I

ga nG
Statika

oc
3
5 5 6 9 9 10 12 13 14 15 21 23 23 25 26 29 31 1 Uvod 1.1 Istorijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2 Pojam krutog tela i sistema. Zadaci statike . . . . . . . 2 Osnovni pojmovi i definicije 2.1 Sila. Njutnovi principi . . . . . . . . . . . . . 2.1.1 Vrste sila . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2 Sistem sila. Rezultanta . . . . . . . . . 2.1.3 Veze, vrste veza i njihove reakcije . . . 2.1.4 Princip oslobadanja od veza . . . . . . 2.1.5 Primeri idealnih veza . . . . . . . . . . 2.2 Moment sile za taˇku . . . . . . . . . . . . . . c 2.2.1 Svojstva momenta sile za taˇku . . . . c 2.2.2 Analitiˇko odredivanje momenta sile za c 2.3 Moment sile za osu . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1 Svojstva momenta sile za osu . . . . . 2.4 Spreg sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5 Redukcija sile na taˇku. Torzer . . . . . . . . c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . taˇku c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dr a

aN

ˇ SADRZAJ

en ad

2 2.5.1 Redukcija sile na taˇku . . . . c 2.5.2 Glavni vektor, glavni moment. 2.6 Osnovni statiˇki elementi . . . . . . . c 2.7 Uslovi ravnoteˇe . . . . . . . . . . . . z 2.7.1 Ravanski sistem sila . . . . . 2.7.2 Suˇeljni sistem sila . . . . . . c . . . . Torzer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 32 34 35 36 36

ga nG
Registar pojmova

3 Gredni nosaˇi c 37 3.1 Gredni nosaˇ optere´en u svojoj ravni . . . . . . . . . . 37 c c 3.1.1 Oblici veza i neke vrste grednih nosaˇa. Reakcije c veza i statiˇka odredenost nosaˇa . . . . . . . . 37 c c 3.2 Linijsko raspodeljeno opteretenje . . . . . . . . . . . . 41 3.3 Sile u preseku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 3.4 Veza izmedu linijski raspodeljenog optere´enja, transverzalne c sile i momenta savijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 3.5 Gredni nosaˇ optere´en torzionim spregovima . . . . . 47 c c 3.5.1 Oblici veza. Statiˇka odredenost nosaˇa . . . . . 47 c c 3.6 Moment torzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

oc

aN

Dr a

en ad
53

Dr a ga nG
Deo I Statika

oc aN

en ad

Dr a ga nG oc aN en ad

GLAVA

UVOD

1.1

Mehanika je nauka koja se bavi postavljanjem modela koji predstavljaju tela (u prirodi) i prouˇava njihovo kretanje pod dejstvom razliˇitih c c mehaniˇkih uticaja. Pojam ”mehanika” prvi je uveo Aristotel (384-322 c p.n.e.) u delu ”Problemi mehanike”. Medutim, za osnivaˇa se moˇe c z smatrati Arhimed iz Sirakuze (287-212 p.n.e.), koji je uoˇio osnovna c svojstva sile i u delu ”O ravnoteˇi” postavio teoriju poluge. On je z izmislio: kotur, ˇekrk, zavrtanj, kao i mnoge druge proste maˇine. Ipak c s 1 je tek I. Njutn (1643-1727) matematiˇki formulisao osnovne principe c takozvane klasiˇne mehanike. Zbog toga se klasiˇna mehanika ponekad c c zove i Njutnova mehanika. Njutnovi aksiomi su i danas osnova svih inˇenjerskih mehaniˇkih proraˇuna. z c c Treba napomenuti da su se u 20. veku razvile i mehanika teorije
U delu ”Philosophiae naturalis principia” (1687) Njutn je izloˇio ˇuvene akz c siome klasiˇne mehanike. c
1

Dr a

ga nG
Istorijat

oc

aN

1

en ad

Ojleru (1707-1783). Principi c c koji vaˇe u ovim novim disciplinama razlikuju se od Njutnovih ali ih.). tj. c Ove podele treba prihvatiti uslovno. c Prema karakteru kretanja tela. Dr a ga nG 1. 1905. Njutna. c z z Klasiˇna mehanika zasniva se na veoma malom broju opˇtevaˇe´ih c s z c principa. Zadaci statike Statika je oblast mehanike u kojoj se izuˇava ravnoteˇa jednog ili viˇe c z s krutih tela na koja deluju sile. ali u biti srodnih. tela ˇija se deformacija. mahanika se deli na statiku i dinamiku.mehanika ˇvrstih (deformabilnih) tela. Dalamberu (1717-1783) i Z. iz bilo kojih c razloga.mehaniku krutih tela. u inˇenejrskoj praksi. iz nje se razvio veliki broj posebnih. Galileju (1564-1642).6 1 Uvod . i takozvana kvantna mehanika. opravdano zanemaruje. Pod ravnoteˇom se podrazumeva da se telo ne kre´e u odnosu na z c okolinu. ali i drugaˇija. dok dinamika2 izuˇava zakone kretanja materiz c jalnih tela. na primer: teorija elastiˇnosti. a najve´e zasluge c c se pripisuju G. Ipak. zatim I.. Prema modelu koji razmatra mehanika se deli na: aN en ad . Razvoj dinamike zapoˇeo je znatno kasnije. Ajnˇtajn. L. z sre´om. Statika se bavi izuˇavanjem uslova c mirovanja (ravnoteˇe). koja se odnosi na tela koja se kre´u s c brzinom bliskoj brzini svetlosti. kao i ˇ ˇ Z. c . s c Pojam krutog tela i sistema. Lagranˇu (1736-1813). c c viskoelastiˇnosti itd. plastiˇnosti. sa brojnim podoblastima. z oc relativnosti (A.2 2 . tek u XVI veku.mehanika fluida (teˇnosti i gasovi). Discipline koje se bave c ovom problematikom su. koja se bavi izuˇavanjem kretanja mikro deli´a (na primer elektrona). disciplina i to uglavnom po dve osnove: zavisno od karaktera kretanja tela i od svojstva materijala od koga su saˇinjeni. ne ugroˇavaju. Njihova lista bi mogla biti znatno ˇira.

Za telo se kaˇe da je u ravnoteˇi s z z kada se ono ne kre´e (miruje) u odnosu na okolinu.da naˇin reˇavanja bude ˇto jednostavniji.1. ili kratko sistem. pa se ograniˇenje z c na bavljenje statike (nepostoje´im) krutim telima ne suˇava prostor za c z njenu primenu. Sistem krutih tela. naziva se jedno ili viˇe s krutih tela ˇija se ravnoteˇa (kretanje) izuˇava. tj. s Kao ˇto se vidi. Sve ˇto ne pripada c z c s odabranom sistemu (ostatak univerzuma) zove se spoljaˇnji svet. s s s istovremeno.na´i uslove pod kojim ´e telo.ma koje dve taˇke tog (optere´enog) ne deformiˇe. telo se zove deformabilno.omogu´uje da se do traˇenog reˇenja uopˇte dode i c z s s . taj izbor treba izvrˇiti tako da: s en ad . Dr a ga nG oc aN Kruto telo je takvo telo koje se pod ma kako velikim optre´enjem c . Ako se to rastojanje menja. bilo da se redi o ˇvrstom telu ili fluidu. rastojanje izmedu s c c tela ostaje nepromenjeno.slaganje sila i svodenje datog sistema sila na prostiji oblik i . c Za deformabilna tela u ravnoteˇi mogu se primeniti isti uslovi ravnoteˇe z z kao i za kruta tela. izbor je prepuˇten onom ko reˇava problem. ostati u c c ravnoteˇi. na koje deluje sistem sila.2 Pojam krutog tela i sistema. Zadaci statike 7 . c Treba napomenuti da za uravnoteˇena deformabilna tela mogu da z se primene isti uslovi ravnoteˇe kao i za kruta tela. z Statika je oblast mehanike u kojoj se izuˇava ravnoteˇa jednog ili c z viˇe krutih tela na koja deluju sile. Ali. c s s Dva osnovna zadatka statike su: .

8 Dr a ga nG oc aN 1 Uvod en ad .

Njutnovi principi oc OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE aN 2 en ad .GLAVA 2. vreme. onda ´e se ono pod dejstvom odredene sile pokrenuti i nadalje kretati. c Pojam sile. Naime. Medutim. sila je veliˇina koja c predstavlja meru mehaniˇkog medudejstva materijalnih tela. c U mehanici se pod pojmom sila podrazumeva uzrok koji menja stanje kretanja ili mirovanja tela. ukazuju na njen izvor. koji je u potpunosti odreduju i po prirodi.ne zaustavi. preko osnovnih veliˇina (duˇina. Dakle. sve c dok ga neki drugi uzrok . c z c mo´ ili uzrok promene stanja kretanja ili mirovanja tela. i po veliˇini i.sila . definc z isao je Njutn (”Axiommata sive leges motus”) u obliku ˇetiri aksioma c Dr a ga nG Sila. Ako se telo nalazi u miru. iz ove definicije se ne vidi priroda sile (vektor. masa). skalar). c ovakva definicija sile nije potpuna.1 Pojam ”sila” ˇesto se koristi u svakodnevnom ˇivotu da izrazi: jaˇinu. Zbog toga ´emo je definisati preko Njutc novih aksioma (principa) mehanike.

2◦ Proizvod mase tela i njenog ubrzanja 3 jednak je sili koja deluje na tu materijalnu taˇku. konstruisanog nad tim silama c kao stranama. taˇka se c c kre´e po dijagonali paralelograma. za isto vreme za koje bi se kretala po pojedinim njegovim stranama pri dejstvu svake sile posebno.povrˇinske i s . 1 2 Napomena. Ubrzanje je drugi izvod c s vektora poloˇaja ili prvi izvod brzine po vremenu. Primer za zapreminske sile je gravitaciona sila. sve dok ne bude primorano da to svoje stanje promeni. aN 3◦ Dva tela deluju jedno na drugo silama koje imaju isti intenzitet i pravac. Sile mogu da se podele i na: U literaturi se za ove Njutnove aksiome ˇesto koristi i pojam ZAKONI. Zapreminske sile su one koje deluju na svaki element zapremine. Ovaj Njutnov aksiom ukazuje na egzistenciju sile.10 (principa)1 : 2 Osnovni pojmovi i definicije 1◦ Svako telo2 ostaje u stanju mirovanja ili jednolikog pravolinijskog kretanja. z oc 4◦ Pri istovremenom dejstvu dve sile na materijalnu taˇku. Jedna od podela je na: z s c Povrˇinske sile su one koje se prenose preko dodirnih povrˇi tela s s koja su u kontaktu. c 3 Ubrzanje je veliˇina koja se definiˇe u kinematici. Ovaj princip poznat je kao princip nezavisnosti dejstva sila. ukazuju´i da se ta dejstva sabiraju gec ometrijski.1. da je sila vektorska veliˇina. Dr a ga nG 2. tj.zapreminske. a suprotan smer. c Sile moˇemo da podelimo na viˇe naˇina. On odreduje prirodu sile. Ovaj aksiom ukazuje na veliˇinu sile. Njutn ga je formulisao kao dopunu drugom aksiomu. en ad . c c Iz ovog aksioma sledi da izvor sile treba traˇiti u materijalnim z telima.1 Vrste sila . c Pod telom u ovim aksiomama podrazumevamo materijalnu taˇku.

