tim povodom pronaao sutinsku analogiju: gramatika ima slinu funkciju kao kompozicija u slikarstvu opti odnos pesnikog iskaza prema pitanju gramatike uvek je bio strogo odreen, nikada neodreen: gramatika pravila su stvarala skriveni princip strukturalne i semantike organizacije dela ili im se delo opi ralo. Ovo otkrie je trebalo, prema miljenju autora Poezije gramati ke..., da predstavlja uvod u konstruisanje specifine poetske gramati ke, mada shvaene potpuno drugaije nego neto kasnije narativne gramatike. Jakobsonu nije bilo stalo do toga da stvori optu gramati ku knjievnosti (kao ekvivalent knjievne kompetentnosti po uzoru na jeziku kompetentnost omskog), ve vie samo da istrai odnose izmeu gramatikog i retorikog nivoa pesnike tvorevine. Praktina potvrda ove koncepcije bila je objavljena 1962. godine u analizi sone ta arla Bodlera Make, zajedno s K. LeviStrosom koja se i danas smatra uobiajenim primerom primene strukturalne metode na prou avanje knjievnosti. Ovaj neobino detaljan analitiki rad obuhvatio je sve gramatike nivoe pesme (fonetski, morfoloki, leksiki, sintak siki) i opisao njihove veze s rasporedom rima, kompozicijom stiho va i strofa, konstrukcijom subjekta, metrikom stihova i, na kraju sa znaenjem pojedinanih reenica u pesmi. Istraivai su ovde otkriva li i brojne paralelizme i podudarnosti izmeu formalnogramatike organizacije pesme i njene semantike strukture.7

Uloga gramataikih pravila u poeziji

Gramatiki nivo retoriki nivo

Strukturalizam i knjievna kritika (enet, Todorov, Bart)


Godine 1966. i u Francuskoj su izala dva vana teksta koja ne sa mo to su sumirala uzroke fascinacije lingvista strukturalizmom e zdesetih godina ve su i pravila bilans posledica takvog stila milje nja za nauku o knjievnosti. Bio je to kratak, ali i sada uveni tekst erar eneta (ro. 1930), Strukturalizam i knjievna kritika,8 kao i jo uvenija Kritika i istina9 Rolana Barta (19151980). Uosta lom, obojica su kako enet tako i Bart krenuli u pravcu koji su ranije odabrali, a koji se najjednostavnije moe odrediti pomou
6 7 8 9 Ibid., str. 80. Ibid., str. 97117. . enet, Figure, Vuk Karadi, Beograd, 1985, prevod: Mirjana Mioinovi. R. Barthes, Critique et vrit, Paris, 1966. Kod nas objavljen drugi deo u pre vodu Ivana olovia, u: Rolan Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, No lit, Beograd, 1971.
Francuski strukturalizam

VII. Strukturalizam (I)

235

Strukturalizam u odnosu na knjievnu kritiku enetova koncepcija kritike

sugestije date u naslovu enetovog teksta; i jedan i drugi su uvideli duboku srodnost metod strukturalizma i naina rada knjievne kri tike, pa ak se kako je to enet formulisao strukturalizam, pre ma njihovom miljenju, nalazio implicite u kritikoj delatnosti.50 Opte principe strukturalistike poetike enet je izloio jo poet kom ezdesetih godina,51 a ovde je nastojao da sabere i rezimira sve koristi koje od strukturalizma moe imati upravo knjievna kritika. Zato to i kritiar rasklapa strukture na sastavne elemente, a kri tika misao... izgrauje strukturisane celine uz pomo jedne struk turisane celine d el a.52 Knjievna kritika je, dakle, vrsta struktu ralistike delatnosti zasnovane na pretpostavci koju je izneo Bart tri godine ranije, a to je da u stvari nema nikakve teh n i ke razlike izmeu naunog struktura lizma, s jedne strane, i knjievnosti i uopte umetnosti, s druge strane.53 Prema enetovom miljenju, strukturalna analiza je knjievnoj kritici bila od velike praktine koristi zahvaljujui njoj mogle su se otkrivati, na primer, veze izmeu sistema formi i sistema znaenja i prepoznavati celovite homologije. Mogue je bilo odrediti odnos iz meu koda i poruke knjievnosti. Ali, pre svega, bilo je mogue da se potpuno odbaci prouavanje spoljnih uslovljenosti knjievnosti (psiholokih, drutvenih, istorijskih i sl.) i da se panja usredsredi iskljuivo na s amo del o, tretirajui ga ne vie kao posledicu nekih spoljnih uzroka ve kao nezavisno bie. Na taj nain se struktura lizam ukljuio u pokret opozicion prema pozitivizmu (istoricizmu, biografizmu, psihologizmu), uvodei za promenu imanentizam (analizu ogranienu na samo delo, zaobilazei u potpunosti njegove izvore i uzroke). Potpuno uveren u ispravnost ovakvog postupka, enet je veoma snano i decidno iznosio svoj stav: Dovoljno se dugo na knjievnost gledalo kao na poruku bez koda da bi se ukazala potreba da se bar za trenutak na nju gleda kao na kod bez poruke... Tako bi jedan gotovo pro storni determinizam strukture smenio, u sasvim modernom
50 51 52 53 G. Genette, Strukturalizm a krytyka literacka, Pamitnyk Literacki, 197, sv. 3, str. 278. G. Genette, Une potique structurale?, Tel Quel, 1961, br. 7. Pogledati, ta koe: J. Rousset, Forme et signification. Essais sur le structures littraires de Corneille Claudel, Paris, 1962. . enet, Figure, op. cit., str. 17. R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 183.
Knjievne teorije XX veka

Samo delo u cen tru zainteresova nosti kritike Protiv pozitivizma

236

duhu, vremenski determinizam postanka, budui da je sva ka jedinica definisana izrazima koji oznaavaju odnose, a ne poreklo.5 Ovako radikalna promena perspektive za njega je predstavljala jedno od najvanijih dostignua strukturalizma, a o celini struktura listikog poduhvata izjanjavao se s velikim entuzijazmom poto je strukturalizam imao ansu da prati knjievnost u njenom globalnom razvoju pravei sinhronij ske preseke u razliitim etapama, i poredei dobijene slike.55 Podjednako optimistiki je na misiju strukturalizma gledao i Rolan Bart, i to upravo u isto vreme. U Kritici i istini isticao je nu nost da se nauka o knjievnosti izgradi pomou stvarnog dogaa ja. To je trebalo da bude nauka zasnovana na lingvistikom modelu koja se ne bi bavila sadrinama knjievnih dela, ve optim usl ov i ma u kojima se nalazi sadrina (formama), odnosno varijacijama smisla koje potiu iz tih dela. Pozivajui se, izmeu ostalog, na kon cepciju Noama omskog, Bart je imao u vidu i mogunost posto janja neke vrste knjievne sposobnosti knjievne kompetencije analogne jezikoj sposobnosti a takoe je (kao i enet) naglaavao glavnu prednost nove nauke o knjievnosti: mogunost odvajanja knjievnog dela od njegovog stvarnog autora (pa ak i od hipotetike namere autora) kao i perspektivu prouavanja samih pravila konstruk cije dela.56 Ovu nauku je autor Kritike i istine decidno razlikovao od knjievne kritike (nauka se bavi smislom, a kritika ga proizvodi),57 meutim, na kraju je ona ipak trebalo da stvara osnovu za kritiku, isti ui opte uslove za mogunost stvaranja znaenja u knjievnosti. Ovo pitanje je drugaije video drugi francuski teoretiar knji evnosti Cvetan Todorov (ro. 1939). U Poetici, objavljenoj dve godine kasnije, nasuprot Bartu i enetu, izvrio je principijelnu po delu na ono to spada u kompetencije poetike (zakoni koji se nalaze u okviru naunog sistema) i na ono to predstavlja domen interpre tacije, kao i knjievne kritike (procese stvaranja znaenja koji se ne mogu uvek sistematino urediti). Tako je pisao: Nasuprot onome emu tei tumaenje pojedinano uze tih dela, poetika ne nastoji da im odredi smisao, nego tei
5 55 56 57 . enet, op. cit., str. 19. i 2. Ibid., str. 32. R. Bart, op. cit., str. 232237. Ibid., str. 237.

Struktura versus geneza

Bartova Kritika i istina

Knjievna kompetencija

Nauka o knjiev nosti / knjievna kritika

VII. Strukturalizam (I)

237

saznavanju optih zakona koji upravljaju stvaranjem svakog dela. Meutim, za razliku od onog to ine pomenute nau ke (psihologija, sociologija, itd.) ona nastoji da te zakone ot krije u samoj knjievnosti. Prema tome, poetika predstavlja u isti mah apstraktan i unutranji pristup knjievnosti.58
Todorovljevo suprotstavljanje poetike i interpretacije Univerzalni sistem potencijalne knjievnosti

Koliko su Bart i enet u strukturalnoj analizi videli osnovu knji evne kritike / interpretacije, toliko se Todorov odluno protivio tako tesnoj povezanosti, naroito se pribojavajui eventualnih po remeaja u apstraktnom modelu strukturalne poetike u sluaju da ona pone da se bavi semantikim pojavama kojima je teko ovla dati i koje su u sutini subjektivne. U njegovoj knjizi se moe uoiti veoma izraen san o otkrivanju univerzalnog sistema potencijalne knjievnosti. Tako on, neto dalje, kae: Predmet poetike nije smo knjievno delo: ona ispituje svojstva one osobene vrste diskursa koju predstavlja knji evni diskurs. Svako delo tada se posmatra kao ispoljava nje jedne mnogo optije apstraktne strukture, ije je ono samo jedno moguno ostvarenje. Iz ovoga proizlazi da je ova nauka zaokupljena ne vie postojeom knjievnou nego mogunom knjievnou ili, drugaije reeno, onim apstraktnim svojstvom koje knjievnu injenicu ini osobe nom literarnou.59 Dakle, poetika, prema shvatanju Todorova, nije vie uopte tre balo da se bavi analiziranjem konkretnih, pojedinanih knjievnih tekstova, ve samo opisivanjem apstraktnih struktura, a ovi tekstovi bi mogli biti samo njihova realizacija. Prema tom shvatanju, poetiku takoe nisu interesovala znaenja knjievnog dela (to je u stvari bio domen interpretacije), ve samo opti uslovi nastanka tih znaenja (semantika pravila). Tako shvaena poetika, za razliku od interpre tacije koja je subjektivna i izlazi izvan okvira samog dela, trebalo je da predstavlja apstraktni i unutranji prilaz knjievnosti, da se uopte ne bavi empirijskim injenicama (knjievnim delima), ve samo apstraktnom strukturom (knjievnou u optem smislu)60 i samo tako shvaena predstavljala bi nauku u punom smislu. U tom pravcu su ili i ostali radovi Todorova, na primer, raniji Littrature
58 59 60 C. Todorov, Poetika, Filip Vinji, Beograd, 1986, str. 11, prevod: Branko Je li i Milo Konstantinovi. Ibid., str. 11. Ibid., str. 15.
Knjievne teorije XX veka

Poetika kao analiza apstraktnih struktura

238

et signification (1967) i njegove analize fabularnih dela vrene zajed no sa istraivaima iz kruga Francuske naratoloke kole.61 Veoma uoljivi nauni apetiti, kako kod Todorova tako i kod e neta i Barta, bili su karakteristini naroito za francuski strukturali zam kasnih ezdesetih i sedamdesetih godina62 koji je upravo zbog toga esto nazivan ortodoksnim. tavie tadanja atmosfera je veoma pogodovala upravo takvim tendencijama. Imajui u vidu sna ne filozofskoantropoloke uticaje, a takoe i podsticaje posleratnih lingvistikih teorija (Emila Benvenista, Luja Hjemsleva, a naroito Noama omskog), analize pesnikog jezika su u tom trenutku ustu pile mesto mnogo smelijim i iroko zamiljenim namerama traga njem za univerzalnom gramatikom knjievnosti. Upravo e ovakve zamisli a naroito projekat stvaranja jo snanije nego do tada nau ke o knjievnosti posebno zainteresovati francuske strukturaliste u drugoj polovini ezdesetih godina. Jedan od najvanijih impulsa za njih tada e postati antropoloka misao K. LeviStrosa.63 U posleratnom strukturalizmu e dominirati i semioloka per spektiva ve ranije skicirana u ostvarenjima istraivaa iz kruga Prake kole. Koliko je kako se seamo u koncepcijama Mukar ovskog ili Jakobsona nadreena kategorija bio zna k , i koliko su njihovi napori ili pre svega u pravcu prihvatanja knjievnog dela kao znakovnog fenomena i mogunosti definisanja njegove semio tike specifilnosti, toliko se kasnije naroito na polju francuskog strukturalizma s kraja ezdesetih i sedamdesetih godina u centru panje nee nai sam znak, ve s iste m z na kova . I, u skladu s tim, ispostavie se da je najvaniji zadatak opisivanje knjievnih i kul turolokih znakova. Na taj nain e se semiotika nauka o znakovi ma koja se razvijala jo od antike povezati sa strukturalistikom milju i postae u pravom smislu nauna disciplina semiologija, odnosno opta teorija znakova i znakovnih sistema.

Ortodoksni strukturalizam

Dalja evolucija strukturalizma

Prelazak od znaka na sistem znakova

61

62

63

Naroito kasnija Potique de la prose (1971) ili Grammaire du Dcamron. Pogledati: Strukturalizam (II). Ve 1978. godine, u knjizi Les genres du disco urse, Todorov je doveo u pitanje strukturalistiku koncepciju knjievnosti za snovanu na premisi homogenosti knjievnog dela. Ovde treba spomenuti strukturalnu stilistiku M. Rifatera. Up. M. Riffaterre, Kryteria analizy stylu, u: Studia z teorii literatury. Archiwum przekadw Pamitnika Literackiego, I, Wrocaw, 1977, ili: Kontekst stylistyczny, Pami tnik Literacki, 1972, deo 3. Pogledati: Strukturalizam (II).

VII. Strukturalizam (I)

239

Rezime
1. Rani strukturalizam u nauci o knjievnosti razvio se uglav nom zahvaljujui inspiracijama lingvista pre svega vaj carskog naunika Ferdinanda de Sosira, a i ruskog Nikolaja Trubeckog. U sluaju De Sosira ispostavilo se da je bila naju ticajnija koncepcija sistema jezika, kao i opta ideja lingvisti ke kao nauke obe formulisane u Optoj lingvistici (1916), objavljenoj nakon njegove smrti. Kad je re o Trubeckom naroito inspirativna postala je njegova fonoloka teorija. 2. Najvaniji zadatak za De Sosira bilo je utvrivanje optih osobina apstraktnog s iste ma j e z i ka koji se suprotstavljao konkretnom govor u korienju jezika u inovima iskaza. De Sosirova teorijska misao je imala du a list i k i karakter osnovni princip konstrukcije sistema jezika, kao i same lingvistike, prema njegovom miljenju su bile opozicije sa gledavane na raznim nivoima: poev od binarne opozicije, koja odreuje zvune razlike u jeziku (razlike izmeu fone ma), preko dualistike konstrukcije samog jezikog znaka (koji se sastoji od onoga to predstavlja oznaitelj, signifiant, i onoga to je oznaeno, signifi, te, dakle, od zvune struje i pojma), sve do pomenute opozicije sistema (jezika) i govo ra (langue / parole), kao i opozicije sinhronije i dijahronije. Budui koncentrisana na unutranju organizaciju sistema jezika, De Sosirova teorija je imala sinhronijski karakter (zaobilazila je, dakle, promene jezika kroz vreme), pri tom je izolovala jezik od spoljanjih predmeta i pojava (to je bi lo vidljivo ve u samoj strukturi znaka koji povezuje zvuk i pojam a ne, na primer, oznake i oznaene predmete). De Sosira nisu interesovali ni oni koji jezik koriste, niti funk cionisanje jezika u drutvenom ivotu. Njegov glavni cilj bio je stvaranje objektivne nauke o jeziku, dok je opti sistem j e zi k a prihvaen kao osnovna kategorija za razliku od izdiferenciranog, ne uvek predvidljivog i tekog za ovladava nje, govora mogao takoe zagarantovati pojmovnu istotu ove nauke. 3. Idui De Sosirovim tragom, strukturalisti lingvisti su se tako e interesovali za siste mske os obine jezika knjievnosti, koncentriui se na njegovu unutranju organizaciju neza visnu od vanjezike stvarnosti, od onih koji se jezikom ko riste, od istorijskih promena, kao i od individualnih iskaza.
20
Knjievne teorije XX veka

Opozicionost kao osnovni konstruktivni princip jezika

Sistemski pokazatelji knjievnog jezika

U poetku je i njihov cilj bilo stvaranje nauke o knjievnosti koja bi bila na vrstim osnovama. Meutim, ovaj cilj su vrlo brzo zamenili praktini zadaci naroito strukturalna ana liza knjievnog dela a knjievnoteorijska refleksija je bila proirena istorijskom i komunikacionom perspektivom. . Prva kola nastala na strukturalistikoj osnovi Praka struk turalistika kola postavila je sebi za cilj, pre svega, pr ime nu D e S os i rove konc e p c ij e na nauku o knjievnosti i na njen razvoj, uzimajui u obzir specifinosti knjievnosti. 5. Praki strukturalisti su smatrali da je pesniki jezik konstru isan analogno optem jeziku (to znai da u njemu ima sle deih nivoa: fonoloki, morfoloki, leksiki i semantiki), da se od opteg jezika razlikuje po svojoj autoteli nost i (to jest, sposobnosti da uini vidljivim same jezike znakove) i po mogunosti a ktu a li za c ij e nekog od slojeva (njegovo isticanje u prvi plan). 6. Najvaniji zadatak za istraivae ove kole (naroito za Jana Mukarovskog i Romana Jakobsona) postalo je odreivanje sp e cif i nost i p e s n iko g j e zi k a njegovih optih, uni verzalnih i vanvremenskih osobina. Oba istraivaa su ove osobine pronalazili u funkcionalnosti pesnikog jezika u njegovoj e stet i koj f u n kc ij i (Mukarovski) ili p o et skoj f u n kc ij i (Jakobson). I u jednom i u drugom sluaju, ova funkcija (koja je skretala panju na sam jeziki znak) ipak nije bila izdvojena od drugih funkcija koje obavlja knjievni iskaz. Ona je u koncepciji Mukarovskog bila povezana razli itim odnosima s praktinim funkcijama jezika: re pre zen t at iv nom, ek spre s iv nom i i mpre siv nom (izdvojenim prema nemakom lingvisti Bileru). Kad je re o Jakobsonu na ovu podelu je dodata jo i f at i ka i me t aj e zi ka funkcija. I u jednoj i u drugoj koncepciji, estetika ili poetska funkcija je bivala dinamiki zavisna od ostalih funkcija, proiz vodei naroitu vrstu napetosti izmeu autotelinosti (ekspo niranjem samih poetskih znakova kao takvih) i komunikacije (njihovom usmerenou ka sporazumevanju). 7. U skladu s tim, najbitnijom osobinom pesnikog jezika Mu karovski i Jakobson smatrali su dominaciju estetike/poet ske funkcije (one koja usmerava panju recipijenta na sam jeziki znak) u njemu, kao i ulazak te funkcije u dinamine odnose sa ostalim jezikim (komunikacionim) funkcijama.
VII. Strukturalizam (I)

Jeziki nivoi

Poetska / este tika funkcija i druge jezike funkcije

Dominacija este tike / poetske funkcije

21

Knjievne strukture

Strukturalna analiza znaenja

Komunikacioni aspekt knjievnosti

Strukturalizam i metodologija istorije knjievnosti

Strukturalizam u odnosu prema knjievnoj kritici

8. Prema istraivaima iz Praga, za knjievne (umetnike) strukture bili su karakteristini komplikovani unutranji si stemi pojedinanih elemenata, mada nisu bile samo njihov zbir. Bile su im svojstvene pre svega unutranje napetosti nastanak poremeaja i ponovno formiranje. Knjievne uni verzume inile su strukture vieg reda (knjievna tradicija, pesniki jezik) kao i strukture nieg reda (knjievna dela). Odnos izmeu ovih struktura bio je hijerarhizovan. 9. Naunici Prake kole su u zavrnom periodu delovanja obratili panju i na to da nije samo unutranja organizacija knjievnih struktura ta koja ima sistemski karakter, nego da se takve osobine mogu takoe uoiti i kad je re o semanti koj sferi. Tako je naredni zadatak trebalo da postane st r u k tur a l na ana l i z a z na e nj a k njie v nost i pravac koji je bio precizno odreen (na primer, u radu O pesnikom je ziku, Mukarovskog). Ovaj projekat, meutim, nije do kraja realizovan. 10. eki naunici su takoe dosledno prihvatili i funkcional nu i semioloku perspektivu. U njihovoj teorijskoj reflek siji je bilo veoma bitno obuhvatanje knjievnosti i s ko muni k a c i ono g aspekta. Knjievno delo je tako imalo z na kov n i karakter, a njegovu specifinost je inilo vrenje razliitih j e z i k i h f u n kc ij a u osnovnom sistemu komuni ciranja: poiljalacporukaprimalac (kod Mukarovskog), kao i poiljalacporukaprimalac + kontekst, kontakt, kd (kod Jakobsona). 11. Podjednako vaan poduhvat za naunike Prake kole po stalo je definisanje osnovnih principa metodologije istor i j e k nj i e v nost i. Ovog zadatka se poduhvatio naroito Feliks Vodika, izraujui detaljan metodoloki projekat za istorijska istraivanja. 12. Po zavretku zvaninog delovanja Prake kole, kasnih etr desetih godina, ideje ekih strukturalista pedesetih i ez desetih godina nastavio je Roman Jakobson, naroito u ra dovima Lingvistika i knjievnost i Poezija gramatike i gramatika poezije, istiui veliku zavisnost i zajedniko de lovanje lingvistikih metoda i stilske analize kao i veroloke poezije. 13. Ovu misao su prihvatili i francuski strukturalisti polovinom ezdesetih godina (izmeu ostalih, Rolan Bart i erar enet), proklamujui duboku srodnost izmeu metod strukturalne
22
Knjievne teorije XX veka

analize i knjievne kritike kao analiziranja jezikih formi a ne sadrina koje se putem knjievnost saoptavaju. 1. Jedna od najuvenijih teorija lingvistike struje strukturali zma postala je koncepcija Cvetana Todorova, izneta u njego voj Poetici (1968), u kojoj je striktno razdvojio poetiku (kao prouavanje jezikih formi) od interpretacije (tumaenja kao analizu sadrine knjievnih poruka).

VII. Strukturalizam (I)

23

Hronologija
19061911: Ferdinand de Sosir predaje na univerzitetu u enevi odakle je otiao u Pariz. Indoevropeista je i pre svega dri predavanja iz sanskrita, grkog, latinskog jezika i slino. Meutim, ipak e u istoriju ui njegova predavanja iz opte lingvistike i pored toga to je stigao da odri samo tri kursa za trideset studenata. Godi ne 1912. De Sosir poinje ozbiljno da oboleva. 1913: Umire Ferdinand de Sosir. 1916: De Sosirove univerzitetske kolege arl Bali i Albert Seehej objavljuju u enevi Cours de linguistique gnrale (Opta lin gvistika). Sami izdavai nisu prisustvovali tim predavanjima, ali su se posluili De Sosirovim belekama i belekama njegovih studenata (u celini: devet kompleta beleaka). Iako poeci struk turalizma u teoriji jezika prethode objavljivanju Opte lingvisti ke, ipak od tog trenutka De Sosirovi pogledi poinju da vre snaan uticaj na lingvistiku i druge humanistike discipline. 1921: U Pragu se pojavljuje Roman Jakobson koji e odigrati ulogu ve znika izmeu Moskovskog lingvistikog kruga i prakog struk turalizma. Od tog trenutka govorie se da je formalizam bio samo deja bolest strukturalizma, a Jakobson i njegove prake kolege predstavljae ozbiljnu nauku o knjievnosti u punom znaenju te rei. Ta nauka se kako e te godine napisati Jakob son nee baviti svim na ta usput naie, nego samo predme tom koji je za nju najbitniji: literarnou ili onim to odreenu tvorevinu ini knjievnom. Praki istraivai e se kritiki po staviti prema nekim pogledima Ruske formalistike kole (na primer, prema tendenciji da se poetinost izoluje od drugih je zikih funkcija koje obavlja knjievno delo), ali e ipak biti vie zahvalniji svojim prethodnicima iz Rusije. 1923: Jakobson objavljuje monografiju O ekom stihu s kojom zapoi nju njegova dugogodinja istraivanja odnosa izmeu poetskih formi i opteg jezika (posebno o odnosu metrike i lingvistike). 1926: Roman Jakobson, Jan Mukarovski, Bohuslav Havranek i Vilem Matezijus osnivaju Praki lingvistiki krug (Prask Linguistick 2
Knjievne teorije XX veka

1927:

1929:

1930:

1934:

Krouek), kojem se uskoro prikljuuju i drugi, na primer, Fe liks Vodika i Rene Velek. Krug, takoe, uspostavlja saradnju s Nikolajem Trubeckim i Jurijem Tinjanovim i ubrzo postaje na uni centar meunarodnog znaaja. Jurij Tinjanov i Roman Jakobson objavljuju rad Problemi is traivanja knjievnosti i jezika (na stranicama asopisa Nowyj Lef, 1927, br. 12/13) koji ukazuje na prelaz izmeu pravca istra ivanja poetskog jezika, koji su odabrali ruski formalisti, i onog koji e pokrenuti praki strukturalisti. Pored orijentacije na istraivanje imanentnih zakona koji vladaju knjievnou, na analizu strukturnih pravila konstrukcije jezika i knjievnih dela kao i funkcionalnih aspekata knjievnog jezika, ovde nailazimo takoe i na formulacije o neophodnosti da se uzmu u obzir isto rijske perspektive. Danas se smatra da je ta rasprava ve sadra la poetne pretpostavke za Teze Prakog kruga. Praki lingvistiki krug poinje da objavljuje sopstveni asopis Radovi lingvistikog kruga iz Praga (Travaux du Cercle Lingui stique de Prague). On e izlaziti do 1938. godine, a u njemu e svoje radove tampati, takoe, Nikolaj Trubecki. U Pragu se odrava Prvi slavistiki kongres tokom kojeg Praani objavljuju svoj teorijski manifest takozvane Teze Prakog kruga. Ovde, izmeu ostalog, postavljaju sebi zadatak da se De Sosirova teo rija prilagodi teoriji knjievnosti, mada istovremeno ispoljavaju veliku rezervu prema nekim pogledima tvorca opte lingvistike (naroito prema sinhronijskom opisu jezika na koji je on stav ljao naglasak). Praki strukturalisti istiu da ni dijahronijska istraivanja ne iskljuuju analize sistema i jezikih funkcija, kao to ni sinhronijska istraivanja ne mogu zanemarivati evoluciju jezika. Najvanija taka Teza ipak se odnosi na ideju funkcional nog jezika i na knjievno delo kao funkcionalnu strukturu. Tu e, takoe, biti formulisana koncepcija poetske funkcije. Jan Mukarovski objavljuje raspravu Fonologija i poetika (u e tvrtoj knjizi Radova lingvistikog kruga iz Praga) koja je veoma reprezentativna za nain miljenja prakih strukturalista tog razdoblja. On tu, izmeu ostalog, skree panju na vrstu uza jamnu zavisnost poetike i lingvistikih fonolokih teorija, nagla avajui da poetska funkcija podlee promenama pod uticajem promena fonolokog sistema. U tom radu e se pojaviti uveni poznati pogled, iz Tez Prakog kruga, o dezautomatizaciji iz raajnih sredstava u poetskom jeziku to znai, o mogunosti eksponiranja svih jezikih segmenata, ak i onih koje ne zapaa mo u obinoj jezikoj komunikaciji (na primer, zvuno podra avajuih elemenata u jeziku). Roman Jakobson objavljuje lanak ta je to poezija? na strani cama asopisa Voln Smry, 1933/193, br. 30. U tom tekstu po kuava da definie poetsku funkciju kao stalno i nepromenljivo 25

VII. Strukturalizam (I)

1939:

1940:

1941:

svojstvo knjievnosti. Ovde se veoma esto postavlja pitanje: Ali u emu se ispoljava poetinost? i daje odgovor: U tome da se re osea kao re, a ne samo kao reprezentant nazvanog predmeta ili kao izliv emocija. U sedmom tomu Radova lingvistikog kruga iz Praga pojavljuju se uvena Grundzge der Phonologie (Pravila fenomenolo gije) Nikolaja Trubeckog, knjiga koja e kasnije veoma snano inspirisati francuskog antropologa, oca posleratnog strukturali zma K. LeviStrosa. Roman Jakobson putuje u Skandinaviju gde e boraviti vie od dve godine; tu, izmeu ostalog, istrauje afaziju u dejem jezi ku. Jedan od lanaka tih istraivanja bie objavljen 1956. godi ne pod nazivom Dva aspekta jezika i dva tipa afatikih grea ka (u knjizi pod naslovom Fundamentals of Language koju je objavio zajedno s Morisom Holom). Ovde se javlja jedna od najvanijih Jakobsonovih koncepcija o dvopolnosti jezika: nje govoj metaforinosti i metoniminosti. Objavljen je rad Jana Mukarovskog Strukturalizam u estetici i nauci o knjievnosti, smatran jednim od osnovnih program skih tekstova ranog strukturalizma. Mukarovski ovde iznosi teze o zavisnosti celine i delova u okviru strukture, meutim, skree panju i na to ta predstavlja sutinsko svojstvo verzije strukturalne teorije koju on koristi na energetinost i di naminost strukture, to znai na njenu unutranju funkcional nost i sposobnost na stalno preoblikovanje (struktura kao celi na nalazi se u neprekidnom pokretu). Jan Mukarovski objavljuje jednu od svojih najuvenijih teorij skoknjievnih rasprava O poetskom jeziku u kojoj se ve oma energino zalae za funkcionalnost kao najvanije i naju niverzalnije svojstvo tog jezika. Tu e, takoe, biti formulisana definicija estetike funkcije kao one funkcije jezika koja skree panju na sam jeziki znak. Ta vrsta (autotelinog) funkcionisa nja jezika za Mukarovskog je suprotnost jezikog izraza spo razumevanja, najvanija iz praktinih razloga. Mukarovski, ta koe, skree panju na jednu od najbitnijih svojstava poetskog jezika (kakva je stalna napetost izmeu unutarnje svrsishodno sti i komunikacije dakle, izmeu estetike funkcije i prakti nih funkcija) i nagovetava poetni projekat knjievne struktu ralne semantike ija sistematska obrada treba, prema njegovom miljenju, da bude najvaniji zadatak u sledeoj fazi razvoja prakog strukturalizma. Izlazi iz tampe trotomni Kapitoly z esk poetiky sabrani rado vi Jana Mukarovskog (drugo izdanje pojavie se 198. godine). Roman Jakobson odlazi u Sjedinjene Amerike Drave. Tamo pre daje, izmeu ostalog, na cole Libre des Hautes tudes, Kolumbiji,
Knjievne teorije XX veka

26

1942:

1948: 1960:

1962:

1966:

Harvardu i u Massachusettes Institute of Technology. Osniva Njujorki lingvistiki krug i zajedno s grupom saradnika zapoi nje objavljivanje asopisa Word: Journal of the Linguistic Circle of New York. U tom razdoblju upoznaje i K. LeviStrosa na koga e izvriti velik uticaj i ovaj e se u velikoj meri preorijentisati sa etnografije na strukturalnu antropologiju (zasnovanu na lin gvistikom modelu). Feliks Vodika objavljuje knjigu Istorija knjievnosti. Njeni pro blemi i zadaci. Ta rasprava je ve veoma sazreo metodoloki projekat koji se odnosi na istorijskoknjievna istraivanja i jo jednom potvruje ivu zainteresovanost prakih strukturalista za dijahroniju. Zvanini kraj delatnosti Prakog lingvistikog kruga. Roman Jakobson objavljuje jedan od svojih najuvenijih teksto va: Poetika u lingvistikom svetlu (knjigu koja je pod naslovom Style in Language objavljena u redakciji T. Sebioka) i predavanje Poezija gramatike i gramatika poezije (odrano u Varavi na meunarodnoj konferenciji posveenoj problemima poetike). U prvi od ovih radova ugrauje potpuni model komunikacio nog sistema zajedno sa svim jezikim funkcijama (saznajnom, ekspresivnom, impresivnom, metajezikom, fatinom i poet skom) kao i definiciju poetske funkcije kao projekciju prin cipa ekvivalentnosti sa teita izbora na teite kombinacija. U drugom istrauje uticaj gramatikih paralelizama na struktu ru poetske fraze. Roman Jakobson i Klod LeviStros objavljuju tipsku strukturnu analizu knjievnog dela Bodlerove Make (u asopisu LHom me. Revue franaise danthropologie, januarapril 1962). Ova analiza se sve do danas smatra savremenim primerom primene strukturalistike metode na istraivanja knjievnosti. Objavljena dva vana rada francuskih kritiara i teoretiara knji evnosti Rolana Barta (Kritika i istina, kao posebna knjiga) i erara eneta (Strukturalizam i knjievna kritika, u knjizi istog tog autora pod naslovom Figures. Essais). I jedna i druga konano potvruju vrste veze izmeu strukturalizma i knjiev ne kritike, tumaei strukturalne analize knjievnosti kao osnov ni zadatak kritiara. Poruka oba rada je jasna: kritiari ne treba da se bave istraivanjem odnosa knjievnog dela i stvarnosti niti potragom za istinom koja se nalazi u knjievnosti, ve, pre sve ga, unutarnjom organizacijom jezikih struktura u knjievnom delu to znai, istraivanjem forme a ne sadraja. Izlazi sledee monumentalno delo Jana Mukarovskog Studije iz estetike. Istraivanja ekog strukturaliste ovde ne obuhvataju samo knjievnost, nego i pozorite, film, slikarstvo, arhitekturu i primenjenu umetnost, folklor i slino. Ovde se izrazito vidi 27

VII. Strukturalizam (I)

1968:

1975: 1982:

kako je Mukarovskom bila bliska ideja meusobnog uzajam nog osvetljavanja umetnosti. Moe se, takoe, zapaziti njegova dosledna semioloka orijentacija u estetikoj refleksiji. Iz ciklusa rasprava pod zajednikim naslovom ta je to struktu ralizam?, nastala je knjiga francuskog teoretiara knjievnosti Cvetana Todorova Poetika jedno od najvanijih dela koje izlae program ve zrele strukturalistike poetike. Ovde postoji veoma izraena podela na dve posebne knjievnoteorijske disci pline: poetiku apstraktnu oblast koja se bavi opisom unutra njih knjievnih struktura i interpretaciju koja nastoji da ime nuje smisao. Umire Jan Mukarovski. Umire Roman Jakobson.

28

Knjievne teorije XX veka

Bibliografija
Opta
D. Kaler, Strukturalistika poetika. Strukturalizam, lingvistika i prouavanje knjievnosti, Beograd, 1990, prevod: Milica Mint. F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 1: Le champ du signe, 19451966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 nos jours, Paris 19911992. T. Hawkes, Strukturalizm i semiotyka, tum. I. Sieradzki, pos. M. Gowiski, Warszawa 1988. E. Kurzweil, Age of Structuralism: LviStrauss to Foucault, New York 1980. Z. Mitosek, Strukturalizm, u: idem, Teorie bada literackich, Warszawa 1998. . Pijae, Strukturalizam, (prev. Nada PopoviPerii. Beograd), 1978. F. de Sosir, Opta lingvistika (prev. Sreten Mari), Beograd, 1969; kritiko izda nje (prev. Duanka Toanac), Sremski KarlovciNovi Sad, 1996. F. de Sosir, Spisi iz opte lingvistike (prev. Duanka Toanac), Sremski Karlov ciNovi Sad, 200.

Praka strukturalistika kola


R. Jakobson, W poszukiwaniu istoty jzyka, t. 12, wybr, red. nauk., wstp M. R. Mayenowa, Warszawa 1989, up. na srpskom: R. Jakobson, Lingvisti ka i poetika, Beograd, 1966. J. Mukaovsk, Fonologia i poetyka oraz Strukturalizm w estetyce i w nau ce o literaturze, u: Teoria bada literackich za granic. Antologia, red. S. Skwarczyska, t. 2: Od przeomu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do strukturalizmu, Krakw 1986. J. Mukaowsk, Wrd znakw i struktur. Wybr szkicw, wybr, red., wstp J. Sawiski, Warszawa 1970 tu zwaszcza: O strukturalizmie, Dwa stu dia o nazywaniu poetyckim. Praska szkoa strukturalna w latach 19261948. Wybr materiaow, red. M. R. Mayenowa, tum., komentarz W. Grny, tum. przejrza i oprac. T. Brajer ski, Warszawa 1966.
VII. Strukturalizam (I)

29

J. Tynianow, R. Jakobson, Problemy badania literatury i jzyka, u: Teoria ba da literackich za granic. Antologia, red. S. Skwarczyska, t. 2: Od przeo mu antypozytywistycznego do roku 1945, cz. 3: Od formalizmu do struktu ralizmu, Krakw 1986.

Literatura
M. R. Majenova, Poetski jezik, u: Teorijska poetika. Problemi jezika (prev. Bi serka Raji), Beograd, 2009. M. R. Mayenowa, Wstp, u: Praska szkoa strukturalna w latach 19261948. Wybr materiaw, red. M. R. Mayenowa, Warszawa 1966. J. Sawiski, Jan Mukaovsk: program estetyki strukturalnej, u: J. Mukaovsk, Wrd znakw i struktur. Wybr szkicw, red. J. Sawiski, Warszawa 1970. L. Sziklay, Szkoa praska, tum. A. Sikorska, u: Literatura i jej interpretacje, red. L. Nyr, pos. S. okiewski, Warszawa 1987.

Poetika strukturalizma u godinama 19601970.


R. Barthes, Kritika i istina (prev. Lada ale Feldman), Zagreb, 2009. R. Barthes, Uvod u strukturalnu analizu pripovjednih tekstova, Suvremena teorija pripovijedanja (ur. V. Biti), Zagreb, 1992, str. 777. G. Genette, Palimpsesty, tum. A. Milecki, u: Wspczesna teoria bada lite rackich za granic. Antologia, oprac. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatu ra jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, Krakw 1996. G. Genette, Strukturalizm a krytyka literacka, tum. W. Boska, Pamitnik Literacki 197, z. 3. G. Genette, Tipovi fokalizacije i njihova postojanost, Suvremena teorija pri povijedanja (ur. V. Biti), Zagreb, 1992, str. 9611. M. Riffaterre, Kontekst stylistyczny, tum. I. Sieradzki, Pamitnik Literacki 1972, z. 3. M. Riffaterre, Kryteria analizy stylu, tum. I. Sieradzki, u: Studia z teorii lite ratury. Archiwum przekadw Pamitnika Literackiego, 1, red. M. Gowi ski, H. Markiewicz, Wrocaw 1977. M. Riffaterre, Podejcie formalne w badaniach historycznoliterackich, tum. A. Milecki, u: Wspczesna teoria bada literackich za granic. Antologia, oprac. H. Markiewicz, t. , cz. 2: Literatura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historyczno literackiej, Krakw 1996. T. Todorov, Poetyka, tum. S. Cichowicz, Warszawa 198.

Ana Burinjska
250
Knjievne teorije XX veka

VIII. SEMIOTIKA

Te stvari su meusobno vrsto povezane: sadraj znaka, znak i ono to realno po stoji. Sekst Empirik1 Semioza je ili delovanje ili proces u ko jem uestvuju tri instance: znak, njegov predmet i njegov interpretant. arls Sanders Pirs2 Moe se, dakle, zamisliti jedna nauka ko ja bi ispitivala ivot znakova u drutve nom ivotu; ona bi bila deo drutvene, pa prema tome, i opte psihologije; mi emo tu nauku nazvati s emiolo g ijom (od grkog smeon, znak). Ona bi nas uila ta su znaci, koji zakoni njima upravljaju. Ferdinand de Sosir3

VIII. Semiotika

251

1 2 3

1 2 3

Fragmenti iz izbora tekstova o antikoj semiotici, koji se nalaze u knjizi: I. Dmbskiej, Wprowadzenie do staroytnej semiotyki greckiej. Studia i teksty, Wrocaw, 198, str. 97. C. S. Peirce, Colleceted Papers, t. 18, Cambridge, 19311958. Ferdinand de Sosir, Opta lingvistika, op. cit., str. 25.

Od antike
SEMIOTIKA (gr. semeiotikos = odnosi se na znak) opta nau ka o znacima koja postoji od anti ke, a koju danas razvijaju engleski, ameriki i nemaki istraivai. OZNAKA (gr. semeion = indeks, pokazatelj) smatrana ili kao vrsta znaka ili kao neto bitno razliito od znaka. Javlja se onda kad se izmeu oznaitelja i oznaenog uspostavlja neposredna (prirodna) i uzrona ve za (na primer, zastavica koja ozna ava pravac vetra, dim iz dimnjaka koji oznaava pripremanje ruka ili peenje u penici i sl.). Prema Pirso voj terminologiji, indeks je znak oznaen pomou svog predmeta... i usled toga to je u stvarnosti i u svom pojedinanom postojanju po vezan s tim predmetom.* Varijanta oznake jeste simptom (pojava ili ispoljavanje) ije se znaenje u na elu izvodi iz antikih medicinskih diskursa (na primer, temperatura kao simptom bolesti). Novije teori je simptoma (na primer, nieanci i frojdovci) naglaavaju dispropor ciju izmeu oznaitelja i onoga to je oznaeno pomou simptoma (na primer, mali dim moe oznaavati straan poar). Skup simptoma nazi va se sindrom.
* J. Pelc, Wstp do semiotyki, Warszawa, 1982, str. 136.

