IME

s

ERB
razpravlO

DrI li.

"rcencI
"Znati imena, nije mala stvarK. Plato.

\

ZAGREB,
Slovi Karla
,I

Albrechta

1868.

Digitized by

Coogle

'" Stioee,
nemoj triZiti, u ovoj razpravi, drugo nego-li ti njezin naslov obeeiva. Ovde se neopisuje narod , ni ein, ni dogodjaj, nego se pretresiva samo i me, koje padalo na koga lOU drago. U tomu poslu ponasah se tako, da uetra!ih sto !elih ni sto merzih; nego da iskah istinu; da prigerlih sto seenih raslosnim ; da obilatiimi svedoeanswi pokazah stvari koji bi se einile ikoliko sumnjivimi; da ostavih sve sto sudih da je saderljivo, iIi da nye od potrebe, iIi od koristi; da izpustih sve sto bi me moglo uplesti u povest. budi kojega narods ; da noviih pisaeah koji, sto znam , imaju, vise izdanjah , naznaeih izdanja kojimi se slusim. Duhu posvetljenu, serdcn slobodnu, dosta je, sudih, da makar samo i naseees, a stvari neobiene da mu razbistris; duhu sanesenu, serdcu zasukanu, nepomase ni obilnost. Prevelik stupanj bistrine dopao bi ovoj razpravi iz povestniee onih narodah u kojih prosloat ona zaseca. Dakle tako probiraJue i ugibajue se, nebiase moguee uzdedati podpuno ni sklad ni jedinost oblika, ni toenu inokupnost. Dosta budi ako je jedinstvo misli, jedinost predmeta! U tih svojih medjah i u stvari, ovaj je spis, s moje strane, podpun. I da bude prie izisao na svetIo, on bi s~ao vee po-

Digitized by

Google

sre opavdan. A ovako, njega eo stoperro 8 vremenom, barem cenit i oni kojim on ovaj ~as moZdaonije po eudi. u toj tverdoj veri predajem gao ota~beni~tvu i znanosti, izrucujem gao glavaom, koje vodi dobro domovine, razlog i ljubay istine. U Zagrebu, na Jurjevu, 1868.

Pisac.

Digitized by

Google

I
Pisae iz pervoga kerstjanskoga veka zabilesi , da oko azovskoga mora i poimenice, po danasnju, oko Jenikalske prevlake, "stanuju Meoticani Vali, Serbi, Arehi, Zingi, Psesi". t To ime S e r b i, imamo-li izgovarati Serbi iii Servl7 Zna. se da se Plinij, pisu6 povestnieu, slusio i gerekimi knjigami. II Zna se takojer da Gerei neimadiahu posebne znake za. b i sa v. Sasvim time Rimljani drugda dobro bilesiahu svoja imena u kojih je v, gerckimi slovi bez ~.3 Ali moZda svatko' nezna da i Rimijani, takojer u svojemu jeziku, zamenjivahu slova b i v. Da je tomu doista tako, nepozivljemo se na reei , koje stijemo u rimskih knjigah sa b, odnosno sa v, a Taliani i Frsnees], neposredni bastiniel rimskoga j ezika, izgovaraju te reci sa v, odnosno sa b ; nesanasamo se ni na pojedine reei, sto ih i sami Rimljani dvostruko pisahu,. n. p. aberruneare i averruneare, sebum i sevum, itd. itd. Sarahu Rimljani, u tih slovih, zapisivaju6 i ista imena narodah," sara i nas Plinij, opisivaju6 narode i mesta kojih prava imena on podpuno snadiase",
1 C. Plinius Secundus, hist. natur. VII. 7. II C. Plinius Secundus, hist. nat. II. izbraja u oboe i gereke pisce, kojih dela rabiase, a spominje ih na pojedinih mestih i posebice. - 3Vidi na novcih gereki zabilesena imena, Vespasiana, Nerve, Vera, Severa, kod Vaillanta, numismata roman. imperator. (Romae, 1743) tomo II. pag. 91, 92, it6, 179, 232; i druga kod Katancica, Istri geogr. t. II. pag. 145-154; pa kod istoga, columna mil. pag.103-104. 4 M. Terent. Varo de re rustica, I, 52. pise Bagienni; taj isti narod zove Co'Plin Sec. h. nat. III. 20. Vagienni. - 5 C. Plin. Secund h. nat. III, 3., veli .da bude govoriti 0 Arebacih, a dosav k njima zove ih Arevaci; isti, hist. nat. III, 21. zove grad Alvonom, a gradjane toga grada Albonci.

1

Digitized by

Google

Danubius. i Faviana itd. po svoj prilici njih bi bila prosls volja pisati iIi govoriti 0 narodu Serbah. Dakle. I Vidi ove nadpise n. eibitate. da. 32. p. 132. prepisivatelji i izdavatelji rimskih knjigah mnoge b i v ismesali. 1169). ter su. na temelju neprekidnih spomenikah. . t.7 (Mongez) encyclopedie methodique. koji se imenom Serb nasladjivaju. . ne saranje Rimljanah. linguae. VI. p. po onu tih pisaeah.4 Autores lat. Ovo j e tako prost a istina. 3.6 Muratori. moZda su to samo pogreske prepisivateljah. kod Katancica. ovim poglavjem zapoceta. y'ag.2 Ali. Istri geograph. t. I. scriptores rer. 48. 4. p.g Laurentius Pignorius. . 201. 385. I. na ogerlicah sto ih je suzanjcad na vratu nosila. da se ona i sama stiocu svom silom nametje. (S. t. italicar. originum XIV. doista oni ih tako i pisahu. da ju znanost smatra nedvojbenom. dok on zaviri u starino-pisje. 220 itd. de usu antiquae locutionis. .3 Ausonius Popma. 4 ucene i domace glave pisahu n. sledeca rasprava. J Digitized by Google . Isidorus Hispalens. A da bi se mi. sve je isto da-li je zapisano Serbi iIi Servi. 1674) pag. I a ne kako u knjigah stijemo. salbationis. (Amstelaedami. t. p. 33. u rimskih spomenicih#dolazi i ista ree servus zabilesena "serbus". mogli zadovoljiti pokazav ime zapisano. de servis antiquor. Abari i Avari. pag. pag. 403.~Anonymus Belae regis notarius . 1602. slovo b. pisahu samo neznalice. dibina. MoZda bi se dalo reei ds n. pag. 6 itd. Besprem" mesto Vesprem. bila bi njime i dcversena. . ali nut i ueena glava zapisa hervatske reke Drabus i Sabus. Fabiana. indibiduae. bez dvojbe. tako jasna. I. 128. 3 Kad Rimljani tako urezivahu i usecivahu slova. . Gervasii. Srednjega veka to se saranje razgranalo kako i pisanje. Na kamenih useciv~ se ime Dunaja Danuvius. Il. 7 Da budu tu istinu 8to znali 8to pazili oni pisci. urezivalo se "reboca" mesto "revoca" g.

'Eckhard. 'l i pravosnanci 3 rimski. ling. pag. II Muz poznavsi snagu i zivot rimskoga jezika. hocemo da reeemo : suznje i suJ S. 251. na temelju starino-pisja. sudi ° postanku reci "servus~' ovako: "oni. Titus Probus. postajahu suznji". medju ovimi imeni pod kojirni kao istovetnimi Serbi drugda dolaze 7 Mi ostavljamo neka to odkasu drugi. pridersani na zivotu. primeri Plautov Epidik I. nego i suzanjcad. Isidorus Hispal. § 2. Titus Popma.r. Augustinus.. t. . kod Jordana. 11. parte IV. pag. Na taj nacin rimski s e r V u s rodjeni je brat hervatskomu zaro bu. "Servi fiebant.. 1-181. kQje po bojnu pravu rnogahu dobitnici smaknuti. Ime servus mora da biase odurno. .<J Autores lat. Oba ov anaziva znamenuju ne samo ustarano suzanjstvo.uz priliesn recnjak nazivah 8tO-00 ih Rimljani suznjem Inadevahu. . (Amstelaedami 1672) pag. osobito XVI. samenise imenorn familiaris". Ludovici Coelii Rhodigini. IV. 5. Antiquar. 17-24.6Laurentius Pignorius. " Digitized by Google . 5. t Istoga su suda i jezikoslovci. origg. na koje spsda. Ime -bo servus zive. 1. je razlika medju zaroborn i medju "Serbom iii Sorabom'"." . lection. tit. 1399. ime Servius. 1-570. de originibus Slavicis. II. ovde su sa nas najznamenitii "s~rvitium" i "servitia". II Nego ta samena nepojde za rnkom. de operis servor. lex. • . de servis antiquo pag. XIX. IX. 3 Digestorum.. koja. 4. 6 Medju timi nasivi . Saturnalium I. a servando appellati. II. kad ga Rimljani "za dokinuti navist proti gospodi a porugu proti susnjem . Macrobius. i drugde. 1052. de civitate Dei. A. 126. XXIV. de nominibus.

Salust. Plin.000. n. . Ps bilo i nami slobodno. Imadisse suzanjah pojedini Gerk i Dardanac na 1000 i vise. da je "nevo1jnik" najstaria rec za taj zamisljaj.II Genesis. nijedne povestuieke dedave. XL. Sec. C. Fronton kod reci servitus. h. M. 1333.000 Partjanskih vojnikah biase samo 400 prsvih. I koliko mora da biase rimskih susanjah za boljih I Autores lat linguae pag. Digitized by Google . Nekori-Ii nas ueeni otacbenici da je rec suzanj u hervatskom jezikn nova. kad i u oci konacne propasti Rimljanah: "gospodivsega grsda snzanjcad obterpase sve obale Afrike. a 400. lIme "servns" npotrebljavalo se je. to ee reci spartanskih susanjah. u Aristidu. de bello Catilin. Cicero de arusp. Plutarchus. 25. Iztoka i Egipta.sknpno.0-00 Atenjanah. . to ce reci bez razlike da-li je celjade zarobljeno. deipnosophist. III Pocetak suzanjstva gubi se u dsmini: prestarinske knjige govore 0 njemu vee razvijenu. 20. resp. Jer. a svi ostali oni vojnici biahu suznji Partjanah. da rimskomu "famiIiaris" odgovara herva tski "hlap" Hi "hlapac" itd. XXVI. ili je knpljeno.zanjke. 9.4 Athenaeus. Broj rimskib suzanjah moci je samo nagadjati. hist.r. . za robje u obeenito." . 2.. Corn. iIi je u snzanjstvn rodjeno. koja neimadiase snZanjah U 60. 25. vitae paral. Philip. j ad Brutum 16. Crisp. 4 U spartanskoj vojski drugda bijase uz-a svakoga Spartanea po 7 Helotab.. . 25 j pro FIacco 97 j 3 de leg.3 Za Demetria Falerea biase 21. II Toliko je izvestno da. r. VI. slnZiti se imenom snzanj u obcenitu znamenovanjn. 1. 1.3Justinus. u ovoj razpravi.000 atenskih susaniah. .000. mala Egina 470. slobodnib Partjanah. neima nijednoga starinskoga narods. Tul. imadiase ih sami grad Korint 460.