Kao svaki vektor i sila moˇe da se predstavi: grafiˇki c z c i/ili analitiˇki. c . na osnovu Njutnovih aksioma. Sile koje se protive kretanju ili deluju tako da spreˇavaju kretanje.pravac je pravac koji prolazi kroz taˇke A i B.intenzitet je duˇina AB. otpor vazduha.A napadna taˇka. otpor trenja. Ona to kretanje spreˇava. sila je s c vektorska veliˇina. z c Kao ˇto je napred reˇeno.2. s ga nG B Spoljaˇnje sile su one sile kojima druga tela deluju na posmatrano s telo. Njutnovi principi 11 .unutraˇnje. nazivaju se sile c otpora ili pasivne sile ili sile reakcije (npr.). .smer je od A ka B. dok sila otpora ne z moˇe.1: Grafiˇki prikaza sile c − → recimo AB. c . Sile koje izazivaju kretanje zovu se aktivne sile. Napomena.1 Sila. Aktivna sila moˇe da izazove kretanje. Ovako prikazano je: . c z S A napadna ta~ka Dr a Slika 2. z oc smer intenzitet aN napadna linija en ad .1).c Unutraˇnje sile su sile uzajamnog dejstva izmedu ˇestica istog s tela. itd. .spoljaˇnje i s . c Grafiˇki silu prikazujemo orijentisanom duˇi (vidi 2. otpor veze.

a oznaˇava se sa c [N ]. . y i z ose. . i = 1. . . Rezultanta Sistem sila je skup svih sila koje deluju na posmatrano telo. Najˇeˇ´e se koristi desni Dekartov pravougli koordinatni sistem c sc (sl. n. j i k ortovi x. 2. 2. . . a intenzitet je duˇina AB.1. . . An .2) z Z oc A O X Dr a ga nG x Slika 2.2: Prikazivanje sile u Dekartovom koordinatnom sistemu U ovom sluˇaju silu prikazujemo preko njenih komponenti: c S = Xi + Y j + Zk.2 Sistem sila. . . . . . Sn ). Ai . ili kra´e sa (Si ). . Neka na telo deluju sile S1 . . to se ona predstavlja u odgoz varaju´oj razmeri c [ ] |S| jedinica za silu US = z AB jedinica za duˇinu . .12 2 Osnovni pojmovi i definicije Za analitiˇko predstavljanje vektora (sile) uvodi se koordinatni sisc tem. sa napadnim taˇkama A1 . . β i γ. Si . . Tada se sistem sila simboliˇki predstavlja u obliku c (S1 . . c A2 . respektivno. .Sisteme International d’Unites) Njutn. u medunarodnom sistemu jedinica (SI . c Sistem sila moˇe da bude: z aN B S Y y en ad Kako duˇina AB prikazuje intenzitet sile. Taˇka A je napadna taˇka sile. S2 . . . gde su i. 2. Pravac i smer ovog vektora odreden je uglovima α. z c c Na kraju recimo da je jedinica sile. . Sn . .

. sile delimo na: . .aktivne sile (sile koje izazivaju kretanje ili uravnoteˇavanje tela) z i Pod prostorom podrazumevamo trodimenzionalni Euklidski prostor.suˇeljni (napadne linije svih sila seku se u jednoj taˇki).ravanski (napadne linije svih sila leˇe u jednoj ravni) ili z .prostorni (napadne linije sila su rasporedene u prostoru 4 ). ako pri zameni jednog sistema drugim ne dolazi do promene stanja kretanja (mirovanja) tela.paralelni (napadne linije sila su medusobno paralelne) i en ad . i jednodimenzionalni Euklidski prostor E u kome se odreduje vreme dogadanja.1 Sila. 2. . 4 ga nG Veze. Specijalno. . j = 1. Njutnovi principi 13 . Napomena. . . Ako veze dopuˇtaju telu neko pomeranje.3 Dr a Telo ˇiji je prostor mogu´ih poloˇaja ograniˇen naziva se vezano telo. c c .1. Tela koja spreˇavaju pomeranje posmatranog c c tela nazivaju se veze. n i (Sj ). ako je jedna sila ekvivalentna datom sistemu sila. Ako se napadne linije svih sila sistema poklapaju. z 2. sistem sila moˇe da bude i: z . Pojave koje izuˇava klasiˇna mehanika deˇavaju se u ” Svetu dogadaja” W . tada se ona naziva rezultanta i obeleˇava se sa R. su ekvivalentna. tada s kaˇemo da je posmatrano telo delimiˇno vezano. m. tada takav sistem sila nazivamo sistem kolinearnih sila.2. koji ˇini trodic c s c 3 menzionalni Euklidski prostor E u kome se odreduje mesto. z c Sila kojom veza deluje na dato telo i spreˇava njegovo pomeranje c naziva se reakcija veze. c c z c inaˇe je telo slobodno. 2.proizvoljni (napadne linije sila zauzimaju proizvoljan poloˇaj u z prostoru ili ravni). Pored ove podele. . vrste veza i njihove reakcije oc aN . . i = 1. Dva sistema sila (Si ). Na osnovu prethodnog. tako da je (simboliˇki c 3 napisano) W = E × E.

s Za vezu kaˇemo da je idealna ako je njena reakcija upravna na z pravac beskonaˇno malog vezom dopuˇtenog pomeranja taˇke tela u c s c kojoj deluje reakcija veze. Ove sile se nekad nazivaju c i pasivne sile (sile koje. Dr a ga nG 2. potrebno je uzeti z u obzir sve spoljaˇnje sile.14 2 Osnovni pojmovi i definicije .spoljaˇnje (veze kojima je posmatrani sistem povezan sa okolis nom) i . postoje i takvi problemi u kojima se trenje. iz bilo kojih razloga. zavisno od vrste veza. C b) oc SA G A aN B Da bi se odredili uslovi ravnoteˇe nekog sistema.sile reakcija veza ili kra´e reakcije. Ipak. za razliku od aktivnih. en ad C . SC SB .3: Princip oslobadanja od veza. trenje moˇe zanemariti. ili veza je idealna ako se. mora uzeti u obzir. makako malo. Idealne veze u prirodi ne postoje. 2. veze delimo na: B A Slika 2. Kada razmatramo sistem tela. z ali je veliki broj problema u kojima se sile trenja mogu zanemariti u poredenju sa drugim silama.4 a) Princip oslobadanja od veza Prouˇavanje ravnoteˇe vezanog tela omogu´ava nam c z c Princip 1 (oslobadanja od veza) svako vezano (neslobodno) telo moˇe z se smatrati slobodnim ako se veze uklone. pravilno odredi pravac reakcija veza tog sistema. ne mogu da izvrˇe s pomeranje tela). a njihov uticaj zameni silama veze (reakcijama)(sl. aktivne i reakcije.unutraˇnje (veze izmedu tela posmatranog sistema). Otuda je veoma vaˇno s z da se.3).1.

4).1 Sila.4: Glatka povrˇ. Dr a ga nG I T A Glatka povrˇ i oˇtar oslonac. zgloba. Napadna taˇka sile veze je na mestu kontakta c (taˇka A). ako je mogu´e.5 Primeri idealnih veza Dakle. to sila reakcije ima c c pravac zajedniˇke normale. unapred znati pravac z s sila reakcije. c sc sc . raznih oslonaca itd.3b ilustruje pravce reakc cija u taˇkama dodira A.4). Njutnovi principi 15 2. ˇtapa. Primer na slici 2. S’A b) en ad Vrlo je vaˇno. II a) Slika 2. lanca. pri reˇavanju zadataka u statici. SA A Postoji bezbroj naˇina da se telo (sistem) veˇe za druga tela: na c z primer pomo´u uˇeta. a taˇka dodira je napadna taˇka sile reakcije c c c (sl. kako glatka povrˇ (nema trenja!) spreˇava kretanje samo s c u pravcu zajedniˇke normale u taˇki dodira tela. 2. 2. s oc I T T A II aN . Zato ´e ovde biti reˇi samo o nekim najkarakteristiˇnijim i c c c najˇeˇ´e koriˇ´enim vezama. c . a njen pravac je pravac normale na zajedniˇku tangentnu c c ravan T . Otuda c z s ima i mnogo naˇina na koje deluju reakcije tih veza i nemogu´e ih je sve c c obuhvatiti.1.2. B i C tela AC sa okolinom. Posmatrajmo kontakt dva idealno s s glatka tela (sl.

Pri kretanju tela u ravni. 2. B i C su tada napadne taˇke sila reakcije. 2. B SB . a spreˇava u drugom. koja se ovde poklapa sa normalom tela.16 2 Osnovni pojmovi i definicije SA A I G A C B I G a) b) Slika 2.5a). a napadna linija reakcije ima pravac norc male na tangentnu ravan. 2. Taˇka B je tada c c napadna taˇka sile reakcije. 2. veza tela sa podlogom koja omogu´ava kretanje u jednom pravcu. s Dr a ga nG A a) Razmotrimo kontakt tela u taˇki (sl. 2.3a. c Posmatrajmo kontakt tela u taˇki B na sl. 2. u taˇki dodira sa osloncem. c aN A c) en ad C . oc A b) Slika 2. a napadne linije imaju c pravac normale na tangentnu ravan u dodirnoj taˇki tela (sl. U ovom sluˇaju pravac reakcije se poklapa sa pravcem u kome je c spreˇeno pomeranje (videti sl. c Na sl.5 je prikazan postupak odredivanja reakcije veze kada telo u jednoj taˇki dodiruje oslonac (taˇke A.6: Vrste pokretnih oslonaca. . zove c c se pokretni oslonac (sl.7). B i C tela).5: Glatke povrˇi. SC . c c Pokretni oslonac.6).5b). U datom primeru taˇke c c A.