Semiotika pripada onim malobroj nim humanistikim orijentacijama u nauci o knjievnosti XX veka i je je poreklo otpoelo jo u starom veku. Tada su se takoe pojavili brojni semiotiki pojmovi i termi ni koje koristimo sve do danas. Jedna od najranijih upotreba poj ma semiotika zabeleena je kod Aristotela (38322. g. p. n. e.), a u njegovim osnovama mogu se nai najmanje nekoliko grkih rei koje sadre prefiks sem: semeion (oznaka), semaion (znak), semaino menon (znaenje, sadraj znaka), semeiotikos (ono to se odnosi na znak) i slino. Problemima koji su se odno sili na prirodu i interpretaciju zna kova u antikoj Grkoj bavili su se, pre svega, filozofi i retoriari, ali takoe i lekari. Najoptija raz matranja koja se odnose na sam znak i analizu znaenja pojmova i odnosa meu jezikim znacima i stvarima koje oni zamenjuju po javila su se ve u radovima sofista (u V v. p. n. e.), u Platonovim dija lozima i pismima (naroito u Kra tilu, u Sofistu i u Pismu VII), kod
253

Antiki poeci semiotike

Semiotika razmatranja u starom veku

VIII. Semiotika

Znaci i oznake

Konvencionalni karakter znakova

Teorija znakova u okviru filozof ske refleksije

Aristotela, u delima stoika; takoe se mogu nai i u iskazima Filo na Aleksandrijskog, Ptolomeja, Seksta Empirika, Galena, Boetija i drugih. Jedna od vanijih podela koja je izvrena u semiotici starog veka bila je podela oznak (simptom) i znakova, emu treba da za hvalimo ne samo stoicima i skepticima nego i lekarima empiriari ma. Oznakama (simptomima) smatrane su odreene pojave, stanja stvari i vidljiva svojstva organizama koji su se nali u odreenim vezama s njihovim razliitim poremeajima i bolesnim stanjima. Pr vi semiotiari starog veka znatno vie panje posveivali su oznaka ma nego znacima, opisali su takoe specifinost oznaka kao neega to se nalazi u neposrednoj, prirodnoj i funkcionalnoj vezi sa onim to su oznaavale (na primer, groznica kao oznaka bolesti, dim kao oznaka poara i sl.). Oznake su se, dakle, razlikovale od znakova odnosom izmeu onoga to je oznaeno i samog oznaitelja, a u od nosu na oznake, to je bio odnos neposrednog ukazivanja, a kad je re o znacima to je bila zamena putem nekog ranijeg dogovora. Zahvaljujui tom razlikovanju bilo je mogue formulisati definiciju ZNAK (gr. semainon) naj optije uzev: neto to predstavlja znaka. Dakle, pomou znaka je ili zamenjuje neto drugo. Prema u najoptijem pristupu oznaava Pirsu neto to pod odreenim no neto to se javlja umesto neeg uslovom ili u nekoj ulozi reprezen drugog to nije prisutno. Suprotno tuje neto drugo u odnosu na ne oznaci, znak je oznaavao upravo kog drugog ili: medijacija izmeu pomou odnosa zamene i putem interpretanta (pojma) i njegovog predmeta. Prema Ferdinandu de konvencije, a najbolji primeri ovde Sosiru rezultat proizvoljno usta su pre svega bili jeziki znaci (na novljene veze izmeu oznauju primer, re pas koja zamenjuje eg (signifiant) akustike slike, stvarnog psa). Semiotika je, opet, i oznaenog (signifi) pojma. definisana kao nauka o znacima ili Prema Emilu Benvenistu, znak za menjuje drugu stvar svojom evoka kao opta teorija znakova. U antici cijom putem supstitucija. Prema je, dakle, smatrano da oznake ima Pjeru Girou to je podsticaj (ili ju prirodan karakter, a da znaci, ulna supstanca) ija misaona sli meutim, imaju konvencionalan ka u naoj svesti asocira na drugi karakter, mada se s tom podelom podsticaj i ija se funkcija sastoji nisu svi slagali, pri emu su sporo u tomesda ovaj drugi izvue na po vrinu ciljem sporazumevanja. vi izmeu naturalista i konvencio nalista predstavljali jednu od najburnijih rasprava koja se pojavila u semantici. U kasnijem periodu, problematikom znaka su se, tako e, bavili i filozofi poev od Platona i Aristotela, preko Avicene, Okame, Loka, Lajbnica, Kondijaka, sve do Pirsa, De Sosira, Kroea,
 J. Pelc, Wstp do semiotyki, Warszawa, 1982, str. 365.
Knjievne teorije XX veka

25

Vitgentajna i Kasirera.5 Slino kao i rane antike semantiare, ta ko su i poznije, pre svega, zaokupljala pitanja opte prirode znako va, specifinosti jezikih znakova, problemi odnosa znakova prema stvarnosti, veze znaka sa idejom, a takoe i mesto same semiotike u teoriji saznanja. Nauka o znacima u XX veku formirala se pod uticajem dve naj vanije tradicije filozofske i lingvistike: prva: na osnovi koje je nastala filozofska semantika, bila je na roito povezana sa idejama amerikog pragmatiara XIX veka arlsa Sandersa Pirsa (1839191) a kasnije s dostignui ma nemakih jezikih neopozitivista (naroito Ludviga Vit gentajna i Rudolfa Karnapa). Tu liniju su kasnije nastavljali engleski istraivai arls Kej Ogden (18891957), Ajvor Armstrong Riards (18931979) i arls Moris (19011979); druga: na osnovi koje se ispoljila semiologija ili nauka o zna cima (semiologija = semainon, znak + logos, re, nauka, sazna nje) poticala je iz strukturalistike lingvistike, a posebno iz teorije znaka Ferdinanda de Sosira (18571913). Ovim tradicijama valja posvetiti neto vie mesta jer su one u velikoj meri uticale i na semiotikosemioloku orijentaciju u nau ci o knjievnosti. Ovde posebnu panju zasluuje koncepcija arlsa Sandersa Pirsa, naroito zbog toga to je mnogo kategorija koje je on uveo trajno ulo u jezik teorija znakova, i njih koristimo i danas.

Nauka o znacima u XX veku

Pirsova semiotika

Pirs: svet kao univerzum znakova


Pirs je termin semiotika preuzeo od engleskog filozofa Dona Lo ka koji ga je na kraju svojih Rasprava... uveo u obliku semeiotika. Pirsova semiotika teorija imala je t r ij a d i k i karakter a znak je upravo tu bio definisan kao trolani odnos: povezivanje materijal nog sredstva prenoenja (takozvanog prenosnika ili nosioca znae nja), predmeta i znaenja. Ta tri konstitutivna elementa filozof je smatrao nunim: da bismo neto mogli oznaiti nazivom znaka tvrdio je moraju sva tri postojati i moraju meusobno biti u odre enom odnosu. Kao s re dst vo pre no e nj a (reprezentamen) Pirs je upravo smatrao svaku pojavu empirijskoulnog karaktera (jezi ki zvuci, napisi, stvari, ponaanja, gestovi i sl.). Meutim, nijedno od ovih i mnogih drugih sredstava prenoenja nije moglo biti samo
5 Pogledati: Hronologija.
VIII. Semiotika

Pirsova trijadika teorija znaka

Pirsova trijada: sredstvo preno enja predmet znaenje

255

Interpretant

po sebi sredstvo prenoenja mo ZNAENJE prema Pjeru Gi ralo je biti ukljueno u funkciona rou to je proces koji asocira na lan odnos sa ostalim lanovima neki predmet, na neku sutinu, na trijade.6 Kad je re o pre dme tu neki pojam i dogaaj s nekim zna (referentu) na koji se znak odnosi, kom spremnim da ih izvuku na Pirsu, tu Pirsa nije zanimao predmet kao povrinu. Prema znaka.to je rezul tat interpretacije takav (ili predmet uopte) nego samo njegovo postojanje u vidu objekta znakovnog odnosa. Pri to me su predmeti znakova mogli biti objekti koji realno postoje, ali i fiktivni, pa ak i oni izmatani. A trei elemenat trijade znae nj e z na k a (interpretant) obavljao je medijativnu ulogu izmeu sredstava prenoenja i predmeta koji su zamenjivani znacima. Inter pretanta nije, meutim, trebalo meati sa interpretatorom (kako je esto taj termin, kojeg je filozof uveo, pogreno identifikovan). In terpretant je upravo oznaavao sadraj znaka, sadraj shvaen kao imanentno svojstvo ili drugaije reeno: u njemu stalno prisutnu sposobnost za interpretaciju (na primer, ideja, pojam ili osnovna de finicija na koju se moe prevesti znak). U Pirsovom pristupu inter pretantu veoma bitno bilo je i to da je on, budui znaenje znaka, istovremeno predstavljao sledei znak ili niz znakova pomou ko jeg se mogao izraziti sadraj. Drugim reima, svaki sadraj znaka (njegovog znaenja) morao je biti iskazan sledeim znakovima (na primer, znaenje rei maka koja je izreena pomou rei koje sa injavaju optu definiciju te ivotinje kao to su: maka je grabljiva ivotinja...).7 Svaki znak u Pirsovoj koncepciji predstavljao je, da kle, interpretanta sledeeg znaka, a istovremeno je kao znak imao sopstvenog interpretanta u vidu drugog znaka. Prema miljenju filo zofa, takav pristup je garantovao vrstinu semiotikog sistema tu nije bilo nikakvih suvinih elemenata, a svi znaci su imali precizno odreeno mesto u sistemu. Drugaije govorei sam znak i znae nje znaka bili su funkcije itavog sistema, a postojanje odreenog znaka predstavljalo je prisutnost u najmanju ruku dva druga zna ka: prethodnog iji je bio interpetant i sledeeg koji je postajao njegov interpretant. Posledice takvog pristupa bile su veoma bitne svaki znak je, dakle, uvek sadravao drugi znak, a znaenje je bi lo dostupno samo pomou interpretacije ili pomou prevoenja odreenog znaka na sledee znake.8 Na taj nain je proces stvaranja
6 7 8 U suprotnom sluaju, ono je samo mogunost znaka potencijalno sredstvo prenoenja. Dalje emo morati definisati rei: grabljiva, ivotinja itd. O ovome, takoe, pogledati: H. BuczyskaGarewicz, Semiotyka i filozofia znaku, u: M. Bense, wiat przez pryzmat znaku, Warszawa, 1980, str. 910.
Knjievne teorije XX veka

256

znaenja dobio svojstvo neograniene semioze i ta Pirsova ideja po kazala se kao naroito inspirativna za francuske poststrukturaliste ezdesetih godina (naroito za aka Deridu) koji su odatle preuzi mali koncepciju nikada dovrene, neograniene interpretacije. Osim toga, Pirs se odluno suprotstavljao sagledavanju znaka samo u funkciji njegove zamene predmeta (kako se to smatralo u veini dvoelementnih semiotikih teorija). Prema miljenju filozofa, znak koji predstavlja vezu tri elementa trebalo je, svakako, istovreme no da ima i karakter medijacione interpretacije. To je znailo da znak ne samo da nije uspostavljao obine relacije zamene neega pomou neeg drugog, nego je uvek bio oznaavan pomou relacije zamene za nekoga za potencijalnog primaoca.9 Dakle, biti interpretiran predstavljalo je imanentno svojstvo znaka, jednostavno je znailo njegov nain postojanja znak je, oigledno, bio namenjen komuni kaciji i interpretaciji. Sledea posledica takvog naina shvatanja pri rode znaka ispostavila se takoe kao vana tu je znak bio shvatan dinamiki i kreativno, iz same svoje sutine stvorio je sledee znake, a univerzumom znakova vladalo se pomou odnosa interpretacije prevoenja odreenog znaka na sledee znake, a ovih, opet, na sle dee itd. Proces interpretacije, meutim, prema Pirsovom miljenju, nije bio beskonaan. I kao to je to svojstveno pragmatiaru na kra ju tog lanca filozof je smestio takozvanog konanog interpretanta: delovanje ili uobiajen nain ponaanja koji je znak proizveo. Odredivi najoptije principe IKONIKI ZNAK (IKON) vr semiotikog univerzuma, Pirs je sta znakova koju izdvaja arls San takoe predloio podrobnu tipolo ders Pirs, a za koje je karakteristi giju znakova izvedenu s obzirom an odnos slinosti izmeu onoga na svojstva pojedinanih elemenata to predstavlja materijalni nosilac znaka i onoga to znak znai (na trijade: sredstva prenoenja, pred primer, portret, fotografija i sl.). meta i interpretanta i na taj nain Ikoniki znak je esto definisan je dobio devet tipova znakova. Od na taj nain da poseduje svoj ove tipologije najvanija su se ispo stva predstavljenog predmeta. stavila razlikovanja postignuta s
Osim toga, ovde je re o imanentnoj interpretaciji neke vrste unutranje interpretativne sposobnosti koja se nalazi u znaku (da bi izbegao nespora zum, Pirs ponekad interpretanta naziva unutranjim interpretantom), a ne o interpretaciji u uobiajenom shvatanju koja, na primer, proistie iz funkcio nisanja znaka u razliitim kontekstima ili o njegovoj interpretaciji od strane razliitih primalaca. Upravo za odreenje ovih sluajeva, Pirs uvodi kategori ju spoljanjeg interpretanta kao naina ispoljavanja razumevanja znaka. Jo jednom naglaavam da je ovde re o potencijalnom a ne o konkretnom primaocu.

Neograniena semioza

Znaci kao medijaciona interpretacija

Konani interpretant

Tipologija znakova

VIII. Semiotika

257

Ogdenov i Riardsov trougao

obzirom na povezanost znaka s nje govim predmetom. Filozof ih je za pravo izdvojio na ovakav nain: znake koji su uzrono povezani sa svojim predmetom i koji uspo stavljaju neposredan odnos koji upuuje (i ndeksi ) na primer, takvi kao to je zastavica na kro vu koja pokazuje pravac vetra;10 * U. Eco, Nieobecna struktura, Warsza znaci povezani s predmetom na wa, 1996, str. 127. osnovi odnosa slinosti (i koni k i zna ci ili, jednostavno, i ko SIMBOL prema terminologiji ne) na primer, portret ili foto Pirsa vrsta znaka za koji je karak grafija;11 teristina ista konvencionalna ve znaci povezani sa svojim predme za nosioca znaka i znaenja (inter tom jedino na osnovi konvencija pretanta). Simboli su, na primer, (s imb oli ) na primer, re pri znaci (rei) prirodnog jezika. rodnog jezika.12 Isto kao i sama ideja semioze kao beskonane interpretacije, kao i ideja interpretacije kao prevodivosti znaka na drugi znak, pa i itava Pirsova tipologija znakova, izvrili su veoma snaan uticaj na kasnije semiotike teorije. Pirsovi nastavljai nisu se samo rado po zivali na njegovu koncepciju nego su je takoe esto razraivali do dajui joj nove elemente. Tako su se, na primer, arls Kej Ogden i Ajvor Armstrong Riards posluili shemom trougla kako bi likovno izrazili odnos izmeu sva tri elementa procesa semioze, unekoliko modifikujui Pirsovu terminologiju. Takozvani Ogdenov i Riard sov trougao izgledao je ovako:

Malu izmenu ovde je uneo Um berto Eko i prema njegovom mi ljenju ikoniki znaci nemaju svoj stva predstavljenih predmeta, ali odraavaju izvesne elemente njiho ve percepcije, pri emu to ine na osnovi normalnih perceptivnih kodova, eliminiui jedne podsti caje, a uzimajui druge.*

10 11 12

Davni prirodni znaci ili oznake (semeion). Ikoniki znak moe, takoe, da odraava potpuno formalnu slinost i tada ga Pirs naziva dijagramom. Davni konvencionalni znaci (semainon). Do ovoga je dovodila jo podela znaka s obzirom na sre dst vo pre no enj a i ovde ih je Pirs izdvojio kao: qualisignum (kvalitet ili svojstvo koje je znak), sensignum (dogaaj koji je znak ili konkretan primer) i legisignum (princip ili tip koji je znak), a takoe i podelu s obzirom na i nter pret ant a: rhemat (bilo kakav znak kao lan mo gueg iskaza), dicent (izreka na primer, dva znaka povezana odreenom vezom), argument (sloena sintagma koja povezuje znake razliitog tipa). O ovome pogledati: U. Eco, Pejza semiotyczny, Warszawa, 1972, str. 15155 i: M. Bense, wiat przez pryzmat znaku, op. cit.
Knjievne teorije XX veka

258

o dno s (znaenjski pojam) pojam drveta

s i mb ol (znaenjska forma i njena akustika slika) re d r v o

pre dmet (oznaena stvar)13

arls Moris, Pirsov uenik, 1938. godine proirio je trijadiki model znaka dodajui mu jo dva elementa i samim tim stvarajui p e nt ad iku semiotiku. Prema Morisovoj koncepciji, znak su sai njavali sledei elementi: 1. s redst vo pre no enj a (instrument, signvehicle) re: drvo; 2. inte r pret ant (sve to se moe zamisliti povodom odree nog znaka) sve asocijacije povezane s drvetom; 3. z na e nj e (osnovni pojam na koji se moe prevesti znak, de signatum) definicija drveta; . denot at (predmet znaka, fragment stvarnosti na koji se znak odnosi) konkretno drvo; 5. pri ma l a c z na k a ili interpretator (interpreter) onaj ko upotrebljava re drvo i interpretira je. U odnosu na Pirsov model, Morisova koncepcija imala je u vidu jo i korisnika znaka i proirivala je funkciju interpretanta; u Pirsovoj teoriji to je bilo samo znaenje ili pojam (definicija), a u Morisovom modelu ta kategorija je sadravala sve asocijacije po vezane sa odreenim znakom.1 Moris je uao u istoriju pre svega kao tvorac precizne podele semiotike na tri posebne discipline, od reene pomou tri glavna odnosa znaka: semant i k a : za koju odnos znaka prema predmetu kojeg za menjuje znak postaje osnovni odnos (zapravo se taj odnos i naziva semantiki, od grkog semantikos = oznaavajui); s int a k s a : za koju je najvaniji odnos odreenog znaka pre ma drugom znaku (taj odnos nazivamo sintaksikim);
13 1 Ch. K. Ogden, I. A. Richards, The Meaning of Meaning: A Study of the Influen ce of Language upon Thought and of the Science of Symbolism, London, 1923. Up. . Moris, Osnove teorije o znacima, Beograd, 1975, str. 136152, prevod: Milan Damnjanovi.

Morisova petandika semiotika

Morisova podela semiotike: semantika, sintaksa, pragmatika

VIII. Semiotika

259

Opta nauka o znacima

prag mat i ka: za koju su naj SEMANTIKA, SINTAKSA, bitniji odnosi znaka i njego PRAGMATIKA su, prema arlsu vog korisnika (poiljaoca i Morisu, tri osnovna sastavna dela primaoca); te odnose naziva semiotike. Prvi sagledava znak u odnosu na predmet koji on zame mo pragmatikim. Podela semantike na tri obla njuje, drugi u odnosu na druge znakove, trei u odnosu na kori sti koju je izvrio Moris obavezuju snike znaka. a je i danas. Prema miljenju tvor ca ove podele, semantika koja predstavlja optu nauku treba u istraivanju znakova da uzme u obzir sve te odnose.15 Ako se pogleda unazad, na poslednji vek, u istoriji istraivanja znaka moe se zapaziti da se engleska semiotika (takoe, delimino i nemaka) pre svega razvijala na tlu filozofije i logike, a najvanija inspiracija za nju bili su upravo Pirsovi pogledi. Francuska semioti ka, opet, najvie je crpela iz pome nutog lingvistikog izvora i pozi SEMIOLOGIJA (gr. semainon + vala se u najveoj meri na teoriju logos) nauka o znacima koju je ini cirao Ferdinand de Sosir, a danas jezika Ferdinanda de Sosira. A kad se, pre svega, razvija u Francuskoj. je re o broju elemenata koji odre uju znak, onda je, suprotno amerikim i engleskim filozofima, tvo rac opte ligvistike sugerisao relativno skromnu koncepciju jedva dvolanu. Meutim, semiotika je u njegovoj teoriji stekla status na une discipline: postala je s e m i olo g ij a ili opta nauka o znacima.

De Sosir: nastanak semiologije


De Sosir i nastanak semiologije

De Sosiru je bio jasan znakovni karakter samog prirodnog jezika i vrste veze tog jezika s drugim znakovnim sistemima, a usled toga, takoe, uzajamne veze lingvistike i opte teorije znakova. U Optoj lingvistici itamo: Jezik moe da oznaava razne naine komuniciranja, a prirodni jezik je samo jedan od naina komuniciranja, ali osnovni. Otuda opta lingvistika moe dati polazite za is traivanje drugih komunikacionih sistema (umetnosti, knji evnog jezika, mode, ljudskih ponaanja, gestova i sl.).16
15 16 Ch. W. Morris, Foundations of the Theory of Signs, u: International Encyclopedia of Unified Science, t. 1, br. 2, Chicago, 1938. F. de Sosir, Kurs opte lingvistike, Sremski KarlovciNovi Sad, 1996, str. 3, prevod: D. Toanac.
Knjievne teorije XX veka

260

Skreui panju na posebnu, privilegovanu poziciju prirodnog jezika, De Sosir je istovremeno sa gledao mogunost prenoenja na ina analize nastalih na bazi opte lingvistike, na istraivanje drugih znakovnih sistema. S druge strane, opet, sagledao je i da razliite se miotike teorije mogu biti korisne u istraivanju znakovnog karakte ra jezika. Uveravao je, dakle:
SISTEM ZNAKOVA tip orga nizacije odreene vrste znakova koji se nalaze u meusobnim vr stim vezama i funkcionalnim zavi snostima (na primer, sistem zna kova prirodnog jezika).

Privilegovana pozicija prirodnog jezika

Ako se eli otkriti prava priroda jezika, tu prirodu treba tra iti pre svega u onome to joj je zajedniko sa svim sistemi ma istog reda, a lingvistike faktore, koji na prvi pogled iz gledaju vrlo vani (kao, na primer, funkcionisanje glasovnog aparata), ako oni slue samo za razlikovanje jezika od drugih sistema, treba staviti u drugi red. Tako e se ne samo osvetli ti lingvistiki problem, nego e se, mislimo, ako se obredi, obiaji, itd. budu posmatrali kao znaci, i te injenice pojaviti u novoj svetlosti, a osetie se potreba da one budu grupisane u semiologiji i objanjavane zakonima te nauke.17 De Sosir je, takoe, sagledao veoma ozbiljan zadatak koji se nalazio pred lingvistikom, a koji je precizno oznaio u svojim pre davanjima: ako se jezik u celini prihvata kao sistem semiolokih injenica, to znai precizno pokazati i definisati sve ono to ga ini takvim sistemom. Dakle, sve ono to doprinosi da je prirodni jezik sistem znakova. Takoe je pokuavao da u najoptijim crtama definie samu semiologiju: Moe se, dakle, zamisliti jedna nauka koja bi ispitivala i vot znakova u drutvenom ivotu; ona bi bila deo drutve ne, pa prema tome, i opte psihologije; mi emo tu nauku nazvati s e miolo g ij om (od grkog smeon, znak). Ona bi nas uila ta su znaci, koji zakoni njima upravljaju ... Lin gvistika je samo deo te opte nauke; zakoni to e ih semi ologija otkriti moi e se primenjivati i na lingvistiku, koja e tako biti ukljuena u jednu sasvim odreenu oblast u skupu ljudskih injenica.18 Razlika izmeu tradicionalne semiotike i De Sosirove semio logije pre svega se, dakle, zasnivala na tome to joj je tvorac opte
17 18 F. de Sosir, Opta lingvistika, str. 26. Ibid., str. 25.
Zadaci lingvistike

De Sosirova definicija semiologije

Semiotika / semiologija

VIII. Semiotika

261

De Sosirova dvolana teorija znaka

Relaciono znaenje

lingvistike pridavao nauni status i to je u prvi plan tako shvaene nauke isticao ne toliko znak koliko s istem zna kova , a takoe i zakonitosti koje vladaju znakovnim univerzumom. Tradicionalna iskustva opte teorije znakova u ovom sluaju se, dakle, povezuju sa strukturalistikim miljenjem De Sosirova semiologija je u su tini bila st r u ktu r a lna s e m i olo g ij a zasnovana na pretpostavci postojanja preciznog i vrstog unutranjeg sistema odnosa koji se nalazi u osnovi svakog sistema znakova.19 De Sosir je, na kraju, dru gaije shvatao zadatak semiologije nego, na primer, Pirs. Ukoliko su za Pirsa bile najbitnije logike funkcije znaka i formalni aspekti semiotike, utoliko su za De Sosira bili vani i sistemski odnosi (unu tar sistema znakova) i veze semiologije sa optom lingvistikom te, konano, opta pravila koja upravljaju drutvenim funkcionisanjem znaka. U nauci o knjievnosti isto tako vanu ulogu igrala je opta teorija znaka koju je predloio De Sosir. Koncepciju koju, s obzirom na dva elementa koji odreuju znak, moemo oznaiti kao dij adi ku (dvolanu). Kao to znamo, De Sosir je termin znak primenjivao za oznaku povezivanja akustike slike i pojma ili, drugim reima, ve zu oznaavajueg elementa (signifiant) i oznaenog elementa (signi fi) (na primer: jeziki znak koji je nastao putem veze zvune struje DESIGNAT (referent) stvarni predmet na koji se odnosi znak ili m aj k a i opteg pojma maj koji je zamenjivan znakom. ka). Ukljuujui se u spor izmeu pristalica naturalistike i konvencionalne koncepcije, tvorac opte lingvistike odluno je stao na stranu konvencije i naglaavao je sa svim proizvoljan (arbitraran) karakter veze koja povezuje signifiant i signifi. Takoe je kasnije uvodio kategoriju sistema znakova ko ji upravlja unutranjim poretkom i odreenim sistemom odnosa.20 Meutim, ini se najvanijim to da se u De Sosirovoj koncepciji sa svim nebitnim pokazao stvarni predmet na koji se znak odnosi ili koji je zamenjen znakom takozvani d e si g nat. Jedino je bio va an pojam (opta definicija predmeta). Tako je isto znaenje znaka u njegovoj koncepciji imalo isto relacioni karakter, bilo je sistemska vrednost, dakle, nije zahtevalo odnos izvan sveta stvari. Drugaije, dakle, nego u Pirsovoj semiotici, ovde znaenje nije predstavljalo od nos prema jednom designatu, nego je jedino bilo pojam na koji se znak mogao prevesti. Takoe je bilo bitno i to da je odnos izmeu oznaavajueg i oznaenog, prema De Sosirovom shvatanju, imao
19 20 Pogledati: Strukturalizam (II). F. de Sosir, ibid.
Knjievne teorije XX veka

262

trajni karakter on je bio nametnut konvencijom i nije se menjao, na primer, u situaciji nove upotrebe znaka u nekom novom kontek stu. Takvo shvatanje znakova kao nepromenljivih odnosa zvukova i pojmova omoguavalo je, opet, potpunu autonomiju nauke o zna kovima: istraujui znak bilo je mogue kretati se iskljuivo unutar zatvorenog, apstraktnog sistema, a semiologija je zahvaljujui tome zadravala teorijsku istotu i apstraktnost. A, takoe, uslovno te orije knjievnosti koje su prilagoavale De Sosirovu koncepciju zna ka knjievnosti mogle su se osloniti na snanu naunu osnovu.

Nauka o znacima u nauci o knjievnosti


Za De Sosira je, dakle, bilo vrlo vano vrsto uzajamno delovanje te orije jezika i semiologije. Njegovi podsticaji su uticali gotovo na sve strukturalistike pravce u teoriji knjievnosti da dosledno ostvare semioloku orijentaciju uvodei u svoj diskurs kategoriju znaka / si stema znakova i tretirajui knjievno delo kao specifinu znakovnu tvorevinu. I tako se, na primer, Jan Mukarovski, definiui poetski jezik i odreujui njegovu specifinost, takoe sluio kategorijama zna k a / z na enj a , pa se ak moe rei da je semioloka opcija bila jedno od glavnih svojstava njegovog razmiljanja o knjievno sti. Mukarovski je, takoe, bio svestan posledica koje proistiu iz izbora De Sosirovog modela znaka i sistema znakova kao modela za semiologiju knjievnosti. U ve ranije navoenom lanku O po etskom jeziku, skretao je, na primer, panju na nesumnjivu korist koja proistie upravo iz takve preorijentacije teorije knjievnosti. Zahvaljujui tome, knjievno delo se pre svega moglo osloboditi od vika jednostrane povezanosti sa stvarnou koju saoptava njegov sadraj kao i od jednostrane zavisnosti u odnosu na psi hike inove autora i itaoca. Zahvaljujui tome, mogla se u prvi plan istai unutranja konstrukcija tvorevine.21 Meutim, Mukar ovski je zapaao isto tako bitna ogranienja De Sosirove semiolo gije, a jednu od njegovih najvanijih sumnji izazivalo je odsustvo predmeta na koji se odnosi. Stvarajui, dakle, kako teoriju knjiev nog dela tako i teoriju umetnikog dela uopte, autor teksta O poet skom jeziku se trudio da prevazie krute okvire De Sosirove semi otike teorije. I tako je on u svakom znaku razlikovao dve strane:
21 J. Mukaovsky, O jzyku poetyckim, u: Praska szkoa strukturalna w latach 19261948. Wybr materiaw, Warszawa, 1966, str. 151.
Semiologija i knjievna istraivanja Semiologija Mukarovskog

Unutranja konstrukcija tvorevine

Granice semiologije

VIII. Semiotika

263

Znakovni karakter umetnikog dela

Ikoniki znaci prema Jakobsonu

Jakobsonova koncepcija umetnikog zahvata

Pojam koda i knjievnost

materijalnog nosioca i znaenje, dakle, upravo mogunost odnosa znaka prema neemu to se nalazilo izvan njega. U odnosu na se mioloka pitanja, praki strukturalista je iznosio dosta radikalno miljenje prema njegovom sudu, svako umetniko delo je imalo znakovni karakter, to znai predstavljalo je strukturu znakova komplikovane unutranje organizacije, a razliite varijante umetno sti valjalo je jednostavno prihvatiti kao razliite znakovne sisteme. Takoe su ga interesovali i procesi lokalizovanja znaka u drutvenoj svesti (poiljalaca i primalaca) i slanje znaka u drutvenu stvarnost, kao i njegovo funkcionisanje u okviru komunikacionih konvencija. Pojam znaka i funkcija koje on obavlja igrali su takoe bitnu ulo gu u pogledima Romana Jakobsona. On je dosta prostora posvetio komentarima De Sosirove i Pirsove teorije. Jakobson je pri tom posve tio relativno veliku panju ikonikim znacima, a naroito moguno sti primene tog tipa znakova za opis semiotike specifinosti knjiev nosti. Meutim, u tom cilju je morao u izvesnoj meri da modifikuje Pirsovu definiciju. Onoliko koliko je kod Pirsa ikoniki znak bio odre en pomou slinosti sredstva prenoenja i predmeta na koji se odno si znak, toliko je Jakobson (sluei se u tom sluaju isto tako i De So sirovom idejom) definisao ikon kao slinost onoga to je oznaujue (signifiant) i onoga to je oznaeno (signifi) kod znaka. Odnos slino sti je u tom sluaju u izvesnom smislu zalazio u unutranjost znaka a ne izmeu znaka i predmeta. Na kraju, Jakobson je pojavu zvunog paralelizma nazvao ikoninost i nastojao da pokae, na primer, na ko ji nain figure zvunog karaktera (rime ili sintaksiki paralelizmi) mo gu izazivati odreene semantike posledice i to nezavisno od toga na ta se odnose jeziki znaci upotrebljeni u tvorevini. Jakobson je ak isticao zahtev za proirivanjem Pirsove tipologije etvrtim tipom zna ka; pored ve pomenutih: ikone indeksa i simbola to je trebalo da bude jo i umetniki zahvat (artifice), nastao sa osloncem na princip slinosti isto onako kao i ikoniki znak. Oigledno bi bilo veoma teko povui preciznu granicu izmeu strukturalne poetike i strukturalne semiologije, mada je bez sum nje za rane strukturaliste (pre svega, prake) postala vie karakteri stina funkcionalna orijentacija: oni su, pre svega, skretali panju na razliite funkcije koje knjievni znaci obavljaju u komunikacio nim inovima. A u posleratnom strukturalizmu, opet, u prvi plan je izbila kategorija koda22 i sistema znakova. Pokuaji odreenja
22 Pojam koda takoe se pojavio i u lingvistici, a njegovom razvitku je pre svega doprinela teorija informacije. Jedan od prvih lingvista koji je koristio tu katego riju bio je Andre Martine. Up. A. Martinet, Podstawy lingwistyki funkcjonalnej,
Knjievne teorije XX veka

26

univerzalnog sistema knjievnih znakova, kao i mogunosti opisa pravila koja vladaju semantikim procesima u knjievnosti, zaoku pljali su pre svega panju francuskih strukturalista, a naroito nara tologa i strukturalnih semantiara.23 Takoe su se pojavile i koncep cije koje su, istiui ogranienost dotadanje semiologije, postavile sebi kao cilj prekoraenje zatvorenih struktura znaka i sistema. Umesto toga su nastojali da preu na semiologiju iskaza tretiranu kao smisaonu celinu koja se ne moe uvek svesti na pravila koja je istakao sistem. Tako je, u stvari, zadatak semiologije formulisao francuski lingvista Emil Benvenista (19021976), a ezdesetih i se damdesetih godina njegove teorije su izvrile velik uticaj na lingvi ste i na semiologe knjievnosti.

Prekoraenje zatvorenih struktura

Benvenista: u pravcu semantike iskaza


Izvrivi temeljnu analizu Pirsove i De Sosirove koncepcije, Benve nista je kao jedan od najvanijih zadataka semiologije istakao preci zno odreenje statusa jezika meu ostalim znakovnim sistemima.2 Meutim, otpoeo je od istraivanja nejezikih sistema kako bi na njihovoj osnovi opisao svojstva specifina za prirodni jezik; zahva ljujui tome, stvorio je kako osnovu za optu teoriju znakovnih siste ma tako i za sisteme zasnovane na veoj semantikoj raznovrsnosti i komplikovanijoj zavisnosti izmeu znakova (to znai jezikih sistema, a naroito knjievnog sistema). Benvenistu je takoe zani mao odnos izmeu razliitih semiotikih sistema, a idui tragom Pirsove inspiracije, opisivao ih je takoe i kao veze znakovnog ka raktera. Prema miljenju autora Semiologije jezika, semiotiki siste mi su izmeu sebe mogli da se nau u tri osnovna odnosa: 1. u odnosu proizvo e nj a (jedan sistem stvara drugi sistem, na primer, alfabet jezika stvara Brajov alfabet);
Warszawa, 1970, str. 32 (knjiga se pojavila u Francuskoj, 1967. godine). Znat no ranije, pojam koda je u analizi knjievnosti koristio Umberto Eko u uve noj knjizi Otvoreno delo, objavljenoj 1962. godine. K. Rozner tvrdi da semiologija konsekventno dobija strukturalni karakter kad nad kategorijom znaka poinje da dominira kategorija sistema. Up. K. Ro sner, Semiotyka strukturalna w badaniach nad literatur. Jej osignicia, per spektywy, ograniczenia, Krakw, 1981, str. 15. O sistemskom miljenju u fran cuskoj strukturalnog semilogiji pogledati: Strukturalizam (II). E. Benvenist, Problemi opte lingvistike, Beograd, 1975, str. 21, prevod: Sreten Mari.

Status jezika meu ostalim znakovnim sistemima

Benvenistine meusistemske relacije

23

2

VIII. Semiotika

265

Teorija znaenja

Zadatak semiologije

2. u odnosu homolo g ij e (strukturalne adekvatnosti izmeu jednog i drugog sistema, na primer, izmeu gotske arhitektu re i sholastike misli);25 3. u odnosu i nte r pre t a c ij e (u kojoj jedan sistem postaje in terpretirani a drugi interpretirajui, na primer, prirodni jezik kao sistem koji interpretira drutvo poseban znakovni si stem).26 Benvenista je takoe dosledno delio i prostore semiotike i se mantike, a trudio se isto tako da odredi postojei pravac razvoja se miologije. Onoliko koliko je De Sosir poloio snane temelje lingvi stikoj sociologiji dakle, opisao sve to se odnosi na znak i njegovu prirodu toliko je, prema Benvenistinom miljenju, sada trebalo da se koncentrie pre svega na stvaranje osnova teorije znaenja te orijskoj semantici i optim pravilima za stvaranje znaenja. Pojedi nani iskaz (reenica) bio je za Benvenistu pojava istinskog ivota govora i njegovih stvaralakih mogunosti. Na kraju je, dakle, autor Semiologije jezika paljivo odvojio semiologiju od semantike, a isto vremeno i ono to je semiotiko od onoga to je semantiko. Zada tak semiologije je i dalje trebalo da se zasniva na opisivanju pojedinanosti, opisivanju njihovih dinstinktiv nih karakteristika i na iznalaenju to preciznijih kriteriju ma za tu distinkciju. Zahvaljujui tome, svaki znak e sve jasnije potvrivati svoje sopstveno znaenje u okviru kon stelacije ili u skupu znakova.27 Istovremeno, semantika, pa time i semantinost, uvela je specifian znaenjski nain tvorenja putem iskaza. Pro blemi koji se ovde javljaju proistiu iz funkcije jezika ko ja se zasniva na proizvoenju komunikata. Istovremeno, komunikat se ne moe svesti na poredak jedinica koje se mogu identifikovati; dodavanje znakova ne stvara smisao, obrnuto smisao (zamiljen), shvaen celovito, realizuje se i deli na posebne znake koje sainjavaju rei. Drugo, semantinost je nuno optereena optou designata, dok je semiotinost od njih u principu odvojena i nezavisna. Semantiki poredak se poistoveuje sa svetom iz javnosti (lnonciation) i univerzumom iskaza.28
25 26 27 28 Benvenista se ovde pozivao na opservacije Panofskog. Up. ibid., str. 30. Ibid., str. 2331. Ibid., str. 33. Ibid., str. 333.
Knjievne teorije XX veka

266

Prema Benvenisti, u ovoj etapi je valjalo dosledno prei od se miologije kao nauke o sistemu znakova ka semantici koncentrisa noj na znaenjima iskaza, pri emu se u obzir uzimaju aspekti delo vanja pomou jezika u drutvenom prostoru.29 Zahvaljujui tome je semiologija, kao apstraktna nauka upravo o uslovima stvaranja smisla, mogla biti odvojena od semantike, koncentrisane na njego vom funkcionisanju u praksi komuniciranja, a jezik je jednom zau vek prestao da bude formirana konfiguracija jedinica. Umesto toga, smisao je tretiran dinamiki: kao neto to se stalno iznova stvara i preoblikuje. To je bio veoma vaan korak na putu nastanka nauke o znacima kao nepredvidive, a istovremeno i kao mogunost preko raenja shematinosti sistema. Taj pravac razmiljanja naroito e prihvatiti francuski mislioca sedamdesetih i osamdesetih godina.30 Semiologija se, dakle, pokazala kao sjajan jezik opisa raznovr snih znakovnih fenomena poev od knjievnosti i zavravajui na iroko shvaenoj kulturi. Postala je takoe interdisciplinarna oblast koja povezuje razliite humanistike domene. U nauci o knjievno sti najzanimljivije rezultate dale su upravo tri koncepcije inspirisa ne optom naukom o znacima: semiologija kulture Jurija M. Lotmana (19221993) i istrai vaa iz kruga takozvane Tartuske kole; semiotike analize koje je izvrio italijanski teoretiar i pisac Emberto Eko (ro. 1932); semioloka teorija francuskog teoretiara i knjievnog kritia ra Rolana Barta (19151980). Valja ih neto detaljnije razmotriti.

Semiologija / semantika

Dinamika koncepcija jezika

Semiologija kao interdiscipli narna oblast

Lotman: model, tekst, kultura


Jedna od najivljih i najplodnijih semiotikih kola XX veka nastala je ezdesetih godina na univerzitetu u Tartuu (Estonija). Meu naj vanije predstavnike treba ubrojati Jurija M. Lotmana, Borisa A. Us penskog, Zaru Minc, Vjeeslava I. Ivanova, Vladimira N. Toporova, Andreja A. Zaliznjaka, Sergija Nekludova. Od 196. godine Tartu ska semiotika kola je poela da objavljuje naune zbornike .31 Dva zbornika, od trinaest objavljenih,
29 30 31 E. Benveniste, Problemi opte lingvistike, ibid., str. 131132. A naroito od poststrukturalista. Pogledati: Poststrukturalizam. U to vreme Estonija je bila jedna od republika Sovjetskog Saveza.
Tartuska kola

VIII. Semiotika

267

Lotmanova koncepcija umetnikog modelovanja

Prirodni jezik kao model i uzor

sadravala su upravo radove Jurija Lotmana nesumnjivo najuve nijeg predstavnika te kole. Ve u prvom od ovih, pod naslovom Predavanja iz strukturalne poetike,32 Lotman se bavio pitanjem tako zvanog umetnikog modelovanja kao najvanijeg problema semio tike teorije umetnosti. Pri tome se pozivao na koncepcije lingvista naroito na ve pomenute Benvenistu i Hjemsleva. Benvenista je tvrdio da je prirodan jezik jedan sistemski model koji ima svoj se miotiki karakter kako u svojoj formalnoj strukturi tako i u na inima funkcionisanja koji, zahvaljujui tome, takoe stvara mo delsku formulu znaka. Slino kao i De Sosir koji je, kao to znamo, jezik smatrao najsavrenijim semiotikim sistemom, tako je i Benve nista smatrao da jezik moe oblikovati i oznaavati semiotike funk cije drugih znakovnih sistema.33 Za Lotmana su se ove koncepcije pokazale inspirativnim, a naroito ga je zanimala ideja prirodnog jezika kao izvora i uzora umetnikog modelovanja. Uvodei, meu tim, koncepciju modela u istraivanja umetnosti i knjievnosti, is traiva iz Tartua se pozivao takoe i na ideje sovjetskih filozofa i logiara. Ipak, ako je bilo mogue prihvatiti kao model predmeta bilo koji drugi predmet koji ga imitira, koji obavlja funkciju svojevr snog supstrata odreenog predmeta u istraivakom procesu, onda se na taj nain javila mogunost interpretacije jednog od najvani jih svojstava umetnosti: saznavanja putem odraavanja kao pojave modelovanja. Osim toga, isticao je Lotman na tom istom mestu: Model nikada ne prikazuje ceo objekat, nego njegove od reene strane, funkcije i stanja, pri emu je sam in izbora bitna saznajna karika ... Pre svega, za umetnost je krajnje vana veza modelovanja sa spoznajom struktura velike i ve oma velike sloenosti.3 Kategorija mo d el a pokazivala je isto tako izrazite veze s Psiho logijom umetnosti Lava S. Vigotskog. Vigotski je u stvari tvrdio da tekst umetnikog dela predstavlja svojevrstan program ponaanja za primaoca taj program upravo pokazuje odreen model sveta u kojem on treba da bude realizovan. Lotmanu je pre svega bilo sta lo do toga da pomou temeljne analize odnosa u koje stupa znak u umetnosti sa oznaenim predmetom povee problem umetni kog stvaralatva sa saznajnim procesima. Na semantikom temelju
32 33 3 J. Lotman, Predavanja iz strukturalne poetike, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo, 1970. . Benveniste, Semiologia jzyka, op. cit., str. 3132. J. Lotman, op. cit., str. 6162.
Knjievne teorije XX veka

Definicija modela

Lotman Vigotski

268

mogla se, zahvaljujui tome, po novo interpretirati problematika mimesisa, opisujui i analizirajui pre svega razliita preoblikovanja koja su doivljavali predmeti u procesu umetnikog modelovanja. Najvaniji termin Lotmanove teo rije umetnosti postao je, dakle, pojam s ekund ar nog mo deli ra ju e g siste m a. On je u jednom od programskih tekstova izvrio podelu jezika na tri kategorije: prirodni jezici, vetaki jezici i sekun darni jezici to znai oni koji se ne slue samo prirodnim jezikom kao materijalom nego koji su konstruisani na slinoj osnovi kao i pri rodni jezik. U osnovi razlikovanja sekundarnih jezika iskrsla je pret postavka jezikog karaktera ljudske svesti: poto je, zapravo, kako je tvrdio Lotman, ovekova svest jeziki strukturirana, onda se sve vr ste modela koji su nadograeni nad saznanjem meu njima i umet nost mogu odrediti kao drugostepeni modelativni sistemi.35 Na kraju, dakle, autor Strukture umetnikog teksta je pod sekun darnim modelirajuim sistemom podrazumevao svaki semiotiki sistem razliit od prirodnog jezika,36 ali stvoren prema modelu pri rodnog jezika kao najsavrenijeg sistema znakova i koji dodatno sa dri dopunsku strukturu ideolokog, umetnikog, etikog i slinog tipa.37 Takav sekundarni sistem mogle su biti, na primer, religija, nauka, filozofija, slikarstvo, muzika, ritual i slino. On je isto tako mogao biti i knjievnost kojoj je Lotman pripisivao dvostruku ulo gu istovremeno kao modelirajueg sistema (koji obavlja saznajnu funkciju) i znakovnog sistema (koji obavlja komunikacionu funkci ju). Trudio se istovremeno da d odgovor na pitanje: ta znai da neko umetniko delo (a samim tim i delo knjievne umetnosti) predstavlja model? Prema njegovoj koncepciji, to je znailo da od reeno delo odraava neki fragment stvarnosti stvarajui istovreme no njegov ekvivalent slian, ali ne istovetan jer je u ovom sluaju moglo doi do promene materijala, a i sam proces odraavanja je u principu imao selektivan karakter. Model stvarnosti koji je stvaralo delo bio je, dakle, samo do izvesnog stepena analogan svom pred metu, a dalje je bio prema njemu u znakovnom odnosu (mogao je istovremeno biti, na primer, oznaka psihe ili autorove linosti,
TERMINOLOGIJA TARTU SKE KOLE. SEKUNDARNI MO DELIRAJUI SISTEM svaki sistem znakova razliit od prirod nog jezika, ali izgraen prema mo delu prirodnog jezika. 35 36 37 J. Lotman, Umetnost i jezik, u: Struktura umetnikog teksta, Nolit, Beograd, 1976, str. 1. Mada se mogao koristiti prirodnim jezikom kao materijalom. J. Lotman, Problem znaenja u umetnikom tekstu, u: Struktura umetni kog teksta, op. cit., str. 7273.