.rec "polis" Gerkn zoamenova i grad i derzavu. deipnos. _. . 3. predoeiamo takojer brojno razmerje· medju gospodorn i rnedju snznji onih dersavah. nat. Seneca. izuzev vladara . dakle dedavab kojih dedltvljani biahu i PaBminom suzoji. 122. a to ee. . Sec. Anaxandrid nepisavsi: "nij. pitamo. h.. VI. Sec. XXXIII. .ustanovi dedavu koju prozva Brutium . . . Doista. 17. kad-no "za. onda kad-no "Ita. epist. Tirsku gospodu.10 Theopompus. XVI. ponajvise suznji utekavsi oko Lukanie. kad-no "pojedini Rimljanin imadiase po 10.7 Justinus. dok napokon Alexander veliki ono celo "suzanjsko leglo neizkoreni" 7.5 Athenaeus. "Izmet Ijudib. Eto. u njihovu [esiku reei d e r Za v u ute k a v sib s u zan jab" 8. p.i poradi suzanjcadi"!I.. h." 3.9 Hecataeus. podavise Tirski suznji. . 318. svi stanovnici one zoamenite derzave biahu na stoletja vee i po kervi suznji.000. . XIII. i u Kreti 10.· 1. mora da bia. tucnje i vojevanja . skupi se.3L. . fragment. pa time.6 Idem. kad-no "za rata proti susnjem pogibe preko miliona susanjah". Plin. hraniti berpu suzanjcadi trebova se plodnost prekomorska. rimska legia zauzima usjobicnie 6000 muzevah.lia biase najlepsa. hist. Plin. V. koliko n. Philippi Maced.se· rimskih suZaojab onds kad-no ib pojedini Rimljanin imadiase vise nego-li biaae svib Atenjanah ~ Ovimi pojavljenji prikazav brojnu velicinu dusab u starinskih dersasah. terrae circuitus. XXXVII. koliko. Suzanjstvo neda se ni pomisliti bez gospodstva: suzanj je samo i na toliko onaj koj i na koliko ima gospodina.·0. po 20.000. kad-no "kuee se naterpase legiami suzanjcadi"·. i drugde gde samo jedan biase nesusan]. ad Eustachium. Opaziv da .vremenah. nat. svu osim Stratona i sina mn. pa nakon razbijanja. i najperva . 13. spominjemo da biase grad dersava-li suzanjab (Dulonpolis) i u Libii 9. Ann. 8 Diodorus Siculus . Digitized by Google . Hieronymus epist. fragm. ibidem. ad ann.3 O. hist. i po vise tisu6ah suzanjah" 5.e dersare suzanjab" 6 nereee drugo nego da nije doline bez berda. J S. Phil.biblioth. Philippics XITI.

onakova naroda iii onakove derzave kakovi-no bishu Atenjani Spartanci i Partjani._ Bouillet. odliene dedave. i bi reci da tada biahu na ovoj strani Dunaja dve Scitie. 12 j Procopius de bello goth. nova IV.:.6 U ono doba kad-no one rukoveti Atenjanah. . jar kasnie. Dunaja i Visle. (izdanju Haleskomu 1698. . dictionnaire d' histoire et de geographie (Paris. p. u ono isto doba . I Hello. . ' Na taj nacin Scita bide ime obCenito. za carstva. dodano libellus provinciar. t U tomu je pogledu najsigurnie ako se rece da zemlje s ovaj kraj cerna mora. IV. II. kada sestije 0 Scitalt n. IV Nedadu se toeno naznaciti medje Scitie. to ne spada na tu noviu Scitiu. u dvadesetih dusah biase devetnaestero suZanjeadi. popreko. IV. Nije preko mere ako se kaze. ciniahu znamenite narode . Digitized by Google . C. pod Thraciae provinciae".. 1854) pag. a 8to budemo ovde govoriti. Spartanaeah. pod imenom Scitie starinom nedolaziahu.. ako kakov narodan jezik imadiahu. vise zemljopisno nego narodno. du regime constitutionel (Bruxelles 1849) pag. Time. a i u starinskoj Scitii najvise eemo se derZati severne i severo-zapadne obale cerna mora ter iztocno-severne obale Dunaja. nat. V. Partjanah. Starinski pisei razumevahu pod imenom Scita mnoge. po kervi. razumevao se pod imenom Scitie komad zemljista i na istocno-jusnu Dunaju. itd. 10. i. Velimo starinom. suznji Partjanah 124. h. XI.I Da razgledamo Plinieve Serbe. 60. 1630. 5 j Ammianus Marcell.3 Sexti (Festi) Rufi. Rom. 40. ree Scythie. suznji Atenjanah 19. PHn. po jeziku raslicne narode. 9. II i . de victoriis et provinciis pop. 8. mogahu sacinjavati suznji Spadanaeah 7. Sec. Rom. Sarmatah. da kod starinskih narodah. Zosimua hist.4 Hippocrates de aere j Strabo geogr. ako ces na glave. XXII.

-Sarmate vagi". de origg. 12. IV. opere cit. 184. on vede te Scite tlonali kraj u kojemu drugde 0 Serbih gorori . t. "autorum inconstantia . gospodivSi u Medii 28 godinah. njihove zene imadoae s njihovimi slepimi suznji. Justinus hist. 17. IV. 2. Plin. Ovde i mi cemo tako razumevati Scite. to je kao da bi se danas govorilo 0 Europejcih n. 3 Xenofon. VI. nespomenuvsi ni Serbe ni drugove im koje obSirni Plinij izbraja. na koliko poznade istocno-severnu Europu. Scite uzmu bice i poemu . kod Jordana.4 Xenophon.vagasque gentes". "Scythae nomades".njah".propter . Talianih.7 Boxolanih. Sec. 2. ta. ter vrativsi sa kum. Seite. I. IT. j Pomponius Mela. Zapisav to ime. i jer nepisemo 0 narodu nego 0 imenu.da sva tezkoca prestaje ako se dersi na pameti da u Scitii biase narodah koji se klatlahu. kso ceo nsrod. IIL 5. de factis et dietis Socratis. nat. TaJ se porod uzprotivi oruzjem povratku Scitah. VandaIih itd.1 Sva je prilika da Plinij razumeva taj porod.6Historiae augustae scrip- II Digitized by Google . II A kada se opazi da se pisci neslasu u naznacivanju postojbine narodah scitickih . s. najdose vee odrastao porod sto ga. a sto je po sve pute znamenito. ovako ga je razumio i verstni Pomponij Mela. IT. 6 I Herodotus. kad-no govori 0 "Scitah izrodjenih i potekavsih odsuza. 6 Pace. Sec. groziti im se. C. IT. dok se oni u Medii baviahu. C. h. appar. 19. Nemogavsi orufjem dojaciti tim suznjem. necemo razabirati tko biase kod Scitah gospodinom tko-Ii susnjem.3 Hippocrates. 5. Na to se ona kopilad. Mela. p. da ga i na Gote protezahu. PHn. Hervatih. hist. pag. geogr. ili oni suznji upokorise.. primeri Tabulae Peuting. . zabilesi da u njoj gospoduju Scite Meoticanom.' Meoticanin biase ne samo ime zemljopisno 0 eemn vee i na celu nosi bilegu. Phil. . nego ono biase i obcenito za mnoge narode stanovavse oko azovskoga mora. ~ sPoropon. nat. ime Meoticanin biase tako obcenito. po starinsku. . h. znamenito je takojer da Plinij tim izrodjenim ter suzanjskima Scitam nedaje drugo ime. Slav. Francezih itd.

dakle upravo onde gde Plinij najde Serbe II. Mora. geogr. . XI." 10 Bilo da su oni buntovnici dobili novu gospodu. kod Jordana. 6. 570-1) j Flavius Vopiscus u Aurelianu. . . 3 Imena nadevahu susnjem i od zemlje iz koje oni dolasiahu :" Dav i Geta biahu suzanjska imena kod Aticanah. 28 Constantini. 85. pag. 3 Ammianus Marcellinus xxn. Marcellin. "Sarmate Limigantes svoju gospodu silnom rukom proterase na rimsku zemlju" 6 kad-no ih Sarmate (gospoda) oboruzase za-da vojuju proti Scitam 7. linguae pag. t. hist. 16 "constat contra Mae 0 tid a s bellum D. za." a 0 tih Vopiskovih MeotiCanih pise Klaudij Aurelianu: "G 0 t hi oppugnandi sunt. 'vII. "rEusebiusCaesarien. de originib. . 63.IlHellanicus. 6 S. . VII. da su ondesnja gospoda prodavala u suzanjstvo i Dave i Gete. 9.9Idatius.sa zenami i s detcom . 12. fasti consulares. vita Constantini imperat. 5 sto se porestnicki zna. lat. 8. 11 Koja se herpa susanjah htela za dohervati dobitnikom Medacah. 13. fragm. -. Proterane gospode. biase preko 300.000 8. de ling.J I Idem. Hieronymus. IV. XVII.. geogr. 1 ter atanova na prevlaki Jenikalskoj. die Slaven. bilo da je njihov ogranak ostao u suzanjstvu. i upravo ovi Sindi narod BU potekavsiod one seitieke kopiladi. § 15. Gothi a Thraciis amovendi :" .10 Ammian. 11. "okrlltnostju svojoj gospodi jednak. slav. Terent. 'Autores lat. primeri XIX. a brojem veci od svoje gospode. XVII. dakle. Varro.. . kad-no na Rimljane udarise "slobodni Sarmate". ovu i za.92. chron. Aticani neimadiahu nikakovu oblast na onoj strani Dunaja. svakako: "Sarmate Limigantes susnji" scenise da je pogodno vreme provaliti rimske granice.8 Narod Sindah spada takojer medju Meoticane. pag. kod Kaulfussa. Claudium nulli magis quam Aureliano credidisse.8 Anonymus Valesius.· appar. M. Ii Strabo... koja herpa za proterati iz domovine onu mnosinu [unackih Sarmatah .1 Strabo. dve stavke pred ovom. koja herpa za usuditi se ratovati proti Rimljanom ~ tores (Argentorati 1677. Digitized by Google . ad ann. oni suznji hiahu ceo narod II . n. Za Konstantina I.

na nisto dobiti pravo. nikakovo dedanstvo: sama voJja njegova gospodina bia. Starinom suzanj bijase stvar.ntinaeah taj zna da take biase. i u najzestjoj europejskoj despocil svatko moze steci kakovo pravo na atogod. ZamisJjaj sto gao imamo 0 danasnjemu europejskomu suzanjstvu. breviarum hist. hist. suvisno je ponavljati opisivanja n. Dsnas. P. I .000 Rimljanah (bizantinskih podlosnikah) sto iz ears tva razterali sto u sUZanjstvo odvukli". Ga.g u tu v Da se nebismo zlo razumeli. arcana. makar taj vladar bio kako mu drago samovoljan i okrutan . on nemogase na nikoga.000" zarobsh. bi rekao da su (oni narodi) u svakoj navaH preko 200. Apuleja.od selenja narodah. Tko pozna povest BizlI. nepristoji zamisljaju 0 starinskomu ausanjstm.. Kada bistro razumimo sto znamenuje starinski susan]. p. bilo to suzanjstvo gerdno kako tko hoee. pocev . carstro bizantinsko pustosiahu.. Aristofana. (izdanje Mlet&cko) page 8. danas naprsma svakomu ceJj&detu imaju drugi kakovo-takovo dersanstvo: danas jenas svaki oseba. i prie i poslie onoga Justiniana tia do u uno doba ksd-no se Hervati sIeve obale Dunaja na desnu stranu ove reke preselise i ovde kerstise: jos oko godine 618 odvuceno je izpod Oarigrada. "Ja. Bizantski udvornik pouzdano kaze da sa earevanja Justiniana I. na onaj kraj Dunaja "po 'prilici 270. U ovaj zamisljaj nespadahu podjarmljeni narodi. J Procopius Caesariens.Be mu zakon. 18. Sklavini i Ante.9 herpu starinskih. naprama njemu nitko neimadiase nikakovu duznost. (527-665) nemalo svake godine Huni. nadojde i novih suzanjah. Digitized by Google .' gNicephorus patriarcha C. nespadahu narodi naprama svojemu vladaru.

deipnosophist. de Civit. To je i danas opaziti na hrani i odetji njihovih vodjah..A zene (Scitah) tako isbodose aili tela zenskim susednih Tracanah na severu i zapadu. tumaee poslovicu: naredbe Scitah". ter svih bivsih njihovib podlosniksh potistenost i suzanjstvo za plakati.Zaista Scite svima obolo gospodiahu. stanjf' suzanjah AristoteI. I. 11. 2. 3 Ako uspoansmo cud Scitah. kod Rimljanah imadiaae pedepse osam stupnj ah. Plsuta.!lCiceronov odlomak de legg.thenaeus. de republica. Seneke i drugih. Nego Scite utonuse u razkosi dublje nego itko drugi.10 lena. I Dosta. u pomnosanih mukah podnasahu stariaski suznji od svoje gospode. ter rasbludami obuzeti. Dersahu se i raskosi kako i svaki drugi europejski narod. tu se govori 0 nekojih gcspodivsib Scitah naprama svojima podlosnikom. kasnie oni postadose prenesrecni s nepravdah koje drugima poeinise. Digitized by Google . kod sv. . sedmi stupanj biase smert. Dei XXI. . najblaiie naeerta. 3 Aristoteles.. Pa. budemo moei suditi 0 stanju njihovih suzanjah. pag. 8. u vecoj meri. rekav da je siromahu sl!zanj na mesto vola. na toliko pohudobise se i pobesnise. osmi stupanj suzanjstvo. nosove poodrezase. buduc i bogatstvom i drugom ove struke mekom k njoj namamljeni. Herodot se u Egiptu namerio na grad Rhinokoluru. da ona izgledahu kao da su izrisana. Evo jedne certe: nScite s perva ziviahu pod jednakimi (prsvienimi) zakoni.!l Kod Gerkah. de servia antiquor. da sve one strahote sto ih stijemo da pervi kerstjani terpiahu pod rimskimi cari. lahko je pogoditi kako se Scite vlalLaurent. ato mi znamo. XII. da svima na koje se namerise. suvisno je napominjati. Augustina. ." Ocito. covecniih. Pignorius. kad se Scite tako ponasshu i naprama podlosenims si narodom. 'A.

