Neoklasicizam

Termin nastao 80.ih god XIX veka da bi oznaio poslednju fazu klasine tradicije u arhitekturi, skulpturi, slikarstvu i dekorativnim umetnostima. Nastavio se na rokoko u 2/2 XVIII veka. On je formirao integralni deo prosvetiteljstva Povezan sa pojavom novih istorijskih stavova u pogledu prolosti stimulisani lancem arheolokih otkria Nove interpretacije klaine umetnosti izazivaju snane emocionalne odgovore na prolost; zahtevaju da se neoklasicizam shvata u okviru ireg pokreta romantizma, pre nego da bude njegova suprotnost Najoriginalnija faza neoklas. anticipirala je politiku revoluciju u Francuskoj, sa kojom je bila povezana Do ranog XIX veka poveana je briga za arheoloku verodostojnost Smatra se da je neoklasicizam zapoeo oko 1660. god kao revolt optimistikim stavovima renesanse Njegovo trajanje okonano je 1798. i direktno prethodi popularizaciji romantizma Fokus neoklasicizma u osnovi povratak tradicijama antikih grkih i rimskih tekstova Veruje se da je neoklasicizam direktan rezultat otkrivanja Pompeja i Herkulanuma Ideali - red, logika, uzdranost, preciznost, ispravnost, dekorum, jedinstvo Tenja da se uniti entuzijastiko/naivno verovanje da je ovek uvek dobar Neoklasicizam prikazuje oveka kao nesavrenog i grenog Istaknuti predstavnici Anton, Rafael Mengs, ak Luj David, Domenik Engr.