Prirodni, vetaki i sekundarni jezici

Primeri sekundar nih modelirajuih sistema

ta to znai da je umetniko delo model?

VIII. Semiotika

269

njegove emocije i doivljaja i sl.). Umetniko modelovanje se ispo stavilo, dakle, kao stvaranje svojevrsnih ekvivalenata stvarnosti koji su istovremeno bili sposobni da stvaraju sopstvenu stvarnost. A, tavie, modeli su tu stvarnost obogatili dodatnim kvalitetima (estetikog, saznajnog, emocionalnog karaktera i sl.). U sluaju knji evnosti, Lotman je video mogunost modelovanja razliitih objeka ta pojedinanih: na primer, sudbina konkretnih junaka romana (fabularni aspekt) i univerzalnih: na primer, ljudskog stanja uopte (mitoloki aspekt). Pokuavajui da precizira i odredi specifinost umetnikog mo delovanja, Lotman se takoe pozivao na tradicionalnu semiotiku terminologiju preformuliui je za potrebe teorije sekundarnih mo delirajuih sistema. Tako je, na primer, pisao: Drugostepeni modelativni sistem umetnikog tipa kon struie svoj sistem denotat, koji nije kopija, nego model sveta denotat u optejezikome znaenju.38 ta je to znailo? Moda bi se ta koncepcija najbolje objasnila na primeru preuzetom iz knjievnosti na fragmentu Ljermonto vljeve poeme Saka: U oblacima mesec se kao varjaki tit ili holandski sir valja. Ako se ovde pozovemo na pri rodni jezik, onda moemo preci DENOTACIJA elementarni znaenjski domen odreenog zna zno odrediti denotate (znaenja) ka. Denotat osnovna definicija rei mesec sluei se, jednostavno, na koju se moe prevesti znak ili njegovom renikom definicijom njegov pojmovni ekvivalent (na pri prema kojoj je mesec nebesko mer, malian veoma malo dete). telo. U Ljermontovljevoj poemi, meutim, re mesec dobija dodatne denotate. Ovde je, dakle, me sec odreen pomou varjakog tita i holandskog sira. Odnos denotiranja, karakteristian za jezik, podran je, uvedeni su poka zatelji koje jeziki sistem ne predvia. Na taj nain zakljuivao je Lotman moe biti oznaavan jedino mesec kao elemenat poseb ne slike sveta koju je Ljermontov stvorio. Jedan od najvanijih elemenata koji se odnosi na umetniko mo delovanje u Lotmanovim radovima i u radovima drugih predstavni ka Tartuske kole postalo je prostorno modeliranje odraavanje pro stornih odnosa pomou knjievnosti i izgradnja pomou prostora
38 Ibid., str. 8.
Knjievne teorije XX veka

Osnovni i sekundarni denotati

Prostorno modeliranje

270

specifinih znaenjskih odnosa.39 Prostorni odnosi u knjievnom delu bili su modelirani po uzoru na prostorne odnose u svetu, a i u knjievnosti je prostor mogao imati linearan, takast, kontinuiran, diskontinuiran, ravan, trodimenzionalan karakter i slino; u njoj su mogli biti oznaeni pravci (vertikalni, horizontalni i sl.) i ona je ta koe mogla imati dinamiki ili statiki karakter itd. U Lotmanovoj koncepciji, ipak, najbitnije se pokazivalo to to su opoziciona svojstva prostora stvarala specifian jezik prostornih odnosa: na primer, opozi cija goredole, visoknizak, desnilevi, blizakdalek, otvorenzatvo ren, ogranienneogranien, to su mogla imati dodatna znaenja religijska, etika i politika (na primer, dobarzao, nebopakao i sl.). Ove opozicije mogle su se isto tako prevesti na druge opozicije koje nisu imale prostorni karakter (na primer, vrednostannevrednostan, natu, dostupannedostupan i sl.). Lotman je takoe zapaao da je svet predstavljen u knjievnosti esto podeljen u prostoru na dva suprotstavljena dela (na primer, svet ivihmrtvih, naihtuih, boga tihsiromanih, fantastinihrealnih i sl.), a prekoraenje granice iz meu ovih svetova igra veoma vanu i bitnu ulogu za konstrukciju fa bule predstavlja, zapravo, ruenje ustaljenog poretka i, zahvaljujui tome, postaje jedna od nadreenih tematskih kategorija knjievnosti. Glavna Lotmanova teza glasila je ovako: prostorni model sveta u knji evnoj tvorevini dovodi do kvaliteta neprostornog karaktera jer je u knjievnom delu prostor povezan s drugim pojmovima koji funkcio niu u naoj slici sveta. Prostorni odnosi u knjievnosti mogu, dakle, metaforiki da izraavaju ove neprostorne zavisnosti da modelira ju znaenja preuzeta od svih moguih semiotikih sistema. Meutim, Lotmana je takoe interesovao znatno ozbiljniji pro blem s kojim su se borili gotovo svi strukturalisti u posleratnom raz voju ovog pravca. To je bio odgovor na pitanje: moe li se problema tika znaenja sagledati isto tako sistemski (isto kao i problematika i samog znaka koju su ve bili opisali pomou sistemskih kategorija, izmeu ostalih, De Sosir i Pirs). Slino kao Mukarovski, Jakobson i drugi, i Lotman je takoe bio svestan znaaja tog zadatka. Upravo je konstatovao: Znaenje je jedan od osnovnih problema za sve nauke se miotikog kruga. U krajnjem izvodu, cilj izuavanja bilo kog znakovnog sistema jeste odreenje njegovog sadraja.0
39 0 Pogledati, na primer: J. otman, Zagadnienia przestrzeni artystycznej w prozie Gogola, u: Semiotyka kultury, Warszawa, 1977. Pogledati, takoe: Z. Minc, Struktura przestrzeni artystycznej w liryce Boka. J. Lotman, Struktura umetnikog teksta, op. cit., str. 70.

Jezik prostornih odnosa

Da li se proble matika znaenja moe sagledati sistemski?

VIII. Semiotika

271

Lotman Hjelmslev Struktura znaka prema Lotmanu: plan izraavanja i plan sadraja

Lotman je od poetka bio uve ren da sfera sadraja knjievne TERMINOLOGIJA TARTU SKE KOLE. ZNAENJE pro tvorevine takoe ima sistemski ces prekodiranja (prevoda) najma karakter, kao to to imaju i znaci nje dva strukturalna toka (plana korieni u tom sistemu koji se na izraavanja i plana sadraja). njega odnose. Poduhvatajui se uvoenja u sistematiku knjievnih znaenja, istraiva iz Tartua se rado pozivao na terminologiju koju je predloio lingvista Hjemslev koji je, opet, zamenio De Sosirovu terminologiju (oznaavajui i oznaeno) na odgovarajui nain: oblikom izraavanja i oblikom sa draja u jeziku. Inspirisan milju Hjemsleva, Lotman je svaki znak i svaki tekst oznaio kao sloenim od pl ana i zr a av anj a i pl a na s a dr aj a . Sistemski karakter plana izraavanja bio je oigledan i lingvisti su ga vie puta opisivali. Meutim, Lotman je tvrdio da isto tako i plan sadraja ima karakter sistema jer sadraji znakova mogu biti zamiljeni jedino kao strukturalni nizovi povezani odre enim odnosima. Uveravao je, dakle, da: Ne moe se otkriti sutina nijednog elementa iz niza koji pripada sadraju bez njegovoga odnosa prema drugim ele mentima. Fakt koji se ni s im ne moe porediti i ni u jed nu klasu ukljuiti ne moe da bude sastavni deo jezikog sadraja.1 U zavrnom odreivanju prirode znaenja veoma bitnu ulogu je igrao pojam koda. Prema Lotmanu, kod je sistem pravila koji oznaavaju principe izbora i kombinacije elemenata odreenog se mantikog sistema zato da bi od njih stvorio znakovne sekvence tekstove. Dakle, on predstavlja inventar moguih elemenata da tog sistema, sadravajui pri tom i pravila njihove selekcije i pove zivanja, kao i pravila deifrovanja tekstova. Znaenje, dakle, moe nastati samo u onim sluajevima kad u najmanju ruku imamo dva razliita strukturalna niza koji se prekidaju u jednoj taki. On nasta je usled prekodiranja (prevoda) jednog niza u drugi. U Lotmanovoj koncepciji, umetniki znak je, dakle, bio shvatan dinamiki jedno stavno, nije bio signifiant i signifi kao u De Sosirovoj koncepciji, ne go prekidanje i transformacija dva toka formalnog i sadrajnog. Osim toga, znaenje je moglo nastati u najmanju ruku na dva nai na putem prekodiranja unutranjeg (u granicama jednog i istog semiotikog sistema) i spoljanjeg (koje oznaava promenu siste ma). Tipian primer unutranjeg prekodiranja za istraivaa bio je
1 Ibid., str. 71.
Knjievne teorije XX veka

Unutranje prekodiranje / spoljanje prekodiranje

272

matematiki sistem (gde je, na primer, u izrazu a = b + c, a sadraj upravo b + c i da bismo ga odredili, ne moramo se pozivati ni na ta izvan tog sistema). U sluaju spoljanjeg prekodiranja (za koji najbo lji primer predstavlja sistem prirodnog jezika), da bi postalo znae nje, moramo meusobno pribliiti dva strukturalna niza razliitog tipa ovde zvuni tokovi u stvari odgovaraju redu stvari, pojava, pojmova i slino. Na prekodiranja ovog tipa moemo takoe naii u znatno komplikovanijim sistemima u sekundarnim modeliraju im sistemima umetnikog tipa. Prilagoavajui ovo razlikovanje opisivanju specifinosti knji evnih sistema, Lotman je pronalazio nove jezike opisa tradicional nih pojmova na primer, istorijskoknjievnih formacija. Suelja vanje sistema dominantnih unutranjih i spoljanjih prekodiranja omoguavalo je, na primer, poreenje najoptijih svojstava roman tiarskog sistema i realistikog sistema. Ovako Lotman komenta rie unutranje prekodiranje: Imanentnorelaciona znaenja osobito jasno e se oito vati u onim drugostepenim semiotikim sistemima koji pretenduju na optost, monopolistiko obuhvatanje celog pogleda na svet, sistematizaciju celokupne stvarnosti koja je oveku data.2 Primer takvog sistema za njega je predstavljao upravo romanti zam. Na primer, znaenje pojma genije ovde se moglo precizirati samo putem istraivanja odnosa tog pojma prema drugim pojmo vima sistema. Pojam genija smetao se, dakle, u mreu suprot nosti oznaenih pomou osnovne suprotnosti: genijemasa (koja se mogla podeliti na pojedinane suprotnosti: veliinanitavnost, neobinostuobiajenost, duhovnostmaterijalnost, pobunapo kornost i sl.). ak, ako budemo stvarali dalje suprotnosti (na pri mer, genijenarod, stvaralatvobestijalnost i sl.) zakljuivao je Lotman onda e se one takoe smetati u romantiarski sistem. A realizam je, opet, za njega bio primer sistema u kojem dominira spoljanje prekodiranje tu u prvi plan izbija upravo pitanje odno sa znaenja u datom sistemu prema znaenju izvan tog sistema. Po to se u realistikom sistemu, na primer, javlja problem: da li je ono to je predstavljeno u tvorevini u skladu sa stvarnou? sa istinom? onda upravo, uveravao je istraiva, ve sama takva operacija zah teva prelazak iz sveta znakova (kreirane stvarnosti) u stvarni svet
2 Ibid., str. 73.
VIII. Semiotika Ideoloki semiotiki sistemi

Romantizam kao primer sistema dominantnih unutranjih prekodiranja

Realizam kao primer sistema sa spoljanjim prekodiranjima

273

Kritika politikog sistema

Ikoninost knjievnosti

Knjievni znak kao likovni znak

(realnu stvarnost).3 To su bila samo teorijski prividna razmatranja specifinosti univerzuma znakova ali, koristei jezik semiotike, Lot man je istovremeno pokuavao da saopti neto vie meusobno poredei, na primer, dva tipa pogleda na svet: monolitni romantiar ski i prema drugim semiotikim sistemima otvoren realistiki, i nastojao je, takoe, da skrene panju na sve zatvorene totalitarne ideoloke sisteme, vrei jedino imanentnu interpretaciju u sopstve nim, precizno odreenim granicama, dakle, eleo je da na taj nain takoe saopti neto sutinsko o sovjetskom politikom sistemu i njegovom funkcionisanju. Jurij Lotman se takoe izjanjavao i o problemu ikoninosti knji evnosti. Onoliko koliko je Jakobson tvrdio, kao to smo pominjali, da u sluaju poetskih znakova postoji u izvesnom smislu prirodna (jer je zasnovana na principu formalne slinosti) veza izmeu ozna avajueg i oznaenog (plana izraavanja i plana sadraja, prema Lotmanovoj terminologiji), utoliko je Lotman u sluaju knjievnog semiotikog sistema (a takoe i drugih umetnikih modelirajuih sistema) sagledavao isto tako prirodnost veze izmeu znaka i njego vog denotata (znaenja), kao i njegovog designata (objekta). Veza izmeu znaka i designata imala je, prema njegovom miljenju, pri rodan karakter jer znak u umetnosti uvek stvara model (analogon) odraavanog objekta, dakle, na neki nain slian je njemu (mada to ne mora da bude slinost izgleda). Lotman je, dakle, koristio pojam ikonikog znaka sa veoma irokim znaenjem (jo irim nego to je to bilo kod Jakobsona), smatrajui ikoninim odnosom sve po jave adekvatnosti znaka u odnosu na ono to ovaj znak zamenjuje ili izraava. Knjievni znak je, dakle, prema Lotmanovom shvatanju bio konano likovni znak, imao je isto tako sposobnost modeliranja svog sadraja, dakle, njegova uslovnost se nije oseala: Ovaj drugostepeni slikoviti znak poseduje svojstva ikoni kih znakova: utisak o manjoj kodovnoj uslovljenosti daje neposrednu slinost sa objektom, oiglednost, i zato ka ko se ini garantuje veu istinitost i veu razumljivost ne go uslovni znakovi.

Lotmanova kon cepcija teksta

Veoma bitnu kategoriju u Lotmanovoj koncepciji obavljala je isto tako kategorija teksta, dosta prostora je posvetio preciznom
3  Oigledno je da su mogue takoe jo i komplikovanije operacije na primer, viesistemske ili stilistiki postupci zasnovani na promenama znaenjskih registara. Pogledati primere koje daje Lotman u Strukturi umetnikog teksta. J. Lotman, op. cit., str. 95.
Knjievne teorije XX veka

27

definisanju tog pojma i sve to izloio u jednoj od svojih najuveni jih knjiga pod naslovom Struktura umetnikog teksta. Najoptije posmatrano, tekst je za njega znaio svaku sekvencu znakova datog sistema sistematizovanu prema pravilima tog sistema. Pri tom je on mogao biti realizacija jednog ili vie semantikih sistema. Lotman je precizirao pojam teksta uzimajui u obzir tri osnovna svojstva: 1. iz r az: tekst je uvek fiksiran i izraen odreenim znaci TERMINOLOGIJA TARTUSKE ma (na primer, prirodnog KOLE. TEKST svaka na odgo varajui nain fiksirana sekvenca jezika) i s tog stanovita se znakova koja poseduje obeleen on suprotstavlja svim van poetak i kraj, koja se odlikuje unu tekstovnim strukturama; tranjom strukturalnom organiza 2. o g ran i e nj e: tekst je ogra cijom i koja je izrazito odvojena od nien uvek ima poetak drugih struktura (na primer, knji i kraj (okvir i sl.) i u tom evno, filmsko, pozorino, muzi ko, likovno delo, ali takoe obredi, smislu se suprotstavlja svim ritualna ponaanja i sl.). znacima koji mu ne pripada ju, kao i svim strukturama nejasno oznaenih granica; 3. st r uktu r a l i za c ij a: tekst je jednostavan redosled znakova u prostoru izmeu dve spoljanje granice, ali se odlikuje od reenom unutranjom organizacijom koja ga na sintagmat skom nivou preobraava u strukturalnu celinu.5 U tako irokom shvatanju, tekstom se moglo smatrati veoma mnogo umetnikih i kulturnih fenomena poev od najoigledni jih, ili knjievnog teksta i svakog drugog teksta fiksiranog znacima prirodnog jezika, do filma, pozo TERMINOLOGIJA TARTUSKE rinog spektakla, slike, muzikog KOLE. KULTURA semiotiki dela, graevine, pejzanog parka, sistem koji neposredna ovekova pa ak i obreda, plesa i svih mogu iskustva preobraava u sistem zna ih ritualizovanih postupaka (na kova pomou prirodnog jezika. primer, dvorske etikecije). Takva perspektiva stvorila je osnovu za najvaniji elemenat kako u Lotmano vim tako i u radovima tartuskih istraivaa za semiologiju kulture. Nije teko pretpostaviti da je ovde kultura definisana kao sistem znakova veoma komplikovane unutranje organizacije. Uporedo sa ovim poetnim razlikovanjem ila su, meutim, dalja detaljisanja i specifina terminologija koju su uveli tartuski semiolozi. Ono to nazivamo kulturom konstatovali su postoji takoe zahvaljuju i suprotnosti: uvek se odreuje u suprotnosti prema nekulturi (na primer, prirodi) i upravo na bazi svega ovoga ta kultura nije,
5 Pogledati: Pojam teksta, u: Struktura umetnikog teksta, op. cit., str. 95.

Tri svojstva teksta

Osnove semiologije kulture

Lotmanova definicija kulture

VIII. Semiotika

275

Jezik i kultura

Tekst kulture

Pansemiotizam

Personologija

kultura se javlja kao znakovni si TERMINOLOGIJA TARTU stem. U ovom sluaju, konstitutiv SKE KOLE. TEKST KULTURE nu ulogu igra takoe prirodni jezik svaki tekst fiksiran u znacima kultura je u stvari oblikovana po koji osim znaenja u okviru sop uzoru na jezik (u tom smislu je, stvenog semiotikog sistema tako e poseduje odreeno znaenje u takoe, sekundarni modelirajui sistemu kulture. sistem) a, osim toga, slui se jezi kom, odnosno, jednostavno reeno ne postoji bez jezika (uosta lom, slino kao to ni jezik ne postoji bez kulturnog konteksta). Naj vaniji zadatak kulture zasniva se na strukturalnoj organizovanosti sveta (sistematizovanju u sisteme ponaanja, tradicija, rituala i sl.). Kultura se, dakle, moe nazvati generatorom strukturalnosti, a pri rodni jezik je njeno sredstvo strukturiranja ureaj za stvaranje matrice. U stvari, on kako je pisao Lotman ima sposobnost pre obraavanja zatvorenog sveta realija u otvoreni svet imena; vodi, da kle, strukturalni poredak u haotinu i nesistematizovanu stvarnost. Funkcioniui pomou jezika kultura ima karakter kolektivnog pam enja postaje nenasleeno pamenje drutva, a njen najvaniji zadatak jeste konstruisanje sistema semiotikih pravila koja ivotno iskustvo preobraavaju u kulturu, konkretno u njene tekstove. Na osnovi semioloke teorije kulture takoe je bila formulisna definicija teksta kulture. On je definisan kao sistem koji osim jezikog znae nja (ili znaenja koji proistie iz drugog semiotikog sistema) ima u kulturnom semiotikom sistemu i dodatno znaenje. U stvari, to su bile sve vrste informacija znakovnog karaktera koje obavljaju kultur nu funkciju (na primer, ponaanje, moda, reklama, stil ivota i sl.).6 Karakteristino svojstvo za teoriju Tartuske kole postao je svo jevrstan pansemiotizam uoavan na razliitim nivoima drutvenog ivota i umetnike prakse. Poslednja karika na tom putu ispostavilo se ak tumaenje oveka kao znakovne tvorevine koja vodi formuli sanju najoptijih principa takozvane personologije (ili nauke koja istrauje znakove i tek stove p ona anj a ljudi), a zatim stvaranje na toj osnovi opte karakteristike tipova i antropolokih grupa. Po lazna taka za tako shvaenu personoloku karakteristiku postala je s e m i ot i no st ljudskog p ona anj a, shvaena, na primer, kao proizvoenje teksta ponaanja koji se u odnosu na druge tekstove javlja u znakovnom obliku (generativni model). Drugu mogunost predstavljalo je davanje smisla pojavama stvarnosti putem tretira nja ovekovih ponaanja kao znakova (analitiki model). Istraivai
6 O koncepciji kulture u teoriji Tartuske kole posebno pogledati: J. otman, B. Us pienski, O semiotycznym mechanizmie kulturi, u: Semiotyka kultury, op. cit.
Knjievne teorije XX veka

276

ponaanja su u daljem toku izvrili podrobnije personoloke klasifi kacije razlikujui, na primer, dva tipa linosti one koja dovrava oznaavanje stvarnosti (semiotizujui tip) i one koja takve postup ke izbegava (desemiotizujui tip) a takoe i odreujui vrste se miotizacije percepcije sveta i delei je na konceptualna ponaanja (vrednovanje realnih situacija) i na ritualna ponaanja (stvaranje idealnih situacija).7 Ove interesantne analize tartuskih istraivaa nesumnjivo su na taj nain dovele do krajnje formalizacije u okviru koje je sve ak i pojedinaan ovekov gest moglo biti podreeno sistemu koji mu daje strogo odreeno znaenje. To stanovite je isto tako imalo jasne politike implikacije.

Eko: semiotika i interpretacija


Umberto Eko, uveni italijanski teoretiar i esejista, a takoe i pisac, otpoeo je svoju naunu karijeru pedesetih godina sa istraivanji ma srednjovekovne estetike, a posebno problematike lepog u delu sv. Tome Akvinskog. On je time doprineo propagiranju semiotike kao akademske discipline i oivotvorenju njenih metoda tako da je vredno podsetiti i na nekoliko injenica iz njegovog naunog ivota u poetku kao semiologastrukturaliste, a zatim semiotiara koji je u svojim analizama pre svega koristio Pirsove koncepcije. Istraiva je ve kod Akvinskog video tragove strukturalistike misli, pa ak mu je pripisivao otkrie strukturalistikog modela.8 Prema Ekovom miljenju, stvarnost iz sholastike optike je bila kon struisana analogno strukturalistikom sistemu slino kao to je strukturalistiki sistem predstavljao strukturu izgraenu od eleme nata koji se mogu iskljuivo oznaiti pomou razlika koje je dele od drugih elemenata, tako da je i njena graa imala takoe relaci oni karakter (ovde je bila re o relacijama izmeu supstancijalnih formi).9 Dalja udaljavanja od predmeta dovela su Eka do otkria slinosti izmeu sholastike i strukturalizma obe koncepcije su iz gradile, na primer, univerzalnu logiku i sugerisale opis stvarnosti pomou binarnih opozicija. Pa, ak, ako se opservacije naunika
7 8 9 Pogledati: A. M. Piatigorski, B. Uspienski, Personologia i semiotyka, Tek sty, 1972, br. 3. to je, uostalom, pokazao u drugom izdanju svoje doktorske disertacije Il pro blema estetico in Tommaso dAquino, Milano 1970. Naroito je u predgovoru napisanom za to izdanje ispoljio ve izrazite teorijske poglede. Ibid., str. 261.

Eko o srednjo vekovnoj estetici

Strukturalizam svetog Tome Akvinskog

VIII. Semiotika

277

Ekovi strukturali stiki poeci

Poetak: Odsutna struktura

Masovna kultura

Ekova semio loka gerila

uzmu kao preterane, i onda se moe sagledati izrazit pravac kojim je krenuo sledeih godina prvobitno, to je oigledno bio struktura lizam ijim je arima Eko podlegao ezdesetih godina sagledavajui u njemu, s jedne strane, antidoton u malom, ve onda nosei ide alizam u znaku Benedeta Kroea a, s druge, marksizam koji je do sta snano utirao sebi put na italijanskom humanistikom forumu. Kasnije su se, meutim, Ekova interesovanja prenela na podruje strukturalne semiologije, a posle toga u pravcu semiotike pomou koje je ve istraivao ne samo knjievnost nego isto tako i druge znakovne sisteme a naroito pojave masovne kulture. Na kraju tog puta nala se semiotiki orijentisana teorija interpretacije. Godine 1968. pojavila se prva i sigurno najuvenija semiotika knjiga italijanskog istraivaa pod naslovom La struttura assente (Odsutna struktura),50 zatim sledee: Le forme del contenuto (Obli ci sadraja) objavljena 1971. godine i Trattato di semiotica generale (Semiotiki traktat) iz 1975. godine51 i, na kraju, Semiologia quoti diana (Semiologija svakodnevnog ivota) objavljivana od 1973. do 1983. godine,52 kao i Semiotica e filosofia del linguaggio (Semiotika i filozofija jezika) iz 198. godine.53 Ekovo oduevljenje masovnom kulturom filmom, stripom, kriminalistikim i fantastinim ro manom i ozbiljan pristup ulozi koju oni igraju u oblikovanju vi zije savremenog ovekovog sveta, usmerilo je njegova istraivanja u pravcu semiotike analize i mogunosti njenog korienja za opis razliitih kulturnih pojava. Pa ak kako je to sam oznaio do ko rienja svojevrsne semioloke gerile (guerriglia semiologica) i do podmuklog rata to znai vetog deifrovanja poruka masovne kulture tako da je u njima bilo mogue otkriti ideologiju i izbei pre obraaj masmedija u sredstva drutvene kontrole.5
50 51 52 53 Prevod na poljski jezik A. Vajnsberga, prvo pod naslovom Pejza semi otyczny, Warszawa, 1972 (nepotpuna verzija), zatim na osnovi izdanja iz 1991. godine kao: Nieobecna struktura, Warszawa, 1996. Obe sve do danas nisu prevedene na poljski jezik. Trattato... je svakako naj potpunije izlaganje njegove semiotike teorije. Prevod na poljski jezik: J. Ugniewska i P. Salwa, Warszawa, 1996. Takoe nije u celini prevedena na poljski jezik, meutim, tekst Tryb symbo liczny koji se nalazi u knjizi Teorie literatury XX wieku. Antologia, izbor A. Bu injske i P. M. Markovskog, Krakw, 2006, potie upravo iz Semiotica e filosofia del linguaggio pretampano prema: U. Eco, Czytanie wiata, Krakw, 1999. U. Eco, Nieobecna struktura, op. cit., str. 0607; takoe: Semiologia ycia codziennego, op. cit., deo: Partyzantka semiologiczna, str. 157167. O masov noj kulturi pogledati knjigu: U. Eco, Superman w literaturze masowej. Po wie popularna midzy retoryk a ideologi, (1978), Warszawa, 1996.
Knjievne teorije XX veka

5

278

Godine 1969. Meunarodno udruenje za semiotika istraiva nja izabralo je Eka za generalnog sekretara, istovremeno odustajui od termina semiologija u korist termina semiotika. Ovaj gest je imao simboliki karakter, ali je za samog istraivaa znaio upravo okretanje od strukturalnosemiolokog modela u De Sosirovom du hu ka logikofilozofskoj semiotikoj teoriji u znaku Pirsa. Godine 1971. Eko je preuzeo novonastalu Katedru semiotike na Fakultetu lepih umetnosti, pozorita i muzike Bolonjskog univerziteta i poeo da izdaje prvi meunarodni semiotiki asopis u Italiji (malo ekscen trinog naziva: VS: Versus Quaderni di studi semiotici),55 a 197. go dine organizovao je u Milanu prvi meunarodni semiotiki kongres zahvaljujui kojem je semiotika stekla veliku popularnost doseui rang prestine akademske discipline. Poto je prvo bio oduevljen strukturalizmom, Eko je veoma brzo sagledao ogranienost teorije i metodologije De Sosira i LeviStrosa. Ve sama pretpostavka posto janja imanentne strukture knjievnog teksta ije je otkrivanje treba lo da bude istovremeno pristup istraivakog postupka izgleda da je dovodila strukturalizam do tautolokog lutanja. Osim toga, Eka je uz nemiravala vetaki ustrojena neprilagodljivost strukturalistikih mo dela na istorijske uticaje i drutvene, ideoloke i politike promene.56 Mogunosti prevazilaenja tih ogranienosti video je upravo u preo braaju strukturalizma u semiologiju57 koja je iz oiglednih razloga morala uzimati u obzir i aspekte drutvenog i kulturnog funkcionisa nja znakova i zahvaljujui kojoj je bilo mogue izbei zatvaranje unu tar samodovoljne strukture. Jo ranije, u uvenom Otvorenom delu, objavljenom 1962. godine58 knjizi posveenoj avangardnoj umetni koj praksi Eko se izjanjavao u korist nedovrenih i vieznanih for mi ije je najsavrenije utelovljenje predstavljao Dojsov roman Finne gans Wake;59 ali i pored nesumnjivog oduevljenja za strukturalizam ostao je veran svojim ubeenjima. I mada je imao u vidu naratoloku
55 56 Taj asopis izlazi sve do danas. Eko je sagledavao ogranienja strukturalizma manjevie u isto vreme kad se u Francuskoj ve poela pojavljivati u izvesnoj meri inspirisana i poli tikim dogaajima 1968. godine kritika opcija strukturalizma (koju su kasnije Amerikanci nazvali poststrukturalizmom). Svoje sumnje izrazio je, izmeu ostalog, u Odsutnoj strukturi u kojoj se pojavila dosta otra kritika LeviStrosovih pogleda. Tada je jo koristio termin semiologija. U. Eko, Otvoreno djelo, Sarajevo, 1965. K. LeviStros je jo ranije otro kritikovao Otvoreno delo, uveravajui da upra vo zatvorena formalna struktura, a ne otvorenost, ini knjievno delo umet nikim delom. Eko o tome, izmeu ostalog, govori u knjizi Lector in fabula. Wspdziaanie w interpretacji tekstw narracyjnych, Warszawa, 199.

Semiotiki zaokret

Kritika strukturalizma

Otvoreno delo

57 58 59

VIII. Semiotika

279

Serijsko miljenje

epizodu, ipak je slino kao u sluaju Rolana Barta to bila samo epizoda.60 U Odsutnoj strukturi Eko je pokuao da hermetinosti dog matskog modela strukturalizma suprotstavi serijsko miljenje stvo reno po uzoru na praksu avangardne muzike (naroito tokhauzena i Buleza). Nisu ga, dakle, zanimale toliko statike i ograniene struk ture koliko procesi strukturiranja stvaranje otvorenih i vieznanih struktura. Prednost serijskog miljenja nad strukturalistikim milje njem u primeni na opis kulture zasnivala se, prema njegovom mi ljenju, na tome to ovo prvo nije sadravalo nikakve imanentne, pri marne strukture, ni primarne kodove ija bi pravila bila neoboriva. Jednostavno obrnuto, kultura je uistinu bila sistem kodova i poru ka, ali te poruke su mogle podrivati pravila kodova jer su pravila tog tipa imala istorijski promenljiv i nestabilan karakter. Zakljuivao je: Serijsko miljenje tei, dakle, stvaranju istorije a ne da pod istorijom pronae nadvremenske koordinate svakovr sne komunikacije.61 Semioloka teorija, onako kako ju je tada shvatao, jo nije bila sasvim osloboena uticaja strukturalizma. U stvari, najvie su ga za nimali sistemi znakova povezani strukturalnim zakonima, a takoe i celovit pristup koji je mogu i zahvaljujui njihovom istraivanju. U tom pristupu nalazile su mesto sve pojave kulture (ne samo one koje pripadaju visokoj kulturi nego i one koje su ga najvie zanima le a pripadale su popularnoj kulturi). Na kraju, semioloka teorija je bila za Eka istoznana sa optom teorijom kulture, a semiologija je trebalo da prua nuna sredstva za istraivanje sveta znakova. U Trattato di semiotica generale u nesumnjivo najzrelijem de lu u kojem je saeo sve svoje poglede na teoriju znakova ve je izrazito prelazio na semiotiku i odluno se izjanjavao za Pirsove poglede. Ovde nadreena kategorija nisu bili toliko sistemi znako va i kodovi koliko Pirsova neograniena semioza koja se isposta vila kao najblia ideji otvorenosti umetnikog dela prema Eku.62
60 Ovde imam u vidu to da se Eko, slino Bartu, naao u uskom krugu francu skih istraivaa koji su 1966. godine objavili naratoloki manifest u osmom broju asopisa Communications. Tu je Eko objavio tekst James Bond: une combinatoire narrative koji predstavlja naratoloku analizu Flemingove pri e o Dejmsu Bondu. Pogledati: Struktury narracyjne u Fleminga, u: Super man w literaturze masowej... (proirena verzija lanka iz Communications). Pogledati: Strukturalizam (II). U. Eco, Nieobecna struktura, op. cit., str. 306. Pogledati o ovome takoe: U. Eco, Lector in fabula, op. cit., naroito poglav lje posveeno Pirsovoj teoriji.
Knjievne teorije XX veka

Semiologija kao opta teorija kulture Semiotiki traktat

61 62

280

Pirsova koncepcija je najbolje odraavala unutarkulturnu dinamiku beskonano upuivanje znakova na znakove ili na njihove konfigu racije ne putem odnosa prema nekoj stabilnoj unutarnjoj struktu ri (ili objektivno postojeoj stvarnosti),63 nego putem neprestane po kretljivosti znaenja meu znacima: stalni i nezadrivi tok znaenja koji uslovljava komunikaciju. Prilagoavajui pretpostavke Pirsove semiotike teoriji kulture, Eko je dosledno priznavao kulturnom uni verzumu semiotiki status, smatrajui ga sistemom sistema znae nja u kojem se odvijaju neprekidni procesi komunikacione razme ne. Ovde je kultura, dakle, bila shvaena kao neogranien proces semioze (stvaranja znakova i njihovog interpretiranja). Uostalom, slino kao i interpretacija knjievnosti. Od semiotike kao discipline kadre da opie celinu ljudske kultu re, Eko je, meutim, postepeno prelazio na semiotiku kao skup sred stava za interpretiranje teksta, a sledea etapa njegovih istraivanja protekla je pod znakom pojaanog interesovanja za interpretaciju i za mogunosti stvaranja njene teorije. Prema shvatanju istraiva a, praksa interpretacije je bila istovetna s procesom shvatanja tek sta, a ispred nje je smetao operaciju dekodiranja sagledavanjem opteg smisla iskaza koji podsea na stvaranje hipoteza u Pirso vim koncepcijama. On je komunikat ili tekst smatrao svojevrsnom praznom formom kojoj se mogu pridodati razliita znaenja.6 Da li se, meutim, ovo ispunjavanje prazne forme moglo odvijati sasvim proizvoljno? Na ovo pitanje autor Trattato... je odgovarao od luno odreno. italac moe pokuati da otkrije intenciju autora,65 moe pokrenuti takoe i druge interpretativne mogunosti tvrdio je ali nikad nije obavezan da se previe udaljava od autorske ideje. Moe, dakle, ispoljavati stvaralaku inicijativu samo uz istovreme no ouvanje vernosti prema autoru. Eko je zatim uveravao: U toj dijalektici izmeu istinitosti i inicijative nastaju dve vrste nauke: (a) kombinovana nauka koja se odnosi na niz mogunosti dostupnih u granicama odreenog koda; (b) istorijska nauka koja se odnosi na okolnosti i kodove (a zapravo na sve norme) datog razdoblja. Od adresata se zahteva odgovorna saradnja. On mora pokazati inicijativu
63 6 65 Eko je veoma snano zastupao stanovite da znaci ne upuuju na bilo kakve realne predmete nego samo na druge znake. Suprotno stanovite nazivao je grekom referencijalnosti. Pogledati, takoe: P. Bondanella, Umberto Eco. Semiotyka, literatura, kultura masowa, Krakw, 1997, str. 8586. ije postojanje Eko, uostalom, nikad nije poricao.

Kultura kao neogranieni proces semioze

Teorija interpretacije

Prazna forma komunikata

Stvaralaka inici jativa i vernost interpretacije

VIII. Semiotika

281

kako bi popunio semantike praznine, redukovao ili iskom plikovao tumaenje koje delo sugerie, izabrao sopstvenu strategiju interpretacije.66 Primalac je, meutim, konano postao najvanija i najprivilego vanija figura teorije interpretacije semiotiki orijentisana u pristu pu Umberta Eka iako je autoru ostao duan to se tie istine. To je bio jo jedan povod za kritiku strukturalizma i Eko se jo jednom vraa tom motivu u sledeoj knjizi, zamerajui strukturalistima ne dovoljnu ocenu sutinskog znaenja integrisanja primaoca u tekst tokom procesa interpretacije kao neeg neistog.67 Sledea knjiga ovog istraivaa, pod naslovom Lector in fabula, odnosila se uisti nu samo na narativne tekstove; pokazala se, meutim, kao istinski manifest teorije koja je knjievnost sagledavala iz perspektive prima oca. Pri tome, Eko nije stvarao svoju koncepciju itanja na fenome nolokoj osnovi (kao, na primer, Roman Ingarden ili predstavnici nemake estetike recepcije), nego upravo na semantikim osnova ma, a konkretno iz perspektive znakovne komunikacije. Osnovna kategorija je ovde postala kategorija modelskog itaoca kojem je u navedenoj knjizi posvetio veliko poglavlje. Prema teoriji semiotike komunikacije tvrdio je Eko svaki autor iznosi hipotetiki model itaoca (upravo modelskog) iji zadatak treba da bude stroga sarad nja s njim u procesu interpretacije. Autorski projekat ovog itaoca i domen njegove ingerencije u tekst bili su meusobno proporcio nalni: autor je, u stvari, u istoj meri trebalo da sarauje sa itaocem u procesu stvaranja iskaza u kojem je ovaj italac trebalo da sarau je sa autorom. Autor je u ovom sluaju, oigledno, bio pre autor komunikaciona tekstovna strategija koja istie program delovanja itaoca i koja ga podstie na aktivnost. Na slian nain je italac ili pre italac bio samo figura iz teksta, strategija prijema zapisana u pravilima dekodiranja tog teksta. Prirodna posledica takvog stava moralo je u neku ruku postati temeljno promiljanje mogunosti i ogranienja interpretacije, emu se Eko s podjednakom pasijom po svetio u sledeoj fazi. Monumentalna knjiga The Limits of Interpretation pojavila se na engleskom jeziku68 i predstavljala je zbir Ekovih pogleda na in terpretaciju i ulogu modelskog itaoca. Na kraju, on je svoju teoriju interpretacije sveo na dve najvanije teze:
66 67 68 U. Eco, Trattato di semiotica, str. 36, citirano prema: P. Bondarella, Umberto Eco..., op. cit., str. 87. U. Eco, Lector in fabula..., op. cit., str. 6. U. Eko, Granice tumaenja, Beograd, 2001, prevod: Milana Pileti.
Knjievne teorije XX veka

Autor italac

Modelski italac

Granice interpretacije

282

prvo: italac (primalac) obavlja veoma vanu ulogu u stvara nju smisla knjievnog teksta koji bi bez primaoca ostao isklju ivo u sferi potencijalnosti, ali drugo: vlast primaoca nad tekstom nije neograniena, to zna i da praksa interpretiranja nije potpuno slobodan in nego proces koji ima niz restrikcija.69 U svojoj koncepciji interpretacije Eko se trudio da prekorai ve klasinu opoziciju (uostalom, nazvao ju je pogrdno epistemolokim fa natizmom) izmeu priznavanja kljune uloge intencije autora u otkri vanju smisla knjievnosti (ovaj stav je uzgred oznaio kao metafiziki realizam) i potpune slobode itaoca kojem se moe initi da je samo jedino on pronikao u sutinu tajne dela i koji se izdie iznad gomile ignoranata (ovaj stav Eko je nazivao hermetika semioza).70 Prema uverenju autora The Limits of Interpretation, dobro reenje ove vrste di lema bio je savreni kompromis iju sutinu je pokuavao razliito da odredi ili kao dijalektiku izmeu otvorenosti i forme, inicijative od strane interpretatora i pritiska konteksta71 ili, takoe, kao dijalektiku vezu izmeu intentio operis i intentio lectoris.72 Ova prva je oznaavala intenciju dela, dakle, njegovu, da tako kaem, objektivnu strukturu datu itaocu nezavisno od autora u trenutku kad tekst zapoinje svo ju egzistenciju u komunikacionom toku. Druga intencija itaoca odnosila se upravo na njegov doprinos u interpretaciji dela, doprinos shvaen, meutim, ne kao slobodno stvaralatvo u kreiranju znaenja knjievnosti nego vie kao neka vrsta italake kompetencije vetine dekodiranja kodova i konvencija koje se nalaze u osnovi dela. Kako bi, meutim, in interpretacije dostigao u potpunosti svoju adekvatnost, trebalo je ovome dodati jo i treu vrstu intencije koja je takoe snano ugraena u ostale dve: zapravo intentio auctoris autorska intencija ko ju je autor uzdigao ali ne na osnovi apsolutne vlasti nad tekstom nego jedino kao partnerke ove trojne komunikativnointerpretativne relacije koja je nuna kako bi znaenja teksta postigla svoju idealnu formu.73
69 70 71 72 73 Ovi pogledi ovde ve izrazito podseaju kako na Ingardenovu teoriju itanja tako i na koncepcije Ingardenovih nastavljaa nemakih teoretiara recep cije H. R. Jausa i V. Izera. U. Eco, op. cit., str. 2. Ibid., str. 21. U. Eco, Nadinterpretowanie tekstw, u: Interpretacja i nadinterpretacja, Krakw, 1996, str. 63. O tome, takoe, pogledati: M. P. Markovski, Interpre tacyjne rECOlekcje, Znak, 1996, br. 12, str. 129. O Ekovoj koncepciji interpretacije ve sam govorila u Uvodu ove knjige u ve zi sa sporom povodom granica interpretacije koje je Eko vodio sa Rortijem i Kalerom. Meutim, ovde ponavljam najvanije elemente te diskusije za po trebe italaca.