on nebi dao upregnuti konje ni vole. svetkovina na kojoj gospoda dvoriahu svoje suznje 8. deipnos.~. nego Plinij opasu]e ·da Perzianci onako prozvase Scite po pervomu Perziancem susednu narodu Scitickomu. . nego bi \. C.I. suznjem.7Athenaeus. VI Herodot slusa gde Perzianci zovu sve Scite Saka. . I ovako mueiahu Dulebce (Slave)UI t( {..'Strabo.' Tako biaAe i u vreme Plinia.11 dshu naprama svojima. Plin. I Xenofon i drugi. hist. die Slawen.6Xe_ nophon. deipnosoph. da je znao da to ime nesliSa svima Scitam. rae hteo voziti. I. XI. IV. II. VI. geschichte v. pak Oborca voziti. ." i sa k e a zvala se kod Perzijanacab svetkovina suzanjah. 9 Kad je tomu tako. kao zakonom izkopavaju 1 Za takovo sto nezna se ni kod Rimljanah ni kod Gerkah: Scite i u okrutnosti zagerdise. geograph. Oesvidac zabilezi da Scite svojih suzanjah oci redovito. VII. jasno je da Perzijancu s a k a znamenova suznja. . zapovedio tri. VI.vedku Fredegarovu za opis zlatnoga doba Oborskih Slavab. . ter sduha te svetkovine obazira se na narod Sakah. hist. hist. taj mese naci kod Bizantinacab i strahovitiih istinah 0 suznjih Oborskih. 64. Cernje od Fredegara zapisa i isti Slavo: "kad bi se koj Obo. 1.!l Palacky. a Sakis biase ime ausanjsko. . XIV. Bohmen. mose naci certab uz koje morati je smatrati onu P[~Po." Komu se ract traziti." Bi reei da je Plinij razumio znamenovanje reei Saka. 2. Digitized by Google . Oehom riije pO cudi malenkost. § 22. kod Kaulfusza. 17. do pet zenskih uhvatiti pod kola.:_. koju napomenu Fredegar o stanju Oborskih susanjeh. 8Berosus i Ctesias. razlucuju Scite od Sakah. ter .3Nestor. da Perzianci sve narode sci1 Herodot. . cetiri. nat.mi. V. 3. kod Athenea.'Herodotus. de paedia Cyri. dosledno . Sec.

1. I. Sec. 4. 54. de bello goth. VII. hist. 19. kakoje on tomogao. slav. ako se na-nj istinito poziv1je. geogr." Pomp. Spor obieno znamenuje kopile. .g Columella. Ali. 4 znamenovabu Rimljanom Scite-suZnje. 14. 6 Ds bude to znao iii pamtio slavljeni Cebo.6 Safarik. uporabljivanju naprama Slavom i Antam. 53. 11. po njegovu muenju. 3 ili sto je isto. . 172. ." Nu kako je onaj Oeho iz srakdanjih rimskib reeih servitia i servitium (II) skovao i usudio se stiocem prikazati. Safarik slav. 6. -. Digitized by Google . 1. . Rimljani zamenjivabu slova e. snala ga njegova. 10. sv. Alterth. U supor svemu tomu. 1 kad je Rimljaninn "arator" ime suznja: g Scite aratores. III. ~ Dakle Prokopij nedvoji da-li je Spor prava gereka ree. on je iz eiste gereke reei "spor".veli da je Prokopij pokvario ree S e r b. str. I. da bi Prokopij. nego on sumnja samo 0 njezinu postanku. Mela II. zna se doista za narod kopiladi scitieke.4Herodotus hist. . Ako se i nezna za narod pod povestniekim imenom Sporah. nsrode medju koje vidismo da spadajn i Serbi. Plin. imao pisati s e r b. aroteres. Kad Scite (gospoda) neobradjivahn zemlju nego im ju drugi pod moras obradjivali. ako je pravo citanje pogodio. S razliterkanosti dobise i otoci ime sporadnih: "quia dis per s a e sunt s po r a des.. na!. "Servitii". Philipp. Just. i. de usu antiquae loco I. t. i u supor vapaju Prokopievu. Il]. . . Safarik pripoveda da su se starinom svi nekakovi njegovi Slavi zvali Serbi. Spurii. str.mesto s p 0 r bio. 7. . 7 'Strabo. pise da se starinom i Ante i Slavi zvahu Spori. valjda s toga zvahu Spori lito razliterkano stannju. de re rustica I.narod "Serbetii". IV. . izmudrio ime "Serb". IV. on bi bio razumio. "Servetii". zna se da se i Tarentinci starinom zvahu KopiIani. ter dosledno tomu pokvarenu svedoeanstvu. i XX. 61. alt.5 Ausonius Popma. Nego Prokopij neuze onu ree u ovomu znamenovanju van u znamenovanju r a z t r e lie n razliterkan.Vibia Sequestra nspisavsega: "Albis Germsniae Svevos a Cervetiis (drugda servitiis) dividit". 18. zvahn susnji. C.7Procop. hist. zna se za narode koji se skitahu (IV). polyhistor.12 tieke. znamenovanju. veli bo da se oni puci. 3SoIinus.j.

de bello Gallico Ill. nije cudo da je ime Serb tako razsireno. nego uputjujemo citatelja k prevedenu imenu naroda. dictionnaire d' hist. da je to etarinska istina. da Narbonski nadbiskup Ermangaut ostavi oporukom. 6 Josephus Flavius. pokazase. "Slavi". Anta. 3. Safariku nebiase treba boriti se proti umu. Cernogorac i Montenegrinac. nije cudo eto se ime Serb i prie nego-li se imena Slav. na sve Slave prusa. u Bouillet. nil.13 Za pokazati istovetnost imensh "Slav" i "Serb" iIi "servus". kako vidimo. 7 Sada. kao ime obeenito. prevedena su. primeri s Boulanger.!lQuestions sur l' encyclopedie. ni Ceho. pag. p. ni Rus. On mogase lahko pokazati. Isto tako stanovnici n. ree Esclaves. p. ni dolnji Posavci hervatski. obcenite reei ~ Kako danas imena n. 9. Autores lat. . Vend. k imenu Britonac i Piktonae. It Mi sudimo ds onl\i susan] Anaf Slavonius nije morao biti Hervat iz dolnjega Poesvja. . 4 Tko nevidi da je Slav i Serb sve isto. prevod iz Perzijanskoga I Eckhard.7C.'Kaulfusz. pak su itako. i skupa s ovimi imeni. "cOte des Esclaves" (= obala suZanjah) 3 nemoraju biti Cesi. on mogase na berzu ruku naei: "Servi vel Slavi ejusdem monasterii". i dosledno. appar. itd. "Anafa Slavoniusa" biskupu Fredolinu. IV. jesu-Ii imena servus itd. hist.' on mogase naci. 6. Triballi. i poslie ovih imenah. de origg. Jul. slav. 11. t. 1. Fiume. 6. Varro de 1. l' antiquite devoilee II. . da to nisu vlastita imena. da oba ta imena znamenuju susuja. nego obicajne. Terent. . 102. M.6 Ovde nam nestoji do mestah. !) Digitized by Google . Caesar. partie V. 258. die Slaven. ni obsenjivati svoje neuke citatelje. kod Jordana. nego da je mogao biti Francez iIi sin drugoga kojega narods. Time. Judaicar. n. antiquit. linguae pag. et de geographie. § 9. Reka. tako i starinom ne samo da "mesta se zovu prevedenimi imeni" 5 nego i "nakojih narodah prevedena su imena na obicajnia i na laksa za susede".3Vidi ova mesta. ni kvariti pisce. ll. I. ni Rusi. p. dakle kao stvar. Flumen. XXVllI. na "Slawe-Iake" (= suzanjah jezero) "Slawe-river" (= reka suzanjah).

Herpa bo se slienih imenah cuje i raznosi po Hervatskoj. po sve pute treba da svoje ime pravilno bilese barem oni. Jer. Sada je pitanje: je-li ime Serb i u hervatskomu jeziku tudje ime. 1 onako kako mu njegov razurn donese. Doista. I Constantinus Porphyrogenet. Tom izrekom mnijemo. po tudjih ustih. Ako nije moguce da su sva ta imena . za nas i u stvari je sve-jedno.. iIi su moZda ona imena. de adm. neka razumi na levoj obali Dunaja postojbinu Heraklievih Serbaljah. sto se JOB za pravo nezna. i to u Perzijanskomu jesiku pod recju Saka. to pokazav. Barbato ime izgovarahu onako kako ga u knjigah nalasiahu ili kako slusahu da gi\ drugi iagova-: raju. 32. ne samo da i celi uarodi tamo biahu suznji. mi ostavljamo stlocu neka izgovara Plinieve Serbe. Dosta. tudja ree. koji to ime ovo blizu sto godinah svorn silom nametju narodu hrvatskomu.suzanj" . sva tao izgovaranja jednaks i jednako pravilna.• Ovako razpravljeno ime Serb zovemo europejskim. Digitized by Google . jesrno-li se i mi to ime naueili iz tudjih knjigah. iii kako drugaeie.igah. bili bi imali najprie to pitanje podpuno resiti. koji ga za narodno si smatraju. treba-li jedinstveno govoriti Serb iIi Serbalj. uajpravilnie. u rimskomu jeziku pod recju servus itd. onda valja dokazati koje-Ii je to ime. Oni. kerstjanski vek ne samo suzanjstva. ds narodi koji Serbe mosda nepoznavahuiz drugovanja . blase od povestniekih vremenah do u VII. ako i nije stalo kako inorodnici koje ime izgovaraju. iIi mosda mi imamo kakov drugi temelj za to ime 7 Ovo je pitanje time razlosnie. imp. nadeli Rimljani iz vlastita znanja. pak i imena tih narodah izgovaramo po kn. pokazav da na levoj obali Dunl\ia.14 Saka. koje-li izgovaranje najbolje. mnogo je narodsh koje poznamo samo posredno. nego da od nekada u tih stransh ziviase ime "narod .

to je. da covek. rasliene su tvorke. J er ne samo da reeina ugladjenih i prosvetljenih Herratah govori serbit a ne sverbit. kako i skerb glagolja skerbit.ra.15 Deists.r neeuvena. slavsku. p Serbin i Serbalj. svoje ime. stva. Smatrajmo to ime." J Dakle Dobrovsky smatra ime Serb za domace. IDobrovsky. da se veli srab a ne sarb. ali sva ta raslika stoji upravo i samo u jzgovaranju. da on "znamenovanje korenu serb. budi na njegovu. a. smardit. da se kaze sverbit." kako se patriarki svidelo rQei "slavskomu narecju nije mogao naci. kamo-li narod ni sam nezna. izuzev one koji se za Slave iIi Serbe izdavaju. svrab i sraka. mras i marzlo. itd. obazdreti i obazreti se. pag. sto bi mi znali. Serbalj. za domacn i mi. Svako hervatsko dete zna da je Serb cist i pravilan koren glagolja serbit. u imenih Serb. nezna se da-li sponosom ili s tugom. nego mi imamo mnogo reeih u kojih se drugda pred r dodaje po-kakov poluglasac. u nijednomu. pak itako smrad a ne smard. ili grad glagolja gradit. vazda isto . institutiones linguae slav. Digitized by Google . Neprudi prigovarati. Taliani itd. razlicni su oblici.zlicno izgovaraju svoje narodno ime. mrak i markle. p. Jer mi imamo vise ovako rasmesanih recih. Nepomaze govorit. Istina. tu Ii rec. mi govorimo n. a u imenih n. Serbin. zdrak i zrak. mnogi Francezi. a nitko nekaze svrabez. . svi govorimo serbes iIi srerbez. 154. VII Slavski patriarka izpoveda. mi govorimo: Zdrebe i zrebe. itd. u izustjivanju. ime je kako i u pisanju. za. rec. parsiti pak itako prasetina.