(2.1 Sila.7: Prikaz reakcija pokretnih oslonaca. nepokretni oslonac je ˇvrsto vezan za podlogu (sl. Reakcija u zglobu C (sl.7 prikazane su najˇeˇ´e koriˇ´ene simboliˇke oznake za c sc sc c pokretni oslonac i odgovaraju´e reakcije.2) Zglob je veza izmedu tela koja spreˇava razdvajanje tela. to su u ovom sluˇaju nepoznate te komponente. 2. tgα = . intenzitet reakcije RA . . YA = RA sin α.8b. ga nG A a) Slika 2.9a) je sila koja c je unapred nepoznata po pravcu i intenzitetu. c aN en ad . U ovom sluˇaju veza spreˇava c c c pomeranje taˇke A (spoj dva tela). kao i njen pravac i smer odredeni su sa: √ YA 2 2 RA = XA + YA . Dr a Ako se reakcija oslonca A prikaˇe preko svojih komponenti.2. c c Kako se sila u ravni predstavlja sa dve komponente. ˇto se u ravni svodi na s oc YA XA A b) Na sl. Ponaˇa se s sliˇno nepokretnom osloncu. 2. kao na z sl. . 2. ali dozvoljava okretanje (rotaciju) c oko zajedniˇke taˇke A. (2.8).1) XA XA = RA cos α. a dozvolc gde je java relativno okretanje jednog tela u odnosu na drugo. Slika 2.8: Nepokretni oslonac. c Nepokretni oslonac. 2. . pa je reakcija neodredenog pravca i intenziteta. Za razliku od pokretnog. Njutnovi principi 17 .

oc F YA B A A Ukljeˇtenje. c z A B SA C Slika 2. 2 i 1 stepenom pokretljivosti (slike 2. s Dr a Uˇe. .9).10: Prikaz reakcije u ukljeˇtenju. a u prostoru na tri nepoznate komponente (sferni oslonac). s s c tako i obrtanje nose´eg elementa (tela) oko taˇke vezivanja. Dakle. z aN XA b) SB G en ad dve nepoznate komponente (nepokretan oslonac). zglobna veza moˇe da z bude sa 3. dok je smer od taˇke veˇanja z c s tela ka taˇki vezivanja uˇeta. c s Zbog toga sila reakcije ima za napadnu taˇku taˇku veˇanja tela. Ukljeˇtenje spreˇava kako pomeranje u dva pravca. Veza ostvarena pomo´u savitljivog i nerastegljivog uˇeta ne z c z dozvoljava telu koje deluju na njega da se udalji od taˇke veˇanja.18 2 Osnovni pojmovi i definicije Slika 2.9: Prikaz reakcije u zglobu. a nac c s padna linija se poklapa sa pravcem uˇeta. c c F B ga nG A a) Slika 2.11: Sile u uˇetu.

12: Telo BC vezano ˇtapovima za nepokretnu sredinu. z z a sila koja ga napreˇe ima pravac uˇeta.13). Za razliku od ˇtapa. 2. z c oc SC SB C aN D ˇ Laki ˇtap.12).vodice i klizaˇa. Ako je na mestu vezivanja dva tela postavljen klizaˇ (sl.2.12 ˇtap DC je optere´en na istezanje. reakcija veze 2. U suprotnom. Stap je nosaˇ koji ima jednu dimenziju znatno ve´u od s c c druge dve. Njutnovi principi 19 Slika 2. z z . c Klizaˇ. s greda je takode nose´i element koji ima jednu dimenziju znatno ve´u c c od druge dve. 2. SA en ad Idealno savitljivo uˇe moˇe da bude napregnuto samo na zatezanje. a ˇtap AB na pritis c s sak. ono bi se z z deformisalo i ne bi odgovaralo nameni (ne bi predstavljalo vezu).1 Sila. ali moˇe da bude optere´ena i transverzalnim silama kao z c i momentima (sl. Dakle. i ako se zanemari trenje izmedu c (vodice) je upravna na pravac duˇ koga se pomera klizaˇ (sl. uˇe moˇe da prenosi samo sile zatezanja. s Na sl.13: Reakcija SA vodice na klizaˇ. dobro podnosi istezanje kao i pritisak. 2. c c . Dr a ga nG B A A A Slika 2.13c).

14: Prikaz reakcije veze cilindriˇnog leˇiˇta. koja dozvolc zs java da se telo slobodno okre´e oko jedne ose. Poˇto reakcija leˇi u s z ravni. ili tri projekcije XA . 2. sferna glatka veza koju smo opisali kao zglob (videti zglobnu vezu na str. 2. Primer glatke zglobne veze dat je na sl. Dakle. reakcija RA nepokretnog oslonca A moˇe imati bilo koji z pravac u ravni koja je upravna na osu obrtanja. 2. ali mu ne dozvoljava pomeranje u ravni upravnoj na osu (sl. Cesto se u literaturi koristi pojam sferni oslonac. c zs Ovakva veza dozvoljava posmatranom telu (sl. 2. pravac i smer sile RA .15.14a) da se obr´e c oko ose. to su nepoznate njene dve komponente (sl.14b). z z ZA A g oc x b) aN y XA A b) y Dr a x a) Slika 2.20 2 Osnovni pojmovi i definicije A z A a) z Slika 2. Odatle sledi da je z za odredivanje reakcije potrebno odrediti intenzitet. tj. zs XA c) RA b a YA y x c) . To je. ga nG z A ˇ Sferni oslonac. u stvari.14). zove se cilindriˇno c c leˇiˇte (vidi sl. RA = XA i + YA j + ZA k = RA cos αi + RA cos βj + RA cos γk. 2. YA i ZA . Prostorna veza izmedu dva tela. en ad YA A Cilindriˇno leˇiˇte. Reakcija RA zglobne veze moˇe da ima bilo kakav pravac u prostoru.15: Sferni oslonac.18).14c).

2. telo nije u ravnoteˇi. pravac momenta je pravac normale na ravan obrtanja. upravan na ravan c obrtanja. telo ´e se pomerati duˇ napadne linije sile.2 Moment sile za taˇku c Definicija 2. ono ´e se obrtati oko taˇke O (sl. c z z Ako to telo veˇemo u nekoj taˇki O. c O r Dr a A Slika 2. odreduju ravan. dejstvo sile na kruto telo moˇe imati i obrtni efekat. Intenzitet vektora momenta sile za taˇku se odreduje sa c M ≡ |MS | = |S|· |r|· | sin α| O 5 Dve prave. koja se nalazi na napadnoj liniji z c sile.16).vektor poloˇaja napadne taˇke A sile S (r = OA). Prema c c tome. koje se seku ili su paralelne. tj. Medutim. Dakle.2 Moment sile za taˇku c 21 2. en ad (2.3) (2. Dakle. Iz definicije vektorskog proizvoda sledi da je moment sile za taˇku c vektor upravan na ravan koju ˇine vektori r i S.4) . jer se sila S i reakcija veze u taˇki O c z c uravnoteˇavaju.16: Moment sile za taˇku. O z c momentna taˇka.1. z c ga nG MO − → gde je: r . telo ´e biti u ravnoteˇi. 2. ako telo veˇemo za taˇku koja ne leˇi na z z c z napadnoj liniji sile. O oc S aN S Iz iskustva je poznato da ako na slobodno telo deluje jedna sila S. Obrtni z efekat sile izraˇava se veliˇinom koju nazivamo moment. c Ravan koju obrazuju vektori r i S 5 naziva se ravan obrtanja. Moment sile S za taˇku O je vektor MS definisan c O vektorskim proizvodom MS = r × S.

ˇto se ˇesto oznaˇava kruˇi´em i taˇkom u centru (vidi c s c c zc c 2. intenzitet momenta c sile za taˇku jednak je proizvodu intenziteta sile i kraka sile. L . MO S O r A S a h Rastojanje izmedu momentne taˇke O i napadne linije sile naziva c se krak sile (na slici 2.masa. 6 en ad (2. T . vidi u matematiˇki s c pozitivnom smeru (smeru suprotnom od smera obrtanja kazaljke na ˇasovniku). c Dimenzija momenta sile za taˇku je [M ] = SL = M L2 T −2 . Vektori koji imaju tu osobinu zovu se ”aksijalni vektori”. gde je c S .22 2 Osnovni pojmovi i definicije gde je α . Dakle.18a).18: Moment za taˇku .ugao izmedu pravaca vektora r i S. Smer momenta je pozitivan ako se sa vrha vektora zamiˇljeno obrtanje tela.17: Moment sile za taˇku.6 MO S ga nG O oc S M = S· h. c Na kraju napomenimo da se smer ovog vektora odreduje pravilom desne ruke (zavrtnja).vreme.smer. tj. z Zapazimo da je smer momenta sile za taˇku izabran u skladu sa orijentacijom c koordinatnog sistema (” desni”). pod dejstvom sile S.17 oznaˇen sa h). M . Promenom orijentacije sistema menja se i smer vektorskog proizvoda.5) h A S . aN O MO S Slika 2.sila. c h A Dr a Slika 2.duˇina.