Mogunosti i ogranienja itaoca

Protiv epistemo loke fantazme

Intentio operis intentio lectoris intentio auctoris

VIII. Semiotika

283

Razumevanje teksta

Delo kao seman tikosintaksi kopragmatika tvorevina

Naivni italac kritiki italac superitalac

Falsifikovanje interpretacije

U procesu koji je Eko nazivao interpretacijom, njega, meu tim, nije zanimalo toliko interpretiranje nego vie razumevanje tek sta ili jo drugaije i ovde bi bilo najbolje da se sagleda zavisnost njegove teorije od semantike komunikacioni uslovi koje valja ispu niti kako bi jeziki komunikat bio ispravno dekodiran.7 Zato je on knjievno delo definisao kao svojevrstan mehanizam iji je glavni za datak bilo stvaranje modelskog itaoca.75 Ili ga je odreivao u ne to vie zavijenoj formi i kao sintaktikosemantikopragmatiku tvorevinu76 u okviru koje interpretacija koja se da predvideti pred stavlja deo generativnog plana dela.77 Ovom projektu je isto tako ko ristila ve pominjana kategorija modelskog itaoca dakle, u sutini stvari, ekvivalenta instrukcije njegovog korienja koja je ugraena u knjievno delo. Pri tome se modelski italac u Ekovoj koncepciji dodatno podelio na dva tipa itaoca naivnog itaoca (onog koji na stoji da razume znaenje teksta, ali mu to uvek ne polazi za rukom) i kritikog itaoca koji treba da razume mehanizam znaenja teksta i suprotno svom naivnom utemeljenju ne da se uhvatiti u sintak tikosemantiku klopku koju je autor postavio. Kao najvia instan ca pokazao se, meutim, superitalac kojeg je autor dela Trattato di semiotica generale koketno nazivao dostojnim slugom semioze.78 Upravo je on imao apsolutnu kompetenciju i za njega tekst vie nije imao nikakvih tajni on je bio, dakle, teorijski ekvivalent idealnog itanja teksta i najverovatnije je ostajao samo u sferi idealnosti. Poslednji korak na putu sistematizovanja problematike inter pretacije postao je za autora dela Lector in fabula pokuaj odreenja onoga to podrazumevamo pod pravom ili, bolje dobrom in terpretacijom. U ovom sluaju on je opet zauzimao stanovite sli no interpretativnom falsifikacionizmu koji je odnedavno moderan, oigledno ne koristei odreenje prava / pogrena interpretacija.79 Meutim, kad je govorio: Moemo prihvatiti odreenu vrstu Poperovog principa,80 a naroito ako ne postoje pravila koja omoguavaju da se
7 75 76 77 78 79 80 Pogledati: M. P. Markovski, Interpretacyjne rECOlekcje, op. cit., str. 130131. Pogledati: U. Eco, Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., str. 63. Valja skrenuti panju da se ovde pojavljuju tri dela semantike koje je Moris pominjao. Pogledati: U. Eco, Lector in fabula..., op. cit., str. 97. U. Eco, Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., str. . Eko se trudio da izbegne odreenje tipa: ispravna ili neispravna interpre tacija to ine mnogi teoretiari interpretacije u strahu da ne budu osueni za pozivanje na klasinu koncepciju istine. Karl Poper je tvorac ideje falsifikacionizma u teoriji nauke.
Knjievne teorije XX veka

28

konstatuje koje su interpretacije najbolje, a postoji u naj manju ruku pravilo koje omoguava da se konstatuje koje su loe.81 analogije su se same od sebe nametale. Ideja falsifikovanja interpre tacija konano je bila samo odraz, kao u ogledalu, ideje ispravnosti sama pretpostavka postojanja loe interpretacije morala je, sva kako, sadravati koncepciju dobre ili ispravne interpretacije. Na kraju je Eko stao na stanovite ograniene slobode interpre tacije (ime se pribliio Ingardenovim pogledima i pogledima nje govih nastavljaa), ali konani kriterijum te ogranienosti bila je za njega pretpostavka ouvanja unutranje povezanosti tekstova ili nji hove unutranje relacijnosti (ime je, oigledno, vraao dug struktu ralistima). Polazei od toga da je tekst sistem unutranjih relacija82 i da svaki fragment teksta treba interpretirati imajui u vidu ostale, ponovo se vraao u okrilje strukturalne koncepcije knjievnosti, po lemiki se situirajui pre svega prema poststrukturalistima kako prema dekonstruktivistima kojima je zamerao na prevelikoj koncen traciji na ono to je u tekstovima nepovezano, tako i prema pragmati stima koje e osuivati za bezobzirnost u slobodnom korienju tek stova.83 Ispostavie se da je najvaniji princip za njega upravo postu lat moramo potovati tekst8 i tom principu e ostati veran. Poev od pedesetih godina, pokuaje semiolokog opisa knjiev nosti i kulture inio je takoe ve ranije pominjani francuski kriti ar i teoretiar knjievnosti Rolan Bart. I on je, slino Eku, nastojao da semioloku metodologiju primeni na istraivanja razliitih po java ovom prilikom na francusku popularnu kulturu. Meutim, drugaije od autora Odsutne strukture, nije ga toliko interesovala (makar u poetku) semiotika koliko strukturalna semiologija De So sirovog tipa a kasnije LeviStrosovog.

Kritika dekon strukcije i prag matizma

81 82 83 8

U. Eco, op. cit., str. 5152. Eko ovde navodi primer interpretacije Danteove Boanstvene komedije koju je obavio G. Rozeti, a ije su zloupotrebe u odno su na tekst tako velike, da nas odmah zapljuskuje njihova neadekvatnost. Pogledati: U. Eco, The Limits of Interpretation, op. cit., str. 18. Pogledati spor s Rortijem u knjizi Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., a takoe kratak izvetaj o tom sporu u Uvodu za ovu knjigu. Pogledati, tako e: Dekonstrukcija i Pragmatizam. U. Eco, Interpretacja i nadinterpretacja, op. cit., str. 65.

VIII. Semiotika

285

Bart: semioloka mitologija


Bartova kritika graanske kulture

... Zavrio sam sa itanjem De Sosira i iz tog itanja doao sam do uverenja da kad bi se kolektivna predstava poela tretirati kao sistem znakova, da bi se moda onda mogao prevazii opravdan gnev, i d e t a ljno pokazati itava ta mi stifikacija koja malograansku kulturu prerauje u univer zalnu prirodu85 napisao je Rolan Bart u predgovoru za Mitologije, objavljene 1957. godine, u kojima je prikupio tekstove objavljivane gotovo iz meseca u mesec od 195. do 1956. godine, pre svega u asopisu Le Nouvel Observateur. Meutim, nije skrivao da je prilikom pisanja tih tek stova imao u vidu dva cilja to je trebalo da bude ideoloka kriti ka jezika masovne kulture, i prva semioloka analiza tog jezika. Upravo ovaj pravac razmiljanja povezivanje analize mehanizama funkcionisanja ideologije sa semiolokom analizom, problematika ideolokog ustaljivanja znaenja, nametanje odreenih znaenja pu tem masovne kulture i propagande interesovao je Barta naroito u poetnoj fazi njegovog stvaralatva i doao je do izraaja u mno gim njegovim ranim radovima, mada je demaskiranju mehanizama ideoloke manipulacije vrene putem razliitih kulturnih postupaka ostao veran gotovo sve do smrti. Mitologije su opisivale svet francuske kulture kroz specifine procese promena semantikog karaktera koje su dovele do nastanka novog mitskog jezika. Bart je uostalom, slino kao i Lotman izra avao uverenje o postojanju skrivenih jezikih (sistemskih) mehani zama proizvoenja kulture ali su ga pre svega zanimale margine ove kulture. U tekstovima koji se nalaze u Mitologijama pisao je u stvari o filmu, pozoritu, lancima iz dnevne tampe, ali takoe i o pra ku za pranje, igrakama, kriminalnim aferama, jelu, automobilima, striptizu, mjuzikholu i afrikoj gramatici. U teorijskom lanku Mit danas otkrivao je opte semiotike mehanizme nastanka novih mito logija, pa je ak poistoveivao mitologiju i semiologiju. Glavne teze autora Mitologija, formulisane jo na samom poetku, glasile su: mit moe postati sve to je izreeno i saopteno u odreenim okolnostima; mit ima istorijski karakter to je govor kojeg je izabrala istorija;
85 R. Barthes, Mitologie, Warszawa, 2000, str. 25. Prvi put na poljskom jeziku, ali u znatno skraenom obliku tekstovi iz Mitologije su se nali u antologiji Bartovih tekstova pod naslovom Mit i znak.
Knjievne teorije XX veka

Ideologija ma sovne kulture

Mitologije

ta je mit danas?

286

mit nije vezan za odreeni period, ve ima mo da uvek po stoji u iskazu; mitski govor se slui raznolikim materijalom (prirodnim jezi kom, slikom, fotografijom i sl.) i zato mitom treba da se bavi nauka optija od lingvistike semiologija.86 Idui za De Sosirom, Bart je takoe prihvatio dijadiku (dvoele mentnu) koncepciju znaka koncentriui se na vezi izmeu ozna avajueg (signifiant) i oznaenog (signifi) mada je istovremeno zapazio da u svakom semiolokom sistemu drugaijem od prirod nog jezika (gde oznaavajue jednostavno izraava oznaeno), nije re o dva nego u stvari o tri razliita termina. U ovom sluaju takoe je bio bitan poseban uzajamni odnos koji meusobno povezuje signi fiant i signifi ili znak koji predstavlja asocijativnu celinu ta dva termina (tu je primer bio buket rua koji, u stvari, ima svoje oznaa vajue i oznaeno, meutim, u odreenim okolnostima postaje, na primer, znak strasti).87 U mitu je isto tako bilo mogue pronai i tro dimenzionalnu shemu (oznaavajue, oznaeno i znak), meutim, mit je ipak trebalo shvatiti kao sistem posebne vrste to je bio zapra vo sekundarni semioloki sistem koji je nastajao na bazi ve ranije postojeih znakovnih veza. Kako se to moglo razumeti? Bart je davao konkretan primer koji ovde vredi navesti i zbog toga to je on jedan od najuvenijih i najee uzimanih primera autora Mitologija: Dok ekam u brijanici, pruaju mi jedan broj Pari Ma a (Paris Match). Na naslovnoj strani neki mladi crnac u francuskoj uniformi pozdravlja vojnikim pozdravom, oi ju nesumnjivo uperenih u neki nabor trobojne zastave. To je smisao slike. Ali, bez obzira na to da li sam naivan ili ne, ja dobro vidim ta mi ona govori: da je Francuska veliko Carstvo, da svi njeni sinovi, bez obzira na boju koe, ver no slue pod njenom zastavom i da nema boljeg odgovora opadaima tobonjeg kolonijalizma od revnosti sa kojom ovaj crnac slui svoje tobonje ugnjetae. Dakle, i ovde se nalazim pred jednim viim semiolokim sistemom: tu je oznaavajue, koje je i samo ve sainjeno od jednog pret hodnog sistema (jedan crni vojnik pozdravlja francuskim vojnim pozdravom); tu je oznaeno (ovde je to smiljena meavina francustva i vojatva); najzad tu je prisustvo ozna enoga kroz oznaavajue.88
86 87 88 Ibid., str. 23921. R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 26326. Ibid., str. 270271.

Odnos oznaa vajueg i ozna enog

VIII. Semiotika

287

Mit kao jezik drugog stepena

Dva nivoa oznaavanja

Kritika mistifikacije i manipulacije kulture

Mitologizacija kao proces konotacije

Ovde je Bart predlagao proirenje i preformulisanje semioti ke terminologije za potrebe analize mita kao jezika drugog stepe na. Ovu treu kategoriju u mitu (u navedenom primeru znaenja koja se odnose na: imperijalnost Francuske, vernost kolonizovanih, nepravednu osudu Francuske za ugnjetavanje i sl.) odluio je da uopteno odredi kao znaenje mita. S druge strane, oznaavajui elemenat (slika vojnika crne koe) nazvao je formom, a oznaeni elemenat (definicija kojom se moe prevesti ova slika) pojmom. Proces oznaavanja imao je, dakle, prema njegovom shvatanju, dva nivoa: u prvom poretku (u jeziku) asocijativni odnos izmeu ozna avajueg i oznaenog elementa stvarao je znak, u drugom mito lokom poretku veza forme (ili znaka iz prvog poretka) i pojma stvarala je znaenje. Mit je govor89 tako je Bart zapoinjao svoje izlaganje o novim mitologijama to znai da je svojevrstan jezik, ali da je to parazitski jezik, pa ak ukraden,90 koji ivi zahvaljujui prisvajanju znakova jezika koji je u odnosu na njega prvobitan. Ovo stvaranje sekundarnih znaenja predstavljalo je za njega veoma ne siguran (jer je skriven) proces i proces koji stvara privid prirodno sti: primalac uveravao je nije u stanju da otkrije mehanizme stvaranja tih znaenja i prihvata ih kao potpuno oigledne. Dakle, novi mitovi su bili u stvari mi(s)tifikacije i manipulacije sraunate na lakovernost primaoca i to se odnosilo kako na politiku propa gandu tako i na reklamu, medije i funkcionisanje mode. Bart se ovde nije pozivao na terminologiju koju je uveo Luj Hjelmslev jer za nju tada nije znao, ali semiotikosemantiki od nosi koje je on opisivao mogli su se upravo odrediti pomou termina Hjelmsleva, a posebno KONOTACIJA irok znaenj upotrebom kategorija denotacije i ski domen odreenog znaka (sve konotacije. Ako je denotacija sma mogue asocijacije koje znak po trana za osnovni znaenjski do kree (na primer, malian mla men znaka (pojam ili definiciju na dost, nevinost, bespomonost, ne poslunost i sl.). koji se ovaj znak moe prevesti), a konotacija smatrana proirenim znaenjskim poljem znaka (raz liite asocijacije nastajale usled znaka), onda se proces konotiranja, onako kako ga je predstavljao Hjelmslev, javlja upravo onda kad je znak shvatan kao povezivanje oznaujueg i oznaenog (ili: forme i znaenja) postajao novi oznaavajui stvarao je znak vieg ni voa.91 Mitologizacija je, dakle, bila proces proizvoenja konotacije
89 90 91 Ibid., str. 263. Ibid., str. 286292. Pogledati: L. Hjelmslev, Prolegomena to a Theory of Language, Madison, 1961, str. 120.
Knjievne teorije XX veka

288

u okviru kojeg je prvobitno znaenje postajalo oznaavajue i bilo ukljueno u semiozu vieg reda. Novo znaenje je ovde nastajalo u neku ruku u pozadini staroga zato da bi se skrivanjem formirao pogled na svet primaoca.92 Osuda upuena na adresu novog mit skog jezika bila je veoma otra. Bart je pisao: Mit je jezik koji nee da umre: on iznuuje od smislova kojima se hrani lani, obezvreeni preostanak, u njima iza ziva vetako odlaganje, u koje se udobno smeta, on od njih stvara mrtvace koji govore.93 Savremene mitologije pokazivale su se, dakle, kao neka vrsta ideolokog konzumiranja znakova i konano su se okretale protiv ljudi koji su ih stvorili. Bart je 1965. godine objavio knjigu lments de smiologie (Ele menti semiologije) izlaganje ve stricte teorijsko koje sistematizuje i modifikuje osnovnu semioloku terminologiju.9 Ovde je takoe koristio kategorije denotacije i konotacije da bi opisao mehanizme proizvoenja znaenja putem knjievnosti. Pisao je da je: konotativni sistem onaj sistem iji plan izraza i sam predstav lja jedan sistem znaenja; uobiajene sluajeve konotacije oi gledno e initi sloeni sistemi u kojima artikulisani jezik obra zuje prvi sistem (to je, na primer, sluaj sa knjievnou).95 Konotacija, a istovremeno i knjievnost uopte, pripadala je, dakle, i sekundarnim sistemima za stvaranje znaenja koji se na dograuju na prvobitni sistem jezika. Na kraju je autor Mitologija sagledavao ogromne oslobaajue sile koje se nalaze u knjievnosti i pridavao im je veoma vanu ulogu sposobnost suprotstavljanja mitu i krai jezika. To se naroito odnosilo na savremenu poeziju koja naruava sve semioloke norme i razbija okotala znaenja. Dok mit gradi nadznaenja i proiruje primarne sisteme obja njavao je Bart poezija koja predstavlja regresivni semioloki si stem, istrauje podznaenja i vraa na predsemioloko stanje je zika. Otuda poezija:
92 93 9 95 K. Kloinjski dodaje da je u osnovi ideje tog razlikovanja mit u Bartovoj kon cepciji konotacija presaena na denotaciju, dok ga je Bart pogreno oznaio kao metajezik, to je kasnije ispravio. R. Bart, op. cit., str. 288. lments de smiologie, Paris, 1965. R. Barthes, aventure smiologie..., op. cit., str. 78. U veoma vanoj knjizi Le degre zero de criture, Paris, 1953, Bart je definisao knjievnost kao znak knjievnog mita, up. idem, Mitologie, op. cit., str. 268.

Elementi semiologije

Uloga knjievnosti

VIII. Semiotika

289

muti jezik, poveava koliko god moe apstraktnost pojma i proizvoljnost znaka i do krajnjih granica olabavljuje vezu izmeu oznaavajueg i oznaenoga; lebdea struktura pojma ovde je u najveoj meri iskoriena.96
Poetski znak i znak u prozi

Semiologija protiv ideologije

Odgovornost forme

Zatita stvarnosti

Drugaije nego u prozi, poetski znak moe da dopre do samih stvari, do njihovog prirodnog smisla koji ovek nije prisvojio. To, meutim, nije znailo da je Bart na taj nain diskreditovao prozu. Postojale su zapravo takve vrste proze pripisivao im je posebno znaenje koje su igrale ulogu demaskiranja i demistifikacije u od nosu na mit i to pomou njegovih sopstvenih sredstava. Na primer, Floberov roman Buvar i Pekie mitizovao je mit i stvarao veta ku mitologiju te je, kao to mit krade jezik, tako roman krade mit (mit se ovde javljao kao primarni znak koji podlee sekundar nom oznakovljenju), inio vidljivim sve skrivene mehanizme njego vog funkcionisanja i kritiki je sagledavao naivnost mita na koji se nadovezala sekundarna mitska poruka.97 Bartova semiologija je, na kraju, znatno prevazilazila optu teoriju znakova i znakovnih sistema pre svega je bila drutveno angaovana (sam ju je oznaavao nazivom intervencija) i bila je koriena za otkrivanje mehanizama ideolokog uticaja.98 Barta je u knjievnosti na ovoj etapi pre svega interesovalo neto to je nazi vao odgovornou forme. I, kako je tvrdio, ta se odgovornost mo gla oznaiti ne toliko istraujui odnos literature prema stvarnosti (u tu vrstu adekvatnosti nikad nije verovao) koliko upravo zahva ljujui semiolokoj analizi. On je jo tada bio uveren da e veoma skrupulozna semioloka analiza biti nain za otkrivanje skrivenih mehanizama stvaranja znaenja poeljnih za odreene sisteme. Prema njegovom miljenju, forma se mogla oceniti (poto se ov de odigravao proces) iskljuivo kao znaenje a ne kao istraavanje. Idealna kritika bila je, dakle, duna da povezuje ideoloku kritiku i semioloku analizu, a poto mu je takva nedostajala,99 trudio se da je praktikuje na sopstvenu ruku, nesumnjivo i iz etikih razloga. Kako je to sam oznaavao za zatitu stvarnosti od njenog pot punog pretvaranja u signifi.100 Slino je bilo i u Systme de la mode
96 R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 288. 97 Ibid., str. 290. 98 Pogledati o tome: L.J. Calvet, Roland Barthes. Un regard politique sur le sig ne, Paris, 1973. Pogledati takoe: Kulturalna istraivanja. 99 Ibid., str. 270271. 100 Pogledati o tome: G. Genette, Lenvers de signes, op. cit., u: Figures. Essais, Paris, 1966. i: M. P. Markowski, Szczliwa mitologia, czyli pragnienie semi oklasty, u: R. Barthes, Imperium znakw, Warszawa, 1999, str. 10.

290

Knjievne teorije XX veka

(Sistem mode), tampanoj nekoliko godina kasnije, gde je opisu jui znaenje enske odee prezentirane u asopisima posveenim modi (naroito u asopisu Elle) Bart istovremeno otkrivao meha nizme uticaja mode i kreiranje odreenih naina odevanja kao i na ine kako jedan predmet postaje moderan, a ne neki drugi. Godine 1966. autor Mitologija je doiveo naratoloku avanturu i za trenutak su u prvi plan izbila matanja o velikom i apstraktnom sistemu knjievnosti. U osmom broju asopisa Communications ob javio je uveni Uvod u strukturalnu analizu prie koji je trebalo da oznai poetak procesa stvaranja semiolokog sistema i da obuhva ti sve prie sveta (a zatim i itavu knjievnost) u duhu generativne semiologije.101 Bartova naratoloka epizoda, meutim, nije trajala dugo, ali je voljno ili nevoljno on na taj nain uestvovao u jed nom od najvanijih dogaaja posleratne strukturalnosemioloke misli u takozvanom manifestu francuskih naratologa. Taj dogaaj je uao u istoriju kao vrhunski momenat ortodoksnog francuskog strukturalizma, a istovremeno kako to esto biva i kao vreme njegove krize i pojave kritike opcije u vidu poststrukturalizma. Meutim, pre nego to je ova kriza nastupila, strukturalna se miologija doivela je u Francuskoj trijumf omoguavajui mnogim istraivaima da oivotvore matanja o poretku i univerzalnom si stemu znakova koji upravljaju svakom pojavom ovekove kulturne aktivnosti. Francuske semiologe generativiste, meu kojima se ta koe naao i Bart, u ovom traganju za univerzalnom logikom razli itih znaenjskih sistema potpomagala je strukturalna antropologi ja K. LeviStrosa i transformativnogenerativna gramatika Noama omskog. Na taj nain je De Sosirova semiologija mogla da ugradi svoje napore u najradikalniju verziju strukturalizma.

Uvod u struk turalnu analizu prie

Manifest francu skih naratologa

Rezime
1. Semiotika kao opta nauka o znacima nastala je ve u starom veku. Tada je izvrena osnovna podela na oznake i znake,102 de finisan je znak a takoe i sama semiotika. Prvi vekovi u razvo ju semiotike proli su, izmeu ostalog, u sporovima o prirod noj ili konvencionalnoj prirodi znakova.
101 Od ove ideje Bart je gotovo odmah odustao, a smisao te vrste postupka po rekao je etiri godine kasnije u knjizi S/Z, Paris, 1970. O ovome pogledati: Strukturalizam (II) i Poststrukturalizam. 102 Pogledati odrednice: znak i oznaka.
VIII. Semiotika

291

2. Savremena nauka o znacima formirana je pre svega pod uti cajem dve tradicije: semiotike na bazi filozofije i logike (pragmatizam arlsa Sandersa Pirsa i neopozitivistika filo zofija Ludviga Vitgentajna i Rudolfa Karnapa), i semioloke na osnovi opte lingvistike (Ferdinanda de Sosira). 3. Pirsovu misao nastavljali su, izmeu ostalih, arls Kej Og den, Ajvor Armstrong Riards i arls Moris koji je izvrio podelu semiotike na semantiku, sintaksu i pragmatiku. . Na osnovi nauke o knjievnosti, semioloku perspektivu do bile su gotovo sve strukturalistike orijentacije i kole, naroi to Praka strukturalistika kola. S tog stanovita, knjievno delo smatrano je posebnom vrstom znakovne tvorevine koja uestvuje u komunikacionim inovima. 5. ezdesetih godina su bitan uticaj na nauku o knjievnosti takoe izvrili pogledi francuskog semiologa Emila Benveni ste, naroito njegovo uverenje o nunosti prelaska sa semio logije jezikog sistema na semiologiju iskaza, kao i pokuaji opisa semantikih struktura jezika koje je on uinio. 6. Najvanija dostignua teorije knjievnosti, semiotiki i semio loki usmerena, dovoena su u vezi s radovima Jurija M. Lot mana i takozvane Tartuske kole, Umberta Eka i semiotike teorije interpretacije i Rolana Barta i semioloke analize mita. 7. Jurij M. Lotman je na semiolokoj osnovi teorije knjievno sti razvio kategoriju modela / umetnikog modelovanja i kon cepciju sekundarnog modelirajueg sistema (svaki drugaiji od prirodnog semiolokog jezika koji je, meutim, ustrojen po uzoru na prirodni jezik kao najsavreniji od semiotikih sistema), izanalizirao je isto tako procese nastajanja znaenja u knjievnosti smatrajui ih vrstom unutranjih (u okviru jednog istog sistema) ili spoljanjih prekodiranja (izmeu razliitih sistema). Pomou tih kategorija je, na primer, in terpretirao knjievni romantizam (kao sistem dominantnih unutranjih prekodiranja) i realizam (usmeren na spoljanja prekodiranja). Isto tako je podrobno opisao karakteristike umetnikog teksta i oznaio opta svojstva kulture kao semi olokog sistema. 8. Umberto Eko je koristio semiotiku teoriju za temeljnu ana lizu prirode interpretacija i zavisnosti izmeu tri vrste inten cija ukljuenih u proces interpretiranja knjievnosti autor ske intencije, intencije dela i itaoeve intencije. On je isticao znaaj itaoca i italake invencije u procesu deifrovanja
292
Knjievne teorije XX veka

znaenja knjievnog dela, meutim, odluno se odrekao pot pune interpretativne slobode. Takoe je uveo kategoriju mo delskog itaoca kao itaoca koji je ugraen u strukturu dela autorskog projekta koji deifruje znaenja tog dela. 9. Rolan Bart je, opet, aktivirao semioloku analizu za potrebe te orije mita i skrivenih ideologija koje vladaju savremenim mito vima. I mit i knjievnost odredio je kao sisteme drugog reda koji poseduju nadgraene znaenjske sisteme ideolokog tipa. Meutim, knjievnosti, a naroito poeziji, pridavao je posebnu ulogu u razotkrivanju mehanizama krae jezika koja je vre na sa ciljem ideoloke mistifikacije i manipulacije.

VIII. Semiotika

293

Hronologija
Rane semiotike tradicije
V vek p. n. e.: Najranija razmatranja koja se odnose na prirodu znakova javlja ju se u delima sofista. V/IV vek Otpoinje rasprava o karakteru jezikih znakova, a naroito p. n. e.: o problemu da li ti znaci imaju prirodni ili konvencionalni (ugovoreni) karakter. Demokrit iz Abdere (oko 60. do oko 370. g. p. n. e.) je ve na prelasku iz V u IV vek skretao panju na konvencionalni karakter veze izmeu naziva i onoga to je njime nazvano. Kao najvaniji argument u korist ove teze uzi mao je opservaciju da se nazivi odreenog predmeta mogu me njati, ali da on sam ne podlee promeni. Semiotika problematika predstavlja temu brojnih Platonovih (oko 27. do 37. g. p. n. e.) dijaloga i pisama (naroito u Krati lu, Sofisti i Pismu VII). U Kratilu Platon posveuje dosta panje pitanju prirodnosti / konvencionalnosti znakova pri emu ovde izlae obe strane spora: genezu imenovanja predmeta tvrdi treba traiti u drutvenom dogovoru. Kako Hermogen (koji reprezentuje poglede konvencionalista) uverava Sokrata u Dija logu: nijedan naziv niemu ne slui po prirodi nego samo ime novanjem i po obiaju onih koji se njim slue i njim neto nazi vaju. Meutim, s druge strane i takav pogled zastupa Kratil, pristalica Heraklitove misli i zastupnik prirodnjaka postoje nazivi koji su po prirodi povezani sa odreenom formom date stvari. Kratil uverava da za svaku stvar postoji odgovarajui na ziv koji ne moe biti proizvoljan, postoji zapravo neka pravil nost koja slui nazivima ista za Grke kao i za strance. IV vek Termin semiotika (kao opta nauka o znacima) javlja se u Ari p. n. e.: stotelovim (38322 g. p. n. e.) delima. Aristotel se definitiv no izjanjava za konvencionalistiko stanovite odreujui, na primer, u poetici govor kao prevod misli pomou rei. Sporovi prirodnjaka i konvencionalista, koji traju kroz itave sledee ve kove, nalaze takoe dosta vatrenih pristalica i jednog i drugog stanovita. I Platon i Aristotel zapoinju istraivanja funkcija 29
Knjievne teorije XX veka

jezika i znaenja izraza. Jedan od najvanijih problema u gr koj semiotici starog veka postaje pitanje saznajne funkcije je zika, a najvaniji zadatak pronalaenje odgovora na pitanje da li jezik kao sredstvo saznanja adekvatno odraava i opisuje stvarnost ili je, takoe, izvor deformacija koje vode pogrenom saznanju. Otuda se javlja i problem logike vrednosti jezikih znakova upotrebljenih u reenicama pitanje njihove tano sti ili netanosti. I tako, na primer, stoici u svoju dijalektiku ukljuuju takoe i nauku o znaku i znaenju, smatrajui je ve oma bitnom za nastanak formalne logike i epistemologije. Isto tako se kod Platona mogu zapaziti interesovanja za semioti ke analize naziva, ali i reenica o tome govori u Pismu VII, a podrobnije se ovim pitanjem bavi u dijalozima Teetet i Sofi sta. Ista ova razmatranja pokree i Aristotel u Peri hermeneias. III vek p. n. e. Brojne napomene o semiotici mogu se nai kod predstavnika do II vek n. e.: lekarske kole empiriara (dakle, ve poetkom III vek p. n. e., a takoe u II vek n. e., posebno u delima Seksta Empirika /dru ga polovina II vek n. e./, filozofa i istovremeno grkog lekara). Empiriare, meutim, vie zanimaju oznake (simptomi) nego pravi znaci. Sekst Empirik i njegov savremenik Galen iz Perga ma (oko 130. do 200. godine) klasifikuju vrste oznaka, a takoe dokumentuju sporove o pojmu oznake koji su voeni u krugu filozofa i lekara helenistike epohe. Iz dela Seksta Empirika do znajemo, na primer, da je oznaka oveka koji se pojavljuje nje gova senka, oznaka bolesti osip ili groznica, a pojava mleka u enskim dojkama oznaka da je ona trudna. Galen je u jednom od svojih traktata isticao da je semeiotik, ili nauka o simptomi ma, jedna od est grana medicine. Odlike se, dakle kako je to u navedenim primerima odlikuju funkcionalnom, a takoe i neposrednom vezom sa onim to oznaavaju, a oznaavaju pu tem odnosa upuivanja (na primer, osip kao oznaka bolesti). i vo razmiljanje o znacima u antikoj i helenistikoj epohi bie nastavljeno u srednjem veku u kojem e i dalje trajati rasprava o problemima prirodnosti i konvencionalnosti znakova. X do XI vek: uveni arapski lekar i filozof Avicena (9791039) tvrdi da svi ob lici nastali u ljudskoj dui (znaenja i pojmovi) imaju prirodni ka rakter, i radikalno se suprotstavlja pogledina konvencionalista. XIII do Nominalista Viljam Okam (1285/1295139) isto tako, u logi XIV vek: kom traktatu Summa totius logicae iz 1325. godine, tvrdi da su stvari konkretne i pojedinane, a da pojmovi i izrazi imaju opti karakter; oni su opti pojmovi koje je ovek stvorio. Pri emu, pojmovima kao naim intencijama koje se nalaze u miljenju pri pisuje prirodni karakter, a jezikim izrazima konvencionalni. XVII/XVIII Veoma vanu temu u semiotikoj misli tada je predstavljao od vek: nos izmeu miljenja i jezika. U delu Dona Loka engleskog filozofa i lekara koji je iveo u XVII i XVIII veku semiotika
VIII. Semiotika

295

XVIII vek:

ve dobija zreo oblik nauke o znacima (the doctrine of signs) i postaje neodvojiv i neminovan deo teorije saznanja. U Razma tranjima o ljudskom razumu (1690) Lok rei definie kao znake ideje koji postoje u intelektu onog koji govori i tvrdi da ovek treba prvo u sopstvenom umu da poseduje ideju o svojstvu stva ri ili pojma pre nego to od nje naini znak. Takoe smatra da veza ovih ideja i stvarnosti ima konvencionalni karakter. Lokove poglede kritikuje njegov savremenik, nemaki filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic u delu pisanom 170. godine u kojem se nadovezuje na Lokovu raspravu kako naslovom (Nova razma tranja o ljudskom razumu) tako i kompoziciono; Lajbnic doka zuje da se ideja izrazi misaonog govora nalazi u neposred noj vezi sa stvarnou i kao posledicu toga pojmovima priznaje prirodni karakter, a jezikim izrazima konvencionalni. Francuski filozof doba prosvetiteljstva Etjen Bonot de Kondi lak (17151780) definitivno odrie prirodnost izrazima i poj movima tvrdei da su oni, kako prvi tako i drugi, ugovorni zna ci jer i govor i misao imaju podjednaku prirodu.

Savremena semiotika
XIX vek: Sa vremena istorija semiotike zapoinje radovima amerikog fi lozofa pragmatiara arlsa Sandersa Pirsa. Pirsova semiotika teorija vrsto je povezana s logikom i teorijom saznanja ve sama misao, prema Pirsu, ima zapravo znakovni karakter. Pirs uvodi trijadiki (troelementni) semiotiki model (tri parametra koji definiu znak: sredstvo prenoenja, predmet znaka i zna enje), konstruie sloenu (trijadikotrihonomnu) tipologiju znakova (najvaniji su: ikoniki znaci, indeksi i simboli). Jedno od glavnih koncepcija njegove teorije jeste ideja neograniene semioze (interpretacija znakova pomou sledeih znakova). Pir sova sabrana dela (Collected Papers, u osam tomova) objavljena su od 1931. do 1958. godine. Umire Ferdinand de Sosir. Umire arls Sanders Pirs. De Sosirova Opta lingvistika koju su objavili arl Bali i Al bert Seej uvodi dijadiku (dvoelementnu) koncepciju jezika: znak je odreen pomou oznaavajueg (singnifiant) i oznae nog (signifi), dakle, na primer, tokovi zvukova jezika i pojmovi koji su im odgovarajui (m a ka i pojam make). Uporedo sa De Sosirovom teorijom, semiotika opta nauka o znacima preobraava se u semiologiju ili nauku o znacima. arls Kej Ogden i Ajvor Armstrong Riards u knjizi The Meaning of the Meaning: A Study of the Influence of Language upon Thu oght and of the Science of Symbolism uvode takozvani trougao
Knjievne teorije XX veka

1913: 1914: 1916:

1923:

296

za formiranje najvanijih elemenata koji odreuju znak i sukce sivno razlikuju: simbol (oznaavajua forma i njena akustika sli ka), odnos (oznaeni pojam) i predmet (oznaena stvar). 19261948: Semioloka problematika zauzima veoma vano mesto u istrai vanjima Prake kole naroito Mukarovskog i Jakobsona. 1938: arls Moris uvodi pentadiku (petoelementnu) semantiku do dajui Ogdenovoj i Riardsovoj shemi jo i interpretanta (sve to se moe zamisliti o odreenom znaku, za razliku od zna enja designatum ili osnovnog pojma na koji se moe prevesti znak) kao i konkretnog primaoca znaka interpretatora (za razliku od Pirsovog interpretanta shvaenog kao interpretaci ona potencijalnost koja se nalazi u znaku). Moris takoe deli semiotiku na tri dela: semantiku, sintaksu i pragmatiku. Ovom podelom sluimo se sve do danas. 1957: Rolan Bart objavljuje Mitologije, zbirku lanaka objavljivanih u asopisima od 195. do 1957. godine, koja sadri semioloke analize razliitih pojava masovne kulture. 1964: Semioloka kola nastala na dravnom univerzitetu u Tartuu (Estonija) poinje da objavljuje naune sveske na ruskom jezi ku pod naslovom Truda po znakowam sistiemam. U najvanije predstavnike ove kole spadaju: Jurij M. Lotman, Boris A. Us penski, Zara Minc, Vjaeslav I. Ivanov, Vladimir N. Toporov, Sergej Njekludov, Andrej A. Zaliznjak i drugi. Tartuska kola jedna od najpoznatijih semiolokih kola u XX veku bavie se podrobnim analizama knjievnosti i kulture kao znakovnih sistema. U novom broju Trudy po znakowym sistiemam pojavljuju se pre davanja iz Strukturalne poetike Jurija M. Lotmana. Objavljena je sledea semioloka knjiga Rolana Barta Systme de la mode (Sistem mode). To je veoma zanimljiva studija koja, izmeu ostalog, sadri analizu znaenja enskog odevanja na bazi fotografija objavljivanih u popularnim asopisima (na pri mer, u asopisu Elle). U etvrtom broju asopisa Tel Quel pojavljuju se Elments de smiologie (Elementi semiologije) Rolana Barta jedno od najvanijih dela koje sumira postojea ostvarenja strukturalne semiologije. Knjiga je kasnije, 1965. godine, objavljena kao po sebno izdanje. 1966: Lingvist Emil Benvenista objavljuje Problmes de linguistique gnrale (Problemi opte lingvistike). Benvenistini pogledi e se is postaviti kao veoma inspirativni za itavo pokolenje francuskih semiologa ezdesetih godina, posebno za Rolana Barta i Juliju Kristevu. Naroito inspirativne postaju: koncepcija koja vri raz liku izmeu nonc (iskaz nezavistan od konteksta) i nonciation
VIII. Semiotika

297

1968: 1969:

1970:

1971: 1974:

1975: 1980: 1990: 1993:

(in iskaza povezan s kontekstom), teorija zamenica i opta ideja jezike dijalokosti i dinamike, kao i osnove semantike diskursa. Italijanski semiotiar Umbeto Eko objavljuje semiotiki priru nik La structtura assente (Odsutna struktura). Pojavljuje se knjiga Julije Kristeve pod nazivom Smeitik. Rec herches pour une smanalyse. U njoj se ve jasno vidi da i struk turalna semiotika poinje da doivljava temeljne reforme u du hu poststrukturalizma.103 Meunarodno udruenje za semioloka istraivanja bira Um berta Eka za svog generalnog sekretara. Obavezan postaje naziv semiotika (okretanje u pravcu engleske tradicije i Pirsa), a ne semiologija (odustajanje od naune teorije znakova koju je obeleio De Sosir). Jurij M. Lotman objavljuje fundamentalno delo iz oblasti semi ologije knjievnosti i umetnosti Struktura umetnikog teksta. On ovde pokree problematiku umetnikog modelovanja i for mulie sopstvenu teoriju teksta (bitno razliito od ve popular ne poststrukturalistike ideje teksta koja je ve u to vreme bila popularna). Rolan Bart objavljuje Imperiju znakova knjigu ve tada sma tranu radikalnom kritikom tradicionalne (strukturalne) semio logije. Umberto Eko postaje ef, prve u Evropi, katedre za semiotiku otvorene na Bolonjskom univerzitetu i zapoinje objavljivanje meunarodnog semiotikog asopisa. Julija Kristeva objavljuje jednu od svojih najpoznatijih knjiga La rvolution du langage potique u kojoj je takoe sadrana kri tika tradicionalne strukturalne semiologije ovaj put u Lakano vom duhu. Pojavljuje se drugi tom Benvenistine knjige Problmes de lingui sique gnrale. Umberto Eko objavljuje Trattato de semiotica generale (Semioti ki traktat) svoje najzrelije delo posveeno semiotikoj proble matici. Umire Rolan Bart. U SAD je objavljena Ekova monumentalna knjiga The Limits of Interpretation (Granice interpretacije) u kojoj on pokree svoju semioloku nauku za potrebe nove teorije interpretacije. Umire Jurij M. Lotman.

103 Poststrukturalistiku kritiku semiologije u radovima Kristeve i Barta opirni je razmatram u Poststrukturalizmu.

298

Knjievne teorije XX veka

Bibliografija
Klasici semiotike i semiologije
Arystoteles, Kategorie, Hermeneutyka, u: idem, Dziea wszystkie, t. 1, tum., wstp, komentarz K. Leniak, Warszawa 1990. Avicenna, Ksiga wiedzy, tum., wstp, przypisy B. Skadanek, tum. przejrza K. Leniak, Warszawa 197. E. Benvenist, Problemi opte lingvistike (prev. S. Mari), Beograd, 1975. . Benveniste, Semiologia jzyka, tum. K. Falicka, u: Znak, styl, konwencja, wybr, wstp M. Gowiski, Warszawa 1977. . Bonnot de Condillac, Logika, szyli Pierwsze zasady sztuki mylenia, tum. J. Znosko, wstp, przypisy T. Kotarbiski, Warszawa 1952. G. Frege, Pisma semantyczne, tum., wstp, przypisy B. Wolniewicz, red. I. Tar nowska, Warszawa 1977. L. Hjemslev, Prolegomena to a Theory of Language, tum. F. J. Whitfield, Ma dison 1961; wyd. pol.: idem, Prolegomena do teorii jzyka, u: Jzykoznaw stwo strukturalne. Wybr tekstw, red. H. Kurkowska, A. Weinsberg, War szawa 1979. G. W. Leibniz, Nowe rozwaania dotyczce rozumu ludzkiego, tum., przypisy I. Dmbska, wstp L. Koakowski, Warszawa 1955. J. Locke, Rozwaania dotyczce rozumu ludzkiego, tum. B. J. Gawecki, tum. przejrza Cz. Znamierowski, Warszawa 1955. Ch. W. Morris, Esthetics and the Theory of Signs, Erkenntnis 1939, t. 8, s. 131150. Ch. W. Morris, Foundations of the Theory of Signs, u: International Encyclo pedia of Unified Science, red. O. Neurath, R. Carnap, Ch.W. Morris, t. 1, nr 2, Chicago 1938. Ch.W. Morris, Signs, Language and Behavior, New York 196. Up. . V. Moris, Osnove teorije o znacima (prev. M. Damnjanovi), Beograd, 1975. Ch. W. Morris, Writings on the General Theory of Signs, The HagueParis, 1971. W. Ockham, Suma logiczna, wybr, tum. z jzyka aciskiego, wstp, przypi sy T. Wodarczyk, Warszawa 1971.
VIII. Semiotika

299

Ch. K. Ogden, I. A. Richards, The Meaning of Meaning: A Study of the Influ ence of Language upon Thought and of the Science of Symbolism, red. J. P. Postgage, London 1923. Ch. S. Peirce, Collected Papers, t. 16, red. Ch. Hartshorne, P. Weiss, t. 78, red. A. W. Burks, Cambridge, Mass. 19311958. Ch. S. Peirce, Wybr pism semiotycznych, red. H. BuczyskaGarewicz, War szawa 1997. Platon, Kratil. Teetet. Sofist (prev. D. tambuk i dr.), Zagreb, 2000. Platon, Listy, tum., wstp, komentarz, skorowidz M. Maykowska, tum. prze jrzaa, przedm. M. Pkciska, Warszawa 1987. F. de Sosir, Kurs opte lingvistike (prev. Duanka Toanac), Sremski Karlov ciNovi Sad, 1996. Sekstus Empiryk, Przeciw logikom, u: I. Dmbska, Wprowadzenie do sta roytnej semiotyki greckiej. Studia i teksty, Wrocaw 198.

Izabrana literatura
M. Bense, wiat przez pryzmat znaku, tum. J. Garewicz, wstp H. Buczyska Garewicz, Warszawa 1980. H. BuczyskaGarewicz, Semiotyka Peircea, Warszawa 199. H. BuczyskaGarewicz, Warto i fakt. Rozwaania o pragmatyzmie, Warsza wa 1970. H. BuczyskaGarewicz, Znak i oczywisto, Warszawa 1981. I. Dmbska, Wprowadzenie do staroytnej semiotyki greckiej. Studia i teksty, Wrocaw 198. P. Giuraud, Semantyka, tum. S. Cichowicz, Warszawa 1976. P. Giuraud, Semiologia, tum. S. Cichowicz, Warszawa 197. T. Komendziski, Semiotyka Peircea: midzy percepcj a recepcj, Toru 1995. G. Mounin, Introduction la smiologie, Paris 1970. On Signs, red. M. Blonsky, Baltimore, 1985. J. Pelc, Wstp do semiotyki, Warszawa 1982. J. Simon, Filozofia znaku, tum. J. Merecki, Warszawa 200.

Semiotika i semiologija u teoriji knjievnosti


J.C. Coquet, Smiotique littraire. Contribution lanalyse semantiques du di scours, Paris 1973. J. Culler, O dekonstrukciji. Teorija i kritika poslije strukturalizma (prev. Sanja Cerlek), Zagreb, 1991. J. Culler, The Pursuit of Signs: Semiotics, Literature, Deconstruction, London 1981. 300
Knjievne teorije XX veka

Essais de smiotique potique, red. A. J. Greimas, Paris 1971. T. Hawkes, Strukturalizm i semiotyka, tum. I. Sieradzki, pos. M. Gowiski, Warszawa 1988. Z. Mitosek, Semiotyka, u: idem, Teoerie bada literackich, Warszawa 1998. M. Riffaterre, Semiotics of Poetry, Bloomington 1978. R. Scholes, Semiotics and Interpretation, New Haven 1982. Sign, Language, Culture, red. A. J. Greimas, The Hague 1970. Signs of the Times: Introductory Readings in Textual Semiotics, red. S. Heath, C. McCabe, C. Pendergast, Cambridge 1971. T. Todorov, Perspectives smiologiques, Communications 1966, nr 7. Znak, styl, konwencja, wybr, wstp M. Gowiski, tum. K. Biskupski et al., Warszawa 1977.