pag. Swirbi. itd. p. Serbelej. slav.3Kod Jordana. hist. a. Serbovce.. neobaziruo se ni na vodju pevo-sbora. eto ti nova imena gledin.16 Ako se korenu herratske reci dodade 0. certe zivota naroda serbskoga. ni oni koji slova i slovke reeih menjaju ili mesaju. p.'lClaud. Kad se ima Syrbinah pevo-sbor (~uP~'IlVl%tWV x. kako i Serbi (1).5Athenaeus. V. nego drugda dolasi i. str. 0. nepazee ni neslusajuc sto budi pervi sused mu bleji. "Syrbenae chorus". da gao izustjivahu kao nas v. 253. 0 tomu pevo-sboru pise Klealto : "jos je nekoj pevo-sbor Sirbinah. Serbi.. skriljak itd. VI. 2. gledo. Sirb. nemogu se na spomenike tuziti ni oni koji govore srerbit. susedi Valom. deipnosoph. 3 Kolar pobilesi U samo] Ungarii herpu imenah koja sra zaudaraju po serbesu ."Jan Kolar. Digitized by Google . okrenes-li onaj 0 u 'tn. mora da u davnini biase i narod Sirbinah. Sworbi. kod Aleksandra Stojackovica. Sirbi. Sorbi. It 1 kasnie pisalo se je: Suurbi. . u kojemu treba da svatko peva. 0. p. hist. Sec. sto mu se svidi i sto mu dojde u cvalje. Surbi. tada pred r stoji ne samo a iIi e. appar. . koj drugda nesklatnli je i vise kruli nego svi ostali". Surui. chiliad. a. I> U ovoj gerckoj reci slovo u neka svatko izgovara po svojemu mnenju. -a. 0 jmenach. pace. Sirbova. 0. n. Serbest. nat.) 1 Kod Ptolomea stije se Serbi i Sirbi. sepo. crikva.4 Dakle. Mero. mi sudimo da gaoGerei grubo izgovarahu. drivo. Spomenimo da kada u korenu bervatske reci za r sledi jos koj poluglasac. . a. evo ih nekoliko: Serb. . cirkva. auP~'Il. Ptol. itd.'Erasmus Rotterodamus. 11.' 1 C. Serbaska. dobira se ime sa. Serbaja. na pred-pojca. geogr. imamo i iza r n.opo~). Doista svinjari vabee svinje govorahu aup~'Il. 0 sepin. n. XV.mostalno n. . girlo itd. Swerbi. 9. na drugomu mestu Svarvi (1. Vee i sam Plinij zapisa ime svojih Serbah. Plin. Serbota. i ovi su. Sirbvalja. t. Merin. de origg.

knj. Nu bilo Gerku i njegovu Tribalu kako im drago. de U8Uant. a time mogu dersati oni koji reci prilagodjuju. Serbi. da Gerku biese Sribal i Tribal sve-isto kako je Hervatu Serbalj i SribaJj.. 'M. Zna se da Gerku biase i neobieno i neugodno izgovarati. Ovo napomenusmo. nego se zna sa herratsku pokrajinu Surbiu". isto [e. nego spominjemo da je u reel Serbalj opasiti tvorku alj do korena. Ovaj spomenik prepisan latinskimi slovi iz starinsko-hervatskoga pisma. imamo pravilne. Na taj naein po gercki Syrbi. svakdanje hervatske reei: Serb. veka nezna se za Serbe .l 11 RimIjani bilesiahu gercki u svojim ul j kod Rimljanah svaki se cas zamenjivaju u. jer u hervatskom pisrnu iz perve poIovice XII. Senjanin stanovnika iz Senja itd. • 2 • Digitized by Google .Cicero. po rimski Surbi. 8. orator. str. slova s r . 48. mi se nedamo na obCinjanja reeih. Tul. Svrbia. 19 20. zaka{j. ter. Sirbi.. zna se takojer kako se kod Gerka zamenjivaju slova sit. kako i u kasaij. . ima 1/. £g. ima se uno ime izgovarati Sverbia. Serbal].3Arkiv za povestnicu jugosl. I. A u imenu Serbljanin tvorka nin izdaje stanovnika iz SerbIje kako i Hervatcanin stanovnika iz Hervatske. Serbin. polag njega."Au8oniu8 Popma. itd. Svarbia. za v. Serbljanin. osobito s poeetka . . 1. bez svakoga natezanja i ozimanja reeih. locut I.. Serbo. i1i po rokcarsku. Na taj nacin.

2. II. istins je da zivu imena Gerk i Nemac. u cerkvenu jeziku zive i ree rab. 11. j. spis. kako u slienih reeih (VII) u kojih nemoze nastati dvoumje. ona ga izdaje za prisavak. sras. pravilna korena. od . pak itako. IU narodu jos zive ree rabit i znamenuje isto sto i sluzit (II). v. tako. starinom nebiase tako. Nepita se biahu-li Serbi doista serbivi ~ nego se pita: sto znamenuje ime Serb ~ Na M pitanje mi odgovorismo. Ali velika je razlika medju imenom nemackim i imenom serbskim. p. tako moguce je . dan rabnje. nikada naroda kojega nijedno udo da nemogase _govoriti. imadiahu otci nasi takodjer ree srab. suznja. derzimo se u gIagolju serbit i u reei serb . t. zive i ree rabitjak. itd. skup. sledimo obicajno govorenje. Kako danas imena n. Danas je serb neznatna stvar.f i I I VIII Je-li moguee da je koj narod dobio ime od serbai. ter znamenuje sIugu. poradi razgovetnosti. Nevalja davninu suditi po sadasnjosti.~ Digitized by Google . Kolika bi ludoria bila kad bi koj Nemac isao dokasivat! da njegov narod nebiase. S toga. bolesti ~ Bez dvojbe. ime Nemac. a zna se koliko su starinski narodi od gube terpili. 7. Odprie serb biase vecja neprilika nego-li guba. S imenom serbskim nije tako. kao narodno. Horatius sat. kako-vo Hervatu Nemac znamenuje eoveka. . koj od narave nemose govoriti. ve6 i sama narava zabacuje. da nije nem. "Plautus Bacch IV. istina je da Rimljaninu Gerk znamenova rasbludnika". nikada nije bilo naroda samih rasusdanikah. tolika bi luderia bila i onda kada bi tko hteo dokasivat! da Serbi nebiahu ili da nisu serbivi.

96) 97).'00.. 4. 4. XXII.. 25. VII. r. 495. . I. r. 19. Aurel. 8.. 5. XXXII. 18. r.80. 9. 10. nu Virgilij gorko place sto mn: "merzki serb ovee napastuje"'. aphor. 21. r. Sec. V. 8. PIin. h.. Biase usih svakojakih". . de medecina. problemat. n. 9. 3. 7. 8.. nat. 21.. XXVII. XXIV. 11. kod nekojih pisacah na koje bi reci ta stvar nije spadala". 8..17. Sec. nu starinskima.'Strabo geograph. r. iz kojega. 15.. 10. 11. Znamo 'Ambrosius Calepinus. 5. 20. 4.2Hippocrates. 441. 7. ... nat. 2. '" Digitized by ~oosle . 24.. 15. .. Poreius Oato. 5. 6. Rut. 4.. uvod.. 8. 10. XXIV. 9. 8. 5. XXXIV. 8. 3... XXV. 22. . Tauri Aemiliani. nekoja mesta naznacujemo6• Kod Gerkah serb se kopitio zestje nego ista guba". za stvar koja sporedi sa serbesom . 13. Danas se malo zna i za usi . 495. 19. 25. 5. 11. 9. Terent. kod istih Rimljanah kod kojih serb bijase redji nego-li u iztoku i dalje na jugu. 8. 2. 1. 9.Serbs blase mnogo verstah g. Nu strahotu. VI. 6.znamenitost ove bolesti moci je opaziti kod nasega Plinia. 14. XXVI. narodom one zadavahu mnogo posla. .aVirgilius. 5. 13.. Serbiva iIi gubava orca da nas je samo rec. hist. XXII.. 2. one znadiahu i tersje obataliti". XXIll. VII. XX. r.'Aristoteles. 15. XXI. 6. Plin. 11.. guba biase samo [edna versta serba: "gnba je Galenu i ostalima gerekima lecnikom versta serba . 4. de r.. georg. 4M. IV. III. 9. Tko danas cuje 0 serbivu bravcetu iIi govedcetu ~ Pak itako. XX. II. Mi cemo naznaciti samo nekoja mesta u kojih se 0 nekojih verstah iIi 0 leku proti toj gnjusobi radi . 32. Varro. 23. 7. M. 13. VII.500lumella de r. 7. M.19 l Pace. II..8.. 16. Plin.Uzimljuju i Latini u tomu razumku" 1.12. ree lepra. 15. Virgo georg. kod istih Rimljanah mocl se je svaki cas na serb i na serbes nameriti.. Oelsus. Porcius Oato. h. V. pa se hvatao ne samo celjadi nego i blaga. XXX.. Sec. XXIX.60. 1. na berzu ruku.. 6.. r. Pallad. ill. 17. 10. XXVIII. 1.. dictionarium.4. . 1.. r. 7. U kratko. XXVI. Kato vice is-a svega glasa: "pazi na goveda i na zivinu za-da ti se neoserbaju" '.9. XXXI. XXXV. XXIII. 20. Horatius de arte poetica v. i time . 22. Znamo i za bolest poznanu pod imenom usljivosti 10. v. 13. Corn. . 13. XXV.. 2. 10. 5. . .

On [adikuje na Lisimaka napisavsega: "Za Bokoria. a do ovoga naroda biase "luka serbeza"'."Narod Phtirophagah. h. . contra Appionem. 109. Herodotus.. periplus. 28.. hist. § 27. Claud.3Plutarchus. 8. neima nikakova cuda u imenu Serbskomu. lAelianus.5Strabo. ove muse na zivu uBi raztocise.20 razumnik Ferecide '. j.llV. I da to nebiase Bala ni izmisIjotina. Biase i narod. U ostalorn da serblje i gublje treba utopiti. C. .. ako se ono od serbesa izvadja. jer "s Brundusiem medjasi poIje Usih: devet momakah i toliko devojakah od Ilirah rodi trinaest pukovah" 7. "I Digitized by Google . n. izbaciv ju u pustinju. III. periplus ponti euxini. kralja egipatskoga.8Josephus Flav. i sto biase isto (VIII) gubavi. . V. XI. Na to ee Bokori upitati Amonovo gatalo: kako bi se toj nerodici doskoeilo ~ Bog mu odgovori: neka hrame osnas! od celjadi neeiste i nesnabosne. h. V." . Pomponius Mela I. Plin. poznan pod imenom UsoZderah4. § 85. zavlada u Egiptu nerodica. vitae paral. i glasovit KorneIij SuIa3.. Sec. Plin. 11. Ptol. biase narod MakrocefaIah. variae hist.. 4. uteee se u hrame za-da se prosjacenjem prehrani.'Aristoteles. primeri Heraclidis Pontici. u Suli. 2. t. 19. n. . .. Buduc time mnogo Ijudih obolilo (oserbalo se ili ogubalo). i pesnik Alkman'l. 31. ako ne upravo grana tih Usosderah "od smrada i glsdi tako prozvanih" 5. de hist. politia Samiorum. de politiis. [er s te bolesti umn Josip Flavij tuzi se na pisce koji ubilezise da Zidovi biahu u Egiptu serbivi. za poznalca davninah."Scylacis Caryaadens. Arrianus. V. "ljIwpwv At(J.·C. geogr. narod zidovski serbiv i gubav i drugaeie natravljen. . Sec. Spomenimo i narod poznan pod imenom Usih. Dakle. animalium. I. i to jer da na njih zive Bunce merko gleda" 8.. IV. ter sused. IV. VI.