.2. je [N m] (Njutnmetar).z) x Slika 2. ako je S1 = −S2 (|S1 | = |S2 |). ga nG z S ♢ Promenom smera sile S menja se i smer momenta sile.2 Moment sile za taˇku c 23 2. Dr a MO O oc S ♢ Moment sile za taˇku jednak je nuli kada momentna taˇka leˇi c c z na napadnoj liniji sile (krak je jednak nuli). u SI c sistemu. r A(x. pravac i z intenzitet sile ostaje isti). (2. tj.6) 2. smer. c ♢ Moment sile za taˇku ne menja se pri promeni napadne taˇke sile c c duˇ njene napadne linije (krak sile se ne menja.2 Analitiˇko odredivanje momenta sile za taˇku c c Postavimo u momentnu taˇku koordinatni poˇetak O.y. tada je MO (S1 ) = −MO (S2 ).analitiˇki. Dekartovog pravouc c glog koordinatnog sistema (sl.19: Moment sile za taˇku . 2.2.19). c en ad Jedinica mere za merenje intenziteta momenta sile za taˇku.1 Svojstva momenta sile za taˇku c Navedimo neka svojstva momenta sile za taˇku. c c aN y ♢ Moment sile za taˇku zavisi od izbora momentne taˇke (vektor c c vezan za taˇku).2.

dobija se: to uporeduju´ MOx = yZ − zY. S MO cos γ = gde su x.8) (2.11) gde su MOx . MOy i MOz projekcije momenta sile na odgovaraju´e ose. O (2. Vektor poloˇaja taˇke A i silu S c z c moˇemo da prikaˇemo preko koordinata izrazima: z z . Z . kako se MS . a X. odnosno projekcije vektora ⃗ na c r koordinatne ose. a pravac i smer su odredeni kosinusima uglova MOx .13) (2. S = Xi + Y j + Zk.koordinate taˇke A.12) (2. MS O i j =r×S= x y X Y aN k z .7) (2. iz vektorske algebre. kao svaki vektor. MOz = xY − yX.projekcije sile na odgovaraju´e ose. da se vektorski proizvod moˇe z prikazati simboliˇnom determinantom. oc cos β = Dr a Intenzitet momenta sile za taˇku je sada c √ S 2 2 2 MO = MOx + MOy + MOz . Y.7 tj. c (2.9) odakle.11) sa (2. z .10) ga nG cos α = 7 Medutim. moˇe prikazati i u obliku z O MS = MOx i + MOy j + MOz k. pa zbog toga kaˇemo ”simboliˇka”. a ovde razvijanjem dobijamo vektor. posle razvijanja detrminante. S MO MOz . O (2. y. dobijamo MS = i(yZ − zY ) + j(zX − xZ) + k(xY − yX). c . S MO Determinanta je skalarna vrednost. z c en ad (2. c Poznato je. Z MOy .ci (2.14) Neka sila S deluje u taˇki tela A.24 2 Osnovni pojmovi i definicije r = xi + yj + zk.10). MOy = zX − xZ.

β i γ uglovi koje vektor momenta sile zaklapa sa osama Ox. tj.2. Pri ravanskom kretanju. Dr a ga nG z Definicija 2. Mera obrtnog dejstva sile oko ose naziva se moment sile za osu.20: Moment sile za osu. (2. Oy i Oz. c Mℓ = MS · ℓO . O ∈ ℓ. 23) i ako su poznate z projekcije sile na ose izabranog koordinatnog sistema. okre´e se oko c c c ose u trodimenzionom prostoru. 8 aN y en ad gde su α. moment sile za taˇku je u potpunosti odreden ako znamo c koordinate napadne taˇke sile (ili bilo koje taˇke na napadnoj liniji c c sile. sila moˇe da izazove i obrtanje tela oko c z 8 ose.3 Moment sile za osu 25 2. telo koje se okre´e oko taˇke. ustvari.15) O M S MO S O oc r O A Pored obrtanja tela oko taˇke. x Slika 2.2. . respektivno. jer smo pokazali da se moment sile ne menja ako se napadna taˇka c pomeri duˇ napadne linije.3 Moment sile za osu gde je ℓO ort ose ℓ. videti osobinu na str. Dakle. Moment sile S za osu ℓ je projekcija momenta sile za taˇku O na osu ℓ.

osom (α = 0.10) i (2. cos α cos β cos γ ga nG 2.18) (2. respektivno.20) O Dr a Svojstva momenta sile za osu Navedimo neka svojstva momenta sile za osu. tada je Mℓ = (r × S)· ℓO = oc x y z X Y Z . tj. Ovaj meˇoviti vektorski proizvod moˇemo da prikaˇemo i u analitiˇkom s z z c obliku. moment sile za osu c c moˇe da se predstavi i u obliku z . Oy i Oz osama.15). β = γ = π/2).16) (2. z c za koju raˇunamo moment sile za taˇku.17) (2. c c en ad (2.19) Koriste´i definiciju momenta sile za taˇku (2.1 Dokaz. kada se osa ℓ poklapa sa jednom od osa. ♢ Moment sile za osu ne zavisi od poloˇaja momentne taˇke na osi. dobijamo x y z Mx = X Y Z = yZ − zY. Naime.3). aN gde su α. recimo c Ox . β i γ uglovi koje obrazuje ort ℓO sa Ox. Mx = MS · i = (MOx i + MOy j + MOz k)· i = MOx = yZ − zY. (2.3. ako je ℓO = cos α i + cos β j + cos γ k. 1 0 0 Isti rezultat bismo dobili i ako iskoristimo (2.26 2 Osnovni pojmovi i definicije Mℓ = (r × S)· ℓO . U specijalnom sluˇaju.

c c Moment sile S za taˇku O je c MS = r × S.22) (2. B Dr a U poslednjoj relaciji iskoristili smo osobinu meˇovitiog proizvoda s (ℓO × S)· ℓO = 0. O (2. po definiciji.3 Moment sile za osu 27 z S O A r O y x r1 B Slika 2. je MS · ℓO = (r × S)· ℓO + BO(ℓO × S)· ℓO = MO · ℓO . B (2. momentne taˇke.23) Moment sile S za osu ℓ. ga nG a za taˇku B c Dokaz. B aN (2.24) Kako je BOℓO + r = r1 .21) oc MS = r1 × S.2. koje pripadaju osi ℓ. ♢ Moment sile S za osu ℓ jednak je nuli ako je osa ℓ paralelna sa napadnom linijom sile S. Neka su taˇke O i B. en ad . to je MS = r1 × S = (r + BOℓO ) × S = r × S + BO(ℓO × S).21: Svojstvo-1.

koju napadna linija sile S seˇe.28 z 2 Osnovni pojmovi i definicije O O y r x A S Slika 2. U ovom sluˇaju je (vidi sliku 2.25) Dr a ga nG Dokaz. jednak c je nuli. |S| (2. pa za moment sile za osu dobijamo (2. s ♢ Moment sile S za osu ℓ. O I ovde smo iskoristili osobinu meˇovitiog proizvoda.22: Svojstvo-2. O oc z B rB A Prema pretpostavci je S = SℓO . x Slika 2.23: Svojstvo-3.26) aN r S y en ad .23) c r = rB + AB S = OBℓO + aS. Mℓ = MS · ℓO = (r × S)· ℓO = (r × SℓO )· ℓO = 0.

z oc a a A S’ r Slika 2.sila sprega naziva se krak sprega. jer sile nemaju zajedniˇku napadnu z c liniju.28) en ad (2.24: Spreg sila. Moment sprega zavisi od: aN ravan dejstva sprega Mℓ = MS · ℓO = MS · ℓO = (rB × S)· ℓO = (OBℓO × S)· ℓO = 0. S ).27) .4 Spreg sila 29 gde je a = AB/|S|.2. .4 Spreg sila Definicija 2. O B to je 2. Ravan koju odreduju sile sprega naziva se ravan dejstva sprega. Spreg sila predstavlja sistem od dve paralelne sile istih intenziteta.3. Intuitivno je jasno da je jedino kretanje koje ove sile mogu da vrˇe ˇisto obrtanje (rotacija) oko ose koja je upravna na ravan u kojoj s c leˇe ove sile. Sile koje ˇine Rastojanje izmedu c ′ spreg nazivaju se sile sprega. a suprotnih smerova. Ovaj sistem sila nije u ravnoteˇi. Efekat obrtanja karakteriˇe se momentom sprega. Kako je MS = r × S = (OBℓO + aS) × S = rB × S = MS . a suprotnih smerova. s S Dr a ga nG B Posmatrajmo dve paralelne sile istih intenziteta. Oznaka za spreg je (S. O B (2.

pravac momenta sprega je pravac normale na ravan dejstva sprega. (2. .znak.30 2 Osnovni pojmovi i definicije . a S . Moment sprega sila je vektor odreden vektorskim proizvodom M = r × S.smera obrtanja u ravni dejstva sprega. z s oc aN B r A S’ S’ A a) b) Slika 2. c c Definicija 2.29) gde je r . en ad S r . Odavde zakljuˇujemo da je moment sprega vektorska veliˇina.sila sprega.vektor poloˇaja napadne taˇke sile sprega.25: Spreg sila . (2. Dr a Vektor momenta sprega usmeren je na onu stranu prostora odakle se obrtno dejstvo sprega vidi kao matematiˇki pozitivno (sl. 2.25).poloˇaja ravni dejstva sprega i z .intenziteta sile sprega i kraka sprega.30) . Ovaj c vektor je slobodan vektor i moˇe da se slobodno premeˇta u prostoru.4.24) da je: ga nG S B .intenzitet momenta sprega odreden sa M = |r|· |S|· sin α = a· S. z c Iz definicije sledi (sl. 2.

c Oznaˇimo vektor poloˇaja taˇke B u odnosu na redukcionu taˇku A c z c c sa r.31) Kako je on slobodan vektor. Objasnimo ga. moˇemo ga premestiti u redukcionu taˇku z c A (sl. Dakle. Dodajmo u taˇki A ravnoteˇni par sila. Postupak premeˇtanja sile iz jedne taˇke u neku drugu izs c van napadne linije. c ga nG Slika 2.5 2. Iz izloˇenog sledi: silu moˇemo preneti iz neke taˇke B u c z z c proizvoljnu taˇku A dodaju´i spreg ˇiji je moment jednak momentu c c c sile koju prenosimo.5. (2. Na taj naˇin smo silu S iz napadne taˇke B preneli u napadnu c c taˇku A. u koju treba preneti datu silu (sl. s s c Sila S u napadnoj taˇki B i sila −S u redukcionoj taˇki A obrazuju c c spreg sila.2. sa napadnom linijom paralelnom napadnoj liniji date sile (sl.26c). redukciona taˇka. Torzer c 31 2. osim sile S u taˇki A deluje i moment sprega c M. c en ad B A S c) . bez posledice na njeno dejstvo na telo.1 Redukcija sile na taˇku. Oˇigledno je da se dodavanjem ravnoteˇnog para sila c z nije niˇta promenilo ˇto se tiˇe daljeg kretanja tela. naziva se redukcija sile na taˇku. 2.26a). c S MA B B r S A r oc A = S S -S = a) b) Dr a Neka data sila S deluje na kruto telo u taˇki B i neka je A taˇka c c tela.5 Redukcija sile na taˇku. 2. tzv.26: Redukcija sile na taˇku.26b). a da se dejstvo sile na telo ne promeni. Torzer c Redukcija sile na taˇku c S MA aN S MA Kako je sila klize´i vektor. ˇiji su intenziteti jednaki c z c intenzitetu sile S. Vektor momenta sprega je M = r × S. u odnosu na taˇku u koju se sila prenosi. 2. ona se ne moˇe proizvoljno premeˇtati sa c z s jedne napadne linije na neku drugu.