Jurij M. Lotman i tartuska kola semiologije


Dela u prevodu na poljski i na srpski J. Lotman, Kultura i eksplozija (prev. Dobrilo Aranitovi), Beograd, 200. J. otman, Rosja i znaki. Kultura szlachecka w wieku XVIII i na pocztku XIX, tum. B. yko, Gdask 1999. J. otman, Semiotyka filmu, tum. J. Faryno, T. Miczka, Warszawa 1983. J. otman, Semiotyka kultury, wybr, oprac. E. Janus, M. R. Mayenowa, przedm. S. okiewski, Warszawa 1977. J. otman, Struktura tekstu artystycznego, tum. A. Tanalska, Warszawa 198. J. otman, Wykady z poetyki strukturalnej, tum., oprac. S. Balbus, u: Wspczesna teoria bada literackich za granic. Antologia, oprac. H. Mar kiewicz, t. 2: Strukturalnosemiotyczne badania literackie. Literaturoznaw stwo porwnawcze. W krgu psychologii gbi i mitologii, Krakw 1972. J. Lotman, Predavanja iz strukturalne poetike (prev. N. Petkovi), Sarajevo, 1970. J. Lotman, Struktura umetnikog teksta (prev. N. Petkovi), Beograd, 1976. Najvanija literatura H. Markiewicz, Literatura w ujciu semiotycznym (Na marginesie prac. J. otmana), u: idem, Przekroje i zblienia dawne i nowe. Rozprawy i szki ce z wiedzy o literaturze, Warszawa 1976. S. kiewski, Przedmowa, u: Semiotyka kultury, wybr, oprac. E. Janus, M. R. Mayenowa, Warszawa 1977.
VIII. Semiotika

301

Semiotika Umberta Eka


Izabrana dela U. Eco, R. Rorty, J. Culler, Ch. BrookeRose, Interpretacja i nadinterpretacja, red. S. Collini, tum. T. Biero, Krakw 1996. U. Eco, Czytanie wiata, wybr M. P. Markowski, tum. M. Woniak, Krakw 1999. U. Eko, Otvoreno djelo, Sarajevo, 1965. U. Eco, Lector in fabula. Wspdziaanie w interpretacji tekstw narracyjnych, tum. P. Salwa, Warszawa 199. U. Eco, The Limits of Interpretation, Bloomington 1990. U. Eco, Nieobecna struktura, tum. A. Weinsberg, P. Bravo, Warszawa 1996. U. Eco, Semiologia ycia codziennego, tum. J. Ugniewska, P. Salwa, wstp J. Ug niewska, Warszawa 1996. U. Eco, Superman w literaturze masowej. Powie popularna: midzy retoryk a ideologi, tum. J. Ugniewska, Warszawa 1996. U. Eco, Sze przechadzek po lesie fikcji, tum. J. Jarniewicz, Krakw 1996. U. Eco, Trattato di semiotica generale, Milano 1975. U. Eko, Kod (prev. Mirjana ukiVlahovi), Beograd, 200. U. Eko, Simbol (prev. Pero Muijevi), Beograd, 1995. U. Eko, Metafora (prev. M. ukiVlahovi), Beograd, 200. U. Eko, est etnji kroz narativnu umu (prev. Lazar Macura), Beograd, 2003. Najvanija literatura P. Bondanella, Umberto Eco. Semiotyka, literatura, kultura masowa, tum. M. P. Markowski, Krakw 1997. M. P. Markowski, Interpretacyjne rECOlekcje, Znak 1996, nr 12.

Semiologija Rolana Barta


Odabrana dela R. Barthes, Laventure smiologique, Paris 1985. R. Barthes, lements de smiologie, u: idem, Oeuvres compltes, t. 1, red. . Marty, Paris 1993. R. Barthes, Carstvo znakova (prev. Ksenija Janin), Zagreb, 1989. R. Bart, Knjievnost, mitologija, semiologija (prev. Ivan olovi), Beograd, 1972; 1979. R. Barthes, Moda. Povijest, sociologija i teorija mode (prev. Ana Buljan i dr.), Zagreb, 2002. 302
Knjievne teorije XX veka

Najvanija literatura L.J. Calvet, Roland Barthes. Un regard politique sur le signe, Paris 1973. I. olovi, Vreme znakova, Novi Sad, 1988, str. 5791. D. Duda, Dnevnik, itanje, Barthes, Gordogan, Zagreb, 11/1990, br. 3133, str. 170176. G. Genette, Lenvers de signes, u: idem, Figures. Essais, Paris 1966. S. Heath, Vertige du dplacement. Lecture de Barthes, Paris 197. I. Ivas, Barthesova i Adornova kritika govora, u: I. Ivas, Ideologija u govoru, Zagreb, 1988. .Luj Kalve, Rolan Bart. Jedno politiko gledanje na znak (prev. Zoran Stoja novi), Beograd, 1976. K. Kosiski, Sarkazmy, u: R. Barthes, Mitologie, tum. A. Dziadek, wstp K. Kosiski, Warszawa 2000. J. Kristeva, Barthes: Okus razoaranja (prev. Jagoda Milinkovi), Tvra, Za greb, 2005, br. 12, str. 22255. A. Lavers, Roland Barthes: Structuralism and After, London 1982. J. Popov, Rolan Bart: itanje rada ponovno pisanje, u: J. Popov, Osloboeni italac. Ogledi o teoriji i praksi itanja, Novi Sad, 1993, str. 3038. D. Starok, Rolan Bart, Polja, Novi Sad, 5/2009, br. 56 (martapril), str. 105123.

Ana Burinjska

VIII. Semiotika

303

IX. STRUKTURALIZAM (II)

Strukturalna lingvistika je trebalo da me nau i da ne dozvolim da budem doveden na stran puticu brojnim pojmovima, ve da prouavam pre svega najjednostavnije i istovremeno najbit nije odnose koje ih povezuju. Klod LeviStros1 Ne udi to je strukturalizam u nastanku ui nio [...] upravo formu [prie] jednim od osnov nih predmeta interesovanja. Zar mu nije uvek bilo stalo da ovlada beskrajem rei, da doe do opisa jezika iz kojeg proizlaze i iz koga se mo gu izvesti? Rolan Bart2

2 1

1 2

K. LviStrauss, Lekcja lingwistyki, u: Spojrzenie z oddali, Warszawa, 1993, str. 222. R. Barthes, Wstp do analizy strukturalnej opowiada, Pamitnik Literacki, 1968, br. , str. 328.

Visoki strukturalizam
Koliko su predratni istraivai knjievnosti iz kruga Prake struktura listike kole stavljali pred sebe dosta skromne i u znatnoj meri prak tine ciljeve, prenoenje misli Ferdinanda de Sosira (18571913) na nauku o knjievnosti, definisanje specifinosti pesnikog jezika u odnosu na jezik uopte, kao i izradu metode strukturalne anali ze knjievnosti3, toliko su se posleratni strukturalisti, naroito francuski, odlikovali znatno veim ambicijama. Tako je ezdesetih godina postalo najvanije konstruisanje sistema knjievnog jezika i stvaranje opte gramatike knjievnosti. Takoe je u tom periodu strukturalizam dostigao nivo filozofskog sistema. Sve je to bilo mo gue zahvaljujui ogromnom uticaju radova francuskog filozofa i antropologa na posleratnu knjievnoteorijsku i humanistiku misao K. LeviStrosa (ro. 1908). I kao to je glavni zatitnik ranog struk turalizma bio, kao to ve znamo, Ferdinand de Sosir, a najvanija knjiga bila Opta lingvistika, tako je sada prvenstvo preuzeo Klod LeviStros i njegova Strukturalna antropologija. To, naravno, ne zna i da e posleratni francuski strukturalisti izgubiti kontakt s ranom strukturalistikom lingvistikom ili s fonologijom. Upravo suprotno ne samo to e nastaviti i razvijati dostignua svojih prethodnika ve e im dati i potpuno nov karakter.

Ciljevi poslerat nog strukturali zma

LeviStros i nje gov uticaj na strukturalizam

Ponekad se, upravo s obzirom na to, ova prva etapa razvoja strukturalisti ke misli naziva niskim strukturalizmom kako bi se na taj nain naglasili njeni skromniji planovi. Zato se posleratni francuski strukturalizam definie imenom visoki kako bi se skrenula panja na poveane naune i filozofske apetite strukturalistikih mislilaca, naroito ezdesetih godina. Ovu podelu uveo je Robert ouls.

IX. Strukturalizam (II)

307

Lekcija iz lingvistike
Za vreme svog boravka u Sjedinjenim Amerikim Dravama fran cuski sociolog, etnograf, istraiva primitivnih kultura, a ujedno i filozof, Klod LeviStros sprijateljio se s Romanom Jakobsonom. Zahvaljujui tome, on je, izmeu ostalog, promenio svoj pogled na etnografiju za njega je postala uzor strukturalna lingvistika (naro ito fonologija) i metode strukturalne analize. U Kursu iz lingvisti ke predgovoru za nekoliko godina kasnije izdatu knjigu Romana Jakobsona Six leons sur le son et le sens (1976) LeviStros se sa oduevljenjem seao otkrovenja koje je nastalo njegovim ueem u pitanjima koje je pokretao Jakobson i strukturalna lingvistika. Na emu se zasnivalo to otkrovenje? Pre svega na tome to je on tada postao svestan mogunosti ovladavanja nagomilanim mnotvom razliitih pojava i pojmova kroz definisanje najjednostavnijih odno sa koji su ih povezivali te, dakle kako je to formulisao pronalae nja invarijanti u promenljivosti.5 LeviStrosu je, kao etnologu, u tom momentu pre svega bilo stalo do mogunosti sistematizovanja svega onoga to se odnosi na kulturne aktivnosti oveka (obreda, rituala, mitova, rodbinskih odnosa, naina jedenja i sl. odnosno svih kul turnih postupaka). Meutim, od ove lekcije iz lingvistike u Francu skoj je imala korist etnologija, ali i nauka o knjievnosti. Posleratnim periodom u istoriji strukturalizma je izrazito do minirala antropoloka misao, a do izraaja su dole filozofske pre mise teorije sistema jezika. Jo je De Sosir dokazivao da jezik kao sistem ini skrivenu, nesvesnu strukturu koja odreuje opte uslove mogunosti stvaranja pojedinanih iskaza i stvara osnovu govora, a takoe je nagovestio mogunost proirenja termina jezik na sve kulturne postupke oveka. U Optoj lingvistici itamo, na primer: Jezik je sistem znakova koji izraavaju ideje, i u tome se on da porediti s pismom, sa azbukom gluvonemih, sa sim bolikim ritualom, sa formama utivosti, sa vojnikim zna cima, itd. On je samo najvaniji od tih sistema.6
ovekova kulturna ponaa nja kao znakov ni sistemi

LeviStros i Jakobson

Pronalaenje invarijanti u promenljivosti

Antropologija i strukturalizam

Najvaniji, ali naravno ne i jedini. Iz ovoga je proisticala ve oma vana sugestija naime, razliiti modeli ovekovog ponaanja mogli su se u kulturi priznati kao posebni sistemi znakova (jezici)
 5 6 etrdesetih godina su Jakobson i LeviStros zajedno predavali u cole Libre des Hautes tudes u Njujorku. C. LviStrauss, Lekcja lingwistyki, op. cit., str. 332333. Ferdinand de Sosir, Opta lingvistika, op. cit., str. 25.
Knjievne teorije XX veka

308

i na osnovi analogije istraivati na nain slian onom na koji je, uz pomo strukturalne analize, istraivan sistem prirodnog jezika. To znai: odreujui njegove unutranje strukturalne odnose, opisu jui uzajamne odnose jezikih nivoa, prouavajui pozicionu vred nost pojedinanih elemenata (dakle, njihovu povezanost s drugim elementima) ukratko, tragajui za skrivenim strukturama koje stvaraju dati kulturni jezik koji je uvek konstruisan po uzoru na prirodni jezik. Ove teze je proirio i razvio upravo Klod LeviStros, mada pre ma njegovom miljenju nije samo celina kulture bila ta za koju se ispostavljalo da je formirana kroz jezik. Pretpostavljajui da opte strukture jezikog karaktera predstavljaju osnovu za stvaranje mito va, ritualnih postupaka i obreda, pa ak i odreivanja rodbinskih odnosa ili naina jedenja u datoj kulturi, LeviStros je smatrao da se zahvaljujui tome mogu otkriti i najoptiji zakoni koji vladaju ljudskim duhom. I upravo u trenutku u kojem je na osnovi struktu ralizma bila formulisana teza o jezikom karakteru svesti (to znai o nesvesnim jezikim strukturama koje vladaju ljudskim duhom) pojavile su se mogunosti preobraaja strukturalistike teorije u filozofski sistem. Zahvaljujui inspirisanou De Sosirovom teorijom jezika i fo nologijom Trubeckog, LeviStros je stvorio novu vrstu nauke o o vekovim kulturnim ponaanjima, koju je nazvao strukturalnom antropologijom (etnologijom). U jednom od ranih programskih tekstova, pod nazivom Strukturalna analiza u lingvistici i u antropo logiji (195), ispovedao je svoju fascinaciju fonologijom koja, prema njegovom miljenju, mora, prema drutvenim znanostima, odigrati istu prero diteljsku ulogu kakvu je nuklearna fizika, na primjer, odi grala za sve egzaktne znanosti zajedno.7 Na emu bi trebalo da se zasniva ta revolucionarna uloga fono logije? Odgovor na ovo pitanje LeviStros je opet potraio kod Tru beckog.8 U jednom od programskih tekstova Trubecki je primenji vao fonoloku metodu na etiri najvanije operacije: prvo: to je bio prelazak s prouavanja osveenih jezikih poja va na prouavanja njihove ne os ve e ne i nf rast r u ktu re;
7 8 C. LviStrauss, Strukturalna antropologija, Stvarnost, Zagreb, str. 3, pre vod: Anelko Habazin. K. LeviStros se pozivao naroito na francusku verziju teksta ruskog lingviste up. N. Troubetzkoy, La Phonologie actuelle, u: Psychologie du langage, Paris, 1933.

Strukturalizam kao filozofski sistem Strukturalna antropologija LeviStrosa

Fonoloka metoda Trubeckog

IX. Strukturalizam (II)

309

Analogija jezikih i kulturnih pojava

drugo: uzimanje za osnovu analize o dnos a izmeu pojedi nanih jezikih jedinica; tree: uvoenje pojma s iste ma; etvrto: otkrivanje op t i h za kona putem logike analize (na primer, putem indukcije),9 zahvaljujui emu su oni dobi jali apsolutni karakter. Sve ove operacije mogle su se odnositi kako na jezik tako i na kulturu tretiranu kao specifian jezik. Za LeviStrosa je izuzetno inspirativan bio i koncept fonema elementarne estice jezika. Rezimirajui ovo, pisao je: U prouavanju problem srodstva (a nesumnjivo i u pro uavanju drugih problema), sociolog se nalazi u situaciji koja je izriito slina poloaju lingvista fonologa: kao i fo nemi, termini srodstva elementi su znaenja; kao fonemi, oni dobivaju to znaenje samo uz uvjet da se integriraju u sustave; sustave srodstva, kao i fonoloke sustave izrauje duh na stupnju nesjvesne misli ... Problem se, dakle, moe formulirati ovako: u jednom drukijem redu stvarnosti feno meni srodstva istog su tipa kao i lingvistiki fenomeni.10

Porodini odnosi kao jezik

Elementarne jedinice

Ve su Osnovne strukture srodnosti,11 objavljene 199. godine, pokazale kako radi fonoloka metoda. Kako je i nagovestio, Levi Stros je ovde izvrio upravo takvu analizu zasnovanu na uzori ma fonologije porodinih odnosa u prvobitnim drutvima (pre ma njemu su sistem srodstva i sklapanje brakova predstavljali znak nesvesne unutranje drutvene organizacije). Veoma ozbiljno je tre tirao i mogunost izolovanja elementarnih jedinica u odreenim kulturnim pojavama (po uzoru na foneme u prirodnom jeziku) i detaljno je prouavao njihove binarne (opozicione) zavisnosti.12 To je inio opisujui jezik porodinih sistema, ali i kasnije vr ei, na primer, analizu mitskih pria, pri emu je izdvojio elemen tarne jedinice mita (miteme opet analogne fonemama). Zatim je, prouavajui naine na koje se jede u raznim kulturama, kao naj manje znaenjske jedinice prihvatio ukuseme i trudio se, takoe,
9 10 11 12 Indukcija je takva vrsta zakljuivanja u logici koja se zasniva na izvoenju optih zakljuaka na osnovu analize pojedinanih sluajeva (na primer, izvo enje uoptavanja na osnovu iskustva i posmatranja injenica). C. LviStrauss, op. cit., str. . C. LviStrauss, Les structures lmentaires de la parent, Paris, 199. O fonemama i njihovim opozicionim odnosima u koncepciji Ferdinanda de Sosira pogledati: Strukturalizam (I).
Knjievne teorije XX veka

310

da odredi opozicije koje su meu njima nastajale (na primer, opozi cija peenokuvano, slatkokiselo, zainjenobljutavo i sl.). Objavljena 1958. godine, LeviStrosova Strukturalna antropolo gija je postala manifest zrelog strukturalizma i svojevrsna biblija po sleratne generacije francuskih strukturalista. LeviStros je konano u njoj preneo i proirio najvanije De Sosirove opozicije (govorje zik) na itav univerzum kulture. Sve vrste ponaanja, obiaja, obre da, rituala, verovanja, mitova (dakle, empirijski dostupan materijal) u njegovoj koncepciji imale su funkciju govora meutim, osnov ni zadatak strukturalne antropologije je zapravo trebalo da bude opi sivanje jezika: apstraktnog sistema koji se nalazi u osnovi konkret nih kulturnih injenica. I mada autor Strukturalne antropologije nije detaljno precizirao ta u stvari predstavlja ovaj sistem naglaavaju i samo da su izvesne univerzalne strukture jezikog karaktera one koje vladaju sveukupnou ovekovih kulturnih ponaanja ipak je tvrdio da upravo ova neosveena jezika aktivnost intelekta pro uzrokuje slaganje oblika na odreene sadraje. U ovom sluaju je bilo govora to je vano o oblicima istovetnim za sve intelekte: antiki, savremen, prvobitan i civilizovan. Da bi svojoj koncepciji pridao maksimalnu univerzalnost i optost, pronaao je i dokaz za uverenje o prevazi sinhronijskih nad dijahronijskim dostignuima. Primitivne kulture, koje su bile glavni predmet njegovog istraiva nja, jednostavno se nisu same od sebe predavale istoriji, naprotiv njihova sutina se ispoljavala u odbrani od bilo kakve promene; to je dokazivao u, nekoliko godina kasnije objavljenoj, Divljoj misli (1962). Obrnuto je bilo u civilizovanim drutvima, ali njihov nasta nak, prema miljenju filozofa, uopte nije bio nuan i on ga u suti ni nije mnogo interesovao. Najvaniji motiv u LeviStro MIT prema shvatanju francu sovim istraivanjima, posmatrano skog antropologa K. LeviStrosa, iz perspektive teorije knjievnosti, sistem znaenjskih odnosa koji se uspostavljaju izmeu elementar predstavljala je analiza mitova. nih jedinica mitske prie tako Znaaj mita kao predmeta struktu zvanih mitema. Miteme su putem ralne analize proizlazio je iz veoma analogije bile svoene na osnovne jednostavnih opservacija mitovi jedinice prirodnog jezika fone se ponavljaju u svim kulturama, pa me, ali su bile analizirane na ni vou iskaznih reenica. Obuhvatale se ak moe sagledati i njihova veli su pojedinane, zavrene delatno ka slinost u razliitim, esto uda sti, slino kao i u sluaju Propovih ljenim kulturnim krugovima. Oni funkcija (na primer: Edip ubija predstavljaju i izraz drutvenih na oca, Edip eni majku, Edip re loga i zabrana (na primer, zabrana ava zagonetku Sfinge i sl.).
IX. Strukturalizam (II)

U traganju za apstraktnim kulturnim sistemom

Neosveena jezika aktivnost intelekta

Sinhronija dijahronija

LeviStrosova analiza mitova

311

Struktura mitova

Miteme

incesta ili oceubistva) koje ovek prihvata kao svoje a da ak nije ni svestan njihovog porekla. Mitovi, dakle, ine osnovni jezik: uni verzalni sistem kulturnih ponaanja, konstruiu njihovu skrivenu strukturu koju ovek ne osveuje. Upravo ta struktura je postala predmet detaljnih LeviStrosovih istraivanja u programskom tek stu pod naslovom Struktura mitova13 (u kojem je analizirao, izmeu ostalih, i mit o Edipu, poredei ga s mitologijom koju su stvorili In dijanci Severne Amerike), ali i u kasnijim Mitologikama (etiri to ma izdata od 1967. do 1971. godine), gde je takoe tragao za celovi tim sistemom koji nalazi u osnovi stvaranja kultura. Metoda analize inila se prilino jednostavnom da bi se pronala struktura mitova, trebalo je sistematizovati sve poznate elemente mitskih fabula i izdvo jiti znaenjske jedinice. S tim ciljem je filozof primenio tehniku raz laganja prie kojoj mit govori na pojedinane dogaaje koji ine samostalne celine (na primer, Edip ubija Sfingu, Edip ubija oca, Edip se eni majkom i sl.). Ove dogaaje je opet putem analogije nazvao mitemama (osnovnim znaenjskim jedinicama). Miteme su u mitskoj prii takoe imale istu funkciju kao foneme u jeziku, iako su se od njih bitno razlikovale locirajui se tek na nivou reenice. Le viStros je ve na osnovi strukturalne analize mita mogao da formuli e jednu od svojih najvanijih teza: Supstancija mita ne nalazi se ni u stilu, ni u nainu pri povijedanja, ni u sintaksi, nego u pr ii koja se u njemu pria.1 Upravo se u priama koje su priali mitovi moglo otkriti struk turalno srodstvo mitskih pria te, dakle univerzalni sistem mit skog jezika zajedniki za sve kulture. Ipak, LeviStros nije bio jedini duhovni zatitnik posleratnog francuskog strukturalizma pre svega zato to na njegovu koncepciju analize mitova nisu izvrila veoma snaan uticaj samo istraivanja lingvista. Podjednako je bio bitan podsticaj ruskog folkloriste Vladi mira Propa (18951970), a naroito analiza ruskih bajki koju je on izvrio.
13 1 Pogledati: C. LviStrauss, Strukturalna antropologija, op. cit. Ibid., str. 217218. Komparativna analiza mitova iz razliitih kulturnih kru gova pokazivala je ogromne slinosti na nivou mitskih pria sadranih u nji ma varijacije su se odnosile uglavnom na imena junaka i njihove atribute (na primer, mit o Edipu i mit Zuni Indijanaca o izlaenju iz zemlje), dok su dogaaji u mnogim sluajevima bili analogni.
Knjievne teorije XX veka

Supstancija mita je njegova pria

312

U svetu bajki
U uvenoj Morfologiji bajke, objavljenoj u Moskvi 1928. godine, Prop je predloio veoma interesantan nain analiziranja bajki koji se mogao primeniti i na prouavanje knjievnosti.15 Koristei mate rijal koji se sastojao od skoro etiri stotine i pedeset arobnih baj ki,16 zapazio je da se u tim bajkama mogu izdvojiti elementi koji su stalni, kao i oni koji se menjaju. I tako, na primer, ako paljivo po gledamo sledee reenice uzete iz bajki: 1. Car daje junaku orla. Orao prenosi junaka u drugo carstvo (171). 2. Ded daje Suenku konja. Konj prenosi Suenka u drugo car stvo (132). 3. arobnjak daje Ivanu amac. amac prenosi Ivana u drugo carstvo (138). . Princeza daje Ivanu prsten. Momci iz prstena prenose Ivana u drugo carstvo (156),17 onda se lako moe zapaziti da se u njima svaki put ponavlja odreeni tip radnje: darivanje junaku arobnog sredstva18 kao i prenos junaka u drugo carstvo uz pomo ovog sredstva dok se imena i atributi likova, kao i vrste arobnih sredstava, menjaju. Bajka ove vrste kon statovao je Prop tako pripisuje identine radnje razliitim likovima, a osim toga repertoar takvih radnji je ogranien. Ova opservacija je omoguila istraivau da izdvoji trideset i jednu radnju (na primer, davanje arobnog sredstva, premetanje iz jednog carstva u drugo, krenje zabrane, podvala reavanje zadatka i sl.) koje je, na kra ju, nazvao funkcijama. Fu n kc ij a je, dakle, bila definisana kao: postupak lika odreen s obzirom na njegov znaaj za tok radnje.19
15 V. Prop, Morfologija bajke, Prosveta, Beograd, 1982, preveli: Petar Vujii, Radovan Matijaevi, Mira Vukovi. LeviStros je 1960. godine objavio tekst Morfoloka analiza ruske bajke (kod nas je ovo prevedeno i objavljeno u okviru ve pomenute Propove knjige, pod naslovom Struktura i forma Raz miljanja o jednom delu Vladimira Propa). U ovom tekstu je dokazivao velii nu Propovih istraivanja i njihovu korist za prouavanje mitova, a ak je nagla avao novatorstvo ruskog folkloriste u odnosu na aktuelne tendencije razvoja humanistike i nauke o knjievnosti. Propova koncepcija je, uostalom, i bila otkrivena upravo zahvaljujui strukturalistikoj modi, a prvi prevodi njegove knjige na evropske jezike poeli su da se pojavljuju kasnih pedesetih godina. Od broja 300 do 79 iz indeksa finskog folkloriste A. Arnea. Pogledaj primere koje je davao Vladimir Prop, Morfologija bajke, op. cit., str. 27. Zato se ove bajke zovu i arobnima. V. Prop, op. cit., str. 28. Nabrojane su sve trideset i jedne funkcije u: op. cit., str. 3371.
Morfologija bajke

Strukturalna regularnost bajke

Propov spisak trideset i jednog postupka (fabu larnih funkcija)

16 17 18 19

IX. Strukturalizam (II)

313

Sedam tipova likova u bajkama

Gramatika bajke

Dalja analiza je ukazala i na to da se likovi koji se pojavljuju u FUNKCIJA u terminologiji ruskog folkloriste Vladimira Pro bajkama takoe mogu klasifiko pa, elemenat fabule u bajci (pona vati uz pomo odreenih katego anje aktivne linosti odreeno u rija. Tako se ovde pojavilo sedam skladu s njegovim znaenjem za tipova likova koji igraju odreene tok date fabule). uloge. To su: junak, lani junak, protivnik, pomonik, darivalac (davalac arobnog sredstva), osoba koja alje junaka na put, careva ki ili njen otac. Komplikovani siei bajki su se, dakle, mogli svesti na prilino jednostavnu shemu po etna situacija (na primer, Bio jednom jedan deak), zatim niz funkcija (postupaka likova) iji je redosled uvek isti, kao i kraj (koji je uglavnom predstavljala svadba hrabrog junaka sa carevom keri). Takoe se pokazalo da se odreene funkcije grupiu oko konkret nih likova stvarajui takozvane krugove radnji. Osnovna premisa koja proistie iz Propovog rada ipak nije bi la samo to to je na taj nain otkrivao strukturalnu slinost bajki koje nastaju na itavom svetu, ve i to to je uz pomo sheme koju je stvorio bilo mogue proizvesti beskrajno mnogo novih bajki. Zbog toga su francuski istraivai definisali Propov model kao gra matiku bajki,20 a zatim su ovaj model primenili na knjievnost da bi na osnovu nje konstruisali gramatiku knjievnih pripovedanja.

U potrazi za gramatikom knjievnosti


Kako metoda analize mita koju je prezentovao LeviStros u Struk turalnoj antropologiji, tako se i uverenje o postojanju univerzalnog jezika, zajednikog za sve kulture, pokazalo veoma inspirativnim za jednu od najvanijih knjievnoteorijskih kola posleratnog struk turalizma Francusku naratoloku kolu. Podjednako vredne te orijske ideje mogle su se nai i u Propovim istraivanjima ijoj je popularizaciji doprineo ezdesetih godina pre svega LeviStros, fas ciniran preciznou misli ruskog naunika. Istraivaki projekat na ratoloke kole ipak je proisticao iz najmanje tri podjednako snana izvora. Osim strukturalne analize mitova i Propovih analiza bajki, to su takoe bile naredne varijante strukturalistikih lingvistikih
20 K. Rozner je ak zove prvom generativnom tekstualnom gramatikom. Up. K. Rosner, Semiotyka strukturalna w badaniach nad literatur. Jej osigni cia, perspektywy, ograniczenia, Krakw, 1981, str. 12.
Knjievne teorije XX veka

Francuska naratoloka kola

31

teorija a naroito lingvistika Luja Hjemsleva kao i transformacio nogenerativna gramatika amerikog lingviste Noama omskog.21 Koncepcija gramatike u verziji u kojoj su nameravali da je stvore francuski naratolozi, izgleda da je veoma mnogo trebalo da zahvali toj u posleratnom periodu razvoja strukturalizma ve rovatno najuticajnijoj koncepciji GRAMATIKA najoptije strukturalne lingvistike kakva je shvaen skup pravila po kojima bila upravo teorija omskog.22 Teo se gradi jeziki sistem i principa retiarima knjievnosti je u ovom po kojima nastaju ispravni iskazi bila bliska sluaju sama ideja gra u nekom jeziku, kao i lingvistika matike, koju je omski na kraju, disciplina koja prouava ta pravila (opisno ili istorijski). Primenjena 1968. godine, oznaio kao univer na knjievnost, ideja gramatike zalna gramatika23 i definisao je se pojavila u periodu posleratnog kao optu teoriju jezikih struktu strukturalizma, naroito kroz uti ra, ali i to to je ona predstavljala caje generativne gramatike (Noa formalni model proizvodnje svih ma omskog) i opteg modela je zike kompetencije (univerzalnih moguih reenica jezika a ne samo mogunosti korienja jezika). empirijski potvrenih. Gramatika U koncepciji omskog, beskona koju je omski opisao u Sintaksi an skup jezikih iskaza trebalo je kim strukturama trebalo je, dakle, da se stvara (generie) uz pomo da bude idealan model j e zi ke konanog repertoara pravila ope komp e te ncij e to znai, spo racija vrenih pomou vokabulara datog jezika. Istraivai knjiev sobnosti da se stvaraju reenice nosti su imali nameru per ana kao i da se razumevaju. Ona je logiam da opiu vokabular i takoe imala filozofski karakter odrede pravila stvaranja moguih slino LeviStrosu i ameriki lin knjievnih iskaza. gvista je smatrao da e otkrivanje ovih univerzalnih formi, zajednikih za sve jezike, postati klju za prouavanje optih svojstava ljudskog uma. Perspektiva konstruisa nja univerzalne gramatike, a istovremeno i svojevrsnog programa koji proizvodi iskaze, bila je veoma izazovna za teoretiare knjiev nosti. Samo s jednom osnovnom razlikom omskom je bilo stalo do toga da sagleda opte mehanizme proizvoenja reenica, dok je francuskim naratolozima vie bilo stalo do stvaranja sloenih iska za. Isto kao to je gramatika omskog trebalo da bude gramatika jezika (ne samo jednog), tako su i teoretiari knjievnosti tragali za gramatikom knjievnosti, dakle za univerzalnom k nji e v nom
21 22 23 L. Hjemslev, Prolegomena to a Theory of Language, The Hague, 193, N. Chomsky, Syntactic Structures, The Hague, 1957. Zbog nedostatka mesta u ovom poglavlju zaobilazim Hjemslejev uticaj. Zain teresovane upuujem na knjigu: K. Rosner, op. cit., str. 103110. N. Chomsky, Language and Mind, New York, 1968.

Univerzalna gramatika

Uticaj omskog na francusku naratologiju

IX. Strukturalizam (II)

315

etiri osnovna nivoa iskaza

komp ete nc ij om, odnosno spo sobnou za proizvoenjem svih NARATIVNA GRAMATIKA nadovezujui se na koncept ge moguih knjievnih iskaza. Ideja nerativne gramatike Noama om vodilja ovom projektu bila je pre skog, model stvaranja narativnih misa da je tekst reenice samo tekstova (pria) koji su se smatra povrna manifestacija dublje sakri li i kao poetni model knjievne venih tekstualnih struktura koje kompetencije (univerzalnih uslo stvaranja knjiev treba otkriti kako bi se rekonstrui va mogunostiprincipu, trebalo je nih iskaza). U sala ta opta gramatika knjievno da ini jednu varijantu tekstualne sti. Pojedinane gramatike (na pri gramatike i jednu od podgramati mer, narativna gramatika) bile bi ka opte gramatike knjievnosti. samo podgramatike te univerzalne gramatike i trebalo bi ih postepeno opisivati da bi se dolo do kom pletnog i celovitog modela stvaranja knjievnih iskaza. Naratolozi su u cilju analize izdvojili etiri osnovna nivoa iskaza. To su bili: 1 . n ivo man i fe st a c ij e (prema terminologiji Hjelmsleva i Grejmasa) supstancijalna dimenzija znakova (graa) u kojima se dati iskaz realizuje (na primer, knjievna, filmska itd. pria);2 2 . p ov r n i n ivo (fabularni ili tematski) nizovi konkretnih dogaaja ili radnji koje vre odreeni likovi, takoe nazvani glumcima (na primer, Kralj daruje junaku orla); 3 . n ivo dubi nsk i h st r u ktur a funkcije i uloge likova, ta koe nazivanih aktantima (u skladu s tim: darivalac uru uje junaku arobno sredstvo);  . ve oma dub ok nivo odnosno nivo univerzalne tekstual ne gramatike koja obuhvata itavu knjievnost.25 Ve i samo ovo nabrajanje pokazuje kako su se u naratolokoj mi sli snano preplitali uticaji LeviStrosa i Propa, s dodatkom stricte lin gvistikih koncepcija s peatom omskog.26 Istraivanje ovih nivoa u knjievnim pripovetkama i pokuaj konstruisanja gramatike pripo vetke, a kao posledica toga univerzalne gramatike knjievnosti, na kraju su postali najvaniji zadaci u radu francuskih naratologa.

2 25 26

Ovaj nivo ima marginalnu ulogu. K. Rosner, op. cit., str. 13213. Na primer, uvena klasifikacija prema modelu gramatike omskog na povr insku i dubinsku strukturu, iako su ovi termini u koncepciji amerikog lin gviste, oigledno, imali drugaiji karakter.
Knjievne teorije XX veka

316

Godina 1966: naratoloki manifest


Godine 1966. pojavio se uveni osmi broj asopisa Communications koji je objavljivala izdavaka kua Seuil u Parizu. To je bio kako je glasio naslov na koricama u potpunosti tematski broj posveen strukturalnoj analizi pripovedanja [lanalyse structurale du rcit]. Tu su se nali tekstovi sledeih is NARATOLOGIJA jedna od traivaa: Rolana Barta, A. . Grej najvanijih kola strukturalisti masa, Kloda Bremona, Umberta ke nauke o knjievnosti nastala Eka, ila Gritija, Violete Moren, u Francuskoj ezdesetih godina. Kristijana Meca, Cvetana Todoro Povezivala je strukturalnosemi oloku perspektivu sa inspiracija va i erara eneta. Posmatran iz ma koje su dolazile iz istraivanja vremenske perspektive, upravo je francuskog antropologa K. Levi ovaj broj asopisa bio priznat kao Strosa i analiz ruske bajke fol manifest Francuske naratoloke kloriste Vladimira Propa, kao i iz kole, a istovremeno i kao najzna uticaja transformativnogenerativ ne gramatike Noama omskog. ajniji trenutak u razvoju poslerat Osnovni tok istraivanja naratolo nog strukturalizma u prouavanju ga inili su pokuaji konstruisanja knjievnosti i napokon kao modela stvaranja fabul (narativ vrhunac naunih tendencija u teo ne gramatike) smatranih prvim riji knjievnosti. Osim toga, etiri korakom na putu ka otkrivanju od gorenavedenih autora Bart, univerzalne gramatike knjievno sti. Glavni predstavnici francuske Todorov, Grejmas i Bremon bili naratoloke kole bili su: Rolan su priznati za glavne predstavnike Bart, Klod Bremon, Cvetan Todo naratoloke orijentacije.27 Termin rov i Alirdas Grejmas. naratolozi bio je ipak delimino pogrean, jer se naracija uopte nije nalazila u centru interesovanja predstavnika ove orijentacije. Vie su ih interesovali ve pomenuti pokuaji pronalaska univerzalnog jezika knjievnosti. U ovom slu aju je sigurno bio najuveniji uticaj LeviStrosa. I kao to je tvo rac strukturalne antropologije lokalizovao ovaj jezik na nivo optih formi mitskih pria, tako su i istraivai knjievnosti pokuavali da izdvoje elementarne strukture na koje je bilo mogue svesti knjiev na pripovedanja. U pomenutom broju asopisa Communications pojavio se skoro najoptiji projekat onoga to e francuski narato lozi zvuno nazvati gramatikama naracije, a to je u sutini pred stavljalo pokuaj otkrivanja raznih pravila sagledavanih u struktu ri knjievnih fabula i njihovo svoenje na jednostavne strukture po uzoru na Propove analize bajki i LeviStrosove analize mitova. U nameri da se stvori univerzalna gramatika nesumnjivo je najdalje
27 K. Rozner takoe je naziva generativna orijentacija strukturalne semiotike.
IX. Strukturalizam (II) Osmi broj Communications manifest naratologa

Predstavnici naratoloke orijentacije

317

Grejmasove osnove opte semantike

Grejmasov aktantski model Bremon: logika delovanja linosti

Todorov: istorija i iskaz Bartov Uvod u strukturalnu analizu prie

otiao Grejmas za koga su uvodne napomene u asopisu Communi cations o teoriji interpretacije mitske prie u sutini trebalo da pred stavljaju uvod u mnogo ire namere formulisanje osnova opte se mantike.28 Grejmas je, takoe, veoma detaljno analizirao znaenje i mesto likova iz ugla njihovog uestvovanja u pojedinim radnjama funkcijama, a inspirisan Propovom podelom i distribucijom funk cija na sedam krugova radnji, stvorio je sopstveni model koji je opisivao status likova na dubinskom nivou narativne gramatike (ta kozvani mo d el a kt anat a).29 Klod Bremon se u Logici narativnih mogunosti koncentrisao na opisivanje logike radnji koje vre likovi, pokuavajui da stvori neto poput sintaksike gramatike.30 Dok je Cvetan Todorov u Kategorija ma knjievnog pripovedanja dao uvodni opis sistema narativnog govo ra, posveujui posebnu panju naratoru i adresatu naracije kao i dva ma nivoima pripovedanja povesti / lhistoire (akcije) koja obuhvata logiku radnji i sintaksu likova kao diskurs / le discourse (naracije)31 koja obuhvata vreme, aspekte i naine pripovedanja.32 Specifino sta novite u ovoj grupi zauzeo je Rolan Bart iji je Uvod u strukturalnu analizu prie postao svojevrstan manifest filozofske orijentacije fran cuske naratologije (a istovremeno i ortodoksnog strukturalizma), ma da je za samog Barta to bila samo jedna kratkotrajna epizoda od koje se odluno oprostio ve etiri godine kasnije.33 Njegov ovde najavljen uvod nikad, takoe, nije imao svoj nastavak. Bartova gledita, izneta u pomenutom tekstu, ipak su bila tako karakteristina za nain razmiljanja o knjievnosti u tom periodu, da im vredi posvetiti jo malo panje. Slino kao i drugi predstavni ci naratoloke kole, i Bart je smatrao da je pripovetka najuniverzal nija (transistorijska i transkulturna) knjievna forma. Upravo zato je smatrao da je opisivanje sistema pripovedanja dobar poetak na putu ka izgradnji opteg sistema jezika knjievnosti. Tako je ve na poetku konstatovao: Ne udi da je strukturalizam u nastanku upravo ovu for mu [pripovedanja] izabrao kao jednu od osnovnih tema
28 29 30 31 32 33 Godine 1966. takoe je bila objavljena knjiga: A. J. Greimas, Smantique structurale, ija je koncepcija veoma snano korespondirala s projektom na ratologa. Up. takoe, primedbe: K. Rosner, op. cit., str. 161169. C. Brmond, Logika moliwoci narracyjnich, Pamitnik Literacki, 1968, sv. . Todorov je ovde iskoristio podelu na fabulu i sie koju su uveli ruski for malisti, ali i podelu na discours i histoire koju je uveo Benveniste. T. Todorov, Kategorie opowiadania literackiego, Pamitnik Literacki, 1968, sv. . U knjizi pod naslovom: S/Z, Paris, 1970. Pogledati: Poststrukturalizam.
Knjievne teorije XX veka

318

interesovanja zar mu nije uvek bilo stalo da ovlada bes krajem rei, da doe do opisa jezika iz kojeg proistiu i iz kojeg se mogu izvesti?3 Hipotetiki model opisa pripovedanja trebalo je, naravno, da bude preuzet iz opte lingvistike pri emu je Barta, iz razumljivih razloga, ovde interesovala lingvistika analiza koja je prevazilazila reenicu i ila u pravcu teorije iskaza.35 Sluei se, osim toga, termi nologijom Todorova, Propa i Gremasa, izdvojio je tri nivoa analize pripovedanja: nivo funkcije (prema Propovoj AKTANT u terminologiji Al koncepciji);36 irdasa Grejmasa uloga likova po nivo aktivnih likova (aktanta vezana sa odreenom funkcijom prema Grejmasovom shvata koju treba razlikovati od konkret nog lika u konkretnoj fabuli (ak nju); ter). Na primer, u pripovetkama nivo naracije (iskaza [discour Jana Fleminga, aktant je agent, se] kako je to formulisao To a akter Dejms Bond. dorov). Ovi nivoi inili su hijerarhijski poredak i zahtevali definitivnu integraciju na nivou naracije kao inioca koji ih je povezivao u ce linu. Kao i u sluaju drugih naratologa, i kod Barta je ovaj poetni projekat trebalo da bude zametak modela koji ne samo to opisu je postojee pripovetke ve i proizvodi sve mogue prie, a posma trano iz dalje perspektive svu moguu knjievnost. Ovakav stav bi se tako mogao smatrati i prvim korakom na putu ka otkrivanju univerzalne knjievne kompetencije zahvaljujui kojoj bi se nauka o knjievnosti mogla pretvoriti u egzaktnu nauku. Ova elja da se obezbedi maksimalna apstraktnost nauci o knjievnosti i da joj se prui objektivnost koja se moe porediti sa egzaktnim naukama, u Francuskoj ezdesetih godina, bila je, nesumnjivo, veoma snana, a nastojanja ove vrste mogla su se primetiti i u drugim programskim iskazima i deklaracijama teoretiara knjievnosti iz tog perioda.
3 35 R. Barthes, Wstp do analizy strukturalnej opowiada, u: Studia z teorii literatury. Archiwum przekadw Pamitnika Literackiego, Wrocaw, 1977, sv. , str. 328. Rolan Bart je ovde prihvatio tezu takoe karakteristinu za ovu fazu raz voja strukturalizma u lingvistici, mada kasnije opovrgnutu o postojanju homolokih veza (analogije formalne organizacije) izmeu reenice i vie reenikog iskaza (takozvana ideja iskaza kao velike reenice). Pogledati: R. Barthes, op. cit., str. 330331. Pri tom je Bart proirio Propov model, pripisujui rang funkcije svim ele mentima pripovetke koji igraju odreenu (mada ne uvek istu) ulogu u nje noj strukturi. Pogledati tipologiju funkcij.
Hipotetiki model opisa pripovedanja Bartova tri nivoa analize pripovedanja

San o naunosti

36

IX. Strukturalizam (II)

319

Ove izrazito naune zamisli posleratnog francuskog strukturali zma (Bart ih je kasnije podrugljivo okarakterisao kao san o nau nosti) nisu, meutim, nikada realizovane i ostale su vie sigurno, na sreu samo u sferi teorijskih projekata. Isto tako, na kraju, nije uspeo ni plan stvaranja opte gramatike knjievnosti kao sledee eta pe nakon konstruisanja gramatike pripovedanja. To je bilo tako, pre svega, iz veoma jednostavnog razloga jer su kao istraivaki materi jal (Rolanu Bartu, ali i drugim francuskih istraivaima) sluile knji evne tvorevine koje su imale veoma jednostavan i konvencionalan tok prie naroito kriminalistiki romani (na primer, pripovetke Jana Fleminga o Dejmsu Bondu). Na materijalu ove vrste literature, naratoloke sheme su se veoma dobro pokazivale (slino kao u slu aju bajke ili mita). Meutim, perspektiva primene ovih modela na komplikovanije knjievne forme nije izgledala tako optimistino, pa je ak treba otvoreno rei veoma brzo razotkrila utopijski karak ter strukturalistikih snova o univerzalnoj gramatici knjievnosti.