54. h. 40. Exodi 4. 42. IN.. 2 Reg. 5.5Josephus Flav. 8. 21. p. 5."Herodotus. 43... 22. ill. kao gublji. Philip. bila istina na strani Josipa }f'lavia. 5. u Egiptu.. 5-7. 8. 27. Jest.. 1.. hist. 47. 4. Strabo geogr. p. 39. Isaiae 53.. Sto se tu Dada tajiti. 6. Levit... 3. morae kopati jezera. 4.4Justinus hist. 55. C. 40. 6. U kakovu vezu stajahu nasi Serbi s egipatskimi jezeri ~ Ako nestajahu u nikakovu drugseiem.. eno u Egiptu jezera upraro "Serbina"6. 22. ll. Deut. 2. 29. 59.. 12. ovo rimsko ime. Josip Flavij i sam place da je njegov narod. 5. antiq. iz Egipta proterani". da ce Zidovi iz Egipta. 7.46. 44. 27. 26.. oni stajahu i stoje doista. 3. govori se 0 njoj oredje".8. 10. 44. da su Zidovi. 51.'Herodotus. mi SlDO. to je istina. naomije sre-jedno : mi koji znamo da se za mnogo narodno ime neima ni isdaleka takov dokaz. 13. 11.. 27. 3. . 2. 54-57. 19. mi smo zadovoljni sto pokazasmo da ceo jedan narod blase smatran za serbiva. 6. 3. 5. 14. PI. 14. 1. nu nje je poticalo jos i na pocetku kerstjanstva 3. a mi govorimo samo 0 imenu. 15. V. oni stajahu i stoje u odnosaju jednakosti imena. p. prem je ono gereko a. Kumanei i Sikulei Ungarie sa Homerovimi Kumanei' i sa rodjaci Diodora Sikulca. 3N. Lucae 4. 20. 2 Paralip. Matth. 5. n. Antropofagi nebiahu Gerci. XVI.. - . 8. 29. 26. p. 13. Numer. vita Homeri. bila na onoj njegovih supornikah... plio nut udesa. 25-27.21 U ovoj prepirki. 39. biti bili doneli serba. 32. p. i u njih reku navadjaW. onaj [edinac koj od imena nezakljucuje na narod. 12. 34-36. . 20.. . 22. 10. . 17. 11-13... kasnie. 24. 48. zapisase.·N. 13. 28.. S. 2. 48. 3. u najstariih bo knjigah govori se 0 toj bolesti pomesanoi s gubom (VIII) svaki cas 1. 9. 4 Reg. dosada . 6. II. I osim Lisimaks. Digitized by Google . U onomu vezu i odnosaju. 30. Mi dersimo da n. Mar.. 7. u kojemu stoje n. da Germani nebiahu Bimljani . 3. 12. Jud. H. XXXVI. 2.

narod Agrianacah 2 "narod Peonie medju starom-planinom iIi Balkanom i Rodopom. . scabies serb. (VI) I x Mi Hervati imamo posebnu ree za eesat ili eehat.. odtisnut. i . IAur. Digitized by Google . I s ovim pojmom Rimljani spojise pojam serbesa i eesanja. sat. Horatius sat. "sicut grex totus in agris unius scabie cadit. Celsus. Iz glagolja porrigo. IT. Corn. posebnu za serb. Aurel. mnogi pojmi nosiahu jedno ime. Appianus Alexandrinus Dlyrica. i tu prevedena narodna imena. kreee serb. Nemci kazu kra. Philip. Corn.. znamenuje prusit. zovu komad hervatske zemlje Serbiom. iIi dok koje ime prekroje po svojoj eudi. Tako. Kad gereka ree "agria" u leenietvu znarnenova verstu presestoka serba t. dskle. de medecina..2Herodotus hist. sad verhunac d . odmah sude da su i za narodnost sigurni. Thucidydes de bello Pelopon. 2. 28. IT. skovase Rimljani ree "porca". Celsus.22 Ostali. Evo. narod koj se zove i Agraji i . i to sve na temelju imena koje niti razume niti znadu kako je u Hervatskoj postalo. Tako. V. . Francezi kazu gratter cesati. cen cesatI.4Juvenalis. Rim ljani govorahu scabere eesati. Oni pisci zovu mnosinu hervatskoga pueanstva Serbi. biahu pravi ~erblji. II III. rimski glagolj porrigo. gratelle serb. et po rrig i n e porci. de med. dok se namere na ime koje scene da razume. starinskoga porceo. Danas. danas i najmanja razlika pita posebnu ree.". 3. VI. gde su jezici razvijenii.Agriani" 3. 44. 16. ."I'heopompue. buduc im ime porrigo znamenuje prasetji serb". IT. nasi pisci. 14. fragm. narod serbski. taj narod biase za Gerka. V. Ova im ree znamenuje sad jarak .. Starinom mnoge stvari. Mnogi narodi naznaeuju ta oba pojma jednom reeju.Agrie.

u novia vremena. ter da se i s Gerci iz bliza poznavahu. - Digitized by Google .40. attic. de bello Gallico I. VII. 11. Oni se dadose na tergoranje tako da bi prijatelje pozvali na veeeru. 305. Damins smatr~ prase za koristno . nebi im hteli nista dati nego bi im sve ponudili na pro. -. sa siljko. dveh brazdah. Gali. 4. Terent. r. J e-li taj gerb starinska poruga.. 5. chiliad. a radiahu 0. Sec. XV. bi im mnogo hrane pokasali. bernicom-li u gubiei . n. strelicom. rec porcae. Nonius Marcell. starinom.ljurasgovetnosti moradiase Feci "Po. jer jo. Oaesar. Porcius Oato." za nasnaoiti prasicu lI. 29j Autor.3AulusGellinos. "sus Minervam".-------23 . Jul. bilo da su ju od starine sacuvali. Itaque iis animam datam esse proinde ae salem quae servaret carnem". gerb je Tribalie. l. oratione pro pace.j i Oicero de finibus V.sIsocrates. .tinju3• Zna se da se Gali. h. Tribalie. Varro.do. nego itsko za najgnjusniu. se je . Oni biahu nad-a sve herdjavi. 370. 517. II. 51. . l. nad-a sre skup na reeih .. n danasnjo. sus cum Minerva certamen suscepit=. Festi de verbor.j Franeesko] na sav mah eitahu gereke knjige'. . deipnos. U. de proprietate sermonis. Plin. nego snamo da 'I'ribali biahu oso- bite cudi.B Kato. Za Cezara. r. I medju tom "Po. do. 16. To. sociali. VI.S se nenamerismo. i kon sto. za Vo. ova ree Zive i danas u franoezkomu jeziku i znamenuje prasetinu.j primeri Erasmi Rotterad. r..2M. Varro..dilo.rnoet. Sexti Pomp. S. pag. ~k itako nad-a sve bahatl". "suillum pecus donatumab natura dicunt ad epulandum.go.rca" i medju prasieom najdose Rimljani slrenost . r.tinjah narave i maste : nu na prase.6Athenaeus. .dajus• Oni biahu samo medju se slosni . 134. ncgo JOB zivlje pisu O. mi nesnamo. sad bra.m. de r. I. starin ski znak Tribalah i Tribalie? To.. varenu na salu: .. U gerboslorju najdosmo zivo. glavi nesamo onih."nihil cumamaricino sui"j M. pak i prasicu prosrase "Po.rca femina. "sus saltavit -.rca". Ter.zde na redko prusene t. U istom duhu.. 1. . 1M. za najzadnju zivo. signif. r.. seliahu i po istoku Europe.prasetja glava. Bilo da su Gali primili ree "triballe" iz gerckih knjigah. jo.

Illyr.Promet. I doista. "amo ee doci poslanici od J upitra i onih g> r n j i h T rib a Ia h". U njegovo doba biase i Tribalia pod Rimljani. komade "prasetine" kojom prytani izpokorivaju sabran puk. jos onakovih lupesah. 'Strabo. III. i Epirskih Tribalah. i Konon.. kojega oci dadoste izkopati. osobito na izmet narodah ilirskih. Pistoter: "A koje-li je imo tima barbarskim bogovomt" . kaze Strabo. zausimala petnaest danah hoda". Plin. ta je zemlja. da se prisizahu. kako Aristofan jednom jabukom dariva Ilira i Tribsla : "Prometej: . na smetje i drugih narodah. Aristokrat. po Macedonii. Doista.Promet.6AppianuB Alexandrin. nego Tribalah se je potezalo po Mezii. ona biase pusta. . bez dvojbe. • I Digitized by Google . prava Tribalia biase pusta. I. Strabo piss na poeetku kerstjanstva. dakle. Herkul "Hej Tri'Isocrates. prilieno se slaze s Apianovorn Iliriom-. . Koje ime ~ rr rib ali" .. po Epiru'. contra Cononem.. da sabirahu. 26. .3Idem. govorec 0 Trackih Tribalih. a nekada. geogr. "Doznadosmo da stanoviti Bakij ato-no ga na smert obsudiste. Ovaj Strabo.'C."Demoethenes. . Evo. . za gostiti se. Oni besahu iz postojbine dok bi se tko jak proti njima. panathen. ona velika Strabonova Tribalia.. vee sa mlada einlahu drustro pod imenom "Tribalah". Sec.. VII. kao da je to sve niata" 5. pokasao". nego radiahu 0 glavi i susedah '. ako terziata neoslobodi i neotvori za.-da se uzmognu unasat] sasecena crera". 1-30. da krivo rotiahu. i atenski zlikovci zvahu Tribali. ime Tribal odnosilo se je. 10. izvan Ilirie Tribali neimadiahu mesta ~a bezati petnaest danah. Kad se takovi. pak da Merahu ostanke zertvah Hekatinih. po okolnostih.0 Neptun: "a sada upitaj-der Tribala". IV. daje za razumeti da biase i drugih 'I'ribalah.Barbarski bogovi. n. ibidem. . h. gladni ter po onu II i r ah nesklatno hercajue prete Jupitru ratom. Evo.24 s kojimi zi viahu. i Mezkih i Macedonskih. I bez toga.

toliko imenah zivivBih nekada u istocnoj i istocne-severnoj Hervatskoj. pag. preiivi tolike narode. imenovan protospatariom II 3. iii njegovo ime. . Serbi drugo mesto. Time. 'Aristophanes. sve pravo govoriamo" '. kakovih se i kasnie potezalo i JOBse potese. compend. izgubi 40. so. nego do. sudimo. . ovaj puk. sdrusi se s Monomakom (Konstantinom IX) i bude. histor. spadahu medju onakove narode. 589. Ali nebiahu Serbi i 'l'ribali samo susedi.. 60.25 bale. koj pustoBiaBe granicu pocev od medje 'I'ribalah i Serbah.'Georgius Cedrenus. poslan proti Stefanu -Vojslavu.(100 ljudih II I. veku Tribali derse pervo. Dakle JOBu XI. nego setjam se da JOB i on govori 0 Trihalih noviega doha.3Qeorg. nadstojnik Draea. aves. Cedren. .000 vojnikah namamljen u klance. Herkul: "kaze do.Bonfinia neimam ovaj Cas pri ruci. "Mihovil sin Stefanov. je za plakati~" Tribal: "sauoaka baktarikrusa". budi dersavnimi granicami obrubljeni. nego biahu i pod gospudarom jednim. - Digitized by Google .Tribali nebiahu svojimi. 617. znacaju i cernu imenu Tribalah valja pripisati do. Evo. oni nebiahu narod u pravom razumku. Oko 1053. cini-li ti se do. (izd. budi narodnimi. nacelnik 'I'ribalab i Serbah. pokazasmo do. da. Bezanju. oko godine 1042: "Mihovil. Mletacko) pag.

1. Znamo da Tribali biahu narod nestalna ognjista. kus zemlje. Bulgariom i Serbiom". pod jednim nacelnikom svoje rerste. 1 tho Thraciae. zemlja koju mnogi. i dok njegove spise neprikase u pravoj cistoci. bez do. 10. koj piss n Serbli ". n. 3 tho Strymonis. 4 tho Thessalonicae. u trih postojbinah. i serbalj mose biti susan]: nego ree "serblus" neznamenuje suznja. et ipsa pars Macedoniae est. pa kaza da se ti Serbli u rimskom jeziku zovu suznji (Servi. d.. h. Spomenimo se. Plin. po nekoj naein. po priliei medju Bosnom. i suzanj mose biti serbalj. koji spadaju u nasu raspravu'. 'Constantinus Porphirogeneta de adm. primeri s njegovim delom de thematih.. znadu zasto. ·C."Oonstant. na iztoku Europe. to ce reci u Macedoniji'. da oni. To je znao i car Konstantin. Nezaboravimo da car Heraklij naznaei Serbom pervo pristraniste u pokrajini 'I'esalonieko]. 32 i savezna. IV. Tribalia biase kus zemlje do najsevernie Macedonie. Nego moramo razjasniti one Konstantinove nacerte. adm. imp. u kratko vreme. II . dakle da to blase po prilici danasnja Rasia. imp. Macedoniom. koji se danaasom Serbi. sto mi znamo. . Nami nije do toga obCinjanja. Digitized by Google . Plin. 1. pervi je. Sec. 32. dotle davnia proslost negerckih narodah . Najdosmo i Tribals i Serbe. i danas zovu starinskom Serbiom.'C. n. etenim TLessalonice metropolis est Macedoniae«. kraj Pelagonie'. bili jedni i drugi gde im drago. Vidismo i Heraklieve Serbe. pisae . servitium) Bez drojbe. Setimo se. Porph. Sec. ostaje u dosadanjoj metafiziki. . h. da prava. Konstantin VII. 2 tho Macedoniae.XI Dok se verstna glava nemasi Bizantinskoga csra Konstantina VII. IV.