5. glavni moment.32) aN r − → Ako je CA ∥ S.27: Promena taˇke redukcije. je MS = r1 × S = (r − ϱ) × S = MS − ϱ × S. Yi . c ga nG ili Kako je moment sile S u odnosu na redukcionu taˇku A c MS = r × S. na osnovu (2. Torzer Neka je dat proizvoljan sistem sila Si [Xi . n) (sl. MS = MS .35). 2. (2. na osnovu (2. tada je. . Onda je r1 = r − ϱ.27). c . yi .28a). c 2. a sa ϱ vektor poloˇaja taˇke C u odnosu na taˇku A c z c c (vidi sl. c en ad (2.32 2 Osnovni pojmovi i definicije B S r1 C r A Slika 2.34) Dr a oc Oznaˇimo sa r1 vektor poloˇaja taˇke B u odnosu na novu redukc z c cionu taˇku C. 2. 2.35) Potraˇimo sada moment sile S u odnosu na neku redukcionu taˇku z c . ˇto znaˇi da c C A s prave paralelne sa napadnom linijom sile S predstavljaju geometrijsko mesto taˇaka u kojima je redukcioni moment konstantan. . zi ) (i = 1.momenata za taˇku A i novu redukcionu C i odredimo vezu izmedu c taˇku C (sl.2 Glavni vektor.27). moment sile S u odnosu na novu taˇku redukc cije C. .33) onda. .32). C A (2. A (2. Zi ] u prostoru sa napadnim taˇkama Pi (xi . C A − → MS = MS + CA × S.2.

dobijeni redukcijom. (2.2. Torzer c a) b) 33 S2 S3 P3 P2 r2 r1 O r3 S4 P4 r 4 P1 S1 y S MO SR R Pn ri x rn O Si x Slika 2. Pored toga. Njihov zbir daje tzv.28b). Vektori poloˇaja ri napadnih taˇaka Pi sila Si su z c ga nG n ∑ i=1 ri = xi i + yi j + zi k. pa dati sistem nije ekvivalentan samo jednoj sili. 2. jer pored njega postoje i momenti spregova.36) n ∑ i=1 Pi Sn Redukujmo ovaj sistem sila na taˇku O. oc n ∑ i=1 aN (2. Redukcijom svih c sila na taˇku O. 9 en ad y z z . dobi´emo pramen suˇeljnih sila i pramen momenata c c c (spregova). Ako ovaj sistem sila saberemo (sl. glavni moment sistema sila za reduk- Napomenimo da ovaj vektor ne predstavlja rezultantu (vidi definiciju !!!). dobijamo n ∑ i=1 Dr a SR = Si = i Xi + j Yi + k Zi = XR i + YR j + ZR k.37) 9 Ovaj zbir SR naziva se glavni vektor datog sistema sila. Neka je ta taˇka ujedno i koc c ordinatni poˇetak Dekartovog koordinatnog sistema. kao posledicu redukcije dobi´emo i n redukcionih moc menata.28: Prostorni sistem sila.5 Redukcija sile na taˇku.

ali razliˇitih osc c obina. koji moˇemo da prikaˇemo u obliku c z z MSR = O n ∑ ri × Si = (yi Zi − zi Yi ) + j n ∑ i=1 =i i=1 n ∑ i=1 (zi Xi − xi Zi ) + k = Mx i + My j + Mz k. c s Dakle. Sva tri elementa su vektori. Sila je klize´i vektor koji izaziva translatorno kretanje. Poˇto smo redukcionu taˇku c s c birali proizvoljno. glavni moment zavisi. c Osnovni statiˇki elementi c Do sada smo prouˇili tri razliˇita statiˇka elementa: silu. Dr a ga nG 2. c Slika 2. a to znaˇi i glavnog momenta. Glavni c vektor kao geometrijski zbir svih sila sistema ne zavisi od izbora redukcione taˇke. Spreg je slobodan vektor. svaka promena redukcione taˇke izaziva promenu redukcionog c momenta svake sile.6 (2. to znaˇi da se proizvoljan prostorni sistem sila moˇe c z na proizvoljno mnogo naˇina zameniti ekvivalentnim torzerima. 2. Ovaj par vektora nazivamo torzer.34 2 Osnovni pojmovi i definicije cionu taˇku O (sl.38) Glavni vektor SR i glavni moment MSR .29: Osnovni statiˇki elementi: sila. prostornog sistema sila. moment sile i spreg c I moment i spreg izazivaju obrtanje tela. moment sile c c c za datu taˇku i spreg sila. Moment c sile za taˇku je vezani vektor za odredenu taˇku i izaziva obrtanje oko c c taˇke. kao ˇto je ranije pokazano. a ipak izmedu njih postoji oc aN en ad n ∑ i=1 (xi Yi − yi Xi ) = . On predstavlja c statiˇki ekvivalent datom sistemu sila. ali.28b). njegovo dejstvo je obrtanje oko ose. su O vektori razliˇite vrste (razliˇite prirode) i ne mogu se vektorski sabrati c c u tre´i vektor.

moment sile i spreg c Redukujmo tu silu na taˇku O (prodor osovine kroz ravan koja c prolazi kroz silu S. na koje deluje sistem sila Si (i = 1.39) razlika.7 Da be telo. ako na ruˇicu c duˇine 2r (sl. glavni vektor momenta MO = n Mi = 0 ).30)b dejstvuju dve sile upola manjeg intenziteta (1/2S) z one obrazuju spreg istog momenta S· r koji izaziva ˇisto obrtanje bez c ikakvog pritiska na osovinu. 2. Dr a 2. . c a sila S izaziva pritisak na osovinu obrtanja. c ∑ glavni vektor sile SR = n Si = 0 ) i obrtanje∑ (zbir svih momenata i=1 SR jednak nuli. c a moment sile je kombinacija translacije i rotacije. tj.7 Uslovi ravnoteˇe z 35 Slika 2. data krivaja (ruˇica).30: Osnovni statiˇki elementi: sila. Neka na primer.38) slede: uslovi ravnoteˇe u vektorskom obliku: z n ∑ i=1 ga nG Si = 0. Uslovi ravnoteˇe z oc n ∑ i=1 aN Mi = 0. Medutim. tj. . a upravna je na osovinu). Dakle. koja se moˇe obrtati c z oko horizontalne osovine (sl.30) na ˇijem slobodnom kraju dejstvuje c sila S. 2. . . . spreg izaziva ˇisto obrtanje (rotaciju).2. en ad (2. pa iz i=1 (2. bilo u ravnoteˇi z potrebno je da se spreˇi njegova translacija (zbir svih sila jednak nuli. Zbog toga se pri konstrukciji maˇinskih delova teˇi da se dejstvo momenta zameni des z jstvom sprega. n). dobi´emo istu takvu c silu S i spreg. Spreg izaziva obrtanje.37) i (2. sila izaziva translaciju. momenta ˇiji je intenzitet S· r.

n ∑ i=1 n ∑ i=1 Yi = 0. Yi = 0. moˇe se. c n ∑ i=1 Dr a Xi = 0.41) (2.42) . tj. Jasno. c z pa se ˇest jednaˇina iz (2. 2.7. U ovom sluˇaju sve sile leˇe u jednoj ravni. c Mzi = 0.40) (2. n ∑ i=1 n ∑ i=1 Zi = 0. n ∑ i=1 Yi = 0. aN n ∑ i=1 n ∑ i=1 Pri dobijanju uslova u skalarnom obliku vektorske jednaˇine proc jektovane su na pravougli Dekartov siste. Zi = 0.36 uslovi ravnoteˇe u skalarnom obliku: z n ∑ i=1 n ∑ i=1 2 Osnovni pojmovi i definicije Xi = 0. Navedimo sada neke specijalne sluˇajeve.7.1 Ravanski sistem sila Xi = 0. Mxi = 0. pa su momentne jednaˇine c c c identiˇki zadovoljene. Myi = 0. Mzi = 0. po potrebi.40) svodi na: s c ga nG n ∑ i=1 oc n ∑ i=1 2. z projektovati i na bilo koji drugi.2 Suˇeljni sistem sila c U ovom sluˇaju sve se sile seku u jednoj taˇki. en ad (2. recimo da je to ravan xy.

a u ravni koordinatnih osa z s s i y leˇi baza ˇtapa za koju je z = 0. Na istoj slici dat je ˇematski prikaz z s s ˇtapa. Osa z poklapa se sa osom ˇtapa. Pri tome se radi o vezama koje delimiˇno.1 Dr a Na slici 3.1 pokazan je ortogonalni koordinatni sistem koji vezujemo za prav ˇtap.GLAVA 3. vezama je potrebno oduzeti ˇtapu bar tri s stepena slobode kretaaja. Reakc cije veza i statiˇka odredenost nosaˇa c c oc ˇ GREDNI NOSACI aN 3 en ad . Tako optere´en ˇtap ´e postati s c s c nosaˇ kada se vezama oduzme mogu´nost njegovog kretanja u toj ravni. ili c ga nG Gredni nosaˇ optere´en u svojoj ravni c c Oblici veza i neke vrste grednih nosaˇa. duˇ koja predstavlja njegovu osu. c c Ako se podsetimo da ˇtap u ravni ima tri stepena slobode kretanja.1 3.1. Spoljno optere´enje silama i spregovima deluje u c ravni yz koji nazivamo ravan ˇtapa. zajedno sa usvojenim koors z dinatnim sistemom. jer s su mogu´e njegove dve nezavisne translacije duˇ ortogonalnih pravaca c z y i z i rotacija u ravni yz.