Poetika recepcije (Poljska kola teorije knjievne komunikacije)


Poljski strukturalizam

Istraivanje sistema odnosa izmeu poiljao ca i primaoca

Poljski strukturalisti su imali sreu da izbegnu preteranu ortodok snost i od poetka su svoju panju koncentrisali na jedan od najbit nijih, mada ne uvek u prvi plan isticanih, motiva razmiljanja o knjievnosti koja su imala strukturalistiki karakter na teoriju knji evne komunikacije. U planovima Poljske kole teorije knjievne ko munikacije, za ije najvanije predstavnike se mogu smatrati Janu Slavinjski, Aleksandra OkopjenjSlavinjska, Mihal Glovinjski, Edvard Balcean i Kaimje Bartoinjski, uopte se nije nalazilo stvaranje gra matike knjievnosti, nego, pre, precizno istraivanje sistema odnosa izmeu poiljaoca i recipijenta ugraenih u knjievnu poruku (na primer, pravila unutartekstualne igre koja se uspostavljaju izmeu partnera knjievne komunikacione situacije). Poljski strukturalisti su ovde iskoristili podsticaje koji su proisticali iz istraivanja prakih strukturalista i iz semioloke orijentacije strukturalistike misli, ali i iz teorija itanja XX veka poev od Romana Ingardena, preko te orije anPola Sartra,37 sve do radova nemakih estetiara recepcije naroito Hansa Roberta Jausa i Volfganga Izera. Zahvaljujui ovim raznovrsnim uticajima, oni su sedamdesetih i osamdesetih go dina stvorili najdinaminiju teorijsku kolu u istoriji poljske nauke
37 Ovde je, pre svega, re o uvenom Sartrovom radu ta je knjievnost? iz 197. godine.
Knjievne teorije XX veka

320

o knjievnosti koja se bavila prouavanjem knjievne komunikacije. Veoma vana u teoriji ove kole bila je i socioloka perspektiva, od nosno stavljanje akcenta na razliite aspekte drutvenog funkcioni sanja knjievnog dela. Jedan od osnovnih pravaca refleksije u ovom sluaju bilo je prouavanje odnosa izmeu datog knjievnog dela i u njega ugraenog takozvanog horizonta oekivanja poiljaoca (nje gova shvatanja estetskih i idejnih oekivanja recipijenta) i funkcionisa nja toga dela u perceptivnim situacijama koje se vremenom menjaju. Poljskim istraivaima je, pre svega, bilo stalo da odrede opte uslove mogunosti knjievne komunikacije odnosno, u knjievnom delu sadranog poetnog projekta komunikacione situacije. Dakle, poseb nu panju su obraali na sve autorske signale koji se nalaze u knjiev nosti o tome kako je treba itati (imanentne direktive itanja), vrili su rekonstrukciju normi razumevanja karakteristinih za datu itala ku publiku, istraivali su knjievne konvencije koje su svaki put odre ivale recepciju dela, rekonstruisali su uloge poiljaoca i recipijenta ugraenih u knjievnu poruku. U radovima strukturalista takoe su se pojavili neki od najznaajnijih termina posleratne poljske teorije knjievnosti na primer, koncepcija subjekta stvaralakih aktivno sti (onoga ko je ugraen u knjievno delo i raspolae pravilima nje govog razumevanja teorijska figura poiljaoca koja se moe opisati na osnovi analize unutranje organizacije dela ili pravila njegove kom pozicije, stilskog i versifikacionog oblikovanja, kojem anru pripada i sl.),38 ili ideja stilova recepcije (tipologija naina razumevanja knji evnosti) i kategorija virtualnog primaoca (ekvivalenta subjekta stvaralakih delatnosti dakle, komunikacione uloge recipijenta ko jeg knjievno delo impostira a iji je projekat takoe bio ugraen u strukturu tog dela).39 Veoma znaajan, iako vie skrajnut motiv meu dostignuima poljske kole je bilo i prouavanje kompozicije fabule, takoe delimino inspirisano dostignuima francuskih naratologa.0
38 39 Pogledati, na primer: A. OkopieSawiska, Relacje osobowe w literackiej komunikacji, u: Problemy socjologii literatury, Wrocaw, 1971. Pogledati, na primer: M. Gowiski, Style odbioru. Szkice o komunikacji li terackiej, Warszawa, 1970 i Poetyka i okolice, Warszawa, 1992; J. Sawiski, Odbir i odbiorca w procesie historycznoliterackim, Teksty, 1981, br. 3, a ta koe u zborniku: Problemy odbioru i odbiorcy. Studia, Wrocaw, 1977. Pogle dati, takoe, veoma vana rezimiranja ovih motiva: H. Markiewicz, Odbir i odbiorca w badaniach literackich, u: Wymiary dziea literackiego, Krakw, 198. i: Problemy odbioru i odbiorcy w polskiej nauce o literaturze, u: Lite raturoznawstwo i jego ssiedztwa, Warszawa, 1989. Pogledati, na primer: K. Bartoszyska, Problematyka bada nad fabu dzi ea literackiego, u: Problemy metodologiczne wspczesnego literaturoznaw stwa, Krakw, 1976.

Horizont oeki vanja poiljaoca

Subjekat stvara lakih aktivnosti

Stilovi recepcije Virtualni primalac

0

IX. Strukturalizam (II)

321

Ka svetu tekstova (intertekstualne poetike osamdesetih godina)


Osamdesetih godina se inilo da su se strukturalistike ideje pribli avale svom kraju. Jo krajem ezdesetih godina mnogi istraiva i koji su se ranije identifikovali sa strukturalizmom izraavali su svoju sumnju prema teorijskim modelima koji su na osnovu njega nastajali. Za neke francuske strukturaliste su se kao nain za preva zilaenje hermetinosti struktura pokazale intertekstualne analize mogunost istraivanja datog knjievnog teksta njegovim poziva njem na druge tekstove. Teoretiarima, kao to su enet ili Rifater, teorija intertekstualnosti je sluila u stvari pre svega za uvoenje no vih modela umesto starih; odnosi izmeu tekstova i kompozicije fa bula1 takoe su zahtevali precizno sistematizovanje, meutim, bez obzira na to, ve su se mogle osetiti nadolazee promene. Jer, iako su intertekstualne analize koje su vrila oba navedena istraivaa bi le isto jasno formulisane kao i ranije strukturalne analize, ipak su pruale mogunost za otvaranje strukture teksta (a istovremeno i samog strukturalizma) bar prema drugim tekstovima. Ovu promenu je dobro uvideo enet, a njegov iskaz zasluuje da bude citiran i s obzirom na to da jasno odslikava kraj epohe orto doksnog strukturalizma u istoriji teorije knjievnosti: ...relaciono itanje (itanje dva ili nekoliko povezanih tekstova) nesumnjivo stvara priliku za ono to u kori stei se ve nepopularnim terminom nazvati otvorenim st r u ktu ra l i z mom. U ovoj oblasti postoje dva struktu ralizma. Jedan je strukturalizam zatvaranja teksta i dei frovanja njegovih unutranjih struktura; to je, na primer, strukturalizam s kojim se sreemo u uvenoj analizi Bodle rovih Maaka koju su izvrili Jakobson i LeviStros. Drugi je strukturalizam Mitologika [LeviStrosa] koji pokazuje ka ko tekst (mit), ako mu u tolikoj meri priteknemo u pomo, omoguava da se ita drugi tekst.2 Kategorija intertekstualnosti bila je poznata nauci o knjievno sti jo znatno ranije (tj. od 1968. godine) preko francuske teoreti arke Julije Kristeve koja je osavremenila i na teoriju knjievnosti
1 2 to je, na primer, precizno i detaljno radio enet u svom verovatno najuve nijem radu o ovome: u Palimpsestima. Pogledati: G. Genette, Palimpsestes. La littrature au second degr, Paris, 1982. Ibid., str. 36.
Knjievne teorije XX veka

Intertekstualne analize

Otvoreni strukturalizam

322

primenila jednu od najvanijih ideja Mihaila Bahtina.3 Meutim, drugaije nego u sluaju teorija eneta ili Rifatera, intertextualit je u verziji koju je predloila Kristeva nagovetavala potpuno dru gaiji nain razmiljanja o knjievnosti. Tako bi predlog Kristeve trebalo pre vezati za stavove one grupe francuskih mislilaca koji su tradicionalni strukturalizam, koju su stvorili De Sosir i LeviStros, podvrgavali temeljnoj reviziji. Kristeva, Bart, Derida, Fuko i drugi stvorie kritiku opciju unutar strukturalizma i obavie temeljnu reviziju premisa teorijskog sistema i stila miljenja, kritikujui pre svega njegov dogmatizam i pretenzije na naunost. Ova opcija (ko ja je kasnije dobila naziv poststrukturalizam) takoe se pojavljuje polovinom ezdesetih godina (dakle paradoksalno na vrhuncu razvoja strukturalizma) i od tada e neprekidno pratiti pravovernu nauku o strukturama.

Kritika opcija unutar strukturalizma

Rezime
1. Posleratni francuski strukturalizam inspirisala je, pre svega, misao antropologa i filozofa K. LeviStrosa koji je na polje etnografskih istraivanja preneo lingvistike teorije De Sosi ra i Trubeckog, oivljavajui novu humanistiku disciplinu st r u ktur a lnu ant rop ol og iju. 2. LeviStros je proirio pojam jezika na razliite manifestaci je ovekove kulturne aktivnosti (na primer, rituale, obrede, religijske postupke, odnose srodstva u primitivnim plemeni ma, naine na koje se jede, stvaranje mitova i sl.). Njegov cilj po uzoru na De Sosira bilo je pronalaenje i opisivanje ovog jezika, to znai skrivenih sistema koji vladaju svim kulturnim postupcima. Tragajui za dokazima o sistemskoj organizaciji kulture, tvorac strukturalne antropologije je na stojao da odredi osnovne jedinice karakteristine za pojedi ne tipove ponaanja u kulturi (pomou analogije prema fo nemama) i tako je, na primer, kao osnovne jedinice mitova smatrao miteme (pojedinane dogaaje koji ine samostalne celine u razvoju fabule mita). Prema miljenju ovog filozofa, zahvaljujui takvim analizama bilo je mogue u isto vreme
3 U tekstu Problemi strukturiranja teksta, objavljenom na stranicama Tel Qu ela. O koncepciji intertekstualnosti Julije Kristeve pogledati: Poststrukturali zam i Bahtin.

Proirenje pojma jezika

IX. Strukturalizam (II)

323

otkriti u nive rz a l ne st r u ktu re koje vladaju ljudskim umom. Iznosei tezu o jezikom karakteru uma i o nesve snim strukturama jezikog tipa koji njime vladaju, LeviStros je omoguio strukturalizmu istovremeno i nivo filozofskog sistema. 3. Na kraju, filozof je smatrao da upravo mitov i predstavljaju univerzalni jezik kulture, njenu skrivenu i neosveenu struk turu jer su oni nastajali u krugovima svih kultura, a njiho ve miteme su se generalno pokazivale kao meusobno bliske (u njima su se menjala, na primer, imena i osobine likova, ali tokovi dogaaja su bili veoma slini) i bilo ih je mogue sma trati interiorizovanim sistemom drutvenih naloga i zabrana. . Takozvana kola f r anc uske naratol o g ij e (Rolan Bart, Klod Bremon, Cvetan Todorov, Alirdas . Grejmas) in spirisana milju K. LeviStrosa i istraivanjem arobne bajke ruskog folkloriste Vladimira Propa, kao i najnovijim dostig nuima strukturalistike lingvistike (naroito transformacio nogenerativne gramatike Noama omskog) izradila je po etni projekat strukturalne analize pripovesti. 5. Strukturalna analiza pripovesti trebalo je da predstavlja pr vi korak na putu ka konstruisanju g r amat i ke pr ip ove st i (hipotetikog modela narativne kompetencije, odnosno sposobnosti stvaranja svih moguih knjievnih pripovesti), a kao posledica toga stvaranje g ramat i ke k njie v no st i, odnosno pravila koja vladaju prilikom nastajanja svake knjievnosti. 6. Polj sk a kol a k nji e v ne komu ni ka cij e inspirisana milju prakih strukturalista i semiologijom i sociologijom knjievnosti, kao i teorijom itanja (od Romana Ingardena preko anPola Sartra, sve do radova nemakih estetiara recepcije Hansa Roberta Jausa i Volfganga Izera) koncen trisala se na temeljne analize knjievnih komunikacionih situacija (naroito sistema odnosa izmeu slike poiljaoca i projekcije recipijenta ugraene u pravila konstruisanja knji evnog dela). 7. Slabljenje strukturalizma u prouavanju knjievnosti donelo je razliita istraivanja takozvane i nte r tekstu a l nost i na primer, tipologije odnosa i meutekstualnih zavisnosti i for mulisanje optih principa intertekstualne semantike koju su zasnovali francuski istraivai, pre svih erar enet i Miel Rifater.
32
Knjievne teorije XX veka

Hronologija
Vladimir Prop, etnolog iz Lenjingrada, objavljuje knjigu Morfo logija bajke nastalu kao rezultat njegovog rada u Komisiji za bajku Ruskog geografskog drutva mofroloku analizu ruske arobne bajke u kojoj je 9 bajki (iz takozvanog indeksa Anti Ar nea) svedeno na shemu 31 jednostavne delatnosti (funkcije) koje se ponavljaju u svakoj bajci. Funkcije e, zajedno sa sedam tipo va junaka koji igraju odreene uloge u fabuli bajke, predstavljati osnovnu strukturu arobne bajke. Propova knjiga postae jedna od najvanijih inspiracija za posleratni francuski strukturalizam. 19341937: Francuski etnograf i sociolog Klod LeviStros boravi u Brazilu gde predaje na univerzitetu u Sao Paolu. Pravi nekoliko teren skih ekspedicija u unutranjost Brazila veina njegovih kasni jih opisa ivota Indijanaca Nambikvara i Tupi poticae upravo iz te ekspedicije. Komentatori e esto aljivo govoriti da je Levi Stros realizovao projekat opte i apstraktne strukturalne antro pologije da ne bi morao da pravi vie ekspedicij u divlje zem lje, ekspedicija za koje inae nije mnogo mario. 1941: LeviStros prelazi u Njujork i zapoinje rad u New School of Social Research. Tu upoznaje Romana Jakobsona s kojim e se sprijateljiti i koji e izvriti veoma bitan uticaj na kasnije nau ne poglede autora Tunih staza, a naroito na ideju Struktural ne antropologije. 1943: Danski lingvista Luj Hjelmslev (Kopenhaka kola) objavljuje Prolegomena to a Theory of Language. Ova knjiga e takoe u znatnoj meri uticati na francuska naratoloka istraivanja. Po sebno inspirativne e biti Hjelmslevljeve koncepcije o istrai vanju odnosa izmeu pojedinih elemenata/nivoa kao glavnog predmeta lingvistike, kao i razlika supstancije i forme na oba plana jezika (na planu izraza i planu sadraja) koju je izvrio. 1945: Pod uticajem Jakobsona, LeviStros objavljuje lanak pod nazi vom Strukturalna analiza u lingvistici i antropologiji (koji je kasnije uao u Strukturalnu antropologiju). Tu izlae obnovitelj sku ulogu fonologije (Trubeckog) prema drutvenim naukama
IX. Strukturalizam (II)

1928:

325

1949:

1953:

1955: 1957:

1958:

1959: 1960:

1962: 1966:

i nagovetava poetni projekat sistemskih antropolokih istra ivanja. LeviStros takoe deklarie nameru proirenja pojma jezika (prema shvatanju De Sosira i Trubeckog) na sve vrste ovekove kulturne aktivnosti. lanak LeviStrosa pojavljuje se u Word: Journal of the Linguistic Circle of New York asopisu koji je sa svojim saradnicima osnovao Jakobson. Objavljena je knjiga Les structures lmentaires de la parent (Elementarna struktura srodstva) prva knjiga u kojoj Levi Stros primenjuje metodu strukturalne analize za istraivanja kulturnih pojava. Porodini odnosi u primitivnim plemenima ovde se tumae kao vrsta jezikog sistema. Francuski psihoanalitiar ak Lakan istie devizu povratak Frojdu. To, izmeu ostalog, znai reinterpretaciju Frojdove psihoanalize u duhu De Sosirove teorije jezika. Tu Lakan izlae svoju uvenu tezu o strukturisanoj nesvesnosti kao jeziku. Pojavljuju se LeviStrosove Tune staze. Ameriki lingvista Noam omski objavljuje knjigu Syntactic Structures (Sintaksike strukture). Ideja transformacionogene rativne gramatike omskog (gramatike kao formalnog modela jezike kompetencije dakle, sposobnosti za stvaranje svih mo guih iskaza uz korienje renika i konanog broja pravila) po staje jedna od najinspirativnijih ideja za lingviste koji tragaju za univerzalnom gramatikom knjievnosti. LeviStros objavljuje knjigu Strukturalna antropologija; ona e se pokazati kao jedna od najvanijih knjiga za posleratne francu ske strukturaliste. U njoj se, meu ostalima, nalazi uveni tekst Struktura mitova u kojem se za analizu mita o Edipu koriste neki elementi fonologije Trubeckog i Propove knjige Morfologi ja bajke. LeviStros ovde tumai mit kao univerzalni kulturni jezik, nesvesni sistem naloga i zabrana prisutan u svim kul turama. Odrava se kolokvijum posveen ideji strukture i odnosu izme u geneze i strukture na kojem, izmeu ostalih, uestvuju Li sjen Goldman i an Pijae. Izlazi lanak LeviStrosa Morfoloka analiza ruske bajke u ko jem on skree panju na snagu koja anticipira kasnije razvojne obaveze humanistike koja je iznenaujua u Propovom delu. Tu ima u vidu uglavnom francuska istraivanja, koncentrisana, poev od pedesetih godina, na strukturalnu analizu knjievnosti. Pojavljuju se LeviStrosove knjige: Totemizam danas i Divlja misao. U osmom broju asopisa Communications objavljen manifest Francuske naratoloke kole pod naslovom Strukturalna ana liza pripovedanja. Od tog vremena u koherentnu grupu francu skih naratologa ubrajae se: Rolan Bart, Klod Bremon, Cvetan
Knjievne teorije XX veka

326

Todorov i Alirdas Grejmas. Pod uticajem inspiracija Propa i LeviStrosa, Hjelmsleva i omskog, oni e nagovestiti poetni projekat gramatike knjievnog pripovedanja koji e predstavlja ti prvi korak na putu do stvaranja opte gramatike knjievnosti. Istraivanja naratologa uglavnom se koncentriu na krimina listike romane (na primer, prie Jana Fleminga o Dejmsu Bon du), pre svega zato to oni predstavljaju zahvalan predmet za tu vrstu analize. Posmatran iz vremenske perspektive, taj narato loki manifest bie priznat i kao vrhunski i kao krizni momenat u razvoju francuskog strukturalizma. Manjevie od tog vreme na, pravoverni ortodoksni strukturalizam pratie kritika op cija usmerena protiv prevelikih naunih ambicija strukturalista poststrukturalizam. Objavljena Grejmasova knjiga Smantique structurale (Struktural na semantika). Zahvaljujui uvoenju pojma izotopija (termin je pozajmljen iz hemije i oznaava paralelne znaenjske slojeve koji se javljaju u okviru jednog istog diskursa) Grejmas prenosi pozicionu taku semantikih analiza sa reenica na diskurse. Ova koncepcija e imati velik znaaj i za naratoloke analize. Noam omski objavljuje knjigu Cartesian Linguistics: A Chapter in the History of Rationalist Thought (Kartezijanska lingvistika: podela u istoriji racionalistike misli). U njoj je vidljiva velika zavi snost pogleda omskog od racionalistike tradicije XVII veka. 1967: Pojavljuje se knjiga Cvetana Todorova Littrature et signification (Knjievnost i znaenje) u kojoj je izloena strukturalna analiza Opasnih veza Pjera oderla de Lakloa. 19671968: LeviStros objavljuje tri toma Mythologiques (Mitologike). Ovo delo posveeno je logikoj strukturi mitova severnoamerikih Indijanaca. 1968: Prilagoavajui i irei poglede Mihaila Bahtina, francuska is traivaica Julija Kristeva uvodi u diskurs o knjievnosti katego riju intertekstualnosti (u radu Problemi strukturiranja teksta, ukljuenom kasnije u knjigu Smeitik). Objavljena je uvena knjiga pod naslovom Questce que le struc turalisme? (ta je strukturalizam?) u redakciji Fransoa Vala. U Valovom uvodu strukturalizam je definisan kao nauka o zna cima i sistemima znakova. 1970: Todorov objavljuje Introduction la littrature fantastique (Uvod u fantastinu knjievnost) gde, takoe, pokuava da pri meni metodu strukturalne analize. Fantastine prie pored kriminalistikih postaju drugi zahvalan prostor za naratolo ke postupke, i to s obzirom na svoju veliku konvencionalnost. Grejmas objavljuje knjigu Du sens. Essais smiotiques. 1971: Objavljen je etvrti tom Mythologiques LeviStrosa.
IX. Strukturalizam (II)

327

1972:

1973: 1975: 1982:

1990: 1992:

Francuski teoretiar knjievnosti Miel Rifater objavljuje Essais de stylistique structurale (Eseji o strukturalnoj stilistici) u kojima predstavlja kasnostrukturalistiku koncepciju imanentne ana lize stila uvoenjem ideje stilskog konteksta. Noam omski objavljuje jednu, za posleratni strukturalizam va nu knjigu pod naslovom Language and Mind (Jezik i misao) gde se ponovo vraa ideji transformacionogenerativne gramatike kao modela univerzalne jezike kompetencije. LeviStros objavljuje knjigu Strukturalna antropologija II. Alirdas Grejmas objavljuje knjigu Maupassant: la smiotique du texte, exercices pratiques u kojoj, izmeu ostalog, nastavlja Propovu misao. Objavljeni su Palimpsesti erara eneta pokuaj otvaranja strukturalizma zahvaljujui uvoenju kategorije intertekstualno sti (to je, istovremeno, odstupanje od unutartekstovne analize na raun istraivanja odnosa odreenog teksta prema drugim tekstovima). enet ovde locira i posebnu tipologiju intertekstu alnih veza. Umire Rolan Bart. Umire Alirdas ilijen Grejmas.

328

Knjievne teorije XX veka

Bibliografia
Opta
D. Kaler, Strukturalistika poetika. Strukturalizam, lingvistika i prouavanje knjievnosti (prev. Milica Mint), Beograd, 1990. F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 1: Le champ du signe, 19451966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 nos jours, Paris 19911992. T. Hawkes, Strukturalism i semiotyka, tum. I. Sieradzki, pos. M. Gowiski, Warszawa 1988. E. Kurzweil, The Age of Structuralism: LviStrauss to Foucault, New York 1980. Z. Mitosek, Strukturalizm, u: idem, Teorie bada literackich, Warszawa 1998. . Pijae, Strukturalizam (prev. N. PopoviPerii), Beograd, 1978.

Izbor radova
N. Chomsky, Syntactic Structures, The Hague 1957. C. LviStrauss, Analiza morfologiczna bajki rosyjskiej, tum. W. Kwiatkow ski, Pamitnik Literacki 1968, z. . C. LviStrauss, Antropologia strukturalna, tum. K. Pomian, wstp B. Sucho dolski, Warszawa 1970. C. LviStrauss, Lekcja lingwistyki, tum. W. Grajewski, u: idem, Spojrzenie z oddali, tum. W. Grajewski, L. Kolankiewicz, M. Kolankiewicz, J. Kordys, Warszawa 1993. V. Prop, Morfologija bajke (prev. P. Vujii i dr.), Beograd, 1982. W. Propp, Morfologia bajki, tum. z. franc. S. Balbus, Pamitnik Literacki 1968, z. . W. Propp, Nie tylko bajka, wybr, tum. D. Ulicka, Warszawa 2000.

Najvanija literatura
E. Leach, LviStrauss, tum. P. Niklewicz, Warszawa 1973. J. Lyons, Chomsky, tum. B. Stanosz, Warszawa 1975.
IX. Strukturalizam (II)

329

Francuska naratoloka kola


Odabrana dela R. Barthes, Dziaalno strukturalisyczna, tum. A. Tatarkiewicz, u: idem, Mit i znak. Eseje, wybr, wstp J. Boski, tum. W. Boska, J. Boski, A. Tatarkiewicz, Warszawa 1970. R. Bart, Uvod u strukturalnu analizu pria (prev. P. Milosavljevi), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 17/1971, knj. 07, sv. 1 (januar), str. 568. C. Brmond, Logika moliwoci narracyjnych, Pamitnik Literacki 1968, z. . A. J. Greimas, Smantique structurale. Recherche de mthode, Paris 1966; 1986. Lanalyse structurale du rcit, Communications 1966, nr 8. A. J. Grejmas, Aktanti, akteri i figure (prev. Cvjetko Milanja), Revija, Osijek, 19/1979, br. 2, str. 6175. A. K. Greimas, Postupci opisivanja, Knjievna kritika, Beograd, 10/1979, br. 3, str. 1929. Suvremena teorija pripovijedanja (prir. Vladimir Biti), Zagreb, 1992. (na str. 7995. rad A. Greimasa, Igre semiotikih ogranienja) T. Todorov, Kategorie opowiadania literackiego, tum. W. Boska, Pamit nik Literacki 1968, z. . Najvanija literatura K. Bartoszyski, O badaniach ukadw fabularnych, u: idem, Teoria i interpre tacja. Szkice literackie, Warszawa 1985. K. Rosner, Semiotyka strukturalna w badaniach nad literatur. Jej osignicia, perspektywy, ograniczenia, Krakw 1981.

Ana Burinjska

330

Knjievne teorije XX veka

X. POSTSTRUKTURALIZAM

Logini nastavak strukturalizma moe biti samo u njegovom pribliavanju knjievnosti ali ne vie kao objektu analize, ve knjievnosti kao upra njavanju pisma... Dakle, strukturalisti preostaje da se preobrati u pisca... Rolan Bart1 Strukture su neto to se veoma retko moe sresti u stvarnosti... erar enet2 Strukturi se moe metododoloki pretiti kako bi se bolje shvatila [...]. Ova operacija (na latinskom) zove se nemir... ak Derida3

1 2 3

R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255. . enet, Figure, op. cit., str. 23. J. Derrida, Sia i znaczenie, u: Pismo i rnica, Warszawa, 200, str. 12.

Godina 1966: uspon i kriza strukturalizma


Kad je 1966. godine u osmom broju asopisa Communications ob javljen manifest naratoloke kole, izgledalo je da je nauna eufori ja teoretiara knjievnosti dosegla svoj zenit. inilo se kako nauka o knjievnosti treba da napravi jo samo mali korak da bi se sa struk turalne analize pripovetke, jo uvek relativno skromnih namera, prelo na otkrie univerzalne gramatike svake mogue knjievnosti. Da bi se, dakle dajui stvarima savremeniji naziv otkrio svoje vrsni algoritam proizvoenja beskrajne koliine knjievnih iskaza. Iza toga se, naravno, nalazilo veliko iskuenje izgraivanja jake na uke o knjievnosti apetit za objektivnost, loginost, kompaktnost i univerzalnost, probuen i podstican dostignuima opte lingvisti ke. Radovi teoretiara knjievnosti tog vremena vrveli su od shema, ablona, tipologija i tabela, a naredni modeli donosili su sve savr enije teorijske konstrukcije koje su naalost to je bilo oigledno imale sve manje zajednikog s knjievnou. I kao to obino biva u slinim situacijama naunu fantaziju su u korak pratile podjed nako velike sumnje. Svi smo na tren sanjali san o naunosti iro nino je nekoliko godina kasnije ovaj period rezimirao Rolan Bart (19151980) i eleli, prema uzoru na istonjake askete, da itav prebogati svet knjievnosti smestimo u jedno malo zrno boba.5 Ovaj vrhunac strukturalizma, kojim se danas smatra nastup nara tologa, istovremeno je doneo kulminaciju naunih tendencija u teoriji knjievnosti, kao i podjednako veliku krizu vere u zasnovanost stvara nja sistemskih teorija knjievnosti. Ova kriza se ve 1968. godine in tenzivirala s talasom studentskih politikih pokreta u Francuskoj kad je naroito postala vidljiva utopijska strana ideje autonomne teorije, hermetinost strukturalistike humanistike a, pre svega, njena veta ka odvojenost od drutvenog i kulturnog ivota. Parola: Strukture
 5 Pogledati: Strukturalizam (II). R. Barthes, S/Z, Warszawa, 1999.

Mit jake nauke o knjievnosti

Vrhunac strukturalizma Kriza 1968. godine

X. Poststrukturalizam

333

Nastanak poststruktura lizma iz duha strukturalizma

Podela na strukturaliste i poststruktura liste

ne izlaze na ulicu, koju su na tabli ispisali studenti Sorbone, moda je najslikovitije izraavala ovo razoaranje. Godina 1966. bila je, da kle, naroito znaajna za teoriju knjievnosti XX veka, iako je u njoj vrvelo od paradoksa. Te godine dogodio se ve pomenuti vrhunac u razvoju takozvanog francuskog visokog strukturalizma i danas ve opteprihvaen istorijski poetak temeljnih promena u humanisti kim naukama koje su znatno kasnije nazvane poststrukturalizmom. Tako se, moglo bi se rei, u istom loncu naao jedan od najsnanijih pravaca u humanistikim naukama XX veka i njegovo veoma radikal no dovoenje u pitanje; upravo je ova eksplozivna masa (u izvesnom smislu karakteristina za ezdesete godine) na neki nain pripremila period koji nam je najblii teoriju knjievnosti posle poststruktura listikog preokreta. Naravno, nemogue je ne primetiti kako je francuski struktu ralizam od samog poetka bio unutar sebe veoma izdiferencirana pojava, pa je ak, kako su tvrdili komentatori, skoro svaki od mi slilaca koji su bili nazivani strukturalistima jednostavno oivljavao svoju sopstvenu verziju.6 Osim toga, nisu sve od tih verzija bile tako ortodoksne kao, na primer, naratoloka teorija. To je jo jedan raz log zato je naroito u ovom komplikovanom zavretku ezdese tih godina u Francuskoj veoma teko sprovesti arbitrarnu pode lu na strukturaliste i poststrukturaliste. Istovremeno je, ipak, 1966. i 1967. godine, postepeno pomaljanje kritike opcije naspram nau nih apetita strukturalizma bilo sve izrazitije. Upravo zato je na po etku citirani Rolan Bart, moda jedan od prvih (ve 1967. godine), primetio i registrovao ve uoljivu polarizaciju stavova: Ova re [strukturalizam] ... odnosi se danas na najrazno vrsnije poduhvate, ponekad oprene, ponekad ak neprija teljske...7 Termin poststrukturalizam poeo je, meutim, da se pojavlju je tek pred kraj sedamdesetih godina (uz to, i na amerikom tlu) i upravo je s te, ve neto vee vremenske distance, izvren pokuaj klasifikacije ovih najraznovrsnijih poduhvata teoretiara knjiev nosti i filozofa. Tada je jedna od struja takoe poela da se definie kao prvi ili klasini strukturalizam ili mnogo manje uglaeno: ortodoksni ili dogmatski. Druga, u skladu s tim, bila je nazivana drugim ili kritikim strukturalizmom. Na kraju je kad su se
6 7 Pogledati, na primer, G. Deleuze, Po czym rozpozna strukturalizm?, u: Drogi wspczesnej filozofii, Warszawa, 1978, str. 286. Rolan Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 253.
Knjievne teorije XX veka

Terminoloka razlikovanja

33

ve mogle rezimirati i opisati posebne osobine ove struje dobila naziv poststrukturalizam.8 Pojava drugog strukturalizma, meutim, uopte nije znaila to treba posebno naglasiti faktiki kraj prvog. To je u stvari tre balo da signalizira da e od tada poteze ortodoksnih strukturalista pratiti opoziciona frakcija koja ne samo to e slabiti njihove naune apetite ve e, pre svega, obelodaniti izneverene nade kad je re o do tadanjim rezultatima njihove istraivake misije. Nadimci kojima je nazivana opozicija prema ortodoksnom strukturalizmu trebalo je da ukau na najbitnije aspekte zavade meu strukturalistima isti cali su nedogmatinost i sveinu pogleda, i revizionistiki karakter poststrukturalistike struje te, konano, tendenciju ka otkrivanju skri venih ideologija ili ve poodmaklu radikalnost kritiara strukturali zma.9 Kriza strukturalizma kasnih ezdesetih godina je, pre svega, svedoila o dubokom razoaranju mnogih teoretiara knjievnosti. Humanistikim naukama i teoriji knjievnosti strukturalizam je tre balo da prui ansu da se oisti od mnogih, jo uvek pozitivistikih predrasuda, ali se, iako je svoj zadatak donekle ispunila, cena poka zala previsokom. Strukturalisti su nesumnjivo uspeli u onome to je od poetka bilo ugraeno u njihove naune ciljeve: odbacivanju opte reenja genetizmom nauke o knjievnosti i podrivanju dominantne pozicije fenomenolokog subjekta.10 Meutim, umesto pozitivistike sklonosti ka zakonima i pravilima, ukorenjenim u prirodnim nauka ma, on je nauci o knjievnosti doneo snane, pa moda i snanije, sklonosti te vrste zasnovane na temelju jezikog sistema. Zbog toga je Hugo Fridrih jedan od najranijih nemakih kritiara ortodok snog strukturalizma s pravom isticao11 opasnosti koje su se nala zile u primeni ideje lingvistikog strukturalizma na teoriju knjiev nosti, potkrepljujui brojnim sumnjama posledice koje je na nauku
8 9 Tih odrednica je bilo jo vie; da pomenemo samo, na primer, neostruktu ralizam, parastrukturalizam, hiperstrukturalizam, superstrukturalizam, ultrastrukturalizam, antistrukturalizam i slino. Neki naunici uopte ne koriste distinkciju strukturalizampoststrukturali zam. To, na primer, zbog amerikog porekla termina poststrukturalizam, ini F. Dos, autor najiscrpnije istorije strukturalizma, Dos zato koristi termin ultrastrukturalizam kad ima na umu misao aka Deride. Pogledati: F. Dosse, Histoire du structuralisme, t. 2: Le chant du cygne, 1967 nos jours, Paris, 1992. O tome up. M. Foucault, Strukturalizm i poststrukturalizm, u: Filozofia, historia, polityka. Wybr pism, WarszawaWrocaw, 2000, str. 295, 298. U sluaju kasnijeg poljskog strukturalizma, jedna od najvanijih zasluga strukturalnosemiotike struje istraivanja postalo je raanje snanog otpo ra prema marksistikoj nauci o knjievnosti. Iste, 1967. godine, kad je i Bart uviao razdor meu strukturalistima.

Drugi strukturalizam

Vreme velikih revizija

Dostignua strukturalizma

Kritika strukturalizma Huga Fridriha

10

11

X. Poststrukturalizam

335

Nemogunost izgradnje opteg sistema knjievnosti

Totalitarni ciljevi strukturalizma

o knjievnosti ostavila De Sosirova misao. Knjievni tekstovi tvrdio je Fridrih samo u maloj meri dozvoljavaju formalizaciju tako bitnu za strukturalistiku perspektivu. Knjievnost u stvari pripada oblasti parole, a ne langue njen domen je izdiferencirano mnotvo koje nastaje zahvaljujui konkretnim autorima, a ne anonimno jedinstvo strukturalizovane celine. Osim toga to su veoma brzo shvatili i sami strukturalisti (naroito Bart, a kasnije i Todorov) ne postoji mogunost stvaranja takvog sistema koji bi obuhvatio sve knjievne pojave. Zatim strukturalisti su na sistem jezika gledali kao na ne to zatvoreno to strogo determinie nastajanje iskaza, dok je istovre meno u sluaju knjievnih postupaka bila najbitnija individualnost i sloboda stvaranja (ak i po cenu krenja sistemskih pravila). Napo kon strukturalizam se uvek instrumentalno odnosio prema jeziku knjievnosti (samo kao prema instrumentu prenoenja odreenih sa draja) i odatle su proisticale osnovne osobine strukturalne analize kao neistorijske, statistike i statine. I, na kraju rezimirao je Fridrih utopijski, strukturalistiki projekat stvaranja egzaktne te orije knjievnosti na osnovi naune lingvistike, doprineo je devalva ciji napora nemakih neokantovaca koji su na prelazu vekova teili razgranienju prirodnih i humanistikih nauka.12 Sline argumente je neto kasnije iznosio jedan od amerikih romanista diskvalifiko vao je projekat stvaranja egzaktne nauke o knjievnosti, pripisujui strukturalistima birokratizam, neadekvatnu preciznost u istraiva njima, a pre svega slabljenje uloge interpretacije u ime zarobljava nja knjievnih znakova u tautoloku mreu naziva. Meutim, on je u njima pre svega video totalistike sklonosti, optuujui ih, nimalo ljubazno, za fantastian plan totalne kontrole.13 Prilaem komentare pomenutih istraivaa jer oni veoma dobro sagledavaju i one primedbe koje su naspram saznajnih apetita struk turalizma ezdesetih godina izneli njegovi francuski oponenti. Tako e, posmatrano i iz perspektive ovih poslednjih, dobiti koje proistiu iz primene lingvistikih modela na teoriju knjievnosti uopte nisu bile adekvatne gubicima. Devalvirani mit geneze jednostavno je bio zamenjen novim mitom strukture. Detronizovanom empirijskom i fenomenolokom subjektu suprotstavljena je jo rizinija vizija sa mousmeravanje struktur i apstraktnost vetakih sistema.
12 13 Pogledati: H. Friedrich, Strukturalismus und Struktur in literaturwissenscha ftlichter Hinsicht citirano prema: B. Alleman, Strukturalizm w literaturo znawstwie, Pamitnik Literacki, 197, sv. 3, str. 296297. Pogledati: L. Bersani, Czy istnieje nauka o literaturze?, Pamitnik Literacki, 197, sv. 3, str. 338.
Knjievne teorije XX veka

336

Baltimor 1966: zvanini poetak


Ova godina, i za nju vezano mesto, pokazuju jo jedan paradoks poststrukturalizma: iako je njegova domovina sigurno bila Francu ska, na kraju je u izvesnom smislu postao amerika specijalnost.1 Zapravo, tendencije koje se posmatrane iz sadanje perspekti ve mogu definisati kao poststrukturalistike, pojavile su se u Fran cuskoj jo pre 1966. godine, naroito u ostvarenjima Miela Fukoa (1926198) i Rolana Barta; meutim, u istoriju je ula ve pome nuta 1966. godina koja je bila prihvaena za zvanino pojavljivanje prvih signala poststrukturalizma u humanistici. U jesen te godine odrao se ve uveni simpozijum u Baltimo ru, na John Hopkins University: The Languages of Criticism and the Sciences of Man; njegov najvaniji zadatak bilo je prenoenje na ameriko tlo ideje francuskog strukturalizma koji je u Sjedinje nim Amerikim Dravama bio prilino nepoznat.15 Trenutak je bio izuzetno povoljan u drugoj polovini ezdesetih godina u Ameri ci je poodmaklu starost doivljavala kola Nove kritike koja je, u najmanju ruku od etrdesetih godina, davala ton tamonjoj nauci o knjievnosti i knjievnoj kritici. ezdesetih godina se ve jasno ose ala zasienost shvatanjem knjievnosti i nainima njene analize ko je su zastupali istraivai u okviru New Criticism,16 pa se ak govori lo i o prevelikoj rutini kakvom je obavljana njihova kritika praksa koja je pogrdno nazivana interpretation industry (interpretativna in dustrija).17 Zato su za strukturalizam bile vezivane velike nade on se, jednostavno, inio novom i atraktivnom strujom iz Evrope, koji ne samo to je mogao da osvei ameriku nauku o knjievnosti ve je mogao i da donese efikasan antidot ve zastareloj ali i dalje uticaj noj akademskoj knjievnoj kritici u Sjedinjenim Amerikim Dra vama. Simpozijum u Baltimoru je okupio najvea imena tadanjeg francuskog humanistikog ivota; tamo su, izmeu ostalih, doli: Re ne irar, arl Moraze, or Pule, Lisjen Goldman, Cvetan Todorov,
1 15 Pogledati o tome: R. Gasch, Dekonstrukcja i krytyka literacka, Kultu ra Wspczesna, 1993, br. 2, str. 56. To, takoe, objanjava zato se naziv poststrukturalizam prvo pojavio na amerikom tlu. Osim toga, uopte nije bio prisutan u amerikoj teoriji knjievnosti ako se ne raunaju, na primer, ostvarenja Nortropa Fraja ili istraivanja Romana Jakobsona. Pogledati zbornik materijala s konferencije: Strukturalistika kon troverza, op. cit. Pogledati: Ameriki formalizam. O tome pie: K. M. Newton, In Defence of Literary Interpretation: Theory and Practice, London, 1986, str. 12.
Poststrukturali zam kao ameriki domen

Simpozijum u Baltimoru

Amerika interpretativna industrija

Uesnici simpozijuma

16 17

X. Poststrukturalizam

337

Bartova i Deridina izlaganja

Poststrukturali zam ispred strukturalizma

Razvoj strukturalizma u Americi

an Ipolit, ak Lakan, anPjer Vernan, Nikolas Rive. Meutim, dola su i dva mislioca koji e, kako se kasnije ispostavilo, uneti po metnju u planove strukturalistike misije u Sjedinjenim Amerikim Dravama: Rolan Bart (koji se tada smatrao jednim od najuticajni jih strukturalistikih teoretiara knjievnosti) i filozof ak Derida (1930200) (koji je u to vreme ve esto iznosio miljenje o struk turalizmu tako da se i njegova povezanost sa ovim pravcem inila oiglednom). Problem je, meutim, u tome to su i Bart i Derida doli u Baltimor s nastupima koji su to se danas naroito dobro vidi ve bili poststrukturalistiki,18 a to je jo gore upravo su oni (a naroito Deridin referat) ostavili mnogo jai utisak na ame rike uesnike konferencije od nastupa najveih zvezda strukturali zma na primer, aka Lakana. Prvi paradoks se, dakle, zasnivao na tome to je 1966. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama poeo poststrukturalizam jo i pre nego to je tamo zaiveo struktu ralizam i upravo zato prefiks post u tom trenutku nije bio oprav dan. Drugi paradoks se, meutim, odnosio na to to su i Bartova i Deridina gledita bila u to vreme mnogo manje popularna u Fran cuskoj (gde je bilo najvie povoda za kritiku strukturalizma) nego u Americi, a njihov nain razmiljanja o knjievnosti je tamo postao, jednostavno reeno, moderan. Zato je, ipak, dolo do tako brze asimilacije, naturalizacije i raz voja poststrukturalizma u Sjedinjenim Amerikim Dravama? Tome je doprinela harizma aka Deride, ali i to je uobiajeno u svetu lokalne okolnosti. Ve se tokom same konferencije u Baltimoru u stvari ispostavilo da kola Nove kritike, koja je tretirana sa antipatija ma, ima vie zajednikog sa strukturalistikim miljenjem nego to je to na prvi pogled moglo izgledati (naroito kad je bila re o ideji organskog jedinstva, unutranje napetosti i sl.). Zato je brzo shva eno da uz pomo De SosiroveLeviStrosove teorije nee doi do te eljene smene generacija o kojoj su matali naroito mlai teore tiari knjievnosti. Meutim, bilo ju je mogue sprovesti u ivot za hvaljujui temeljnoj kritici strukturalizma, kao i novom gleditu na probleme humanistikog diskursa koje je predloio Derida. Mada 1966. godine ameriki teoretiari knjievnosti nisu mnogo razume li od prilino hermetikog izlaganja francuskog filozofa, sigurno su
18 Bez obzira na to to je iste godine bio koautor naratolokog broja asopisa Communications. Pogledati: Strukturalizam (II). Bart je ipak u Baltimoru odrao predavanje pod nazivom Pisati: neprelazni glagol? koje je ve sadr alo jasne akcente koji se danas smatraju poststrukturalistikima izmeu ostalog, kritiku prelaznosti jezika (njegovog priznavanja iskljuivo kao in strumenta prenoenja sadraja).
Knjievne teorije XX veka

338

osetili jedno: da upravo odatle dolazi novo koje je u izvesnom smislu kao to e se dosta kasnije ispostaviti potpuno preobrazilo ame riku nauku o knjievnosti i to za dugi niz godina.19 Tako se kao zvanina inauguracija poststrukturalistike struje danas smatra nastup aka Deride s referatom Struktura, znak i igra u diskursu humanistikih nauka20 na naunoj konferenciji u Baltimo ru, 1966. godine, kad je na ameriko tlo neopaeno bio prenet ne toliko strukturalizam kako su planirali organizatori konferencije u Baltimoru koliko, zapravo, poststrukturalizam. Ovaj potonji bio je tako atraktivan za ameriku humanistiku da je u njoj ostvario zai sta spektakularan uspeh, bez obzira na to to je poznavanje struktu ralizma ezdesetih godina bilo relativno malo, pa ak, jednostavno reeno, skoro nikakvo. Tako je u Baltimoru 1966. godine bio donet dekret ne samo o razbijanju strukturalizma (koje se u Francuskoj ve osealo) ve i kako su komentarisali ironiari transforma ciji francuske kritike logocentrizma u ameriku teoriju knjievno sti.21 Osim toga, Deridina kritika analiza dva do tada nedodirljiva strukturalistika kamena temeljca strukture i znaka otvorila je mogunosti za novu epohu u istoriji amerike humanistike. I ma da bi bilo teko precizno odrediti datum prve upotrebe termina (to ne pominje nijedna studija),22 ameriko mesto roenja se ipak ini bespogovornim. Ova kasna upotreba naziva u odnosu na prve tragove te pojave, meutim, uopte nije smetala ovom preciziranju njegovog delokruga, preciziranju koje je izvreno ve iz odreene distance. Te r m i n p o st st r u ktu ra l iz am retrospektivno se pri menjuje da bi se oznaio izdiferenciran kompleks pojava (analitikih
19 20 Naroito s obzirom na pojavu dekonstrukcije. Up. J. Derrida, Struktura, znak i gra w dyskursie nauk humanistycznych, u: Wspczesna teoria bada literackich za granic. Antologia, t. , deo 2: Lite ratura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, Krakw, 1992, str. 158. Formulacija: H. Gumprecht, Deconstruction Deconstructed: Transformati ons of French Logocentrist Criticism in American Literary Theory, Philosop hische Rundschau, 1986, br. 33. esto se govori tek o 1979. kao godini kad se termin ve rairio putem prvih objavljenih antologija tekstova koji su ve rezimirali dostignua poslednjih nekoliko godina u nauci o knjievnosti. Tu je naroito re o dve antologije: Textual Strategies: Perspectives of Poststructuralist Criticism, red. J. V. Harari, Ithaca, 1979, kao i neto kasnijoj: The Untying the Text: A PostStructuralist Reader, red. R. Young, Boston, 1981. Treba pomenuti da se te iste godine, 1979, u Francuskoj pojavila uvena La condition postmoderne. Rapport sur la savoir, anFransoa Liotara, zahvaljujui kojoj je otpoeo nezapamen us peh termina postmodernizam. Up. i .F. Liotar, Postmoderno stanje, Novi Sad, 1988, prevod: prev. Frida Filipovi.