annales (izd. n. da car Konstantin. pomesao ter za. su i bili Serbi. starinsku Triba. levoj strani Dnnaja. levoj. Serbi nisu ni mogli rimskomu earn suznjevati. zvahu se Raci.liu. jedno uzeo Serbe (servus) i Tribale. i do. evo Serbiah. ona. Nu makar do. danasnju Serbiu. Ali nut. nerobovahu Rimljanom (IV. Cedrenus.cuje Serbiu? . pogotovu severno-zapadnoj . Dakle tamo. kao narod. pag. Konstantin VIr. kako-vo se suznji nezovu ni Germani. Tu. no. oni se itako. u rimskomu jeziku. nenazno. p.' zapovedi Xifiu neka sruai sve tverdjave u Serbiah. Digitized by Google . I doista. zna. To sve ocenjivo. je pervo utociste Heraklievih Serbah bilo uz Tribaliu. "Serbia expugnata sunt . niti Bizantinei imadiahu oblast no. mi moramo imati vise povestniekih Serbiah: perm Serbin Heraklievn. nekase.juc mi velimo: do. oko god. Ako je taJ nazor temeljit. "Basilij II.U6.Da vidimo je-li car Konstantin pravo imao poistovetit Serbe (servus) i Tribale. pag. iIi uz Tribale.'" 'Joannes Zonaras.Narodi zovn sebe 1 svoju domovinu jednim i istim imenom: Hervat zove svoju 'Georg. je Konstantin VII. nego tamo. Za Heraklia . dakle. no. . 2.27 do nedavna. obali Dunaja.kov snalac stvarih 0 kojih pise. 1018. VI). mletaeko) t. su se njegovi Serbli jos i na levoj obali Dunaja zvali Serbli. 561. niti biase zapadno-rimskoga earstra . zato zovu suznji jer da su rimskomu earu suznjevali. nebi zvali suznji. svladani od eara rimskoga. U istinu. levoj obali Dunaja. ni starinom. u obce za Serbsko pueanstvo. govori 0 klasiekomu suzanjstvu (V). zato. sa rodjake Heraklievih Serbah. ni mnogi drugi narodi koje su Rimljani zauzeli. p. II. Basoisni. Ruske. pomoqu Xifia budu srusene sve tverdjave po Serbiah I. suznji leve obale Dunaja. za Serbe n. libro XVII."IX ~EP~tlX". nEY ~EP~tOtlO'" drugda n~~p~tlXt<. pise do. Serbie budu sanzete-. Kako jt:l to. a da se. Konstantin.

59. vojevavsim u Serbii: nstarinska. 4."Banduri. iIi nezvahu se Serbi ni SerbIji. Neiina dokaza. nije ni prilieno istini. Englez Englezkom. i to jer Hervati da nekasu Servns ni IKod Safarika slav. da oni Serbi nisu imali nikakovo narodno. nego "Boiki" ~ Na ta pitanja mose se. nastavlja Dubrovaeki ucenjak. samo ovako odgovoriti: Heraklievi Serbi. gledaj D a I mat inc e upravo u onih krajih. t.. iii Serbljom. ear Konstantin kaza.~ \1. iIi nebiahu svoji ni u svojoj domovini.. u nBoiki ". to da Heraklievi Serbi. dakle. kad-no se. itd. 1 i Digitized by Google . pak itako. na levoj obali Dunaja. Band II. odgovora.28 o. II. nikakovo skupno ime. razumnoj glavi. i to iz suzanjstva (a servitute). Kako je. iz kojega uze Vilelm Tirski ono 8tOzabilezi XX. "Izvor reei S e r b a Ij izvode Gerci iz latinskoga jezika. Alth. . kon sto Hervati svladase Oborce. Mi primamo oba til._ domovinu Hervatskom. i koji se tamo oslobodise . kako evo kaze Porfirogenet. zrahu svoju postojbinu na levoj obali Dunaja ne Serbiom. to sve. da se je koj narod dobre volje selio s jusno-istoenoga Dunaja u Polabsku divjac. Animadversiones in Const. Nad tim postupanjem Gerkah i Rimljanah. Neizuzev Heraklieve Serbe iz rimskoga suzanjstva. ucinise verstu drustva . tako se razzesti Ivan Lucie da oba ona narods prozva blunami. Imperium orient. i na ovaj drugi opazujemo. ni vise ni manje nego: da Heraklievi Serbi nebiahu drugo do rukovet starinskih nevo1jnikah koje udes baci iz Bizantinskoga carstva na levu obalu Dunaju (IV). Znamo iz istoga Konstantina. Porph. iz kojih so Heraklievi Serbi doselise J. da je samo polovica severnih Serbah amo dosla. 603. ter odtuda i dobi ime suzanjstva" 'l. kako pise sastade s carom Emanuelom. str. je rec da say ovaj (serbski) puk poteee od odsudjenikah i progranikah koji biahu obsudjeni po onih atranah klesati mramor i kopati rude. pak se povratise u svoju pervasnju postojbinu.

od suzanjah dolasis. Ali. zasuznjise puke koje u ovih zemljah zatekose. Ueenjak iz XVII.slavske reei. ter da niti nesanjahu. pisavsi 0 narodih. sto ga imadiase Filip Macedonac proti Tribalom. slavska. lakse je zestiti se nego-li razlositi. To svedoeanstvo Vilelma Tirskoga p_olcazujeda Bizantinci smatrahu Serbe za starinske. i kako su se njegovi Serbljani. Tribali. u berdu Skardu . veka kaza osvedocenje svih razumnih povestnikah. i na kojemu su temelju reei Serbska i Serbljanin. t. ter kao da su Serbi mogli dobiti ime suzanjah od onih robovah. po onih krajih namestjene robove rimske. pristadose herpe rimskih susanjah: kada. . kad-no (strana 31) govori 0 juznoj Dalmaciji koju takojer Serviom zove. 'Giorgio Gemisto Pletone. I. gospodujuci narod. Dakle. Banduri zaversuje tu opasku spomenuv da u Serbii. i jer da ovo nisu imens rimska nego. koji biahu primorani te rude kopati. Digitized by Google . II. memorie historiche e geografiche della Dalmasia. Bologna. Gercko izdanje nisam vidio. zove rat om onoga Filipa proti Slavom (VI) '. 17. 1687. nego Serbska i Serbljanin. kad-no napisa da Hervati.. SIavi. svojega doba ~V veka) za starince u onoj zemlji tako. iz Serbie.'Freschot. de' fatti de' Greci. degli antichi storici Greci. da Juraj Gemist Pleton smatra stanovnike Serbie.29 Servia. kako se Lucie uzdostojao reci. Ilirom. iIi. kao narod. Iliri. i da ime Serbia. 0 postanku Serbah. u derzavi uosebili. dokazao: kamo. Onaj ucenjak znadiase sto radi kad-no (strana 28) pisa da Hervati nadvladase i Gote u zapadnoj Dalmacii. Ona "starinska rec" Vilelma Tirskoga. sto opazismo i kod cara Konstantina. sto je isto Servia. (Collana. biahu rude. . bio bi ueenu svetu veeje dobro ucinio da bude. na mesto zestiti so.. i tu su poistuvetjeni Serbi. gde. Milano 1826. da SA je kakov narod serbski u one zemlje doselio. Ivan Lucie. pak nastoji odkazati granice medju starinskim stanovnie.da rat. budi receno . ide tako daleko.

kad-no (str. j. Kada i kako. t. onib zemaljah vlastnici ~ Koju zemlju zove car Konstantin Serbiom svojega vremeua ~ Ta odkasirati na nas nespada. Medju te zemlje broji Konstantin i onu koja se je u njegovo doba zvala Serbiom. Serbljem dopusti za zaklonicu vise zemaljab koje da biabu postale puste n iztercanjem Oboracah". govorec 0 pojedinib rojevib Serbah. necemo dokazivati da sva nasa domovina. IX. zemaljab koje da biabu pod Bizantinskom vlastju. postadose one zemlje puste ~ 8to se razumeva kroz ono "iztercanje Oboracab" ~ Kako dugo. 1 Digitized by Google . 0 toj zaklonici iii "napucenju". njegova vremena. na jusni Dunaj. razpraviti ime danasnje.. ter starinsko pueanstvo ove zemlje zove Slavi (VI). smatrahu se Bizantinci. pace da on. da oni suznji dobise zemljopisnu znamenitost. na iztoko-severu nebiase drugo nego jedna velika tamniea za rimske snZnje. 3. za Heraklia. 1 necemo izbrajati slicnih vise dogodjajah. 1648. gospcdivsim narodom hervatskim. mi nedemo razjasnjivati one silne herpe suzanjab sto-ne su sieve strane Dunaja namestjene na rimske granice . Ovde cemo. 145) govori 0 severnoj Dalmacii i Hervatskoj. nase Serbie. Za pokazati netemeljitost mnenja koje bi htelo da se je danasnja Serbia od Heraklievib Serbah tako prozvala. kon sto joj pitomie strane Rimljani napucise svojim narodom . 511) . pag. nece nam se razglabati te stvari koje su posve suvisne kod oeita dokaza: da one strane tako biahu naterpane rimskimi susnji. Bat. Zapamtimo da car Konstantin nekaze da se je ta.1 30 tvom i medju dosavsim. u ono doba. razjasniv vec dve Serbie. biti ce nam prilicnie govoriti u sledecoj seci. na drugo prosjscenje. Serbia tako prozvala od Heraklievib Serbab. Konstantin VII pise da Heraklij. napominje i takove ib o kojib neveli da su za Heraklia dosli. a Hervate dedi za narod rasliean od Slavah iIi Slavjanah. Nezaboravimo na 'Historiae romanae epitome (Lugduni Eutropii Breviarium.

60. i dok se sve pasmine u jednu narodnost hervatsku. za tim Oborcem. kasnie narodom koji i dok gospodovahu po onih zemljah. I. odvuee u Bulgariu u suZanjstvo tako da Serbia ostade pusta. Nu say narod odvuci u suzanjstvo. u danasnjoj Serbii. navalivsu na Hervatsku. str. setimo se da je sve isto. tu strahotu.. pred njime se je i Carigrad tresao. VI). 247. slav. a da say uceni svet zna i bes njega za starince Serbe i Serbiu na desnoj obali Dunsja. i mogucan. Digitized by Google . Onaj Simun nije se preporueivao ugladjenostju ni covec'Kod Safarika. Narod nadvladati. pliogil. Servitium. je-li sapisano Servi ili Servetium (II. U njegovoj domovini derzati susnjem. makar i svladatl. 4. Konstantin VII pise da Simun kralj Bulgarah. nego da ih on sve.31 Servetium. Bd. Ali itako. naprama Hervatom. svi zakoni vere u jedno kerstjanstvo nestopise. bez izma saterse. ne samo zarobi sve Serbe. Time je. . Bisantincem . takojer i na desnoj strani Dunaja. da mu Hervati svu vojsku. na plosah Peutingerovih. nego suzanjcad. nspokon Hervatom. Istina. staria su na stotine godinah i od Heraklia i od Heraklievih Serbah: ime Serb. Tako biase u svih zemljah koje su orusjem dobivene. i osoran. sudimo. ime i narod suzanjah. dozivise samo Zidovi od Asiracah i eto Serbi od Bulgarah. Serbetium. osim njih nekoliko koji utekose u Hervatsku. onaj Simun biase mus i hrabar. to biase i jest obicajno. Eto. kod Guide Ravenskoga I. razumeva se samo po sebi da ondesnje pucanstvo suznjeva Rimljanom.sto mi znamo. dokazano.u putopisu cara Antonina. Alterth. da se samo iz Konstantina VII sna za stanovite Serbe doslace . zemljopisna su imena u Hervatskoj. i Serbia. znajmo da ta imena neznamenuju mesta iIi gradove. I bez toga svega. on biase tako slab. Ovo suznjevanje traja dok se Hervatl nekerstise.