2c takode sa delom s s ose ˇtapa.1: Slika 1 ga nG a) A Primeni´emo aksiom o vezanom telu Mehanike krutog tela prema c kome uklonjene veze zamenjujemo silama veze koje zovemo i reakcije veze. c oc b) A z y A z ZA YA y YA y Slika 3. oduzimaju ˇtapu slobodu kretanja u svojoj ravni. Veza je takve prirode da dopuˇta obrtanje ˇtapa oko taˇke s s s c A u ravni yz i pomeranje ove taˇke ˇtapa u pravcu z ose. Ova veza dopuˇta obrtanje ˇtapa u ravni yz oko taˇke s s s c A. s Nakon uklanjanja zamenjujemo je sa dve nezavisne reakcije veze: YA i ZA . Ukljeˇtenje je ˇematski prikazano na slici 3. Veza oduzima ˇtapu dva stepena slobode kretanja.2a zajedno sa delom s ose ˇtapa. s . Pokretni zglob ˇematski je prikazan na slici 3.2: Slika 2 Dr a Nepokretan zglob je ˇematski prikazan na slici 3. Pored toga ˇto onemogu´ava pomeranje taˇke A ˇtapa u s s c c s ravni yz ova veza spreˇava i obrtanje ˇtapa oko taˇke A u toj ravni. a to je pomeranje taˇke A ˇtapa s c s u pravcu y ose. Od takvih s veza ovde navodimo tri standardne veze koje joˇ nazivamo osloncima. ali spreˇava pomeranje ove taˇke ˇtapa u toj ravni duˇ ortogonalc c s z nih pravaca y i z.2b zajedno sa s delom ose ˇtapa.38 3 Gredni nosaˇi c O z y x y S x z y Slika 3. c s c Ukljeˇtenje oduzima ˇtapu tri stepena slobode kretanja. Oduzima c s ˇtapu jedan stepen slobode kretanja. Uklonjenu s s vezu zamenjujemo sa tri nezavisne reakcije veze: silama YA i ZA i aN c) z y A A y MA z ZA YA A y en ad z z potpuno. Ovu uklonjenu vezu zamenjujemo jednom reakcijom veze u pravcu y ose i oznaˇavamo je sa YA .

3. To su razne vrste opruga i gibnjeva. aN z YB B z z YB z z en ad spregom momenta MA .1 Gredni nosaˇ optere´en u svojoj ravni c c 39 a) A . momentom ukleˇtenja. Koriste´i pokazane veze moˇemo obrazovati c z viˇe vrsta grednih nosaˇa. 3. ˇija je ravan s c dejstva yz ravan. c c ˇ Stap ce postati nosaˇ ako su veze takve da ˇtapu oduzmu bar tri c s stepena slobode kretanja. tako da se vektor ovog momenta poklapa sa osom x. kao i drugi gredni nosaˇi c od kojih su neki prikazani na slici 3. . B z y A B ZA YA y b) y A A . tzv. 3.3b) i konzola (sl. 3. To su: prosta greda (sl.3: Slika 3 Kao poseban tip navodimo joˇ elastiˇne oslonce koji samo delimiˇno s c c ograniˇavaju mogu´nosti kretanja. greda sa s c prepustima (sl.3a).4. oc B ga nG y c) A YA ZB y MA ZA A YA y Dr a Slika 3.3c).

40 3 Gredni nosaˇi c Slika 3. Sistem spoljnog optere´enja z c i reakcija veza. Na c osnovu ovoga. Yi = 0. 3. 3. odnosno y.4: Slika 4 ga nG i i Gredni nosaˇ prima spoljno optere´enje u svojoj ravni yz. gredi s prepustima i konzoli (sl. Kada se one uklone na ovim nosaˇima c pojavljuju se po tri nezavisne reakcije veza. Mz = 0. Tre´i c usiov kazuje da je algebarski zbir momenata svih sila i spregova oko ose x. Uobiˇajeno je da se taˇke A i B biraju na osi nosaˇa tako da je c c c ovaj uslov ispunjen (sl.1) prva dva uslova znaˇe da su algebarski zbirovi c projekcije svih sila na pravac ose z. u odnosu na proizvoljnu taˇku A ravni yz. jednaki nuli. znaˇenja alternativnih uslova ravnoteˇe (3. Prostoj gredi.3 i 3.2) su jasna c z sa napomenom da pravac na kome leˇe taˇke A i B nije upravan na z c osu z.3 i 3.2) sve z Dr a en ad (3. prema tome. 3.3) veze oduzimaju po tri stepena slobode kretanja.1) oc i i ili u alternativnom obliku: ∑ ∑ A Zi = 0.1) ili (3. pri ˇemu sile nemaju zajedniˇku napadnu taˇku. aN i ∑ i B Mz = 0.4). U izrazima (3. (3. Mz = 0. jednak nuli.4): z ∑ ∑ ∑ A Zi = 0. Iz Statike c c c krutog tela poznato je da takav sistem sila i spregova ispunjava tri nezavisna skalarna uslova ravnoteˇe (sl.2) . predstavlja ravnoteˇni sistem spregova i z sila u ravni. Kao ˇto c c s smo videli i reakcije veza leˇe u istoj ravni. Kako nam na raspolaganjn stoje tri nezavisna skalarna uslova ravnoteˇe (3.

a na drugom ˇetiri nezavisnih reakcija veze. proizvoljna funkcija koordinate z s c (sl. Moˇe se pokazati c z da je intenzitet rezultante jednak povrˇini dijagrama optere´enja. po jedinici duˇine. metodama Statike krutog tela. Ako zs sa a oznaˇimo duˇinu na kojoj deluje linijski raspodeljeno optere´enje c z c tada su veliˇina rezultante Fq i njen poloˇaj odreden duˇinom a0 (sl.1) ili (3.6) kod jednoliko raspodeljenog optere´enja: c Fq = q0 a.5). aN en ad . c s a u drugom sluˇaju jedna jednaˇina da bi se mogle odrediti sve nepozc c nate reakcije veza. zovu se joˇ i geometrijski c s uslovi. a da s c njena napadna linua prolazi kroz teˇiˇte dijagrama opteretenja.2 Spoljno optere´enje moˇe biti kontinualno rasporedeno duˇ ose nosaˇa. vertikalnog pravca usmerena naniˇe u pravcu z z i smeru pozitivne y ose (sl. c Na prvom nosaˇu ima pet. Zadrˇa´emo se na raspodeljenom optere´ivanju gravitacionog z c c tipa ˇto znaˇi da u taˇki ose sa koordinatom z deluje sila intenziteta s c c q(z).2) jasno je da u prvom sluˇaju nedostaju joˇ dve. Prilikom odredivanja reakcija veza linijski raspodeljeno optere´enje c se. 3. Zato su to statiˇki z c odredeni nosaˇi. u opˇtem sluˇaju. 1 a0 = a. c c Kako nam stoje na raspolaganju samo tri nezavisna skalarna uslova ravnoteze (3. zamenjuje rezultantom. 3.4 prikazana su dva nosaˇa koji imaju prekobrojne veze. c z z 3. c z z c Ono ima dimenziju sile po jedinici duˇine [N/m]. mehaniˇki ekvivalentno. Oni se odnose na deformaciju grednog nosaˇa prouzrokovanu c zadatim optere´enjem i kao takvi su deo sadrˇaja Otpornosti materic z jala. a zakon njegove z promene y(z) je. Dopunske c c jednaˇine koje se dodaju uslovima ravnoteˇe. z c c Na slici 3.2 Linijsko raspodeljeno opteretenje 41 3. Nosaˇi kod kojih se reakcije veza ne mogu odrediti c metodama Statike krutog tela su statiˇki neodredeni nosaˇi. Nakon odredivanja reakcije veza poznajemo celokuc pan ravnoteˇni sistem sila i spregova koji deluju na uoˇene nosaˇe.5). da bi se dobio potpun sisc z tem jednaˇina za odredivanje reakcija veza. 2 Dr a ga nG Linijsko raspodeljeno opteretenje oc nepoznate reakcije veza na ovim nosaˇima jednoznaˇno odredujemo iz c c uslova ravnoteˇe.3.

6. kao taˇka na osi.7) i zamislimo da je c c c kroz tu taˇku provuˇena ravan π upravna na osu nosaˇa. U ovoj ravni c c c leˇi odgovaraju´i popreˇni presek nosaˇa. c Ako je q(z) ≡ q0 ≡ const. 3. c Ako je q(z) linearna funkcija koordinate z optere´enje je raspodeljeno po c trouglu. a taˇka P . Takode z pretpostavljamo da je njihov raspored na nosaˇu proizvoljan. podeljen je na dva dela: z c deo sistema sila i spregova koji leˇi leva od taˇke P . c z c aN q(z) qo z Slika 3.6: Slika 6 3. koji deluje na gredni nosaˇ. 3 Gredni nosaˇi c z y oc z Dr a ga nG y Slika 3.5: Slika 5 en ad q(z) z . i deo koji leˇi desno od tog popreˇnog preseka.3 Sile u preseku Posmatramo gredni nosaˇ na koji deluju spoljno optere´enje i reakcija c c veza obrazuju´i ravnoteˇni sistem sila i spregova u ravni yz. Dijagrami ovih linijskih opteredenja prikazani su na slici 3. c Uoˇimo na osi nosaˇa proizvoljnu taˇku P (sl. tj.42 Navodimo neke jednostavne zakone promene linijski raspodeljenog optere´enja. Uoˇenom taˇkom P zs c c c ravnoteˇni sistem. levo od uoˇenog z c c popreˇnog preseka. z c c c c c poklapa se sa teˇiˇtem S tog popreˇnog preseka. Za sada c z se ne´emo upuˇtati u to da li je gredni nosaˇ statiˇki odreden ili neoc s c c dreden ve´ pretpostavljamo da su poznate sve reakcije veza. odnosno c da su poznate sve sile i spregovi ovog ravnoteˇnog sistema. to je jednoliko raspodeljeno optere´enje.