Deridijanska revolucija

Deridina kritika strukture i znaka

Definicija post strukturalizma

21 22

X. Poststrukturalizam

339

postupaka, teorijskih koncepcija, stavova i tendencija kao i naina njihovog opisivanja) u savremenoj humanistici (naroito francuskoj i amerikoj) iji poeci seu do 19661968. godine, a ije posledice traju i danas. Zajedniki imenitelj ovih pojava postao je specifian kritiki stav prema strukturalizmu, a s tim u vezi prema itavoj savremenoj paradigmi humanistikih nauka (naroito prema tradi cionalnim koncepcijama filozofije i nauke o knjievnosti). Iako se za poststrukturalizam nesumnjivo mogu vezati mnoga imena, ipak se za njegove glavne inicijatore smatraju, pre svega, ve pomenuta tri francuska mislioca: filozof ak Derida, teoretiar knji evnosti i kritiar Rolan Bart i filozof i istoriar ideja Miel Fuko. Vredi pomenuti i francusku teoretiarku knjievnosti Juliju Kriste vu (ro. 191) kojoj nauka o knjievnosti moe da zahvali na jednoj od najuticajnijih teorijskih koncepcija poslednjih godina teoriji in tertekstualnosti.23

Derida: protiv strukture


Deridina recenzija Ruseove knjige

Knjievna forma

Derida je polemisao sa strukturalizmom jo poetkom ezdesetih godina, a svoj stav je moda najpotpunije izrazio u recenziji knjige ana Rusea Forme et Signification,2 objavljenoj na stranicama a sopisa Critique. Ve sam naslov Deridinog eseja Force et Significa tion (Sila i znaenje) ukazivao je na njegov polemiki stav prema strukturalistikoj vezanosti za formu, istovremeno i prema traenju mogunosti za objedinjavanjem znaenja knjievnosti. Strukturali stiko miljenje odnosno miljenje pomou kategorija jedinstva smisla i forme prema miljenju ovog filozofa, pretvorilo je knjiev no delo u shematizovanu celinu, onu kako je to reito iskazao iz koje je istekla snaga.) Meutim, forma (naroito tako specifina kao knjievna) jeste fascinantna tek onda kad ponestane snage da bude shvaena u sopstvenoj unutranjosti, drugim reima, kad se struktu ra ne odraava u njenim unutranjim relacijama i konfiguracijama, meusobnoj zavisnosti elemenata i celovitih konstrukcija, ve kad se prevazilazi i omoguava prodiranje do onoga to je stvaralako.25
23 2 25 Meu predstavnike poststrukturalizma ubrajaju se pre svega filozofi i teoreti ari knjievnosti: . Derida, M. Fuko, . Delez, .F. Liotar, R. Rorti, L. Alti ser, R. Bart, J. Kristeva. . Ruse, Oblik i znaenje. Ogledi o knjievnim strukturama od Korneja do Klodela, Sremski KarlovciNovi Sad, 1993, prevod: Ivan Dimi. J. Derrida, Sia i znaczenie, op. cit., str. 1012.
Knjievne teorije XX veka

30

Najvea opasnost od strukturalizma se, prema Deridi, nalazila u nje govim metafizikim korenima u tome to je on vodio ka zaklanja nju smisla samim inom njegovog otkrivanja i to je to stvaralako i nepredvidivo nastajanje smisla knjievnosti na taj nain postalo ne pokretno i zarobljeno u mrei unapred nametnutih kategorija. Ova opasnost je u izvesnom smislu bila ugraena u sam stav strukturali ste. Biti strukturalista objanjavao je filozof znailo je uhvatiti se organizacije smisla, autonomije i svojevrsne ravnotee neega ije je konstruisanje uspelo u svakom tre nutku i u svakoj formi...26 Ovakve bojazni iskazao je i u najuvenijem od svojih ranijih tekstova ve pomenutom referatu Struktura, znak i igra u diskursu humanistikih nauka ija je osnovna tema bilo pitanje sumnjivog statusa humanistikog i knjievnoteorijskog diskursa u obliku ve vidljivih i od strane filozofa briljivo izdvajanih simptoma saznajne zloupotrebe teorije iji su centar predstavljali struktura i znak. ta se onda moglo uraditi da se strukturalizmu ne dozvoli da ne oko ta u sopstvenom dogmatizmu? Trebalo je, uveravao je Derida jo u Sili i znaenju, metodoloki ugroavati strukturu a istovremeno i sam strukturalizam, uznemiravati ga i naruavati njegove prividno stabilne konstrukcije te, drugaije reeno stalno provocirati samo kritiku, buditi sumnje, postavljati pitanja, ne doputati shematizaci ju i rutinu. Reju praktikovati sve ono to e ovaj filozof imati na umu koristei kasnih ezdesetih godina termin dekonstrukcija.27 Poetni projekat dekonstrukcije skicirao je upravo u Strukturi, zna ku i igri, odreujui je tada jednostavno kao izvestan nain itanja filozofskih i knjievnih tekstova. Derida je u ovom sluaju imao na umu takav nain itanja kojim bi se, posebnom vrstom kritikog itanja, otkrili potkoni slojevi teksta duboko skriveni nivoi datog pojmovnog sistema koji predstavljaju misaono zalee teksta kako bi u isto vreme postale oigledne i slabosti tog sistema.28 Ipak, odlu ujui znaaj za ranu fazu francuskog poststrukturalizma imalo je
26 27 Ibid., str. 950. Znaenja dekonstrukcije u Deridinoj misli evoluirala su i vremenom se menjala, ali je, ipak, koristei ovaj termin ezdesetih i poetkom sedamdese tih godina, imao na umu specifian postupak itanja koji je izmeu ostalog imao zadatak da obelodani pukotine u metafizikim pojmovnim sistemima takoe i u onima koji su inili osnovu strukturalistike misli. Ovu etapu u razvoju svoje koncepcije nazvao je kritikom strategijom dekonstrukcije i upravo je ona koriena kao reprezentativna u ranom poststrukturalizmu. . Derida, Struktura, znak i igra u diskursu humanistikih nauka, op. cit., str. 289.

ta znai biti strukturalista?

Protiv dogmatizma strukturalizma

Poetni projekat Deridine dekonstrukcije Kritiko itanje

28

X. Poststrukturalizam

31

Deridina kritika De Sosira i Levi Strosa

dekonstruktivno iitavanje kanon skih dela oeva strukturalizma De Sosira i LeviStrosa, koje je izvrio Derida u knjizi O gramato logiji.29 Filozof je ovde pre svega dokazivao neodrivost pojmovnih hijerarhija na kojima se zasnivala strukturalistika misao (naroito opozicije govorpismo). Predmet Deridinog napada postala je takoe De Sosirova dualistika koncepcija znaka kao veze izmeu akustike sli ke i pojma. Kritika strukturalizma, koje se ovaj filozof poduhvatio, bila je, dakle, ve poststrukturalistika, u tom smislu to je obavljana ne kako iz unutranjosti strukturali zma naroito dekonstruktivnim iitavanjem kanonskih tekstova ko ji su reprezentovali pravac. Autor dela O gramatologiji na to je takoe skretao panju: Tada je domininantan bio strukturalizam. Izgledalo je da se dekonstrukcija kree u tom smjeru budui da je ova ri je znaila izvjesno obraanje panje na strukture ... Dekon struisanje je isto tako jedna strukturalistika gesta, u sva kom sluaju jedna gesta koja je preuzimala nunost struktu ralistike problematike ... i nje na sudbina je jednim dijelom uslovljena ovom dvoznano u. Radilo se o tome da se ra ine, rastave, desedimentiraju strukture (sve vrste jezikih,
29 . Derida, O gramatologiji, Veselin Maslea, Sarajevo, 1976, prevod: Ljer ka iflerPremec.

Dekonstrukcija kao antistruktu ralistiki gest

DEKONSTRUKCIJA nain itanja filozofskih tekstova (pa za tim i knjievnih) koji je zapoeo francuski filozof ak Derida 1966. godine. Termin je u Deridinim radovima imao mnoga znaenja koja su se menjala zajedno s etapa ma razvoja njegovih gledita. Me utim, u prvoj fazi (manjevie do 197. godine kad je Derida objavio knjigu pod naslovom Glas) dekon strukcija je dobila strateki karak ter (kako je sam filozof definisao) odnosno bila je specifina vrsta kritike (ruenja) metafizikih pojmovnih konstrukcija (sistema), koriene tokom iitavanja kanon skih tekstova koji su reprezentova li tu tradiciju (na primer, Platona, Rusoa, Kanta, kao i De Sosira i Le viStrosa). Dekonstruktivni nain iitavanja bio je nagoveten jo u tekstu pod naslovom Struktura, znak i igra u diskursu humanisti kih nauka iz 1966. godine, gde ga je on najoptije odredio kao ita nje filozofa na odreeni nain. Ov de je, takoe, verovatno prvi put, Derida upotrebio sam termin u neodreenom obliku (deconstru ire). Dekonstruktivistiko itanje Rusoovih, De Sosirovih i Levi Strosovih tekstova ipak je demon strirao u tek godinu dana kasnije objavljenoj knjizi O gramatologiji. Termin dekonstrukcija Derida je stvorio nadovezujui se na dva Hajdegerova pojma: destrukcija (Destruktion) i demontaa (Ab bau), koji su i u radu nemakog filozofa bili u vezi s kritikom meta fizike prisutnosti. Deridino dekon struisanje tekstova kao inovativna strategija iitavanja u poetku je bilo veoma teko za razumevanje jer je filozof tragao za problema tinim (na primer, nereivim) me stima u filozofskim tekstovima
Knjievne teorije XX veka

32

Iz istih razloga, mnogi nauni ci smatraju ranu (strateku) Deri dinu dekonstrukciju najvanijom kritikom snagom poststruktura lizma, dok drugi dekonstrukciju nazivaju primenjenim poststruk turalizmom,31 a trei, pak, post strukturalizam poistoveuju s de konstrukcijom.32 Uzroke ovog iz jednaavanja ipak ne treba tra iti samo u ovoj pomenutoj su tinskoj ulozi koju je filozofija aka Deride odigrala u kritici strukturalizma. Danas je skoro uobiajeno smatrati da upravo deridijansko ruenje temelja zapadne metafizike (kao osnov nog narativa koji utemeljuje savre menu misao i strukturalizam) i dekonstruktivna iitavanja najvanijih tekstova De Sosira i Le viStrosa koje je filozof izvrio, predstavljaju intelektualnu podlo gu za itav poststrukturalistiki pokret. Bez sumnje, inspirisani upravo Deridom, ameriki i francuski istraivai koncentrisali su se (naroito u prvoj fazi ovog pravca) na kritiku pojmovnih osnova strukturalnosemiotike misli naroito na opoziciju, a istovremeno i na hijerarhije koje su privilegovale prve lanove: je ziki sistem i govor, oznaeno i oznaavajue, sinhroniju i dijahroni ju i slino. Takoe su podrivali neke od njenih osnovnih ideja pre
30 31 32 . Derida, Pismo prijatelju Japancu, Delo, Beograd, martapril 1992, str. 203, prevod: Zlatko iki. Termin P. Barija. Up. P. Barry, Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory, ManchesterNew York, 1995, str. 70. To ine, na primer, ve pomenuti P. Bari i V. L. Gerin, redaktor knjige A Hand book of Critical Approaches to Literature, New YorkOxford, 1992.

da bi, zahvaljujui tome, naruio metafizike pojmovne sisteme ko je su ovi tekstovi reprezentovali. Derida je takoe mnogo panje posvetio konfliktnosti konceptu alnog projekta teksta i njegovog ostvarivanja (retorikog ili narativ nog), naroito pratei razmimoila enje gotovog (napisanog) teksta i njegove javno manifestovane in tencije determinisane pripadno u metafizikoj tradiciji. Sve vrste pukotina u pojmovnim konstruk cijama koje su se mogle ispoljiti za hvaljujui veoma paljivom iita vanju tekstova, filozof je smatrao (po ugledu na antiku semiotiku, Nieovu i Frojdovu simptomatolo giju) simptomima ozbiljnih proce sa destrukcije osnov metafizike prisutnosti. Uprkos uobiajenom miljenju, dekonstrukcija ipak nije vodila unitavanju teksta (kako se esto prigovaralo Deridi), ve demistifikaciji filozofskog sistema koji je iza njega stajao. Zahavlju jui tome, rani oblik strateke dekonstrukcije postao je reprezen tativan za prvu (kritinu) fazu poststrukturalizma.

logocentrikih, fonocentri kih struktura). Upravo stoga se, naroito u Americi, motiv dekonstrukcije spaja s post strukturalizmom (to je u Fran cuskoj nepoznata rije osim kad dolazi iz Amerike).30

Dekonstrukcija i poststruktura lizam

Kritika opozicije i hijerarhije u teorijskim sistemima

X. Poststrukturalizam

33

Ideja jezike igre

svega, koncepciju strukture, znaka, binarne opozicije, kompaktnosti, celovitosti i slino. Zato su neka druga gledita prihvatili u radikalizo vanoj formi na primer, De Sosirovu tezu o nesrazmernosti znaka i znaenja, tj. o tome da u jeziku postoje samo razlike bez pozitivnih termina kako bi, oslanjajui se na njih, konstruisali novu viziju je zika i knjievnosti, naime, takvu u kojoj bi ideju strukture zamenila ideja jezike igre,33 u kojoj bi spajanje ustupilo mesto razlikovanju, sistem pojedinanosti, kontinuitet sluajnosti, identitet i slinost razliitosti i razlici, a potrebu reda i teorijske sigurnosti potrebi za provizornou i rizikom. Deridina filozofska misao i iitavanja filozofskih i knjievnih tekstova koja je obavljao, ne samo da su bitno promenili naine ita nja u Sjedinjenim Amerikim Dravama (bogatei jednu od najvital nijih kritikih kola u istoriji amerike teorije knjievnosti),3 nego su takoe doneli potpuno drugaije sagledavanje pitanja knjievnosti.

Bart: u pravcu teksta


Neprohodnost pisanja Bart glavni kritiar strukturalizma

Bez obzira na to to na pomenutoj konferenciji u Baltimoru ve veo ma poststrukturalistiki Bartov tekst Pisati: neprelazni glagol?35 nije na sluaoce ostavio takav utisak kao Deridin referat, ipak je upravo Bart smatran glavnim kritiarem strukturalizma u oblasti te orije knjievnosti i ova njegova dostignua proglaena su reprezenta tivnim jer su najizrazitije ilustrovala smisao poststrukturalistike promene u refleksiji o knjievnosti.36 Bartova misao je takoe, bez sumnje, odredila glavni pravac poststrukturalistikoj kritici premi s tradicionalne teorije knjievnosti. Konkretno se imala u vidu veoma izrazita promena u Bartovim sta vovima koja se mogla zapaziti izmeu dva teksta Uvoda u strukturalnu
33 3 35 36 Prisutna ve u Strukturi, znaku i igri u humanistikim naukama, kao i u delu O gramatologiji. Koristei kategoriju igre, Derida se pozivao na koncepciju kasnog Vitgentajna (iz Filozofskih istraivanja). Takozvana Jejlska kola ili drugaije: kola amerike rekonstruktivne kritike, uglavnom: Pol de Man, Dozef Hilis Miler i Barbara Donson; u poetku, ta koe: Defri Hartman i Harold Blum. Engleska verzija teksta nalazi se u ve pomenutoj zbirci materijala s konfe rencije The Languages of Criticism and the Sciences of Man, a francuska u: R. Barthes, Le bruissement de la langue. Essais critiques IV, Paris, 198. Opirnije sam o tome pisala u tekstu: Pomidzy strukturalizmem i poststruk turalizmem: przypadek Rolanda Barthesa, Ruch Literacki, 2001, sv. .
Knjievne teorije XX veka

3

analizu prie,37 smatranim jo strukturalistiki ortodoksnijim i etiri godine kasnije objavljenom knjigom pod naslovom S/Z koja se ve smatrala standardnim primerom razmiljanja o knjievnosti u znaku poststrukturalizma. I, zaista, jo su u Uvodu u strukturalnu analizu prie u prvi plan izbile Bartove naune namere projekat pronalaenja snanih osnova za nauku o knjievnosti uz korienje univerzalnog modela koji obuhvata sve pripovesti, te koncepcija u kojoj su mnogo manji znaaj imali konkretni knjievni tekstovi. Dok se u S/Z knjizi o samo jednoj Balzakovoj pripoveci Sarrasi ne pokazala kao najvanija upravo neponovljivost konkretnog tek sta i postupak njegovog itanja. Bart je pokuao da kroz specifian nain iitavanja teksta nekako rekonstruie put njegovog nastanka (izraen formulom pisanja), istovremeno nastojei da ne ograni i bogatstvo znaenja pripovesti bilo kakvim unapred nametnutim vrstim principom, pre da obasja tekst,38 kako se poetino izrazio, nego da ga podredi nekom modelu. Kao posledica ove promene, ja ka teorija je trebalo da ode u tamu zaborava, jer kako je naglaa vao autor S/Z svaki pojedinaan tekst se pokazivao kao teorija i to ne kao teorija neega to je identino ili slino, ve napro tiv: teorija te neotklonjive razlike koja se vraa u beskraj.39 Ovde je, dakle, bila jasno vidljiva ov a razlika i razlika Bartovih gledita. Jo je u Strukturalistikoj delatnosti, objavljenoj 1963. godine, ne dvosmisleno napisao: Prvo razlaemo, a zatim sistematizujemo.0 U S/Z je ostala jo samo prva od ove dve delatnosti jer su Bartove sklonosti ka sistematizovanju ovde ve znatno manje, pa ak sko ro nikakve. Ako je ita ustaljivao na S/Z etapi, onda je to bila sa mo kako je to i sam rekao slika mnotva koje trijumfuje. Nije vie bilo rei ni o kakvoj sistematizaciji znaenja ili traganju za pra vilima konstrukcije; knjievni tekst eksplodira i biva raspren, a ko dovi postaju stereografski prostor pisanja.1 Ovu promenu Bart je nagovestio znatno ranije, 1967. godine dakle, godinu dana nakon objavljivanja Uvoda u strukturalnu ana lizu prie kad mu je bila prilepljena etiketa ortodoksnog struktura liste. U tekstu karakteristinog naslova Od nauke do knjievnosti2
37 38 39 0 1 2 Podseam da se taj tekst pojavio upravo u ve pomenutom manifestu narato loga iz 1966. godine. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 7. Pogledati, takoe, predgovor za ovu knjigu M. P. Markovskog, Ciao, ktre czyta, ciao, ktre pisze, str. 225. Ibid., str. 6. R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 18. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 39, 7, 57. R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit.

Od Uvoda u strukturalnu analizu prie do S/Z

Obasjavanje teksta

Slika mnotva koje trijumfuje

Od nauke do knjievnosti

X. Poststrukturalizam

35

Bartov poststrukturali stiki credo

Ne nauka o knjievnosti nego knjievna nauka

demonstrirao je, i to sasvim jasno, svoj potpuno neortodoksni, pa ak i ekscentrini odnos prema modelu strukturalistike teorije. Prema njegovom miljenju, nauka je u stvari trebalo da ustupi me sto knjievnosti, a strukturalista da se pretvori u pisca. Bart je ve ovde predstavio veoma izraenu polemiku osnovu prema struktu ralizmu (a naroito prema veri u metajeziku istotu nauke o knji evnosti) i upravo ovaj tekst treba smatrati kao njegov moda i najraniji i najjasnije formulisan (ve) poststrukturalistiki credo. Ne utralan jezik strukturalistike nauke bio je, da tako kaemo, zara en s dva virusa pisanjem (criture) i zadovoljstvom.3 U tom trenutku je autor Kritike i istine stavio pred strukturalizam u velikoj meri vratoloman zadatak (koji je pri tom smatrao logikom nemi novnou). Tako je strukturalizmu postavljao zadatak da u sredi te svog poduhvata stavi upravo razbijanje naunog jezika i krene da se pie. Svojevrsna misaona akrobacija koju je u tom trenutku izveo Bart mogla je da zaudi ak i najvee radikale u domenu refor misanja humanistikih nauka ezdesetih godina: od nauke, za koju je knjievni jezik bio samo predmet i nestajao u ime prenoenja sa draja, on je zapravo iao u pravcu nauke (ili bolje nauke) koja je trebalo da bude knjievna i da postane u punom smislu te rei stvaralatvo pisanje zaista dostojno tog odreenja. Nije teko uvi deti kako se ovde strukturalizam transformisao u svoje iskrivljeno ogledalo, a da se u isto vreme, kao pod teretom pisanja, konano sruila sistemska teorija koju su strukturalisti eleli da poklone nau ci o knjievnosti. Tako je Bart nemilosrdno rezimirao: Jedino pisanje moe da razbije teoloku sliku koju je na metnula nauka, da se suprotstavi oinskom nasilju koje iri izvikana istina sadrina i sudova, da istraivanju otvori i tavo podruje jezika.5 Bez obzira na to, tekst Od nauke do knjievnosti u sutini je ve oma precizno pokazivao pravac koji je trebalo da odabere nauka o knjievnosti, odbacujui tvravu koju su uvali De SosirLeviStros. Ovaj pravac je podrazumevao prelazak sa nauke na knjievnost, zaboravljene, pa ak i odbaene u euforiji strukturalistikih snova
3 O specifinoj, kritikoj upotrebi kategorije criture u poststrukturalisti kom diskursu ve sam pisala u tekstu Lekturografia. Filozofia czytania wed ug Jacquesa Derridy. Pamitnik Literacki 2000, sv. 1, str. 56. Detaljnije sam ovo pitanje obradila u knjizi: Dekonstrukcja i interpretacja, Krakw, 2003. R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255. Ibid., str. 257.
Knjievne teorije XX veka

 5

36

o poretku. Ova odluka je takoe podrazumevala odbacivanje utopij skih elja za metajezikom istotom nauke o knjievnosti u ime sve sno praktikovane literarnosti njenog diskursa. Da bi se to ostvari lo, ipak je bio neophodan jo jedan, radikalan, pa ak i skandalozan korak koji je Bart jednostavno nazvao odstranjivanje autora.6 Zato sigurno ne udi to je upravo 1968. godine Rolan Bart iz veo dva po svojoj radikalnosti najdrastinija gesta. Prvi je nesumnji vo bio spektakularniji i uao je u istoriju kao usmrivanje autora. Drugi je, istina manje zvuan, bio SMRT AUTORA uvena u sutini od veeg znaaja poto formula Rolana Barta koja ozna je Bart 1968. godine definitivno ava simbolino uklanjanje iz raskrstio ne samo sa autorom (od teorijskog diskursa (teorije inter nosno sa autorom kao insti pretacije) kategorije autora kao tucionalnim garantom prave hipotetikog garanta ispravnosti tumaenja knjievnog teksta, a interpretacije) ve i sa interpreta kao zamena za otvaranje polja stva cijom uopte. Tanije reeno, s ralake aktivnosti itaocu stvar njenim tradicionalnim modelom nom tvorcu knjievnog teksta. koji je sam definisao kao operaci Uznemirujua Bartova definicija, ju koja (na silu) pripisuje dubok koja se nala u naslovu njegovog smisao, ispravno tumaenje toj eseja iz 1968. godine, imala je, da kle, za cilj kritiku prinud koje je igri pomeanih, pa ak i kontra teorija nametala interpretativnim diktornih predstava kakvom je praksama. Bart je na taj nain na smatrao knjievnost.7 Oba ova ruavao postulat razumevanja gesta su, kao to se i moe videti, knjievnog teksta u skladu s tako bila meusobno veoma tesno pove zvanom autorskom intencijom. zana: Bart uopte nije imao u vidu autora (niti, razumljivo, bilo kojeg realnog autora, to mu se u vatri polemika esto i rado prigovaralo). Meutim, imao je u vidu kate goriju autora koji se smatra teorijskim ekvivalentom ispravnosti interpretacije te, dakle instancu koja u ime podudaranja sa sopstve nom namerom dovodi proces interpretiranja do eljenog finala: ot krivanja skrivene namere u knjievnom delu i dobijanja odgovora na uobiajeno pitanje: ta je autor hteo da kae?. Tako je ovo od stranjivanje autora (iz knjievnoteorijskog diskursa), prema Barto vom uverenju, trebalo da deifrovanje teksta uini potpuno nepo trebnom aktivnou, odbaci prinudu eksplikacije, otpusti konice sigurnosti8 i na kraju otvori polje za javni nastup pred itaocem
6 7 8 R. Bart, Smrt autora (prev. Miroslav Beker), Polja, 30/198, br. 309 (no vembar), str. 50. R. Barthes, Lcriture de lvnement, u: Le bruissement de la langue..., op. cit., str. 181. Ibid.

Odbacivanje autora

Kritika tradicionalne interpretacije

X. Poststrukturalizam

37

italac kao pisac

Bartov antiegzegetski stav

Lomljenje teksta

Obraun s dogmatama hermeneutike

kao ponovnim piscem: ne vie kao interpretatorom ve kao pra vim stvaraocem knjievnog teksta.9 I Smrt autora i ranije pomenuta knjiga S/Z otkrivale su najva niji ulog Bartovih postupaka izmeu 1966. i 1970. godine. U tom smislu, kao to je glavni dobitak od primene strukturalistike teori je jezika na nauku o knjievnosti trebalo da bude ienje knjievne kritike od naslaga subjektivnosti i pozitivizma,50 tako je Bartova verzija poststrukturalizma ila direktnim putem u pravcu itanja, a tanije otkrivala veoma odluan antiegzegetski stav autora Kritike i istine. Klasina teorija znaka iju je kvintesenciju inila De Sosiro va ideja dijadnosti nekoliko godina kasnije je Bart to objanjavao51 u isto vreme se ispostavljala kao mikromodel tradicionalno shva ene interpretacije kao prevoda signifiant na signifi, dakle, aktivno sti koja zadrava smisao i ne dozvoljava mu da se koleba, udvaja ili da zaluta.52 Ako je, dakle, na osnovi te pretpostavke tradicionalna interpretacija bila kretanje od signifiant u pravcu signifi ne bi li se znaenje koncentrisalo u dubokoj strukturi, onda je praksa iji je projekat bio predstavljen u S/Z trebalo da bude tako je to Bart de finisao pre lomljenje teksta.53 Koncepcija interpretacije, koja se prilino neoekivano pojavila u S/Z a koju e Bart ubrzo nazvati itanjem, nije bila ni egzege za ali ni eksplikacija, nije trebalo da traga za jedinim, istinitim ili definitivnim smislom.5 Zato je oigledno bila shvaena po uzoru na Niea (to Bart, uostalom, uopte nije krio): nije trebalo u stvari da predstavlja davanje smisla tekstu, ve vie procenu od kakvog mnotva je on bio oblikovan.55 Ukoliko je, dakle, strukturalistika nauka trebalo da oisti itanje knjievnosti starih balasta auto ra, stvarnosti i istine utoliko je otrica poststrukturalistike kritike trebalo da se konano obrauna s dogmama hermeneutike, ali je Bartova vizija knjievnosti (i interpretacije) na kraju popri mila previe eklektian oblik.56 U njoj su se mogli uti kako glas
9 50 51 52 53 5 55 56 Upravo ovakav projekat itanja kao ponovnog pisanja teksta (lecturere criture) sadravao je S/Z. To je pominjao, izmeu ostalog, u: Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255256. U Teoriji teksta, objavljenoj 1973. godine. Pogledati: R. Barthes, Teoria tek stu, u: Wspczesna teoria..., op. cit., t. , sv. 2. Ibid., str. 189190. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 8. R. Barthes, Teoria tekstu, op. cit., str. 190. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 39. To, uostalom, i jeste jedna od tipinih osobina poststrukturalistikog naina miljenja.
Knjievne teorije XX veka

38

De Sosira, tako i Deride i kako Niea, tako i Malarmea. Autor S/Z je, na primer, pisao: [Knjievni] tekst je galaksija signifiants, a ne struktura sig nifi; on nema poetak; povratnog je karaktera; do njega se moe doi kroz razliite ulaze od kojih nijedan ne treba proglasiti glavnim; kodovi, koje tekst pokree, ocrtavaju se d ok l e p og l e d s e e, nereivi su (smisao u njima nikada nije podreen nekoj odluci, osim ako je kocka baena) ... Interpretacija, koju zahteva tekst direktno shvatan u svom mnotvu, uopte nije liberalna; ne radi se o doputanju vi eznanosti, o velikodunom pripisivanju svakom tekstu delia istine; uprkos svoj indiferentnosti radilo se o afirma ciji postojanja samog mnotva koje nije postojanje istine ... Ovu neophodnu afirmaciju ipak nije naroito lako postii, jer ako nita ne postoji izvan teksta, onda samim tim ne po stoji ni c el i na teksta.57 Iz dananje perspektive prihvaeni kao poststrukturalistiki, Bar tovi radovi su naroito pomenuti Od nauke do knjievnosti, S/Z, Smrt autora (1968), Od dela do teksta (1971), Teorija teksta (1973), Zadovoljstvo u tekstu (1973) ili Predavanje (1979)58 koje u nekom smislu rezimira sve ove promene takoe za poststrukturalizam na DELO/TEKST prema milje znaili znaajne problemskotermi nju poststrukturalistikih teoreti ara (naroito Rolana Barta, Julije noloke promene koje su vodile ka Kristeve i aka Deride), kategorija temeljnom preformulisanju pristu teksta, koja se nalazi kao opozicija pa knjievnosti. Bart je to lapidarno delu, pre svega je oznaavala pro izraavao konkretnim parolama, menu odnosa prema knjievnosti. samim tim proklamujui nunost A konkretno odustajanje od stati nog i predmetnog tretiranja knjiev promene teita i take gledita naj ne tvorevine (kao depozita znaenja vanijih za refleksiju o knjievnosti. korien za deifrovanje) u korist Dakle, bilo mu je stalo do prelaska: dinamike i procesualne koncepci s nauke na knjievnost, sa dela na je iste te tvorevine smatrane prak tekst, sa interpretacije na itanje, sa som beskonane proizvodnje smisla autora na itaoca i sa istine na za u kojoj uestvuje i italac, aktivni ko autor njegovih znaenja. dovoljstvo. Terminoloke korekcije ovde nisu znaile promene supstancijalnog karaktera, ve razliku u tretmanu knjievnog dela, pa ak i temeljne promene pogleda na svet teoretiara knjievnosti koji je postajao par excellence italac.
57 58 Ibid., str. 0. Spisak bibliografskih radova up. u Bibliografiji na kraju poglavlja.
Tekst

Bartovi poststrukturali stiki manifesti

X. Poststrukturalizam

39

S dela na tekst

Sloboda itanja

Autor kao skriptor

Protiv istine i objanjenja

Rekapitulirajmo: deklarisana ve u naslovu rada Od nauke do knjievnosti, promena preferencija u Bartovom sluaju trebalo je da oznai simboliki prelazak od nauke o knjievnosti (o ijim je inte resima brinuo pre svega ortodoksni strukturalizam) do knjievnosti koju su strukturalisti zagubili u svojim apstraktnim malim formu lama. Prelazak s d el a na tek st , na koji upuuje jo jedan naslov,59 oznaavao je odustajanje od tradicionalnog shvatanja knjievne tvo revine kao predmetnog, statinog i reproduktivnog dela koje je proizvod ili depozit znaenja u korist procesualnog, dinami kog i stvaralakog pristupa (tekstu). Bart je na taj nain podrivao tradicionalno shvatanje knjievnosti koje je zavisilo od mimetikih zahteva, suprotstavljajui mu dinamiku koncepciju teksta (pro cesa, prakse proizvoenja znaenja) usaenu jo u kreacionisti kom miljenju. Zatim, promena koja se manifestovala u prelasku s a inte r pret a c ij e na it anj e trebalo je da oznai oslobaanje ita nja od hermeneutikih prinuda, a naroito stega ispravnosti i dog me ispravne ili pravilne interpretacije u korist maksimalne slobode itanja. Slino je i prelazak s a autora na it ao c a koji je Bart proglasio simbolikom smru autora trebalo da oznai odbacivanje jedne od najvanijih dogmi diskursa o knjievnosti: tu maenja saglasnog s takozvanom namerom autora.60 Bart je ovde priznavao smisao postojanja samo subjektu koji postoji na papiru bezlinom skriptoru koji kao instanca iz teksta (i samo iz tek sta) nije imao nikakve pretenzije da nadzire procese proizvoenja smisla i koji je ostavljao itaocu neogranieno polje za isticanje. Na taj nain, oznaen italac trebalo je da postane sauesnik, pa ak i faktiki stvaralac znaenja knjievnog teksta, a ne istrajni tragalac za njegovim smislom. Naslov knjiice Zadovoljstvo u tekstu objav ljene 1973. godine, signalizirao je promene u Bartovim gleditima koje su zapoete jo u Kritici i istini, kad se odluno opratao od zah teva da knjievna kritika traga za istinom knjievnog dela. Reeni ce: nikada se ne pravdati, nikada nita ne objanjavati i naslada u itanju jami za svoju istinu61 govore ovde same za sebe. itanje (a ne interpretacija) knjievnog teksta je pre svega trebalo da priuti ulno (pa ak i erotsko) zadovoljstvo, a poloaj istraivaa, kritiara, interpretatora maksimalno se pribliavao poloaju prosenog itao ca teksta, u trenutku kada nalazi svoje zadovoljstvo.62 Autor S/Z je
59 60 61 62 R. Barthes, Od dziea do tekstu, Teksty Drudie, 1998, br. 6. Up. takoe, reenicu: Kao institucija, autor je mrtav, u: Rolan Bart, Zado voljstvo u tekstu, Gradina, Ni, 1975, str. 36, prevod: Jovica Ain. Ibid., str. 3. Ibid., str. .
Knjievne teorije XX veka

350

tako vraao nauci o knjievnosti ono to je, kako je tvrdio, ona do tada uporno potiskivala na marginu zadovoljstvo koje priinjava jezik a koje ona nikada nije cenila.63 Iznosei, dakle, stavove o uroenoj nestabilnosti znaenja i o slobodi itaoca da ga kreira, Bart je otvorio perspektivu za slobodni ju i kreativniju knjievnu kritiku. Zatim je, podjednako odluno od bacujui vetake podele na jezik i metajezik, tekst i komentar (pri marni i sekundarni tekst), izraavajui takoe uverenje o jednom jeziku koji povezuje knjievnost i itanje u jednoj zajednikoj prak si pisanja (criture) otvorio polje komentatorima knjievnosti za jeziko stvaralatvo. itava Bartova koncepcija je, dakle, trebalo da dovede pre svega do poputanja steg teorijskih normi, naroi to onih koje su ustanovili strukturalisti. Prema miljenju autora Za dovoljstva u tekstu, nije bilo mogue izgraditi optu teoriju teksta, a jedini mogu iskaz o tekstu je i sam trebalo da postane tekst.6

Prijatnost jezika

Fuko: subjekat i diskurs


Skoro ve pred kraj ivota Miel Fuko je veoma odluno tvrdio da nikada ... nije bio strukturalista,65 ali neki radovi ovog filozofa naroito s kraja ezdesetih godina isto toliko su ukazivali na sna ne uticaje strukturalizma koliko su svedoili o njegovoj borbi sa sve otrijom kritikom. Slino Rolanu Bartu, i Fuko je doiveo velike promene miljenja izmeu 1966. i 1970. godine, konkretno izme u Rei i stvari (1966) i Poretka diskursa (1970). Jo su se u ovoj, prvoj, knjizi mogle videti tendencije ka prevazilaenju ogranienja strukturalizma, iako se, meutim, mogao zapaziti i njegov veoma snaan uticaj. Zato je druga ve predstavljala radikalan raskid koji je ak i sam filozof neposredno izrazio. Iste te 1966. godine, kad su ak Derida i Rolan Bart irili svee ideje poststrukturalizma u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Miel Fuko je objavio jednu od svojih najuvenijih knjiga Rei i stvari.66 Ova knjiga, naroito kad se danas paljivo ita, takoe precizno sve doi o konfliktima strukturalizma i poststrukturalizma. Njena tema
63 6 65 66 R. Bart, Knjievnost. Mitologija. Semiologija, op. cit., str. 255258. R. Barthes, Od dziea do tekstu, op. cit., str. 19195. M. Foucault, Filozofia, historia, polityka..., op. cit., str. 299. M. Foucault, Les mots et les choses. Une archologie des sciences humaines, Paris, 1966; srp. izd.: Rijei i stvari. Arheologija humanistikih nauka, Nolit, Beograd, 1971, prevod: Nikola Kova.

Fuko i strukturalizam Rei i stvari

X. Poststrukturalizam

351

Iskazi elementarne jedinice diskursa pistm

Unutranji poredak diskursa

je bila istorija naunih ideja koje su nastale izmeu XVI i XIX veka, a metode analize naunih diskursa, kojima se Fuko ovde sluio, jo uvek su veoma podseale na nain miljenja poznat, na primer, iz Le viStrosovih radova on je, na primer, razbijao diskurse na elementar ne jedinice koje je zvao iskazima (noncs), ali je tragao za skrivenim zakonima koji su upravljali tim diskursima, a naroito u njima prisut nim neosveenim optim formama miljenja koje je nazvao episte mama (pistm).67 Takoe nije skrivao da ga usmerava potreba da se istorija ideja oisti od antropocentrikih naslaga i da se ta disciplina qu asinauno precizira. Analize koje je ovaj filozof izvrio ipak su se od nosile upravo na iskaze, a ne na apstraktne sisteme, i mada su diskursi koje je istraivao pokazivali duboko skrivene strukturalne pravilnosti, ipak su se vladali po sopstvenim zakonima, nezavisnim od spoljnih pri tisaka jezikog sistema iveli su po sopstvenom ritmu i dinamici, u neku ruku su se samostalno uspostavljali. Fuko je, osim toga, nastojao da ne zatvara svoja istraivanja samo unutar iskaza, ve je, takoe, is traivao relacije izmeu diskursa i vanjezike stvarnosti (koresponden cije, ressemblances). Meutim, njegovi pokuaji da definie unutranji poredak diskursa ipak su prouzrokovali da se on ubroji u ortodoksne strukturaliste. estoko se branio od takvih etiketa, moda najsnanije u tri godine kasnije objavljenoj Arheologiji znanja (1969) u kojoj je objanjavao i strategiju prihvaenu u Reima i stvarima: Ako sam govorio o diskursu, to nije bilo radi toga da bih pokazao da se mehanizmi ili procesi jezika tu u potpunosti odravaju. Vie je trebalo omoguiti da se u gustini verbal nih performansi pojavi razliitost moguih nivoa analize. Trebalo je pokazati da se pored metode lingvistike ... struk turacije ... moe uspostaviti jedan specifian opis iskaza, nji hovog obrazovanja i pravilnosti svojstvenih diskursu.68

Fukoova kritika strukturalizma

Ovde se dobro vidi da se autor Arheologije znanja prilino o tro suprotstavio strukturalistikom pogledu na svet. Ve na poetku ovog fiktivnog dijaloga sa imaginarnim oponentimastrukturalisti ma, smetenog na kraju knjige, obelodanjuje da se u itavoj knjizi trudio da se odluno ogradi od strukturalizma, ili bar od onoga to se obino pod tim podrazumeva. Takoe je uveravao da se nije pozivao na postupke jezikog opisa, niti se zalagao za formalizacije.
67 68 Pojam pistm je takoe ukazivao na srodnost s LeviStrosovim struktura ma uma. M. Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 1998, str. 21, prevod: Mladen Kozomara.
Knjievne teorije XX veka

352

Jedino tvrdio je za im je mogao da traga u strukturalnim ana lizama bili su disciplina i efikasnost, ali ak ni u tome nije uspeo jer je i sama oblast njegovog interesovanja pruala otpor bilo kojem unapred nametnutom poretku, pri emu njeno bogatstvo nepresta no izmie shemama. Dakle, jedino to mu je preostalo jeste to da svoju nemo prerui u metodu i ova reenica se moe smatra ti najkraom i najlapidarnijom formulom koja je govorila o uzroku promene u nainu miljenja ovog filozofa.69 U Arheologiji znanja Fu ko, dakle, nije vie tragao za skrivenim porecima razliitih diskursa koji funkcioniu u kulturi, ve se programski koncentrisao na njiho ve epistemoloke preseke. Takoe je zahtevao da se diskursi vie posmatraju kao prakse koje se sastoje od diskurzivnih dogaaja i da se panja usmeri na primere, pauze, pragove, granice, transforma cije, diskontinuitete i materijalnosti. Dakle, bez obzira na to to je kao jedinica diskursa ovde i dalje ostao pojedinaan iskaz (nonc), Fuko, ipak, ne samo to u ovom sluaju nije podlegao iskuenju po vezivanja iskaza sa onim optim formama saznanja (epistemama), ve im je ak pripisao vremenske i prostorne aspekte. Filozof se ograivao i od takvih istraivanja diskursa koja su donosila gotove sinteze (kao to su, na primer, razvoj, uticaj, tradicija i sl.). I, na kra ju nemilosrdno je ogoleo skrivene elje strukturalista, piui: Bilo je sasvim normalno da vi branite prava jedne kontinu irane istorije, otvorene istovremeno i za rad teleologije i za neograniene procese uzronosti. Ali to nipoto nije bilo ra di toga da bi ona bila zatiena od strukturalne invazije koja bi ignorisala njeno kretanje, spontanitet i unutranji dinami zam. Vi ste zapravo hteli da obezbedite moi jedne konstitu tivne svesti, poto su upravo one bile dovedene u pitanje.70 Ali je tek u Poretku diskursa predavanju odranom prilikom preuzimanja katedre na Collge de France71 objavljenom 1971. go dine, Fuko izneo svojevrstan manifest koji je pre svega imao politi ki izraz, ali se mogao shvatiti i kao antistrukturalistiki. On se ovde koncentrisao na procedure koje su kontrolisale i ograniavale pro cese stvaranja diskursa u drutvima naroito procedure iskljuiva nja, odnosno zabrana koje su se posebno odnosile na sfere politike, seksualnosti, kao i na govor psihiki obolelih ljudi. Najopresivnije principe kontrole proizvodnje diskursa u ljudskoj istoriji, prema
69 70 71 Ibid., str. 213. Ibid., str. 218. Predavanje je odrano 2. decembra 1970. godine.

Epistemoloka presecanja diskursa

Poredak diskursa

Procedure iskljuivanja

X. Poststrukturalizam

353

Kriza subjekta

Ko je autor?

Autor kao jedna od sistematizu juih instanci

njegovom miljenju, doneo je nauni diskurs sa, za njega, veoma karakteristinom ogromnom tenjom za istinom72 isti onaj pod ijim se uticajem formirao lingvistiki a zatim i knjievnoteorijski strukturalizam. Poseban motiv u Fukoovim razmiljanjima takoe je zauzimao problem subjekta, odnosno kako je to direktno izneo u Arheolo giji znanja pojava krize subjekta.73 ivo uestvujui u raspravi o statusu subjekta koja se odvijala u Francuskoj ezdesetih godina,7 ovaj filozof je pokrenuo i problem koji je bio veoma bitan za teoriju knjievnosti tanije: pitanje statusa autora u knjievnoteorijskom diskursu. Za njegov tekst Ko je autor? iz 1966. godine inilo se da verno sekundira Bartovoj Smrti autora. Za Fukoa je autor, ili pre autor, predstavljao samo konstrukciju diskursa i njegovu funkciju nije bio shvatan kao davalac diskursa i nije mogao da ima vlast nad njim. Filozof je u autoru pre svega video instancu koja klasifi kuje i unapred namee naine postojanja i funkcionisanja iskaza u drutvu. Autorovo pravo vlasnitva nad svojim delom takoe je determinisalo sutinu knjievnosti i koilo slobodu interpretacije. Prema Fukou, autor je postajao hipotetika pozadina kompaktno sti iskaza zahtev za podudaranjem sa intencijom autorskog iska za, podreivao je principu celovitosti.75 Slino Bartu, ni Fuko, tako e, nije uopte iao ka uklanjanju autora iz diskursa. Vie mu je bilo stalo do slabljenja njegovog uticaja bio je to prelazak s funkci je glavnog kontrolora i distributera znaenja na funkciju samo jed ne od moguih sistematizujuih instanci.

Otvaranje semiologije
Za Rolana Barta i druge francuske poststrukturaliste, 1966. godina pokazala se prelomnom iz najmanje nekoliko razloga od tada e oni kritici podvrgavati ne samo strukturalizam (u De Sosirovoj i LeviStrosovoj varijanti) ve i strukturalnu semiologiju kao nauku
72 73 7 75 Fuko je jo i ranije opisivao mehanizme represije psihikih bolesnika pomo u klinikog i filozofskog diskursa. Pogledati u: Miel Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980, prevod: Jelena Staki. Miel Fuko, Arheologija znanja, op. cit., str. 219. Ovu pojavu detaljnije opisujem u knjizi Dekonstrukcja i interpretacja, op. cit., deo: Kres mitu nadzorcy. Pogledati, takoe, G. Raulet, Kryzys podmiotu, Colloquia Communia, 1986, nr 5. M. Foucault, Kim jest autor?, op. cit., str. 37.
Knjievne teorije XX veka

Kritika strukturalne semiologije

35

o sistemima znakova i optim znaenjskim formama. Naroito e naruiti postulate istraivanja optih uslova nastanka znaenja, odvojeno od njihove semantike sadrine. Bart e to postepeno i niti ve u tekstovima objavljenim izmeu 1967. i 1970. godine, ali je moda najubedljivije izrazio svoju sumnju prema tradicionalnoj semiologiji u delima izdatim od 1970. godine. Sigurno je to najradi kalnije uinio u asu kad ga je oarao Japan. Ako je, kako se seamo, glavni greh novih mitologija, prema Bar tovom miljenju, to to one nisu predstavljale znakove onakvim kakvi su, ve su im krale prvobitan smisao i davale sopstveni, onda on u svetu zapadne kulture (osim malih izuzetaka u knjievnosti) uistinu nije pronalazio prostore slobodne od te vrste manipulacije. Otkrio je, meutim, svet, odnosno semiotiki univerzum u kojem kako je to definisao znakovi postoje u svom arbitrarnom obliku i zahvaljujui kojem su se mogle uvideti potpuno nove perspektive koje su se poja vile pred semiologijom. To je bio upravo Japan, kome je Bart posvetio neobian semioloki (zapravo, antisemioloki) traktat pod naslovom Carstvo znakova.76 Ovo delo je inaugurisalo naredni (tekstualni) pe riod u njegovim radovima i zapoelo fazu veoma otre kritike struk turalne semiologije (one kojom se on, takoe, do tada bavio), kao i koncepcije znaka na kojoj je zasnivao svoje ranije zakljuke. To, me utim, uopte nije znailo da su znakovi prestali da ga fasciniraju. Ba naprotiv koliko je u Mitologijama govorio o tome zato ne voli znakove, toliko je u Carstvu znakova upravo nastojao da iskae zato ih voli.77 Razlika na kojoj je insistirao bila je ona izmeu zapadnog i istonog sveta, koja se moe videti u odnosu prema znakovima i u na inima njihovog korienja. U zapadnom svetu kako je to precizno pokazivao u Mitologijama vetaki stvorenim znakovima pridavana su obeleja prirodnosti. Na Dalekom istoku, meutim, znaci su zaista bili prirodni nisu se pretvarali da su neto drugo, ve su samo bivali sobom, nije im nalagano da upuuju na neko skriveno signifi, nije se uporno tragalo za potpunim smislom. I, koliko je zapadni sistem revnosno iao ka tome da popuni znakove sadrinom oznaitelja, to liko mu se Japan inio kao kultura praznih znakova: smisaone prazni ne. Ova praznina je fascinirala autora Mitologija kao svojevrstan anti dot semiotikim zloupotrebama Zapada viku znaenja, nervozi u
76 Objavljeno u enevi 1970. godine. Roland Barthes, Carstvo znakova, August Cesarec, Zagreb, 1989, prevod: Ksenija Janin. Bart je prvi put posetio Japan u maju 1966. godine, ali je kasnije tamo odlazio jo dva puta u prolee 1967. godine i izmeu 1967. i 1968. godine. Govorio je o tome u jednom intervjuu. Up. Oeuvres compltes, red. . Marty, Paris, 19931995, t. 2, str. 1003.

Semiotiki univerzum

Carstvo znakova

Bart i znaci

Znak u kulturi Istoka

77

X. Poststrukturalizam

355

Bartova vetina fragmenta

Polisemija

Semantika praznina

traenju istine, loim formama pomou kojih je vladala ideologija. U japanskoj kulturi je tada video mogunost ienja i veoma vaan nauk za zapadnu misao. Ova iskustva su rezultirala novom etapom u njegovom razmiljanju o knjievnosti kao pisanju (criture) dakle, o tekstovima osloboenim prinude posedovanja smisla. Pod njihovim uticajem promenio se i njegov nain pisanja o knjievnosti od tada je najradije koristio umetnost fragmenta u velikoj meri in spirisanu japanskim haikuom.78 Bartov pogled na proces stvaranja znaenja u knjievnosti tako e se bitno promenio 1970. godine, to svedoi ve ranije pomenu ta uvena knjiga S/Z koja je predstavljala specifian zapis itanja pri povetke Sarazen Onore de Balzaka. Koliko su Barta na etapi Uvoda u strukturalnu analizu pripovetke pre svega interesovali mehanizmi nastajanja denotacije i konotacije, toliko je ovde uveo trei termin koji je obelodanjivao njegov ve definitivno anarhian odnos prema semantikim pitanjima a to je mnotvo. Naime, nisu mu bili do voljni zahvati koji su se zasnivali na proirenju znaenjskog polja i njegovom obogaivanju polisemijom polisemija je, kako je tvrdio, na kraju uvek bila ograniavana nekim nadreenim principom koji je ureivao i svodio mnotvo znaenja na konkretan broj. Omogua vala je, dakle, samo ogranieno razmnoavanje znaenja.79 Sada ga je interesovala samo beskonana i neograniena igra znaenja knji evnosti osloboena od vladavine bilo kakvih sistema. Izjanjavao se o njoj skoro ekstatiki kao o mnotvu poetaka, otvaranju mree, beskonanosti jezika ili o slici trijumfujueg mnotva koju nee osi romaiti nikakva prinuda predstavljanja. Knjievni tekst je sada za njega bio galaksija signifiants, a ne struktura signifi.80 Ove usiljene krilatice u tom trenutku trebalo je da izraze Bartov odnos ne samo prema knjievnosti kao tekstu (tekstovima) nego i prema procesu i tanja. I kao to je knjievni tekst za njega predstavljao neogranien potencijal znaenja (to se uopte, ma kako se upravo inilo, nije kosi lo s njegovom ljubavlju prema japanskoj praznini ta moe biti vie neogranieno u svom stvaralakom potencijalu od same praznine?), tako se i proces itanja pokazivao kao prostor za itaoevu slobodnu
78 Pogledati o tome: M. P. Markowski, Midzy fragmentem a powieci, czyli za co kocham Rolanda Barthesa, Teksty Drugie, 1990, br. 2. Pogledati, tako e, Bartove knjige pisane posle 1970. godine, a naroito Zadovoljstvo u tekstu (1973) i Fragmenti ljubavnog diskursa (1977). R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 3. Termin razmnoavanje (dissmination) tu je za oznaavanje neograniene semioze; koristio ga je i ak Derida. Pogleda ti, naroito: J. Derrida, La dissmination, Paris, 1972. R. Barthes, S/Z, op. cit., str. 390
Knjievne teorije XX veka

79 80

356

kreaciju teksta posutog zvezdama,81 kao i naravno za iskustvo zadovoljstva. Ovde se, dakle, veoma radikalno promenio Bartov je zik, kao i njegov odnos prema semiolokoj terminologiji koja se jo samo tu i tamo javljala, ali u stvari u takvoj, moglo bi se rei, prevrat nikoj formi. Na taj nain je, na primer, bio preobraen i naruen pojam koda koji se i dalje bogato smetao na stranicama S/Z, ali ni po emu nije podseao na nekadanji kod semiotiku aparatu ru poretka i regulisanja toka komunikacije. Bart se prilikom itanja Balzakove pripovetke u stvari sluio s pet kodova, tj. tanije reeno kodova (Empirije, Osobe, Nauke, Istine i Simbola), ali to nisu bi li toliko vrsti i precizno organizovani kompleksi pravila, koliko vie slobodni glasovi (voix) koje pripovetka pokree i koji u njoj neko vreme odzvanjaju82 a koje italac moe (iako, uopte, ne mora) da u je. Tako shvaeni glasovi samo su otvarali potencijalne mogunosti otkrivanja smisla i proirivali kako je to poetski definisao autor S/Z semantiko polje dokle je pogled sezao, oznaavajui vie prostor beskrajnog grananja (ili upravo razmnoavanja) znaenja nego bi lo kakvog njihovog ograniavanja. Tako se preobraavala i evoluirala Bartova semiologija, a proces ovih promena opisao je i u Predavanju iz 1977. godine.83 Sa semiologije kao sredstva drutvene kritike kori ene za istraivanje jezika koga mui vlast, preao je na negativnu i aktivnu semiologiju, fasciniranu formama jezike praznine, koja je titila znakove od mogunosti njihovog potpadanja pod vlast sistema i koja je odustala od privilegije da bude metajezik. Ovakva vizija je trebalo da, u punom smislu te rei, prilagodi semiologiju knjievno sti;8 na taj nain je, dakle, Bart takoe realizovao svoj raniji postulat o preobraaju strukturaliste u pisca. Promena stava o zadacima semi ologije u njegovom sluaju je bila veoma jasan signal da nailazi potpu no nova epoha za samu semiologiju, ali i za nauku o knjievnosti. Ovu novu (poststrukturalistiku) semiologiju autor Predavanja je de finisao na sledei, pomalo sumanut, nain: Rado bih semiologijom nazvao niz operacija u okviru ko jih je mogue pa ak i unapred kao cilj postavljeno igra nje sa znakom kao odslikanom zavesom, a moda ak i fik cijom.85
81 82 83 8 85 Ibid., str. 7. Na kraju ih je upravo tako nazivao glasovi, a ne kodovi. Pogledati: ibid., posebno str. 5556. Pogledati: R. Barthes, Wykad, Teksty, 1979, br. 5. Ibid., str. 2227. Ibid., str. 27.

Pet Bartovih kodova

Negativna i aktivna semiologija

Nova definicija semiologije

X. Poststrukturalizam

357

A na drugom mestu je pisao: Semiologija o kojoj govorim je istovremeno i negativna i aktivna. Neko ko je itav ivot, i u dobru i u zlu, posvetio razmatranju tog udovita, jezika, moe samo da bude fa sciniran formama njegove praznine a ona je potpuna su protnost njegovoj dubini.86 Bartova reforma semiologije je, dakle, nesumnjivo izvrena prihvatanjem svih podsticaja koji su potekli iz promiljanja prirode pisanja. Pravo pisanja je apodiktinoj nauci o sistemima znakova pri pisivalo delovanje meu razlikama, moglo ju je sauvati od dog matizacije, od shvatanja sebe u kategorijama univerzalnog diskursa koji ona nije, osveivalo je njen besmisao konstruisanja metajezi ka.87 Na taj nain se znak oslobaao od sistemskih pravila koja mu je nametnuo De Sosir i od logikih poredaka u koje je verovao Pirs. Ostajao je, meutim kako je to formulisao Bart znak (u) imagina ciji koji je jedino stvarao privid verovatnoe i nesigurnosti istine.88 Poput Rolana Barta, i Julija Kristeva (ro. 191)89 je u isto vre me podvrgavala kritici tradicionalnu semiologiju zasnovanu na De Sosirovom modelu, podreenu pre svega komunikacionoj teoriji znaka. U okviru te teorije kako je primeivala znak, a pre sve ga tekst, odnosno struktura znakova, bio je shvatan kao zatvorena i zavrena tvorevina, mrtav predmet komunikacione razmene. Po iljalac ga je zaista predavao primaocu, ali u sutini je itav proces komunikacije bio odvojen od stvarnih uticaja partnera u inu komu nikacije i sveden na apstraktne sheme razmene. Naruavajui semi oloki model komunikacije, koji podreuje knjievnost mehanizmi ma razmene a ne stvaranja smisla,90 Kristeva se pozicionirala (slino Bartu) na onoj strani semiologije koja se obino u Francuskoj ve ne ko vreme, po uzoru na ora Munena, naziva semiologijom znae nja (za razliku od semiologije komunikacije).91 Prema miljenju francuske teoretiarke, ovo podreivanje knjievnog teksta operaciji
86 87 88 89 90 91 Ibid., str. 2. Ibid. Ibid., str. 26. Ovde valja pomenuti znatno raniji Bartov tekst na koji se, u ovom sluaju, na neki nain vraao, a radi se o: Znak w wyobrani (1963) koji se nalazi u antologiji Mit i znak, op. cit. Bila je, uostalom, ezdesetih godina slualac njegovih seminara. Pogledati o tome: J. Kristeva, Ideologia dyskursa o literaturze, u: Wspcze sna teoria bada literackich..., op. cit., t. . deo 2. Pogledati: G. Mounin, Introduction la smiologie, Paris, 1970, str. 11. Na to skree panju i Z. Mitosek, Teorie bada literackich, Warszawa, 1998, str. 259.
Knjievne teorije XX veka

Privid verovatnoe i nesigurnost istine

Kritika tradicionalne semiologije Julije Kristeve

Sheme razmene

Semiologija znaenja

358

razmene smisla i stvaranje od istog tog teksta robe, skrenulo je pa nju s prakse stvaranja smisla te, dakle, sa stvaralakog rada koji se odvija u jeziku.92 Knjiga koju je Kristeva objavila 1969. godine pod naslovom Smeitik. Recherches pour une smanalyse,93 zbirka njenih ranijih tekstova, predstavljala je neku vrstu manifesta koji je proklamovao hitnu potrebu rekonstrukcije semiologije koja je, pak, u tradicionalnoj formi ve ispunila svoj zadatak. Meutim, Kristeva je moda jo snanije taj stav iznela u radu Ideologija diskursa o knjievnosti, objavljenom godinu dana kasnije. Strukturalnoj se miologiji je ovde zamerala pre svega preveliku formalizaciju.9 ak ni prelazak na transformacionu semiologiju po modelu omskog (kao u sluaju naratologa)95 nije, prema njenom miljenju, uspeo da sauva semiologiju od okotavanja u mrtvim modelima. Kristeva je ovde zabeleila i veoma vaan trenutak preokreta koji je doneo ka ko krizu strukturalizma tako i krizu strukturalne semiologije. Tako je pisala: Dostiui danas kulminacionu taku u diskursu formal ne poetike koja je, meutim, nemona pred za nju nepro bojnim zidom jezika i predstave, formalna, lingvistika metoda zasipa trite knjievnim poluproizvodima koji pretenduju na naunu pozitivnost, ali se mimoilaze sa spe cifinim znaenjskim radom koji je razbijao predstavu, kao i s njegovim poloajem u istoriji.96 Prema miljenju teoretiarke, tradicionalno shvaena semiologi ja97 je ve ispunila svoj istorijski zadatak u teoriji knjievnosti. Skre nula je panju na specifian karakter jezikog materijala i postala deo opte teorije znakova (semiotike). Upravo je ova teorija poev od antikog vremena u zapadnoj tradiciji uvek pratila epistemologiju za koju je smisao postajao jednom zauvek ustanovljena injenica. Me utim, opet poinjui od Frojdovih dostignua, semiotiku treba shva titi kao vrstu semantike analize te, dakle, discipline koja istrauje ono to je epistemologija uvek potiskivala iz svog polja interesovanja:
92 93 9 95 96 97 Kristeva je tada, kao i mnogi francuski intelektualci u to vreme, bila pod ve oma snanim uticajem Marksove filozofije, to se jasno ispoljavalo u retorici njenog iskaza. Izdata 1969. godine u Parizu. Pogledati, takoe, raniji tekst Kristeve: La smiologie: science critique ou critique de la science, La nouvelle critique, 1968, septembar. Pogledati: Strukturalizam (II). J. Kristeva, Ideologia dyskursu o literaturze, op. cit., str. 182. Odnosno, u ovom sluaju De Sosirova.

Ideologija diskursa o knjievnosti

Kritika formalne metode

X. Poststrukturalizam

359

Proizvodnja smisla

Proi zvo d nju s m isl a, pre nego to je on postao izgovo ren smisao, njegov r ad, pre nego to je nastao proiz vo d.98 U tom trenutku najvaniji zadatak semiologije Kristeva je defini sala kao istraivanje proizvodnje smisla u praksi stvaranja znaenja semanalize.99 To ne samo to je stvaralo mogunost pokretanja problematike koja je do tada imala marginalan status ve je i prualo konkretnu ansu samoj semiologiji koja je u dotadanjoj formi ve iscrpela svoje mogunosti. Semanaliza je, pak, onako kako ju je u to vreme shvatala Kristeva, trebalo da predstavlja disciplinu koja je pot puno u skladu s tadanjim vremenom svoj projekat obnove semio logije teoretiarka je realizovala veoma eklektiki: u njoj su odzvanja le tadanje Lakanove reinterpretacije Frojdove misli (koju je Kristeva posle ponovo interpretirala), inspiracije Bartom i Deridom, kao i im pulsi koji su poticali od avangardne knjievnosti (Lotreamona, Ma larmea, Dojsa, Artoa i Bataja) koje je ve izvesno vreme pronicljivo prouavala.100 Autorka La rvolution du langage potique (Revolucija poetskog jezika) priznavala je knjievnosti podjednako bitnu ulogu kao Bart ili Derida; prema njenom miljenju, avangardno pisanje je ve i samo uspelo da narui vernost sistemskoj nauci o znakovima, ak i pre nego to je to uinila radikalna kritika semiologije koja je vrena direktno.101 Na kraju je, dakle, prema francuskoj teoretiarki, knjievni tekst postupak proizvodnje smisla koji je pronalazio svoj nastavak u postupku itanja, koji je u izvesnom smislu pokretao i na stavljao stvaralaki proces zapoet u samom tekstu.102 Teorija teksta, koju je stvorila Kristeva, ovde je veoma izrazito nailazila na poglede na tekst njenog uitelja Rolana Barta. Ova teori ja je trebalo da uzima u obzir isto tako specifine osobine subjekta u duhu Frojdove analize (u Lakanovoj verziji) koja je u procesu formiranja subjekta poseban znaaj pridavala sveri signifiant. Pre ma Lakanu, ovek je jo pre nego to je doao na svet a takoe
98 J. Kristeva, op. cit., str. 182. 99 Termin Kristeve. 100 Pogledati, takoe: J. Kristeva, Kilka problemw semiotyki literackiej (na marginesie tekstu Mallarmgo: Rzut komi) u: Wspczesna teoria ba da..., t. , deo 2: Literatura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Ba dania intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, drugo izdanje, Krakw, 1996. Tekst Kristeve je iz 1972. godine. 101 Vie mesta ovoj kontestirajuoj ulozi avangardne knjievnosti Kristeva je po svetila u knjizi: La rvolution du langage poetique. Lavantgarde la fin du XIXe sicle. Lautramont et Mallarm, Paris, 197. 102 Pogledati o tome posebno poglavlje: La productivit dite texte u knjizi Kriste ve Smitik. Recherches pour une smanalyse, Paris, 1969.

Semanaliza

Uloga knjiev nosti u kritici sistemske nauke o knjievnosti

Teorija teksta Kristeve

360

Knjievne teorije XX veka

i posle smrti ve uvek i j o uvek bio upregnut u lanac simbo la u igru signifiant, i to jo pre nego to je uspeo da se upozna s njenim pravilima.103 Na osnovi tih koncepcija, knjievni tekst nije imao zadatak da prenosi nikakvu skrivenu dubinu ili istinu jedi na njegova istina, ili pre istina, bio je sam proces raanja smisla. U ovom sluaju naroite osobine pokazivao je poetski govor s ob zirom na svoju sposobnost da se vraa na ono to je prethodilo i nu simbolizacije odreenoj ulnotelesnoj sferi koja se ispoljava u zvuku ili ritmu. Upravo je ovaj predverbalni nivo (koji Kristeva naziva semiotikim), slian po svom funkcionisanju radu sna u Frojdovom smislu,10 trebalo da uslovi ulazak subjekta u simbo liki poredak. Istovremeno je semiotinost ipak obavljala negativnu funkciju prema strukturi jezika i komunikacionoj konvenciji ra zarala je simboliki poredak izazivajui destrukciju kodova i zna enja. Upravo se tako deavalo u savremenoj avangardnoj knjiev nosti koja je dovodila jezik do granice izraajnosti i do potpunog raspadanja znaenja. Ovo integrisanje semiotikog u simboliki po redak ipak je, prema miljenju Kristeve, bila najvanija osobina po etinosti.105 Veoma vanu ulogu u koncepciji autorke La rvolution du language potique igralo je i razlikovanje dva tekstualna nivoa: genoteksta i fenoteksta.106 Genotekst je u ovom sluaju oznaavao upravo ovaj proces beskonanog, predjezikog generisanja znaenja (jo pre nego to je nastalo znaenje). A fenotekst se ve odnosio na gotov tekst fenomen jezikog karaktera. Ovo razlikovanje je teore tiarku na kraju dovelo do formulisanja definicije knjievnog teksta kao jezikog postupka tokom kojeg genotekstualne operacije vre ingerenciju nad sferom fenoteksta.107
103 J. Kristeva, op. cit., str. 18. Pogledati, takoe: J. Lacan, crits, Paris, 1966, str. 68. 10 Pogledati, takoe: J. Kristeva, Kilka problemw semiotyki literackiej, op. cit., str. 178179. 105 Koncepcija knjievnosti Kristeve je ovde bila veoma izrazito podreena La kanovoj terminologiji, mada je Kristeva u izvesnoj meri modifikovala razli kovanja koja je uveo Lakan. Up. takoe: Psihoanaliza i Feminizam, naroito podnaslov Postmodernistiki feminizam. 106 U ovom sluaju, Kristeva je koristila terminologiju sovjetskih istraivaa aumjana i Soboleve. Up. J. Kristeva, Kilka problemw..., op. cit., str. 183. 107 Ibid., str. 183187. Manjevie u isto vreme, Kristeva je analizirala i isto tako shvaenu dijaloginost knjievnosti, na ije istraivanje ju je inspirisao pre svega Mihail Bahtin odnosno proces nastajanja teksta kao apsorbovanja, transformacije i prenoenja raznih ve postojeih tekstova u kulturi. Ova pojava, nazvana intertekstualnost, sasvim sigurno donela joj je najveu sla vu u okviru nauke o knjievnosti, jer je bila smatrana inicijatorkom snane knjievnoteorijske struje intertekstualnih istraivanja. I ovde su Kristevu
X. Poststrukturalizam

Semiotiki (predverbalni) nivo

Genotekst / fenotekst

361

Ideoloka eksploatacija knjievnosti

Smisaona produktivnost knjievnosti

I Bart i Kristeva su zapravo sedamdesetih godina poeli dosled no da preispituju strukturalnu semiologiju uviajui u njoj jo je dan izvor scijentizma.108 Oboje su, takoe, tragali za mogunostima prevazilaenja vrstih okvira koje je strukturalizam nametnuo semi ologiji koristei, izmeu ostalog, iskustva avangardne knjievnosti kao revolucionarne, subverzivne aktivnosti koja vri svojevrsno razbijanje ustaljenih jezikih normi.109 U tekstu pod naslovom Ideo logija diskursa o knjievnosti Kristeva je ve veoma otro i radikalno istupala protiv strukturalizma. Smatrala ga je jednom od varijanti neokantizma, koja je vodila ka ideolokoj eksploataciji knjievno sti pomou podreivanja diskursa o knjievnosti lingvistici.110 Pa, ak kako je tvrdila ni put prelaska od strukturalne lingvistike do transformativne lingvistike (omskog), sad posmatran, nije bio u stanju da oivi i oslobodi teoriju knjievnosti od uticaja lingvistike i od pritisaka koje je ona nametala. Strukturalizam je dostigao kul minaciju u diskursu formalne poetike koja je ipak nemona pred za nju neprobojnim zidom jezika i predstave.111 Jedina ansa za teoriju knjievnosti sada je bilo odstupanje od statinog, sinhronij skog strukturalizma i prelazak na put istraivanja istorijske smisa one produktivnosti knjievnosti. Upravo je taj korak predstavljao veoma dosledan prelazak teoretiarke na stranu poststrukturalizma koji se bar za izvesno vreme, takoe, pokazao kao prelazak na pro movisanje teorije intertekstualnosti.

108

109 110 111

uglavnom interesovale semantike promene u knjievnom tekstu (naroito u tekstu romana), a pre svega transformacije elemenata ranijih tekstova (naro ito raznih citata i kliea) koji su apsorbovani i postaju integralni deo novog teksta. Pogledati o tome, na primer, J. Kristeva, Problemy strukturowania tekstu, Pamitnik Literacki, 1972, sv. . Drugaiji predlog reformisanja semiologije kroz njenu transformaciju u gra matologiju (odnosno, nauku o pismu), gotovo istovremeno, dao je ak Deri da. Zbog nedostatka prostora ovde neu govoriti o Deridinoj koncepciji, a za interesovane upuujem na njegove knjige Pismo i rnica, Warszawa, 200, O gramatologii, op. cit., kao i tekstove: Sygnatura, zdarzenie, kontekst, u: Marginesy filozofii, Warszawa, 2002, kao i: Smiologie et grammatologie, Social Science Information, 1968, br. 3. Pogledati, takoe: Dekonstrukcija. Bart je o tome govorio, izmeu ostalog, u: Wykadzie..., op. cit.,str. 1213. Pogledati: J. Kristeva, Ideologia dyskursu o literaturze, op. cit., str. 177. Op. cit., str. 182.
Knjievne teorije XX veka

362

Kristeva: u pravcu intertekstualnosti


Prie o tome kako je polovinom ezdesetih godina mlada teoretiar ka bugarskog porekla Julija Kriste va upoznavala uesnike seminara koje je vodio Rolan Bart s teo rijama Mihaila Bahtina ve pripa daju istoriji. Kristevu je tada kod Bahtina naroito fascinirala otvo rena mogunost da se dinamizuje strukturalizam. Ovu dinamizaciju omoguavala je Bahtinova koncep cija rei u knjievnosti, u skladu s kojom ona vie nije bila mrtva taka u prostoru smisla, ve se po kazivala kao preklapanje tekstu alnih povrina i koja je obeloda njivala svoju dijaloku strukturu. Upravo je Bahtin bio taj, prema miljenju Kristeve, koji je otkrio da je svaki tekst izgraen od mo zaika citata, da on nastaje putem apsorbovanja i transformacije drugog teksta i da, zahvaljujui tome, funkcionie na odreen na in u istoriji i drutvu.112 Ovakvo miljenje teoretiarka je iznela 1968. godine i upra vo se ova godina uzima kao oficijelan poetak pojavljivanja termina intertekstualnost u knjievnoteorijskom diskursu.113 Tekst Kriste ve pod naslovom Problemi strukturiranja teksta ne samo to je do neo definiciju teksta kao svojevrsne permutacije tekstova (ukrtanja i neutralizovanja u okviru jednog teksta mnotva iskaza koji poti u iz drugih tekstova), ve je Kristeva ovde definitivno promenila
INTERTEKSTUALNOST u znaenju koje je ovom terminu dala Julija Kristeva 1968. godine, pozajmljenom od Mihaila Bahti na koncepcija, prema kojoj sva ki knjievni tekst apsorbuje u sebe ranije tekstove tako da predstavlja mreu razliitih pozajmica (cita ta, kliea i sl.) koje su se u njemu naslagale. Intertekstualna analiza ima zadatak da izdvoji te pozajmi ce tumaei na taj nain proces nastajanja teksta. Koncepcija inter tekstualnosti je iz osnova promeni la poglede na izvore knjievnosti. Tako, prema miljenju najradikal nijih intertekstualista, ne postoji ist (neposredovan) izvor knji evnosti, jer na putu izmeu je zika i sveta stoji ranija upotreba date rei ili opisa date stvari ili sta nja. U tom smislu se koncepcija intertekstualnosti odluno suprot stavlja idejama mimetinosti i in tersubjektivnosti knjievnosti. 112 Pogledati: J. Kristeva, Sowo, dialog, powie, op. cit. Pogledati: Bahtin. 113 J. Kristeva, Problemy strukturowania tekstu, op. cit. O teoriji intertekstualno sti pogledati, posebno: H. Markiewicz, Odmiany intertekstualnoci, u: Li teraturoznawstwo i jego ssiedztwa, Warszawa, 1989, i: Prace wybrane, t. : Wymiary dziea literackiego, Krakw, 1996; M. Gowiski, O intertekstual noci, u: Poetyka i okolice, Warszawa, 1992; R. Nycz, Intertekstualno i jej zakresy: teksty, gatunki, wiaty, u: Tekstowy wiat. Poststrukturalizm a wied za o literaturze, Krakw, 2001; G. Genette, Palimpsesty, u: Wspczesna teo ria bada literackich za granic..., op. cit., Krakw, 1996, t. , deo 2.
X. Poststrukturalizam

Kristeva na Bartovom seminaru

Uticaj Bahtina

Poetak razvoja termina inter tekstualnost

363

Analiza strukturiranja teksta

i najvanije poglede na knjievnost koji su izgraeni na osnovi strukturalizma. Uostalom, njene koncepcije su se oito uzajamno dopunjavale s Bartovim idejama iz tog perioda nije joj, naime, bi lo stalo do opisa unutartekstualnih struktura, ve do analiziranja strukturiranja teksta, ne do analize delaobjekta, ve do istraiva nja tekstaprocesa, napokon do prakse kroz koju knjievni tekst proizvodi smisao, a ne do razmene smisla tokom interpretacije. In spiraciju je i u ovom sluaju pronala pre svega u Bahtinu. Upravo je Bahtin, naglaavala je Kristeva, kao jedan od prvih zamenio statinu segmentaciju teksto va modelom u kojem knjievna struktura nije neto zatee no ve se stvara u odnosu na druge strukture.11 Za nju je misao ruskog teoretiara bila veoma inspirativna i u tom pogledu jer je pokazivala kako se moe prevazii apstrakcija, ka ko se mogu dovesti u pitanje zvanini lingvistiki kodovi i zakoni, a zatim pronalaziti prie i moralnost ugraene u dinamiki proces pro izvoenja tekstualnih znaenja. Ova misao je takoe omoguavala da se otkrije vieslojnost rei i njena svojevrsna logika koja prevazi lazi logiku kodifikovanih iskaza i ostvaruje se izvan zvanine kultu re. Ideja tekstaprocesa i teorija intertekstualnosti bile su usmerene ne samo protiv ironinosti ortodoksnog strukturalizma ve i protiv tradicionalnog shvatanja knjievnosti pomou mimetikih i inter subjektivnih kategorija, dok koncepcija koju je predlagala Kristeva nije trebalo da slui samo konstruisanju nove pojmovne mree, u ko ju je mogla biti smetena i knjievnost,115 ve je bila planirana kao prilog istraivanjima dinamike stvaranja tekstualnih znaenja pro cesu koji je izmicao bilo kakvoj unifikaciji. U ovom procesu deavale su se razliite semantike transformacije kojima su podlegale iskaza ne strukture, pa ak i fragmenti ve postojeih tekstova (kliei). Raa nje smisla u novom tekstu za Kristevu je pre svega predstavljalo dodi rivanje razliitih znaenja i tradicija i to je najvanije taj proces se nikada nije zavravao. Ona je u njemu videla i aktivnu ulogu itao ca kao sauesnika i nastavljaa intertekstualnog dijaloga upravo je italac zapoinjao ovaj dijalog i nastavljao ga kroz postupke itanja. Praktinu primenu teorije intertekstualnosti Kristeva je demonstrira la u ve pomenutoj Smeitik..., i u kasnijim knjigama: Le texte du roman (1970) i La rvolution du langage potique (197).
11 J. Kristeva, Sowo, dialog i powie, op. cit., str. 39. 115 To se deavalo u sluaju kasnije upotrebe kategorije intertekstualnosti ene ta ili Rifatera. Pogledati: Strukturalizam (II).

Proces proizvoenja znaenja

Kritika mimetizma

36

Knjievne teorije XX veka

Poststrukturalizam i drugi postovi


POST kad god se upotre bljava prefiks post (na primer, poststrukturalizam, postmoderni zam, postmoderna, postfilozofija, postmetafizika, postteorija i sl.) susreemo se s pravcima koji ima ju kritiki karakter usmeren na re viziju premisa tradicije, formacije, paradigme, pravca ili sistema koji se nalazi u poziciji anti dakle, strukturalizma, modernizma, mo derne, filozofije, metafizike, teori je i slino. Post pravci se javljaju u trenutku kad se mogla osetiti kriza date tradicije ili istroenost njenih dotadanjih mogunosti. Oni, ipak, ne oznaavaju faktiki kraj ovih tradicija (formacija, pa radigmi i sl.), ve kritiku opciju koja postoji zajedno s njima. Kad je re o poststrukturalizmu, kriti ka strukturalizma se iz vie aspe kata pojavila u trenutku njegove kulminacije, a istovremeno i krize (1966. godina manifest francu skih naratologa). Od tada struk turalizam prati skepticizam pre svega u odnosu na pokuaj tran sformacije nauke o knjievnosti u monu nauku zasnovanu po uzoru na optu lingvistiku, koja se mogla zapaziti naroito u francu skoj misli ezdesetih godina, kao i u odnosu na praksu primenjiva nja gramatikih modela (naroito u duhu teorije Noama omskog) na podruje nauke o knjievnosti.

Skoro u isto vreme kad je u Sjedi njenim Amerikim Dravama po pularizovan termin poststruktu ralizam, u Evropi je zahvaljujui francuskom filozofu anFransoa Liotaru i njegovom Postmodernom stanju zapoeo svoju munjevi tu karijeru termin postmoderni zam.116 Tada je vie panje poelo da se obraa na znaenje samog pre fiksa post, prisutnog u takvim terminima kao to su, na primer, postmoderna, postmodernizam ili poststrukturalizam naroito nakon to je Liotar poeo da vodi rauna o tome kako bi se za speci finosti tih termina nalo isto tako odgovarajue objanjenje.117 Kao u sluaju mnogih drugih termina koji imaju prefiks post, i u slua ju poststrukturalizma se pre svega ukazuje na uroenu nesamostal nost i sloenu relaciju svega onoga to se nalazi u poziciji post u od nosu na ono na primer, formacije (paradigme, tradicije, sistema i sl.) to se nalazi u poziciji anti. Biti post ujedno znai biti posle ta ko i biti o. Odnosi se, dakle:

Liotarovo Postmoderno stanje Postmodernizam

ta znai post?

116 .F. Liotar, Postmoderno stanje, ibid., Paris, 1979. Iste godine se ter min poststrukturalizam pojavljuje u naslovu antologije: J. V. Hararie, Tex tual Strategies: Perspectives in PostStructuralist Criticism, Ithaca, 1979. Treba primetiti da je Liotar imao u vidu, pre svega, specifian proces dovoenja u pitanje savremene tradicije koja se s pravom moe nazvati postmoderna ili, zapravo, postmodernost. Termin postmodernizam se toliko rairio da je u stvari poeo da oznaava veoma razliite pojave umetnikog i estetikog ka raktera, i filozofskosvetonazornog. 117 Naroito u Liotarovoj knjizi Postmoderna protumaena djeci. Pisma, Zagreb, 1990.
X. Poststrukturalizam

365

Paralelna kritika opcija

Tematizacija i opredmeivanje

Vreme posta

Poststrukturali zam kao primer toka post karaktera

prvo na vremenski redosled u uobiajenom smislu (p osle strukturalizma); drugo na odreen proces revizije, odnosno podvrgavanja premisa ove formacije (paradigme, tradicije ili sistema i sl.) kritikoj analizi (o strukturalizmu).118 Ovo posle, meutim, uopte ne znai da se u trenutku dola ska poststrukturalizma strukturalizam faktiki zavrava,119 ve se u njemu pre mogu videti odreeni tragovi istroenosti njegovog pro grama i da e ga od tog trenutka pratiti neto poput paralelne kriti ke opcije. Ova opcija e u izvesnom smislu vriti temeljnu analizu tog programa da bi zahvaljujui tome osporavajui i odbacujui ali i nastavljajui, pa ak i radikalizujui njegove teorijske pretpo stavke konstruisala sopstveni projekat. Projekat koji je gotovo po svemu zavisan od svog hranioca i gotovo opako nagovetava krizu njegovih istorijskih mogunosti. Ukorenjenost tog tipa u onome to prethodi karakteristina je, naravno, za sve postove (na primer, za postmodernu, postmoder nizam, postfilozofiju, postmetafiziku, postteoriju i sl.). Jer post je takoe, u drugom smislu, tematizacija ili opredmeivanje (zatvara nje u smislu u kojem ga Hajdeger upotrebljava) odreenih formaci ja, paradigmi ili tradicija s ciljem vrenja njihove kritike revizije te, dakle, njihove ponovne prerade. To je, meutim, isto tako para zitsko iskoriavanje ovih formacija itd. (najee u smislu radi kalizacije nekih principa) na osnovi poznatog (takoe postinog) uverenja o nedostatku bilo ega apsolutno novog. Svaki post je inherentno komplikovana, pa ak i paradoksalna pojava jer u sebi istovremeno povezuje zavisnost i raskid, osporavanje i asimilaciju, prenoenje i radikalizaciju. Svaki post je istovremeno i period proiavanja, prevrednovanja, preraivanja te jednostavno vre me posta koje nastaje zato da bi se otvorila mogunost za neto no vo. Meutim, posledice itavog tog procesa nisu odmah vidljive, ne go uvek iz dalje perspektive. Sve te osobine post pravca, koje je Liotar podrobno opisao, mogu se uoiti i u poststrukturalizmu. Prevrednujui premise struk turalistike teorije i dogme savremene misli, poststrukturalisti ne samo to su diskvalifikovali njihove modele (smatrajui ih iscrp ljenim) ve su ih koristili na odreen nain (najee u smislu
118 Ova znaenja upravo objanjava Liotar. Pogledati: J.F. Lyotard, Odpowied na pytanie: co to jest postmodernizm?, u: Postmodernizm. Antologia przek adw, Krakw, 1997. 119 Slino kao to ni modernistika formacija ne nestaje u trenutku pojavljivanja postmoderne ili postmodernizma.

366

Knjievne teorije XX veka

radikalizacije nekih teza i postulata na primer, De Sosirove ide je jezika kao sistema razlika bez pozitivnih termina). S obzirom na posebnu zavisnost poststrukturalizma od strukturalizma (slino je i s drugim postovima), on se ne smatra posebnim pravcem, orijentacijom ili formacijom, ve pre fazom, strujom, mutacijom ili unutranjim pokretom strukturalizma ili u stvari njegovom kritikom opcijom. To potvruje i injenica da su se prvi signali kri tikih stavova, koji su naknadno priznati kao poststrukturalistiki, pojavili u trenutku kulminacije razvoja takozvanog zrelog francu skog strukturalizma (manifest Naratoloke kole) 1966. godine. Posmatrano iz ove perspektive, takoe se dobro vidi kako je strukturalizam bio toliko snano ukorenjen u iroko naznaen pro jekat moderne kritike filozofske tradicije koliko i u pokret koji je iao protiv postojeih promena knjievnog jezika. U prvom pogle du, postao je jedan od najvanijih pravaca postmoderne, a u dru gom stupao je u veoma vrste veze s postmodernizmom. 1. Poststrukturalizam i postmodernizam Ne znai, ipak, da je poststrukturalizam isto to i postmodernizam, mada su tendencije ka takvom poistoveivanju i snane i uporne. Ako se termin postmodernizam upotrebljava u strogom smislu, odnosno da bi se oznaile brojne nove tendencije u savremenoj kul turi (naroito u umetnosti), koje nastupaju nakon iroko shvaenog modernizma120 i koje su izgradile svoju specifinost kroz sloen od nos prema modernistikom nasleu, a zatim kroz istovremenu nega ciju principa takozvanog visokog modernizma i razliite oblike asi milacije (kontinuacije, transformacije, radikalizacije i sl.) izabranih elemenata avangardne tradicije (naroito futurizma, dadaizma, nad realizma i sl.) onda se poststrukturalizam vezuje za pitanja potpu no druge vrste. Za poststrukturaliste postaju najbitnija, na primer, pitanja epistemolokog i ontolokog statusa teorije i nauke knjiev nosti (njihovih saznajnih i jezikih mogunosti).121 Mada se, dakle, poetni i ve jasni tragovi postmoderne, postmodernizma, i na kraju poststrukturalizma mogu videti u manjevie isto vreme: od 1966. do 1968. godine ipak se (ako se potuju goreizvrena razliko vanja), osim velikih slinosti, mogu zapaziti i sutinske razlike.
120 Odnosno, kulturnoumetnike formacije od kraja XIX veka do kasnih ezde setih godina, s glavnim periodom od 1910. do 1930. godine. 121 Pogledati o tome, posebno: R. Nycz, Nicowanie teorii, u: Tekstowy wiat..., op. cit.
X. Poststrukturalizam Da li je poststruk turalizam isto to i postmoder nizam?

367

Razlike

Erotizacija jezika

U odnosu na postmodernizam (naroito knjievni), poststruk turalizam izgleda samo kao paralelna pojava u odreenom periodu. Prvo s obzirom na to da se u nekim od najvanijih teza poststruktu ralistike teorije knjievnosti (na primer, ideja intertekstua