to bo nebiase drugo nego naselbina. i da im on dade Dalmaciu. njih bi bilo moglo vise. j. koliko j kakovo mora da biase to pueanstvo za Heraklia. Digitized by Google . medju Macedoniom i Bavariom. dakle. ono biase ovako malesno i kukavno ~ Koliko mora. i kakovi mora da biahu oni Serbi. gde [e drugda i mogao. kakovih dvesto petdeset godinah. neg~ vendar. t. Ca. u cijih sakah bude sutra osvanuti on i njegovo carstvo ~ Ali. iIi za sto Simun Bulgarski smatra Serbe ~ I tu vidimo povestnieki znaea] Tribalah: i Serbi . Drugaeie. i ako bude.r Heraklij nedade Serbom. kadevo JOB za.32 nostju nsprama neprijateljem . b~z dvojbe. Ali njih je samo nekolikim areca poslusila umaknuti u Hervatsku. 0 budi kakovoj serbskoj dersavi.koji prose stan u onoga Heraklia. Da bi danasnji vladar Rima komu darovao Francezku. koji mogu. Serbi. nego ih smesti u ostalo svoje pucanstvo. u ono doba. zemlju medju Dunajem i hervatskim morem. a po sve pute bile bi mogle zene s detcom pobegnuti. Ali oteti biase iz preeverstih sakah. koj veceras nije znao bude-li. Oborci. on neueini nikomn ruglo koje ueini Serbom. bese izpred Bulgarah. Ali. Tu. ostavljaju svoju zavetrinu. Tn je ocit dokaz da oni Serbi biahu u preveliku tesnacu. s pocetka za domovinu kakor komad semlle posebne. herpa pueanstva. u tomu daru nebi bilo ni iz daleka nespodobe koja se ima u onomu daru cara Heraklia. Francezka je nekada spadala pod Rim. onaj isti car Konstantin pise da se i Hervati utekoso k onomu Herakliu po domovinu. . ds ih biase jako malo. ako ju otme od Francesah. puste . Ti. Na taj nacin Heraklij dade Hervatom say svet: dade im sve sto otmu. za Simuna Bulgarskoga. ako oni tu zemlju otmu od Oboracah. sve sto izhervu. da biahu na uzko obkoljeni. na malesnu kusu zemlje. nemose se ni sanjati. nestanovahu ni u Tribalii ni u danasnjoj Serbii. da biase onih Serbah. biabu. Tko biahu oni Serbi ~ koliko biase onih Serbah ~ Za koga.

car Heraklij nije se bojao udeliti mesto za pribiva. po ni Konstantinu . biase znamenitom vojskom i proti . I. 2Idem. stijemo: da "Bazilij II. i primise iz milosti Biz~ca. ovi ju prosise. silom uze g r a d Serbiu. nu da bude uhvatjon. pag. mosemo-f reci da odgovorismo na ona pitanja ~ Mozemo-Iireei da to biase perva Heraklieva. sva biase sa. 3 Digitized by Google . uz kus mosda Tribalie. neima ni prispodobe medju Hervati i Serbi: oni imado~e izvojevati svoju domovinu. Barbarom i nekerstjanom. pogledu.tjen i u Carigrad odvueen". Serbia. jacji nego-Ii su dsnaa Francezi. Koliko mora da biase onih Serbah i kakovi mora da biahu oni Serbi.kovi mora da biahu oni Serbi kojim. koji prosjaeise za. Samuelom kraljem Bulgarie obsednu g r ad Serbiu. u Oarigrad odveden i patriciem imenovan. povratise pod Hervate Y Mozemo-Ii reei da je Serbe u joj Serbjj zatekao i SiI!!ll!LBulgarski ~ 0 puku koj neimadiase stalnu domovinu.gu svojega drugoga prestolnoga grads. dok se zemlje u koje ih Heraklij na drugu prosnju naseli. uteee .33 razmerno. Pokazav jednu Serbiu koja. 583. U tomu. koj braniase ti\i grad proti caru. da stanovnike toga grada premesti. da Nikolica. mi se neus1ObO"djujemo simo ni tamo nista zakljuciti. biskup biase pod 'Georg Cedrenus. da taJ NikoIica.mo jedan grad. dakle.d taj uvede Bizantinsku posa. na pragu Tesalonike Y Oko godine 1000. da su Serbi opet pobegnuli u taj svoj pervasnji zavicaJ. ona koje. pag. 551. mi sudimo da je to ona Serbia. stan u ono doba kad-no koja stotina orusanih muzevah . Nego opaziv. koja obieno biase Bizantincem podlesns". uteee i da sa. drugaciim kerstjanskim derzavam i vladarom.nje na pra. da u gra. da 8U se Serbi iz Bulgarskoga suZanjstva opet nastanili u Serbiu iz koje su bili u suZanjstvo odrueeni . nego-Ii biaSe car lleraklij i njegov Bizanc Y Koliko mora da biase onih Serbah i ka.du. pak da opet bude uhva.

da dobismo opet novu Serblu. Koliko mora da biase onih Serbaljah. pokazase da oni nebiahu narod u derzavnu razumku. mi se nebojimo da eemo istinu uvrediti. nestoje u nikakovu vezu ni jedinstvu. Hi dokasati znamenitost HerakIievih Serbah. prave naselbine. i k&kovimora da biahu oni Serbi koji se u sgruhsnu pueanstru pokrajine Tesalonicke itako mogose stisnuti ~ Sgruhano biase pueanstvo u onoj pokraJini. a kamo-li do." Digitized by Google I . jer zemlja biase pitoma i za tergovanje nad-a sre pogodua. po narodnost sorbsku aamo nistica. Tu nije druga: ili dati serbstvu samo zemljopisnu znamenitost. obijahu. nego da biahu saka pravih Bizantinskih su'Banduri. t. oni Serbi. oni su se po onih pustih zemljah ssmo raesterkljali . prosec da im se dopusti izseliti se iz Macedonske Serbie. imp.. pag. onda. Catalog. nisu za one koji u tih pogledih isto dede do HerakIievih Serbaljah. nego prose da im on dopusti odidi iz njega. jer se. Prosudiv ta pitanja. su napueili one zemlje koje im je Heraklij no. jer ono biase na najmanjemu udarcu neprijateljab. bes-da igde biahu svoji iIi 0 sebi. I. razlicne zemlje iIi mesta. kada sakljucimo ovo sto sledi: Heraklievi Serbi nisu se ni na tisuce glavah brojili. Koliko mora da biase onih Serbah. 201 . A razumeva se.ill episcopus Serviorum. koji se neusudjuju ostaviti pervo mesto sto im ga je Heraklij odkasao.34 biskupom Tesalonickim I. oni nisu mogIi napuciti ni selo jedno. po derzavnictvo. oni Serbi. episcopor. drugu prosnju udelio. to se vidi i odtuda sto mesta u kojih Kenstantin napominje Serbe.2. i kakovi mora da bishu oni Serbi. ako je car Bazilij pucanstvo one Serbie bacio na jedno mesto. nego su izprekidana. orient. ksko i TribaIi. jer ga je zaklanjalo macedonsko glasovito Blato .~ Jesu-li ova pitanja surisna ~ Jesu za one koji derse da su Heraklievi Serbi po ime. "Thessalonicae subjicitur . smora nije bojalo nikakove narale.

da je Konstantin Serbuljane i Serbulju stegnuo samo na one Serbe koji Bugarom roborahn . ter. u davnini. u obee Serblje ~ Jos na srersetku V. reei. 61.o klssiekimi suznji (V. Tribalah.ID". on im je i oprave delio. 'Martiaiis. starie. kerstjanskoga veka pocev. da-li Konstantin nije ova imena protegnuo i na. dakle narodnosti gereke. one je Serbe JOB i Bimnn Bulgarski smatrao za suzanjsku pasminu. i da se "Serbuljani " zovu oni koji su priprosto. za "Dalmatiku. eire. bulgarske. 5. fragm. herratsk]. nisu naJlepse obueena ni obuvena. nu " to biahu "Arobi iz Tracie i primorske Ilirie. za Perziansku braku" 1. ako su ju kakovu imali. I bez cara Konstantins snamo da celjad. v. hervatske. Kad-no se Serblji. nego od VII. nezna se. on je one Serbe u berk gledao. pise. s onu strsnu iztocno-severna Dunaja ljudih koji : snsdiahu gereki govoriti . ne samo narod od naroda. znamo da se n. rimskih suzanjah. ani Serbi ostadose. . * Digitized by Google . I._ u Turskoj zove "Herv~t~9. nas Konstantin biase poodrastao -mlsdic. nego i mesto od mesta raslucuje nosnjom i obutjom. pravil1!i Buznji Bizaatinacsh. onih Serbah. aHecataeus. da se je od Serbaljah prozvaliL suZanjska obutja ~serbulja". 33. skipetarske. Konstantin VU•.85 zanjah. pak je njimi }a. siromasno obuceni. r Jzvan one Macedonske Serbie. p. hervatske hlace hlseami "na hervatsku". Isto tako znamo da se i danas. X. rumunjske. jednom rooju znamo da se je i starinom nosnja zvala od svojega naroda. Mozemo-Ii. nason sedam godisnjega suZnjevanja povratise iz Bulgaria. paksamo na znanje uzeti da su se oni nesrecnici odlikovali svojom odetjom i obutjom. trist. 54. veka biase. za "bardokukul Lingonski'. zarobi koje svatko 'Ovidius. ani bishu one narodnosti koje bia. iIi nam valja iztraiivati. dakle. 0 starinskoj narodnosti. znamo. " "mandiju" Llburneskus. rakein. itd.se narod po kojemu su se skitali .) i postupao. u suZanjstvu.

1. t. .2Imp. (izd. prikaza se Elemag. 59.3Georg. nacelnik Beogradjanah. u jedno ime sljubljenih Serrah i Tribalah. i tu. pag.Tribalos. papuee su suzo. primeri plose 85. 40. pleea im izranjena.kon dosadanje razprave. u suzanjskoj odetji. Digitized by Google . Eto. a da je u svojoj kuci drugaeie opravljen hodao. veku kod stanovita pueanstva Bizantinskoga. Tribalom i Serrom koje zvahu Serbli. 220-1. dakle. lasi osisani. a sva tako obueena da su kroz opravu gola. gothica.njah. . hist. suZnji bo biahu razlicno obueeni". za ukloniti . svako krivo razumJjenje. i to u istomu vladajucemu. dosavsemu u tverdjavu Stag. 561. II. potiealo suzanjske odetje.l<!l. XI. s nase strane. Nego.1 No. . dosta nam je. svojimi drugovi" 3.) Evo i eemjega: ueenjaei znadu za SerbuJju i derse ju zo. Gledaj nekoje suznje: "eeljadesea brazgotinami ranah po svoj kozi izsarana. nebiaae u Hervatskoj: to niti biaSe hervatski Beograd na moru ni na Savio BUo da se je poglavica tih Beogradjanah samo za pokazati poklonstvo. sve-jedno: dosta do. nekoja pernjkom samo stid sa. like 3. nsmi je. bilo da je suzanjska.krivaju. ovde.eiti to svedocanstvo (IV. in Const. sudimo. Band uri zabilezi 0 toj stvari: "Serbula. II. veli Ducange (du Fresne) u gerekom reenjaku. nitaj Beograd. da taj Beograd. odetja.36 DO ]jude unesreeene (zaBuZnjen'P)mogase na pervi pogled poznati po zamusanoj glavi i po dronjavoj odetji". Ali. sa. cela im izpisana. je jos u XI. Porph. Na nas nespada odkazivati to naeelnietio. 6 %ep~o.j vladar odeven ~ Na to se neda odgovoriti toeno. droru. onako obukao. orient. Banduri animadvers. Cedrenus pag. 2.. Kako biase ta.. .des anciens peuples. 4. noge IExcerpta de legationib. pag. t. mletaeko) pag.4Malliot. opaziti. recherches sur les costumes . mi nemarimo tumo. evo sto zagerdi: "Baziliu II.. dronjavom ponjavicom vise obsenjena nego-li pokrivena. Prisci Rhetoris. upravo narodna nosnja onih Beogradjanah i njihovih stanovitih zemljakah i rodjakah. obutju suZanjsku. po nasemu osvedoeeniu. po nekoj naeili.

nosiahu te crevlje glumci i druga celjad koja nebiahu na najlepsem glasu". 7. iIi papke si nepodbije~ U vreme Plauta. Malliot. valjda poradi slicnosti. R. R. Kasnie. tu obutju. po prilici znamo kakOvi biahu Serbuliani. da blase vise Serbiah... 5.njstva islese razuzdanost.'Plaut. da se ni Tribalom ni Serbiam nedadu ni granice. kasnie prozvanu servulom ili sto je isto (I) serbulom. 1. t.Cicero. 8. biti bolji iii eednii'. 4-63.se te crevlje obuo". metamorphos. Aalul. za earstva. 26 plose vn lik 5. 7. XIII. verr . ill. Ovu obutju nosishu rimski suznji po istocno-sevemoj Hervatskoj. da i davnina i znanost pod imenom Serbli razumevaju i Tribale i suznje (seivus): da se to stanovnictvo smatra starinskim.metnu. . recherches.r. Ni u ono doba. Attic. 21.lIAul. . Kada znamo da biase Tribalah raslienih . 6. nego umstvuju kako bi sa dalo prepreeiti da blago kopita. 12. Time.Gell. noct. (Mongez) encyclopedie methodique. . "Castritius rhetor ad discipulos adolescentes de vestitu atque calceatu non decoro .3Plautus. ni u to dobs nepristoja ta odetja za muse i mladice. koji bi bili imali. uzimala se til.37 ? okovane 1". Jos ni Kato ni Varo neznadu za. Rimska ree sol e a znamenuje papueu kojom se je samo del stope oburso". pag. 4.stetit soleatus praetor pop. . . Attic. cum pallio purpureo". . noct. rec i za podkovu. t..soleatos vos pop. Ovde posestrismo tu serbulu sa sol e 0 m. ni broj odkazati..GAul. Nego jos nepoznamo Serbulju. 8. qe doselirsim se pueanstvom nase istoenoseverne domovine. ter ni mestri tih skornjah nebishu brojeni medju najvidjenije zanatnike4• Ta. pag. Netom dokazasmo da serbula biase suzanjska obutja. kad-no se iz suza. podkove. IX.Gell. senatores per urbis vias ingredi nequaquam est decorum. barem po svojemu rodu. Digitized by Google . kad sve ovo znamo: mosemo-li se cuditi sto lAppuleius. a ludost uzdeda gerbom Serbie. pa razuzdanost ukide razliku medju pristojnostju i medju bezobraznostju. tudjinae ." xrn. obutja nedolikova boljim ljudem: Cicero kori Veres-a koj bia. trucul. IT. V.

ter istoga znaka sol e a. drugaeie znanjem i znaeajem dobro preporueenih. i ustap. IlIyricum II. cap.3Du Fresne. Tribalii prasetjll glavu. svaki pisse kaze samo svoje osebno mnenje. kojih dva sprednja rastu. illyr. iIi za Rasiu. sto onaj te zemlje mesa. p. i to bez razloga' Je-li tu eudo. u toj neizvestnosti. Rasii "pet podkovah" •.· Dosta: razjasniv sol e u. sto ju drugi smatra ognjilom. I.38 se pisei neslah ni u broju Serbiah. lRitter (Vitezovic) Stemmatogr. Evo pet pisseah. 'Tomka-Saski introductio in geogr. parte II. Digitized by Google "/ . bea-ds znamo koje Serbie. Palmai daje Serbii prasetju glavll. i gerb jedne. sto jedan smatra solen podkovom. Bd. 67. 60. ito ju treei smatra meseeom itd. ni u broju tih soleah 7 Je-Ii eudo sto. Du Fresne" daje Serbii eetiri ~ognjila". IiSchwardtner Statistik v. Ungaro. pag. iIi za Serbiu. II. itd. ni u tumaeenju jednoga . -.!lHeraldica regni Hungariae pag. 62. §. Serblji eetiri "ognjila". IV. ni u njihovih gerbovih. XVII. sto n. . dva straznja urastjuju se (mlaj. ni u njihovu obsegu. ovaj nezna za Tribaliu. t. pliovendar kojih ni dva u onih stvarih oeskladaju: Vitezovic5t daje RasH tri "podkove". .)" Sohrsrdtner' daje Serbii prasetju glavu. Tomka-Saski' daje Serbii eetiri "meseea". mi raztumaeismo i Kcnstantinom Serbulju.

Jer Dubrovesni. 55): "Ti koj dni trajeli i nodi knjige promecud Pomnjivo tr. jer oni.ec 81 0 v ins k 0 g naroda slave. str. spadaliu medju najprosvetljenie Rervate. Bi l' uzrok men' po sreci dokazati znao. nego na-nj ce se imati odgovor kada poka. 0 tomu rodbinstvu.XII Iz dosadanje razprave. Kako. (VIII). u svoje vreme. a ne u Hervatah koji za onu njihovu malicu imadiahu i predosta i sigurniega mesta. po gotovu iz pojava. nego-li na svojtu Hervstah i Serbah. serbski: mi como se u ovomu poglavju uhvatiti samih Dubroveanah. sudimo. ime koje im biase istovetno 8 imenom Rervata 1. ovo bo razpraviti. u Hervatstvu. spada na nas. S pivnice jer svako do glasovita Pregata Slavne bi se slatko her vat s k e odreko starine?· Novi Dubroveani. dolazi drugda ime Slovina.zemo kako su otei nasi rabili ime Serb. ua vise nacinah i s vise gledistah. (Dubrovnik. IBruerevic. sudiahu starinski Hervati 7 Nas nije za to pitanje. Kako i kod drugih mnogih Hervatah. po razmerju. ds Serblji dvaput prose pribiraliste u eara Heraklia. nadmudrise i znanost i svoje starie uprav onako kako-no Voltaireov Fulgent poprsvi i usavedi Rim Marka-Aurela. mogahu i moradiahu poznati Serbstvo. najvecma pisase. jer oni. Digitized by Google . iz te obstojnosti moci je. na svasto zakJjuciti lakse. tako i kod Dubrovcanah.c. ill sv. sbiJja. jer se i 0 njih kaze da biahu Serbi i da pisase.

Primorske itd. odkada. 1837. Dakle ta dva Dubroveauins ne samo da se nedede za Serbe. nezna za Serblje. Posavski. Zna se.40 Mi 0 onomu imenu vec nasekosmo nas sud (VI). itd. p. u hervatskomu jeziku. hr. U Hervatskoj jos potice pisma koje se zove glagolskim. i drugacie zna se kako s njime stoji'. Danica ilirska god. pak ni on nebroji Serblje medju Slovince. ter ovde 0 njemu neznamo drugo. pa kazase da pisu serbski. 0 kralju Serbljah itd. str. 7-8. Junij Pslmotie broji medju svoje Slovince. nego svatko uman kaZe da su to imena pokrajinska. iIi Primorski. doista. dolazi od onda. str. p. Lieke. sreee i slobode. I I IU Pavlimiru. o kojih se zna da bishu i da [esu narodnosti raaliene od hervatske i od one koju nekoji zovu alovinskom". nego oni nesmatraju Serbe ni ogrankom onoga prevelikoga stabla slovinskoga. Dosta: ni Palmotie ni Gjorgjic nesanjaju 0 serbskoj narodnosti. ali odtuda nitko neizvadja kakov oseban. Posavske.. za serbske cete"'. zemljopisna. Zna se za kralja Bavaracah itd. mnoge narode. Nego Palmotie. _:: Pesni razlike. To isto valja i 0 povlastnicah.za narod Bavarski koj bi bio drugacii od nemaekoga. Ovo stoji i 0 onih piscih koji se sluzise kerpljacinom hervatskih i gerekih slovah. u toj herpi narodah slovinskih. mestna. Ali Gjorgjic zna za "serbske vojnicare. Ta slova smotri gercka vera hervatske narodnosti. no mi neznamo za narod glsgolski. ma nezna se . 38. nehervatski narod Lieki. apesni razlike. i za vojnicare i za cete n. Bi-li k Slavstvu ili ka Hervatstvu? strana 10 i savezne. u Hervatskoj nestade ucenjakah. - Digitized by Google . u kojih se govori n. 26. 0 starinskih pismih. Ignjat Gjorgjic terpa u slovinsku torbu i Samojede3. i u obce . nego da ono.

nije najplemenitie. U. Gundulic kaze ds Troja lezi pored "serbskill stranah"6. philipp. s njome medjasije i Tribali. x. Jesu-li ts dva Dubroveanina svoj pojam 0 Serbih nacinila po kojoj tih obstojnostih iIi po njih svih ~ Jesu-li ti Dubroveani starinske Maeedonee. i IDinko Ranjina (izdanje Zagre~cko) st. Dakle i Ranjina i Gundulic derse Maeedonce za Serbe. 9. (drugda Philipp 4. smatra Traciu za Serblju.. Nu Demosten zove Filipa. IX. iIi mosda Maeedonee noviega doba derzali za Serblje ~ Maeedonci noviega vremena. da . 9.~s~an. pace da se Tribalah i po njoj porlaeilo . oteu Alexandra velikoga.41 . zag ermi Demosten. vn. i da gospodujuci stalez u Macedonii biase cisti gereki. iz zemlje iz koje se ni suzanj verstan nenkasa U3.3Demosthen. Macedoncem za-da Atenjane proti njemu uslobodi. kazu. eovek iz Macedonie. da je i Serblja apadsla medju zemije kojima je onaj Alexander gospodio ~ Tako razumeti Ranjinu nedopustja nam Gundulic . i da se s njome i Agriani mesase (XI. nezanese Demostena govornicki pal: drugi dersahu do Macedonacah koliko ion'. Razumeva-li se to tako. ill. on je MacedQoac. A kakovi biahu sta. . pucanstvo koje. nego on nije potekao ni iz barbarske odlienie kervi.'Aphthonii Progymnasmata. ne samo neima nista gerckoga .Ranjina kaZe da Alexander veliki biase: "gospodar Serblji I. Tu. .Osman 1. 17. VIII. Znamo da u Macedoniu utekose HerakIievi Serbi. nije narodnosti ni hervatske ni "slovioske u. tu.na sebi ni u sebi. u sudu 0 Macedoncih. . i reee da on "ne samo nije Gerk. Digitized by Google . Gundulic. 47.. Tracane za Serbe. koj kaze da onaj Alexander 'biase "Serbljanin U II to ee reei stanovnik Serblje. i da u Macedonii biase premnogo gerekih naselbinah . ponajveema su Cincari i Oigani. Demosten snadiase i da onaj Filip biase pravi Gerk.rinski Macedonci ~ o Filipu. . 1.)..I.

XIX. j. Plin. kojega voda biase . . dosao serb na Iaeedemonee". i taj se je potok salivao u potok Agrianac" (IX). attic._ "Poneropolis. Gell. . jer novii su . 4. narod koj se sam prodavao u suzanjstvo~. XIV. "prekim lekom proti serbu ljudih i konjah". . 8Herodotus. U Tracii biase narod Mariandinacah. U Tracii biase grad. sit tibi pro pretio". fragm. deipnos. i druge slieue sloeince. nat.6Theopomp. neslovinski. Oebrinah". dovukavsi onamo sve zlikovce. Cigani itd. hist. XIII.Aul. puk kojega grana kopa rude Kumanacah oko Troje8• I onaj se je puk sam prodavao u suzanjstvo.uhode (sykofaate). i ns IAmmianus Marcell. njih oko 2000" 6. . sto da je sagradio Filip Macedonac. narodi nehervatski. XIII. 'Znamo da bide i Traekih Tribalah (X). . Krebenia. Je-ll Gundulic uzeo te Cebrine za. geogr.Traeani Turci. . su se oserbali. Cerbenia. hist. IV. [e-li dersao ds Laeedemonci prozvaAe Serblji narod od kojE\ga. Gerci. V. XXVIT. Vila mu odgovara da je iz Tracie od kralja Sital ca. noct. Traeanin znamenova osobita barbara I. Kribenah.3Atheuaeus. 30. je-li smatrao narcde pribivavse na Tearu.. dersava-li (III) suzanjah. vita Homeri. deipnos.9Ausonius Burdigalens. Sec. f I Digitized by Google \I . VI. buduc mnogi Oerbinac i ostario bes-da si je kupca nasao".42 valjda. "Sic qui venalis tam longa aetate Crebennus (drugde Cebrenus) non habet emptorem."Herodotus. po Gundulieevu. epist. Tracia biase ime zemljopisno: u njoj pribivahu raslieni narodi '. 90. . ad Philippum. U Tracii biase zemlja Cebrenia.. I. lazljive svedoke. 12. 122. i bi reel da ni za suZaojstvo nije valjao. t. . 20. starinsku Traciu i starinske Traeane. 5 Athenaeus. U Tracii biaAtl potok Tear.. C. i puk Cebrenah.Philipp."'Strabo. Serbine iIi Serblje. Pesnik Antifan pita vilu odkuda je sto poteklo u Gereku.

Lieani itd. hoces od serbesa iIi ces od suzanjstva: to pokazav. na Poneropolce iIi na Mariandince ili na Tracke Tribale ~ Na ta pitanja. kad-no je znao ~a se od vodah zovu n. bliznje rodja. onako sudec 0 Serbljih. Nego. i So. -- __ .43 Agrianu sa SerbJje.ke si nego-Ii Serbe.mojede sceniahu za.------ Digitized by Google . pokazav da Dubroveani sebi nesmatrahu za Serbe. mi niti mosemo niti marimo odgovarati.. da se i u Tracii temeJj ima za ime serbsko. [e-li Gundulic mislio. mi sudimo da smo ovaj nas posse obsvili. Bosnjaci. do. p. da oni Serblje nedersahu ni za Slovince.