Projekcija redukcione rezultante FRL . i na pravac upc ravan na osu nosaˇa.7: Slika 7 ga nG FR = 0. koji leˇi c z levo od uoˇenog popreˇnog preseka. To su: redukciona rezultanta FRL i redukcioni moment c intenziteta MRx L . Uticaj dela sistema. FRL = −FRD . dobija se njegovom redukcijom c c na taˇku P .3. z Kako ravnoteˇni sistem sila i spregova leˇi u ravni nosaˇa yz redukz z c cione rezultante FRL i FRD . koji deluje na nosaˇ. leˇe u toj ravni kao i spreˇne sile redukz z cionih momenata MRx L i MRx D ˇiji vektori imaju pravce ose x. osu z. c Posmatraju´i desni deo nosaˇa potraˇi´emo projekciju sile FRL na c c zc dva ortogonalna pravca: na pravac ose nosaˇa. c c dela sistema na taˇku P . R aN odakle neposredno sledi i Dr a MRx L = −MRx D .redukcijom ovog desno od uoˇenog popreˇnog preseka dobija se. Posmatrajmo sada levi deo nosaˇa. takode.3 Sile u preseku 43 P y P z y P z y Slika 3. osu y. na c en ad (3. Prvo posmatramo desni deo nosaˇa. Uticaj dela sistema koji leˇi c z .3) (3. To su: redukciona rezultanta FRD i redukcioni c moment intenziteta MRx D . obrazuju dva c zs ravnoteˇna sprega. u odnosu na teˇiˇte tog preseka. Dobijeni izrazi pokazuju da redukcione rezultante dela sistema levo i desno od uoˇenog popreˇnog preseka obrazuju osnovni ravnoteˇni sisc c z tem dok redukcioni momenti dela sistema levo i desno od uoˇenog c popreˇnog preseka. u c ravnoteˇi ispunjeni su uslovi ravnoteˇe Statike krutog tela koji u vekz z torskom obliku glase oc MP = 0.4) z . Kako je celokupan sistem sila i spregova.

c Kada se podsetimo da je projekcija rezultante sila na neki pravac jednaka algebarskom zbiru projekcija njenih komponenata na taj pravac dajemo slede´e definicije normalne i transverzalne sile. Njena projekc c cija na pravac upravan na osu nosaˇa je transverzalna sila i oznaˇava c c se sa Ty = T . c aN M N T Slika 3. Pozitivne sile u preseku od dela sistema desno od uoˇenog preseka imaju. Redukcioni moment MRx L . je moment savijanja ili napadni moment i oznaˇava se sa Mx . transverzalna sila T i moment savijanja Mx .8. 3. Prilikom obrazovanja algebarskih zbirova. sa pozitivnim znakom ulaze one naznaˇene veliˇine c c en ad P M N T . z c Konvencija o znaku sila u preseku data je na slici 3. Normalna sila N .8: Slika 8 Dr a Moment savijanja ili napadni moment u uoˇenom popreˇnom c c preseku je algebarski zbir intenziteta momenata svih spregova i redukcionih momenata svih sila u odnosu na teˇiˇte tog preseka dela sistema zs koji leˇi levo ili desno od uoˇenog preseka. prema tome. Redukcioni moment MRx D je moment savijanja ili napadni moment Mx (sl. koji se pominju u definicijama sila u preseku. suprotne c smerove i date su desno od traga ravni π. Pozitivne sile u preseku sraˇunate od dela sistema levo od uoˇenog popreˇnog c c c preseka prikazane su levo od traga ravni π. c Ako posmatramo levi deo nosaˇa i redukcionu rezultantu FRD proc jektujemo na iste pravce dobijamo takode normalnu silu N i transverzalnu silu Ty = T .7). (sl.7). od dela sistema levo ili desno od uoˇenog popreˇnog preseka predstavljaju c c sile u preseku nosaˇa.44 3 Gredni nosaˇi c ga nG Normalna sila u uoˇenom c popreˇnom preseku je algebarski c zbir projekcija svih sila dela sistema koji leˇi levo ili desno od z tog preseka na pravac ose nosaˇa. c oc pravac ose nosaˇaje normalim sila i oznaˇava se sa N . 3. c Transverzalna sila u uoˇenom c popreˇnom preseku je algebarski c zbir projekcija svih sila dela sistema koji leˇi levo ili desno od tog z preseka na pravac upravan na osu nosaˇa.

z s c vrednosti sila u preseku menjaju se duˇ ose nosaˇa. Tako. Ako se postoje´i ravnoteˇni sistem na nosaˇu c c z c zameni nekim drugim njemu mehaniˇki ekvivalentnim ravnoteˇnim sisc z temom dobijaju se druge vrednosti sila u preseku. One su funkcije z c koordinate z. tj. jer se ova promena dogada u svakom popreˇnom c c c preseku ispod linijski raspodeljenog optere´enja. Ordinate c ovih dijagrama predstavljaju vrednosti sila u preseku u odgovaraju´im c popreˇnim presecima nosaˇa.2) tada se deo sistema levo ili desno od preseka menja tek na mestu delovanja ove sile. c transverzalne sile i momenta savijanja oc O1 O2 Slika 3. c Veza izmedu linijski raspodeljenog optere´enja. T = T (z) i Mx = Mx (z). c c Na kraju treba ista´i da veliˇine sila u preseku zavise od rasporeda c c sila i spregova na nosaˇu. N = N (z). Da bi se stekao uvid o njihovoj promeni na nosaˇu crtaju se dijagrami ovih c funkcija.1. u opˇtem sluˇaju.9: Slika 9 aN dz z en ad . transverzalne sile i c momenta savijanja 45 3. U opstem sluˇaju sa promenom popreˇnog preseka u nosaˇu menja c c c se i preraspodela sila i spregova ravnoteˇnog sistema u delovima koji z leˇe levo i desno od tog preseka.4 Veza izmedu linijski raspodeljenog optere´enja. q(z) ga nG z y od dela sistema levo ili desno od preseka koje imaju smerove prikazane na slici 3. Kao posledica toga.4 Dr a Posmatramo gredni nosaˇ na koji deluje ravnoteˇni sistem sila i sprec z gova u ravni yz: reakcije veza i spoljno optere´enje koje sadrˇi i raspodelc z jeno gravitaciono opterecenje ˇija promena sledi opˇti zakon q(z) (sl.3. na primer. c s 3.9).8. To su statiˇki dijagrami ili dijagrami sila u preseku. a sa negativnim znakom one koje imaju njima suprotne smerove. To ne odgovara stvarnom rasporedu optere´enja na nosaˇu. ako se linijski raspodeljeno optere´enje zameni koncentrisanom silom c (paragraf 1.

−T i Mx . Skalarni usiovi ravnoteze z (3. c Kao ˇto je uobiˇajeno zanemaruje se promena funkcije q(z) za bes c skonaˇno mali priraˇtaj dz argumenta z. Uticaj dela sistema desno od preseka O2 uvodimo takode preko sila u preseku.10). to c su: T +dT i Mx +dMx .10: Slika 10 Dr a Polaze´i od toga da je u pitanju ravnoteˇni sistem sila i spregova izdc z .u ravnoteˇi pod dejstvom sila u presecvojeni element ˇtapa je takode s z ima O1 i O2 i dela raspodeljenog optere´enja q(z) na izdvojenom elec mentu nosaˇa. transverzalne sile T i momenta savijanja Mx .2). −Mx . ∑ i 1 O Mx 2 = 0 : Mx − (Mx + dMx ) + T dz − q(z) dz dz = 0. 3. Na uoˇenom delu nosaˇa c c deluje gravitaciono raspodeljeno optere´enje q(z) tako da u prec seku O2 normalna sila N ostaje nepromenjena. aN T M N O1 oc y Slika 3. (sl.1) daju slede´e jednaˇine: c c ∑ i Yi = 0 : T − (T + dT ) − q(z) dz = 0. c z c c M+dM O2 N T+dT z dz .46 3 Gredni nosaˇi c ga nG Uticaj dela sistema levo od preseka O1 uvodimo preko sila u preseku: normalne sile N . 2 Posle poniˇtavanja konaˇnih velicina T . svi ˇlanovi u s c c prvoj i drugoj jednaˇini su male veliˇine prvog reda izuzev poslednjeg c c en ad q(z) qo Ispod kontinualnog optere´enja na mestu z izdvajamo elementarni c deo nosaˇa duˇine dz = O1 O2 sa pripadaju´im optere´enjem. Ako se zadrˇimo na s z malim veliˇinama prvog reda. Tada je dijagram optere´enja c s c na elementu ˇtapa pravougaonik ordinate q(z) ˇija rezultanta Fq = s c q(z)dz polovi duˇinu dz (paragraf 1. dok transverzalna sila i moment savijanja imaju priraˇtaje.1.

ako na delu nosaˇa nema linijski raspodeljenog optere´enja.5 3. Na c primer.5. aN en ad (3. Tom prilikom smo se podsetili c da ˇtap u ravni ima tri stepena sloboda krelanja.I. ili u potpunosti. a moment savijanja linearna funkcija koordinate z. mogu´nosti s c c kretanja u toj ravni. dz . tada je na tom delu transverzalna sila konstantna. Na sliˇan naˇin se analiziraju c c zakoni promene transverzalne sile i momenta savijanja i za druge oblike funkcije raspodeljenog optere´enja q(z). transverzalne sile diferencijalne veze izmedu c i momenta savijanja: . gde transverzalna sila menja znak. dz Iz njih zakljuˇujemo slede´e: c c dMx = T (z). Veze koje su uvedene s u odeljku I.prvi izvod transverzalne sile je funkcija raspodeljenog opteredenja sa promenjenim znakom. Dr a 3. gde je T (z0 ) = 0. Postavljeni uslovi ravnoteˇe daju tada c z .3. ako je q(z) ≡ q0 ≡ c c const.5) koristimo prilikom odredivanja statiˇkih dijagrama. U popreˇnom preseku z = c z0 . tj. tj. Statiˇka odredenost nosaˇa c c oc ..prvi izvod momenta savijanja je funkcija transverzalne sile. c c ako je q(z) ≡ 0. ga nG Izraze (3.1 bavili smo se grednim nosaˇem koji je izloˇen delovanju c z spoljnog optere´enja u svojoj ravni yz. tj.5) ˇlana u drugoj jednaˇini koji je mala veliˇina drugog reda. na tom delu nosaˇa je transverzalna sila linearna. Ili. ako je deo ˇtapa s optere´en jednoliko raspodeljenim optere´enjem.1 U odeljku 1.raspodeljenog optere´enja. c Gredni nosaˇ optere´en torzionim sprec c govima Oblici veza.I oduzimaju ˇtapu delimiˇno. Iz tog rac c c zloga ovaj ˇlan zanemarujemo. a moment c savijanja kvadratna funkcija argumenta z. javlja se ekstremna vrednost momenta savijanja.5 Gredni nosaˇ optere´en torzionim spregovima c c 47 dT = −q(z).

11c) spreˇava pomers s c anje taˇke A ˇtapa u ravni yz. oc Nakon uvodenja optere´enja torzionim spregovima moramo uzeti u c obzir i mogu´nost obrtanja ˇtapa oko svoje ose kao joˇ jedan stepen c s s slobode kretanja. aN en ad Uvodimo joˇ jednu vrstu optere´enja. duˇ dva ortogonalna pravca y i z. 3. ˇiji vektor momenta ima c pravac ose z. i spreg momenta MtA . 3. ˇiji se vektor poklapa sa osom x.I. Kada se ukloni ona se zamenjuje sa ˇetiri nezavisne c reakcije veze. Ova veza oduzima ˇtapu ˇetiri stepena s s c slobode kretanja. . Njega dodajemo ve´ ranije utvrdenom broju od tri c stepena slobode kretanja koje ima ˇtap u svojoj ravni.I definiˇemo joˇ veze koje spreˇavaju i obrs s c tanje oslonaˇkih preseka u svojim ravnima xy. pri ˇemu odgovaraju´e spreˇne sile leˇe u oslonaˇkom c c z z c popreˇnom preseku A. moment uklestenja MA . i c s z obrtanje oslonaˇkog preseka oko z ose.11b) spreˇava s c pomeranje taˇke A ˇtapa u ravni yz. ˇiji vektor c c ima pravac z ose. Ova veza oduzima ˇtapu dva stepena slobode kretanja. c s s c i obrtanje ˇtapa oko z ose.48 3 Gredni nosaˇi c Dr a ga nG Pokretan zglob sa viljuskastom vezom (sl. 3. Zavisno od smera obrtanja vektori njihovih momenata poklapaju se sa pozitivnom ili negativnom z osom. Uklonjena veza zamenjuje se sa tri nezavisne reakcije veze: silama YA i ZA u pravcu y i z ose i spregom momenta MtA ˇiji c vektor ima pravac z ose. To su tzv. Naziz z c vamo ih torzionim momentima ili moment uvijanja i oznaˇavamo c sa Mt . To je optere´enje nosaˇa s c c c spreˇnim silama koje leˇe u ravnima njegovih popreˇnih preseka. s s Kada se veza ukloni zamenjuje se sa dve nezavisne reakcije veze: silom YA u pravcu y ose i spregom momenta MtA . Ona oduzima ˇtapu tri stepena c s slobode kretanja. c Nepokretan zglob sa viljuˇkastom vezom (sl. obrtanje ˇtapa oko taˇke A u toj ravni. To su sile YA i ZA u pravcu ose y i z.11a) spreˇava c pomeranje taˇke A ˇtapa u pravcu y ose i obrtanje oslonaˇkog preseka c s c ˇtapa oko z ose. viljuˇkaste c s veze. Ukleˇtenje sa viljuˇkastom vezom (sl. Zato pored veza s koje su opisane u odeljku I.

12 imaju samo jedan oslonac sa viljuˇkastom c s vezom u kome se javlja jedna nepoznata reakcija veze MtA . Za ovu vrstu optere´enja oni su statiˇki odredeni jer je uslov ravnoteˇe Statike c c z krutog tela (3.5 Gredni nosaˇ optere´en torzionim spregovima c c 49 Slika 3. aN (3. koje z su takode torzioni spregovi. Ravnoteˇni sistem spoljnih torzionih spregova i reakcija veza. sposoban da primi i optere´enje u svojoj ravni yz potrebno je c da ima oslonce koji oduzimaju bar ˇetiri stepena slobode kretanja sa c tim da bar jedan od njih ima viljuˇkastu vezu.6) dovoljan za odredivanje njihove nepoznate reakcije veze.11: Slika 11 Posmatra´emo samo optere´enje grednog nosaˇa torzionim spregovc c c ima.6) koji sledi iz vektorskog usiova (3.3. s oc Mx = 0. Nosaˇi prikazani na slici 3. ispunjavaju skalarni uslov ravnoteˇe: z ∑ i Dr a ga nG Podrazumevaju´i da je gredni nosaˇ. en ad . uz optere´enje torzionim sprec c c govima.3) i kazuje da je algebarski zbir momenata svih sila oko z ose jednak nuli.

prema c s tome i dve nepoznate reakcije veze: MtA i MtB .13: Slika13 Nosaˇi na slici 3.6) postavlja se i jedan dopunski.50 3 Gredni nosaˇi c Slika 3. c oc aN en ad .12: Slika 12 Dr a ga nG Slika 3. Za ovu vrstu optere´enja prikazani nosaˇi c c su jedanput statiˇki neodredeni. geometrijski. uslov koji z se odnosi na deformaciju nosaˇa prouzrokovanu delovanjem zadatog c sistema torzionih spregova. Da bi se dobio potpun sistem jednaˇina za odredivanje ovih reakcija veza uz uslov c ravnoteˇe (3.13 imaju dva oslonca sa viljuˇkastom vezom.

3.1. 3. koje je analogno onom u odeljku 1.3) tako da vaˇi: z z ⃗ ⃗ MRzL = −MRzD . Ako posmatramo desni deo c z c nosaˇa uticaj dela sistema koji leˇi levo od taˇke P zamenjujemo rezulc z c tuju´im spregom momenta MRzL . (3. Ovim je ravnoteˇni c z sistem torzionih spregova podeljen na dva dela: deo koji leˇi levo od z taˇke P i deo koji leˇi desno od te taˇke.14). Moment torzije je algebarski zbir intenziteta svih torzionih spregova koji leˇe levo ili desno od uoˇenog popreˇnog preseka nosaˇa. doˇli do joˇ jedne sile u preseku.6 Moment torzije 51 Dr a Sistem torzionih spregova koji deluju na nosaˇ zadovoljava drugi c uslov ravnoteˇe u izrazu (3. c en ad 3. Tako smo razmatranjem. a njihovi smerovi suprotni.6 Moment torzije .3.7) ˇto znaˇi da su u uoˇenom popreˇnom preseku intenziteti momenata s c c c spregova MRzL = Mt i MRzD = Mt jednaki. Ako posmatramo levi deo nosaˇa c c uticaj dela sistema koji leˇi desno od uoˇenog preseka zamenjujemo z c rezultuju´im spregom momenta MRzD (sl. To je moment torzije i oznaˇava se sa s s c Mt .14: Slika14 oc aN Pretpostavimo da na gredni nosaˇ deluje poznati proizvoljan ravnoteˇni c z sistem torzionih spregova. To podrazumeva da smo prethodno odredili reakciju ili reakcije veza zavisno da li je nosaˇ statiˇki odreden ili c c statitki neodreden. Na osi nosaˇa uoˇavamo proizvoljnu taˇku P i kroz c c c nju provlaˇimo ravan π upravno na njegovu osu. z c c c ga nG Slika 3.

Mt = Mt (z). sa promenom popreˇnog preseka na nosaˇu menja s c c c se preraspodela torzionih spregova ravnoteˇnog sistema u delovima koji z leze levo i desno od tog preseka. Ova sila u preseku je. c c Drugim reˇima. tj. I u ovom sluˇaju mora se imati u vidu da c c c dijagram momenata torzije zavisi od rasporeda optere´enja na nosaˇu. zavisna od koordinatne ose ˇtapa. Dijas gram promene momenata torzijeje takode statiˇki dijagram. a njegove c ordinate predstavljaju vrednosti ove sile u preseku u odgovaraju´im c popreˇnim presecima nosaˇa. U opˇtem sluˇaju. Od dela sistema levo od uoˇenog popreˇnog preseka pozitivan c c smer je oznaˇen levo od traga ravni π. aN en ad . Od dela sistema desno od c uoˇenog popreˇnog preseka pozitivan smer momenta torzije oznaˇen je c c c desno od traga ravni π.52 3 Gredni nosaˇi c Dr a ga nG oc Konvencija o pozitivnom momentu torzije data je takode na slici 3. ravnoteˇni sistem torzionih spregova na nosaˇu ne c z c moˇe se zameniti mehaniˇki ekvivalentnim sistemom jer bi tada doˇlo z c s do promene dijagrama momenta torzije.14. kao i one prethodne.

21 pokretni zglob. 39 jednoliko raspodeljeno optere´enje.REGISTAR POJMOVA ˇtap. 25 princip sile za taˇku. 39 s napadni moment. 14 moment savijanja. 44 prosta greda. c 42 oslonac cilindriˇan. 33 glavni vektor. 48 nepokretni oslonac. 38 nosaˇ. 48 ravan ˇtapa. 39 pokretan zglob krak sile. 41 glatka povrˇ. 16 Moment. 44 konzola. 38 sile za osu. 19 s ga nG geometrijski uslovi. 29 moment uvijanja. 37 s Dr a oc momentom ukleˇtenja. 21 c oslobadanja od veza. 33 greda sa prepustima. 17 nepokretni zglob. 38 konvencija o znaku. 48 pokretni oslonac. 39 moment sprega. 19 c oslonci. 44 nepokretan zglob sa viljuskastom vezom. 20 c klizaˇ. 39 c aN en ad . 15 s glavni moment. 22 sa viljuskastom vezom.

14 spoljaˇnja. 7 kruto. 48 s en ad . 11 spoljaˇnja. 13 sferni oslonac. 13 torzer. 21 Ravnoteˇa. 29 ravan dejstva. 31 c rezultanta. 13 ravanski. 6 z ravnoteˇa. 13. 11 s sprega. 20 sila. 7 sistem sila. 13 otpora. 38 redukcija sile na taˇku. 10 s reakcije. 17 uˇe. 29 Telo deformabilno. 7 z reakcija veze. 48 transverzalna sila. 13. 9 aktivna. 48 ukljeˇtenje. 14 s unutraˇnja.54 Ravan obrtanja. 13 suˇeljni. 14 s veze. 11. 7 telo slobodno. 29 spreg sila. 13 proizvoljan. 11 pasivna. 44 ga nG Dr a oc aN zglob. 14 reakcija. 13 REGISTAR POJMOVA vezano. 10 sistem. 14 povrˇinska. 13 kolinearni. 29 unutraˇnja. 13 paralelni. 13 c spreg krak. 14 reakcije veze. 18 z ukleˇtenje s sa viljuskastom vezom. 12 ekvivalentan. 13 prostorni. 38 s veza idealna. 34 torzioni momenti. 18. 11 s zapreminska. 11. 13 viljuˇkaste veze.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful