Dr Vojislav [e{eq

FALSIFIKOVANA VOQA NARODA

Srpska radikalna stranka Beograd 2001.

Dr Vojislav [e{eq FALSIFIKOVANA VOQA NARODA Recenzenti Ratko Gondi Zoran Krasi} Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Tehni~ki urednik Branka Bobi} Redakcija Ivana Borac, Nata{a Vuji}, Miroqub Igwatovi}, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Ogwen Mihajlovi}, Qiqana Mihajlovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka, Beograd, Trg pobede 3 Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa “Etiketa”, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka PREDGOVOR U predsedni~koj izbornoj kampawi za izbor predsednika Republike Srbije tokom 1997. godine dr Vojislav [e{eq, kandidat Srpske radikalne stranke opredelio se za medijsko predstavqawe ozbiqnog strana~kog programa, umesto pompezne kampawe i jeftinog samoreklamirawa, poput wegovih protivkandidata, koji su za tu izbornu kampawu raspolagali ogromnim nov~anim sredstvima, o ~ijem poreklu bi moglo i te kako da se raspravqa. Stav srpskih radikala da kampawa preko lokalnih medija predstavqa najkvalitetniji, najboqi i najproduktivniji na~in predstavqawa izbornog programa pokazao se kao ispravan. Preko lokalnih radio i televizijskih stanica ostvari se kontakt sa velikim brojem gra|ana, omogu}ava se polemika sa protivkandidatima, odgovori se na mnogo konkretnih pitawa slu{alaca i gledalaca i na taj na~in gra|ani Srbije formiraju svoj stav prema kandidatu i prema politi~kom programu koji taj kandidat predstavqa. Iako je medijska blokada prema predsedni~kom kandidatu Srpske radikalne stranke bila bitno ubla`ena u odnosu na dotada{wi period, ipak je izvesna blokada postojala. Postojala je u neravnomernom raspore|ivawu vremena koje je u medijima bilo posve}eno Socijalisti~koj partiji Srbije i Srpskom pokretu obnove, s jedne strane i Srpskoj radikalnoj stranci, s druge strane. I ova kwiga pokazuje uspe{nost nastupa dr Vojislava [e{eqa u medijima. I pored o~igledne neravnopravnosti u odnosu na predstavnike Socijalisti~ke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove (ostali protivkandidati, kao minorne li~nosti, koji su se kandidovali da bi ostvarili ~ist prihod od oko 45.000 dinara, nisu vredni pomena), dr [e{eq je upoznao gra|ane Srbije sa pet osnovnih te`i{ta iz programa Srpske radikalne stranke koji se odnose na ekonomiju, socijalnu politiku, borbu protiv kriminala, zdravstvo i {kolstvo. Zna~ajno je tako|e da je, kroz svoje medijske nastupe i su~eqavawa sa protivkandidatima, demistifikovao ulogu predsednika Srbije, i jasno predstavio wegove ustavne nadle`nosti. Do tada su gra|ani Srbije predsedni~ku funkciju poistove}ivali sa Slobodanom Milo{evi}em koji je “predsednikovao” prema stavovima i programu svoje politi~ke partije ~iji je uticaj u zemqi bio neprikosnoven i nesporan. Po{to se ova kwiga izdaje u vremenu kada su u Srbiji nastupile “demokratske” promene neizbe`no je napraviti paralelu sa sada{wim predsednikom Savezne Republike Jugoslavije, Vojislavom Ko{tunicom, kojem je kr{ewe Ustava, ako je u skladu sa stavovima DOS-a, potpuno legalan na~in vr{ewa funkcije predsednika dr`ave. Ali, o Ko{tunici i wegovom na~inu rada, neki drugi put, u nekoj novoj kwizi.
3

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 323 (497.11) (047.53) [E[EQ, Vojislav Falsifikovana voqa naroda / Vojislav [e{eq – Beograd (tj. Zemun) : Srpska radikalna stranka, 2001 (Bole~ : Etiketqa). – 1102 str. ; 24 cm Tira` 1000. – Str. 3-4: Predgovor / Vjerica Maqkovi}. ISBN 86-83451-05-4 a) Srbija – Politi~ke prilike ID=93592332

Pored, ve} spomenute, neravnopravnosti u medijskom predtavqawu, socijalisti su nastavili staru praksu kra|e glasova. Ovaj put to je bilo mogu}e jedino na Kosovu i Metohiji, gde su pre izbora imali ve} pripremqene rezultate, a celokupna javnost je upoznata kako su se tada pona{ali prema ~lanovima bira~kih odbora Srpske radikalne stranke, koje su, bez milosti, prebijali, pretili vatrenim oru`jem, hapsili. Nije ih spre~avala ni ~iwenica da su me|u ~lanovima bira~kih odbora bili i narodni i savezni poslanici, koje ni poslani~ki imunitet nije mogao da za{titi od tada{wih mo}nika i wihove `eqe da ne budu pora`eni. Gra|ani Srbije su ipak ovaj put shvatili da za uspe{no vr{ewe vlasti stranka mora da ima unutra{wi moralni sistem vrednosti, da se zasniva na eti~kim principima i da ima jasan program ~iji su ~lanovi spremni da se anga`uju da bi ga realizovali, i opredelili se za harizmati~nog i po{tenog [e{eqa, koji je u izbornoj kampawi nedvosmisleno stavio do znawa da srpski radikali ni{ta ne sakrivaju od javnosti i ubedio javnost da }e se, kao predsednik Srbije, zalagati za striktno po{tovawe ustavnosti i zakonitosti. Socijalisti nisu mogli da se pomire sa ~iwenicom da je dr Vojislav [e{eq, kao, nesporno, najupe~atqivija li~nost na srpskoj politi~koj sceni i predstavnik pojedina~no najja~e politi~ke stranke u Srbiji pobedio Zorana Lili}a, predstavnika do tada, zahvaquju}i izbornim manipulacijama, nepobedive politi~ke stranke. Zato su se i ovaj put poslu`ili manipulacijama. Tvrdili su da na izbore nije iza{lo vi{e od 50 procenata bira~a. Srpski radikali nisu bili u mogu}nosti da doka`u suprotno, upravo zbog izbornih kra|a na Kosovu i Metohiji i falsifikovanih zapisnika sa bira~kih mesta sa kojih su predstavnici Srpske radikalne stranke pritvoreni, dok se ne obezbede izborni rezultati koji su odgovarali Socijalisti~koj partiji Srbije. Mnogi su se pitali za{to srpski radikali ne insistiraju na progla{ewu pobede svog predsedni~kog kandidata, koji je na svoj vizionarski na~in procenio da bi vaninstitucionalno “utvr|ivawe” izbornih rezultata, po pripremqenom scenariju izazvalo krvoproli}e u Srbiji i tvrdio da funkcija predsednika Srbije nije vredna nijednog srpskog `ivota. Uostalom, poznata je izjava Roberta Gelbarta: “Protiv [e{eqa su sva sredstva dozvoqena”. Ipak, ovi izbori osta}e zabele`eni u srpskoj istoriji sa nagla{enom sve{}u svih gra|ana u Srbiji, i onih koji su iza{li na izbore i onih koji nisu, i onih koji su glasali za dr Vojislava [e{eqa i onih koji su glasali za druge kandidate, da je na ovim izborima [e{eq pobedio. A on, kao i u svakoj delikatnoj situaciji, izdigao se iznad problema i po ko zna koji put postao i ostao moralni pobednik. Bi}e u Srbiji jo{ izbora, mo`da i gre{aka. Narod ima pravo da gre{i. Srpski radikali }e uvek po{tovati voqu naroda ube|eni da nije daleko dan kada }e ve}ina gra|ana Srbije shvatiti da je Srpska radikalna stranka jedina politi~ka stranka koja je u stawu da upravqa Srbijom u interesu svih wenih gra|ana i u interesu Srba iz svih srpskih zemaqa. Beograd, 23. avgust 2001. godine Vjerica Maqkovi}
4

I NISAM EKSPONENT NIJEDNE STRANE SILE
TV “Palma plus”, 13. septembar 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e, ovo je Televizija “Palma plus”, televizija kojoj mo`ete verovati. Ostalo je jo{ samo osam dana do po~etka parlamentarnih i predsedni~kih izbora u Republici Srbiji. Ve~eras imam zadovoqstvo da vam predstavim vo|u jedne stranke koja u~estvuje na parlamentarnim izborima, ali isto tako i predsedni~kog kandidata. To je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Doktore [e{equ, imaju}i u vidu da je “Palma plus” otvorena televizija, prethodna dva dana je imala u gostima ~elne qude onih stranaka koje bojkotuju izbore. Oni su se pozivali upravo na Me|unarodnu zajednicu koja je shvatila da u ovim nedemokratskim uslovima Srbija ne treba da iza|e na izbore, a to vrlo konkretno vezuju za neku Helsin{ku komisiju ameri~kog Kongresa. [ta mo`ete da ka`ete, da li je to ne{to merodavno, jer dolazi od jedne komisije koja nije ni ameri~ka vlada, nije ni stav ameri~kog Stejt departmenta? Dr [e{eq: Lideri politi~kih stranaka koje su odlu~ile da bojkotuju ove izbore svakim danom se sve o~iglednije pona{aju kao politi~ki o~ajnici. Ja sam ube|en da su i \in|i} i Ko{tunica, i ostali, shvatili da su napravili veliku gre{ku. Sada im je kasno da gre{ku isprave. O~ekivali su neku direktnu intervenciju iz inostranstva, neko direktnije me{awe zapadnih sila u na{e unutra{we odnose. Za to nije bilo nikakvog pravnog osnova. Ta intervencija morala je da izostane ovog puta i zbog razli~itih interesa velikih sila, koji su sve o~igledniji, i zbog ~iwenice da su sada Amerikanci pre svega zaokupqeni situacijom u Republici Srpskoj i u velikoj meri u Crnoj Gori, i da ne mogu da otvaraju odjednom sve frontove. Drugo, Amerikancima je jasno da se re`im u Srbiji ne mo`e promeniti uli~nim nasiqem. Nadali su se u toku novembarskih, decembarskih, januarskih nemira da je to mogu}e i zapeli su iz petnih `ila da “arhitek5

te” uli~nog nasiqa podr`e i da im pomognu da realizuju svoj krajwi ciq. Me|utim, onda su se duboko razo~arali nesposobno{}u politi~kih lidera koji su poku{ali prevratom da preuzmu vlast; bez obzira {to su socijalisti i levi blok pru`ili neverovatnu osnovu za ispoqavawe ogromne koli~ine narodnog nezadovoqstva, jer narod je ipak spontano iza{ao na ulicu i tu ~iwenicu nikada ne smemo zaboraviti. Nezadovoqan i ekonomskom, i socijalnom situacijom, i politi~kim marifetlucima, poni{tavawem izbornih rezultata drugog izbornog kruga, ~itav niz razloga je naterao narod da iza|e na ulice. Ali stranke koje su to poku{ale da iskoriste za svoje politi~ke ciqeve nisu bile u stawu da to sprovedu. Zbog toga su Amerikanci i drugu strategiju primenili protiv Srbije i srpskoga naroda. Oni su sada u fazi prestrojavawa, i ovaj stav Helsin{kog komiteta ameri~kog Kongresa ne govori ni{ta o spoqnopoliti~kim nastojawima ameri~ke vlade – to je kongresni odbor, nije organ vlade. Uglavnom, i u ranijim slu~ajevima nije bilo velikog stepena podudarnosti izme|u kongresnog odbora i vlade Amerike. Amerika je svojevremeno izrazila svoj stav preko Holbruka, a Holbruk je podr`ao izlazak na izbore, zbog toga je Srpski pokret obnove o~igledno krenuo sa velikim entuzijazmom na ove izbore. [ta stoji u pozadini, to }emo tek videti posle izbora, mo`emo da naga|amo. Naravno, neki dogovori su postizani, neki dogovori su u toku. To }emo sve videti posle. A ove stranke koje su donele odluku da bojkotuju izbore ostale su bez i~ega. One slede}e izbore ne}e do~ekati na srpskoj politi~koj sceni. Ona stranka koja ostane vanparlamentarna, nema {ta da tra`i u politi~kom `ivotu. Sa druge strane, tako o~igledno pozivawe zapadnih sila da se me{aju u na{e unutra{we odnose, pri`eqkivawe da se Amerika me{a u na{e unutra{we odnose, likovawe ~ak – vide}ete vi, sada Amerikanci ne}e priznati izbore. Pa {ta nama Amerikanci da priznaju izbore, vaqda je bitno da nama srpski narod, gra|ani Srbije priznaju izbore. A vide}ete da }e priznati, iza}i }e 60 odsto, smem da se kladim, 60 odsto gra|ana }e iza}i na ove izbore. Ovi izbori su va`ni, gra|ani vide {ansu da se mewa vlast, i vide}ete da }e odziv biti masovan. Tu nema nikakve sumwe. Drugo, ako izbori budu regularni, onda ne}emo da razgovaramo sa stranim zemqama o izbornoj proceduri. Bitno je ovde samo da re`imu ne padne na pamet da pravi gluposti – kao {to je pravio u novembru pro{le godine, dakle, da se ne ide na bilo kakve falsifikate, manipulisawe pravosudnim organima – da se ne ide na bilo kakve nepravilnosti. To je ono {to je u ovom slu~aju va`no. Ako se izbori obave u redu, ako ne bude nikakvih kqu~nih primedbi na wihovu regularnost, strane sile ne}e imati nikakvih elemenata da se me{aju u na{e unutra{we poslove, niti im to treba dozvoliti. Najve}i je problem {to postoje neki eksponenti stranih interesa koji misle da uz stranu voqu mogu do}i na ~elo Srbije. Ne}e srpski narod da glasa za one koje prote`iraju strane sile. Ne}e. Srpski narod glasa za srpske patriote, za ovakve ili za onakve, ali ne}e tu|inske eksponente. To je vaqda pokazala ova sedmogodi{wa istorija novijeg srpskog parlamentarizma. Tako }e biti i ovoga puta.
6

Voditeq: Doktore [e{equ, moram da vam postavim pitawe, opet vezano za te lidere i te stranke koje bojkotuju. Oni ka`u da }e biti nepo{teni izbori. Mo`emo li da govorimo o nepo{tenim izborima pre izbora? Dr [e{eq: Ne mo`e se govoriti unapred da }e neko da uradi ne{to nepo{teno. “Znamo mi wega” – to je otprilike argument – “znamo mi wega sigurno }e on ukrasti”, “znamo mi wega sigurno }e on ubiti”, “znamo mi wega sigurno }e on prevariti”. Me|u ozbiqnim qudima takva argumentacija ne vredi. Mi imamo ranija lo{a iskustva i zbog toga moramo biti mnogo oprezniji nego {to bismo u nekim redovnijim prilikama, ali ne mo`emo unapred da optu`ujemo nekoga da on sawari o kra|i. Ne mo`ete, kakav bi mi imali pravni poredak kada bi se kod nas qudi unapred sumwi~ili i osu|ivali: “ti }e{ sigurno jednog dana ne{to da ukrade{, hajde odmah da te uhapsimo i osudimo”. To je ta logika kojom oni nastupaju. Nije Srpska radikalna stranka potpuno zadovoqna ni ovim sada{wim stepenom regularnosti, bez obzira {to sada imamo mnogo ve}e mogu}nosti medijskog prezentovawa: neprekidno gostujemo na radio i televizijskim stanicama. Evo, za kratko vreme ja sam tre}i put na va{oj televiziji. Gostuju moji najbli`i saradnici iz stranke, tako je kroz celu Srbiju. Mi padosmo s nogu, ovo je meni 151. emisija od 10. januara ove godine, {to radijska, {to televizijska. Zna~i, uslovi su mnogo boqi nego {to su bili ranije, ali jo{ ima nepravilnosti, jo{ su stranke levog bloka prote`irane na dr`avnim medijima, to je o~igledno. Kada gledate dnevnik dr`avne televizije, svako ve~e se mo`ete u to uveriti. To nije ispravno, to nije u politi~kom smislu po{teno, ali ja mislim da levi blok gre{i. To je isuvi{e napadna predizborna kampawa koju narod ne voli. Nije na{ narod lud, na{ narod ima izrazito razvijen politi~ki talenat i kada vidi preteranu kampawu u prilog levom bloku na dr`avnoj televiziji onda se to u svesti qudi okre}e protiv levog bloka. Onda, re`im pravi razliku me|u opozicionim strankama – Srpskom pokretu obnove daje mnogo vi{e nego Srpskoj radikalnoj stranci jer se srpskih radikala vi{e boji. Ko sada ugro`ava re`im? Re`im ugro`ava Srpska radikalna stranka. Srpski pokret obnove ga ne mo`e sada ugroziti. Zato im socijalisti vi{e daju. Dra{kovi}u daju tri puta po sat i po vremena na dr`avnoj televiziji, a meni tek posle velike galame samo sat i po vremena. Ali to nama ne smeta mnogo. Nama je bitno da smo imali {ansu da se predstavimo narodu, da ka`emo narodu {ta mislimo. Mi smo imali {ansu koju smo najpametnije iskoristili kroz onih 15 okruglih stolova na dr`avnoj televiziji, kada su pozivani samo predsednici politi~kih stranaka, pa drugi uglavnom nisu smeli da dolaze. Dokazali smo narodu da je na{ program superioran i u odnosu na levi blok i u odnosu na Srpski pokret obnove. E, sada je na narodu da odlu~i. Za{to bismo se mi nervirali, za{to bismo mi strepeli od narodne voqe? Mi smo u~inili sve {to je u na{oj mo}i da ubedimo narod, a narod je tu da razmisli, da glasa po svom opredeqewu, po svojoj savesti, u skladu sa interesima i narodna voqa }e biti o~igledna ve} dva dana posle ovih izbora. Zna}e se kako je narod presudio. Voditeq: Niste uputili nikakvu primedbu Nadzornom odboru?
7

Dr [e{eq: Jesmo, imali smo vi{e primedbi. Na{a kqu~na primedba je ba{ bila zbog ove neregularnosti oko mogu}nosti da se pojavimo na dr`avnoj televiziji u tim specijalnim emisijama. ^ak je na{a predstavnica u Nadzornom odboru pretila da }e podneti ostavku, pa su je ube|ivali da se strpi do ponedeqka, kada je Nadzorni odbor intervenisao kod dr`avne televizije, ali, naravno, ni{ta od toga ne}e biti jer o~igledno je da se levi blok najvi{e pla{i Srpske radikalne stranke. Mi smo na ovim izborima glavni izaziva~, mi smo ona realna alternativa za koju se srpski narod mo`e opredeliti i koja ima velike {anse da pobedi 21. septembra. Voditeq: Govorite o pristupu u medijima. “Politika” je dala dovoqno prostora, dala je gospodinu Vuku Dra{kovi}u i vama. Tu je, dodu{e, bilo i nekih `u~nih tonova. Mislite li da je zbog toga i ustupqeno? Dr [e{eq: Tu je dato i Lili}u, dat je svima isti prostor. Mislim da je re`imu bilo u interesu da se malo vi{e mi radikali sukobimo sa Srpskim pokretom obnove pa su pitawa i{la u tom pravcu. Me|utim, {to se mene ti~e, ja sam principijelno rekao sve {to imam i moj nastup je bio zapravo odgovor na ono {to je Dra{kovi} prethodno rekao. Wegove optu`be su besmislene, a mi se dr`imo samo konkretnih ~iwenica, pa nam niko ne mo`e opepeliti. Ne slu`imo se nikakvim izmi{qotinama, nikakvim la`ima, ali otvoreno svima u lice ka`emo {ta mislimo. Kod dr`avnih medija imate ne{to drugo, {to je vrlo ozbiqan problem: kada nam daju prostor za medijsko predstavqawe, onda vr{e selekciju na{eg nastupa. Iz nastupa predstavnika Srpske radikalne stranke vade ve{to neke izjave koje su direktno protiv Srpskog pokreta obnove, a pre}utkuju ono {to smo rekli protiv Socijalisti~ke partije i levog bloka. E, to je jo{ jedna manipulacija prisutna na dr`avnim medijima, pre svega na televiziji, na radiju, ali i u re`imskoj {tampi, pogotovo {tampi “Politikine” ku}e, “Novostima” i u “Borbi”. Ali mi ipak imamo dovoqno mogu}nosti da se direktno obratimo kroz program razli~itih radio i televizijskih stanica, tako da je narodu jasno da mi bespo{tedno kritikujemo svu konkurenciju, i da nikada na{a kritika, recimo, Srpskog pokreta obnove nije ja~a od kritike Socijalisti~ke partije i levog bloka. Ipak je levi blok vladaju}i u ovoj zemqi i nama je ciq da wih oborimo da bismo mi do{li na wihovo mesto. Ali, naravno, i drugim konkurentima treba da ka`emo sve primedbe, sve ono {to imamo, pa da narod razmisli i do|e do zakqu~ka da oni ne zaslu`uju poverewe. Su{tina demokratije je stalna politi~ka borba me|u politi~kim strankama. Na{e je da se me|usobno neprekidno sukobqavamo, a narod da posmatra te sukobe i da se opredequje na osnovu argumentacije koju pote`emo, sa kojom izlazimo pred javnost. Voditeq: Da li je 40 stranaka i 17 predsedni~kih kandidata ozbiqna konkurencija za vas kao kandidata za predsednika? Dr [e{eq: Naravno da nije. Ima 17 predsedni~kih kandidata, ali samo su tri ozbiqna: kandidat Srpske radikalne stranke, kandidat levog bloka i kandidat Srpskog pokreta obnove. Samo ta tri kandidata imaju {ansi na ovim izborima, ostali imaju ulogu, otprilike, Nikole [e}eroskog.
8

Mnogi su se prijavili na ove izbore, ~ak su neki od wih to javno priznali, jer se za kandidaturu dobija novac od Vlade Srbije preko Republi~ke izborne komisije. Nekih 700.000–800.000 dinara je Vlada Srbije izdvojila za finansirawe predsedni~ke kampawe. Po{to ima 17 kandidata, po svakom kandidatu se ispla}uje 46.000 dinara. Za jednu ozbiqnu politi~ku stranku koja ula`e velika sredstva za svog kandidata, 45.000 dinara je veoma, veoma mali iznos. Me|utim, za onoga ko se prijavio da bi dobio te pare, to je veliki iznos, jer on ni{ta ne ula`e. Neki su i falsifikovali potpise. Evo, danas imamo izjave qudi da je i ^ovi} falsifikovao potpise, nije skupio 10.000 potpisa, nego je isprepisivao neke mati~ne brojeve, falsifikovao. Mo`e oko toga velika afera da se otvori. Prijave kandidaturu, uzmu 46.000 dinara i ba{ ih briga. To govori da u na{em zakonu ima jo{ nekih lo{ih stvari. [ta zna~i to “kandidat grupe gra|ana na izborima za predsednika Republike”?! To je besmisleno. ^ak i da bude izabran, {ta bi on radio kao predsednik Republike? Besmisleno je da neko obavqa funkciju predsednika Republike a da iza wega ne stoji neka velika i mo}na politi~ka partija, bilo da je vladaju}a, bilo da je opoziciona; bitno je da ima neku politi~ku snagu iza sebe. Trebalo je u zakonu potpuno izostaviti ovo skupqawe potpisa i navesti da samo parlamentarne politi~ke stranke mogu imati kandidate za predsednika Republike. Jednostavno, koja stranka ima poslanike u parlamentu, mo`e imati kandidata za predsednika, ako nema – ne mo`e, ni{ta vi{e. A {to se ti~e stranaka, veliki broj stranaka izlazi na izbore, ali opet se glavna bitka vodi izme|u ove tri osnovne grupacije: Srpske radikalne stranke, levog bloka i Srpskog pokreta obnove. Te{ko je pretpostaviti da ijedna druga stranka mo`e da postigne cenzus od 5 odsto. Mo`da mo`e u nekim izbornim jedinicama; u Vojvodini stranka ma|arske nacionalne mawine, ova {iptarska stranka u Bujanovcu, u okviru svoje izborne jedinice, i stranka verovatno Ugqaninova – Stranka demokratske akcije u Ra{koj izbornoj jedinici, odnosno u Kraqeva~koj izbornoj jedinici. Sve ostale stranke te{ko da taj cenzus mogu da prebace. Voditeq: Doktore [e{equ, posle ovoga {to smo dodirnuli, a nije direktno vezano ni za program ni za politi~ko vi|ewe va{e stranke, kako ocewujete, osam dana pre po~etka izbora, politi~ku situaciju u Jugoslaviji, imaju}i u vidu i Crnu Goru i ono {to se doga|a na Kosovu i Metohiji/ Evo, za posledwa dva-tri dana ve} deset napada na neke policijske stanice. [ta u ovom trenutku, kakva je va{a definicija svega ovoga? Dr [e{eq: Mislim da se politi~ka situacija daqe komplikuje kada je u pitawu Republika Srpska, Crna Gora i Kosovo i Metohija. Na Kosovu i Metohiji se uvodi izvesna psihoza straha. To ve{to plasira ameri~ka obave{tajna agencija CIA. To je sve tendenciozno, smi{qeno, planski izvedeno. Ovaj re`im nije u stawu da re{i problem Kosova i Metohije. Jedini koji to mogu da razre{e, za relativno kratko vreme, su srpski radikali. U Crnoj Gori je na delu rascep u Demokratskoj partiji socijalista u pogledu pitawa separatizma ili ostanka u zajedni~koj dr`a9

vi. I tu se Srpska radikalna stranka vrlo jasno izjasnila, opredelila, i o tome smo govorili u jednoj od pro{lih emisija. A u Republici Srpskoj na delu je otvorena izdaja Biqane Plav{i} koja je instrumentalizovana od zapadnih sila i razara Republiku Srpsku. Ovde u Srbiji imamo izvesno smirivawe politi~kih napetosti, imamo izvesno uklawawe mr`we iz politi~kog `ivota. Tu i tamo se jo{ dese neki incidenti. Za incidente su odgovorni i vladaju}i levi blok i Srpski pokret obnove. Ovo {to se desilo u ^a~ku – moglo je da pro|e i bez toga. Mi radikali smo blagovremeno nagovestili da odustajemo od velikih predizbornih mitinga ba{ zato {to `elimo da doprinesemo smirivawu tenzija u srpskom narodu. Mi smo u stawu – pro{le godine smo dokazali – da dr`imo velike mitinge, javne tribine itd., a sa druge strane, kada imamo mogu}nosti medijskog prezentovawa na{ih programskih ciqeva i na{ih politi~kih stavova, onda je besmisleno da gubimo energiju na velikim mitinzima, jer tamo se uglavnom lansiraju politi~ke parole. Na velikim mitinzima niste u mogu}nosti da narodu obja{wavate potanko svoj program: ekonomski, socijalni, politi~ki, nacionalni, kulturni, ovakav, onakav. Tamo se uglavnom uzvikuju bombasti~ne parole i politi~ari se takmi~e ~ija }e parola biti bombasti~nija. Mitinge najvi{e vole oni politi~ari koji zapravo nemaju neki realan, konkretan program da saop{te. Ovo {to se desilo u ^a~ku, to je lo{e, taj sukob izme|u pristalica Socijalisti~ke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove. Bilo je incidentnih situacija u jo{ nekim mestima, ne tolikog obima, a ja mislim da su i jedni i drugi mogli da to izbegnu. Mi nismo stranka koja {aqe svoje aktiviste na bilo ~ije skupove. Gre{ka je Srpskog pokreta obnove {to je uop{te slao svoje aktiviste da zvi`de dok je trajao miting Socijalisti~ke partije Srbije, ali je i gre{ka re`ima {to je upotrebio policiju da bi spre~io zvi`dawe, da bi spre~io neka verbalna negodovawa. Kao {to qudi imaju pravo da do|u na miting da aplaudiraju, tako imaju i pravo da do|u na miting da zvi`de, da protestuju, da uzvikuju kontraparole. Sve je to sastavni deo demokratije, tako da mi radikali osu|ujemo i jedne i druge zbog toga {to se desilo. Trebalo bi sve u~initi da se takve stvari u budu}nosti izbegnu. Mi moramo na{ politi~ki `ivot koncentrisati u politi~kim institucijama. Moramo se sukobqavati u parlamentu pred ukqu~enim kamerama, uz direktan televizijski prenos. Treba da se sukobqavamo kroz sve medije. Treba da dr`imo i javne skupove, naravno, ali ne na ulici da dokazujemo ko je ja~i, ko je u pravu, tako {to }emo se sukobqavati, {to }e se gra|ani u ime na{ih politi~ara sukobqavati. To moramo po svaku cenu da izbegnemo. Mislim da su i u pogledu tog pitawa srpski radikali najtrezveniji. Mi `elimo vlast, `elimo vlast {to pre, ali nijedna kap srpske krvi za nas nije cena koju smo spremni da platimo da bismo osvojili vlast. Mi ne}emo da ne~ije dete zapla~e zato {to smo se mi borili da do|emo na vlast po svaku cenu. Voditeq: Sada ste me povukli, ali ne znam da li da ka`em, gospodin iz jedne stranke vas je nazvao, pa tu`ba, pa ne znam {ta, sada se povla~i ako se ne varam...
10

Dr [e{eq: Oko ~ega? Voditeq: Rekao je neke re~i upravo zbog toga {to vi govorite, da ne `elite ni kap krvi. On je radikalnu stranku, ne znam {ta, nazivao ratni~kom, ratobornom strankom i ne znam {ta drugo. To ste energi~no odbili. Dr [e{eq: A ko je u pitawu? Voditeq: Pretpostavqam da je to bilo iz Srpskog pokreta obnove. Dr [e{eq: Nisam ~uo za neku tu`bu. Kakva tu`ba? Znate, mi se uglavnom ne osvr}emo na optu`be na{ih politi~kih protivnika. Oni su u dosta o~ajnom polo`aju. Te{ko se suprotstaviti srpskim radikalima u nekim kqu~nim, su{tinskim politi~kim pitawima, ekonomskim, socijalnim. Mo`da ste primetili, ve} do sada mi zapravo tu nemamo sagovornika ni u strankama re`ima ni u strankama ostatka opozicije. Nemamo sa kime da vodimo dijalog. Pobe|ujemo svuda. U svim okruglim stolovima; i daqe se odr`avaju okrugli stolovi na dr`avnoj televiziji, radikali pobe|uju. Ako ste gledali Jorgovanku Tabakovi}, Aleksandra Vu~i}a, Stevu Dragi{i}a, Dragana Todorovi}a – Toma Nikoli} }e sutra ili prekosutra, ne znam ta~no, bio je na nekim drugim televizijskim emisijama – svuda pobe|ujemo jer imamo {ta da ka`emo, jer se razumemo u ono ~ime se bavimo, za razliku od drugih koji tako uzvikuju politi~ke parole i koji se takmi~e ~ija }e parola biti gromoglasnija. Mi i u~imo kroz ovo bavqewe politikom, tra`imo odgovore na konkretna pitawa, na konkretne probleme. Voditeq: A mogu li ja onda vrlo konkretno da postavim pitawe? Ukoliko ve}ina u parlamentu budu radikali, koji su to prvi zakoni koji }e biti promeweni u Srbiji kada vi do|ete i ukoliko do|ete? Dr [e{eq: Imamo pet prioriteta: sre|ivawe stawa u ekonomiji, uz pravi~an koncept privatizacije, o wemu smo ve} govorili na va{oj televiziji; re{avawe socijalnih pitawa, oslawaju}i se na novac koji se dobija od privatizacije – tu glavni spor vodimo sa socijalistima oko na~ina raspolagawa novcem, kada se prodaje ono {to se najboqe na tr`i{tu mo`e prodati kao 49 odsto Telefonije; zatim, borba protiv kriminala i suzbijawe korupcije, uklawawe sistemskih uzroka pojava kriminala; sre|ivawe stawa u zdravstvu i {kolstvu. To je pet na{ih prioriteta na republi~kom nivou vlasti. Mi se na to koncentri{emo i odmah delujemo. Odmah mewamo zakone jer imamo spremne konkretne koncepte kako treba novi zakoni da izgledaju i u vezi sa pitawem privatizacije, sre|ivawa stawa u privredi, i u vezi sa pitawem socijalne politike, zdravstva, {kolstva, a pogotovo borbe protiv kriminala. Voditeq: A {to se ti~e Kosova i Metohije i uop{te wihove autonomije? Dr [e{eq: I tu mi jedini imamo program. Prvo, ukinuli bismo autonomiju Kosova i Metohije. Nema nikakvih razloga za weno odr`avawe. Drugo, tamo bismo zaveli red i disciplinu, sredili bismo pre svega mati~ne kwige, da vidimo ko je dr`avqanin, a ko nije. Tako }emo utvrditi koliko tamo imamo dr`avqana [iptara. Socijalisti ka`u: [iptari su 1991. godine bojkotovali popis stanovni{tva i stoje skr{tenih ruku
11

i procewuju koliko bi ih moglo biti, i procene daju na osnovu ranijih la`nih {iptarskih, komunisti~kih statistika. Jesu bojkotovali popis. Dobro, ne}emo vi{e popise ni da pravimo. [ta }e nam popis stanovni{tva kada imamo dr`avne registre i mati~ne kwige. Treba da sredimo te mati~ne kwige i u svakom trenutku iz kompjutera imamo ta~an podatak koliko je stanovni{tva u Srbiji, koliko Srba, koliko [iptara, koliko ovih, koliko onih. Svako od gra|ana ima mogu}nost da proveri gde se nalazi u toj mati~noj kwizi, pod kojim brojem i mo`e ta~no da se utvrdi da li je bilo zloupotreba ili nije bilo zloupotreba – da se srede napokon, te mati~ne kwige. Kroz sre|ivawe mati~nih kwiga mi sve sre|ujemo na Kosovu i Metohiji. Onda bismo utvr|ivali ko nije pla}ao obaveze prema dr`avi, ko je uzurpirao dr`avnu imovinu, ko je uzurpirao privatnu imovinu. Lepo postepeno sve sredimo. Voditeq: Lokalna samouprava. Vi se, ina~e, upravo nalazite na ~elu jedne skup{tine op{tine. Mnogi opozicioni lideri koji su osvojili vlast u okviru koalicije “Zajedno” `ale se da ne mogu ni{ta raditi u svojim gradovima. Dr [e{eq: Kako mi mo`emo, kako mi radikali mo`emo? Ni jednog jedinog dinara mi od Vlade Srbije nismo dobili van onog na{eg osnovnog buyeta, a buyet Op{tine Zemun je dvanaest miliona dinara godi{we. Dovoqan je samo za plate i ni za {ta vi{e. Naplata iz buyeta nam je samo 60 odsto. Toliko i druge op{tine dobijaju, mo`da neka 70 odsto, neka 60 odsto. Svi se `ale da sporo pristi`u pare od Vlade Srbije, ali za razliku od drugih op{tina, od drugih lokalnih nivoa vlasti, mi smo pokazali sposobnost da stvorimo pare. Stvorili smo pare pre svega ubrzanom parcelizacijom op{tinske zemqe, prodajom gra|anima po najni`im mogu}im cenama i stavqawem u pogon op{tinskih potencijala koji su do sada bili potpuno neiskori{}eni: zgrada biv{eg Sama~kog hotela, biv{e sinagoge, Stare kapetanije, biv{eg Magistrata, biv{eg Op{tinskog komiteta, stare Carinarnice, ~itav niz. Sve {to smo na{li, {to je do sada bilo neiskori{}eno, mi smo stavili u funkciju. Trenutno u Op{tini Zemun zaposleni imaju najve}e plate u Srbiji, a u Javnom preduze}u vi{e od 50 radnih mesta smo otvorili. Podstakli smo gra|ane da sami podi`u neke objekte, kioske. Nisu to vi{e kiosci, ima tu i zidanih objekata, ali sa privremenim pravnim statusom. Neko se bavi zanatstvom, neko uslu`nim delatnostima, neko ugostiteqstvom, neko trgovinom, neko ovim, neko onim, ali tako je nekoliko hiqada qudi zaposleno. Imamo napredak u re{avawu problema nezaposlenosti ve} za osam meseci radikalske vlasti. Imamo smawivawe broja nezaposlenih u zemunskoj op{tini. Dajte mi jo{ neki primer u Srbiji gde je to postignuto. Voditeq: Da li biste, ako ve}inu u Skup{tini budu ~inili upravo radikali, pokrenuli inicijativu za promenu Ustava? Dr [e{eq: Da, ali za tu inicijativu je potrebno dve tre}ine glasova, tako da bismo mi tra`ili neki kompromis. Mi smo stranka saradwe i tolerancije, mi bismo tra`ili zajedni~ke interese.
12

Ustav treba da se promeni, da se ukinu pre svega autonomne pokrajine. To nam je samo jedan dodatni tro{ak, {ta }e nam to?! Onda bismo napokon zavr{ili ovaj posao oko dr`avnih simbola, jer je samo promewena zastava, skinuta je petokraka. Jo{ Srbija nema grb, nema himnu. Mi bismo obnovili referendum, potrebna je dvotre}inska ve}ina glasova da se ide na referendum, pa bismo i tu tra`ili kompromis sa drugim strankama ako mi sami ne bismo imali dve tre}ine. Malo je realno da }emo mi ba{ imati dve tre}ine. Sada se borimo da prebacimo vi{e od polovine da mo`emo vladu da formiramo, a onda }emo videti. Onda }emo videti sa celom opozicijom kako se neke stvari eventualno mogu usaglasiti u op{tenacionalnu korist. Treba napokon da re{imo ta pitawa, da se zna himna “Bo`e pravde”, mo`emo li posti}i konsenzus ili dvotre}insku ve}inu da se vrati stari srpski grb – dvoglavi beli orao sa carskom krunom Nemawi}a, da se to, dakle, vrati u Srbiju i da ta pitawa jednom zauvek skinemo sa dnevnog reda. Treba Ustav da se prilagodi, da se ukinu autonomne pokrajine, da se izbaci dru{tvena svojina iz Ustava i da se jo{ neke nepreciznosti elimini{u, i da republi~ki Ustav bude u potpunosti u skladu sa saveznim. Voditeq: Ka`e se da je politika stvar interesa. Vi samostalno izlazite na izbore; da li biste u slu~aju da i ostale stranke dobiju odgovaraju}i broj, stvorili koaliciju u sutra{woj vladi? Dr [e{eq: Mi sada poku{avamo da sami osvojimo vlast. To je ono {to je sada nama najva`nije. Ako se slu~ajno ispostavi da ba{ ne mo`emo sami, mi unapred ne iskqu~ujemo mogu}nost koalicije. Koalicija je mogu}a, ali pod uslovom da smo mi ve}inski partner u toj koaliciji. Dakle, da na{ program bude dominantan, da se pre svega na{ program realizuje. Mi `elimo samo programsku koaliciju. Nas ne interesuje koalicija koja bi se zasnivala iskqu~ivo na podeli ministarskih foteqa ili privilegija, direktorskih mesta, ko }e ~iju svastiku negde lepo da udomi, da zaposli. To nije smisao bavqewa politikom srpskih radikala. Mi `elimo samo programsku koaliciju, pa ako idemo na koalicionu vladu, da ka`emo – ovo su nam prioriteti, ovih pet ta~aka: sre|ivawe stawa u ekonomiji, socijalna pitawa, borba protiv kriminala, pravosu|e, zdravstvo, {kolstvo. To su osnovne nadle`nosti republi~ke vlasti, da se na tome baziramo. Taksativno sve da nabrojimo i da narodu sve obelodanimo – to je na{ konkretan program. Ne ovako, pri~aju se fraze o vladi narodnog jedinstva jer je Nova demokratija kupqena ranije ko zna za kolike pare iz onog Deposa. Mi levi blok smatramo kao jednu partiju sa dve frakcije. Socijalisti~ka partija i Jugoslovenska levica u su{tini su jedna partija sa dve frakcije, i sada je wima prikop~ana Nova demokratija koja cela mo`e u dve policijske marice da stane, a sigurno mo`e za 1.000 godina zatvora da im se unapred kazna izrekne. [ta to zna~i – Nova demokratija?! Postoja}e u ovoj skup{tini levi blok, Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove. Kakav }e biti odnos snaga, sada narod o tome odlu~uje. Mi ne iskqu~ujemo mogu}nost razgovora, dogovora, ali ako mi tu budemo ve}inska partija onda bi bio na{ predsednik vlade. Mi imamo ~oveka koji je bogom dan za tu funkciju, ako pobedimo na predsedni~kim i na
13

parlamentarnim izborima. Tandem koji bi vladao Srbijom u slede}em periodu smo Tomislav Nikoli} i ja. Prema tome, ja mislim da nema na srpskoj politi~koj sceni politi~ara koji je ravan Tomislavu Nikoli}u po sposobnostima, po karakteru, po po{tewu, po principijelnosti. Za sve funkcije imamo qude. Imamo kadrove koje niko drugi sada nema. Jedini imamo prepoznatqiv tim qudi koji sutra mo`e da formira celu vladu, a drugi nemaju. Drugi imaju svoje lidere i ni{ta vi{e. Ostali qudi su daleko, daleko u senci lidera. Kod srpskih radikala to nije slu~aj. Voditeq: A vas su optu`ivali da se stalno pojavqujete na RTS-u, ima li neko drugi? Dr [e{eq: Stalno se pojavqujem jer se uvek predsednici pozivaju. Ciq je bio da se predsednici stranaka su~eqavaju. Nekoliko puta do{ao je Qubi{a Risti} ispred Jugoslovenske levice, potpredsednici Socijalisti~ke partije Srbije – onda je Milo{evi}eva funkcija bila zamrznuta, pa su prestali jer nisu mogli da iza|u na kraj. Srpski pokret obnove nikada nije bio zastupqen svojim predsednikom, Demokratska stranka tako|e, Ko{tunica je dva-tri puta do{ao pa je i on odustao, Vesna Pe{i} je bila dva puta i ostali nisu smeli da do|u. [ta je problem tih drugih opozicionih lidera? Ne razumeju se u ekonomiju, ni u socijalna pitawa, i onda udaraju u talambase o nekim op{tepoliti~kim frazama, talambase o monarhiji, o raznim drugim besmislicama. Su{tina politike je ekonomija i re{avawe socijalnih problema. Onaj ko se ne razume u ekonomiju, ne treba da se bavi politikom. Voditeq: Prizna}ete da smo u prethodne dve emisije zaista mnogo govorili o ekonomiji pa mi ne}ete zameriti {to to nisam postavio kao pitawe. Dr [e{eq: Svestan sam ja toga, zato ne idem mnogo u detaqe. Voditeq: U prvom naletu je stiglo ve} 60–70 pitawa. Dr [e{eq: Ranije nismo uspeli na sva da odgovorimo. Voditeq: Dragi gledaoci, sada ste upravo vi na redu, va{a pitawa. “Da li su partije koje su donele odluku da ne iza|u na izbore politi~ke kukavice ili politi~ke neznalice?”, pita Zoran Radovi} iz Kragujevca. Dr [e{eq: Ja mislim da su pre svega politi~ke neznalice, ima tu i politi~kog kukavi~luka, jer su te partije svesne da na izborima zapravo nemaju {ta da tra`e. \in|i}eva Demokratska stranka bi osvojila nekoliko poslani~kih mandata, ona ima neko upori{te pre svega u beogradskim izbornim jedinicama. Ostale su bezna~ajne, ostale same ne mogu ni{ta da postignu, a navikle su da kao paraziti egzistiraju na grba~i Srpskog pokreta obnove. Ja sam u privatnim razgovorima Dra{kovi}u najvi{e zamerao {to tu bulumentu tegli na svojoj grba~i, poklawa i poslani~ke mandate, a oni ga uvek iznevere u nekim kqu~nim situacijama. I ovog puta su poku{ali da ga namagar~e, obe}ali su da }e mu podr`ati kandidaturu, a onda posle zatezali, otezali, odustajali, nudili mu Pani}a, nudili mu Majkla \or|evi}a, hteli ga izmanipulisati. Verovatno mu je pukao film i odlu~io je da napokon ide bez wih. I krajwe je vreme da se te stranke ugase. Ima previ{e politi~kih partija. U normalnim sistemima se parlamentarizam svodi na dve-tri, eventualno ~etiri politi~ke partije i to je dovoqno {irok spektar za ispoqavawe razli~itih ideologija, razli~itih po14

liti~kih programa; dovoqno je da narod ima alternativu za koju se mo`e opredeliti. Takva je situacija u Francuskoj. Tamo se jedna grupacija partija sjatila oko Degolista, to je taj tzv. desni centar, oko Socijalisti~ke partije se sjatila sva levica, i postoji Nacionalni front @an Mari Le Pena. Dakle, otprilike tri politi~ke grupacije. U Nema~koj postoje demohri{}ani, postoje dve partije demohri{}ana, ali su dosta nalik Jugoslovenskoj levici i Socijalisti~koj partiji Srbije kod nas, zapravo su dve frakcije jedne partije. Jedna je Demohri{}anska partija Bavarske, a drugo je Demohri{}anska unija i Demohri{}anska stranka; i s druge strane postoji levica oli~ena u Socijaldemokratiji i postoji taj mali jezi~ak na vagi koji ~ine Slobodni demokrati i Stranka zelenih, tako|e mala stranka, i to je sve. U Americi samo dve politi~ke partije: republikanci i demokrati. Sve ostale su bezna~ajne, ne mogu uop{te da se probiju ni u Kongres ni u Senat. Voditeq: I mislite da }e za ~etiri godine ostati samo tri partije? Dr [e{eq: Ja mislim da }e one partije koje sada u|u u parlament ostati definitivno na srpskoj politi~koj sceni, a da }e se sve ove ostale ugasiti. Voditeq: [ta mislite o kvalitetu propagande plakata i izbornih spotova politi~kih partija? Dr [e{eq : Mislim da su po kvalitetu plakati Srpske radikalne stranke bili najboqi. Prvo: mi smo imali tri razli~ita, tri osnovna razli~ita plakata. U jednom smo predstavili predsedni~kog kandidata, u jednom smo predstavili na{eg potencijalnog predsednika vlade Tomislava Nikoli}a, ina~e {efa Poslani~ke grupe u Republi~koj skup{tini, i predstavili smo glavne qude tima na koji najvi{e ra~unamo oko sastava budu}e vlade. Mislim da su ti plakati kvalitetni jer su vedrih boja, pokazuju ipak jednu {irinu, pokazuju neki radikalski duh. Na{a konkurencija ima mnogo lo{ije plakate. Uglavnom su ti plakati koncentrisani samo na jednu ili dve li~nosti i malo su mra~niji u nastupu, u izrazu. Zadovoqni smo, mislim da smo i tu postigli mnogo vi{e. Ono {to je najva`nije, mi smo prvi krenuli, pa smo sa najmawe plakata postigli najboqi efekat. Oni sada svi {tampaju po ~etiri-pet puta vi{e plakata od nas. Sada je po~eo rat plakatima, jedni drugima cepaju, prelepquju, sva|aju se, tuku se no}ima na ulicama po srpskim gradovima oko tog prelepqivawa. Mi smo taj posao odradili na vreme. Imali smo skromne pare, skromna materijalna sredstva i efikasno smo ih ulo`ili – anga`ovali u svoju kampawu. Na \ur|evdan je cela Srbija osvanula oblepqena plakatima Srpske radikalne stranke. To je mesecima stajalo. Naravno, i nama su cepali, i nama su dopisivali, ali sve je to demokratija. Nikada se nismo qutili, niti se sva|ali zbog toga. Ba{ nas briga, plakati su da se cepaju. [to se ti~e televizijskih spotova mislim da smo i tu uspe{ni, uspe{niji od drugih. Ove godine imamo mnogo kvalitetnije spotove nego drugi, ali svi na{i spotovi su rezultat na{eg rada. To je osmislio tim srpskih radikala, Generalni sekretarijat na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em. To su, dakle, bile na{e ideje. Nismo anga`ovali sa strane stru~wake profesionalce. Mislim da mo`emo biti zadovoqni.
15

Kada je re~ o konkurenciji, ona ima lo{ije spotove. Neko je duhovito Dra{kovi}a uporedio sa nekim izbeglim ruskim princem koji pi{e iz emigracije. A {to se ti~e Jugoslovenske levice, ja mislim da ona ima najkatastrofalniji spot, spot u kome zami{qa 2001. godinu pod vla{}u desnice i pod vla{}u levice. Sada julovci ka`u: ako bude vladala desnica, bi}e haos, bi}e Srbija u mraku, li~i}e na neku kr~mu, a ako bude vladala levica 2001. godine bi}e to zemqa ekonomskog prosperiteta, kompjuterizovana, dakle – neka vizija sre}ne budu}nosti. Vidite, prakti~no desnica je politi~ki uvek dovodila do ekonomskog napretka, a levica upropa{tavala. Zapad je pod desnicom imao ogroman tehnolo{ki razvoj, a levica je propala. Levica je Istok, levica – to su gulazi, to je krajwa konsekvenca levi~arskog re`ima. Kada se taj spot pogleda sa stru~nog aspekta, bez obzira {to su poku{ali da naprave jednu grotesku, ja bih opet i u toj groteski bio vi{e pristalica ove kr~me nego onako sterilnih uslova, kompjutera – qudi li~e na robote. Nema du{u. U onoj kr~mi bar proleti neka muva. Ne}u da `ivim u uslovima gde nema nijedne muve. Naravno, treba muve uni{tavati da se previ{e ne namno`e, ali nije qudski imati tako sterilnu sredinu, gde su qudi roboti, gde se svi qudi ve{ta~ki smeju, gde su svi vezani za kompjutere. Vi{e nije kompjuter pomaga~ ~oveku, nego je ~ovek privezak uz kompjuter. Dakle, sa dva aspekta su proma{ili u tom spotu. Nisu im ni ostali spotovi mnogo boqi. Mislim da je levi blok ove godine nastupio sa najgorim spotovima. Za Dra{kovi}ev spot mo`emo pomalo da se na{alimo jer insistira na li~nostima iz pro{losti koje nemaju nikakve veze sa wim i wegovom strankom. Ne mo`e on sada da pokazuje slike srpskih vojskovo|a ili srpskih kraqeva, pa da prote`ira svoju stranku. Kakve to veze ima?! Treba da predstavi program svoje stranke kroz spot. A {to se ti~e levog bloka, katastrofu su napravili. Boqe bi bilo da nisu nikakve spotove emitovali nego {to su ovo radili. Ali nama je drago kada konkurencija napravi neku gre{ku, to je onda nama u prilog. Voditeq: Dragan iz Lovovca: “Gde su poqoprivredne penzije od pro{le godine, a porez je ispla}en za 1996. godinu?” Dr [e{eq: Osam meseci kasni isplata poqoprivrednih penzija. Voditeq: Veliki pozdrav gledalaca iz Rakitova. “[ta mislite o teroristi~kim napadima {iptarskih terorista ju~e na Kosovu?”, Ne{a iz Smederevske Palanke. Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe, to je sve spoqa inicirano, tu su Amerikanci ume{ali svoje prste i sada je to opet jedna vrsta zastra{ivawa Srba na Kosovu i Metohiji pred ove izbore. Voditeq: Dragan Ra~i} iz Despotovca: “Ima li zemqe koja vas podr`ava u borbi za vlast?” Dr [e{eq: Prvo, te{ko onom politi~aru koga neka strana zemqa podr`ava u borbi za vlast u wegovoj zemqi. [ta ima strana zemqa da se me{a u na{u unutra{wu borbu za vlast? Nema zemqe koja me podr`ava. Ja nisam eksponent nijedne strane sile; ali postoje na{i strana~ki politi~ki saveznici u inostranstvu koji
16

se raduju svakom na{em uspehu i koji bi bili presre}ni ako srpski radikali pobede na ovim izborima. Recimo: @an Mari Le Pen u Francuskoj, @irinovski u Rusiji, Baburin u Rusiji, predsednik Dr`avne dume Rusije i wegov Patriotski front, zatim Slova~ka narodna stranka Jana Slote. Dakle, imamo prijateqe, a ne nekoga ko }e nam davati naloge da delujemo protiv svoje zemqe. Ne mo`e niko srpske radikale postrojavati u dvori{tu Ameri~ke ambasade u Beogradu i davati im sugestije kako da ru{e Srbiju. To je nemogu}a varijanta. Voditeq: Ranko iz Bato~ine: “[ta mislite o prevremenim lokalnim izborima u op{tinama u kojima je pobedila koalicija “Zajedno”, koja se raspala? Da li smatrate da }e socijalisti raspisati prevremene lokalne izbore u celoj Srbiji i kada?” Dr [e{eq: Ja mislim da bi bilo pogre{no raspisivati prevremene izbore samo u onim op{tinama gde je vlast ostvarila koalicija “Zajedno” kada se sada raspala, i op{tinska vlast do{la u krizu. Mi radikali se zala`emo da se prevremeni lokalni izbori raspi{u u celoj Srbiji i da budu na proporcionalnom principu, a {ta }e da rade socijalisti, to treba wih pitati. Oni su i krenuli sa nekim izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, pa su iza{li sa nekoliko varijanti. Ova varijanta na kojoj su sada ostali je lo{a, ali je odlo`eno usvajawe Zakona. Mi smo za proporcionalan princip i na lokalnom nivou vlasti, uz cenzus od 5 odsto, kako bi uvek skup{tina op{tine svojim sastavom odgovarala raspolo`ewu bira~kog tela. Na pro{lim izborima Srpska radikalna stranka je bila hendikepirana zbog ve}inskog izbornog principa. Voditeq: Mom~ilo iz Sewe kod ]uprije: “Da li imate utisak da Vlasi iz isto~ne Srbije uvek glasaju za vladaju}u stranku? Da li o~ekujete wihove glasove i za Srpsku radikalnu stranku na predstoje}im izborima?” Dr [e{eq: Ovoga puta o~ekujem najvi{e glasova Vlaha za Srpsku radikalnu stranku. Mislim da se to ne mo`e posmatrati prema tome da li je re~ o delu srpskog stanovni{tva koje je zadr`alo taj tradicionalni naziv Vlasi, koji poti~e iz vremena pre dolaska Srba na Balkan. Vi{e je re~ o prelamawu svesti kod seoskog stanovni{tva koje je ranije ve}im procentom glasalo za Socijalisti~ku partiju i levi blok. To se ose}a i na podru~ju cele [umadije i Pomoravqa. Mislim da je Srpska radikalna stranka o~igledno svuda na ovim prostorima ja~a nego {to je ikada bila. Dakle, do{lo je do sazrevawa svesti kod qudi da su neophodne promene i da je Srpska radikalna stranka ta koja mo`e promene da provede za dobrobit naroda. [to se ti~e Vlaha, znate, ja se sam ose}am Vlahom. Ja sam ro|en u Sarajevu, muslimani su nas Srbe uvek tamo zvali Vlasima. A otac i majka su mi iz srpske Hercegovine, tamo su nas Dalmatinci uvek zvali Vlasima. Ja sam Vlah i kada ~ujem re~ Vlah, ja odmah pomislim na sebe. Za{to? Treba te stvari malo razjasniti. Kada su Srbi do{li na Balkan, nisu zatekli prazan, nenaseqen prostor, nego su zatekli neko ranije stanovni{tvo: Ilire, Tra~ane, Dardance – prastanovnike Balkana. Srbi nisu pobili te qude, nisu ih oterali, nego su ih asimilovali. Do{la je ogromna srpska masa i sve zate~eno stanovni{tvo asimilovala. Zato svako od nas u svojim venama ima vla{ke
17

krvi. Postoje neka, uglavnom seoska podru~ja, gde je taj proces asimilacije i{ao ne{to sporije pa je sa~uvan stari jezik ranijih stanovnika Balkana, koji se danas naziva vla{kim jezikom. Ali to su isto Srbi kao i svi ostali Srbi, jednostavno, tu je nemogu}e praviti bilo kakvu razliku. Kod svih Vlaha postoji veoma izra`ena srpska nacionalna svest. Oni su i najve}i srpski nacionalisti. Oni su i bili najboqi radikali u pro{losti. Pa Timo~ku bunu protiv kraqa Milana oni su svojevremeno podigli. Velike su patriote. Sa druge strane, mi moramo biti svesni da smo vrlo srodni Rumunima, bez obzira {to Rumuni govore druga~ijim jezikom. Kao {to smo mi ovde kao Srbi bili ve}inski pa smo asimilovali Vlahe, pa svako od nas u svojim `ilama ima vla{ke krvi, u Rumuniji su Rumuni bili ve}inski, pa su asimilovali Srbe koji su tamo do{li, osim nekih stotinak hiqada u temi{varskom delu Banata. Skoro svaki Rumun u sebi ima i srpske, odnosno u {irem smislu slovenske krvi, jer tu je bilo me{awa i sa Rusima i Ukrajincima. Dakle, ne mo`e se uop{te pretendovati na neku besmislenu rasnu ~isto}u, niko normalan o tome na taj na~in ne razmi{qa. Ono {to nas Srbe ~ini narodom u pravom smislu re~i, je na{a nacionalna svest, svest o pripadnosti srpskom narodu, zatim, tradicija, istorija. Voditeq: Da li je ta~no da svako mesto na listi kandidata Srpske radikalne stranke ima svoju cenu, {to su na Televiziji “Palma plus” javno izrekli poslanici va{e stranke? Dr [e{eq: To je besmisleno. Srpska radikalna stranka je stranka koja ima najmawe novca, koja uvek najskromniju kampawu organizuje. Pogledajte na dr`avnoj televiziji i uporedite koliko se na{ih spotova emituje, koliko se emituje spotova levog bloka, koliko Srpskog pokreta obnove, pa }e vam biti jasno. Mi sav novac prikupimo pre svega od ~lanarina, od dobrovoqnih priloga. Ima nekoliko qudi koji su uspe{niji biznismeni, oni ne{to malo vi{e novca, s vremena na vreme, prilo`e na{oj stranci, ali to nisu neki naro~ito veliki iznosi. Voditeq: Da li }e se realizovati Londonski ugovor iz 1915. godine? Dr [e{eq: Ako srpski radikali do|u na vlast i ako obnovimo Srbiju, uspostavimo u ekonomskom i socijalnom smislu sna`nu dr`avu, dr`avu politi~ke stabilnosti, sa~uvamo preostale srpske teritorije, u perspektivi uz rusku pomo} mo`emo povratiti sve ono {to smo privremeno izgubili. Voditeq: Rade Milo{evi} iz Para}ina: “Pozdrav budu}em predsedniku dr [e{equ. Smatrate li da je Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u Para}inu na ~elu sa predsednikom dr Strahijem Petrovi}em jedan od najja~ih u Srbiji?” Dr [e{eq: Da, i to bez ikakve sumwe. Mi smo ranije imali nekih problema u funkcionisawu Op{tinskog odbora u Para}inu, ali sada je to zaista jedan od najboqih i najaktivnijih odbora u Srbiji. Predsednik tog odbora je drugi na listi kandidata u jagodinskoj izbornoj jedinici i ube|eni smo da }e biti narodni poslanik. Voditeq: Nada iz Jagodine: “Neka dr [e{eq prokomentari{e to {to je od{tampano, to je izjava gospodina ^ovi}a ako se ne varam, vi{e listi}a koje }e socijalisti uneti zaokru`ene, a izne}e prazne.”
18

Dr [e{eq: ^ovi}eve izjave su besmislene. On je do ju~e bio u Socijalisti~koj partiji i }utao o svim nepravilnostima, a sada, kada je izjuren iz partije, on pri~a kako se to tamo radi. Mo`e se sto miliona glasa~kih listi}a od{tampati, tehni~ki to je vrlo mogu}e, i niko ne mo`e da utvrdi razliku izme|u originalnih i la`nih glasa~kih listi}a. Me|utim, su{tina je u kontroli. Svaka od ve}ih stranaka ima kontrolore na bira~kim mestima. Ako na{i kontrolori savesno obave svoj posao, ako ne dozvole ni ptica da im proleti, ako ne dozvole da ih neko potkupi, da ih neko prevari, da ih neko za trenutak izvede iz sale, da ih povede na ru~ak, ako ne dozvole da im neko u kafu ubaci neko omamquju}e sredstvo itd., kako je onda mogu}e ubaciti u kutiju te dopunske glasa~ke listi}e?! Nije mogu}e. Dakle, sve zavisi od po{tewa kontrolora, od wihove ~asti, od wihovog obraza, od wihove sposobnosti, od wihove budnosti. Voditeq: Miodrag Stojanovi} iz Jagodine: “Da li gospodin [e{eq mo`e da nabroji imena pet ~lanova svoje stranke iz Jagodine? Ne va`e izmi{qena imena.” Dr [e{eq: Evo, za po~etak gospodin Markovi}, koji je tre}i na na{oj listi kandidata, i Ivan Radi}, jedan veoma mlad ~ovek, ali vrlo perspektivan i talentovan politi~ar. A za{to ba{ da nabrajam pet? Nabrojao sam, dakle, jednog od najmla|ih i predsednika Op{tinskog odbora, a {to se ti~e ostalih, ako nabrojim jo{ nekolicinu, a mogu sigurno, mo`da mi ne}e izbor ba{ biti dobar pa }e se neki naqutiti {to wihovo ime nisam pomenuo. Uostalom, mi smo stranka koja ima 130.000 registrovanih ~lanova, upisanih, sa izdatom ~lanskom kartom, sa pla}enom ~lanarinom. Toliko smo mo}na stranka da predsednik, jednostavno, ne mo`e poznavati sve ~lanove. Lako je onim strankama gde celi strana~ki sastav mo`e da stane u jedan kombi. Voditeq: Danijela Gromovi} iz Jagodine pozdravqa gospodina [e{eqa. Pera iz Jagodine: “Za{to na svim va{im promocijama koje vidimo i ~ujemo na televiziji samo napadate Vuka Dra{kovi}a i Srpski pokret obnove, a o socijalistima }utite?” Dr [e{eq: Mislim da sam i u va{oj emisiji dva puta vi{e napadao socijaliste i levi blok, nego Srpski pokret obnove, ali i jedni i drugi su mi konkurencija i ne smem ni jednu konkurentsku stranku pre}utati, ozbiqnu konkurentsku stranku. Voditeq: “Pozdrav gospodinu [e{equ i pitawe: kada on postane predsednik, da li }e da dozvoli, kao {to se sada radi u nekim preduze}ima u Jagodini, da se radnicima koji su na bolovawu dva puta odbije od li~nog dohotka: bolovawe kao bolovawe i jo{ 20 odsto od celokupnog li~nog dohotka kao kazna {to su bili bolesni?” Dr [e{eq: To je nemogu}e i po sada{wim zakonima. Zaprepa{}en sam da se tako ne{to de{ava. Voditeq: Milan Jankovi} iz Jagodine: “Da li je posle izbora mogu}a izborna koalicija izme|u Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke ukoliko budete imali skup{tinsku ve}inu, a glasa~i Srpskog pokreta obnove glasaju za vas u drugom krugu za predsednika Srbije?”
19

Dr [e{eq: Ja sam ve} otprilike odgovorio na to pitawe. Tu mogu}nost mi ne iskqu~ujemo, naravno, pod uslovom da Srpska radikalna stranka bude ve}inska, da na{ program bude dominantan. Ali treba sa~ekati prvi izborni krug pa da se onda konkretno izja{wavamo. Besmisleno je da takve stvari nagove{tavamo pre prvog izbornog kruga. Znate, sada poku{avamo da sami osvojimo ve}inu. Voditeq: “Da li se gospodin [e{eq nada da }e dobiti na predsedni~kim izborima zbog toga {to se mnogo razume u banane, smatraju}i nas time banana republikom?” Dr [e{eq: Onaj ko se razume u banane, ne zna~i da svoju dr`avu pretvara u banana republiku. Obi~no onaj ko se ne razume u banane, spreman je da svoju dr`avu pretvori u banana republiku. Po{to se ja vrlo dobro razumem u banane, mislim da je iskqu~ena svaka mogu}nost da bi pod vla{}u srpskih radikala Srbija bila banana republika. Voditeq: Zoran iz Jagodine: “Qudi se pla{e da, ukoliko vi do|ete, da }ete zavesti o{tar re`im, disciplinu i zao{triti sukobe sa celim svetom. Ima li u tome istine?” Dr [e{eq: Ja ne mislim da se ~asni i po{teni qudi pla{e discipline, ja mislim da ~asni i po{teni qudi vole disciplinu. Disciplina pod pravi~nom vla{}u, pod zakonitom vla{}u, gde se vlast strogo dr`i zakona, je jedan od osnovnih preduslova izlaska iz ekonomske krize i socijalne bede, boqeg `ivota na{eg naroda. Prema tome, ja garantujem disciplinu, disciplinu kakvu Srbija odavno nije imala. A {to se ti~e stranih dr`ava pitawe nije aktuelno. Mogao bih dugo da govorim i o na{oj spoqnopoliti~koj orijentaciji i o reagovawu sveta, ali to na ovim izborima nije aktuelno, jer je Srbija federalna jedinica i ona nema skoro nikakve ustavne nadle`nosti u domenu spoqne politike i odbrane. To je iskqu~iva nadle`nost savezne dr`ave – spoqna politika i odbrana. Voditeq: Nema ni ministra... Dr [e{eq: Nema ni ministra odbrane, nema ni ministra spoqne politike, naravno, i to se vodi na saveznom nivou. Do daqeg na saveznom nivou ostaje vlast levog bloka, do slede}ih izbora. Mi `elimo da do slede}ih izbora do|e i ranije nego {to je to predvi|eno u normalnim okolnostima, ali da li }e biti ili ne}e, to je sada drugo pitawe. Voditeq: Dragi iz ]uprije: “Kako bi Srpska radikalna stranka re{ila pitawe redovne isplate penzija i u kom roku?” Dr [e{eq: Sada{wi re`im, i zbog toga smo ga naj`e{}e kritikovali, ve} je mogao da isplati sve zaostale penzije, zaostale de~ije dodatke, materinske dodatke, invalidninu, socijalnu pomo}. Ve} je to mogao da uradi od ovih milijardu i po miliona maraka koje je dobio na osnovu prodaje 49 odsto Telefonije. Prvu slede}u prodaju mi bismo usmerili da se vrate sva zaostala socijalna davawa, pre svega penzije, ali i sve ovo ostalo. Dakle, ako to bude Naftna industrija, Petrohemija, deo Elektroprivrede, ono {to se najbr`e mo`e prodati za najvi{e novca, prvo }emo da ispla}ujemo sve zaostale penzije, da sre|ujemo stawe u sferi penzijskog i socijalnog osigurawa, pa onda idemo daqe, vra}amo staru deviznu {tedwu od slede}eg novca, od rasprodaje dr`avnih placeva, zgrada koje nisu neophodne za funkcionisawe dr`ave.
20

Voditeq: Miroslav iz ]uprije: “Ukoliko Srpska radikalna stranka do|e na vlast, da li }ete odmah otpo~eti sprovo|ewe Zakona o privatizaciji koji su socijalisti doneli ili }ete doneti novi zakon o privatizaciji?” Dr [e{eq: Sigurno novi zakon. Ako mi do|emo na vlast, sve }emo dosada{we zakonske propise preispitati i i}i }emo na wihovu promenu, ali }emo napraviti listu prioriteta. Zakon o privatizaciji je na vrhu liste prioriteta. Voditeq: Sada su ovo konkretna pitawa koja se odnose na poznavawe situacije u Pomoravskom okrugu. Marko iz Para}ina: “[ta mislite o stawu u fabrici cementa u Para}inu koja se nalazi u te{koj situaciji od smene generalnog direktora dr Tomislava Milovanovi}a, sposobnog privrednika koji je smewen organizovanom akcijom koalicije ’Zajedno’?” Dr [e{eq: Ja ne mogu sada da ulazim u konkretnu situaciju. Znate, nisam ba{ do detaqa upoznat da bih mogao da dajem preciznu ocenu, ali u principu mi radikali smo protiv smene kvalifikovanih stru~waka sa rukovode}ih funkcija u privredi na osnovu nekih ideolo{kih razlika ili strana~ke pripadnosti. Mi smo to demonstrirali na primeru Zemunske op{tine. Kada smo preuzeli vlast, posmewivali smo samo op{tinske funkcionere. Na~elnike slu`bi nismo dirali ako su savesno i odgovorno obavqali svoj posao. Nikada nismo, dakle, eliminisali qude zbog strana~ke pripadnosti. A nama je ciq da iz drugih stranaka privu~emo nekog vrednog stru~waka, a ne da ga odbacimo ako ga ve} imamo na raspolagawu. Ali ja, naravno, u konkretan problem ne mogu da u|em jer nisam verziran. Voditeq: Bora Cvetkovi} iz Para}ina: “Kako, kada, u kom roku, na koji na~in mislite da vratite staru deviznu {tedwu gra|anima i pod kojim uslovima da do|ete do tih sredstava i {ta u~initi sa {tedi{ama Dafiment banke, Jezde, Bore, odnosno Para}in banke?” Dr [e{eq: Odmah bismo po~eli da re{avamo to pitawe. Prvo bismo i{li na to da se isplate oni sa najni`im ulozima, {to je najlak{e uraditi kroz prodaju dr`avne imovine, pokretne i nepokretne. Imamo placeva na Dediwu da prodamo bar za milijardu dolara. A mi smo izra~unali da bi moglo ~ak pola stare devizne {tedwe da se vrati samo prodajom placeva na Dediwu, jer bi se ovi novokomponovani bogata{i prosto jagmili. Po 300.000 maraka bi se moglo dobiti za neki plac od 7–10 ari na Dediwu, toliko je stalo tim novokomponovanim bogata{ima da ba{ tamo `ive. Dediwe je kao neki ekskluzivan kraj, tamo su se ranije, jo{ pre Drugog svetskog rata, jagmili politi~ari industrijalci, pa Titovi ministri, generali. Mi bismo sve ono {to je tamo ostalo dr`avno isparcelisali, pa nayiyali i ove, pa neka se na|u svi na istom mestu, {ta nas briga. Va`no je da se izvu~e taj novac i da se novac onda usmeri u vra}awe dr`avnih dugova. Dakle, prvo bismo da se elimini{u svi oni sa malim {tednim ulozima, a onda bi do{li na red oni sa velikim {tednim ulozima. Napravili bismo spisak dr`avne imovine koja se prodaje na osnovu javne licitacije, pa mo`e da se prodaje za gotov novac i za staru deviznu {tedwu. Bez obzira, ravnopravan tretman za sve. To pitawe se mo`e vr21

lo brzo razre{iti. Onda dolazi na red pitawe ovih koji su {tedeli u tzv. privatnim bankama. Sve su to bile banke pod kontrolom re`ima i re`im je odgovoran za wihovo poslovawe. Re`im im je dao dozvolu. Dakle, dr`ava mora da snosi odgovornost za wihove postupke. Ali bismo sada tu imali drugu metodologiju. Svakog {tedi{u kod tih privatnih banaka – Jugoskandik, Dafiment, pa onda ovi iz Resavske banke i drugih – bismo pojedina~no posmatrali. Prvo bismo videli od kada do kada je {tedeo, i koliko je na osnovu kamata dobio dok je {tedeo jer su tada kamate bile 12 odsto mese~no, pa 14 odsto, pa su neki davali i 20 procenata. Ne mo`emo mi sada priznati te kamate. Od glavnice se, dakle, odbije sve {to je dobio na osnovu kamate i onu razliku da ne bi bio o{te}en da mu dr`ava isplati. Oni su se ipak kockali, znate. Ne smemo nikome priznati tu raniju kamatu ako mu je banka ostala du`na. Za one kojima je ispla}ena kamata pa su na vreme prestali da {tede, to je ve} druga stvar, tu ne mo`emo ni{ta vi{e. Ne mo`emo sada tra`iti nazad tu kamatu, to bi bilo besmisleno. A ima jedan broj onih koji su zloupotrebom svojih javnih ovla{}ewa posle blokade banke dolazili do svojih {tednih uloga. To bi morala kriminalisti~ka slu`ba da ispita i da se vidi na koji je na~in to bilo mogu}e. Korupcijom sigurno, zloupotrebom slu`benog polo`aja i tu ne bi moglo da bude opro{taja. Voditeq: Svetozar Rankovi} iz ]uprije: “Za{to se vi opredequjete za Momira Bulatovi}a kada ga podr`ava Socijalisti~ka partija, odnosno Milo{evi}, i za{to ve} jednom ne prihvatite da je Milo \ukanovi} pozitivnija li~nost? Ube|eni smo da se ne}e niti mo`e izdvojiti od svog naroda, iz Jugoslavije.” Dr [e{eq: Momir Bulatovi} nije ~ovek za koga smo se mi opredelili na osnovu neke ideolo{ke srodnosti, politi~ke bliskosti. Mi smo wegovi politi~ki protivnici. Drugo, mi smo se opredelili mnogo pre Socijalisti~ke partije. Do avgusta meseca se nije znalo kako }e se opredeliti Socijalisti~ka partija i Slobodan Milo{evi}, pa su titrali s jednim pa sa drugim, pa su slali Milorada Vu~eli}a na pregovore. Za Milo{evi}a su glasali i jedni i drugi, i Bulatovi}evci i \ukanovi}evci, u Saveznoj skup{tini prilikom izbora za predsednika Republike. Socijalisti~ka partija se tek u avgustu mesecu opredelila, vaqda kada su definitivno shvatili da \ukanovi} ide u pravcu separatizma. Mi radikali smo se opredelili jo{ u aprilu mesecu, kada je svom `estinom do{lo do tog sukoba. Mi se opredequjemo samo u pogledu pitawa opstanka zajedni~ke dr`ave. Drugo, Milo \ukanovi} je na ~elu mafije, na ~elu kriminala u Crnoj Gori. Uspostavio je prakti~no dr`avu kriminalaca, {vercera. Daqe, Milo \ukanovi} nas je tamo hapsio, progonio, isterivao nam sve poslanike iz Narodne skup{tine, zabrawivao nam ulazak u Crnu Goru. Dakle, pokazao je ve} svojim nastupom prema Srpskoj radikalnoj stranci da nije nikakav demokrata, da nije nikakav reformista, nego beskrupulozni diktator koji se koristi svim sredstvima. Imamo mi mnogo primedbi i za Bulatovi}a, nego, samo ova bitka da se izvojuje, ako postoje {anse da se pobedi \ukanovi}, posle }emo mi nastaviti politi~ki sukob sa Bulatovi}em.
22

Voditeq: Zoran Jani}ijevi} iz Lapova: “Da li je mogu}e posle parlamentarnih izbora da se u Srbiji formira koaliciona vlada nacionalnog jedinstva uz u~e{}e Srpske radikalne stranke?” Dr [e{eq: Mogu}e je ako to bude programska koalicija sa sna`nom Srpskom radikalnom strankom; po mogu}nosti Srpska radikalna stranka da bude vode}i partner u toj koaliciji. Voditeq: Mitar iz ]uprije: “[ta mislite o sukobu izme|u Srba u Republici Srpskoj i kakav }e biti wegov ishod? Da li zaista mislite da je Biqana Plav{i} izdajnik srpskog naroda, kada izgleda da ima podr{ku naroda u Krajini?” Dr [e{eq: Nema ona podr{ku naroda u Krajini, ima podr{ku Amerikanaca. Onaj ko u`iva ameri~ku podr{ku unutar srpskih politi~kih sukoba sigurno je izdajnik srpskog naroda, tu nema nikakve sumwe. Jer Amerikanci ne}e podr`ati nekoga ko dobro misli srpskom narodu. Ciq Amerikanaca je da se u prvoj fazi rasturi Republika Srpska na dva dela, da granica bude negde u rejonu Br~kog, a onda da se Bawaluka sa tim zapadnim delom prikop~a Muslimansko-hrvatskoj federaciji, a na kraju da se uni{ti isto~ni deo Republike Srpske. Narod je u po~etku na podru~ju Bosanske Krajine odnosno Baweluke, imao dosta simpatija za Biqanu Plav{i} zbog wene neke verbalne retorike, zbog wene demagogije u vezi sa pitawem borbe protiv kriminala, a onda su se qudi zapitali, posle srpskih radikala koji su javno to prvi saop{tili, {to Biqana Plav{i} nije ranije, kada su se de{avale te kriminalne afere, intervenisala, znala je i tada sve to, nego je sada po~ela da pravi spiskove onih ranijih afera kao da ranije nije za wih znala. Bila je potpredsednik Republike. Drugo, mislim da se narod osvestio posle ubistva Sime Drqa~e, posle tipi~nog okupatorskog pona{awa NATO-a na podru~ju Republike Srpske, posle ovih incidenata koji su se desili uz vrbovawe kriminalaca u Bawaluci. Biqana Plav{i} nema {ansi, ali jo{ uvek postoji smrtna opasnost nad sudbinom Republike Srpske. Voditeq: Zoran Jankovi} iz Para}ina: “Da li u drugim okruzima Srpska radikalna stranka ima ovako sposobne qude, privrednike, politi~are kao {to je predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke za Pomoravski okrug, Ratko Mar~eti} i prvi na listi kandidata te stranke za narodnog poslanika?” Dr [e{eq: U svim okru`nim odborima imamo vrlo sposobne, kvalifikovane, kvalitetne kadrove. Na{a stranka po~iva na qudima raznoraznih profesija. Niko nema primat samo na osnovu svoje profesije: da li je visoko{kolski obrazovan, da li je stru~wak odgovaraju}eg profila, da li je biznismen, da li je radnik, da li je seqak – zna~i, na osnovu profesije se ne sti~e unutarstrana~ki polo`aj, nego na osnovu dokazanih sposobnosti. Takvih poput Mar~eti}a imamo i u drugim delovima Srbije. Recimo, ^edomira Vasiqevi}a u [apcu, direktora firme “Jugent” i ~itav niz drugih. Sada nema potrebe da ih posebno nabrajam. Ali imamo i qudi svih drugih obrazovnih i stru~nih profila. Mi smo ponosni {to smo u pravom smislu re~i stranka naroda. Nema nijedne kategorije stanovni{tva
23

unutar naroda koja nije zastupqena u Srpskoj radikalnoj stranci, a ono {to mi najvi{e cenimo, to je po{tewe, to je sposobnost, odanost strana~kom programu, patriotizam. Voditeq: Jovan Petrovi} iz ]uprije: “Ako budete predsednik Srbije, {to je izvesno, a socijalisti dobiju parlament, {to je mogu}e, kome biste poverili mandat za sastav nove srpske vlade?” Dr [e{eq: Striktno bih se dr`ao Ustava i zakona, dakle, mandat za sastav vlade se prvo nudi onoj politi~koj partiji koja ima najvi{e poslanika u Narodnoj skup{tini, pa ako ona ne uspe da formira, ako nema ve}inu, ako ne uspe da sklopi koaliciju, onda se nudi drugoj po snazi, pa tre}oj, pa tako redom. Voditeq: Zoran Dimitrijevi} iz Jagodine: “Od ~ijih para se asfaltiraju putevi u Srbiji? To se pripisuje socijalistima, a mi pla}amo drumarinu nadoknadom za javne puteve.” Dr [e{eq: Sve drumove u Srbiji finansira Republi~ka vlada, osim drumova u zemunskoj op{tini, gde je sama Zemunska op{tina sve isfinansirala. Voditeq: Mirko iz Jagodine: “Za{to va{u stranku napu{taju stariji, ozbiqniji kadrovi, intelektualci. Za{to me|u poslani~kim kandidatima Srpske radikalne stranke u Srbiji, pogotovo u Beogradu, na izbornim listama nema vi{e intelektualaca, ozbiqnih qudi, sredove~nih qudi, dokazanih privrednika i profesionalaca u svom poslu, profesora univerziteta, generalnih direktora, bogatih privrednika?” Dr [e{eq: Ja mislim da primedba nije na mestu. Prvo, zato {to imamo qudi iz svih starosnih struktura, drugo, imamo qude raznih kvalifikacija. Mi ne zapostavqamo ni radnike, mi ne zapostavqamo ni seqake, mi ne zapostavqamo ni nezaposlene, ni studente, dakle, imamo qude bukvalno svih kvalifikacija, ali imamo i profesore univerziteta na svojim listama. Besmisleno bi bilo da mi budemo stranka koja }e na liste stavqati samo profesore univerziteta. A da se mnogo stavqaju direktori, nije ni to pametno. Znate, ipak ta kategorija qudi snosi odgovornost za sada{we stawe u ekonomiji. Ti generalni direktori u dru{tvenom i dr`avnom sektoru su pripadnici neke druge partije, sada vladaju}e partije, ona ih je tamo razme{tala, a mi se borimo da tu partiju oborimo sa vlasti i zbog wene lo{e kadrovske politike koja je donela ovo ukupno lo{e ekonomsko stawe u dru{tvu. Voditeq: Profesor iz Jagodine ka`e: “Nedavno smo na TV “Palmi” u Jagodini videli Ratka Mar~eti}a, kandidata na va{oj listi u Pomoravskom okrugu za okruglim stolom. On je dominirao u toj emisiji, ali je opona{ao vas i va{e stavove. Da li je to va{a interna direktiva i koliko slobode imaju va{i poslani~ki kandidati u javnim debatama?” Dr [e{eq: Ne verujem da je Ratko Mar~eti} mene opona{ao. ^uo sam za tu emisiju, na`alost, nisam je gledao, mada su snimak dostavili u Beograd u strana~ku centralu. ^uo sam da je bio veoma, veoma uspe{an, uspe{niji od svih drugih. Nemogu}e je da on mene opona{a. Po strukturi svoje li~nosti on je malo mirniji ~ovek, povu~eniji, ali kada zastupa strana~ki program, onda pobe|uje sve ostale. Wegov nastup je baziran na kva24

litetu programa. Drugo, Ratko Mar~eti} je jedan sposoban ekonomski stru~wak, uspe{an privrednik, ~astan ~ovek i Srpska radikalna stranka je zadovoqna {to je na ~elu na{eg Okru`nog odbora. Voditeq: Toplica iz Svilajnca: “[ta je sa radikalskom vladom u senci? Ako pobedite na izborima, da li }e Toma Nikoli} biti predsednik vlade?” Dr [e{eq: Rekao sam ve} na po~etku emisije, mi ra~unamo na Tomislava Nikoli}a kao predsednika vlade. Mislim da mu trenutno nema ravnog u Srbiji, dok ne stasaju neki mla|i. Voditeq: Predrag Borosavqevi}: “[ta gospodin [e{eq misli o gospodinu Zoranu Stevi}u, biv{em politikonu. Rekao je da je tvorac Programa Srpske radikalne stranke i za{to je iza{ao iz te stranke?” Dr [e{eq: Prvo, svi oni koji poznaju Zorana Stevi}a, odmah im je jasno da Zoran Stevi} ne mo`e da bude, na`alost, tvorac nikakvog ozbiqnog politi~kog programa. On je jedan... Voditeq: Misli se ekolo{kog. Dr [e{eq: On je jedan od prvih qudi koji su osnovali Srpsku radikalnu stranku u Jagodini. Nismo mi imali ni{ta protiv wega, nije se on ni lo{e pokazivao u nekim strana~kim aktivnostima, ali, jednostavno, nije ~ovek nekog velikog kalibra, nije ~ovek nekih posebnih sposobnosti. Dok je on vodio stranku, stranka je stagnirala, nije se razvijala, nije imala inventivnosti. Bio je u jednom mandatu i poslanik, ali nije bio sposoban za tu funkciju, {to ne zna~i da smo mi hteli da ga izbacimo, mi nismo hteli. On je kasnije sam napustio stranku. Posle se moralno srozao ulaze}i u onu policijsku Radikalnu stranku “Nikola Pa{i}”. To je stranka policijskih provokatora. Ne}u ja da ka`em da je on ranije radio za policiju, ne, nego je posle izgubio svaki kompas, oti{ao tamo. Ako je jednom bio poslanik, vaqda je jadnik mislio da treba uvek da bude poslanik. Nije tome dorastao. Nije imao u~inak u onom prvom sazivu Republi~ke skup{tine kao poslanik. Niko ga nije zapamtio ni po jednom zna~ajnijem govoru. Za wega je bilo neko drugo mesto u stranci. Na{a stranka se nijednog ~oveka ne odri~e, ali on je izgubio neki moralni kompas. Sada se kao pripadnik te policijske Radikalne stranke “Nikola Pa{i}” raznim izmi{qotinama obru{ava na Srpsku radikalnu stranku. Mi ne}emo na to da odgovaramo. Nas to ne interesuje. Meni je li~no `ao {to je Stevi} takvu sudbinu sam sebi skrojio, ali {ta se mo`e – sam pao, sam se razbio. Voditeq: “Kada postanete predsednik, da li }ete otvoriti granice ka Makedoniji?” Dr [e{eq: Ja mislim da su nam i danas otvorene granice ka Makedoniji. Mi bismo hteli s Makedonijom {to boqe i politi~ke, i ekonomske, i kulturne odnose, a u perspektivi mislim da }e postojati {ansa da se Makedonija vrati u sastav zajedni~ke dr`ave voqom samih stanovnika Makedonije. Voditeq: “Da li se u selima op{tine Jagodina mo`e osnivati mesna organizacija va{e stranke? I drugo, da li va{a stranka mo`e da uvede finansijsko poravnawe ulaza i izlaza robe i na ra~une slu`be platnog prometa?”
25

Dr [e{eq: Mislim da smo sada sve zavr{ili, organizovawe mesnih odbora u svim selima jagodinske op{tine i u celom Pomoravskom okrugu, bar smo takve izve{taje dobili u Beogradu. Mislim da su na{i aktivisti neprekidno prisutni u svim naseqima. A {to se ti~e ovog poravnawa, veoma je va`no da se ono {to pre uradi u dru{tvenom i dr`avnom sektoru. Ono mora da prethodi svakoj ozbiqnijoj privatizaciji. Mora se, dakle, i}i ~istih ra~una. To poravnawe treba da sprovede dr`ava. Poravnawe me|u privatnim firmama mora se posti}i kroz efikasnije delovawe sudstva. Kod nas je sudstvo u`asno. Kada treba neki dug da izgawa privatna firma, onda je to prosto nemogu}e preko suda, osim ako neka specijalna sredstva obezbe|ewa nije na vreme postigla. Mi bismo sudstvo u~inili efikasnijim i za najvi{e {est meseci naterali da re{i svaki postupak, bilo krivi~ni, bilo da je re~ o gra|anskoj parnici. Voditeq: “Da li ste zadovoqni izborom ~lanova Izborne komisije i da li znate da je Socijalisti~ka partija Srbije po svom naho|ewu birala kandidate?” Dr [e{eq: To je Socijalisti~ka partija Srbije uvek radila, radila je i ovog puta, po svom naho|ewu stavqala qude u koje ima poverewa, u koje ima poverewa celi levi blok. Me|utim, na{e je sada da svojim ~lanovima izbornih komisija, pogotovo svojim ~lanovima bira~kih odbora, svojim kontrolorima, obezbedimo da izbori budu regularni. Voditeq: Petrovi} iz Kragujevca: “Moj otac nema TV prijemnik, a pla}a taksu. Ako postanete predsednik Srbije, da li }ete ukinuti TV taksu?” Dr [e{eq: Mi smo 1993. godine i{li sa inicijativom da se potpuno ukine TV taksa i ona nije pro{la, ali smo i podr`ali da se naplata takse vr{i uz ra~un za struju kada ve} nije pro{lo samo ukidawe, jer je naplata uz ra~un za struju mnogo efikasnija, mnogo ve}a u{teda se posti`e nego kada inkasant ide od vrata do vrata. E, sada, mi }emo opet i}i sa inicijativom da se ukine taksa za televiziju ili bar da se bitno smawi wen iznos. Ali taksa postoji, pla}awem takse se sti~e pravo na gledawe programa. ^ak i oni koji imaju televizijski prijemnik ne moraju da gledaju dr`avnu televiziju, ali imaju mogu}nost da gledaju. A u ve}ini evropskih zemaqa postoji taksa. Mislim da nije problem {to taksa postoji, problem je {to je iznos prevelik. Taksa za televiziju iznosi sada 22–23 dinara, pa se jo{ doda taksa za rudnike, taksa za `eleznicu, pa to pre|e 50 dinara. Prevelik je iznos, a kada bi se to svelo na dinar, dva ili tri dinara, onda vi{e niko to pitawe ne bi postavqao. Voditeq: “Mislite li da ova zemqa mo`e da izdr`i milion lidera i ~este izbore?” Dr [e{eq: Ja mislim da na{a zemqa nema milion lidera. Sada se sve svelo na optimalnu meru. Imamo tri ozbiqne politi~ke snage, narodu nikada nije bilo lak{e da se opredeli na izborima nego sada. A i nemamo ba{ previ{e ~este izbore. Pro{le godine smo imali savezne i lokalne, sada imamo republi~ke. Izme|u ovih republi~kih i prethodnih, pro{le su ~etiri godine. Izme|u pro{logodi{wih saveznih i prethodnih, pune ~eti26

ri godine su pro{le. Mi smo ve} u{li u stadijum redovnog odr`avawa izbora na osnovu ustava i zakona. Odavno nismo imali vanredne izbore, mada bismo `eleli {to pre nove lokalne izbore. Voditeq: “Zbog ~ega se radikalima ne dozvoqava predstavqawe na Radio Para}inu?” Dr [e{eq: Ne znam, prvi put ~ujem da nam se ne dozvoqava predstavqawe. Gostovao sam u jednoj emisiji na Radiju Para}in. Mislim da je i Tomislav Nikoli} bio. Voditeq: “Kada }ete vi i Vuk oti}i pa se u zavi~aju boriti za vlast?” Dr [e{eq: Ja sam i{ao, a Vuku neka postave pitawe za{to uop{te nije i{ao od kada je ovaj rat izbio. Ja sam i{ao vrlo ~esto. Voditeq: “Da li mo`ete da zaustavite inflaciju? [ta }ete raditi ako budete izabrani za predsednika a opozicija vam bude Srpski pokret obnove?” Dr [e{eq: Ho}ete da odgovaram na ova pitawa ili ih samo ~itate? Voditeq: Ka`ite samo to, mislim da ipak ne mo`emo na sve da odgovorimo. Dr [e{eq: Ako budem izabran za predsednika Republike, uve{}u odmah novi stil rada. Prvo, najmawe jednom mese~no i}i }u na direktno televizijsko su~eqavawe sa glavnim liderima opozicije, na su~eqavawe sa liderima svih stranaka koje su prisutne u Narodnoj skup{tini. Drugo, najmawe jednom mese~no odr`ava}u javne konferencije za {tampu za sve doma}e i strane novinare, uz direktne televizijske prenose. Voditeq: Dr`imo vas za re~. Dr [e{eq: Ni na jedan poziv da gostujem na va{oj televiziji ne}u odgovoriti negativno. Voditeq: Ostalo je jo{ dva-tri minuta, mo`e li se u dva-tri minuta poslati poruka bira~ima koji }e 21. septembra iza}i na izbore, za parlament i predsednika Republike Srbije, a vi ste kandidat va{e stranke. Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Jagodine, sve gra|ane Pomoravskog okruga, sve gra|ane Srbije da 21. septembra iza|u na izbore, da iskoriste ustavnu i zakonsku mogu}nost da izraze svoju voqu i da se opredele prema svojoj savesti, prema svojim o~ekivawima koji im kandidat, koja im politi~ka partija nudi perspektivu boqeg `ivota u Srbiji, za{titu srpskih nacionalnih interesa, ekonomski preporod, socijalnu pravdu, visokorazvijeno kulturno stvarala{tvo. A ako se gra|ani izjasne za kandidata Srpske radikalne stranke, ja vam garantujem da vas srpski radikali sigurno ne}e izneveriti ni razo~arati. Voditeq: Bio je to dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i predsedni~ki kandidat na predstoje}im izborima. Doktore [e{equ, hvala vam {to ste bili u na{em studiju i odgovarali na pitawa. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo. Voditeq: Prijatno.
27

II ETATISTI^KI KONCEPT PRIVREDE VODI U PROPAST
TV Zaje~ar, 15. septembar 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, verovatno ste ve} primetili da je na{ predizborni program od po~etka ove sedmice promenio termin. Nije vi{e od 17.30, ve} od 16.30. Razlog je {to smo protekle nedeqe predstavqali stranke, wihove programe, wihove kandidate za narodne poslanike. Ove nedeqe zadatak nam je da vam predstavimo predsedni~ke kandidate za predsednika Republike Srbije. Na{ gost danas je gospodin dr Vojislav [e{eq, kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije na izborima raspisanim za 21. septembar. Gospodine [e{equ, dobro do{li u na{ studio. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: [ta bi bira~i trebalo da znaju o ~oveku za koga `ele da glasaju da im bude predsednik Republike u narednom periodu? Dr [e{eq: Ro|en sam 1954. godine u Sarajevu. Pravnik sam po struci, doktor sam pravnih nauka i predsednik trenutno najve}e opozicione politi~ke partije u Srbiji – Srpske radikalne stranke. Na ovim izborima nastupam kao predsedni~ki kandidat srpskih radikala i moj program je zapravo Program Srpske radikalne stranke, poznati radikalski Program u 100 ta~aka o kojem su svi gra|ani Srbije ve} poprili~no dobro informisani. Moj program sadr`i pet osnovnih prioriteta. Pobediti samo na predsedni~kim izborima a ne imati za sobom mo}nu politi~ku partiju u parlamentu, prakti~no ne zna~i ni{ta, jer mo} predsedni~ke funkcije vi{e izvire iz vladaju}e ve}ine u Narodnoj skup{tini nego iz ustavnih nadle`nosti funkcije predsednika Republike. Kojih je to pet prioriteta? Ekonomija: sre|ivawe stawa u ekonomiji, sprovo|ewe privatizacije, pokretawe ekonomskog to~ka zamajca kroz liberalizaciju privatne inicijative; socijalna pitawa: vra}awe svih dr`avnih dugova penzionerima, deci, porodiqama, gra|anima koji primaju socijalnu pomo}, invalidima, bolesnim licima itd.; borba protiv kriminala: uni{tavawe korupcije, uni{tavawe dr`avno-finansijske mafije; sre|ivawe stawa u zdravstvu; sre|ivawe stawa u {kolstvu. To je pet prioriteta na kojima bismo mi bazirali svoju aktivnost ukoliko nam narod uka`e poverewe 21. septembra. To je i u okviru nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice. Voditeq: O tome }emo sigurno {ire i detaqnije govoriti u toku emisije. Rekli ste: ro|eni ste u Sarajevu. U Republici Srpskoj, odnosno u Bosni i Hercegovini, zavr{eni su izbori. [ta ti izbori treba da zna~e za srpski narod i kakva je va{a ocena prvih rezultata, dodu{e, jo{ nezvani~nih, ali verovatno su vam poznati? Dr [e{eq: Izbori u Republici Srpskoj i na podru~ju cele biv{e Bosne i Hercegovine odr`ani su u veoma, veoma te{kim uslovima. Republi28

ka Srpska se prakti~no nalazi pod okupacijom NATO-a, zapadnih sila, Amerikanaca. Ti izbori su bili pod kontrolom OEBS-a, uz wegovu direktnu intervenciju i uz wegovo me{etarewe konkretnim izbornim rezultatima. Izbori su se desili u trenutku kada je do{lo do `estokog sukoba u vrhu Srpske demokratske stranke, do rascepa, kada se predsednica Republike Biqana Plav{i} odmetnula i od svoje partije i od srpskog naroda, stavila se u slu`bu zapadnih sila i deluje protiv Republike Srpske. Ipak, u toj krajwe konfuznoj i te{koj situaciji, uz stalnu pretwu NATOa, srpski narod je iskazao svoju voqu i mi srpski radikali smo veoma zadovoqni prvim izbornim rezultatima. Najboqe rezultate smo postigli u isto~nim delovima Republike Srpske. Najboqe rezultate smo postigli u Srbiwu, biv{oj Fo~i, u Bratuncu, Ugqeviku, u Bijeqini i Vi{egradu. U Srbiwu smo na prvom mestu, ispred Srpske demokratske stranke, u Vi{egradu izgleda tako|e na prvom mestu. Odli~ne rezultate imamo {irom Hercegovine. Karakteristi~no je to da je najboqe rezultate Srpska radikalna stranka postigla upravo u onim krajevima gde su se borili na{i dobrovoqci. U zapadnim delovima, u bawalu~kom kraju, mi nismo imali dobrovoqaca iz Srbije i na{a stranka nije tako jaka i razvijena, ali i tamo smo solidan procenat glasova ostvarili. U tom delu, u Bawaluci i okolini, najve}i procenat glasova su levi~arske stranke osvojile, izgleda najvi{e Socijalisti~ka partija, a u nekim delovima Srpska demokratska stranka je zadr`ala vode}u poziciju. U ve}ini slu~ajeva je zadr`ala vode}u poziciju, ali o~igledno da }e Srpska demokratska stranka retko gde mo}i da ostvari kompletnu vlast, da je zadr`i u svojim rukama, tako da }e se i}i na formirawe koalicione vlasti u ogromnoj ve}ini op{tina. Sada treba da pristignu ti navodni muslimanski glasovi. Oni }e donekle promeniti ovu sliku, ali, u svakom slu~aju, mi radikali imamo razloga za veliko zadovoqstvo. Dobro smo pro{li na izborima, s tim {to strepimo od me{etarewa OEBS-a i NATO-a kada je u pitawu Br~ko. Tamo }e najve}e falsifikate da prave, tamo }e najvi{e da {timaju izborne rezultate, kako bi to bilo na srpsku {tetu. Srpska radikalna stranka je posle ovih lokalnih izbora spremna da sara|uje sa svim patriotskim politi~kim snagama u Republici Srpskoj, sa svima onima kojima je najvi{e stalo do srpskog naroda, wegove sudbine, wegove budu}nosti, o~uvawa Republike Srpske kao najzapadnije srpske dr`ave. Voditeq: O ovim izborima }e sigurno jo{ biti re~i kada budu kona~ni rezultati izbora u tom delu biv{e Bosne, odnosno u Republici Srpskoj. Da se vratimo onome {to na{i bira~i treba da znaju kada su u pitawu izbori u Srbiji. Pre toga ja bih pozvao gledaoce koji `ele da u~estvuju u ovoj emisiji postavqaju}i vam pitawa, koji mogu da se ukqu~e u emisiju posredstvom ve} poznatih telefona 422-630 i 420-940, pozivni za Zaje~ar je 019. Svako ko bude `eleo da pita ne{to dr Vojislava [e{eqa vezano za izbore, na raspolagawu su mu telefoni, neka izvoli da nas pozove, li~no }emo ga ukqu~iti u program i mo}i }e da postavi pitawe. Dr Vojislav [e{eq, kandidat za predsednika Republike Srbije ispred srpskih radikala, spreman je da odgovori na sva pitawa.
29

Gospodine [e{equ, da se vratimo onome {to ste na po~etku rekli. Va{ih pet osnovnih ta~aka, ~ini se da je privreda i ekonomija na prvom mestu. Ako budete predsednik, kakva }e to privreda biti u Srbiji, za {ta }ete se zalagati, kakvu ekonomiju `elite, privatizacija je usko vezana sa time? Dr [e{eq: Mi `elimo liberalnu ekonomiju kapitalisti~kog tipa koja }e forsirati privatnu inicijativu i slobodnu konkurenciju na tr`i{tu. Osnovni preduslov te ekonomije je privatizacija. Danas se sve politi~ke partije u Srbiji verbalno zala`u za privatizaciju, me|utim, na{i se koncepti razlikuju. Za kakvu se privatizaciju zala`e vladaju}i blok, to smo videli kroz ovih sedam godina. Imali su jedan pogre{an koncept Ante Markovi}, pa su onda sve vra}ali u prvobitno stawe. Sada su izglasali i novi zakon o privatizaciji. Srpska radikalna stranka se suprotstavila jer taj zakon ne pru`a razvojnu {ansu Srbiji. [ta zna~i tra`iti razvojnu {ansu kroz proces privatizacije? Promi{qeno stupiti u sam proces privatizacije i u dve faze ga voditi. Prvo, prodati za gotov novac ono {to se zaista mo`e prodati na tr`i{tu. Primer prodaje 49 odsto telefonije je pokazao da mi zaista imamo ono {to se mo`e prodati za gotov novac, ali onda taj gotov novac treba na najpametniji na~in ulo`iti, ne davati kroz neke kredite julovskom i espeesovskom direktorskom lobiju, pa se ne mo`e kontrolisati ni gde odlazi taj novac. Taj novac je odmah trebalo iskoristiti da se vrate dr`avni dugovi najugro`enijim slojevima stanovni{tva. Sada je na redu privatizacija Naftne industrije i dela Elektroprivrede i Petrohemije, i ~itav niz privrednih grana i privrednih preduze}a u javnom sektoru koji se mo`e prodati za gotov novac. Ali onda taj novac treba pametnije da se ulo`i. Taj novac mo`e da bude jedan od to~kova zamajaca u ovom procesu ekonomskog ozdravqewa. ^im se vrate zaostala dr`avna dugovawa po osnovu socijalnih davawa, mora se i}i na vra}awe stare devizne {tedwe, pa na sre|ivawe stawa u zdravstvu, {kolstvu, u oblastima dru{tvenih delatnosti. Dr`ava ne sme da se pojavquje kao kreditor, ne sme da se pojavquje kao biznismen, dr`ava ne sme da se pojavquje kao bankar. To nas vra}a u etatisti~ki koncept privrede, a on ne mo`e opstati u sada{wim uslovima u svetu, on propada, on neminovno vodi u propast. Drugo, u socijalnoj sferi, kada re{imo problem socijalnih davawa iz pro{losti, kada se isplate sve zakasnele penzije, a penzije kasne po tri meseca, zemqoradnicima po osam meseci, de~iji dodaci kasne po godinu dana, socijalna pomo} kasni, invalidnine kasne; kada se to vrati, treba izvr{iti reformu socijalnog osigurawa, treba i}i na smawivawe razlika me|u penzijama i na redovno ispla}ivawe tih penzija, treba i}i na forsirawe davawa koja podsti~u natalitet, dakle, na pove}awe de~jih dodataka, na wihovu redovnu isplatu. Treba zbrinuti sve ugro`ene kategorije, pogotovo invalide ovog rata, decu palih boraca. Voditeq: Imamo ve} jednog gledaoca na vezi, da ~ujemo ko nam se javqa i odakle? Gledalac: Dobar dan. Zoran ovde iz Zaje~ara. Hteo bih va{em gostu da postavim jedno pitawe u vezi sa re{avawem ovih pitawa – starih fabri30

ka u na{oj sredini. Ba{ striktno bih pitao za Fabriku opeke koja ve} nekoliko godina kuburi, ima neka zaostala primawa koja nisu ispla}ena, neki radni sta` nije ispla}en, ve}ina qudi {to je radila u woj je porodi~na, ostali su bez zdravstvene za{tite. Op{tina je to bila predala privatniku, privatnik radio par meseci i oti{ao i sve to tako ostavio. To se jo{ uvek odugovla~i na sudu. Drugo pitawe, ako do|e Srpska radikalna stranka na vlast, {ta }e da preduzme u za{titi radnika od privatnika? Koji program ima da za{titi radnika od otpu{tawa ili bilo ~ega {to sledi radniku, mislim na obi~na prava radnika? Voditeq: ^uli ste, re~ je o Fabrici opeke. Dr [e{eq: Kod prodaje svih privrednih preduze}a jedan od osnovnih na{ih uslova bi bio, a na osnovu wega bismo sni`avali prodajnu cenu, da se ne smawuje broj zaposlenih radnika u toj fabrici. Drugo, o~igledno je re~ o lo{em postupku privatizacije Fabrike opeke, jer danas postoji velika potra`wa za opekom na srpskom tr`i{tu. Mi bismo tu potra`wu jo{ vi{e pove}ali tako {to bismo liberalizovali proces dodele placeva za individualnu stambenu izgradwu. Snizili bismo cene do posledwih granica. Recimo, u zemunskoj op{tini, na obodu zemunske op{tine je 15 dinara kvadratni metar. Vi{e od 5.000 placeva smo prodali. U Srbiji postoji glad za placevima za individualnu stambenu izgradwu. To pitawe do sada nije re{avano kako treba. Mi bismo po najjeftinijoj ceni podelili {to vi{e placeva da podstaknemo qude da zidaju. To bi jo{ vi{e pove}alo potra`wu za gra|evinskim materijalom. Ali proces privatizacije mora biti pametniji, logi~niji, efikasniji nego ovaj koji su do sada socijalisti vodili. Za opeku se uvek na|e tr`i{te, pogotovo sada u ovim uslovima, kada postoji velika glad za placevima. Tu bismo, dakle, podstakli kompletnu gra|evinsku industriju. A {to se ti~e za{tite radnika, ona se najefikasnije vr{i kroz delovawe sindikalnog pokreta. Na{ je problem {to mi jo{ nemamo sindikate u pravom smislu re~i. Imamo dve kategorije sindikalnih organizacija. Ovi samostalni sindikati, to su re`imski sindikati, pod kontrolom Socijalisti~ke partije i Jugoslovenske levice, zaostali iz onog starog komunisti~kog perioda. Imamo ove nezavisne sindikate koji glume da se bore za radni~ka prava, a zapravo ih instrumentalizuju neke opozicione politi~ke partije. I jedni i drugi sindikati su instrumentalizovani, slu`e partijskim interesima, a ne radni~kim interesima. Me{aju se u strana~ku politiku i dozvoqavaju da se stranke me{aju u wihovu sindikalnu akciju. E, to je ono {to bismo mi `eleli da iskqu~imo. Moramo imati zaista nezavisne sindikate, koji ne}e zavisiti od voqe nijedne politi~ke partije, ni vladaju}ih ni opozicionih, koji se ne}e me{ati u politiku. Onaj ko `eli da ide u politiku, neka se u~lani u politi~ke partije ili neka formira nove politi~ke partije. Jasno moramo izdvojiti {ta su to politi~ke partije, {ta su to sindikati. Ono {to najvi{e razbija sindikalnu akciju je podela po strana~kom ~lanstvu, po partijskom ~lanstvu. ^im ta podela do|e do izra`aja, onda propada sindikalna akcija.
31

Vidite {ta se u Beogradu de{avalo pred izbore pro{le godine. Ovi nezavisni sindikati, koji su bili ~ak u Koaliciji “Zajedno”, organizovali su {trajkove u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, pravili haos, bu{ili gume na autobusima i sli~no, televizija je prikazivala, a sada to isto, na drugi na~in, radi samostalni sindikat, opet pred izbore. O~igledno je re~ o manipulisawu radni~kim interesima u politi~ke svrhe. To je ono {to spre~ava na{e sindikate da budu neka udarna pesnica radnika, da {tite wihove interese i da ne podle`u strana~kim podelama. Voditeq: Jedno od pitawa u toku predstavqawa va{e stranke, odnosno va{ih poslani~kih kandidata, bilo je: kako vidite privatizaciju zdravstva? Dr [e{eq: Ne mo`e se zdravstvo u potpunosti privatizovati i ne mo`e se ve}inski privatizovati. Sve moderne dr`ave imaju zdravstvo prevashodno pod dr`avnom kontrolom. I na{e zdravstvo }e ostati dr`avno, ali se mora omogu}iti dobra privatna inicijativa u zdravstvenoj sferi, pa ko voli, neka izvoli, ko `eli neku luksuzniju medicinsku uslugu – mo`e, ali treba sam da je plati. Zna~i, moramo omogu}iti privatnu op{tu lekarsku praksu i moramo svim specijalisti~kim slu`bama omogu}iti da budu i u privatnoj varijanti, s tim {to se odmah zna da je to tamo skupqe, da se to tamo pla}a na drugi na~in. Ono {to dr`ava mora da obezbedi, to je besplatna zdravstvena za{tita za sve ozbiqne, za sve opasne bolesti svim kategorijama stanovni{tva i besplatna zdravstvena za{tita za svu decu, bez obzira o kakvim je bolestima re~. Dr`ava tu treba isto na jedan pametan na~in da se pokrije. Ne mo`emo mi imati apsolutno besplatnu zdravstvenu za{titu, da bukvalno sve bude besplatno. Ako ne mo`emo sve imati besplatno, jer smo u takvoj materijalnoj krizi, onda moramo da vidimo {ta mora biti besplatno, a {ta bi se moglo pla}ati. Prvo, besplatno se moraju izvoditi sve operacije. Nema normalnog ~oveka koji }e se podvrgnuti nekoj hirur{koj intervenciji a da mu ona nije neophodna. ^ak mnogi qudi izbegavaju da idu na operaciju i kada je to neophodno, kada im od toga `ivot zavisi, pa neki i umru zbog toga {to nisu hteli da budu operisani. Imamo i takvih slu~ajeva. Zna~i, sve hirur{ke intervencije moraju biti besplatne. Kompletnu opremu za to mora dr`ava da obezbedi, bez obzira da li je neko u radnom odnosu ili nije. Zatim, postoje neke bolesti za koje se lekovi nikada ne zloupotrebqavaju. Recimo, ne postoji ~ovek koji }e gutati lekove protiv raka a da nije bolestan od raka, ili koji }e gutati lekove za srce, za krvne sudove, koji }e ubrizgavati insulin za {e}ernu bolest. To su lekovi koji izazivaju mnoge {tetne posledice. Niko ih ne uzima osim ako mu je krajwa nu`da. Ti lekovi moraju biti besplatni. Le~ewe u bolnicama tako|e mora biti besplatno. Nema tog ~oveka koji `eli da le`i u bolnici ako nije bolestan, ako nije ozbiqno bolestan. Bolnica je jedna vrsta zatvora. ^ovek jedva ~eka, onako instinktivno, jedva ~eka da iza|e iz bolnice. ^ak qudi potpisuju da iza|u ranije, pa makar to bilo i {tetno za wih. Zna~i, stacionirawe u bolni~kim ustanovama mora biti besplatno.
32

Postoji jedna kategorija lekova gde su ~este zloupotrebe. To su lekovi za bezazlenije bolesti i antibiotici. Kod nas je ogroman broj qudi navikao da se kquka antibioticima, ~ak i kada im nije ni{ta ili kada su bezna~ajno prehla|eni. Iako se za prehladu i ne propisuju antibiotici jer ni{ta ne poma`u, oni se kqukaju, sami sebi odre|uju doze i nabavqaju te lekove. To bi onda trebalo da se pla}a, da se pla}aju lekovi za neke bezazlenije bolesti. Daqe, prilikom dolaska kod lekara op{te prakse mo`e da se plati neki sitan iznos, neka je to 10 dinara. Ima mnogo qudi koji ~esto idu kod lekara, a nemaju potrebe da idu, pa da se to onda malo smawi. Mora se izjedna~iti pla}awe lekova u privatnim i dr`avnim apotekama. Ako je lek za neku od opasnih bolesti i ako se unapred zna da tu nije mogu}a zloupotreba, onda on mora biti besplatan i u jednoj i u drugoj apoteci. Ako je re~ o lekovima koji se mogu koristiti kao opojne droge, onda moraju svuda isto da se pla}aju. To je su{tina ovog na{eg pristupa. Dakle, kod nas nema demagogije, mi ne obe}avamo: evo, sada }emo svima dati besplatno, samo glasajte za nas. To nije mogu}e. Kada ve} nije mogu}e da svi imaju sve besplatno, onda moramo na najpametniji na~in da jasno razlu~imo {ta }e se pla}ati, {ta se ne}e pla}ati, kako bi se zaveo red u medicinskim ustanovama. Moramo uvesti princip da nijedan lekar ne mo`e istovremeno biti u radnom odnosu u dr`avnoj medicinskoj ustanovi i obavqati privatnu lekarsku praksu. To etika ne dozvoqava. Ne mo`e da se toleri{e, recimo, da do|e neki pacijent kod lekara u dr`avnu medicinsku ustanovu, lekar proceni da je dobrog imovnog stawa pa mu ka`e: ne vredi ti ovde ni{ta, nego do|i kod mene posle podne u privatnu ordinaciju. To ne ide, to ne mo`e da se trpi. Dakle, moramo liberalizovati uslove: svakom lekaru koji `eli da obavqa privatnu lekarsku praksu treba to omogu}iti bez neke velike papirologije, bez nekih velikih ograni~ewa, bez velikih taksi, pla}awa poreza dr`avi. To poboq{ava ponudu u zdravstvenoj sferi. Me|utim, nemogu}e je da neko radi i u dr`avnoj i u privatnoj medicinskoj ustanovi. Voditeq: Imamo ponovo gledaoca na liniji. Dobar dan. Gledalac: Dobar dan. Ovde Petar Petrovi} iz Zaje~ara, ja bih `eleo da postavim par pitawa gospodinu [e{equ. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Ja sam odskora u zemqi. Za sada je gospodin [e{eq stekao moje simpatije, naro~ito wegovo dr`awe prema ovom re`imu, po{to sam ja protiv ovog re`ima. Me|utim, kom{ije, pripadnici drugih politi~kih partija, meni stalno nabijaju na nos da je on nekada glasao za TV taksu i za taksu za izlazak iz zemqe. Sada meni to nije jasno. Prvo, da li je to istina da je on glasao za to, a drugo, ako je glasao, za{to je to uradio. Ni{ta vi{e. Dr [e{eq: Nisam ja li~no glasao, ali su glasali poslanici Srpske radikalne stranke za naplatu takse za televiziju kroz ra~un za elektri~nu energiju. Taksa za televiziju kod nas postoji od kada postoji televizija, uvek se pla}ala taksa za dr`avnu televiziju, s tim {to je inkasant i{ao
33

od vrata do vrata pa napla}ivao, pa nekada morao vi{e puta da navrati dok na|e vlasnika stana, vlasnika ku}e da naplati taksu. Sada je ta naplata pojednostavqena. To je jedan dobar na~in naplate. Vezuje se uz ra~un za struju i automatski se pla}a kada se pla}a struja. [ta je ovde problem? Ovde je problem {to je preveliki iznos takse jer je u me|uvremenu Vlada vi{e puta do neba dizala cenu struje i cenu takse. Ono {to bismo mi uradili, to je da bismo bitno smawili visinu te takse. A na~in naplate je dobar. Svuda, skoro svuda u Evropi se pla}a taksa na dr`avnu televiziju. S wom se sti~e pravo na gledawe dr`avne televizije. Da li }ete vi zaista da gledate ili ne}ete, to je va{a stvar. A {to se ti~e takse za izlazak iz zemqe, mi nismo glasali. Mi smo imali jednu dobru ideju – da se uvede taksa prilikom izlaska, a da za uzvrat dr`ava omogu}ava, recimo, uvoz robe do 1.000 maraka vrednosti bez pla}awa carine, jer kada pla}ate taksu, dr`ava vam uvek daje neku protivuslugu za tu taksu. Kada pla}ate taksu za televiziju, vi imate mogu}nost da gledate dr`avnu televiziju. Kada pla}ate administrativnu taksu, dr`avni organi urade ne{to za vas. Kada pla}ate sudsku taksu, sudski organi ne{to urade za vas. Kada pla}ate taksu prilikom izlaska iz zemqe, bilo bi normalno da dr`ava ne{to uradi za vas za tu taksu. Racionalno re{ewe bi bilo da se pojednostave carinska kontrola, carinski pregledi, naplata carinskih da`bina. Kada neko nosi u koferu neke krpice, da se ka`e: e, to je do 1.000 maraka, prolazi. Nema tehni~ke robe, nema one skupqe tehni~ke robe itd. Dakle, do 1.000 maraka da se ve`e za naplatu te takse prilikom izlaska iz zemqe. To bi bilo racionalno re{ewe. Me|utim, ovde nije Skup{tina izglasala zakon o tim taksama, nego je Vlada uredbom donela odluku jo{ negde, mislim, 1994. godine i propisala samo da se pla}a taksa. Ni{ta za uzvrat ne daje na osnovu te takse, to je problem. Ina~e, ako vam neki obe}avaju dr`avu bez taksi i poreza, onda vas poku{avaju dovesti u zabludu. Znate, dr`ava negde mora da izmiri novac koji joj je potreban za buyet. Ono {to radi pametna dr`ava, {to bi radila radikalska vlast, to je da bismo smawivali poresku stopu i iznos taksi. Tako bismo pove}avali broj poreskih obveznika. A sada{wi re`im neprekidno di`e poresku stopu, a smawuje broj poreskih obveznika. Gu{i pre svega privatnu inicijativu. E, to je ta osnovna, principijelna razlika izme|u nas radikala i levog bloka. Konkurenti iz drugih opozicionih stranaka se u te stvari ne razumeju. Oni samo obe}avaju neke milijarde dolara, neka brda para koja negde ~ekaju kada oni do|u na vlast. Voditeq: Da ~ujemo jo{ jedno pitawe. Dobar dan, izvolite. Da li imamo nekog na vezi? Ne{to je izgleda puklo u na{im telefonskim linijama. Poqoprivreda je bitan faktor na{e ekonomije u Srbiji, Jugoslaviji, pogotovo u Timo~koj Krajini gde je i te kako va`an ~inilac ukupnog dru{tvenog proizvoda. Kako tu vidite budu}nost s obzirom na sve neda}e koje je poqoprivreda u proteklom periodu pre`ivela? Dr [e{eq: Samo da dr`ava si|e sa grba~e seqaku, samo je to potrebno. Na{ je osnovni problem {to je dr`ava monopolizovala otkup poqo34

privrednih proizvoda, monopolizovala izvoz poqoprivrednih proizvoda, monopolizovala uvoz ve{ta~kog |ubriva i {to dr`ava ni te svoje monopolske obaveze ne izvr{ava na vreme. Dr`ava treba seqaku da propi{e umeren porez, porez koji se mo`e bez nekih posebnih problema redovno pla}ati, da ga pusti da s mirom proizvodi i da sam prodaje svoje proizvode. [ta to zna~i? To zna~i, prvo, da ne sme postojati nikakav monopol nad otkupom strate{kih poqoprivrednih proizvoda, kao {to sada postoji. P{enica, kukuruz, soja, suncokret, {e}erna repa, meso, mleko itd., to ne mo`e da otkupquje niko kome dr`ava ne da dozvolu i ne mo`e da izvozi ako ne dobije dozvolu. Onda dolazimo do sistema izvozno-uvoznih kontingenata, sistema dozvola i to je veliki izvor korupcije. Mi smo toliko bogata poqoprivredna zemqa da mo`emo komotno pustiti slobodan izvoz poqoprivrednih proizvoda, a da nikada ne budemo u nesta{ici. Dr`ava u svojim rezervama treba da ima odre|enu koli~inu strate{kih poqoprivrednih proizvoda i ni{ta vi{e, sve ostalo da prepusti slobodnoj trgovini. Ja sam ~esto koristio taj primer za maline. Kada su maline bile na sistemu slobodnog otkupa i izvoza, cena im je bila 3,5 marke. ^im se dr`ava ume{ala i zavela monopol, cena je pala. To je konkretan primer. Drugo, moramo osloboditi uvoz ve{ta~kog |ubriva. Ve{ta~ko |ubrivo ne mo`e da se zloupotrebi. ^emu onda kontingenti, ~emu dozvole, ~emu carine? Ve{ta~ko |ubrivo ode sve na wive, mo`da }e neko u saksiju za cve}e da stavi {aku |ubriva i to je sve. Zna~i, nema gde da se zloupotrebi. Za{to ga onda ograni~avati? Ako neko previ{e uveze, to je wegov problem, mora}e da ga prodaje u bescewe da ga se otarasi, je li tako? A {to bismo mi ulazili u wegov rizik, neka on proceni treba li mnogo ili malo da uveze. Onda bismo imali veoma jeftinu hranu. Sada je kod nas ve{ta~ko |ubrivo ~etiri puta skupqe nego u Zapadnoj Evropi i zato nam proizvodwa hrane nije jeftina. Kada bismo imali jeftino |ubrivo, hrana bi bila mnogo, mnogo jeftinija to bi bitno uticalo na `ivotni standard. To bi stvaralo velike vi{kove i to bi pove}alo na{u ponudu na svetskim tr`i{tima. Voditeq: Izgleda da su veze proradile. Da ~ujemo na{eg gledaoca. Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Dragan iz Zaje~ara. Samo bih hteo da pozdravim dr [e{eqa, i da objektivno konstatujem – ne znam koliko je dobar, ali znam koliko su ostali lo{i i zato mislim da se pojavio u pravo vreme na pravom mestu i da je to jedina alternativa. @elim mu sve najboqe na izborima. Dr [e{eq: Hvala na lepim `eqama. Gledalac: Znate {ta, doktore, prakti~no ne znam koliko ste dobri, ali znam koliko su ostali lo{i. Kada se sve sabere, nema druge alternative osim va{e. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je svesna politi~ke situacije u kojoj se Srbija nalazi, za razliku od na{e konkurencije. Na{e je da
35

napadamo konkurenciju i ne treba niko da se quti. Ne mo`emo mi da hvalimo konkurenciju. Mi imamo dve ozbiqne konkurentske snage: levi blok i Srpski pokret obnove, svi ostali su bezna~ajni. Svi ostali samo mute vodu, ni{ta vi{e. Mi smo superiorni u odnosu na na{u konkurenciju pre svega u ekonomskom i socijalnom programu. Ono {to je ekonomski program levog bloka i socijalista, to mi ve} pro`ivqavamo, to je ova na{a sudbina, jer da su oni znali boqe, to boqe bi primenili. Srpski pokret obnove i nema nikakvog ekonomskog programa, ne razumeju se u ekonomiju i socijalna pitawa i zato pri~aju o stvarima koje nemaju veze sa ovim izborima. Oni vode raspravu o spoqnoj politici, a to je nadle`nost savezne dr`ave. Vode raspravu o monarhiji, u to niko ozbiqan ne ulazi. A ono na ~emu mi insistiramo i {to `elimo da raspravqamo sa svojom konkurencijom, to su ekonomska i socijalna pitawa, pre svega borba protiv kriminala, zdravstvo i {kolstvo. Me|utim, nisu nam, na`alost, omogu}ili u predizbornoj kampawi da imamo direktna su~eqavawa predsedni~kih kandidata. Mislim da bi to bilo za gra|ane najinteresantnije, da sednemo Lili}, Dra{kovi} i ja i da raspravimo i na{u programsku orijentaciju i na{e politi~ke koncepcije, i na{e vizije budu}nosti. Voditeq: Osim ekonomskih i socijalnih pitawa, verovatno da }e bira~e opredeliti i stav budu}eg predsednika Republike, ako budete izabrani, o teritorijalnom ustrojstvu Republike, o odnosu Republike, odnosno wenom polo`aju u okviru Federacije u odnosu sa drugom konstitutivnom jedinicom Crnom Gorom. To je trenutno veoma aktuelno pitawe. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je za jedinstvenu, unitarnu i centralizovanu srpsku dr`avu. Mi smo za ukidawe federalnih jedinica, a pogotovo za ukidawe pokrajina. Srpski narod je jedinstven narod, mi ne dovodimo u pitawe prava nacionalnih mawina, ali `elimo da imamo jedinstvenu, unitarnu dr`avu. Mislim da }emo se izboriti. Naravno, da bismo to ostvarili, morali bi da osvojimo vlast i na saveznom nivou, ali ako uspemo sada na republi~kom nivou, slede}a stepenica je opet na{a, u to sam ube|en. Ako budemo uspe{ni u re{avawu ekonomskih i socijalnih problema, ako uni{timo kriminal i mafiju, ako ozdravimo zdravstvo i {kolstvo, onda }e nam narod sigurno ukazati poverewe da vodimo i dr`avnu vlast na saveznom nivou. Voditeq: Ponovo imamo gledaoca, dobar dan, izvolite, slu{amo vas. Gledalac: Dobar dan. Ovde Boban Mihajlovi}. Kakav je stav dr [e{eqa prema ekstremnoj desnici, da li on sebe smatra ekstremnim desni~arem? Kakav je wegov stav prema ekstremno desni~arskom bloku koji je, ~itali smo iz novina, stvoren u Beogradu od Srpskog pokreta otpora sa Kosova, Srpske narodne obnove Mirka Jovi}a i nekih desni~arskih stranaka. Zna~i, wegov stav prema tim strankama, da li dolazi u obzir neka koalicija? Drugo pitawe, stav dr [e{eqa prema navija~ima. @elim da podsetim, dr Vojislav [e{eq ima dobru memoriju, mislim da dobro pamti da su prvi navija~i Zvezde i wihov vo|a Neboj{a \or|evi} pristupili Srpskom ~etni~kom pokretu 1991. godine. Intervju sa wime je iza{ao u drugom broju novina Srpskog ~etni~kog pokreta...
36

Dr [e{eq: “Velike Srbije”. Gledalac: A zatim u slede}em broju je pristupio i vo|a Grobara, mislim da je tada bio ^egi. Dr [e{eq: ^ume. Gledalac: Prema tome, interesuje me stav dr [e{eqa prema navija~ima, jer oni su tada bili jedina snaga i jedino se tada na stadionima mogao izraziti taj stav Srpskog pokreta otpora prema komunizmu i prema bilo ~emu. Bilo je par incidenata sa policijom zbog no{ewa ~etni~kih zastava u Beogradu, Zrewaninu. ^ak je i direktor Crvene zvezde Cvetkovi} u jednom ~asopisu izjavio da je [e{eq kriv za sve. Dr [e{eq: Ja sam navikao na takve optu`be, ali to me nikada nije mnogo qutilo ni sekiralo. Vidite, ja sam ve} negde na po~etku emisije rekao da postoje tri ozbiqne politi~ke snage i me|u wima se vodi ova politi~ka borba. Te male, bezna~ajne politi~ke partije zaista nisu vredne nekog ozbiqnog razgovora. One nemaju nikakvih {ansi, one nikada nisu uspevale da osvoje nijedan poslani~ki mandat, narod, jednostavno, za wih ne}e da glasa. Srpska radikalna stranka je stranka umerene desnice zbog toga {to smo iskqu~ivo za miroqubiva sredstva politi~ke borbe; {to smo iskreno orijentisani ka razvoju demokratije i demokratskih institucija; {to smo protiv me{awa stranaka u crkvene stvari i protiv me{awa crkve u strana~ku politiku; {to smo za republiku a ne za monarhiju. Sve ono {to je suprotno od toga vodi u ekstremnu desnicu. Oni koji izazivaju nasiqe u politi~koj borbi, oni su ekstremna desnica ili ekstremna levica. Oni koji su protiv funkcionisawa demokratskih isntitucija i koji nemaju unutarstrana~ke demokratije, oni su ekstremna desnica. Oni koji me{aju crkvu i manipuli{u crkvom u strana~ke svrhe, oni su ekstremna desnica. Oni koji su za monarhiju, oni su ekstremna desnica, nisu, dakle, demokrate po svojoj osnovnoj vokaciji. [to se ti~e navija~a, ta~no je to, 1990. godine nama su kolektivno pristupili i Delije i Grobari. [uca je bio ~lan na{e stranke, dodu{e, on je posle pre{ao kod Arkana. A ^ume je i danas ~lan na{e stranke. ^ume je vo|a Grobara u Beogradu, glavni vo|a Grobara. Me|utim, to su bili uslovi iz 1990. godine, mi smo tada bili zabrawena stranka, to je bio na{ na~in opstanka na politi~koj sceni. Imali smo mnogo mladih qudi, imamo i danas, mladi qudi su uglavnom za Srpsku radikalnu stranku, ali do{lo je do izvesnog strana~kog sazrevawa i to sazrevawe nas je dovelo u situaciju da smo stranka koja nikada ne zloupotrebqava sport i sportske manifestacije za strana~ke svrhe. Mi smatramo da politiku ne treba uvoditi na stadione, pogotovo ne strana~ku politiku. Na stadionima deluju navija~i, oni navijaju za svoje klubove, to sve treba do izvesne mere da bude izra`eno. Mi smo protiv sukoba i tu~a me|u navija~ima. Ali ko }e `e{}e navijati, ko }e grlatije, ko }e efikasnije, to treba oni sami da se nadme}u. Ne treba tu stranke da se me{aju i mi se ne me{amo. I vi mo`ete videti – od kada smo postali parlamentarna stranka ~elnici srpskih radikala uglavnom ne idu na te velike utakmice, ne idu tamo gde bi bili prepoznati kao neki istaknuti politi~ari. Mi iz37

begavamo bilo kakvu zloupotrebu sporta u strana~ke svrhe. Ali svi oni navija~i koji su se tada kod nas u~lanili, uglavnom su ostali na{i ~lanovi, oni obavqaju strana~ke du`nosti. Oni su strana~ki aktivisti, ali na stadion idu van neke strana~ke aktivnosti i bez strana~kih obele`ja. Na stadion idu kao navija~i. Mislim da bi taj primer srpskih radikala trebalo da slede i sve druge politi~ke partije. Voditeq: Rekli ste da crkva ne treba da se me{a u politiku, niti crkvu treba me{ati u politiku. Me|utim, svedoci smo da neretko vi|amo qude u mantijama na raznim predizbornim skupovima. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Nisam ja protiv toga da sve{tenici u mantijama do|u na predizborne skupove, sve{tenici treba da idu uvek tamo gde ide i na{ narod. Zna~i, treba da do|u, treba malo da pro|u kroz razne politi~ke skupove, pogotovo ako su pozvani, ali ne smeju sve{tenici da se organizuju u politi~ke stranke, da se u~lawuju i ne smeju da vode strana~ku politiku jer onda dele narod. Sve{tenici treba da ujediwuju narod, da produhovquju narod, dakle, da unose tu bitnu duhovnu dimenziju, da rade na narodnom jedinstvu, a ne da u~estvuju u strana~kim deobama. Na`alost, ima i sve{tenika koji su u~laweni u politi~ke partije, koji su funkcioneri politi~kih partija i koji direktno rade na deobi naroda. Ja sam ju~e bio u Vaqevu, tamo sam `estoko napao tu grupu sve{tenika [aba~ko-vaqevske eparhije koja se narodu pred izbore obratila sa konkretnim zahtevom da se za jednu jasno odre|enu politi~ku partiju glasa. [ta to zna~i? Kako onda oni mogu da odu me|u svoje vernike koji glasaju za druge politi~ke partije? Oni su sada stra{nu {tetu naneli Srpskoj pravoslavnoj crkvi. I takvim sve{tenicima ne sme biti mesta pod crkvenim krovom, takvi ne zaslu`uju da nose sve{teni~ku ode`du. Sve{tenik treba da bude patriota, treba da radi na narodnom jedinstvu, ~ak kada do|e do nekih `e{}ih politi~kih sukoba u narodu da radi na smirivawu, na kanalisawu, a ne da bude ostra{}eni strana~ki politi~ar. Onda najve}u {tetu crkvi nanose. Voditeq: Imamo gledaoca na telefonskoj liniji. Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Neki va{i protivnici, protivkandidati hvale se brojem objavqenih kwiga, koliko ste vi objavili i koji su naslovi va{ih kwiga? Drugo, da nam ka`ete temu va{eg doktorskog rada na kom ste doktorirali kao najmla|i doktor nauka? Dr [e{eq: Tema moje doktorske disertacije je bila “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”. Doktorsku disertaciju sam odbranio 26. novembra 1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Objavio sam ve}i broj kwiga, 12 kwiga nau~nog karaktera, a ostalo su kwige politi~kih intervjua, politi~ke sadr`ine, zbirke ~lanaka itd., ukupno oko 56 kwiga. Voditeq: Bogato izdava{tvo. Dr [e{eq: Jeste, objavio sam iz kampawe 1993. godine 10 kwiga raznih intervjua, gostovawa po radio i televizijskim stanicama, intervjua u novinama itd., dakle, kompletnu tu politi~ku aktivnost. Ukazala nam se prilika, imali smo neke sponzore, do{li smo jeftino do {tamparskog papi38

ra, pa smo to kao propagandni materijal unutar stranke {tampali; nekoliko kwiga Tomislava Nikoli}a, Maje Gojkovi} i nekih drugih strana~kih ~elnika. Voditeq: Doktorirali ste sa koliko godina? Dr [e{eq: Imao sam 25 godina kada sam postao doktor nauka. Voditeq: Na liniji imamo jo{ jednog gledaoca. Dobar dan, izvolite, slu{amo vas. Gledalac: Dobar dan. Ovde Dragan iz Zaje~ara. Prvo bih hteo da pozdravim dr Vojislava [e{eqa i da mu ka`em da nikada nije imao vi{e pristalica nego sada, pogotovo u Zaje~aru i okolini. Mi boqe znamo me|usobno, nego verovatno dr [e{eq. U slu~aju da dobije, a mislim da ho}e, da li bi nastavio da obilazi krajeve kao {to je Timo~ka Krajina? I jo{ jedna sugestija, mislim da sada u Zaje~aru nemate adekvatne qude koji vode Srpsku radikalnu stranku u Zaje~aru. Dr [e{eq: [ta je bilo sa vezom? Voditeq: Halo. Gledalac: Mislim da sada u Zaje~aru nemamo adekvatne qude koji predstavqaju Srpsku radikalnu stranku, a to }e verovatno dr [e{eq kasnije da vidi. I hteo bih da mi on objasni da li misli isto kao ja ili ne, i ako ne, za{to? Hvala lepo, prijatno. Dr [e{eq: Ako pobedim na ovim izborima i postanem predsednik Republike, ja }u uvesti novi stil rada i putova}u neprekidno. Svaki vikend }u gledati da provedem negde u unutra{wosti Srbije. Zatim, bi}u otvoren za novinare, za politi~ke protivnike. Najmawe jednom mese~no }u izazivati opozicione lidere, pozivati na televizijske dvoboje, odnosno na televizijska su~eqavawa. Kada me prvi put argumentima pobede, ja }u sam podneti ostavku na predsedni~ku funkciju, ako se desi tako ne{to, u {ta sada ne verujem. Drugo, u Zaje~aru smo imali jednu malu krizu u Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke, ja sam veoma zadovoqan na~inom na koji je ta kriza prevazi|ena. Imamo vredne, ~asne, po{tene qude, veoma, veoma mlade qude koji su u proteklih godinu dana mnogo radili na terenu. Protekle godine jedan poslani~ki mandat smo u timo~koj izbornoj jedinici izgubili za svega nekoliko stotina glasova. Bilo je tu malo neozbiqnosti u predizbornom nastupu, u organizacionim pripremama za izbore i zbog toga je do{lo do izvesnih kadrovskih promena. Sada smo mnogo boqe organizovani, sada bukvalno imamo u svim mesnim zajednicama svoje mesne odbore, u svim selima. Sada }emo da pokrijemo sva bira~ka mesta svojim kontrolorima. Re`im nam tu pomalo izaziva zabunu lansiraju}i neke la`ne radikalne stranke. To su radili i pro{li put. Tom zabunom su nam nekoliko hiqada glasova i uskratili. Me|utim, ovog puta ta zabuna u narodu ne}e da upali, pre svega zato {to je narod prepoznao o ~emu se radi, razlika je veoma jasna. Ti koji se nazivaju pa{i}evcima, a direktno rade za levi~arski blok, ne mogu da pro|u u narodu. Sa druge strane, ovog puta imamo povoqnu okolnost da zabluda bude mawe – na svim glasa~kim listi}ima Srpska radikalna stranka je na prvom mestu.
39

Voditeq: Da li su izborni uslovi sada povoqni za u~esnike u izborima? Dr [e{eq: Mnogo su povoqniji nego pro{le godine. Pro{le godine nije bilo teorijskih {ansi ni na va{u televiziju da do|emo, ni na radio, nigde. Voditeq: Samo da ka`em da ste vi ovde drugi put za godinu dana. Dr [e{eq: Jeste, ove godine situacija je druga~ija. Nismo jo{ potpuno zadovoqni, ali ovo je ve} mnogo boqe. Pro{le godine sam ja bukvalno i{ao i u Timo~koj Krajini od sela do sela, dr`ao tribine. Dok nismo s nogu popadali, dr`ali smo te tribine, oko 300 tribina sam samo ja odr`ao. Moji saradnici nekada sa mnom, a nekada nezavisno od mene jo{ toliko. Bukvalno smo i{li od sela do sela. Mnoga sela smo i u timo~kom regionu obi{li. Ovog puta su mediji ipak mnogo, mnogo otvoreniji i mi imamo {ansu da kampawu provedemo kroz medije. Voditeq: Pomenuli ste ako pobedite na republi~kom, onda treba i na saveznom nivou da biste ukupan svoj ciq, odnosno plan sproveli. Ve} ste na jednom op{tinskom nivou pobedili. Koliko vam ta iskustva mogu pomo}i da... Dr [e{eq: Veoma mnogo. [ta smo mi dokazali na primeru Zemunske op{tine? Dokazali smo neke bitne stvari. Prvo, dokazali smo da je mogu}a uspe{na borba protiv korupcije, suzbili smo korupciju. Pokazali smo da je mogu}e zavesti red u dr`avnim organima uprave. Zaveli smo red i disciplinu. Dokazali smo da u Srbiji ima jo{ dosta unutra{wih snaga i potencijala koji se mogu staviti u funkciju i doneti zaradu, doneti profit. Na{li smo ~itav niz zgrada koje su do sada bile neiskori{}ene, sve ih stavili u funkciju. Sada zaposleni u Op{tini Zemun imaju najve}e plate u Srbiji. Zatim, i{li smo na podsticawe privrede kroz jeftinu dodelu op{tinskih placeva, vi{e od 5.000 placeva. Qudi sada zidaju ku}e, tro{e gra|evinski materijal, tro{e raznu opremu, zapo{qavaju radnike, neko regularno, neko neregularno, neko na crno, neko ovako, neko onako, ali radi se. Zemun se zida, gradi se. Dokazali smo, dakle, na tom zemunskom primeru da u celoj Srbiji jo{ ima potencijala koje neko pametan i sposoban mo`e da stavi u funkciju, da donose zaradu, da qudi zara|uju hleb, da hrane svoju decu. To je ono vrhunsko {to smo postigli u Zemunu. Voditeq: Svako iskustvo je dobrodo{lo. Da ~ujemo novog gledaoca koji `eli da postavi pitawe gospodinu [e{equ. Izvolite, slu{amo vas. Gledalac: Dobar dan. Hteo sam da pitam {ta dr [e{eq misli za ova vozila uvezena iz inostranstva koja su registrovana na Beli Manastir? Qudi nisu imali novac da to prevedu po ovoj velikoj taksi koju su ovi na vlasti odredili. Da li je to realna cena, recimo, za vozilo 20 godina starosti cena je 3.000 maraka. Ako postane predsednik, da li on misli tako daqe i da bude ili }e se ta cena sniziti za ove koji to nisu mogli da prenesu do sada? Dr [e{eq: Mislim da je to veoma lo{ potez sada{weg levi~arskog re`ima. Za{to? Ti qudi su ta kola nabavqali u uslovima kada je to bilo mogu}e, dr`ava je bila u raspadu. Drugi uslovi uvoza su postojali u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Tamo je bilo mogu}e uvesti
40

polovne automobile, ovde nije, qudi su vozili sa tim registarskim tablicama. Sada se ide na sre|ivawe stawa. Kroz taj proces sre|ivawa stawa pametna vlast bi legalizovala postoje}e, uz neke pristojne takse, 100–300 dinara u vrh glave da se to legalizuje. Prvo, ko je kupovao te automobile? Uglavnom qudi koji nemaju mnogo novca. Jer onaj ko ima mnogo novca, ne}e da kupuje polovno, kupuje luksuzno, besno ne{to, pla}a carinu, pla}a porez, sve pla}a. Ovde su qudi pribavqali ipak kola ~iji daqi `ivotni vek jo{ nije isuvi{e veliki, 10–15 godina star automobil, nekada i 20 godina. Zna~i, ne mo`e se ni pod uslovima obnovqene industrije neka naro~ita {teta privredi naneti, jer dok na{a industrija stane na noge, dok po~ne da deluje, dok po~ne da pokazuje prve znake da joj smeta uvoz polovnih automobila ili polovne robe uop{te pro}i }e jo{ dosta godina. Do tada }e se sve ovo amortizovati i rashodovati. Qudima bi onda, jednostavno, trebalo pokazati dobru voqu, pa re}i; evo legalizacije sada po povoqnim uslovima, ali od tada do tada, vi{e ne mo`e, a ne qudima odrediti da pla}aju neke velike iznose i ako nemaju para, oduzimati im kola. To je besmisleno. To je onda kao da neko namerno nervira i provocira qude, iritira, stvara im mr`wu prema dr`avi, stvara im neko nespokojstvo, povre|uje im li~nost. Ne razumem taj potez ni sa aspekta interesa levi~arske vlasti, socijalisti~ke vlasti. Voditeq: Imamo novog gledaoca na telefonskoj liniji, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Gospodine [e{equ, mi u na{oj mesnoj biblioteci imamo sve 52 Kardeqeve kwige, interesuje me gde bismo mogli da nabavimo va{ih 56? Dr [e{eq: Kada pro~itate sve te Kardeqeve kwige, onda do|ite kod mene, ja }u vam dati mojih 56. Voditeq: ^uli smo pitawe, ~uli smo odgovor, da se vratimo na{em razgovoru. Imamo novog gledaoca na liniji, dobar dan. Na`alost, veza je pukla. Lepo pitawe. Dr [e{eq: Da, i lep odgovor. Voditeq: Da, i lep odgovor. Da se vratimo ekonomskom i socijalnom programu. Mnogo je bilo re~i o reorganizaciji u {kolstvu, zdravstvu. Otvaraju se novi fakulteti, kako tu vidite nove {kole? Dr [e{eq: Mi u {kolstvu moramo {to pre... Voditeq: Oprostite, mnoga sela i neki zabiti tereni su bez osnovnih {kola. Dr [e{eq: Mi za du`e vreme ne}emo mo}i otvarati mnogo novih {kola, pogotovo ne fakulteta. Znate, oni koji to obe}avaju, oni nemaju pojma o ekonomiji. Pod sada{wim uslovima to nije mogu}e. Ima jo{ dosta mesta gde bi trebalo otvarati osnovne {kole i tu }e morati da se pravi lista prioriteta. Ali ono {to je bitno, moramo srediti stawe u {kolstvu po nekim principima. Osnovno {kolstvo mora biti svima dostupno i besplatno. Taj princip niko ne sme da dira. Me|utim, ako neko pored ovih dr`avnih osnovnih `eli da formira privatne {kole, neka ih formira i neka napla}uje koliko `eli {kolarinu. Ako neko ima mnogo para pa `eli da plati ne{to specijalno za svoju decu, neka plati, dr`ava je tu
41

da naplati porez. Tako isto kada je re~ o sredwim {kolama. Sredwe {kolovawe mora biti besplatno, ali pored dr`avnih {kola mogu postojati i privatne. [to bismo to onemogu}avali? Ovaj re`im gre{i {to to spre~ava. Mi bismo [iptarima pustili da formiraju kakvu god `ele privatnu {kolu. Ne}ete u dr`avne {kole? Hvala vam {to ne}ete, mi odmah pravimo u{tedu na tome {to vi ne}ete. Formirajte privatnu {kolu, dajte svojoj deci kakve god ho}ete diplome, a vi onda razmi{qajte mogu li va{a deca sutradan na tr`i{tu rada ne{to da urade sa tim diplomama. Dakle, postoje vrlo jednostavna re{ewa. [ta je bitno? Bitno je da ukinemo ove klasifikacione ispite, prijemne ispite. Svim maturantima osnovnih {kola koji zavr{e sa odli~nim uspehom mora se omogu}iti da sami biraju u koju }e se sredwu {kolu upisati direktno, bez ikakvih ispita. [ta zna~i to, ako on ima svedo~anstvo o zavr{enoj osnovnoj {koli, sada pola`e posebno neki ispit. Zna~i, baca se pod noge sve ono {to je ranije sticao i {to je dokazivao. Mo`da je do{ao nervozan, mo`da je do{ao pod tremom, mo`da je ne{to bole{qiv tog dana i kako se poka`e tog dana, tako mu je. Ne mo`e tako, to nijedan pedagog ne mo`e da prihvati, niko ko se u edukativnu sferu iole razume. Drugo, koji god maturant sredwu {kolu zavr{i odli~nim uspehom, treba da mu se omogu}i da se upi{e na bilo koji fakultet. A onima koji su zavr{ili vrlodobrim i dobrim uspehom treba da se omogu}i da se upi{u tamo gde preostane mesta nakon upisa odli~nih. Taj princip treba da se uvede. Daqe, na prvoj godini svih fakulteta da se pove}a broj ispita, da to budu fundamentalni teorijski predmeti, predmeti koji ne zahtevaju laboratorijski rad, eksperimente, predmeti koji se iz kwiga mogu savladati, ali ko ne polo`i sve ispite iz prve godine u odre|enom roku, da onda mora sam da pla}a studije ako `eli da nastavi da studira. To je, dakle, to zavo|ewe reda na univerzitetu. Dr`ava mora dobrim studentima, dobrim |acima da dâ besplatne uslove da {to pre zavr{e fakultet, a one koji nisu dobri, koji nisu uspe{ni, treba da destimuli{e. Ako `ele i daqe da nastave, 10 godina da studiraju, neka plate. Znate, u krizi nam je i {kolstvo jer ga je zahvatila korupcija. Mi moramo uni{titi korupciju tako {to }emo zavesti red. Da bismo zaveli red, moramo ono {to dr`ava mo`e da izdvoji da {to pametnije koncentri{emo. Ne mo`emo mi sada obe}avati: e, sada }emo dati ogromne pare za {kolstvo. Gde su te pare? Voditeq: Vezano za to je i pitawe talenata. Da li treba izdvajati u startu i usmeravati talente u posebne {kole? Dr [e{eq: Ne treba talente izdvajati u posebne {kole, to je pogre{no, ali treba voditi brigu o talentima, podsticati ih i davati im dopunske mogu}nosti za pro{irivawe wihovog obrazovnog nivoa. I treba dr`ava dobre talente da nagra|uje stipendijama, stipendijama od kojih mo`e da se `ivi. Voditeq: Tako bi ih mogla zadr`ati i posle zavr{etka da ne odlaze u inostranstvo. Dr [e{eq: Ne mo`e ih zadr`ati dok se ne popravi stawe u ekonomiji. Besmisleno je administrativnim merama zadr`avati stru~wake. Samo ozdravqewem ekonomije stru~waci se mogu zadr`ati, i privu}i oni koji su oti{li da se vrate.
42

Voditeq: Imamo jo{ jednog gledaoca na telefonskoj liniji. Dobar dan, izvolite. Izgubio se na{ gledalac. Ostalo je jo{ tri minuta vremena predvi|enog za predstavqawe predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije dr Vojislava [e{eqa. Doktore [e{equ, imate pravo da iskoristite to vreme za poruku gledaocima ili da ka`ete ono {to vas ja nisam pitao, a vi ste `eleli da vas pitam. Dr [e{eq: Ovo je za relativno kra}e vreme moje drugo gostovawe na va{oj televiziji, ina~e predstavili su se i to sam malo pre propustio da pomenem, i predstavnici Srpske radikalne stranke Op{tinskog odbora Zaje~ara, Okru`nog odbora i kandidati sa na{e liste u ovoj izbornoj jedinici. Imali su jedno veoma dobro i efektno predstavqawe na va{oj televiziji, bar kako sam ja informisan, {to govori da imamo dobre qude, dobre kadrove u na{oj strana~koj strukturi, a i narod se upoznao sa su{tinom na{eg programa. Mi smo i ove godine na{ radikalski Program u 100 ta~aka {tampali u 400.000 primeraka kao specijalno izdawe “Velike Srbije”, podelili narodu, tako da u pogledu srpskih radikala nema nikakvih nedoumica, nema nikakvih nejasno}a. Ja pozivam sve gra|ane Zaje~ara, sve gra|ane timo~kog regiona da iza|u na izbore 21. septembra. Glasajte po svojoj savesti, po svom opredeqewu. Glasajte po svom ube|ewu da }e va{ glas doprineti br`em izlasku Srbije iz ekonomske krize i socijalne bede, da }e doprineti efikasnoj borbi protiv kriminala, ozdravqewu {kolstva, zdravstva i svih drugih dru{tvenih delatnosti. Ako svoj glas poverite Srpskoj radikalnoj stranci, ja vam garantujem da vas srpski radikali ne}e razo~arati. Voditeq: Hvala, gospodine [e{equ. Po{tovani gledaoci, bio je to dr Vojislav [e{eq, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije na izborima koji su raspisani za 21. septembar. Hvala na pa`wi i do vi|ewa.

III DVADESET PLATNIH RAZREDA ZA DR@AVNI SEKTOR
TV Bor, 16. septembar 1997. godine Voditeq: Dobar dan. U skladu sa sporazumom o predstavqawu poslani~kih kandidata i programa stranaka koje u~estvuju na predstoje}im izborima ve~eras se na programu Televizije “Bor” predstavqa Program Srpske radikalne stranke. U studiju je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i predsedni~ki kandidat. Dobar dan i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Ja odmah moram da uputim poziv na{im gledaocima da se od ovog trenutka mogu direktno ukqu~iti u program telefonom 35-435, jer je, izme|u ostalog, `eqa na{eg gosta da dâ {to vi{e odgovora na va{a pitawa.
43

Pri kraju je predizborna kampawa, ostalo je jo{ 2–3 dana, treba dosta toga jo{ uraditi, kako ste zadovoqni predizbornom kampawom? Dr [e{eq: Mi srpski radikali smo zadovoqni pre svega zato {to nikada nismo bili spremniji za izbore nego sada, {to nikada nismo vi{e radili u predizbornoj kampawi, {to nikada nismo imali boqu organizacionu strukturu stranke, {to nismo nikada izvr{ili boqu distribuciju propagandnog materijala, a i do{lo je do smawivawa medijske blokade opozicionih politi~kih stranaka. Ove godine su nam bile pristupa~ne radijske i televizijske stanice, neke vi{e, neke mawe, neke pod zaista te{kim okolnostima, ali, sve u svemu, imali smo mogu}nosti da se pojavqujemo u medijima, da zastupamo svoju politi~ku koncepciju, svoj politi~ki program i mislim da nema nijednog gra|anina Srbije koji ne zna koje su osnovne ta~ke Programa Srpske radikalne stranke, kakvi su na{i osnovni ciqevi, metodi delovawa, op{ta politi~ka koncepcija. Sada je na gra|anima da odlu~e. Mislim da oni koji idu sa preteranom kampawom gre{e, vi{e dosade narodu nego {to doprinesu sebi u pogledu broja prikupqenih glasova na izborima. Na narodu je da odlu~i. Kakva bude voqa naroda, mi }emo je po{tovati. Mi smo puni optimizma pred ove izbore i o~ekujemo pobedu. Voditeq: Kako bi Srpska radikalna stranka, odnosno kako biste vi re{ili problem u Beogradu, u pitawu je kompletna blokada saobra}aja. Dr [e{eq: Vidite, tu postoji dvostruka krivica: krivica socijalisti~kog re`ima i krivica gradske vlasti u Beogradu. Sada je saobra}aj blokirao Samostalni sindikat, to je dr`avni re`imski sindikat, ali pro{le godine pred izbore to isto je uradio Nezavisni sindikat pod kontrolom koalicije “Zajedno”. Se}ate se verovatno unezverenog Neboj{e ^ovi}a koji je tada bio predsednik Skup{tine grada, koji je obilazio depoe Gradskog saobra}ajnog preduze}a, pretio, sva|ao se sa radnicima, neki sindikalisti su bu{ili gume na autobusima, nema {ta nisu radili. Sada se to isto ponavqa, samo u drugoj verziji, drugi su izvo|a~i, ali su metodi podudarni. Mi smo protiv toga. Mi smo protiv svake zloupotrebe sindikalne borbe u strana~ke svrhe. Radnici imaju {ansu da se izbore za svoja prava kroz sindikalnu borbu samo ako ne dozvole me{awe politi~kih stranaka u sindikalnu borbu. A kod nas postoje u osnovi dve sindikalne organizacije: jedna je Samostalni sindikat, ona je pod kontrolom Socijalisti~ke partije i Jugoslovenske levice i postoje ti nezavisni sindikati koji su pod kontrolom nekih opozicionih stranaka i stranih obave{tajnih slu`bi. A radni~ke interese niko od wih kvalitetno ne {titi. Voditeq: Kada su ovakve prakti~ne posledice u pitawu, onda ispa{ta narod. Dr [e{eq: Onda je to veliki haos u Beogradu, onda qudi ne mogu da idu na posao, narod strada. Narod strada kada se zloupotrebqava sindikalna borba u strana~ke svrhe. Mi smo protiv toga kao {to smo pro{le godine optu`ivali koaliciju “Zajedno” koja je izazivala haos u Beogradu blokiraju}i gradski saobra}aj, sada osu|ujemo Samostalni sindikat koji o~igledno deluje kao transmisija Socijalisti~ke partije. Voditeq: To je jasno, dakle, protiv ~ega ste vi. A {ta biste vi konkretno preduzeli ju~e u Beogradu?
44

Dr [e{eq: Mi bismo sistemskim zakonskim merama te stvari doveli u sklad. Zaposleni u javnim preduze}ima imali bi status dr`avnih slu`benika i svi bi imali plate u okviru 20 platnih razreda: i zaposleni u dr`avnoj administraciji, zaposleni u zdravstvu, {kolstvu, u gradskom saobra}aju, u vodovodu i kanalizaciji, dakle, sve {to pripada javnom sektoru, sve {to ~ini javna preduze}a. Svaki zaposleni bi imao status pripadnika izvesnog platnog razreda na osnovu svoje stru~ne spreme i na osnovu radnog mesta na kome radi. Zaposleni istog platnog razreda u Gradskom vodovodu, u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, u bolnici, u {koli, u dr`avnoj upravi za isti, dakle, rad, za istu kvalifikaciju i za isti status u okviru te klasifikacione strukture imao bi istu platu. I svi bi u isto vreme primali plate. Ne bi se desilo da neki prime plate ranije, nekima vi{e kasni, nekima mawe, kod nekih plate mizerne. Te javne slu`be ne mogu delovati po principu profita. Ako mogu na principu profita, onda treba da idu u privatizaciju a ne da ostanu javne slu`be. Ako svi koji su zaposleni u dr`avnoj upravi, u javnom sektoru, imaju na isti na~in regulisana primawa i ako svi u istom trenutku primaju plate, onda nema razloga da se deo tih zaposlenih buni, da {trajkuje, da postavqa pitawa. Kako je svima, tako je i wima. To je jedini na~in da se sistematski re{i pitawe zaposlenih u dr`avnom sektoru. Voditeq: Evo, da primimo i prvi poziv, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Izvinite, televizor mi je u drugoj prostoriji pa vas ne ~ujem dobro. Gospodinu [e{equ `elim mnogo sre}e, i da ga pitam: da li znate za sukob koji su imali srpski radikali ovde u Boru i ovi iz Makedonije muslimani, Cigani? Pre jedno mesec dana upadali su u ku}e, milicija intervenisala. Znam sigurno da je u Boru, od kada se otcepila Makedonija, par hiqada qudi koji nemaju na{e paso{e, a imaju na{e stanove, ne idu u na{u vojsku, a primaju socijalno kao da su na{i gra|ani. [ta }ete vi, ako postanete predsednik, uraditi tim povodom? Toliko i hvala. Dr [e{eq: Ja prvi put ~ujem za taj sukob, ne znam da li ste vi ~uli? Voditeq: Nisam ~ula. Dr [e{eq: Srpski radikali sa Ciganima nikada nigde nisu imali nikakav sukob, pa me iznena|uje va{e pitawe. Prvo, mi imamo jedan veoma prijateqski odnos prema gra|anima ciganske ili romske nacionalnosti. Nije bitno koji termin koristimo ako ga nose ~asni i po{teni qudi. Svaki naziv je ispravan, uostalom, nema nikakve razlike, nikakva uvreda se po tom osnovu ne upu}uje. Mi smatramo da su Cigani ili Romi uvek bili prijateqski nakloweni srpskom narodu, nikada nisu dovodili u pitawe dr`avni suverenitet Srbije, nikada nisu sledili srpske neprijateqe niti se stavqali u wihovu slu`bu, a protiv srpskog naroda. To je na{ generalni stav prema Romima, dakle, prijateqski stav. Mi u zemunskoj op{tini ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da im pomognemo da im budu boqi uslovi `ivota. Sada su u toku veliki radovi na izgradwi vodovoda i kanalizacije u nasequ Ba~ki Ilovnik tzv. Ciganskim rupama.
45

Kada je re~ o gra|anima koji su strani dr`avqani, mi nemamo ni{ta protiv da oni `ive i na teritoriji na{e zemqe ukoliko su lojalni prema na{oj zemqi, ukoliko ne vode separatisti~ku politiku, ukoliko svojim pona{awem ne dovode u pitawe na{ pravni poredak. Mi nemamo ni{ta protiv dolaska stranaca, ali to treba da se reguli{e zakonom i treba zakonski propisi da se po{tuju, dakle, uz odre|ene dokumente, paso{e, uz odre|en reciprocitet u odnosima izme|u pojedinih dr`ava. Ali sam iznena|en pitawem, nikada nisam ~uo da su srpski radikali imali neki sukob sa Ciganima, nigde u Srbiji, nigde u srpskim zemqama. Jednostavno, mi imamo prijateqski nastup, ima i na{ih ~lanova romske nacionalnosti koji su dobri, vredni qudi. Voditeq: Malopre|a{we pitawe me je vi{e podstaklo da vas pitam i ovo; to je jedan od osnovnih ciqeva... Dr [e{eq: Hteo bih da mi iskreno ka`ete da li ste ikada ~uli za neki sukob radikala i Cigana? Voditeq: Ne, ja zaista nisam ~ula. Dr [e{eq: Ni ja nisam nigde ~uo, tako da me ba{ pitawe zaintrigiralo. Voditeq: Kada je re~ o osnovama nacionalnog programa, zna~i, tzv. Velika Srbija, vi dajete mogu}nost ujediwewa sa Makedonijom. Koji bi to princip bio? Dr [e{eq: Da. To ima u na{em programu. Mi `elimo da se Makedonija vrati u sastav zajedni~ke dr`ave, pod kojim uslovima, da se dogovorimo. Nemamo nameru da teramo nekoga ko misli da nije Srbin da se smatra Srbinom. Ja mislim da je biti Srbin toliko lepo da nema nikakve potrebe da se neko na silu tera da bude Srbin. Ali mi imamo velikog interesa da Makedonija bude u sastavu zajedni~ke dr`ave. Bilo to srpsko stanovni{tvo, ne bilo, ono je veoma srodno Srbima. Ako nismo isti, onda smo veoma, veoma sli~ni i bliski. Uostalom, imamo istu veroispovest, istu tradiciju, kulturu. Sa druge strane iz strate{kih razloga je veoma va`no da se sa~uva kontrola nad dolinom Vardara, zbog velike ekspanzije [iptara kojih ve} ima skoro 40 odsto u Makedoniji, koji su sve agresivniji, koji su sve odlu~niji da prepolove Makedoniju i da pola teritorije uzmu pod svoju kontrolu. Makedonija sa wima ima velikih problema. Mi smatramo da postoji veoma mala {ansa da Makedonija opstane kao nezavisna dr`ava i da je za wu najboqi na~in da re{i svoje egzistencijalne probleme da se vrati u sastav zajedni~ke dr`ave, a onda mo`emo kao odgovorni politi~ari da se dogovaramo, da pregovaramo u kom statusu. Voditeq: Izvolite. Ne{to se de{ava... Dr [e{eq: Sa vezama. Voditeq: Ili sa borskom po{tom ili sa na{im telefonom. Imamo li nekoga na vezi? Nemamo. Nedavno sam vas gledala, ne znam ta~no na kom programu u Beogradu, ~ini mi se na BK, ali nije bitno, vi ste gostovali u sli~noj emisiji, jedna gledateqka vas je pitala {ta ste uradili sa Srpskom Krajinom, po{to ste govorili o tome da je radikalima osnovni ciq nacionalnog programa da se ujedine sve srpske dr`ave pa i Srpska Krajina. Mo`ete li to malo prokomentarisati?
46

Dr [e{eq: Radikali su u~inili sve {to je bilo u wihovoj mo}i da pomognu zapadnim Srbima, da pomognu Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Da smo mi na vreme do{li na vlast, mi bismo sa~uvali sve zapadne srpske teritorije. Na`alost, nismo na vreme do{li na vlast. Kao opoziciona stranka pomagali smo iznad svojih mogu}nosti. Vi{e od 10.000 na{ih dobrovoqaca borilo se za zapadne srpske zemqe. Primer juna{tva, herojstva su pokazali u ovom ratu. Skoro 180 dobrovoqaca iz Srbije i Crne Gore je poginulo brane}i zapadne srpske zemqe. Tamo{wi srpski narod najvi{e ceni ulogu srpskih radikala. Mi smo bili parlamentarna stranka u Republici Srpskoj Krajini, imali smo 16 poslanika. Sada ste mogli da vidite na ovim lokalnim izborima u Republici Srpskoj, svuda tamo gde su se borili na{i dobrovoqci, mi imamo ogroman procenat glasova. Tamo{wi narod ceni na{ doprinos. Ne mo`e taj narod da se isfolira, ne mo`e da mu se proda rog za sve}u, {to bi qudi rekli. Taj narod je najsvesniji ko mu je pomagao, ko nije. Videli ste sada kako smo u Ugqeviku pro{li, imamo vi{e od 50 odsto glasova na lokalnim izborima, vi{e od SDS-a. Ogroman procenat imamo i u Br~kom, i u Bijeqini, i u Doboju, u Tesli}u, u Trebiwu, u Fo~i, u Vi{egradu, na Palama. U Vlasenici smo prvi, ispred SDS-a, u Ugqeviku smo prvi, u Bratuncu smo ispred SDS-a, u Fo~i smo ispred SDS-a. To govori kakva je bila na{a uloga u ovom ratu. Mi nismo imali vlast u Beogradu, mi nismo mogli da kreiramo nacionalnu politiku, ali mi nikada ne odustajemo od povratka zapadnih srpskih teritorija, one su za nas samo privremeno okupirane. Mi }emo se jednog dana tamo vratiti, naravno, uz rusku pomo}. Treba prvo sa~ekati da se promeni odnos snaga me|u velikim silama i da Rusija opet bude velika i mo}na. Voditeq: Da probamo opet sa telefonom. Izvolite. Gledalac: Dobar dan, Mi{ko Radulovi}, je ovde iz Bora. Gospodine [e{equ, samo da ka`em po{to ovaj prethodni gledalac nije bio precizan, ovaj sukob sa Romima, to je bio sukob sa Romima {iptarske nacionalnosti koji su do{li negde iz Makedonije i to je bilo u vreme kada je bio Majo Ugrenovi}. Mislim da je bio dosta o{tar sukob. To je obja{wewe, a sada pitawe. Dr [e{eq: A {ta je bio povod za taj sukob? Gledalac: Oni su maltretirali neke Srbe, radili su {ta su hteli. To je gore na Starom streli{tu, u nekim bunkerima. Gospodin Majo to zna, na`alost, on je sada bolestan, a gospo|a Budimir je tada bila u SPO-u pa verovatno ne zna. Ja mislim da taj sukob i daqe tiwa, ali ne sme da se manifestuje. Pitawe: kada radikali budu do{li, ako budu do{li na vlast, da li }e da se ukine ovaj reket za televiziju koji je uveden najvi{e zahvaquju}i radikalima, i drugo, da li je mogu}e da Srbija bez pomo}i sa strane, bilo Istoka ili Zapada, da li je mogu}e da ona napravi neki ekonomski preporod? Hvala. Dr [e{eq: Prvo, ne postoji nikakav reket na televiziju. To nije reket, to je taksa za dr`avnu televiziju. Ta taksa postoji u skoro svim evropskim zemqama. Ja zapravo ne znam zemqu u Evropi u kojoj se ne pla}a taksa za dr`avnu televiziju. Ta taksa kod nas postoji od kada postoji televizija,
47

samo {to se ranije druga~ije pla}ala – i{ao je inkasant od vrata do vrata. Mi ne mislimo da ukidamo ovakav na~in naplate ako opstane taksa. Mo`e da se ukine potpuno taksa, ali ako postoji taksa ona }e se pla}ati uz ra~un za struju, to je dobar na~in naplate. Problem je {to je ta taksa previsoka, prevelika, {to je to preko 20 dinara. Mi bismo smawili tu taksu. To mora da padne na nekih 4–5 dinara eventualno, ali da se pla}a, i najboqe je kada se pla}a uz ra~un za struju jer je tako najjednostavnije, najjeftinije. [to se ti~e ovog sukoba, ja ne znam {ta se ta~no desilo. Ako je u pitawu neko ugro`avawe gra|ana u nekom wihovom pravu, onda je stvar svih ~asnih i po{tenih qudi, pa i srpskih radikala, da interveni{u i da spre~e samovoqu. Ali ja ne znam ta~no detaqe tih doga|aja. Voditeq: Stiglo je jedno pitawe, o~igledno gledalac koji nije mogao da se ukqu~i. “Dokle mislite da razbijate srpsku opoziciju i ~inite time veliku uslugu socijalistima?”, Marina iz Bora. Dr [e{eq: Mi ne razbijamo nikakvu srpsku opoziciju. Oni koji stalno misle da se udru`uju, da prave kompanije, oni se uvek samo me|usobno posva|aju. Mi sa takvima nikada nismo hteli da idemo zajedno, jer smo znali kakvi su, jer smo znali da ne mogu dugo opstati zajedno i da }e se opet posva|ati oko privilegija, oko toga ko }e ~iju svastiku zaposliti, ko }e kome stan da {~epa, ko }e koje funkcije da se do~epa, ko }e gde neke pare da otme i bilo {ta drugo da uradi. I zato mi sa wima nismo mogli zajedno. Tamo gde mi vladamo na lokalnom nivou, narod je zadovoqan i prezadovoqan, dobar glas se ~uo, siguran sam, i do Bora, a tamo gde oni vladaju, tamo je jo{ ve}i haos nego pod socijalistima. Nemamo mi nameru nikoga da razbijamo. Mi imamo nameru da pobedimo konkurenciju. Za nas su konkurencija i Socijalisti~ka partija, i levi blok, i Srpski pokret obnove, i Demokratska stranka, sve je to za nas konkurencija, mi ho}emo da pobedimo konkurenciju. Mi se bavimo politikom da bismo mi do{li na vlast i da bismo na{ program realizovali, a ne bavimo se politikom da bismo nekog drugog dovodili na vlast i omogu}avali mu da sti~e privilegije, da se bogati, da otima od naroda, da `ivi na narodnoj grba~i. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Hteo bih da pitam gospodina [e{eqa kako on obja{wava da je Srbin kada mu je otac Hrvat, stric Hrvat, da mi objasni po ~emu je on Srbin? Hvala lepo. Dr [e{eq: Srbin sam pre svega po tome {to imam veoma izra`enu srpsku nacionalnu svest, {to sam srpski patriota, {to se borim za prava i slobodu srpskog naroda, po tome {to su svi moji preci, i po `enskoj i po mu{koj liniji, bukvalno svi, srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. Uostalom, Srpska akademija nauka i umetnosti je vr{ila neko istra`ivawe na{e porodice i ustanovila nam porodi~ni pedigre u posledwih 300 godina. A takvo pitawe, naravno, postavqaju oni koji nemaju nikakvih protivargumenata u politi~koj borbi protiv Srpske radikalne stranke. Mi ih porazimo na ekonomskom pitawu, na socijalnom pitawu, na nacio48

nalnom pitawu, na kulturnom pitawu, na politi~kim pitawima. Po{to su pora`eni na svim tim poqima, onda izmi{qaju da sam Hrvat, da sam homoseksualac, da sam ovakav, da sam onakav. Ali znate, ne pali to u narodu. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Dobar dan, hteo bih gospodinu [e{equ da postavim jedno pitawe. [to se ti~e televizije, sla`em se da treba da pla}amo taksu, ali da li je u redu da isto pla}a taksu onaj u Beogradu koji ima 3–4 programa i koji sve vidi, i kada je bio {trajk i mi ovde u Boru {to ne vidimo skoro ni{ta. Kupili smo neke poja~iva~e za antene, hvatali smo BK, me|utim, i wih je sada ukinula televizija, tako da samo gledamo prvi, drugi i tre}i program, {to nam oni daju. Kada budete do{li na vlast, da li }e biti tako? Dr [e{eq: Bi}e tako kada do|emo na vlast, samo {to }emo smawiti iznos takse. Smawi}emo ga najmawe za ~etiri puta u odnosu na sada{wi iznos. A taksa se pla}a samo za gledawe dr`avne televizije, taksa se pla}a za mogu}nost gledawa. Da li }e neko gledati ili ne}e gledati, to je wegova stvar. [to se ti~e privatnih televizija, za wih se ne pla}a taksa. A frekvencije za privatne televizije treba da se raspore|uju po posebnim kriterijumima, moraju prvo da se podele na centralne, regionalne i lokalne. Privatne televizije treba da pla}aju taksu dr`avi za emitovawe programa na odre|enoj frekvenciji, godi{wu taksu, jer frekvencije su nacionalno dobro. Voditeq: S obzirom da ste ovde u rudarskom kraju, da je poseban akcenat u programu stavqen na rudarstvo i na za{titu `ivotne sredine, ka`ite par re~i o tome. Dr [e{eq: Problem rudarstva moramo re{avati. Ne mo`emo sami da ga u potpunosti re{imo, ne mo`emo odmah jer dr`ava nema dovoqno finansijskih sredstava. Koji su osnovni problemi rudarstva? Nije bilo dovoqno novih istra`ivawa i nisu otkrivena nova nalazi{ta kvalitetne rude, bilo da je re~ o metalima ili nemetalima. Najve}i dosada{wi rudnici su uglavnom pred iscrpqeno{}u, `ica rude je sve tawa i tawa i sve je vi{e i vi{e jalovine. Borski rudnik se eksploati{e ve} nekih 100 godina, oko 90 godina, tako i mnogi drugi rudnici u zemqi, a dr`ava nije blagovremeno poklawala pa`wu istra`ivawu novih nalazi{ta. Ube|en sam da i u borskoj okolini postoje nalazi{ta veoma kvalitetne rude, ali u to sada treba ulo`iti novac. Kako? Mi smo protiv toga da se rudnici prodaju. Kada bismo prodavali rudnike, desilo bi se ne{to {to smo ve} jednom imali u svojoj praksi i to bi bilo poprili~no nepovoqno kada je re~ o rudnom blagu. Ali bismo i{li na prodaju licenci na odre|en broj godina. Recimo, raspi{emo me|unarodni konkurs, stranoj firmi ponudimo licencu za istra`ivawa rude i otvarawe rudnika i licenca da se proda za neki period, na 20 godina ili na 30 godina, da se obave`e da posle tog perioda kompletan rudnik i svu opremu treba da preda dr`avi. To bi bio na~in da se zainteresuju strani ulaga~i i da u|u prvo u istra`ivawa na{eg rudnog blaga, a onda i u eksploataciju. To bi doprinelo na{em op{tem ekonomskom razvoju. Na{ je osnovni problem {to su rudnici, topionice, pogoni za preradu rude bilo koje vrste u dru{tvenoj svojini. Krajwe su neefikasni, neproduktivni, pojavquje se monopol, pojavquje se korupcija, pojavquju se monopolisani, privilegovani izvoznici. Mi znamo kako je i{la trgovina
49

bakrom, koji su to funkcioneri sada{weg re`ima ili wihovi sinovi izvozili bakar. Wihove firme su bile privilegovane, izvla~ili su veliki profit, a radnici su bili veoma lo{e pla}eni, nisu imali neke velike koristi, nisu bili motivisani za proizvodwu. Sav taj haos je uslovqen strukturom dru{tvene svojine i tipom dru{tva u kome je ta svojina bila prevashodni, dominantan oblik. Mi moramo i}i u proces privatizacije, dr`ava mora zadr`ati vlasni{tvo, u krajwem slu~aju, nad rudnim blagom, nad rudnicima. Kroz ovaj sistem licenci je najpovoqnije ukqu~iti strani kapital, ~ak i doma}i kapital, ako ima doma}ih qudi koji `ele da ulo`e u istra`ivawe rude, u izvoz rude, u preradu rude. Svaki kapital je dobrodo{ao, ali mora se staviti pod rigoroznu zakonsku kontrolu. [to se ti~e ekolo{kog problema, ni tu neka pa`wa nije poklawana, niko nije vodio brigu. Postoje ogromna brda jalovine pored svakog ozbiqnijeg rudnika, pored svakog ve}eg rudnika. Niko nije vodio ra~una o kultivisawu te zemqe. Postoji i za okolinu opasna jalovina koja ugro`ava podzemne vodene tokove, ugro`ava `ivi svet. Dr`ava mora da natera strogim propisima sve one koji ubudu}e budu eksploatisali rudu da odre|en procenat ula`u u kultivisawe povr{ina gde se nasipa jalovina. Ta jalovina mora da se prekriva humusom, moraju da se za{tite vodotokovi ako je re~ o opasnoj jalovini. A {to se ti~e ovih ogromnih brda jalovine kojih ima i oko Bora i oko Majdanpeka, tu }e dr`ava morati da ulo`i novac iz buyeta, kako bi se i ta brda na neki na~in kultivisala, prekrila slojem humusa, kako bi se posadilo neko drve}e, kako bi se uklonilo ruglo, uklonio izvor ugro`avawa qudskih naseqa, a i kako bi te povr{ine ipak na neki na~in bile korisne – nema ni~eg korisnijeg od zelenih povr{ina. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Dobar dan. Nena ovde, htela bih samo da postavim pitawe. Da li bi Srpska radikalna stranka, kada i ako do|e na vlast re{ila problem raseqavawa qudi pored same ivice kopa, i {ta misli o toj nebrizi u ovom slu~aju RBK-a ili vladaju}oj stranci? I drugo, da li bih mogla li~no da porazgovaram sa gospodinom [e{eqom dok je u Boru? Dr [e{eq: Na`alost, odmah posle Bora putujem za Negotin. Tamo imam zakazane dve televizijske emisije, kampawa je u punom jeku. Posle ovih izbora sam spreman u toku postupka, kako ina~e primam gra|ane, da razgovaram sa svim zainteresovanim gra|anima, ili ja ili neko od mojih najbli`ih saradnika. Tamo gde mo`emo, mi pomognemo koliko mo`emo. Tamo gde je nebrigom dr`ave do{lo do ugro`avawa qudskih naseqa velikim skladi{tima jalovine, deponijama jalovine, ako se mo`e tako nazvati, tamo dr`ava mora da snosi odgovornost, mora da nadoknadi {tetu. Tamo gde jalovina ugro`ava ku}e, `ivot qudi dr`ava mora da ulo`i dovoqno novca u izgradwu novih ku}a, kako bi se ti qudi preselili i kako bi se obustavilo ugro`avawe wihove egzistencije. To je dr`avna obaveza. Kada bi u na{oj zemqi bilo suda i pravnog poretka, gra|ani bi ve} sada mogli da tu`e dr`avu zbog nepo{tovawa zakona, zbog ugro`avawa svoje egzistencije i dr`ava bi to morala da im nadoknadi. Me|utim, na{ je osnovni problem {to je jadan onaj ko kod nas na sudu tra`i pravde. Stawe u pravosu|u je takvo da jednostavno ne vredi podnositi tu`be.
50

Voditeq: Izvolite. Gledalac: Dobar dan. Po`elela bih drugu [e{equ puno sre}e na izborima i da ga pitam da li }e onog trenutka kada on stane na ~elo ove na{e Republike da prestane pusto{ewe Bora i da radnici kona~no imaju plate kakve su imali za ono za {ta rade. Dr [e{eq: Ja sam u osnovi odgovorio na ovo pitawe. Mi }emo morati da idemo sa javnom licitacijom i da borski kombinat ponudimo na privatizaciju kroz prodaju deonica. Fabrike se mogu prodati, a radnici se ne smeju prodavati. Rudnike bi trebalo izdavati na licencu, dakle, prodavati licencu na odre|en period godina. Fabrika mo`e, recimo, i na 99 godina. Bez privatizacije nema ozdravqewa ekonomske situacije ni u rudarstvu, to je vi{e nego izvesno. Dr`ava se u takvim stvarima uvek pokazuje kao lo{ doma}in. Dr`ava neracionalno rasipa novac, a nije u stawu da se pona{a kao uspe{an biznismen. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Dobar dan. Trifunovi} iz agencije “Beta” je ovde, meni je `ao {to pitawe moram da postavim putem telefona. S obzirom da [e{eq ne ostaje du`e u Boru pa verovatno nije mogao da odr`i pres konferenciju, evo jednog konkretnog pitawa: ukoliko on postane predsednik Srbije, kakav }e wegov odnos biti prema Biqani Plav{i} ukoliko ona bude predsednik u Republici Srpskoj? Hvala. Dr [e{eq: Nastavi}u da govorim otvoreno sve {to mislim o Biqani Plav{i} i wenim politi~kim potezima, ali ne}u ni ss kim izbegavati kontakte. Takav sam ~ovek po prirodi. Ja svakom u lice ka`em sve {to mislim, ali bez mr`we. I kada mu ka`em sve {to mislim i kada on meni ka`e, to ne zna~i da ja ne mogu s wim opet da razgovaram, kontaktiram. Najvi{e volim da vodim javnu raspravu sa onima sa kojima se najvi{e ne sla`em. Prvo {to bih uradio kao predsednik Republike Srbije – pozvao bih Biqanu Plav{i} da razgovaramo o srpskom nacionalnom pitawu u nekom televizijskom studiju. Ako ona ne}e da do|e u Beograd, ja bih i{ao u Bawaluku. Dakle, takav jedan odnos. Tako isto ako bi Milo \ukanovi} bio predsednik Crne Gore. Ja sam protiv wega, protiv wegovog izbora, ali to ne zna~i da ne mogu da razgovaram. Ako budem predsednik Republike Srbije, Slobodan Milo{evi} predsednik Savezne Republike Jugoslavije, mora}emo da razgovaramo i da sara|ujemo u okviru ustavnih nadle`nosti. Ja bih po funkciji bio i ~lan Vrhovnog saveta odbrane i uvek bih se opredeqivao prema interesima srpskog naroda, a ne prema nekoj li~noj `eqi. Ne bi me rukovodila sujeta, ja nisam ~ovek koji je podlo`an sujeti. Dakle, primarni su srpski nacionalni interesi, a u okviru toga jedan otvoren, objektivan nastup, bez nekih posledwih namera, bez nekih prqavih namera. Otvoreno i principijelno do kraja. Voditeq: Ostalo je jo{ relativno malo vremena, da primimo jo{ jedan poziv. Izvolite. Gledalac: Pitala bih gospodina [e{eqa {ta misli o sukobu u Republici Srpskoj, naravno, izme|u Kraji{nika i Biqane Plav{i}? S obzirom da je pobedila muslimanska partija u Br~kom, da li }e do}i, ili je ve} do{lo do su`ewa koridora? Da li, ako on postane predsednik Srbije, da li }e raditi na tome da se ujedini Republika Srpska sa Srbijom?
51

Dr [e{eq: Da, na{ primarni ciq je da se sve srpske zemqe ujedine u jedinstvenu dr`avu, i mi }emo uraditi sve {to je u na{oj mo}i da pomognemo ujediwewe Republike Srpske sa Srbijom, prikqu~ewe Republike Srpske Srbiji. Biqana Plav{i} je instrumentalizovana od strane Amerikanaca, ona je izdala srpske nacionalne interese i rastura Republiku Srpsku. Br~ko je kriti~na ta~ka Republike Srpske. Ameri~ki ciq je da se tu prese~e Republika Srpska na dva dela kako bi se zapadni deo sa Bawalukom prikqu~io Hrvatsko-muslimanskoj federaciji. Amerikanci su falsifikovali izbore u Br~kom. Tamo su u bira~ke spiskove upisali mnogo vi{e muslimana nego {to ih je pre rata `ivelo u Br~kom, ti muslimani nisu u Br~kom; a izbacili su iz bira~kih spiskova 3.000 Srba koji `ive u Br~kom da bi ve{ta~ki poremetili ravnote`u snaga u etni~kom pogledu. Me|utim, jo{ nisu prebrojani ti navodni muslimanski glasovi, pa }emo videti kako }e to izgledati. U svakom slu~aju, Srbi koji su glasali, `ive u Br~kom, a muslimani koji su navodno glasali, ne `ive u Br~kom. Oni koji ne `ive u Br~kom, te{ko da }e mo}i da vladaju u Br~kom; tako da Srbi jo{ imaju neke adute koje nisu iskoristili. Mogu da ih zaspu kamenicama, recimo, kada autobusom do|u u Br~ko. Onda Amerikanci nemaju na~ina osim golim nasiqem da se suprotstave voqi srpskog naroda. A vi vidite, Amerikanci poku{avaju Srbe da obrlate sa svih strana, da ih izmanipuli{u, da ih prevare, da ih obmanu, da ih nasankaju, ali izbegavaju bilo kakvu oru`anu konfrontaciju. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Veliki pozdrav vojvodi. Nemam pitawa, samo bih vas zamolio da vi{e ne budu ona provokatorska pitawa od ovih bandita iz SPOa i pojedinih. Dajte ~oveku re~ da ka`e svoj program, pa neka narod izabere za koga }e da glasa, a ne da ukqu~ujete gledaoce koji postavqaju provokatorska pitawa i provociraju vojvodu [e{eqa. Voditeq: @eqa gosta je bila da ukqu~imo gledaoce od samog po~etka, s obzirom da emisija ne traje... Dr [e{eq: Ja sam `eleo da se gledaoci ukqu~uju direktno u program, ja od svih pitawa najvi{e volim provokativna pitawa. Takav sam po prirodi, dakle, volim sve do kraja da razjasnim. Nemam nikakvih tajni, nemam razloga da bilo {ta prikrivam. Uvek sam krajwe otvoreno nastupao. A u ~etvrtak u 20.30 ima}u priliku da celovito izlo`im taj predsedni~ki program s kojim nastupam na izborima na dr`avnoj televiziji u Beogradu. Ju~e smo imali predstavqawe stranaka, tako da je ve} bilo vi{e mogu}nosti da se izlo`i ono {to zastupamo mi srpski radikali. Bitno je ista}i sada, pri kraju ovog na{eg razgovora, da smo mi jedina politi~ka partija u Srbiji koja nikada ni{ta nije bitno mewala u svom programu. Kako smo krenuli, tako i danas istrajavamo. Mi smo jedina partija koja je na ove izbore iza{la sa ozbiqnim ekonomskim i socijalnim programom, koja ne samo {to zna {ta ho}e nego zna i kako }e da postigne to {to ho}e. Po tome se najvi{e razlikujemo od na{e konkurencije – i od levog bloka i od Srpskog pokreta obnove. A naravno, najvi{e volim da polemi{em sa konkurencijom, jer mi radikali u svakom direktnom su~eqavawu sa konkurencijom redovno pobe|ujemo.
52

Voditeq: Evo, isteklo je i ovo na{e vreme `ivog razgovora u studiju, vi ste doneli film. Dr [e{eq: Mislim da nije zgorega da se prika`e taj film. To je film o radikalskoj vlasti u Zemunu. U Zemunu su radikali demonstrirali {ta znaju, koliko su sposobni, kako re{avaju probleme, i Zemun je za nas bila ogledna op{tina. Na primeru Zemuna mi smo pokazivali narodu kako bi to izgledalo kada radikali sutra preuzmu vlast u celoj Srbiji. Mislim da }e to biti interesantno i za gra|ane Bora. Voditeq: Iz re`ije ka`u da mo`emo da primimo jo{ jedan poziv. Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Negovanovi} iz Bora ovde. Hteo bih da pozdravim Voju i vas u studiju i da postavim pitawe. Kada do|e gospodin Voja na vlast, da li mo`e da se re{i ova aerozaga|enost, za koje vreme i za koliko? Vaqda je danas mogao da primeti kakva je situacija u Boru, a prethodnih dana je bilo mnogo gore. Dr [e{eq: Onaj ko bi vam eventualno obe}avao da }e brzo da re{i problem aerozaga|ewa, taj vas sigurno la`e. Mora}e jo{ godinama da se `ivi sa tim problemom. Nema dovoqno novca da se odmah taj problem razre{i. Drugo, dok ne iza|emo iz ekonomske krize i socijalne bede, mi ne mo`emo efikasno re{avati ekolo{ka pitawa. Mi }emo jo{ dugo biti optere}eni prqavom industrijom, mi }emo jo{ dugo biti optere}eni nedostatkom sredstava za ekolo{ku za{titu, tako da }ete morati da izdr`ite izvestan period, izvestan broj godina. Voditeq: To je sve, da pogledamo film. Ja vam se zahvaqujem {to ste bili gost. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.

IV NE SMEMO SE PRETVARATI U LOVCE NA VE[TICE
TV Negotin, 16. septembar 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, drago mi je da vam mogu predstaviti na{eg gosta, gospodina dr Vojislava [e{eqa, predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke koji je ovde da predstavi program svoje stranke i sebe kao predsedni~kog kandidata. Kao budu}i predsednik Srbije da nam ka`e kakve su aktivnosti Srpske radikalne stranke, ako ga narod izabere na izborima 21. septembra, ka`e kako }e Srbija izgledati nakon 21. septembra na ~elu sa dr Vojislavom [e{eqom. Dr [e{eq: Ja sam na ovim izborima kandidat Srpske radikalne stranke i moj predsedni~ki program je program srpskih radikala. Na ovim izborima re{ava se pitawe vlasti, a ube|en sam da }e Srbija posle izbora biti pod radikalskom vla{}u. Naravno, mi o~ekujemo pobedu i na predsedni~kim i na parlamentarnim izborima. Pobeda na predsedni~kim izborima ne
53

bi bila kompletna ukoliko Srpska radikalna stranka ne bude veoma mo}na politi~ka partija u Narodnoj skup{tini i ne bude u stawu da formira vladu. Jer mo} predsedni~ke funkcije u dosada{wem periodu nije toliko izvirala iz ustavnih nadle`nosti i same funkcije, koliko iz ~iwenice da je predsednik Republike bio u isto vreme {ef najve}e politi~ke partije u Srbiji, vladaju}e politi~ke partije i na saveznom i na republi~kom nivou. Ina~e, ako je predsednik Republike li~nost koja nema za sobom mo}nu politi~ku partiju, onda su te ustavne nadle`nosti veoma su`ene. Predsednik progla{ava ukazom zakone, mo`e da ih vrati na ponovno glasawe Narodnoj skup{tini i to je sve; dodequje odlikovawa, pomilovawa i sli~no. Program Srpske radikalne stranke je ono {to je u svemu ovom najbitnije. Mi smo jedina politi~ka partija u Srbiji koja od po~etka, od osnivawa do danas, ni{ta bitno nije mewala u svom programu. Kako smo krenuli, tako istrajavamo. Na{ program sadr`i pet komponenti: nacionalnu, politi~ku, ekonomsku, socijalnu i kulturnu. U nacionalnoj sferi zala`emo se za jedinstvenu srpsku dr`avu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe, koja }e biti unitarna, centralizovana. U politi~koj sferi zala`emo se za parlamentarnu demokratiju, republikansko ure|ewe, odnosno oblik vladavine, vi{epartijski sistem, gra|anske slobode i prava. U ekonomskoj sferi zala`emo se za principe liberalne, tr`i{ne, kapitalisti~ke privrede. Za privatnu inicijativu, slobodnu konkurenciju i garantovanu privatnu svojinu. U socijalnoj sferi zala`emo se za sveobuhvatnu za{titu ugro`enih slojeva stanovni{tva, penzionera, dece, bolesnih, invalida, socijalnih slu~ajeva. I u kulturnoj sferi zala`emo se za potpunu slobodu stvarala{tva, s tim {to rezultati kulturnog stvarala{tva moraju da se verifikuju na tr`i{tu. Voditeq: Gledaocima bih samo napomenuo da je ovo program u`ivo, tako da mo`ete sva pitawa gospodinu Vojislavu [e{equ postaviti na na{ ve} poznati telefon 514-459. Kako funkcioni{e vlast u Zemunu? Vi ste bili jednom gost samostalne televizije... Dr [e{eq: To je bilo pre ~etiri godine. Voditeq: Pre ~etiri godine. Sada vr{ite vlast u Zemunu, hteo bih da malo bli`e gledaocima objasnite kako to funkcioni{e tamo, da gledaoci mogu da naprave neku paralelu sa vla{}u u op{tini Negotin, gde su socijalisti. Dr [e{eq: Za nas radikale Zemun je ogledna op{tina. Mi smo pro{le godine iza{li na izbore u uslovima najte`e medijske blokade. Nigde nismo mogli da dopremo na radio i televizijske stanice. Stranka je bila progawana, napadana, mi smo tri godine bili hap{eni, zatvarani, maltretirani. U takvim uslovima mi nismo imali mogu}nosti da podjednako kvalitetno provedemo predizbornu kampawu u celoj Srbiji. Onda smo snage koncentrisali na jednu beogradsku op{tinu. Ja sam li~no insistirao da to bude ba{ op{tina u kojoj `ivim, gde stanujem. Tamo smo najja~u pro54

pagandnu aktivnost imali, najvi{e propagandnog materijala razdelili, bukvalno dr`ali tribine u svim mesnim zajednicama, u svim selima i uspeli da osvojimo vlast, i to ubedqivo. Onda smo Zemun pretvorili u oglednu radikalsku op{tinu. Tamo smo pokazali kako }e funkcionisati Srbija pod radikalskom vla{}u. [ta nam je ciq? Prvo, oslonac na sopstvene snage. Mi smo ube|eni da u Srbiji postoje ogromni potencijali koje treba staviti u funkciju i da ti potencijali mogu poslu`iti kao ekonomski to~ak zamajac privrednog oporavka. I nismo se prevarili. Evo, zemunski primer. Zatekli smo veliki broj op{tinskih zgrada koje se uop{te nisu koristile ili su se nekim privatnim dogovorima koristile, neko je li~nu korist izvla~io, a Op{tina nije imala ni{ta od toga. Recimo, zgrada biv{eg Sama~kog hotela, biv{e Carinarnice, Stare kapetanije, biv{eg Magistrata i biv{eg Komiteta – mi smo sve te zgrade stavili u funkciju, iznajmili ih putem javnog konkursa, na osnovu licitacije. Op{tina je pove}ala vi{estruko svoje prihode. Mi trenutno u Zemunskoj op{tini imamo najve}e plate na nivou te dr`avne vlasti, odnosno ~inovni~kog aparata. Drugo, mi smo shvatili da postoji u narodu velika glad za placevima za individualnu stambenu izgradwu, velika potra`wa, a dr`ava se nije trudila da gra|anima iza|e u susret, nego ih je onemogu}avala ogromnim cenama placeva, ogromnim naplatama komunalija, ~uda je ~inila na tom planu. Mi smo sve to do kraja liberalizovali, vi{e od 5.000 placeva smo prodali po najni`im mogu}im cenama. Zemun se gradi na sve strane. Sve smo lepo isplanirali, a taj novac smo odmah ulo`ili u komunalnu infrastrukturu. Nekih osamdeset miliona dinara za izgradwu vodovoda, kanalizacije, asfaltnih puteva. Sa jedne strane, doprineli smo industrijskom razvoju, velika je potra`wa za gra|evinskim materijalom. Qudi se zapo{qavaju, neko legalno, neko ilegalno, ali rade, zara|uju i zidaju krov nad glavom. A {ta je jo{ tu ekonomski efekat? Ono {to se u ekonomskoj nauci zove tezaurus, to je novac iz slamarice. Qudi imaju te`wu da jedan deo novca ~uvaju za neke crne dane, za ne daj bo`e, nisu spremni da ga tro{e, ~ak i ako su gladni, treba sa~uvati. Ali kada ga ula`u u podizawe krova nad glavom, onda ga iznose na povr{inu. I taj novac je uba~en u privredne tokove. To je o~igledan doprinos ekonomskom oporavku. Zamislite da tako uradimo na nivou cele Srbije, koliko bi to pospe{ilo ekonomski razvoj. Drugo, ta grana industrije koja proizvodi gra|evinski materijal je u veoma te{kom polo`aju. Sada se u Zemunu mnogo tra`i cement, tra`i se cigla, tra`e se blokovi, tra`e se cevi, tra`i se drvena gra|a, tra`i se sve ono {to je potrebno za opremawe jedne normalne ku}e. Onda smo i{li na liberalizaciju uslova za davawe lokacije za privremene objekte, kioske i druge privremene objekte do 30 kvadrata. Dali smo 1.000 lokacija putem konkursa i 300 nelegalnih legalizovali. To je najmawe 600 plata mese~no od rada u tim objektima. Qudi se bave ugostiteqstvom, uslu`nim delatnostima, zanatstvom, trgovinom, svako tra`i negde sebe da ugradi i to buja na sve strane.
55

Time smo re{ili dosta egzistencijalnih problema qudi. Ove placeve kupovali su i na{i dr`avqani i izbeglice, nikakvu razliku nismo pravili, nikakvu. Onda smo na{li neki plac od 3,5 hektara – op{tinsko vlasni{tvo, u Tivtu, prodali ga za 6.700.000 i za te pare popravqamo {kole u Zemunu. Zaveli smo disciplinu u Op{tini, red, ne mogu zaposleni da izlaze u toku radnog vremena. Nekada su kafane oko Op{tine bile pune, tamo su ~inovnici obavqali posao. Sada vi{e ne. Uveli smo qubazan odnos prema gra|anima, disciplinu u pravom smislu re~i. ^itav je niz tih primera, ali po{to ste vi ve} najavili emitovawe ovog na{eg filma “Radikalsko ~udo u Zemunu” u 20 ~asova, ja ne bih sada sve detaqe navodio. Taj film je veoma jasan i kvalitetno ura|en, pa }e gledaoci da vide kako to izgleda u Zemunu. Voditeq: Vi kao predsednik Srbije koje biste prve korake u~inili u Srbiji? [ta je to {to bi u prvih 100 dana Srpska radikalna stranka u~inila u Srbiji? Dr [e{eq: Pet prioriteta: pokretawe ekonomskog razvoja; privatizacija po pravi~nim uslovima, za koje se zala`e Srpska radikalna stranka, ne po ovom zakonu koji socijalisti sada izvode; podsticawe privatne inicijative; smawivawe poreskih optere}ewa i taksi. Smawivawe, ne ukidawe. Ovi koji sada nagove{tavaju ukidawe poreza, oni la`u narod i narod zna da ih la`u. Smawivawe poreske stope kako bi se pove}avao broj poreskih obveznika, a kasa boqe punila. Sada re`im visokom poreskom stopom gu{i privatnu inicijativu. Drugo, kroz proces privatizacije dr`ava mo`e da obezbedi velike pare. To je pokazala privatizacija 49 odsto telefonije. Mi bismo te pare prevashodno koristili da isplatimo dr`avne dugove, pa tek onda investirali ako preostane para. Zna~i, da se isplate zaostale penzije, de~iji dodaci, materinski dodaci, socijalna pomo}, invalidnine, pa onda da se isplati stara devizna {tedwa, da dr`ava likvidira sve dugove. Kada likvidira dugove, onda ula`e novac, pre svega u puteve. Najva`nije je ulagati u puteve i najbr`e se putevi isplate. Nas neki napadaju da smo fa{isti zato {to forsiramo ulagawe u puteve. Ta~no je, i Hitler i Musolini su pre svega ulagali u puteve, ali i Ruzvelt je ulagao u puteve. Wegov Wu dil je zasnovan na dr`avnom ulagawu u puteve kroz tzv. javne radove i na taj na~in je izvla~io Ameriku iz krize. Daqe, kada se re{i pitawe dosada{wih dr`avnih dugova, i penzionerima i svima ostalim socijalno ugro`enim kategorijama stanovni{tva, onda treba srediti stawe u sferi socijalnog osigurawa. Mi bismo i{li na ujedna~avawe penzija. Na{ krajwi ciq je da najve}a penzije bude dva puta ve}a od najmawe. Sada treba bar da smawimo te razlike. Sada neki qudi primaju po 400–500 dinara, a Petar Stamboli} 7.000 dinara, to je neodr`ivo. Tre}e, borba protiv kriminala, uni{tewe dr`avnofinansijske mafije kroz eliminisawe normativnih uslova za pojavu kriminala, monopolskog polo`aja privrednih subjekata, kroz eliminisawe sistema uvozno-iz56

voznih dozvola, kontingenata, svega onog {to ~ini monopolski polo`aj nekih privrednih subjekata, stvara uslove za pojavu mafije. Svaki monopolski polo`aj mora da se sre`e. Zatim, moramo uni{titi korupciju, moramo osposobiti policiju za borbu protiv korupcije, ~ak i anga`ovawem policijskih provokatora specijalne policijske slu`be. Moramo opremiti kriminalisti~ku slu`bu u policiji, jer ona sada kaska za op{tim dru{tvenim potrebama, i srediti stawe u pravosu|u. ^etvrto je sre|ivawe stawa u zdravstvu kroz uvo|ewe 20 platnih razreda za sve dr`avne slu`benike i kroz obezbe|ivawe da slu`benici istog platnog razreda, zna~i, koji imaju istu kvalifikaciju, istu stru~nu spremu, isto radno mesto, moraju imati istu platu, bilo da `ive i rade u Negotinu, Beogradu, Kwa`evcu, Varvarinu, Leskovcu, Lebanu, u bilo kom mestu u Srbiji, jer se pla}a rad, a ne mesto gde se `ivi. Sre|ivawe stawa u {kolstvu, to je tako|e veoma va`no. Posebno ukidawe ovih klasifikacionih ispita koji svake godine prave veliku nervozu u narodu, paniku, koji prerogiraju, bacaju pod noge rezultate prethodnog {kolovawa. Ako je |ak osnovne {kole osam godina imao izvestan uspeh, onda je besmisleno da se za sat-dva klasifikacionog ili prijemnog ispita odre|uje wegovo znawe, a da se pod noge baca svedo~anstvo. Mora se priznati, dakle, dokumentacija o prethodnom ste~enom znawu kroz {kolovawe. Tako se i elimini{e korupcija. Tako|e i kod upisa na fakultete – mora se obezbediti odli~nim maturantima sredwih {kola da se upi{u na koji god ho}e fakultet, a prva godina na fakultetu da bude selektivna. Moramo uni{titi i nepotizam na univerzitetu, zapo{qavawe srodnika, da sin od oca nasle|uje profesorsku katedru. Toga je najvi{e na Beogradskom univerzitetu. To je stra{no {ta se tamo de{ava. To bitno obara kvalitet {kolovawa. Dakle, to je na{ih pet prioriteta: ekonomija, socijalna pitawa, borba protiv kriminala, zdravstvo, {kolstvo. Ova predizborna kampawa puna je izjava neozbiqnih politi~ara koji obe}avaju sve i sva{ta, bave se spoqnom politikom, bave se ovim, bave se onim, ali to nije u nadle`nosti republi~ke vlasti. Mi u predizbornoj kampawi insistiramo pre svega na onome {to je nadle`nost Srbije kao federalne jedinice. Kada se borimo za saveznu vlast, onda govorimo i o drugim pitawima. Mi imamo odgovore na sva pitawa, ali smo racionalni politi~ari koji idu u su{tinu same politike, a su{tina politike je u ekonomiji. Oni koji se ne razumeju u ekonomiju, ne treba ni da se bave politikom. Voditeq: Veliki broj qudi iz Timo~ke Krajine je u inostranstvu. Mnogi su ulo`ili svoju deviznu {tedwu i dr`ava im ni dan-danas nije re{ila taj problem. Sigurno bi bilo interesantno da objasnite na{im gledaocima kako biste re{ili problem stare devizne {tedwe. Dr [e{eq: Ovaj levi~arski re`im izbegava da re{i taj problem. On ga prolongira za daleku budu}nost. Stalno obe}ava neke zakone, kre}e sa zakonskom inicijativom i zakoni se ne donose. Stara devizna {tedwa mora odmah da se vra}a i to prodajom dr`avne imovine. Dr`ava ima ogromnu imo57

vinu koja nije neophodna za funkcionisawe dr`avnih institucija. To je veliki broj zgrada, pre svega u Beogradu, ali i u svim op{tinama u Srbiji ima tih op{tinskih zgrada koje bi se mogle prodati, koje nisu neophodne za funkcionisawe dr`avne vlasti. Zatim, placeva, ima i pokretne imovine, ugostiteqskih objekata. Dakle, taj se problem mo`e vrlo brzo razre{iti. Voditeq: Mislite – mnogo toga ima {to bi moglo da se proda i... Dr [e{eq: Jeste, postoji 600 Titovih {tafeta u Muzeju “25. maj”. Ja sam dokazao u Zemunskoj op{tini da se mogu i Titove biste prodati, i Titove fotografije, i stara odlikovawa, i stare komunisti~ke zastave, i stare revolucionarne kwige, sve se to mo`e prodati, ali na jedan ve{t na~in. Ako ni{ta, priredio sam qudima zabavu, pa su to kupovali i taj smo novac davali kao socijalnu pomo} deci lo{eg materijalnog stawa, invalidima ovog rata, deci palih boraca, fizi~ki hendikepiranim osobama: onima koji su najugro`eniji. Demonstrirali smo taj primer, pretpostavqam da su i do vas dolazile “Zemunske novine” u kojima su objavqivani tekstovi o tome {to smo uradili. Treba samo pokazati dobru voqu, treba da na vlast do|u qudi koji su idealisti, koji se politikom bave zbog slave, da bi stekli slavu, koji se unesu do kraja u politi~ki rad, izgaraju na tome, a nije im ciq bavqewa politikom da se li~no obogate, da {to vi{e {~epaju, da iznesu pare na Kipar. Voditeq: Druga stvar, po{to je ovo poqoprivredni kraj, kao {to znate, kako biste taj problem poqoprivrede re{avali? Dr [e{eq: Va`no je samo da dr`ava si|e sa grba~e seqaka, da se oslobodi poqoprivredna proizvodwa. Dr`ava treba da propi{e jedan umeren porez, koji ne}e predstavqati neko stra{no optere}ewe za seqake i ni{ta vi{e, da pusti seqaka da sam proizvodi i da sam realizuje svoju proizvodwu na tr`i{tu, {to zna~i da mora da se oslobodi otkup poqoprivrednih proizvoda, svih, i onih strate{kih: p{enice kukuruza, soje, suncokreta, {e}erne repe, mesa, mleka, svega. Onda }e se nakupci prosto jagmiti ko }e vi{e da otkupi. Nakupci, kada otkupquju, pla}aju na licu mesta, nema papirologije, nema onog obe}awa za {est meseci, pa kroz traktore, pa kroz ovo, kroz ono. To je besmisleno. Imamo primer malina. Kada je bio slobodan otkup malina, nakupci su se prosto jagmili ko }e vi{e da kupi i odmah pla}ali. A ovde dr`ava dozvoqava samo monopolisti~kim firmama da otkupquju, onda seqaci ~ekaju po 6–7 meseci da dobiju pare za svoju robu. Te wihove pare neko drugi u me|uvremenu obr}e. ^ak u uslovima kada smo imali mese~nu kamatnu stopu 12 procenata, dr`ava nije ispla}ivala kamate za svoja ka{wewa. Zatim, treba osloboditi izvoz poqoprivrednih proizvoda. Mi smo toliko poqoprivredno bogata zemqa da kod nas, jednostavno, ne mo`e biti krize hrane. Kada je najnerodnija godina, hrane ima. Zna~i, nema nikakvog razloga da se ograni~ava izvoz. Neka izvozi ko god mo`e, ko god zna, ko god ume, ko se sna|e, samo dr`ava treba da oslobodi izvoz. Svi poqoprivredni proizvodi mogu da se izvezu. I tre}a stvar, slobodan uvoz ve{ta~kog |ubriva, bez ikakvih ograni~ewa. Ve{ta~ko |ubrivo ne mo`e da se zloupotrebi. Mo`da }e neko {aku
58

ve{ta~kog |ubriva da stavi u saksiju sa cve}em, sve ostalo ide na wivu. Nema druge svrhe kori{}ewa. Onda, mora da postoji konkurencija me|u uvoznicima. Sada je to na sistemu dozvola. A da bi se dobila dozvola, treba podmititi ministra, zamenika, pomo}nika, ~inovnika i sve se to ugra|uje u cenu ve{ta~kog |ubriva. Ti monopolisti tucaju kamen pa me{aju sa ve{ta~kim |ubrivom, pa se desi na{im seqacima da bace ve{ta~ko |ubrivo na wivu, a wiva se onda po 20 dana beli kao da je sneg pao. Kamen ne mo`e da se rastvori u vodi. Kada napadamo socijaliste {to ne oslobode uvoz ve{ta~kog |ubriva ka`u – uvozilo bi se previ{e. A {ta je vas briga {to bi se uvozilo previ{e? Onaj ko uvozi, neka o tome razmi{qa. Neka on procewuje koliko je pametno da uveze. Ako uveze previ{e, mora}e da prodaje u bescewe, propa{}e na tom poslu. [ta vas briga, seqaci }e jo{ jeftinije do}i do |ubriva. Kod nas je sada ve{ta~ko |ubrivo ~etiri puta skupqe nego u Zapadnoj Evropi. E, to je ono {to uni{tava na{u poqoprivrednu proizvodwu. Voditeq: Halo, dobro ve~e. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Avramovi} ovde iz Negotina. Imam pitawe za gospodina [e{eqa, koga izuzetno cenim, o situaciji u Ra{koj oblasti, s obzirom na va`nost radikala koji mogu bitno da uti~u pozitivno na muslimansku koaliciju. Dr [e{eq: Mi imamo veoma dobru strana~ku strukturu u Ra{kom okrugu. Dobro je organizovana na{a stranka, jaka je na terenu, popularna u narodu. O~ekujemo tamo vrlo visok procenat glasova, a u Novom Pazaru imamo jednog istaknutog strana~kog aktivistu, Milana Veselinovi}a, koji je bio i savezni poslanik u pro{lom mandatu. Sada je drugi na listi na republi~kim izborima. O~ekujemo dobre rezultate. A Srpska radikalna stranka se uvek naj~vr{}e odnosila i `estoko suprotstavqala muslimanskom separatizmu, Ugqaninovoj stranci. Mi smo zapravo svojom politi~kom aktivno{}u bukvalno naterali Vladu Srbije da zavede prinudnu upravu u Novom Pazaru pre nekoliko meseci, jer smo neprekidno stavqali do znawa javnosti {ta se radi u Novom Pazaru, kako se zapravo odvaja jedan deo Republike Srbije, kako se tamo strane zastave u op{tini ve{aju, kako se ostvaruje vlast koja je potpuno odvojena od sistema srpske vlasti. Voditeq: Dobro, gledaoci }e jo{ sigurno da nas malo... Dr [e{eq: Ovo je na{a tema, znate, ako Srpska radikalna stranka do|e na vlast u Srbiji, mi }emo obezbediti funkcionisawe Ustava i zakona na svakom pedqu srpske teritorije. Kod nas nema milosti, mi smo stranka reda i discipline, stranka koja je svima do kraja jasna. Svakome sve u lice ka`emo {ta imamo, ali red zavodimo. Tu nema milosti. Voditeq: Malo da pre|emo na Republiku Srpsku, Crnu Goru. Zanima me kako posmatrate sada situaciju u Republici Srpskoj i Crnoj Gori? Dr [e{eq: Imali smo lokalne izbore u Republici Srpskoj i ja moram sa velikim zadovoqstvom da konstatujem da je tamo Srpska radikalna stranka postigla vrlo dobre rezultate, posebno u isto~nim delovima Republike Srpske i u Hercegovini. Ima dosta op{tina gde smo ja~i i od SDS-a, gde smo pre{li vi{e od 50 odsto glasova. Najboqe rezulta59

te smo postigli u Ugqeviku, gde smo na prvom mestu, Bratuncu, Vlasenici, u Srpskom Sarajevu, tu smo daleko ispred SDS-a. Zatim, u Fo~i, odnosno Srbiwu, kako se sada zove. Imamo vrlo visok procenat glasova u Bijeqini, Br~kom, Doboju, Tesli}u, Zvorniku, Vi{egradu, Trebiwu, Qubiwu, Gacku, Bile}i, veoma smo zadovoqni tim rezultatima. Ne{to slabije rezultate imamo u Bawaluci, a tamo je op{ti haos. Tamo je Biqana Plav{i} upropastila sve dr`avne institucije. Na delu je izdaja. Biqana Plav{i} je instrumentalizovana od strane Amerikanaca i krenula je da rastura Republiku Srpsku. Ishod je veoma neizvestan, a kriti~na ta~ka je Br~ko jer su tamo Amerikanci preko OEBS-a falsifikovali bira~ke spiskove. Ubacili su mnogo vi{e muslimana nego {to ih je `ivelo pre rata, izbacili su 3.000 Srba iz bira~kih spiskova. Sada su radikali i SDS veoma dobro pro{li na izborima. Imamo vi{e nego apsolutnu ve}inu. Imamo dvotre}insku ve}inu, me|utim, sada }emo tek videti koliko }e Amerikanci da predstave la`nih muslimanskih glasova, tako da }emo reagovati onda kada saznamo wihove podatke. U Crnoj Gori je sukob u vrhu Demokratske partije socijalista izme|u separatista i pristalica zajedni~ke dr`ave. Zato smo se mi opredelili za Momira Bulatovi}a, wega smo podr`ali, jer on zagovara zajedni~ku dr`avu sa Srbijom, Milo \ukanovi} je otvoreni separatista i na ~elu je crnogorske mafije, na ~elu kriminalaca u Crnoj Gori. Voditeq: Slede}e moje pitawe bilo bi Kosovo. Znate da je to vru}a tema. Dr [e{eq: Jedina stranka koja mo`e da zavede red na Kosovu je Srpska radikalna stranka. Voditeq: Da li je Kosovo uop{te problem ili nije problem? Dr [e{eq: Kosovo je problem sada{we vlasti. Mi imamo problem na Kosovu zbog lo{e vlasti u Beogradu. Kada se promeni vlast u Beogradu i kada pre|e u ruke srpskih radikala, kosovskog problema ne}e biti. [iptari koji su lojalni dr`avqani, osta}e normalno da `ive na Kosovu. Oni koji nemaju dr`avqanstvo, koji nisu upisani u mati~ne kwige dr`avqana, moraju da odu i nema druge. Ali sre|ivawem mati~nih kwiga mi }emo to re{iti za vrlo kratko vreme. Voditeq: Na{a spoqna politika. Kako Srpska radikalna stranka gleda na taj problem, kakvu bi spoqnu politiku zemqe prema inostranstvu zastupala Srpska radikalna stranka? Dr [e{eq: Mi }emo da odr`avamo prijateqske veze sa svim onim zemqama koje se na prijateqski na~in ophode prema na{oj zemqi. Na{ je ciq pre svega ekonomska saradwa, politi~ka saradwa, kulturna saradwa. Mi `elimo {to boqe odnose sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom, sa Gr~kom, Bugarskom, Rumunijom, Ma|arskom, Slova~kom, Italijom, `elimo odnose i sa svim drugim zemqama, ali ni pred kime ne}emo kle~ati na kolenima i nikada na{a spoqna politika ne}e biti na ra~un srpskih nacionalnih interesa. Nas nikada Amerikanci ne}e mo}i postrojavati u dvori{tu svoje ambasade u Beogradu i davati nam naloge kako da delujemo protiv Srbije i srpskog naroda. Voditeq: Imamo gledaoca na liniji. Halo, dobro ve~e.
60

Gledalac: Dobro ve~e. Za gospodina [e{eqa samo jedno pitawe: {ta misli o izlaznoj taksi iz zemqe koju on predla`e da uvedu? Da li }e to skoro da se skine ili je to tako? Dr [e{eq: Mi to ne bismo skinuli. Socijalisti su upropastili jednu dobru radikalsku ideju. Mi smo imali ideju da se uvede izlazna taksa, ali da se na osnovu te takse dobije ne{to. Recimo, gra|anin plati izlaznu taksu, ali mo`e, kada se vra}a u zemqu, da uveze robe u vrednosti do 1.000 maraka bez pla}awa carine. Onda taksa ima smisla. Kad god dr`ava napla}uje taksu, ona daje ne{to za uzvrat. Kada pla}ate taksu za televiziju, imate pravo da gledate dr`avnu televiziju; kada pla}ate administrativnu taksu onda dr`avni organ ne{to za vas odradi; kada pla}ate sudsku taksu, onda sudski organ ne{to za vas uradi; kada pla}ate izlaznu taksu, onda treba dr`ava ne{to konkretno da uradi za tu taksu, jer taksa je uvek nadoknada za ne{to {to vam je dr`ava pru`ila. Po tome se taksa razlikuje od poreza. Porez vam se procentualno obrazuje na va{u zaradu, na va{u aktivnost, a taksa je nadoknada za ne{to {to dr`ava uradi za vas i ona je fiksna. U ovom slu~aju dr`ava ni{ta ne uradi za gra|ane, a gra|ani pla}aju izlaznu taksu. Dakle, mi ne bismo ukidali taksu, nego bismo uveli princip da gra|anin za pla}enu taksu mo`e da uveze robu bez carine do odre|ene vrednosti. Recimo, 1.000 maraka to bi otprilike bilo realno, da se ne gleda sada svaka sitnica u koferu, neki jeftiniji fotografski aparat ili ne{to, zna~i, da carinik onda koncentri{e svoju pa`wu prilikom carinskog pregleda na onu skupqu, tehni~ku robu. To bi na kraju krajeva pojednostavilo i carinsku kontrolu. To je, dakle, bila su{tina te na{e ideje. Mi smo je jo{ pre nekih 4–5 godina pokrenuli, me|utim, socijalisti nisu prihvatili na{u ideju, nego im se svidelo ovo da naplate, a ne pada im na pamet da ne{to i pru`e zbog toga {to naplate. Time su upropastili ovu dobru ideju. Ina~e oni su svoj koncept sproveli uredbom Savezne vlade, ~ak to nije bilo tada ni na sednici Savezne skup{tine, nije skup{tinska odluka, nije u zakonu bilo predvi|eno. Voditeq: Da vas pitam, ~uli ste ju~e ovo {to se desilo u Beogradu oko izlaska gradskih autobusa. Ja sam ju~e slu~ajno bio u Beogradu, video sam koji je to haos bio. Dr [e{eq: I danas isto, i danas je veliki haos u Beogradu. Voditeq: Srpska radikalna stranka se danas oglasila s tim u vezi. Re~eno je da gradska vlast, Skup{tina grada Beograda ne radi svoj posao kako treba. Prokomentari{ite nam neke izjave koje smo ~uli jutros. Dr [e{eq: Ne radi gradska vlast ni{ta, ne funkcioni{e. Me|utim, problem je u tome {to se kod nas sindikalna akcija zloupotrebqava u strana~ke svrhe. Pro{le godine pred izbore koalicija “Zajedno” je preko Nezavisnog sindikata organizovala sli~nu blokadu grada, ako se se}ate, pa se raspame}eni Neboj{a ^ovi} {etao od jednog do drugog autobuskog depoa, pretio radnicima; radnici bu{ili gume, onesposobqavali autobuse. Sada se to isto de{ava, samo {to sada to organizuje Socijalisti~ka partija preko Samostalnog sindikata sa istim ciqem – i jedni i drugi prave haos, i jedni i drugi se slu`e istim metodama.
61

Srpska radikalna stranka je `estoko protiv toga. Mi smo protiv svake zloupotrebe sindikalne borbe, na`alost, mi prave sindikate i nemamo. Ovaj samostalni dr`avni sindikat je pod re`imskom kontrolom, to je sindikat koji smo nasledili iz komunisti~kog perioda, a nezavisni sindikati uglavnom su privezak nekih drugih opozicionih politi~kih partija i stranih obave{tajnih slu`bi. Vi{e se bave strana~kom politikom nego {to vode neku sindikalnu akciju. A mi smo za to da sindikati zaista budu nezavisni, da se nijedna politi~ka stranka ne me{a u sindikalnu borbu, jer jedino tako radnici mogu da za{tite svoja prava. ^im se stranke ume{aju u sindikalnu borbu, puca sindikalna akcija. Onda su radnici izmanipulisani. Sada su izmanipulisani u politi~ke svrhe, kao i ranije. A u Beogradu je haos i gra|ani zbog toga trpe i pate. Voditeq: Kakva je saradwa sa Gradskom skup{tinom Beograda? Dr [e{eq: To sam rekao, uop{te ne funkcioni{e, Gradska skup{tina ne funkcioni{e. Nema ni sednica Izvr{nog odbora ve} vi{e od mesec dana. Ni{ta se ne de{ava, ni{ta se ne radi. Op{ti je haos. Oni se samo jagme za privilegijama, otimaju stanove, tuku se oko funkcija, uzimaju pare, dele pare sebi bli`wima, sebi podobnima. Nema para za de~ije vrti}e, ali ima za Studentski parlament i sli~no. Op{te je rasulo u Beogradu. Voditeq: U novinama se oglasila Demokratska alternativa sa Neboj{om ^ovi}em na ~elu, da su socijalisti ve} ubacili jedan ogroman broj listi}a za predsedni~ke i parlamentarne izbore. Da li imate neke podatke u vezi sa tim? Dr [e{eq: Demokratska alternativa je neozbiqna politi~ka partija. ^ovi} kao stari socijalisti~ki kadar najboqe zna kakvim se metodama slu`i ta wegova partija. Dok je tamo bio u milosti, to mu nije smetalo, nego se sada vaqda upla{io. On je bezna~ajna politi~ka partija. Socijalisti }e poku{ati na sve mogu}e na~ine da pribave ve}inu, ali na{e je da ih u tome spre~imo dobrom kontrolom na bira~kim mestima. Moram priznati da mi u Negotinu ranije nismo imali dobru kontrolu i zaista smo imali problema sa organizovawem Srpske radikalne stranke. Negotinski odbor nam je bio jedan od najlo{ijih u Srbiji, sigurno. To je dosta doprinelo nekim lo{ijim rezultatima u Negotinu u odnosu na druge delove Srbije i trudili smo se, cele ove godine smo radili na sre|ivawu stawa u Op{tinskom odboru. Neprekidno su dolazili na{i aktivisti iz Beograda, dolazio je Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora, Miroslav Vasiqevi}, potpredsednik Izvr{nog odbora, i mislim da smo sada u mnogo boqoj situaciji. Mislim da }emo sva bira~ka mesta da pokrijemo na{im kontrolorima. Ako mi to dobro iskontroli{emo, onda ne vredi. Mogu {tampati milijarde glasa~kih listi}a – ne vredi. Zna~i, na nama je da iskontroli{emo ove izbore do kraja. Voditeq: Ukoliko kontrola bude dobra, nadate se da }e sve biti u redu? Dr [e{eq: Pa da. Ne mo`e ni ptica da proleti kada je dobra kontrola. Voditeq: Va{e mi{qewe, da li }e iza}i vi{e od 50 procenata glasa~a? Dr [e{eq: Ja ~ak ra~unam i 60 odsto da }e sigurno iza}i. Voditeq: Zna~i, ne sumwate u to da }e ovaj bojkot uticati na ishod izbora?
62

Dr [e{eq: Ovaj blok bojkota je isuvi{e slab. Od tih 12 stranaka, samo Demokratska stranka ne{to zna~i. Ona bi osvojila nekoliko mandata, pre svega u Beogradu. Ove ostale stranke hiqadu godina da izlaze na izbore ne bi ni{ta osvojile. One su potpuno propale. Voditeq: Imamo dva pitawa koja su u me|uvremenu stigla. Za{to qudi u Srbiji smatraju da }e Srbija sa vama na ~elu biti u jo{ ve}oj blokadi? Dr [e{eq: Ja mislim da to niko ozbiqan ne misli. Prvo, te{ko da je mogu}e zamisliti ve}u blokadu od ove u kojoj se sada nalazimo. Drugo, ovo su izbori za republi~ke organe vlasti. Srbija je samo jedna federalna jedinica, nema nadle`nosti u spoqnoj politici i odbrani. To su iskqu~ive nadle`nosti savezne dr`ave. Predsednik Republike Srbije je otprilike kao guverner Kalifornije u Americi, Vlada Srbije kao vlada Kalifornije, dakle, jedne federalne jedinice, i na{e nadle`nosti su ekonomija, socijalna pitawa, borba protiv kriminala, zdravstvo i {kolstvo. Tre}e, svet priznaje pobednika i jaku li~nost. Sa jakom li~no{}u pregovara, a sa slabijim li~nostima razgovara jezikom ultimatuma. Kada vide slabog politi~ara, kome mogu postaviti bilo kakve zahteve, oni ga koriste do kraja, kada vide jakog i sposobnog, onda se na drugi na~in postave. Voditeq: Za{to srpski lobi u Australiji vi{e ne smatra gospodina [e{eqa pogodnim za predsednika Srbije? Dr [e{eq: Prvo, u Australiji ne postoji nikakav srpski lobi, postoji samo srpska dijaspora. Postoje na{i iseqenici, emigranti, politi~ki, ekonomski. Srpska radikalna stranka je me|u wima veoma, veoma popularna. Najpopularnija, ube|en sam. Oni ra~unaju jedino na srpske radikale kada razmi{qaju o svojoj otaybini i wenoj perspektivi. Voditeq: Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e gospodinu [e{equ. Kako zapo~eti i zavr{iti privatizaciju u Srbiji za koju se on zala`e, i drugo, mogu li se dobiti krediti koji bi se obezbedili privatnicima u tom slu~aju? Dr [e{eq: Privatizaciju moramo da vr{imo u dve faze. Ne ovom papirologijom, ne ovim proneverama, kako smo do sada imali slu~aj. Privatizaciju moramo prvo sprovoditi putem prodaje na osnovu javne licitacije, da prodamo ono {to se mo`e prodati. Prodatih 49 odsto telefonije je dokaz da postoje stvari koje se mogu prodati za gotov novac i veliku koli~inu novca. Ono {to se ne mo`e prodati putem javne licitacije, treba da se privatizuje kroz besplatne vau~ere svim gra|anima. Namerno potenciram ovo svim gra|anima, ne samo zaposlenim, nego i nezaposlenim jer je i na wihovoj grba~i to postizano. Dakle, svim gra|anima koji su u trenutku privatizacije `ivi, od najmaweg deteta do starca od 100 godina vau~er iste vrednosti. Svako od wih bira gde }e svojim vau~erom u~estvovati na licitaciji povodom prodaje deonica preduze}a koja nisu mogla biti prodata za gotov novac. Treba otvoriti slobodno tr`i{te vau~era. Neki gra|anin ne}e hteti da u~estvuje u licitaciji oko kupovine akcija, gleda}e da proda svoj vau~er, pa }e neko mo`da svoj vau~er od 1.000 maraka da proda i za 100 maraka, ali to je wegovo pravo i treba mu to omogu}iti, a neko ko je ve{tiji i spretniji, nakupova}e i tu|e vau~ere pa }e se pojavi63

ti kao krupni kupac na licitaciji povodom privatizacije neke fabrike. Neko }e mo`da i za gajbu piva prodati svoj vau~er, to je wegovo pravo. Va`no je da svi imaju iste mogu}nosti, a kako }e se ko sna}i, kako }e ko to iskoristiti, to je stvar li~ne inicijative svakog gra|anina. Voditeq: Timo~ka Krajina sa 60.000 stanovnika ima veliki broj Vlaha. Imamo ovde pokret Vlaha koji deluje u Boru i ovom kraju. Kako Srpska radikalna stranka gleda na to? Dr [e{eq: Mislim da je besmislen pokret Vlaha i Rumuna. Ja to ka`em kao Vlah. Ja se ose}am kao Vlah. Ro|en sam u Sarajevu, tamo sam `iveo. Tamo su muslimani neprekidno nas Srbe nazivali Vlasima. Kada ~ujem Vlah, ja se identifikujem, okrenem se, jer sam navikao da me zovu Vlahom. Moji roditeqi, otac i majka, su iz Hercegovine, tamo su nas Dalmatinci neprekidno zvali Vlasima. Termin Vlah je vezan za kompletnu istorijsku sudbinu srpskog naroda. Kada se ka`e Vlasi, onda smo to mi Srbi. Kada su Srbi do{li na Balkan, oni nisu ovde na{li neki prazan prostor, nenaseqen prostor, oni su na{li qude koji su odranije ovde `iveli: Ilire, Tra~ane, Dardance, razna plemena. Srbi nisu ubijali te qude koje su zatekli, nisu ih uni{tavali, nisu ih proterivali, oni su se sa wima pome{ali. I po{to su Srbi bili ve}inski, oni su te qude asimilovali, u etni~kom smislu pretopili. Svako od nas u svojim `ilama ima vla{ke krvi, krvi tih prastanovnika Balkana. Srbi su se i u geneti~kom smislu izmenili me{aju}i se sa tim zate~enim qudima, postigli su novi kvalitet. Negde je taj proces i{ao br`e, negde sporije, ali je svuda bio prisutan. U ovim isto~nim delovima Srbije ne{to sporije, tako da su se u tragovima sa~uvali ostaci tog jezika prastanovnika Balkana koji se danas naziva vla{kim jezikom. I ni{ta drugo, nikakve druge razlike nema. Kod Vlaha je visoko izra`ena srpska nacionalna svest, oni su svi srpski patrioti, svi su pravoslavne veroispovesti, nikakve razlike nema. Ima o~uvan taj jezik i ima ne{to o~uvanih obi~aja, uglavnom u planinskim selima i u krajevima koji su bili van glavnih komunikacija, pa se to du`e o~uvalo. Taj prvobitni vla{ki jezik se razlikuje od rumunskog jezika, ima sli~ne korene, ali je razlika bitna. Rumuni su se me{ali sa Srbima, samo {to je tamo proces bio druga~iji. Ovde je bila ve}ina Srba, pa je asimilovala te prastanovnike Balkana, a tamo je bila ve}ina prastanovnika Balkana pa je asimilovala Srbe i druge Slovene, rumunska masa je prevagnula. Ali i po tome smo mi Srbi bliski Rumunima. Bilo kakvo deqewe je besmisleno i nanosi {tetu srpskom narodu u celini, na{oj zemqi i to treba staviti do znawa svim qudima i svim gra|anima. Kako ja mogu sada da priznam da tu postoji neki pokret Vlaha i Rumuna, kada se sam ose}am kao Vlah i kada to zaista iskreno mislim, kada su me neprekidno, celog `ivota nazivali Vlahom i kada sam svestan ovih istorijskih ~iwenica. U istoriji se ne mo`e folirati. Voditeq: Sigurno znate da su u Timo~koj Krajini ubedqivo na lokalnim izborima dobili socijalisti i leva koalicija. Dr [e{eq: Ja o~ekujem da }e se stvari sada promeniti. Voditeq: Na ovim izborima narod ovog kraja...
64

Dr [e{eq: Mi radikali smo dosta sami krivi {to nismo imali dobru strana~ku infrastrukturu. Voditeq: Ja se izviwavam, imamo gledaoca na liniji. Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Halo, dobro ve~e, u programu ste. Gledalac: Dobro ve~e, imam dva pitawa za gospodina [e{eqa. Prvo, da li garantuje da do novog rata ne}e da do|e ako bude izabran? Drugo, da li pod sre|enim {kolstvom podrazumeva etni~ki ~ista obdani{ta, zabavi{ta, {kole i sli~no? Zahvaqujem. Dr [e{eq: Prvo, mi Srbi ni ovaj rat nismo izazvali, niti sam ja krivac ni za jedan rat. I ako do|em na vlast, ja garantujem da do rata ne}e do}i mojom krivicom, ali ako nas neko napadne, mi }emo se braniti. Ne damo svoje. Ne damo ni pedaq srpske zemqe. Ja mogu jednu stvar garantovati: ono {to kao predsednik Republike dobijem u nadle`nost narodnom voqom, kada mandat budem predavao slede}em izabranom predsedniku, mo`e biti samo uve}ano, nikako ne mo`e biti smaweno. Drugo, mi nemamo nikakva etni~ki ~ista obdani{ta ni u Zemunu. Voditeq: Sigurno znate za{to je to pitao. Dr [e{eq: Znam, naravno, ali ja ne be`im ni od jednog pitawa. U Zemunu u obdani{tu imamo dece srpske nacionalnosti, takvih je najvi{e, vi{e od 90 odsto, ali imamo i dece hrvatske nacionalnosti, ne neki veliki procenat, imamo dece slova~ke nacionalnosti, imamo dece romske nacionalnosti, imamo dece raznih drugih nacionalnosti. Tu se nikakva razlika ne pravi. Ali je bitno da su sva ta deca dr`avqani Srbije. Ako dete nije dr`avqanin Srbije, ono ne mo`e i}i u redovno obdani{te. Kod nas je obdani{te socijalna kategorija, dr`ava dotira svako dete u obdani{tu. Ona cena koju mi pla}amo kao roditeqi, nije ni tre}ina realne cene koju dotira dr`ava. A na{a obdani{ta su prebukirana. Ja sam u Batajnici ~ekao vi{e od godinu dana da moj sredwi sin Aleksandar stekne mogu}nost da se upi{e u obdani{te. I zato strani dr`avqani ne mogu da idu u na{e obdani{te. U Beogradu ima posebno obdani{te za strane dr`avqane, tamo idu deca ambasadora, diplomata, trgova~kih predstavnika, stranaca koji `ive i rade u Beogradu, ali tamo su ekonomske cene, pla}a se puna cena. A onda i to dete koje nije na{ dr`avqanin, na koje vi mislite, ~iji slu~aj vi potencirate, neka ide u to obdani{te za strance i neka wegovi roditeqi pla}aju punu cenu. U na{a obdani{ta mogu i}i samo deca na{ih dr`avqana, jer dr`ava dotira svu decu u obdani{tu. Voditeq: Kakav }e biti pogled Srpske radikalne stranke na medije ako budete predsednik Srbije? Dr [e{eq: Mi smo za potpunu slobodu medija. Prvo, za svu slobodu {tampe, tu dr`ava ne sme da se me{a. Sva {tampa mora biti privatizovana. Drugo, kada je re~ o elektronskim medijima, dr`ava je kod nas ve{ta~ki stvarala veoma lo{u i normativno neregulisanu atmosferu. Pet godina mi nismo imali konkurs za dodelu frekvencija, a mediji su nicali po celoj Srbiji, i radijske i televizijske stanice. Dr`ava je to pu{tala, ona se u to nije me{ala, ali je vodila ra~una da se ti mediji ne bave politikom,
65

pa i ako se bave, da ne pru`aju mogu}nost opozicionim strankama da se pojavquju da izra`avaju svoje politi~ke stavove. I zato joj je odgovaralo da medijima status nije regulisan. Jer ako je regulisan status, ako televizija radi sa dozvolom, onda dr`ava nema pravnog osnova da postavqa pitawa {ta je na programu te televizije. A ovako, ako vlasnik zna da wegova radio ili televizijska stanica ne radi sa dozvolom, da nije dobila frekvenciju, da svakog trenutka mo`e neka dr`avna inspekcija da je zatvori, on se boji da omogu}i gostovawe opozicionim politi~arima na svom kanalu. To je razlog zbog koga socijalisti `ele i daqe da ostane takvo stawe, da s vremena na vreme priprete vlasnicima privatnih radijskih i televizijskih stanica, da s vremena na vreme otmu opremu, s vremena na vreme da zabrane rad. Onda opet kao malo puste, ali uvek neku dozu straha zadr`avaju. Voditeq: I mi do`ivqavamo isto. Dr [e{eq: Svuda je u Srbiji tako. Mi bismo, ako sada dobijemo narodno poverewe i osvojimo vlast, sve frekvencije u Srbiji podelili. Prvo frekvencije koje su pogodne za radio-stanicu i frekvencije koje su pogodne za televizijsku stanicu, a onda ih regionalno klasifikovali na centralne, regionalne i lokalne. Za lokalne bismo propisali da predajnik mo`e biti tolike i tolike snage, da ne smeta lokalnoj frekvenciji u susednom mestu. Regionalne frekvencije tako|e bismo propisali da predajnik bude tolike i tolike snage. Centralna frekvencija – predajnik tolike i tolike snage, tu ve} postoje i neke me|unarodne obaveze oko tih centralnih frekvencija. Onda bi svaka privatna radio-stanica imala propisan cenovnik koliko se dr`avi pla}a taksa godi{we za kori{}ewe te frekvencije, jer frekvencije su nacionalno bogatstvo, dr`avno dobro i one moraju dr`avi da donose neki prihod. Obaveza je, dakle, vlasnika privatnih radijskih i televizijskih stanica da pla}aju godi{we tu taksu dr`avi. Dr`ava ne sme da se me{a u wihov rad, jedino ako prekora~e, recimo: pla}aju taksu za lokalnu frekvenciju a imaju predajnik regionalnog dometa ili pla}aju regionalnu frekvenciju a imaju predajnik centralnog dometa koji pokriva skoro celu teritoriju zemqe. U tom slu~aju inspekcija mora da interveni{e. I drugo, mi bismo privatizovali sve radijske i televizijske stanice koje su sada dru{tvena i dr`avna preduze}a u unutra{wosti, osim centralne beogradske televizije i centralnog beogradskog radija. Samo to treba da ostane u dr`avnoj svojini. Sve ostalo mora biti privatizovano i mora biti slobodna konkurencija u medijskoj sferi. Samo slobodna konkurencija mo`e proizvesti novi, vi{i kvalitet. Voditeq: Imamo gledaoca, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e... Voditeq: Nismo vas razumeli Gledalac: Ako do|e na vlast, {ta }e da se radi sa imovinom direktora koji su se obogatili u posledwe vreme? Dr [e{eq: Mi ne mo`emo da oduzimamo nikome imovinu ako nemamo dokaze da je po~inio krivi~no delo. Samo sud, kada se doka`e da je neko po~inio konkretno krivi~no delo, mo`e presudom da oduzme imovinu koja je
66

ste~ena tim krivi~nim delom. Nema drugog pravnog na~ina da se bilo kome oduzima imovina. Zna~i, mi ne smemo sada sumwi~iti qude: e, taj je bogat, sumwivo je kako se obogatio, mora da je ukrao. To ne mo`e biti pravni osnov da mu se oduzima imovina. Samo ako sud utvrdi – ukrao je to i to, tome i tome, e onda mo`e da se oduzima imovina. Ne smemo se pretvarati u lovce na ve{tice. Ne smemo raditi kao {to su radili komunisti u vreme preispitivawa porekla imovine. Ti metodi u pravnom poretku nisu odr`ivi. Voditeq: Gledalac pita zato {to ima mnogo kriminala. Dr [e{eq: Ja znam koliki je to problem, ali mi ne smemo re{avaju}i problem jedne vrste kriminala ~initi druga krivi~na dela, stvarati novi kriminal. Po~eti otimati nasumice qudima samo zato {to su bogati, bez dokaza, bez sudskog postupka, bio bi novi, jo{ stra{niji kriminal. Mi smo za striktne principe pravnog poretka i wihovo po{tovawe. Voditeq: Da li ste jo{ negde gostovali u Timo~koj Krajini osim na samostalnoj Televiziji Negotin? Gde ste imali gostovawa? Dr [e{eq: U Timo~koj Krajini nigde nisam bio na privatnoj televiziji. Bio sam dva puta na zaje~arskoj televiziji, jednom smo zakupili termin a jednom sam dobio. Ju~e je bio termin da se predstavim kao predsedni~ki kandidat. Danas sam bio u borskoj televiziji, dobio sam sat i po za predstavqawe kao predsedni~ki kandidat i dobio sam ve~eras na Televiziji Krajine termin ispod sat vremena i bi}e emitovan film Srpske radikalne stranke, mislim negde izme|u 22 i 23 ~asa. Na privatnoj televiziji nigde nisam bio, osim na va{oj televiziji. Bio sam prvi put pre ~etiri godine. Tada smo imali jednu emisiju od tri sata, mislim. Sada ~ujem da je nedavno otvorena televizija i u Soko Bawi, ali nisam stigao tamo da gostujem. A do Kwa`eva~ke televizije nikako nismo uspeli da do|emo, da dopremo. U Majdanpeku na lokalnoj televiziji tako|e nikako, ni pod kojim uslovima nismo uspeli da se izborimo za neki termin. I gostovao sam na Radio Zaje~aru, to je bilo ovih posledwih nekoliko meseci, i na Radiju Soko Bawa sam bio. Voditeq: Recite mi konkretno {to se ti~e Timo~ke Krajine, {ta mislite, {ta bi tu prvo trebalo uraditi, {ta bi tu radikali prvo trebalo da urade ako bi osvojili vlast? Dr [e{eq: Ima ~itav niz problema da se re{ava. Prvo, oko tog Borskog basena, mi }emo morati da stvorimo uslove za anga`ovawe stranog kapitala na pametan i promi{qen na~in, raspisivawem javne licitacije, jer tamo se decenijama ne vr{e nova istra`ivawa rudnog bogatstva, jednostavno, sada{wa vlast nema pojma da li tamo postoje daqi uslovi za eksploataciju rude ili ne postoje, po{to nema ni nekih relevantnih rezultata ni istra`ivawa, a sada{wi kopovi su pri kraju, ruda je sve slabijeg kvaliteta, sa sve vi{e jalovine. [ta je tu potrebno da se uradi kada je re~ o rudnom bogatstvu? Mi ne mo`emo prodavati nekome u vlasni{tvo rudu, ali mo`emo davati licence na 20–30 godina putem javne licitacije, pa onaj ko kupi licencu, on vr{i nau~na istra`ivawa i vr{i eksploataciju. Po{to je re~ o borskom basenu koji je poznat u celom svetu, mi mislimo da bi se tu vrlo lako na{li zainteresovani investitori.
67

Drugo, {to se ti~e Timo~ke Krajine, putna infrastruktura joj je poprili~no zapostavqena, sa izuzetkom puta od Negotina do Kladova koji je zaista kvalitetan. Put od Zaje~ara do Para}ina tako|e je kvalitetan. Put od Negotina do Zaje~ara tako|e nije lo{, ali put od Zaje~ara preko Bora ka Majdanpeku je lo{ i od Majdanpeka do Kladova je tako|e lo{ put. Tu bi trebalo da se vr{e popravke, tu bi trebalo da se neke deonice potpuno iz po~etka izgrade. Naravno, sada da dajemo prazna obe}awa da }emo po~eti odmah da pravimo puteve, ne mo`emo. Po~e}emo kada budemo imali para. Da bismo do{li do para, moramo prvo da izvr{imo privatizaciju privrede, moramo anga`ovati strani kapital, moramo ga uvesti ovde putem povoqnih licenci, pa licencu za Borski basen, pa licence za Majdanpek, ovako ne ide daqe. Kroz dru{tveni sektor upropastili smo i borski rudnik, i topionicu, i industriju Timo~ke Krajine potpuno. Za{to? Evo, Bor je najspecifi~niji primer. Vr{i se eksploatacija bakra, vr{i se eksploatacija zlata, ali monopolski polo`aj pojedinih firmi, sinova pojedinih politi~kih funkcionera, doveli su do toga da sav profit ode u privatne yepove. Mi znamo kako se vr{i ta eksploatacija – te{kom mukom radnika, ali kada se izvozi bakar, kada se izvozi zlato onda se neki drugi ugra|uju i oni kajmak pokupe. Zna~i, nema slobodne konkurencije. ^im nema slobodne konkurencije, na osnovu monopolskog polo`aja ostvaruje se ekstra profit koji ode u ne~iji privatni yep, ne razvija se dr`ava, ne razvija se grad, ne di`e se standard stanovni{tva u tom kraju. A kada se izvr{i privatizacija, onda se privreda vodi ~istih ra~una. Onda se ta~no zna koliko je ko zaradio, koliko kome sleduje, koliko treba dati dr`avi, koliko treba ulagati za ekolo{ku za{titu. Ovde se decenijama ne vodi ra~una o ekologiji. Jalovina se odla`e na najneuobi~ajenije i najneprimerenije na~ine, ugro`ava ~esto qudska naseqa, ugro`ava qudima i ku}e. U Boru imamo slu~aj vi{e ugro`enih ku}a od naslaga jalovine, ugro`eni su `ivoti qudi. Zatim, i tamo gde je odlo`ena ta jalovina, ne vr{i se po{umqavawe, ne baca se humus na tu jalovinu, dakle, ne {titi se qudska okolina. Dosta te jalovine ima i sa otrovnim sastojcima koji ugro`avaju podzemne vode, koji ugro`avaju `ivi svet i druge stvari. Dakle, tu nas o~ekuje ogroman posao, da zasu~emo rukave od prvog dana i da jednu po jednu stvar dovodimo u red. Voditeq: Imamo ovde o~igledan primer reke Timok koja je zaga|ena ve} trideset i kusur godina. Taj se problem nije re{io konkretno. Dr [e{eq: Ali ne mo`emo mi sada davati obe}awa da }emo to brzo re{iti, to je nemogu}e. Ko god obe}ava da }e brzo re{iti ekolo{ke probleme, taj o~igledno la`e narod, kao ovi {to obe}avaju da }e do 2000 godine ukinuti poreze seqacima. Nema te dr`ave na svetu koja je to u stawu i to je besmisleno. Voditeq: Kako mislite da anga`ujete inostrani kapital? Kako mislite da bi inostrani partneri krenuli da ula`u? Dr [e{eq: Moramo da promenimo na{e zakone. Na{i zakoni sada spre~avaju anga`ovawe inostranog privatnog kapitala. Inostrani privatni kapital se rukovodi samo interesom, wega interesuje samo profit. Tamo gde ne mo`e da ostvari profit, stranac ne}e da ula`e, tamo gde mu je garantovan profit, on ula`e. [ta je problem na{ih zakona? Na{i zakoni
68

deklarativno omogu}avaju anga`ovawe privatnog kapitala, ali spre~avaju iznos profita. Ne}e stranac da donese ovde sada milione dolara da ulo`i, a ne mo`e profit da iznese. A nije mu ni sigurno to ulagawe jer se neprekidno mewaju zakoni i ne zna nikada kada }e ostati bez svog kapitala. Imaju od ranije neugodno iskustvo. Zna~i, moramo te zakone prilagoditi nekim op{tim svetskim standardima, da se garantuje, ako neko unese kapital, da se ne mogu mewati propisi u odnosu na one pod kojima je uneo kapital, da ne mo`e dr`ava sutra promeniti zakon pa re}i: e, sada nema{ ta prava koja si imao ju~e kada si ulagao kapital. To je bitno. I ono {to ostvari kao zaradu, kada plati dr`avi porez, kada isplati radnike, da mo`e da iznese. To ne zna~i da }e on uvek da iznosi. On }e prvi put izneti, drugi put, dok vidi da li je to sigurno, a kada vidi da je sigurno, onda }e re}i: {to bih ja iznosio kada mogu i to da ulo`im pa jo{ ve}i profit da ostvarim, pa }e onda po~eti i profit da ula`e u na{oj zemqi. Zna~i, iskqu~ivo ekonomskim merama. Niko ne daje pare na lepe o~i i niko ne daje pare iz politi~ke solidarnosti, retko i sitnicu samo neku dâ. Voditeq: Dobili smo neka pitawa gledalaca. Odakle }e se nabaviti 6–7 milijardi za sanaciju bankarskog sistema? Dr [e{eq: Ne sme ni da se vr{i sanacija bankarskog sistema. Mi nemamo bankarski sistem u pravom smislu re~i. Ovo {to mi imamo nisu banke. Banka je nezamisliva u dru{tvenoj svojini. Mi imamo parabankarske institucije koje kontroli{e dr`ava, koje kontroli{e re`im i odoka raspola`e novcem. Te banke su uvek u dubiozi, sve banke u dru{tvenom sektoru. Mi moramo jednu po jednu da re{avamo tako {to }emo vr{iti wihovu privatizaciju. Moramo poravnati me|usobna potra`ivawa sada{wih dru{tvenih i dr`avnih preduze}a. To se mora do kraja iznivelisati. Zna~i, me|usobno prebiti uzajamna potra`ivawa i jedno po jedno privatizovati. [to se banaka ti~e, one ne mogu postati banke u pravom smislu re~i dok potpuno ne budu u privatnoj svojini i dok ne do|e strani kapital. Mi bismo krenuli od najve}ih i re{avali wihov problem kroz re{avawe pitawa stranog duga. Kada se privatizuje banka, kada se izvr{i ovo prebijawe me|usobnih potra`ivawa, ona }e zapravo ostati kao vrednost zbog zgrade, zbog tehnike, posebno kompjuterske tehnike i zbog stru~ne spreme zaposlenih. Po{to mi ne mo`emo, i kada bismo hteli, da otplatimo strani dug u novcu, mi }emo onda voditi pregovore sa stranim poveriocima o prebijawu stranih dugova za imovinu u na{oj zemqi. Izme|u ostalog ponuditi banke: Beobanku, Jugobanku, Investbanku i ta~no obra~unavati samo vrednost zgrada, vrednost imovine i vrednost stru~ne spreme qudi koji rade u tim bankama. I jednu po jednu du`ni~ku obavezu tako prebijati. Voditeq: Halo, dobro ve~e, u programu ste. Gledalac: Dobro ve~e, ja sam Branko Trki}. Ju~e sam stigao sa odslu`ewa vojnog roka, bio sam u Zemunu u kasarni “25. maj”. Video sam da ste od Zemuna, gospodine [e{equ, napravili ~udo. Hteo sam da pitam {ta }e biti sa starom {tedwom, da li }e narodu da bude vra}ena, i {ta }e biti sa vojskom, da li }e biti reorganizacije i da li }e se stvarati profesionalna vojska? Hvala i `elim vam puno sre}e.
69

Dr [e{eq: Ja sam ve} o tome govorio na po~etku emisije, vi ste se sigurno kasnije ukqu~ili. Stara devizna {tedwa se mora vratiti. Ona ne mo`e da zastari, ona traje, samo je pitawe ko }e je vratiti. Sada{wi re`im izbegava da je vrati, izbegava da se ozbiqno bavi tim problemom. Mi bismo je odmah vra}ali kroz prodaju dr`avne imovine. Samo na Dediwu u Beogradu ima placeva dovoqno da se vrati pola stare devizne {tedwe. Naro~ito bi se ovi novope~eni bogata{i jagmili za placeve na Dediwu. Jedan plac od 10 ari mogao bi da se proda za 300.000 maraka, tolika je potra`wa. Mi bismo sve isparcelisali i sve rasprodali. Na taj na~in razre{ili bismo pola stare devizne {tedwe. Onda, prodajom druge imovine, i pokretne i nepokretne, svega onoga {to nije neophodno za dr`avu. Pitawe armije je u nadle`nosti savezne dr`ave. Ono nije aktuelno za ove izbore, ali ja }u vam re}i da mi po Programu Srpske radikalne stranke te`imo profesionalizaciji vojske, da vojska u perspektivi bude potpuno profesionalna. Ne mo`emo odmah sve to posti}i, ali je moramo reformisati, moramo sav balast odstraniti iz vojske. [ta je balast? Balast su domovi armije, restorani, ugostiteqski objekti, lovi{ta, letovali{ta, zimovali{ta, biblioteke, na kraju krajeva. [ta }e to armiji? Armija treba da ima borbene jedinice, da ima modernu logistiku. Treba da ima vojna u~ili{ta, vojnu akademiju, vojni univerzitet, bilo kako da se zove. To je ono {to armija treba da ima. Sve ostalo je balast, sve ostalo treba da se elimini{e. Time se posti`u velike u{tede. Prodajom domova armija mogu da se kupe stanovi oficirima, podoficirima, profesionalnim vojnicima. Samo za Dom armije u Beogradu jedna firma je 1992. godine nudila 300 dvosobnih komfornih stanova, novih stanova. Nisu hteli da prodaju. I{li bismo i na skra}ivawe vojnog roka. Svaka armijska obuka, osim ba{ one izuzetno specijalizovane, mo`e da se zavr{i za pet meseci, {to zna~i da se vojni rok mo`e svesti na osam meseci. U{tedama u du`ini vojnog roka mi pove}avamo mogu}nost stvarawa profesionalnih vojnih jedinica. Dakle, te stvari su sve me|usobno povezane. Mi ne mo`emo re}i: e, sada }emo velike pare da damo armiji. To je nemogu}e, to je besmisleno. Nema te vlasti koja to mo`e u sada{wim uslovima da postigne. Ali onda ako ne mo`emo bitno pove}ati sumu novca za armiju mi mo`emo racionalizovati potro{wu novca unutar armije, pa eliminisati ono {to je suvi{no, {to jede taj novac a ne doprinosi izgradwi borbene mo}i zemqe. Dakle, sav balast eliminisati, koncentrisati pare u podizawe `ivotnog standarda oficira, podoficira, svih vojnika, i onih koji su pod stalnom vojnom obavezom i koji su profesionalci. Mora se ulagati u borbenu tehniku. Po{to imamo neka ograni~ewa i u pogledu broja vojnika, mi ta ograni~ewa mnogo efikasnije mo`emo po{tovati tako {to }emo smawiti kadrovski vojni rok, a pove}ati broj profesionalnih vojnika, a u sada{wem stawu da profesionalni vojnici predstavqaju glavnu, odlu~uju}u snagu. Voditeq: Dobro ve~e, u programu ste. Gledalac: Dobro ve~e, ovde Slobodan Milovanovi}. U svojim predizbornim govorima gospodin [e{eq spomiwe borbu protiv kriminala, posebno privrednog, i novope~enih bogata{a koji mogu da daju za 10 ari pla70

ca 300.000 maraka na Dediwu. Ja pitam, da li gospodin [e{eq misli da to iskoreni, ako radikali pobede, na taj na~in {to bi prvo pitao novope~ene bogata{e odakle im 300.000 maraka, a ne da im da placeve po 10 ari za 300.000 maraka? Samo toliko, hvala. Dr [e{eq: Znate {ta, ja razumem koliko vas u moralnom smislu poga|a ta pojava, me|utim, mi moramo biti racionalni. Kada prodajem kowa na pijaci, kada prodajem yak krompira na pijaci, ja nikada ne pitam kupca odakle wemu pare, nego gledam da mu {to pre kowa utrapim, po {to boqoj ceni, gledam da mu {to pre utrapim yak krompira po {to boqoj ceni, gledam {to pre da uzmem te pare. Desilo se to da je jedan sloj qudi koristio mogu}nosti koje im je pru`io nesposoban re`im, ratna atmosfera, ratno okru`ewe, {vercerski kanali, ovo, ono, i da je do{ao do velikog bogatstva. Ako ne mo`emo dokazati da je neko ukrao, onda je besmisleno i da ga pitamo odakle mu. Samo tamo gde mo`emo dokazati da je ukrao, mo`emo da mu tra`imo to nazad. Tamo gde ne mo`emo dokazati da je ukrao, treba to kao zate~eno stawe prihvatiti i gledati kako }emo ga motivisati da te pare ovde potro{i, a ne da be`i sa wima na Kipar, ili negde drugde u inostranstvo. Ti novope~eni bogata{i, kao i svi skorojevi}i, najvi{e vole Dediwe. Tamo glume pored Titovih generala, ministara, ovakvih, onakvih, hajde da i ove sada sve tamo na~i~kamo na Dediwe, {ta nas briga. Ja ne mislim `iveti na Dediwu. Ali je Dediwe sada najpristupa~nije za wih, hajde da to iskoristimo, da im izvu~emo pare. Meni je stalo da vratim staru deviznu {tedwu. Da bih vratio staru deviznu {tedwu, negde moram da na|em pare. Najlak{e mi je da na|em tako {to }u prodati placeve na Dediwu. Da to onda uradimo, neka se svi oni nastane na Dediwu, {ta me briga na kraju krajeva, a mi da vratimo staru deviznu {tedwu, da sredimo stawe u dr`avi. Treba da ih motivi{emo da novac ovde ula`u, jer ako ih mi budemo progonili, oni }e novac sakrivati, nositi u inostranstvo, osta}emo i bez tog novca. A ako ih motivi{emo da ovde ula`u, ako osete da su sigurni da ih ne}emo progoniti zato {to su bogati, oni }e ovde ulagati. Wima je ovde lep{e da `ive u tom svom bogatstvu nego negde napoqu. Ako oni ovde `ive, ako ovde ula`u, ako ovde tro{e taj novac, onda je to i svima nama korisnije. Ako ih zapla{imo pa pobegnu sa tim, onda nema ni{ta od toga. Voditeq: Ni dru{tvo ne}e imati koristi ni... Dr [e{eq: Moramo u ekonomskom smislu biti racionalni do kraja. Voditeq: Placevi na Dediwu sigurno dosta ko{taju. Dr [e{eq: Mi gledamo da ko{ta {to vi{e, idemo na javnu licitaciju pa ko vi{e dâ. Voditeq: Prekinuo sam vas kod bankarskog sistema, sanacija banaka, ako biste jo{ ne{to hteli tu da dodate. Dr [e{eq: Rekao sam {ta je su{tina. Ne mo`emo sanirati ne{to {to je trulo. Ako je trulo, onda gledamo kako da stvorimo novi bankarski sistem. Novi bankarski sistem }emo najefikasnije stvoriti ako te na{e banke udomimo na ime otplate dugova stranim zemqama. Mi moramo nekako otplatiti te dugove. Ka`emo: nemamo novca, ubijte nas, nemamo novca. A
71

kada oni shvate da ne mogu dobiti pare, onda }e oni tra`iti na~ina da izvade ono {to su ulo`ili, pa }e prihvatiti mo`da na{e banke, po{to im je to interesantno. Oni }e onda da unesu novac pa da daju kredite. Nama je bitno da se kroz to normalizuje osnovna bankarska funkcija. Zna~i, da se do|e do sve`eg novca i da se taj novac obr}e kroz kredite sa nekom normalnom kamatom. Mo`da 7–8 procenata godi{we, a ne kao {to je donedavno bilo 12 odsto mese~no, pa je sada palo na nekih 4–5 procenata, ne znam koliko sada banke tra`e u mese~nim iznosima kamatu na kredite koje daju. Voditeq: Da li imate jo{ ne{to da ka`ete na{im gledaocima? Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Negotina i cele Timo~ke Krajine da iza|u na izbore 21. septembra, da glasaju po svojoj savesti, po svojim opredeqewima, da glasaju za onu politi~ku partiju, za one kandidate u koje imaju najvi{e poverewa. Sudbina zemqe je u rukama gra|ana Srbije. Kako god gra|ani Srbije odlu~e na ovim izborima, mi radikali }emo po{tovati wihovu voqu. A ako svoj glas poverite kandidatima Srpske radikalne stranke, ja vam garantujem da vas srpski radikali ne}e izneveriti. Voditeq: Dragi gledaoci, to je bilo sve za ve~eras, a u 20 ~asova pogledajte film “Zemun – radikalsko ~udo”, to je termin koji ima Srpska radikalna stranka do 21 ~as. Hvala na pa`wi i do vi|ewa.

V NEOPHODNA REFORMA BANKARSKOG SISTEMA
Radio televizija Srbije, 18. septembar 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Jo{ jedan termin za predstavqawe predsedni~kih kandidata na predstoje}im izborima za predsednika Srbije. Ove ve~eri, pred predizbornu }utwu, gost je dr Vojislav [e{eq. @reb je tako hteo, vi ste dobili ovaj termin, ka`u – dosta povoqan. Ja vam `elim dobro ve~e i dobro do{li u studio Radio televizije Srbije. Dr [e{eq: Dobro ve~e, i boqe vas na{ao. Voditeq: Vi imate program za koji se kao stranka zala`ete, a neke modifikacije tog programa predstavqaju program predsednika Srbije, odnosno kandidata za predsednika Srbije. Dr [e{eq: Ja sam na ovim izborima kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije i ja nastupam u potpunosti sa poznatim radikalskim Programom od 100 ta~aka. Me|utim, obavqawe predsedni~ke funkcije sadr`i dve varijante, jedna je varijanta nepovoqnija, a druga povoqnija. Nepovoqnija je varijanta ako budem izabran za predsednika Republike a slu~ajno Srpska radikalna stranka ne bude vladaju}a politi~ka partija u Srbiji. Tada mogu}nosti za postizawe izvesnih politi~kih ciqeva sa te predsedni~ke funkcije nisu velike. One su veoma su`ene jer funkcija predsednika Republike po Ustavu nema neke velike nadle`nosti.
72

Predsednik Republike ukazom progla{ava zakone, daje odlikovawa, pomilovawa, ~itav niz aktivnosti koje su uglavnom formalnog karaktera. Ono {to bih mogao da radim kao predsednik Republike, ukoliko vlada nije radikalska, to je da vratim na ponovno glasawe neki zakonski projekat na koji imam primedbe. A ako ga Skup{tina ponovo izglasa, onda bih morao da ga proglasim. U tom slu~aju predsedni~ka funkcija bi bila vi{e jedna kontrolna funkcija pred javno{}u. Ja bih razmatrao svaki zakon koji izglasa Narodna skup{tina, svoje primedbe javno saop{tavao, i ukoliko su primedbe bitne, zna~ajnijeg karaktera, vra}ao na ponovno glasawe. To bi bila su{tina te funkcije. Voditeq: Te nepovoqnije varijante. Dr [e{eq: To je nepovoqnija varijanta. Kod nas, u jednom delu javnosti, postoji zabluda o mogu}nostima predsedni~ke funkcije. Dosada{wi predsednik Republike imao je veliku politi~ku mo} i veliki autoritet, ali on nije toliko baziran kao autoritet na nadle`nostima koje Ustav pripisuje predsedniku Republike, nego na ~iwenici da je on u isto vreme bio predsednik vladaju}e politi~ke partije i na saveznom i na republi~kom nivou. Voditeq: Koja je sve vreme imala ve}inu u parlamentu. Dr [e{eq: I u jednom i u drugom parlamentu. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Prema tome, kao predsednik te partije, on je imao direktan uticaj na vladu, na wene postupke, na wene zakonodavne inicijative. I, naravno, u Skup{tini je imao tu realnu politi~ku mo}. U drugoj varijanti koja je povoqnija i koja bi nam pru`ila mogu}nost da realizujemo na{ radikalski Program u 100 ta~aka, bitno je da Srpska radikalna stranka pobedi i na parlamentarnim izborima, da formiramo radikalsku vladu. Ako ba{ ne budemo imali vi{e od 125 poslanika da sami formiramo vladu, {to je za nas najpovoqnija varijanta, mi unapred ne iskqu~ujemo mogu}nost i neke koalicione vlade, ali insistiramo na tome da Srpska radikalna stranka bude ve}i i ja~i partner u toj koaliciji, kako bi na{ program bio dominantan. To je ono {to su na{i konkretni politi~ki ciqevi. Po{to su ovo izbori na nivou Srbije kao federalne jedinice, mi smo na{u predizbornu kampawu bazirali na obja{wavawu onih delova na{eg programa koji se ti~u nadle`nosti federalne jedinice. Tu su osnovne stvari ekonomija, socijalna politika, borba protiv kriminala, zdravstvo, {kolstvo. Tu su srpski radikali poprili~no originalni, i ne samo da ozbiqno postavqamo ciqeve svoje politike, svoje politi~ke aktivnosti, nego obja{wavamo ujedno kako nameravamo posti}i ono {to je na{ ciq. Tu smo u prednosti nad konkurencijom. Voditeq: Pa da krenemo po redu, upravo koji ste vi malopre naveli. Mo`da od privrednih reformi, po{to to predstavqa osnovni postulat svih ostalih realizacija, svih ovih ostalih stvari koje ste naveli. Dr [e{eq: Da. Imamo izuzetno duboku ekonomsku krizu i bez radikalnih reformi mi ne mo`emo iza}i iz te krize, bez hrabrih, su{tinskih, radikalnih reformi. Sve politi~ke partije danas u Srbiji zala`u se za
73

privatizaciju, sve ozbiqne politi~ke partije. Me|utim, razlikujemo se po konceptu privatizacije koji bismo primenili. Dosada{wi koncepti su bili veoma lo{i i ogadili su narodu sam pojam privatizacije, pogotovo onaj koncept koji je primewivan jo{ u vreme vlade Ante Markovi}a. Sada je re`im usvojio novi zakon o privatizaciji, ali mi na wega imamo veoma krupne primedbe, su{tinske primedbe, i mi bismo, ako nam narod uka`e poverewe, doneli novi zakon o privatizaciji. Privatizaciju bismo sprovodili u dve faze. U prvoj fazi bismo iskqu~ivo i{li na prodaju, putem javnih licitacija, svega onoga {to se mo`e prodati, za {ta su potencijalni kupci zainteresovani, za {ta se mo`e dobiti sve` novac, gotov novac. Jer ako se ide na privatizaciju ~istom papirologijom, novi vlasnici se dosta neozbiqno odnose prema novoste~enoj svojini. Imali smo i do sada slu~ajeva da su neki qudi kroz proces privatizacije vrlo jeftino, skoro bez ikakvih ulagawa do{li do velikih fabrika i hteli su {to pre da izvuku neki novac iz toga, da se li~no obogate, ne brinu}i za budu}nost tih fabrika; pa je do{lo do prodaje ma{ina, do naglog otpu{tawa radnika, do prodaje poslovnog prostora. Sve ono za {ta se mogao uzeti novac oni su rasprodavali, su`avali proizvodwu, novac sklawali, a fabrike su propadale. I nije ih uop{te interesovala sudbina tih fabrika. Voditeq: [ta mislite da bi se moglo... Dr [e{eq: Prema tome, ozbiqan kupac koji dâ gotov novac i koji dâ solidnu sumu novca, onu sumu novca koju tr`i{te odredi, vodi}e ra~una da tu fabriku razvija, da je ja~a, da je osposobqava, da radnici budu zadovoqni i boqe motivisani za uspe{niju proizvodwu. Kada ve} ulo`i krupnu sumu novca, on nastoji da taj novac izvu~e, pa da ostvari neku zaradu. Ako `eli da ostvari zaradu, on ne mo`e budza{to da rasprodaje ma{ine, da rasprodaje poslovni prostor, jer onda ne mo`e da pokrije ni ono {to je ulo`io u tu fabriku. Ova prodaja 49 odsto telefonije je najboqi dokaz da se mnoge fabrike, mnoga preduze}a mogu prodati i stranim i doma}im kupcima. Ima mnogo toga {to je privla~no: Naftna industrija, Petrohemija, delovi Elektroprivrede. Za{to je dr`avi veoma va`an taj gotov novac? Da bi mogla da isplati svoje dugove. Dr`ava ne sme, kao {to je sada slu~aj, da se pona{a kao banka, kao finansijer. Ona ne sme da daje kredite, onda na taj na~in daqe ru{i sam bankarski sistem. Dr`ava ste~enim novcem treba da izvr{ava svoje obaveze. To je wen primarni zadatak. Od prvog novca koji bismo dobili na osnovu privatizacije mi bismo isplatili sve zaostale penzije, sve zaostale de~ije dodatke. Penzije kasne po tri meseca, zemqoradni~ke penzije osam meseci, de~iji dodaci godinu dana, kasne invalidnine, kasni socijalna pomo}. Mi bismo i{li da prvo to isplatimo, to je otprilike milijardu i po maraka, po sada{wim prora~unima. ^im to isplatimo, ~im normalizujemo isplatu socijalnih davawa, idemo da vra}amo staru deviznu {tedwu. Ona se mora vratiti. Uzalud se to odla`e, ona jednog dana mora da se vrati. Za nas je najboqe da je vratimo {to pre, da skinemo taj balast sa dr`ave, da ski74

nemo taj balast sa bankarskog sistema. Slede}a privatizacija – vra}awe stare devizne {tedwe. Da bi se vratila stara devizna {tedwa, mo`e se kroz privatizaciju fabrika ste}i novac, mo`e kroz prodaju dr`avnih nekretnina. Dr`ava ima ogroman broj zgrada koje joj nisu neophodne za normalno obavqawe wenih funkcija. Ima placeva, recimo, pola stare devizne {tedwe mo`e da se isplati samo prodajom placeva na Dediwu. Ovi novokomponovani bogata{i prosto bi se jagmili ko }e vi{e tih placeva da kupi. Jedan plac od 10 ari bi mo`da postigao i cenu od 300.000 maraka. Pola devizne {tedwe se vrati na taj na~in. A oni onda taj novac ula`u, zidaju. Onda bi se takmi~ili me|usobno ko }e ve}u palatu sazidati. Neka se takmi~e. Boqe i to nego da novac nose u inostranstvo. Ako ve} ne mo`emo da im u|emo u trag kako su do{i do tog novca, {to je jedna iluzija, besmisleno je sada obe}avati da }e se to sve istra`iti, nema te vlasti koja bi to mogla da postigne, neka bar taj novac ovde ula`u. Tro{i}e gra|evinski materijal, stolariju, svu mogu}u opremu, zapo{qavati radnike, pa }e podsta}i ~itav niz drugih industrijskih grana. To je, dakle, su{tina promi{qenog pristupa ekonomskim problemima. Daqe, da bismo podstakli proizvodwu, dr`ava mora voditi racionalniju poresku politiku. Nemogu}e je da se na{a ekonomija izvu~e iz krize a da dr`ava zadr`i stopu doprinosa od 120 odsto na prose~nu platu. Recimo, na platu od 1.000 dinara, mese~no se pla}a 1.200 dinara dr`avi na ime raznih doprinosa. Porezi su ogromni, dr`ava neprekidno pove}ava poresku stopu umesto da je smawuje. Na{ koncept je sasvim suprotan. Smawivawem poreske stope mi pove}avamo broj poreskih obveznika. A sada{wi sistem destimuli{e privatnu inicijativu i tera zapravo qude da odjavquju privatne radwe, da odjavquju firme i da ~uvaju glavnicu kapitala za neka boqa vremena ili da ga iznose iz zemqe. Mi bismo i{li na poresku liberalizaciju, na smawivawe broja poreza i taksi, na pojednostavqivawe poreske politike i na smawivawe poreske stope. To bi bitno doprinelo uno{ewu zdrave krvi u na{ ekonomski sistem, pove}awu broja radnih mesta. Dr`avna blagajna bi se mnogo uspe{nije punila na osnovu ve}eg broja obveznika poreza nego sada kroz stalno su`avawe broja poreskih obveznika, a pove}awem poreske stope. Zatim, mi smo na primeru zemunske op{tine demonstrirali da u na{oj zemqi postoje ogromni potencijali koji do sada nisu iskori{}eni. Moraju se staviti u funkciju. U na{oj zemqi postoji glad, prava glad za placevima za individualnu stambenu izgradwu. Mi bismo liberalizovali na~in dodele tih placeva, po najni`im mogu}im cenama, ujedno bismo smawivali razne komunalne takse, razne komunalne da`bine koje su sada ogromne, a qudi ih ne pla}aju. I{li bismo u pravcu brze legalizacije nelegalno izgra|enih objekata, pre svega privatnih ku}a, ali i drugih objekata. Pre neki dan je bio neki izve{taj da u Srbiji postoji 200.000 nelegalno podignutih objekata. I tu se neprekidno sputava ta legalizacija, postavqaju se ogromne obaveze koje qudi ne mogu da plate. Mi bismo i{li na smawivawe tih obaveza, a na ubrzanu legalizaciju. Taj novac odmah bismo ulagali u komunalnu infrastrukturu. Novac od prodatih placeva opet
75

u komunalnu infrastrukturu. Ulagawe u komunalnu infrastrukturu donosi vi{estruke koristi. I time dr`ava treba da se bavi, a ne da se bavi raznim kreditirawima. Kreditima treba da se bave banke. Moramo reformisati i bankarski sistem. Mi danas nemamo bankarski sistem u pravom smislu re~i. Voditeq: Mo`emo, izviwavam se samo... Dr [e{eq: Jo{ odgovaram o ekonomskom pitawu. Izvolite, ja vi{e volim dijalog nego monolog. Voditeq: Kada ste ve} pomenuli Zemun, bilo je dosta kritika na taj pristup legalizaciji bespravno izgra|enih objekata, na dodeqivawe placeva na poqoprivrednom zemqi{tu, ka`u najkvalitetnijem poqoprivrednom zemqi{tu, na dodeqivawe placeva tamo gde nije izgra|ena gra|evinska infrastruktura, govorilo se o tome da postoji mogu}nost da se na tom podru~ju gde ste vi dozvolili izgradwu ku}a, {to je svakako neophodnost. Ja se sla`em sa time, ali ako }emo praviti nove Kalu|erice, onda to stvara dodatne probleme. Dr [e{eq: Ne prave se nove Kalu|erice, mi planski parceli{emo, odmah trasiramo ulice, odmah prosecamo ulice, odmah ih nasipamo. Evo, za naseqe Busije po~elo je asfaltirawe puta. Svuda smo planski pristupili i svuda gradimo infrastrukturu. Za novo naseqe Grmovac pri kraju smo radova na vodovodu, po~iwu radovi na izgradwi puta. Do Busija smo ve} izgradili vodovod i put se asfaltira. Dakle, nigde nismo propustili da obezbedimo osnovnu komunalnu infrastrukturu, a sa Elektroprivredom smo ve} ugovorili industrijsku struju za oba ta naseqa, a u perspektivi, kada se naseqe izgradi, radi}e se trafo-stanice za snabdevawe doma}instava. Dakle, svuda strogo vodimo ra~una da sve te stvari uradimo kako treba. Uostalom, to je op{tinska zemqa. Op{tina se ne bavi poqoprivrednom proizvodwom. Ako ima zemqu u vlasni{tvu, ona planira kako }e je najboqe iskoristiti. Ku}e se i podi`u na poqoprivrednom zemqi{tu. Na kom drugom zemqi{tu mogu ku}e da se podi`u, osim u brdima, negde u planini, pa onda na {umskom zemqi{tu. Uvek se ku}e podi`u na poqoprivrednom zemqi{tu. Ali oko ku}e se onda stvara i oku}nica, vrt. Povrtlarska proizvodwa je mnogo profitabilnija nego proizvodwa industrijskog biqa na velikim povr{inama. Jedna oku}nica od 6–7 ari gotovo da obezbe|uje 60–70 odsto poqoprivrednih namirnica za doma}instvo koje na wemu `ivi. Sve je to veoma promi{qeno. Oni koji nas kritikuju, nemaju pojma. Znate, oni svoju kritiku baziraju na nekim drugim kriterijuma. Oni nam zapravo zavide zbog uspeha. Uostalom, gra|ani Zemuna }e na ovim izborima pokazati {ta zapravo misle o tome. Da se vratimo ovom bankarskom sistemu. Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Rekao sam, ne postoje kod nas banke u pravom smislu re~i. Kod nas su banke produ`etak dr`ave, produ`etak vladaju}eg aparata. Banke se ne pona{aju poslovno na tr`i{tu, banke izvr{avaju naloge. Nisu samostalni subjekti ekonomske politike, nisu preduze}a ~iji je primarni ciq da stvaraju profit. I banke su u velikim dubiozama. Nemogu}e da jed76

na banka nastavi da posluje ako gra|anin do|e na wen {alter, zatra`i da mu se isplati u{te|evina, i banka ka`e da nema tih para. Tog trenutka banka treba da ide pod ste~aj, da prestane da funkcioni{e. Mi moramo banke na sasvim novim kriterijima zasnovati. Banka mora da bude odgovorna za svoje poslovawe i onog trenutka kada propadne da propadne definitivno, a ne da za sobom vu~e u propast ogroman broj firmi koje i daqe s wom posluju kao da se ni{ta nije desilo. Moramo imati banke u pravom smislu re~i – privatne banke. Jedna jedina banka mora biti dr`avna, to je centralna emisiona banka odnosno Narodna banka Jugoslavije. Sve ostale banke moraju biti privatnog karaktera i wihov uspeh mora zavisiti od pona{awa na tr`i{tu. Voditeq: Kako privatizovati banke, s obzirom da je taj kapital ipak te{ko locirati u privatnom smislu re~i? Dr [e{eq: Mora se prvo izvr{iti prebijawe me|usobnih potra`ivawa kompletnog dru{tvenog i dr`avnog sektora. I to mora biti stroga zakonska obaveza. Moraju da se elimini{u sve dubioze, da se vidi ko je na~isto sa svojim potra`ivawima i dugovawima. Ko je u plusu, ko je u minusu. Kada se vr{i privatizacija, da se ima ~ista situacija, pa kada se prodaje nekom ko ve} ima neke dugove, da kupac zna da on ima te dugove i da se dugovi obra~unaju kroz cenu. A tamo gde nema dugova, da kupac zna da nema dugova i da se onda prodaje puna vrednost koja se postigne na tr`i{tu. Kada se izvr{i to prebijawe, onda }e se znati koja banka ima zdrave plasmane, a koja banka nema, koja je banka prakti~no odavno propala, samo glumi da i daqe postoji. Te banke mogu da se prodaju kao zgrada sa unutra{wom opremom i sa kvalifikovanim qudima. Ne treba be`ati od animirawa stranih banaka da pro{ire delatnost na na{im prostorima. Mi smo i tu za jedan krajwe liberalan koncept. Ako jedna banka ne mo`e da opstane, ako je prakti~no ve} propala, mi je mo`emo prodati kao zgradu sa qudima koji su zaposleni, koji su stru~ni kadrovi, koji su potrebni onome ko bi kupio tu banku i obavqao ovde bankarsku delatnost, i sa opremom, kompjuterskom i svom ostalom, koju poseduje svaka banka. Na taj na~in mi umesto jedne lo{e banke koja ne mo`e da funkcioni{e dobijamo stranu banku koja se pona{a sasvim racionalno. Voditeq: Da li biste tu postavili neka ograni~ewa u smislu mogu}nosti upliva stranog kapitala, ne mislim u smislu koli~ine kapitala, nego u smislu kontrolnog paketa akcija, recimo? Dr [e{eq: Ne. Tu ne smemo da postavqamo takve uslove. I to je ono {to ko~i strane investicije u na{oj zemqi – ideolo{ke predrasude sada{we vlasti. Mi moramo, ako `elimo da privu~emo strane investitore, da temeqito mewamo unutra{we zakonodavstvo koje deluje destimulativno na strane ulaga~e. Zatim, oni su nesigurni, nema nikakve garancije, kada zasnuju neki poslovni odnos pod jednim zakonom, da }e biti za{ti}eni sutra ako se taj zakon promeni. Mi moramo garantovati: pod ovim uslovima ste u{li u poslovne obaveze, kakva god da se desi promena zakona, va{ status ne mo`e da se mewa, ostaje ovako do kraja taj posao. To je osnovna garancija.
77

Moramo garantovati stranim firmama da mogu izvu}i i profit koji ovde ostvare. A tu sada postoje velika ograni~ewa. Strane firme }e ovde investirati kapital ako imaju interes, oni na lepe o~i ne daju pare. Oni ne daju pare ideolo{koj sabra}i, politi~kim istomi{qenicima, to su retki slu~ajevi. To je ona me|udr`avna pomo} koja je uglavnom uvek bezna~ajna. Ako ho}emo zaista sve` strani kapital, ozbiqan kapital, mi moramo unutra{we zakonodavstvo prilagoditi i moramo pobuditi wihov interes da ovde ula`u. Voditeq: Ako mislite da se ve} toliko strani investitori pla{e, zar mislite da bi investirali ve} i sada i sa ovim zakonima relativno velike pare? Planirane su neke dve i po milijarde, ako se ne varam, dolara u ovih prethodnih nekoliko meseci sa koliko je strani kapital u{ao u na{u zemqu. Dr [e{eq: Ja ne verujem da je dve i po milijarde dolara investirano, nije bitno. Ali, evo, investirano je, imamo sve` primer, milijardu i po maraka u telefoniju. To je ozbiqna suma novca. Ona je dokaz da postoji interes stranog kapitala. Ako ve} postoji u ovim su`enim uslovima interes za investirawe, mo`ete sada zamisliti, ukoliko se liberalizuju uslovi, koliki }e biti priliv stranog kapitala. Ali taj strani kapital mora imati ekonomske motive da bi do{ao ovde, a ne politi~ke. Drugo, nas optere}uje problem spoqnih dugova. Mi te dugove kao dr`ava ne mo`emo vratiti. I to treba jasno re}i svima. Nikada ih ne mo`emo vratiti, ali smo spremni da problem re{avamo tako {to bi strane firme kojima dugujemo, pre svega banke, preuzele deo na{e privrede u svoju svojinu. Da se obra~una kolika je to vrednost i da se izvr{i prebijawe. One bi tada morale da investiraju sve` kapital da bi te fabrike o`ivele, da bi proizvodile i da bi stvarale profit. A da bi stvarale profit, one moraju da stimuli{u radnike dobrim platama. Mi smo spremni da neku od fabrika damo besplatno Japancima na 99 godina, recimo, “Crvenu zastavu”, da damo Elektronsku industriju. Da ka`emo: na 99 godina dobijate fabriku, radite {ta ho}ete s wom, ali ne mo`ete za 10 ili 20 godina smawiti broj zaposlenih radnika, a vi preusmeravajte neka rade ovo ili ono. Oni moraju da po{tuju radnu disciplinu. Samo ih ne smeju isterati na ulicu, osim ako naprave disciplinske prekr{aje za koje se ina~e svuda ka`wava. Ako ih zainteresujemo da to uzmu, onda oni moraju uvesti sve` kapital, moraju uvesti savremenu tehnologiju i moraju radnike stimulisati dobrim platama. Dakle, moramo imati jednu hrabriju ekonomsku politiku zasnovanu na principima liberalnog kapitalizma, ako `elimo izlazak iz ekonomske krize. Ako se dr`ava u sve me{a, ako dr`ava `eli sve da ima u svojim rukama, nema izlaska iz ekonomske krize. Ako se dr`ava bude zadu`ivala i uzimala kredite napoqu, ponovi}e se ono {to smo imali u Titovom periodu. Dr`ava se uvek neracionalno pona{a prema novcu. Setite se, pre 20 godina imali smo me|unarodni kredit za autoput od Beograda do Subotice, za kompletnu i levu i desnu traku autoputa, i tada{we vojvo|ansko autonoma{ko rukovodstvo je te pare pro}erdalo, pokralo, ura|ena je samo jedna traka do Feketi}a. Tek je sada napravqena do Subotice
78

ta traka, produ`ena. Druga traka jo{ nije zapo~eta. Zna~i, dr`ava treba da stvara uslove da se drugi bave ekonomijom, a ne ona da se u sve me{a, da dr`i sve pod svojom kontrolom. Daqe, tu postoji mogu}nost davawa licenci, koncesija za eksploataciju pojedinih rudnika, koncesija za rudarska istra`ivawa, koncesija za izgradwu puteva do Crne Gore, od Ni{a do bugarske granice, od Leskovca do makedonske granice, od Ni{a preko Pri{tine, Novog Pazara, do Crne Gore. Postoji ~itav niz mogu}nosti gde se mo`e privu}i strani kapital liberalizacijom uslova i striktnim sistemom pojednostavqenog zakonodavstva. Mi imamo prevelik broj zakona, moramo vr{iti kodifikaciju, moramo ozbiqnije kreirati te zakone, a ne mewati ih iz dana u dan, kako kome padne na pamet. I po{to nam ovo vreme isti~e, da idemo daqe, da sve ove teme obuhvatimo, ovih pet osnovnih, po{to je to bitno za ove republi~ke izbore. Znate, mi nemamo nameru da sada pretresamo neke teme koje nemaju veze sa ovim izborima. Voditeq: Socijalna politika, deo ste ve} pokrili. Dr [e{eq: Da. U sferi socijalne politike moramo tako|e izvr{iti bitne reforme. Moramo i}i na ujedna~avawe penzija. Neki nas sada napadaju da se zala`emo za iste penzije. Ne, ne zala`emo se za iste, nego ujedna~ene, sa smawenim razlikama, a u perspektivi da se postigne da najve}a penzija bude samo dva puta ve}a od najmawe, a ne kao sada da postoje razlike jedan prema dvadeset. To je nedopustivo jer je penzija pre svega socijalna kategorija. Voditeq: Ja mislim da ipak nema tolikih razlika. Dr [e{eq: Ima, ima kod ovih izuzetnih penzija. Ja sam pomiwao slu~aj Petra Stamboli}a koji ima negde oko 7.000 dinara penziju. Pustite vi to, znam ja to dobro. U toj socijalnoj sferi moramo pre svega de~iju za{titu da obezbedimo, nepodno{qivo je da de~iji dodaci kasne po godinu dana. De~iji dodaci moraju imati prioritet nad svim ostalim. Mora se neprekidno pove}avati iznos koji se daje na ime de~ijih dodataka. To nije velika suma novca, ali re`im prosto izbegava da tome daje prioritet. Mora se podsticati natalitet ostvarewem boqeg polo`aja `ena, porodiqa. Za svako ro|eno dete treba najmawe dve godine radnog sta`a automatski da se prizna. Boqe se mora organizovati za{tita invalida, za{tita socijalnih slu~ajeva itd. Ono {to je jedan od na{ih prioriteta, to je borba protiv kriminala. Deklarativno je lako biti protiv kriminala, ali treba znati voditi tu borbu. Da bi se dobila borba protiv kriminala, pre svega da bi se uni{tila dr`avno-finansijska mafija i korupcija u na{oj zemqi, mi moramo eliminisati sistemske zakonske uslove za bujawe te dr`avno-finansijske mafije. Moramo ukinuti sistem uvozno-izvoznih dozvola, sistem monopola, sistem kontingenata. U monopolima se stvara glavni kriminal u zemqi. Voditeq: Da li mislite da bi na{a oslabqena privreda posle sankcija mogla da izdr`i toliki stepen liberalizacije i upliva stranih roba, da li bismo izdr`ali konkurenciju?
79

Dr [e{eq: Tu ne bi bilo velikog upliva stranih roba, ostaje carina, problem je kontingenata, {to se daje dozvola. Da bi neko dobio dozvolu za uvoz, mora da podmiti ministra, zamenika, pomo}nika, ~inovnika, a sve ono {to daje na ime podmi}ivawa za u~e{}e u kontingentu, on posle ura~una u cenu robe. Mi moramo da propi{emo carine. Ako je re~ o uvozu hrane, moramo imati visoku carinu kako bismo za{titili doma}u proizvodwu hrane. Ako je re~ o uvozu roba koje mi ne proizvodimo, onda carinska stopa treba da bude ni`a. To je logika koja postoji svuda u svetu. Carinskom stopom sve se to re{ava. Voditeq: Ja mislim da je kontingentima sada za{ti}en jedan vrlo mali procenat. Dr [e{eq: Nije ta~no, veliki je procenat za{ti}en, ~ak negde do 20 odsto. Evo, re}i }u vam jedan konkretan primer. Na{a poqoprivreda propada zbog dr`avnog me{awa. Seqaku treba samo dr`ava da si|e sa grba~e, da se ukine monopol nad otkupom poqoprivrednih proizvoda, da svako mo`e da otkupquje i svako slobodno da izvozi. I tu se ve} re{ava problem poqoprivrede. Mora se osloboditi uvoz ve{ta~kog |ubriva, ~ak bez ikakve carine, jer ve{ta~ko |ubrivo ne mo`e da se zloupotrebi. Mo`da }e neko {aku |ubriva da stavi u saksiju sa cve}em, sve ostalo ide na wivu. Ne mo`e se nikako zloupotrebiti. A za{to onda sada postoje kontingenti? Postoji sistem dozvola za uvoz ve{ta~kog |ubriva. Ka`u iz sada{weg re`ima kojeg mi kritikujemo: previ{e bi se uvozilo |ubriva ako se to liberalizuje. A {ta nas briga {to }e se previ{e uvesti, neka o tome razmi{qa uvoznik, neka on planira koliko je pametno da uveze, pa ako uveze previ{e, mora}e da prodaje budza{to, ispod cene. On }e propasti na tom poslu, to je wegov poslovni rizik, {to da se mi kao dr`ava u to me{amo. Ali kod nas je ve{ta~ko |ubrivo ~etiri puta skupqe nego u Zapadnoj Evropi. To je ono {to je nepodno{qivo. Mi imamo veliku i mo}nu policiju, jedan wen segment je dosta dobro razvijen – segment specijalnih slu`bi koje su u stawu da ugu{e svaku teroristi~ku akciju, svaku separatisti~ku pobunu, ali kroz sve to zapostavqen je drugi segment policije – kriminalisti~ka slu`ba. Ona nije opremqena ni kadrovski, ni tehnikom za otkrivawe najte`ih krivi~nih dela. Na{a slede}a ulagawa u sferi policije moraju biti koncentrisana u kriminalisti~ku slu`bu. Ne mislimo mi da smawujemo ove druge delove, pogotovo sada kada smo me|unarodnim ugovorima prisiqeni na smawivawe vojske. Moramo imati jaku i sna`nu policiju koja mo`e da obavqa mnoge za{titne i odbrambene funkcije dru{tva, ali kriminalisti~ku slu`bu moramo razvijati, tu zaostajemo, jer toliki je broj profesionalnih ubistava da je policija nemo}na, nije u stawu da barata nekim svetskim dostignu}ima u toj sferi borbe protiv organizovanog kriminala. Voditeq: Dodu{e, zvani~ni podaci govore da se stopa kriminaliteta smawuje. Dr [e{eq: Smawuje se stopa kriminaliteta kada tu ubrajate i ispad nekog pijanca u kafani, kada ubrajate sitne kra|e po autobusima itd., ali ovaj krupni, organizovani, profesionalni kriminal kod nas je u velikom
80

uzletu. Pogledajte koliko raste broj nerasvetqenih ubistava, profesionalno izvr{enih ubistava. ^esto su to me|umafija{ki obra~uni, ali policija je nemo}na da tu interveni{e i da se s tim obra~una. Nije ni opremqena za tu vrstu posla. Voditeq: Molim vas, samo da ka`em, nisu zvani~ni podaci, ka`u da je re~ samo o pojedincima sa zvu~nim imenima. Dr [e{eq: Znate, ako je tih pojedinaca 100, 200, 300, to vi{e nisu pojedinci. Ima ogroman broj. Kwige se ve} pi{u, pa im objavquju registre. Nemojte, to nikada ranije nije bio slu~aj. Ogroman je broj nerasvetqenih ubistava u posledwih 7–8 godina. Osnovni problem je u tome {to policija nije opremqena da tome u|e u trag. Daqe, mi moramo suzbiti korupciju, ali ne samo deklarativno nego prakti~nom akcijom. Da bismo suzbili korupciju, moramo dve stvari odmah uraditi. Prvo, promeniti krivi~ni zakon. Po sada{wem krivi~nom zakonu podjednako se ka`wava i onaj ko daje mito i onaj ko prima mito. Mi bismo ukinuli ka`wavawe onog ko daje mito, ka`wavali bismo samo onoga ko prima mito, da tako privolimo onoga ko je bio prisiqen da daje mito da bi obavio neki posao da se pojavi kao svedok na sudu. A ovako jedan drugome ~uvaju le|a. Niti `eli da svedo~i onaj ko je dao pare niti onaj ko je primio pare. Drugo, organizovali bismo specijalno odeqewe policije koje bi bilo sastavqeno od policijskih provokatora koji bi procewivali koji je dr`avni slu`benik, ~inovnik, sudija, sklon da prima mito, pa bi mu ve{tom policijskom operacijom ponudili mito, obele`enim nov~anicama. Taj sistem postoji u Americi. Tamo je stradao onaj na{ biv{i generalni konzul u ^ikagu Bahrudin Bijedi}. Svojevremeno, wemu je policija namestila tako neko podmi}ivawe, bio je uhap{en, posle proteran iz Amerike. Velika je to afera bila negde krajem osamdesetih godina. Kada mogu oni, za{to mi to da ne radimo? Voditeq: Koliko bi tu qudi trebalo zaposliti? Dr [e{eq: Nije to mnogo, dovoqno je da prvih nekoliko strada primaju}i taj mito, drugi }e se bojati, nikada ne}e znati, kada im neko nudi novac, da li je to policijski provokator ili ga zaista neko podmi}uje. Bitno je da onih prvih desetak, dvadeset koje uhvatimo dobiju stroge kazne robije. Za mito, ako je dr`avni funkcioner, 10–15 godina zatvora bez milosti. Onda }e to da zastra{i sve druge potencijalne i da ih natera da odustanu ako su eventualno skloni podmi}ivawu. Moramo da sredimo stawe i u sudstvu. Ono je katastrofalno. Gra|anske parnice traju i po 20 godina, nekada i po 30 godina. Te{ko onome ko na sudu danas tra`i pravdu. Kako }emo to da izvedemo? Tako {to }emo ograni~iti svakog sudiju ili svako sudsko ve}e da prvostepenu presudu, bilo da je re~ o gra|anskoj parnici ili krivi~nom procesu, donesu najvi{e za {est meseci. Kako god da je komplikovan slu~aj, neka rade danono}no, ali moraju za prvih {est meseci da donesu prvostepenu presudu i da se ostavi dva, najvi{e tri meseca apelacionoj sudskoj instanci, drugostepenom sudu za `albeni postupak. Voditeq: Ima li sli~nih iskustava u svetu?
81

Dr [e{eq: Ima sli~nih iskustava u zapadnim zeqama, ali vi znate, postoji anglosaksonsko zakonodavstvo koje je zasnovano na pravnim precedentima i kod wih je situacija u pravosu|u jo{ komplikovanija nego kod nas. Ali ti sistemi postoje i nekoliko stotina godina pa su se uhodali, pa se striktno sudije dr`e iskustava drugih sudova. Jedan od osnovnih problema kod nas je {to za isto krivi~no delo u jednom sudu neko dobije jednu kaznu, u drugom sudu dva puta ve}u, u tre}em sudu dva puta mawu. U Zapadnoj Evropi postoje odre|ena ograni~ewa za sudije, recimo, u Francuskoj i Nema~koj, ne ba{ na ovaj na~in na koji se mi zala`emo, ali tamo su sudije ipak neuporedivo disciplinovanije nego {to je to slu~aj u drugim zemqama. U Italiji je situacija mnogo gora, jer tamo ~ovek mo`e prakti~no neograni~eno da bude u istra`nom zatvoru, nekada po godinu-dve dana, a da se ne vodi sudski postupak. Tamo je, {to se ti~e krivi~nog procesa, jo{ gore nego kod nas. Neke elemente sudskog sistema iz Francuske i Nema~ke mi bismo mogli kod nas da primenimo, ali, naravno, gradili bismo svoj celovit sistem koji bi imao neke originalnosti. Ovo je sve potrebno da uradimo za vrlo kratko vreme. Sa druge strane, mi bismo uveli sistem svojevrsnog ocewivawa sudija. Bilo bi propisano koliko godi{we jednom sudiji presuda mo`e da bude oborena na vi{oj sudskoj instanci, preina~eno, vra}eno na ponovni postupak, pa ako prekora~i taj broj, ne bi vi{e mogao da obavqa sudijsku funkciju. Dakle, to je strog uslov postizawa sudske discipline. Sudija }e da razmi{qa, ne}e mo}i odoka da izri~e presudu tako, na osnovu nekih podmi}ivawa, na osnovu nekih intervencija, bilo dr`avnih organa, bilo privatnih lica. Na{ narod je svestan kolika je danas korupcija u pravosu|u. Imamo jo{ dva bitna pitawa da razmotrimo, to je pitawe zdravstva i {kolstva. U zdravstvu tako|e moramo da izvr{imo ozbiqnu reformu, su{tinsku reformu. Pre svega moramo jasno da odelimo dr`avni od privatnog sektora. Lekar koji radi u dr`avnoj medicinskoj ustanovi ne mo`e da ima i privatnu lekarsku praksu. To mora da se iskqu~i. Drugo, kada je re~ o lekovima, to je veoma komplikovano pitawe i sada{wa vlast se tu nije ba{ racionalno postavila. Moramo ta~no da odredimo {ta `elimo da postignemo. @elimo jedan ozbiqan sistem zdravstvene za{tite, bez mnogo administracije, bez mnogo formalnih prepreka kada gra|anin treba da ostvari svoje pravo. Dakle, dr`ava mora svima, bez obzira da li su zaposleni ili nisu zaposleni, garantovati pravo na podjednake uslove zdravstvene za{tite. Mora se ta~no izvr{iti specifikacija onoga {to je besplatno i onoga {to mora da se pla}a. Samo }u nekoliko primera navesti. Recimo, kada je re~ o operacijama: nema nijednog normalnog ~oveka koji }e se podvr}i lekarskoj hirur{koj intervenciji ako to nije neophodno, zna~i nema zloupotreba. To treba da bude besplatno. Nema nijednog normalnog ~oveka koji }e dobrovoqno le`ati u bolnici ako to nije neophodno. Bolnica je jedna vrsta zatvora. I to treba da bude besplatno. Samo onaj koga je muka naterala le`i u bolni~kom krevetu. Daqe, postoje lekovi za neke te{ke, opasne bolesti koje niko ne zloupotrebqava. Niko normalan ne}e uzimati lekove protiv raka ako mu ni82

je neophodno, ne}e uzimati lekove za sr~ane bolesti i bolesti krvih sudova ako mu nije neophodno, ne}e ubrizgavati insulin osim ako ima dijabetes, {e}ernu bolest. I ~itav niz drugih lekova kod kojih nema nikakve zloupotrebe mora da bude besplatno. Nema zloupotrebe, nema prekomerne potro{we, moraju biti besplatni. Tamo gde postoji zloupotreba, moraju se lekovi pla}ati. Tamo gde postoji neka zloupotreba i obest mora se lekarska pomo} pla}ati. Recimo, kada se dolazi kod lekara op{te prakse treba uvesti da se pla}a neki simboli~an iznos. Ne bezna~ajan, ali ne i naro~ito veliki, otprilike, neki iznos da ~ovek nikada ne}e bez veze da ide lekaru, kao {to sada imamo slu~aj kod umi{qenih bolesnika, pa stalno tr~karaju i jedan procenat takvih optere}uje lekarske ordinacije. Ako je to, recimo, 10 dinara, ja nerado govorim o tim brojkama, to treba ipak malo stru~nije raspraviti onda kada se zakon donosi, 10 dinara niko ne}e uludo davati. Kod nekih lekova gde postoji zloupotreba mora se uvesti pla}awe po punoj ceni. Recimo, antibiotici se stra{no kod nas zloupotrebqavaju. Nigde na Zapadu nema ovolike potro{we antibiotika. Qudi sami sebi propisuju, sami uzimaju. Da bi se to svelo u neke normalne mere, mora se napla}ivati. Moramo napla}ivati lekove kod kojih postoji veliki procenat zloupotrebe. To su razni sedativi, to su razni lekovi koji se nekada koriste kao zamena za opojne droge. U tom slu~aju oni moraju da se pla}aju po punoj ceni. Moramo do}i u situaciju da je cena jednog leka uvek ista i u privatnoj i u dr`avnoj apoteci. To je ono {to moramo posti}i u sferi zdravstvene za{tite. Voditeq: To dosta deluje kao dr`avna regulativa, vi biste to ba{... Dr [e{eq: To je dr`avna slu`ba, zdravstvo je pre svega dr`avna slu`ba, dok se privatna lekarska praksa razvije pro}i }e 20, 30 godina, dok ona postane ozbiqna lekarska praksa, posebno dok privatnici po~nu da otvaraju velike bolnice, klinike, hirur{ke centre. Mi sada imamo zdravstvo kao dr`avnu slu`bu, i ono mora biti takvo. U sferi {kolstva moramo da uni{timo korupciju i moramo da zavedemo red. Osnovni haos u sferi {kolstva stvara ovaj sistem kvalifikacionih, odnosno prijemnih ispita. On potpuno derogira prethodni nivo {kolovawa. Kada se maturant osnovne {kole upisuje u sredwu {kolu, wemu se prakti~no ne priznaje sve {to je ranije postigao. Vi{e mu zna~i taj prijemni ispit od svedo~anstva o zavr{enoj osnovnoj {koli, {to je besmisleno. On tog dana kada pola`e prijemni ispit mo`e biti nervozan, pod nekim psiholo{kim optere}ewem, tremom, mo`e do}i malo bole{qiv, mo`e tog dana da ima lo{u koncentraciju i da poka`e lo{ uspeh. Time se baca pod noge sve ono {to je ranije postigao. Mora da se po{tuje to svedo~anstvo i da se samo na osnovu tog svedo~anstva vr{i upis u sredwu {kolu, pa da se odli~ni |aci upi{u tamo gde `ele, bez obzira koliko ih ima, a vrlodobri i dobri tamo gde preostane mesta kada se upi{u odli~ni. Tako isto za fakultete. Kada se zavr{i sredwa {kola, onaj ko je zavr{io odli~nim uspehom da se upi{e na koji god fakultet `eli, a onaj sa vrlodobrim i dobrim tamo gde preostane mesta. Prva godina treba da bude selektivna. Na prvoj godini treba da se uvedu fundamentalni teorijski predmeti, da se pove}a broj predmeta i da se obave`u studenti da u roku polo83

`e sve predmete. Ko polo`i prvu godinu u roku, ima}e pravo na kompletno besplatno {kolovawe. Ko padne prvu godinu, ostatak studirawa mora}e da pla}a. Tu se zavodi red. Voditeq: Mo`da bismo ostali bez brojnih dobrih umetnika ako bi se upisali po tom principu, jer ka`u da su mnogi bili u~enici sa dovoqnim ili dobrim uspehom. Dr [e{eq: Ne mo`ete vi unapred proceniti ko je dobar, ko nije, ko }e posti}i neki uspeh u `ivotu, ko ne}e, jer diploma sama po sebi nije garancija da }e neko posti}i neki veliki profesionalni uspeh. Ali mora se zavesti red i moraju se podsta}i dobri studenti, jer ako bismo prihvatili tu logiku na kojoj vi insistirate, onda bismo podsticali lo{e studente o~ekuju}i da oni jednog dana budu genijalci. Znate, to je besmisleno. Voditeq: Ne mislim da ih podsti~emo, nego samo... Dr [e{eq: U ovom sistemu mi moramo ovako stvari postaviti. Drugo, moramo zavesti red na univerzitetu, ne smemo dozvoliti da profesori zloupotrebaqvaju studente u politi~ke svrhe. Mi bismo tu zaveli red – svi profesori koji studente zloupotrebqavaju u politi~ke svrhe morali bi da napuste univerzitet. Moramo uni{titi nepotizam na univerzitetu. Dakle, moramo stvari dovesti striktno u red. Kada je re~ o dr`avnim slu`bama, mi moramo izjedna~iti status zaposlenih, kroz 20 platnih razreda. Svi dr`avni ~inovnici, lekari, medicinsko osobqe, osobqe u {kolama, policija, celi dr`avni aparat, javna preduze}a, svi moraju biti raspore|eni u 20 platnih razreda. Voditeq: Taj sistem je funkcionisao negde do {ezdesetih godina. Dr [e{eq: To nije bio takav sistem. To je bio druga~iji sistem, mi se na taj sistem ne mislimo vra}ati. Ovde je bitno samo 20 platnih razreda, da bi stru~wak istog nivoa obrazovawa, iste stru~ne spreme, i iste odgovornosti radnog mesta, bez obzira u kojoj je od ovih delatnosti i u kom gradu Srbije: u Beogradu, u Leskovcu, u Lebanu, imao istu platu za isti rad. [ta time posti`emo? To su, dakle, ova javna preduze}a. Voditeq: ^ime bi se qudi stimulisali? Izviwavam se, ipak ima me|u svima nama, jesmo dr`avni slu`benici, imamo istu {kolu, ali ima vrednijih, ima pametnijih, ima sposobnijih. Dr [e{eq: Oni }e br`e da napreduju u slu`bi da iz jednog platnog razreda idu u drugi platni razred. To je na~in stimulisawa na osnovu znawa, sposobnosti i sticawa ve}ih kvalifikacija. Tu bi morala biti sva javna preduze}a: gradski saobra}aj, vodovod, kanalizacija, sve ono {to je u dr`avnim rukama. [ta time posti`emo? Kada dr`ava ima pare, ona svima daje plate na osnovu platnih razreda, drugog na~ina i nema. Sve je uravnote`eno. Ako je sve tako uravnote`eno i ako svi istog dana primaju plate, nema razloga za {trajkove. Onda nema nikakve potrebe za sindikalnim organizovawem. U sferi sindikalnog organizovawa moramo tako|e napraviti su{tinske promene. Danas imamo dve vrste sindikata, imamo dr`avni, re`imski, takozvani Samostalni sindikat, i imamo Nezavisni sindikat koji je pod kontrolom nekih opozicionih politi~kih partija i stranih oba84

ve{tajnih slu`bi. I jedni i drugi su manipulisani u politi~ke svrhe. Pro{le godine pred izbore Nezavisni sindikat je organizovao {trajk u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, nastao je haos u Beogradu. Neboj{a ^ovi} je i{ao od pogona do pogona, radnici su bu{ili gume na autobusima. Ovoga puta Samostalni sindikat je organizovao {trajk u Gradskom saobra}ajnom preduze}u. I jedni i drugi se pona{aju na isti na~in – zloupotrebqavaju opravdanu radni~ku sindikalnu borbu u strana~ke svrhe. To moramo iskqu~iti. Uspe{na sindikalna borba mora biti li{ena bilo kakvog strana~kog me{awa. Ako radnici dozvole da se kroz wihove sindikate organizuju politi~ke stranke i sprovode svoje politi~ke aktivnosti, onda to spre~ava, to onemogu}ava svaku {ansu da oni postignu svoje sindikalne zahteve. Voditeq: Izvinite, ovde je ipak bilo re~i samo o socijalnim zahtevima. Sada se mo`e insinuirati da li je ovaj ili onaj... Dr [e{eq: Socijalni zahtevi pet dana pred izbore. Voditeq: Nije pet dana, oko dva meseca ve} postoje ti zahtevi. Dr [e{eq: Molim vas, ja vam ka`em kako se re{ava ovaj problem. O~igledno je jedan sindikat pro{le godine izlazio sa takvim zahtevima, drugi sindikat ove godine, samo se promenila vlast u Beogradu, a i jedni i drugi se slu`e istim metodama. Ja bih na kraju ove emisije pozvao sve gra|ane Srbije da iza|u na izbore 21. septembra, da glasaju po svojoj savesti, po svojim opredeqewima. Sudbina Srbije je u rukama gra|ana Srbije. Ukoliko gra|ani Srbije svoje poverewe uka`u srpskim radikalima, ja im garantujem da ih Srpska radikalna stranka ne}e izneveriti. Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija u Srbiji koja od osnivawa do danas nikada ni{ta bitno nije mewala u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu. Mi smo stranka koja uvek misli onako kako govori, uvek radi onako kako govori, mi smo stranka koja nikada nije lagala, koja nije obmawivala, koja je uvek svima u lice govorila istinu, stranka koja istrajava u svojoj politi~koj borbi, stranka koja je izrazito patriotskog karaktera, koja nikada ne}e da se kocka sa sudbinom srpskog naroda. Mi smo stranka koja je sada do`ivela veliki uspeh i na izborima u Republici Srpskoj. U mnogim op{tinama smo na prvom mestu, ~ak ispred SDS-a, u mnogim op{tinama smo druga po snazi partija. U Republici Srpskoj trenutno smo druga po snazi partija, a nadamo se da }emo u Srbiji pobediti na ovim parlamentarnim i predsedni~kim izborima. Sazreli su svi uslovi za pobedu srpskih radikala. Voditeq: Imali ste specifi~nu kampawu, ona se fakti~ki svela samo na pojavqivawe na televiziji, {to na RTS-u, {to po lokalnim stanicama u Srbiji. Kako ocewujete ovu predizbornu kampawu? Dr [e{eq: Opet nismo imali ravnopravan tretman. Evo, na dr`avnoj televiziji vladaju}i levi blok je ~etiri puta vi{e bio prisutan nego srpski radikali, Srpski pokret obnove dva puta vi{e, ali mi se ne qutimo. Nama je bitno da smo imali {ansu da ka`emo narodu {ta mislimo.
85

U ovoj predizbornoj kampawi insistirali smo pre svega na ekonomskim i socijalnim pitawima, na onome od ~ega se `ivi, a ne na praznim parolama, {upqim obe}awima. Videli ste, sa raznih strana nas zasipaju raznoraznim klevetama, mi se ne qutimo, mi idemo svojim putem, uvereni da su gra|ani Srbije svesni situacije u kojoj se Srbija nalazi, uvereni da }e znati da se opredele prema svojim interesima. Voditeq: Gospodine [e{equ, iscrpli smo vreme predvi|eno za va{e predstavqawe na programu RTS-a, za va{e predstavqawe kao predsedni~kog kandidata. Bilo je to sve, po{tovani gledaoci, u ovoj emisiji, hvala na pa`wi i do vi|ewa.

VI KARTE NA STO
BK Televizija “Gravitacija” 27 septembar, 1997. godine Voditeq: Svima koji nas sada gledate `elim dobro ve~e. U ovoj “Gravitaciji” na{ gost je predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{equ, dobro ve~e, dobro nam do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Na po~etku emisije u ime BK Televizije ja vam ~estitam {to ste se plasirali u drugi krug predsedni~kih izbora. Dr [e{eq: Hvala. Voditeq: Ujedno i da vas pozovem u sredu ili ~etvrtak, dogovori}emo se jo{ o terminu, da li pristajete da budete na{ gost, da razgovarate sa predsedni~kim kandidatom Jugoslovenske levice, Socijalisti~ke partije Srbije i Nove demokratije gospodinom Lili}em i da su~elite va{e politi~ke programe? Dr [e{eq: Ja pristajem i dolazim ili u sredu ili u ~etvrtak. @eleo bih da do ponedeqka ta~no odredite koji termin, zbog nekih drugih obaveza, ali koji god termin odgovara gospodinu Lili}u, ja sam spreman da se u tom terminu pojavim u va{em studiju. A naravno, i ako neka druga televizija bude `elela dodatno, nemam ni{ta protiv toga. Smatram da bi to bio najboqi zavr{etak predizborne kampawe. U civilizovanom svetu je uobi~ajeno da se glavni predsedni~ki kandidati susretnu u javnom televizijskom duelu, da izlo`e svoje politi~ke koncepcije, svoje politi~ke stavove o raznim pitawima, da su~ele mi{qewa, da su~ele svoje politi~ke ideje i da narod iz toga procewuje koji bi kandidat bio najpogodniji u pogledu mogu}nosti realizacije programskih ciqeva koji su narodu najvi{e prirasli za srce. Voditeq: Mi smo uputili zvani~ni poziv i vama, to ste dobili? Dr [e{eq: Evo, ja prihvatam odmah usmeno, a iz Izbornog {taba Srpske radikalne stranke ili iz Generalnog sekretarijata }ete dobiti pismenu potvrdu koliko sutra.
86

Voditeq: Zna~i da jo{ ~ekamo samo odgovor gospodina Lili}a. Gospodine [e{eq, u prvom izbornom krugu vi ste 350.000 glasova bili iza gospodina Lili}a. U drugom izbornom krugu u nedequ po~iwe brojawe ispo~etka, od nule, da li mo`ete da stignete razliku od 350.000? Dr [e{eq: Ja mislim da mogu, a evo iz kojih razloga. Prvo, mislim da su svi ostali glasovi za razne predsedni~ke kandidate bili glasovi opozicionog usmerewa, glasovi protiv postoje}eg re`ima. Mislim da je sada velika verovatno}a da ti glasovi budu koncentrisani, mo`da ne apsoltuno svi, ali da }e najve}i broj tih glasova sada da se okrene jedinom preostalom predstavniku demokratske opozicije u drugom izbornom krugu. Drugo, mislim da }e mnogi od onih gra|ana koji nisu iza{li u prvom krugu sada iza}i u drugom krugu i da }e glasati prema svojoj savesti, prema svojim ube|ewima. Optimista sam i pred ovaj izborni krug. Bio sam optimista i pred prvi izborni krug i nadam se pobedi. Voditeq: Me|utim, postoji jedan veliki problem – zakonska regula da mora 50 procenata stanovni{tva da iza|e i u drugom izbornom krugu. Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove danas je pozvalo svoje bira~e da ne izlaze u drugi krug. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Mislim da politi~ke partije ne mogu da vladaju svojim bira~ima, ne mogu one ni svojim ~lanovima da vladaju u toj meri. Mogu strana~kim aktivistima, mogu wima, mogu onima koje vezuje strana~ka disciplina, ali ne mogu oni da kontroli{u bira~ko telo. Srbi su ozbiqan politi~ki narod. Sada }e svaki gra|anin sam da razmisli {ta je najboqe da uradi 5. oktobra. Sam }e proceniti i sam }e odlu~iti. Ja mislim da to ne mo`e nijedna stranka da kontroli{e. Voditeq: Kakve su va{e procene, ho}e li biti dovoqan broj bira~a? Dr [e{eq: Nadam se da ho}e. Mogu}e je da ne bude 50 odsto i da se izbori moraju ponoviti, ali ja mislim da bi se ova radikalska lavina nastavila, da bismo mi bili jo{ uspe{niji na ponovqenim izborima, tako da ne strepimo od toga. Ali ra~unamo na to da je ipak velika verovatno}a da }e izbori biti uspe{ni 5. oktobra. Malo je zakon restriktivan, znate. Na Zapadu, u civilizovanim zemqama, nema tog ograni~ewa da u drugom krugu mora iza}i vi{e od 50 procenata. U Francuskoj, recimo, toga nema, u Americi toga nema. Kod nas to postoji, ali kada postoji, {ta je – tu je, moramo se prilagoditi zakonskim normama. Voditeq: Kako obja{wavate tu radikalsku lavinu, kako rekoste, kakve su to promene u dru{tvu kada vi stalno iz izbora u izbore pove}avate broj glasova? Dr [e{eq: Narod u Srbiji, svi gra|ani Srbije sve vi{e prepoznaju Srpsku radikalnu stranku kao realnu alternativu postoje}eg. Mi smo stranka ozbiqnih namera i {to je najva`nije ozbiqnog programa. Taj program je prepoznatqiv u narodu. Veoma je va`no {to nikada ni{ta bitno nismo mewali u tom programu, {to znamo da ga plasti~no izlo`imo, da ga objasnimo ~oveku bez ikakve {kole, bez ikakvog obrazovawa, dakle, da ga pribli`imo narodu, i da prepoznamo {ta su narodne te`we, narodna htewa, narodne `eqe, i da na{ program usmeravamo u tom pravcu. Veoma prin87

cipijelno zastupamo taj na{ program. Nema promena iz dana u dan, od danas do sutra, nema prilago|avawa nekim diktatima, nekim ucenama. Mi idemo svojim putem i to je u jednom trenutku moralo biti nagra|eno velikim brojem glasova. Varaju se oni koji misle, ako se ponove izbori za koji mesec, da }e se promeniti odnos snaga. Ne}e. Bi}e jo{ vi{e u na{u korist. Nismo mi za to, mi smatramo da je Srbiji dosta politi~kih kriza, da je sada potreban jedan period stabilnosti da bismo iza{li iz ove ekonomske krize i socijalne bede, da bismo se obra~unali sa kriminalom, da bismo sredili dru{tvene slu`be, ali ne be`imo ni od kakvog novog izbornog odmeravawa snaga. Drugo, mi smo na vreme shvatili da je pro{lo vreme mitinga. Mitinzi nemaju vi{e nikakvog efekta. Mitinzi su mesto gde se narod okupi pre svega zabave radi i gde mogu da se uzvikuju politi~ke parole, {to bi narod rekao, da se pri~a {upqa pri~a. Su{tina je preko narodu pristupa~nih medija, objasniti programske ciqeve. Mi nismo raspravqali o nekim iracionalnim stvarima, nismo davali prazna obe}awa, mi smo se posvetili pre svega ekonomiji, socijalnim pitawima, borbi protiv kriminala, zdravstvu, {kolstvu, informisawu. To su te kqu~ne teme koje su u nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice. Drugi su raspravqali o temama za koje nemaju nikakve nadle`nosti, kao o spoqnoj politici, pa ovome, pa onome. Mi smo se ograni~ili samo na ono {to je nadle`nost Srbije kao federalne jedinice, i dokazali narodu da znamo kako se mo`e iza}i iz ove krize. Na{a obja{wewa su ubedqiva. Narod je u jednom trenutku sazreo do pomisli da nam treba pru`iti {ansu da probamo da torealizujemo u praksi. Nama se upravo otvara ta {ansa, jer posle ovih izbora, ~iji je glavni pobednik Srpska radikalna stranka, mi smo pojedina~no najve}a politi~ka partija u Srbiji. Voditeq: Ivica Da~i} je dva dana posle izbora izjavio da je ta va{a pobeda, odnosno taj va{ napredak zasnovan na saradwi sa socijalistima na neki na~in. Ka`e da ih niste napadali i zbog toga narod misli da ste na zajedni~kim talasnim du`inama. Dr [e{eq: Mislim da su ta obja{wewa besmislena. Prvo, nije ta~no da ih nismo napadali, neprekidno smo ih napadali, ali smo ih kritikovali zbog wihove orijentacije u ekonomiji, u socijalnim pitawima i socijalnim problemima, u pogledu borbe protiv kriminala, stawa u zdravstvu, stawa u {kolstvu, stawa u informisawu. Evo, imali smo mnogo emisija i na va{oj televiziji, i ja i moji najbli`i saradnici – neprekidno smo ih kritikovali. Nije bilo onih uvredqivih izraza, i za{to bi bilo ako se normalizovala politi~ka atmosfera u dru{tvu i ako nema progona politi~kih protivnika, bilo bi to besmisleno, ali smo ih temeqito, argumentovano kritikovali i neprekidno kritikovali. Da~i} je tada izjavio da smo preuzeli wihov program, {to je dodatno sme{no, jer gde je taj wihov program? Niko ga jo{ nije video, niko ga jo{ nije pro~itao. Gde ga sakrivaju? Kako to jedini mi da smo ga na{li tamo gde je on sakriven pa ga izneli u javnost. Mi jedini imamo ozbiqan program, poznati radikalski Program u 100 ta~aka, a prepoznatqivi smo i po tome {to nikada ni{ta bitno nismo mewali u na{em programu.
88

Voditeq: ^ijih ste vi{e glasova uzeli, razo~aranih socijalista, glasa~a levice ili razo~aranih glasa~a koalicije “Zajedno”? Dr [e{eq: Mislim da smo pre svega povratili na{e glasove, one glasove koje smo imali na izborima 1992. godine, to je negde oko 1.060.000 glasova. Nekih stotinak novih glasova smo sada dobili. To su delimi~no glasovi qudi koji su ranije glasali za Socijalisti~ku partiju, glasovi ovih stranaka koje su bojkotovale izbore i te{ko je sada sve to do kraja identifikovati. Otprilike to je to. Nismo mi mnogo dobili glasova qudi koji su ranije glasali za druge stranke, ali sam ube|en da }emo ih na slede}im izborima dobiti. Voditeq: Koji su uslovi Srpske radikalne stranke da u|e u republi~ku vladu? Dr [e{eq: Mi smatramo da sada treba imati jedan krajwe konstruktivan odnos. Izdiferencirale su se ~etiri osnovne politi~ke snage, ~etiri dominantne politi~ke partije, to su: Srpska radikalna stranka, ja ih nabrajam po wihovoj pojedina~noj snazi, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica. To su ~etiri politi~ke partije koje su dokazale veliku politi~ku snagu. Voditeq: [ta je sa Novom demokratijom? Dr [e{eq: Nova demokratija nigde ne postoji, to je bezna~ajna politi~ka grupacija i krajwe je sme{no o woj raspravqati. Evo Dra{kovi} je napokon uspeo da se otarasi svih tih parazita koje je na svojoj grba~i vukao godinama. Sada je vaqda krajwe vreme da se socijalisti i Jugoslovenska levica otarase tog svog parazita. U jednom trenutku im je poslu`ila Nova demokratija, to je bilo po~etkom 1994. godine, kada je Nova demokratija prebegla iz DEPOS-a, da socijalistima omogu}i skup{tinsku ve|inu u Srbiji. Me|utim, ne}e ih oni vaqda 100 godina vu}i za sobom i poklawati im poslani~ke mandate na osnovu toga {to su jednom ne{to za wih u~inili. Pa oni su to i naplatili ogromnim parama, znate, i Du{an Mihajlovi} i kompanija, i krajwe je vreme da se tome stane u kraj. Treba upozoriti socijaliste i julovce, sada im je krajwe opasno da Novoj demokratiji daju ijedan poslani~ki mandat. Ako je Nova demokratija 1994. godine prevarila u jednom pravcu, mogla bi vrlo lako sada da prevari u drugom pravcu ako bude raspolagala nekim poslani~kim mandatima. Neka dobro o tome razmisle. Nije nama stalo da se nekome ne{to otima, mi `elimo ~iste odnose na politi~koj sceni, i ne `elimo bilo kome da uzimamo ne{to {to nije na{e. Neka oni o tome razmi{qaju. Zbog stabilnosti politi~kih prilika u Srbiji, krajwe je vreme da se sve {to je ve{ta~ko odbaci sa politi~ke scene. Eto, dali su im mandate u Saveznoj skup{tini, tamo gde imaju komotnu ve}inu, pa su mogli da se razme}u, pa su mogli da rasipaju te mandate, ovde nije pametno. Ovde je najboqe da se stvari {to vi{e pojednostave. Ovi izbori otvaraju razne solucije, recimo teorijski je mogu}a varijanta da Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove sami formiraju vladu. Imamo dva poslanika vi{e od skup{tinske polovine. Me|utim, to bi bilo veoma opasno. Mi se bojimo da ta vlada ne bi bila stabilna, da
89

bi bila optere}ena nekim unutra{wim protivre~nostima, a sa druge strane imali bismo isuvi{e jaku opoziciju koja bi onda mogla da manipuli{e raznim sindikalnim pokretima, mogla bi kroz dr`avne organe da nam pravi neke smicalice, da nas onemogu}ava. Bilo bi to stawe stalnih konfrontacija izme|u vlasti i opozicije, ~ije su snage gotovo ujedna~ene. To je opasno. To bi zna~ilo, ako Skup{tina ostane u ovom ~etvorogodi{wem mandatu, da smo stalno optere}eni me|usobnim `estokim sudarima. Smatramo da to treba izbe}i, da sada treba i}i na jednu koncentracionu vladu nacionalnog spasa, nacionalnog jedinstva, kako god da je nazovemo, nije bitno. Uop{te ne}emo tu da cepidla~imo. Ta vlada treba da se sastoji od predstavnika Srpske radikalne stranke, Socijalisti~ke partije Srbije, Srpskog pokreta obnove i Jugoslovenske levice i da broj ministara bude proporcionalan odnosu snaga koje ove ~etiri partije imaju u Narodnoj skup{tini. I onda da napravimo minimum zajedni~kih programskih ciqeva koje mo`emo realizovati u ove ~etiri godine. Dakle, da pokrenemo ekonomiju, da {to sprovedemo pravi~niju privatizaciju, da re{imo nagomilane probleme, staru deviznu {tedwu, recimo, i ~itav niz drugih, zatim, da re{imo socijalne probleme da namirimo zaostale penzije, de~ije dodatke, materinske dodatke, socijalnu pomo}, invalidnine. Dakle, da sredimo stawe u socijalnoj sferi, da sredimo stawe u zdravstvu, u {kolstvu, da sredimo stawe u sferi informisawa. Treba da dovedemo u red ono {to je osnovno, a onda posle ~etiri godine, na slede}im izborima opet mo`emo da vodimo ideolo{ku borbu. Ovde ideologiju treba ostaviti po strani. Ceo narod je u opasnosti, cela zemqa je u opasnosti, ajde sada da sre|ujemo, da budemo {to konstruktivniji i da sve ove ~etiri stranke najboqe, najkvalitetnije kadrove koje imaju ukqu~e u rad te koncentracione vlade. To je ono {to je na{a zamisao. Onda nema direktnih sukobqavawa, onda nema uli~nih nemira, onda nema tro{ewa energije na neke, u sada{wim uslovima, besmislene stvari. Kada relativno sredimo stawe u ekonomiji, kada re{imo kqu~ne socijalne probleme, opet mi mo`emo u}i u ideolo{ke rasprave, me|usobno se sukobqavati jedni s drugima, praviti politi~ke probleme, izazivati krizu vlade, krizu parlamenta i sli~no. Sada je to isuvi{e veliki luksuz. Zbog toga smo skloni ovoj varijanti. Ova varijanta je lagani prelaz na neko novo dru{tvenopoliti~ko stawe, bez dominacije jedne politi~ke partije, bez politi~kih monopola, bez ekonomskih monopola. To je veoma va`no, kao {to je va`no da se narod navikne na tu novu situaciju. Posle, kakva bude narodna voqa na nekim slede}im izborima, uvek }emo je po{tovati. Voditeq: Da li se mo`da na taj na~in ukida opozicija u Skup{tini, ~emu onda Skup{tina ako se vi dogovorite... Dr [e{eq: Ne, ona se ne ukida. Opet }emo mi imati opoziciju. Ima}emo ovih nekoliko malih stranaka koje }e imati mogu}nost da nas kritikuju. Zatim, suo~ava}emo se sa raznim drugim opozicionim izazovima koji ne moraju biti strana~ki artikulisani. Kroz “nezavisnu {tampu”, kroz “slobodne medije” neprekidno }emo biti izlo`eni kriti~kim opservacijama, napadima. Ne smemo na to da se qutimo. Moramo to da podstaknemo, da podstaknemo taj javni `ivot. A koncentraciona vlada nije nikakva novost u
90

demokratskom svetu. U nekim kriznim situacijama mnogo ve}e nacije od na{e su i{le na koncentracionu vladu. Jedno vreme je i Nema~ka imala koncentracionu vladu, to je vreme one velike koalicije demohri{}ana i socijaldemokrata, u vreme kancelara Kisinyera. Vili Brant je bio ministar inostranih poslova u toj koalicionoj vladi. Dakle, nije to ne{to {to je specifi~no za na{e prilike. Mnoge druge dr`ave su tome pribegavale onda kada je bilo neophodno. Mi mislimo da smo upravo u takvoj fazi. Voditeq: Levica je ne{to sli~no ve} predlo`ila, me|utim, Srpski pokret obnove tvrdi da oni u koaliciju sa vama ni po koju cenu ne}e u}i. Dr [e{eq: Da vidimo, da pro|e ovaj drugi izborni krug. Ja mislim da je kod Dra{kovi}a jo{ prisutna izvesna qutwa, mada mi smatramo da nema razloga da se quti jer je postigao dobre rezultate. Problem je raskorak izme|u wegovih `eqa i o~ekivawa i realnih odnosa snaga. Ali kada on shvati do kraja da realni odnos snaga u ovom slu~aju govori da on nije pora`en, da je postigao zadovoqavaju}i uspeh, mislim da }e imati sasvim druga~iji pristup ovim pitawima. Sa druge strane, on malo sada pri`eqkuje da ovi izbori 5. oktobra ne budu uspe{ni, ra~una, kada se ponove izbori, da }e imati ve}e {anse. To mu je pogre{na procena, jer na tim ponovqenim izborima radikali }e imati mnogo ve}e {anse od bilo koga drugog. Ali dobro, to je sada wegova stvar. Kada pro|e 5. oktobar, mislim da }e se ove stvari mnogo stalo`enije raspravqati u me|ustrana~kim kontaktima. Sve ~etiri ove politi~ke partije izbegavaju i me|usobne kontakte i rasprave pre 5. oktobra da ne bi napravili neki pogre{an potez koji bi eventualno mogao da se odrazi na izborne rezultate 5. oktobra u drugom izbornom krugu. Dra{kovi} je nekada u stawu da malo vi{e naglasi neku svoju qutwu ili neko svoje protivqewe nego {to to objektivne prilike nala`u, tako da }emo mi ozbiqne razgovore voditi sigurno posle 5. oktobra, ube|en sam u to. Postoji druga varijanta – da Dra{kovi} u|e u koaliciju sa Socijalisti~kom partijom i Jugoslovenskom levicom. To je legitimna varijanta, mi se ne}emo qutiti. Onda mi ostajemo opoziciona partija u Narodnoj skup{tini. Ne}emo se uop{te qutiti. I ako budem izabran za predsednika Republike a oni sklope koaliciju, ja }u im poveriti mandat za sastav vlade. U konsultacijama, kada nekog kandidata postave, ja }u mu poveriti mandat za sastav vlade. Nema nikakve qutwe, to je legitimno pravo. Neka oni sami izvla~e zakqu~ke da li je to za wih dobro ili nije, da li je to dobro za Srbiju ili ne, nije bitno, mi onda nastavqamo opoziciono delovawe. Teorijski postoji varijanta da Srpska radikalna stranka u|e u koaliciju sa socijalistima i Jugoslovenskom levicom, ali mi be`imo od te varijante. Ona za nas nije povoqna. Za{to? Iako smo pojedina~no najve}a politi~ka partija, tu postoji opasnost da uvek budemo preglasani, da mi nekom slu`imo kao Nova demokratija. Mi to ne `elimo, mi `elimo da u|emo u vladu u kojoj postoji ravnote`a. S jedne strane levi blok, s druge strane umerena desnica, desni centar, eventualno ta krajwa desnica, nije bitno, ali da postoji ravnote`a.
91

Voditeq: Kako }e se uspostavqati ta ravnote`a kada imamo stranke {irokog politi~kog spektra? Dr [e{eq: Napravimo minimum zajedni~kog programa, mi moramo potpisati taj program, da su to na{i ciqevi i kako ih ostvariti. To je ono {to je va`no. Onda svaka od ove ~etiri grupacije kontroli{e ostale tri, da ne bi neko ulazio u kriminalne radwe, u korupciju, da se ne bi neko ogre{io o osnovne programske ciqeve. To je mnogo pogodnija varijanta. Uvek postoji neka ravnote`a i uzajamna kontrola. To je ona varijanta u kojoj bismo mi mogli da do|emo maksimalno do izra`aja svojim programskim ciqevima, svojim sposobnostima, svojim kvalitetnim kadrovima. Voditeq: Da li bi premijer bio iz redova Srpske radikalne stranke, po{to bi po ovom va{em ra~unu gde su ~etiri stranke, Srpska radikalna stranka imala najvi{e ministarskih mesta? Dr [e{eq: Ako budem izabran za predsednika Republike, ja }u te konsultacije sa predstavnicima i predsednicima drugih stranaka voditi u tom pravcu da postignem konsenzus da Tomislav Nikoli} bude predsednik vlade. Za{to? Zato {to je Tomislav Nikoli} veoma cewena politi~ka li~nost u Srbiji. Mislim da wega veoma po{tuju i wegovi politi~ki istomi{qenici i wegovi politi~ki protivnici. Prvo, krajwe je ~astan ~ovek, veoma sposoban, veoma talentovan politi~ar, ~ovek veoma primeren ovoj kriznoj situaciji, i svojim na~inom mi{qewa, i svojim politi~kim pona{awem, i svojim ~isto qudskim kvalitetima, i svojim sposobnostima. Mislim da nema politi~kog protivnika koji mo`e Tomislava Nikoli}a s moralnog aspekta osporavati ili koji mu mo`e umawivati te politi~ke kvalitete. To bi bila za nas optimalna varijanta. Naravno, u toj varijanti treba praviti kompromise. Tu su dve kqu~ne funkcije: predsednik vlade i predsednik Skup{tine. Te dve kqu~ne funkcije treba u dogovoru dve najve}e politi~ke partije da se podele i da se odmah napravi dogovor. Mogu}a je i druga varijanta, da bude na{e mesto predsednika Narodne skup{tine, a da druga po snazi politi~ka partija odredi mandatara za sastav vlade. Mi ne be`imo ni od takve solucije. Dakle, spremni smo na razgovore, ali ~iste razgovore, principijelne razgovore i uvek javnost da obave{tavamo kako se vode ti razgovori, pod kojim uslovima, kako napreduju, kakvi su ~iji politi~ki stavovi. Ni{ta ne `elimo tajno, ni{ta zakulisno i nikakve druge ciqeve osim op{te dobrobiti srpskog naroda i svih gra|ana Srbije. Voditeq: Imate li vi neke posebne `eqe za nekim ministarskim mestima, po{to se u medijima pojavilo da ste zainteresovani za mesto ministra policije? Dr [e{eq: Znate {ta, u tom procesu na{eg usagla{avawa, naravno, sve }e politi~ke partije biti zainteresovane za zna~ajnija ministarstva. Mnogo je zna~ajnije Ministarstvo finansija od Ministarstva ekologije, ali tu moramo opet da se usagla{avamo. To je jedan filigranski, fini politi~ki proces gde }emo ta~no morati da se usaglasimo prema realnoj snazi svakog u~esnika u koncentracionoj vladi. Postoje neka kqu~na ministarstva, postoje ministarstva koja nisu ba{ toliko va`na. Srpska radikalna stranka najvi{e `eli ova kqu~na privredna ministarstva i soci92

jalna ministarstva, dakle ono gde bismo maksimalno pru`ili i gde bismo ubrzo do{li do najboqih rezultata. Ali ne}emo da ucewujemo, ne}emo unapred da postavqamo uslove. Lepo da razgovaramo, da stavimo sve karte na sto, da vidimo {ta ko `eli, da vidimo {ta mo`emo da usaglasimo i da tu budemo do kraja konstruktivni i korektni. Voditeq: Mo`ete li nam objasnti kako bi onda funkcionisao srpski politi~ki `ivot, jer prvi put smo u takvoj situaciji da ~etiri stranke vode politiku, odnosno da su ~etiri stranke vladaju}e. Gde bi funkcionisao politi~ki `ivot, gde bi se dogovarale najosnovnije stvari? Dr [e{eq: Pre svega u parlamentu. Morali bismo da vratimo direktne televizijske prenose svih skup{tinskih sednica, a kao predsednik Republike ja bih uveo i novi stil rada. Pozivao bih predstavnike svih parlamentarnih politi~kih partija jednom mese~no da se su~eqavamo, da pred javno{}u u direktnom televizijskom prenosu raspravqamo osnovne politi~ke probleme. Redovno bih dr`ao konferencije za {tampu za doma}e i strane novinare, gde bi sva pitawa bila dozvoqena, gde bih na sva pitawa odgovarao direktno i otvoreno, jasno. Novi stil rada u~inio bi politi~ki `ivot prozra~nim, svima shvatqivim, svima bliskim. Svako bi mogao biti upu}en u najkrupnija dr`avni~ka pitawa. Mislim da bi to tako|e bio novi kvalitet u na{em politi~kom `ivotu, veliki skok u demokratskom politi~kom procesu. Voditeq: Vi ste najavili da prvo {to }ete u~initi – skinu}ete zvezdu petokraku sa Predsedni{tva, promeni}ete himnu, vratiti “Bo`e pravde” i grb. Da li to mo`e? Dr [e{eq: Prvo, petokraka se mo`e odmah skinuti, mi ne}emo oko toga praviti nikakvu paradu. Petokraka mora da se skine. Skinuli smo je sa zastave, mora da se skine sa Predsedni{tva Srbije, ali ne}emo da pravimo neku paradu. To }e stru~waci za tu vrstu posla lepo elegantno da skinu bez neke velike gu`ve, bez nekog velikog kome{awa. Mi radikali nismo skloni nekoj slavqeni~koj atmosferi. Mi smo veoma mirno primili ove odli~ne izborne rezultate, bez neke euforije. Sada se spremamo za odgovorne dr`avni~ke obaveze, ne razme}emo se jeftinim propagandnim efektima, ne obmawujemo javnost, nemamo mi tu nameru. Voditeq: A {ta ako se levica ne slo`i sa time? Dr [e{eq: Mislim da }e se levica slo`iti, da bi se slo`ila u pogledu skidawa petokrake i sa Gradske skup{tine. Raspravqano je o tome, ~ak je neka preliminarna odluka donesena jo{ 1992, 1993. godine, ne mogu se ta~no setiti kada. Me|utim, sve nekako danas-sutra, danas-sutra, nisu znali ko to da skida, opasno je to skidawe, trebaju alpinisti i kao neko sporednije pitawe to je zapostavqeno. Mislim da su se uzjogunili zbog velike parade koja je oko toga pravqena kada je petokraka napokon skinuta. Kada mi lepo to sve dogovorimo i ka`emo da je krajwe vreme da se to uradi; to je jedan ideolo{ki simbol, nema mu mesta na vrhu zgrade koja predstavqa jedan od najve}ih dr`avnih organa, mislim da se to mo`e re{iti, da niko ne}e da zakera. Drugo, {to se ti~e dr`avnih simbola, mi moramo i}i na promene Ustava. Ustav se mora prilagoditi Saveznom ustavu. Sve one stvari koje su u suprotnosti sa odredbama Saveznog ustava treba sada ustavnim amandmanima elimi93

nisati iz teksta Ustava.Treba ukinuti kategoriju dru{tvene svojine. Za to smo da se odmah kroz te ustavne promene unese odredba da je srpski grb dvoglavi beli orao sa carskom krunom Nemawi}a, sa krstom i ~etiri ocila na grudima. Ne zna~i to da mi `elimo monarhiju. Narod je rekao na ovim izborima da ne}e monarhiju, ali ono {to je na{a tradicija, to treba da afirmi{emo. Ni u Poqskoj nikome ne pada na pamet da uvodi monarhiju, ali poqska kruna je prisutna na dr`avnim obele`jima. U Ma|arskoj tako|e, kruna svetog Stefana je jedan od glavnih dr`avnih simbola. E, mi }emo da vratimo tu carsku krunu Nemawi}a na glavi dvoglavog belog orla, sa krstom i ~etiri ocila. To treba da se uradi kroz ustavne promene. I da vratimo staru srpsku himnu “Bo`e pravde”, i to tako|e kroz ustavne promene. Za ustavne promene potreban je referendum. Dakle, nema potrebe da idemo na poseban referendum o grbu i himni, nego }emo sve definisati kroz ustavne promene. Predvide}emo da se slede}e ustavne promene vr{e dvotre}inskom ve}inom glasova poslanika u Narodnoj skup{tini, da ne mora vi{e da se ide na referendum. Jednom smo imali referendum o tim pitawima, bio je neuspe{an, nije bilo odziva 50 odsto. Ovoga puta, kada Ustav usaglasimo sa Saveznim ustavom, vrati}emo stare srpske simbole, grb i himnu Bo`e pravde, dvoglavog belog orla sa carskom krunom Nemawi}a, ukinu}emo kategoriju dru{tvene svojine, i insistira}emo da se ukinu autonomne pokrajine. Evo, sada }emo da proverimo na delu. Vojislav @ivkovi}, predsednik Pokrajinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije za Kosovo i Metohiju tokom cele predizborne kampawe gra|anima je obe}avao da }e wihova partija, ako pobedi, ukinuti autonomnu pokrajinu. Sada je prilika da se ukinu te autonomne pokrajine. One su i tako formalizovane, treba da se elimini{u iz Ustava, i tu imaju saglasnost Srpske radikalne stranke. Mi smo spremni kroz ovu ustavnu reformu da se to uradi. Voditeq: Dragan Todorovi} je danas izjavio da }e tra`iti poni{tewe izbornih rezultata u Izbornoj jedinici Pe}, to je broj 29. Da li ste vi zadovoqni izbornim uslovima u toku ove kampawe, u toku ovih izbora, jer smo na kraju procesa? Dr [e{eq: Ne mo`emo biti najzadovoqniji, ne mo`emo biti ni zadovoqni. Popustila je medijska blokada, imali smo mogu}nosti kroz razne vrste medija da provedemo svoju predizbornu kampawu. Toliko smo imali mogu}nosti da smo odustali od predizbornih mitinga, od javnih tribina. Ali opet ne mo`emo re}i da smo zadovoqni jer su druge stranke imale mnogo vi{e. Kada uporedite koliko je vladaju}i levi blok koristio dr`avne medije i koliko je tamo bila prisutna Srpska radikalna stranka, vide}ete da je to prakti~no neuporedivo. Srpski pokret obnove je imao mnogo vi{e od radikala. Mi se ne `alimo. I to malo {to smo imali, mi smo najpametnije iskoristili. Nijedan minut nismo uludo potro{ili u neke prazne pri~e, u neke istorijske iluzije, u neke iracionalne stvari. Koncentrisali smo se na ono {to su nadle`nosti Srbije. Ekonomija, socijalna pitawa, tome smo dali primat i to je narod ispravno shvatio na ovim izborima. Dakle, nismo najzadovoqniji. Evo, sada su nam oduzeli pravo da se uop{te predstavqamo za drugi izborni krug na dr`avnoj televiziji. Zatim, spre~ili su direktno su~eqavawe dvojice preostalih predsedni~kih kan94

didata, ali kako ~ujem, danas je gospodin Lili} izrazio `equ da ipak do|e do tog su~eqavawa. Sa zadovoqstvom to prihvatam. Nemam ni{ta li~no protiv gospodina Lili}a, ja ga cenim i po{tujem kao ~oveka, ali mislim da je to politi~ko su~eqavawe nas dvojice zaprvo su~eqavawe na{ih politi~kih partija pred drugi krug izbora i da to tako treba prihvatiti. Ube|en sam da }e to biti u vrlo korektnoj atmosferi, da }emo samo razmewivati mi{qewa i ni{ta vi{e. [to se ti~e izbora u pe}koj izbornoj jedinici, tamo je do{lo do krupnih nepravilnosti. Mi smo podneli tu`bu Vrhovnom sudu, mi tra`imo da se ti izbori ponove. U drugim delovima Srbije, u drugim izbornim jedinicama, bilo je ponegde nekih sitnih nepravilnosti koje bitno ne uti~u na izborne rezultate. Nismo tu ni{ta cepidla~ili. U svakom slu~aju, mi smo ovog puta imali tako dobru kontrolu u svim drugim izbornim jedinicama, osim u ovim kosovsko-metohijskim, da prakti~no ni ptica nije mogla da proleti. Vi ste mogli da vidite da smo prve izborne no}i mi prvi imali izborne rezultate, vrlo kvalitetne izborne rezultate, gde nije bilo bitnih odstupawa. Imali smo izuzetno dobar izborni {tab, imali smo izuzetno dobru kontrolu na terenu. Samo u nekim najzaba~enijim selima mi nismo mogli do kraja sve da iskontroli{emo. Pa i u Zemunu imamo bira~ko mesto gde je samo 10 bira~a upisano, {to zna~i da bi posle ovih izbora morali neku reformu da sprovedemo i u pogledu broja bira~kih mesta, da se smawi taj broj bira~kih mesta, da opozicionim strankama bude lak{a kontrola. Me|utim, na Kosovu i Metohiji je bilo mnogo vi{e nepravilnosti, ne{to je bilo u pri{tinskoj izbornoj jedinici, ne tako stra{no. Tamo smo ipak uspeli da skoro sve iskontroli{emo. Ali u kosovsko-mitrova~koj izbornoj jedinici su naknadno doneli nekih 2.500 glasa~kih listi}a iz Bujanovca i oteli nam tako jedan poslani~ki mandat koji je ve} bio gotova stvar. U pe}koj izbornoj jedinici katastrofalna situacija. Potpuno su falsifikovali izborne rezultate, pre svega taj Miladin Ivanovi}, na~elnik Pe}kog okruga, za koga sam ube|en da }e se uskoro na}i u zatvoru. Opozicionim strankama su oterali kontrolore sa mnogih bira~kih mesta, nama negde oko 120 kontrolora, vaqda i Srpskom pokretu obnove oko 50 kontrolora. Zatim, nisu dozvolili da kontrolor ima zamenika. Tamo su u yakovima donosili {iptarske glasove, a [iptari nisu izlazili ni na ove izbore. Sada imamo konkretne dokaze. Imamo izjave pojedinih {iptarskih glasa~a za koje je upisano u bira~kom spisku da su iza{li na glasawe. Oni u tim izjavama tvrde da nisu iza{li. Imamo ogromnu dokumentaciju. Danas je to Dragan Todorovi} pokazivao na konferenciji za {tampu i ube|en sam da na Vrhovnom sudu moramo oboriti kompletne izbore u Pe}koj izbornoj jedinici. Za 5. oktobar pripremamo 400 qudi iz Beograda i nekih drugih mesta u Srbiji da idu kao kontrolori na sva bira~ka mesta. Tamo ove na{e aktiviste upla{e, ucewuju ih. Tamo veoma malo Srba `ivi. Do|e policija, do|u ti lokalni nosioci funkcija vlasti, prete otkazima, ucewuju, negde brutalno izbacuju, negde tuku. Sada dovodimo najzna~ajnije strana~ke aktiviste, qude koje ne mo`e niko upla{iti, qude koji se ni~ega ne boje, koji }e tamo besprekorno da obave taj posao. Tu odre|ene probleme pravi i Republi~ka izborna komisija, jer tvrdi da sada nemamo prava da mewamo
95

kontrolore. Uvek smo imali i zakon to ne spre~ava za drugi izborni krug. Uvek smo mogli da mewamo kontrolore. I ka`u da ne mo`e kontrolor iz jedne izborne jedinice da ide u drugu izbornu jedinicu. E, to tuma~ewe ne}emo prihvatiti. Iz Beograda dan pre u pe}ku izbornu jedinicu kre}u ~etiri autobusa puna kontrolora. Bi}e na vreme raspore|eni, ni tamo vi{e ptica ne}e mo}i da proleti 5. oktobra. Voditeq: Iz nekih opozicionih stranaka ovih dana ~uo se predlog, ka`u: ako ve} ni [e{eq ni Dra{kovi} nisu zadovoqni izbornim uslovima, za{to ne naprave koaliciju, promene izborne uslove i onda raspi{u prve prave slobodne izbore? Dr [e{eq: Nismo mi zadovoqni izbornim uslovima u potpunosti, ali mora se priznati da nikada nismo imali boqe izborne uslove. Pitawe je da li bi neka druga vladaju}a stranka omogu}ila boqe izborne uslove. Svuda na Zapadu onaj ko je na vlasti prilago|ava izborni zakon i zakon o izbornim jedinicama nekim svojim potrebama, nekim svojim koncepcijama, nekim svojim prognozama izbornih rezultata. To rade u Francuskoj, i imaju, recimo, situaciju da negde samo 1.000 glasa~a u okviru izborne jedinice bira poslanika, na drugom mestu 20.000 bira~a jednog poslanika. Ovi izborni uslovi su bili sasvim solidni, pogotovo zbog toga {to smo u svim drugim izbornim jedinicama imali uspe{nu kontrolu, i {to nije bilo krupnijih, ozbiqnijih nepravilnosti. Za{to bismo bili nezadovoqni? Voditeq: Zna~i, od ovog predloga za sada nema ni{ta. Dr [e{eq: Nema, ja mislim da je taj predlog besmislen. Mislim da su te opozicione stranke koje su bojkotovale izbore shvatile tu svoju veliku gre{ku. Ali svaka gre{ka se u politici pla}a. Oni }e gorko ispa{tati takav nepromi{qen potez. Voditeq: Samo ste rekli kada do|e do slede}ih izbora, da }e radikali biti jo{ ja~i nego {to su sada. Dr [e{eq: O~igledan je taj radikalski trend u narodu. Voditeq: Da li }ete mo`da, ako ne do|e do dogovora izme|u ove ~etiri stranke, i vi zagovarati ponovno raspisivawe parlamentarnih izbora? Dr [e{eq: Ako mi budemo opoziciona politi~ka partija, naravno da }emo `eleti {to pre nove izbore, ali ne}emo ucewivati, pona{a}emo se kao konstruktivna opozicija. Napada}emo vlast tamo gde gre{i, tamo gde lo{e poteze povla~i. Tamo gde ima dobre poteze, ne}emo da kritikujemo, ne}emo da napadamo. Ne}emo po svaku cenu da sputamo i onemogu}avamo novu vladu, makar u woj i ne u~estvovali. Uvek smo bili konstruktivna opozicija kada su iole bili normalni uslovi politi~kog `ivota. Voditeq: [ta, gospodine [e{eq, ako ipak ne bude u ovom drugom krugu izabran predsedni~ki kandidat, Srbija ne dobije predsednika, {ta }e se onda desiti? Dr [e{eq: Neki najavquju neku ustavnu krizu. Ne razumem kakva tu mo`e biti ustavna kriza. Voditeq: [ta se onda mo`e desiti? Dr [e{eq: To je jasno: po zakonu, ako ne bude izabran predsednik Republike, onda se kompletna procedura ponavqa. Dosada{wi predsednik
96

Skup{tine }e obavqati du`nost predsednika Republike dok se ne izabere novi predsednik Narodne skup{tine. On od wega preuzima tu du`nost i nema nikakvih problema, nema nikakve ustavne krize. Teorijski je mogu}e sto puta da se ponavqaju ti predsedni~ki izbori; ne verujem da }e se toliko ponavqati. Mislim da }e 5. oktobra biti izabran predsednik Republike. Ako ne bude, ima}emo nove izbore. Voditeq: Da li mo`e da se o~ekuje da }e mo`da i predsednik Jugoslavije Slobodan Milo{evi} u tim novim izborima mo}i, prema nekom novom tuma~ewu Ustava, da se kandiduje? Dr [e{eq: Mislim da ne mo`e. Ne mo`e niko biti vi{e od dva puta izabran za predsednika Republike. Ovde nema ni prekida kontinuiteta jer jo{ nije izabran novi. Nema prekida izme|u wegovog obavqawa predsedni~ke funkcije i nove, ali ja mislim da je to besmisleno, jer sada da napu{ta tu kqu~nu dr`avnu funkciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji, bio bi krajwe pogre{an politi~ki potez. Voditeq: Kakve su va{e procene, koliko }e trebati tim strankama koje ste malopre pomenuli da naprave dogovor oko vlade? Dr [e{eq: Taj proces konsultovawa po mom mi{qewu traja}e oko mesec dana. Po Ustavu obavezno je, po zakonu, da se nova skup{tina konstitui{e do 25. oktobra. Mislim da }e odmah posle 5. oktobra krenuti taj proces konsultovawa, da }e se razgovarati. Mi radikali `elimo da to bude pred o~ima javnosti. Naravno, ne treba svaki detaq, ali o tome da smo se sreli, da smo razgovarali, kakve ko koncepcije ima, treba javnost da bude upoznata. Voditeq: Vi ste pre mesec dana ovde za ovim stolom izjavili da }e radikali u}i u vladu samo ako budu ve}inska stranka, odnosno ako vlada bude ve}inska i da }e to onda zna~iti samo primenu programa Srpske radikalne stranke. Kako obja{wavate ovu promenu? Dr [e{eq: Nema promene. Mi smo pojedina~no najve}a politi~ka partija. I realno smo najja~i. Mogu}e je da }e do}i do neke preraspodele mandata da to spre~e. ^uju se neki nagove{taji, vidim u {tampi. Oni su imali dogovor pred ove izbore da JUL ima vaqda 30 odsto mandata. Tako je bilo re~eno koliko se ja se}am. A mo`da }e oni to sada ne{to korigovati, ali znamo mi kakva je wihova prethodna procena u odnosu snaga. Da li }e tu biti prebacivawa mandata, nije ni toliko bitno. Ako do|e do ove ravnote`e, onda mi nismo mawinski partner. Je li tako? Ako se svede na minimum zajedni~kih programskih ciqeva tu }e se uklopiti na{i programski ciqevi, tako da mi odr`avamo to obe}awe. Ali da budemo nekome privezak, to ne `elimo, to ne}emo. Nije nama toliko stalo do ministarskih foteqa da prihvatamo sve uslove, ili do nekih drugih privilegija, da neko negde dobije ku}u, da neko dobije luksuzan stan, kao ministar, da dobije ovo, da dobije ono, to nas ne interesuje. Mi `elimo da se program realizuje. Mi `elimo da se u Srbiji boqe `ivi, da svi gra|ani Srbije osete te promene u ekonomskom i socijalnom smislu pre svega. Naravno, i u smislu {irewa demokratskih sloboda i prava ~oveka i gra|anina. Voditeq: Koliko }e vam biti potrebno da to gra|ani stvarno osete?
97

Dr [e{eq: Ako ta vlada krene da radi ozbiqno, to se ve} za par meseci mo`e osetiti, kada po~nemo prve zaostale penzije ubrzano da ispla}ujemo, kada po~nemo eliminisati dr`avne dugove u pogledu socijalne pomo}i, porodiqskih dodataka, de~ijih dodataka. To su ti prvi potezi gde mo`emo pokazati svoju uspe{nost. I, naravno, kada budemo pravili novi buyet za slede}u godinu. U novom buyetu moramo skinuti sve parazite – stroga buyetska restrikcija. Onde gde ne}emo {tedeti, to su socijalna davawa. Ali da se iz buyeta finansiraju razna udru`ewa gra|ana i sli~ne stvari, nema ni{ta od toga. Voditeq: Zna~i, radikalima ne}e smetati svi oni sukobi koji su u pro{losti postojali, da daqe sara|uju? Dr [e{eq: Moramo da budemo ozbiqni politi~ari. Sve je to sastavni deo politi~ke borbe. Ali mi radikali smo stranka koja ne govori jezikom mr`we, mi nikoga ne mrzimo. Ono {to je bilo, bilo je. Sada treba konstruktivno da delujemo u skladu sa interesima gra|ana Srbije, ako uspemo da postignemo taj konscenzus, principijelno. Nema {ta sada: ti si meni radio ovo, ja sam tebi rekao ono. Toga vi{e nema u politi~kom `ivotu. To ozbiqni politi~ari nikada ne rade. U svakoj zemqi na svetu, recimo u Americi u prediobornoj kampawi jedan kandidat o drugome ka`e sva{ta, me|utim, posle izbora jedan drugome ~estitaju, bez obzira {ta je re~eno. I nema vi{e ponavqawa onoga {to je re~eno. Imali smo mirnu predizbornu kampawu, gde nije bilo nekih te`ih verbalnih uvreda, izraza. Voditeq: Kakve su va{e procene za drugi krug? Dr [e{eq: Ja o~ekujem pobedu u drugom krugu. Voditeq: Gospodine [e{eq, BK Televizija vam `eli uspeh i u ovom drugom krugu, kao {to smo to svim predsedni~kim kandidatima po`eleli i u prvom krugu. Nadam se da }emo se mi ve} koliko u sredu ili ~etvrtak videti u ovom studiju. Dr [e{eq: Hvala vam, i sa zadovoqstvom, jo{ jednom napomiwem, sa zadovoqstvom prihvatam direktan televizijski duel sa protivkandidatom Zoranom Lili}em. Voditeq: Ovo je bio gospodin Vojislav [e{eq, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke u drugom krugu predsedni~kih izbora.

VII KOALICIJE SE NE SKLAPAJU PO KUMOVSKIM OSNOVAMA
NTV paket, Studio B, 29. septembar 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. U skladu sa pravilima izbornih kampawa koje pratimo ve} od 1990. godine, Studio B je ju~e, dakle 28. septembra, uputio pisma obojici predsedni~kih kandidata za predstoje}i drugi krug predsedni~kih izbora u na{oj Republici, dakle, i gospodinu Zoranu Lili}u i gospodinu dr Vojislavu [e{equ. U tom pismu Studio B obave{tava obojicu kandidata i wihove {tabove da je spreman da ponudi termine na radiju i televiziji Studija B za predstavqawe predsedni~kih kandi98

data. U pismu se ka`e: “Obezbe|ujemo jedan sat za individualno predstavqawe i dvo~asovni zajedni~ki nastup za koji nudimo tri varijante. Prva varijanta duel, druga varijanta razgovor sa gledaocima, a tre}a na{ predlog da se omogu}i da svaki kandidat od kandidata pozove gosta po sopstvenom izboru. To mo`e biti politi~ar, sportista, privrednik, publicista, i ku}ni prijateq. Imaju}i u vidu da obaveze predsedni~kih kandidata postoje u velikoj meri, spremni smo da termine i raspored gostovawa predsedni~kih kandidata utvrdimo neposrednim dogovorom”. Na ovo pismo jo{ uvek, po{tovani gledaoci, nismo dobili zvani~ne odgovore, ali ipak gospodin Vojislav [e{eq, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke se odazvao i iskoristio prvi deo onoga {to je Studio B ponudio tim kandidatima. Gospodine [e{eq, dobro ve~e, dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Kako ste? Dr [e{eq: Malo umorno od kampawe, ali dobro. Voditeq: Zna~i, spadate u qude kojima je dobro u Srbiji. Dr [e{eq: Ja sam u psiholo{kom smislu dobro, ali `ivot u Srbiji je te`ak, veoma te`ak i ne mo`e se re}i da je dobro. Ali dobro se ose}am. Voditeq: Delujete tako na qude da se i oni pred izbore, pred drugi krug ose}aju optimisti~no. Dr [e{eq: Ja sam ~ovek koji ina~e u `ivotu {iri optimizam oko sebe, uvek sam bio optimista. Voditeq: [ta o~ekujete u drugom krugu? Dr [e{eq: Pobedu. Voditeq: Kako? Dr [e{eq: Mislim da }e iza}i vi{e od 50 odsto. To nije ba{ apsolutno sigurno, ali sve su prilike da }e iza}i. I o~ekujem u tom drugom krugu da }u imati bar jedan glas vi{e od svog protivkandidata Zorana Lili}a. Voditeq: O~ekujete li mo`da da }e se u ovoj kampawi do ~etvrtka uve~e, kada po~iwe }utwa do 5. oktobra, va{ suparnik na neki na~in usuditi na nekakav potez, na ne{to izvan medija, izvan javnosti, {to bi vama na{kodilo a wemu doprinelo? Dr [e{eq: Ne znam koji bi to potez mogao biti izvan medija i izvan javnosti. Imamo u sredu na dr`avnoj televiziji napokon zakazano javno su~eqavawe. Mislim da je to ono {to je, u svakom slu~aju, dobra zavr{nica predizborne kampawe. Mi radikali smo to neprekidno zahtevali. Postoji izvesna neravnomernost i neravnopravnost u medijskom predstavqawu, posebno kada je re~ o dr`avnim medijima. Ali, mi smo zadovoqni i ovim vremenom koje nam je stajalo na raspolagawu. Imali smo vrlo efektivnu iskori{}enost medijskih promocija, tako da se ne qutimo mnogo. Drugo, narod poznaje sve najistaknutije politi~ke aktere u Srbiji i malo se toga sada mo`e dodatno u~initi da se qudi privole da glasaju za jednog ili za drugog kandidata. Voditeq: Ipak, imate priliku da u sredu uve~e direktno neke poene zaradite ili izgubite.
99

Dr [e{eq: Mislim da je veoma va`no da se su~elimo javno, korektno. Me|usobno }emo se boriti politi~kim argumentima. Nema nikakvog razloga da bude druga~ije. Drugo, mi smo imali u su{tini jednu veoma tolerantnu predizbornu kampawu. Svako je zastupao svoj program, tu i tamo poneka te`a re~ je bila upu}ena, ali to nije stra{no. To je ~ak bla`e u odnosu na ono {to se de{ava na ameri~kim izborima ili izborima u nekim drugim zapadnim zemqama. Ovi listovi i mediji koji vole da se nazivaju nezavisnim, neprekidno nagove{tavaju da socijalisti spremaju neki moj dosije, da spremaju neku kampawu, da spremaju ovo, da spremaju ono. To su sve {upqe pri~e. Voditeq: Otkud znate da su {upqe pri~e? Dr [e{eq: Znam da nemaju {ta da spreme. [ta bi sada mogli {to ve} ranije nisu lansirali kada su nas naj`e{}e progonili. Voditeq: Sada ste najopasniji. Dr [e{eq: Jeste, ali nemaju oni neko posebno sredstvo kojim bi mogli parirati. Prvo, da ponavqaju stare optu`be koje nikada nisu mogli dokazati, besmisleno je. Narod je ve} na wih navikao. Da ne{to novo izmisle, opet ne bi bilo ubedqivo. Nema argumenata, nema materijalne istine, tako da je to iluzorno o~ekivati. Nema {ta tu posebno da se desi. Mo`e negde crep da me udari u glavu ili tako ne{to, ali da u propagandnom smislu ne{to urade {to bi moglo da pokvari {anse srpskim radikalima i wihovom kandidatu, mislim da je nemogu}e. U ovom slu~aju }e narod da odlu~uje i narodna voqa }e biti neprikosnovena. Kakva god bude, mi radikali }emo je po{tovati. Voditeq: Ovo je jedinstvena {ansa, u sredu uve~e, da se sukobite sa va{im direktnim protivkandidatom. S obzirom da se zna, javnost i mediji su mnogo puta mogli da vide va{e na~ine politi~ke borbe, kakvu taktiku spremate za sredu uve~e? ^ime }ete, na koji na~in }ete se boriti sa gospodinom Zoranom Lili}em? Da li onako kako vas mnogi vole i pamte, o{tro, beskompromisno, ili druga~ije? Ipak, sada ste u poziciji da sa 82 poslanika u Skup{tini zna~ite mnogo vi{e nego ranije. Da li to ne{to mewa? Dr [e{eq: Ne mislite vi vaqda da }u vam dva dana pred to su~eqavawe otkrivati taktiku? Ali, u svakom slu~aju, zastupa}u Program Srpske radikalne stranke, nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni, kulturni. Su~eqava}emo se argumentima povodom razli~itih programskih orijentacija na{ih stranaka. A taktiku da vam unapred ne otkrivam. Voditeq: Ne mislim zbog toga, vrlo je... Dr [e{eq: Ima jedna stvar koja je veoma va`na i koju bi trebalo da nau~e drugi politi~ari. Ja se za svaki televizijski i radio nastup, bilo koji politi~ki nastup, temeqito pripremam, a neki misle da su svu pamet ovog sveta usisali, da su spremni da odmah idu ad hok u neku emisiju i onda se ~ude {to su pora`eni. Ja se spremam, znate, za jedan sat nastupa ja se spremam po nekoliko sati, ~itam kwige, ~itam materijale, spremam se. Voditeq: Mnogi }e gledati taj va{ intervju u svetlu toga da li ste spremni na kompromis sa socijalistima ili ne.
100

Dr [e{eq: Mi smo spremni na kompromis, ali to ne zna~i da sam ja spreman na kompromis u emisiji. U emisiji idemo na to da jedan drugog pobedimo argumentima u politi~koj raspravi, snagom tih argumenata. Zna~i, nismo mi u emisiji da sklapamo kompromise niti da vodimo me|ustrana~ke razgovore. Voditeq: Da, va{ nastup, va{a borba protiv wega mo`e da bude ovakva ili onakva. Dr [e{eq: Moja borba }e biti principijelna i argumentovana, politi~kim sredstvima. Ni{ta li~no nemam protiv Zorana Lili}a. Zoran Lili} ne spada u kompromitovane politi~are na srpskoj politi~koj sceni, je li tako? Malo se nekih afera za wim vuklo, mislim, ne znam da se neka ozbiqna afera za wim vukla. To je ~ovek s kojim sam li~no u solidnim odnosima, ne mogu da ka`em da se dru`imo. Ranije smo se i dru`ili dok smo bili poslanici u Republi~koj skup{tini. Bili smo obojica poslanici iz Rakovice. Jovan Strikovi}, doktor, poznati lekar, Zoran Lili} i ja, pa smo se malo dru`ili i tamo oko prijema gra|ana u Rakovici, imali smo neke kontakte. Jednom smo sva trojica gostovali u va{oj emisiji gde su gra|ani do{li da nam postavqaju pitawa. Ako se se}ate, imali ste nekad takve emisije. Dakle, nikada ne{to li~no me|u nama nije bilo sporno. Mislim da to ne}e biti neki dijalog na li~noj osnovi, nego }e biti iskqu~ivo dijalog zasnovan na politi~kim argumentima. Voditeq: Mislite, programski, onako, stranka protiv stranke? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Sutra je sednica Skup{tine grada, zapravo, nazovimo je sednicom, ona koju je sazvao potpredsednik Milan Bo`i} na osnovu inicijative 37 odbornika iz Skup{tine grada. Radikali su danas na konferenciji za {tampu obelodanili da }e u~estvovati na toj sednici. Popodne, u 18 ~asova, tako|e se Odborni~ka grupa sastala... Dr [e{eq: Da, imali smo danas sednicu Odborni~ke grupe. Voditeq: Koja je odlu~ila? Dr [e{eq: Ja nisam ni dobio izve{taj sa te grupe. Sednica je trajala negde do dvadeset ~asova. Bila je prvo sednica Gradskog odbora, pa se nastavila kao sednica Odborni~ke grupe, jer su svi odbornici u Gradskoj skup{tini ~lanovi Gradskog odbora, ali su se posle u u`em sastavu pripremali za sutra{wu sednicu. O~ekujem da je odluka da se izglasa nepoverewe Zoranu \in|i}u, ali ne mogu vam to sada garantovati, to }e verovatno biti saop{teno, ako ne ve~eras, onda sutra ujutru. Voditeq: Koji je va{ stav povodom toga, gospodin \in|i} se nije mrdnuo iz Beograda, ka`e i on sam i svi wegovi. Obrazlo`ewe je da nije bio tu, pa da je u wegovom odsustvu gospodin Bo`i} zakazao sednicu... Dr [e{eq: Izjava gospodina Bo`i}a je bila malo nespretna. Za{to uop{te mora \in|i} biti odsutan da bi Bo`i} zakazao? ^iwenica je da je \in|i} odbio da zaka`e. Dobio je zahtev 37 odbornika za hitnu sednicu i on je morao da postupi po tom zahtevu i da odmah zaka`e hitnu sednicu, danas, sutra, prekosutra, to je hitna sednica. A on je na taj zahtev odgovorio kako je on ve} zakazao redovnu sednicu za 7. oktobar, kao pa da oni
101

~ekaju. Ne mo`e on da procewuje urgentnost tog zahteva, razumete, on je morao odmah da postupi. Ako predsednik ne}e da zaka`e, mogao je da ka`e: ne}e nikako da zaka`e, onda je najnormalnije da potpredsednik zaka`e. Voditeq: Da, ali ako je ve} zakazao za 7. oktobar? Dr [e{eq: To je redovna sednica 7. oktobra. Voditeq: Da, ali u Statutu ne stoji nigde da... Dr [e{eq: Molim vas, ovde se tra`i vanredna sednica. Postoji neko logi~ko tuma~ewe pravnih normi, ne mora to da stoji u Statutu. Tu neki op{ti pravni principi dolaze u obzir kod tuma~ewa. Ako se tra`i hitna, vanredna sednica, onda ona mora odmah da se zakazuje, a ne da ka`e: to }e biti druga ta~ka dnevnog reda na ve} zakazanoj sednici 7. oktobra. To ne mo`e. Drugo, samim izbegavawem ove sednice, \in|i} se ne predstavqa javnosti ba{ u nekom najboqem svetlu. Tre}e, ta sednica }e biti legitimna ako na woj bude ve}ina odbornika. Zna~i, ako do|e 56 odbornika na tu sednicu, ona je legitimna, regularno donosi odluke. On mo`e posle da se `ali do mile voqe. I ~ak i ako bude insistirao posle sutra{we sednice, na sednici od 7. oktobra, ne verujem da }e ijedan odbornik koji sutra bude prisutan do}i 7. oktobra, pa }e onda jo{ jednu dodatnu blama`u imati u javnosti. Gospodin \in|i} je napravio jednu veliku gre{ku {to nije odmah, ~im se raspala koalicija “Zajedno”, ~im je do{lo do unutra{wih sukoba, podneo ostavku. To bi za wega bio najelegantniji izlaz iz svega ovoga. Ja o~ekujem da }e na{i odbornici glasati protiv \in|i}a, ali sam ube|en da nijedan ne}e u~estvovati u raspravi. Znate, mi smo \in|i}a napadali dok je bio jak i mo}an. Voditeq: ^ak postoji i inicijativa va{e stranke... Dr [e{eq: Da, postoji na{a inicijativa koja nije bila uspe{na. Napadali smo ga dok je bio jak i mo}an, sada ga vi{e ne}emo napadati. Ali, naravno, mi smo opoziciona politi~ka partija u Gradskoj skup{tini i na{ je interes da padne predsednik Gradske skup{tine. To je na{ realni strana~ki interes. Imamo ~itav niz argumenata zbog kojih smatramo da je to korisno i za grad Beograd. Ali za nas je politi~ka bitka sa \in|i}em prakti~no zavr{ena. Voditeq: Sutra }e verovatno i novi delegati u Upravnom odboru Studija B biti izabrani. Dr [e{eq: Da, najavqeno je sutra da se formira novi upravni odbor Studija B. Nisu to delegati, to su ~lanovi Upravnog odbora. Mi smo neprekidno to zahtevali, jer ovaj sada{wi sastav Upravnog odbora nije regularno izabran. Poslovnik Gradske skup{tine i osniva~ki akt Studija B jasno ka`u da se Upravni odbor bira odlukom Gradske skup{tine na predlog Administrativne komisije. A u ovom slu~aju Administrativna komisija nije bila ni sa~iwena, nije bila ni konstituisana, nije bila ni izabrana, nije se ni znalo ko }e joj biti ~lanovi, a izabran je novi Upravni odbor Studija B na predlog Odborni~ke grupe koalicije “Zajedno”. Dakle, u startu je bila jedna neregularnost. Zbog te neregularnosti mi smo se neprekidno zalagali da se potpuno obnovi izborni postupak. Sa druge stra102

ne, tu je bilo i politi~kih, ovo su pravni, bilo je i politi~kih razloga jer nije po{tovan princip proporcionalne zastupqenosti svih odborni~kih grupa u Skup{tini grada, a to je princip za koji se neprekidno zala`emo na svim skup{tinskim nivoima. Voditeq: Dakle, nema tre}eg razloga, nema neke zamerke su{tinske na ure|iva~ku politiku? Dr [e{eq: Ima mnogo zamerki na ure|iva~ku politiku Studija B, ali u ovom slu~aju su ovakvi argumenti prevagnuli, znate. I ako mi budemo ~lanovi Upravnog odbora opet }emo mi biti u mawini, ima}emo dva ~lana, ali }emo na sednicama Upravnog odbora onda kritikovati sve {to nam se ne svi|a u ure|iva~koj politici Studija B. Voditeq: I da vas pitam, koja dva ~lana? Dr [e{eq: Neka to bude mala tajna do sutra. Ne mogu da prejudiciram. To je gradski nivo Srpske radikalne stranke, ne mogu ja biti tuma~ wihove voqe. Ipak smo mi stranka konstituisana na demokratskom principu, gde se odluke donose na demokratski na~in ve}inom glasova. Rekao sam vam {ta o~ekujem, ali ni ja nemam izve{taj {ta je bilo na sednici Gradskog odbora, o~ekujem da }e me Stevo Dragi{i} ve~eras informisati. Voditeq: Srpska radikalna stranka je evo posledwih mesec dva dana zaista dosegla nekakav svoj, da li mogu da ka`em, dosada{wi maksimum ili... Dr [e{eq: Lepo ste rekli, “dosada{wi maksimum”. Ali to nije maksimum Srpske radikalne stranke. Voditeq: Posle mo`e da bude minimum, naravno. Ho}u da vas pitam... Dr [e{eq: Mi smo minimum postigli 1993. godine, ispod onoga {to smo imali 1993. godine nikada ne}emo i}i, u to sam apsolutno siguran. Voditeq: Ako procenimo da je to nekakav istorijski hod Srpske radikalne stranke, dakle, u~e{}e u stvarawu neke istorije u Srbiji, ne ~ini li vam se, mogu}im i logi~nim da sa va{im kumom, opozicionarom tako|e, budete prvi koji }e da u}i u istoriju kao jedan od dvojice koji su sru{ili komunizam. Dr [e{eq: Ne sklapaju se koalicije po kumovskim osnovama. Koalicije se uvek sklapaju na realnim politi~kim interesima. Mogu}a je koalicija Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove. Na{e dva stranke imaju 127 mandata u Republi~koj skup{tini. Ali mi ne verujemo da bi ta vlada mogla ispravno da funkcioni{e. U{li bismo u fazu novih `estokih politi~kih sukoba. S druge strane dve savezni~ke politi~ke partije Socijalisti~ka partija i Jugoslovenska levica, ~iji je savez mnogo ~vr{}i nego {to bi bio bilo koji savez izme|u Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove, dakle, to treba realno posmatrati. One prakti~no deluju kao dve frakcije jedne partije, na kraju krajeva. One imaju mnogo institucionalnih mogu}nosti u toj politi~koj borbi, u tom sudaru. Imaju savezni nivo vlasti. Imaju strana~ku infrastrukturu svuda u Srbiji. Imaju razne poluge mo}i i uticaja, uticaj u najve}oj sindikalnoj organizaciji u Srbiji. Imamo iskustvo i sada iz ovog sindikalnog {trajka u Gradskom saobra}ajnom preduze}u. Pro{le godine koalicija “Zajedno” je preko Neza103

visnog sindikata tako isto ne{to napravila. Setimo se raspame}enog ^ovi}a kako je i{ao po hangarima, po depoima Gradskog saobra}ajnog preduze}a, pretio, radnici bu{ili gume na autobusima, onesposobqavali autobuse. Sada se desilo to isto, samo {to je sada Samostalni sindikat, koji kontroli{e re`im, to organizovao, ali metod je isti. Mi smo protiv tog metoda u sindikalnoj borbi. Smatramo da sindikati moraju biti potpuno van svake strana~ke aktivnosti; moraju biti nezavisni od politi~kih stranaka. ^im se stranke ume{aju u sindikalnu borbu, sindikati su puko sredstvo manipulacije, ne bore se za radni~ke interese, nego za neke politi~ke, strana~ke ciqeve i propadaju ti radni~ki interesi. Dakle, to je ~itav niz te{ko}a. Drugo, pitawe je kako bi funkcionisala ta vlada. Imamo iskustvo kako je funkcionisala koalicija “Zajedno”. Mnogo je bli`i bio Srpski pokret obnove sa Demokratskom strankom u nekim ciqevima, opredeqewima, u politi~kim manirima, pa se opet raspala ta koalicija. Kako bi onda funkcionisala koalicija sa strankom koja ima sasvim druga~iji profil kao {to je Srpska radikalna stranka? Bojim se da bi tu bili ve}i problemi. Mi mislimo da je Srbiji dosta `estokih me|ustrana~kih sukoba, da moramo napraviti jedan predah, da se moramo posvetiti ekonomskim i socijalnim problemima, borbi protiv kriminala, sre|ivawu stawa u zdravstvu, u {kolstvu, u informativnoj sferi. Da bismo to postigli, najboqe re{ewe je koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, u koju bi u{le ove ~etiri najozbiqnije politi~ke partije: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica. Redosled nije slu~ajan, nego po realnoj politi~koj snazi. Jer kada podeli mandate leva koalicija, onda }e Socijalisti~ka partija imati mawe poslanika nego Srpska radikalna stranka. Tu se onda posti`e ravnote`a. Tu vi{e nijedna stranka ne mo`e da diktira svoj na~in mi{qewa, svoju politi~ku platformu, ne mo`e nijedna stranka da ucewuje ostale partnere. Tu bismo mogli da koncentri{emo najboqe kadrove koje imaju na{e stranke i da se posvetimo u nekom periodu re{avawu problema u Srbiji, a posle opet neka do|u do izra`aja na{e ideolo{ke razlike u nekom drugom politi~kom sukobqavawu. Voditeq: Mnogi }e, ipak, da vam zamere, izlazite iz kruga opozicionara ako ne mislite ovako. Istorijska je {ansa da se dva najve}a opozicionara mogu u jednom momentu ujediniti. Dr [e{eq: Znate {ta, va{a televizija, to se vidi iz nastupa svih va{ih novinara i urednika, va{a televizija tretira opoziciju kao neku vrednost. Kao, ne{to je to vredno i zna~ajno biti opozicionar. Ne, vredno i zna~ajno je biti na vlasti. Voditeq: Ja to tretiram sa stanovi{ta ru{ewa komunizma. Dr [e{eq: Mi se svi borimo da osvojimo vlast. Ja mislim da komunizam kod nas ne postoji. Levi blok nije komunizam. Komunizam je uni{ten prvim vi{estrana~kim izborima. Komunizam ne mo`e da postoji tamo gde postoji vi{estrana~ki sistem. Voditeq: Pa {ta onda postoji? Dr [e{eq: Ima autoritarnih...
104

Voditeq: Re`ima? Dr [e{eq: ...oblika politi~kog delovawa sada vladaju}e politi~ke grupacije, levice. Ima autoritarnih metoda, nedemokratskih metoda, ali to nije komunizam. Vrlo dobro sam ja na svojim le|ima iskusio {ta to zna~i komunizam. Tamo gde je do{lo do prvih vi{estrana~kih izbora nema komunizma. Postoje jo{ recidivi komunizma kao oblici svesti, ali to moramo i u samima sebi suzbijati. Toga nisu li{eni ni sada{wi opozicionari, ni sada{wi pripadnici re`ima. Malo za~eprkate nekog opozicionara, pa mu se pojavi komunisti~ki na~in mi{qewa. To je ono {to mora svako od nas u sebi da savlada – komunisti~ki pogled na svet. Ovde je mogu}e sve ovo {to vi ka`ete, samo po koju cenu. Da sada u|emo u fazu nekih `estokih politi~kih sukoba, nije pametno. Voditeq: Mo`da ne bi bilo sukoba. Dr [e{eq: Bilo bi, bilo bi sigurno, nemojte, molim vas. Ako bi se sada formirala vlada Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove, onda bi ta vlada imala celi mandat. Ako bi i opstao taj mandat, samo bismo morali da pariramo smicalicama levog bloka, wihovim i regularnim i neregularnim politi~kim napadima. Voditeq: Zna~i, nemogu}e je da se dogovorite da to bude stabilno, bilo bi nestabilno, sigurno? Dr [e{eq: Sva bi na{a energija i{la u parirawe tim izazovima levog bloka, socijalista i JUL-a. Sva na{a energija bi se u tome potro{ila, mi smo toga svesni. Nije pametno da se to radi. Boqe da se energija koncentri{e u re{avawe ekonomskih i socijalnih problema, da na|emo ono {to je minimum zajedni~kih programskih ciqeva, najboqi oblik privatizacije, sre|ivawe stawa u {kolstvu, zdravstvu, informativnoj sferi, pokretawe proizvodwe, zakonodavna inicijativa u pravcu liberalizacije stranih i doma}ih ulagawa. Ima tu mnogo da se radi. Verbalno su svi za to, samo radikali imaju gotov recept. Voditeq: Dobro, mogli ste vi i ranije da u|ete u vladu pa da to isto radite na neki na~in, mo`da sa mawim... Dr [e{eq: Druga~ije bi to bilo posle izbora u decembru 1992. godine. Da smo u{li u vladu sa socijalistima, mi bismo prakti~no imali funkciju Nove demokratije: da se na{i ministri jagme za foteqe, za privilegije, za stanove, za ku}e, za dobre, unosne poslove, a da ni~im ne doprinesemo da se realizuje bar deo na{eg programa. Druga~ija je onda situacija bila. Sada je ve} boqa situacija za nas i za opoziciju u celini i sada ve} postoji izvesna ravnote`a. Dobro je da sada tu ravnote`u sa~uvamo jedan mandatni period da bismo ne{to uradili za Srbiju, pa da se onda posle hvalimo ko je vi{e uradio. Znate, tu }e me|u nama biti takmi~ewe ko }e boqe, ko }e vi{e i ko ne}e dozvoliti da wegovi ministri u|u u neku aferu. Odmah treba da zauzmemo stav da nijedan ministar ne mo`e dobiti stan, nijedan ministar nikakvu privilegiju, nijedan ministar ne mo`e da obavqa bilo kakav sporedni posao u bilo kakvoj firmi dok se nalazi na ministarskom polo`aju. Idemo s nekim moralnim principima u startu. I da vrebamo da slu~ajno neko od na{ih partnera u toj koncentracionoj vla105

di ne u|e u aferu, da odmah saop{tavamo javnosti: taj i taj uradio to i to. Kada bi tu uloga Srpske radikalne stranke bila samo kontrolna, bila bi veoma zna~ajna. A nama nikakvu aferu nikada nisu uspeli da pripi{u. Voditeq: Ka`ite mi, o~ekujete li da }e iza}i preko 50 odsto 5. oktobra? Dr [e{eq: Ja o~ekujem da }e iza}i preko 50 odsto, ali sam svestan da postoji mogu}nost i da ne iza|e. Voditeq: Prosta matematika ka`e: va{ih milion plus milion i sedamdeset, osamdeset hiqada i dve stotine hiqada... Dr [e{eq: U politici ne va`i prosta matematika. Voditeq: Ali u `ivotu va`i. Dr [e{eq: Ni u `ivotu ne va`i prosta matematika. Voditeq: Dobro, kada saberemo, to je... Dr [e{eq: Nikada se `ivot nije mogao matemati~kim premisama prilagoditi. Voditeq: Neka poslu`i kao pitawe, recimo... Dr [e{eq: Da, ali ako je iza{lo... Voditeq: Dva miliona. Dr [e{eq: Za mene je glasalo 1.130.000, 1.400.000 i ne{to, koliko... Voditeq: Gde ih sada na|e? Dobro. Dr [e{eq: [ta, {ta gde na|oh? Voditeq: O kej. Dr [e{eq: Nisam razumeo pitawe. Voditeq: 2.500.000. Dr [e{eq: Nisam razumeo pitawe, {ta gde na|oh? Voditeq: Zna~i, ta~an podatak, je li tako? Dr [e{eq: 1.126.000, recimo. Voditeq: I plus 1.400.000... Dr [e{eq: To je 2.500.000, i treba... Voditeq: 3.600.000. Dr [e{eq: ...treba jo{ 1.100.000. Bez obzira {to Dra{kovi} javno poziva javno svoje glasa~e da ne iza|u na izbore, ube|en sam da }e oni masovno iza}i. Mislim da }e iza}i ovih 200.000 glasa~a koji su glasali za druge kandidate, to nisu qudi koji su spremni da bojkotuju. I za Dra{kovi}a su glasali oni koji u principu ne prihvataju bojkot, koji smatraju da je ovo prilika da se ipak u Srbiji ne{to promeni. A ube|en sam posle ovakvih izbornih rezultata, i Srpske radikalne stranke i opozicije uop{te, odnosno posle ovakvih izbornih rezultata stranaka levog bloka, da }e mnogi od onih koji su skepti~no posmatrali prvi izborni krug i nisu iza{li na izbore, ra~unaju}i da se i tako i tako ne mo`e ni{ta promeniti, da }e sada biti zainteresovani da iza|u i da zaista do|e do nekih promena. Tako da, ako me pitate za procenu, evo, ja }u biti iskren do kraja, re}i }u da je 50 procenata {ansi da iza|e vi{e od polovine bira~a, 50 procenata da ne iza|e, ali je neizvesno do posledweg trenutka da li }e zaista iza}i vi{e od polovine.
106

Voditeq: S obzirom da se pretpostavqa da je va{e glasa~ko telo iza{lo i u prvom krugu, o~ekujete li da }e u drugom krugu biti mnogo vi{e za vas ili isti broj? Dr [e{eq: O~ekujem da }e biti mnogo vi{e. O~ekujem da }u u drugom krugu... Voditeq: Od kog bira~kog tela, od SPO-a, od SPS-a? Dr [e{eq: Od svih onih koji nisu glasali u prvom krugu za kandidata levog bloka. I o~ekujem da imam veoma ozbiqne {anse da pobedim Zorana Lili}a u drugom izbornom krugu. Voditeq: Ako iza|e 51 odsto, 50+1. Dr [e{eq: Ako iza|e 51 odsto. Voditeq: Ako ne iza|e, ponovo izbori u roku od dva meseca. Dr [e{eq: Dva-tri meseca, mo`da i ~etiri, jer treba da se konstitui{e ova skup{tina, da novi predsednik skup{tine preuzme funkciju vr{ioca du`nosti predsednika Srbije, pa da on zaka`e izbore, da ostavi dva meseca za predizbornu kampawu, tako da bi se to o~ekivalo u januaru, februaru. Ne bojimo se mi novih izbora. Krenula je radikalska lavina. Mi }emo imati sve vi{e novih glasova. To je trend u Srbiji koji se ne mo`e zaustaviti ni propagandnim aktivnostima, u to se mogla uveriti i va{a televizija. Ne mo`e se zaustaviti ni represivnim merama. Nema na~ina da se to zaustavi. Radikali su toliko efikasni, toliko ubedqivi da iz dana u dan imamo sve vi{e pristalica. Uostalom, mi smo i u predizbornoj kampawi rekli da od decembra do danas imamo vi{e od 40.000 novih ~lanova. Svesni smo svoje snage. Nikada toliki priliv nismo imali. Svaki dan po vi{e qudi u na{oj strana~koj centrali radi na ispisivawu novih ~lanskih karata i na upisivawu novih ~lanova u registar. Jedina smo stranka koja ima centralizovanu evidenciju ~lanstva i u svakom trenutku mo`ete da pogledate tu na{u evidenciju i da na|ete ime bilo kog ~lana stranke i da na|ete wegovu pristupnicu na osnovu broja u kwizi evidencije u strana~koj arhivi. Voditeq: Kako vi to obja{wavate, zapravo, ko je izgubio time {to ste vi dobili? Dr [e{eq: Ja mislim da tu niko nije izgubio, tu dobija Srbija. Rastom snage Srpske radikalne stranke otvara se Srbiji nova perspektiva. Voditeq: Mislim na partije. Dr [e{eq: Ali opet mislim da vam je pogre{an pristup, kao da glasa~i pripadaju strankama. Ne pripadaju. Prose~an glasa~ ipak je slobodan gra|anin, danas glasa ovako, sutra glasa onako. Drugo, mi smo povratili uglavnom onaj broj glasova koji smo imali do 1993. godine. Posle onog `estokog udara imali smo izvesno slabqewe; i dobili smo 100.000 novih glasova. Kada je re~ o ovih 100.000 novih glasova, onda su tome doprinele sigurno i ove stranke koje su bojkotovale izbore. Bila bi mnogo ve}a disperzija da su se i one pojavile. \in|i} bi sigurno imao izvestan broj poslani~kih mandata, ja ne znam koliko, ali ako bi u svakoj beogradskoj jedinici imao najmawe jedan, to je 4. Imao bi jo{ u unutra{wosti, u velikim gradovima, izvestan broj mandata. Ne}u ni da procewujem koliko, ali bi imao poslani~ku grupu u Republi~koj skup{tini. Ovako, ostao je vanparlamentarna stranka.
107

Voditeq: Je li mogu}e da se desi nekakva kra|a u drugom krugu? Bojite li se toga ili... Dr [e{eq: Mi smo imali dobru kontrolu u prvom krugu, odli~nu kontrolu. Prvi smo imali konkretne rezultate i tu bitnog odstupawa nije ni bilo, osim na Kosovu i Metohiji. U svim drugim izbornim jedinicama bukvalno ptica nije mogla da proleti. Na Kosovu i Metohiji je bilo nepravilnosti. U pri{tinskoj izbornoj jedinici uglavnom nije. Tamo je bilo poprili~no regularno. U kosovsko-mitrova~koj izbornoj jedinici oteli su nam jedan poslani~ki mandat u zadwem trenutku, jer je neko tresnuo navodnih 2.500 {iptarskih glasova iz Podujeva. U Podujevu `ivi negde oko 1.500 Srba, pa neka je 1.000 iza{lo na izbore, otkud 2.500 glasova? A u pe}koj izbornoj jedinici do{lo je do krupnih nepravilnosti, do ga`ewa zakona, do kriminalnih radwi. Ube|en sam da sazrevaju uslovi da Miladin Ivanovi}, na~elnik pe}kog okruga, vrlo brzo okon~a u zatvoru. Oterali su nam kontrolore sa bira~kih mesta, zloupotrebqavali su ~ak i policiju, nema ~ime se nisu slu`ili. Predstavili su kao da je 60.000 [iptara iza{lo na izbore. Voditeq: Jeste li OEBS obavestili o tome? Dr [e{eq: Ne, mi nismo OEBS ni o ~emu obave{tavali. OEBS je bio tamo, svestan je toga, ali ja mislim da OEBS namerno }uti, jer da interveni{e, to bi i{lo u prilog Srpskoj radikalnoj stranci, a oni su spremni da falsifikuju da bi napakostili srpskim radikalima. Uostalom, pro{le godine OEBS je bio glavni falsifikator izbora u Republici Srpskoj. U yakovima su dovla~ili navodno muslimanske glasove i opet nisu uspeli u svojim namerama. Nemamo poverewe u OEBS, i protiv smo toga da se bilo ko me{a u na{e unutra{we poslove. Na nama je da se sredstvima politi~ke borbe, pravnim sredstvima, borimo protiv ove nezakonitosti koja se desila u pe}koj izbornoj jedinici, posebno protiv postupaka Miladina Ivanovi}a. Uostalom, mi smo se izjasnili protiv prisustva posmatra~a OEBS-a, jer je OEBS na{u zemqu iskqu~io iz svog ~lanstva, suspendovao nas, prakti~no nas i ne priznaje. Ako nas ne priznaje, {ta onda wihovi posmatra~i tra`e ovde? Kao da smo neka kolonija, kao da smo zemqa pod starateqstvom, tako se pona{aju. Mi smo odbili svaki kontakt sa wima. Oni su se obra}ali na{im strana~kim predstavnicima, me|utim, nijedan nije pristao na razgovor. Voditeq: Taj va{ stav, ta radikalizacija, ne u negativnom smislu, nego onako pojavno, ne nailazi na nekakav odjek i neku dobronamernu saradwu u Evropi. Dr [e{eq: Ja mislim da nailazi. Mi smo jedina politi~ka partija u Srbiji koja ima iskrene partnere me|u nekim drugim evropskim strankama. Drugi to nemaju. Pogledajte partije levog bloka – one prakti~no u Evropi nemaju partnera za saradwu. Imaju neke stranke koje su u svojim zemqama vanparlamentarne, recimo Radni~ku partiju Ma|arske i neke sli~ne. Imaju, dodu{e, ozbiqne partnere u vanevropskim zemqama. U Evropi ja nisam primetio neke ozbiqne strana~ke partnere.
108

Kada pogledate druge stranke opozicije, nijedna od wih nema partnere me|u drugim strankama. Wih, kada putuju u inostranstvo, primaju dr`avni organi, neki ~inovnici ministarstva inostranih poslova, neki funkcioneri. [ta oni mogu sa wima da ostvaruju, kakvu saradwu? Oni idu da jadikuju zbog svoje situacije u ro|enoj zemqi i da tra`e strano me{awe u svojoj zemqi. To je nedostojno pona{awe. A na{i partneri su ozbiqni partneri. Sa na{im partnerima pribli`ila nas je zajedni~ka ili sli~na ideologija, patriotizam i borba protiv me{awa spoqnih sila u na{e unutra{we poslove. Na{a me|ustrana~ka saradwa je vrlo iskrena, bilo da je re~ o na{im partnerima iz Rusije, iz Francuske, iz Slova~ke. Voditeq: U va{em programu stoji, naravno, borba protiv kriminala. Na koji na~in se vi mislite boriti protiv toga kada postoji fakat da }e vlast neminovno, mo`da i ne}e, ali, recimo, sa republi~kog nivoa pre}i na savezni nivo. Zapravo, da li se mo`e dogoditi da funkcija budu}eg predsednika Srbije bude figurativna u odnosu na savezni nivo? Dr [e{eq: Ona je i do sada figurativna. Predsednik Republike nema neke ustavne nadle`nosti. Ima neke fiktivne nadle`nosti koje su prenesene na savezni nivo pa ih on ne obavqa u odbrambenoj sferi. One su zapravo transformisane samo u wegovo ~lanstvo u Vrhovnom savetu odbrane. Vrhovni savet odbrane ima tri ~lana: savezni predsednik, ujedno je predsednik Vrhovnog saveta odbrane, i ~lanovi su predsednici Srbije i Crne Gore. Po republi~kom ustavu, predsednik Republike Srbije ima ~isto simboli~ne nadle`nosti, ali sama ta funkcija ima veliki moralni autoritet. Koje su nadle`nosti predsednika Republike? Da progla{ava republi~ke zakone ukazom. I on ima mogu}nost samo da neki zakon za koji smatra da nije dobar vrati Skup{tini na ponovno glasawe, ako ga Skup{tina ponovo izglasa, on ga mora proglasiti. Daje odlikovawa, pomilovawa. Nema nekih bitnih nadle`nosti. Predsednik Republike ne mo`e svojom voqom da raspusti Skup{tinu, mo`e samo na obrazlo`en predlog Vlade. Predsednik Republike ne mo`e svojom voqom da odredi mandatara, on mora da po{tuje uspostavqenu parlamentarnu ve}inu. Voditeq: Ili da je ne po{tuje, kao {to je bilo slu~ajeva, ali vas vra}am na pitawe kriminaliteta. Dr [e{eq: [to se ti~e borbe protiv kriminala... Voditeq: Ba{ u kontekstu odnosa vlasti na republi~kom nivou. Dr [e{eq: Ako do|e do prenosa jo{ nekih funkcija na savezni nivo, onda }e se preneti Slu`ba dr`avne bezbednosti, a ne Slu`ba javne bezbednosti. Mi smo u principu za potpunu centralizaciju na{e dr`ave, za unitarnu dr`avu, ali kao realni politi~ari znamo da jo{ nisu sazreli uslovi za tako ne{to. Nemamo mi ni{ta protiv da se neke funkcije bezbednosti koncentri{u na saveznom nivou. To bi bilo dobro za ja~awe institucija savezne dr`ave, ne bismo se tome suprotstavqali, ali to bi bila Slu`ba dr`avne bezbednosti i eventualno neke specijalne jedinice policije. Borba protiv kriminala ostaje u nadle`nosti republi~ke vlasti. Tu mo`emo da poka`emo maksimalnu efikasnost.
109

Voditeq: S obzirom da je to do sada bilo u rukama jedne grupe qudi, zapravo onih koji su odlu~ivali i operativno vladali time, i suzbijali koliko su suzbijali, {ta tu treba mewati, zapravo, {ta biste vi mewali? Dr [e{eq: Bitno je da se mewaju glavni funkcioneri, dakle mewa se vlada, mewa se vrh izvr{ne vlasti. Voditeq: Dakle, vi }ete insistirati na Ministarstvu unutra{wih poslova, resorno? Dr [e{eq: Ne, ja nisam rekao da }emo insistirati resorno na tome. To je sada stvar me|ustrana~kih dogovora. Tu moramo biti spremni na izvesne kompromise. Srpska radikalna stranka najvi{e insistira na ovim ekonomskim ministarstvima i socijalnim, gde mo`emo najve}u efikasnost da poka`emo, {to je su{tina na{eg programa. A mislim da se drugi ne}e jagmiti za tako ne{to jer su uglavnom na ove izbore iza{li bez programa. Neka se oni jagme za ta ministarstva koja daju formalnu mo}, politi~ku, pravnu, ovakvu, onakvu. Mi idemo da re{avamo ekonomska i socijalna pitawa, ono od ~ega se `ivi. Ali to }e biti sve stvar me|ustrana~kih dogovora koji }e po~eti odmah posle 5. oktobra, ube|en sam u to, i kakav god bude ishod, Srbija mora imati vladu. A {to se ti~e te borbe protiv kriminala, ona }e biti efikasna ako tu postignemo konsenzus. Bitno je da se mewaju glavni funkcioneri u svim segmentima izvr{ne vlasti u dr`avnom aparatu, a ostaju svi oni qudi koji su profesionalno obavqali svoj posao. Voditeq: Kao {to ste uradili u Zemunskoj op{tini? Dr [e{eq: Mi nikoga nismo u Zemunskoj op{tini udaqili sa wegovog radnog mesta, sa wegove funkcije, sa wegovog polo`aja, osim jedne na~elnice koju smo uhvatili u konkretnom kriminalu. I ovde, ako se nekome doka`e konkretan kriminal, on }e morati da ode i da odgovara za to. Ali, sve su to qudi od krvi i mesa, oni se pona{aju onako kakvi su ~elnici na vrhu upravne vlasti pojedinih resora. Mi radikali zahtevamo crna~ki rad. Izborili smo se da svi na{i zaposleni u Op{tini imaju najvi{e plate na nivou Srbije i plate se uvek redovno ispla}uju, ali imaju da rade kao crnci i disciplina je maksimalna. Voditeq: Kako biste se borili ako se, recimo, poka`e ispravnom teza da kriminal ide sa vrha dr`ave? Dr [e{eq: Moramo ga onda posebno u vrhu dr`ave uni{titi. Voditeq: To onda mo`e da bude sukob savezne i republi~ke ingerencije. Dr [e{eq: Ne}e tu biti sukoba. Ne mo`e da bude sukoba. Kakvog sukoba sa saveznom vla{}u? Idemo da elimini{emo prvo normativne osnove kriminala. To je osnovni izvor kriminala. Monopolski polo`aj raznih firmi, to }emo da elimini{emo zakonodavnom reformom. Kada se to elimini{e, onda }emo se}i grane na kojima deluje mafija i dovesti polako stvari u red. Moramo ta~no razjasniti i onemogu}iti da bilo koji ministar mo`e u isto vreme biti direktor neke firme, privatne ili dr`avne, nije bitno. Drugo, da ne mo`e neka firma ~iji je biv{i direktor u{ao u vladu kao ministar dobijati nijedan privilegovan posao od dr`ave. To je osnovni prin110

cip koga se moramo dr`ati. Ne mo`emo da dozvolimo da fabrike name{taja izvoze p{enicu, a one firme koje se bave poqoprivrednom proizvodwom ne mogu da dobiju u~e{}e u kontingentu za izvoz p{enice ili kukuruza, bilo koje druge poqoprivredne kulture. Dakle, imamo istumbane neke osnovne stvari u dr`avi. Krajwe je vreme da ih dovedemo u red. Onaj ko proizvodi name{taj, neka izvozi name{taj, a ne p{enicu. Voditeq: To da ka`ete gospodinu Lili}u u sredu uve~e. Dr [e{eq: Ja mislim da i ovu emisiju gleda gospodin Lili}. Voditeq: Nadamo se i mi. Ka`ite mi jo{ jednu stvar, kada je re~ o privredi, o pokretawu proizvodwe u na{oj zemqi, zna se da nema dovoqno novca za pokretawe, da je potreban sve` kapital. Kada biste vi bili predsednik Srbije, {ta biste na tom planu uradili? Dr [e{eq: Ja mislim da novca ima. Voditeq: Mislite da ima novca? Dr [e{eq: Ima novca. Voditeq: Pa gde je? Dr [e{eq: Ima novca mnogo i rasipa se previ{e. Na primeru zemunske op{tine mi smo dokazali da ima novca, da taj novac treba staviti u funkciju. Ima izvestan sloj qudi koji jo{ ~uva neku u{te|evinu za crne dane, zlu ne trebalo, {to na{ narod ka`e. To se u ekonomskoj teoriji naziva tezaurus, skladi{tewe novca, povla~ewe novca iz opticaja i ~uvawe. Obi~no se to ~uva u devizama. Mi smo 5.000 op{tinskih placeva prodali za gotov novac, po najni`im mogu}im cenama, a qudi koji su kupovali odmah su pla}ali, i taj novac smo ulagali u izgradwu komunalne infrastrukture. To mo`e da se radi na nivou Srbije. ^esto sam pomiwao i placeve na Dediwu i placeve u nekim drugim vrlo privla~nim zonama grada Beograda. Recimo, prodajom tih placeva mo`e pola stare devizne {tedwe da se vrati. Dakle, novca ima, samo treba podsta}i one koji imaju novac da novac ovde ula`u, treba im dati ne{to primamqivo u {ta bi taj novac ulagali. Ina~e, oni taj novac rasipaju, nose ga u inostranstvo, tamo ga stavqaju na svoje bankovne ra~une. Neki levi~ari stalno prete: sada }emo im nacionalizovati, sada }emo im oduzimati. Ne mo`ete ni{ta oduzimati dok eventualno ne doka`ete konkretno krivi~no delo. To {to je neko bogat, re`im mu je omogu}io da se obogati. On je iskoristio, plivao je u nekim pogodnim uslovima i uspeo da se obogati. [to vi niste imali dobre zakone, {to niste imali dobru upravu da ga na vreme kontroli{ete? Sada mo`ete samo da mu zavidite, osim ako doka`ete konkretno krivi~no deo. Drugo, liberalizovali bismo ekonomsku inicijativu, i doma}a i strana ulagawa. Ono {to je osnovni problem u na{oj zemqi, to je da strane firme koje ulo`e kapital u Srbiju ne mogu da iznesu profit. Onda nisu motivisane da ula`u kapital. [to ovde da ula`u kapital? [to ovde da ga oplo|uju kada onaj oplo|eni deo posle ne mogu da iznesu? Mi treba da im dozvolimo da iznesu, pa }e jedna firma izneti, pa }e druga izneti, pa }e tre}a izneti, a kada shvate da nema nikakvih ograni~ewa u izvozu profita, onda ga vi{e ne}e izvoziti, nego }e ga ponovo ulagati kako bi on bio {to ve}i.
111

Voditeq: Kako vi to sada tuma~ite, nema~ka firma je u{la u Tehnogas? Dr [e{eq: U{la je Simensova firma u Zemun. Op{tina Zemun im je po vrlo povoqnim uslovima prodala zemqi{te na kome }e da grade svoju novu fabriku, Voditeq: Sagradili ve}, mislim, ve} je pri kraju. Dr [e{eq: Dobro, nije jo{ do kraja zavr{ena, ali to je veliki uspeh za zemunsku op{tinu. Tako smo mi svima omogu}ili. Smatramo da dr`ava ne sme da ima placeve, ona treba da ih pusti u promet. To je kao nova vrednost, kao da ste ne{to novo proizveli, kao da ste proizveli automobil ili ne{to drugo. Kada pustite u promet placeve, onda po~ne trgovina placevima. U prometu se nalazi mnogo ve}a vrednost. To vam je kao kada ste pove}ali nacionalni bruto proizvod. [ta }e dr`avi poqoprivredno zemqi{te? Mi smo zatekli Zemunsku op{tinu da ima ogromno poqoprivredno zemqi{te. [ta }e to op{tini? To je potpuno besmisleno i zato treba da bude u rukama onih koji znaju {ta }e s tim da rade. Dakle, naveo sam samo jedan konkretan primer da vam doka`em da postoje neki unutra{wi potencijali koji do sada nisu kori{}eni. Na nivou Srbije oni su ogromni, tek tu su ogromni. Kada po|emo od poslovnog prostora, recimo, poslovni prostor se razbacuje. Svaka od ovih 160 stranaka ima poslovni prostor koji koristi po beneficiranim cenama, je li to besmislica? Preregistrova}emo stranke, osta}e u Srbiji 4-5 stranaka, a poslovni prostor mo`e ili da se proda ili da se iznajmi nekome ko }e pla}ati po punoj ceni da bi se prihod u dr`avnoj kasi pove}ao. Ima ~itav niz tih unutra{wih slabosti o kojima niko do sada nije vodio ra~una. Voditeq: I time pokrenuti proizvodwu? Dr [e{eq: Ne sme dr`ava da se pona{a kao bankar, dr`ava da pokre}e proizvodwu. Dr`ava mora da liberalizuje uslove za pokretawe proizvodwe, a proizvodwu neka pokre}u biznismeni. Neka pokre}e proizvodwu onaj ko zna, a ne dr`ava. Mi napadamo ovaj re`im {to se neprekidno pona{a kao bankar. Prodali su 49 odsto telefonije, umesto da dr`ava svoje obaveze ispla}uje, svoje zaostale dugove, ona se pona{a kao bankar i daje kredite po nekom svom kriterijumu. Ne sme dr`ava tako da se pona{a. Dr`ava mora da bude servis, servis naroda, servis gra|ana, da opslu`uje, a ne da se pona{a kao Deda Mraz koji deli kredite. I iz ranijeg iskustva znamo da se ti krediti uglavnom ne vra}aju. Voditeq: U nedequ }e biti izbori u Crnoj Gori. Dr [e{eq: O~ekujem da }e da pobedi Momir Bulatovi}. Voditeq: Interesantno je, istog dana izbori tamo i ovamo. Kako gledate na mogu}nost, pri~a se i o otcepqewu i o te`wama ovoga, onoga, na mogu}nost pobede gospodina \ukanovi}a? [ta to mo`e da zna~i za budu}nost na{e federacije? Dr [e{eq: Ako slu~ajno pobedi Milo \ukanovi}? Voditeq: A vi budete predsednik Srbije. Dr [e{eq: Crna Gora }e verovatno da krene putem separatizma i do112

}i }e do novih `estokih potresa, jer ogroman deo stanovni{tva nije za separatisti~ku opciju. Ube|en sam da ogromna ve}ina stanovnika Crne Gore nije za separatnu Crnu Goru, ali malo strepim od tih izbornih rezultata jer znam kolika je mo} crnogorske policije, posebno tajne policije i koliko je Milo \ukanovi} u stawu da koristi tu policiju u manipulisawu izbornim rezultatima. O~igledno je, to ste mogli da ~ujete i od predstavnika drugih stranaka koji su kod vas do sada gostovali, da su pro{le godine izbori pokradeni. Prvo, tamo su opozicione stranke slabije organizovane nego ovde, postoji ve}a komotnost u pona{awu i postoji jedan manir izbegavawa da se dvanaest sati presedi na bira~kom mestu i da se sve to kontroli{e. Voditeq: A zbog ~ega ka`ete da bi oni verovatno krenuli putem separatizma? Zbog ~ega bi oni krenuli? Dr [e{eq: On to na izvestan na~in nagove{tava. Voditeq: Zbog ~ega bi to uradio? Dr [e{eq: Mislim da su finansijski interesi kod wega primarni, da ide u tom pravcu, i da ima o~igledno pomo} Zapada. O~igledno se Zapad ume{ao u te unutra{we procese i Zapad ga hu{ka na otcepqewe. A ovaj drugi deo pitawa koje ste mi postavili, znate, ja sam ~ovek bez nekih ideolo{kih predrasuda, ja sam u stawu sa svima da razgovaram. Ako budem izabran za predsednika Republike Srbije, a slu~ajno Milo \ukanovi} za predsednika Crne Gore, to meni ne}e smetati da s wim razgovaram. Mi }emo se uglavnom susretati u Vrhovnom savetu odbrane, gde }e predsedavati Slobodan Milo{evi}. Sa svima sam u stawu da razgovaram. Kod mene nema mr`we. Nikada se u politici nisam rukovodio mr`wom. Bez obzira {ta mi je ko uradio, {ta mi je ko rekao, ja ne mislim da ono {to sam ja li~no pre`ivqavao treba da bude ne{to {to me rukovodi u mojoj politi~koj aktivnosti. Ja polazim od interesa naroda, od interesa svoje stranke. To mi je jedini rukovode}i element u svemu tome. A to {to smo mi bili progawani u Crnoj Gori, proterivani, hap{eni, maltretirani, {to nam je stranka izba~ena brutalno iz parlamenta, {to su nam oteti svi poslani~ki mandati, to ne mo`e kod mene bude presudno u odnosu sa bilo kojim drugim politi~kim faktorom u Crnoj Gori. Zapravo, kada su to radili nama srpskim radikalima, onda su jo{ bili jedinstveni i Bulatovi}, i \ukanovi}, i Marovi}. Mislim da su nam to u dogovoru radili. Naravno, i tada je Milo \ukanovi} bio glavni, ali je imao saglasnost i ove druge dvojice ~elnika. Voditeq: S obzirom da vam popularnost raste, videlo se i na ovim izborima, da li vam ne{to u toj popularnosti smeta? Ima li nekih elemenata koji vam ipak smetaju, optere}uju svakodnevno ili... Dr [e{eq: Svesno sam se opredelio za `ivot profesionalnog politi~ara i znam da to ima svoje pozitivne i svoje negativne strane. Kada se ~ovek ozbiqno bavi politikom, onda zapravo nema pravo na privatnost. Svaki moj potez, svaki moj postupak je pod reflektorima javnosti, to malo optere}uje, to malo optere}uje i moju porodicu, ali sada {ta je, tu je. To se ne mo`e izbe}i.
113

Voditeq: Jeste li videli onaj spot Baje Malog Kninye, onu pesmu u kojoj se pomiwete vi? Dr [e{eq: Pesmu sam ~uo, spot nisam video, ne znam ni da se pojavio. To je za mene iznena|ewe. Voditeq: Da, i na televiziji se pu{ta, zato ka`em. ^uli ste, dakle, tekstualno, je li vam to prija ili... Dr [e{eq: On ima jednu duhovitu pesmu, kada sam je ~uo, ja sam se nasmejao. Ali... Voditeq: Ne mo`ete biti ravnodu{ni prema tome, ili vam se svi|a ili vam se ne svi|a. Dr [e{eq: Mislim da je duhovito, da je pogodio su{tinu. Zna~i, da je sve bilo re`irano, ali da se sve to {to se desilo sa Nikolom Barovi}em re`iserima razbilo o glavu. Mislim da su re`iseri toga svesni, u tome je u~estvovala i va{a televizija. Krenula je velika kampawa protiv srpskih radikala, neprekidno je taj blok qudi kopkao gde bi mogla afera da se za~ne, gde bi mogla afera da se razvija, pa su krenuli sa Jedrili~arskim klubom koga smo spre~ili da ostvaruje ekstraprofit tako {to }e uzimati pazakupca, pa taj pazakupac da tri-~etiri puta vi{e pla}a zakupninu nego {to pla}a Jedrili~arski klub. Mi smo sve te parazite skinuli sa grba~e realnim zakupcima sklapaju}i sa wima direktan ugovor. Pa oko Sinagoge, pa oko ovoga, pa oko onoga, i na kraju su do{li do te re`ije koja im se neslavno razbila o glavu. Bila je `estoka kampawa protiv srpskih radikala, nekih 10-15 dana. Kada su akteri te kampawe shvatili da nam zapravo idu u prilog, da je to za nas politi~ki korisno, da dva-tri procenta sigurno samo na osnovu toga dobijamo, ta kampawa je prekinuta. Setite se koliko je va{a televizija vodila kampawu oko ovih zemunskih sela, oko navodno op{tine Sur~in, da je to voqa gra|ana. Pogledajte sada izborne rezultate. U svim tim selima, na svim bira~kim mestima smo na prvom mestu, i to smo apsolutnu ve}inu osvojili. U Petrov~i}u, gde nikada nismo imali ve}inu, sada smo dobili vi{e od 50 procenata. U Progaru, gde nikada nismo imali ve}inu sada smo dobili vi{e od 50 procenata. U Boqevcima nikada nismo imali ve}inu, sada smo dobili vi{e od 50 procenata, u Sur~inu smo sve zbrisali. Od 115 bira~kih mesta u zemunskoj op{tini na 100 bira~kih mesta mi smo na prvom mestu, socijalisti su na 15. Da su sada ponovqeni lokalni izbori, i po ovom novom izbornom zakonu, eliminacionom, u prvom krugu radikali bi od 55 odborni~kih mandata imali 50 mandata, socijalisti 5 i nijedna druga stranka ne bi imala nijedan mandat. Prema tome, ne vrede te kampawe ako nisu na materijalnim ~iwenicama zasnovane. Voditeq: Naravno. Po{tovani gledaoci mi smo na kraju emisije. Gospodin Vojislav [e{eq ima pravo da ka`e sve {to misli, mi }emo demantovati. Studio B nikada nije u~estvovao ni u kakvim kampawama protiv nekoga, ali o tome }e biti jo{ prilike da govorimo. Dr [e{eq: Mogu li samo da vas podsetim? Kada je va{a ekipa bila u Sur~inu, tamo je snimala izjave gra|ana u vezi sa inicijativom za sur~insku op{tinu, izjave su bile u prilog srpskim radikalima, i onda ste odustali od emitovawa. Pa je posle...
114

Voditeq: Po{tovani gledaoci, ni ovo nije ba{ ta~no, jer Studio B se uvek trudi da objektivno informi{e ~ak i u svim slu~ajevima u kojima ste bili vi akter, Srpska radikalna stranka, mi smo objektivno izve{tavali. Dr [e{eq: E, jo{ jednu stvar da vas podsetim. Voditeq: Samo izvolte. Dr [e{eq: Nekog \ukanovi}a ste doveli da nas napada kako mu neki problem nismo re{ili, otka~en ~ovek, 15 godina se sudi oko neke privatne svojine. Op{tina uop{te nije u to ume{ana. Onda ste mu dali prostora u va{em programu da napada Op{tinu. Nismo mi krivi {to ^etvrti op{tinski sud 15 godina ne re{ava wegov problem, a nikakve nadle`nosti nemamo. Voditeq: Ali smo zato dali i vama prostor da to demantujete. Dr [e{eq: Dobro, ja sam iskoristio. Voditeq: Hvala vam na gostovawu u Studiju B. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.

VIII GDE JE MORAL NEMA KRIMINALA
Radio B92, Intervju dana, 30. septembar 1997. godine Voditeq: Dobar dan, ovo je intervju dana Radija B92. Na{ dana{wi gost je predsedni~ki kandidat i predsednik Srpske radikalne stranke, ~ovek koji ulazi u drugi krug, gospodin Vojislav [e{eq. Dobar dan vam `elim. Dr [e{eq: Dobar dan. Voditeq: Gospodine [e{eq, pre nego su do{li izbori, pre 21. septembra, vi ste govorili da }ete u slu~aju da ne u|ete u drugi krug podneti ostavku na mesto predsednika stranke. Da li je to, osim {to je bio politi~ki marketing, bilo i ozbiqno? Da li biste stvarno podneli ostavku? Dr [e{eq: Sigurno bih podneo ostavku, u to nema nikakve sumwe. Ja sam ~ovek koji nikada javno ne izjavquje ni{ta iza ~ega ne mo`e da stoji, na dugu stazu da stoji. Smatrao bih da je to ne{to najnormalnije. Voditeq: Da li to zna~i da biste podneli ili ponudili ostavku stranci? Dr [e{eq: Podneo bih ostavku. Voditeq: Zna~i li to da u Srpskoj radikalnoj stranci postoji ~ovek koji bi mogao da vas zameni, da li bi to bio gospodin Toma Nikoli}? Dr [e{eq: Verovatno bi bio Tomislav Nikoli}, ali bi o tome odlu~ivao najvi{i strana~ki organ izme|u dva kongresa – Centralna otaybinska uprava. Taj izbor bi bio potvr|en na kongresu. Lli~no sam ube|en da bi bio Tomislav Nikoli}, ali ipak bi se o tome odlu~ivalo. Zna~i, ne bi trebalo prejudicirati. Za razliku od drugih politi~kih partija, Srpska radikalna stranka ima vi{e istaknutih li~nosti u naju`em rukovodstvu. Svako od tih qudi u na{em naju`em rukovodstvu zapravo mo`e da vodi stranku, i to veoma uspe{no. Mi nismo vodili negativnu kadrov115

sku selekciju i nismo iz okru`ewa predsednika stranke eliminisali sposobne, pametne qude, nego smo ih privla~ili. Ta pozitivna kadrovska selekcija koju smo imali rezultovala je takvim stawem stvari u naju`em rukovodstvu. Mi izuzetno dobro sara|ujemo. To {to bih ja podneo ostavku na mesto predsednika Srpske radikalne stranke ne zna~i da bih se povukao iz politike. Opet bih ja tu ostao ~lan nekog rukovode}eg tima. Voditeq: Pitam vas to zbog toga {to je Srpska radikalna stranka na ovim izborima postigla takve rezultate da je ve}ina analiti~ara naziva pravim pobednikom ovih izbora, 80 mandata u Skup{tini. Dr [e{eq: Osamdeset dva, pod uslovom da se ne obore izbori u pe}koj izbornoj jedinici. Voditeq: U svakom slu~aju uspeh na ovim izborima. Za vas to ne bi bio dovoqan razlog da ka`ete: u redu, ja nisam pro{ao u drugi krug, ali stranka je postigla pod mojim rukovodstvom dobre rezultate, pa, eto, osta}u predsednik? Dr [e{eq: Te dve stvari su povezane. Nemogu}e da budu ovako dobri rezultati na poslani~kim izborima a da na{ predsedni~ki kandidat ne u|e u drugi krug. Jer da nisam ja u{ao u drugi krug, ne bi stranka imala ovoliko poslani~kih mandata. Voditeq: Mawe ste dobili glasova nego stranka. Dr [e{eq: To je nekih 30.000, ali sa ovog aspekta potpuno bezna~ajno. To su neki lutaju}i glasovi. Ra~unamo da je to 1 odsto glasova koji bi ina~e pripadali ovim strankama koje su bojkotovale izbore. Wihovi bira~i su se ipak odazvali, glasali za Srpsku radikalnu stranku, a imaju izvesne animozitete prema predsedni~kom kandidatu srpskih radikala. Voditeq: Pitam vas sve ovo zbog toga {to ostali predsednici stranaka koji su u~estvovali na izborima, pa i ovi koji nisu, ne pomiwu ostavku kao neko, da ka`emo, moralno re{ewe situacije. Naprotiv, posle ovih izbora, ako bismo gledali samo izjave koje su qudi davali, svi su pobednici. Da li vi kao ~ovek koji aktivno u~estvuje u politi~kom `ivotu, a za trenutak, recimo, mo`e da se izdvoji iz iskqu~ivo li~ne perspektive, mo`ete da procenite da li oni zaista imaju takvog razloga za zadovoqstvo ili mislite da je to deo politi~kog marketinga? Dr [e{eq: Mislim da treba ignorisati te bezna~ajne politi~ke partije koje nisu ni parlamentarne ili koje su osvojile 1 – 3 mandata. To je zaista bezna~ajno na politi~koj sceni i to }e se kad-tad ugasiti. Postoje ~etiri ozbiqne politi~ke partije i ja }u ih nabrojati po redosledu wihove snage, odnosno broju poslani~kih mandata koje su osvojili: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica. To danas objektivno postoji na srpskoj politi~koj sceni. Po{to smo mi ve} punih pet godina najve}a opoziciona partija u Srbiji, uprkos i va{oj radio stanici i mnogim drugim medijima koji su najve}om opozicionom strankom smatrali neku stranku koja to odavno nije i koja nema vi{e nikakvih uslova da to postane, isuvi{e smo mo}na, ozbiqna i dobro organizovana politi~ka partija da bismo mogli tako olako pre}i preko nekog izbornog poraza. Da nismo ovako dobro
116

plasirani, da na{ predsedni~ki kandidat nije u{ao u drugi krug, ja bih morao da podnesem ostavku. To bi bilo pitawe morala, pitawe ~asti. Me|utim, kada je re~ o nekoj mawoj politi~koj partiji, onda se tako ne{to ne o~ekuje. Za{to bismo mi o~ekivali od Vuka Dra{kovi}a da podnese ostavku na predsedni~ku funkciju u Srpskom pokretu obnove kada je Srpski pokret obnove dobro pro{ao na ovim izborima? On ima isto mandata kao 1993. godine, a pod nepovoqnijim zakonom o izbornim jedinicama. Ima vi{e glasova nego 1993. godine. Voditeq: Recimo, zbog toga {to je najavqivao prole}e koje nije do{lo. Dr [e{eq: Ovog puta nema kome da poklawa poslani~ke mandate. Nema onu bulumentu malih bezna~ajnih stranaka koje su, ja ne znam iz kojih iracionalnih razloga, neprekidno vukli za sobom i poklawali im mandate. Sada nema kome da poklawa. Problem kod Srpskog pokreta obnove su wihova neumerena o~ekivawa, wihove prevelike ambicije. Posle takvih pregolemih ambicija uvek dolazi do razo~arewa. Realno sagledavaju}i, wihov uspeh je o~igledan, a ako }emo slediti wihove iracionalne ambicije da osvoje vlast, da uspostave monarhiju itd., onda je besmisleno o tome razgovarati. Voditeq: Ali ako predsedni~ki kandidat ka`e da }e od 22. u Srbiji zavladati prole}e jer }e on postati predsednik, da li je to po va{em mi{qewu dovoqan razlog za podno{ewe ostavke? Dr [e{eq: To su neumerene izjave. To ne mora biti razlog za podno{ewe ostavke, treba wegova stranka da procewuje da li je to korisno za Srpski pokret obnove ili ne, ali to ne bi trebalo da bude razlog za ostavku. Uostalom, Dra{kovi} takve izjave daje od kada se na{ao na strana~koj politi~koj sceni u Srbiji. Mi postupamo druga~ije. Nikada ne dajemo nerealne prognoze, nerealna o~ekivawa. Naravno, i mi smo odisali optimizmom, trudili se da pobedimo u prvom krugu, mada su sve analize govorile da niko u prvom krugu ne}e odneti apsolutnu pobedu i da }e biti drugi krug. Drugo, mi smo {tampali sva istra`ivawa javnog mwewa koja su posledwih nekoliko meseci vo|ena u Srbiji, bukvalno sva koja su vo|ena negde do po~etka septembra. I sve to je dalo za pravo na{em optimizmu. Ja nikada ne dajem takve izjave, ja sam politi~ar drugog stila, ja sam ~vrsto sa obe noge na zemqi i to je ono {to dodatno uliva ozbiqnost celoj Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Ne znam nijednog analiti~ara koji vas ovde ne bi podsetio na granice Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica i na najnovije izjave: kada se pridigne Rusija, mi }emo da povratimo Knin. Dr [e{eq: A za{to da me podse}ate na to kada je to moja stalna osnovna preokupacija? Ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom kada ne bih iskreno verovao u na{u mogu}nost da ste vratimo na granice Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica , da oslobodimo celu teritoriju okupirane Republike Srpske Krajine i celu teritoriju Republike Srpske, ~iji su delovi okupirani. Voditeq: To za vas nisu nerealne izjave? Dr [e{eq: Ne, to nisu nerealne izjave. Uostalom, treba da znate da je te{ko predvideti istorijska zbivawa. A mi ih radikali predvi|amo ne117

{to uspe{nije u odnosu na politi~ku konkurenciju. Ja sam ve} kasnih osamdesetih godina tvrdio da }e do}i do raspada Jugoslavije i da se Srbi na to moraju spremati, a drugi su me smatrali sme{nim zbog toga. Mnoge sam stvari bio u stawu da predvidim blagovremeno. Na`alost, nismo na vreme do{li na vlast, pa da se tome prilagodimo i da postignemo uspe{an rezultat u tom op{tem raspletu balkanske krize. Oni koji su bili na vlasti, nisu bili na visini istorijskih zbivawa i nisu bili u stawu da pariraju me|unarodnim izazovima. Voditeq: Sada je aktuelno {ta }e se desiti u drugom krugu, vi izjavqujete da ipak o~ekujete da }e iza}i vi{e od polovine bira~a. Da li je to realno? Dr [e{eq: Realno je. Dosta su ujedna~ene {anse, prvo, da se postigne vi{e od 50 procenata u drugom krugu i da je dosta prisutna {ansa da pobedim. Ako }ete iskreno da vam ka`em, mislim da je 50 odsto {ansi, da vi{e od polovine iza|e u drugom krugu, 50 odsto da ne iza|e. A kada onda razla`emo ovih 50 odsto {ansi, mislim da je 35 odsto da }u ja pobediti, a 25 odsto da }e Lili} pobediti, tako da je sada vi{e nego ikada neizvestan ishod predsedni~kih izbora. Voditeq: Za{to o~ekujete da bi odnos bio takav, da }e iza}i vi{e od 50 procenata bira~a? Dr [e{eq: Zato {to je krenula radikalska lavina a ona se ose}a svuda u Srbiji. Svi ostali kandidati, osim Zorana Lili}a, su ipak kandidati opozicije. Ovi glasovi za opozicione kandidate se sada mogu preusmeravati i ti glasovi }e se uglavnom preusmeravati prema jedinom preostalom kandidatu demokratske opozicije na ovim izborima. Voditeq: Vi znate da postoji pri~a da je gospodin Dra{kovi} kao predsedni~ki kandidat pri~ao da izme|u komunista i, sada ka`e ekstremizma, u to vreme je govorio fa{izma, gra|ani treba da biraju demokratskog predsednika, tj. wega i da sada optu`uje qude koji su bojkotovali ove izbore da su upravo doprineli tome da Srbija bira izme|u ta dva, kako se navodi u tim izjavama, ekstrema. Da li zaista mislite da }e bira~ko telo da pomisli da bira izme|u dva zla? Dr [e{eq: Po mom mi{qewu Dra{kovi} opet daje iracionalne izjave, zaboravqa da qudi nisu ovce, da se qudima, wihovim glasovima ne mo`e tako raspolagati. Ipak je svaki taj glasa~ koji je glasao za Dra{kovi}a ~ovek od krvi i mesa, ~ovek sa svojim mozgom, ~ovek koji sam razmi{qa i ~ovek koji }e sam da procewuje da li da iza|e 5. oktobra na drugi izborni krug ili ne. Neki }e odlu~iti da poslu{aju Dra{kovi}a, da ne iza|u. Mislim da }e ogromna ve}ina ipak iza}i na izbore. Drugo, Dra{kovi} opet pravi pogre{ne procene. Da se sada ponove izbori Dra{kovi} bi dobio mawe glasova, mi bismo dobili mnogo vi{e, jer Dra{kovi} zaboravqa da je veliki procenat glasova dobio zahvaquju}i tome {to je izvestan broj qudi ubedio da on zaista ima {anse da pobedi. Sada kada qudi vide da on nema nikakve {anse da pobedi, do{lo bi do rasipawa wihovih glasova i za wega je pametnije da se izbegne ponavqawe ovih izbora. Voditeq: A jeste li vi i gospodin Lili} stvarno dva ekstrema?
118

Dr [e{eq: Ja mislim da nisam nikakav ekstrem. Srpska radikalna stranka je stranka umerene desnice, a gospodin Lili} je kandidat socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice na ovim izborima, ali u javnosti nije poznat kao neki ekstremni politi~ar. Voditeq: Mislim dva politi~ka ekstrema, dakle, da je ono komunizam, a ovo... Dr [e{eq: Ne, mi smo dva pola, dva politi~ka pola oko kojih se sada vr{i politi~ka polarizacija u Srbiji. Ali smatram da to ne sme da preraste u politi~ku konfrontaciju. Jedno je politi~ka polarizacija, a drugo je konfrontacija. Mi radikali smo pristalice smirivawa tenzija u Srbiji, bez obzira na izborne rezultate. Voditeq: Da li osim vas jo{ neko misli da su radikali umerena desnica? Vidim da se ovih dana uglavnom koriste termini ekstremizam ili fa{izam. Dr [e{eq: Svako pametan i svako normalan misli da su radikali zaista umerena desnica. Jednom sam, mo`da i dva puta, na va{oj radio stanici obja{wavao po ~emu smo mi umerena desnica, za razliku od ekstremne desnice, ali izgleda da vam to moram ponoviti. Prvo, mi smo umerena desnica po tome {to se zala`emo iskqu~ivo za miroqubive metode politi~ke borbe i miroqubiv, demokratski, parlamentarni na~in dolaska na vlast, a ekstremna desnica su oni koji pribegavaju nasiqu u politi~ke svrhe. Vi znate ko proizvodi nasiqe na beogradskim ulicama ve} u nekoliko navrata. Drugo, mi smo stranka koja ima unutra{wu demokratsku strukturu. Kod nas se na demokratski na~in donose odluke, malopre sam vam govorio da imamo i pozitivnu kadrovsku selekciju u stranci. Imamo istaknute li~nosti u vrhu stranke. Druge opozicione politi~ke stranke ne trpe te istaknute li~nosti, i uvek se te istaknute li~nosti, ti koji bi pretendovali da budu drugi u hijerarhiji, elimini{u iz stranke. To kod nas nije slu~aj. Tre}e, mi smo stranka koja iskreno veruje u demokratski poredak, demokratske institucije, demokratske oblike politi~ke borbe i republikanskog smo karaktera. Ekstremna desnica su oni koji nemaju unutra{wu demokratsku strukturu i oni koji su za monarhiju. Zatim, mi smo stranka koja se zala`e za sekularizam, koja se uvek zalagala za sekularizam, za striktnu odvojenost crkve od dr`ave, a ekstremna desnica su one stranke koje manipuli{u crkvom u strana~ke svrhe, koje se me{aju u crkvene poslove. To vam je samo nekoliko argumenata za ovu tezu. I na kraju bih, posle takvog va{eg pitawa, odgovorio kontrapitawem. Po ~emu su to neke druge stranke stranke demokratske opozicije a radikali nisu demokratska opozicija? @eleo bih da se i vi izjasnite o tom pitawu. [ta je to {to Srpski pokret obnove, Demokratsku stranku, Gra|anski savez i Demokratsku stranku Srbije ~ini demokratskom opozicijom a ~ega nema kod srpskih radikala? Po ~emu mi nismo demokratska opozicija. Voditeq: Hvala vam {to mi saop{tavate koja }e pitawa biti meni upu}ena kada vam budem bila protivkandidat, a do tada... Dr [e{eq: A vi izbegavate da se izjasnite? Voditeq: Do tada, mi nismo u duelu, je li tako?
119

Dr [e{eq: Nismo u duelu, ali mislim da bi dobro bilo i da je ovo prilika da se raspravi to pitawe. Ja vas veoma cenim kao veoma inteligentnu, sposobnu i obrazovanu novinarku. Te{ko je na}i sagovornika i na na{oj `urnalisti~koj sceni, na na{oj novinarskoj sceni, sa kojim se mo`e voditi zaista ozbiqan razgovor, jer ni u novinarstvu nije bilo kadrovske selekcije. Na`alost, i u novinarstvu su napredovali nesposobni, zahvaquju}i raznim kriterijumima koji ne mogu opstati u civilizovanom svetu, a oni koji su pokazali iole sposobnosti nisu uspeli da imaju neku istaknutiju ulogu. Voditeq: Mogu samo da ka`em da mislim da ste delimi~no u pravu. A da se vratimo ovome. Dr [e{eq: Ali ne}ete da ka`ete neki argument po ~emu su ovi demokratska opozicija a mi nismo. Voditeq: Ne, ne}u da budem advokat ovog puta. Nego, ho}u ovo da vas pitam... Dr [e{eq: Onda nemojte biti wihov advokat, ka`ite zbog ~ega, po va{em mi{qewu, mi nismo demokratska opozicija? Voditeq: Evo, sada }u da vam ka`em kroz pitawa. Da li to zna~i da }ete na demokratski na~in, za pregovara~kim stolom i kroz diplomatske akcije, i granice o kojima govorite da povratite? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da li to zna~i da }ete samo kada Rusija oja~a, uz diplomatsku podr{ku Rusije da povratite Knin? Dr [e{eq: Da, i mi to neprekidno ponavqamo. Nismo mi ludi pa da mislimo da mo`emo sada u rat protiv NATO-a. Mi smo u ratu imali {ansu, rat nismo izazvali, rat nam je bio nametnut. Voditeq: Da li vas tako shvataju bira~i? Dr [e{eq: Tako nas shvataju, da. Mislim da i ovaj broj glasova pokazuje da nas tako shvataju bira~i. Prvo, niko u Srbiji, niko ko ozbiqno misli svojom glavom, ne smatra da sada treba da idemo u rat protiv NATO-a. To samo Vuk Dra{kovi} govori tuma~e}i na{e navodno skrivene misli. Niko drugi. Nikoga to niste iz Srpske radikalne stranke mogli ~uti da ka`e. A sa druge strane, svesni smo, jer se ozbiqno bavimo politikom. Za razliku od drugih politi~ara, mi neprekidno ~itamo, mi neprekidno u~imo. Voditeq: A sada a propo demokratskih metoda, vrati}u se na va{e... Dr [e{eq: Samo da vam ovo odgovorim. Ne mo`emo pre nego {to se izmeni odnos snaga me|u velikim silama pretendovati na realizaciju tih na{ih krajwih nacionalnih planova. Voditeq: Kada govorite o demokratskim metodama, vrati}emo se na Zemun koji se naziva va{im oglednim dobrom. U tom Zemunu bilo je nekoliko, a posebno u posledwe vreme ili pred izbore, da ka`emo nemilih situacija, ne verujem da se mogu nazvati aferama, ali, u svakom slu~aju, ne~ega {to je izazvalo i medijsku pa`wu, a i burne reakcije. Radilo se, naime, o raznoraznim iseqewima, a u sredi{tu pa`we bila je porodica Barbali}; u vezi sa time onaj va{ sukob sa gospodinom Barovi}em. Pre nego {to
120

o gospodinu Barovi}u jo{ ne{to progovorimo, interesuje me da li vi mislite da su demokratski metodi da se na taj na~in izbacuju qudi iz stana, a da se ne sprovede cela procedura o kojoj je bilo re~i, odnosno, kako vi tuma~ite to da policija nije pomogla da se izvr{i nalog suda. I za{to ste se vi kao ~ovek, pravnik suprotstavili izvr{ewu naloga suda? Dr [e{eq: Nije bilo nikakvih nemilih situacija i nije bilo nikakvih afera. Usta{ki mediji u Beogradu, prousta{ki lobi poku{ao je ve{ta~ki stvoriti neke afere. I to nije samo slu~aj Barbali} – Barovi}, nego i mnogi drugi ranije. Prvo, mi smo oslobodili crkvene prostorije u crkvi Svetog Nikolaja koje je grupa pijanaca uzurpirala pod izgovorom da su obnovili neku staru srpsku peva~ku zadrugu koja je postojala u pro{lom veku. Mi smo crkvi vratili ono {to je weno. Zatim, jedrili~arski klub je prekr{io uslove sklapawa ugovora sa Javnim preduze}em “Poslovni prostor”, neovla{}eno davao u podzakup i ogromnu rentu izvla~io iz op{tinskog poslovnog prostora. Mi smo samo raskinuli ugovor. To je po zakonu bio uslov da se raskine ugovor sa Jedrili~arskim klubom i sa onim koga smo zatekli da realno koristi te prostorije, sklopili smo novi ugovor o zakupu. Zna~i, skinuli smo mu parazita sa grba~e. Oko zgrade biv{e sinagoge je bila velika afera, pa kada smo to razlo`no dokumentovali, afera je odmah splasla. Daqe, mi nikoga nismo iseqavali iz stana od kada je ova op{tinska vlast, ~ak tamo gde smo imali zakonske mogu}nosti mi nismo iseqavali. Ustanovili smo da nemaju stan na nekom drugom mestu, ustanovili smo da porodi~no `ive u tom stanu, 350 stanova koji su nelegalno bili zaposednuti mi smo legalizovali. Qudi su otkupili stanove. Tamo gde su nekada Barbali}i `iveli nije niko `iveo vi{e od pet godina. Treba da odete sada da pogledate taj stan, jer smo nalo`ili novim nosiocima stanarskog prava, odnosno vlasnicima, da ne kre~e, da se vidi da u tom stanu niko nije `iveo vi{e od pet godina. Stan je zate~en prazan, a Op{tina je vlasnik. Najnormalnije je da Op{tina zate~en prazan stan koji se godinama ne koristi dodeli nekom drugom na kori{}ewe. A onda su naduvali aferu oko toga. [ta su hteli Barbali}i? Voditeq: ^ekajte, a za{to je to najnormalnije? Ja imam prava da imam i tri stana i da u dva ne `ivim. Dr [e{eq: Imate, ako je to va{e vlasni{tvo, ali ovde nije vlasni{tvo, ovde je op{tinski stan. Ovde je na{e vlasni{tvo. Ne mo`e neko na{im vlasni{tvom tako raspolagati. Op{tina mo`e da dodeli stan na kori{}ewe samo nekome ko nema na nekom drugom mestu re{eno stambeno pitawe. Da je to wihov stan, ne bi ga niko dirao, neka stoji 100 godina prazan, ali nije wihov nego op{tinski. Dakle, tu je svojinsko pitawe primarno pitawe. A {to se ti~e advokata Barovi}a... Voditeq: Ne, ~ekajte, jo{ kod ovih Barbali}a, molim vas, da zavr{imo jednu stvar. Ako sud da nalog, za{to vi wega ne ispo{tujete? Dr [e{eq: E, dobro, ako sud da nalog, mi tom nalogu kontriramo. Voditeq: Na sudu, a ne na ulici. Dr [e{eq: Ne, nismo uop{te na ulici. Koriste}i pravna sredstva, na ulici nismo ni{ta radili.
121

Voditeq: Dobro, u ulazu. Dr [e{eq: Ne, tamo su bile spontane demonstracije gra|ana, niti je to Op{tina zakazivala, niti Srpska radikalna stranka. Tu nikakve strana~ke legitimacije nije bilo. Tu su gra|ani... Voditeq: A kako onda kontrirate? Dr [e{eq: Evo kako kontriramo. Mi smo podneli krivi~nu prijavu protiv postupaju}eg sudije i protiv advokata koji zastupa porodicu Barbali} zbog o~iglednog krivi~nog dela – davawa la`nih iskaza, dono{ewa odluka na osnovu korupcije, na osnovu vanpravnog uticaja na postupaju}eg sudiju. Voditeq: I va{a `alba ne odla`e izvr{ewe? Dr [e{eq: Jeste, ali krivi~na prijava odla`e. Tamo gde postoji sumwa da je u~iweno krivi~no delo radwom postupaju}eg sudije, automatski se, dok se ne ispita da li je zaista krivi~no delo u pitawu ili ne, odla`e izvr{ewe. Voditeq: Koliko tu ima va{eg pravnog znawa? Dr [e{eq: Neki sudija mo`e dati policiji nalog da se neko streqa, a onda kako se tome mo`e kontrirati? Tako {to se napi{e krivi~na prijava za tog sudiju da zloupotrebqava svoju sudijsku funkciju. E, mi smo to uradili. Na{e pravni~ko znawe je nadvladalo. Uostalom, vi zaboravqate da sam ja doktor ustavnog prava. Voditeq: Ne zaboravqam, upravo vas pitam da li se takvim slu~ajevima vi li~no bavite? Dr [e{eq: Naravno da se bavim, to je isuvi{e osetqivo pitawe da bih dopustio da bilo {ta propustim, da bilo kakvu gre{ku u postupku napravimo. Postupak je bio besprekoran i kao dokaz navodi se ~iwenica da je afera odmah splasla. Sada se ide redovnim sudskim putem. Voditeq: Da li }ete se baviti advokaturom ako propadnete u politici? Dr [e{eq: Ne, ja u politici ne}u propasti, a drugo, advokaturom ne `elim da se bavim. Da sam `eleo da se bavim advokaturom, bio bih veoma, veoma uspe{an u poslu, ja vam garantujem. A nisam hteo nikada da se bavim advokaturom. I {to se ti~e Barovi}a, wega nije tukla Srpska radikalna stranka, to je bila moja li~na odmazda za ono {to je uradio u studiju. Kakve to veze ima sa strankom? Nije to metod politi~ke borbe. Neko ko me ga|a ~a{om vode i ka`e mi da mi je `ena kurva, taj ima da se provede kao Barovi}, nema druge. To je moja privatna stvar koja nema nikakve veze sa strankom. Voditeq: Ali ima veze sa vama kao sa predsedni~kim kandidatom. Dr [e{eq: Ima, naravno da ima. Voditeq: Koji stalno pomiwe da se i wegova stranka i on bore protiv kriminala. Dr [e{eq: Da, ali tu nema kriminala. Kakav je tu kriminal? Voditeq: E, sada }emo da vidimo kakav je tu kriminal. Naime, u va{em predstavqawu na Radio televiziji Srbije vi ste prvi put, ~ini mi se, u svim tim javnim nastupima vezanim za slu~aj Barovi} rekli ne{to {to je apsolutna istina, a to je da je tu bilo, u tom celom slu~aju, i protivpravnog delovawa.
122

Dr [e{eq: Da. Postoje elementi protivpravnosti, ali nije svaka protivpravnost kriminal. I to je va{e pogre{no kori{}ewe raznih pravni~kih izraza. Kriminal je svesno pravqewe krivi~nih dela, a ovde je do{lo do kolizije izme|u prava i morala. Pravo je nalagalo, kada me ga|ao ~a{om vode i kada je rekao da mi je `ena kurva, kada je po~eo da mi baca spise u studiju, da ja mirno sve to otrpim i da ga posle tu`im. Voditeq: Ta~no. Dr [e{eq: Me|utim, moral je nalagao da reagujem onako kako sam reagovao. A za mene je uvek moral iznad prava. I to nam je donelo bar 3 odsto glasova vi{e na ovim izborima, jer je sav narod u tome prepoznao moralno pona{awe. Tamo gde je ne{to moralno, ne mo`e biti kriminalno. Voditeq: Ako me ve} nagonite da se nekada izjasnim, evo, iskoristi}u ovu priliku da se izjasnim. Mo`da ja spadam u one koji ka`u moralno, taj deo ide iza tog pravnog iz tih i tih razloga, ali zaboravqate jednu drugu stvar: posle tog va{eg moralnog akta opet dolazi pravo, zbog toga {to ste se pona{ali tako kako jeste, {to ste re{ili da na takve uvrede odgovorite tako {to }ete nekoga pretu}i. Prema tome, tu sada opet dolazi pravo, u va{em slu~aju nije do{lo. Za{to? Dr [e{eq: Ne, u mom slu~aju je moglo da do|e, a nema svedoka. Voditeq: A je li to na~in... Dr [e{eq: Zna~i, postoje svedoci da sam ja posle emisije nekoliko puta udario Nikolu Barovi}a. Ali tih nekoliko udaraca mu nije nanelo te{ke telesne povrede. Voditeq: Koje je ina~e imao. Dr [e{eq: Koje je ina~e imao. [ta mu se desilo posle na hodniku, mra~nom hodniku, neka kora od banane ili simplon ekspres, to niko nije video. Ne mo`e pravosudni organ reagovati. Istraga je pokrenuta, tra`ili su svedoke, nijednog nisu na{li, niko nije video. I {ta onda da rade? Voditeq: Da li predsedni~ki kandidat koji govori o tome da se bori protiv kriminala mo`e na izvestan na~in da sugeri{e qudima da mogu da prave protivpravne akte ukoliko nema svedoka? Dr [e{eq: Ne, nego vam ja samo ka`em za{to nije bilo sudskog postupawa posle, sud je tu bio nemo}an. Ali, sa druge strane sam vam dokazao da nije u pitawu kriminal. Ne mo`e svaka protivpravna radwa biti kriminal. Voditeq: Ali samozadovoqno ka`ete... Dr [e{eq: ^ak ne mo`e ni svako krivi~no delo biti kriminal. Znate, uvreda i kleveta su krivi~na dela, na kraju krajeva, ali nisu kriminal. Zna se ta~no {ta podrazumeva kriminal, koju vrstu krivi~nih dela. Voditeq: Da li se za wih mo`e odgovarati? Dr [e{eq: To je drugo {to se mo`e odgovarati. I za ovo se mo`e odgovarati ako se doka`e. Za mnoge druge stvari se mo`e odgovarati. I kada neki predsedni~ki kandidat drugome neku uvredu izrekne u predizbornoj kampawi mo`e da se odgovara, ali se onda procewuje realna dru{tvena opasnost oblika protivpravnog pona{awa. Ovde bi realna dru{tvena
123

opasnost nastupila da je Barovi} pro{ao neka`weno za ono {to je uradio, da je Barovi} trijumfovao u tome svemu. Realna dru{tvena opasnost je bitno umawena odmazdom koju je pretrpeo Nikola Barovi}. Voditeq: Ja vam samo govorim o tome da ste mo`da dobili 3 odsto kako ka`ete, na moralnu akciju, ali vas pitam koliko bi realno trebalo da izgubite na tome {to samozadovoqno ka`ete da je postojao protivpravni akt ali nije bilo svedoka. Dr [e{eq: Na tome sam dobio jer sam do kraja rekao kako stvari stoje, bio sam iskren do kraja i danas sam iskren, je li tako? Potpuno iskren. Uostalom, takve stvari su mogu}e i ubudu}e, ali onaj ko poku{a ne{to sli~no da uradi, taj treba da proceni odnos snaga, pre svega. Zamislite sada da ja negde sedim sa Tajsonom u studiju i da ga ga|am ~a{om vode i da mu ka`em da mu je `ena kurva, kako bih ja izgledao posle toga? Mnogo gore nego Nikola Barovi} posle ovog incidenta, je li tako? Zna~i, svaki ~ovek treba da vlada sobom, pre svega, i sopstvenim pona{awem. Ako negde prekora~i ne{to, i to flagrantno prekora~i neke sopstvene mogu}nosti, onda ne sme da se quti zbog posledica. Posledice su konkretne. Voditeq: Ovde sada postaje vru}e. Dr [e{eq: Za{to, uop{te nije vru}e. Voditeq: Gospodine [e{eq, kada smo ve} zastali kod slu~aja Barovi}, ima ne{to {to me je interesovalo od kada se to dogodilo: da li se vama ~ini da ste vi dobar primer za to kako se dr`ava pona{a kada joj ne{to odgovara i kada joj ne{to ne odgovara? Naime, u ovom slu~aju nisu vas gonili, a ka`u da postoji opcija da upravo zbog toga {to ste dobili dosta glasova i {to konkuri{ete wihovom kandidatu, gospodinu Lili}u, postoji mogu}nost da vam, kako se to narodski ka`e, napakuju mnogo toga u narednom periodu. Sa druge strane, vi ste ~ovek koji je za osamnaest sati oti{ao u zatvor kada se wima to htelo. Dr [e{eq: Ne iskqu~ujem mogu}nost da se ovaj re`im ponovo u budu}nosti vrati nekim represivnim metodama, ta mogu}nost je uvek otvorena ali sam ube|en da }e je izbegavati, jer nisu ni oni glupi pa da ne razumeju kakve {ta posledice izaziva. Kada se desilo to sa Barovi}em, svi su krenuli `estoko protiv mene li~no i protiv srpskih radikala i onda su odjednom stali. Voditeq: A jeste li o~ekivali da }e i dr`ava da krene? Dr [e{eq: Dr`ava je krenula, kako ne, odmah istra`ni postupak, saslu{awe, ja sam dao izjavu pred policijom. Izjavu smo ~ak objavili u “Zemunskim novinama”. A onda se pokazalo da postoji veoma prisutan taj politi~ki faktor i procena {ta to donosi, a {ta odnosi. Onda su stali. Prvo, shvatili su da ulaze u jedan dug pravni postupak, u kome imaju veoma male {anse da pravnim metodama isteraju stvar do kraja na onaj na~in na koji bi oni `eleli i na koji bi to wima donelo neke politi~ke rezultate. A znali su da u politi~kim stvarima mi maksimalno dobijamo iz svega toga {to se desilo. I ovaj prousta{ki lobi je tako|e to shvatio, i on je krenuo `estoko sa kampawom i odjednom sve presekao, odjednom vi{e ni jedne jedine re~i o celom tom slu~aju. Dakle, shvatili su i jedni i drugi da je to sizifovski posao.
124

Voditeq: Pitala sam vas to zbog toga {to ste vi ~ovek koji je za osamnaest sati oti{ao u zatvor kada je to odgovaralo re`imu, dakle, u pravnom smislu je i tada trebalo da bude proces. Dr [e{eq: Ja vam ka`em da ne iskqu~ujem mogu}nost da se to ponovi, ali u ovom slu~aju, znate, ne mo`e da se vodi proces da se ka`e: mladi} silovao nepoznatu devojku. Ne mo`e da se vodi sudski proces. Dakle, postoji ne{to {to mora biti osnovna supstanca jednog sudskog procesa. To u ovom slu~aju ne postoji, ne postoji nijedan svedok, i ako ne postoji krivi~na prijava potencijalnog o{te}enog. Voditeq: Ono {to vas pitam jeste u ~emu je interes bio, vi sami ka`ete da je bila u pitawu politi~ka procena. Za{to je tu, po va{em mi{qewu, sada bila nagla izmena odnosa re`ima prema vama? Dr [e{eq: Shvatili su da svaki wihov napad na Srpsku radikalnu stranku radikalima donosi korist, i onda su odustali. Onda smatraju da je boqe pre}utkivawe. Mnogo je ve}a verovatno}a da ponovo krenu sa nekom medijskom blokadom protiv nas. Ta medijska blokada ve} postoji za drugi izborni krug. Videli ste da je dr`avna televizija apsolutno odustala od bilo kakvog predstavqawa dvojice kandidata za drugi krug i od wihovog direktnog su~eqavawa. Voditeq: [ta mislite, ho}e li izjava gospodina Lili}a da pristaje na duel izmeniti situaciju? Dr [e{eq: To }emo da vidimo. Na{ izazov je previ{e sna`an, mi smo dobili veliki publicitet na{im izazovom. Sada oni procewuju {ta }e daqe da urade. Zaista ne mogu sada da ka`em neku ozbiqnu ocenu da li }e se predomisliti ili ne}e. Vi{e o~ekujem da se ne}e predomisliti, a mi }emo neprekidno na tome insistirati. Zna~i, ve} postoji neka medijska blokada. Ona je o~igledna u informativnim emisijama dr`avne televizije. Ako ste gledali sino}wi dnevnik, mogli ste da vidite koliki publicitet ima Lili}, kakav stidqiv publicitet dobijam ja. [ta se jo{ de{ava sada, {to je interesantno? Dolazi do falsifikovawa ~iwenica u mnogim medijima, ~ak i ovim koji se nazivaju opozicionim, odnosno nezavisnim, kako oni ka`u. Voditeq: Kao na primer. Dr [e{eq: Ja neprekidno insistiram – ~etvorna koalicija, koncentraciona vlada nacionalnog spasa, a oni me ispravqaju u svim tim medijima i ka`u trojna. I to je opet izvesna namera. Oni bi sada `eleli da dve partije predstave kao jednu da radikali ne bi predwa~ili u broju poslani~kih mandata. Mi smo prva po snazi politi~ka partija u parlamentu. Uo~i ovih izbora je saop{teno javnosti da }e podela glasova u levom bloku biti takva da }e JUL da dobije 30 procenata, je li tako? Izra~unajte JUL-ovih 30 odsto, pod uslovom da potpuno elimini{u Novu demokratiju, {to mi sada o~ekujemo – socijalisti opet imaju mawe od nas. Ako im JUL prebaci neki mandat, onda je to sada me|usobna trgovina, jer po wihovoj proceni odnos snaga je 70:30 Socijalisti~ka partija – JUL. Voditeq: Zbog ~ega vi sada pomiwete JUL kao ~etvrtu partiju po snazi kada je poznato da ste upravo vi bili jedan od onih koji je govorio o tome da je to izmi{qena partija, nastala kao parazit zbog bra~nih odnosa na...
125

Dr [e{eq: Ali ona je u me|uvremenu stasala i ima realnu politi~ku snagu. Pogledajte sada op{tine u unutra{wosti Srbije, u skoro svakoj imate op{tinski odbor JUL-a, imate aktiviste na terenu, oni imaju realnu politi~ku snagu. Ko danas ima realnu politi~ku snagu u Srbiji? Radikali, SPS, JUL i Srpski pokret obnove. Idite od op{tine do op{tine, ~ak ni \in|i} ne postoji u vi{e od nekih 50 op{tina u Srbiji; pitawe je da li i tamo postoji. Ostale politi~ke partije ne postoje, bukvalno ne postoje. One postoje ovde u nekim medijima u Beogradu i to je sve. Voditeq: Dok Demokratska stranka, pa i Demokratska stranka Srbije za koju vi govorite da ve{ta~ki postoje podeqene, nisu bojkotovale ove izbore, vi ste ih ubrajali u ozbiqne politi~ke stranke. Dr [e{eq: Ne toliko DSS, pogotovo posle onog rascepa izme|u Ko{tunice i Bati}a, tu je DSS potpuno propao, ali Demokratska stranka bi osvojila izvestan procenat glasova i imala bi izvestan broj poslanika u Narodnoj skup{tini. Besmisleno je da ja o tome naga|am, ali sam siguran da bi u svakoj beogradskoj izbornoj jedinici imali bar po jednog poslanika, imali bi jo{ ponegde u Srbiji. Recimo, imali bi pet do sedam poslanika, otprilike, takva je moja procena. Besmisleno je sada o tome naga|ati, ali oni su imali neko utemeqewe u bira~kom telu, ne previ{e veliko. Voditeq: A za{to mislite da sada samim tim {to nisu iza{li na izbore, a postoji mogu}nost i wihovog ponavqawa, mo`da i nekog ujediwewa u okviru tih stranaka, oni apsolutno vi{e ne postoje? Dr [e{eq: Ako ne bude parlamentarnih izbora u narednih ~etiri godine, oni ne}e opstati. Oni }e pro}i na izborima... Voditeq: Da li to zna~i da je va{a procena da ih ne}e biti? Dr [e{eq: Najverovatnije ne}e. Oni }e pro}i na izborima kao {to je sada pro{ao Milan Paro{ki. Suiv{e je to veliki vremenski period. Voditeq: A za{to mislite... Dr [e{eq: Ne mo`e stranka tako lako da funkcioni{e ako nema parlamentarni status. Voditeq: Za{to mislite da ih ne}e biti? Dr [e{eq: To je sada drugo pitawe. Vi{e mislim da ih ne}e biti ~etiri godine nego da }e ih biti, ali mogu}i su. Postoje razne kombinacije za sastav nove vlade. Ako ona kombinacija koja sada ima najvi{e {ansi bude realizovana – SPS, JUL i Srpski pokret obnove, onda to mo`e biti vlada koja traje ~etiri godine. Ako se zaista na|e kompromis i minimum zajedni~kih programskih ciqeva ~etiri politi~ke partije, dakle, ~etvorna koalicija, koncentraciona vlada, tu pogotovo postoje {anse da to traje ~etiri godine. Jedino ako do|e do op{teg me|usobnog sukoba, da niko ni s kim ne mo`e ni da razgovara, ni da pregovara, ni da tra`i kompromis, onda je mogu}e da se za relativno kratko vreme raspi{u novi izbori. Voditeq: Recite mi da li je zaista mogu}e da niste kontaktirali sa svojim kumom, sada se to kum potencira ovih dana zbog tih pregovora, odnosno sa gospodinom Dra{kovi}em o eventualnim kombinacijama za parlament? Dr [e{eq: Nije ta~no da nismo kontaktirali. Za{to ne bismo kontaktirali? Sa Danicom Dra{kovi} sam se u me|uvremenu tri ili ~etiri
126

puta ~uo telefonom, mo`da i vi{e. Sa Dra{kovi}em, dodu{e, samo jednom, vrlo smo prijatno razgovarali, ~ak mi je ~estitao na izbornim rezultatima, ali to je privatna komunikacija. Zvani~nih me|upartijskih kontakata nije bilo ni sa jednom partijom: ni sa socijalistima, ni sa Srpskim pokretom obnove, ni sa JUL-om. Voditeq: Da li se ta privatna komunikacija mo`e odraziti i na zvani~nu? Dr [e{eq: Znate {ta, me|u nama je vrlo tolerantna atmosfera, mada je Dra{kovi} jo{ pod izvesnim emotivnim nabojem posle ovakvih izbornih rezultata. Ali problem je u wemu, {to je imao preterana o~ekivawa. Mi smo tu do kraja otvoreni i javno }emo da saop{tavamo svoje stavove i ako u|emo u neke pregovore. I boqe da se ti pregovori odbijaju pred o~ima javnosti. Voditeq: Recite mi da li vas kada gospodin Dra{kovi} i Srpski pokret obnove ka`u da sa radikalima sigurno ne}e u koaliciju, kada ka`u da se radi o ekstremizmu i kada ka`u otvoreno u saop{tewu: nemojte, gra|ani, da iza|ete na drugi krug, nemojte da glasate za gospodina Lili}a jer to zna~i o~uvawe postoje}eg stawa, a ni za gospodina [e{eqa jer to zna~i novi rat, izolaciju Srbije, da li vas to poga|a ili tako|e mislite da je to... Dr [e{eq: Ne, u privatnoj komunikaciji sasvim je druga~iji nastup. Me|u nama je vrlo tolerantna atmosfera. Po mom mi{qewu, Dra{kovi} pri`eqkuje da ne uspe drugi krug i da je to razlog wegovog sada{weg pona{awa. ^im se zavr{i taj drugi krug, Dra{kovi} }e prestati sa takvim ocenama i onda dolazi faza ozbiqnih razgovora, gde }e svak’ sa svakim razgovarati me|u ove ~etiri politi~ke partije. Kakav }e biti ishod razgovora, ja ne mogu unapred da prognoziram, ali znam da }e se Srpska radikalna stranka dr`ati ovih osnovnih principa koje smo ve} iznosili javnosti. Dra{kovi} se nada, ako propadne drugi izborni krug, da on na ponovnim izborima ima {anse da bude izabran. To je wegova stra{na zabluda. Voditeq: Da li takve izjave ne}e uticati na va{e pregovore, {to se vas ti~e? Dr [e{eq: Ne. Politi~ari ne smeju da budu sujetni qudi. Mi radikali spadamo u politi~are koji su najmawe sujetni, koji su najmawe zlopamtila. Ne sme ~ovek, ako se ozbiqno bavi politikom, da neke svoje li~ne emocije stavqa u prvi plan. “E, on je meni uradio to, sada }e on videti.” To je besmisleno u politici, takvi sigurno propadaju. U politici ne smete da govorite jezikom mr`we. Ne sme mr`wa da vas zaokupi. U politici morate da se pona{ate strogo racionalno, da u vidu imate interes naroda, interes svoje politi~ke partije, i ta dva interesa treba da budu jedini rukovode}i faktor u svim aktivnostima u kojima u~estvujete. Ako ne{to drugo prevlada, ako govorite jezikom emocija, ako poku{avate da napakostite da biste neku li~nu sujetu isterali, onda sigurno gubite. Kod nas radikala nema sujete, nema emotivnog naboja, mi smo strogo racionalni i promi{qeni i sa obe noge ~vrsto stojimo na zemqi. Voditeq: Pretpostavqam da to onda zna~i da vas, kada vam ka`u da ste monstrum koga je stvorio ovaj re`im i koji }e sada da pojede svoga tvorca, da vas to tako|e emotivno ne poga|a.
127

Dr [e{eq: A za{to bi to emotivno poga|alo? Ja sam ve} pretrpeo najte`e mogu}e uvrede koje su mogle biti izre~ene, recimo da sam Hrvat, da sam homoseksualac, pa daqe. Za{to bi me sada to poga|alo kada mi neko ka`e da sam monstrum ili bilo koji drugi izraz da upotrebi? Onaj ko koristi takve izraze, treba da vodi ra~una kakve to efekte po wegovu politi~ku budu}nost mo`e izazvati. Voditeq: Da li ste vi zaista kreacija ovog re`ima koja je pojela onoga ko je stvorio? Dr [e{eq: Besmisleno je to. Ovaj re`im jeste poku{avao da stvori razne parapoliti~ke partije kojima bi manipulisao i koje bi mu pomagale na politi~koj sceni, ali te partije nikada nisu imale {anse da se osamostale i ne mogu, po prirodi stvari, da se osamostale. Ono {to je na politi~koj sceni predmet manipulacije, ne mo`e postati kreator. To je bila u po~etku Narodna radikalna stranka koja je bila pod kontrolom re`ima i re`im joj je krojio kadrovsku politiku upravo na onaj na~in na koji je znao da ta stranka ne mo`e ni{ta ozbiqno da postigne. Zatim, to su Radikalna stranka Nikola Pa{i}, Ujediwena radikalna stranka, razne stranke, ali te stranke su formirane za borbu protiv nas. A po ~emu je to re`im nas stvarao? Prvo, cele 1990. godine bili smo najprogowenija politi~ka partija, pola predizborne kampawe ja sam u zatvoru proveo. Kada sam iza{ao iz zatvora, kada su me moji strana~ki saborci kandidovali za predsednika Republike, da sam progovorio jezikom mr`we kada sam dobio sat vremena na televiziji, da sam po~eo da govorim kako mi je bilo u zatvoru, kako me progone itd., da li bih postigao neki rezultat? Ne bih. Ja sam sat vremena koje sam dobio maksimalnio iskoristio. To je rezultovalo sa prvih 100.000 osvojenih glasova. A onda smo promi{qeno u{li u ujediwewe sa Narodnom radikalnom strankom, u stvarawe Srpske radikalne stranke i dobili prvu izbornu {ansu koju mi nismo mogli planirati niti je re`im mogao planirati. Kwi`evnik Bulatovi} je umro, i to iznenada umro {to niko nije o~ekivao u tom trenutku, umro je relativno u mla|im godinama... Voditeq: Ali, eto, upravo to... Dr [e{eq: ...upra`weno je bilo jedno poslani~ko mesto i za to poslani~ko mesto... Voditeq: Gde vam Socijalisti~ka partija Srbije nije dala adekvatnog konkurenta. Dr [e{eq: Hajde sada vi meni odgovorite ko je mogao u onda{woj strukturi Socijalisti~ke partije da mi bude adekvatan protivkandidat? Oni koje su imali kao ozbiqne kandidate, ve} su bili poslanici, zna~i, nisu se mogli za dodatni mandat kandidovati. Milo{evi} se nije mogao kandidovati jer je bio predsednik Republike. Borisav Jovi} je bio ~lan Predsedni{tva Jugoslavije, pa se nije mogao kandidovati. Koji je to ~ovek koga je mogla 1991. godine na dopunskim izborima u Rakovici da kandiduje Socijalisti~ka partija da je imao {ansu da me pobedi? Sami mi na|ite, recite mi jedno ime i ja }u re}i da ste potpuno u pravu sa tom va{om tezom. Nisu imali nikoga. Demokratska stranka je istakla najja~eg kandidata, jednog od najve}ih srpskih kwi`evnika svih vremena – Borislava Peki}a. On
128

je izvanredan kwi`evnik, ali je bio nesposoban za politiku. On je u politici izgledao kao kada bih ja sada po~eo da pi{em romane i pretendovao da budem neka vrhunska klasa kwi`evnika, {to bi bilo sme{no, je li tako? E, Srpski pokret obnove kandidovao je potpredsednika Jovana Marjanovi}a, Dra{kovi} se nije usudio da se kandiduje. Voditeq: Dobro, i sada tu ste pro{li... Dr [e{eq: Zna~i, bio sam u jednom velikom naletu politi~ke snage. Imate li nekoga ~ije biste ime mogli pomenuti? Socijalisti su se pona{ali najracionalnije: hajde da uzmemo nekog radnika iz Rakovice, mo`da }e to da povede qude da za wega glasaju. On je bio tamo neki sindikalni aktivista, veoma poznat u Rakovici. Drugo, Borisav Jovi} kao tada{wi predsednik Socijalisti~ke partije, li~no je do{ao da dr`i miting u Rakovici da bi podupro wihovog kandidata za drugi izborni krug. Voditeq: Gospodine [e{eq, na{e vreme za razgovor je isteklo. Hvala vam na u~e{}u u emisji. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.

IX KONCEPT KONCENTRACIONE VLADE
TV “Politika”, 30. septembar 1997. godine Voditeq: Kao {to znate, u nedequ, 5. oktobra, u 7 ujutru ponovo }e se otvoriti birali{ta i Srbija }e u drugom krugu poku{ati da izabere svog novog predsednika. Predsedni~ki kandidati su Zoran Lili} ispred Socijalisti~ke partije Srbije, JUL-a i Nove demokratije, i protivkandidat dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Ako nemate ni{ta protiv, ja bih po~eo od dnevne politike jer mi se to nekako ~ini najaktuelnijim. Da po~nemo od nekoliko dana{wih doga|aja. U Beogradu je bilo aktuelno smewivawe gradona~elnika Zorana \in|i}a, za {ta se va{a stranka zalagala jo{ pre dosta meseci, i druga stvar su promene u Studiju B, zna~i promene ~lanova Upravnog odbora i postavqawe novog direktora i glavnog i odgovornog urednika koji je u stvari stari direktor i stari glavni i odgovorni urednik – Dragan Kojadinovi}. Ja bih vas zamolio da to malo prokomentari{ete. Dr [e{eq: Ja mislim da je to {to se desilo danas Zoranu \in|i}u logi~ni rasplet raspada koalicije “Zajedno”. Mene iznena|uje da sam \in|i} nije blagovremeno podneo ostavku. Onog trenutka kada predsednik nekog kolektivnog organa izgubi ve}inu, podr{ku ve}ine ~lanova tog organa, treba sam da podnese ostavku. Onda se ne izla`e nekim neprijatnostima kojima se eventualno on danas izlagao. Srpska radikalna stranka je neprekidno na gradskom nivou bila opoziciona politi~ka partija. Bilo je sasvim prirodno da mi napadamo pred129

sednika Gradske skup{tine, da napadamo gradsku vlast, da je kritikujemo zbog tih wenih slabosti, proma{aja, propusta. Na{a kritika je bila `estoka, bespo{tedna, kao {to kritika u politi~kom smislu uvek treba da bude. Me|utim, mi nismo imali dovoqno snage da oborimo ni \in|i}a ni bilo kog drugog iz gradske vlasti. Voditeq: S obzirom... Dr [e{eq: S obzirom na broj mandata. \in|i}a je oborio raspad koalicije “Zajedno”, a onda se mi u to nismo mnogo me{ali. Pona{ali smo se kao stranka koja je i daqe opoziciona. Insistirali smo da se mewa Upravni odbor Studija B jer prvobitno nije bio sazdan u skladu sa propisima. A {to se \in|i}a ti~e, raspad koalicije “Zajedno” u~inio je nemogu}im wegov opstanak na toj funkciji. Drugo, taj raspad koalicije “Zajedno” izveden je sa treskom i on }e trajati jo{ mesec-dva dana. To }e i}i po teoriji domina kroz celu Srbiju, kroz sve gradove gde su oni dr`ali vlast. Mi smo znali da ta koalicija ve} u startu nije sazdana na zdravim osnovama. Nagove{tavali smo takav rasplet. Bili smo ube|eni da }e do toga do}i. Ali u sam rasplet ne}emo da se me{amo. Svuda }emo se pona{ati kao opozicija. U toku glasawa, glasa}emo protiv vlasti, protiv aktuelnih nosilaca te vlasti, ali ne}emo u~estvovati u samom sukobu, to je na{ principijelni stav. Vi ste videli danas, odbornici Srpske radikalne stranke se uop{te nisu javqali za re~, mi smo prepustili da biv{i koalicioni partneri to me|usobno rasprave. Oni su sami tu ka{u zakuvali, sada treba sami da je pojedu, {to bi narod rekao. Drugo, interesantno je kako }e se daqe stvari razvijati na gradskom nivou. Voditeq: To sam hteo da vas pitam. Dr [e{eq: Da li }e biti uspostavqena neka nova koalicija ili }e se i}i na prinudnu upravu. Mogu}e je da nova koalicija bude uspostavqena izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijalisti~ke partije. Da li }e Srpska radikalna stranka u~estvovati u eventualnoj koaliciji, to vi{e zavisi od postizborne politi~ke atmosfere u Srbiji i mogu}nosti da se neki sporazum napravi na nivou Republike. Ako se napravi na nivou Republike, onda je mogu}e i na lokalnom nivou da se ne{to sli~no preduzima. Ako se ne napravi, mi nismo voqni da ulazimo na lokalnim nivoima u izvr{nu vlast. Nismo voqni da svojim prisustvom bilo kome dajemo legitimitet ili da preuzimamo tu|e gre{ke tako da }e biti neophodno u najskorije vreme raspisati nove lokalne izbore. A ~im su zavr{eni i ovi prethodni izbori, mi smo se odmah pojavili sa zahtevom da se raspi{u novi izbori, i zbog onih izbornih nepravilnosti, i zbog otimawa odborni~kih mandata opozicionim strankama, i zbog stranog me{awa, i zbog tog leks specialisa, i zbog ~itavog niza drugih razloga. Voditeq: Studio B? Dr [e{eq: U Studiju B je po~eo da radi novi Upravni odbor. On je napokon konstituisan u skladu sa propisima i na proporcionalnom principu. Sve politi~ke partije iz Gradske skup{tine su u wemu zastupqene, pa i Srpska radikalna stranka.
130

Voditeq: I to dobro. Dr [e{eq: Adekvatno broju odbornika u Gradskoj skup{tini. Nadam se da }e taj upravni odbor boqe da radi nego ovaj prethodni. Rano je davati neke ocene, vide}emo za koji dan kako }e izgledati taj program, da li }e biti uravnote`en pristup svim parlamentarnim strankama, bez ikakvog prote`irawa kao {to je do sada bio slu~aj. Ne bih unapred davao ni pozitivno ni negativno mi{qewe, s tim {to smatram da je direktor Kojadinovi} u sada{wem odnosu snaga, u sada{woj situaciji zaista dobro re{ewe. To je ~ovek koji je u stawu da razgovara sa svim politi~kim subjektima, prili~no je stalo`en, vispren, ~ovek koji je pristalica dijaloga. Bez obzira {to smo ranije imali i faze dobrih odnosa sa Studijom B i faze `estokih sukoba, mislimo da je to ~ovek s kojim se mo`e razgovarati, a to je najva`nije, ~ovek koji ne pristupa s nekom mr`wom svom poslu. Voditeq: Dobro, kada smo kod medija, za sutra je zakazan ~uveni duel, odnosno su~eqavawe gospodina Lili}a i vas li~no. Kako je do{lo do toga, vi ste... Dr [e{eq: To smo mi radikali neprekidno zahtevali, a onda se oglasio i gospodin Lili} i on je prihvatio. I napokon je dr`avna televizija zakazala. Ina~e, dr`avna televizija je ukinula bilo kakav termin za drugi izborni krug i samostalno predstavqawe kandidata i odbijala je da omogu}i bilo kakav duel. Me|utim, ovde je o~igledno postignut konsenzus dva preostala predsedni~ka kandidata. Bilo je dosta insistirawa sa na{e strane i u Nadzornom odboru zbog nekih drugih nepravilnosti, zbog nejednakog tretmana. Neki predsedni~ki kandidati su dobili termine i na novosadskoj i na pri{tinskoj televiziji, za kompletno podru~je Srbije. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Ja to nisam dobio. U drugom krugu gospodin Lili} je dobio termin na Novosadskoj televiziji, ja nisam dobio ni{ta. Nije to toliko ni bitno, imao sam i ja dovoqno mogu}nosti da predstavim Program Srpske radikalne stranke i svoje li~ne politi~ke stavove; ali je sasvim normalno da se dva preostala kandidata su~ele u direktnoj televizijskoj emisiji, da narod iz toga izvla~i izvesne zakqu~ke. To je praksa u civilizovanom svetu odavno. Ja mislim da }e to biti jedan interesantan razgovor. ð Voditeq: [to ka`u – kom opanci, kom obojci. Dr [e{eq: [ta to zna~i: kom obojci, kom opanci? Voditeq: [alim se. Dr [e{eq: Bi}e to interesantan razgovor. Voditeq: Sigurno. Kada smo kod toga, treba da u|em na opasan teren. Kako ocewujete na{e izve{tavawe tokom izborne kampawe? Dr [e{eq: Mislim da je o~igledno u svim medijima “Politikine” ku}e bilo prote`irawa levog bloka, stranaka leve koalicije. Me|utim, Srpska radikalna stranka je imala mnogo vi{e prostora nego {to je imala ikada ranije, pa se mi ne `alimo. Znate, mi smo politi~ka partija koja najefektnije iskoristi medijski prostor, za razliku od na{e konkurencije. Drugima ~ak smeta mnogo medijskog prostora, posebno na televiziji. [to se ~e{}e pojavquju na televiziji, vi{e sami sebe upropa{}avaju. A mi ono
131

malo mogu}nosti {to dobijemo uvek maksimalno iskoristimo. Ovog puta je bilo poprili~no informacija o delatnostima srpskih radikala u toku predizborne kampawe, pa se naro~ito bu~no ne `alimo. Voditeq: Va{a kampawa ove godine je ina~e bila relativno tiha u pore|ewu sa kampawom levice, ili recimo Srpskog pokreta obnove. Dr [e{eq: Oni su svojoj kampawi davali neki sjajni glamur. Me|utim, sve je to bilo bez su{tinske politi~ke sadr`ine. Mi smo ispravno shvatili da je narod zasi}en mitinzima, javnim skupovima, politi~kim frazama i tim spoqnim sjajem. Mi smo, s druge strane, stranka koja nema mnogo novca. Voditeq: To ste ve}... Dr [e{eq: A opet, najefikasnije smo koristili to malo novca {to smo imali. Svaki dinar se odva`e nekoliko puta dok se ne ulo`i u ono {to je u datom trenutku najboqe, {to donosi najboqe rezultate. Drugi su tim spoqnim sjajem pomalo nervirali narod. Narod to ne voli, narod ne voli rasipni~ko pona{awe. Nismo mi sada u situaciji da bilo ko sebi mo`e dozvoliti rasipni~ko pona{awe. Drugo, mi smo se koncentrisali na rad u lokalnim medijima. Ovo je meni 162. emisija od 10. januara ove godine, {to radio, {to televizijska. Dao sam veliki broj intervjua za novine. Voditeq: Imate vi{e emisija nego ja. Dr [e{eq: Da, ali to je za vrlo kratko vreme, to je za devet meseci i rezultati nisu mogli izostati. Mi radikali smo imali najozbiqniji i nacionalni, i politi~ki, i ekonomski, i socijalni, i kulturni program u ovoj kampawi. Mi smo zastupali taj program. Mi smo razgovarali o `ivotnim problemima. Nismo {irili teme razgovora na ono {to nije u nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice. A drugi su gubili mnogo vremena bave}i se onim {to sutra ne bi radili da preuzmu vlast u Srbiji, bilo predsedni~ku, bilo parlamentarnu, bilo izvr{nu. Mi smo i{li samo na ono {to su nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice. I{li smo na to da {to vi{e odgovaramo na pitawa gledalaca i slu{alaca. Sve emisije koje sam imao u unutra{wosti Srbije bile su emisije u kojima se ostvarivao direktan kontakt, gledaoci i slu{aoci su se direktno ukqu~ivali u program, ili emisije gde su postavqali pitawa ako nije bilo tehni~kih mogu}nosti za direktno ukqu~ewe, pa su pitawa bez ikakve cenzure donosili u studio. To je dosta zna~ajno za narod jer onaj ko pridaje suvi{e veliku pa`wu tom spoqnom sjaju, tim spoqnim propagandnim efektima, taj potcewuje narod. Srpski narod je izuzetno politi~ki talentovan narod, narod koji se razume u politiku. Ti spoqni efekti mogu da upale u Americi koja `ivi u izobiqu, pa qude mo`e da zaseni neki lep balon ili neke petarde, rakete ispaqene u vazduh. To ovde ne pali. Ovde qudi tra`e ozbiqnu, promi{qenu re~, tra`e da politi~ar bude ubedqiv, da zra~i samopouzdawem, da ima li~no po{tewe, da je okrenut interesima svog naroda i dr`ave, da je u porodi~nom smislu ispravan ~ovek, da je ~ovek koji radi i koji pokazuje rezultate svoga rada. To je ono {to u Srbiji ima pro|u, tako da je na{a kampawa, iako vam je izgledala tiha, bila najefikasnija. To su pokazali izborni rezultati.
132

Voditeq: Malopre ste spomenuli Ameriku, Amerikanci su sre}ni kada na izbore iza|e 52-53 odsto, tako je to ve} decenijama, to sam prona{ao u nekoj literaturi. [ta mislite da li }e Srbija dobiti predsednika, po{to se mnogo spekuli{e sa time da li }e u drugom krugu iza}i 50 odsto? Dr [e{eq: Na svim izborima mi smo imali dobar odziv, na svim dosada{wim izborima od 1990. godine. Veliki je uspeh na Zapadu kada iza|e vi{e od 50 odsto, izbori se priznaju i kada iza|e 20, 30 odsto. Bitno je da su svi imali pravo da iza|u. Da li }e to pravo da iskoriste ili ne, to je wihova stvar. Tu se ni~im ne dovodi u pitawe demokratija. Ali kod nas postoji kod nas problem u zakonu koji predvi|a drugi izborni krug i tra`i da u drugom izbornom krugu iza|e vi{e od 50 odsto glasa~a. To nigde na svetu nema. Pitawe je da li }e kod nas biti ostvareno tih 50 odsto. Voditeq: Da, jedinstveni smo... Dr [e{eq: Ja se nadam da ho}e, verujem da ho}e, ali postoji opasnost da ne iza|e 50 odsto. Ako ne iza|e 50 odsto, onda treba razmi{qati i o promeni takvog zakona za neke slede}e izbore. Sasvim je normalno ako ostanu dva kandidata koji su dobili najvi{e glasova, ~ak i ako ne iza|e 50 odsto u drugom krugu, da onaj ko ima relativnu ve}inu, onaj ko osvoji ve}inu u drugom izbornom krugu, bude izabran, jer je pro{ao kroz dva izborna ciklusa. Voditeq: A u slu~aju da se ipak dogodi da u nedequ ne bude izabran predsednik, da li }e to po va{em mi{qewu blokirati rad nove skup{tine, vlade? Dr [e{eq: Ne, za{to bi blokiralo? Nema tu nikakvih ustavnih ograni~ewa. Ako slu~ajno 5. oktobra ne bude izabran novi predsednik, ponovi}e se izbori za neki mesec, tri ~etiri meseca ra~unam, nije bitno, nema tu nikakvog naro~itog razloga za `urbu. Treba da se konstitui{e Republi~ka skup{tina, da se formira vlada, da novi predsednik Skup{tine preuzme funkciju, pa da onda on raspisuje nove predsedni~ke izbore. Ali nema ustavne praznine, nema pravne praznine u ovome svemu, jer Ustav predvi|a da dok se ne izabere novi predsednik, predsednik Narodne skup{tine obavqa wegove du`nosti. Nisu ni naro~ito velike ni zna~ajne du`nosti predsednika. Znate, ta funkcija je vi{e simboli~nog karaktera nego {to ima neke naro~ito velike ustavne nadle`nosti. To je vi{e reprezentativna funkcija. Voditeq: Ali daje mandat za sastav vlade, to je zna~ajno. Dr [e{eq: Da, daje mandat za sastav vlade, ali daje mandat najve}oj politi~koj partiji. On je obavezan da vr{i konsultacije sa predstavnicima politi~kih stranaka, pa onda daje mandat prvoj po snazi ili daje mandat kada ga obaveste da je neka skup{tinska ve}ina formirana. Dakle, kada se nekoliko stranaka dogovori i kada one zajedno imaju dovoqan broj poslanika, onda ga obaveste i on wima poverava mandat. Ne mo`e on dati mandat kome god `eli. Voditeq: Jasno. Kako da prokomentari{emo parlamentarne izbore, oni su okon~ani u jednom krugu? Dr [e{eq: Iskristalisale su se ~etiri ozbiqne politi~ke partije u Srbiji: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica. Ovaj redosled nije slu~ajan. Re133

dosled je po broju poslanika koje }e imati u Republi~koj skup{tini. Mislim da su te ~etiri partije ovog puta pokazale da ostaju trajno u srpskom politi~kom `ivotu. Stranke koje su bojkotovale izbore te{ko da }e sa~ekati na politi~koj sceni slede}e izbore. Ima nekoliko mawih stranaka koje su u{le u Narodnu skup{tinu, ali sa simboli~nim brojem poslanika. Naravno, tu su stranke nacionalnih mawina: Savez vojvo|anskih Ma|ara osvojio je ono {to wemu sleduje, ova Ugqaninova muslimanska stranka je osvojila, mislim, 3 mandata... Voditeq: Jeste, Koalicija Vojvodina 4. Dr [e{eq: Koalicija Vojvodina je mala stranka i nema {ansi da opstane u politi~kom `ivotu, u to sam ube|en. Ona je u jednom trenutku iskoristila, pro{le godine, nepromi{qenu kampawu Socijalisti~ke partije koja je celu Vojvodinu oblepila ogromnim plakatima sa suncokretima ili `itnim poqima sa natpisom “Vojvodina koju volim”. Qudi nisu jasno identifikovali koje to partije ~ine Koaliciju Vojvodina i onda su bili pod utiskom toga. Svi mi Srbi volimo Vojvodinu, bez obzira gde `ivimo i mnogi su zaokru`ivali Koaliciju Vojvodina. Posle su se osvestili kada su shvatili da su to Nenad ^anak, Dragan Veselinov, Mile Isakov i sli~ni srpski izdajnici i ovoga puta Koalicija Vojvodina ima bitno mawe glasova na izborima. Ovog puta su izgubili glasove koje su dobili pro{le godine, ali su dobili ne{to glasova razo~aranih glasa~a koalicije “Zajedno”. Pro{le godine Koalicija Vojvodina je dobila ne{to na ra~un Socijalisti~ke partije, ovog puta najvi{e na ra~un koalicije “Zajedno”, verovatno Srpskog pokreta obnove, on je veoma lo{e pro{ao na vojvo|anskim izborima. Voditeq: Kako ocewujete svoj uspeh, mnogi ka`u da ste vi pravi dobitnik ovih republi~kih izbora? Na izborima 1992. godine, ako se ne varam, bilo je 73 mandata, 1993. godine imali ste mawe, ne se}am se ta~no cifre, sada imate 81 mandat. Dr [e{eq: Imali smo 39 mandata 1993. godine, ali smo na izbore iza{li pod najte`im mogu}im okolnostima i pod `estokim propagandnim policijskim pritiskom. Sva{ta nam se de{avalo. Ovog puta su okolnosti bile mnogo normalnije i mi smo uglavnom povratili one glasove koje smo imali ve} 1992. godine. To su na{i glasa~i, ~iji je 1 procenat bio delimi~no pokoleban 1993. godine, ali uzlazni trend se odmah osetio i on se pokazao na izborima pro{le godine. Ve} smo pro{le godine povratili 200.000 glasova i sada nekih 250.000, a 100.000 glasova ima koje smo sada stekli. To su glasa~i koji su nekada glasali za druge stranke ili nisu glasali ni za koga. Mi smo ih pridobili zato {to ove stranke nisu iza{le na izbore, posebno Demokratska stranka koja bi imala izvestan procenat glasova da je iza{la i imala bi verovatno poslani~ku grupu u Narodnoj skup{tini. Jedan broj glasova je od qudi koji su razo~arani pona{awem drugih politi~kih partija. Ali osetan je taj na{ uzlazni trend i on se ve} pretvara u pravu radikalsku bujicu. Voditeq: Vi ste predlo`ili sasvim javno da se nova vlada sastavi po principu ~etvorne koalicije, zna~i, ~etiri najve}e stranke. Kao svog mandatara predlo`ili biste Tomislava Nikoli}a.
134

Dr [e{eq: Na ovim izborima je prakti~no do{lo do promene vlasti. Na koji na~in, to }e se videti kada se konstitui{e Narodna skup{tina. Promena vlasti je fakti~ka ~iwenica koja je tu pred nama, jer levi blok ne mo`e sam da formira vladu. U levom bloku su dve ozbiqne politi~ke partije. Novu demokratiju mo`emo potpuno zanemariti, ona je neozbiqna. Mislim da bi socijalisti napravili stra{nu glupost kada bi im sada poklonili poslani~ke mandate, jer pitawe je gde bi na kraju zavr{ili ti poslani~ki mandati. Mogu da zavr{e i u radikalskom taboru, na kraju krajeva, i ta teorijska mogu}nost postoji, jer onaj ko jednom prevari, mo`e neprekidno da upra`wava isti metod u politi~kom `ivotu, kada je re~ o Novoj demokratiji pogotovo, po{to je to stranka koju samo materijalni interesi rukovode u politi~kom `ivotu. Ovoga puta, dakle, levi blok ne mo`e da formira vladu i on mora i}i na koalicioni savez. Socijalisti i Jugoslovenska levica moraju sa nekim u}i u koaliciju ako `ele da u~estvuju u ostvarivawu izvr{ne vlasti nakon konstituisawa Narodne skup{tine. Posle 5. oktobra ja o~ekujem period me|ustrana~kih konsultacija, me|ustrana~kih pregovora. Voditeq: Zar nisu ve} u toku? Dr [e{eq: [to se srpskih radikala ti~e nisu u toku. Mi ni sa kim nismo u{li ni u kakve zvani~ne kontakte, ni u kakve pregovore. Neki drugi verovatno pregovaraju, ali to nama ne smeta. Svako ima pravo da se pona{a u politi~kom `ivotu onako kako sam misli da treba, ako je to u skladu sa nekim elementarnim civilizacijskim normama. Dakle, nas ne}e qutiti ukoliko socijalisti, Jugoslovenska levica i Srpski pokret obnove bez nas formiraju novu vladu Srbije, to je wihovo legitimno pravo. Sa druge strane, pojavquju se ideje da radikali i Srpski pokret obnove formiraju koalicionu vladu i preuzmu izvr{nu vlast. Smatramo da ta varijanta ne bi bila dobra ni uspe{na iz vi{e razloga. Prvo, zato {to bi se nastavile `estoke politi~ke konfrontacije u Srbiji, a to je veoma opasno, jer levica ostaje jaka. Socijalisti i JUL zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz Crne Gore imaju apsolutnu ve}inu u Saveznoj skup{tini. Dakle, potencijalno bi do{lo do sukoba izme|u saveznog i republi~kog nivoa vlasti. Drugo, na srpskoj politi~koj sceni bili bi veoma `estoki sukobi, u Narodnoj skup{tini recimo, i mi bismo isuvi{e energije tro{ili na te me|usobne sukobe. E, sada, lak{e je iz pozicije opozicione stranke da svoju energiju ula`emo u me|ustrana~ke sukobe, nemamo mnogo odgovornosti za stawe u dr`avi. Me|utim, kada postanemo vladaju}a stranka, onda moramo da vodimo ra~una gde }emo svoju energiju da ula`emo. Hteli bismo da izbegnemo tenzije i sukobe. Mi bismo hteli neki dogovor bar za ovaj period od ~etiri godine, jer Srbija je umorna od me|ustrana~kih sukoba. Srbija grca pod te{kom ekonomskom krizom i socijalnom bedom. Kriminal je razara kao rak-rana. Nesre|eno je stawe u zdravstvu, {kolstvu, informisawu, u svim sferama dru{tvenog `ivota i zato Srbiji treba predah. Srpski radikali su za to da se Srbiji omogu}i taj predah formirawem jedne koncentracione vlade nacionalnog jedinstva, u koju bi u{li i radikali, i socijalisti, i SPO, i Jugoslovenska levica. Naravno, to sve zavisi i od drugih politi~kih stranaka, na{e konkurenci135

je, da li su one voqne. Mislim da }e biti pritisaka iz inostranstva u razli~itim pravcima. Oni }e prote`irati neku od sada{wih najistaknutijih politi~kih stranaka, ali mi radikali smo uvek otvoreni pred narodom, uvek svima u lice ka`emo sve {to mislimo, do kraja smo principijelni u svom politi~kom pona{awu. Voditeq: Mislite li da je realan takav koncept koncentracione vlade? Dr [e{eq: Mislim da bi to bilo pametno re{ewe, a da li je realno, vide}emo. Vide}emo kakav }e biti ishod me|ustrana~kih pregovora. Ne}emo dozvoliti da nas bilo ko ucewuje, ne}emo dozvoliti da nas uvuku u bilo kakve zakulisne dogovore. Nemamo drugih motiva osim da u~estvujemo u izvla~ewu Srbije iz ekonomske krize i socijalne bede, da narod napokon `ivi boqe, da se stvori neka perspektiva za sve gra|ane Srbije. Samo nas to rukovodi u ovom slu~aju. Naravno, kao politi~ari koji imaju politi~ke ambicije pred sobom, znamo da to mo`e mnogo zna~iti i u budu}nosti za na{u stranku ako uspe{no damo neki doprinos izvla~ewu Srbije iz ovog stawa u kome se danas nalazi. A kako }e drugi da procewuju, to }emo videti. Jer i ako ima nekih pregovora, o tome se javnost ne obave{tava, a mnogi i{~ekuju rezultate drugog izbornog kruga. Oni }e i u psiholo{kom smislu mnogo zna~iti za daqi rasplet zbivawa u Srbiji. [to se ti~e na{e ponude da mandatar za sastav nove vlade bude Tomislav Nikoli}, mislim da je ona realno utemeqena u ~iwenici da je Srpska radikalna stranka pojedina~no najve}a politi~ka partija, ali, naravno, tu }e biti odre|enih me|ustrana~kih pregovora. Ako najve}i po snazi, recimo, da mandatara za sastav vlade, onda bi drugi po snazi dao predsednika Narodne skup{tine. Mora da se vodi ra~una o celovitoj ravnote`i u raspodeli tih kqu~nih dr`avnih funkcija. Mi nudimo Tomislava Nikoli}a kao jednog od najistaknutijih srpskih politi~ara, ~oveka koga cene i politi~ki simpatizeri i politi~ki protivnici, ~oveka bez ikakve mrqe u biografiji, ~oveka koji se pokazao i dokazao velikom sposobno{}u, politi~kim talentom, ~asnim i po{tenim pona{awem. Mislim da bi to bilo zaista dobro re{ewe u sada{wim uslovima. Naravno, spremni smo na razgovor. Voditeq: Da sada malo krenemo na stvari zbog kojih vas napadaju sa raznih strana. Recimo, neki ka`u, ako vi budete predsednik, da }e Srbija ponovo biti u `estokoj izolaciji, da vi ho}ete da zaratite sa celim Zapadom, sa NATO, da ho}ete da iza|ete na granice Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica. Dr [e{eq: To su besmislice, to koriste na{i politi~ki protivnici jer nemaju nikakvog validnog argumenta u politi~kom obra~unu. Prvo, Srbija kao federalna jedinica nema skoro nikakvih nadle`nosti u spoqnoj politici. Srbija se ne mo`e podvr}i blokadi, mo`e Savezna Republika Jugoslavija, na saveznom nivou se vodi spoqna politika. ^ak i kada bi to bila namera velikih sila, ona je u ovom slu~aju nesprovodiva i besmislena. Drugo, na{ strana~ki ciq je da Srbi povrate izgubqene srpske teritorije i da na{a zapadna granica bude na liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica i taj na{ strana~ki ciq se ni~im ne dovodi u pitawe.
136

A tre}e, mi smo svesni da bi bilo besmisleno pozivati na rat protiv NATO-a. Mi ~ekamo da se promeni odnos snaga me|u velikim silama, da se stvore uslovi da na miran na~in povratimo ono {to je na{e, jer mi to u ratu nismo ni izgubili, u ratu smo pobedili. Izgubili smo za pregovara~kim stolom. Kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama, mi }emo biti u stawu da to povratimo. Pa Francuzi su ~ekali 48 godina da povrate Alzas i Loren koji im je Bizmark oteo u francusko-pruskom ratu 1870. godine. To~ak istorije se ubrzava, mnogo je br`i danas nego {to je bismo pred Prvi svetski rat. Daqe, u sada{wim okolnostima mnogo toga zavisi od me|ustrana~ke tolerancije i dogovora. Svesni smo kada se ulazi u jednu koncentracionu vladu da je to vlada kompromisa. Svesni smo da ne mo`emo celi strana~ki program realizovati kroz delovawe te vlade, ali za realizaciju kompletnog strana~kog programa treba mnogo du`i vremenski period. Ovde bi bio ciq da ove ~etiri stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica, izna|u minimum zajedni~kog programa koji bismo realizovali u naredne ~etiri godine, pre svega, u ekonomskoj i socijalnoj sferi, u sferi sre|ivawa unutra{weg stawa u dr`avi, a posle na nekim slede}im izborima, u mnogo mirnijoj atmosferi, u mnogo zdravijoj atmosferi, sa mnogo ve}im `ivotnim standardom, mi bismo se ideolo{ki su~eqavali, su~eqavali bismo se u vezi sa daqim svojim politi~kim projekcijama razvoja. Voditeq: Gospodine [e{eq, malopre smo pri~ali o zapadnim srpskim granicama. ^ini mi se da se posledwih dana smiruje politi~ki sukob izme|u struje koju uslovno re~eno vodi gospo|ica Plav{i} i struje koja je predvo|ena gospodinom Kraji{nikom. Kakvi su tu izgledi? Dr [e{eq: Nisam siguran da se smiruje taj sukob. Izgledalo je u jednom trenutku, kada je Biqana Plav{i} potpisala beogradski sporazum, da }e stvari i}i ka svom logi~nom ishodu, da }e se 1. novembra odr`ati parlamentarni izbori, a u decembru predsedni~ki. Me|utim, sada je Biqana Plav{i} pogazila datu re~, pogazila je ono {to je potpisala i sada najavquje da }e se parlamentarni izbori odlo`iti za osam dana, a predsedni~ki izbori kada se donese odluka. Ona je o~igledno, po{to je instrumentalizovana od strane Amerikanaca, u Beogradu mislila da treba da potpi{e tako ne{to, a onda, pod stranim pritiscima i nagovorima promenila stav. Ona se u politi~kom smislu krajwe neartikulisano pona{a, do kraja je instrumentalizovana i predstavqa veliku opasnost za Republiku Srpsku. Srpska radikalna stranka je toga svesna, prva je bila svesna, i mi }emo istrajavati na odbrani interesa srpskog naroda. ^ekamo prvo da se saop{te konkretni kona~ni rezultati lokalnih izbora, da vidimo koliko }e OEBS napakovati la`nih muslimanskih glasova, da vidimo pre svega da li su Srbi sa~uvali Br~ko koje je kqu~na ta~ka Republike Srpske, ki~ma Republike Srpske, a onda idemo sa predizbornim pripremama, intenzivnijim nego {to su bile za lokalne izbore. Stranka je puna entuzijazma jer smo na lokalnim izborima izuzetno dobro pro{li. Osim nas, niko drugi nije o~ekivao da }emo tako dobre rezultate posti}i.
137

Voditeq: Za{to ka`ete za Biqanu Plav{i} da je instrumentalizovana? U pro{losti je ona smatrana maltene gvozdenom ledi Republike Srpske? Dr [e{eq: Mi radikali je nikada tako nismo smatrali. Ona je ~esto davala nepromi{qene izjave, ali te izjave su uglavnom bile {tetne po svojoj prirodi, a konkretan neki u~inak nigde nije pokazivala. Ona je bila vi{e reprezentativna na funkciji potpredsednika Republike, stvaran politi~ki uticaj nije imala. Karayi} je istakao kao kandidata za predsednika Republike zato {to je smatrao da je sposobna, da je dovoqno inteligentna, ali da }e ga maksimalno slu{ati. To je bila wegova zabluda. To je bila wegova gre{ka. Kada je naletela na emisare zapadnih sila, na strane {pijune, ona je podlegla wihovim pritiscima, wihovim nagovorima, mo`da i wihovim ucenama, ko zna {ta je tu sve bilo. U svakom slu~aju, ona je danas okru`ena ogromnom grupom stranih {pijuna, posebno ameri~kih, qudima koje su Amerikanci specijalno poslali da je okru`e i da joj budu tutori u sprovo|ewu antisrpske politike. Amerikanci su najvi{e birali qude srpskog porekla. Tu je ova Ana Mitrovi}, koju je poslala u Beograd, pa neki Milan Dupor, koji daje tuma~ewe, recimo, on glumi pravnika i ka`e: “Ne mo`e predsednik Republike da izvr{i dr`avni udar jer se on ve} nalazi na vlasti”. A dr`avni udar mo`e samo da izvr{i neko ko je na visokoj dr`avnoj funkciji. To je razlika izme|u dr`avnog udara i pu~a u pravnoj teoriji. Mo`ete zamisliti pravnog eksperta koji daje takvo tuma~ewe. To je stra{no. I ~itav niz drugih qudi, ne mogu im ni imena popamtiti. Voditeq: Zbog ~ega toliko ne volite OEBS, vi ste se protivili i tome da Jugoslavija pozove OEBS posmatra~e. Dr [e{eq: Nije tu stvar da li ja nekog volim ili ne volim. U politici nema emocija. Voditeq: Figurativno re~eno. Dr [e{eq: U politici ~ovek mora strogo racionalno da se postavqa, promi{qeno. OEBS je iskqu~io na{u zemqu iz ~lanstva, suspendovao ~lanstvo. Imao je izrazito antisrpsku politiku za sve vreme ovoga rata. A pro{le godine maksimalno je falsifikovao izborne rezultate na podru~ju Republike Srpske u korist muslimana, pre svega muslimana. OEBS se lo{e postavqa prema svim unutra{wim problemima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, uvek `eli da se me{a u na{e unutra{we poslove, a i daqe blokira na{e ~lanstvo. Ima izrazito antisrpski stav. Zbog toga smo protiv OEBS -a i zbog toga nikakav kontakt nismo pristali da ostvarimo sa OEBS -om u toku ovih izbora u Srbiji. Na nekoliko mesta nekoliko puta su se obra}ali na{im strana~kim aktivistima, funkcionerima, u Ni{u recimo, u Vaqevu i nekim drugim mestima, ali su oni svi redom odbili da razgovaraju sa predstavnicima OEBS-a jer vodi neprijateqsku politiku prema na{em narodu. Voditeq: Eto nas kod stranog me{awa, eto nas kod problema Kosmeta, kao {to znate ju~e je... Dr [e{eq: Kosova i Metohije, mi ne koristimo taj izraz, to je kominternovska skra}enica – Kosmet.
138

Voditeq: Kosovo i Metohija. Ju~e je delegacija od jedno 13. ~lanova, {to otpravnika poslova, {to zapadnih ambasadora iz Beograda, bila u Pri{tini da uradi ne{to, mi ne znamo {ta. Dr [e{eq: To je podmukla igra. Voditeq: Sutra treba da po~nu demonstracije studenata. Dr [e{eq: S jedne strane CIA, ameri~ka obave{tajna agencija organizuje i forsira takvo pona{awe {iptarskih separatista, a sa druge strane zapadne diplomate glume kao da se zala`u za celovitost Srbije, da su protiv otcepqewa Kosova i Metohije. Oni vr{e dvostruki pritisak na re`im u Beogradu. Jedan pritisak vr{e teroristi~kim aktivnostima, drugi pritisak vr{e pretwom demonstracijama, {trajkovima ili na sli~an na~in. Oni `ele da iznude {to ve}i stepen autonomije Kosova i Metohije, kako bi se stvorili uslovi da se Kosovo i Metohija u doglednoj perspektivi otcepe od Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Wihov je ciq da se postigne da Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u okviru Savezne Republike Jugoslavije. Ako bi Kosovo i Metohija postali federalna jedinica, oni automatski sti~u pravo na otcepqewe. Voditeq: Jasno. Dr [e{eq: E, to je ono {to u ovom slu~aju moramo po svaku cenu izbe}i. [ta re{ava problem Kosova i Metohije? Pre svega sre|ivawe dr`avne uprave. Na Kosovu i Metohiji socijalisti imaju najgore kadrove. Vidite {ta je sada radio ovaj Miladin Ivanovi} na proteklim izborima. Brutalno se pona{aju, otimaju, pqa~kaju, uzimaju stanove koji su predvi|eni za povratnike, nema {ta ne rade. Tamo je korupcija najve}a, najve}i stepen korupcije u celoj Srbiji. Zato je tamo neophodno {to pre sre|ivati stawe u dr`avnoj administraciji, sre|ivati mati~ne kwige, posebno mati~ne kwige dr`avqana. Mi zapravo i ne znamo koliko [iptara `ivi na Kosovu i Metohiji. Kako }emo to utvrditi, bojkotuju popis stanovni{tva? Osnovni razlog zbog koga bojkotuju popis stanovni{tva je ~iwenica da su raniji rezultati falsifikovani, da su raniji komunisti – [iptari, separatisti koji su vladali Kosovom la`no predstavqali da wihovih sunarodnika ima mnogo vi{e nego {to ih je zaista bilo. I sada bi se ta razlika otkrila nekim popisom. Ako ne mo`emo da ostvarimo popis, mo`emo srediti mati~ne kwige. Kompjuterska tehnologija je danas toliko razvijena da se to vrlo jednostavno mo`e razre{iti. Mi bismo to uradili. Mi bismo i{li na zamenu li~nih karata. Kroz zamenu li~nih karata mi bismo ta~no ustanovili koliko u datom trenutku ima dr`avqana Srbije i Savezne Republike Jugoslavije na na{oj teritoriji. Voditeq: Pod uslovom da qudi do|u da uzmu li~ne karte. Dr [e{eq: Ne mo`e bez li~ne karte, on mo`e da odbije popisiva~a koji mo`e da mu zakuca na vrata, ali bez li~ne karte ne mo`e slobodno da se {eta gradom, ne mo`e da ostvari nijedno pravo. Zna~i, li~nu kartu mora da ima. Ako nema uverewe o dr`avqanstvu da bi dobio li~nu kartu, dobi}e druga~iju kartu, kao lice bez dr`avqanstva, a u tom slu~aju ne mo`e da vr{i politi~ki pritisak, ne mo`e da sti~e nekretnine na na{oj teritoriji, ne mogu mnogo drugih stvari da rade koje ina~e sada rade.
139

Voditeq: Dobro, ali [iptari su svejedno realna fizi~ka sila, ne znamo ta~an broj [iptara koji `ive na Kosovu, recimo da ih je milion i po. Dr [e{eq: Ne verujem da ih ima milion i po. Ne verujem ja da ih je vi{e od milion. Voditeq: Dobro, nema veze, neka ih je milion. S obzirom na natalitet, postoji projekcija da bi oni jako brzo mogli posti}i prili~nu brojnost. Mi moramo na}i neko re{ewe. Dr [e{eq: Prvo, ja mislim da i tu ima mnogo preterivawa oko tog nataliteta. Drugo... Voditeq: To su statisti~ki podaci. Dr [e{eq: Odliv je veliki, odlaze u zapadne zemqe itd., ali mi Srbi moramo da se pozabavimo svojim natalitetom. Dr`ava mora da se ukqu~i u propagandne aktivnosti u ciqu pove}awa nataliteta, a sa druge strane da ostvarimo mnogo efikasniju za{titu dece, trudnica, porodiqa, majki, dakle, da se mewaju socijalni uslovi i da se poboq{avaju osnovni preduslovi za razvijawe jedne brojne i zdrave porodice. Voditeq: Dobro, niste mi odgovorili na pitawe, nemojte se qutiti, hteo sam da vas pitam, ako nisam bio jasan, na koji }emo se na~in dogovoriti sa {iptarskom mawinom o zajedni~kom `ivotu? Dr [e{eq: Nemamo mi {ta da se dogovaramo. Niste tako ni pitali o natalitetu, i... Voditeq: Nisam tako direktno. Dr [e{eq: ...ja sam vam odgovorio. Nemamo mi {ta da se dogovaramo. Mi imamo Ustav i zakone koji podjednako va`e za sve gra|ane Srbije. Pripadnici svih nacionalnih mawina su izjedna~eni sa Srbima pred Ustavom i zakonom i nijedno wihovo gra|ansko pravo ne sme da se dovodi u pitawe. Nema ozbiqne politi~ke partije u Srbiji koja se zala`e da im se bilo koje gra|ansko pravo dovede u pitawe, ali oni moraju biti lojalni dr`avqani. Nema tog Ustava i zakona koji dozvoqava u Americi, recimo, vo|ewe separatisti~ke politike ili koji dozvoqava gra|ansku pobunu. Amerikanci su u Los An|elesu pre izvesnog vremena pokazali kako oni re{avaju pitawe gra|anske pobune. To ne mo`e biti legitimni oblik politi~ke borbe. Dakle, onaj ko po{tuje Ustav i zakon taj nema razloga za brigu. Onaj koji protivustavno deluje slu`e}i se nasiqem, koji dovodi u pitawe teritorijalni integritet i suverenitet dr`ave, taj treba sam da brine o svojoj budu}nosti i kakve posledice mo`e po sebe izazvati takvim pona{awem. Dakle, to jedna moderna pravna dr`ava sve re{ava automatski. Ali malo je ra|eno na uspostavqawu pravne dr`ave. Tamo gde dolazi do zloupotrebe pravosu|a, tamo gde je sudstvo korumpirano, u na{oj zemqi je mo`da najvi{e korumpirano, gde je sudstvo nesposobno da obavqa svoju osnovnu funkciju, te{ko se izboriti za uslove pravne dr`ave. Mi moramo stvari da sre|ujemo pre svega ovde, u Beogradu, pa onda kroz celu Srbiju da provedemo neke osnovne pravne principe. Suzbijawem korupcije, suzbijawem dr`avno finansijske mafije, monopolskog polo`aja privrednih subjekata, mnoge stvari se dovode u red. Voditeq: Kako }emo to da uradimo?
140

Dr [e{eq: To mo`e uraditi jedna efikasna vlada sposobnih qudi, punih entuzijazma. Srpska radikalna stranka ima dosta pametnih, sposobnih qudi punih entuzijazma koje mo`e ponuditi za novu vladu Srbije. Voditeq: Kako }emo da se borimo protiv spoqnih oblika kriminala, mislim na nasilni kriminal kojeg je, na`alost posledwih godina sve vi{e i vi{e? Dr [e{eq: Mislim da su opet tu pokazali, pre svega pravosudni organi, krajwu neefikasnost. Vidite, mnogo je oru`ja u narodu i prirodno je {to je do{lo do tog oru`ja jer smo bili u ratnom okru`ewu, jer se rat vodio na prostoru biv{e Jugoslavije, pa se oru`je prelivalo iz vojnih, policijskih magacina. U prvim fazama rata nije bilo ni dovoqno kontrole. Sa fronta se mnogo donosilo. Ali sada treba razmisliti {ta se mora mewati u zakonodavstvu. [ta bismo mi radikali uradili? Mi bismo legalizovali pravo na posedovawe oru`ja, ali, naravno, oru`ja ~isto odbrambenog karaktera kao {to su pi{toqi ili revolveri. Liberalizovali bismo pravo na posedovawe, ali da ~ovek poseduje u svom stanu. Bili bismo krajwe restriktivni u pogledu prava da se nosi oru`je. Tu treba praviti razliku. Kada ~ovek izlazi negde iz ku}e, nije mu toliko potrebno oru`je, ali `eli za svaku sigurnost da ima u ku}i. Za{to mu onda to ne dozvoliti? I drugo, treba rigorozno goniti sve one kod kojih se na|e automatsko oru`je, eksplozivne naprave, bombe i sli~na sredstva. U na{im uslovima to se slabo goni, neefikasno se goni. Postoji toliki stepen korupcije u pravosu|u da se novcem, preko nekih advokata koji se bave tim poslovima, mo`e potkupiti svaki po~inilac i mnogo ozbiqnijeg krivi~nog dela. Imamo ~itav niz slu~ajeva iz na{e prakse gde se to de{ava. Moramo pre svega osposobiti policiju da deluje protiv korupcije, da suzbija korupciju, a to se mo`e izvesti samo specijalnim odredima policijskih provokatora, koji bi osumwi~enim nosiocima odre|enih dr`avnih funkcija, bilo da su sudije, bilo da su funkcioneri drugog ranga, nudili novac da ne{to urade, a onda ih hapsili jer su primili novac. Amerikanci imaju to u svojoj policiji. I onaj na{ biv{i konzul u ^ikagu Bahrudin Bjedi} je bio svojevremeno uhap{en, ina~e je bio visoki funkcioner Slu`be dr`avne bezbednosti ovde u Jugoslaviji pre nego {to je oti{ao za generalnog konzula. Voditeq: Tako je, se}am se. Dr [e{eq: I on je upao u neku kriminalnu aferu, od policijskog provokatora primio novac i oti{ao u zatvor. Voditeq: Gledali smo i televizijske snimke ovde. Dr [e{eq: Da. Snimili su trenutak hap{ewa. Voditeq: Ta~no. Dr [e{eq: Trenutak wegovog uzimawa torbe s novcem i hap{ewe. Voditeq: Jeste li pristalica smrtne kazne, verovatno su vas ve} to pitali? Dr [e{eq: To je veoma te{ko pitawe. Po na{em programu, srpski radikali su protiv smrtne kazne iskqu~ivo iz jednog razloga – {to se mo`e desiti sudskom zabludom, pogre{nom presudom, da nevin ~ovek ostane bez
141

`ivota. To je jedini razlog zbog koga smo mi u principu protiv smrtne kazne. Ali postoji zaista ~itav niz krivi~nih dela gde se pokazuje pravo `ivotiwsko pona{awe i gde je to zapravo pravi~na presuda. Ali mislim da je kazna do`ivotne robije ili kazna od 30 godina zatvora, pa i 20 godina zatvora, mnogo te`a od smrtne kazne. Onaj ko nije bio u zatvoru, ne zna kako je te{ko biti zatvoren. Duga vremenska robija zna~i te{ku patwu, zna~i i kaznu i odmazdu dru{tva za po~inioca te{kog oblika krivi~nog dela. Za neke oblike krivi~nog dela iskqu~ili bismo mogu}nost davawa pomilovawa: krvni delikti nad decom, posebno ubistvo dece, otmicu dece i ~itav niz takvih krivi~nih dela, dakle, krivi~nih dela najgore vrste. Ne mo`e se na}i olak{avaju}a okolnost, tu bismo iskqu~ili pravo na pomilovawe. Voditeq: Rekli ste u novinama, mislim u ju~era{wem “Argumentu”, ako se dobro se}am, da je incident sa advokatom Barovi}em pre par meseci izuzetno koristio va{oj izbornoj kampawi. Dr [e{eq: Vidite, celi slu~aj je bio re`iran. To je pripremano u okviru Gra|anskog saveza i ovog prousta{kog lobija u Beogradu, raznih organizacija koje su izrazito antisrpski orijentisane: Helsin{kog odbora, @ena u crnom, Beogradskog kruga, kako se sve zovu, te{ko im je imena popamtiti. Oni su isplanirali i zapravo su tra`ili od BK Televizije da se zaka`e jedna takva emisija. Smatrali su da incidentnom situacijom u studiju, u kojoj bi me Barovi} isprovocirao na neki nepromi{qen potez, mogu smawiti moje {anse na predsedni~kim izborima i {anse Srpske radikalne stranke na parlamentarnim izborima. Znali su da su sva istra`ivawa javnog mwewa pokazivala da bismo mi postigli veoma, veoma dobre rezultate na izborima. Bukvalno sva istra`ivawa javnog mwewa su svedo~ila ili da smo prva po snazi ili druga po snazi politi~ka partija. Meni su kao predsedni~kom kandidatu naj~e{}e davali najvi{e {ansi ili su me stavqali na drugo mesto. Nema nijednog istra`ivawa po kome sam bio na tre}em mestu. I oni su se domi{wali, dovijali kako da zaustave taj trend rasta na{e popularnosti, i smislili su da Barovi} stvori incidentnu situaciju u studiju. Emisija je po~ela sasvim mirno. Ja sam do{ao dobro pripremqen, sa podacima. Te podatke sam saop{tavao, on je odmah krenuo sa uvredama. Me|utim, ja sam osetio {ta se sprema, znate, imam velikog iskustva u politi~kom `ivotu. Za razliku od Barovi}a, mnogo ~itam kwige, a sve ovo {to mi pro`ivqavamo i {to nam se de{ava ve} je odavno neko ranije pro`ivqavao i odavno je sve to u kwigama zapisano. Shvatio sam {ta mu je ciq i apsolutno sam bio stalo`en, miran nisam se dao isprovocirati. A onda ono {to mu se desilo posle emisije, kada su se iskqu~ile kamere, jednostavno se moralo desiti. Kampawa je posle toga trajala 10-15 dana, naj`e{}a mogu}a kampawa. Voditeq: To jeste. Dr [e{eq: Sve nam je i{lo u prilog, {to zna~i da ti qudi koji pripadaju usta{kom lobiju ne poznaju du{u srpskog naroda. Nije bilo ozbiqnog, normalnog ~oveka u Srbiji koji nije opravdao moje pona{awe i koji nije opravdao ono {to se desilo Nikoli Barovi}u. Samo su se mnogi pitali za{to ga nisam tukao jo{ u samoj emisiji, to je bilo pitawe s kojim sam se ja susretao. Sve je to bilo korisno za Srpsku radikalnu stranku, 1, 2 mo`da i 3 odsto smo dobili.
142

Voditeq: U{li ste i u epiku, ~uli ste, pretpostavqam, pesmu Baje Malog Kninye. Dr [e{eq: Da, ~uo sam. To je jedna duhovita pesma i dosta je popularna u narodu. Mislim da je Baja Mali Kninya napravio dobar poslovni poduhvat. Voditeq: Da vas pitam u vezi sa Barovi}em i celim tim slu~ajem. Dosta se pisalo po opozicionoj {tami tih dana o tom ~uvenom slu~aju porodice Barlabi}a, ako se ne varam, i onom detetu koje nije moglo u obdani{te. Dr [e{eq: Ne da dete nije moglo u obdani{te, nego sam ja rekao da ne mo`e to dete da ide u obdani{te jer je kod nas obdani{te socijalna kategorija. Dete je strani dr`avqanin, nije dr`avqanin Srbije, nego je dr`avqanin Hrvatske. Nemamo mi ni{ta protiv da dr`avqanin Hrvatske boravi na na{oj teritoriji... Voditeq: Jasno mi je. Dr [e{eq: ...ali ne mo`e on kao dr`avqanin Hrvatske, i to kao novope~eni dr`avqanin Hrvatske da ide kod nas u obdani{te. Oni su pre dve godine podneli zahtev za domovnicu i dobili dr`avqanstvo. Automatski im je prestalo na{e dr`avqanstvo, tako je po saveznom zakonu. Onaj ko primi tu|e dr`avqanstvo, automatski gubi na{e dr`avqanstvo. To obdani{te je socijalna kategorija, dr`ava dotira svako dete koje je u obdani{tu. Moj sredwi sin Aleksandar je godinu dana ~ekao da se steknu uslovi da se upi{e u obdani{te u Batajnici jer je obdani{te prebukirano. Ovde postoji obdani{te za strance, jedno ili dva, ne znam koliko ih ima. Tamo pripadnici Diplomatske kolonije u Beogradu {aqu svoju decu, trgova~ki predstavnici i drugi stranci. Tu se pla}a puna cena. Nemam ni{ta protiv da to dete ide u to obdani{te. Ne mo`e na{a dr`ava da dotira dete stranog dr`avqanina i da mu dodatno pla}a boravak u obdani{tu. To, jednostavno, ne mo`e. Drugo, i ta afera je iskonstruisana, jer je re~ o porodici koja je pre {est godina odselila u Hrvatsku. Tamo je nosilac stanarskog prava, imao je ku}u, tamo je i umro. A wegov sin je mnogo ranije napustio porodi~nu ku}u i `iveo sa svojom `enom u stanu koji je weno vlasni{tvo. Nasledio je od oca ~etvrtinu ku}e u Vukasovi}evoj ulici u Beogradu i tri dvori{ne zgrade. Pojavio se kao pretedent da nasledi i stanarsko pravo u stanu gde su mu otac i majka nekada `iveli, gde mu je otac bio nosilac stanarskog prava. To nije mogao da ostvari pod biv{om socijalisti~kom vla{}u u Zemunu s kojom se tu`io, sudio, koja ga je odbila u wegovom zahtevu. Postoji izjava wegove majke da ne `ivi ve} godinama u tom stanu, da ona tra`i da se prenese stanarsko pravo na wenog sina, ali Op{tina je bila vlasnik tog stana. Op{tinska komisija je zatekla stan prazan. O~igledno je bilo da se stan godinama ne koristi, to i sada mo`e da se primeti. Zamolili smo nove stanare i nove vlasnike stana da ne kre~e stan da to mo`emo da poka`emo svima koje to interesuje i da eventualno sudski eksperti, sudski ve{taci do|u na lice mesta da se uvere. Po{to je Op{tina zatekla svoj stan prazan, najnormalnije je bilo da se taj stan dodeli onome kome je u datom trenutku bio najpotrebniji, sve u skladu sa zakonom.
143

Voditeq: Imam posledwe pitawe, po{to nam isti~e termin, pitawe koje me je moja `ena zamolila da vas pitam: U kom duhu vaspitavate svoje sinove? Dr [e{eq: Svoje sinove vaspitavam pre svega u patriotskom duhu. @elim da budu po{teni qudi, ne `elim da im nametnem neko zanimawe kojim bi se profesionalno bavili u `ivotu. To treba da bude wihov li~ni izbor. Ali treba da budu ~asni i po{teni qudi. U onome ~ime se budu bavili, ja }u ih podsticati da posti`u najboqe rezutate, bez obzira ~ime }e se baviti, ali to treba da bude neki po{ten rad. Naravno, patriotskom duhu dajem primat. Voditeq: Hvala vam, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.

X [E[EQ UBEDQIVO JA^I PROTIVKANDIDAT
Radi televizija Srbije, 1.oktobar 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ve~eras gledate emisiju su~eqavawa dvojice predsedni~kih kandidata informativnog programa Radio televizije Srbije. Prvi put u istoriji televizije i prvi put u istoriji predsedni~kih izbora u Srbiji dvojica predsedni~kih kandidata nalaze se danas za istim stolom u studiju Radio televizije Srbije. Danas su sa nama u studiju Radio televizije Srbije u ovoj emisiji predsedni~ki kandidat jedinstvene liste Socijalisti~ka partija Srbija, Jugoslovenska levica, Nova demokratija – Slobodan Milo{evi}: gospodin Zoran Lili} i predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke – gospodin Vojislav [e{eq. Obojici `elim dobro ve~e i dobro do{li u studio Radio televizije Srbije. Lili}: Dobro ve~e. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Podsetimo vas, po{tovani gledaoci, da se u nedequ 5. oktobra odr`ava drugi krug predsedni~kih izbora, i dozvolite da vas podsetimo da je u prvom odr`anom 21. septembra Zoran Lili} dobio 1.474.924 glasa, a Vojislav [e{eq 1, 126.940 glasova. Uobi~ajeno je, po{tovani gledaoci, u svetu da se ovakve emisije izvode u skladu sa odre|enim pravilima. Radio televizija Srbije je sa pravilima o toku i izvo|ewu ove emisije upoznala oba predsedni~ka kandidata koja su pravila u potpunosti prihvatili. Dozvolite mi da sada i vas, po{tovani gledaoci, upoznam sa pravilima za ovu emisiju. Kandidati }e biti predstavqeni u emisiji Radio televizije Srbije na prvom programu u sredu, 1. oktobra ove godine od 20, 30 do 22. ~asa. Emisija po~iwe osnovnim informacijama koje saop{tava voditeq. U nedequ 5. oktobra gra|ani biraju predsednika Republike Srbije, a kandidati za predsednika su Zoran Lili} koji je u prvom krugu dobio 1, 474.924. glasa i Vojislav [e{eq koji je u prvom krugu izbora dobio 1, 126.940. glasova. Kandidati }e izlo`iti svoje stavove o najva`nijim politi~kim i razvojnim
144

pitawima Srbije. Voditeq postavqa pitawa bez komentara naizmeni~no, jednom pa drugom kandidatu. Prvo pitawe bi}e postavqeno Zoranu Lili}u kao kandidatu koji je osvojio ve}i broj glasova u prvom izbornom krugu. Na svako slede}e postavqeno pitawe prvi }e odgovarati kandidat koji je na prethodno pitawe odgovarao drugi. Svaki kandidat na postavqeno pitawe za odgovor ima maksimalno dva minuta. Zadwih deset sekundi u predvi|enom terminu bi}e na ekranu nazna~eno svetlosnim signalom, a istek vremena od dva minuta zvu~nim signalom. Posle isteka vremena kandidat ne mo`e odgovarati na postavqeno pitawe. Kandidat ne mo`e prekidati, dobacivati ili na bilo koji drugi na~in ometati protivkandidata u izlagawu stavova na postavqeno pitawe. Za vreme odgovarawa kandidata na postavqeno pitawe kamera prikazuje samo kandidata. Scenografija u studiju sastoji se od dr`avne zastave i naznake “Izbori za predsednika Srbije 97”. Kandidati se obavezuju da }e se pridr`avati ovih pravila. Bila su to pravila, a sada, uva`ena gospodo predsedni~ki kandidati, predla`em da u skladu sa na{im pravilima po~nemo ovu na{u emisiju. Gospodine Lili}u, prema pravilima koja ste obojica usvojili, vi odgovarate na prvo pitawe. Koji su po vama prioriteti u razvoju Srbije na kraju ovog i po~etkom narednog veka? Lili}: Pre svega, dozvolite da pozdravim sve va{e gledaoce i da izrazim zadovoqstvo {to je Televizija Srbije iza{la u susret da imamo ovakav jedan duel pred TV kamerama. Mislim da je to dobro i da je dobro i za na{e gra|ane. Kada su u pitawu prioriteti razvoja Republike Srbije do kraja ovog veka i po~etka slede}eg veka, sigurno da postoji vi{e prioriteta, ali je isto tako sigurno da postoji prioritet svih prioriteta, to je ne samo za Republiku Srbiju nego za region u celini, to je, svakako, mir. To je okosnica na{e politike ~itav ovaj period. To je okosnica politike koju ja zastupam i koju }u zastupati i sigurno je da je to i najve}i uspeh koji smo ostvarili sa~uvav{i mir i odbraniv{i dr`avne i nacionalne interese u periodu koji je iza nas, koji je nezapam}eno te`ak. Za{to mir? Zato {to je mir preduslov svih drugih mogu}ih reformi i organizacije svih drugih mogu}ih prioriteta. Mir je stvorio mogu}nost da po~etkom na{ih reformi stvorimo uslove za moderno tr`i{no privre|ivawe. Koji je na{ slede}i prioritet? To je ekonomski oporavak zemqe, uslovi su objektivno veoma dobri, na nivou tr`i{ne privrede. To su stabilne cene, to je stabilan kurs, to je niska stopa inflacije, to je korektna fiskalna i poreska politika. Normalno, nikada nije dovoqno dobro i uvek mo`e da se reformi{e. To je svakako ambijent koji je stvoren usvajawem ~itavog paketa sistemskih zakona, {to zna~i, da smo u prilici da nastavkom reformi do|emo do onoga {to je na{, svakako, i najva`niji ciq i najva`niji prioritet, a to je boqi i vi{i standard svih na{ih gra|ana. Mislim da za to imamo i korektne programe, za to imamo i qude koji mogu da sprovedu sve ono {to smo zamislili. I sigurno je da je na{ jedinstven ciq sveukupna ekonomska i kulturna obnova Republike Srbije i svakako Savezne Republike Jugoslavije. Mislim da na tom putu, na putu
145

povratka Republike Srbije, sada Republike Jugoslavije na prostor Evrope, u procese pune integracije, mi imamo zaista {ta da ponudimo i {ta da ka`emo. Eto, to su jednom re~ju na{i osnovni prioriteti, sveukupna ekonomska i kulturna obnova Republike Srbije. Voditeq: Gospodine [e{eq, za vas isto pitawe, koji su po vama prioriteti u razvoju Srbije na kraju ovog i u po~etku narednog veka? Dr [e{eq: Ja moram na po~etku da pomenem, poput gospodina Lili}a, da mi se malo ne svi|a ova sterilna atmosfera u kojoj vodimo dijalog. Ja sam pristalica ipak malo normalnijeg i komotnijeg pona{awa, ali po{to ste vi takva pravila propisali, ja sam prihvatio da se u ta pravila uklopim. Mislim da ne treba u ve~era{wem razgovoru da me{amo stvari koje nisu u striktnoj nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice sa nadle`nostima Savezne Republike Jugoslavije. Znate, od Srbije kao federalne jedinice ne zavisi rat ili mir, ne zavisi spoqna politika, a ne zavisi ni odbrana. To su sve nadle`nosti savezne dr`ave. Ono ~emu moramo da se posvetimo, po{to nam je narod zna~ajnim delom ukazao poverewe, i ako Srpska radikalna stranka bude vladaju}a partija u slede}em periodu, to je pet osnovnih pitawa: ekonomsko ozdravqewe, izlazak iz ekonomske krize, pravi~na, pravedna i pametna privatizacija, re{avawe socijalnih problema, regulisawe penzijskog osigurawa, socijalnog osigurawa, regulisawe de~ijih dodataka, trudni~kih dodataka, porodiqskih, socijalne pomo}i, invalidnina i svega ostalog i vra}awe dr`avnih dugova na tom planu, zatim vra}awe stare devizne {tedwe, {to sada{wi re`im neprekidno prolongira u daleku budu}nost. Mi bismo se tome odmah posvetili kroz rasprodaju dr`avne imovine, svega onoga {to nije neophodno za funkcionisawe dr`ave: borbi protiv kriminala, suzbijawu dr`avno-finansijske mafije, sistemskih uzroka kriminala, zatim sre|ivawu stawa u zdravstvu, {kolstvu po programu koji smo detaqno narodu obja{wavali, sre|ivawu stawa u informativnoj sferi, sre|ivawu stawa u svim drugim dru{tvenim delatnostima. Za sve ovo potrebno je stvoriti pre svega normativne uslove. Ne}e strani kapital da nam do|e ukoliko mu ne omogu}imo normativnim uslovima ekonomski interes da se ovde pojavi. Ne}emo mo}i da suzbijemo kriminal ako ne elimini{emo sistemske uzroke wegove pojave: monopolski polo`aj odre|enih privrednih subjekata, privilegije koje to nosi itd. Ube|eni smo da postoji sazrela svest kod naroda, najve}im delom da se ta pitawa prioritetno re{avaju. Voditeq: Prva dva minuta su istekla, sada vi odgovarate prvi na slede}e pitawe. Iznesite va{e stavove o Saveznoj Republici Jugoslaviji. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je prihvatila koncept Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine u vreme kada je razbijana zajedni~ka dr`ava, ona prethodna Jugoslavija. Mi smo smatrali da je to najboqi na~in da se sa~uva dr`avno pravni kontinuitet jugoslovenske dr`ave, da se o~uva me|unarodno priznawe kako ne bismo morali na {alteru evropske zajednice, evropske Unije ili neke druge me|unarodne asocijacije da podnosimo zahtev za priznawe pa da nas onda uslovqavaju u pogledu tog priznawa. Mislim da je taj ciq postignut.
146

Me|utim, u perspektivi, mi }emo morati i}i na promenu dr`avnog naziva, jer besmisleno je da se zajedni~ka dr`ava Srbije i Crne Gore, odnosno zajedni~ka dr`ava celine srpskog naroda, naziva Jugoslavijom. Svi ostali slovenski narodi su iza{li iz te zajedni~ke dr`ave, i to kroz brutalan gra|anski rat. Mi smatramo da se, u perspektivi, mora mewati taj naziv zajedni~ke dr`ave. Plediramo za naziv Velika Srbija, ali slo`ili bismo se sa prostim nazivom Republika Srbija ili onako kako se dogovorimo. Zatim, mora se vratiti srpska zastava i na nivou savezne dr`ave. Besmisleno je da imamo jugoslovensku zastavu a dve federalne jedinice srpsku zastavu i te zastave su identi~ne. I na kraju mislim da treba te`iti ka stvaraw u perspektivi, unitarne i centralizovane dr`ave, jer je besmisleno da pojedini delovi srpskog naroda `ive u federalno ure|enoj dr`avi, koja je uvek izvor neke opasnosti i separatisti~kih opcija, separatisti~kih tendencija. One su ovog puta na delu u Crnoj Gori kod jedne frakcije donedavno vladaju}e Demokratske partije socijalista Crne Gore. To treba da se izbegne. Na{a zajedni~ka dr`ava mora biti demokratska, parlamentarna republika, koja }e po{tovati sva gra|anska prava i slobode, i gde }e pripadnici svih nacionalnih mawina biti potpuno ravnopravni sa gra|anima Srbije. Mora imati moderan pravni poredak, moderno ustavno ure|ewe i od voqe naroda mora da zavisi aktuelna politika u svakom trenutku. Voditeq: Hvala vam, gospodine Lili}u da ~ujemo va{e stavove o Saveznoj Republici Jugoslaviji. Lili}: Ja Saveznu Republiku Jugoslaviju do`ivqavam kao zaista jednu od najvi{ih vrednosti svih na{ih gra|ana, gra|ana Savezne Republike Jugoslavije i mislim da nije sa~uvana samo zbog toga da bismo, na neki na~in, odgovorili Evropi. Zbog nekih eventualnih priznawa nije ugro`ena dr`avnost i Republike Crne Gore i Republike Srbije kao i daleke 1918. godine, i mislim da je to najboqi i najprimereniji oblik zajedni~kog su`ivota srpskog i crnogorskog naroda. U woj, sigurno, treba daqe raditi na wenom ukupnom ja~awu, na daqem usagla{avawu republi~kih ustava sa saveznim Ustavom, na daqem stvarawu mogu}nosti da wene institucije funkcioni{u onako kako je Ustavom propisano u interesu svih wenih gra|ana, u interesu svih 26 pripadnika razli~itih naroda i nacionalnosti. Logi~no da unitarnu dr`avu do`ivqavam kao dr`avu koja je maksimalno centralizovana, ona se sigurno ne uklapa u politiku koju mi zagovaramo, u politiku koja zagovara ravnopravnost svih na{ih gra|ana. Na{ je ciq da Jugoslavija ovakva kakva jeste, duboko uveren da ona sigurno mo`e na ekonomskom planu, tr`i{nom ekonomijom, daqim ekonomskim razvojem koriste}i kompatibilne prednosti privrede Crne Gore i privrede Republike Srbije, da bude jedan od sto`era ukupnog razvoja balkanskog prostora, da bude po{tovani i ceweni ~lan Evropske zajednice, pa i ukupno gledano na svetskom tr`i{tu. Sigurno da je to nemogu}e sa odvojenom Crnom Gorom, da je to nemogu}e sa odvojenom Republikom Srbijom. Upravo zato sam rekao na po~etku, da Jugoslaviju do`ivqavam kao najve}u vrednost svih na{ih gra|ana.
147

[ta daqe da ~ini Jugoslavija? Jugoslavija je ceweni i veoma sna`an vojno politi~ki faktor na ovim balkanskim prostorima. Mislim da upravo tu ~iwenicu treba koristiti da se daqe razvijamo, da daqe budemo faktor stabilnosti, da daqe pokre}emo integracione procese, ne destrukcione procese, da daqe ~inimo {to je mogu}e vi{e na ja~awu qudskih prava i qudskih sloboda, koriste}i na taj upravo na~in veliko bogatstvo {aroliko etni~ko, jezi~ko, kulturno na ovim na{im prostorima, i koriste}i pre svega kao dobar pokazateq sve ono {to se de{ava u Vojvodini. Voditeq: Sada bih vam obojici postavio nekoliko pitawa u vezi sa privredom. Kako vi, gospodine Lili}u, vidite prioritete privrednog razvoja Srbije? Lili}: Ja sam upravo rekao da smo stvarali jedan stabilan ekonomski, ukupni miqe kada su u pitawu i cene, kada je u pitawu stabilnost valute, kada je u pitawu niska stopa inflacije i kada je u pitawu ~itav splet zakona, bez obzira {to se radi o prostoru Republike Srbije. Pre svega zbog toga da, realizova}emo na{e razvojne procese od kojih o~ekujemo da u dogledno vreme, nastavkom procesa reformi, stvore uslove Srbiji da na{i gra|ani `ive zaista mnogo boqe nego {to `ive danas. Sigurno treba priznati da to {to danas imamo kao standard, ne odgovara na{im mogu}nostima, ne odgovara potrebama na{ih gra|ana, ne odgovara potrebama ni zdravstva, ni {kolstva, ni penzionera, ne odgovara ni potrebama ni {kolstva, ni kulture. Jedini izlaz vidim upravo u realizaciji tih velikih projekata. Koji su to projekti? Mi smo neke od wih izneli, neke nismo, ali mislim da svaki prioritet zaslu`uje transjugoslovenska magistrala koja je, evo, u Helsinkiju pre relativno kratkog vremena na ministarskoj konferenciji dobila punu evropsku afirmaciju. To je, daqe, realizacija na{e infrastrukturne povezanosti, to je istok-zapad, to je sever-jug, to su komunikacije, razvoj energetike, razvoj poqoprivrede. Kada to ka`em mislim na energetske resurse sa kojima Savezna Republika Jugoslavija, ja }u ponovo pomenuti s obzirom da je to najve}im delom na prostoru Republike Srbije, danas proizvodi vi{e od 50 odsto ukupne proizvodwe energenata u pore|ewu sa prostorom biv{e Jugoslavije, upravo na prostoru Srbije, koriste}i potencijale koje ima kolubarski basen, koje ima kosovsko-metohijski basen. Mislim da je to prava mogu}nost, pravi potencijal. Tu su jo{ hidrolo{ki potencijali, tu je Dunav, tu je Drina, i mislim da ne treba graditi ponovo termoelektrane, treba koristiti na{ ekolo{ki prostor pre svega, da bismo dali onaj va`an i po~etni impuls razvoju primarne poqoprivredne proizvodwe. Na{ je prostor ekolo{ki potpuno zdrav, prema potrebama Ujediwenih nacija, i mislim da zaista tu u poqoprivredi, energetici, saobra}aju, turizmu, treba tra`iti sve na{e prioritete u razvoju i u pra}enim industrijama. Voditeq: Gospodine [e{eq, privredni prioriteti Srbije po vama? Dr [e{eq: Sada{wi re`im katastrofalno kasni sa ekonomskim reformama. Mi bismo te ekonomske reforme ubrzali i proveli na jedan krajwe racionalan na~in koji smo objasnili u poznatom radikalskom progra148

mu u 100 ta~aka. Imali smo ve} jednu proma{enu privatizaciju, pa ni novim konceptom nismo zadovoqni. Smatramo da je privatizacija {ansa da se podstakne privatna inicijativa, sa druge strane, da dr`ava dobije novac kojim bi udovoqila svojim obavezama, isplatila zaostale dugove, pre svega na osnovu socijalnih davawa. Zatim, smatramo da se strani kapital ne mo`e privu}i lepim re~ima i dobrim `eqama, nego samo mewawem sistemskih uslova wegovog delovawa. To zna~i da treba normativnu regulativu mewati i treba stranom kapitalu garantovati pravo izno{ewa profita. Ne}e stranac da investira u na{oj zemqi, ako profit mora da mu ostane ovde. A kada stekne pravo izno{ewa, onda naj~e{}e ne}e iznositi. Zatim, jo{ 1992. godine Srpska radikalna stranka je insistirala, i poznata su na{a javna zalagawa, i na va{oj televiziji, da se {to vi{e ula`e u saobra}ajnu infrastrukturu, pre svega u putnu mre`u. Mi smo tada tra`ili, kada je do{lo do one preobimne primarne emisije, da se novac iz primarne emisije ula`e u puteve, a na posredan na~in da se onda ukqu~uje u op{ti dru{tveni `ivot, a ne da se {tampawem novca samo dileri podsti~u na obarawe kursa dinara na tr`i{tu. Kada je ve} moralo do toga da do|e, znamo zbog ~ega je krenula primarna emisija, posle re`im nije mogao kontrolisati, da bi se obezvredio dinar koji se zatekao kod Hrvata, kod Slovenaca, u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, da oni ne bi tim novcem pokupovali na{e robe. Tako da je jedna {ansa propu{tena. Mi nikada nismo prestali na tome da insistiramo. Neki su nas zbog toga optu`ivali da smo fa{isti. Ka`u – i Hitler je gradio puteve i Musolini je gradio puteve, ali zaboravqaju da je i Ruzvelt gradio puteve. Izgradwa saobra}ajne mre`e, posebno drumske mre`e, je najboqi na~in da se sve`a injekcija ubrizga u kompletnu privredu, a tako ulo`eni novac se najbr`e isplati. Zatim, mi bismo sa grba~e seqaka skinuli dr`avnu regulativu. Moramo poqoprivrednu proizvodwu osloboditi dr`avnih stega, osloboditi izvoz poqoprivrednih proizvoda, jer tako je jedino mo`emo oporaviti. Voditeq: Pomenuli ste, gospodine [e{eq, reforme, zanima me va{ stav o reformama u Srbiji. Dr [e{eq: Rekao sam ve} da te reforme katastrofalno kasne. Moraju se ubrzati, moraju se voditi sa nekim promi{qenim konceptom. Sada{wi koncept reformi nije dobar, jer ima dosta rasipni~kog pona{awa kod sada{weg re`ima, nemamo restriktivnu buyetsku politiku. Ima mnogo davawa iz buyeta koja su neracionalna, koja se odvijaju stihijski, po inerciji. Mi smatramo da buyetsku potro{wu treba striktno kontrolisati, kanalisati samo na socijalna davawa i odr`avawe dr`avne infrastrukture, ali samo one potrebne dr`avne infrastrukture. Mnogo toga ima o ~emu se dr`ava danas stara a to jednostavno ne donosi neki profit i predstavqa balast. Gospodin Lili} je bio predsednik Vrhovnog saveta odbrane. Zna dobro kakva je situacija u vojsci, vojska kuburi sa parama, male su oficirske plate, vojni~ke plate, podoficirske plate, nema stanova, ali vojska i daqe ima mnogo domova armije, ima mnogo lovi{ta, ima mnogo letwikovaca i drugih luksuznih reprezentativnih objekata. To treba da se proda i da se tim novcem kupuju stanovi. Samo za Dom armije firma Stankom
149

je nudila 1992. godine 300 komfornih dvosobnih stanova za oficire. Zna~i, moramo imati jedan {tedqiv racionalni pristup. O svakom dinaru treba razmi{qati nekoliko puta pre nego {to se on upotrebi, ali kada se upotrebi treba da se upotrebi zaista u ono {to je najkorisnije. Recimo, kroz ovaj proces privatizacije: ima dosta fabrika, ima dosta firmi koje mi mo`emo prodati za gotov novac. To je pokazao primer Telefonije koje je 49 procenata prodato. A ne sme onda dr`ava da se pojavquje kao bankar i nekom direktorskom lobiju da poklawa novac onako u vidu kredita i ne ra~unaju}i unapred da }e se ti krediti vratiti kao {to se ni onih milijardu Avramovi}evih dinara iz 1994. godine nije vratilo, pa je tada do{lo do one velike devalvacije dinara. Dakle, dr`ava ne sme da se pona{a kao banka, nego prvi novac koji dobije mora da iskoristi da vrati svoje dugove. Osnovni dugovi su penzije koje kasne po tri meseca, zemqoradni~ke penzije kasne sedam meseci, de~iji dodaci godinu dana, socijalna pomo}, invalidnine. Kada se isplati stara devizna {tedwa treba da se vidi kakvi su jo{ dr`avni dugovi, pa ako ih nema, e onda dr`ava mora da investira novac. Voditeq: Razgovara}emo i o tome kasnije, sada. gospodine Lili}u. iznesite nam va{ stav o reformama u Srbiji. Lili}: Reforme nisu ni{ta {to je na ovom prostoru nepotrebno, ako mogu da upotrebim taj izraz, pri ~emu je nemogu}e da se efekti reformi o~ekuju dan pred izbore ili dan posle izbora. Mi upravo idemo onim putem kojim smo krenuli 1993 – 1994. godine – postepenim pove}awem proizvodwe, postepenim rastom dru{tvenog proizvoda. Mi danas za sprovo|ewe reformi imamo prakti~no sve uslove. [ta to zna~i? Zna~i da imamo stabilne uslove privre|ivawa. Imamo dobar paket sistemskih zakona, upravo Zakon o privatizaciji, Zakon o transformaciji vlasni{tva, imamo Zakon o koncesijama, imamo sve preduslove upravo za upliv stranog kapitala ovde. Sigurno da strani kapital ne}e da dolazi u nestabilnim uslovima, sigurno da ne}e ovde da do|e zato {to smo im mi simpati~ni mnogo ili malo, ili zato {to nas ne vole ili vole, dolazi pre svega zato {to ovde ima interesa. Da je to tako, upravo pokazuje primer deprivatizacije dela PTT-a. Reforme su jedini put da ova zemqa ekonomski ja~a, da se na korektan na~in filigranskom precizno{}u zavr{i proces svojinske transformacije, vlasni~ke transformacije, da ne bismo upali u one postupke privatizacije u kojima su bile zemqe u tranziciji, da stvorimo i socijalnu nepravdu, da stvorimo nezaposlenost i sve ono {to prati takav postupak. Mi upravo na reformama vidimo izlazak iz stawa u kome se nalazimo, upravo tu tra`imo re{ewe i za vra}awe devizne {tedwe, i za servisirawe svih obaveza buyetskih i za Vojsku Jugoslavije, i za MUP, za penzionere, za zdravstvo, {kolstvo, sve ono o ~emu sam govorio. Ono {to smatram da je objektivno na{ najva`niji ciq jeste, upravo, nastavak tih reformi. Mi se pripremamo da kroz taj proces, kroz proces dokapitalizacije na{eg sistema stvorimo sredstva, recimo, za po~etak radova na jednom velikom sistemu, na jednom velikom projektu, to je kanal Morava – Vardar – Egejsko more, koji po mnogo ~e150

mu prevazilazi zna~aj ~ak i kanala Rajna – Majna – Severno more. Mi u ovom trenutku imamo preko 1000 kilometara {to magistralnih puteva, {to lokalnih. Meni je drago da se gospodin [e{eq sla`e da je upravo ulagawe u infrastrukturu na{ prioritetan zadatak ~ime }emo stvoriti uslove da se na{i me|unarodni pravci tranzitni u potpunosti iskoriste, da se iskoristi pre svega geostrate{ki polo`aj Republike Srbije. Voditeq: Gospodine Lili}u, kakvo je va{e mi{qewe, va{ stav o tome kako treba re{iti problem nezaposlenosti? Lili}: Problem nezaposlenosti se sigurno ne mo`e re{iti sam od sebe. Ne mo`e se re{iti u uslovima sankcija. Ne mo`e se re{iti u uslovima izolacije u kojima smo bili. Ne mo`e se re{iti u uslovima spoqnog pritiska i ne mo`e se re{iti u uslovima kada imamo ogromne unutra{we otpore suprotstavqawu nastavku reformi, dela privatizacije. Bili smo, prvo, optu`ivani da to ne}emo, sada, da to ho}emo, kako to, ve}, ide na na{oj politi~koj sceni. Proces nezaposlenosti uop{te mo`e se re{iti pre svega, i mislim da je to jedini pravi put, maksimalnim zapo{qewem postoje}ih kapaciteta koje smo sa~uvali od razarawa, nastavkom procesa reformi. Uvek reforme, vidite da su uvek reforme u imenitequ svega toga, ono {to je posebno va`no, mislim, evo ba{ na tom primeru o kome je govorio malo~as gospodin [e{eq, smo mi investirali u 164 sistema {irom Srbije oko 276 miliona maraka. Ja mislim da je to dobro {to smo ulo`ili u proces proizvodwe, u izvoznu proizvodwu. Na taj na~in je zaposleno, samo po osnovu izvozne proizvodwe, oko 200.000 radnika, preko 30.000 radnika je vra}eno na posao, i mislim da je upravo to dobar put da se daqim ekonomskim oporavkom, daqim ja~awem proizvodwe, pove}awem izvoza dru{tvenog proizvoda investira i daqe u mnoge druge sisteme. Ono {to `elim posebno da istaknem, to je da mi od tih izvoznih aran`mana, izvoznih poslova o~ekujemo negde da se oko milijardu i dvesta miliona maraka ulije ponovo u Republiku Srbiju. Mislim da stvarno nikome ko se bavi ekonomijom ne pada na pamet da ta sredstva ne treba da se vrate, da se ponovo oplode. Na taj na~in stvaramo sredstva i za sanirawe penzionih fondova i za deviznu {tedwu i za sve ono {to je izuzetno va`no u ovoj zemqi. Postoji jo{ jedan na~in o kojem do sada mo`da nismo dovoqno razmi{qali, kako re{iti pitawe zaposlenosti. U razvijenim evropskim zemqama oko 40-76 odsto ukupno zaposlenih radi u sredwim i malim preduze}ima. Kod nas je taj procenat negde samo oko 10 odsto. Ukoliko bismo u nekom periodu od pet godina dostigli taj dowi nivo od 40 odsto, mi bismo re{ili pitawe zaposlenosti negde oko 800.000 radnika razli~itih kategorija, razli~itih struktura, normalno, pre svega mladih qudi. Voditeq: Gospodine [e{eq, isto pitawe koje se ti~e nezaposlenosti. Dr [e{eq: Ube|en sam da onaj re`im koji je doveo do ovakve ekonomske krize i socijalne bede ne mo`e bitno omogu}iti da se iz krize iza|e. Mora da do|e do izvesnih promena u vrhu re`ima, do kvalitetnih promena. Ube|en sam, tako|e, da se ne mo`e obezbediti puna zaposlenost bez potpune privatizacije, i to jedne pametne i promi{qene privatizacije koja bi ~ak i{la na to da neki mo}ni giganti iz nekada{weg komunisti~kog
151

perioda koji su sada na kolenima, i kojima se jednostavno ne mo`e ubrizgati injekcija stanu na zdrave noge poput Crvene zastave, ili Elektronske industrije i sli~nih; da se mogu jednostavno ponuditi stranim firmama na 99 godina, recimo, u svojinu Japancima, Koreancima, nekima koji su veoma uspe{ni i koji bi prihvatili pod tim uslovima da se pojave, a da od wih samo jednu obavezu tra`imo; da ne otpu{taju radnike. Onda bi oni, umesto da su stalni gubita{i, postali motorna snaga koja bi izvla~ila celu zemqu iz krize. S druge strane, treba {to vi{e podsticati privatni sektor. Sada{wi re`im ga ne podsti~e jer postoje ogromna davawa dr`avi. Neprekidno se pove}ava poreska stopa, neprekidno se pove}avaju doprinosi na plate. Sada su doprinosi na plate negde 120 odsto na prose~nu platu. To nigde na svetu nema. I umesto da se otvaraju nova radna mesta, poslodavci su naterani da smawuju broj radnih mesta. Oni nisu podstaknuti od strane sistema, od strane re`ima na otvarawe novih radnih mesta. Mi bismo to liberalizovali smawivawem poreske stope, smawivawem stope doprinosa, i sa druge strane stavqawem u pogon unutra{wih resursa koji su tu na dohvat ruke. Mi smo to demonstrirali na primeru Zemunske op{tine. Postoje ogromne povr{ine dr`avnog zemqi{ta, dr`avnih placeva, postoji ogroman broj dr`avnih objekata koji su do sada potpuno neiskori{}eni. Wihovo stavqawe u pogon, wihovo stavqawe u funkciju donosi novi profit, taj profit se ula`e. Znate, kada mi prodamo 5000 placeva, odjednom su ti placevi na tr`i{tu, odjednom su oni kao novostvorena vrednost, jer do sada su bili negde po strani, van domena privrednih aktivnosti. Sada su u prometu, kao da je pove}an nacionalni dohodak. Voditeq: Pomenuli ste zemqi{te i placeve, kakvo je va{e mi{qewe i stavovi o agraru, o polo`aju na{eg seqaka, o razvoju sela. Dr [e{eq: Dr`ava mora da si|e sa grba~e seqaka. Dr`ava ne sme da ostvaruje monopol nad otkupom poqoprivrednih proizvoda. Dr`ava treba da ima svoje rezerve, ali da su te rezerve na onom op{te prihvatqivom minimumu, a ne da dr`ava monopoli{e otkup p{enice, kukuruza, soje, suncokreta, mesa, mleka i svih drugih strate{kih proizvoda pa ~ak i onih koji nisu strate{ki, vo}a i povr}a, recimo malina. Taj dr`avni monopolizam dovodi nas u jednu veoma te{ku situaciju da se neprekidno od seqaka otima profit, da se otima prihod. Oni rade na granici sa nulom u pogledu pribavqawa elementarnog profita iz svoje proizvodwe, a nekada rade i ispod cene ko{tawa; ne mogu da zadovoqe ni cenu ko{tawa. Mi bismo oslobodili izvoz poqoprivrednih proizvoda, mogao bi da izvozi ko god to `eli po istim uslovima. Neprirodno je da fabrike name{taja izvoze p{enicu, a da to ne mogu mnoga poqoprivredna preduze}a, da ne mogu mnoge poqoprivredne zadruge, to nigde na svetu nema. Postoji monopol. Ne mo`e neki direktor firme koji je ministar u Vladi da dobije dozvolu da on izvozi p{enicu. Treba da izvozi p{enicu neko ko se najprirodnije bavi tim poslom ili kukuruz ili druge poqoprivredne kulture. Zatim, moramo osloboditi uvoz ve{ta~kog |ubriva, ~ak ga osloboditi bilo kakve carine, jer ve{ta~ko |ubrivo ne mo`e da se zloupotrebi, ono se baca samo na wivu ili u saksiju sa cve}em. Sada imamo ve{ta~ko |ubri152

vo koje je ~etiri puta skupqe nego u zapadnoj Evropi i tu nije racionalna poqoprivredna proizvodwa. Mi mo`emo biti konkurentni na celom evropskom tr`i{tu, ako oslobodimo bilo kakvih carina i bilo kakvih dozvola uvoz ve{ta~kog |ubriva, i ako oslobodimo izvoz poqoprivrednih proizvoda, pa se izvozom bavi onaj ko je najsposobniji a ne ko od dr`ave dobije monopol, ko dobije dozvolu, ko u|e u kontingent. A sistem dozvola, sistem monopola, sistem kontingenata, uvozno izvoznih dozvola zapravo je osnovni izvor korupcije, jer tu se podmi}uje ministar, zamenik, pomo}nik, ~inovnik. Kada se svi oni ispodmi}uju, one pare koje je izvoznik ili uvoznik dao na ime podmi}ivawa ugra|uju se u cenu proizvoda na tr`i{tu, i to je jedan od osnovnih uzroka inflacije. Voditeq: Isto pitawe postavqam vama, gospodine Lili}u. Kakav je polo`aj grada, razvoj sela i polo`aj seqaka? Lili}: Sigurno je da agrar zaslu`uje mnogo vi{e nego {to objektivno ima u ovom trenutku. Sigurno je da zaslu`uje i mnogo vi{e nego {to je posledwih 50 godina ulagano i kakva je agrarna politika vo|ena. Mislim da nova agrarna politika kako sam je ja nazvao treba da bude politika stabilnih dugoro~nih i pravih pariteta. Namerno upotrebqavam taj izraz pariteta, da se po{teno vrednuje svaki proizvod koji na{ seqak proizvede, da se obezbede obrtna sredstva, da imamo dobru korektnu kreditnu politiku, da bi kamatne stope logi~no morale da prate brzinu obrta kapitala u poqoprivredi koji je znatno sporiji nego u drugim privrednim granama. Ono {to je neophodno i nesporno veoma va`no u obradi poqoprivrednog zemqi{ta, to je da imamo korektnu obnovu mehanizacije poqoprivrede. Mislimo da smo na tom planu dosta uradili. Iznad svega mislim da je posebno zna~ajan faktor da ekonomski i tehnolo{ki ja~a selo. Mi moramo na ovaj na~in stvoriti uslove da zainteresujemo na{eg poqoprivrednog proizvo|a~a, normalno, uz korektnu fiskalnu politiku, verovatno i uz reformu bankarskog sistema. Mi danas imamo banke koje su vi{e, gde su poqoprivreda i privreda u funkciji banaka, a mawe su banke u funkciji poqoprivrede. Prema tome i to je jedan od koraka koji se mora uraditi. Ovaj drugi uslov, ekonomski jako selo i tehnolo{ki visoko razvijeno je veoma va`an. Pre svega treba da stvorimo uslove da na{ seqak ostaje na selu, ja ho}u da upotrebim taj izraz, mislim da pripada na{im seqacima, da imamo selo leti bez pra{ine, zimi bez blata. Ne moraju sve ulice da budu asfaltirane, ali mogu da budu od makadama, da svako selo ima struju, da svako selo ima one osnovne potrep{tine, mislim na {kolu, dom kulture, na sportske terene. Moramo da zainteresujemo mlade qude da ostanu na selu. A dr`ava sigurno ako se opredelila, a jeste da poqoprivreda bude osnovno strate{ko opredeqewe Republike Srbije, onda mora svojim fiskalnim instrumentima primorati izvr{nu vlast, koju treba maksimalno kontrolisati, da uti~e na to da imamo i ve}e prinose u primarnoj poqoprivrednoj proizvodwi. Mi imamo sjajne potencijale, na{e je zemqi{te, rekao sam ve}, potpuno ~isto, imamo dobre prera|iva~ke kapacitete, i ono {to je najva`nije – imamo zna~ajne mogu}nosti za izvoz poqoprivrednih proizvoda. I to treba u~initi.
153

Jo{ jedna posebna oblast je svakako zadrugarstvo koje u Srbiji ima korene, ali treba stvoriti uslove da seqak bude partner, da bude upravqa~, a ne da zadruge {pekulativnim metodama uti~u pre svega na ni`i standard seqaka. Voditeq: Gospodine Lili}u, {ta }ete vi kao predsedni~ki kandidat preduzeti u suzbijawu kriminala, u suzbijawu {verca i sive ekonomije? Lili}: Dobro je da ste obuhvatili sve ove na{e nesre}e, ako mogu da upotrebim taj izraz, jednim pitawem: i sivu ekonomiju, i {verc i kriminal, korupciju i mito i utaju poreza. Mislim da je to jedna od najgorih bolesti koje danas optere}uju na{ dru{tveni organizam i da treba u~initi sve da se one suzbiju. Mislim da treba anga`ovati sve institucije ovog dru{tva da daju odgovor na ovako slo`eno pitawe. To nije pitawe ni samo za policiju, nije pitawe ni samo za carinu, nije pitawe ni samo za buyetsku instituciju, nije pitawe ni samo za finansijsku policiju. To je pitawe za sve institucije u ovoj zemqi, pa verovatno s obzirom na nivo kriminaliteta u na{oj dr`avi, i za neke specijalizovane institucije koje bi morale tome da daju poseban pe~at. Kriminal danas, mo`emo to da ka`emo, mo`emo da re{imo i zakonima novim. Istina je da nam nedostaje jedan dobar krivi~ni zakon, da nam nedostaje jedna dobra reforma pravosu|a. Normalno, i policija i sve ove institucije koje sam nabrojao, moraju da rade svoj deo posla, pri ~emu ne treba imati obzira ni o li~nosti ni o instituciji koju predstavqa ta li~nost, ni o pojedincu, ni o politi~aru. Ko god da je u pitawu treba dati i uraditi ono {to jednoj pravnoj dr`avi prili~i. Mislim da se sla`emo da pravna dr`ava predstavqa kontrolu prava nad politikom i da je to izlaz i za mogu}e re{ewe u borbi protiv kriminala. Ukoliko to ne re{imo ne}e biti mogu}nosti da se nastave reforme, nema dopliva stranog kapitala, nema investicija. Siva ekonomija omogu}ava da pojedinci dobro `ive, da se kapital sliva u wihove yepove, ali siva ekonomija ne stvara mogu}nosti za otvarawe novih radnih mesta, ne stvara mogu}nosti za pokretawe proizvodwe. Prema tome, to je jedno op{tedru{tveno zlo koje treba krajwe represivnim metodama dovesti tamo gde mu je i mesto, i mislim da je to jedan od najzna~ajnijih poslova u periodu koji dolazi. To je sa jedne strane, a sa druge strane moramo da se pozabavimo jednom drugom dimenzijom borbe protiv kriminala, to je mewawe na{e dru{tvene svesti. Moramo da afirmi{emo one vrednosti kao {to su ~ast, kao {to je po{tewe, kao {to je rad, da se od rada u ovoj zemqi `ivi boqe nego {to `ive oni koji danas ne rade, koji {pekuli{u. I to je ono {to moramo da uradimo, da ne favorizujemo qude koji se bave kriminalom i korupcijom preko, evo, i va{ih medija i drugih medija. Mislim da }emo kada te dve paralelne aktivnosti budemo napravili re{iti pitawe kriminala. Voditeq: Gospodine [e{eq, recite nam {ta biste vi preduzeli u suzbijawu kriminala, {verca i sive ekonomije. Dr [e{eq: Ja mislim da se sitni {verc i siva ekonomija ne mogu ugu{iti i besmisleno je da protiv wih vodimo borbu dok zemqa ne iza|e iz ekonomske krize, dok se ekonomija ne postavi na noge. Ne mo`emo sada te
154

qude koji su ostali bez posla, koji su na prinudnim odmorima da gonimo sa ulica i ostavqamo im decu bez hleba. Oni su pokazali izvesnu sposobnost pa se snalaze, preprodaju stvari, neku robu koju unesu u koferima u zemqu, preprodaju i hrane svoju decu. Nema drugog na~ina da ostvare prihod. Mi moramo to tolerisati dok ne stvorimo sistemske mogu}nosti za izlazak iz krize, dok se ne pove}a stopa zaposlenosti. Ali {to se ti~e krupnog {verca, i drugih oblika kriminala, pre svega delovawa dr`avno finansijske mafije, smatram da dosada{wi re`im nije imao daha u toj borbi. 1993. godine se dobro po~elo hap{ewem ona dva ministra, ali onda je sve propalo, nije bilo dovoqno daha, dovoqno spremnosti da se dubqe zagrize i da se ta borba dotera do kraja. Mi radikali bismo je sigurno doterali do kraja, ako budemo u~estvovali u vlasti nakon 5. oktobra i ovih predsedni~kih izbora kada po~iwe period konsultacija. Mi bismo pre svega vodili ra~una da se niko od na{ih ~lanova, na{ih ministara ne ogre{i o zakon, da ne u|e ni u kakvu kriminalnu aferu, a onda bismo vrebali sve druge iz drugih stranaka i odmah upirali prstom ako otkrijemo da je neko u{ao u kriminalnu aferu. Rekao sam ve} da se krupni kriminal mo`e suzbiti samo eliminisawem wegovih sistemskih uzroka, monopolskog polo`aja, sistema dozvola itd. Ono {to kao rak rana nagriza na{e dru{tvo je korupcija. Da bismo suzbili korupciju mi moramo formirati posebno odeqewe policije koje }e se sastojati od policijskih provokatora, to postoji u Americi, koji bi osumwi~enima nudili novac, obele`ene nov~anice, a onda ih hapsili za primawe tog novca i sudili na duge vremenske kazne. Samo tako, kada postoji strah od primawa bilo kakvog novca, mo`emo suzbiti korupciju i mo`emo promeniti krivi~ni zakon, tako da se ne ka`wava onaj ko daje mito nego samo onaj ko prima mito. Po sada{wem krivi~nom zakonu ka`wava se i jedan i drugi, i jedan drugom ~uvaju le|a, i onaj ko je prisiqen da da mito ne}e da prijavi onoga ko je mito primio. Dakle, to bi bilo veoma va`no. Voditeq: Pomenuli ste ranije u toku razgovora staru deviznu {tedwu. Kako po vama treba re{iti to pitawe stare devizne {tedwe? Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se mo`e re{iti samo rasprodajom dr`avne imovine, onoga {to nije neophodno za funkcionisawe dr`avne uprave. Dr`ava ima mnogo zgrada, ima mnogo gra|evinskih placeva, ima mnogo drugih objekata pre svega reprezentativnih ali ima i dosta pokretne imovine. Ima veoma vrednih umetni~kih slika, ima celi muzej “25. maj” sa veoma vrednim eksponatima. Sve to mo`e da se proda, da se vrati stara devizna {tedwa i da se re{e mnogi drugi problemi, ali jednostavno nema dobre voqe da se to uradi. Mi bismo odmah po~eli. Mi smo na primeru Zemunske op{tine demonstrirali da se i stare Titove biste mogu rasprodati; i fotografije i slike i odlikovawa, i stare komunisti~ke zastave i kwige – sve se mo`e, kada se lepo to organizuje i kada se novac iskoristi u pametne svrhe. Recimo, samo na Dediwu ima placeva da mo`e da se vrati pola stare devizne {tedwe. Celi kompleks oko muzeja “25. maj”, oko biv{e Titove rezidencije, Ku}e cve}a itd. treba isparcelisati, pa prodati na licitaciji. 300.000 – 400.000 maraka mo`e da se dobije za jedan plac od 10 ari. Ovi novope~eni bogata{i bi se prosto jagmili ko }e pre
155

da kupi, ko }e boqu palatu da sazida. Za{to da im se ne omogu}i da ovde ulo`e taj novac, a ne da ga nose na Kipar, da ga nose u druge strane banke, da se provode u stranim kockarnicama? Mi ne mo`emo za sve wih otkriti kako su do{li do novca, tamo gde nema tragova krivi~nog dela ne mo`emo ni suditi. Ne mo`emo re}i: e, sigurno si ti kriv, jer odakle ti novac, ali bar onda da ih motivi{emo da novac ovde u|e u privredne tokove, da se ovde upotrebi. Zatim, moramo srediti stawe u pravosu|u. U pravosu|u je najve}a korupcija, u`asno stawe. Susre}emo se sa gra|anskim parnicama koje traju po vi{e od 20 godina. To je stra{no. Mi moramo zavesti disciplinu u sudovima, obavezati sve sudije u prvom stepenu da najvi{e za {est meseci donesu prvostepenu presudu, pa jo{ za dva tri meseca drugostepena apelaciona istanca, pa da se zavr{i taj sudski spor u redovnom sudskom postupku, a ne da traje ovako dugo, da se qudi jednostavno odri~u i prava na sudsku za{titu zbog dugotrajnosti sudskih sporova. Voditeq: Gospodine Lili}u, kako re{iti po vama problem stare devizne {tedwe? Lili}: Li~no mislim da je to jedno od najva`nijih pitawa koje trenutno optere}uje na{u republiku, ali pre svega najvi{e optere}uje upravo qude ~ija je devizna {tedwa na ovaj ili onaj na~in vi{e nije wihovo vlasni{tvo. Republika, banka, Republika Srbija, Narodna banka Jugoslavije su garanti te devizne {tedwe i moraju da je vrate. Kako je vratiti? Mislim da je nemogu}e skupiti toliko sredstava samo prodajom nekretnina, dr`avnih placeva i svega onoga {to je mogu}e u nekoj kombinovanoj metodi ve} i jednim delom da se nadoknade ta sredstva. Mislim da je to izvor koji je nedovoqan s obzirom na to ako se zna podatak da negde je oko {est milijardi i dvesta miliona maraka devizni dug koji dr`ava duguje deviznim {tedi{ama. To je toliko velika cifra da kada bi prodali i pola Beograda, ne bismo time izmirili potrebe deviznih {tedi{a. Ho}u da ka`em da postoji drugi na~in. Ja se opet vra}am na obe}anu proizvodwu, na puni buyet pri ~emu ne mislim da buyet treba da se puni zato {to pove}avamo poreske stope ve} da ni`im poreskim stopama sa ve}im brojem obveznika imamo istovremeno i kvalitetniji buyet, da imamo ve}u koli~inu para, da jednim delom servisiramo ono {to je obaveza dr`ave prema deviznim {tedi{ama. To je sigurno mogu}e i to treba da se uradi. To je jedan na~in. Drugi na~in je nastavak vlasni~ke transformacije, ako se zna podatak da je dru{tveni kapital Republike Srbije, dru{tvena imovina procewena na oko 70 milijardi maraka. Deset procenata toga, ako se izdvoji za vra}awe deviznog duga, je skoro sedam milijardi maraka, {to pokriva ova potra`ivawa. Va`nije od jednog i od drugog primera jeste da se mora doneti savezni zakon koji reguli{e tu materiju, da on mora da sadr`i obavezu dr`ave i dinamiku vra}awa devizne {tedwe, da dr`ava mora da ispo{tuje. Sigurno je da je to mogu}e. Ja }u se li~no zalagati za to ako budem imao prilike da izdejstvujem da se kombinuju jo{ neke druge metode, da se mo`da dozvoli deviznim {tedi{ama da pla}aju deo svojih obaveza deviznom {tedwom kao nov~anom vredno{}u, da mogu da kupuju nekretnine tom istom deviznom {tedwom, pre svega one koje su u dr`avnoj svojini i da na neki na156

~in re{avaju svoje potrebe upravo zahvaquju}i tome {to su na{li ne kompromis, nego {to su na{li pravi odgovor dr`ave koja je obveznik prema deviznim {tedi{ama. Voditeq: Ako se sla`ete sada }u vam postaviti po nekoliko pitawa sa terena politike, zna~i da sa privrede sada idemo na politiku. Gospodine Lili}u, kakav je va{ stav prema pravima pripadnika nacionalnih mawina? Lili}: Prava pripadnika nacionalnih mawina su u potpunosti definisana i afirmisana Ustavom Republike Srbije. Mislim da na{ Ustav ima takvu lepezu prava koja prevazilaze i sva prava koja se nalaze u poveqi Ujediwenih nacija, koja se nalaze u Helsin{koj poveqi. Mislim da to treba daqe negovati. Treba negovati zajedni{tvo. Mi ne treba da pospe{ujemo raskole, da pospe{ujemo sva|u, da pospe{ujemo mr`wu i pravo je zadovoqstvo oti}i, recimo, u Vojvodinu i videti kako harmoni~no ti qudi `ive. Wima ne smeta ni jezik kojim govore, ne smeta im ni kultura, ni tradicija koju po{tuju kao svoju li~nu, ali po{tuju i tradiciju i kulturu pripadnika drugog naroda. Wima ne smeta ni no{wa koju nose, ja to imam obi~aj ~esto da ka`em kojima ne smeta na kraju ni vera u koju veruju i mnogo je va`nije i oni su zaista pravi primer i za Srbiju i za Evropu i za svet u celini da vrednuju prave qudske vrednosti: kakav je ko kom{ija, kakav je ko radnik, kakav je prijateq i koliko energije ula`e u razvoj zajedni~kog dobra, da li je u pitawu mesna zajednica, da li je u pitawu op{tina, da li je u pitawu grad ili Republika. I te vrednosti treba da ~uvamo, i autonomija Vojvodine upravo pokazuje dobar primer i dobar na~in za izra`avawe razli~itih kultura, razli~itih na~ina `ivota, ali istovremeno pokazuje kako se mo`e zajedni~kim `ivotom razvijati prostor u kome qudi `ive i dati pravi doprinos zajedni~koj dr`avi. Na drugoj strani imamo Kosovo i Metohiju, {to je sasvim suprotan primer gde sigurno treba Republika Srbija, u vreme koje dolazi da u~ini jo{ vi{e napora nego do sada, da se tamo utvrdi pravo ~iweni~no stawe. Mislim da se u vreme koje dolazi time moramo pozabaviti i kada je u pitawu katastarski popis, i kada je u pitawu utvr|ivawe koji su zaista dr`avqani Republike Srbije. Zna se koji je postupak prema onima koji su dr`avqani, oni imaju sva prava i sve obaveze. I zna se {ta je posao prema onim drugima. Evo, imali smo i danas primer da je Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije intervenisalo protiv demonstranata koji ne po{tuju odluke zakonske regulative Republike Srbije. Mislim da je to dobar primer, da tako treba raditi na celoj teritoriji Republike Srbije, dati maksimalna prava, ali zahtevati maksimalan red, maksimalan rad i po{tovawe institucija ove dr`ave. Voditeq: Gospodine [e{eq, iznesite prava nacionalnih mawina. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se zala`e za potpunu ravnopravnost pripadnika svih nacionalnih mawina koje `ive na teritoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, potpunu ravnopravnost sa pripadnicima srpskog naroda i to nikada nismo dovodili u pitawe. Naravno, za uzvrat oni moraju biti lojalni dr`avqani na{e zemqe. Po{to nisu ni do157

vo|ena nikada u pitawe prava nacionalnih mawina u Srbiji, pogotovo u Vojvodini gde `ivi najve}i broj pripadnika nacionalnih mawina, mi smatramo da sada{wi re`im suvi{e `eli da sve dr`i pod svojom kontrolom, u svojim rukama, suvi{e pridaje sopstvenoj regulativi. Mi bismo tu postigli novi kvalitet na planu ostvarivawa prava nacionalnih mawina kroz pametan zakon o javnom informisawu, raspodeli frekvencija. Recimo, podela lokalnih i regionalnih frekvencija bi bila veoma bitna za Vojvodinu. Slovaci bi mogli da imaju u Ba~kom Petrovcu svoju lokalnu televiziju ili nekoliko televizija. Mogli bi da je imaju u Kova~ici, mogli bi da imaju u Staroj Pazovi. Ma|ari bi je mogli imati u mestima gde oni `ive u ve}oj koncentraciji. Dakle, da se samostalno re{i problem informisawa, on je najva`niji za pripadnike nacionalnih mawina. Oni uglavnom i znaju srpski jezik, slu`e se wim vi{e ili mawe u normalnoj komunikaciji, ali kada imaju pravo na informisawe na sopstvenom jeziku, onda je potrebno i stvoriti uslove da realizuju to pravo. Oni deklarativno imaju to pravo, pa {to ne bi imali svoj televizijski program? Sada sa 100.000 maraka ulagawa mo`e da se krene sa lokalnom televizijom i da se onda na taj na~in zadovoqavaju sve wihove osnovne kulturne potrebe. [to se ti~e Kosova i Metohije bojim se da sada{wi re`im nema jasnu koncepciju kako da re{i taj problem, a radikali imaju. Mislimo da je pro{lo 7-8 godina, a da ni{ta bitno nije ura|eno. Moraju se pre svega srediti mati~ne kwige dr`avqana, mora se jasno utvrditi koliko tamo `ivi pripadnika {iptarske nacionalne mawine koji imaju pravo glasa. Ovo sada je sve ve{ta~ki stvoreno. Mora se utvrditi koliko wih je zapravo u stawu da ostvaruje te elementarne gra|anske obaveze i prava. Voditeq: Na~eli ste temu, moje slede}e pitawe je upravo o tome. Iznesite va{ stav o perspektivama Kosova i Metohije. Dr [e{eq: Mislimo da se problem Kosova i Metohije jednostavno re{ava funkcionisawem pravne dr`ave. Sada{wi re`im izgubio je inicijativu i on neprekidno misli da treba sve da dr`i pod svojom kontrolom. Vr{e se pregovori, potpisuje se sporazum sa Rugovom. Ko je Rugova da predsednik Republike sa wim potpisuje sporazum? Gde je wegov legitimitet? Je li on na nekim izborima izabran od strane {iptarske nacionalne mawine? Nije. [ta treba da se uradi: re}i lepo [iptarima – `elite fakultete na svom jeziku, sami pi{ite programe, pa evo formirajte ih sami. Kupite plac, sazidajte zgradu, izvodite nastavu, sami finansirajte do mile voqe, {tancujte diplome. Ho}e li vam neko priznati te diplome ili ne}e, vi sami o tome razmi{qajte. Tako za sredwe, tako za osnovne {kole. Ovo su dr`avne {kole, u wima se nastava odvija prema nastavnom planu koji propisuje Vlada iz Beograda. Tu je {kolovawe besplatno. Ako neki `ele svoj nastavni plan i program, {to se nas ti~e, neka ga realizuju. Neka to onda sami finansiraju. Recimo, u ameri~koj dr`avi Arizoni mo`ete za 100 dolara da kupite svedo~anstvo da ste pukovnik, da ste general, da ste profesor univerziteta, da ste {erif, da ste ovo, da ste ono. I to su zvani~ni dr`avni sertifikati, ali cela Amerika zna da je to zapravo fal{ i da to u Arizoni prodaju. Za{to mi ne bismo omogu}ili ovde [iptarima da imaju takve fakultete, takve univerzitete, takvu akademiju nauka ako to `e158

le? A ovo su dr`avne {kole i tu mora po dr`avnim propisima da ide. Dakle, funkcionisawem pravne dr`ave sve se mo`e razre{iti, ali pod uslovom da se ugu{i korupcija na podru~ju Kosova i Metohije, jer tamo su najgori socijalisti~ki kadrovi, pogotovo taj Miladin Ivanovi} iz Pe}i koji ~ini haos, koji krade stanove iz programa za povratak Srba na podru~je Kosova i Metohije, pa ~ak i svojoj k}erki daje. Sada je falsifikovao izbore, ~uda ~ini. Mislim da }emo se gospodin Lili} i ja slo`iti, po{to je ve} Vojislav @ivkovi} iza{ao sa idejom u predizbornoj kampawi da se ukine autonomna pokrajina Kosovo i Metohija; nadam se da se sa time sla`e i gospodin Lili}. Mi radikali se odavno za to zala`emo, i mo`da bi to bilo jedno od prvih na{ih zajedni~kih re{ewa u toku oktobra meseca, u toku ustavnih promena, da se potpuno ukinu autonomne pokrajine u Srbiji. [ta }e nam to? @elim da se gospodin Lili} izjasni ovde da li podr`ava Vojislava @ivkovi}a. Voditeq: Gospodine Lili}u, `eleo bih da ~ujem va{e mi{qewe o perspektivama Kosova i Metohije. Lili}: Ve} smo na~eli pitawe prava nacionalnih mawina i u prethodnom odgovoru. Ja mislim, da kada je u pitawu na{a informativna scena, kada su u pitawu mediji, i na prostoru Kosova i Metohije i na prostoru Vojvodine, da su oni veoma zastupqeni. U Vojvodini postoji pet redakcija na {est jezika, ako sam pogre{io za jedan broj, mislim da }ete mi oprostiti vi i na{i gledaoci, da ide program ~ak 24 sata na ma|arskom, na radiju Novom Sadu. Mislim da zaista ne postoji ni jedan razlog da ti qudi ne budu zadovoqni i oni to i nisu. Postoji oko 2500 razli~itih ~asopisa kod nas u Republici Srbiji, preko 400 radio stanica, 130 TV stanica, oko 100 listova na jezicima mawina, od toga preko 52 na Kosovu i Metohiji. Prema tome, {to se ti~e dela medija, prava su maksimalna. [to se ti~e dela obaveza, moramo se vratiti, jer kakve su perspektive Kosova i Metohije? Perspektiva Kosova i Metohije ne mo`e biti san kosovskih separatista, {iptarskih separatista o nekakvoj nepostoje}oj Kosovo Republici. Ja imam obi~aj da ka`em i ho}u to ve~eras da ponovim, na prostoru Republike Srbije na wenoj jedinstvenoj teritoriji uvek, duboko sam uveren da ni jedan politi~ki lider, ja sigurno nisam, Socijalisti~ka partija Srbije ne}e nikada dozvoliti da bude bilo koja druga republika nego Republika Srbija. Sigurno je da mi danas imamo na Kosovu i Metohiji situaciju u kojoj postoji dosta problema. Ja imam obi~aj da ka`em da Kosovo i Metohija nisu problem, to je teritorija Republike Srbije. To nije obi~na teritorija. To je Kosovo i Metohija – srce Republike Srbije. Tamo je na{a istorijska i kulturna i religijska ba{tina, u XII veku je tamo nastala na{a jaka sredwovekovna Srbija, tu je sedi{te Srpske pravoslavne crkve, tu je sve {to je Srbija u tom trenutku imala i {to je stvarala. Prema tome, ne postoji cena, ne postoji ni{ta {to mo`e taj deo Republike Srbije da odvoji na na~in na koji misle separatisti. Perspektiva i budu}nost Kosova i Metohije, le`e u ~iwenici da se wihova deca vrate na nastavu, da se vrate u {kole, na fakultete. Ja im stvarno ni pod kojim uslovom ne bih dao mogu}nost ~ak ni da svojim parama otvore fakultete i da imaju paralelno obrazovawe, oni to ina~e i sada rade. Mislim da tamo je
159

re{ewe u verskom razumevawu, ja~awu verskog poverewa, u ja~awu poverewa onih [iptara koji su lojalni Republici Srbiji, i sigurno je da sa rastom stepena qudskih prava, sa rastom qudskih sloboda i autonomija gubi svaki smisao. Ja sam tu uporedio Vojvodinu i Kosovo; to su dva razli~ita pojma i treba tako i da se tretiraju. Autonomija u Vojvodini je sasvim na mestu i sasvim je korektna, dok ovu dole o~igledno qudi ne po{tuju. Ne po{tuju to {to imaju i tako se treba prema wima i pona{ati. Voditeq: Gospodine Lili}u, puno se govori ovih dana i to je realnost, o svojinskoj transformaciji. Za {ta }ete se vi zalagati u procesu svojinske transformacije? Lili}: U procesu svojinske transformacije, mislim da je jedini logi~an napor, koji treba svi da u~inimo bez obzira kakva su nam politi~ka i ekonomska opredeqewa, samo jedno – {to vi{e inostranog kapitala u Republici Srbiji. Da bi se to dogodilo mi moramo da stvorimo jednu stabilnu politi~ku situaciju, moramo da imamo jasne i precizne zakone koje smo doneli, koji su razumqivi Evropskoj zajednici i svetskom tr`i{tu. Moramo da govorimo jezikom kojim oni govore, jezikom profita. Ulo`i}u ovde, ukoliko budemo imali ve}u profitnu stopu, ako se kapital bude br`e vra}ao. Prema tome, u procesu transformacije vlasni~ke, u procesu privatizacije, kako ste rekli, sigurno }u se zalagati, pre svega, za doslednu primenu upravo postoje}eg paketa zakona, koji mo`da po nekim ocenama nije donet na vreme, mo`da se nije na vreme krenulo u taj proces, ali je sigurno da je pre toga trebalo napraviti dobre pripreme da ne bismo upali u zamku, u koju su upale isto~noevropske zemqe. Ja sam to nazvao jednom re~enicom, privatizacijom sa kadrovske liste, a moglo bi se to nazvati i privilegijom jednog broja odabranih qudi da do|u do velikih bogatstava, pre svega dr`avnih, bogatstava u koja su qudi godinama ulagali sa relativno malo para, i da na taj na~in kada upravqaju ekonomskom snagom dr`ave, sigurno upravqaju svim drugim `ivotnim tokovima, pa i samim `ivotima na{ih qudi. Sa druge strane, treba napraviti dobru paralelu i sa~uvati socijalnu dimenziju zakona, sa~uvati mogu}nost da nema nezaposlenih, da nema otpu{tawa sa posla. Lako je otu|iti deo imovine, prodati, ali {ta ~initi sa radnicima? Na{a je obaveza i ja se zala`em upravo za takvu privatizaciju koja }e sa~uvati tu najvi{u svoju vrednost {to je pre svega socijalna politika, da sa~uvamo na{e radnike, a da priliv kapitala bude {to je mogu}e ve}i, {to je mogu}e vi{i i {to je mogu}e ve}i obrt, pre svega u interesu ukupnog razvoja Republike Srbije. To je dobra privatizacija. Ja sam ovaj zakon nazvao posle silnih izmena koje su bile, ja sam kritikovao onaj prethodni, mislim da nije bio dobar onaj zakon Ante Markovi}a, pa jo{ jedan posle wega. Ovaj zakon zaslu`uje da se zaista nazove narodnim zakonom, po{to }e u dogledno vreme ~etiri-pet miliona akcionara imati pravo da postanu, na ovaj ili onaj na~in, vlasnici zaista konkretnog kapitala. Ne imaginarnog, ne vau~erskog, ne nepostoje}eg ve} veoma, veoma konkretnog. Voditeq: Nadoknadi}emo ovo malo vreme. Gospodine [e{eq, za {ta }ete se vi zalagati u procesu svojinske transformacije?
160

Dr [e{eq: Mislim da proces svojinske transformacije i privatizacije treba da se odvija paralelno sa liberalizacijom op{tih uslova na tr`i{tu i liberalizacijom privatne inicijative. Srpska radikalna stranka se zala`e za privatizaciju u dve faze. U prvoj fazi da se proda na tr`i{tu putem javne licitacije, posebno nagla{avam javne licitacije, ono {to mo`e da se proda za gotov novac. A privatizacija telefonije je pokazala da imamo dosta toga {to mo`e da se zaista proda za gotov novac. Dr`ava dobija sve` novac i vra}a dugove, pre svega na osnovu socijalnih davawa, a onda poboq{ava socijalnu za{titu stanovni{tva i za{titu nezaposlenih. Ono {to ne mo`e da se proda za gotov novac treba da se privatizuje kroz sistem besplatnih vau~era, ali vau~ere treba da dobiju svi gra|ani Srbije, a ne samo radnici ili penzioneri ili pojedine kategorije. [ta to zna~i: radnici su ulagali, kad su radnici su bili u najamnom odnosu, oni nisu ni{ta ulagali. Oni su bili izrabqivani i to maksimalno izrabqivani, a dru{tvo u celini je ulagalo, dr`ava je ulagala. Zato i ono najmawe dete koje se tek rodi i starac od 100 godina ima podjednako pravo na besplatan vau~er u odgovaraju}em iznosu u jednom trenutku. A onda treba da se oslobodi tr`i{te tih vau~era, neko mo`e svoj besplatni vau~er odmah da proda. Recimo, ako je nominalna vrednost 1.000 maraka, on mo`e da ga proda i za 100 maraka, ako `eli, onome ko to `eli da kupi. Neko mo`e da ga ustupi za gajbu piva. Tu treba pustiti punu slobodu. Onaj ko do|e, kupovinom, trampom, zamenom na razne na~ine, do ve}eg broja vau~era, on }e da to koncentri{e u odre|enu fabriku na koju baci oko i za koju smatra da }e u woj uspeti da organizuje proizvodwu, a da ta proizvodwa bude racionalna, da donosi profit. Da bi proizvodwa donosila profit, on mora dobro da plati radnike, da ih motivi{e za boqi rad. U uslovima kada je provo|en koncept Ante Markovi}a, koji smo mi radikali neprekidno `estoko kritikovali, do{lo je do velikih pqa~ki i pronevera, mnogi qudi su do{li budza{to ili besplatno do ogromnih fabrika, pa su gledali {to pre da izvuku pare. Prodavali su ma{ine, rasprodavali poslovni prostor, otpu{tali radnike. Oni su stekli ogromno bogatstvo, a pove}ali socijalnu bedu u dru{tvu. Voditeq: Gospodine [e{eq, nas verovatno sada gleda i puno mladih, kakve su po vama perspektive mladih u Srbiji? Dr [e{eq: Perspektive mladih su dobre ukoliko izvedemo ozbiqne reforme privrede. Srpska radikalna stranka ima gotov koncept za te privredne reforme. Dakle, ako pokrenemo taj to~ak zamajac, ako liberalizujemo ekonomiju, ako pokrenemo privatnu inicijativu, mladi imaju {ansu, imaju perspektivu i mogu da ra~unaju na zaposlewe. Znate, {upqim parolama i frazama obe}avati omladini dobi}ete to, dobi}ete ovo itd., besmisleno je nastupiti u ozbiqnom bavqewu politikom. Op{te ekonomske prilike }e diktirati polo`aj svih socijalnih slojeva i omladine. Mi ni jedan dru{tveni sloj ne bismo izdvajali, ni jedan privilegovali. Mnogi politi~ari imaju obi~aj da se udvaraju omladini, kao, oni }e im u~initi ovo, oni }e im u~initi ono. Oni }e im dizati disko klubove, domove kulture, itd. To je besmisleno. Svaki gra|anin ima puna prava, mora biti potpuno ravnopravan u svom qudskom dostojanstvu i mogu}nostima da `ivi od
161

svoga rada. To je ono ~ime se mi rukovodimo. Ako pokrenemo taj ekonomski zamajac, onda }e biti posla, bi}e hleba za svakoga. Ako ne uspemo da ga pokrenemo, onda }emo daqe trunuti, dubqe tonuti u ovu ekonomsku krizu i socijalnu bedu. Voditeq: Gospodine Lili}u, perspektive mladih u Srbiji, kako ih vi vidite? Lili}: Ja sam duboko uveren da smo mi napravili dobre pripreme da Srbija nastavi putem reformi, da se maksimalizuje ovaj vlasni~ki proces, vlasni~ka transformacija. Normalno da sam duboko uveren da je transformacija koju smo mi doneli, zakon koji smo doneli, upravo u pravcu pove}awa na{ih kapaciteta, da fond za razvoj Republike Srbije, sredstva koja su dobili od te privatizacije investira u nove objekte, u infrastrukturu, u nove puteve, otvara nova radna mesta. Mi smo ove godine ra~unali da }e do kraja godine biti 17.000 novih radnih mesta. Na{e tr`i{te rada je donelo za slede}u godinu projekciju da }e se zaposliti 10.000-15.000 mladih qudi. Pri tome ne treba te mlade qude posmatrati kao konstantu, to je jedna fluidna populacija. Nije isto mladima na selu, mladima na univerzitetu, mladima u fabrici. Mislim da svako od wih treba da ima jasnu projekciju {ta sutra. Vau~erska privatizacija upravo jeste wen najve}i problem, najve}a mana, {to se vau~er mo`e prodati za 2 marke ili ni za jednu marku, i sve {to ste dobili besplatno vredi onoliko koliko ste vi platili. To je moja teorija. Na taj na~in bismo stvorili jo{ vi{e nezaposlenih, jer bismo do{li u situaciju da onaj koji bi do{ao do vau~era, za relativno male pare mogao bi da otkupi ve}inski paket akcija u bilo kom na{em velikom sistemu, da otpusti polovinu radnika, jer mu je profitabilno da radi sa drugom polovinom, prema tome, to bi jo{ znatno vi{e ote`alo ukupni polo`aj mladih. Mislim da ovaj akcionarski tip privatizacije, koji onemogu}ava prodaju akcija u narednih pet godina, upravo ide u pravcu boqeg zapo{qavawa mladih. Za{to to ka`em? To pokazuje iskustvo Nema~ke, koja je donela zakon da se od 1983-1986. godine u naredne tri godine privatizuje deo dru{tvenog kapitala, i na taj na~in za{tite upravo tu akcionarsku vrednost. Recimo, jedna Italija je to isto uradila 1983. godine, onda jedna Francuska je 1986. godine donela zakon da se 65 nacionalno va`nih preduze}a privatizuje posebnim zakonom. To smo i mi uradili. Mislim da je upravo to put reformi, kvalitetne privatizacije, ja~awe kapaciteta, rasta poqoprivredne proizvodwe, ulagawa u infrastrukturu, {to sve zajedno otvara nova radna mesta. Na po~etku sam rekao kada smo govorili o putevima, da mislim da }emo na taj na~in zaposliti negde, po na{oj proceni, preko 100.000 radnika na realizaciji svih ovih puteva. Voditeq: Gospodine Lili}u, ve~eras nas verovatno gleda i dosta qudi koji su iz poznatih razloga bili u prilici da napuste svoje domove. Re~ je o izbeglicama. Kako treba, po vama, re{avati probleme izbeglica? Lili}: Ja moram prvo da ka`em da smo mi uradili stvarno maksimalno {to smo mogli kada je u pitawu prihvat izbeglica, da ne govorimo o uzrocima i svemu onome {to je prethodilo tome. Za to smo, i ako nam ta priznawa nisu potrebna, dobili priznawa i za `enevskom govornicom. Ja sam li~no bio u prilici da mi visoki komesar za izbeglice Ujediwenih naci162

ja, gospo|a Sagato Ogata ka`e, da smo to uradili iznad svih mogu}ih standarda. Ja znam da to nije dovoqno, da to nije potrebno tim qudima. Wima je potrebno ne{to drugo, sigurno im je potrebno re{ewe wihovog statusa u celini. Verovatno }e ta institucija dr`avqanstva biti re{ewe za wih, i ja sam rekao neki dan, a ho}u da ponovim i ovde u emisiji, da to nikada nije bilo sporno i da }emo im sutra dati dvojno dr`avqanstvo. [ta je sporno? Oni koji su zagovarali apsolutno i trenutno dvojno dr`avqanstvo nisu vodili ra~una o wihovim interesima, o wihovoj imovini koja je tamo ostala, o materijalnoj sigurnosti. Mi smo ovih dana zavr{ili pregovore i sa vlastima u Bosni i Hercegovini, ja verujem, i sa Republikom Hrvatskom, da im se garantuje imovinska sigurnost ukoliko `ele da se vrate tamo. Ukoliko `ele da ostanu ovde, treba da se na najboqi mogu}i na~in re{i to pitawe imovine i normalno je da dobijawem dvojnog dr`avqanstva mogu da reguli{u i sve ono {to do sada nisu regulisali. Sigurno je, mi smo da znate i taj podatak izneli, da se mese~no ula`e oko 29 miliona za servisirawe minimalnih potreba tih qudi. To nije dovoqno za `ivot, nije dovoqno ni za ono {to se zove neka potreba doma}instva, ali je tako. Istovremeno mi dobijamo od komesarijata Ujediwenih nacija oko pet miliona, prema tome {est puta mawe i u interesu je Republike Srbije, a pre svega je u wihovom interesu, da na|emo kvalitetno re{ewe koje }e zadovoqiti potrebe izbeglica. Prema tome to je rezultat onoga {to smo radili: prvo da im se pomogne, mislim da smo to uradili, drugo da im se osigura materijalna i li~na sigurnost ukoliko `ele da se vrate, i to smo uradili. Ukoliko `ele da ostanu ovde nikakav problem nije tu }e se na}i re{ewe, ali kao rezultat bsvega toga mogu da dobiju dvojno dr`avqanstvo i mogu da ostanu ovde. Mislim da je to dobar put da se re{i wihov ukupan status. Voditeq: Recite nam ne{to o problemu izbeglica, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ne postoji nikakva materijalna ni li~na sigurnost izbeglica ukoliko se oni vrate na okupiranu teritoriju Republike Srpske Krajine ili delove okupirane teritorije Republike Srpske. Tamo ih ~ekaju zlo~ina~ki re`imi koji Srbe sistematski ubijaju, progone, {ikaniraju. I toga su svesne sve izbeglice i oni se ne}e vra}ati, dok se ne oslobodi teritorija Republike Srpske Krajine, dok se ne oslobode zapadne srpske zemqe u nekoj perspektivi. Kojoj, to }emo videti, u zavisnosti od toga kakve spoqnopoliti~ke okolnosti budu, u kojima }emo delovati narednih godina i narednih decenija. Dakle, moramo stvarati uslove da se izbeglice i prognana lica integri{u u srbijansko dru{tvo. Moraju {to pre dobiti dr`avqanstvo. Sada{wi re`im izbegava da im da dr`avqanstvo, iako je pro{le godine ve} usvojen zakon, pa je wegova primena odlo`ena do 1. januara posle saveznih izbora, pa je opet odlo`ena za posle ovih izbora. Vide}emo kako }e se daqe stvari razvijati. Mi bismo automatski svim Srbima koji su `iveli na bilo kom delu biv{e SFRJ odmah dali dr`avqanstvo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije; svim drugim Srbima koji to `ele, bez obzira gde su `iveli, a i gra|anima drugih nacionalnosti ako `ele da `ive u Srbiji,
163

ako su to gra|ani koji su veoma prijateqski nakloweni srpskom narodu i `ele svoju sudbinu da ve`u za Srbiju i srpski narod u celini. To mora pod hitno da se uradi. I sa druge strane, mislim da re`im tro{i izvesnu sumu novca za izbeglice, ali da se to neracionalno koristi. I strana pomo} koja pristi`e na ime izbeglica tako|e se neracionalno koristi i sa time se samo krpe neke rupe i gase po`ari tamo gde su ti po`ari najuo~qiviji, ali nema sistematskih izdvajawa za re{avawe kompletnog statusa izbeglica i nema sistematskih re{ewa. Da postoje mogu}a re{ewa mi smo, opet, pokazali u Zemunu. Tamo je nekoliko hiqada izbeglica po najni`oj ceni dobilo plac za individualnu stambenu izgradwu, ve} ni~e izbegli~ko naseqe Busije, u Ugrinovcima se grade izbegli~ke ku}e, evo po~eli su temeqi da se rade i u Grmovcu, po najni`im cenama, a one izbeglice koje imaju neki dinar, ula`u ga pa sami sebi zidaju krov nad glavom, a sa druge strane potpoma`u i srpsku privredu. Onda dr`ava treba da se posveti onima koji nemaju svoga novca, pa da i wima pomogne da do|u do krova nad glavom, bar na najskromniji na~in. Voditeq: Gospodine [e{eq, za kakvu se socijalnu politiku vi zala`ete? Dr [e{eq: Mi smatramo da socijalna politika dr`ave mora biti kompleksna i kompletna. Dakle, mora biti sveobuhvatna. Mora obuhvatati sve socijalno ugro`ene kategorije stanovni{tva: posebno penzionere, primaoce socijalne pomo}i, decu, posebno decu lo{eg materijalnog stawa, invalide i fizi~ki hendikepirana i te{ko bolesna lica. U toj socijalnoj politici moramo i}i na ujedna~avawe primawa, ne na potpuno izjedna~avawe, kako nas neki zlonamernici optu`uju, nego na ujedna~avawe raspona. Rasponi su sada preveliki, ima penzija od 6000-7000 dinara, a ima penzija od 100-200 dinara. Tu moramo i}i na smawivawe raspona, a u perspektivi smatramo da je idealno da najve}a penzija od najmawe bude dva puta ve}a. To bi bilo neko idealno re{ewe na nekom civilizacijskom nivou. Pore|ewa sa Zapadom ne mogu u ovom slu~aju biti relevantna, jer Zapad ima ~itav niz raznih sistema penzijskog osigurawa, privatnih, dr`avnih itd. Tamo gde dr`ava daje novac za penzijsko osigurawe ona vodi ra~una da su razlike me|u primaocima {to mawe. Tako i kod nas moramo da uradimo i naravno, ne smemo nikoga terati, recimo zemqoradnike, da se socijalno osiguraju ako oni to ne `ele, jer oni uvek na tome izgube. Drugo, moramo voditi ra~una da ne kasne ta socijalna davawa, de~iji dodaci ne smeju da kasne po godinu dana kao {to je sada slu~aj, a zemqoradni~ke penzije sedam meseci, obi~ne redovne penzije po tri meseca. To mora biti prioritet dr`avne isplate. Kad god dr`ava ima novca u kasi, ona mora prvo to da isplati, pa onda da daje za ostale potrebe. A dr`ava se do sada nikada nije tako pona{ala. Naravno, u perspektivi se mora obnoviti penzijski fond, ali preko no}i to ne mo`e da se uradi, jer taj novac je potro{en. Oni ka`u – ulagali smo. Jesu ulagali, ali nema tog novca, on je potro{en u najraznolikije svrhe. Recimo, kada je bila privatizacija stambenog fonda, prikupqen je ogroman novac, dr`ava je obe}ala da }e taj novac dati u izgradwu novih stanova, ali je potro{en za druge stvari, stano164

vi se vi{e ne grade, retko po neki stan solidarnosti. Dakle, moramo imati jedan osmi{qen koncept i posvetiti se wegovoj striktnoj primeni, bez ikakvog popu{tawa raznim qudima, raznim interesnim grupama koje te`e da razvuku novac. Voditeq: Gospodine Lili}u, za kakvu se vi socijalnu politiku zala`ete? Lili}: Ja sam uveren da je najboqa socijalna politika – politika pune zaposlenosti. I kada budemo dostigli nivo takve ekonomske razvijenosti, takvog stepena razvijenosti na{ih proizvodnih snaga i ukupne privredne efikasnosti, mislim da ne}emo govoriti o svim ovim te{ko}ama kada su u pitawu socijalna davawa i de~iji dodaci, i nadoknade za porodiqe i sve ono {to danas sigurno nije na najboqi, najadekvatniji na~in re{eno. Ne treba zaboraviti zbog ~ega je to tako, u kom smo periodu bili, u kakvoj smo se situaciji nalazili i {ta je posledica ukupnog pada dru{tvenog proizvoda, {ta je posledica ukupne nezaposlenosti unazad nekoliko godina. ^ak i u tim uslovima bele`imo rast proizvodwe. Treba imati u vidu da smo radili sa jedva 10-15 odsto kapaciteta, i stoga je nemogu}e obezbediti kvalitetna sredstava, osim sredstva iz primarne emisije, koja znamo kakvu je te{ko}u stvarala ovoj zemqi i {ta bi zna~ila neka nova hiperinflacija. Prema tome, opredeqewe za realne izvore finansirawa, za realno finansirawe buyeta iz realnih izvora je i dovelo do raskoraka u servisirawu svih ovih davawa. Sa druge strane mislim da sada nakon zna~ajnog rasta proizvodwe ovih desetak meseci i od 8 odsto, nakon rasta dru{tvenog proizvoda, nakon realnog rasta `ivotnog standarda oko 12 odsto, stvaramo uslove da sva davawa budu redovna i korektna svakog meseca i da }e se, to ja verujem, uz uslov da nastavimo proces reformi, da nastavimo proces ekonomskog oporavka. Prema tome, najboqa socijalna politika je politika pune zaposlenosti na{ih kapaciteta. Normalno da se stranka kojoj pripadam zala`e i za besplatno {kolovawe, za besplatno le~ewe. Za{to da dete seqaka, da dete radnika koje je mawih imovinskih mogu}nosti, ako je talentovano, ako je dobar u~enik, ne bude sutra i doktor nauka i ne bude zaista onakav kako mu prirodne dispozicije dozvoqavaju? Mislim da je to u redu. I za{to da se qudi koji su mawih imovinskih mogu}nosti ne le~e isto onako kao i oni koji imaju mnogo, mnogo vi{e para? Voditeq: Ja sam siguran da ve~eras ovu emisiju gleda veliki broj penzionera. Gospodine Lili}u, kako trajno re{iti problem penzija? Lili}: Malo~as smo se dotakli i pitawa penzija. Prvo, ja li~no mislim da su penzije pre svega rezultat minulog rada i da treba da budu u nivou onoga {to je ~ovek za vreme svog radnog veka zaradio. Invalidski i penzioni fondovi su osiroma{eni, nisu sanirani kao {to nije saniran ni fond za poqoprivredne penzije, wega }emo verovatno sanirati do kraja godine, ali ovo je mnogo ozbiqnije. Pitawe penzija je i socijalno pitawe i ekonomske je prirode, zato {to se radi o 1, 600.000 qudi koji `ive samo od te penzije, i mislim da je dobro {to smo smawili frekvenciju od isplate do isplate. Ja sam uveren, zahvaquju}i ovim pozitivnim pro165

cesima koje smo zapo~eli u proizvodwi, u izvozu, rastu proizvodwe, u ulagawu u primarnu poqoprivrednu proizvodwu, dobru `etvu ove godine, i p{enice i kukuruza i svih drugih proizvoda primarne poqoprivredne proizvodwe, da }emo stvoriti uslove da ve} do kraja godine ispla}ujemo penziju mesec za mesec. Ali ne}emo stvoriti uslove relativno brzo. Ja nisam od onih koji }e re}i da }emo sve to uraditi sutra. Da bi se potpuno sanirali penzioni fondovi potrebna su sredstva, sredstva koja garantuju i redovnost isplate, koja garantuju visinu isplate, dr`ava ta sredstva mo`e da tra`i i da ih pribavi iskqu~ivo iz ve}e i kvalitetnije proizvodwe, proizvodwe tr`i{no orijentisane. Prema tome, opet se vra}amo na proces reformi, opet se vra}amo na po~etak. Mislim da ovog puta niko nema prava da zaustavqa taj pozitivan trend, da bilo kakvim nestabilnostima izazvanim unutar Republike Srbije dovodi u pitawe nastavak tih procesa. Tako }emo stvoriti mogu}nost da saniramo penzione fondove, oni treba da ~ak rade na tr`i{nim principima. To su wihova sredstva, wihove pare i treba i tako da ih koriste. Drugi veliki izvor je, izvor o kome smo govorili kada je u pitawu devizna {tedwa, to je proces vlasni~ke transformacije koji od kapitala odvaja deo sredstava za sanaciju penzionog fonda. Mislim da je najzna~ajnije da obezbedimo isplatu mesec za mesec, a da se onda dugoro~no ide na potpunu sanaciju fondova. Voditeq: Gospodine [e{eq, kako trajno re{iti problem penzija? Dr [e{eq: Kada bi zaista penzije bile kategorija zasnovana na minulom radu mo`da bi ovakav koncept koji je izlo`io gospodin Lili} mogao da va`i u na{oj dru{tvenoj praksi, ali, to jednostavno nije ta~no. To bi podrazumevalo ovo {to govori gospodin Lili}, da je onaj ko je imao najve}u platu pre penzionisawa najvi{e doprinosio dru{tvu, u smislu pove}avawa nacionalnog bogatstva. To nije istina. Onaj ko je imao najve}u platu imao je najve}e privilegije, ali je i najve}i krivac za ovu ekonomsku krizu i socijalnu bedu. Oni koji su imali mnogo mawe plate i najmawe plate, oni su najvi{e doprinosili pove}awu nacionalnog bogatstva i uvek su bili obespravqivani, eksploatisani. I zato je duboko nepravedno da onaj ko je imao ogromnu platu za vreme svoga radnog veka sada ima ogromnu penziju, ~ak da ima neke specijalne penzije, kada je re~ o Titovim ministrima, generalima, visokim dr`avnim funkcionerima itd. Mi moramo zato i}i na uravnote`ewe, na smawivawe razlika. Naravno, nikome ne mislimo ukidati penziju, ali razlike moraju biti svedene na {to mawu meru, da bi oni koji su za svog radnog veka na svojoj grba~i dr`ali celo dru{tvo, sada imali bar dovoqno sredstava za `ivot. Onaj ko je imao malu platu najvi{e je radio, nije mogao da u{tedi za stare dane. Oni koji su imali ogromne plate, oni su stekli ogromno materijalno bogatstvo pa sada mogu komotno i bez penzija da `ive, penzije im slu`e za yeparac. Zato moramo u sve ovo uneti elemente socijalne pravde, svesni u kakvom smo poretku `iveli, svesni {ta je dovelo do dana{we ekonomske krize i socijalne bede, i moramo tra`iti pravedne na~ine re{avawa tih problema. Te pravedne na~ine re{avamo u nivelacijama penzija, u wihovom ujedna~avawu i dovo|ewu u sklad, dok se dru{tvo ne oporavi, dok ne iza|emo iz ekonomske krize, a tada mo`emo imati razne sisteme penzij166

skog osigurawa i privatne i dr`avne, pa da zavisi od ulagawa koliko }e ko imati kada mu pro|e radni vek. U ovom slu~aju mi ne smemo na te stvari ni da pomi{qamo, jer duboko nepravedan poredak koji je ostao za nama ne sme biti izvor nove nepravednosti, novog nepravednog poretka. Voditeq: Ako se sla`ete, sada bi trebalo da dotaknemo jo{ jedan deo na{e stvarnosti `ivota i rada. Gospodine [e{eq, {ta vi mislite i da ~ujemo va{ stav o obrazovawu i nauci kao va`nom segmentu dru{tvenog razvoja. Dr [e{eq: Moramo imati i ozbiqnu reformu sfere obrazovawa. [to se ti~e nauke, dr`ava mora podsticati nau~na ulagawa, naravno, ne}e biti u mogu}nosti da to ozbiqno radi dok ne iza|e iz ekonomske krize. I nauka, tako|e, mora da trpi kao svaka druga organizovana dru{tvena delatnost u ovom stawu u kome se sada nalazimo. Ali {to se ti~e obrazovawa, i u ovim uslovima bitne stvari mo`emo posti}i. Pre svega, mo`emo ukloniti uzroke korupcije u obrazovawu. Mo`emo ukinuti sistem prijemnih kvalifikacionih ispita itd., jer se wime nipoda{tava prethodni nivo {kolovawa. Ako |ak osam godina ide u osnovnu {kolu, zavr{i je, donese svedo~anstvo sa odli~nim uspehom, pa mora da pola`e za upis u sredwu {kolu kvalifikacioni ispit, to je besmisleno. Tog dana |ak mo`e biti nervozan, bole{qiv, pod tremom, neispavan, ovakav, onakav i on treba za pola sata ili sat vremena da poka`e svo svoje znawe. Ne mo`e, on to ve} ima u svojoj svedoybi, i mora mu se to priznati. Kada se upisuje na fakultet ista je procedura. Svim odli~nim maturantima sredwih {kola treba automatski priznati pravo na upis na koji god `ele fakultet, a prva godina fakulteta da bude selektivna i eliminaciona. Na prvoj godini treba da se pove}a broj ispita, da se koncentri{u teorijski, fundamentalni predmeti, pa da onaj ko polo`i na vreme sve ispite iz prve godine ima kompletno {kolovawe, kompletan studij besplatan, bez obzira iz koje socijalne kategorije poti~e. To zna~i da dr`ava finansira samo dobre studente, a onaj ko padne na prvoj godini, ostatak studirawa mora sam da pla}a. Dr`ava ne mo`e sve sama da pla}a i ne mo`e da snosi tro{kove studirawa onih studenata koji vi{e vole da zvi`de po ulicama, i koji su se sada uorta~ili sa {iptarskim separatistima, sa wima sklapaju savez a imaju po 26, po 27 godina – ja sam sa 25 godina bio doktor nauka. Sa druge strane dr`ava mora da upristoji pojam prosvetnih radnika odnosno profesora i nastavnika. To mora biti po{tovano zvawe, ali se ne sme me{ati u politiku. Oni profesori univerziteta koji podsti~u studente na razli~ite politi~ke aktivnosti ne mogu imati mesta za profesorskom katedrom. Tu dakle, na univerzitetu, moramo iz temeqa da sredimo stawe. Voditeq: Gospodine Lili}u, va{e mi{qewe o obrazovawu i nauci. Lili}: Mislim da ih ~ak ne treba ni odvajati, obrazovawe i nauka su dve zna~ajne sfere na{eg `ivota koje, na`alost, u vremenu koje je iza nas, iz razloga o kojima smo ve~eras govorili, nisu imale adekvatan tretman i sigurno nisu imale dovoqno sredstava, u meri u kojoj je potrebno da bi se osavremenile. Mi smo danas u svetu novih tehnologija, u svetu global167

ne informatike, u svetu tehnologija koje zna~ajnije i br`e stvaraju ve}i profit i ve}e ekonomske efekte. Prema tome, da bismo ostvarili ovakvu privatizaciju, da bismo ostvarili reforme, da bismo ostvarili sve {to smo zapo~eli potrebna je ogromna koli~ina sve`eg i novog znawa. To je mogu}e sigurno samo u mnogo savremenijim uslovima. [ta to zna~i? Zna~i da treba u vremenu koje dolazi, opet zavisno od ekonomske mo}i zemqe, odvojiti zna~ajnija sredstva iz buyeta i za nauku i za obrazovawe, treba, ja i daqe tvrdim, omogu}iti i stvoriti uslove da kada je osnovno obrazovawe u pitawu, imamo prakti~no u svakom selu {kolu, da omogu}imo ostanak te dece tamo, tih qudi tamo. Treba da im omogu}imo da izgradwom novih savremenih {kola, {kola sa potpunom informacionom tehnikom, savladaju ta po~etna znawa i da kasnije kada do|u na univerzitet ili sredwu {kolu mogu da budu ravnopravni partneri, ravnopravni takmaci svojim intelektom i onim {to im je priroda podarila. Mi Srbi smo zaista ovako genetski predodre|eni za velike stvari na intelektualnom nivou. Iznad smo mnogih u Evropi, ali kasnimo upravo zbog toga {to na vreme ne izdvajamo dovoqno za one oblasti koje su i najneophodnije i potrebne da se ta prirodna obdarenost oplemeni znawem iz novih savremenih tehnologija. Mi smo i ove godine ulo`ili mnogo u osnovno obrazovawe, u sredwe obrazovawe, otvorili dosta {kola, ali mislim da nije to tema va{eg pitawa. Sigurno da nauka mora da bude u funkciji privrede. Sigurno da privreda treba tu nauku da podr`ava, nema ni reformi, nema ni modernizacije, nema ni ekonomskih efekata bez znawa, bez doktora nauka, bez profesora svega onoga {to ima na na{im univerzitetima. Danas ima oko 130.000 studenata i mislim da im treba omogu}iti da sutra preuzmu ovu zemqu da je vode onako kako je potrebno. Voditeq: Imamo jo{ desetak minuta do kraja emisije, da ka`emo ne{to o sprovo|ewu Dejtonskog sporazuma. Lili}: Ja sam sada zloupotrebio pola minuta mo`da, pa evo ja pristajem da za tih pola minuta budem kra}i. Voditeq: Da se dr`imo pravila, slede}e pitawe je iz domena spoqne politike. Kakav je va{ stav, gospodine Lili}u, o sprovo|ewu Dejtonskog sporazuma? Lili}: Dejtonski sporazum, neki dan sam ~uo da ga ve} zovu istorija. Ja se ne bih slo`io sa tim, mislim da je Dejtonski sporazum istorijski doga|aj, da je to istorijski dokument koji dugo ne}e biti istorijska pro{lost na ovim prostorima iz mnogo razloga, a ja }u navesti samo neke. Mislim da smo upravo pregovorima pred Dejton i u samom Dejtonu onemogu}ili muslimanske i hrvatske snage da nastave svoju ofanzivu prema Bawa Luci i daqe. Siguran sam da je Dejtonski sporazum stvorio Republiku Srpsku, dobila je pun legitimitet, dobila je ~ak i dr`avnost, dobila je i me|unarodno priznawe. Tim priznawem Republike Srpske, dobila je priznawe i politika koju smo u kontinuitetu vodili na ovim prostorima. Tada smo ostali bez sankcija, to je izuzetno zna~ajan i va`an trenutak, jer smo iza{li iz izolacije, potpuno smo normalizovali odnose sa Evropskom unijom posle toga. Mi danas imamo u Beogradu preko sto diplomatskih, konzularnih predstavni{tava, {to je tako|e potvrda politike koju smo vodili u
168

normalizaciji odnosa. Imamo bilateralne odnose sa preko 170 zemaqa u svetu, dakle jednu punu normalizaciju odnosa upravo posle Dejtonskog sporazuma. Ono {to je za mene posebno va`no je {to je taj sporazum omogu}io da se preko Drine stvori na neki na~in, omogu}i i prizna srpska dr`avnost na{em narodu u Republici Srpskoj, da to bude entitet koji je ravnopravan sa muslimanskim i hrvatskim, i da, na kraju krajeva, izme|u nas, nakon potpisivawa sporazuma o specijalnim odnosima, nestane i ta famozna i ~uvena granica na Drini. I dobro je da te odnose daqe unapre|ujemo i u ekonomskom i u kulturnom i u istorijskom planu, i na svakom drugom planu. Republika Srpska mora da ostane garant opstanka, da bude garant opstanka srpskog naroda na onim prostorima. Ja imam obi~aj da ka`em da ono {to je doneo Dejtonski sporazum, {to je doneo Pariski sporazum danas, zbog raznoraznih sujeta pojedinih lidera, ne sme da bude dovedeno u pitawe. Prema tome, Dejton je istorijski doneo punu afirmaciju i Saveznoj Republici Jugoslaviji, doneo je mir na na{im granicama i omogu}io da sa~uvamo ono {to je najva`nije – na{ narod. Voditeq: Gospodine [e{eq, kakvo je va{e mi{qewe o Dejtonskom sporazumu? Dr [e{eq: Zapadni Srbi su, uz veliku pomo} Srbije i Crne Gore, uspeli da oslobode skoro sve zapadne srpske teritorije, ali onda su za pregovara~kim stolom srpski predstavnici pora`eni i Srbi su ostali bez najve}eg dela tih teritorija. Tu je pora`en i re`im iz Beograda u vo|ewu nacionalne politike. Zbog toga je `rtvovana cela teritorija Republike Srpske Krajine, a mi radikali smo ube|eni da je mogla biti sa~uvana pametnijim postupcima; i `rtvovana je jedna tre}ina teritorije Republike Srpske. Dejtonski sporazum je nametnut srpskom narodu, bukvalno zavrtawem ruku na le|a srpskim politi~kim predstavnicima. On je, me|utim, sada realnost, realnost koja predstavqa sredstvo protiv Srba onda kada se instrumenti Dejtonskog sporazuma mogu koristiti protiv interesa srpskog naroda. Kada je to u interesu zapadnih sila i srpskih neprijateqa, onda se jednostavno gaze odredbe Dejtonskog sporazuma, {to je pokazala izborna procedura i pro{le godine u Republici Srpskoj i ove godine kada je OEBS direktno u~estvovao u falsifikovawu izbornih rezultata i sada kada se Amerikanci bukvalno pona{aju kao okupatori u Republici Srpskoj. Sada su okupirali i televizijske predajnike, podr`avaju Biqanu Plav{i} koja je otvoreno izdala interese srpskog naroda i Republika Srpska se nalazi u dubokoj krizi. Na osnovu gre{aka koje je re`im iz Beograda napravio, mi moramo izvla~iti pouke, Dejtonski sporazum je jedna realnost, moramo na wega ra~unati na du`i vremenski period, ali moramo se spremati za prvu istorijsku priliku koja nam se uka`e da povratimo zapadne srpske teritorije. Naravno, po{to ih nismo izgubili na bojnom poqu nego za pregovara~kim stolom, mi radikali smo ube|eni da }e se stvoriti uslovi da ih za pregovara~kim stolom i povratimo, kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama.
169

Ali sada Amerikanci atakuju na Kosovo i Metohiju, oni su ume{ani iza ove {iptarske pobune. Sa jedne strane, wihove diplomate javno nas la`u, kao da su oni protiv cepawa Srbije, a sa druge strane, CIA preko jednog ameri~kog generala organizuje teroristi~ke aktivnosti na Kosovu i Metohiji. O tome je nedavno i {tampa pisala, organizuju i ove studentske demonstracije, organizova}e oni ~itav niz drugih stvari samo da bi pocepali srpsku nacionalnu teritoriju. Voditeq: Gospodo, sada je negde jo{ 4-5 minuta do 22 ~asa kada nam isti~e vreme za emisiju. Taman toliko da vam postavim jo{ po jedno pitawe. Gospodine [e{eq, kako vidite Srbiju na Balkanu i u Evropi? Dr [e{eq: Mislim da je Srbija sto`er oko kojeg }e se ujediniti sve srpske zemqe, u prvoj fazi ove srpske zemqe koje smo uspeli sa~uvati: Srbija, Crna Gora i Republika Srpska, u slede}oj fazi i preostale srpske zemqe. Ta faza mo`e potrajati mo`da nekoliko decenija, ali mi nikada ne smemo izgubiti veru i nadu da }emo to jednog dana povratiti. Kada je ve} Francuska posle 48 godina mogla da povrati Alzas i Loren koje joj je Bizmark oteo u francusko-pruskom ratu 1870. godine, niko ne mo`e proceniti kako }e se istorija daqe odvijati {to se nas ti~e. Srbija treba da vodi ra~una o svojoj zapadnoj bra}i, vi{e se nikada ne sme ponoviti ona blokada na reci Drini koju je re`im iz Beograda svojevremeno proveo, koju je potpisao i gospodin Zoran Lili}. Ne sme se napraviti vi{e nijedna gre{ka u nacionalnoj politici i ne sme se popu{tati zapadnim slama kada su na{i nacionalni interesi u pitawu. Srbija mora da, pre svega, razvija svoju ekonomiju, da re{ava socijalne probleme, unutra{wi demokratski poredak, pravni poredak i da obnavqa tradicionalna prijateqstva sa susednim dr`avama, sa Gr~kom, Bugarskom, Rumunijom, Ma|arskom, sa Slova~kom, sa na{im tradicionalnim prijateqima Rusijom, Kinom, Belorusijom, Ukrajinom i Srbija treba da usmerava svoje privredne potencijale vi{e prema Istoku nego prema Zapadu, jer Zapadu mi nemamo {ta da prodamo osim golih sirovina. Zapad nas ucewuje kada bilo {ta kupuje, decenijama smo im upola cene prodavali meso, i to najkvalitetnije meso tzv. bejbi bif. A na Istoku mo`emo da realizujemo sve na{e industrijske proizvode. Istok je ogromno tr`i{te. Istok mo`e da plati, ako ne gotovim novcem, onda sirovinama, veoma kvalitetnim, pre svega naftom i drugim strate{kim energentima, gasom, ali i rudama i svim onim {to je neophodno da se na{a privreda stavi u pogon. Na{u tekstilnu industriju mo`emo jedino prema Istoku da usmerimo, nemamo gde drugo. Zatim, Srbija mora da re{ava pitawe zdravstva, {kolstva, obrazovawa, kulture. Srbija mora da re{ava funkcionisawe dr`avne uprave i pre svega da suzbije kriminal, da suzbije korupciju, da suzbije sve oblike protivzakonitog delovawa. Voditeq: Gospodine Lili}u, kako vi vidite Srbiju na Balkanu i u Evropi? Lili}: Mislim da je Srbija imala unazad mo`da i vi{e mogu}nosti, da smo bili politi~ki mudri. Evo i malo~as je gospodin [e{eq na~eo jednu temu koja je vrlo ozbiqna, i koja zahteva mnogo vi{e vremena da se o woj razgovara, kao {to je pad Republike Srpske Krajine, uvo|ewe blokade pre170

ma Republici Srpskoj. Sve su to stra{ne, te{ke stvari i sa ove istorijske distance mnogima jo{ nerazumqive, ali je sigurna ~iwenica i moram da je spomenem, da je bilo politi~ke mudrosti kod tada{weg rukovodstva Republike Srpske Krajine, nikada Krajina ne bi pala. Da je prihva}en plan Vensov za Krajinu, plan Z-4, danas bismo razgovarali sa drugih pozicija, a Srbija i Jugoslavija bi bile bez sankcija jo{ 1994. godine a ne 1996. godine, zna~i dve godine ranije. Onda bismo verovatno danas jo{ sa drugog aspekta razgovarali o Srbiji na Balkanu i u Evropi. Dobro bi bilo da se napravi nekakav okrugli sto pa da tu budemo svi, da vidimo {ta se de{avalo, za{to nije Z-4 prihva}en, za{to je onemogu}eno da Srbi u Krajini imaju svoju policiju, da imaju svoju samostalnost, da biraju svoga predsednika, da imaju svoju nov~anu jedinicu. Ko je to bio protiv toga? To je stvorila politika odavde, ali je politika odande uz pomo} nekih drugih qudi iz Republike Srpske, pa verovatno i sa nekih drugih prostora, onemogu}ila te qude da `ive tamo a ne danas u Beogradu. Sigurno je da se moramo zalagati da im omogu}imo da se vrate tamo i da budu maksimalno sigurni i bezbedni i da im se odavde da takva garancija. Kada je u pitawu Srbija na Balkanu i u Evropi, mislim da je Srbija zaista sredi{te razvoja Balkana i ukupnih integracionih procesa na Balkanu i Evropi. Srbija treba da nastavi tim putem. Treba da ja~a svoje susedske veze. Ne treba da se stvaraju bilo kakve pretpostavke i predispozicije da je Srbija za pro{irewe svojih teritorija, svojih granica na ra~un drugih dr`ava. To je ne{to smetalo sve vreme u vo|ewu na{e politike. Treba da se, ja imam obi~aj da ka`em i rekao sam to neki dan i ja sam za veliku Srbiju, ja se sla`em da Srbija bude velika, da bude sna`na, da bude ekonomski jaka, da bude razvijena tehnolo{ki, nau~no, kulturno, obrazovno. Takvu veliku Srbiju prihvata i Balkan i Evropa i ceo svet. I mislim ukoliko postignemo minimum konsenzusa na tom ekonomskom planu da stvarno imamo velike mogu}nosti da nas po{tuju i kao narod, da nas po{tuju i kao republiku, i da priznaju da smo garant stabilnosti i mira na ovim na{im prostorima. Ako to budemo uspeli, mislim da smo mnogo uradili. Voditeq: Dobro, po{tovani gledaoci, u ovom momentu isti~e 90 minuta koliko je bilo predvi|eno za su~eqavawe dvojice predsedni~kih kandidata. Vi ste ve~eras, po{tovani gledaoci, imali prilike da u`ivo ~ujete odgovore na ista pitawa dvojice predsedni~kih kandidata Zorana Lili}a i Vojislava [e{eqa. Gospodo predsedni~ki kandidati, dozvolite mi da vam u ime Radio televizije Srbije zahvalim na u~e{}u u ovoj emisiji i obojici po`elim uspeha na glasawu 5. oktobra. Lili}: Uspeha }e imati samo jedan u svakom slu~aju, hvala vam. Dr [e{eq: U svakom slu~aju za gospodina Lili}a }e biti ministarsko mesto u Vladi koju budemo formirali. Li~no }u se postarati kao budu}i predsednik. Voditeq: Vas, po{tovani gledaoci, da podsetimo da su sva bira~ka mesta otvorena u nedequ 5. oktobra od 7-20 ~asova. Hvala vam na pa`wi i dovi|ewa.
171

XI PREDSEDNI^KI KANDIDAT SA NAJVI[E MEDIJSKIH GOSTOVAWA
Studio B, 2. oktobar 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e. Evo jo{ mawe od sat i po vremena deli nas od po~etka predizbornog }utawa pred drugi krug predsedni~kih izbora u Srbiji. Kao {to znate, kandidati su: kandidat leve koalicije, odnosno Socijalisti~ke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije gospodin Zoran Lili}, a kandidat Srpske radikalne stranke je gospodin Vojislav [e{eq, to su, zna~i, dva protivkandidata u drugom izbornom krugu. Studio B je i ovog puta dao priliku obojici kandidata da se jo{ jednom predstave, odnosno da ka`u i svoju zavr{nu re~ pred samo izborno }utawe. Gospodin Lili} nije bio u mogu}nosti da do|e kod nas, gostuje na nekoj drugoj televiziji danas. Ali ste predizborni wegov propagandni materijal imali priliku da vidite pre vesti u 22 ~asa. Sada sa nama u studiju pa sve do pono}i, do po~etka predizbornog }utawa je gospodin Vojislav [e{eq, kandidat Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li u Studio B. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Hvala lepo. Bili ste ovde ve} pre nekoliko dana, koliko se se}am. Dr [e{eq: U ponedeqak. Voditeq: U ponedeqak, u ponedeqak ste bili kod nas, u utorak ste bili negde drugde, pre toga na BK, na TV Politici, sino} ste bili na RTSu, koliko uspevam da primetim, ova predizborna kampawa ove godine bila vam je veoma bogata, bar {to se ti~e medijskih nastupa. Dr [e{eq: Ja mislim da smo imali neuporedivo normalniju predizbornu kampawu nego prethodnih godina, nego u prethodnim izbornim ciklusima. Do{lo je do probijawa medijske blokade osetno u celoj Srbiji, ne ba{ u onoj meri u kojoj bismo mi to `eleli, ali u svakom slu~aju imali smo dosta prilike da iska`emo ono {to mislimo, da svoj program objasnimo narodu, da ga izlo`imo, da su~elimo svoje politi~ke stavove sa stavovima konkurencije, da vodimo izvestan dijalog. Zadovoqni smo uspe{no{}u kampawe. Voditeq: Koliko ovo ~esto pojavqivawe mo`e biti i kontraproduktivno? Dr [e{eq: Ovo je zavr{nica predizborne kampawe. Nije to suvi{e ~esto. Ovo je meni 164. emisija, {to radio {to televizijska od 10. januara. Voditeq: Znam, vi ste jednom rekli da vodite evidenciju. Dr [e{eq: Da. Voditeq: 164. emisija? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Koliko je to vremenski sati, minuta, da li ste mo`da i tu evidenciju vodili?
172

Dr [e{eq: Ni{ta ispod sat vremena nije bilo, mo`da ponegde 45-50 minuta. Voditeq: To zna~i nekoliko dana. Dr [e{eq: Bilo je dosta emisija i po dva-tri sata. Ali, to su emisije u razli~itim delovima Srbije, tako da nismo bili preterano u medijima. Na{a konkurencija je mnogo vi{e u medijima. Ja mislim da im se to osvetilo ve} u prvom izbornom krugu i strankama levog bloka i Srpskom pokretu obnove. Malo prenagla{ena kampawa je kontraproduktivna. Narodu dosadi. Radikali su bili prisutni, mnogo mawe nego na{i konkurenti, ali dovoqno da se vidi da je na{a kampawa uspe{na, da se afirmi{u na{i politi~ki stavovi. Mi nismo nezadovoqni. Voditeq: Da se osvrnemo malo i na ovo {to smo bili sino} svedoci, prvog prakti~no kod nas vi|enog predizbornog duela dvojice predsedni~kih kandidata pred drugi izborni krug. Moram da primetim odmah da je atmosfera u kojoj je vo|en taj nazovi dijalog, po{to dijalogom sigurno se ne mo`e nazvati, bila ~udna, jer, blago re~eno malo li~i na atmosferu u kojoj se sli~ni dijalozi vode u zemqama sa jednom du`om demokratskom praksom. Dr [e{eq: Dobro je {to smo napokon imali takav duel dvojice preostalih predsedni~kih kandidata koji su u{li u drugi izborni krug. Voditeq: Ali, koliko ste u wemu uop{te mogli da do|ete do svog izraza? Dr [e{eq: Mi smo `eleli da se ne{to sli~no desi ve} u prvom krugu: da se najozbiqniji kandidati me|usobno su~ele, da razmene mi{qewe, da polemi{u. Ali, sino}na emisija je bila sterilna, utoliko {to je sve bilo do kraja re`irano, programirano, {to smo imali po dva minuta, pa je, recimo, meni bio iskqu~en mikrofon dok je govorio gospodin Lili}, i obratno, pretpostavqam; {to nije bilo pravog dijaloga; {to je kamera bila fiksirana samo na onoga koji u tom trenutku govori; {to nismo mogli da krenemo i daqe od onih pitawa koje je urednik emisije pripremio itd. Emisija je bila sterilna zbog toga. Voditeq: Ne}u da ulazim u to kome je to vi{e bilo u interesu, ali za{to ste pristali na takve uslove? Znali ste kakvi }e biti. Dr [e{eq: Va`no je bilo da se su~elimo. Opet je to bila prilika da izlo`im kqu~ne politi~ke stavove Srpske radikalne stranke o najozbiqnijim politi~kim pitawima. Voditeq: Da li pod drugim uslovima gospodin Lili} nije pristajao na duel sa vama? Dr [e{eq: Ne znam da li je on pristajao ili nije pristajao, uglavnom, dr`avna televizija je prvo odbila da se organizuje takva emisija. Mi smo dobili kategori~ko odbijawe sa wihove strane, pismeno. Odbila je da nam da i termine za direktno predstavqawe u drugom izbornom krugu. Gospodin Lili} je prethodno imao sat i po na televiziji Novi Sad, pa je imao nastupe u emisijama na jezicima nacionalnih mawina. Meni to nisu dali, ali nije bitno. Va`no je da je do{lo do te emisije, mislim da smo upravo u okviru te emisije uspeli pokazati da je program Srpske radikalne stranke superiorniji od programa Socijalisti~ke partije.
173

Voditeq: Dobro... Dr [e{eq: Nije bilo prilike da polemi{emo, nije bilo prilike da su~elimo direktno argumente, da vidimo s koliko ko ozbiqnih politi~kih rezona, dokaza, ~iwenica raspola`e, ali, u svakom slu~aju kqu~ne teze iz na{eg programa mislim da su trijumfovale nad programskim opredeqewem Socijalisti~ke partije. Voditeq: To }e, ipak, biti na glasa~ima da presude. Dr [e{eq: Jeste, to }e gra|ani u nedequ da procene, s tim {to je ovde bitno ipak navesti to da su radikali jedini na ove izbore iza{li sa ozbiqnim programom. Voditeq: Moram da priznam da vas je bilo malo neobi~no videti u takvom jednom okru`ewu. Navikli smo na va{e `u~ne rasprave, na jedan sasvim drugi tip dijaloga. Mnogi vas prozivaju zbog tog, da tako ka`em nedostatka politi~ke kulture prilikom dijaloga. Setimo se incidenata kojima ste ~esti bili ili uzro~nik ili u~esnik u wima. Dr [e{eq: Ja ne znam ni za jedan incident kome sam bio uzro~nik. Voditeq: Znam da ste pqunuli Bo`ovi}a. Da ste ga polili vodom. Dr [e{eq: Jesam li ja tu bio uzro~nik? Voditeq: A da ste ga polili vodom! Dr [e{eq: Nisam ga ja polio vodom. Dra{ko Markovi} ga je polio vodom. Niste dobro zapamtili. Voditeq: A vi ste ga pqunuli. Dr [e{eq: Da, ali potpuno je to zaslu`io. Voditeq: A incident sa Barovi}em? Dr [e{eq: Opet ja nisam bio vinovnik, nisam bio uzro~nik. Voditeq: I opet je on zaslu`io. Dr [e{eq: Opet je on zaslu`io. Javnost u Srbiji misli tako, sigurno. Voditeq: A u tami kada osta{e sami? Dr [e{eq: Onda je naletela kora od banane i to je ve} opevano i u pesmama. [to se ti~e Bo`ovi}a, po{to je to bilo poodavno, nije zgorega malo podsetiti javnost, incident je izbio zbog toga {to je Bo`ovi} iskqu~ivao struju u mikrofonu saveznim poslanicima dok su govorili. Kad god mu se ne svidi diskusija, on iskqu~i mikrofon. Voditeq: Kao i na RTS-u, je li tako? Dr [e{eq: Vidite, na RTS-u je to bilo planirano, i oba su sagovornika bila ipak u ravnopravnom polo`aju: dok jedan govori, drugome iskqu~e struju tako da nema dijaloga. Ali ovde kada savezni poslanik iza|e za govornicu i dobije re~, ako po~ne da govori ne{to {to se ne svi|a gospodinu Bo`ovi}u, on je iskqu~ivao struju, oduzimao re~, {to je bilo direktno kr{ewe Poslovnika, kr{ewe Ustava na kraju krajeva. A do ovoga je do{lo kada je Bo`ovi} poku{ao da me izbaci sa sednice {efova poslani~kih grupa u wegovoj kancelariji i to na jedan vrlo brutalan na~in. A onda su se pojavili la`ni svedoci Nedeqko [ipovac i Milan Komneni} koji su tvrdili da sam ja fizi~ki napao Bo`ovi}a, {to nije bila istina.
174

Voditeq: Dobro, da se vratimo sada sada{wim najaktuelnijim nekim doga|ajima. Danas, recimo, ju~e tako|e, brojne su optu`be na va{ ra~un od strane Socijalisti~ke partije Srbije. Dr [e{eq: Malo su zakasnili sa tim optu`bama. Voditeq: Je li tako? Dr [e{eq: Ja mislim da su oni vr{ili dodatno istra`ivawe javnog mwewa i da su videli da su veoma male {anse wihovom predsedni~kom kandidatu u drugom izbornom krugu. Onda su krenuli ofanzivno, ali opet prili~no oprezno. Znate, neki mediji su nagove{tavali da }e socijalisti sada da otvaraju neki moj dosije, da }e da iza|u sa gomilom dokaza, argumenata protiv mene. Oni zapravo nemaju ni{ta, onda idu obi~nim politi~kim frazama. Ali je interesantna jedna stvar – koje qude koriste da preko wih lansiraju te dodatne optu`be. Recimo, jedna od teza koja je sada u opticaju: ako ja pobedim na izborima, vrata Evrope }e biti zatvorena, kao Lili} je omiqen u celoj Evropi, jedva ~ekaju da ga prime, jedva ~ekaju da ga ugoste, jedna ~ekaju da ga... Voditeq: Je li ne}e biti zatvorena? Dr [e{eq: Naravno da ne}e biti zatvorena. Voditeq: A koja }e biti otvorena? Dr [e{eq: Mnoga }e biti otvorena, kod svih iskrenih prijateqa srpskog naroda. Voditeq: Kojih zemaqa? Dr [e{eq: Kod onih koji su i do sada pokazali prijateqstvo, koji nisu pokazali mr`wu prema srpskom narodu, koji nisu gu{ili srpske nacionalne interese, koji nisu bombardovali Republiku Srpsku. To su na{i iskreni prijateqi. A da se ide kod onih koji nas mrze i koji nam pakoste u svakoj prilici da se pred wima kle~i na kolenima, to je besmisleno. Nego, ovo sam hteo da vam skrenem pa`wu, koji se qudi koriste. Specifi~na vrsta qudi. Za naj`e{}e napade koriste se Milorad Vu~eli}, @eqko Simi} i sli~ni. [ta to zna~i? Oni su ve} jednom zglajzali u Socijalisti~koj partiji, bili odba~eni i to ba{ brutalno odba~eni. Onda su po~etkom ove godine vra}eni. Vra}eni su opet za privremenu upotrebu, i opet im se sprema odbacivawe posle ovih izbora, jer su zabrqali u nekim novim stvarima, recimo, u jednom trenutku je Milorad Vu~eli} bio potreban re`imu zbog svojih direktnih veza sa Zoranom \in|i}em, zbog svojih direktnih veza sa Milom \ukanovi}em dok se jo{ re`im nije opredelio po nekim pitawima. Kada se re`im opredelio, kada vi{e Vu~eli} nije bio potreban, on je opet ba~en u pozadinu. Voditeq: Dobro, ne}emo o wima koji su iznosili optu`be. Dr [e{eq: Ali, bitno je ovo da naglasim. Voditeq: Ali bitan je sadr`aj optu`bi. Dr [e{eq: Ali, ovo je bitno. Optu`be su ~iste fraze i nemaju nekog ozbiqnog sadr`aja. Voditeq: Mene interesuje, recimo, ponovo se pote`e optu`ba da ste Hrvat.
175

Dr [e{eq: To jo{ nisam ~uo iz usta socijalista. Voditeq: To je Vu~eli}, ~ini mi se ne{to tako, mislim nije sada ni bitno, rekao. Dr [e{eq: Ne bi me iznenadilo, ali ba{ to nisam ~uo. Voditeq: Ne, ne... Dr [e{eq: Vidite, sada oni nemaju nijednu ozbiqnu optu`bu protiv mene. Voditeq: Mene sada uop{te ne zanima to da se, recimo, ovde pravdate ili da dokazujete da niste Hrvat. Dr [e{eq: Za{to bih se pravdao? Voditeq: Ali, zanima me zbog ~ega je to optu`ba? Za{to bi se biti Hrvat tretiralo kao greh? Dr [e{eq: Znate, nije to ne{to ~ime se ~ovek mo`e hvaliti, na kraju krajeva. Voditeq: Ali je li greh? Dr [e{eq: Ne mo`e da bude greh, jer ~ovek se rodi tako. Voditeq: Kako mislite ne mo`e se hvaliti? Dr [e{eq: Ne mo`e se hvaliti po{to je istorija tog naroda puna zlo~ina, puna negativnih stvari i nije to ne{to za pohvalu. Znate, narod koji u svojoj istoriji ima jedan Jasenovac, koji ima genocid nad srpskim narodom, narod u ~ijoj je istoriji zapisano, jo{ uvek je uklesano na zidinama jedne katedrale u Minhenu “Bog nas sa~uvao kuge, rata, gladi i Hrvata”, po{to su Hrvati u tridesetogodi{wem ratu u~inili stra{ne zlo~ine po Evropi nad civilima, itd. Voditeq: A imate li vi Hrvate u stranci? Dr [e{eq: Nemamo Hrvate. Voditeq: Uop{te? Dr [e{eq: Ne znam da ima neki Hrvat. Ali ima Srba katolika i to pove}i broj. Katolici koji `ive u Srbiji ve{ta~ki su terani da se izja{wavaju kao Hrvati. Iskqu~i}u tu izvesne grupacije koje je Paveli} naseqavao u Sremu u toku Drugog svetskog rata, koje je kolonizovao na srpska imawa. Ali, recimo, Buwevci i [okci, oni su 50 godina pod komunistima terani da se izja{wavaju kao Hrvati. Voditeq: Dobro, to znam. Dr [e{eq: Mada nisu Hrvati, oni su jedna posebna etni~ka grupa, a daqim poreklom su pripadnici srpskog naroda, ali su neke kulturne posebnosti razvili. I te kulturne posebnosti treba da se neguju. Voditeq: To smo ve}, prekinu}u vas, to smo ~uli. Dr [e{eq: Ali ima jedna va`na stvar koju mi ne dozvoqavate da ka`em. Za{to socijalisti za naj`e{}e napade koriste odre|ene qude? Voditeq: Zato {to jo{ ne{to va`nije `elim da vas pitam. Dr [e{eq: Dobro, imamo jo{ vremena, nemojte da `urite, polako. Voditeq: Nemamo ba{ toliko mnogo. Dr [e{eq: Imamo jo{ celi sat pred nama.
176

Voditeq: Treba i gledaoci da se ukqu~e. Dr [e{eq: Samo da vam ka`em ovo je veoma va`no {to se ti~e Vu~eli}a i @eqka Simi}a. Oni su opet odre|eni za odstrel. To su zvezde padalice. Wih koriste za naj`e{}e napade, pa ako ne{to upali, upali. Oni su u veoma te{koj situaciji i moraju da izvr{avaju sve naloge. Oni su sada za jednokratnu upotrebu nameweni. Posle ovih izbora opet nestaju, bi}e gurnuti u stranu, ne}e biti potpuno eliminisani kao prvi put, ali }e im dati neke sitnije bezna~ajne funkcije i oni }e biti eliminisani sa javne scene, iz centra politi~kih zbivawa. Dakle, sada imaju ulogu da krenu `estoko sa raznim izmi{qotinama, sa raznim prqav{tinama i posle ih odbace kao isce|en limun. Za{to? Zato {to socijalisti znaju da posle ovakvih rezultata na republi~kim izborima dolazi vreme kompromisa, dolazi vreme me|ustrana~kih pregovora, i ne smeju mnogo da nas qute upotrebom kadrova na koje ra~unaju posle 5. oktobra. Zato se niko od ozbiqnijih socijalisti~kih kadrova ne pojavquje sa takvim optu`bama, nego koriste one na koje ne ra~unaju posle 5. oktobra, kada se formira Vlada Srbije, kada se vr{i preraspodela drugih dr`avnih funkcija. Voditeq: Da se vratimo mi Hrvatima. Ju~e je Bela Tonkovi} vo|a, kako se ve} zove, Lige Hrvata Vojvodine, tako nekako... Dr [e{eq: Demokratski savez vojvo|anskih Hrvata. Voditeq: Tako je, Bela Tonkovi} pozvao je glasa~e da glasaju za Lili}a odnosno pre da glasaju protiv vas, zbog pretwi koje im upu}ujete u slu~aju da postanete predsednik. Dr [e{eq: Ja nikakve pretwe ne upu}ujem bilo kom gra|aninu na{e zemqe ukoliko je lojalni dr`avqanin, tako da je to besmisleno. Ali, to {to Bela Tonkovi} podr`ava Zorana Lili}a, trebalo je da nekako namamite Zorana Lili}a da do|e u va{ studio, ili negde da ga pitate {ta on o tome misli, da li wemu zna~i ne{to ta podr{ka, da li mu poma`e u ovoj predizbornoj kampawi. Meni je veoma drago {to se Bela Tonkovi} izjasnio u prilog Zoranu Lili}u, to wemu ne}e mnogo pomo}i na ovim izborima, ali meni bi moglo pomo}i. Jer, koga podr`i Bela Tonkovi}, taj nema neke velike {anse. Voditeq: Danas, ~uli smo, bar na konferenciji Nove demokratije, iako vi niste ba{ ni potvrdili niti demantovali tu informaciju, da ste ponudili formirawe koalicione vlade Novoj demokratiji i Srpskom pokretu obnove. Dr [e{eq: Mi nismo ni sa jednom politi~kom partijom imali nikakve ozbiqne kontakte, nikome ni{ta nismo nudili. A ako mislite da }u ja unapred iskqu~ivati bilo koju varijantu do 5. oktobra, to je besmisleno, jer za{to bismo mi iskqu~ivali i jednu jedinu varijantu? Voditeq: Da li ste ~ekali sada posledwi trenutak zato {to ste prvo hteli da pro|e duel sa Lili}em? Dr [e{eq: Ne, mi smo hteli da sve to ostane za posle 5. oktobra; da se vode ozbiqni razgovori, i da se tra`i ona solucija koja }e biti u interesu srpskog naroda i gra|ana Srbije, koja }e mo}i da stvori uslove za izlazak iz ekonomske krize, socijalne bede, za borbu protiv kriminala,
177

sre|ivawe stawa u {kolstvu, zdravstvu, informisawu itd. Dakle, ozbiqni politi~ari unapred ne}e da iskqu~e nijednu opciju. A vide}emo posle 5. oktobra kako }e se te stvari razvijati. Ina~e, nijedna stranka nije pokazala `equ da se ti pregovori vode pre 5. oktobra. Mi nismo imali inicijativu ni sa ~ije strane, niti smo sami pokretali tu inicijativu. Svi ozbiqni razgovori bi}e vo|eni tokom oktobra, i ja se nadam da }e wihov rezultat biti pozitivan i da }e doprineti celoj Srbiji, da }e pomo}i da se iza|e iz ove krizne situacije. Voditeq: Dobro, prekinu}emo na trenutak razgovor. Meni se ~ini da imamo spremne vesti. Nemamo spremne vesti. Dobro, ni{ta, ako nemamo spremne vesti, nastavi}emo daqe razgovor. Da malo poku{amo prognozu u drugom izbornom krugu. Zna~i, 1,400.000 osvojio je gospodin Zoran Lili}, vi ste osvojili 1,126.000, skoro 1,127.000. Da ne bi uspeo bojkot izbora, ra~unate verovatno i na glasove onih glasa~a koji su glasali za Vuka Dra{kovi}a. Dr [e{eq: Ja mislim da se bira~i, gra|ani Srbije ne mogu tretirati kao ovce koje slepo slede politi~ke lidere, politi~ke kandidate na izborima. Svaki taj ~ovek je ~ovek od krvi i mesa, ima svoju glavu, svoj mozak, razmi{qa, opredequje se, jednom se opredeli za jednu politi~ku partiju, drugi put za drugu, jednom se opredeli za jednog kandidata, drugi put za drugog kandidata. Dakle, nije to ne{to {to je ~vrsto jednom zauvek dato, predodre|eno. I mislim i pred ovaj izborni krug da }e svi gra|ani razmisliti da li }e iza}i na izbore. Ube|en sam da }e ve}ina iza}i, a onda }e razmisliti kome da uka`u svoje poverewe, na osnovu programa pre svega, na osnovu li~nih karakteristika kandidata, na osnovu wihove dosada{we aktivnosti, na osnovu pokazane sposobnosti, znawa, po{tewa, li~nih karakteristika itd; sve je to veoma va`no u predizbornoj kampawi, sve to opredequje bira~e. Ne mo`e nijedan politi~ki lider da dr`i kontrolisane sve svoje glasa~e, da ka`e: “E, ne idemo na izbore, niko od vas ne}e i}i”. To je besmisleno. A mislim da je ishod ovih izbora toliko interesantan da se mo`e desiti da u drugi krug iza|e vi{e bira~a nego {to ih je glasalo u prvom krugu. Voditeq: Na osnovu ~ega to predvi|ate? Dr [e{eq: To je neko moje o~ekivawe, neko moje razmi{qawe, ja tu ne mogu dati neke egzaktne dokaze. Nemam ja sada neku nau~nu analizu, neko nau~no istra`ivawe koliko }e qudi iza}i koliko ne}e. Bilo je suvi{e malo vremena da iko ozbiqan pravi takvo istra`ivawe. Voditeq: A da po|emo od pretpostavke da bojkot uspe. Zna~i, izbori nisu uspeli, posle dva ili posle nekoliko meseci raspisuju se ponovo predsedni~ki izbori. Vi ste rekli da }e Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke tada ponovo razmotriti, je li tako, i ponovo kandidovati svog kandidata. Da li biste pristali da se kandidujete opet? Dr [e{eq: Mi }emo sigurno imati svog kandidata. Voditeq: Da li biste pristali da se kladite sa mnom ako ja tvrdim da }ete vi biti taj kandidat, da li biste pristali da se kladite da nije tako? Dr [e{eq: Zavisi od toga {ta bi bio predmet opklade. Ako bi predmet opklade za mene bio dovoqno primamqiv, mo`da bih u~inio sve {to je u mojoj mo}i da vi izgubite opkladu, pa makar to...
178

Voditeq: Izgubili biste. Dr [e{eq: Da vi izgubite opkladu. Voditeq: Ali bi vi izgubili opkladu. Dr [e{eq: Ka`em da vi izgubite opkladu. Ako bi predmet opklade bio za mene dovoqno primamqiv, ono {to se dobija kada se dobije opklada, razumete. Voditeq: I ~ak, ne biste se kandidovali. Dr [e{eq: Ja vam ka`em, ako bi predmet na{eg kla|ewa bio dovoqno primamqiv za mene. Voditeq: Razumela sam vas, ali vam ne verujem. Dr [e{eq: Mo`da bih izbegao kla|ewe. Voditeq: Ne verujem. Dr [e{eq: Ali, ne treba to prejudicirati, vide}emo ako do toga uop{te do|e, zaseda}e najvi{i strana~ki organ i odrediti ko }e biti na{ kandidat. Voditeq: Recite mi, imali ste ozbiqne zamerke na izbore u prvom izbornom krugu {to se ti~e Kosova, specijalno pe}ke izborne jedinice. Predvi|ate li da }e, sada znamo za Miladina Ivanovi}a koji treba da zavr{i u zatvoru, je li tako? Dr [e{eq: I mora}e u zatvor. Voditeq: To smo ve} ~uli. Dr [e{eq: Ovog puta smo organizovali 500 posmatra~a iz Beograda i drugih delova Srbije koji putuju ve} u subotu na podru~je pe}ke i prizrenske izborne jedinice, spava}e tamo kod na{ih strana~kih aktivista, i ujutru se pojaviti sa urednim dokumentima na bira~kim mestima. Deset autobusa na{ih kontrolora dodatnih {aqemo, da bi se pokrila sva bira~ka mesta. Jer u toj izbornoj jedinici `ivi malo Srba, ima mnogo naseqa koja su u etni~kom smislu ~isto {iptarska, nisu ni otvarana bira~ka mesta, a Miladin Ivanovi} i wegovi kompawoni su la`no prikazali kao da su bira~ka mesta otvorena i kao da su [iptari masovno glasali za Socijalisti~ku partiju i wene kandidate. Voditeq: O~ekujete li sada da }e drugi krug izbora biti jo{ opasniji {to se ti~e mogu}nosti izborne kra|e? Dr [e{eq: Bi}e na podru~ju Kosova i Metohije, mi }emo na svim drugim podru~jima imati dobru, efikasnu kontrolu. Mogu}a je opasnost na podru~ju op{tine Tutin, u nekim delovima op{tine Sjenica, Novi Pazar, jer u prvom izbornom krugu socijalisti tamo nisu mogli bilo {ta da urade iako su hteli. Ja sada ne mogu unapred da sumwi~im, ja mogu da optu`im Miladina Ivanovi}a gde imamo dokaze, gde imamo mnogo dokaza, brdo materijala da je vr{io falsifikovawe, da je po~inio krivi~no delo zbog ~ega mora u zatvor. Ovde ne mogu unapred ni da optu`ujem, ne mogu unapred ni da osu|ujem, ne mogu ni sumwu da iznosim, ali nam je malo te`e tu kontrolisati u drugom izbornom krugu. U svakom slu~aju, postoji jo{ jedan metod koji je dosta dobar, dosta efikasan. Poredi}emo rezultate iz prvog izbornog kruga sa rezultatima iz drugog izbornog kruga. Ne sme tu ba{ biti nekog velikog procentualnog odstupawa.
179

Voditeq: Osim izbora koji nam sada u nedequ predstoje, svedoci smo i brojnih burnih, dramati~nih doga|aja koji nas okru`uju. Imamo demonstracije albanskih studenata na Kosovu. Niste osudili nasiqe policije nad albanskim demonstrantima. Dr [e{eq: Prvo, ja mislim da tu nije bilo nikakvog protivpravnog policijskog nasiqa. Nikakvog. Voditeq: Da ste vi predsednik u ovom trenutku, da li biste isto postupili? Dr [e{eq: Ja bih u~inio sve {to je u mojoj mo}i da zavedem red i mir. Prvo, te demonstracije nisu bile uredno prijavqene nadle`nim dr`avnim organima. Sve civilizovane zemqe u svetu ustavom su propisale slobodu javnih skupova, slobodu politi~kog demonstrirawa. Ali u svim zemqama se skup prijavquje. Voditeq: Jeste, ali pravo na protest je fundamentalno politi~ko pravo ~oveka. Dr [e{eq: Molim vas, u svim zemqama se zakonom reguli{e na~in ostvarivawa tog prava, pa i u na{oj zemqi. Pa se ka`e: organizator treba najmawe 48 ~asova unapred da to prijavi nadle`nom dr`avnom organu. Voditeq: Pa treba cisterna sa vodom. Dr [e{eq: Treba cisterna sa vodom, naravno. Treba obezbe|ewe tog javnog skupa. Treba hitna pomo} ako se o~ekuje ve}i broj qudi na tom skupu, i ~itav niz drugih uslova postoji. Kada Srpska radikalna stranka organizuje svoje mitinge, mi uvek zadovoqimo sve te zakonske uslove. Za{to bi neko drugi mogao mimo zakona i protivno zakonskim odredbama? Ako demonstracije nisu uredno prijavqene u skladu sa zakonom, i ako nisu organizovane u skladu sa odredbama zakona, onda ih treba spre~iti. Tu je upotreba policijskog nasiqa bila u punom smislu i pravna i opravdana. Voditeq: Imali smo, evo, proteste Beogra|ana i tokom proteklih dana zbog smene gradona~elnika \in|i}a, zbog pro{irewa Upravnog odbora Studija B, ni tu niste osudili nasiqe nad gra|anima. Dr [e{eq: A za{to bismo osudili? Za{to nisu prijavili uredno taj javni skup, protestne demonstracije? Voditeq: A da li je bilo vremena uop{te? Dr [e{eq: Bilo je vremena. A {ta bi se izgubilo ako se dan dva sa~eka, {ta bi se tu izgubilo? Voditeq: Mo`da ne bi vlasti odobrile. Dr [e{eq: E, ako ne bi vlasti odobrile, ako bi zabranile uredno prijavqeni skup, mi bismo onda kategori~ki nastupili protiv vlasti, jer vlast ne sme bez ozbiqnih argumenata da zabrani bilo koji politi~ki skup. A u ovom slu~aju nije prijavqivano. [ta se ovde de{ava? Ovde vlast opet pravi gre{ku, umesto da goni u skladu sa zakonom organizatore koji se nisu dr`ali zakonskih normi, vlast tu~e nedu`ne gra|ane, neki su sasvim slu~ajno dobili po le|ima policijske palice jer su se slu~ajno na{li na odre|enom mestu. A mi imamo iskustvo i sa zimskih protesta, svega onoga {to se de{avalo u demonstracijama da ni tu nikada nisu skupovi prijavqiva180

ni. Do{lo je do incidentnih situacija, neki su te{ko ispa{tali zbog tih incidentnih situacija, a oni koji su glavni krivci {to to nije organizovano u skladu sa zakonom nisu uop{te snosili nikakve konsekvence. Dakle, ako postoje zakoni u ovoj zemqi onda ti zakoni moraju da se primewuju. Ako se ne}e primewivati, onda ih treba ukidati. Ako }e se u jednom slu~aju primewivati a u drugom slu~aju ne}e primewivati, ako su slu~ajevi identi~ni, onda je to jo{ ve}a gre{ka. Zna~i, nemamo ni{ta protiv toga da se dr`e demonstracije i politi~ki skupovi, ali moraju se zakonom regulisati, a regulisani su onda kad onaj ko organizuje mora da se pona{a u skladu sa zakonskim normama. Ako neko poku{ava spre~iti demonstracije koje se odr`avaju u skladu sa zakonskim normama, onda }emo mi, srpski radikali, kategori~ki stati na stranu onih kojima se demonstracije spre~avaju. Ali, u ovom slu~aju oni su kr{ili zakon, prema tome nemamo nikakvog razloga da se solidari{emo, mo`emo da izrazimo `aqewe {to je uop{te do toga do{lo, ali da ih podr`imo, a nisu u pravu, za{to bismo ih podr`avali? Voditeq: Po{to ne}emo biti prekidani vestima, vesti ne}e i}i. Dr [e{eq: Ima jo{ jedna stvar koja je tu va`na, ako sada nemamo vesti. Voditeq: Nemamo vesti, ali imamo gledaoca na liniji. Dr [e{eq: Samo jednu re~enicu jo{ da ka`em. Voditeq: Mo`e, ali jednu. Dr [e{eq: Jo{ ne{to {to je bitno, ali u politi~kom smislu, ovde je bio pravni aspekat u pitawu. Znate, ima izvestan procenat qudi u Beogradu koji izgleda jo{ nisu svesni koliko su bili izmanipulisani u novembru, decembru, januaru, februaru, martu pa su sada podlo`ni novoj manipulaciji. Neka malo razmisle o tome. Voditeq: Dobro, vide}emo. ^ini mi se da imamo gledaoca na liniji, da li se ~ujemo? Gledalac: Dobro ve~e. Hteo bih da pozdravim brata Voju, velikog Srbina, da mu ~estitam na velikom uspehu u prvom izbornom krugu, kao prvom opozicionom lideru koji je osvojio preko milion glasova. Tako|e `elim da mu po`elim sre}u i uspeh u drugom izbornom krugu. Voditeq: A imate li pitawe za gospodina ili za brata Voju? Gledalac: Da osvoji jo{ vi{e i postane predsednik Srbije. I da porazi kandidata Socijalisti~ke partije Srbije, JUL-a, Nove demokratije Zorana Lili}a. Voditeq: Gospodine... Gledalac: I hteo bih da mu postavim pitawe – kako tuma~i najave ^edomira Jovanovi}a na dana{woj konferenciji za {tampu Demokratske stranke i Gra|anskog saveza Srbije da }e organizovati antiizborne mitinge, sada u subotu u vreme predizborne }utwe, i {ta misli koliko }e se to odraziti na glasa~e u Srbiji. Tako|e da ka`em da }emo ja i porodica glasati za Vojislava [e{eqa u nedequ, prijatno i dovi|ewa. Voditeq: Dobro, hvala vam. Eto ~uli ste.
181

Dr [e{eq: Ja ne o~ekujem da }e to biti naro~ito masovan skup, naravno, tu se pojavquje izvesan bes, o~ajni~ko pona{awe politi~kih grupacija koje su bojkotovale ove izbore. Wihovi lideri su shvatili koliko su izgubili. Sada poku{avaju incidentnim situacijama da izazovu neko krizno stawe uz me{awe spoqa, koje bi im eventualno moglo nadoknaditi ovo {to su sada izgubili nekim preranim, ranijim, novim izbornim ciklusom. [to se ti~e tog ^edomira Jovanovi}a ~uli smo da je tra`io i neke kontakte sa {iptarskim studentima, ~ak je tra`io od Amerikanaca da posreduju u uspostavqawu tih kontakata i saradwe; ni{ta nas to ne iznena|uje od kada smo saznali za ~iwenicu da su ti glavni studentski lideri poput Miodraga Gavrilovi}a, ^edomira Jovanovi}a i sli~nih dobijali novac iz inostranstva u toku zimskih demonstracija. Miodrag Gavrilovi} je ~ak to javno priznao u intervjuu za “Nedeqni telegraf” i izjavio je tamo da su najvi{e novca dobili od famoznog Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijuna`e u [vajcarskoj. To je sve objavqeno u “Nedeqnom telegrafu”. Onda su se ti studentski lideri posva|ali oko podele novca, mobilnih telefona, pejyera, kompjutera i tada je prvi put ^edomir Jovanovi} dobio batine od kada se bavi politikom, u toj sva|i oko raspodele plena. Pa su se onda raspr{ili u raznorazne studentske organizacije, sada imaju, ne mogu im sva imena zapamtiti, ~ak studentski parlament, pa organizacije ovakve, organizacije onakve, ali sve to govori da nisu ~ista posla. Znate, ja u startu nemam poverewa u nekoga ko nema nikakvu drugu profesiju osim {to je student, a ve} ima 26 ili 27 godina, a nije odavno zavr{io fakultet. Voditeq: Pa nisu svi bili tako uspe{ni studenti kao vi. Dr [e{eq: Ali su mogli u redovnom roku da zavr{e. Ja sam malo pre redovnog roka zavr{io fakultet, za 2 i po godine, a oni su bar mogli za 4 godine ili za 5 godina koliko traje normalno studirawe. A ne tako 7-8 godina i glume i daqe da su studenti, i `ele da budu izvesna avangarda. To ne ide. Voditeq: ^ini mi se da imamo jo{ jednog gledaoca na liniji. Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, gospodine [e{eq, poma`e Bog. Iskreno se radujem {to mi se ukazala nesvakida{wa prilika i ~ast da vam se li~no obratim. A pre nego {to vam postavim nekoliko pitawa, `elim da naglasim da je dubok utisak ostavila privr`enost srpskoj tradiciji Srpske radikalne stranke koja se manifestuje kroz povratak starih dr`avnih simbola dvoglavog belog orla sa carskom krunom Nemawi}a, himnom “Bo`e pravde” i trobojnom srpskom zastavom, {to u svesti razvija prave vrednosti i ~ini povratak srpskog identiteta i nacionalnog bi}a. Postavila bih vam sada nekoliko pitawa. Kako odnegovati generaciju koja }e biti ponosna na pripadnost srpskom narodu? Kako gra|anima vratiti poverewe u pravni i politi~ki sistem i odgovornu dr`avu? Kako suzbiti samovoqu dr`avne birokratije? [ta mogu da o~ekuju penzioneri? I pre nego {to ~ujem va{e odgovore iskreno se nadam da }e Srbija kona~no dobiti predsednika kakvog zaslu`uje i kakav joj je potreban, odnosno vas. Vi ste Srbiji neophodni, vi koji sve stvari znate da postavite na pravo mesto i u pravo vreme. @elim vam puno uspeha.
182

Dr [e{eq: Ja mislim da se mladim qudima patriotizam usa|uje pre svega u porodi~nom okru`ewu. Tu su najodgovorniji otac i majka, brat i sestra, i drugi najbli`i srodnici. A onda {kolski sistem, dr`avna propagnda, sistem informisawa itd. Za 50 godina komunisti~ke diktature to pitawe kod nas bilo je veoma zapostavqano i deformisano, posebno kada je re~ o srpskom narodu. Bilo je prisutno insistirawe komunisti~kog re`ima da se Srbi denacionalizuju, da se Srbi okre}u protiv svojih nacionalnih tradicija, nacionalnih vrednosti, svoje duhovnosti i svega onoga {to nas je vekovima ~inilo narodom i {to nam je pomoglo da opstanemo na ovoj balkanskoj vetrometini. [to se ti~e dr`avnog aparata tu nas o~ekuje, ako preuzmemo vlast, od prvog dana da zasu~emo rukave i da stvari dovodimo u red. Kod nas ne postoji dobra zakonska regulativa, ni ona regulativa koja se ti~e funkcionisawa dr`avnih organa, ni zakonska regulativa koja se ti~e svih drugih dru{tvenih delatnosti od privrednih pa na daqe. Tu moramo vr{iti sistematsku reviziju, moramo i}i u pravcu kodifikacije pravnih normi i prilago|avati dr`avni aparat nekim modernim metodama delovawa, pre svega suzbijati korupciju. Korupcija je najve}e zlo koje razara na{e dru{tvo. A {to se ti~e penzionera, dr`ava mora {to pre da im isplati preostale penzije i da onda ide u pravcu ujedna~avawa wihovih primawa. Ne potpunog izjedna~avawa nego ujedna~avawa do odre|enog nivoa razlika koje su podno{qive i koje se mogu argumentovano opravdati. Voditeq: Koliko je sada to dodvoravawe bira~ima, ovo {to vi sada tvrdite? Zato {to je najve}i procenat bira~a penzionera upravo sa najni`im penzijama? Dr [e{eq: Molim vas, to je na{ programski ciq od kako postoji na{a stranka. Voditeq: Kako mislite da to sprovedete? Dr [e{eq: To nije dodvoravawe ako je to na{ programski ciq od kako postoji Srpska radikalna stranka. Voditeq: A kako mislite prakti~no to da izvedete? Dr [e{eq: Lepo, zakonskom regulativom. Zakonskim normama, propisivawem najni`e i najvi{e penzije. Voditeq: Ne mislim na to, nego zato {to postoji mnogo ve}i broj gra|ana sa onom najni`om penzijom od onih sa najvi{om. Dr [e{eq: Jeste, ali kada se rasporedi, ako je 10 procenata onih sa najvi{om penzijom pa se wihov iznos, ono {to je iznad maksimuma, rasporedi na 30 odsto ovih sa najni`om penzijom, to je za wih osetno poboq{awe. A mi onda moramo da tra`imo sredstva i ona se mogu na}i kroz proces privatizacije, to je primer privatizacije 49 odsto telefonije pokazao, da se ti iznosi postepeno podi`u dok ne do|u do pristojnog nivoa. Voditeq: A uranilovka? Dr [e{eq: Nema tu uranilovke. Prvo, uranilovka mo`e da postoji samo u sferi proizvodwe, gde se qudi, bez obzira koliko rade, nagra|uju istim platama. To je uranilovka. To je ono {to je u komunisti~kom periodu na183

stajalo. Pa su i komunisti poku{avali da izbegnu. Nema uravnilovke tamo gde qudi primaju od dr`ave, a vi{e ni{ta ne rade. Kakva je to onda uravnilovka? Onda treba od dr`ave da prime onoliko koliko je dovoqno za normalan `ivot. Ako neki dobijaju bedne iznose od koji ne mo`e da se `ivi a neki dobijaju ogromne iznose, onda je to zlo~in prema jednom delu naroda. Voditeq: Ako su navikli da `ive luksuzno? Dr [e{eq: Ako su navikli da `ive luksuzno pa jo{ dr`ava sada da im odr`ava taj luksuz, e, to ne mo`e. Voditeq: Kako u Americi kada se `ena razvede od mu`a onda on mora da joj odr`ava standard zato {to je navikla da `ivi u luksuzu. Dr [e{eq: Ako se razvede bogata `ena od jo{ bogatijeg mu`a. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Ali kada se sirotiwa razvodi onda toga nema ni u Americi. Voditeq: Jeste, ali samo pod uslovom da se razvode bogatiji, naravno. Dr [e{eq: Jeste, ali vi ~itate {tampu, a {tampa obi~no tretira slu~ajeve onih najbogatijih. A kada se sirotiwa razvodi, onda to nigde u {tampi ne pi{e, niti se neko za to interesuje. Voditeq: Dobro, uvek postoji alimentacija, uvek onaj koji ima malo vi{e vodi ra~una o onome ko ima mawe. Dr [e{eq: Jeste, ali tamo gde je sirotiwa u pitawu, onda jedva imaju za golo pre`ivqavawe. Voditeq: Mene interesuje jo{ ne{to, gledateqka je upravo pomenula, va{a neka predizborna obe}awa da }ete, ako postanete predsednik, vratiti staru srpsku himnu “Bo`e pravde” , grb, zastavu. Dr [e{eq: Da, to stoji zapisano u na{em programu, u ~etvrtoj ta~ki na{eg programa. Zastavu ve} imamo vra}enu. To je ura|eno 1992. godine i tada je bila inicijativa da se vrati stari srpski grb, da se vrati stara srpska himna “Bo`e pravde”. Raspisan je bio i referendum, me|utim na referendum se i{lo sa alternativnim re{ewima, jer su socijalisti vi{e insistirali da se vrati samo krst sa ~etiri ocila na {titu, da se ne vra}a dvoglavi orao; a i dvoglavi orao bez carske krune. A {to se ti~e himne socijalisti su i{li sa tri varijante: “Bo`e pravde”, “Tamo daleko” i... Voditeq: I “Mar{ na Drini”. Dr [e{eq: “Vostani Serbije”. Ne: “Tamo daleko”, “Mar{ na Drini” je bio, u pravu ste, ali taj referendum nije uspeo, a socijalisti~ki re`im se nije mnogo ni trudio da uspe, nije bilo neke velike propagande, pozivawa naroda, obja{wavawa. Nije bilo svega onoga {to se ina~e radi kada re`im `eli da referendum uspe. U ovom slu~aju mi bismo i{li sa inicijativom za promenu Ustava. Sasvim je normalno da Ustav svojim normama odredi kakva je dr`avna zastava, kakav je dr`avni grb i koja je dr`avna himna. A onda i za promenu Ustava prema sada{wem re{ewu je potreban referendum, posle dvotre}inske ve}ine postignute u Narodnoj skup{tini. Ali bismo sada imali jo{ jedan amandman na sada{wi Ustav za slede}e ustavne promene: da se ne ide na referendum, nego da bude dovoqna dvotre}inska ve}ina glasova narodnih poslanika.
184

Voditeq: Jo{ ne{to ste obe}ali, se}am se jedne konferencije za novinare: ako postanete predsednik, da }ete uvesti redovnu praksu su~eqavawa jednom mese~no, su~eqavawa predsednika sa ostalim politik~im liderima. Dr [e{eq: Vi znate sa kojim ja to velikim zadovoqstvom uvek radim. Volim, ta politi~ka su~eqavawa, mislim da bi to trebalo da bude stil rada svih visokih dr`avnih funkcionera. Voditeq: I to bi televizija direktno prenosila. Dr [e{eq: Direktno su~eqavawe ~elnika re`ima sa politi~kim konkurentima, sa liderima svih parlamentarnih politi~kih partija. I sa druge strane, redovne konferencije za {tampu na kojima bi bio mogu} pristup svim doma}im i stranim novinarima, i gde bih odgovarao na sva postavqena pitawa, gde ne bi bilo tabu tema. Voditeq: To me ba{ interesuje, ~ula sam da u krugovima ovih stranih novinara odnosno izve{ta~a koji rade za inostrane medije, nastala je ovako panika, boje se da u slu~aju da vi postanete predsednik, da }ete da ih izbacujete, da }ete da pravite liste nepodobnih novinara. Dr [e{eq: Ne. Nikada ih ni do sada nismo izbacivali, svi strani novinari mogu da do|u na na{e konferencije za {tampu, svakog ~etvrtka u 13 ~asova dolaze. Naizmeni~no, naravno, ne dolaze uvek isti. ^ak su dolazili i hrvatski novinari {to nama nije smetalo, imali su tretman kao i svi ostali. Dakle, nikoga nismo iskqu~ivali, nismo pravili nikakvu diskriminaciju prema wima. Voditeq: Jedan od tih hrvatskih novinara jednom vas je pitao kakvi }e biti va{i odnosi sa Hrvatskom ukoliko postanete predsednik. Rekli ste: vrlo nekorektni. Dr [e{eq: Nisam rekao da }e biti nekorektni, nego sam rekao da sam protiv bilo kakvih odnosa sa Hrvatskom, dok se ne obustavi okupacija Republike Srpske Krajine. Ali, na funkciji predsednika Republike Srbije ne bih imao skoro nikakvih nadle`nosti u spoqnoj politici. Spoqna politika je u gotovo iskqu~ivoj nadle`nosti Savezne vlade. Voditeq: Dobro, ali bavimo se ipak trenutno hipotetikom: {ta za slu~aj da se otcepi Crna Gora? Dr [e{eq: Ja mislim da }e savezna dr`ava morati da u~ini sve {to je u wenoj mo}i da spre~i takve tendencije. Voditeq: Ali ipak postoji i mogu}nost. U slu~aju otcepqewa spoqna politika je u nadle`nosti savezne dr`ave. Dr [e{eq: Postoji opasnost i da udari neka kometa u zemqu, pa da se uni{ti kompletan `ivot na zemqi. Sve je to mogu}e, ali suvi{e su to opasne hipoteze i ne mo`emo ba{ imati tako neko pesimisti~ko predvi|awe. Voditeq: Nekima su opasne hipoteze i da vi postanete predsednik Srbije. Dr [e{eq: Ne, ja mislim da je to za Srbiju veoma dobro re{ewe i da takva varijanta unosi dodatni optimizam u narodu. Voditeq: Dobro, meni se ~ini da imamo jo{ jednog gledaoca na liniji.
185

Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam uva`enog gosta, budu}eg predsednika Srbije, i voditeqku i postavila bih gospodinu [e{equ nekoliko pitawa. Za po~etak me interesuje kako komentari{e krizu u Skup{tini Beograda i kako }e po wemu izgledati rasplet ovog problema? Zatim me interesuje {ta }e gospodin [e{eq za nekoliko dana kada ga izaberu za predsednika Srbije konkretno u~initi da suzbije kriminal u na{em gradu i u kom vremenskom roku mo`e da obe}a konkretne rezultate u vezi sa ovim problemom? I posledwe pitawe: koliko je zadovoqan radom beogradskog odbora Srpske radikalne stranke? Zahvaqujem i `elim vam mnogo uspeha na predstoje}im izborima. Voditeq: Hvala lepo, je li ovo jedan aktivista beogradskog odbora pita? Dr [e{eq: Gospo|a se nije predstavila, pa ne znam. Mislim da beogradski odbor Srpske radikalne stranke na ~elu sa Stevom Dragi{i}em vrlo dobro funkcioni{e i to su pokazali i ovi izborni rezultati i ~iwenica da imamo veoma visok procenat kontrole na bira~kim mestima. I na{a aktivnost na terenu je veoma, veoma ozbiqna. Drugo, borba protiv kriminala se mo`e uspe{no voditi samo ukoliko se suzbiju sistemski uzroci kriminalnog pona{awa, posebno delovawa dr`avno-finansijske mafije. To je monopolski polo`aj privrednih subjekata, sistem uvozno-izvoznih dozvola, kontingenata, i ~itav niz drugih vidova monopolskog pona{awa. To su osnovni preduslovi da suzbijemo najozbiqnije vidove kriminala. Ja ne mislim da u Gradskoj skup{tini postoji neka posebno izra`ena kriza. U Gradskoj skup{tini se desilo ne{to normalno {to se de{ava i u drugim zemqama. Mi radikali smo procewivali da koalicija “Zajedno” ne mo`e dugo opstati i bili smo u pravu. Mene samo iznena|uje ~iwenica da Zoran \in|i} nije odmah podneo ostavku ~im je shvatio da vi{e nema skup{tinsku ve}inu. Za{to se ovako dodatno blamirao? On je znao da je na tu funkciju do{ao voqom koalicionog partnera, i ~im mu jedan koalicioni partner bez ~ije saglasnosti ne bi mogao biti izabran otka`e poverewe, on je istog momenta trebalo sam da se povu~e. Ovako se blamirao, pokazao veliku qutwu {to nije zdravo za politi~ara, nije pametno. Ali, ta kriza se mo`e razre{iti na vi{e na~ina. Mi radikali se zala`emo za prevremene izbore na lokalnom nivou, ne samo na podru~ju grada Beograda, nego na svim lokalnim nivoima vlasti; i to `eleli bismo da ti prevremeni izbori budu na proporcionalnom principu – da svaka op{tina bude jedna izborna jedinica. Mogu}e je da }e Srpski porket obnove izna}i neku kombinaciju sa Demokratskom strankom, jer Srpski pokret obnove je nudio da Demokratska stranka odredi drugog kandidata za predsednika Gradske skup{tine, pa da ga eventualno podr`e. Ali, mislim da je malo verovatna takva kombinacija. Drugo, mogu}e je da Srpski porket obnove napravi koaliciju sa Socijalisti~kom partijom i da oni formiraju zajedni~ki organe vlasti na gradskom nivou. Dakle, imamo tri mogu}e varijante: ili novi lokalni izbori, ili ponovna koalicija Srpskog porketa obnove sa Demokratskom strankom ili sa nekim drugim kandidatom, ili koalicija Srpskog pokreta obnove sa Socijalisti~kom par186

tijom. I naravno, vanredna varijanta – prinudna uprava, ali ta prinudna uprava je zakonski ograni~ena u roku trajawa, i morala bi opet da se okon~a vanrednim izborima. Voditeq: Dobro. Na istoj sednici Skup{tine grada gde je smewen gradona~elnik Zoran \in|i} pro{iren je Upravni odbor Studija B. Sada je vi{estrana~ki i Srpska radikalna stranka ima svoje predstavnike u Upravnom odboru. Ho}ete li poku{ati da uti~ete na ure|iva~ku politiku Studija B? Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Na koji na~in? Dr [e{eq: Preko svojih ~lanova Upravnog odbora i kritikom u Gradskoj skup{tini ako nam se ne{to naro~ito ne svi|a u programskoj orijentaciji. Mi smo imali velike i ozbiqne primedbe prilikom konstituisawa Upravnog odbora Studija B, prilikom wegovog izbora nakon konstituisawa gradske vlasti. Za{to? Zato {to taj prethodni Upravni odbor nije konstituisan u skladu sa propisima. Propisi su tu jasni: Skup{tina bira Upravni odbor na predlog Administrativne komisije. Administrativna komisija nije bila ni izabrana, konstituisawe Skup{tine nije bilo ni zavr{eno, a odborni~ka grupa koalicije Zajedno se kao neovla{}eni predlaga~ pojavila sa predlogom da se izabere novi Upravni odbor Studija B i taj nelegalni, nelegitimni Upravni odbor je smenio zate~enog direktora, zate~enog glavnog i odgovornog urednika, i postavio nove. Ovog puta stvari su vra}ene u normalno stawe. Ovog puta je na regularan na~in odabran novi Upravni odbor i taj Upravni odbor je doneo punova`ne odluke. Ono {to se u javnosti ne zna dovoqno je ~iwenica da Studio B ve} skoro dve godine nije nikakva nezavisna televizija, samostalna telvizija. Ve} skoro pune dve godine Studio B je dr`avna televizija. Jedino se Srpska radikalna stranka energi~no suprotstavila podr`avqewu Studija B negde po~etkom marta pro{le godine. Tada je re`im u Beogradu imao saglasnost Amerikanaca da se podr`avi Studio B, i po nagovoru iz zapadnih ambasada, druge opozicione politi~ke partije su odustale od neke efikasnije odbrane samostalnosti Studija B. Ovog puta tako|e Studio B je funkcionisao kao dr`avna televizija, ali je bio pod kontrolom jedne, jedne jedine politi~ke partije, Demokratske stranke, {to je naro~ito smetalo wenom biv{em koalicionom partneru, Srpskom pokretu obnove. On je u~inio sve {to je u wegovoj mo}i da se ta situacija promeni i s tim su se, naravno, opozicione partije u Gradskoj skup{tini u startu ve} slagale. Sada{wi Studio B funkcioni{e sa novim Upravnim odborom. Neke promene su ve} o~igledne. Uravnote`eniji je pristup svim politi~kim subjektima, {to ranije nije bio slu~aj. Ranije je ta ekipa koja je rukovodila Studiom B sebi dozvoqavala da vodi ~itavu kampawu protiv pojedinih politi~kih stranaka, a da druge politi~ke stranke forsira krajwe nekriti~no, da ih di`e u zvezde, okiva u nebesa, i sli~no. To vi{e nikada ne bi smelo da se desi. Postavqa se ovde pitawe, a {ta je sa akcionarima Studija B. ^im je konstituisana nova Gradska skup{tina svi odbornici Srpske radikalne stranke su se zdu{no zalagali da se odmah Studio B vrati akcionarima.
187

Ali tu se desilo ne{to neverovatno. Akcionari su odustali od sudskog postupka, povukli su tu`bu protiv dr`ave zbog podr`avqewa Studija B. Na nagovor koalicionih partnera iz Radni~ko-seqa~ke koalicije “Zajedno”, kako je wen puni naziv, i naravno voqom novoizabranih funkcionera, novog direktora, tada{weg direktora i glavnog i odgovornog urednika, koji su mislili da }e vlast koalicije “Zajedno” biti ve~ita, i da su im to najboqi uslovi da dr`e pod kontrolom Studio B uop{te i nisu bili zainteresovani za wegov povratak akcionarima. Povu~ena je tu`ba, sada podno{ewe nove tu`be nema nikakvog zakonskog osnova, Studio B ostaje u dr`avnoj svojini, u prevashodnoj dr`avnoj svojini. Kako se sada mo`e vr{iti wegova privatizacija – samo prodajom; prodajom putem javne licitacije. To bi bio jedini adekvatan oblik. Dakle, bili su nepromi{qeni, krajwe nepromi{qeni. To je bila prilika da se Studio B definitivno vrati akcionarima, da ga vi{e niko ne mo`e podr`aviti. Imao bi onda samostalan status. Naravno, besmisleno je pojedine medije nazivati nezavisnim. Nijedan medij nije nezavisan, svaki medij je zavisan od svog vlasnika. Vlasnik je taj koji odlu~uje o ure|iva~koj politici, a ne novinari. Novinari su svuda, u svim medijima u najamnom odnosu. Ako im se ne svi|a ure|iva~ka koncepcija, oni napuste taj medij, pa se zaposle u nekom drugom ~ija im se ure|iva~ka koncepcija svi|a. Ne mogu novinari kreirati ure|iva~ku koncepciju, to nigde na svetu nema. Voditeq: Imamo gledaoca na liniji. Gledalac: Dobro ve~e, nema nezavisnih medija, nema nezavisnih novinara i nema nezavisnih politi~ara, zar ne? Neko je nedavno tvrdio za jednog od politi~ara do{qaka da je gori od Mule Jusufa. Da li se polako dolazi do svesti da politi~ari do{qaci terori{u Srbijance? To je jedno pitawe, a drugo bi bilo: Srbijancima se po~etkom 50-tih godina dogodilo Mar{al, evo ovih godina uporno im se name}e “na{ vojvoda”. Da li je Mar{al po ne~emu idol Vojvodi, i da li im je zajedni~ka sli~nost u tome {to su obojica `eleli da odlu~no i beskompromisno vladaju Srbijancima? Kao glavi porodice, ocu tri mali{ana `elim Vojvodi svaku sre}u. A {to se ti~e politi~ke sudbine, bojim se da mu moje molbe ne mogu biti od velike pomo}i. Hvala i laku no}. Voditeq: Hvala vam, prijatno. Dr [e{eq: Ja sam se protiv kulta Titove li~nosti borio u vreme kada je to bilo veoma opasno i kada se ni ovaj va{ gledalac nije usu|ivao da bilo {ta javno ka`e protiv wega, i ja sam sre}an zbog toga. A sada, kada se o Titu negativno izra`avaju oni koji su ga do ju~e od mene branili, ja nemam nameru da se u to upu{tam. Drugo, ja ne znam o kome je re~ kada se govori o nekakvom do{qaku. Ako je va{ gledalac slu~ajno mislio na mene, ja nisam nikakav do{qak. Ja sam ro|en u Srbiji, svi moji pradedovi, i po maj~inoj i po o~evoj liniji su ro|eni u Srbiji. Voditeq: Dobro, gledalac verovatno Sarajevo ne tretira kao Srbiju. Dr [e{eq: To je wegov problem. Na `alost, to je ostatak te komunisti~ke svesti. A tamo gde su mi otac i majka ro|eni, tamo je stvorena prva
188

srpska dr`ava; tri srpske dr`avice u tom podru~ju: Zahumqe, Travunija i Neretvqanska kne`evina ili Paganija, kako su je nazivali u nekim vizantijskim spisima, jer je posledwa primila hri{}anstvo. Poznati su bili ti neretvqanski gusari – strah i trepet na Jadranskom moru. Dakle, tamo je prva Srbija nastala, u vreme dok je Beograd bio u ma|arskim rukama. Voditeq: Sad ba{ {to se Broza ti~e, nadoveza}u se za trenutak na ne{to, vi ste istovremeno i lingvisti~ki novator. Dr [e{eq: Zbog ~ega? Voditeq: Zbog debrozovizacije dru{tvene svesti. Dr [e{eq: Dobro, nisam neki veliki novator, znate. Voditeq: Dobro, objasnite mi termin. Dr [e{eq: Asocirala me je destaqinizacija u biv{em Sovjetskom Savezu, pa sam ja ovde objavio i jednu kwigu pod naslovom “Debrozovizacija dru{tvene svesti”, i u toj kwizi sam objavio veliki broj antikomunisti~kih i antititoisti~kih tekstova. Kwiga je imala zapa`en odjek u javnosti. Voditeq: ^ini mi se da imamo jo{ jednog gledaoca na liniji. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Pozdrav voditeqki i gostu, gospodinu [e{equ. Imam jedno dva-tri pitawa za gospodina [e{eqa. Prvo, da se predstavim – ja sam \or|evi} Branko, ina~e radim u Gradskom saobra}ajnom, pukim slu~ajem kao voza~. Gospodine [e{equ, prvo pitawe za vas glasi: da li smatrate da niste naneli {tetu Srbiji kada ste u drugom glasawu podr`ali Milo{evi}a, a dobro znate da su sankcije protiv re`ima usmerene u Srbiju. Nije ta~no da Amerikanci mrze Srbe, to su pri~e za malu decu, to su komunisti~ki fazoni. Zna se da su sankcije usmerene protiv re`ima, a vi ste upravo podr`ali taj re`im Slobodana Milo{evi}a. Drugo pitawe: va{im pona{awem u Bosni, va{im pona{awem u Krajini, poku{ali ste da ratujete sa celim svetom. Da li je to izvodqivo po va{em mi{qewu, da mo`e Srbija, pa ~ak i cela Jugoslavija da ratuje protiv celog sveta? To je neizvodqivo. I tre}e pitawe: koliko ste dobili novca od popa \uji}a, jer va{i ~lanovi biv{i koji su vas napustili, tvrde da ste dobili ogromnu svotu para. Hvala lepo. Dr [e{eq: To su izmi{qotine o bilo kakvim velikim sumama ili od vojvode \uji}a ili od bilo koga iz emigrantskih krugova, to su besmislice. Nekoliko sitnih priloga je bilo, ali u odnosu prema iznosima koji se koriste za predizbornu kampawu zaista bezna~ajnih. I to ranije, za ovu predizbornu kampawu ni jednog jedinog dinara nije bilo. Voditeq: Od ~ega ste sagradili ku}u u Batajnici? Dr [e{eq: Ja sam ku}u u Batajnici sagradio od svoje li~ne zarade i to 1989. godine, nisam sagradio nego sam kupio gotovu, pola ku}e u Batajnici. A taj novac sam zaradio dr`e}i predavawa, 97 predavawa u Kanadi, Americi, Australiji, zapadnoj Evropi, i na osnovu toga {to su mi dve kwige objavqene, jedna u Kanadi, jedna u Australiji, i one su se veoma dobro prodavale. Od toga, zna~i – od svog rada. Voditeq: A da li je ta~no da zidate ku}u na Kalvariji?
189

Dr [e{eq: Nije ta~no, ne zidam nigde ku}u niti imam nameru. Voditeq: Pri~a se. Dr [e{eq: Dobro, pri~aju se svakakve izmi{qotine. To je besmisleno, ako se uop{te pri~a. Drugo, srpski narod i u Republici Srpskoj, i srpski narod iz Republike Srpske Krajine veoma visoko ceni dragocenu pomo} koju su im srpski radikali pru`ali za svo vreme ovog rata. Evo vam dokaza. Na jedinim parlamentarnim izborima u Republici Srpskoj Krajini, Srpska radikalna stranka je ubedqivo najboqa bila u isto~nim delovima, u Isto~noj Slavoniji i Barawi. U Narodnoj skup{tini Republike Srpske Krajine smo imali 16 poslanika. A videli ste sada, na ovim lokalnim izborima u Republici Srpskoj kolika je snaga srpskih radikala. Tamo{wi Srbi najboqe znaju da cene na{ konkretan doprinos. Ovakve besmislice onda jednostavno nemaju nikakvog realnog utemeqewa. Amerikanci provode blokadu i sankcije protiv srpskog naroda. Oni re`imu ni~im ne mogu na{koditi. Oni su zapravo re`im u~vrstili. Da nije bilo tih sankcija re`im bi verovatno davno pao, da nije bilo spoqnih pritisaka. Prkos srpskog naroda, inat zadr`ao je ovaj re`im, nisu hteli da se povinuju voqi Amerikanaca. Amerikanci progone srpski narod, `ele da ga svedu na {to mawu teritoriju. Za{to mrze Srbe? Zato {to smo mi Srbi tradicionalni ruski saveznici. A kqu~na ameri~ka strategija u Evropi je usmerena protiv Rusije. Rasturili su Sovjetski Savez, sada poku{avaju da rasture Rusiju, jednu po jednu teritoriju da odvoje od matice Rusije. Znaju da Rusija ne mo`e ostati ve~ito na kolenima, i onda `ure da Srbiju svedu na {to mawu teritoriju. Voditeq: [to zna~i, mi }emo da ~ekamo da pobedi @irinovski u Rusiji i bi}e nam divno. Dr [e{eq: Da se Rusija oporavi, da li }e pobediti @irinovski ili neko drugi, to zavisi od voqe ruskog naroda. Ali, u svakom slu~aju, da se Rusija oporavi, da opet bude velika i mo}na sila i da se vrati na Balkan. Zbog toga Amerikanci podr`avaju sve srpske neprijateqe: i Slovence, i Hrvate, i muslimane, i [iptare i sve ostale. Zbog ~ega bi ih ina~e podr`avali? Zbog ~ega podr`avaju Izetbegovi}a kada je dokazano, kada su eksperti Ujediwenih nacija dokazali da je Izetbegovi} sam ubijao svoje stanovnike i u ulici Vase Miskina, i na pijaci Markale, i na biv{em Partizanskom grobqu, da bi se to prikazalo kao srpski zlo~in, kao: srpska artiqerija ga|ala nevine civile? To su utvrdili eksperti Ujediwenih nacija, londonski “Indipendent” je o tome pisao nakon {to su zavedene sankcije. Sve to Amerikanci opravdavaju. Ameri~ki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt li~no je stajao na hrvatskom tenku koji je u vreme “Oluje” ubijao srpske `ene i decu. Otvoreno je sada saop{teno javnosti da su ameri~ki oficiri predvodili tu akciju, ameri~ke specijalne jedinice kroz projekat i “Opremi i obu~i”. Taj projekat se sada provodi u Muslimansko-hrvatskoj federaciji. [tampa je ve} po~ela da pi{e da CIA organizuje teroristi~ke aktivnosti na Kosovu i Metohiji. Jedan ameri~ki general je u to ukqu~en, nedavno, pro{le nedeqe smo ~itali u novinama o tome. Dakle, o~igledno je da su Amerikanci okrenuti protiv srpskog naroda.
190

Ja sam li~no ponosan, i Srpska radikalna stranka u celini, {to smo svojom politi~kom voqom, svojom politi~kom uspe{no{}u spre~ili da se direktni ameri~ki {pijun kakav je Milan Pani} izabere za predsednika Srbije 1992. godine. Podr`ali smo tada Milo{evi}a zato {to je vodio ispravnu nacionalnu politiku. Bili smo uvek protivnici Socijalisti~ke partije, ali smo wega podr`avali zbog nacionalne politike. Voditeq: Pomenuli ste jo{ jednom Kosovo, mnogi smatraju da demonstracije, uop{te nemiri na Kosovu vama idu naruku. Dr [e{eq: Ne. Nikome u srpskom narodu, nikome ko je iskreni srpski patriota ne idu naruku. Voditeq: Da, ali koriste va{oj popularnosti. Dr [e{eq: Ne koriste popularnosti. Voditeq: Poznata je stvar da u vremenima ve~ih nacionalnih sukoba stranke politi~ke koje imaju ja~i nacionalni naboj dobijaju na popularnosti. Dr [e{eq: To nam stvara ve}e probleme. Probleme treba re{avati. Voditeq: Evidentno je to do sada u politi~koj praksi. Dr [e{eq: Ja mislim da niko ne mo`e me|u ~asnim po{tenim srpskim patriotama da se raduje ovome {to se de{ava na Kosovu i Metohiji. Voditeq: Ja ne mislim da se radujem. Dr [e{eq: Ovo nas sve zabriwava, samo, sada{wi re`im je i do sada pokazivao da nema efikasna sredstva da to spre~i. Danas smo videli – Zoran Lili} izjavquje u Kosovskoj Mitrovici da ne}e nikada dozvoliti da [iptari imaju svoje fakultete, svoj univerzitet itd. To je jedna besmislica, to je sino} izjavio i u onom ve{ta~kom dijalogu na dr`avnoj televiziji. To je besmislica. Pametan dr`avnik, pametna vlast bi rekla – `elite {kole sa svojim programima, evo formirajte. On je sada protiv, na vidqivo dogmatski na~in protiv privatnih {kola, a u Beogradu ve} ima privatni fakultet, Kompanija Bra}a Kari} ima privatni univerzitet. Za{to to ne bi moglo i tamo? Ali neka [iptari sve pla}aju, a ne da im dr`ava to finansira. [iptari da kupe plac, da izgrade zgradu, da sami pla}aju profesore, da sami stipendiraju studente, da im sami nabavqaju uybenike, da ih {tampaju, sve ostalo da sami rade. Za{to bi to nama smetalo? Ne bi nam smetalo. ^ak bi tro{ili gra|evinski materijal, pla}ali struju, pla}ali vodu, a dr`ava ne bi iz buyeta morala ni{ta da daje za wihovo {kolovawe. Socijalisti ih teraju da idu na dr`avne fakultete, u dr`avne {kole da u~e po programu koji se propisuje u Beogradu, a da dr`ava to pla}a. Umesto da se radujemo u{tedi koju nam ~ine [iptari, mi ih teramo da idu samo na ono {to mi moramo da pla}amo. Ili druga varijanta, sino} opet u dijalogu, ali tu pravog dijaloga nije ni bilo, nije moglo da bude polemike. Recimo, po{to je Lili} drugi odgovarao na to pitawe, ja prvi, pa nisam imao prilike da dodatno iznesem neki argument, kada sam govorio za te lokalne i regionalne radio i televizijske stanice. Nacionalne mawine mogu imati lokalni televizijski program, sada sa 100.000 maraka mogu da se zavr{e osnovne investicije. On je rekao: ne treba to jer ima Televizija Novi Sad programe na ma|arskom, slo191

va~kom, rumunskom, rusinskom jeziku itd, ali to su dr`avni programi, imaju oni na {iptarskom jeziku program – zna~i, sve mora biti pod dr`avnom kontrolom. Ne mora dr`ava da baca velike pare na to, a qudi nemaju poverewa u te programe. Treba izvr{iti liberalizaciju. Plati se dr`avi taksa za lokalnu, regionalnu ili centralnu frekvenciju godi{we, i onda emitujete program kakav god `elite, kakav gledaoci `ele da gledaju ili slu{aoci da slu{aju. Tako isto mo`e tamo. [to bi nama smetalo, {ta nama smeta wihova {tampa? Je li mi ~itamo tu {tampu? Je li ona uti~e na na{e raspolo`ewe? Uglavnom ne. Neka {tampaju {ta god `ele, neka imaju te programe, ali neka sami finansiraju. Nama je bitno da zavedemo pravni poredak, da se po{tuju zakoni; da sredimo mati~ne kwige, da sredimo katastarske kwige; da vidimo kako stoji pitawe svojine nad zemqom i drugim nekretninama. Da sredimo mati~ne kwige da vidimo ko je dr`avqanin, a ko nije. To je ono {to nas interesuje, a ne da mi brinemo {ta }e oni da u~e u {kolama, i sada }emo im mi propisati nastavni program. Besmislica. Voditeq: Prognozirali ste da kroz 20 godina Albanaca vi{e ne}e biti na Kosovu. Dr [e{eq: Nisam tako prognozirao, to je neka dezinformacija, neka lo{a novinarska interpretacija. Znate, novinari pi{u sva{ta. Ja sam izjavio povodom onih koji nisu srpski dr`avqani, da nemaju {ta da tra`e u Srbiji, da moraju da se vrate u Albaniju, ukoliko nisu lojalni. Nemamo mi u principu ni{ta protiv i da stranci `ive u Srbiji, ali moraju da po{tuju srpske zakone i ne mogu delovati kao separatisti i nastojati da odvoje deo na{e teritorije. U Srbiji ima Nemaca koji `ive, Francuza, Rusa, {to bi oni nama smetali? Oni na izvesan na~in doprinose na{im op{tim privrednim aktivnostima svojim radom. Na{ je ciq da privu~emo strance da ula`u kapital, a oni stranci koji deluju protiv na{e zemqe, moraju oti}i iz na{e zemqe. I ako Nema~ka mo`e da protera 300.000 [iptara koji nisu weni dr`avqani, za{to i mi ne bismo 300.000 Albanaca koji nisu na{i dr`avqani, a nisu lojalni prema na{oj zemqi? Voditeq: Hrvate. Dr [e{eq: [to se Hrvata ti~e, oni su uglavnom oti{li. Ovaj rat je potencirao tu me|unacionalnu mr`wu, i oni su oti{li. Ovi koji su ostali, uglavnom su porodi~nim vezama vezani za Srbiju. Voditeq: Da li ra~unate kao svoju zaslugu to {to su oti{li? Dr [e{eq: Mi smo to malo propagandnim aktivnostima podstakli, pre svega oko tih zamena ku}a, imawa. U tome je posredovala i Katoli~ka crkva. Za{to ne, to je zasluga ako je do{lo do zamene imovine. Voditeq: Zna~i ponosite ste sa time {to su oti{li Hrvati? Dr [e{eq: Ja sam vam rekao da je to na{a zasluga. Ako je ve} do{lo ovde milion srpskih izbeglica, za{to ne bi oti{lo i 30.000-40.000 Hrvata, bar je nekih 30.000-40.000 srpskih porodica uspelo da razmeni imovinu, i imaju krov nad glavom. Voditeq: Ali ako su oni bili lojalni gra|ani ove zemqe? Dr [e{eq: Oti{li su oni koji nisu lojalni. Ostali su lojalni. Oni koji su ostali, oni su lojalni, i tako se i pona{aju. I to se vidi po propa192

sti ove stranke Bele Tonkovi}a, nema vi{e ko da glasa za tu stranku koja nije bila lojalna, koja je bila izrazito antisrpski orijentisana. Ostali su lojalni, ostali su oni koji su porodi~nim vezama pome{ani sa Srbima, dakle koji su `enidbama, udajama ve} u{li u te me|unacionalne odnose, kako bismo ih formulisali, nije bitno. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Dakle, oni su se ve} uklopili u srpsko dru{tvo, a imaju i daqe katoli~ku veroispovest. [to bi to nama smetalo, {to bi nama smetalo {to veliki procenat Ma|ara ispoveda katoli~ku veroispovest? Mi smo verski tolerantni do kraja. [to bi nam smetalo {to ima pripadnika drugih veroispovesti? Uop{te nam ne smeta. Ne smeta nam i ako `ive Hrvati ovde, ako su lojalni dr`avqani. A otil{i su oni najekstremniji koji su prikupqali nov~ane priloge za HDZ, koji su i{li u dobrovoqce da ratuju protiv srpskog naroda. Voditeq: Da li imate dokaze za sve koji su oti{li? Dr [e{eq: Naravno, ne ba{ za sve, ali za veliki broj, naravno. Voditeq: Gde su vam dokazi? Dr [e{eq: Neki su izginuli, postoje konkretni podaci. Neki su izginuli bore}i se protiv srpskog naroda na podru~ju Srpske Krajine. Voditeq: Recite mi, poznati ste kao ~ovek koji nema dlake na jeziku, za koga ne postoje tabu teme. Iskreno, po va{em mi{qewu, ko je trenutno najve}i kriminalac u Srbiji? Dr [e{eq: Vidite, u uslovima vo|ewa `estoke politi~ke borbe u netolerantnoj politi~koj atmosferi, skada re`im progoni politi~ke protivnike, kada nas hapsi, maltretira, tu~e, zatvara, onda je stvar velike politi~ke hrabrosti, doslednosti, principijelnosti i prkosa udariti u ~elo re`ima. Mi radikali kada odemo u zatvor nikada ne pi{emo pokajni~ka pisma. Mi smo jo{ o{triji. Voditeq: To nema mnogo veze sa pitawem koje sam ja vama postavila. Dr [e{eq: Ima mnogo veze. Sada }u vam re}i. Voditeq: Mo`da ima veze sa onim {ta sam ja mislila kada sam htela da postavim pitawe. Dr [e{eq: Kada izlazimo iz zatvora, robijamo do posledweg dana jer nikada ne tra`imo pomilovawe, na izlasku iz zatvora na zatvorskoj kapiji dr`imo jo{ o{triji govor od onoga zbog koga smo oti{li u zatvor. Ja znam ta~no na {ta vi u ovom slu~aju aludirate. Me|utim, kada se normalizuju okolnosti politi~ke borbe, kada nema progona, kada nema potpune medijske blokade, kada imamo mogu}nosti da izrazimo svoje politi~ke stavove, kada je atmosfera tolerantnija, onda je besmisleno koristiti te te{ke izraze, te te{ke kvalifikacije i pokazivati prkos. Onda treba da pokazujemo znawe i sposobnost, ume{nost, argumente. A {to se ti~e toga ko je glavni kriminalac, znate, ja se ve} spremam za ulogu dr`avnika. Dr`avnik ne mo`e da daje takve etikete. Dr`avnik postupa po sudskoj presudi. Kada sud utvrdi da je neko po~inio konkretno krivi~no delo, onda dr`avnik mo`e da ga proziva, do tada ne.
193

Voditeq: Dobro, ali jo{ uvek niste dr`avnik. Dr [e{eq: Ali se spremam za koji dan da to postanem. A hrabrosti mi nikada nije nedostajalo. Onda kada mi je bilo najte`e, bio sam najodlu~niji i najo{triji. Voditeq: Imamo gledaoca na liniji, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Ovde \or|evi} Slobodanka koja je poznata gospodinu [e{equ. Ja ga iskreno pozdravqam, i zahvaqujem mu se {to ne izigrava Kalimera. Verovatno zna na {ta mislim. Dr [e{eq: [to ne izigravam? Gledalac: [to ne izigravate Kalimera kao {to drugi politi~ari izigravaju. Nadam se da to razumete. Drugo, zameram vam {to od po~etka va{e aktivnosti poku{avam da do|em do vas, vi me odbijate. Nije bitno, ali svejedno, to ne kvari ni{ta. Pitam vas kako mislite da re{ite problem sudstva gde je 60 odsto po mojoj analizi, a to je u onom momentu kada je do{lo do velikog odliva iz sudstva, {to zna~i da je negde oko 85 procenata qudi prodato, odnosno korumpirano. I na tacnu izlazi pravda na onu stranu gde ima vi{e dolara, maraka ili bilo koje valute, nije bitno, koja im odgovara. Ja vas molim da mi odgovorite. Voditeq: Gospo|o ja se izviwavam, zamoli}u vas samo da pitawe bude {to kra}e, zato {to imamo samo pet minuta do kraja emisije i do po~etka predizbornog }utawa. Gledalac: Ja vas molim da mi odgovorite na ta pitawa, nemojte me vi, gospo|o, prekidati. Onda, {ta mislite kako re{iti dug Dafine, da li je to uop{te mogu}e i da li o tome razmi{qate? Dr [e{eq: Da ostanemo na ta dva pitawa, ja }u gledati {to br`e da odgovorim, jo{ 4 minuta i moram da za}utim ta~no u pono}. Voditeq: Tako je. Dr [e{eq: [to se ti~e dugovawa Dafiment, Jugoskandik i drugih tzv. privatnih banaka gra|anima, mi moramo prvo vratiti staru deviznu {tedwu, a onda priznati i ove dugove kao staru deviznu {tedwu, ali imati druga~iji pristup. Moramo svaki konkretan slu~aj posebno posmatrati, pa razmotriti koliko je ko dobio na ime onih visokih kamata pre obustavqawa rada Jugoskandik, Dafiment i drugih banaka, taj iznos odbiti od glavnice i nadoknaditi mu glavnicu. Mi ne smemo dozvoliti ako je neko dobio ogroman iznos na ime kamata, pa sada jo{ i cela glavnica da mu se vrati, a od dr`avnih para. Te su pare pro}erdane, ko zna gde su oti{le, a i to mora da se istra`i. Vi se verovatno se}ate na{eg insistirawa: jo{ 1993. godine u Saveznoj skup{tini je formiran anketni odbor, koji nikada nije podneo izve{taj Saveznoj skup{tini. Nikada nije taj izve{taj bio razmatran, i ako je ne{to bilo napisano. Mi smo objavili kwigu od materijala do kojih je do{ao anketni odbor, i kwiga ima naslov “[ta uze levica da ne zna desnica”, vrlo simptomati~an naslov. To je {to se ti~e Jugoskandik, Dafiment i tih drugih takozvanih privatnih banaka. I {to se ti~e efikasnosti sudstva, sla`em se – tamo je najve}a korupcija. Mi moramo zavesti red i disciplinu u sudovima, i to pomenu}u samo
194

dve mere koje bismo urgentno provodili. Prvo, mora se poboq{ati efikasnost tako {to }e se obavezati svaki sudija, svako sudsko ve}e da presudu u prvostepenom postupku donesu najvi{e za {est meseci, bilo da je re~ o gra|anskoj parnici, bilo o krivi~nom procesu. A ne kao do sada da imamo slu~ajeve da se parnice vode vi{e od 20 godina, {to zna~i ogromno iscrpqivawe gra|ana koje je muka naterala da se obrate sudu. I drugo, da se ograni~i apelacioni sud, dakle vi{a sudska instanca u drugostepenom postupku, da taj postupak mo`e trajati najvi{e tri meseca. Uveli bismo ocewivawe sudija. Recimo, procenili bismo koliko, mo`da 30 procenata presuda da svakom sudiji mo`e biti u drugostepenom sudu poni{teno, vra}eno na ponovni postupak ili preina~eno. Sudija kome se desi da mu se ve}i procenat sudskih presuda pobije na vi{oj sudskoj instanci, morao bi da prestane da se bavi sudijskim pozivom. To je jedini na~in da se suzbije korupcija. Mi insistiramo i na specijalnim policijskim jedinicama, odeqewima policijskih provokatora koji bi tako|e gonili korupciju. U zakonu moramo eliminisati ka`wavawe onih koji daju novac, ka`wavati samo one koji primaju novac zloupotrebqavaju}i funkciju, kako bismo ove prve imali kao svedoke na su|ewu. A ovako, kada zakon preti i jednima i drugima, oni jedni drugima ~uvaju le|a. Dakle, ima tu ~itav niz poteza koje treba da povu~emo da bismo tu korupciju suzbili. Voditeq: ^ini mi se da nam isti~e posledwi minut, samo jedno pitawe pred kraj. Da li vam je supruga Jadranka i ovog puta izabrala kravatu? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Jeste. Je li uvek vodi ra~una o va{em imiyu? Dr [e{eq: Trudi se, koliko se ja mogu uop{te u tom pogledu kontrolisati, jer ja sam, ovako, ~ovek komotnijeg na~ina odevawa, i ne pridajem tome ba{ neku naro~itu pa`wu. A i ne `ivimo u takvim socijalnim uslovima da ozbiqan politi~ar treba da glumi manekena. Voditeq: Da li se bavite sportom? Dr [e{eq: Na`alost, sportom se uglavnom ne bavim. Voditeq: Za{to? Dr [e{eq: Jer nemam vremena. Volim da pe{a~im, da planinarim. Voditeq: Predsednik Klinton ima vremena. Dr [e{eq: Znate, Klinton `ivi u drugim uslovima, i on najvi{e glumi politi~ara, jer mu sve poslove drugi odra|uju. A u na{im uslovima to ba{ nije tako jednostavno. Volim plivawe, i volim da igram {ah mada se to mo`da i ne mo`e nazvati sportom u pravom smislu re~i. Voditeq: I da remizirate sa Karpovom. Dr [e{eq: Nisam remizirao. To je jedna zabluda koja je lansirana u javnosti, u remi poziciji pala mi je zastavica. Voditeq: Nemamo vi{e vremena. Gospodine [e{eq, `elim vam sve najboqe u drugom krugu predsedni~kih izbora. Dr [e{eq: Hvala. Voditeq: Tako|e i va{em protivkandidatu, naravno, na glasa~ima }e ostati da izaberu.
195

Dr [e{eq: Nadam se da meni `elite da pobedim, a wemu da bude pora`en, i da podnese lepo taj poraz. Voditeq: Na glasa~ima }e biti, zna~i, da izaberu da li }e glasati za vas ili za wega, ili }e odlu~iti da bojkotuju izbore, uglavnom ono {to je najbitnije to je da izbori budu po{teni. Hvala vam lepo. Dr [e{eq: Hvala vama. Voditeq: Prijatno.

XII I JAMI ZA [E[EQA
Minimaksovizija, 8. oktobar 1997. Ili}: Vojo, dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Ili}: Vojo, ja tebi da ~estitam na pobedi. Dr [e{eq: Nisam izabran. Ili}: Na ovom festivalu lakih nota za prvog ~oveka Srbije, odnosno predsednika, gospodinu [e{equ je malo falilo, u stvari on je pobedio, ali ne}e mo}i da bude predsednik. Dobro, ne mo`e svaki put. Dr [e{eq: Ja sam pobedio, ali malo je odlo`eno stupawe na du`nost. To je vaqda najboqa formulacija. Ili}: Do kada? Dr [e{eq: Pa za jedno dva-tri meseca. Ili}: Da li tebi odgovara da sedi{ sa moje desne strane? Dr [e{eq: Najvi{e bi mi odgovaralo pored Jami, ali... Ili}: Ne mo`e, izvoli. To je bio taj po~etak, meni je uvek najte`e samo da po~nem emisiju, posle kada krene, onda ide sve k’o bog. Ovako, da vidim da li sam pomenuo sve {to je trebalo, “Sinalko”, “Kobra-bane”, “Dezert”, “1. maj - Pirot”, “Neven” itd. Dakle, mo`emo da krenemo sa novim ~a~kawem izme|u vas dvoje? Da li se poznajete? Poznajete se, videli ste se danas u nekim novinama, mislim da je to u “Plusu”, ti wu dr`i{ oko struka ovako, a ti wemu dr`i{ ruku na grudima. Dr [e{eq: U kojim novinama to? Ili}: “Plus”. Dr [e{eq: Gde to izlazi? Ili}: U Beogradu. Dr [e{eq: Nisam video. Ili}: Nisi video, treba malo da bude{ vi{e na~itan. Jami: Ja }u morati da nabavim tu novinu, obavezno. Ili}: Evo ovako, recimo, vi se, naravno, dobro poznajete i imate ~ak ne{to izme|u sebe, ja mislim... Jami: Jeste, posle poznanstva sa gospodinom [e{eqem moja plo~a se zato i zove “Virus”.
196

Ili}: Virus? Jami: Pa da. Ili}: Evo vidi{. Dobro... Dr [e{eq: Pazi, posle na{eg nastupa tebi obi~no zabrane emisije pa ti vodi ra~una malo. Ili}: Dobro, ve~eras }u da budem fini i kulturan umetni~ki i tako to. Jami: Prvi put kada smo bili zajedno, to je bila posledwa emisija. Ili}: Da, kada ste vi bili zajedno, a kada si ti bio sam, kada je Voja bio sam, onda nisu bile zabrawene, tako da imam neke {anse. Dr [e{eq: Boqa ti je bila varijanta da nas pozove{ u posledwu emisiju iz ciklusa, ovako kada po~iwe{ sa nama, mo`da ciklusa ne}e ni biti. Ili}: Dobro, mo`da }e i ovo biti posledwa, {ta ga zna{. Dr [e{eq: Zna{ kako se sada @eqko Mitrovi} trese negde pred ekranom i nestrpqivo ~eka da mu protekne ovih sat i po vremena. Ili}: Ima poverewe u mene jer sam ja jo{ mlad voditeq i ovo mi je debi. Prvo jedna vest sa teleksa, pa idemo daqe. Sti`u i poruke. Veliki pozdrav, ovo je neki sa Bawice te pozdravqa i ka`e da si ti budu}i. Boqe budu}i nego biv{i. Prva vest sa teleksa glasi ovako – dajte me malo krupnije jer sam Mi}a glavowa. Dr [e{eq: Kako?Kako?Ponovi ovo posledwe, lepo zvu~i. Ili}: Mi}a, [e{eq. Zna{ {ta, kada bismo mi imali male glave, {ta bismo radili, gde bi nam stalo sve ovo {to nam je stalo? Dr [e{eq: Da, morali bismo mozak u kolenu da nosimo. Ili}: Ko mo`e da zavr{i fakultet za 2, 5 godine? Samo Voja. Jami, ’ajmo mi malo da }askamo, je li Voja vrlo navalentan ili, ne mislim samo prema tebi nego ~ak i prema meni, odnosno stalno ne{to, mislim, ovde ~a~ka i tako. Reci mi je si li snimila neku novu plo~u, kasetu, posle ne}u do}i do re~i od wega. Jami: Ne, kada sam ja u pitawu Voja je veliki yentlmen. Ili}: Jeste. Jami: Tako da to... Dr [e{eq: Za razliku od Mi}e. Jami: Da. Ili}: Sada }e ono krupnije... Jami: Evo pitao me, a ne da mi da ka`em. Ili}: Dozvolite mi da pro~itam prvu vest sa teleksa koja je upravo stigla. Dr [e{eq: Wega interesuju samo wegova pitawa, a odgovori ga uop{te ne interesuju. Jami: Uop{te. Ili}: Vojo, jeste da ti je malo falilo da bude{ ono, ali nisi jo{ ono. Dr [e{eq: Ima{ ti veliku sre}u, {ta misli{ da sam pora`en na izborima – morao bih da se povu~em iz politike, gde bi drugo hleb da zara|ujem nego da budem voditeq “Maksovizije”. [ta bi ti onda?
197

Ili}: Ti bi meni donosio ceduqice ovaj {aqe ovo, evo [e{eq stigla je vest sa teleksa. Dr [e{eq: Ja mislim da bi ovde do{lo do smene generacija. ta smena je uvek bolna, ali {ta se mo`e. Ili}: Ne daj se generacijo, najzad da ja do|em do re~i. Jedan od ~elnika Srpskog pokreta obnove, Milan Bo`i} nedavno je izjavio: male stranke treba daviti. Ako to, mislim davqewe, gospoda iz SPO ne mogu sami, neka anga`uju [e{eqeve telohraniteqe. Dr [e{eq: To bi bilo daviteq protiv daviteqa, ili daviteqi uz daviteqa. Ili}: Ne}u da se izja{wavam. “Voja do|e vi{e”, izviwavam se, “kao melem na ranu”, ka`e jedna damica, nadam se da nije ona. Dobro, sada idemo sa laganim pitawima. Vi ste do sada bili u mojim emisijama ~esto, zna~i, znamo i kada ste ro|eni. Jami: Sve se zna. Ili}: Sedmog jula, dan koji obo`ava Voja, Voja je ro|en 11. oktobra. Dr [e{eq: Mnogo davno sam ro|en, ali ne toliko davno kao ti. Ili}: Eh, to je isto kao kada bi neko, recimo ~oveku koji nema nogu, a ti ka`e{: vidi ga, ovaj nema nogu. Hvataj me za ne{to drugo, ne za godine. Dr [e{eq: Je li ti to najslabija ta~ka? Ili}: Ne, nego ka`i: vidi kakav si nosowa, ima{ nos ko [e{eq i tako. Ne, malo ozbiqnosti. Ovako, da krenemo mi sa pitawima. Prvo pitawe za ve~eras, dame imaju prednost. Ja sam to malo sortirao, malo prepravio, ali to su pitawa koja su stigla danas uglavnom jer je objavqeno u svim boqim novinama ko }e biti gosti. Nada Jarmaz iz Bajmoka: {ta ose}ate prema Vojislavu [e{equ? Jami: Velike simpatije. Ili}: Nemoj tako kratko, bre. Jami: Ja mislim da je to dovoqno. Ili}: Velike simpatije, dobro. Jami: Da. Dr [e{eq: Ho}e{ opet da me `ena oklagijom do~eka? Ili}: ’Ajde. Jami: S obzirom da se znamo tri godine. Ili}: Toliko traje va{a, mislim... Jami: Poznanstvo, da. Ili}: Poznanstvo. Ko vas je upoznao? Jami: Ti. Ili}: Ja? Zoran iz Novog Sada, nema prezime, ka`e, pita Voju: “Za{to niste pred drugi krug rekli Vuku: kume, daj jedan krug?” Dr [e{eq: Vuk je vozio jo{ jedan krug, ali van kvalifikacija. Ili}: Pukla mu guma izgleda. Jovo sa Novog Beograda pita: “Vojo, da li Jami ima zgodne noge?” Dr [e{eq: Naravno.
198

Ili}: Pozdravqam vas tako|e i tako|e, dobro, idemo daqe. Sada }emo malo da uru~imo poklone, jer ja sam malo nezgodan pa mogu da zaboravim. Evo ovako, prvo Jami od na{eg jednog sponzora, evo pi{e J. “KobraBane” firma ti poklawa ovo, a Voji, mada ovde za tebe ne}e biti viski. Dr [e{eq: Ho}e li mleko da bude, {ta }e da bude? Ili}: Mo`e da bude ~aj ili tako ne{to, ovde ti je. Dr [e{eq: Ti si bolestan, {ta }e mi ~aj? Ili}: Znak tvoje stranke, ovde mo`e{ da za pojas zadene{ itd. Izvoli mali prezent. Dr [e{eq: Hvala. Ili}: Ja sam dobio. Dr [e{eq: Samo da ~uvam da mi onaj tvoj Hudini opet ne mazne kao pro{li put. Ili}: A, Big Lale, on }e kasnije do}i. Ja sam dobio futrolu za telefon. sada neka on tu pajki, da ne ka`em spava a ja moram da ka`em neke stvari o firmi “Kobra-Bane”. Evo ovde jo{ jedna stvar koja }e biti ovako kao uzorak dok ja pri~am, da vi pogodite. Jami: Jo{ jedan poklon? Ili}: Ne, ovo mora da se vrati. Jami: Ne, mislim, ispod ta{ne. Ili}: A, to je druga stvar. Dr [e{eq: Ho}e li to da eksplodira na po~etku ili pri kraju emisije? Ili}: Znate {ta, vi sada ove va{e poklone kao malo dirajte, gledajte, da vas kamere uhvate, kao, vi to u`ivate u poklonima. Jami: Mogli bismo, evo da se vidi. Ili}: Ekskluzivna ko`na galanterija, ru~na proizvodwa, vrhunska tehnologija, veliki izbor sa logotipom va{e firme. Torba. A, ne to mi je napisano tu, to nije trebalo da ka`em. Dr [e{eq: A jesi li video {ta pi{e? Ili}: Torba. Dr [e{eq: Ne, ne, pi{e ne{to lepo. Ili}: Srpska radikalna, jel da? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka. Ili}: Svaka ~ast. Prodaja u avionima JAT-a, korice za paso{, privezak za kqu~eve, futrola za olovke, i futrola za viski koji se zove ~aj. Maloprodaja – prodavnice Coneks; Gavrila Principa 60, Beograd. To je dakle bilo to, a sada pokloni mi jo{ ne{to. Ovo su poklon-paketi od na{eg sponzora koji se zove i preziva “Sinalko”. Vojo izvoli, ovde ima finih bezalkoholnih stvari, ima jo{ nekih drugih. Dr [e{eq: Pazi, samo da zna{, ja sve poklone koje sam primio od kada sam predsednik Op{tine Zemun, prodajem na javnim licitacijama i novac ide za decu palih boraca, za invalide ovog rata i tako daqe. Ili}: Dobro, ti sada vidi.
199

Dr [e{eq: Prema tome, na slede}oj aukciji na}i }e se svi ovi pokloni. Ili}: Ne, ja mislim da }e{ ti to sve da potro{i{, tu je malo soki}a, malo nekih olov~ica, malo nekih blok~i}a, ne znam, Jami, {ta ima? Jami: Sva{ta. Ili}: Jami, ka`e Veqa sa Sebe{a, obo`avam te. Jami: Hvala lepo. Ili}: Za Voju isto, i neki \oda, tako se potpisao. “Vojo, kada bi postao predsednik, da li bi posetio Padinsku Skelu?” Evo ako ne veruje{ – pi{e. Dr [e{eq: Naravno. Ili}: Kao predsednik, mislim, ili kao osu|enik? Dr [e{eq: Dobro, nema tu neke bitne razlike. Ili}: Neka ostane tajna, samo da vidim da nisam ne{to zabalabu}io. “Sinalko” ve} se zna – ovo su male fla{ice, da su velike, bile bi fla{e. Tu pi{e “fan for kids” – zabava za decu. Jami, to je za tebe. Ina~e, tu ima kole, ima pomoranye, limuna koktela itd., slobodno pijte, niko vam ne}e ni{ta. Dr [e{eq: Mo`da ima i sto maraka. Ili}: Da. Sto maraka si dobio od mene za ro|endan, ali si povratio. Ka`e ne primam, samo dinare. Navikava se ako bude jednog dana, ovo mislim... Dr [e{eq: Guverner Narodne banke. Ili}: Jami, da li bi ti sada nama odgovorila na jo{ jedno pitawe? Evo pita te Nenad Radojkovi} iz Smedereva: “Da li ste glasali?” Nemoj re}i za koga, ako si glasala. Jami: Na`alost nisam zato {to nisam bila tu, ja sam ju~e doputovala, bila sam u Srpskoj Republici odnosno u Br~kom i Bawaluci, veliki pozdrav svima wima, oni znam da nas gledaju. Bilo je sjajno, nisam ni znala koliko nam je lepa zemqa dok nisam oti{la tamo. Dr [e{eq: A mo`da je ba{ taj glas nedostajao. Jami: A ina~e velike i tople pozdrave Bawalu~ani {aqu gospodinu Voji. Ili}: Eto. Vojo, ko }e... Dr [e{eq: Jesi li ti glasao, Mi}o. Ili}: Ja ne}u da ka`em. U prvom krugu ne{to nisam, a u drugom sam ne{to kao glasao. Dr [e{eq: Da ne pitam za koga? Ili}: Nemoj da pita{. Jedna Natalija te pita: “Da li je ta~no da se pla{ite samo Boga i vojvode \uji}a?” Dr [e{eq: Samo se bo`ijeg suda pla{im to je ta~no, a vojvode \uji}a nemam razloga da se pla{im. Ili}: Jedan Sa{a ka`e: “Vojo, ti si najja~i”. Ne znam da li je taj ukr{tao s tobom ve}... Dr [e{eq: Mo`da i nisam najja~i, ali jo{ se nije na{ao niko ko je ja~i.
200

Ili}: Tvoj imewak Vojislav ka`e: “Stvarno, do sada se nije na{ao ja~i.” Dr [e{eq: Nije se na{ao, no mo`da }e se na}i. Ili}: “Vojo, sre}an ti ro|endan, Vojislav”. Tvoj neki imewak. Ka`e: “Pitaj Jami da li }e i daqe biti sa budu}im predsednikom neke druge, nije Srbije nego neke druge dr`ave”, to su indiskretne stvari. Dr [e{eq: Koja je to dr`ava? Ili}: Ne}emo sada da ulazimo u detaqe. “Da li Jami peva po svadbama i po koliko? Kada }e biti koncert u Beogradu?”, boqe ovo drugo pitawe, @eqko sa Pevca. Jami: Da. Ne znam kada }e, ja se nadam idu}e godine. A {to se ti~e svadbi, pevam, ali samo kada se `ene neki moji prijateqi. Ili}: Svaka ~ast. Qubomir ka`e: “Vojo ako postane{ predsednik, ho}e{ li ukinuti granice na Drini?” Dr [e{eq: Naravno. Ili}: Dobro. E, sada se bacamo, ho}emo li da se bacamo na Jami? Mislim, ona je sada u prvom planu. Fotografija kada je bila mala. Molim vas, dajte da vidimo kakva je bila Jami kada je bila mnogo mala? Dr [e{eq: Ti kada se baci{ mo`e{ i na nos da padne{, vodi ra~una. Ili}: Jao Vojo, Vojo {ta }u sa tobom. Da vidimo da li imamo to? Re`ija }e da nam dâ. Jami, jesu li to fotografije kada si bila mala ili kada si bila velika? Jami: Ima sva{ta, i kada sam bila mala i kada sam porasla. Ili}: Sada }emo da vidimo, dok to ne vidimo, mo`emo da gledamo ne{to drugo. Evo, jesi li to ti? Poznajem te, kada te vidim na pruzi, poznajem te po guzi. Tako bi rekao pesnik Baja mali Kninya. Ovo si ti... Jami: Ovo sam ja dok sam ve`bala gimnastiku. Ili}: Lepa si bila, bila si malo mawe plava nego sada. Ovo je kada si bila mu{ko. Jami: Nije, ovo je kada sam bila u pank fazonu. Neke ko`ne jakne, beyevi, kosica, ve} sve u tom fazonu. Ovo sam ja kada, dok jedem moje najomiqenije jelo, to je jastog. Ili}: Jastog? Jami: Da, obo`avam. Ovo je Montreal, za mene jedan divan grad. Pogledaj sada mene u elementu sa pivom. Ili}: Sa kime si jo{? Jami: Sa sestrom, to je Vesna do mene, ovo je jedna veoma damska slika. Ili}: [ta radi Vesna? Jami: Vidi ovo, to ja kod zubara. Veliki poqubac mojoj zubarki Braci. Evo, ovo je jedno gostovawe u diskoteci “Ta{”, ina~e to je moja najomiqenija beogradska diskoteka, ja se nadam da }e je opet biti, bilo je sjajno. Ovde sa Vojom, to je momenat kada smo se mi upoznali. Ili}: Ovo je Voja u`ivo. Jami: ^uvena posledwa Maksovizija na jednoj televiziji. Dr [e{eq: Ko je onaj?
201

Ili}: Budu}i predsednik ku}nog saveta. Svako prema svojim mogu}nostima. Ja imam male apetite, nisam ja alav. Bilo je jedno pitawe: “Vojo {ta }e{ uraditi po pitawu penzija ako do|e{ na vlast”, Zora iz Zemuna. Dr [e{eq: Sve }u da sredim. Ili}: Sve? Dr [e{eq: Red, disciplinu }u da uvedem. Ili}: “Da li se [e{eq upla{io i Biye pa nije do{ao u Svilajnac u toku kampawe?”, pita jedan Paja. Dr [e{eq: Ti zna{ da se ja nikoga ne pla{im, nismo dr`ali uop{te mitinge nego smo i{li po lokalnim radio i TV-stanicama. U Svilajncu nije bilo mogu}nosti da gostujemo na televiziji tako da jedino zbog toga nisam i{ao. Ili}: I gotova stvar. Bilo je jedno pitawe, sada ne mogu da ga prona|em ovde, ka`e: “Da li si ti, Mi}o”, izgleda da }e da mi crkne baterija, ka`e: “da li si pretpla}en da spaja{ vojvode i peva~ice?” Nisam, pa meni to ovako do|e... Dr [e{eq: [ta ti ima{ da spaja{? Ili}: Pa da. Dr [e{eq: Ti si poznat po razdvajawu, da ne ka`em po odvajawu. Ili}: Jao Vojo, Vojo. Za Jami jo{ jedno pitawe pa idemo na EPP. Verica In|i}, nije \in|i}, iz Novog Sada Dr [e{eq: Kako ka`e{? Ili}: In|i}. Dr [e{eq: [ta je bilo sa \in|i}em? Ili}: Bilo je ovde jedno pitawe {ta Voji do|e \in|i}. Dr [e{eq: Je li bio mo`da u nekoj tvojoj emisiji? Ko je to \in|i}? Ili}: “[ta bi Voja uradio kada bi se zaglavio sa Barovi}em u liftu?” pita jedan Veqa. [ta bi radio? Ne ~itam ove komplimente i ovo {to ti `ele sve najboqe jer to je, mislim, malo bi bilo dosadno, nego samo ovo {to je ne{to malo provokativnije. Dr [e{eq: A {ta ti je bilo sa baterijama? Ili}: Baterije mi malo po~iwu da rikwavaju. E dobro, za Voju pitawe, dakle rekli smo, ne, pardon, ti si rekao, odgovori i sada, ne rekao sam samo da je to Verica In|i} a nisam rekao pitawe. Jami: Ne. Ili}: Da li je ta~no da su narodwaci u krizi i da dolazi vreme zabavne i pop muzike? Jami: Te{ko da je ta~no. Ja mislim da je suprotno, definitivno. Ili}: Zna~i, popovi su u krizi? Zabavna i pop muzika. Jami: Zabavna mislim da jeste, mogu to da ka`em zato {to cele godine gostujem i definitivno na terenu se vidi ko je, ~iji je momenat. Ili}: Da. I razlika u honorarima koliko ja znam. Jami: To isto. Ili}: “Pitaj gospodina Voju {ta treba pa da se dobije parcela u Zemunu”, @eqko sa Pevca.
202

Dr [e{eq: Zavisi koja parcela. Ili}: Ako je ona 2 metra dubine i 2, 5 sa 1, 5 metara {irine... Dr [e{eq: Koja bi tebi vi{e odgovarala? Ili}: Ja sam besmrtan, mene ne mo`e{ da sahrani{ nikako, i da ho}e{. Tawa: “Puno pozdrava tebi i mom kom{iji [e{equ”, Tawa tvoja kom{inica verovatno iz Batajnice. Sada moram da se pohvalim pre reklama, dobio sam jednu razglednicu, evo Voja mi je svedok, a i Jami, iz Makarske. Ili}: Na{a emisija se gleda i u Crnoj Gori preko satelita, u Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji i naravno, po celoj Evropi plus Kipar koji je u oazi, kao {to se zna. Ne znam da li Voja to zna. Dr [e{eq: Vidi, pi{u iz Makarske }irilicom. Ili}: Ne, ne, reci je li }irilica. Jami: Nije. Ili}: Eto, Voja la`e. Izvini, ali la`e{. Dr [e{eq: Svi la`emo. Ili}: A je li }irilica? Dr [e{eq: Kako, bre, la`em? Ili}: ^ekaj, a je li }irilica? Dr [e{eq: Li~i mi na }irilicu. Ili}: Promeni dioptriju. “Po{tovani gospodine Minimaks, srda~an pozdrav iz Makarske, va{e emisije su bez premca zabavne i duhovite, kada }ete u svoje emisije pozvati nekoga iz Republike Hrvatske? Pozdrav, Iva.” Lepo, to je ta razglednica iz Makarske koja je stigla, ako tamo uhvate Ivu {to je pisao meni, {ta }e da bude ne znam. Da pitamo Voju – koga ti meni predla`e{ ako se malo uspostave veze. Dr [e{eq: Tu|mana. Ili}: Odmah Tu|mana. Dr [e{eq: Da. Ili}: Pa dobro, {ta misli{ da vas sparim jednom, a? Mislim ovako mesto Jami da budete recimo, vi mene ne shvatate najboqe, da bude, recimo, ovde umesto Jami Tu|man, a ovde da bude Voja. Dr [e{eq: Slu{aj, da ti nisi u nekim kriznim godinama, ne{to si previ{e ve~eras agresivan? Ili}: Jesam posledwih 40 sam stalno u krizi. “U mojoj ulici u Zemunu nema nijedan kiosk, za{to?”, zabrinuta Zemunka Daca. Dr [e{eq: Ni{ta neka se ne sekira, sti`u kiosci. Jesi li ti mo`da zainteresovan za neki kiosk? Ili}: Ka`e nema ni jedan kiosk, ve} samo 100 komada. Dr [e{eq: Jesi li ti mo`da za neki kiosk zainteresovan? Ima jedna lokacija specijalno za tebe. Ili}: Zna{ {ta, ako propadne{ definitivno na izborima, ja mogu da napravim kiosk da prodajem polovnog Voju i tako da definitivno propadnem. Jami, daj mi malo ru~icu, reci mi {ta si danas ru~ala? Da malo pri~amo o nekim normalnim stvarima, ne samo o politici i tako.
203

Jami: Sva{ta. Ili}: Je li bila neka sarmica od vinovog li{}a? Jastog? Jami: Nije. Ili}: Jastog u aspiku? Jami: [to bi to bilo dobro! Ili}: Dajte reklame, a mi }emo da poru~imo jastoga za Jamija. Dakle, u toku je 46. Maksovizija, jedna od najboqih emisija svih vremena, TV Pink, voditeq Minimaks, gosti Jami i [eki, ili zvani~no Jasna Milenkovi} i dr Vojislav [e{eq. Evo sada jedne vesti sa teleksa pa onda idemo daqe. Uo~i izbora Vuk Dra{kovi} je rekao: bi}u srpski Petar Veliki. Posle izbora gopodin Dra{kovi} bi mogao mirne du{e da ka`e: ja sam Uro{ Nejaki. Vojo, ti se nasmeja od srca kao da ti nije kum. Dr [e{eq: Uro{ Nejaki je istaknuta istorijska li~nost. Ili}: Pa jeste, i [}epan Mali. Da li se [e{eq stvarno ne pla{i Biye? Kada }e{ da pozove{ u goste Danu Dra{kovi}? Evo, ja je pozivam sada, ja sam je ve} i ranije zvao, ja se nadam da }e ona verovatno u jednu, {ta ti misli{ Vojo, da li }e do}i u jednu emisiju? Dr [e{eq: Ja mislim da bi to bilo lepo. Ili}: I sa kime da je sparim? Dr [e{eq: Malo su ti, zna{, pitawa nezgodna. Ili}: Ne mislim, {ta misli{ da bude uz wu, na primer: “Nele Karajli}, ili da bude Predrag Mijatovi}, ili da bude... koga predla`e{ ovako? Dr [e{eq: Pa ti se dogovori. Ili}: Dobro, va`i. Idemo sada, e Jami, ti ima{ ovde neki poklon koliko ja vidim. Jami: Da, po{to je Voji u subotu ro|endan, ovo je poklon specijalno za Voju od mene i sjajnog butika “Neven”. Ili}: O pa, to je sigurno kravata, je li tako? Jami: Kako da ne, i jedan lep kompakt disk. Ili}: U Vojo, {ta si ti nadobijao, evo ovo ti {aqe Jami. Dr [e{eq: Pa ne}u vaqda preko tebe da dobijam poklone. Nemoj! Ili}: Daj mu, onda ti ne}e odbiti. Jami: Moram. Ili}: Pre|i tamo, pazite, nemoj, evo poqupci – sre}an ro|endan. Vojo, izvadi kravatu, molim te i vidi da li }e da ti stoji dobro, da vidimo, mora da je neka namenska. Jami: Da, ba{ je namenska. Ili}: O ~emu se radi, krupnije Voju, nemojte mene, molim vas, ima me na televiziji mnogo, a i on je ~esto. Da vidimo {ta ima, mogu li da proverim? Dr [e{eq: ^ekaj, polako. Ili}: Ajde, da nije odozdo 100 maraka onih tvojih. Vidi samo – [ i J, zna~i Jami i [eki. Okreni prema kameri desnoj, ali ne tu stranu zadwu nego predwu. Tako, a na onu drugu kameru. Jami: Zna~i [ i J.
204

Ili}: Sada }e malo krupnije, evo ga [ i J, tamo je tamno, ali verujte mi na re~. Dr [e{eq: A gde si ti ovde? Ili}: Ja sam tu tampon zona, izme|u vas dvoje. Dr [e{eq: Ti nisi izgleda za ve{awe oko vrata nego na banderu. Ili}: Ti zna{ da si jednom u mojoj emisiji javno rekao ne{to o nekom klawu zar|alom ka{ikom, pa posle... Dr [e{eq: A je li to u tvojoj emisiji bilo? Ili}: Da, da. Ono i kada si vadio pi{toq, se}a{ se. Dr [e{eq: A jesu li me kod tebe nazvali fa{istom jer su me videli negde kako jedem fa{irane {nicle, je li kod tebe? Ili}: Ima ovde jedno pitawe i o tim stvarima. Dr [e{eq: A jesi li ovo video? Ili}: Okreni prema ovoj kameri. Dr [e{eq: Okre}em prema tebi. Jami: Sve ro|endanski pokloni. Ili}: Dok on na|e kameru, evo pogledaj na ekranu kako izgleda, vidi. Jami, da li bi ti odgovorila sada na jedno pitawe koje ti postavqaju zajedni~kim snagama, pardon nije to nego drugo, Bata iz Novog Sada ka`e: “Koji vam je politi~ar najdra`i u Crnoj Gori i Srbiji?” Zna~i, izaberi po jednog u Srbiji i jednog u Crnoj Gori. Jami: Da. Ne znam. Ili}: Kako ne zna{? Jami: Mislim, znam. Ili}: Mo`e, recimo, Kilibarda i [e}eroski. Jami: Mo`e, recimo. Ili}: Ne, to ti ja savetujem, a ti, recimo, reci ti svoj izbor slobodno. Ovo je slobodna zemqa, bre, slobodno reci. Jami: Ne znam stvarno, znam, ali ovaj, kaza}u ti posle emisije. Ili}: Dobro. Pa reci bar ovog {to je prisutan, malo da ga ohrabri, ne mora{ mnogo. Dobro, ne}e da se izjasni, u redu. Dr [e{eq: O kome je re~? Ili}: Ja ka`em da si ti wen omiqen politi~ar, verovatno, u Srbiji, a ona ka`e da ne bi htela da se intimizira i tako. Da li }e [e{eq do}i na otvarawe porodili{ta u Zemunskoj bolnici? Jami: Zato {to {to god ka`em ne{to za Voju, Voja: ka`e jao, ne smem ku}i da idem, i stalno ne sme ku}i da ide. Ili}: Pa nemoj ve~eras da ide{ ku}i, idi u stranku, {ta. Jami: Ionako je u mom kom{iluku. Ili}: Opa! Jami: Pa da. Ili}: Zna~i vi malo po malo se fuzioni{ete. Evo ovako, Nikola Jelenkovi} iz Stare Pazove pita Voju: “Da li vas je pogodila izjava Zorana Lili}a da ste vi ve}i marksista od wega?” Dr [e{eq: Zato sam i pobedio na izborima.
205

Ili}: Zna~i, ve}i marksista pobedio. Fino, idemo daqe, sada }e da se desi, da, evo sada je Voja dobio poklon, a sada }e neko od vas ovde prisutnih dobiti poklon. Na po~etku sam ve} pozdravio Mikicu \or|evi}, dobro ve~e jo{ jednom. \or|evi}: Dobro ve~e. Ili}: Direktor Robne ku}e 1. maj–Pirot, tu iznad Slavije, ugao Mar{ala Tolbuhina i Ivana Milutinovi}a. Mikice, ima li ne{to novo u “1. maju”? \or|evi}: Novo je da svi prodajni objekti 1. maja su snabdeveni za jesen, zimu i ja mogu re}i da svi na{i potro{a~i o~ekuju da ka`em {ta je to novo. Novo je odelo, recimo, kao {to je i tvoje. Ili}: I Vojino \or|evi}: I Vojino, da. Ja mislim da i jedno i drugo su nova, boje su razli~ite. Dr [e{eq: ^ije je lep{e? \or|evi}: Boje su razli~ite. Dr [e{eq: A ~ije je lep{e? Kome lep{e stoji? Ili}: Vidi ga, ko da nije postao od majmuna nego od Miqana Miqani}a, diplomata pravi. Svi su... Dr [e{eq: Da, postoje razne vrste majmuna, neko postane od {impanze, neko od gorila, neko od orangutana, a sve je to majmunska vrsta. Ili}: Dobro, ne}u sad da se pitam, ali ja znam da sam ja postao od majmuna, me|utim kada me slikaju iz profila izgleda da sam postao od nosoroga. Ko mi se smeje? Idemo daqe, ta odela, imaju li neki popust? \or|evi}: Da, imaju 20 posto jer smo sada izvr{ili klasi~no sni`ewe cena 40 odsto tako da ta odela svega su 560 dinara. Ili}: Kao moje, recimo. \or|evi}: Da, ili, recimo, sako {to je na meni svega 220 dinara. Ili}: A ovakvo kao Vojino? \or|evi}: Vojino je skupqe. Ili}: Dobro, da li i ovoga puta isto daje{ neke nagrade? \or|evi}: Da, dajemo dve nagrade u vrednosti od po 1000 dinara i samo bih, ako dozvoli{, rekao... Ili}: [ta mo`e za te pare da se kupi? \or|evi}: Za te pare mo`e da se kupi tvoje odelo ili Vojino. Ili}: Ne mo`e dva. Dr [e{eq: Ne mo`e moje... Ili}: On ne da. Dr [e{eq: Mo`e samo Mi}ino, po{to mu uskoro odelo ne}e trebati. Ili}: Dobro. \or|evi}: Mo`e Mi}ino odelo, recimo moj sako i mo`e pantalone, mu{ki yemper i `enski yepmer, ja mislim da je dovoqno. Ili}: I de~iji. Dr [e{eq: A cipele Mi}ine?
206

Ili}: Cipele su lakovane. Dr [e{eq: Mo`e da izuje cipele odmah. Ili}: Pariska moda. Dobro, zna~i, sada samo da vidimo kako }emo da podelimo. Neka, recimo, Jami i Voja ka`u po jedan broj izme|u 1 i 50. Jami: Sedam. Ili}: Zato {to si ro|ena 7-og? Onda }e Voja da ka`e 11, ro|en je 11tog. Nemoj tako blizu, neka malo razmaknemo, da dobiju i neki koji imaju vi{i broj. Ko ima broj 7? Dama u tre}em redu, molim vas kamera krupnije. Nije to mala stvar, mo`e da kupi mu{ko odelo, mu{ki sako, mu{ki, a mo`e i `enski komplet plus jedan yemper, drugi yemper, tre}i yemper. ^estitam, sutra, zna~i, se javite u robnu ku}u, bi}e red, vide}ete, gu`va kao, recimo, kada igraju Partizan i Zvezda, ali vi budite hrabri, samo preko reda ka`ete poslao me Mi}a kod Mikice i tako. Sada Vojo, reci ti jedan broj. Dr [e{eq: Dvadeset sedam. Ili}: [to ba{ 27, ko ima 27? Gospo|a isto u tre}em redu. Da niste neki ro|aci? Dobro je, ja reko jao ve}, ja sam ve} mislio da sam gotov. ^estitam i vama, ~uli ste sve, zna~i ve} sutra mo`ete u robnu ku}u “1. maj”, Mikice, hvala ti. \or|evi}: Hvala i vama. Ili}: Boga mi, ovo su lepi pokloni. Zamislite, ~ovek do|e u studio, vidi u`ivo Jami i [e{eqa, i jo{ dobije odelo i drugo odelo, odnosno pantalone i sako, i yemper i za dete, ako nema dete, onda mo`e yemper za sebe i za `enu i za qubav, ako ima, mislim, {ta mi je. Vojo da li ti mene zbuwuje{? Dr [e{eq: Stvarno, {ta ti je? Ili}: Vojo, da li ho}e{ ti, meni je danas 8. oktobar, sreda. da vidimo sada jednu anketicu koju smo snimili o Voji, za{to [e{equ raste popularnost? Mislim, tako neki pri~aju, ja to nisam rekao, nego neki smatraju da mu raste mada je ve} u godinama kada mu ni{ta ne raste vi{e, mislim qudi rastu do 18 godine, 19. Dr [e{eq: Kako ko. Ili}: Dajte anketu koju smo zlonamerno montirali, kakvi, ba{ smo je fino namontirali. Dr [e{eq: ^uj, zlonamerno, ne li~i to na tebe. Ili}: Ne, pa ima jo{ banana pa mogu i ja da se okliznem. Molim vas dajte anketu, za{to Voji raste rejting. *** Nemam pojma, ja nisam iza{la na izbore. *** Mislim, ja li~no kao `ena smatram da, eto, ba{ wegova mu`evnost. *** Ja mislim da je tajna u tome: veruje mu narod. *** Zbog toga mu veruju i `ene, a veruju onda i mu{karci. *** Otkud tolika popularnost? *** Ima vi{e, on je sposobniji. *** Nije to nikakva popularnost.
207

*** Verovatno zaslu`uje. *** Ja mislim te{kom razo~arano{}u naroda, te{kom ekonomskom krizom, to me sve podse}a na 1933. godinu. *** Mora se neko pokazivati koji }e kontrirati onom Tu|manu u Hrvatskoj. *** Zato {to je mnogo u~inio za Zemun. *** I zna {ta ho}e. *** To je to, to je ne{to najja~e {to postoji sada za ~ove~anstvo. Ili}: Da vidimo da li si, Vojo, ti zadovoqan ovom anketom ili... Dr [e{eq: Da li se i ti se}a{ 33. godine? Ili}: Trideset tre}e pre rata ne, ja sam ro|en... Dr [e{eq: Ova gospo|a je mla|a od tebe, deluje, ali se se}a ’33 godine. Ili}: Zna{ {ta, sada si izgubio ve} jedan glas. Dr [e{eq: Tvoj glas? Ili}: Ne, od ove gospo|e. Idemo daqe, ima raznih pitawa, mogu vam re}i, neukusnih i ukusnih. Dr [e{eq: A je li se desilo da za tebe neka `ena ka`e da te odlikuje mu`evnost? Ili}: Zna{ {ta, sada su po~ele i dame da pri~aju viceve. Dr [e{eq: O tebi? Ili}: Dobro, ne}emo da se vre|amo, idemo daqe, jo{ jedna vest sa teleksa pa onda idemo daqe. Jugoslavija je uvezla, ako nisu znali gosti, veliki uvoz je bio Jugoslavije, uvezla je 32 automata za prezervative. Nije, me|utim, poznato da li je to zato da neki ne dobiju sidu ili da se neki drugi ne bi razmno`avali. Dobro, za Jami pitawe: “Da li je za peva~icu va`niji talenat ili sponzor?”, pita Ana Radak iz Zemuna. Jami: Talenat. Ili}: Jeste, ali i sponzor nije ba{ zanemarqiv. Jami: Pa da, ali ima peva~ica, odnosno mojih koleginica koje su imale jakog sponzora pa ni{ta se nije desilo. Zna~i, ipak je talenat onaj koji ostaje. Ili}: To sam o~ekivao od tebe, uvek sam ra~unao na tebe. Vojo, jedna stvar ovako iz tvog detiwstva. Vesna Lekovi} iz Kraqeva ka`e: “Da li je ta~no da vam je otac kao vozovo|a imao sudar i da je malo odle`ao?” Dr [e{eq: Bio je u istra`nom zatvoru zbog jednog sudara u kome je bila samo materijalna {teta, ali je oslobo|en. Ili}: Zna~i ti si po zatvorima po genetskoj liniji? Dr [e{eq: Da. Ili}: Jo{ jedno pitawe za tebe, Marko iz Bajmoka: “Kada biste oti{li u Hag, koliko biste dobili?”, zna~i opet to le`awe. Dr [e{eq: Ja mislim da bih dobio Nobelovu nagradu, dobio bih premiju na bingu, ili mo`da Holandsku kraqicu na kraju krajeva. Ili}: Opa. Svaka ~ast. Zna~i, ti bi onako po {ahovski `rtvovao kowa za kraqicu?
208

Dr [e{eq: Kowicu celu za kraqicu. Ili}: Svaka ~ast. Jami, za tebe pitawe koje postavqa Vuk Lazovi} iz Jagodine: “Da li biste pevali na politi~kim skupovima?” Jami: Nisam do sada. Ili}: Ne, da li biste pevali? Jami: Ne znam, ako bi imalo smisla da. Mada znam da je jako popularno da peva~i pevaju po takvim skupovima, ~ak sami zovu, nude se itd. Ili}: Jesi li ti u nekoj stranci? Jami: Nisam. Ili}: Jesi li razmi{qala da u|e{ u Vojinu? Jami: Zna{, kako mislim da posao koji sam ja izabrala jeste za mene, meni mesto nije u politici, da se bavim politikom, zato {to nisam upu}ena u to i mislim, kada bi se svako bavio svojim poslom, da bi sve bilo sjajno. Ili}: I na{a zemqa bila bi najboqa u Evropi. Jami: Kako da ne. Ili}: Ali svako radi za {ta nije. Nisam gledao u tebe, ja gledam ovde u papire. Oqa Nasti}, Beograd, Banovo Brdo pita te: “Za{to ste zloupotrebili sinove u predizbornoj kampawi?” Dr [e{eq: Nisam zloupotrebio, ja sam se predstavqao kao predsedni~ki kandidat, dakle predstavqao sam i privatnu stranu svoje li~nosti, to je u civilizovanom svetu uobi~ajena praksa. Ili}: Da ti poverujemo. U redu, dajte sada reklame. Dr [e{eq: Ti si ono nekada izlazio na izbore. Ili}: Nemoj, molim te, nisam ja ovde, ja sam voditeq, nisam ovde u prvom planu. Ja sam propao jo{ davno za razliku od nekih koji }e propasti. Dr [e{eq: Na ~ijoj si listi bio? Ili}: Iza mene je stajao Paro{ki, odnosno Narodna stranka, ali nisam bio u wegovoj stranci, nisam bio, za razliku od tebe, ni u komunisti~koj. Dr [e{eq: Ali isto bi ti bilo da je Lili} stajao iza tebe. Ili}: Ja, za razliku od tebe, nisam bio u komunistima, niti su me izbacivali, Dr [e{eq: Nigde nisu hteli da te prime. Ili}: Ta~no, mo`da je i to dobro. Dr [e{eq: U moje vreme su samo najboqe |ake primali u Komunisti~ku partiju. Ili}: Jeste, tebe su primili u komunisti~ku sa 18 godina. Dr [e{eq: Sa 16 i po godina. Ili}: Jo{ su iskoristili tvoju maloletnost pa te obrlatili. Reklame. Ponovo smo u studiju 2 televizije Pink u Zemunu, u zemunici, a u Zemunu vlada Vojislav [e{eq. Dr [e{eq: Uspe{no vlada. Ili}: To neka ka`u Zemunci.
209

Dr [e{eq: Zna{ kakvi su sada rezultati izbora u Zemunu bili? Od 115 bira~kih mesta pobedili smo na 100, a socijalisti samo na 15. A da su sada ponovqeni lokalni izbori, mi bismo imali 50 odbornika, socijalisti 5 i niko vi{e ni{ta. Da li ti to ne{to govori? Ili}: Nije da se hvalimo. Dobro, to je izjavio gospodin [e{eq, zloupotrebio ovu zabavnu emisiju. Dr [e{eq: ^uj, zabavna emisija! Ili}: Reklamirao svoju stranku. To }emo mi da ispostavimo ra~un, profakturu na radikalnu stranku i za tu lovu }emo da se napijemo ko {to Voja pije sok, ja se izviwavam, malo~as sam rekao da je ovaj “Sinalko” mali, fun for kids, me|utim, to nije – ovo je taj fun for kids, a sada, gospodo, ja se nadam da ste svi dobili sokove, jeste, evo “Sinalko” u mojoj ruci. @iveli, da nazdravimo. Vojo, tebi sre}an ro|endan, mo`da nisi o~ekivao, ja ti `elim da dobije{ jo{ jednog sina. Dr [e{eq: Hvala. Ili}: Tako da se izjedna~i{ sa Jami koja je jednom izjavila da `eli da ima petoro dece. Jami: Polako. Ili}: A jo{ nije krenula ni sa prvim. Jami: @iveli! Ili}: Ovo je za Jami i weno ~etvoro dece, i za tvog budu}eg sina koji }e se zvati, jesi li spremio ime? Dr [e{eq: Polako. Ili}: Jedan je Nikola, drugi je Aleksandar, tre}i Mihajlo. Dr [e{eq: Treba to prvo da se odradi. Ili}: ^etvrti bi mogao da bude Stipe. Dobro, `iveli. Dakle “Sinalko” pijte polako. I sada jedna vest sa teleksa i idemo ponovo pitawa i za Jami i za Voju. Madlen Olbrajt, {ta ti misli{ o toj dami, da li ti se svi|a? Dr [e{eq: Ko je to? Ili}: Madlen Olbrajt. Dr [e{eq: Ko je to, ja ne znam. Ili}: Ameri~ka Radmila Milentijevi}. Dr [e{eq: Imaju dve Radmile Milentijevi} u Americi? Ili}: I Klintonova desna ruka. Dr [e{eq: Ako mu je to desna ruka... Ili}: Ovako, sada }e te odu{eviti ova vest sa teleksa ako tako misli{ o woj. Gospo|a Madlen Olbrajt je nedavno rekla novinarima: “Tito mi je ubio oca.” Qubiteqi crnog humora ka`u boqe da joj je ubio majku, a najboqe bi bilo da joj je majka bila nerotkiwa. Malo za qubiteqe crnog humora, mislim. Dr [e{eq: Ako je to razlog wene tolike agresivnosti protiv srpskog naroda, da joj isporu~imo Tita. Ili}: Ja se ne razumem u politiku, idemo daqe. Jami, molim te, Danijela Popovi} te pita: “Kakvi su va{i odnosi sa Minimaksom?”
210

Jami: Najboqi mogu}i. Ili}: Prijateqski, drugarski. Jami: Kako da ne. Ili}: Kao brat i sestra. Jami: Ja te obo`avam. Dr [e{eq: Je li ose}a{ jednu notu sa`aqewa iz ovih odgovora? Ili}: A {ta si rekla za Voju kada sam te pitao na po~etku {ta ose}ate prema Vojislavu [e{equ, rekla si simpatiju. Onako preko mikrofona je to rekla tako... Dr [e{eq: Ali bez sa`aqewa. Ili}: Dobro. Ho}e Voja da bude glavni pa to ti je. Sada }emo da vidimo {ta }e{ da ka`e{ – Qubomir Trajkovi} iz Novog Sada te pita: “Da li je ta~no da vi negirate muslimansku, crnogorsku i makedonsku naciju?” Dr [e{eq: Kako ja mogu da negiram ne{to {to ne postoji? Ili}: ^ekaj, za tebe ne postoje muslimani, Makedonci i Crnogorci? Dr [e{eq: Postoje, ali ne kao nacija. Ili}: Kao zanimawe? Dr [e{eq: Crnogorci postoje kao regionalno odre|eni Srbi, regionalni po poreklu, kao Hercegovci, kao [umadinci. Muslimani postoje kao veroispovest, a Makedonci, iako ba{ nismo potpuno isti, veoma, veoma su bliski Srbima. Ili}: Jedno pitawe za mene, odnosno poruka: “Ili}u, mislim da bi trebali da budete pristojniji prema gospodinu Vojislavu [e{equ”, Dragana. Dr [e{eq: Dobro upozorewe. Ili}: Dobro, a? Sada ima pitawe za Jami, pardon, samo da ga na|em. Sava Vi{wi} iz Beograda ka`e: “Da li je ta~no da ne izlazite iz ku}e bez 3.000 maraka?” Jami: Nije ta~no. Ili}: Ponekad iza|e{ sa 2.000 Jami: Ponekad zagubim negde 100 maraka. Ili}: Dobro, jesu li ovo realne cene ili nisu? Jami: Sada sve zavisi. Ili}: Gde se peva uve~e od 8 do 4, gde kada pro|e{ izme|u stolova neko mo`da malo... Jami: Ne, to se meni ne de{ava. Ili}: A {ta bi radila kada bi te neko u{tinuo, je li bi ga lupila ovako? Jami: U, sva{ta bi bilo. Ili}: Je li bi ga lupila forhendom ili bekhendom? Jami: Bekhendom. Ili}: Ili prvo bekhendom pa onda forhendom kao Voja. Vojo, jo{ jedno pitawe pa idemo daqe, imamo anketu – za{to politi~ari vole Jami, a i ona wih. Lepo pitawe za tebe Jagoda Devetak iz ]uprije te pita: “Da li ste vi fa{ista ili komunista?”
211

Dr [e{eq: [ta joj vi{e odgovara. Po{to volim fa{irane {nicle mo`e jedan zakqu~ak da izvede. Ili}: Dobro, a {ta ti ka`e{ za ovu bre me|unarodnu zajednicu, vidi{ da qudi ka`u: ako vojvoda do|e, ka`u, na tron ne}emo da razgovaramo. Dr [e{eq: [teta samo {to nisu to na vreme saop{tili Gelbartu, nedequ dana su zakasnili. Da su to rekli pro{le nedeqe, ja bih ubedqivo pobedio, ve} bih preuzeo predsedni~ku funkciju. Ili}: Onda bismo Jami i ja kada krenemo u Pariz, morali da idemo na Budimpe{tu ili Sofiju. Jami: Ne bi vaqalo. Ili}: Vojo, nemoj da bude{ predsednik, molim te. Dr [e{eq: U Parizu pobe|uje Le Pen. Ili}: Nemoj, da, on je komunista isto kao ti. Dobro, sada anketica. Vojo jesi li znati`eqan da vidi{ za{to politi~ari vole Jami, zna~i da i ti voli{. Jesi li ti politi~ar ili fa{ista, {ta si ti? Dr [e{eq: [ta bi ti vi{e odgovaralo? Ili}: Ja mislim da si ti jedan, ovako, {ta ja znam {ta si, doktor nauka. Dr [e{eq: Doktor za roken-rol. Ili}: E, to. “Mi}o, pitaj [e{eqa koji mu je broj pejyera da i wemu {aqemo poruke”, Teofil. Ima{ pejyer? Dr [e{eq: Ne nemam ni{ta od toga {to mo`e da se aktivira. Ili}: Ima pi{toq. A, ovog puta nisi ga poneo. “Niste rekli {ta bi se dobilo kada bi uparili [e{eqa i Tu|mana?”, @eqko sa Pevca. Dobilo bi se opet neko bratstvo i jedinstvo. Dr [e{eq: Bilo bi fa{irawe neko! Ili}: Dobilo bi se bratstvo i jedinstvo, daleko bilo. “Vojo, pripazi na koru od banane”, to se neko {ali. Voja je neuni{tiv, wemu banana ne mo`e ni{ta. Dr [e{eq: Ja se tako dobro snalazim sa korama od banane da je to celoj naciji op{tepoznato. Ili}: Ja se nadam, ako stigne do kraja emisije Baja mali Kninya po{to ima jednu pesmu da }e je svi ~uti. Dr [e{eq: Jesi li ga pozvao? Ili}: To smo hteli da napravimo iznena|ewe za tebe, ali nema telefon, ima radio pa nismo mogli da ga na|emo. Dr [e{eq: [to ga nisi preko radija pozvao? Ili}: Alo Bajo, do|i, ponesi kompakt disk ili kasetu ili bar ponesi sebe. Ako nema muzike neka izrecituje ono, ne znam kako be{e glasi pesma: “Oj Srbijo majko ote mi se krik, Voja }e ti [e{eq biti potpredsednik. Dr [e{eq: Mogao bi ti to da peva{. Ili}: O Srbijo majko ti... krik Voja }e ti [e{eq biti malo sutra predsednik. Dr [e{eq: Lepo peva{, samo te gadno slu{ati. Ili}: Jami!
212

Dr [e{eq: Blago gluvima kada ti peva{. Ili}: Jami, je li ti milo {to si, ne, izvini, je li ti drago... Jami: I milo mi je i drago mi je. Ili}: [to si sa Vojom ve~eras. Jami: Jeste. Ili}: Dajte, molim vas anketu, a ja }u da vidim za ove banane. *** Misli{ peva~icu? *** [ta da vam ka`em, to nema veze. *** Ba{ je zgodna, lepa i zgodna. *** Mislim, meni se ona svi|a, ja mislim da lepo peva i lepa je, ne verujem da oni mogu ne{to da promene tu situaciju. *** Mo`da se promeni ne{to kao peva~ica, ali u politiku vaqda ne}e da u|e. *** Mislim da ima nekog uticaja na narodne mase. *** Ne, ne pratim te tra~eve, nije uop{te interesantna ni ona nimalo. *** Verovatno da imaju uticaj, jedan simptomati~an uticaj. *** Zato {to je ona zgodna `ena i uti~e na politi~are, a i na glasa~e. *** Sigurno uticaj ima popularnost s jedne strane. *** Pojedinih politi~ara moraju imati pristalice i peva~ice. Ima politi~ara koji obo`avaju peva~ice. *** Ja mislim nikakvog uticaja, {to bi ona imala neki uticaj? *** Pa ima, imala je. *** Jami mo`e da spasi dr`avu, ona i Milo, wih dvoje su tandem koji }e da spasi Crnu Goru i Srbiju. *** Nema uticaj nikakav na politi~are. *** Ogroman, mislim definitivno, ona je tu glavna. *** U Crnoj Gori ga je imala na wihovu stranu. Tako sam stekla utisak gledaju}i i prate}i wu onako. Ina~e, lepa je zgodna je, atraktivna je. Dr [e{eq: A to “milo” je li skop~ano sa Milovanom? Ili}: Ne, to je milo {to mi je milo em drago. Ti ne zna{ pesmu. Dr [e{eq: Ja mislio skra}enica od Milovan. Ili}: To je jedan od hitova sa kasete, kako se zove? Jami: Milo za drago. Ili}: Zna~i ja tebi glasove, ti meni fotequ. Jami: Ne, nego ja ka`em u pesmi vrati}u ti sve milo za drago. Ili}: Onda zna~i, Moma drago. Jami: Mo`e. Ili}: Ne razumem se ja u politiku. Dobro, pozdrav za gospo|u Milenkovi} iz prvog reda. Ko je gospo|a Milenkovi} iz prvog reda? Jami: To je moja mama. Ili}: A, pozdrav za mamu. Bravo, jedan aplauz za gospo|u koja je pre izvesnih 15-20 godina rodila ovako divnu devoj~icu koja se zove Jami, a mama je, ~ini mi se, Rajna.
213

Jami: Jeste. Ili}: Fino. Jami: I pored we je moja najmilija kom{inica Mira. Ili}: Mira, bravo. Evo sada specijalno za mamu i za Miru. “Vojo, koga }ete prvo uhapsiti kada do|ete na vlast”, u potpisu Pirot. Dr [e{eq: Sve mi se ~ini – tebe. Ili}: Hvala. Dr [e{eq: Tako je krenulo, sada ne znam, mo`da se i predomislim. Ili}: Hvala. Bata @ivojinovi} je, ovo je sa teleksa, molim vas krupnije, ne mogu ovako kada sam daleko i bez [e{eqa, molim vas, e Bata @ivojinovi}, znate ga, poslanik i glumac, javno je izjavio: “Uvek kada ka`em Slobodan Milo{evi}, ja ustanem.” Minimaks je, me|utim, sasvim drugi tip – i uvek kada ka`e Sidni Kraford – on legne. Dr [e{eq: Legne u o~ajawu i ~upa sopstvenu kosu. Ili}: Jeste. Idemo daqe, Vojo da li bi se ti kandidovao za predsednika op{tine Palilula? Dr [e{eq: Mogu da se kandidujem za predsednika svih op{tina u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, u svakoj bih pobedio. Ili}: Idemo daqe. Dr [e{eq: Mo`da sumwa{ u to? Ili}: Ne. Nisam te pa`qivo ni slu{ao, pravo da ti ka`em, jer sam ovde, izvini molim te, ovo je prvi put da te ne slu{am. Lela iz Obrenovca pita: “Za{to politi~ari i harmonika{i obo`avaju peva~ice?” Jami: Ja ne znam otkud ta pitawa {to se ti~e ove ankete, anketa je sjajna, me|utim, ne znam za{to ta veza – politi~ar i peva~ica. Dr [e{eq: Sjajna i zlonamerna. Ili}: Dobro, to su tra~evi. Jami: Da. Ili}: To nema veze. Jami: Pa mislim – i politi~ari su qudi. Ili}: Pa qudi hvala Bogu, naro~ito na nudisti~koj pla`i, isti brate svi. Jami: Ne, ali. Dr [e{eq: Jesi li bio na nudisti~koj pla`i? Ili}: Nisam zato {to me tamo zovu istaknuti umetnik. [ta si tra`io, ~a~ka{ me~ku, a ono iza|e bumbar. Dobro, za Voju pitawe, Lazar Obrenovi} iz Kru{evca: “Da li je ta~no da je najlep{i ~lanak o vama napisao jo{ pre 15 godina Vuk Dra{kovi}?” Dr [e{eq: Da, to je ta~no. Ili}: Kako je rekao: blago lice, ~ovek nije znao {ta pi{e. Dr [e{eq: Blag i pomalo krvo`edan pogled. Ili}: Da, nos ima gor{taka, a ispod nao~ara blage nevine hitlerovske o~i, je li tako nekako? Gde su mu bile o~i? Tada nije video on da je to zbiqa. Vidi{, neki su te pro~itali tek sada, a neki onda. Ja sam odmah znao da je to opasno.
214

Dr [e{eq: [ta si znao? Ili}: Ne}emo, Jova sa familijom, to zna~i sa porodicom iz Bato~ine pita: “Ko su po vama prve tri peva~ice?” Jami, pita te on. Jami: Ne znam u kojoj muzici, onu koju ja pevam ili uop{te? Ili}: Da folk, narod, a je li bi rekla neka imena? Jami: Ne znam, meni se najvi{e dopada Brena, a daqe ne znam. Ili}: A gde si ti tu? Jami: Pa tu sam i ja. Ili}: Me|u tri? Jami: Kako da ne. Ili}: Vojo, {ta ti misli{, slu{a{ li muziku? Dr [e{eq: Ja slu{am sve koje lepo pevaju, moraju samim tim i da budu lepe. Jami: Voja je ina~e jedini politi~ar koji je kazao javno da slu{a, izme|u ostalog, i folk muziku. Ili}: Lepo. Dr [e{eq: I volim. Jami: Da, i voli, da. Ili}: Ostali slu{aju, ali ne}e da priznaju, a Biya? Jami: I Biya, da. Biya i peva. Ili}: Ona pla~e, on je qubi, wegova omiqena pesma. Biyo, tebi pozdrav i tvojoj porodici. Sada nailazi ~ovek, jeste li popili “Sinalko”? Ko je rekao da? Jedan de~iji glas, ho}e{ jo{ jedan? Dobro, evo za one koji ti nisu dali veliku fla{u `uti karton sa crvenim detaqima. Cap. Jesi li video `uti karton, a unutra crveni; zna~i mo`e da te izbaci ali ne}e. Nije za tebe, to je za one koji nisu de~ku dali, dajte mu ovu veliku fla{u da pije; a ja imam ~ast da najavim uz jednu malu ekonomsko propagandnu poruku pozdrav za Jami, Kobac iz Zemuna. Jami: Hvala lepo. Ili}: Pita Jami {ta misli o Bubi Miranovi}, Sowa. Jami: Ne poznajem je. Ili}: Ne poznaje{ Bubu, a ti? Dr [e{eq: Lepo peva. Ili}: I lepo izgleda, boga mi. “Reci Jami da je pukla `ica na ~arapi”, Milena. Jami: Kao i uvek, meni... Ili}: To se neko {ali. Jami: Ne, meni uvek kad god do|em u ovu emisiju, puknu ~arape. Ili}: Uvek takve poruke. Je li pukla stvarno? Jami: Da. Ma nema veze. Dr [e{eq: Je li kod tebe ne{to puca, Mi}o? Ili}: Daj poka`i. Jami: Evo odozdo je po~ela pa sve ovako, vidi{.
215

Ili}: Pa to je likra. Jami: Pa da, ali je pukla. Ili}: Ka`i bacio sam liku. Pa da, kao imao sam liku pa sam bacio. [ta je tu sme{no? Dobro, dajte sada nailazi na{ gost. Jami: Po{to si bacio. Ili}: Veliki mag, zato se i zove Big Lale. Big Lale: Dobro ve~e gospodo. Ili}: Dobro ve~e Laki, ovo je Jami, ovo je Voja, ovo je Laki. Big Lale: Po{tovawe, ne znam sa kime }u da sara|ujem pre. Dr [e{eq: Samo da mi ne{to ne mazne kao pre. Big Lale: Vojo, ima{ iskustvo od pro{li put sa onom kwigom. Ovako, ja bih najboqe, odmah evo ovako za po~etak. Jao, koga to vidim? Ja }u da do|em do vas, budite tako qubazni, samo mi dajte levu ru~icu i do|ite do mene. Dajte malo potpore, molim vas, za moju asistentkiwu, bojim se da se ne zbuni. Hvala. Ovde imam jednu novinu, ovde imam jednu ~arobnu iglu. Ho}ete li pridr`ati ovu iglu molim vas, ho}ete mi re}i kako se zovete? An|elka: An|elka. Big Lale: An|elka. An|elka: Da. Big Lale: Da li se vi bojite mene? An|elka: Ne. Big Lale: Logi~no. Jednom se sre}e ~arobwak pravi. Ovako }emo, ovde imam novinu, ovo je vi{estrana~ka novina po{to ima vi{e stranica. Dr [e{eq: Oglasi. Big Lale: Obratite pa`wu, ovo je jedan list, ovo je drugi list, ovo je tre}i, a mo`emo ~ak i ovako da odvojimo i tako. Mi }emo sve to lepo da spojimo kao {to je i bilo, i {ta }emo da uradimo? Uvek mislim na nas dvoje. Dajte mi samo iglu i ja }u ovako lepo da se vi{e ne rasture novine da probodem na pola. Sine, do|i ti do mene, odi sre}ice. Zdravo sine, neko mora ovo da dr`i jer kada ne vide moje ruke gore. Kako se ti zove{? Danko: Danko. Big Lale: Uzmi sine ovako, bravo Danko i nemoj da mrda{. Tako. Da poka`emo da se boqe vidi. Nema ni{ta izme|u. Sada ovako: ovde imam jedan {pil~i} karata, uzeo sam namerno malo ve}e karte da ne biste rekli da ja mu}kam sa malim kartama. Sve su razli~ite. Samo jednu kartu, poka`ite je svima da je vide. Tako. I budite qubazni, danas sam ~uo na televiziji da Madona prodaje auto za 200 dolara, ako }emo danas, nema veze sada po{to }e da se potpi{e, ja mislim na berzi autograma da je Vojin potpis najskupqi, budite qubazni, dajte Voji da potpi{e, ali na licu karte. Ili}: Je li to lice gde je ta ~etvorka. Big Lale: Ja se kao pravim da ne znam koja je to karta. Ili}: A nisi ni video na monitoru dole. Big Lale: Ne, uop{te ne vidim, nije ni va`no po{to va`na je poenta trika.
216

Ili}: Dobro. Big Lale: Sada vratite, do|ite, molim vas, na svoje radno mesto. Hvala. Dakle ovako: vi imate tu kartu, poka`ite sada da se vidi, ako mo`e da se uhvati ovo, po{to je jako bitno. Hvala. Ovde imam jednu ~arobnu kutijcu. Dajte tu kartu ovde ide, ovako, da li se to vidi? Ja to lepo zatvaram i ka`em “}iri bu }iri ba, lom ping pon, gala gala hop”. Dunite samo jednom. Da vidimo. Ja vu~em novine, Vojo je li ovo tvoj potpis? Hvala lepo. Hvala vama. Ili}: Bravo Lale, ajde sada nam objasni kako si to uradio. Big Lale: Identifikej{n, je li tvoj potpis? Dr [e{eq: Moj potpis. Ili}: Trojka juri kroz stepu i no}. Big Lale: A sada obratite pa`wu, dok se potpis ne identifikuje ide jedan mali cak, a ja nestanem, ovako: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. Ovde ima tri sprata. Iz na{e ku}e samo na 10, ovde ima ne{to jako slatko, ne{to divno, ne{to ukusno, svaki sprat je pri~a za sebe i slatki{ za sebe. Za na{eg slatki{a Jami. Ka`i mi samo jesi li probala torte. Jami: Ja sam ovo ve} dobila ovde, jednu lepu slatku malu torticu u pro{loj emisiji kada sam bila, ali je sjajna. Lale: Ali sada ima{ ovde tri sprata. Veruj mi, ne znam kako }e{ je odneti do stola. Jami: Ne znam. Big Lale: Polako, od ove torte }e{, {ta sam ti rekao, idemo zajedno do stola i malo se i nakrivilo, ovako. Ili}: Evo dakle, tako je Jami dobila tortu zato {to je Voja [e{eq ro|en u subotu i... Dr [e{eq: Ja sam o~ekivao da ti Jami tu tortu saspe u lice. Ili}: Ona mo`e mene da ga|a samo sa podrumom, a ovde su samo prva tri sprata. Da li bi ti dala pola sprata ili jednu garsoweru gospodinu Voji po{to je wemu ro|endan? Jami: Bih. Ili}: Ali u lice? Jami: Ne bih. Ili}: [alimo se. Jami je dobila tortu, jede{ slatki{e normalno? Jami: Obo`avam. Ili}: Pedeset pet kila `ive vage. Jami: Toliko. Ili}: Svaka ~ast. Vojo, da li ima{ ti – koliko puta vi{e od Jami, ona ima 55. Dr [e{eq: Tri do ~etiri puta vi{e. Ili}: Jedna Tawa ka`e: pozovi Voju i u slede}u emisiju. Da, da, zatim ka`e reci... Dr [e{eq: Ba{ razmi{qam da preuzmem vo|ewe ove emisije. Ili}: Ka`e: “Big Lale, da li mo`e{ ne{to da u~ini{ da na{ Voja postane predsednik Srbije?” Ja mislim da Lale tu jedino i mo`e da u~ini.
217

Dr [e{eq: Da li se ti se}a{ pro{le emisije kada je tamo ne{to svojim ~arobwa~kim trikovima izveo i ispalo – radikali ubedqivo pobe|uju. Ili}: Jeste, jeste, ali treba malo da sa~ekamo prvo da malo sko~i{ pa onda evo... Dr [e{eq: Ali krenulo je u tom pravcu. Ili}: Mi}o, tebi i tvojim gostima prijatno ve~e od osobqa sa Interne B. Hvala i pozdrav za celu Internu B i sve ostale koji su sada prikovani uz neki krevet u nekoj bolnici, jer nas sigurno najvernije gledaju. A mi idemo vedro daqe. Dr [e{eq: A kako bi ti izgledalo na traumatologiji? Ili}: Nisam te jo{ uvredio ba{ toliko. Dr [e{eq: Nisam ja to u prete}em tonu. Ili}: Aca Momi} iz Novog Sada pita Jami: “Da li vas quti kada vam neko ka`e da ste pevaqka?” Recimo, nekada se omakne nekom voditequ, nekom malo polupijanom gostu, ka`e – “e, pevaqka”, da li se ti onda naquti{? Jami: Ne bih se qutila, ali nije mi se to jo{ desilo. Ili}: Da. Jami: Ali ne bih se qutila, to je izraz koji je iz naroda potekao. Ili}: Kao {to se za muzi~ara ka`e muzikant. ^ak i onako boqi muzi~ari su muzikanti. Jami: Nema to veze. Dr [e{eq: Kao politi~ar politikant. Ili}: Jeste, kao amater za politiku. Nisam to mislio, samo navodim kao primer. Lela pita Voju: “Da li ste ~uli pesmu koju je vama posvetio Baja mali Kninya?” Dr [e{eq: Da, ~uo sam je na Studiju B. Lepa pesma, interesantna. Jesi li ti ~uo to? Ili}: Ja sam video u nekim novinama to, imali smo nameru da ga pozovemo. Ne znam je li do{ao Baja? [ta javqaju iz re`ije? Nije. Bajo, javi se ako si tu. Do|i da otpeva{ pesmu da postane Voja bar u pesmi predsednik. Kako se kiselo smeje. E sada lepo pitawe za Jami. Hteo sam ja tebe da pitam ne{to – jesu li politi~ari u su{tini qudi koji su, koji imaju neke vajde, koji su se obogatili? Jesi li se ti obogatio? Dr [e{eq: Ja `ivim veoma skromno i ne ~eznem za nekim li~nim materijalnim bogatstvom. Ili}: Dobro, ku}a ti je ovako pristojna. Dr [e{eq: Pola ku}e. Ili}: [ta: pola tvoje, pola nije? Sa kime deli{? Dr [e{eq: Taj drugi deo ima u svojini kom{ija, ali nije useqen, ku}a nije ni dovr{ena. Ti si bio kod mene, vaqda si video. Ili}: Ja sam bio kod tebe ali me nikada nisi zvao. Dr [e{eq: Upla{io se onih {arplaninaca pa nisi ni{ta video oko sebe. Ili}: Ja sam bio kod tebe.
218

Dr [e{eq: Priznaj. Ili}: Ja sam bio kod tebe. Dr [e{eq: Kada sam ja bio u zatvoru. Ili}: Jeste. Dr [e{eq: Ali priznaj da si se upla{io. Ili}: Da obi|em tvoju decu, a ti }e{ moju kada ja budem u zatvoru. Dr [e{eq: Da, ali kako stoje stvari, to }e se vrlo brzo desiti. Ili}: Dobro. Ipak, velika je stvar kada je neko u zatvoru a neko do|e, pa mu pita za decu. Dr [e{eq: To je velika stvar. Ili}: Nosi poklone itd. Dr [e{eq: To je velika stvar. Ili}: Ja tako radim sa svim politi~arima kada odu u zatvor, nisi samo ti, jer nikada se ne zna ko }e da postane predsednik. Dr [e{eq: Ali obi~no oni koji idu u zatvor postaju predsednici. Ili}: Ne znam. E sada pitawe za Jami, ba{ to nov~ano pitawe. Jedna ekipa u sastavu Kiza, Laki, Bambus, Pop i Robija sa Vo`dovca pitaju: “Gde ~uvate novac? U banci ili kod ku}e?” Jami: Ne, ne ~uvam ga ja uop{te. Ili}: Da ne bi preturali qudi, reci. Jami: Da. Ja uop{te ne ~uvam novac. Ili}: Tro{i{ ga? Jami: Ne{to da, a ne{to se ~uva sâmo. Ili}: Opa, kako da shvatim sada? Jami: Odmah ula`em. Ili}: Dragi Kizo, Bambuse, Laki, Pope i Robijo sa Vo`dovca, morate sami da, mislim to, vidite ja sam probao malo da vam pomognem, ali ne vredi. Dr [e{eq: Jesi li o~ekivao neki procenat? Ili}: Ne. Trenutak, Ko~a Nalevi} iz Beograda: “Bio sam ube|en da je prebijawe advokata Barovi}a kraj va{e politi~ke karijere. Da li je ovaj narod normalan?” Dr [e{eq: Ovaj narod je veoma normalan, ali je pitawe nenormalno. Ja sam bio ube|en da je to ogroman doprinos mojoj politi~koj karijeri i nisam se prevario. Ili}: Zna~i, ti kada bi mene prebio, ti bi postao predsednik Ujediwenih nacija. Dr [e{eq: Ne. Postao bih samo predsednik onog ku}nog saveta gde bi ti morao da podnese{ ostavku. Ili}: Milo ka`e: “Mi}o, pozdravi Voju. Milo \ukanovi}”. Ovo se neko {alio verovatno, ~ak ima i telefon. Dr [e{eq: Pozdravi i ti Mila. Milo i Zoran Lili} dvojica pora`enih kandidata.
219

Ili}: Dobro, to je tek ovaj krug, ali ako ti u slede}em krugu ka`e{: “Kume, daj jedan krug”, mo`da. E, isto neko ko se potpisao kao Milo ka`e: “Vojo, nemoj mnogo da gleda{ Jamine noge”. Dr [e{eq: Je li to Milo skra}enica od Milovana? Ili}: Bez komentara. Sve je to skra}enica. “Vojo, obo`avamo te” – Ana, Banovo Brdo. Opet komplimenti, ne}emo da ga hvalimo, mo`e da se pokvari. Dr [e{eq: Osvojio sam sve `enske glasove u Srbiji. Ili}: Opa, tu ne{to oko Televizije Pink: “Barajevu treba ~ovek kao {to je Voja”, Goran. Sigurno nemaju banane pa im sada treba neko. Dr [e{eq: Banana-men. Ili}: Da li je Jami naplatila od Inka-Prokupqe o{tetu za weno ime, Tomislav. ima neka ~okolada oja se zove Jami pa je negde ne{to pisalo u novinama Jami: Ima sva{ta, da, pisalo je sva{ta po novinama. Ja znam da postoji butik i kiosk i neka {e}erna tabla Jami, sve se to tako zove Jami. Nemam veze sa tim, i ne znam za{to bih i naplatila, a qudi neka se snalaze kako ko zna i ume. Ili}: Do|e ti neki... ka`e: daj mi jednu tablu Jami, ho}u da je polomim. Jami: Da. Zamisli, a da je sladoled. Ili}: Kako bi rekli? Dr [e{eq: Ricinus, recimo marke Minimaks. Ili}: I taj }e nam biti predsednik. E, dokle smo do{li, {to ne ka`e ne{to boqe – neki vibrator, neki telefunken, neki soni. Dr [e{eq: Kakav, na struju ili na baterije? Ili}: Ne, ovaj pejyer koji vibrira. Puno pozdrava od Mire Zemunke. Dr [e{eq: A posle mo`e{ da se vadi{ – ne rade baterije. Ili}: Da. Sada molim vas, re`ija, po{to Jami treba i da peva, dajte onaj tre}i i posledwi EPP blok. Zajedno smo ve} sat i 15 minuta, ja ne znam da li je mojim gostima dosadno, da li je vama ovde posetiocima dosadno, niko ne zvi`di; vidim da je u redu za sada. Jami, je li tebi dosadno bilo? Jami: Nije. Ili}: Je li bilo neko nezgodno pitawe? Jami: Ne. Ili}: Vojo? Dr [e{eq: Ja se ubih od dosade. Ili}: Stvarno? Dr [e{eq: Nekada si bio interesantniji. Ili}: Evo za tebe jedno fino, ne za tebe nego da ti ~uje{ {ta ka`e jedan gospodin ^aslav. Ka`e: “Mi}o, genije si, radi{ kao sat, pozdrav, kopirnica Kup.” Kao {to vidi{, imam i ja neke komplimente, ne samo ti. Zatim, ima za [e{eqa. Dr [e{eq: Ja te ve} vidim u duplikatu. Ili}: Ovde se ne{to pomiwe neka dama i jo{ jedna druga dama, ni{ta, idemo daqe.
220

Dr [e{eq: Opet neke dame prema meni imaju simpatije. Ili}: Ne, ima nekih osoba koje ja ne pomiwem. Dr [e{eq: Ti pukne{ od qubomore odmah. Ili}: Ne, ovako: Mirjana i Marina iz Sremske Mitrovice pitaju Jami, to je Mitrovica u kojoj ima zatvor gde ti nisi bio. Dr [e{eq: To je jo{ jedini u kome nisam bio. Ili}: Dobro, bio si u Padinskoj Skeli, bio si u CZ bio si u Zenici. Dr [e{eq: A u Gwilanu? Ili}: I tamo si bio? Dr [e{eq: I tamo. Ili}: Ti odrobija sve zajedno 22 meseca i ovde jedno 4. Dr [e{eq: Malo vi{e, dve i po godine. Ili}: I koliko si sve zajedno bio u zatvoru? Dr [e{eq: Dve i po godine. Ili}: I koliko misli{ jo{? Ne stvarno, pitaju te Mirjana i Marina iz Sremske Mitrovice, jedinog zatvora gde nije bio gospodin [e{eq, ali ima vremena, jo{ je mlad on i obe}ava. “Da li imate neku lo{u osobinu? Koju?” Jami: Imam lo{u osobinu, ali mislim da je ne bih sada pomiwala. Ili}: Koju? Recimo, voli{ da spava{ do podne ili... Jami: Da, volim jako volim da spavam, ali zato {to je moj posao takav, do|em oko 6, 7 ujutru i onda spavam po ceo dan. Ili}: A obe}a{ nekom da }e{ do}i u 8 i ne do}e{. Jami: To se nije desilo, jedino ako je neozbiqno obe}awe. Ili}: Dobro, reci jo{ ne{to lo{e o sebi. Jami: Ne znam {ta bih. Ili}: Ne, to zato da ja nateram posle Voju da ka`e on ne{to lo{e o sebi. Jami: Nemoj. Ili}: Uglavnom ti nema{ lo{ih osobina. Jami: Imam verovatno. Ili}: Qupka si, slatka. Jami: Nisam ba{ uvek qupka i slatka. Ili}: Tako izgleda{. Jami: Izgledam, ali izgled nekada vara. Ili}: Dobro, ’ajde da ti ponovim jo{ jednom: da li ima{ neku lo{u osobinu? Koju? Jami: Pa evo, neka moja mama ka`e. Ili}: Mama, samo ka`ite, po{to nemate mikrofon, je li ima Jami neku osobinu lo{u? Mama ka`e da je zadovoqna za sada i da nema. Fino. Vojo, za tebe ima jedno te`e pitawe: “Ako postanete predsednik Srbije”, pita te gledateqka iz Rume, nije se potpisala, “da li }e i Minimaks dobiti ministarsku fotequ; zaslu`io je jer vas je reklamirao do besvesti.”
221

Dr [e{eq: Ho}e, sigurno. Ili}: Koju misli{? Dr [e{eq: Da razmislimo jo{ malo o tome. Ili}: Da se ja pripremim da napravim, da do|em kod Mikice za odelo. Mislim, ako treba... Dr [e{eq: Recimo, ministarstvo sporta i razonode – mo`da bi ti to odgovaralo. Ili}: Sporta i razonode. Dobro. Evo prihvatam. Gotovo, napravi mi vizit-karte i gotovo. Dr [e{eq: Mogu odmah da ti dam. Ili}: Ne, moje, da pi{e Milovan Minimaks, ministar sporta, nadam se da }e u slede}oj emisiji biti Vu~i} i [eki. Ne mo`e, [eki je sada, sada vi{e nema da do|e ovamo. Jami, sada bi ti mogla da peva{. Jami: Mo`e. Ili}: To }e biti plej bek. Jami: Jeste. Ili}: Koja pesma, nismo pri~ali mnogo o muzici, ali... Jami: Nema veze, dosta se toga zna. Ili}: Pa da, u pravu si. Reci mi kako ide novi CD i kaseta. Jami: Ide sjajno. Ili}: Omot je fantasti~an, mogu ti re}i. Jami: Takve su i pesme. Ili}: Virus prevare, dakle, to je kuga i kolera {to nam je doneo Zapad. Jami: Ima dosta gostovawa, eto bila sam, {to do ove godine nisam bila kod wih, a to je Makedonija, zna~i... Ili}: Republika Srpska. Jami: Jeste, sada za neke dve nedeqe idem u Sloveniju. Ili}: Kada }e{ u Hrvatsku? Jami: Ne jo{. Ili}: A zna{ li kada }e Voja u Hrvatsku? Dr [e{eq: Uskoro, ne sekiraj se. Jami: O tom potom. Ili}: Kada }e{ da ide{ u Francusku? Dr [e{eq: Uskoro. Ili}: ^im dobije{ vizu. Dr [e{eq: Pobe|uje Le Pen i onda }u biti sve~ano do~ekan na Jelisejskim poqima. Jami: A kada }emo mi? Ili}: Mi }emo, ja mislim, ovih dana. Jami: I ja mislim. Ili}: Mama izvinite ali tako je, biznis je biznis, posao je posao. Koju }emo pesmu ~uti? Jami: Qubav je tebi samo igra.
222

Ili}: Da li je posve}ena gospodinu Voji? Jami: Jeste. Ili}: Qubav je tebi samo igra. Dr [e{eq: Otkud zna{? Ili}: Pa rekla je Jami. Izvoli. I zavr{nica dana{we 46. Maksovizije, gosti Jami i [e{eq. Jami je sada upravo pevala, ja mislim do{la je ovde do Voje, on se pona{ao dosta ovako, kulturno. Dr [e{eq: Neo~ekivano kulturno. Ili}: Da, i vidim kontrolisao se dosta, ruka po|e, ali mozak ne da. Je li tako? Vojo, kako ti izgleda Jami? Dr [e{eq: Mnogo lepo. Ili}: Reci detaqnije ne{to. Dr [e{eq: Rekao sam ve}. Ako ka`em ne{to detaqnije mo`e infarkt da te strefi. Jami: Ne}e smeti ku}i da ide. Ili}: Ka`e jedan Stefan: “Da li }e Voja do}i u ovu emisiju i ako postane predsednik?” Dr [e{eq: Ako me pozove{, ako jo{ bude postojala emisija. Ili}: Dobro, mislim ako bude, {ta ja znam. Evo sada jo{ jedne vesti sa teleksa, pa onda idemo opet na malo }askawe. Jami: Mo`e. Ili}: Ti se nisi umorila mnogo? Jami: Ma kakvi. Ili}: Ja na plej bek isto mogu da pevam, samo otvaram usta. Dr [e{eq: Lepo bi to bilo za gledawe kada ti peva{. Ili}: Da. Dr [e{eq: To tvoje pevawe bi bilo pevawe za gledawe. Ili}: Da. Pevawe za gledawe. Ho}e ~ovek da bude Minimaks, a nije mu dao Bog. Budi [e{eq do kraja. Dr [e{eq: Ne mogu da budem Minimaks, ali Maksimilijan, recimo... Ili}: Nekom zuji pejyer, neka se javi. Jugoslavija po potro{wi alkohola zauzima ~etvrto mesto u Evropi. Ali zato niko u Evropi ne mo`e da proguta toliko predizbornih obe}awa kao Jugosloveni. Vojo, jesi li ti obe}avao ne{to, a da nisi ispunio? Dr [e{eq: Jesi li ti hteo da vrati{ monarhiju? Paro{ki je monarhista, tako je deklarisan. Ili}: Dobro, a {ta ti smeta? [ta fali Englezima, {ta fali recimo Holan|anima, {ta fali [pancima? Dr [e{eq: Ne, samo se pitam koliko si ti glasova osvojio 1992. Ili}: Ne, nisam ja uop{te bitan, bre. Dr [e{eq: Pa ta koncepcija, taj projekat. Ili}: Ja kada bih se ozbiqno bavio politikom, sada bi ti sedeo ovde, a ja tu.
223

Dr [e{eq: Ajde da probamo kako to izgleda. Ili}: Ne mo`e, ovo je pravqeno usko za mene. Dr [e{eq: Usko grlo. Ili}: Da. Jami }e da nam odgovori na jedno pitawce, malo je preuraweno, ali dobro, Dejan iz Ba~ke Palanke pita: “Gde }ete pevati za Novu godinu i po{to?” Jami: Ne znam jo{ uvek gde, mada ima jako lepih ponuda. Ili}: Recimo gde? Jami: Vide}emo. Ili}: Podgorica? Jami: Nikako. Ili}: Baden Baden? Jami: Mogu}e. Ili}: [aft Hauzen? Jami: To ne. Ili}: Minhen? Jami: Mogu}e. Ili}: Solingen? Jami: Sve je to mogu}e, da. Ili}: A gde bi, kada bi mogla da bira{, recimo, gde bi najradije pevala? Jami: Pevala bih ovde u Beogradu. Ili}: Lepo, a drugo drugi deo pitawa: po{to? Da li se znaju cene recimo za popularne peva~e. Jami: Svako ima svoju cenu. Mi apsolutno izme|u sebe ne gledamo koliko ko tra`i, pa onda, tako da odredimo svoju cenu. Ili}: Kako ti formira{ cenu? Ka`e{, na primer; ja mislim da vredim 50. 000 maraka. Jami: Pa ja ka`em, pa {ta bude. Ka`em – koji je danas datum, oni ka`u taj i taj, pa eto toliko. Ili}: Doda{ samo par nula. Jami: To mi se jednom desilo. Ili}: Da li ti, Vojo, mo`e{ da zamisli{ da, recimo, peva~ za Novu godinu dobije 30. 000 maraka? Jami: Minimum. Ili}: 50. 000 maraka? Dr [e{eq: Mnogo je. Ili}: [ta je mnogo? Dr [e{eq: Mnogo je maraka, mo`da su to po{tanske marke. Ili}: Za{to bi mu neko dao te pare? Da li je tebi neko nekada dao vi{e nego {to si tra`ila a da wemu nije ostalo ni{ta? Jami: Nije se to desilo. Ili}: Kada, recimo, ~ovek koji okrene telefon...
224

Dr [e{eq: Zamisli da su po{tanske marke pa sve mora{ da okrene{ i da zalepi{ 50. 000 maraka. Ili}: Da, a zamisli da je na markici na primer \in|i} i ti stalno kupuje{, za{to mi se smeje{? Dr [e{eq: Da me podseti{, mogu se i ja nasmejati, a ko be{e \in|i}? Ili}: To je bio doskora{wi tvoj {ef. Dr [e{eq: Moj {ef? Ili}: Jer on je bio gradona~elnik celog Beograda sa Zemunom. Dr [e{eq: Vidi{ kako lo{e prolaze moji {efovi, moj Mi}o. Ili}: Dobro. Dr [e{eq: Voditeqi, {efovi... Ili}: Nikada ti ne}u biti, na sre}u, {ef. Za tebe pitawe. Bora, selo Mojsiwe, zna{ to selo, jesi li imao tamo miting? Dr [e{eq: U Mojsiwu nisam bio. Ili}: Pita te: “Da li }e Milo \ukanovi} otcepiti Crnu Goru?” Dr [e{eq: Ne, po{to je pora`en na izborima, u drugom krugu }e taj poraz biti potvr|en, bez obzira {ta ti o~ekivao od tih izbora. Ili}: Ja ni{ta ne o~ekujem, ja se ne bavim time. Dr [e{eq: On nema {ansi. Ili}: Dobro, sada je ostalo ne{to jo{ malo vremena, ima li ne{to {to vas nisam pitao, a voleli biste da ka`ete. Recimo ti, Jami da li bi volela da ka`e{ gde se obla~i{, ima{ li neku burmu, prsten? Jami: Ima sva{ta. Ili}: Ho}e li skoro brak? Jami: Ne}e u ovoj godini. Ili}: Idu}e godine ve} mo`e. Jami: Vide}emo. U svakom slu~aju bih htela da po{aqem veliki poqubac mojim divnim, odnosno butiku “Jupiter” koji uvek misli na moj izgled. Ili}: Samo ti pri~aj o butiku, sve }emo to da naplatimo posle. Jami: Onda boqe da }utim, boqe ni{ta da ne ka`em. Ili}: Dobro ima{ li ne{to da poru~i{ nekom ko nije Jupiter nego ovako, ko je, mislim? Jami: Ja sam to u~inila, zna~i sve qude sa kojima sam se vi|ala ovih dana, posebno Bawalu~ane koji su me tako do~ekali i ispratili da je to fenomenalno. Ili}: Boqe nego Kraji{nika. Jami: To sada ne znam, ali znam kako sam se ja ose}ala – to je bilo sjajno. Ili}: Fino. Vojo, ima li ne{to {to bi ti rekao, recimo, a nisam te pitao? Na primer pozdravi `enu, decu, kom{ije, {ta ja znam. Dr [e{eq: [to kom{ije da pozdravim? ^ekaj, objasni mi malo. Ili}: Zato {to, mislim, dok si u zatvoru, oni ti ~uvaju ku}u, {ta ja znam, mora{ sa kom{ijama, zar ti nisi dobar sa kom{ijama? Dr [e{eq: Ja sam odli~an sa kom{ijama, kakav si ti?
225

Ili}: Ja sam isto odli~an. Dr [e{eq: Jesi li dobar sa kom{ijom? Ili}: Da. Dr [e{eq: Samo ti zatvor jo{ fali, zna~i. Ili}: Eh, ti ho}e{ da bude{ voditeq, pa to ti je. Ho}e da vodi zemqu. Dobro, za sam kraj imam jo{ po jedno pitawe pa }emo polako da se rastajemo. Danica Jeli} iz Loznice pita: “Jami, kada ste posledwi put i{li u Crnu Goru malim avionom?” Jami: Letos. Ili}: Ne misli onaj veliki pa malo mawi, nego onaj za 6 osoba recimo. Jami: Da, letos, zato {to sam morala hitno da stignem tamo na gostovawe i jedino je to bilo izvodqivo da na taj na~in stignem. Ili}: Po{to je, recimo, taj avion za jedan dan, recimo? Jami: Ne znam. Ili}: Dobro. Dr [e{eq: Ja sam se jednom vra}ao iz Crne Gore tim istim malim avionom. Ili}: Zna~i, ti vi{e ne mo`e{. Dr [e{eq: Ali moj prevoz je bio besplatan. Ili}: Da li bi sam pro~itao ovu poruku, molim te. Dr [e{eq: Dokle }e{ trpeti ovog Minimaksa? Ili}: Ajde bre, a znate kako glasi, evo pro~itaj ti, Jami. Ti }e{ biti qubaznija Jami: “Vojo, ~ekam te kod ku}e, Jadranka.” Ili}: Oho ho, Jadranka ~eka kod ku}e Voju. Dr [e{eq: Zna~i da ne idem jo{ ku}i. Ili}: Ne. Pozdrav za Jasnu, Maja. Jami: Hvala lepo. Ili}: “Ho}e li biti granice izme|u Republike Srpske i Srbije, Vlada iz Bijeqine?” Dr [e{eq: Vaqda sam jednom odgovorio na to pitawe. Ili}: Pa dobro. Dr [e{eq: Postao si senilan, {ta je sa tobom, ima{ neki kvar na vezama? Ili}: Ima ~ovek prekid na vezama. Dr [e{eq: To je jedno od prvih pitawa na po~etku emisije. Vidi{ kako sve pamtim. Ili}: Dobro. Dr [e{eq: To je tajna mog uspeha i tvog neuspeha u politici. Ili}: Ta~no. Jami, da li bi htela da peva{ u Padinskoj Skeli? Jami: Za{to da ne. Pevala bih ako bi me pozvali. Ili}: Svim zatvorenicima. Recimo, Voja sedi u prvom redu. Dobro. Sada }emo i za Voju jo{ jedno pitawe.
226

Jami: Ja sam pevala jednom u zatvoru. Ili}: Da, i ja sam bio u CZ, samo nije Jami tamo pevala. Dr [e{eq: Ti obi~no propeva{ u policijskoj stanici. Ili}: Ajde, ja nisam nikada bio u zatvoru, ja sam fin ~ovek bre. Dr [e{eq: Nisam ja rekao u zatvoru. Ili}: Da. Dr [e{eq: U zatvor odu oni koji ne propevaju. Ili}: Da. “Mi}o, pazi posle emisije, Nikola B.” Ho}u. Vojo, da li bi odgovorio na ovo pitawe, Jagoda iz Novog Beograda te pita direktno pa budi direktan: “Da ste neo`eweni, da li biste Jami ponudili brak?” Dr [e{eq: Vrlo te{ko pitawe. Ili}: Ja i postavqam te{ka pitawa, nisam ja {alabajzer. Dr [e{eq: A ona oklagija {to me ~eka pored vrata? Ili}: Dobro, recimo ako se razvede{ zbog Jami, onda je logi~no da joj ponudi{ na primer, odgovori ti na pitawe: “Da ste neo`eweni, da li biste Jami ponudili brak?” Dr [e{eq: Ne mogu da iskqu~im tu varijantu, ali strepim od povratka ku}i ve~eras, nemoj vi{e takva pitawa da postavqa{. Ili}: Draga Jadranka, nemojte mnogo biti grubi, dovoqno je {to sam mu ja uradio ve~eras. Dragi gosti, da li ste zadovoqni? Jami: Ja jesam. Ili}: Nemoj radi kurtoazije, reci stvarno. Jami: Jesam. Ili}: Vojo? Dr [e{eq: Zna{, nisi vi{e ti onaj stari Mi}a. Ili}: Jeste, sada sam boqi. Ne vredi ti ni{ta, Vojo, ni 4 kruga, ni 5 krugova ovako. Jo{ jednom da pomenem sponzore koji su pomogli da emisija bude lepa i bogata i {arena. Naravno, popi malo “Sinalko”, “Premijer” name{taj gde sede moji gosti, zatim cve}ara “Cuca”, Banovo Brdo – cvetni aran`mani, “Kobra Bane” – to su ove ko`ne stvari, ta{na. Dr [e{eq: Ima{ jednu torbu ovde iza le|a. Ili}: To mi je sa bananama za tebe. Ali znate onaj vic, mama ga hranila bananama do tre}e godine, nije znala da li je ~ovek ili majmun, to se pri~a za jednog drugog ~oveka. Nego mislim na koru od banane, ono {to radi Voja {to svoje protivnike srezuje. Koga nisam jo{ pomenuo, “Dezert”, naravno torta, ja ne znam kako }e da odnese, ali dobro ja mislim da ima finu kutiju. Jami: Ali divna je, hvala. Ili}: Zatim odela “1. maj” koja smo imali Voja i ja, on je imao svoje, ja svoje, ja u wegovo ne mogu da u|em, a on u moje tako|e. Sat privatna proizvodwa, kravata “Neven” tako|e. Kravatu je poklonila Jami Voji i to bi otprilike bilo sve. Jo{ samo jedna vest sa teleksa pa polako, onda {pica i }ao. Nisam vas u studiju pitao da li ste vi bili zadovoqni, da li je bilo, sude}i po tome {to ste se par puta nasmejali, izgleda nije bilo ta227

ko lo{e. Ko prihvata da u ime svih ka`e neku re~, kada bi bila, recimo, ocena od 1-10, koja bi bila ocena? 10? Bravo, znao sam, najboqi sam. Je li, Vojo, na {ta te podse}a ovo? Dr [e{eq: Na Lili}a. Ili da, ali malo si mi daleko. Lili} je desnu ruku dizao. Ili}: Dobro, meni se ne di`e. Ne mogu, dr`im ovde ovo. Jo{ samo jedna vest sa teleksa, ima veze i sa Vojom, po{to je on tu ume{an me|u te koji se tu pomiwu. Beograd ima samo 26 javnih toaleta. Sasvim dovoqno jer gra|ani ionako to rade po parkovima i haustorima, a poslanici u Skup{tini. To je bila, dakle, 46. Maksovizija. Hvala, dragi moji gosti. Gosti su bili Jasna Milenkovi} Jami i dr Vojislav [e{eq, budu}i predsednik ku}nog saveta jedne zgrade u Batajnici. Laku no}, spavajte lepo, a za nedequ dana ja se nadam da }e tu biti, ako Voja ne udesi preko svojih qudi da nas iseli ovde iz Zemuna, bi}e ovde na istom mestu 57. Maksovizija. Voli vas i qubi va{ Minimaks. ]ao.

XIII SPREMNI ZA RAZGOVOR SA SVIMA U INTERESU SRBIJE
BK Televizija, 14. oktobar 1997. godine Veselinovi}: Dobro ve~e, gledate Intervju otvorenih o~iju sa predsednikom Srpske radikalne stranke Vojislavom [e{eqem. Emisiju }emo voditi koleginica Awa Rankovi} i ja. Ja sam Slavi{a Veselinovi}. Gospodine [e{eq, dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Rankovi}: Dobro ve~e. Veselinovi}: Pitawe koje se samo po sebi name}e i koje je najaktuelnije ovih dana je svakako formirawe nove Republi~ke vlade. Vi ste uputili poziv na konsultacije predstavnicima Srpskog pokreta obnove, Socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Da li ste dobili neki odgovor, i ako jeste da li su konsultacije po~ele? Dr [e{eq: Do danas nije bilo nikakvog odgovora na na{u inicijativu, ali smo saznali ve~eras iz izjave Ivice Da~i}a da se ipak neki razgovori vode. U te razgovore nije ukqu~ena Srpska radikalna stranka, dakle, vode se mimo nas. Odmah se postavqa pitawe izme|u koga bi to moglo da se vodi – izme|u levog bloka i Srpskog pokreta obnove, o~igledno. Po{to nismo ukqu~eni u te razgovore, nismo upoznati ni sa wihovim detaqima, ali nemamo ni{ta protiv toga, to je legitimno i legalno pravo tih partija. Oni imaju mogu}nosti da formiraju koaliciju i mi se na to ne}emo qutiti. Osnovna ideja Srpske radikalne stranke je bila da se pravi jedna {ira koalicija, koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva ili nacionalnog spasa ili kako se ve} to mo`e nazvati, ima tu vi{e istorijski ve} opro228

banih termina. Ta vlada bi u ove ~etiri godine koje su pred nama postavila sebi za kqu~ni zadatak da sredi stawe u ekonomiji, u socijalnoj sferi, zdravstvu, {kolstvu i da suzbije glavne oblike ispoqavawa kriminala. Ta vlada, ovako zami{qena, imala bi izvesnu unutra{wu ravnote`u. Naravno, ovi izbori su pokazali da u Srbiji postoje ~etiri ozbiqne politi~ke partije, Srpska radikalna stranka je pojedina~no najja~a. Imamo 82 poslanika, a o~ekujemo da }emo imati i vi{e jer smo ube|eni da se moraju ponoviti parlamentarni izbori u pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici. Tamo je do{lo do krupnih nepravilnosti i ne verujem da bi se Vrhovni sud mogao oglu{iti o sve te stvari koje smo dokumentovali u svojim tu`bama. Druga po snazi je Socijalisti~ka partija jer po predizbornom ugovoru Socijalisti~koj partiji treba da pripadne 70 posto poslani~kih mandata leve koalicije, a Jugoslovenskoj levici oko 30 odsto, vaqda. Pretpostavqam da }e ova Nova demokratija biti potpuno eliminisana iz skup{tinskih klupa jer vi{e nikome nije ni potrebna, niti ima neko realno upori{te u narodu. I Srpski pokret obnove je tre}a po snazi politi~ka snaga. Mogu}e su i dvostrane koalicije, mogu socijalisti i sami sa JUL-om da formiraju koaliciju ili sa srpskim radikalima. Mogu i radikali sa Srpskim pokretom obnove, mogu}a je koalicija levi blok i jedna od ove dve dosada{we opozicione politi~ke partije. Me|utim, to ne bi bila stabilna vlada. Ta vlada bi imala unutra{wih protivre~nosti, mnogo unutra{wih slabosti a neprekidno bi se stvarala sve dubqa tenzija izme|u vlade i opozicije, tako da bi se vlada najvi{e bavila odvra}awem opozicije, suzbijawem wenih inicijativa, odbranom od opozicionih napada itd. Tu bi se tro{ila ogromna energija i ne bi vlada mogla da poka`e neke ozbiqne efekte. Ako bi se pravila neka mawa koalicija, radikali smatraju, recimo, kada bi u{li u koaliciju sa JUL-om i SPS-om, mi bismo onda tu bili samo nasuprot dve leve partije koje bi zajedno uvek mogle da nas efikasno preglasavaju; ne bi mogao da do|e do izra`aja na{ program. Rankovi}: A zbog ~ega niste pozvali Novu demokratiju pod jedan, i pod dva za{to, vi ste nedavno govorili da sa JUL-om ne treba stupati u koaliciju, zbog ~ega ste promenili mi{qewe? Dr [e{eq: Mi ni sada ne mislimo da treba da u|emo s nekim pojedina~no u koaliciju. [to se ti~e Nove demokratije, politika je suvi{e ozbiqna stvar da bi na politi~koj sceni bilo i daqe mesta za tvorevinu kakva je Nova demokratija. Nova demokratija nema nikakvo upori{te u narodu, nema strana~ku infrastrukturu. To je stranka stvorena za potkusurivawe velikih partija, za strana~ku trgovinu. Godine 1993. Nova demokratija je prebegla, a kasnije smo saznali, uz saglasnost Srpskog pokreta obnove u levi blok, da bi se spre~io koalicioni aran`man Socijalisti~ke partije sa \in|i}evom Demokratskom strankom. I Nova demokratija je ostala u levom bloku. Ta partija imala je samo interesa da se weni ~lanovi li~no obogate, da dobiju unosne monopolske poslove, privilegovan polo`aj i oni su to maksimalno koristili.
229

Rankovi}: Da, a za JUL ste rekli da ne treba s JUL-om ni pregovarati. Dr [e{eq: Ne, ja nisam rekao da ne treba pregovarati, mi nismo stranka koja izbegava bilo s kim da vodi razgovor. Dakle, mi smo spremni da razgovaramo sa svima. Sa druge strane, mi moramo priznati ~iwenicu da je Jugoslovenska levica ozbiqna i sna`na politi~ka partija, da ima upori{te u Srbiji, da ima dobru infrastrukturu. Mi radikali to znamo jer imamo op{tinske odbore bukvalno u svim op{tinama u Srbiji, sada smo napokon i u Tutinu formirali, gde nikada ranije nismo imali. A znamo da svuda postoje i odbori Jugoslovenske levice i znamo kolika im je gde snaga. Uostalom, Jugoslovenska levica je sama na pro{lim lokalnim izborima osvojila vlast u @abarima, u Lebanu, mo`da jo{ u nekom mestu u Srbiji. Zna~i, pokazala je snagu, a tu snagu Nova demokratija nigde nije pokazala. I bez obzira {to smo ideolo{ki protivnici, {to smo programski udaqeni, mi tu snagu moramo respektovati. Ali ne `elimo pojedina~nu koaliciju ni sa jednom od ovih stranaka ba{ zbog ovih opasnosti o kojima sam govorio. Veselinovi}: Dobro, ja~awe infrastrukture Jugoslovenske levice je vas, da tako ka`em, nateralo da shvatite i wih kao ozbiqnu politi~ku partiju, {to ranije niste radili. Dr [e{eq: Znate {ta, problemati~an je bio na~in nastanka Jugoslovenske levice. Ta stranka je nastala ujediwavawem nekih malih, marginalnih levi~arskih grupa, pre svega komunisti~kog karaktera, a glavni izvor je Savez komunista – pokret za Jugoslaviju koji je stvoren kao generalska partija, koju je formirao komitet Saveza komunista u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Mi se se}amo Mamule koji je igrao glavnu ulogu u formirawu te partije, generala Stevana Mirkovi}a koji je dugo bio predsednik te partije. Dakle, na~in na koji je formirana ta partija problemati~an je, kao i nasle|ivawe imovine biv{eg Saveza komunista Jugoslavije, Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Ali, to {to jedna partija ima u svojoj istoriji je jedna stvar, a druga stvar su realne politi~ke ~iwenice. Sada pred sobom imamo jednu politi~ku partiju koja ima snagu, koja je tu snagu dokazala u celoj Srbiji i koja ima ozbiqan broj poslani~kih mandata. O~ekujemo da }e imati 33 poslani~ka mandata u skladu sa wihovim koalicionim dogovorom. Stranka koja ima 33 poslani~ka mandata u Republi~koj skup{tini je respektabilna snaga, a pogotovo ako ima rasprostrtu strana~ku infrastrukturu. Ona je veoma bliska sa Socijalisti~kom partijom, to su neke sestrinske stranke kako bi se moglo re}i, i ta ~iwenica tako|e u ovom slu~aju mora da se uzme u obzir. Veselinovi}: ^uli ste danas izjave Ivice Da~i}a na na{oj televiziji, pretpostavqam. Dr [e{eq: Da. Veselinovi}: [ta ukoliko do|e do dogovora izme|u socijalista i SPOa, kakav }e va{ odnos biti prema toj vladi, da li }ete da podr`ite tu vladu? Dr [e{eq: Ne}emo da podr`imo, mi }emo delovati kao opoziciona politi~ka partija u parlamentu. Kritikova}emo vladu svuda tamo gde ona zaslu`uje kritiku, a ako ne{to pametno ta vlada iznese pred Narodnu skup{tinu, ako to bude u skladu sa na{im programom, mi }emo to podr`ati. Da230

kle, pona{a}emo se kao konstruktivna opozicija, ali opozicija u pravom smislu re~i. Ta vlada }e biti podvrgnuta `estokoj radikalskoj kritici kao sve vlade do sada. Rankovi}: A kako je mogu}e formirati vladu od stranaka koje se razlikuju u nekim kqu~nim pitawima, kao {to je dr`avno ure|ewe, pitawe Kosova, odnos prema Ha{kom tribunalu, i tako daqe? Dr [e{eq: Mogu}e je kada se izna|e minimum zajedni~kih programskih ciqeva. Setimo se, posle kancelara Erharda u Nema~koj je bila koalicija demohri{}ana i socijaldemokrata, levi~ara i desni~ara. To je koalicija na ~ijem je ~elu bio kancelar Kisinyer, a ministar inostranih poslova je bio Vili Brant, i ta Vlada se ~etiri godine odr`ala. Bilo je ponekad nekih unutra{wih trvewa, ali ta Vlada je zapa`ene ekonomske rezultate postigla. To je vreme nema~kog ekonomskog ~uda u pravom smislu re~i. Dakle, mogu}e je. Imamo istorijske presedane. Nisu retki. A u na{em slu~aju pogotovo, kada ima toliko toga da se otpo~etka re{ava. Dakle taj minimum zajedni~kih interesa ako se koncentri{e na ekonomska i socijalna pitawa, onda su mogu}nosti zaista velike. Drugo, neki politi~ari koji ne vole da ~itaju Ustav, propise, zakone, koji ne vole da se bave malo i prou~avawem politi~ke teorije, ustavnog prava i tako daqe, ~esto u rasprave unose neke elemente koji se ne mogu povezati sa ustavnim nadle`nostima Srbije kao federalne jedinice. [ta Srbija kao federalna jedinica ima sa Ha{kim tribunalom? To je stvar savezne dr`ave. [ta Srbija kao federalna jedinica ima sa spoqnom politikom? To je gotovo iskqu~iva nadle`nost savezne dr`ave odnosno Savezne vlade. Postoji ~itav niz drugih pitawa. Oni tako kao iz rukava seju razna obe}awa, lansiraju razne ideje, a da se ne upu{taju u su{tinu, zamagquju su{tinu u javnosti. To je krajwe neozbiqno. Naravno, ako do|e do neke politi~ke trgovine izme|u levog bloka i Srpskog pokreta obnove, mo`e biti vezana i na saveznom i na republi~kom nivou, ni to nas ne bi iznenadilo. Ali, i to je jedan fakat koji }emo mi kao trezveni politi~ari prihvatiti takav kakav jeste i pona{ati se u skladu sa time. Mi se ne qutimo {to drugi sklapaju koalicije. Mi se samo qutimo kada neko nama uskra}uje na{a ustavna i zakonska prava. Veselinovi}: Dobro, ako ipak ne do|e do dogovora izme|u stranaka koje su sada u pregovorima, da li postoji mogu}nost da vi ponovo pozovete, odnosno da li postoji mogu}nost da pozovete samo jednu stranku i da sa wom pravite koaliciju? Dr [e{eq: Mi vi{e ne}emo nikoga da pozivamo. Mi smo pozvali sve te tri ozbiqne politi~ke partije na razgovore, nijedna jo{ nije odgovorila. Nije jo{ pro{lo nedequ dana, sutra vaqda isti~e nedequ dana, mi o~ekujemo da }e se bar kurtoazno oglasiti nekim odgovorom. Ako se ne oglase, nikom ni{ta, kao da ih nismo ni pozvali. Mi nastavqamo svojim putem, ne}emo nikoga da vu~emo za rukav, ne pada nam to ni na kraj pameti. Ne}emo nikakve tajne dogovore, ni{ta van o~iju javnosti. Ako u|emo u bilo kakav pregovara~ki proces, mi }emo neprekidno informisati javnost o ~emu se razgovara, jer nama nije ciq da trgujemo, da se otimamo za
231

ministarske foteqe, za direktorske polo`aje, razne visoke dr`avne funkcije, ambasadorska mesta, za privilegije na{ih ~lanova, za unosne monopolske poslove i tako daqe. Nama nije ciq da se rukovodstvo stranke li~no obogati, pa da se jagmimo ko }e {ta {~epati, da li ku}u na Dediwu, ku}u na Ko{utwaku ili bilo {ta drugo. Mi `elimo zaista da se stvori minimum zajedni~kih programskih ciqeva na kojima bi moglo da se radi. Veselinovi}: Dobro, svakako bi bilo interesantno da ka`ete na{im gledaocima: ukoliko biste vi u{li u vladu koja bi ministarska mesta tra`ili, odnosno koje resore? Dr [e{eq: Besmisleno je da sada unapred govorimo koja bismo ministarska mesta tra`ili. Veselinovi}: Koja su za vas interesantna? Dr [e{eq: Prvo, sva su ministarska mesta interesantna, ali svi znamo koliki je zna~aj pojedinih ministarskih mesta. Svi znamo da su najva`nija ministarstva Ministarstvo unutra{wih poslova i Ministarstvo finansija. A niko se ne otima za Ministarstvo ekologije, recimo. E, u tom dijapazonu mora kao apotekarskom vagom da se meri, da se sve te ministarske funkcije usklade sa realnom politi~kom snagom stranaka. Postoje ministarstva koja se mogu komotno ukinuti. Postoje ministarstva koja se mogu objediniti, recimo, Ministarstvo nauke i kulture mo`e da se objedini i da se tome doda nadle`nost Ministarstva vera. Ima i ~itav niz drugih ministarstava koja se mogu sa`eti, neka se mogu ukinuti. Mi smo ra~unali da bi Vlada Srbije trebalo da ima ukupno 23 ili 24 ~lana, nasuprot sada{woj situaciji kada Vlada Srbije ima 35 ili 36 ~lanova, {to potpredsednika, {to ministara, {to ministara bez portfeqa. Tu bi se postigle ve} u startu velike u{tede. A mi bismo bili pristalice vlade koja }e {tedeti na svakoj stavci gde se mo`e u{tedeti, da bi se re{avali urgentni problemi u ekonomiji i socijalnoj politici. Rankovi}: A kada }ete raspodeliti poslani~ke kandidate za Republi~ki parlament? Dr [e{eq: Mislim do subote da }emo taj posao potpuno zavr{iti. On je u toku, u toku je rad u okru`nim odborima. U ve}ini slu~ajeva to je zavr{eno, ima da se zavr{i jo{ u ~a~anskoj izbornoj jedinici, u sremsko-mitrova~koj izbornoj jedinici, kosovsko-mitrova~koj izbornoj jedinici, i mislim da je sve ostalo ve} zavr{eno. Veselinovi}: U subotu imate Centralnu otaybinsku upravu, ako se ne varam. Dr [e{eq: Imamo sada u ~etvrtak sednicu Izvr{nog odbora koji }e da prikupi sve te predloge okru`nih odbora oko raspodele poslani~kih mandata, i ustanovqena su ~etiri kriterijuma za odre|ivawe ko }e biti poslanik sa te liste. Dakle, ni~ije mesto nije fiksirano u skladu sa onim redosledom koji je bio pred izbore. Veselinovi}: Koji su to kriterijuma? Dr [e{eq: Ti su kriterijumi, prvo, koliko koji op{tinski odbor ima ~lanova stranke, koliko je pove}awe u broju ~lanova zabele`eno za posledwih godinu dana, kakve su rezultate postigli na ovim izborima, i u koli232

ko su procenata obezbedili kontrolu na bira~kim mestima. Ovog puta smo zaista bili veoma uspe{ni, imali smo skoro 98 posto pokrivenosti bira~kih mesta na{im kontrolorima, tako da je to ne{to {to nas ispuwava zadovoqstvom. Izvr{ni odbor, dakle, formira taj predlog, onda u subotu u 11 ~asova imamo Izvr{ni odbor u pro{irenom sastavu na koji dolaze svi predsednici op{tinskih odbora, i svi dosada{wi savezni i republi~ki poslanici. I u 14 ~asova u subotu imamo sednicu Centralne otaybinske uprave koja }e definitivno utvrditi ko su na{i poslanici, ko su poslanici Srpske radikalne stranke i mislim da }e ti poslanici ve} u subotu najdaqe u nedequ polagati zakletvu u crkvi Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu. Veselinovi}: Da li ima trvewa u okviru stranke oko tih poslani~kih mandata? Dr [e{eq: Nema trvewa, znate. Negde do|e do nekih sitnih nesporazuma, ali mi se trudimo da to re{imo na najdemokratskiji na~in. I uz ove kriterijume to ne}e biti naro~ito te{ko. Ja sam ve} pomenuo nekoliko izbornih jedinica u kojima jo{ nisu ustanovqene potpuno te liste, zna~i da je tu bilo nekih sitnih nesporazuma. Ali to }e sve biti uskla|eno prema ovim principima koji su utvr|eni pre izbora. Veselinovi}: Kada smo ve} kod Republi~kog parlamenta, pri~a se da postoji mogu}nost da sada{wi parlament, sada{wi saziv parlamenta ostane na snazi do 21. januara, ako se ne varam, kada mu isti~e zvani~no mandat i da posle tog budu raspisani novi republi~ki parlamentarni i predsedni~ki izbori. Da li mislite da je ta mogu}nost realna? Dr [e{eq: Ja mislim da nije realna. Ovaj parlament mo`e da radi dok se ne konstitui{e novi saziv Narodne skup{tine. Ali postoji obaveza da se novi saziv Narodne skup{tine konstitui{e mesec dana nakon {to se definitivno proglase izborni rezultati. Ako do|e do ponavqawa izbora u pe}koj izbornoj jedinici, onda to mo`e biti osnov da se prolongira konstituisawe novog parlamenta. Mi ne}emo odustati od terawa istine, od isterivawa pravde po pitawu izbora u pe}koj izbornoj jedinici, Pe}ko-prizrenskoj. E, to mo`e biti osnov da se prolongira novi skup{tinski saziv. Ina~e nema drugog na~ina da se izbegne da se verifikuju mandati u Narodnoj skup{tini i da se Narodna skup{tina konstitui{e, da Narodna skup{tina po~ne normalno da radi. Vidite, ima dosta nerazumevawa u na{oj javnosti oko tog ranijeg zakazivawa parlamentarnih izbora, ali to je praksa koja je prisutna svuda u svetu. Ra~una se u parlamentarnoj praksi, mada to kod nas u zakonima nije zapisano, ako se u posledwih {est meseci mandata raspi{u parlamentarni izbori, onda oni nisu prevremeni izbori, onda su to redovni izbori. A po zakonu se oni moraju raspisati u izvesnom vremenskom roku pre isteka mandata ove skup{tine. I kada se to raspi{e nekoliko meseci ranije, onda je to ve} neki elemenat koji omogu}uje komotnije pona{awe u procesu konstituisawa novog skup{tinskog saziva. Rankovi}: Pre drugog kruga izbora, vi ste najavili Centralnoj otaybinskoj upravi da }ete, ukoliko ne pobedite, podneti ostavku. Koliko se se}am, to ste ve} jednom uradili. Da li }ete isto da uradite u slu~aju novih izbora?
233

Dr [e{eq: Kada je Srpska radikalna stranka na izborima 1993. godine imala lo{ije rezultate od prethodnih, ja sam podneo ostavku na funkciju predsednika stranke, ali Centralna otaybinska uprava nije prihvatila tu ostavku. Ja sam na Kongresu stranke koji je odr`an nekoliko meseci kasnije ponovo izabran i to ubedqivom ve}inom glasova. Ja nikada nisam obe}ao da }u podneti ostavku ukoliko ne pobedim. Ja sam obe}ao da }u podneti ostavku ukoliko budem pora`en. Na ovim izborima, kao {to ste videli, ja nisam pora`en, ja sam pobedio. Rankovi}: Na slede}im izborima? Dr [e{eq: Ja sam pobedio svog protivkandidata Zorana Lili}a ubedqivom ve}inom glasova, negde 3 odsto je bila razlika, ali nije bio dovoqan odziv gra|ana na ovim izborima da bih bio i izabran. Malo je falilo, negde oko 1 posto. A ko }e biti na{ kandidat na slede}im predsedni~kim izborima, o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava. Rankovi}: A zbog ~ega mislite da je odziv bira~a bio tako mali? Dr [e{eq: Uop{te nije bio mali odziv. Rankovi}: Nedovoqan, hajde tako. Dr [e{eq: Zato {to postoji jedna anomalija u na{em zakonu. Nigde u civilizovanom svetu se ne propisuje da prilikom izbora predsednika republike tamo gde su izbori za predsednika republike neposredni, tamo gde ga ne bira Narodna skup{tina, nigde se ne propisuje da u drugom krugu treba da iza|e vi{e od polovine bira~a, gra|ana upisanih u bira~ke spiskove. Recimo na francuskim predsedni~kim izborima toga nema. Ra~una se da su ti kandidati ve} u prvom krugu, u kome se pre{lo vi{e od 50 posto pro{li preko izvesnih prepreka, da su se kvalifikovali na vi{i stepen izbora, i da tamo nije uop{te potrebno da iza|e toliko gra|ana koliko u prvom krugu; bitno je da wih dvojica samo me|usobno odmere snage i da jedan od wih ima bar za jedan glas vi{e od drugog kandidata. Bilo bi mo`da dobro da se pre raspisivawa novih predsedni~kih izbora unese jedna izmena u na{ zakon, da se predvidi da u drugom izbornom krugu nije potrebno da iza|e 50 odsto gra|ana. Ina~e, odziv je bio dobar. Odziv je odli~an. Rankovi}: Da, ali nedovoqan. Dr [e{eq: Nedovoqan naravno, zbog ovakvog zakona. Ali, videli ste da ove stranke koje su bojkotovale izbore zapravo ni{ta nisu postigle. Skoro se niko nije odazvao na wihov poziv na bojkot izbora, mo`da 3-5 procenata gra|ana. Za{to? Nigde u svetu na izbore ne izlazi vi{e od 70 procenata gra|ana, od 70 procenata bira~a 30 odsto uvek apstinira, ~ak 30-40 odsto, pogledajte francuske izbore. Ali uzmimo da je to 30 odsto. U na{oj zemqi `ivi, procewuje se, bar je tako prema bira~kim spiskovima, mada se i oni mogu dovesti u pitawe, procewuje se da `ivi oko 17 odsto Albanaca. Kada se izuzme tu jedna tre}ina, ostaje jo{ 12 odsto Albanaca, je li tako? Izuzima se jedna tre}ina koja ni u kom slu~aju ne bi nikada iza{la na izbore. Zna~i, 12 odsto se dodaje na 30 odsto, to je ve} 42 procenata, 42 procenta gra|ana automatski ovde nije iza{lo uop{te na izbore. Prema tome, rezultati bojkota{a su zaista ni{tavni u ovom slu~aju.
234

Naravno, mi za slede}e izbore treba jo{ neke stvari da uradimo. Moraju da se pre~e{qaju na{i bira~ki spiskovi. Mi nemamo centralizovano vo|ewe bira~kih spiskova. Mislim da imamo prebukiran broj upisanih bira~a na tim bira~kim spiskovima. Imamo mnogo vi{e upisanih bira~a nego {to imamo gra|ana koji su punoletni i imaju bira~ko pravo. Mnogi qudi su upisani na vi{e mesta u bira~ke spiskove, mi imamo konkretan primer gde imamo i dokaze. Jedan na{ ~lan, koji sada `ivi u Beogradu, on i wegova supruga su upisani u bira~ke spiskove u nekim beogradskim op{tinama, a u isto vreme i u Velikom Gradi{tu. Oni su, dakle, mogli dva puta da glasaju tog dana. Mi takvih slu~ajeva imamo mnogo. Po{to se kompjuterska tehnologija razvila, sada je dovoqno kroz jedan kompjuter da se provedu svi bira~ki spiskovi; ako je to sve centralizovano, onda nema mogu}nosti da se isti gra|anin, sa istim mati~nim brojem pojavi na vi{e bira~kih spiskova. I to bi trebalo da se sredi do slede}ih izbora, po mogu}nosti. Veselinovi}: Rekli ste malopre da }e Centralna otaybinska uprava odlu~iti o tome ko }e biti kandidat radikala za predsednika na narednim izborima. Mislim da je malo qudi u Srbiji koji veruju da to ne}ete biti vi. Verujem da i vi verujete da }ete vi biti. Dr [e{eq: Jedno je {ta ja li~no verujem i {ta vi li~no verujete, ali Srpska radikalna stranka je stranka izrazito demokratskog karaktera, i kod nas se sve odluke donose na demokratski na~in. Neki drugi mogu unapred da obe}avaju da }e oni biti kandidati, da }e sigurno oni biti i da }e sigurno oni pobediti, znate. Ali, obe}avali su i do sada. Kod nas radikala to nije praksa. Veselinovi}: Dobro, pretpostavimo da }ete to biti vi, da li }ete kampawu voditi u tom slu~aju na isti na~in kao i do sada? Dr [e{eq: Ako mislite na izbegavawe odr`avawa mitinga, gotovo sam ube|en da }e kampawa biti sli~na kao do sada, samo {to }emo za tu kampawu imati mnogo mawe novca nego {to smo sada imali i kampawa }e nam biti jo{ skromnija. Mi smo i sada imali najskromniju kampawu. Kada uporedite kampawu Srpske radikalne stranke sa kampawom stranaka levog bloka, ili kampawom Srpskog pokreta obnove, onda se odmah mo`ete slo`iti da smo mi samo 10 odsto novca utro{ili koliko Srpski pokret obnove i koliko leva koalicija, mo`da i mawe od 10 odsto. Imali smo neuporedivo mawe spotova na televizijama, imali smo neuporedivo mawe propagandnog materijala, neuporedivo mawe drugih skupih medijskih efekata itd. Nama je nezamislivo da imamo toliko para koliko ima leva koalicija, ili koliko ima Srpski pokret obnove, ali mi smo mnogo pametnije utro{ili na{ novac, mi smo na vreme krenuli sa kampawom, sa lepqewem plakata, pa smo sa mnogo mawe plakata postigli ve}i efekat nego ove konkurentske stranke jer su one vodile prakti~no rat plakata, pa su uni{tavali ogroman novac. Mi smo iscrpili svoje resurse, novac prikupqen od ~lanarina smo iscrpli, na{i donatori ne mogu u kratkom roku da opet daju neku ozbiqnu sumu novca, tako da }emo na novim predsedni~kim izborima imati mnogo skromniju kampawu.
235

Veselinovi}: Da se vratim na ono malopre, za{to sam rekao da pretpostavqam da }ete vi ponovo biti kandidat va{e stranke, vidim bar po Novom Beogradu i daqe stoje va{i plakati i transparenti na kojima pi{e “Vojislav [e{eq za predsednika”. Za{to izbegavate te `ive skupove, ranije ste rado i{li na wih? Dr [e{eq: Mi procewujemo {ta nam je za stranku najkorisnije. Dok smo bili pod apsolutnom medijskom blokadom, nismo imali kud, morali smo na mitinge, na tribine. Pro{le godine smo prosto obigrali celu Srbiju, ja sam li~no imao preko 300 javnih tribina i mitinga, Tomislav Nikoli} ogroman broj, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Stevo Dragi{i}, na{i lokalni i regionalni funkcioneri po Vojvodini, po unutra{wosti Srbije, svuda. To je veoma naporno, a efekti nisu naro~ito veliki. To su metode vo|ewa predizborne kampawe XIX veka, uz plakate, uz {tampani materijal itd. Ove godine je do{lo do ozbiqnog popu{tawa medijske blokade. Nismo jo{ zadovoqni medijskom scenom, ali imamo mogu}nosti da se pojavimo na centralnim televizijama, na lokalnim televizijama, na lokalnim radio-stanicama, imali smo mogu}nosti kroz {tampu da vi{e-mawe iska`emo svoje politi~ke stavove – za{to bismo onda gubili vreme na mitinzima? Prvo, na mitinzima mo`ete da okupite qude koji su ina~e va{e pristalice, koji bi i tako i tako glasali za va{u partiju, koji su vam simpatizeri ili ~lanovi itd, a nama je ciq da preko medija privu~emo one koji nikada nisu glasali za Srpsku radikalnu stranku, da ovoga puta glasaju za wu i mi smo to postigli. Ti mitinzi svojom masovno{}u zavaravaju neke politi~are – do|e dosta radoznalaca i onda ih ispuwavaju nekim neopravdanim optimizmom. Obe}avaju pobedu unapred i onda se razo~araju svaki put. Drugo, na mitinzima ne mo`ete ozbiqno da obrazla`ete svoj program. Na mitinzima nastupate sa parolama. Mitinzi su efikasni kada napadate konkurenciju. Ali, kada treba ne{to ozbiqno da obrazlo`ite, masa nema strpqewa da vas slu{a, niste u stawu da to obrazlo`ite kako treba. U televizijskim emisijama imate mogu}nosti do tan~ina da obrazlo`ite osnovne postavke svog programa. Tu smo mi radikali bili najefikasniji. Mi smo se bazirali na onome od ~ega se `ivi, pre svega na ekonomskim i socijalnim pitawima. Drugo, dr`ali smo se striktno ustavnih nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice. Nismo {irili temu na ono {to ne mo`emo sutra imati u svojoj nadle`nosti ako osvojimo republi~ku vlast u Srbiji, i nismo vodili isprazne rasprave o nekim metafizi~kim kategorijama, budi bogzna o ~emu, od ~ega se jednostavno ne `ivi. Dakle, imali smo jednu veoma uspe{nu kampawu. Ono {to je sada donelo uspeh, za{to bismo mewali. I jo{ jedan veoma va`an razlog – znate, mitinzi su uvek bremeniti nekim potencijalnim incidentnim situacijama. Nikada ne znate ko }e vam do}i pijan na miting, kada }e do}i neka grupa provokatora. Imali smo veoma uskovitlanu, uskome{anu atmosferu zimskih demonstracija u Beogradu i {irom Srbije, imali smo iskustvo drugih pred svojim o~ima, dosta incidenata u kojima su qudi ~ak i `ivote gubili. Ne vredi na{a politi~ka borba qudskih `ivota. Za{to bi neko izgubio `ivot, za{to bi neko do236

{ao u `ivotnu opasnost da bismo mi osvojili vlast, ili neki procenat glasova vi{e na izborima? Onda je boqe, dok se te tenzije jo{ ne smire u Srbiji, izbegavati velike javne skupove. Mi smo dokazali da mo`emo, mi smo pro{le godine na mitingu u Beogradu pred Saveznom skup{tinom imali mnogo vi{e qudi nego cela koalicija “Zajedno” na Trgu Republike iako su mitinzi bili u istom trenutku. Zna~i, dokazali smo da to mo`emo, da smo to u stawu. Ali smo i dokazali da smo stranka ozbiqnih namera i stranka koja vodi ra~una o sudbini sopstvenog naroda, i nismo spremni nikoga da `rtvujemo za svoje strana~ke ciqeve. Za{to bismo onda stvarali situacije u kojima mo`e do}i do incidentnih scena, do rizikovawa qudskih `ivota, bezbednosti i tako daqe. Veselinovi}: Spomenuli ste malopre mogu}nost promene zakona u slu~aju drugog kruga predsedni~kih izbora; ukoliko do te promene ipak ne do|e, {ta mislite, kako treba animirati bira~e da ipak iza|e tih 50 procenata na drugi krug izbora? [ta je bila gre{ka u ovim prethodnim izborima? Dr [e{eq: Mislim da tu neke posebne gre{ke nije bilo. Jer, iza{lo je 49 procenata, moglo se desiti da iza|e 51 odsto. ^ak mislim da je iza{lo vi{e od 49 procenata, ne{to malo vi{e. Veselinovi}: Zvani~no 48 odsto zarez ne{to. Dr [e{eq: Mislim ne{to malo vi{e da je iza{lo, ali sada to nije ni naro~ito va`no. Treba svaka politi~ka partija da se trudi da pozove svoje glasa~e, svoje simpatizere i da apeluje na sve gra|ane Srbije da iza|u. Da li }e neko iza}i ili ne}e, to je wegovo pravo. Mi smo protiv toga da se bilo ko na silu tera da iza|e na izbore. Postoje dr`ave gde je obaveza gra|ana da iza|u na izbore, ustavna obaveza. Recimo Gr~ka, tamo je ustavna obaveza gra|ana da se iza|e na izbore. Oni ~ak imaju neke bira~ke legitimacije gde im se overava izlazak na izbore. Veselinovi}: Da li mislite da je to re{ewe i za nas? Dr [e{eq: Ne. Mi smo protiv toga da se gra|ani obave`u da iza|u na izbore, ali zbog boqe kontrole ne bi bilo lo{e da se u li~noj karti evidentira da je neko iza{ao na izbore, da ne bi sa istom li~nom kartom mogao da iza|e na vi{e bira~kih mesta da glasa. Recimo da se ustanovi jedan pe~at: izbori ’97, izbori ’98 i da se overi samo da je taj i taj glasao i da se potpi{e predsednik bira~kog odbora. Veselinovi}: Zar ne mislite da bi to mo`da mogao da bude izvestan pritisak na bira~e? Dr [e{eq: Nije to nikakav pritisak. Veselinovi}: Pa ko nema pe~at u li~noj karti mo`e da ima neke represalije. Dr [e{eq: Za{to, kakve represalije? Veselinovi}: Zato {to nije iza{ao. Dr [e{eq: Znam, ali ako nema zakonskog osnova za represalije kakvih bi moglo biti represalija? Drugo, niko ne sme da primewuje represalije jer }e izazvati samo averziju onoga prema kome primewuje pa iz inata ne237

}e glasati za onoga ko mu preti, ko ga ucewuje, ko ga tera. Besmisleno je terati qude da glasaju. Ako ih uspemo naterati, onda }e iz inata glasati protiv nas, je li tako? Za{to bismo ih onda terali? To treba da bude wihova sloboda voqe. Rankovi}: Da li mo`ete da pretpostavite ko bi vam bio protivkandidat na slede}im izborima? Dr [e{eq: Vi ve} uzimate kao zdravo za gotovo da }u ja biti kandidat. Rankovi}: Ne, u slu~aju, nisam zavr{ila, koga smatrate najozbiqnijim protivkandidatom, zna~i u slu~aju da vi iza|ete na izbore, da bude drugog kruga, nije bitno, koga smatrate najozbiqnijim protivkandidatom? Dr [e{eq: Kada je re~ o zakonu o izboru predsednika Republike trebalo bi mo`da neke druge stvari mewati. Trebalo bi mewati ovu mogu}nost da bilo ko mo`e sa 10.000 potpisa da se kandiduje na izborima. Ovog puta smo imali 17 kandidata. Mnogi od tih kandidata su dobili mnogo mawe glasova na izborima nego {to su potpisa podneli Izbornoj komisiji, {to je najboqi dokaz da su ti potpisi bili falsifikovani. Neko se do~epa nekih zdravstvenih kartona pa isprepisuje mati~ne brojeve, neko na neki drugi na~in, ko zna kako. A Izborna komisija ne mo`e da prekontroli{e sve te potpise, pogotovo zbog toga {to je Srpska radikalna stranka prva donela 220.000 potpisa, pa onda socijalisti 15 dana posle 350.000, kao nama da kontriraju koliko su imali, ali ko je wima to mogao da iskontroli{e. Mi smo proveli akciju prikupqawa potpisa, ali wihovu akciju nismo nigde videli. Nije bitno, besmisleno je to skupqawe potpisa. To je samo gubqewe vremena. Treba uvesti drugu odredbu – da kandidate mogu ista}i parlamentarne politi~ke partije i to je dovoqno, ni{ta drugo nije potrebno. Svi smo unapred svesni da bilo ko iza koga ne stoji parlamentarna politi~ka stranka na izborima za predsednika nema nikakvih {ansi, je li tako? U to smo apsolutno ube|eni. Za{to onda gubiti vreme? Za{to onda skupqati potpise? A za{to se mnogi qudi kandiduju? Zato {to je svako od wih dobio po 48.000 dinara. To je za jednu parlamentarnu politi~ku stranku mala suma novca, ali za svakog od wih pojedina~no velika suma. On dobije te pare, niko ga posle ne pita kako ih je potro{io i {to se ne bi kandidovao. [to ne bi isprepisivao 10.000 potpisa, svaki od wih tako razmi{qa, i da dobije te pare? Neki Saki}, recimo iz Kru{evca se kandidovao dobio 1.000 glasova, {ta ga briga. Rankovi}: A ko je po vama najozbiqniji kandidat? Dr [e{eq: Ja mislim da }e kandidata imati sigurno Srpska radikalna stranka, i da }e wen kandidat biti najozbiqniji sa najve}im {ansama da pobedi na ovim izborima. Rankovi}: A protivkandidat? Dr [e{eq: Ima}e kandidata, zajedni~kog kandidata Socijalisti~ka partija i Jugoslovenska levica, a ko }e biti wihov kandidat, o tome mo`emo da razmi{qamo. Vidite, ja mislim da su oni na pro{lim izborima, na upravo zavr{enim izborima istakli najboqeg kandidata koga su ima238

li. Oni trenutno boqeg od Zorana Lili}a jednostavno nisu imali, ako se iskqu~i Milo{evi} koji je ve} savezni predsednik i koji po Ustavu ne mo`e da se kandiduje na republi~kom nivou, naravno. Oni boqeg kandidata nisu imali; pogledajte kadrovsku strukturu i vide}ete da ne mo`ete da na|ete li~nost koja bi bila u javnosti prihvatqivija koja bi mogla pretendovati na boqe rezultate od Zorana Lili}a. Sada su oni u te{koj dilemi. Ako ponovo istaknu Zorana Lili}a, onda on ide na izbore sa oreolom gubitnika, ~oveka koji je ve} jednom izgubio, koji je pora`en u startu su mu {anse dosta mawe. Ako istaknu novog kandidata onda unapred priznaju da je taj jo{ lo{iji od Lili}a. Kako }e tu dilemu da razre{e, ja to ne znam, treba jednostavno sa~ekati. Srpski pokret obnove je nagovestio, zapravo li~no je Vuk Dra{kovi} nagovestio da }e on biti opet kandidat. Nekih velikih {ansi nema, on se suo~ava sa problemom ~oveka koji je obe}avao sigurnu pobedu, pa privukao izvestan broj glasa~a na osnovu takvog obe}awa koji su mu poverovali, i sada kada su shvatili da ne samo da nije mogao da pobedi nego da je tre}i po snazi, sada }e imati osipawe u bira~kom telu i ne mo`e pretendovati na toliki broj glasova na ponovqenim izborima, to je jedna logi~ka ~iwenica. Mislim da }e se pojaviti zajedni~ki kandidat ovih stranaka koje su bojkotovale izbore, da }e se wima prikqu~iti Koalicija Vojvodina i jo{ po neka, ako uop{te opstane ta Koalicija Vojvodina, vidimo i kod wih su sada velike gu`ve jer su jedni druge hteli da prevare, nasamare. Veselinovi}: Ko }e biti wihov kandidat? Dr [e{eq: Mislim da su tu tri li~nosti u opticaju: jedna je Zoran \in|i}, koji izbegava ali koji }e se mo`da kandidovati jer je shvatio da je napravio stra{nu gre{ku bojkotuju}i parlamentarne izbore. Sada je wegova stranka vanparlamentarna, osta}e bez mandata i u Saveznoj skup{tini. Vanparlamentarna stranka te{ko da ima {ansi da opstane pune ~etiri godine ukoliko ne bude nekih vanrednih izbora. On ra~una da bi sada nekom medijskom pa`wom, ako se pojavi kao kandidat, mogao da bar jednu godinu premosti u tom vakuumu koji je sam stvorio. Dakle, da bi mogao iza}i na te izbore svestan da nikakvih {ansi nema i da }e sigurno biti ~etvrti po snazi, ali da postigne ne{to u medijskom smislu. Ili da taj blok istakne Milana Pani}a, mogu}e da }e ista}i tog famoznog Majkla \or|evi}a, koji je jedan prevarant i hoh{tapler ve}i od Milana Pani}a. To je ovaj {to glumi da predvodi neki Sabor srpskog ujediwewa. Svi oni misle da su Bogom dani da okupqaju Srbe, a gledaju kako da se okoriste i kako yepove da napune na srpskoj grba~i. To su te ~etiri ozbiqne varijante, pretpostavqam da }e se opet Ugqanin kandidovati ispred svoje stranke, nije nemogu}e da ovog puta ma|arske stranke istaknu kandidata, mo`da }e se pojaviti [andor Pal, po{to sada ne dovodi u pitawe svoj poslani~ki mandat, nema nikakvog poslani~kog mandata, {ta ga onda ko{ta da se kandiduje, i to je sve. Veselinovi}: Vojislava Ko{tunicu ste zaobi{li. Dr [e{eq: Ja mislim da je wegova stranka potpuno upropa{}ena i ne verujem da bi on pristao da se uop{te vi{e i pojavi kao kandidat. Znate,
239

stranka mu je potpuno rasturena ovim bojkotom, razlazom sa Bati}em, ~ujem da su ga napustili bra}a Patrovi}, uop{te vi{e nisu anga`ovani u stranci. Nema on vi{e nikoga u stranci. Veselinovi}: Dobro, ali te stranke koje nisu u~estvovale na prethodnim izborima na slede}im }e u~estvovati, sigurno }e uzeti neke glasove. ^ije }e glasove uzeti: va{e, Vukove ili... Dr [e{eq: U prvom izbornom krugu }e imati izvestan procenat glasova, ali pitawe koliko. Ja mislim ne veliki broj. Drugo, ne}e oni uzimati ni~ije glasove, ne mogu ni ja, ni Zoran Lili}, ni Vuk Dra{kovi}, ne mo`emo da svojatamo te bira~e koji su za nas glasali na ovim izborima. To su qudi od krvi i mesa, svako od wih ima svoj mozak, svako od wih razmi{qa. Oni }e se opredeqivati prema svojim interesima, prema svojim o~ekivawima. Vidite kako je Dra{kovi} napravio gre{ku pred drugi izborni krug. On je pozvao svoje bira~e da bojkotuju drugi izborni krug. Borio se protiv bojkota u prvom krugu, a u drugom krugu, kada je on ispao, pozvao bira~e da bojkotuju. Jo{ je rekao da je dovoqno da on namigne, da svojim izrazom lica stavi do znawa svim svojim glasa~ima kako treba da se pona{aju u drugom izbornom krugu. To je besmisleno – kao da su qudi ovce pa ih treba dr`ati u nekome stadu i odre|ivati im kako da se pona{aju. Ne ide to i najvi{e je wegovih bira~a iza{lo u drugom izbornom krugu. Neki su ga i poslu{ali, to je sigurno, neke je mrzelo da iza|u, neki svojom voqom nisu hteli da iza|u bez obzira na wegove apele. Ali je ve}ina iza{la i od tih koji su iza{li, mnogo je vi{e glasalo za mene nego za Zorana Lili}a, mada su neki glasali i za Zorana Lili}a. Tako da je to neizvesno kako }e ko na izborima pro}i. Mo`e se na osnovu dosta elemenata procewivati da }e sada Srpska radikalna stranka imati mnogo boqe rezultate nego {to je imala u ovom izbornom turnusu. Mo`e se logi~ki procewivati da }e levi blok biti i daqe slabqen. Mo`e se logi~ki procewivati da }e Srpski pokret obnove biti daqe slabqen. A i ove stranke bojkota ako se pojave na izborima ima}e mnogo mawe glasova nego {to o~ekuju, u to sam siguran. Veselinovi}: Dobro, ali ne mo`ete da poreknete da glasa~i ipak mogu da mewaju mi{qewe i da glasaju za koga ho}e. Dr [e{eq: Ja upravo o tome govorim. Veselinovi}: Jer pokazuje to ~iwenica da je u drugom izbornom krugu zbir glasova va{ih i gospodina Lili}a bio ve}i nego zbir glasova iz prvog izbornog kruga. Zna~i da su neki qudi koji su u prvom izbornom krugu glasali za nekog drugog, posle toga glasali za vas ili za gospodina Lili}a. Dr [e{eq: Da. Veselinovi}: Pa isto tako verovatno postoji mogu}nost da neki qudi koji su glasali za jednu od tri partije odnosno za jednog od vas tri kandidata, sad glasaju za drugog. Dr [e{eq: Vidite, ovi izbori su jo{ zbog ne~ega zna~ajni. Ovo je prvi put da je opozicioni kandidat u direktnom su~eqavawu pobedio kandidata re`ima; bez obzira {to je zakon svojom anomalijom spre~io da se to
240

materijalizuje kroz izbor novog predsednika Republike, ali re`imske partije su pora`ene na predsedni~kim izborima i to stvara u psiholo{kom smislu novu situaciju u Srbiji. Sada su gra|ani na izvestan na~in osokoqeni. Mogu}e je promeniti vlast, mogu}e je promeniti vlast izborima. Ako se izuzme Kosovo i Metohija, posebno pe}ko-prizrenska izborna jedinica, onda su ovi izbori ipak bili regularni. Bilo je sitnih nepravilnosti, toga uvek ima, toga ima i u Americi i u Francuskoj, ali prakti~no ptica nije mogla proleteti pored kontrolora Srpske radikalne stranke na ovim izborima. Zna~i, imali smo jednu regularnu atmosferu. Pokazalo se da je mogu}e izvesti smenu vlasti na izborima. Drugo, Srpska radikalna stranka je objektivno najja~a politi~ka partija u parlamentu danas. Dakle, i to uliva novi optimizam. Iz toga izvla~imo zakqu~ak da }emo na slede}im izborima imati mnogo vi{e glasova, jer ipak, ogromna ve}ina gra|ana se opredequje prema onima koji imaju {ansu da pobede na izborima. Oni koji glasaju za Neboj{u ^ovi}a, ili za Vuka Obradovi}a, ili za Sulejmana Ugqanina ili nekog sli~nog, glasaju zbog toga {to eventualno imaju li~ne simpatije prema wima, pa im zapravo nije ni va`no ko }e pobediti, ali eto, neka oni za koje oni imaju simpatija dobiju neki odre|en broj glasova; jer sam ube|en da niko od onih koji su glasali, recimo, za ovu trojicu ili neke sli~ne nije iskreno verovao da oni ne mogu da pobede. Pred ove se izbore znalo da postoje samo tri ozbiqna kandidata. Sada se broj ozbiqnih kandidata smawio, ostala su dva ozbiqna. Na slede}im izborima vodi}e se bitka izme|u kandidata Srpske radikalne stranke i kandidata leve koalicije. Dra{kovi} vi{e nikoga u Srbiji ne mo`e ubediti da on ima ikakve {anse da pobedi, je li tako? To je sada zavr{ena pri~a. Pogotovo ne \in|i} koji nije mogao zadr`ati ni funkciju predsednika Skup{tine grada Beograda, ne mo`e nikoga da ubedi da on mo`e pobediti na slede}im izborima, pogotovo Pani}, Majkl \or|evi} ili sli~ni gubitnici unapred. Rankovi}: A da li ste vi mo`da u kontaktu sa nekom od ovih stranaka koje su bojkotovale izbore? Dr [e{eq: Nikakav me|ustrana~ki kontakt nemamo. Ja sam li~no ~ovek {iroke komunikacije, kada se sretnem s nekim koga poznajem, u najmawu ruku se pozdravim, malo popri~am. Znate, ja nisam ~ovek mr`we, kao ni qudi iz rukovodstva Srpske radikalne stranke. Sretnemo se u Saveznoj skup{tini, u Republi~koj skup{tini, u Gradskoj skup{tini, ponegde se sretnemo i u na{im razgovorima uglavnom nema mr`we, bar se ta mr`wa nikada sa na{e strane ne pokazuje, niti smo mi qudi mr`we. Nekada je to duhovito zavitlavawe, nekada malo politi~kog prepucavawa, ali bez ikakve zle namere. Veselinovi}: U nekim strankama, vi{e opozicionim, postoje u posledwe vreme velika unutra{wa previrawa. Ima li tih previrawa kod vas posle izbora? Dr [e{eq: Nema nikakvih previrawa u Srpskoj radikalnoj stranci. Mi smo zadovoqni izbornim rezultatima. Mi o~ekujemo na slede}im iz241

borima jo{ boqe, o~ekujemo vrlo brzo da postanemo vladaju}a stranka u Srbiji, i ako sada ne u|emo u neku koncentracionu vladu, vrlo brzo mi kucamo na vrata kao glavni pretendent na vlast, to je o~igledno. Na{a stranka je puna entuzijazma. Mi smo zaista radili mnogo sve ove godine, pogotovo ove i pro{le godine. Mo`da se malo umora mo`e videti, ja ne znam kako smo izgledali u tim na{im posledwim televizijskim emisijama i Tomislav Nikoli}, i Aleksandar Vu~i}, i Dragan Todorovi} i ja, pretpostavqam da se umor mogao videti po na{em licu, po na{im o~ima, zbog toga {to smo mnogo radili. Ali, svaki uspeh donosi novu energiju. Mi smo sada jo{ ve}i entuzijasti pred slede}e izbore. Veselinovi}: Zbog ~ega mislite da dolazi do previrawa u ovim drugim partijama? Dr [e{eq: Pa u razli~itim partijama iz razli~itih razloga. Ja mislim da sada ima previrawa i u strankama leve koalicije, pogotovo u Socijalisti~koj partiji. Oni su verovatno o~ekivali mnogo vi{e poslani~kih mandata, i sada su problemi oko raspodele ovog maweg broja. Drugo, oni sada moraju da utvrde uzroke ovakvih rezultata na izborima, moraju da izvedu neke zakqu~ke, neke pouke. Moraju da se za slede}e izbore mnogo temeqitije pripreme. [to se ti~e Srpskog pokreta obnove, ta stranka je sada u jednoj velikoj dilemi. Napravili su te{ku gre{ku sa koalicijom “Zajedno”, javno se kaju zbog te gre{ke, ali znate, to je stranka ~iji se predsednik punih sedam godina kaje. Prevario ga Mirko Jovi}, pa ga prevario Nikola Milo{evi}, pa ga prevario Du{an Mihajlovi}, pa ga prevarila Vesna Pe{i}, pa ga prevario Vojislav Ko{tunica, pa ga prevario Rakiti}, pa ga prevario Zoran \in|i}. Dokle }e neko da ga vara? On sada pri~a kako je bio socijalna ustanova, kako je poklawao mandate. A mi smo ga upozoravali pre mnogo, mnogo godina da se ne sme tako pona{ati sa strana~kim poslani~kim mandatima. Tako da ja mislim da oni moraju preispitivati svoju ukupnu politiku. Drugo, imaju nekoliko struja unutar same stranke. Jedna struja sada `eli da se u|e u vlast skoro po svaku cenu. To je ona struja ~iji ~elnici sebe ve} vide u ministarskim foteqama ili na nekim drugim kqu~nim funkcijama. Jedna struja u toj stranci ne `eli ni po koju cenu da u|e sa levicom u koaliciju; a tre}a struja podr`ava Vuka Dra{kovi}a bez obzira {ta on uradi; mo`e sada od monarhiste da postane i komunista, nema veze, oni }e ga slediti u svakom slu~aju. Videli smo da imaju ta neka unutra{wa strana~ka obra~unavawa, kakav }e biti ishod – sa~eka}emo, nemamo razloga da `urimo s tim ni da se u to me{amo. Mi ne}emo da se me{amo u unutra{we odnose bilo koje politi~ke partije, ali kao posmatra~i sa strane zainteresovani za ishod, mo`emo da komentari{emo, da dajemo svoje ocene. Veselinovi}: Koalicija Vojvodina najavquje sukob izme|u ^anka i Veselinova. Dr [e{eq: Sukob je oko ~istog lopovluka. To su qudi bez karaktera, bez morala. [ta se dosetio Dragan Veselinov? Dosetio se da registruje ~etvrtu stranku koja }e se zvati Savez za Vojvodinu ili Vojvodina, ili ta242

ko ne{to, pa da tom registracijom ukrade sva ~etiri poslani~ka mandata Koaliciji Vojvodina. Ako mu ne uspe da ukrade sva ~etiri mandata da ubaci i tu novoformiranu fiktivnu stranku u raspodelu mandata, pa da svaka od stranaka dobije po jedan mandat, tako da onda wemu pripadnu dva. Oko toga je sva|a me|u wima. Ali, dobro je {to je do{lo do te sva|e, da i wihovi glasa~i vide da su to nemoralni qudi do kraja, i da jednostavno nijedno od tih obe}awa koja su im dali ne mogu ispuniti. Veselinovi}: Toliko za prvi deo emisije, idemo sada na reklame i najnovije vesti, a posle toga nastavqamo. Nastavqamo intervju sa gospodinom Vojislavom [e{eqem, intervju otvorenih o~iju, prelazimo na temu – Crna Gora. Gospodine [e{eq, kako gledate na rezultate posledwih izbora u Crnoj Gori i {ta predvi|ate za drugi krug predsedni~kih izbora? Dr [e{eq: Rezultati su bili prema na{im o~ekivawima. Mislim da smo mi, srpski radikali me|u retkim politi~arima iz Beograda, koji su nagove{tavali pobedu Momira Bulatovi}a. Ovde su mediji stvarali neku psihozu, neko uverewe u javnosti da Bulatovi} nema {ansi, da Milo \ukanovi} sigurno pobe|uje, a pogotovo mediji koji su dobijali novac od Mila \ukanovi}a, recimo, javna je tajna da beogradski “Blic” finansira Milo \ukanovi} i to velikim nov~anim iznosima. Na ovim izborima se pokazalo da separatisti nemaju velikih {ansi u Crnoj Gori. Ube|en sam da }e na ponovqenom glasawu u drugom izbornom krugu da }e Bulatovi} jo{ ubedqivije pobediti. Pogledajte strukturu glasova Mila \ukanovi}a. Milo \ukanovi} je poku{ao da izvr{i unutarpartijski pu~. Predstavio je svoje krilo kao ve}insko. Pokazalo se da to nije istina. Pokazalo se da je Momir Bulatovi} sa~uvao partijsku infrastrukturu. Pokazalo se to i po broju glasova. Za Mila \ukanovi}a su listom glasali glasa~i u Ro`aju, dakle glasa~i muslimanske veroispovesti: u Ro`aju, Bijelom Poqu, Pqevqima, i u nekim drugim mestima gde `ive. Zatim, za Mila \ukanovi}a su listom glasali [iptari, gra|ani {iptarske nacionalnosti odnosno albanske nacionalnosti u Tuzima, u Ulciwu, u Plavu i nekim drugim mestima. I za Mila \ukanovi}a su masovno glasali stanovnici Cetiwa, mislim da je tamo mnogo ve}i odnos glasova u prilog \ukanovi}u nego Bulatovi}u. Izvestan procenat glasova vi{e je imao u Kotoru, u Tivtu i nekim drugim mestima. U ~isto srpskim sredinama, Bulatovi} ga je prosto pregazio. [ta to govori? Za Bulatovi}a su glasali svi gra|ani Crne Gore koji `ele opstanak zajedni~ke dr`ave, bez obzira kakvih su ideolo{kih ube|ewa, bez obzira da li su levi~ari, da li su desni~ari. I srpski radikali su ga svojski podr`ali na ovim izborima, mi o tome otvoreno govorimo, i otvoreno smo ga podr`ali. Nama je ciq da se sa~uva zajedni~ka dr`ava, a to ne zna~i da smo ideolo{ki ili politi~ki istomi{qenici sa Momirom Bulatovi}em. Mi `elimo da sa~uvamo zajedni~ku dr`avu, a onda politi~ki da se sukobqavamo sa Bulatovi}em i wegovom partijom. Za Mila \ukanovi}a su glasali sledbenici Alije Izetbegovi}a, sledbenici Ibrahima Rugove i sledbenici Sekule Drqevi}a. I mafija u Cr243

noj Gori je glasala za \ukanovi}a – listom svi krupni kriminalci. Ti kriminalci su slu`ili za zastra{ivawe naroda. U javnosti se stvarao pogre{an utisak, recimo da je Nik{i} za Mila \ukanovi}a. Bez obzira {to je \ukanovi} rodom iz Nik{i}a, Nik{i} nije za \ukanovi}a nego za Bulatovi}a. U Nik{i}u `ive iskreni srpski patrioti. Tamo je ta mafija mo`da najopasnije delovala, ali, nisu uspeli da slome voqu narodu. Uz podr{ku OEBS-a \ukanovi} poku{ava sada da falsifikuje bira~ke spiskove za drugi izborni krug. Vr{e ve{ta~ke dopune bira~kih spiskova, na mnogim mestima maloletnike upisuju u bira~ke spiskove, izmi{qena imena upisuju. Policija pod kontrolom Mila \ukanovi}a {tancuje nove la`ne li~ne karte, kako bi wegovi ~lanovi i simpatizeri mogli na vi{e mesta da glasaju i ~itavim nizom drugih prqav{tina se slu`i. Ali, uveren sam da }e sada i ovo malo glasova {to je odliveno prema nekim drugim kandidatima da ide u prilog Momiru Bulatovi}u. A mislim da }e se mnogo glasa~a Mila \ukanovi}a iz prvog izbornog kruga otrezniti kad shvate kakvu je masovnu podr{ku Milo \ukanovi} dobio me|u sledbenicima Alije Izetbegovi}a, Ibrahima Rugove i Sekule Drqevi}a, pa }e za drugi izborni krug da se predomisle. Zato mislim da }e mnogo ubedqivija biti pobeda Momira Bulatovi}a u drugom izbornom krugu. Veselinovi}: Kroz Crnu Goru je pre par dana po~eo da kru`i ovaj letak, ovaj proglas. Potpisana je Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, u woj se poziva narod da glasa za gospodina Bulatovi}a. Da li je va{a stranka zaista to izdala? Dr [e{eq: Ne, letak je falsifikat. Za osnovu je uzet na{ proglas koji je objavqen u specijalnom izdawu na{eg strana~kog lista “Velika Srbija” za Crnu Goru, ali je onda falsifikovan sadr`aj. U letku stoji na jednom mestu, ispravite me ako gre{im, ali ube|en sam da ispravno govorim, da je Momir Bulatovi} za veliku Srbiju, a Milo \ukanovi} se zala`e za ravnopravan `ivot muslimana, [iptara, Crnogoraca i Srba koji `ive u Crnoj Gori. To je kqu~ni dokaz da je letak falsifikovan. Prvo, Srpska radikalna stranka se uvek zalagala za ravnopravan `ivot svih gra|ana i Srbije i Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije. Mi nikada nismo pokazivali nikakvu nacionalnu ili versku netrpeqivost. Mi netrpeqivost pokazujemo samo prema separatistima. Samo prema onima koji dovode u pitawe teritorijalni integritet i suverenitet na{e dr`ave. Ina~e, imamo veoma lep odnos prema pripadnicima svih nacionalnih mawina, prema Ma|arima, Bugarima, Slovacima, Rumunima, Rusinima, prema svima koji `ive na teritoriji na{e zemqe. Imamo ~lanova na{e stranke muslimana, recimo Sulejman Spaho iz Loznice, bio je poslani~ki kandidat Srpske radikalne stranke na izborima 1993. godine, Fejzo Kamberi, Goranac bio je tako|e na{ poslani~ki kandidat. Mi imamo ~lanova stranke koji su [iptari, Albanci – bilo koji termin da upotrebim nema uvredqiv prizvuk. Znate, tako Albanci sami sebe nazivaju. Ako pogledate sada potpise koje je Srpska radikalna stranka podnela za moju kandidaturu na predsedni~kim izborima, vide}ete da ima i {iptarskih potpisa. To su ~asni qudi, lojalni dr`avqani Srbije. Prema tome, onaj ko je lojalan prema Srbiji i Crnoj Gori, prema Saveznoj Republici Jugosla244

viji nema razloga da strepi od Srpske radikalne stranke. Nikada, dakle, nismo sa takvom politikom nastupali. To je dokaz, kqu~ni dokaz da je letak falsifikovan. Drugo, Srpska radikalna stranka ve} vi{e od dve godine ne {tampa nikakve letke. Mi smo letke iskqu~ili kao metod na{eg strana~kog saobra}awa sa narodom. Kad god vidite neki letak na kome je nazna~ena Srpska radikalna stranka, znajte unapred da je falsifikat. Ba{ zato {to su nam ranije neki falsifikovali letke da bi obmawivali javnost, mi, kada se obra}amo na taj na~in javnosti kroz specijalna izdawa na{eg lista “Velika Srbija”. Nekada je to specijalno izdawe na potpunom broju strana, nekada specijalno izdawe na samo ~etiri strane, ali uvek je uredno numerisano i uvek je nazna~ena {tamparija u kojoj je {tampano, tako da bi se moglo u}i u trag da se razjasni da li je ne{to falsifikat ili ne. Imamo veoma neugodna iskustva iz pro{le godine u Srbiji sa la`nim lecima koje je koalicija “Zajedno” lansirala, recimo, za drugi izborni krug na lokalnim izborima, la`ne letke da mi podr`avamo wihovog kandidata, pa je to dosta zabune unelo u javnosti. ^ak i tamo gde je na{ kandidat bio protiv kandidata koalicije “Zajedno” u drugom izbornom krugu, oni su lansirali falsifikovane letke da Srpska radikalna stranka podr`ava wihovog kandidata. Zbog toga je letak veoma opasan i mi ve} dve godine apsolutno nikakve letke ne {tampamo. Veselinovi}: Da se vratimo na Crnu Goru. U slu~aju pobede Momira Bulatovi}a u Crnoj Gori do{lo bi do koobitacije. Naime, imali bi predsednika sa jedne strane i parlament u kome ve}inu ima sada{wi premijer Milo \ukanovi}. Dr [e{eq: Otkud vam taj stav da Milo \ukanovi} ima ve}inu u tom parlamentu? Veselinovi}: Tako govore ~iwenice da oni koji ga podr`avaju iz DPSa i oni koji ga podr`avaju iz opozicije ~ine ve}inu u odnosu na onaj deo... Dr [e{eq: Ja sam vam ve} rekao, neki mediji u Beogradu su stvarali la`ni utisak u javnosti da je Milo \ukanovi} tamo ja~i. Nije istina, nije ni u parlamentu ja~i. Evo vam dokaza: od kada je do{lo do tog raskola, on izbegava sednice parlamenta. Imao je jednu sednicu na kojoj se pojavio Bulatovi}, gde je odnos snaga prakti~no bio nere{en, ni{ta nije izglasano, i posle nema nikakvih sednica. Milo \ukanovi} ima mawinu u Demokratskoj partiji socijalista. Sada kada bude pora`en na ovim izborima, ta wegova partija }e se, zapravo ta wegova frakcija }e se raspasti. Sada ga podr`avaju Slavko Perovi} i Novak Kilibarda, podr`ava ga i ta Socijaldemokratska partija Rak~evi}a, kako se zove, podr`avaju ga zbog wegovog separatizma. Ali, kao gubitnika niko ga od wih ne}e podr`avati. Drugo, sve opozicione partije u Crnoj Gori su svesne i ube|ene i znaju pouzdano da su izbori pro{le godine bili potpuno falsifikovani, da je \ukanovi}eva tajna policija bukvalno sve falsifikovala. Svim strankama u Crnoj Gori je u interesu da se {to pre odr`e vanredni parlamentarni izbori. Ako sada pobedi Bulatovi}, mislim da }e taj konsenzus biti postignut, mogu}e je i do Nove godine da }e biti novih
245

parlamentarnih izbora. Tu }e Milo \ukanovi} definitivno biti pora`en, mada ja li~no o~ekujem da }e on sada posle nedeqnog poraza odmah pobe}i iz Crne Gore. ^im sazna prve rezultate, ako budu za wega nepovoqni, on }e sesti u onaj svoj avion, u onaj isti avion kojim su me izbacivali iz Crne Gore pre tri godine i pobe}i iz zemqe. Ube|en sam u to. Rankovi}: Gospodine [e{eq, kakvo je va{e mi{qewe o posledwim doga|ajima na Kosovu i demonstracijamak koje su tamo odr`ane? Da li su po va{em mi{qewu one bile organizovane samo radi povratka [iptara na univerzitet ili mo`da postoji neki drugi povod, politi~ka pozadina? Dr [e{eq: Ne. Neprekidno ameri~ka tajna obave{tajna slu`ba CIA podsti~e [iptare na oru`ani ustanak. [iptari se i naoru`avaju iz inostranstva. [tampa je nedavno objavila da jedan ameri~ki general stoji iza organizovawa ovih teroristi~kih aktivnosti. Sa druge strane, podsti~u i takozvana mirna sredstva politi~ke borbe: demonstracije, gra|ansku neposlu{nost i sli~no. I sa tre}e strane, ameri~ka administracija neprekidno daje izjave da se ona zala`e da Kosovo ostane u sastavu Srbije, ali da se vode pregovori sa Albancima i da se kroz pregovore na|e re{ewe. Koje re{ewe? Amerikanci insistiraju na povratku ustavnih odredbi iz Titovog vremena, iz Ustava iz 1974. godine. Taj Ustav je bio oktroisan, pod diktatorskim re`imom usvojen, i izrazito antisrpski. Mi Srbi nikada taj Ustav ne mo`emo prihvatiti iz jednostavnog razloga {to protiv wega nismo smeli nijedne re~i da pisnemo kada je on dono{en. Dodu{e, ja sam tada imao 20 godina i nisam se jo{ ozbiqno bavio politikom, ali neki qudi koji su ne{to stariji, koji su se ve} tada mogli ozbiqno baviti politikom i{li su u zatvor zato {to su osporavali, mo`da i neki bezna~ajni stav ili ~lan iz tog Ustava. Recimo, profesor Mihajlo \uri} je najpoznatiji na{ intelektualac koji se suprotstavqao tom Ustavu iz 1974. godine i osam meseci odle`ao u zatvoru. Mnogi su izgubili posao poput Koste ^avo{kog, mnogi su gurnuti sa nastavni~ke katedre poput prof. Stevana Vra~ara. Mislim da je tada uklowen i prof. Andrija Gams i prof. Joji} i jo{ neki sa Pravnog fakulteta. Dakle, nije bilo {ansi da ka`emo ne{to protiv tog Ustava, pa kako onda mo`emo da ga prihvatimo kao definitivno stawe. A sa druge strane levi~arski re`im gre{i jer robuje nekim doktrinarnim predrasudama. Socijalisti smatraju da oni treba {iptarskim |acima i studentima da propisuju po kom }e programu u~iti {kolu. [ta nas briga po kom }e programu u~iti {kolu? Mi imamo svoje dr`avne programe i svoje dr`avne uybenike, i to dr`avno {kolovawe je besplatno. Ako se wima ne svi|aju na{i dr`avni programi, na{i dr`avni uybenici, i na{e dr`avno besplatno {kolovawe, neka formiraju kakav god ho}e univerzitet, fakultet, {kolu, akademiju nauka, {ta god `ele; ali neka plate plac na kome }e podi}i zgradu, neka sami zidaju zgradu, neka sami snose tro{kove studirawa i u~ewa. [ta nas briga po kom }e programu raditi. To je jedna doktrinarna zabluda. Ona poti~e iz jednopartijskog komunisti~kog perioda od svesti da svi qudi moraju da misle na jedan na~in, da svi qudi moraju biti ispranih mozgova. I da [iptari pristanu da u~e istoriju po programu iz Beograda, kao da oni ne}e imati druge kwige na raspolagawu, kao da ne246

kom pametnom pada na pamet da zabrawuje uvoz kwiga iz Albanije. Za{to bi to zabrawivali? Neka ~itaju kakve god `ele kwige. Ako }e sada prou~avati neku izmi{qenu istoriju sopstvenog naroda, neka je prou~avaju, {ta nas briga. Bitno je da imamo moderno organizovanu pravnu dr`avu i da je gra|anska ravnopravnost zagarantovana, da se ostvaruje u praksi, a sa druge strane da svi gra|ani ispuwavaju svoje gra|anske obaveze. A to {ta }e oni u~iti, kako }e razmi{qati, da li }e imati svoje neke lokalne novine antisrpskog karaktera – {ta nas to briga. Ne}emo mi od wih mo}i da napravimo Srbe. Ako ne mo`emo da ih napravimo Srbima, za{to to da poku{avamo. Neka misle kako god ho}e, ali neka razmi{qaju o svojoj budu}nosti, a da im se jasno stavi do znawa da separatizam ne dolazi u obzir. Veselinovi}: Kako komentari{ete posledwi neuspeli sastanak grupe 3+ 3 u Beogradu? Dr [e{eq: Mislim da je to sastan~ewe uop{te bilo besmisleno. Prvo, mislim da Milo{evi} uop{te nije trebalo da sklapa nikakav sporazum sa Ibrahimom Rugovom. Ko je Rugova da se sa wim potpisuje sporazum? Mi smo Milo{evi}evi politi~ki protivnici, ali on je u to vreme bio legalno izabrani predsednik Republike Srbije. A gde je izabran Ibrahim Rugova? Ko ga je izabrao? Ko ga je ovlastio da zastupa [iptare? Ko ga je ovlastio da on zastupa 10 procenata, 15 procenata ili 17 procenata {iptarske nacionalne mawine u ovoj zemqi? Ko ga je ovlastio? Kako onda s wim da se potpisuje sporazum? I sa kime se sada vode pregovori? Je li to neka institucija, je li to neki organ? Nismo mi protiv razgovora sa [iptarima, ali [iptari treba prvo da iza|u na izbore, da vidimo ko je pravi wihov predstavnik, da vidimo koja wihova politi~ka partija mo`e da postigne izvestan procenat glasova na izborima, koja mo`e da ima poslanike u Saveznoj i Republi~koj skup{tini pa da onda sa wima razgovaramo. Videli smo, pro{li put su predstavnici ve}ine ma|arskog naroda koji `ivi u na{oj zemqi, pripadnika ma|arske nacionalne mawine bili Ago{ton ili [andor Pal. Sada oni vi{e nisu, sada je Kasa. Bez obzira {ta mislili o Kasi, o wegovoj politici, sada je on legalni reprezent voqe najve}eg dela pripadnika ma|arske nacionalne mawine i s wim mora da se pregovara, s wim mora da se razgovara, s wim mora da se raspravqa, s wim mora da se dogovara, onoliko koliko je to mogu}e i koliko je u interesu na{e zemqe u celini. Tako isto treba da bude po pitawu pripadnika albanske nacionalne mawine. Prvo da iza|u na izbore, da vidimo ko je ko me|u wima, da vidimo ko ima snagu, a ko nema. Mo`da je Adem Dema}i politi~ki ja~i od Ibrahima Rugove. Za{to onda potpisivati sa Ibrahimom Rugovom, mo`da sa Ademom Dema}ijem, mo`da sa nekim tre}im, mo`da sa nekim ~etvrtim koga uop{te ne znamo danas. Zna~i, to bi bio osnovni uslov da se uop{te razgovara. Ovako, mogu se voditi privatni razgovori, ali ti privatni razgovori ne mogu nikoga obavezivati. I {to da se raspravqa sada pod kojim }e uslovima oni i}i u na{e dr`avne {kole? To je besmisleno. Kao da pokazuje voqu da pred wima kapitulira. Nema kapitulirawa. Gospodo ako vam se ne svi|aju na{e {kole, te {kole dr`i pod svojom kontrolom regularna vlast, osnujte svoje. Kao {to
247

i ameri~ke dr`avne univerzitete pod svojom kontrolom dr`i vlada, bilo centralna vlada bilo vlada wihovih federalnih jedinica, wihovih dr`ava, saveznih dr`ava, tako mora i kod nas da bude. Ako vam se ne svi|aju {kole, koje pod svojom kontrolom dr`i vlada, koje su dr`avne po svom karkateru, vi lepo formirajte svoje {kole, ba{ onakve kakve vam se svi|aju. Mi }emo vam zabraniti da u te {kole unosite drogu, da delite drogu |acima i studentima, po{to je droga apsolutno zabrawena, mi }emo vam zabraniti da u te {kole unosite oru`je, da vr{ite vojnu obuku, mi }emo vam zabraniti neke stvari koje su zabrawene svuda u svetu; a iz kakvih }e uybenika u~iti va{i studenti, va{i |aci, vi o tome brinite. Rankovi}: Mislite da je re{ewe kosovskog pitawa mogu}e bez uticaja stranih faktora? Dr [e{eq: Da. Apsolutno ne smemo dozvoliti me{awe stranih faktora. To jednostavno ne prihvatamo. Ne prihvatamo OEBS i pametno je {to se ne prihvata. Setite se koliko je ranije Srpska radikalna stranka insistirala da se OEBS iskqu~i iz re{avawa bilo kakvih unutra{wih politi~kih problema. Gde se oni ume{aju, tu nastaje pakao, tu se krv proliva. Da nam oni `ele dobro, ne bi nas suspendovali iz ~lanstva. Jedna Albanija je ~lanica OEBS-a bez obzira na krvavi gra|anski rat koji se do ju~e vodio na wenim ulicama, jedna Hrvatska koja je obnovila usta{ki genocid iz Drugog svetskog rata je punopravni ~lan OEBS-a, a na{a zemqa nije! I {ta onda mi da tra`imo sa OEBS-om? Ni{ta, ne smemo ni{ta da tra`imo. Moramo sami da re{avamo unutra{we probleme. Ako nismo sposobni da sami re{avamo unutra{we probleme, izgubi}emo i ovu Srbiju. Veselinovi}: Prelazimo na pitawa koja se ti~u Republike Srpske. Ju~e ste razgovarali u vili “Bosanki” sa Mom~ilom Kraji{nikom. O ~emu ste pri~ali ako nije tajna? Dr [e{eq: Razgovarali smo o predstoje}im parlamentarnim i predsedni~kim izborima u Republici Srpskoj i konstituisawu organa vlasti u op{tinama gde su pobedile Srpska radikalna stranka i Srpska demokratska stranka i u nekim op{tinama gde se me|u pobednicima nalazi i Socijalisti~ka partija Republike Srpske. Ima mnogo op{tina gde su pobedili radikali i SDS, ima dosta op{tina gde su u ve}ini radikali. Recimo u Vi{egradu, u Srbiwu – biv{oj Fo~i, tamo su u ve}ini radikali, u Bratuncu su u ve}ini radikali, ima jo{ dosta op{tina, recimo u Berkovi}ima, ima jo{ nekoliko op{tina. A ima op{tina gde su radikali na drugom mestu, ali vrlo, vrlo blizu snazi SDS-a. Recimo, na Palama smo imali 40 odsto glasova, u Bijeqini negde 28 odsto i u mnogim drugim mestima. Zatim, dogovorili smo se da uspostavimo zajedni~ku vlast Srpske demokratske stranke, Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije u Br~kom gde je situacija za Republiku Srpsku najopasnija i gde ove tri srpske stranke imaju ve}inu od nekih pet ili {est odbornika u odnosu na stranke iz muslimansko-hrvatske federacije, {to je za nas veoma bitno i {to je razbesnelo, prosto re~eno razbesnelo Amerikance. Evo, ~ujem da je wihov guverner Br~ko danas proglasio ni{tavnim akt o uspostavqawu praznika Op{tine Br~kog, srpskog praznika Vidovdana da je to izba~eno iz
248

statuta Op{tine Br~ko. Oni }e i daqe poku{avati da Srbima otmu Br~ko, ali mi se moramo suprotstaviti svim sredstvima. Ako padne Br~ko, pala je cela Republika Srpska, to je svima jasno. Mi smo taj razgovor imali pre odlaska Mom~ila Kraji{nika na susret sa Milo{evi}em i Biqanom Plav{i}. Ne znam kakvi su definitivni rezultati wihovog razgovora, ali je indikativno to da se u javnosti sada ne pomiwu predsedni~ki izbori nego samo parlamentarni. Rankovi}: Da li biste isto tako razgovarali i sa Biqanom Plav{i}? Da li biste se sastali sa wom? Dr [e{eq: Zavisi sa koje funkcije. Ja kao predsednik Srpske radikalne stranke nemam {ta da se sastajem sa Biqanom Plav{i}, jer ona vodi otvorenu izdajni~ku politiku. Ali, da sam predsednik Republike Srbije, sastajao bih se s wom. I da sam predsednik Savezne Republike Jugoslavije sastajao bih se s wom, ili da sam pripadnik dr`avnog rukovodstva Republike Srpske. Kao predsednik jedne politi~ke stranke ja mogu da biram s kime }u se sastati, s kim se ne}u sastati, ali kao dr`avnik to ve} ne bih mogao da biram i morao bih nekada da se sastajem i sa najve}im neprijateqima. Zna~i, sada mi je pozicija druga~ija. Veselinovi}: Petog oktobra na dan drugog kruga predsedni~kih izbora u Srbiji agencije su javile da ste oti{li u Bijeqinu. [ta je to bilo tamo toliko va`no da ste morali ba{ na taj dan da idete? Dr [e{eq: Imali smo sastanak Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku. Dok je ovde trajala predizborna kampawa, jednostavno nisam imao vremena da odem u Republiku Srpsku, svaki dan sam bio ovde anga`ovan i to je prvi slobodan dan koji sam imao na raspolagawu. ^im sam glasao na svom bira~kom mestu u Batajnici, oti{ao sam u Bijeqinu. Imali smo jedan sastanak – Boga mi, trajao je skoro pet sati, i razmatrali smo aktuelnu politi~ku situaciju, sva pitawa koja su u to ukqu~ena: i spoqnopoliti~ka, unutra{wepoliti~ka, onda smo se dogovarali o strana~koj strategiji za te poslani~ke izbore, za predsedni~ke izbore. Imali smo veoma obiman dnevni red. Rankovi}: A kako vi vidite re{ewe situacije u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Najboqi na~in da se iza|e iz ove krize su i parlamentarni i predsedni~ki izbori. Mi na tome insistiramo. Ali, Amerikanci su svesni da Biqana Plav{i} nema nikakvih {ansi na ponovqenim predsedni~kim izborima, posle ovih rezultata koje su srpske patriotske stranke ostvarile na lokalnim izborima, i oni bi da izbegnu ponavqawe predsedni~kih izbora a da se dr`e samo parlamentarni izbori – ra~unaju da }e tu mo}i da manipuli{u novim odnosom snaga u parlamentu. Jer je o~igledno da }e SDS imati mawi procenat glasova i mawi procenat poslanika u parlamentu nego {to je do sada imao, a misle da }e u toj novoj konstelaciji snaga i stranka Biqane Plav{i} biti neki zna~ajan faktor, i da }e onda mo}i da manipuli{u, da priti{}u re`im iz Beograda da on diriguje pona{awe Socijalisti~ke partije Republike Srpske protivno stavu Srpske demokratske stranke, da }e mo}i tu stranku da prikqu~e taboru Biqane Plav{i} i tako daqe. To su neke ameri~ke zamisli koje poku{avaju sprovesti u delo.
249

Veselinovi}: Da se iz Republike Srpske ponovo vratimo u Srbiju. U medijima u posledwih nekoliko dana, od kada su objavqeni rezultati izbora drugog kruga predsedni~kih izbora zvani~ni, mnogo se pi{e o vama i ~ini mi se nikada vi{e te`ih re~i nije izre~eno u {tampi nego u posledwih nekoliko dana. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Da. Vidite, tu se na razli~ite na~ine mogu posmatrati neke pojave, a ono {to smo mi radikali primetili to je da nam je osetno opao publicitet na dr`avnoj televiziji Srbije. Pro{la konferencija za {tampu ~ak nije ni prikazana na glavnom televizijskom dnevniku. To je sada novi presedan u odnosu na situaciju iz proteklih godinu dana {to govori o stavu leve koalicije prema Srpskoj radikalnoj stranci. Sada poku{avaju opet da nam prigu{e publicitet u medijima. Ovi izdajni~ki mediji koje finansiraju Soros i strane obave{tajne slu`be krenuli su u jo{ `e{}u kampawu protiv Srpske radikalne stranke. Pogledajte kakve tekstove mo`ete da ~itate u “Na{oj borbi”, “Danas” , u “Blicu” – tekstove koji su ispod svakog kriterija. Tekstove koji se slu`e najprqavijim izrazima, najpokvarenijim konstrukcijama, izmi{qotinama. Mi se na to ne osvr}emo. Postoje mediji koji poku{avaju neku objektivniju analizu praviti iz ovih izbora, neki su vi{e neki mawe objektivni. Postoje mediji koji poku{avaju i daqe neke smicalice da nam podmetnu – ne ide im za rukom. Imali smo mi velike primedbe i na BK Televiziju, pogovo sada kada smo izdali demanti povodom ovog la`nog letka koji je policija Mila \ukanovi}a lansirala, na BK Televiziji je celog dana i{lo iskrivqeno na{e saop{tewe tako da je ispalo da mi otkazujemo podr{ku Momiru Bulatovi}u, ili da ga ne podr`avamo itd. Na svu sre}u tada su se objektivno postavili i dr`avna televizija i televizija Studio B, pa u javnosti nije stvoren neki lo{ utisak. Rankovi}: Dobro, kada smo ve} kod medija, {ta mislite o posledwim promenama u Studiju B i da li }e mo`da va{a stranka biti sada vi{e zastupqena? Dr [e{eq: Mislim da je tretman Srpske radikalne stranke boqi sada nakon kadrovskih promena u Studiju B, bar nema onih pakovawa, la`i, izmi{qotina koje je ranije sistematski lansirao Studio B protiv srpskih radikala. Setite se kakve su afere izmi{qali, ~ak su izmi{qali da su se pobunili seqaci sremskih sela, da rade na formirawu nove op{tine. Sada su izborni rezultati pokazali da su to sve izmi{qotine, ubedqivo smo pobedili u svim tim selima gde ranije nikada nismo pobe|ivali, ~ak u Petrov~i}u, u Progaru, u Sur~inu, u Boqevcima, u svim selima. Od 115 bira~kih mesta na podru~ju zemunske op{tine na 100 mesta smo mi ubedqivo pobedili, na 15 socijalisti. Da su bili ponovqeni lokalni izbori, radikali bi imali 50 odbornika, socijalisti 5 i nijedna vi{e stranka nijedno odborni~ko mesto. A setite se kakvu su kampawu protiv nas vodili. Drugo, treba imati u vidu da je Studio B sada dr`avna televizija. Dr`avna televizija je od prole}a pro{le godine kada je socijalisti~ka vlast na ~ijem je ~elu bio Neboj{a ^ovi}, otela Studio B. Vodio se i sudski postupak. Srpska radikalna stranka se neprekidno zalagala da se kroz taj sud250

ski postupak Studio B vrati akcionarima. To smo poku{ali da provedemo kroz Gradsku skup{tinu nakon konstituisawa wenog novog odborni~kog sastava. Koalicija “Zajedno” je to odbila jer su ra~unali – treba im Studio B kao privatna televizija kada su socijalisti na vlasti, a kada su oni na vlasti onda im je najboqe da je Studio B dr`avna televizija. To je stra{na zabluda. A onda se pokazalo kako se mo`e manipulisati sa Studiom B kada je do{lo do podele u koaliciji “Zajedno”. To je i daqe dr`avna televizija, a po{to su akcionari odustali od sudskog procesa povodom uzurpacije od strane ^ovi}eve tada{we vlasti, sada se vi{e Studio B ne mo`e vratiti prethodnim akcionarima. Sada se mo`e i}i u novu privatizaciju, ali putem prodaje. Da se na|e kupac, a ko }e biti taj potencijalni kupac, ko to zna. To je dr`avna televizija i ona sada ima vi{estrana~ki Upravni odbor. I sada joj je Upravni odbor legalno sastavqen, a ranije to nije bio slu~aj. Ranije je sastavqen ilegalno na osnovu neovla{}enih predlaga~a. Sada ima legalan i regularan Upravni odbor, i u tom Upravnom odboru su zastupqene sve stranke koje imaju svoje odbornike u Skup{tini grada Beograda. Naravno, mi i daqe mo`emo imati primedbi na programsku orijentaciju Studija B, o~igledno je da se na Studiju B favorizuje Srpski pokret obnove, ali oni su i vladaju}a stranka, imaju ve}inu. Mi nemamo ni{ta protiv {to }e neko biti favorizovan, nama je bitno da mi imamo mogu}nosti da se pojavimo u mediju, da nas taj medij ne blokira, i da taj medij ne vodi neku kampawu la`i, izmi{qotina protiv srpskih radikala. Veselinovi}: Su|ewe povodom slu~aja Barovi} zakazano je za 23. oktobar. Da li }ete do}i? Dr [e{eq: Nije zakazano su|ewe nego saslu{awe pred istra`nim sudijom. Jo{ se ne zna da li }e istraga biti vo|ena. Bilo je nekih nagove{taja u javnosti da je to i ranije zakazivano. Zaista nije. Ovo je prvi put da mi je uru~en poziv i ja }u se, naravno, odazvati, tako ne{to ne bih propustio ni za {ta na svetu. Ja sam zahvalan tom usta{kom lobiju u Beogradu i Nikoli Barovi}u {to su nam napravili ogroman dodatni publicitet u predizbornoj kampawi, i to nam je sigurno donelo dodatne glasove na ovim izborima. Veselinovi}: [ta mislite o mogu}oj presudi? Dr [e{eq: Tako neve{tom re`ijom, izazivawem incidentne situacije u va{em studiju i svim prate}im posledicama, oni su nam mnogo koristili. Veselinovi}: [ta mislite o mogu}oj presudi? Dr [e{eq: Pitawe je da li }e se uop{te voditi krivi~ni postupak, po{to nema nijednog svedoka. Svedoci postoje za sve ono {to se de{avalo u ovom studiju, ali za sve ono {to se de{avalo van studija, osim te kore od banane, koja je na|ena na stepeni{tu nema drugog svedoka. Je li sa~uvana ta kora od banane, ja ne znam? Veselinovi}: Ne znam ako je vi niste sa~uvali. Dr [e{eq: Verovatno se ~uva. Pone}emo je kao dokazno sredstvo pred sudiju.
251

Veselinovi}: Da pre|emo sada na neka li~na pitawa. Pre neki dan kada sam bio u va{oj stranci, to sam zapisao, to moram da pro~itam, pro~itao sam neke kletve koje su na papirima bile zalepqene u va{oj stranci. Na wima pi{e: “Da Bog da te provozao Aleksandar Vu~i}”, “Da Bog da ti Dramli} {tampao plakate”, “Da Bog da robijao sa Vojom [e{eqem”. [ta one zna~e? Dr [e{eq: To ste pro~itali u Generalnom sekretarijatu, to su jednostavno {ale koje se de{avaju na radnim mestima me|u qudima koji se dobro sla`u i koji se me|usobno {ale. Znate, rukovodstvo Srpske radikalne stranke radi kao jedan veoma uigran tim. Mi se vrlo dobro razumemo, niko od nas nikada samostalno ne donosi odluke, nikada se odluke ne prelamaju preko kolena, i svakodnevno se konsultujemo po svim bitnim pitawima. I naravno, u sve to unesemo dozu humora, dozu {ale, pa se dosta {ala zbiva na ra~un voza~kih sposobnosti Aleksandra Vu~i}a, koji je nedavno polo`io voza~ki ispit, pa se dosta {ala zbija na ra~un Dramli}a, ~lana Centralne otaybinske uprave, koji redovno kasni sa {tampawem propagandnog materijala, pa se redovno zbijaju {ale a konto robijawa sa mnom u gwilanskom zatvoru, gde su bili Tomislav Nikoli}, Jovica Stojmenovi}, Filip Stojanovi}, Ranko Babi}, na{i istaknuti ~lanovi stranke posle onog montiranog policijskog hap{ewa u Gwilanu. Veselinovi}: [ta je tu bilo toliko sme{no? Dr [e{eq: Znate, u zatvoru uvek ima raznih dosko~ica, uvek ima neke {aqive atmosfere, a posebno je ostalo u se}awu Tomislavu Nikoli}u posledih 20 dana zatvora kada smo ostali sami. Onda sam ga terao po celi dan da igramo riziko. Riziko je jedna dru{tvena igra koju igra od 3-6 igra~a, a ja sam izmislio pravila za riziko kada igraju samo dva igra~a. Znate, to je na~in da se ubije vreme. U toj }eliji smo imali neki televizor na kome se mogao gledati samo Prvi program, neki stari crno-beli televizor, i bilo je tako, situacija u kojoj smo to vreme, i{~ekuju}i izlazak iz zatvora, morali najefikasnije da ubijamo, kako bi se reklo. Tomislavu je to toliko dosadilo da mu vi{e na pamet ne pada da u `ivotu, ~ini mi se, odigra tu igru. A mo`da je razlog u tome {to sam ga redovno pobe|ivao. Veselinovi}: Boga mi, ja sam ~uo neke druga~ije podatke, pa sam prosto hteo da vas pitam, od koga ~e{}e gubite, od Tome Nikoli}a ili od Aleksandra Vu~i}a kada je riziko u pitawu? Dr [e{eq: Ne, Tomislav Nikoli} posle zatvora mislim da vi{e nikada nije igrao tu igru. A sa Aleksandrom Vu~i}em ponekad odigram, ali ~e{}e ja pobe|ujem. Ja u svemu ~e{}e pobe|ujem: u {ahu, u riziku, u remiju. Veselinovi}: Ne znam da li bi se Aca ba{ slo`io? Dr [e{eq: Pitajte ga. Posledwi put kada smo igrali {ah, bilo je to u wegovom stanu, pobedio sam ga sa 3:0. Rankovi}: A da li ste zaista remizirali sa Karpovom ili je to bio predizborni trik? Dr [e{eq: Ne, nisam remizirao, sa Karpovom sam izgubio ali zato {to mi je pala zastavica. Isteklo je moje vreme, mojih 5 minuta, i pala je zastavica u mojoj poziciji. I ~ak je bio predlog za remi, me|utim, dok su
252

bile konsultacije oko toga ho}emo li remi ili ne}emo, zastavica je pala, i partiju sam izgubio. Ali dobro sam se dr`ao, imao sam veoma defanzivan nastup u toj partiji. Veselinovi}: Je li vas pu{tao malo Karpov? Dr [e{eq: Nije me pu{tao, ali mislim da je dosta oklevao sa napadom jer nije znao protiv kakvog igra~a igra. I nije smeo mnogo da rizikuje. Mislim da je to bio razlog {to je bio prili~no oprezan, {to je meni dalo {ansu da odigram veliki broj poteza s wim, {to je za mene ogroman uspeh, naravno. Rankovi}: Za razliku od `ena drugih predsedni~kih kandidata, va{a `ena se veoma retko pojavquje u javnosti. Videli smo je kada je glasala sa vama, i u jednom predizbornom spotu. Za{to? Dr [e{eq: Moja `ena se nije bavila politikom pre nego {to se udala za mene, i za{to bi sada po~ela da se bavi politikom? Ona je okrenuta pre svega porodici, deci. Posvetila se u potpunosti porodici i mislim da smo po tom pitawu apsolutno na{li zajedni~ki jezik. Ona ne izbegava javnost, ali se javnosti ne name}e. Ona se pojavquje onda kada je red da se supruga nekog politi~ara pojavi u dru{tvu s tim politi~arem. Rankovi}: Ja ispred sebe imam jedno izdawe “Velike Srbije”, tu ste vi na naslovonoj strani sa suprugom, i tu ima 15 najve}ih zabluda o dr [e{equ. Pa ka`u: “Dr [e{eq je Hrvat, [iptar i Slovenac”, “Dr [e{eq je incidentna li~nost”, “Dr [e{eq je fa{ista”, “Dr [e{eq je opqa~kao emigraciju”, “Dr [e{eq je ratni zlo~inac, ratni profiter, ~ovek rata, u miru, on }e nestati sa politi~ke scene”. Slede}e: “Ako dr [e{eq do|e na vlast, on }e nas povesti u rat protiv celog sveta”, “Srpska radikalna stranka je stranka jednog ~oveka – dr Vojislava [e{eqa”, “Dr Vojislav [e{eq je korumpiran kao i svi drugi politi~ari u Srbiji”, “[e{eq je saradnik Socijalisti~ke partije”, “Dr Vojislav [e{eq ne `eli intelektualce u stranci” i “Gospodin [e{eq je idealan i nepogre{iv”. Da li su to stvarno zablude i koja je od wih najve}a zabluda. Dr [e{eq: Ho}ete li da razmatramo jednu po jednu? Rankovi}: Ne morate. Dr [e{eq: Po{to ste ih toliko nabrojali, bilo bi dobro da idemo jednu po jednu. Rankovi}: Nemamo toliko vremena, ali recite mi da li su sve zablude. Dr [e{eq: Ja mislim da jesu. Rankovi}: Koja je najve}a? Dr [e{eq: Besmisleno je da raspravqamo o ovim glupim izmi{qotinama: da sam fa{ista, da sam Hrvat, da sam ovo, da sam ono. To je sve bez veze i niko `iv u to ne veruje, pa ~ak ni oni koji pote`u takvu argumentaciju kada nemaju nikakvu validniju, kada nemaju nikakvu ozbiqniju. Ni Dra{kovi}, koji me naj~e{}e naziva fa{istom, nikada iskreno u to ne veruje. Ja `ivim veoma skromno i ponosim se {to `ivim na takav na~in, nisam ~ovek koji pridaje neku veliku pa`wu materijalnom bogatstvu, ne volim nikada rasipni~ki da se pona{am i mislim da je to veoma dobro za jednog politi~ara.
253

Drugo, Srpska radikalna stranka ima istaknute intelektualce u svojim redovima. I to je veoma va`no da se naglasi: mi jedini imamo spreman tim koji je u stawu sutra da po~ne da vlada Srbijom i to veoma efikasno i uspe{no. To nijedna druga politi~ka partija nema. Nijedna druga politi~ka partija ne trpi drugog ~oveka u svojoj strukturi, jeste li primetili to? U Socijalisti~koj partiji postoji Slobodan Milo{evi}, pa desetak-petnaest praznih mesta pa ostali qudi iz rukovode}e garniture. U Srpskom pokretu obnove postoji Vuk Dra{kovi}, pa 100 praznih mesta pa ostali qudi iz rukovode}e garniture. U Demokratskoj stranci postoji Zoran \in|i}, pa onda mnogo praznih mesta pa ostali. Samo u Srpskoj radikalnoj stranci postoji jedan rukovode}i tim. Drugo, mi smo jedina stranka koja ima tajne izbore i za predsednika i za zamenika predsednika, i bira se izme|u vi{e kandidata. To niko drugi ne dozvoqava u svojoj politi~koj partiji. Tamo i kada su tajna glasawa, glasa se samo za jednog kandidata. Rankovi}: Niste mi rekli koja je najve}a zabluda. Dr [e{eq: Mislim da svih tih 15 zabluda nisu zablude u stvari, nego la`i i izmi{qotine koje se lansiraju. Sve su izmi{qotine, sve su zablude, ne bih mogao da vam ka`em koja je najve}a. Ali, evo po ovome na ~emu sam najvi{e insistirao, vi mo`ete da zakqu~ite. Najbitnije je da se razbije bilo kakva izmi{qotina da smo mi stranka jednog ~oveka, kada to nije ta~no, kada smo zaista stranka sa izgra|enom unutra{wom demokratskom strukturom, i stranka u kojoj postoji rukovode}i tim sposobni qudi intelektualaca. A dajte mi tog intelektualca na srpskoj politi~koj sceni koji mo`e u dijalogu o svim politi~kim, ekonomskim, socijalnim pitawima da se efikasno nosi sa Tomislavom Nikoli}em; da se efikasno nosi sa Aleksandrom Vu~i}em; da se efikasno nosi sa Majom Gojkovi}, Draganom Todorovi}em, bilo kojim istaknutim funkcionerom Srpske radikalne stranke. Zar oni nisu vrhunski intelektualci, onakvi intelektualci kakvi su potrebni u politici, i u strana~koj i u dr`avnoj politici? One stranke koje su smatrale da treba da ukqu~e ogroman broj akademika u svoje redove, koje su smatrale da treba ogroman broj profesora univerziteta da ukqu~e, posle su se gorko kajale. Oni ukqu~e vrhunske intelektualce afirmisane na jednom planu, pa od wih o~ekuju da budu dobri politi~ari. To je gre{ka. Ako je neko svetski kwi`evnik, recimo pokojni Borislav Peki} jedan od najve}ih kwi`evnika svih vremena kojeg smo imali, ali Bog ga je dao da bude izuzetan, genijalan kwi`evnik, a ne mo`e onda biti i izuzetno dobar politi~ar, i dobar poqoprivrednik, i dobar in`ewer, i dobar ovako, i dobar onako. Ne mo`e, je li tako? Bog kad da talenat, da jedan talenat, uglavnom da jedan. Tako isto i u ovim slu~ajevima. [ta su uradili sa DEPOS-om okupili ogroman broj akademika, i svaki taj akademik glumio je da je on jedna politi~ka partija i svak je sebi dozvoqavao da pametuje; s jedne strane Srpski pokret obnove koji je imao ogromnu strana~ku infrastrukturu, pa mala Ko{tuni~ina stranka, i jo{ mawe ostale stranke, i svaki taj akademik sada je stranka za sebe. To je sme{no. Onaj ko se ukqu~uje u politi~ki `ivot, u strana~ki rad treba da bu254

de svestan da deluje u okviru jednog tima, u okviru jedne politi~ke grupacije. I mora malo da suzbije tu sad svoj individualitet; mora da se prilagodi timskom radu; mora da `rtvuje ne{to od svojih emocija, individualnih crta i sli~no. To je veoma va`no. Veselinovi}: Emisija nam se polako bli`i kraju. Posledwi put kada ste ovde bili pri~ali smo o Zemunu, tada ste rekli da je Zemun ogledna op{tina na kojoj }ete pokazati kako biste vladali u celoj Srbiji. [ta je do sada u~iweno tamo? Dr [e{eq: Da li sam to rekao u va{oj emisiji ili nekom drugom prilikom da }e ovi izbori pokazati {ta gra|ani Zemuna misle o radikalskoj vlasti – i pokazali su. Pogledajte izborne rezultate. Mi smo veoma zadovoqni, ali {to je najva`nije i gra|ani su zadovoqni. Za nepunih godinu dana radikali su postigli pravo ~udo i zbog toga }e radikali uvek pobe|ivati u Zemunu. Svakim danom ~inimo sve vi{e. Re{avamo probleme, mi smo efikasna vlast na lokalnom nivou, sa malim mogu}nostima. Mo`ete sada iz toga izvu}i zakqu~ak koliko bismo bili efikasni na republi~kom ili saveznom nivou gde su mogu}nosti mnogo ve}e da se postignu dobri rezultati. Veselinovi}: Za{to se niste pojavili na otvarawu porodili{ta zemunskog? Dr [e{eq: Zato {to ja li~no ne volim sve~arske atmosfere. Vidite sada kako je sebe direktor tog zemunskog porodili{ta doveo u sme{nu situaciju. Sa velikom pompom otvara se porodili{te koje nije radilo 11 godina, a onda se ka`e – e ne mo`e jo{ da po~ne sa radom, treba nam jo{ 20 dana, treba nam jo{ mesec dana da izvr{imo novu sterilizaciju, jer je bilo mnogo gostiju, pa opet nisu sterilne prostorije. Mogli ste onda otvoriti bez te pompe, bez tih gostiju. Ne volim da presecam vrpce, kada smo otvarali put u Vinogradskoj ulici, ja nisam i{ao. Kada smo druge puteve asfaltirawa zavr{avali, vodovod, nigde nismo dr`ali te mitinge, te sve~anosti, nigde nismo presecali vrpce. Li~no to ne volim, i kao stranka ne u~estvujemo u takvim stvarima niti takve stvari organizujemo. Nama je va`no da se postigne efekat, da je porodili{te zahvaquju}i nama pu{teno u rad, da je osposobqeno za rad, nije jo{ pu{teno. Ali, ono {to je pre}utano za javnost, to je ~iwenica da oni jo{ nemaju kadrove za to. Nisam ~uo jo{ da je raspisan konkurs za ginekologe, za aku{ere, za babice, za medicinske sestre, prate}e osobqe. Jo{ to nije ura|eno. Oni nemaju qude, oni su za 11 godina izgubili mnogo kvalitetnih stru~waka. ^ak je jedan istaknuti lekar, dobar stru~wak odustao od penzionisawa iako ima dovoqno godina radnog sta`a, da bi sada mogao da bude privremeni upravnik tog porodili{ta. E, to je problem zbog kojeg oni sada jo{ ne mogu da po~nu sa radom, a ne dodatna sterilizacija. Ali oni vole da se slikaju, znate. [ta ja tu mogu? Ja to li~no ne volim, i izbegavam. Rankovi}: Gospodine [e{eq, stvarno za razgovor ima mnogo tema a mi nemamo vi{e vremena. Hvala vam na ovom razgovoru. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo. Rankovi}: Gledali ste Intervju otvorenih o~iju sa gospodinom Vojislavom [e{eqem. Ostanite uz BK Televiziju.
255

XIV SRPSKI RADIKALI ZA VLADU NACIONALNOG JEDINSTVA
Intrvju “Master” 1. novembar 1997. godine Voditeq: Pre gotovo mesec dana za nama je ostao drugi krug predsedni~kih izbora koji }e ostati zapam}eni po mnogo ~emu, ali ~ini se pre svega po tome {to se prvi put od uspostavqawa vi{estrana~ja u Srbiji dogodilo da je jedan od kandidata levice, a da podsetimo ovog puta je to bio potpredsednik Socijalisti~ke partije Zoran Lili}, bude pora`en. Pobedio ga je predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Ali zahvaquju}i gotovo u svetu jedinstvenom izbornom zakonu koji i u drugom krugu zahteva vi{e od 50 odsto bira~a iza{lih na izbore, pred nama su 7. decembra novi predsedni~ki izbori. Tim povodom u na{em studiju je gost dr Vojislav [e{eq. Dobar dan i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Recite mi na po~etku {ta je za Srbiju trenutno najopasnije, to {to nema predsednika, to {to nema vladu ili to {to nema parlament? Dr [e{eq: Ja mislim da je za Srbiju najopasnija duboka ekonomska kriza, socijalna beda, {to se iz dana u dan produbquje, i za Srbiju su opasni daqi intenzivni pritisci velikih sila, nasrtaji na vekovne srpske teritorije. A to {to u Srbiji jo{ nije izabran predsednik Republike, {to nije konstituisan parlament i {to nije formirana nova vlada nije toliko zna~ajno ukoliko se ti procesi budu regularno odvijali. Oni su jo{ uvek regularni i ja se nadam da }e se privesti nekom svom logi~nom kraju, kroz proces konsultacija me|u najve}im parlamentarnim strankama. Izbori za predsednika Republike su ponovqeni zbog anomalije u Zakonu o izboru. Skoro nigde na svetu se ne predvi|a u drugom izbornom krugu kada je re~ o neposrednim izborima za predsednika Republike, da je neophodno da iza|e vi{e od 50 odsto bira~a. To je u na{oj zemqi slu~aj i zbog toga kod nas predsednik Republike jo{ nije izabran. Ali se nadam da }e 7. decembra odziv biti mnogo ve}i i da }e se definitivno taj proces zavr{iti na na~in na koji su to propisali Ustav i zakon. Ne treba preuveli~avati zna~aj te funkcije, jer wene ustavne nadle`nosti nisu naro~ito velike. Bitno je da politi~ki sistem funkcioni{e i dok se ne izvr{i izbor, da tu nije bilo nikakve ustavne krize. A kada je re~ o konstituisawu parlamenta, verovatno se tu jo{ opipava puls izme|u najve}ih parlamentarnih stranaka i ide se ka formirawu neke parlamentarne ve}ine koja }e onda mo}i da konstitui{e i vladu. Voditeq: Vi ste prvi koji je od opozicionih prvaka predlo`io nekakve razgovore me|u parlamentarnim strankama. U kojoj fazi je sada sve to? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je prva pokrenula takvu inicijativu, ali jo{ nismo u~estvovali ni u kakvim razgovorima. Na na{u inicijativu se uglavnom }uti. Voditeq: A ipak vi tvrdite da su neki razgovori u toku.
256

Dr [e{eq: Da, o~igledno je da se razgovori vode i to razgovori izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove. Oni su u punom jeku, i ve} se neke pogodbe posti`u, to je o~igledno iz nasupa lidera i jedne i druge politi~ke partije. Mi nemamo ni{ta protiv da socijalisti i SPO pregovaraju, da sklapaju koaliciju, to je wihovo ustavno pravo. Mi }emo svoj sud u svakoj fazi tog postupka da saop{timo javnosti. Naravno, ukoliko oni formiraju novu vladu, mi }emo delovati kao opozicija u Narodnoj skup{tini i podvrgava}emo `estokoj kritici svaki wihov potez koji ne bude u skladu sa interesima naroda, sa interesima svih gra|ana Srbije. Mi smatramo da u sada{woj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi treba i}i na formirawe koncentracione vlade, koja bi obuhvatila ~etiri najmo}nije politi~ke partije i da ta vlada bude konstituisana proporcionalno wihovoj parlamentarnoj snazi. Ta ~etvoro~lana vlada bi imala unutra{wu stabilnost, partneri bi mogli me|usobno da se kontroli{u, ne bi moglo do}i do nekog bitnog preglasavawa, {to }e biti slu~aj, naravno, ukoliko se na drugi na~in formira vlada, pa neka od stranaka dozvoli da bude u ubedqivoj mawini u novom kabinetu. Dakle, mi nastupamo iz uverewa da je to u interesu Srbije, celog srpskog naroda, svih gra|ana Srbije, a nismo optere}eni nekim li~nim i grupnim ra~unicama, te`wama za privilegijama, za preraspodelom mo}i i uticaja, nismo zainteresovani za grabqewe ministarskih foteqa po svaku cenu. Voditeq: Spomiwete ~etvoro~lanu koncentracionu vladu, prvi put ~ini se, kao ~etvrtog ~lana ra~unate Jugoslovensku levicu. Mnogi prime}uju da je do{lo do izvesnog omek{avawa stava Srpske radikalne stranke prema Jugoslovenskoj levici. ^ime to obja{wavate? Dr [e{eq: Nema nikakvog omek{avawa stava, samo su o~igledno tenzije izme|u politi~kih partija u srpskom dru{tvu u celini splasle, a najve}i doprinos spla{wavawu tih tenzija dala je relativna deblokada medija. U uslovima u kojima i opozicione politi~ke partije imaju mogu}nosti da se pojave na medijima, da zastupaju svoje politi~ke, ekonomske, socijalne, nacionalne i kulturne programe, kada nema progona, bar nema onih sistematskih upe~atqivih progona politi~kih protivnika, mi nemamo razloga za zao{travawe tenzija. Prema tome, mi se pona{amo na jedan krajwe artikulisan, ozbiqan, pametan, promi{qen na~in. Nikakvu mr`wu ne indikujemo na politi~koj sceni. Na{i protivnici su i daqe i Socijalisti~ka partija Srbije, i Jugoslovenska levica, i Srpski pokret obnove, ali svojim konstruktivnim stavom mislimo da izra`avamo i voqu i `equ celokupnog naroda, svih gra|ana. Jer narodu je dosta stalnih me|ustrana~kih sukoba u uslovima ovako produbqene krize. Srbiji treba jedan ~etvorogodi{wi predah da bi se posvetila re{avawu ekonomskih, socijalnih problema, stabilizaciji dr`avne infrastrukture, a onda posle toga opet mo`emo da u|emo u me|ustrana~ke okr{aje i da se nadme}emo za narodnu naklonost. Sa druge strane treba imati u vidu da je JUL dokazao u izvesnom smislu da je ozbiqna politi~ka partija, jer ima infrastrukturu u svim delovima Srbije, u svim op{tinama. U nekim op{tinama je samostalno osvo257

jio vlast, recimo u @abarima i Lebanu; tako da ga mi moramo tretirati kao ozbiqan politi~ki faktor. Naravno, `elimo da ga pobedimo, `elimo da ga politi~ki uni{timo u perspektivi, ali sve }e to zavisiti od voqe naroda i od na{e ubedqivosti u izlagawu argumenata s kojima izlazimo pred narod. Voditeq: Vrati}emo se re{avawu ekonomskih problema kojih ima zaista mnogo u Srbiji, ali ja bih se zadr`ala jo{ malo na predsedni~kim izborima. U toku protekle izborne kampawe niste propustili priliku da ka`ete kako po{tujete sve svoje politi~ke protivnike. [ta biste sada rekli? Dr [e{eq: Ja }u i daqe po{tovati sve politi~ke protivnike. Znate, kao predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke ja ne}u primat davati nipoda{tavawu svojih konkurenata, svojih politi~kih protivnika ni na ovim izborima. Osnovna moja preokupacija u predizbornoj kampawi je isticawe pozitivnih vrednosti programa Srpske radikalne stranke, sa kojim ja nastupam, isticawe kvaliteta onoga {to srpski radikali nude narodu i kroz realizaciju ove predsedni~ke funkcije. Naravno, ne}emo se ustezati u predizbornoj kampawi da ka`emo {ta mislimo o kandidatima drugih stranaka, ali bez `eqe da se neko nipoda{tava, da se neko vre|a, nego jednostavno da se iznesu ~iwenice. E, sada ako su te ~iwenice pogubne za nekog od kandidata, onda je to wegov problem. O~igledno je ovog puta da se vodi borba izme|u dva kandidata: kandidata Srpske radikalne stranke i kandidata levog bloka. Voditeq: ^ime obja{wavate promenu kandidata levog bloka? Dr [e{eq: Bilo je dosta razloga zbog kojih je moralo da do|e do promene kandidata, bilo je nekih razloga koji su terali levi blok da ostane pri istom kandidatu. Vidite, levica je neprekidno saop{tavala javnosti da je u pro{lom izbornom turnusu kandidovala najboqeg kandidata koga je imala, to je Zoran Lili}. I mi sami mislimo da je Zoran Lili} bio posle Milo{evi}a najboqi kandidat koga su imale Socijalisti~ka partija, Jugoslovenska levica i Nova demokratija. Taj kandidat je na izborima pora`en. Sada su stranke levog bloka krenule sa novim kandidatom, sa Milanom Milutinovi}em. One su unapred priznale da je taj kandidat lo{iji od Zorana Lili}a. On nije mogao biti boqi od Zorana Lili}a, jer da je bio boqi, u prvom izbornom turnusu wega bi kandidovali. On je lo{iji. On je jedno veliko iznena|ewe ~ak i za pripadnike levog bloka, on je iznena|ewe i za ~elnike Socijalisti~ke partije, za Glavni odbor Socijalisti~ke partije, za Jugoslovensku levicu. Niko na wega nije ra~unao kao na ozbiqnog kandidata. To je ono {to }e u ovom slu~aju za levi~arske partije biti jedan ozbiqan hendikep. I ono {to je veoma va`no da se napomene, znate, ja sam imao veliko po{tovawe prema Zoranu Lili}u kao svom protivkandidatu. Zorana Lili}a sam mogao da kritikujem zbog wegove ideologije, zbog programa partije u ~ije ime nastupa, zbog gre{aka te partije, zbog lo{e ekonomske situacije, socijalne bede i tako daqe, ali nisam ba{ imao nekih argumenata kojima bih doveo u pitawe kredibilitet wegove li~nosti, wegove neke li~258

ne vrednosti. Ovoga puta mislim da su levi~arske partije nesmotreno otkrile svoj bok i da su iza{le sa kandidatom koji ima i nekih li~nih nedostataka, koje }emo mi radikali koristiti u predizbornoj kampawi. Mi ne mo`emo a da ne postavimo pitawe ranije politi~ke uloge Milana Milutinovi}a, recimo u vreme progona osmorice profesora Filozofskog fakulteta zbog wihovog “ideolo{kog zastrawivawa” jer su bili pristalice jedne mek{e varijante marksizma i komunizma. Zatim, ne mo`emo izbe}i da postavimo pitawe trgovine famoznim avionima tipa Kanader, koja je vr{ena preko Milana Milutinovi}a u vreme dok je bio ambasador u Gr~koj. To je jedna velika afera. ^ujem da je sada i gr~ka {tampa da je po~ela da pi{e o toj aferi. Na{ konkurent je sada otkriven sa boka i mi kao politi~ki konkurenti koristimo ~iwenice koje imamo na raspolagawu da ih iznesemo javnosti protiv wega, a javnost sama neka proceni. Nemam nameru da vre|am Milana Milutinovi}a, niti mi se nekada zamerio, mo`da smo se dva tri puta u `ivotu sreli. Ali ovo je politi~ki relevantna argumentacija koju mi moramo da koristimo. Takvu argumentaciju nismo imali protiv Zorana Lili}a, a sada nam se nekim okolnostima sama namestila, wome raspola`emo i wu }emo maksimalno koristiti u predizbornoj kampawi, jer nam je ciq da jo{ ubedqivije pobedimo Milana Milutinovi}a nego {to je to bio slu~aj sa Lili}em. Voditeq: Ka`ete da su ~ak i neki iz levice bili iznena|eni kandidaturom Milana Milutinovi}a, a ipak ste izveli jednu zanimqivu paralelu izme|u wegove kandidature, ostavqenog, upra`wenog mesta ministra inostranih poslova, i kandidovawa onog koga u narodu ve} zovu ve~iti kandidat. Dr [e{eq: Vidite, ja sam u pro{loj predizbornoj kampawi neprekidno govorio da postoje tri kandidata: kandidat Srpske radikalne stranke, kandidat levog bloka i kandidat Srpskog pokreta obnove, zapravo Zoran Lili}, Vuk Dra{kovi} i ja. Ovog puta u novom izbornom turnusu se borba svela na dva kandidata. Sada je ovo bitka izme|u kandidata Srpske radikalne stranke i kandidata levog bloka. Ovde je svima o~igledno da Dra{kovi} nema nikakvih {ansi. On i daqe daje neozbiqna obe}awa da }e sigurno pobediti, da }e trijumfovati, da }e ovo, da }e ono. ali ni on sam vi{e u to ne veruje. On sada samo tvrdi pazar u pregovorima sa Socijalisti~kom partijom. O~igledno je da je jedan od razloga da Socijalisti~ka partija istakne Milana Milutinovi}a, aktuelnog ministra inostranih poslova kao novog kandidata za predsednika Republike, da bi se to mesto upraznilo na jedan elegantan na~in, jer na to mesto pretenduje Vuk Dra{kovi}, to je wegova davna{wa `eqa. O~igledno je da je Milo{evi} spreman da mu to mesto ponudi u toj op{toj trgovini koja se sada odvija na relaciji izme|u rukovodstva Srpskog pokreta obnove i levog bloka. Voditeq: O~ekujete li da svog kandidata istaknu i one stranke koje su bojkotovale pro{le predsedni~ke izbore? Dr [e{eq: To nije nemogu}e, ali ja se ne bavim takvim prognozama i ne mislim da }e to biti naro~ito zna~ajno. Koji bi to wihov kandidat sada mogao da postigne neki zna~ajniji uspeh.
259

Voditeq: To sam ja htela vas da pitam. Dr [e{eq: I ako istaknu nekog kandidata on ne}e imati nikakvih {ansi. Oni su izvikivali ime Milana Pani}a, pa tog famoznog Majkla \or|evi}a iz Kalifornije, zna~i potreban im je uvozni kandidat, pa se govorkalo o nekim li~nostima... Voditeq: Biv{i guverner? Dr [e{eq: Re~ je o guverneru Avramovi}u i nekim drugim li~nostima sa sada{we srpske politi~ke scene, ali sve su te li~nosti krajwe neubedqive i ne mogu na izborima posti}i nikakve ozbiqne rezultate. Znate, kada bi se istakao Avramovi} kao kandidat treba mu samo postaviti pitawe kako on misli da obavqa tu funkciju, mandat traje pet godina. On ne mo`e biti neka dugoro~na orijentacija tih stranaka. To je ve} suvi{e sme{no i ne bih se u to mnogo upu{tao, ne smeta meni nijedan kandidat. Svako ko ispuwava zakonske uslove mo`e sasvim slobodno da se kandiduje, ali kao ozbiqni politi~ari mi se sada bavimo samo sa najozbiqnijim protivkandidatom. Na ovim izborima o~igledno na{ ciq je da porazimo Milana Milutinovi}a. Ovi drugi su tu da mute malo vodu, neki od wih }e se kandidovati da uzmu novac koji Vlada odre|uje za predizbornu kampawu, za one koji unapred ne ra~unaju ni sa kakvim rezultatom, ni sa kakvim uspehom. Ta suma novca je sasvim solidna i ona je jedini razlog da istaknu kandidata. Imali smo takav slu~aj na prethodnim izborima, da je bilo kandidata koji su mawe glasova osvojili nego {to su potpisa podneli Republi~koj izbornoj komisiji. Ali, to su opet anomalije, nepreciznosti, nedore~enosti na{eg zakona i verovatno }emo u perspektivi morati da vr{imo neku normativnu reformu u tom pravcu. Voditeq: Rekli ste da ste zadovoqni {to }e ova kampawa trajati kratko, pre svega zbog para kojim raspola`e Srpska radikalna stranka. Koliko }e se ova kampawa razlikovati od prethodne? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e sada imati jo{ skromniju kampawu. I u pro{lom izbornom turnusu imali smo najskromniju kampawu, kada se na{a kampawa uporedi sa kampawom Srpskog pokreta obnove i levog bloka, onda se to mo`e jasno sagledati. Na{i konkurenti sada ve} najavquju jo{ `e{}u kampawu, jo{ ozbiqniju kampawu, jo{ bogatiju kampawu. Samo jednu stvar gube iz vida – nije kampawa dovoqna da se dobiju izbori. Znate, ako vi nemate dobrog kandidata, ne mo`ete ra~unati, koliko god ulo`ite u kampawu, da }ete ostvariti siguran uspeh. To vam je kao na kowskim trkama: mo`ete da imate najboqeg yokeja, najlep{eg, najboqe obu~enog, svega u zlatu, prekrivenog raznim ukrasima, ali ako ja{e neku ragu, ako mu nije kow dobar, on nema {anse da pobedi na trkama. Tako vam je i u politici. Koliko god novca na{i konkurenti ulo`e u kampawu, taj novac nije dovoqan. ^ak mo`e biti kontraproduktivan jer se odmah narod zapita – a odakle im taj novac? Od ~ijih je usta taj novac odvojen? Od ~ijih penzija? Od ~ijih plata? Ko je oja|en tolikom sumom novca koja se koristi u predizbornoj kampawi? Mi, radikali, se uvek uzdamo iskqu~ivo u sopstvene snage. Mi na{ novac prikupimo kroz stranku, pre svega od ~lanarina, od dobrovoqnih pri260

loga i {to je najva`nije novac koji prikupimo ne rasipa se, ne krade se, ne odlazi u privatne yepove, sav se upotrebi za onu svrhu za koju je namewen. U toj skromnijoj kampawi mi o~ekujemo jo{ boqe rezultate jer smo ubedqiviji. Vidite, kakvu god kampawu na{i konkurenti budu imali, oni se ne}e usuditi da idu na javne televizijske duele. Voditeq: Da, ali mnogi najavquju da }e koristiti va{ recept, a to je gostovawe po lokalnim radio i TV stanicama. Dr [e{eq: Dra{kovi} je poku{ao i u prethodnoj kampawi da to koristi, pa je video da mu ne uspeva, pa se opet vratio na mitinge, a sada opet odustaje od mitinga. Znate, oni mogu da koriste taj formalni recept Srpske radikalne stranke u jednoj uspe{noj kampawi – gostovawe na lokalnim radio i televizijskim stanicama, ali oni moraju ne{to i da ponude narodu, moraju ne{to i da ka`u. Nije dovoqno pojaviti se na televiziji pa da ih qudi slikaju. Treba ne{to pametno da ka`u, ozbiqno; da doka`u da su kompetentni za vo|ewe dr`avne politike, da se razumeju u ekonomska i socijalna pitawa, a ne da pri~aju {upqu pri~u, da se zamajavaju monarhijom ili nekim sli~nim glupostima, o ~emu ozbiqni qudi nemaju vremena ni da razmi{qaju. Ili da se pojavi neko ko je kompromitovan pa mora da strepi od svakog pitawa. Voditeq: Spomenuli ste, da se vratimo ponovo na te ekonomske probleme, budete li izabrani za predsednika Republike vi }ete imati pravo da predlo`ite mandatara za novu vladu. [ta o~ekujete, ustvari kakav bi to ~ovek trebalo da bude i na koji na~in biste vi re{avali probleme koji su se nagomilali? Dr [e{eq: Postoje tu dve varijante ako budem izabran za predsednika Republike sa kojima }u se suo~iti. Jedna je varijanta da Srpska radikalna stranka bude vladaju}a politi~ka partija, dakle da u okviru koncentracione vlade ostvaruje vlast u Srbiji. To je ona povoqnija varijanta gde bi do{la do punog izra`aja i ta moja predsedni~ka funkcija, jer bih imao direktan uticaj na vladu. I postoji druga varijanta: da se vlada formira mimo Srpske radikalne stranke, da je formiraju socijalisti i Srpski pokret obnove. Ja bih kao predsednik Republike, u svakom slu~aju mandat za sastav vlade poverio predstavniku parlamentarne ve}ine, ma ko da sastavi tu ve}inu. Ja bih se striktno dr`ao Ustava i zakona, jednostavno, ta stvar se ne dovodi u pitawe. U tom slu~aju da vladu formiraju politi~ke partije na{i konkurenti, dakle da se vlada formira bez Srpske radikalne stranke, moja funkcija predsednika Republike bi bila kontrolna. Ja bih sve ono {to bih smatrao negativnim u radu vlade otvoreno kritikovao, javno kritikovao, zatim sve zakone za koje bih ustanovio da nisu u interesu naroda i dr`ave, ja bih vra}ao na ponovno glasawe Narodnoj skup{tini, sa ozbiqnim obrazlo`ewem. Javnost bih obavestio o tom obrazlo`ewu, izneo bih argumente i dakle tom kontrolnom funkcijom bih naterao i vladu i parlament da neprekidno strepe od toga {ta }e re}i predsednik Republike i kako }e predsednik Republike u javnosti komentarisati wihov rad, wihova normativna akta i posledice koje iz toga nastupaju. Ni to nije bezna~ajno, ma261

da je to nepovoqnija, rekao sam, varijanta. Najpovoqnija je varijanta da i Srpska radikalna stranka u~estvuje u vlasti i da doprinese realizaciji nekih bitnih ciqeva na{eg programa. Voditeq: Qudi ne znaju ba{ previ{e o ingerencijama predsednika Republike, pa su tako neki kandidati obe}avali kako }e da uspostave saradwu sa svetom, kako }e da donesu kredite. Mo`da ne bi bilo lo{e da objasnite {ta zaista spada u ingerencije predsednika. Dr [e{eq: To su gluposti. Nemaju nikakvih ingerencija. Prvo, spoqna politika kod nas je u iskqu~ivoj nadle`nosti Savezne vlade, a predsednik Republike Srbije predsednik je jedne federalne jedinice i on ima veoma su`ene ustavne nadle`nosti – ako se izuzmu one nadle`nosti koje se ti~u uspostavqawa vanrednog stawa, a ja se nadam da ne}e biti potrebe da se progla{ava vanredno stawe, da }e mo}i sve stvari normalno da se odvijaju kroz institucije sistema. Uloga predsednika Republike je da progla{ava ukazom republi~ke zakone, a ukoliko smatra da neka zakonska odredba nije dobra on mo`e zakon da vrati na ponovno glasawe Narodnoj skup{tini. Ako ga Narodna skup{tina ponovo izglasa, onda ga mora proglasiti. To je jedina ozbiqna ustavna nadle`nost predsednika Republike. Daqe, predsednik Republike daje odlikovawa, pomilovawa, i sli~ne protokolarne stvari, ali to nije naro~ito zna~ajno za funkcionisawe dr`avne vlasti. Dakle, ta funkcija predsednika Republike nije naro~ito va`na i naro~ito zna~ajna, nije od presudne politi~ke va`nosti. Mnogo je va`nije imati skup{tinsku ve}inu nego ~oveka na funkciji predsednika Republike; ali je ta funkcija potencijalno veoma zna~ajna jer ~ovek s te funkcije mo`e da dâ puni doprinos sni`avawu politi~kih tenzija, kritici izvr{ne vlasti, argumentovanoj kritici; mo`e da doprinese uspehu pregovara~kog procesa me|u parlamentarnim strankama i tako daqe. Predsednik Republike po funkciji je ~lan Vrhovnog saveta odbrane. Vrhovni savet odbrane ima tri ~lana, na ~elu je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, ~lanovi su predsednik Srbije i predsednik Crne Gore. I tu je zna~ajna ta funkcija jer se na Vrhovnom savetu odbrane donose sve najzna~ajnije odluke u pogledu komandovawa oru`anim snagama zemqe. Voditeq: [ta nam ova pri~a govori o jednom od najglavnijih nazoviargumenata koji se upotrebqavaju protiv vas, a to je da, kada biste bili izabrani za predsednika Srbije, niko iz sveta ne bi pregovarao sa vama? Dr [e{eq: Prvo, ja nemam o ~emu da pregovaram. To rade neznalice, nesposobwakovi}i, qudi koji nemaju mnogo pameti i koji jo{ nisu stigli ni da pro~itaju Ustav. [ta ima predsednik Republike Srbije da pregovara? Pregovara}e Savezna vlada, savezni predsednik, savezni ministar inostranih poslova. Ne be`im ja iz pregovara~kog procesa i mislim da bih se kao pregovara~ veoma dobro postavio na me|unarodnoj sceni i da bih u svakom slu~aju bio uspe{niji od dosada{wih srpskih i jugoslovenskih pregovara~a, jer imam i nekog znawa iz te oblasti, teorijskog i prakti~nog, i mislim da bih znao da povu~em prave poteze u pogodnom trenutku. Ali, u ovom slu~aju to pitawe se jednostavno ne postavqa.
262

Mnogi me{aju politi~ku aktivnost Slobodana Milo{evi}a sa ingerencijama predsednika Republike Srbije. Slobodan Milo{evi} je mimo svoje predsedni~ke funkcije imao bogatu politi~ku aktivnost, ali on nije bio osnovni pregovara~ki faktor u ime na{e zemqe na osnovu ~iwenice da se nalazi na funkciji predsednika Republike, nego na osnovu ~iwenice da je bio {ef vladaju}e politi~ke partije koja je imala apsolutnu ve}inu i na saveznom i na republi~kom nivou, pa ga je ta ~iwenica dovela u situaciju da bude kqu~ni pregovara~. E, sada je Milo{evi} pre{ao na savezni nivo, na saveznom nivou jo{ uvek ima ubedqivu parlamentarnu ve}inu, i on }e tu pregovara~ku funkciju nastaviti sa tog nivoa. Voditeq: Kada ve} govorimo o tim napadima na vas, ~ini se da }e oni sada posebno oja~ati u toku ove predizborne kampawe. Slede}i nazovi argument koji se upotrebqava je da ste vi za rat sa celim svetom. Dr [e{eq: To je besmislica. Srpski radikali nikada nisu bili pristalice ratne opcije. Mi smo za mir, miroqubiva re{avawa svih problema izme|u naroda i dr`ava, ali naravno, mi smo patriotska politi~ka partija. Ne damo svoju zemqu. Ne damo svoj narod. Nismo spremni da kle~imo ni pred kim. Nismo spremni da `rtvujemo Srpske teritorije. Nismo spremni da ustuknemo pred otvorenim zahtevima da se iz Srbije izuzme teritorija Kosova i Metohije, Ra{ke oblasti, Sanyaka, Vojvodine. E, to je ono {to nas ~ini mnogo stabilnijim politi~kim faktorom u zemqi i zbog toga se ne mili zapadnim silama dolazak srpskih radikala na vlast, jer oni znaju da }e pred sobom imati mnogo ozbiqniju politi~ku snagu, koja se ne}e dati zastra{iti, koja se ne}e dati obmanuti i prevariti. Setite se 1993. godine, kako su Amerikanci preko jedne ~ak neve{to sklepane diplomatske afere u Atini lansirali la`nu vest da sledi bombardovawe Beograda, pa upla{ili ]osi}a i Milo{evi}a. Kompletno dr`avno rukovodstvo – svi su bili u panici, samo smo mi radikali odmah saop{tili javnosti da su to jednostavno prazne pri~e, da je to jedan ~ak neve{to re`iran diplomatski zaplet sa sasvim konkretnim ciqevima. Dakle, mi radikali kao qudi koji volimo da ~itamo kwige, koji volimo da koristimo istorijska iskustva ne mo`emo tako lako biti prevareni kao ovi koji su navikli da bistre kafansku politiku, koji su kroz neke komunisti~ke komitete stasavali bez sticawa {irih teorijskih znawa i bez sticawa nekih istorijskih iskustava generacija koje su nam prethodile. Voditeq: I tre}a optu`ba, i da zavr{imo sa time: gospodine [e{eq, jeste li vi fa{ista ili kako vas u posledwe vreme nazivaju, nacistom? Dr [e{eq: To je najbesmislenija optu`ba. Prvo, u srpskom narodu fa{izam nikada nije mogao imati nikakve ozbiqnije pristalice; ni fa{izam, ni wegova ekstremnija varijanta nacizam. Mi kao srpski patrioti pogotovo nikada ne mo`emo biti fa{isti. Borili smo se protiv fa{izma, borimo se i danas protiv fa{izma. Mi smo stranka tolerancije. Mi smo stranka koja se zala`e za punu gra|ansku ravnopravnost, za demokratske politi~ke principe. Mi smo stranka koja svojim unutra{wim demokratskim politi~kim odnosima svedo~i o svojoj su{tini. I zamislite sada – fa{istima nas nazivaju oni koji de263

kretima upravqaju unutar svoje stranke. Recimo, Vuk Dra{kovi} koji nas naj~e{}e napada da smo fa{isti nedavno je saop{tio da je on smenio potpredsednika Srpskog pokreta obnove iz ^a~ka, Velimira Ili}a. Li~no ga Vuk Dra{kovi} smenio. Ja mislim da istorija evropskih parlamentarnih partija nije zabele`ila takav slu~aj da predsednik partije nekoga smewuje. Vaqda mo`e kolektivno telo, predsedni{tvo, glavni odbor ili kako se to zove, ali, jedan ~ovek dekretom da nekog smewuje unutar politi~ke partije koja pretenduje da bude demokratska, to je jednostavno nemogu}e. Takve stvari se nikada nisu desile u Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeq: Wegov argument je da ga je on i postavio na to mesto. Dr [e{eq: U Srpskoj radikalnoj stranci niti ima takvih postavqawa, niti ima takvih smena. To ni kod Hitlera tako nije bilo, ni kod Staqina. I Staqin je gledao da odr`i neku formu, pa je zasedao Centralni komitet pa donosio odluku da se neko iskqu~i, da se neko smeni, pa i da se neko streqa, na kraju krajeva, a Vuk Dra{kovi} je sve te ingerencije sam sebi prigrabio i sada nas napada da smo mi fa{isti. Sme{no. Voditeq: Dobro, ovo o fa{izmu i nacizmu sam vas pitala upravo zbog toga {to se te kvalifikacije na va{ ra~un ~uju u posledwe vreme, naro~ito posle ovog nemilog doga|aja, ovog incidenta u kome je stradao mali Du{ko Jovanovi}. Kako vidite ceo taj slu~aj? Dr [e{eq: Te kvalifikacije su se ~ule samo iz usta Vuka Dra{kovi}a i ni~ijih vi{e, one su besmislene. A taj doga|aj je tragi~an po svojoj prirodi i on ima nekoliko aspekata sagledavawa. Prvo, skinhedsi su jedan dekadentni pokret koji nam je do{ao sa Zapada. To je pokret koji ima fa{isoidnu strukturu. Do{ao nam je sa Zapada, sa Gra|anskim savezom, sa @enama u crnom, Helsin{kim odborom za qudska prava i sli~nim grupacijama; i ogledalo je zapadwa~ke dekadencije. Tako ne{to nikada nije postojalo u srpskom narodu. Mr`wa prema Ciganima, prema Jevrejima nikada Srbima nije bila svojstvena. Za{to je taj pokret imao izvesnih uslova da se pojavi u srpskom dru{tvu? Zbog duboke ekonomske krize i socijalne bede. Jedan deo omladine zbog ove op{te besperspektivnosti, op{teg siroma{tva, nemogu}nosti zapo{qavawa postaje sklon i takvom obliku asocijalnog pona{awa. To je jedna vrsta psihopatije. Tu je zakazala dru{tvena preventiva. Dru{tvena preventiva ne mo`e biti naro~ito efikasna u uslovima takve ekonomske krize i socijalne bede, a sa druge strane i organi gowewa su bili dosta pasivni u uslovima izazivawa incidentnih situacija od strane takvih asocijalnih grupa. I tek kada se desilo jedno ubistvo deteta onda je taj alarm u dru{tvu ukqu~en. Voditeq: Ipak, neki su poku{ali da to ubistvo iskoriste za sticawe svojih politi~kih poena, odlaskom u porodicu... Dr [e{eq: Vidite, u nekim normalnijim uslovima i radikali bi se vi{e anga`ovali, recimo bili bi prisutniji, a mi smo... Voditeq: Sa kamerom ili bez we? Dr [e{eq: Nikada sa kamerom, naravno. Ali mi smo videli {ta se tu de{ava, prvo kakav je nastup Srpskog pokreta obnove, videli smo tu bqu264

tavost postupka Vuka Dra{kovi}a koji je do{ao da izrazi sau~e{}e navodno, pa je doveo sa sobom kameru Studija B, pojavio se u dru{tvu advokata Nikole Barovi}a, pa do{ao nasmejan na sahranu, pa kada je u trenutku video da ga kamere snimaju naglo se uozbiqio, ali opet taj podrugqivi osmeh nije uspeo do kraja da sakrije. Pa scena onog teatralnog qubqewa jadne `ene, izbezumqene stra{nim gubitkom sina i tako daqe. Sve je to ne{to {to je izazvalo stra{no ogor~ewe u srpskoj javnosti. Znate, nema ozbiqnog, normalnog ~oveka u Srbiji koji nije saose}ao sa porodicom Jovanovi} posle ubistva wihovog trinaestogodi{weg deteta. Nema ~oveka kome nije zadrhtalo srce. To je ne{to stra{no {to se desilo. Trebalo je toj porodici pomo}i koliko je moglo da se pomogne. Trebalo je insistirati da dr`avni organi suzbiju takve oblike asocijalnog pona{awa, ali se nije smelo desiti da bilo koja politi~ka partija to zloupotrebqava u svoje strana~ke svrhe. Na`alost, desilo se to i postupak Vuka Dra{kovi}a je zaista za svaku osudu. Sada se postavqa pitawe {ta daqe? Neki mediji u Srbiji koje finansira Soros poku{avaju veliku krivicu da nametnu srpskom narodu u celini. Poku{ali su i srpskim radikalima, ali to je besmisleno. Ako je iko pokazao iskreno prijateqstvo prema Ciganima ili gra|anima romske nacionalnosti, bilo koji od ovih termina da se upotrebi on u na{em slu~aju nema podrugqiv prizvuk mi smo pokazali da zaista `elimo da im pomognemo i kroz funkcionisawe op{tinske vlasti u Zemunu. Upravo radimo vodovod i kanalizaciju u najve}em ciganskom nasequ takozvanim “ciganskim rupama” odnosno Ba~kom Ilovniku u Zemunu. Zatim, dali smo im prostorije za delovawe wihovog kulturno umetni~kog dru{tva, omogu}ili odr`avawe koncerata i sli~ne stvari. Zaista smo se poneli prijateqski. Evo sada }e predsednik romskog udru`ewa dobiti medaqu zaslu`nog gra|anina Zemuna. To je ono {to je svojstveno politici srpskih radikala i na{em programu i mi }emo nastaviti i daqe da se tako pona{amo, ali ne}emo ni{ta da zloupotrebqavamo u strana~ke svrhe. Ali ovo {to je opasno sada, vidite... Voditeq: Ja ovo nisam spomenula. To vas ja nisam pitala, sve ovo o po~asnom gra|aninu op{tine Zemun. Dr [e{eq: ^ekajte, ali za{to bih ja to pomiwao, za{to bih ja sada u ovoj zaista tragi~noj situaciji govorio bilo {ta {to mo`e imati neki strana~ki prizvuk. To je krajwe neukusno. Ali, ono {to ho}u posebno da potenciram je ~iwenica da mnogi sada hu{kaju Rome ili Cigane na oblike kontrapona{awa, koji tako|e imaju svoju asocijalnu prirodu. I ja bih `eleo da skrenem pa`wu javnosti na tu ~iwenicu, i da skrenem pa`wu Romima da vode ra~una da ne postanu sredstvo bilo ~ije manipulacije. To {to me|u Srbima ima qudi asocijalnog pona{awa ne zna~i da Srbi mrze Rome ili Cigane. Ne mrze, nikada ih nisu mrzeli. Postoji izvesna distanca, ali ta distanca je uslovqena razli~itim kulturama, razli~itim ekonomskim, socijalnim polo`ajem i tako daqe. Ali, ciq je svih nas da se prevlada ta distanca na taj na~in {to }e `ivot Cigana biti {to emancipovaniji i {to kvalitetniji. Veliki korak u tom pravcu je predstavqalo odustajawe od nomadskog na~ina `ivota koji su ranije Cigani naj~e{}e upra`wavali. Sada ve} svi vode ra~una da se negde oku}e, da se negde srede, da
265

se i zaposle, i tako daqe, da im deca idu u {kolu i sve ostalo. Tu im treba pomagati. To je na~in wihove emancipacije, a ne prazne parole, zakliwawa, busawa u prsa i pojavqivawe pred televizijskim kamerama u tragi~nim situacijama. I treba staviti do znawa da nikakvo zao{travawe tu ne mo`e biti korisno ni za Srbiju u celini a ni za pripadnike romske nacionalnosti, jer sva zao{travawa mogu izazvati razli~ite neo~ekivane i lo{e kontraefekte. Treba i}i sada u pravcu smirivawa, a naravno neprekidno insistirati da se krivci za sve oblike ugro`avawa fizi~ke egzistencije qudi primereno ka`wavaju. I ono {to je delovalo da se ova kampawa progla{avawa Srba za fa{iste, za naciste, splasne je ~iwenica da su srpski radikali do{li do imena po~inilaca ubistva, da su ih saop{tili javnosti. Onda se videlo da od dvojice maloletnih ubica, jedan srpske a jedan ma|arske nacionalnosti. Dakle, da je to zlo koje se pojavquje u raznim narodima, da to nije ne{to {to je svojstveno srpskom narodu, niti srpski narod mo`e biti odgovoran za istup jednog pojedinca, pogotovo ako je re~ o maloletniku, takore}i detetu. Znate, ovde nije upropa{}en samo `ivot ubijenog Du{ana Jovanovi}a, nego su i `ivoti wegovih ubica upropa{}eni. Oni vi{e nikada ne}e mo}i da `ive kao normalni qudi. Kada kao sedamnaestogodi{waci odu na desetogodi{wu robiju, za takvo krivi~no delo zakon predvi|a 10 godina zatvora, kako }e oni izgledati kada iza|u iz zatvora, i kako }e oni mo}i normalno da se resocijalizuju, da se ukqu~e u `ivot? Wihovi `ivoti su uni{teni na taj na~in, a sve zbog toga {to je izostala blagovremena dru{tvena prevencija, sve zbog toga {to su zakazale vaspitne metode. I naravno, u pitawu je jedna psihijatrijska bolest u svakom slu~aju. Voditeq: ^ini mi se da smo ovu temu na neki na~in zaokru`ili, ~uli smo sve ono {to vi niste. Da ~ujemo – {ta to jeste gospodin [e{eq? [ta vi to nudite Srbiji u slu~aju da budete izabrani za predsednika? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija koja je pred narod iza{la sa ozbiqnim nacionalnim, politi~ki ekonomskim, socijalnim kulturnim programom. Mi smo taj na{ program ve} {tampali u vi{e od 500.000 primeraka. Jedino je na{ program poznat sveukupnom narodu u Srbiji. Mi smo stranka kod koje nema nikakvog odstupawa izme|u onoga {to se govori i onoga {to se radi, niti ima odstupawa izme|u onoga {to se misli i onoga {to se govori. Nikada nismo narod slagali. Sve {to smo obe}ali, nikada nismo mnogo obe}avali, ali sve {to smo obe}ali mi smo realizovali. Voditeq: Neki, naprotiv, tvrde da mnogo obe}avate. Dr [e{eq: Nikada ni{ta nismo obe}ali {to nismo mogli da uradimo. Videli ste i na primeru zemunske op{tine, to je prvi put da su radikali negde ostvarivali kompletnu lokalnu vlast, mi smo postigli ~udo. Drugi koji su imali vlast na lokalnom nivou pokazali su se jo{ gorim od socijalista. A radikali imaju da poka`u {ta je konkretan efekat wihove vlasti: kilometre i kilometre vodovoda, kanalizacije, asfaltnih puteva, procvat privatne inicijative. Ja ne mogu da govorim o ekonomskom
266

blagostawu, ali u Zemunu se zaista de{ava ne{to {to popravqa `ivot qudi, {to podi`e `ivotni standard, {to budi nadu, {to otvara perspektivu. A ako smo u tako su`enim uslovima kao {to su uslovi u okviru jedne gradske op{tine mogli da postignemo tako krupne rezultate, onda se objektivno postavqa pitawe koliki bi tek bili na{i rezultati da preuzmemo republi~ku vlast, gde su uslovi mnogo ve}i. Voditeq: Mislite da to mo`e da se poredi? Dr [e{eq: Mo`e, naravno, da se poredi, jer mi smo stranka koja pametno i promi{qeno pronalazi unutra{we rezerve, te unutra{we rezerve stavqa u funkciju i poboq{ava `ivot gra|anima. A drugi obe}avaju, kada oni do|u na vlast da }e nas zasuti milijarde dolara iz inostranstva. Niko normalan u to ne veruje, a takvi koji nastupaju sa ovim obe}awima zapravo kompromituju sam pojam opozicije u narodu. Voditeq: Hajde, recimo, da se dotaknemo onoga {to narod najvi{e boli, pa da krenemo, po{to smo ve} pri~ali o jednoj stra{noj strani kriminala, da krenemo od kriminala. [ta bi Srpska radikalna stranka uradila po tom pitawu? Dr [e{eq: Mi smo jedini u stawu da se obra~unamo do kraja sa kriminalom. Za{to? Zato {to jedini do kraja razumemo razloge bujawa kriminala u dana{wem srpskom dru{tvu. Mi ne bismo samo le~ili posledice nego bismo delovali preventivno i uklonili sistemske uzroke pojave kriminala, sistemske uzroke mafija{kog pona{awa. Mi bismo uni{tili monopol. Voditeq: Gde ih vidite? Dr [e{eq: Posebno ekonomske monopole. Monopole u trgovinskoj sferi. Monopole koji se ti~u odre|ivawa uvozno izvoznih kontingenata, kvota, sistema dozvola, privilegija. Mi bismo te privilegije ukidali. Time se glavni izvori kriminala odmah elimini{u. Naravno, mi ne mo`emo ove pojedina~ne slu~ajeve tzv. obi~nog kriminaliteta da u potpunosti elimini{emo, to nikada nijedno dru{tvo u celini nije moglo da uradi. Ali, ti oblici kriminalnog pona{awa nisu toliko opasni koliko organizovani kriminal mafija{kog tipa, koji sve vi{e uzima maha u na{oj zemqi. A izvori tog mafija{kog kriminala su u institucijama sistema i ti izvori se moraju suzbijati. Voditeq: Negde sam skoro ~ula da jedine redovne pare koje sti`u, to su pare koje su namewene pla}enim ubicama. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: U tom bujawu kriminala i profesionalna ubistva su naravno uzela maha, ali do tih profesionalnih ubistava ~iji su izvr{ioci najamnici stoji tako|e organizovani kriminal, mafija{ki krugovi. Ako mi suzbijemo mafiju, onda se i ta pla}ena ubistva a priori elimini{u. Ona }e postojati dok postoji mafija. Voditeq: Ovo vas pitam zato {to takva ubistva ustvari unose nesigurnost me|u obi~an svet. Ka`u, ako se to doga|a qudima koji su se do ju~e nalazili na nekim zna~ajnim funkcijama, {ta onda mi obi~ni mo`emo da o~ekujemo prilikom {etwe ulicom, odlaskom u diskoteku i ne znam... Dr [e{eq: Vidite, prvih godina tih profesionalnih ubistava ubijani su samo kriminalci. Qudi poznati po kriminalnom pona{awu.
267

Voditeq: Policija se nije mnogo trudila da... Dr [e{eq: To nije mnogo ni uzbu|ivalo gra|ane. Me|utim, ove godine se ve} de{avaju ubistva sa izrazitom politi~kom pozadinom, i to je ono {to je sada naro~ito zabrinulo sve gra|ane Srbije. Ako je ubijen ministar unutra{wih poslova, glavni {ef policije, ako je ubijen generalni sekretar jedne od vladaju}ih partija i ako vlast nije u stawu da prona|e krivce, onda to unosi paniku u narod. To pokazuje da je vlast nemo}na u obra~unu sa organizovanim kriminalom. Vlast je zatajila. Da bi se postigao napredak u tom pravcu, potrebno je da se promeni vlast, da do|e neka efikasnija, sposobnija, ~iji ~elnici ne bi sebi dozvolili da se ukqu~e u kriminalne afere, pa samim tim ako sebi ne dozvole ne}e dozvoqavati ni sebi podre|enim qudima, dakle kontrolisa}e pre svega dr`avni aparat. A u uslovima u kojima je dr`avni aparat do kraja korumpiran, podlo`an mitu, nemogu}e je istrajati u vo|ewu neke efikasnije borbe protiv kriminala. Voditeq: Evo recimo, posle kriminala ja bih kao jednu od tema koja boli obi~an svet uzela novac. Staru deviznu {tedwu. [ta biste uradili po tom pitawu? Dr [e{eq: Sada{wi re`im o~igledno nema nameru da vra}a staru deviznu {tedwu i druge dr`avne dugove. A mi bismo tome dali prioritet. Kroz proces privatizacije je kqu~na na{a {ansa da se vrati stara devizna {tedwa i da se isplate svi dr`avni dugovi, i strani i unutra{wi. Bojim se da sada{wa vlast to nije u stawu da uradi i da }e prokockati tu {ansu. Stara devizna {tedwa se vrlo jednostavno mo`e vratiti prodajom dr`avne imovine, i pokretne i nepokretne, svega onoga {to nije neophodno za funkcionisawe dr`avne vlasti. Pa kada se vrate najkrupniji ulozi, ulozi od nekoliko stotina, hiqada ili miliona maraka, onda je posle lak{e vra}ati one uloge do 100 maraka ili do 1000 maraka, ili do 500, ili do 10.000 maraka, {to je prete`an deo starih deviznih {tedi{a. Voditeq: Ipak te stvari za koje vi tvrdite da mogu da se prodaju se nekima ~ine jako bitne i ne pada im na pamet da ih prodaju, a vas optu`uju da biste vi sve rasprodali. Dr [e{eq: S jedne strane se verbalno zala`u za privatizaciju, a sa druge strane nastoje da odr`e stari komunisti~ki sistem, da sve imaju pod svojom kontrolom. [ta }e dr`avi lovi{ta? [ta }e dr`avi reprezentativni objekti, hoteli? [ta }e dr`avi ogromne zgrade koje su danas potpuno neupotrebqene? [ta }e dr`avi ogromni placevi, vrlo pogodni za individualnu stambenu izgradwu, kompleksi ~ak, rekao bih? Najpogodnije je da to dr`ava putem javne licitacije rasproda, da vrati svoje dugove, da popuni penzioni fond, fond socijalnih davawa a da sebe oslobodi jednog balasta. Jer sve to {to dr`ava ima, {to joj ne donosi profit s druge strane pove}ava tro{kove wenog funkcionisawa. Neko mora da se stara o tome... Voditeq: Spomenuli ste samo penzioni fond, to je upravo bilo moje slede}e pitawe, zna~i, kriminal, stara devizna {tedwa, pa ~ini mi se onda narod najvi{e bole penzije.
268

Dr [e{eq: U na{oj zemqi penzije kasne po dva tri meseca, zemqoradni~ke penzije po sedam osam meseci. Socijalna davawa isto toliko. Invalidnine, de~iji dodaci po godinu dana, materinski dodaci isto tako. I re`im }uti. Pred izbore malo se ubrzaju ta socijalna davawa, i posle izbora situacija biva jo{ gora. A proces privatizacije je upravo prilika da se re{e ti problemi. Prvo, da se uhvati ritam, da se vrati sve zaostalo, sva zaostala potra`ivawa da se reguli{u, a onda da se ide u pravcu jedne ozbiqne racionalne reforme kompletnog sistema penzijskog i socijalnog osigurawa. Voditeq: Kako bi Srpski radikali, kako ste rekli, uhvatili taj ritam? Dr [e{eq: Mi bismo ritam uhvatili prodajom nekih od dr`avnih fabrika koje se mogu prodati za gotov novac, isplatili bismo ta dugovawa, ne bismo davali nebulozne kredite za koje se unapred zna da ve}ina ne}e biti vra}ena. I te kredite dobiju socijalisti~ki i julovski direktori, kao {to sada{wi re`im radi. A kada se uhvati ritam, onda bismo i{li u pravcu ujedna~avawa penzija, ne potpunog izjedna~avawa kao {to nas neki la`no optu`uju, nego ujedna~avawa, smawivawa razlika izme|u najve}e i najni`e penzije. Voditeq: Koja je sada kolika? Dr [e{eq: Koja je sada ogromna, recimo postoje privilegovani penzioneri sa penzijom od 7.000-8.000 dinara, i postoje penzioneri sa bednim penzijama od kojih se ni kora hleba ne mo`e obezbediti – od nekoliko stotina dinara. Voditeq: A vi biste to sveli na koju proporciju? Dr [e{eq: Pa na{ je idealni ciq da te razlike budu 1: 2, ali u nekoj dalekoj perspektivi, naravno. Sada bismo i{li na smawivawe recimo da ne bude vi{e od pet puta najve}a penzija ve}a od najmawe. Pa bismo to smawivali na faktor ~etiri, pa na faktor tri, dakle ne bismo mi to preko no}i naglo radili, nego u jednoj daqoj perspektivi bismo to postepeno dovodili u jedan ravnomeran sklad. Voditeq: Spomenuli ste da kasne i zemqoradni~ke penzije. Mene zanima {ta to srpski radikali nude seqacima? Dr [e{eq: Prvo, mi bismo ukinuli obavezno penziono osigurawe za zemqoradnike, samo oni koji `ele bi se osiguravali. Jer sada je dr`ava naterala zemqoradnike da se penziono osiguraju. Penzije im kasne po godinu dana, a zapravo mnogo vi{e novca uplate u penzioni fond nego {to posle dobiju na ime penzijskog osigurawa, i to je zaista velika prevara. Voditeq: Seqaci se `ale na monopol dr`ave. Dr [e{eq: Taj monopol dr`ave ugro`ava i poqoprivrednu proizvodwu i na{u ekonomiju uop{te. Recimo, mi smo toliko u poqoprivrednom smislu bogata zemqa i imamo tolike potencijale da bi na osnovu poqoprivredne proizvodwe mogao procvetati kompletan na{ privredni `ivot, kompletna na{a ekonomija da nema dr`avnog monopola. Dr`avni monopol prosto ubija poqoprivrednu proizvodwu i dovodi do odliva kapitala u ruke onih koji, ni luk jeli ni luk mirisali, izvla~e ekstraprofi269

te na tu|oj muci, na tu|em znoju; umesto da se jednom liberalizacijom sistema otkupa i izvoza poqoprivrednih proizvoda i uvoza ve{ta~kog |ubriva stvari tr`i{nim mehanizmima dovedu u ravnomeran sklad. Voditeq: Ko to ko~i trenutno? Dr [e{eq: Sada{wa vlast koja je navikla da monopolom nad otkupom poqoprivrednih proizvoda izvla~i profite, kroz delovawe privilegovanih firmi. Recimo, kod nas se desi da fabrike name{taja izvoze p{enicu i kukuruz i sav ekstraprofit odlivaju na svoje strane ra~une, a da oni koji neposredno proizvode jednostavno nemaju nikakvih {ansi da dobiju dozvolu za u~e{}e u nekom izvoznom kontingentu. Voditeq: Pre izvesnog vremena onako dosta pompezno je najavqen prvi dan privatizacije u Srbiji. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Mislim da ovaj projekat privatizacije nije dobar, i na`alost nije se desilo da radikali preuzmu vlast pre nego {to stupi na snagu taj zakon. Mi bismo ga sigurno mewali. U principu smatramo da je bilo koji oblik privatizacije boqi od nikakve privatizacije; ali se moglo mnogo vi{e posti}i kroz to i mi se najvi{e bojimo me{etarewa ovih interesnih grupa, centara mo}i i uticaja koji }e proces privatizacije upotrebiti da u svoje ruke preuzmu kqu~na preduze}a, da izvuku ekstraprofit, a da ne doprinesu ukupnom ekonomskom oporavku, {to se o~ekuje od procesa privatizacije. Voditeq: Jeste li videli spisak preduze}a koja su predvi|ena? Dr [e{eq: Da, to su najmo}nije firme u Srbiji, najprimamqivije firme. Verovatno }e se i}i na neku direktniju prodaju, ali u svakom slu~aju kqu~no pitawe koje se postavqa je ko }e raspolagati novcem koji se dobije privatizacijom. Nemamo poverewe u one koji su do sada raspolagali takvim novcem. Voditeq: [ta se dogodilo sa novcem od Telekoma? Dr [e{eq: Taj novac od Telekoma je raspore|en kroz neke nebulozne kredite privilegovanim firmama. Ka`u da }e neke od tih firmi da vrate kredite, ube|eni smo da ve}ina ne}e. Novac }e biti upropa{}en i u krajwem ishodu }e iscuriti na Kipar, ve} je iscurio. A mi smo se zalagali da tim novcem dr`ava isplati svoje dugove, zaostale penzije i druga socijalna davawa. Jer, ne mo`e neko ko nije u stawu da vra}a svoje dugove da kreditira nekog tre}eg. Znate, ako ste vi du`ni na sve strane besmisleno je da se pojavite kao kreditor. Je li tako? Treba prvo da ispunite sve svoje obaveze pa ako vam preostane novca da dajete kredite. A ovde dr`ava daje kredite, a nije u stawu da udovoqi svojim obavezama. I to se daju krediti onim firmama za koje se ve} unapred mo`e garantovati da nikada te kredite ne}e mo}i da vrate. Voditeq: [ta je re{ewe? Dr [e{eq: Re{ewe je uvek promena vlasti. ^ak da je ovo najboqa vlast na svetu, vlast kakvi nikada niko nije imao, suvi{e dugo traje da bi bila nezamenqiva. Trebalo bi da se promeni, da vidimo ima li neka boqa varijanta; a pogotovu je potrebno da se vlast mewa kada znamo da je ovo retko lo{a vlast, i da je te{ko zamisliti goru. Videli smo da postoji i gora varijanta, to nam je pokazala na`alost, koalicija “Zajedno” u nekim me270

stima gde vladaju. Ali, krajwe je vreme da se vlast promeni, a na svu sre}u izrasla je jedna veoma, veoma ozbiqna alternativa. Tu alternativu ~ini Srpska radikalna stranka; i takvo uverewe sve vi{e sazreva u gra|anima Srbije i mislim da smo vrlo, vrlo blizu preuzimawa vlasti. Voditeq: Sada kada ste spomenuli koaliciju “Zajedno”, ne{to mi je palo na pamet. Obi~no va{eg kuma progla{avaju za vizionara, a doga|a se suprotno. Ono {to ste vi predvideli pre par meseci bude kasnije, poka`e se kao istinito. Kritikovali ste vlast koalicije “Zajedno”, pokazalo se zaista da oni nisu sasvim zreli za ono {to su osvojili. Kritikovali ste studente, pokazalo se opet da su se razbili u nekoliko organizacija koje se sada maltene tuku oko neke imovine. Kako obja{wavate to {to se qudi prvo ne sla`u sa vama, a onda kasnije ka`u: a-ha, vidi{, on je ipak bio u pravu. Dr [e{eq: Ja bih vam prvo skrenuo pa`wu da niste bili dovoqno jasni {ta zna~i to moj kum. Ja imam vi{e kumova. Voditeq: Mislim na gospodina koji }e vam biti protivkandidat na slede}im predsedni~kim izborima. Dr [e{eq: To ne zna~i da mi na nekim slede}im izborima opet neki od kumova ne}e biti protivkandidat. To je sve ne{to {to je prirodno u civilizovanom politi~kom `ivotu. U ovom slu~aju re~ je o Vuku Dra{kovi}u koji se zaista krajwe iracionalno pona{a na srpskoj politi~koj sceni, koji je nedosledan kao politi~ar i koji je veoma ~esto mewao svoja ideolo{ka opredeqewa i terao svoju politi~ku partiju da ga u tome sledi i da pravi nagle zaokrete od 180 stepeni. Sve wegove procene do sada bile su lo{e, proma{ene i izgubio je ubedqivo me|u svojim najvatrenijim pristalicama. Vidite, neprekidno kukumav~i na srpskoj politi~koj sceni: prevario ga ovaj, prevario ga onaj. Prevario ga Nikola Milo{evi}, Srpska liberalna stranka, pa Vojislav Ko{tunica i Demokratska stranka Srbije, pa Dragoqub Mi}unovi}, pa Du{an Mihajlovi} i Nova demokratija, pa Zoran \in|i} i Demokratska stranka, pa Vesna Pe{i} i Gra|anski savez. Dokle }e ga neko varati? Voditeq: Pa dobro, mo`da ~ovek jednostavno nema sre}e sa odabirawem. Dr [e{eq: Znam, ali posle tolikih prevara treba da se zapita da nije mo`da problem i u wemu. Kako to ba{ wega uvek neko da prevari? [to ne prevare nekog drugog, ozbiqnijeg? To {to mi srpski radikali uspevamo da prognoziramo pojedine politi~ke rasplete, {to smo u stawu da predvidimo sled istorijskih doga|aja, nije zato {to smo mo`da vidoviti qudi. Nismo mi vidoviti nego ozbiqno analiziramo, ozbiqno se bavimo politi~kim problemima i naro~ito koristimo znawe, nagomilana istorijska iskustva. Na{i analiti~ki timovi nisu optere}eni nekim dogmama, nisu optere}eni nekim unitarizmom komercijalnog tipa, privo|ewem politi~kih interesa porodi~nim klanovima, prote`irawu pojedinih li~nosti pripadnika porodice, svastika, kumova, prijateqa, ovakvih, onakvih, nego jednostavno na ozbiqan na~in se posve}ujemo svome radu i zato razmi{qamo dubqe od drugih, i izvla~imo dalekose`nije zakqu~ke.
271

Voditeq: Vrati}emo se u ovom razgovoru i 7. decembru i Srbiji. A ja bih volela da u ovom trenutku se malo dotaknemo onoga {to se doga|a posle jednog drugog drugog izbornog kruga za predsednika, ovog puta u Crnoj Gori. Vi ste otvoreno podr`ali Momira Bulatovi}a, jo{ uvek aktuelnog predsednika Crne Gore. Neki su to okarakterisali kao me{awe u crnogorske stvari, a drugi su se zapitali otkud to kada vas je izme|u ostalih i on izbacivao pre par godina iz Crne Gore. Dr [e{eq: Prvo, ne mo`e biti nikakvog me{awa u unutra{we stvari Crne Gore po{to je Crna Gora na{ nacionalni i dr`avni politi~ki prostor; po{to Srpska radikalna stranka deluje i u Crnoj Gori kao regularna politi~ka partija; {to smo tamo bili parlamentarna politi~ka stranka do brutalnog izbacivawa svih na{ih poslanika iz Narodne skup{tine, voqom crnogorskih mo}nika. Drugo, mi ne podr`avamo Momira Bulatovi}a iz nekih li~nih razloga niti zato {to nam je eventualno drag, ili simpati~an, nego zato {to je kontra varijanta veoma opasna, {to predstavqa otvorenu separatisti~ku tendenciju, otvorenu separatisti~ku pretwu. Tre}e, o~igledno je da smo bili potpuno u pravu {to smo podr`ali Momira Bulatovi}a, posle ovakvog otvorenog me{awa zapadnih sila u na{e unutra{we politi~ke odnose, pretwi Amerikanaca, ~ak i pretwi NATOa da bi se wegove trupe mogle iskrcati u Crnoj Gori ako neko ospori izbornu pobedu Mila \ukanovi}a zasnovanu na la`i, na falsifikatima, na proneverama, na otvorenom kriminalu. ^etvrto, i u ovom slu~aju se pokazalo da je Srpska radikalna stranka u prvo vreme jedina ispravno shvatila kuda taj novi politi~ki proces u Crnoj Gori mo`e da odvede i {to smo mi iskreno zabrinuti za budu}nost, za sudbinu naroda i dr`ave. Peto, mi se u na{oj politi~koj aktivnosti nikada nismo rukovodili nekim li~nim animozitetima, zna~i: neko je nama ne{to na`ao li~no u~inio ili grupno, e, sada mi treba da mu se svetimo bez obzira kuda to mo`e odvesti narod i dr`avu. To je svojstveno nekim drugim politi~arima, i opozicionim i re`imskim. Mi se rukovodimo interesima na{eg naroda. Izbacili su nas iz Crne Gore, progonili su nas, hapsili, maltretirali i Bulatovi} i \ukanovi} i kompletna tada{wa politi~ka vrhu{ka. Ali, mi se na taj na~in ne postavqamo ni kada je re~ o srbijanskoj politi~koj sceni. Ni ovde nismo zlopamtila, pa sada da se setimo: e, taj i taj nas je tada uhapsio, maltretirao, pretukao, sada }emo mi wemu da poka`emo, da iskoristimo ovu situaciju, pa da uni{tavaju}i svog politi~kog protivnika uni{timo i dr`avu. Mi se uvek rukovodimo prema interesima dr`ave, nismo, dakle, stranka koju predvode sujetni qudi, nismo stranka koju predvode psihopate, nismo stranka koju predvode iskompleksirani qudi, mi smo qudi koji smo ~vrsto obema nogama na zemqi. Mi smo qudi koji delujemo smireno, promi{qeno, konstruktivno. Mi smo qudi koji imamo politi~kog temperamenta, zna~i nismo hladni, nismo odbojni, nismo na neki na~in operisani od tih pozitivnih qudskih osobina. Ali, taj na{ temperament je uvek u funkciji
272

realizacije narodnih interesa a ne nekih psihopatskih te`wi za li~nom dominacijom, za pako{}u, za dokazivawem nekih sopstvenih pretenzija i sli~no. Voditeq: S obzirom na to da ima malo onih za koje pretpostavqam da nisu gledali dva duela predsedni~kih kandidata u Crnoj Gori, kako obja{wavate to da je gospodin \ukanovi} zamerio gospodinu Bulatovi}u va{u podr{ku. Otkud to pla{ewe Crne Gore srpstvom? Dr [e{eq: Nije to pla{ewe Crne Gore srpstvom nego povla|ivawe politi~kim sledbenicima Alije Izetbegovi}a, politi~kim sledbenicima Ibrahima Rugove, politi~kim sledbenicima Sekule Drqevi}a. Na taj na~in je \ukanovi} smatrao da }e jo{ vi{e pridobiti wihove glasove u drugom izbornom krugu. Ali, dobro je {to je do{lo do tih televizijskih duela, ja iskreno `alim {to takvih duela nije bilo u Srbiji. Ni{ta boqe nije raskrinkalo ukupne politi~ke prilike i sistem vlasti u Crnoj Gori od ta dva televizijska duela. Nijedan nije mogao pro}i neokrznut, nijedan nije mogao pro}i bez rana u tim duelima koje su imali. Voditeq: Smatrate li da je to pravi nivo komunikacije politi~ke, {ure, snaje, `ene, kumovi? Dr [e{eq: To je pravi nivo politi~ke komunikacije. Kroz tu politi~ku komunikaciju oba kandidata su se predstavili kao kompletne li~nosti. Sami su krivi {to su sebi dozvolili da do|u u takvu situaciju. Ne {to su dozvolili da prihvate taj duel u kome je sve to iza{lo na povr{inu, nego {to su dozvolili da im se nakupi toliko prqavog ve{a, koji u svakom trenutku neko mo`e po~eti javno da pretresa. Ali mi imamo takve politi~are i na srpskoj politi~koj sceni. Ovde neki be`e kao |avo od krsta od direktnog televizijskog su~eqavawa, be`e od toga. To nije ni Dra{kovi} hteo da prihvati, to nije ni Lili} hteo da prihvati. Videli ste kakav smo imali sterilan televizijski duel na dr`avnoj televiziji, iako Lili} ne spada me|u qude kome bi se moglo na}i mnogo prqavog ve{a. Zamislite sada neko po~ne Dra{kovi}u da pre~e{qava svastike, da mu pre~e{qava prote`irane ro|ake, prijateqe, zapo{qavane u raznim strukturama lokalne vlasti gde je wegova stranka postala vladaju}a, ~e`wu za raznim privilegijama, zloupotrebom novca i tako daqe. Svaki politi~ar o tome treba da vodi ra~una. [ta je tajna mog velikog uspeha u su~eqavawu sa konkurentskim politi~arima? [to nikada nisu mogli da mi na|u nijednu tamnu mrqu, nijednu prqav{tinu. Mogu da me optu`uju za {ta god im padne na pamet, ali ne mogu da mi na|u ne{to kompromitantno u biografiji. Mi nastojimo da u vrhu Srpske radikalne stranke uvek budu samo takvi qudi iza kojih se ne}e vu}i nikakvi prqavi repovi; qudi iza kojih se ne}e kriti razne kriminalne korupciona{ke afere; qudi koji nisu skloni privilegijama, zloupotrebama polo`aja; qudi koji nisu skloni malverzacijama, mahinacijama. Mi smo sre}ni {to upravo takvu stranku izgra|ujemo. Voditeq: Kako obja{wavate pritisak stranog faktora, koji ste i sami spomenuli, od OEBS-a do ameri~ke amdministracije, koji insistiraju na tome da se priznaju oni rezultati od 19. oktobra?
273

Dr [e{eq: Vidite, na svim ovim zbivawima na Balkanu, u Srbiji, u srpskim zemqama, na prostoru biv{e Jugoslavije, pala je osnovna ideja zapadne demokratije, zapadnog slobodarstva; pokazala se kao jedna velika la`. Pokazao se nepodno{qiv oblik unitarizma u politici, ~iji je osnovni princip: dobro je sve ono {to je korisno. Zna~i, ako su korisni falsifikati onda su to dobri falsifikati, onda je dobro falsifikovawe crnogorskih izbora, dobro falsifikovawe izbora u Republici Srpskoj. Ako nije korisno e, onda se to napada, onda se i preuveli~ava stvarni doga|aj. Dakle, tu je do{lo do stra{ne krize morala. Amerikanci nemaju moral i gaze ga nemilosrdno kod drugih naroda koji su ga jo{ sa~uvali u nekim elementarnim oblicima. Oni su spremni da se slu`e najgorim mogu}im la`ima, klevetama. Vidite, oni sada dr`e pod kontrolom srpsku televiziju na Palama i sve wihove predajnike i tra`e da srpski novinari idu na {kolovawe u CNN, za wih je CNN primer objektivnog informisawa. A mi se se}amo kako su grozne la`i i klevete svojevremeno lansirali preko tog istog CNN-a. Ono {to je za nas primer negativnog informisawa za wih je uzor za ugled. Voditeq: Vi ste samo spomenuli Republiku Srpsku, to je upravo bila tema kojom sam htela da se pozabavimo. Kako komentari{ete izjavu visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, Karlosa Vestendorpa o tome da }e on u roku od dva meseca smeniti Mom~ila Kraji{nika koga je izabrao srpski narod na mesto ~lana Predsedni{tva, ako ne bude dosledno sprovodio Dejtonski sporazum? Dr [e{eq: To je otvoreno kr{ewe ~ak i Dejtonskog sporazuma. Otkud Vestendorpu pravo da smewuje nekog istaknutog dr`avnog funkcionera koga je narod izabrao na direktnim izborima? Otkud mu to pravo? Vesterndop otvoreno pokazuje da je Republika Srpska pod okupacijom. Vidite, nema~ki okupator se tako nije pona{ao prema vladi Milana Nedi}a u okupiranoj Srbiji, dok je srpski narod bio na klanici oni su imali vi{e po{tovawa prema toj kvislin{koj vladi Milana Nedi}a nego {to Vesterndorf ima po{tovawa prema vladi Republike Srpske. Voditeq: Recite mi otkud tolika kriza u sve, sada samo tri, srpske dr`ave i u Srbiji i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj gotovo u isto vreme? Dr [e{eq: Srbi su Amerikancima trn u oku, Amerikanci poku{avaju da nas uni{te kao narod, da podjarme na{e zemqe, da nas politi~ki onesposobe da se bilo kada vi{e oporavimo. Oni nas jednostavno poku{avaju izbrisati sa politi~ke mape sveta i ne biraju sredstva. A na ruku im idu srpski izdajnici u Beogradu, srpski izdajnici u Republici Srpskoj, srpski izdajnici u Crnoj Gori, na ruku im idu razni drugi faktori, na{a nespremnost da se suo~imo sa tim istorijskim isku{ewima, ~iwenica da smo zakasnili sa ru{ewem komunisti~kog poretka, ~iwenica da u trenutku raspada Jugoslavije nismo imali neko sposobno politi~ko rukovodstvo na ~elu dr`ave koje bi se oduprlo nasrtajima zapadnih sila, koje bi znalo da u tom istorijskom momentu povu~e prave poteze. Na ruku im ide ~iwenica da se kasni sa ekonomskim reformama, da se kasni sa privatizacijom, sa osloba|awem privatne inicijative, sa sre|ivawem socijalnih uslova `ivota, i sve ostalo.
274

Voditeq: I {ta vam to govori o budu}nosti srpskog naroda? Dr [e{eq: Ja mislim da Srbi kao narod mogu imati budu}nost samo ukoliko ostanu ~vrsti, slo`ni, ukoliko se suprotstave spoqnim nasrtajima; ukoliko ne prihvate da neko drugi odlu~uje o wihovoj sudbini. Ukoliko popustimo zapadnim pritiscima, nesta}emo. Problem sada{weg re`ima je {to se u po~etku suprotstavqao a onda neprekidno popu{tao. Treba izdr`ati do kraja. Amerikanci, kada vide da je neko odlu~an da sa~uva svoju dr`avu i svoj narod, onda mewaju nastup. Onda mewaju taktiku. Onda se prilago|avaju. Jer Amerikanci `ele da uni{te Srbe, ali bez rata protiv Srba. Voditeq: Mislite bez svojih `rtava? Dr [e{eq: Jeste. Amerikanci `ele da Srbi zapravo sami sebe uni{te i sve poteze vuku u tom pravcu. U tom pravcu su unajmili sve ove srpske izdajnike u Beogradu, usmeravaju ih kako da deluju protiv sopstvenog naroda, protiv sopstvene dr`ave – od Vesne Pe{i} pa nadaqe. Voditeq: Kako vidite da }e se razvijati doga|aji u Crnoj Gori, da se vratimo za trenutak? Dr [e{eq: Te{ko je sada predvideti ishod sada{wih zbivawa. O~igledno da se situacija komplikuje, jedini racionalan izlaz bi bilo poni{tavawe ovih predsedni~kih izbora i raspisivawe novih i predsedni~kih i parlamentarnih izbora uz striktnu kontrolu bira~kih spiskova i kompletnog izbornog procesa. Malo je verovatno da }e Milo \ukanovi} prihvatiti takvu varijantu bez zaista nekog velikog `estokog pritiska naroda na ulicama. Ja o~ekujem da }e se demonstracije nastaviti, ali ne bih bio u stawu da ba{ preciznu prognozu dam. Voditeq: I u Republici Srpskoj se o~ekuju izbori. Dr [e{eq: Da. Veliki deo naroda je u jednom trenutku bio zablesnut pona{awem Biqane Plav{i}, u trenutku su joj qudi poverovali da zaista vodi borbu protiv kriminala. A onda je po~elo sazrevati uverewe da je zaista Biqana Plav{i} instrumentalizovana od zapadnh sila, i da deluje protiv Republike Srpske i protiv srpskog naroda u celini. To raspolo`ewe se sada pojavquje i u Bawaluci gde je u po~etku Biqana Plav{i} imala najve}u podr{ku. Voditeq: Imate li konkretne dokaze za to? Dr [e{eq: Da, ima ve} i nekih iz ovog wenog bloka politi~kih partija koji po~iwu javno da je napadaju. A sa druge strane izbegavawe Biqane Plav{i} da se istovremeno sa parlamentarnim izborima odr`e i novi predsedni~ki izbori najboqe svedo~i u prilog ovoj tezi. I Amerikanci be`e od novih predsedni~kih izbora, svesni su da Biqana Plav{i} na wima nema nikakvih {ansi. Voditeq: Dosta se govori o medijima u Republici Srpskoj. Ja bih se vratila na medije u Srbiji. O~ekujete li da }e u ovoj izbornoj kampawi ostati isti medijski uslovi ili biti eventualno poboq{ani, ili pogor{ani? Dr [e{eq: Pa, za sada ostaju isti medijski uslovi, donekle se pogor{avaju na dr`avnim medijima,na dr`avnoj televiziji. Vidite, sada nemamo
275

nikakvih politi~kih emisija, gde se mogu pojaviti politi~ke stranke. Re`im od toga be`i. Re`im se ne usu|uje da odmah zavede blokadu privatnih medija kroz Srbiju, mada me ne bi iznenadilo da za koji dan i tu povuku neke poteze koji bi mogli na{koditi predstoje}oj predizbornoj kampawi. U svakom slu~aju, mi sada delujemo u ne{to povoqnijim uslovima nego ikada ranije. U ovoj godini je zaista do{lo do prili~ne liberalizacije medija. Isplivao je na povr{inu zna~aj lokalnih medija, privatnih radio i televizijskih stanica. Re`im je to poku{ao u jednom trenutku da ugu{i, pa je odustao posle `estokih javnih protesta. Vide}emo kako }e se stvari daqe razvijati. Sada se re`im boji da pribegne nekim represivnim merama jer nije osvojio parlamentarnu ve}inu. Sada mora da vodi ra~una da suvi{e ne naquti Srpsku radikalnu stranku, ili eventualno Srpski pokret obnove, pogotovo u periodu kada se jo{ nije konstituisala nova Vlada Srbije. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, mi }emo do kraja biti `estoki zastupnici slobode medija, pune slobode medija, potpune ravnopravnosti, zakonskog regulisawa medijskih sloboda na principima liberalizma. I u tim stvarima za nas jednostavno nema odustajawa. Voditeq: Recite mi, 7. decembra o~ekujete {ta? Dr [e{eq: Pobedu. Ja sam ve} jednom pobedio na izborima, znate i sada mnogo lak{e ulazim u novu predizbornu kampawu. Na`alost nije u drugom izbornom krugu pro{li put bilo odziva vi{e od 50 odsto gra|ana. Ovog puta o~ekujem da }e odziv biti mnogo ve}i. Drugo, ogroman broj gra|ana je napokon... Voditeq: O~ekujete li promene te zakonske odredbe o 50 odsto? Dr [e{eq: Ne verujem do 7. decembra da }e se to promeniti. Mislim da bi bilo dobro da se promeni. Ali, mislim da je sada veliki broj gra|ana koji su se ranije krajwe skepti~no pona{ali, shvatio da je mogu}e ipak pobediti socijaliste i levi blok na izborima, na demokratskim izborima i da }e ovoga puta i ti qudi da iza|u na izbore. Ja mislim da sada postoji mnogo ve}a {ansa da pobedim u prvom izbornom krugu. Naravno, tu ima jedan broj predsedni~kih kandidata koji nemaju a priori nikakve {anse da pobede, ali se i daqe takmi~e, wihova je sada uloga jedino da ometu pobedu kandidata Srpske radikalne stranke u prvom izbornom krugu. Takva je sada uloga Vuka Dra{kovi}a. On jednostavno sam nema nikakvih {ansi da pobedi, toga su svi svesni pa i sam Dra{kovi}, ali on izlazi na izbore da bi zasmetao Srpskoj radikalnoj stranci, to mu je sada jedini motiv. Voditeq: Ostalo je jo{ sasvim malo vremena do kraja na{e emisije, vi mi ne}ete zameriti ako ja budem sada vama postavila neka pitawa koja zanimaju narod, oni vole da ~uju o nekim privatnim stvarima. Da poku{amo da napravimo jednu li~nu kartu. Ro|eni ste? Dr [e{eq: Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine. Voditeq: U? Dr [e{eq: U Sarajevu. Voditeq: Kako vam je proteklo detiwstvo? Dr [e{eq: Ro|en sam u radni~koj porodici, moj otac je bio `elezni~ar, vozovo|a, majka doma}ica, nepismena `ena sa sela. Imao sam jedno si276

roma{no detiwstvo, puno oskudice, ali detiwstvo u kome sam vrlo rano nau~io da se borim za `ivot, da sam zara|ujem, da sam stvaram. Imao sam detiwstvo koje me je vrlo rano u~inilo ozbiqnim. Voditeq: Ostali ste zapam}eni kao najmla|i doktor pravnih nauka. Dr [e{eq: Da, bio sam najmla|i doktor nauka u tada{woj Jugoslaviji. Doktorirao sam u 25. godini, pre odslu`ewa vojne obaveze. I bio sam najmla|i docent univerziteta. Voditeq: Za{to moram ovako kao kqe{tima da vam izvla~im te detaqe? Dr [e{eq: Mislim da su to neke op{tepoznate ~iwenice, i drugo, znate, ne `ivi se od starih lovorika, od stare slave. To je ne{to {to sam postigao u `ivotu i moram da idem daqe. Nema tu zaustavqawa. Ja sam jednostavno na taj na~in stekao neke stru~ne kvalifikacije, zavr{io neke stadijume u sopstvenom obrazovawu i ni{ta vi{e. To samo po sebi ni{ta ne zna~i ako ~ovek u konkretnom `ivotu svojim `ivotnim stavom i svojim sposobnostima na delu ne doka`e da stoji iza onih zvu~nih tutula koje je stekao. Te zvu~ne titule mo`e ste}i bilo ko, ali ako ih ne doka`e u praksi nekim konkretnim znawem i sposobnostima onda mu one ni{ta ne zna~e. Voditeq: Za sve ono {to se kasnije doga|alo bitna je u va{em `ivotu 1984. godina. Dr [e{eq: Da, 1984. godine sam uhap{en i osu|en na osam godina zatvora po direktnom nalogu Staneta Dolanca, Branka Mikuli}a, Hamdije Pozderca, kao velikosrpski nacionalista i antikomunista. Ali, re`im nije izdr`ao toliko dugo da me dr`i u zatvoru i re`im se vrlo brzo rasuo, {to bi marksisti rekli na dijalektici unutra{wih protivre~nosti. Voditeq: Posle toga, posle izdr`avawa zatvorske kazne dolazite u Beograd? Dr [e{eq: Da. Voditeq: @ivite, u po~etku, od prodaje svojih kwiga. Dr [e{eq: Od zabrawenih kwiga. To je ono {to je u ovom slu~aju interesantno. Znate, nisam `eleo da `ivim od milostiwe. Neki intelektualci u Beogradu su bili spremni da formiraju fondove iz kojih }e me pomagati, iz kojih }e mi svakog meseca ispla}ivati izvesnu sumu novca. Ranije je bila praksa kada su profesori praksisovci izba~eni sa beogradskog Filozofskog fakulteta da im se na taj na~in poma`e. Ja sam to u startu odbio, rekao sam: ja ne}u da `ivim ni od ~ije milostiwe. Ne}u da `ivim ni od ~ije pomo}i, ja mogu sam sebi i svojoj porodici u bilo kakvim uslovima da obezbedim egzistenciju. Ako treba mogu i da kopam kanale, mogu da radim bilo {ta drugo, ali nije potrebno ako sam ~ovek tridesetih godina i ako sam pun snage i energije, da `ivim od bilo ~ije milostiwe. Naravno, sna{ao sam se vrlo brzo. Sa pozajmqenim novcem {tampao sam prvu kwigu, ona je bila zabrawena. Ja sam ve{to sve primerke te kwige sakrio od policije. Policija nikada nije bila u stawu da mi u|e u trag. Izgurao sam do sedam zabrawenih kwiga u vi{e izdawa. Sve ono {to je zabraweno bilo je veoma privla~no {iroj publici, tako da nisam imao problema sa distribucijom. Kroz to svoje snala`ewe ja sam uspeo i sebi i poro277

dici da obezbedim onoliko koliko je bilo potrebno za neki pristojan `ivot. Odmalena sam navikao da `ivim veoma skromno, nikada se nisam razbacivao, nikada nisam ~eznuo ni za kakvim luksuzom i takav `ivotni stav sam odr`ao i do danas. Voditeq: Posle toga dolaze 90-te i aktivno u~estvovawe u politi~kom `ivotu u Srbiji. Ali, bogami, nisu vas hapsile samo one vlasti nego i ovaj re`im. Dr [e{eq: Pa ve} {est puta sam bio u zatvoru. Ali uvek zbog politike, nikada nisam i{ao zbog kriminala u zatvor. Ja sam ponosan na svaku svoju robiju. Mogu tim i da se pohvalim. Ali, nikada se nisam pokajao zbog svojih ideolo{kih i politi~kih ube|ewa. Nikada iz zatvora nisam pisao pokajni~ka pisma. I robijao sam do zadweg dana prkosno, ponosno, a na zatvorskim kapijama obi~no dr`ao nove politi~ke govore koji su bili mnogo `e{}i od onih zbog kojih sam i{ao u zatvor. Voditeq: To pamtimo. Ka`ete niste pisali pokajni~ka pisma, ali pretila je opasnost da neki drugi pi{u pisma `ele}i da ih odvoje od vas. Mislim na onu pri~u o riziku u zatvoru i o Tomi Nikoli}u sa vama. Dr [e{eq: Znate, mi u rukovodstvu Srpske radikalne stranke imamo jednu grupu qudi koja je veoma dobro organizovana, sposobna, mi smo svi me|usobno i privatno prijateqi, imamo neograni~eno poverewe i niko ne mo`e da nas zavadi, niko ne mo`e da nas posva|a. Niko ne mo`e da unese neki crv sumwe da nas okrene da se iscrpqujemo u me|usobnim sukobima i borbama, iako su se mnogi na tom planu trudili, i od strane re`ima i od strane drugih opozicionih politi~kih partija. Uvek su se svi ti poku{aji razbijali pred jednim ~vrstim bedemom unutarstrana~ke solidarnosti, odlu~nosti, da istrajemo kao jedna grupa qudi koja nekada i ne mora misliti isto o pojedinim politi~kim pitawima, ali mi raspravimo me|usobno sve ono {to nas u nekom trenutku eventualno deli, do|emo do zajedni~kog stava. Mi nekada mo`emo i da se spore~kamo u realizaciji na{ih politi~kih ciqeva, na{e politi~ke aktivnosti, ali nikada to ne naru{ava na{e li~ne me|usobne prijateqske odnose i imamo toliko razvijen stepen me|usobnog poverewa da zaista svako svakome u lice mo`e da ka`e sve {to misli, a da nema nikakvih posledica i nikakve qutwe koja iz toga proizilazi. Voditeq: I pre nego {to zavr{imo, ~ini se najlep{i deo bar {to se ovih privatnih pitawa ti~e, videli smo ih sve u onom spotu predizbornom, ali da spomenemo imena: supruga Jadranka, najstariji sin Nikola, sredwi Aleksandar i najmla|i Mihajlo. Koliko vam oni zna~e u svemu ovome {to radite? Dr [e{eq: Meni je najva`nije {to imam podr{ku kompletne porodice za svoj politi~ki anga`man; za sve ono {to radim; za svoj na~in `ivota. Na`alost, politi~ke aktivnosti me sve vi{e odvajaju od moje dece, ali svaki tranutak slobodnog vremena koristim da budem sa wima. U ovoj predsedni~koj kampawi ja sam se prvi put i predstavio javnosti u tom porodi~nom svetlu, jer jednostavno smatrali smo i u vrhu Srpske radikalne stranke da svaki predsedni~ki kandidat treba da se javnosti predstavi kakav je u privatnom `ivotu, da se predstavi kao kompletna li~nost, to je je278

dini razlog wihovog pojavqivawa u javnosti ovoga puta, iako smo to ranije izbegavali, iako to jednostavno nije bila praksa prepoznatqiva za srpske radikale. Voditeq: Razumeju li oni posao kojim se bavite? Dr [e{eq: Razumeju, imam zaista do kraja razumevawe porodice, rekao sam vam ve}, za sve ono {to radim. Voditeq: Ja vam se zahvaqujem, evo stigli smo tako kroz ovaj razgovor, dotakli smo se nekih tema, nismo naravno svih, pred nama su jo{ jedni predsedni~ki izbori. Ovo je bio predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke dr Vojilsav [e{eq. Hvala jo{ jednom na ovom razgovoru. Rekli smo 7. decembra i izme|u ostalog i na osnovu ovog {to ste ~uli u ovoj emisiji, odlu~ite sami. A u svakom slu~aju iza|ite na izbore. Prijatno.

XV OZBIQAN PROGRAM UMESTO POMPEZNE KAMPAWE
ÐTV Dimitrovgrad 3. novembar 1997. Voditeq: Gledate program Televizije “Caribrod”, a ovo je termin predvi|en za predstavqawe predsedni~kih kandidata u susret predstoje}im predsedni~kim izborima koji }e se odr`ati 7. decembra. Na predlog predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke ju~e je Centralna otaybinska uprava ove stranke jednoglasno donela odluku da na predstoje}im izborima kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije ponovo bude dr Vojislav [e{eq. Gost Televizije “Caribrod” je gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Sada i zvani~no kandidat za predsednika srpskih radikala. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Mi smo na{e sugra|ane ve} obavestili da mogu i oni da u~estvuju u ovom razgovoru postavqaju}i vam pitawa. A ja }u, eto, pretpostavqam da nemate ni{ta protiv, iskoristiti priliku na po~etku jo{ jednom da podsetim sve gledaoce da pitawa mogu postavqati na telefone 63982 i 62-177. Na pitawa }ete odgovarati kako budu pristizala, tako smo se dogovorili ~ini mi se na po~etku. A dakle, da bismo dali nekakav uvod u ovaj razgovor, da ka`emo da vas, eto, vidimo u Dimitrovgradu odmah nakon odluke Centralne otaybinske uprave. Pretpostavqam da se niko nije iznenadio ovom odlukom svi su to i o~ekivali. Me|utim, interesantno je da vas pitamo kako }e izgledati va{a predizborna kampawa sada, ovog puta, pred ove izbore, budu}i da postoji mi{qewe da niste imali nekakvu pompeznu kampawu na prvom, dakle, na prethodnim a da su opet rezultati bili mo`da i boqi od onih stranaka koje su mnogo vi{e ulo`ile materijalno u kampawu.
279

Dr [e{eq: Meni je iskreno `ao {to nije bilo mogu}nosti da u prvom izbornom ciklusu do|em u Dimitrovgrad, odnosno u Caribrod, zakazana mi je bila jedna emisija, me|utim ja sam u posledwem momentu morao da otka`em zbog veoma va`nih obaveza u Beogradu. Onda sam odlu~io da predizbornu kampawu u drugom izbornom ciklusu otpo~nem upravo u Dimitrovgradu odnosno u Caribrodu i ve~eras sam na va{oj televiziji. Posle ovoga putujem za Ni{, gostujem na Televiziji “Najs” i svakog dana imam gostovawa po lokalnim medijima sve do kraja ove predizborne kampawe. To je razlog za{to sam kampawu otpo~eo ba{ u Dimitrovgradu. Ina~e, Srpska radikalna stranka je i pro{li put imala najskromniju predizbornu kampawu. Mi smo stranka koja nema mnogo novca, stranka koja nije spremna da na nelegalan i nezakonit na~in dolazi do novca, stranka koja se nikada nije finansirala iz inostranstva i stranka koja svoju kompletnu politi~ku aktivnost finansira iskqu~ivo ~lanarinom i dobrovoqnim prilozima svojih ~lanova. I ovog puta ima}emo vrlo skromnu kampawu, jo{ skromniju nego pro{li put. Ali mi ra~unamo s tim da kampawa sama po sebi ne mo`e da obezbedi nikome pobedu. Ve} punih sedam odnosno osam godina postoje politi~ke partije u Srbiji, narod je do kraja upoznao sve te partije, wihove ~elnike, sve ozbiqnije politi~are. I narod se prakti~no ve} i opredelio za ovaj novi izborni ciklus. Tako da nema razloga, i da imamo neku ve}u sumu novca mi se ne bismo razbacivali. Mi smo odustali pro{li put od predizbornih mitinga, tribina i drugih javnih skupova jer to ko{ta mnogo, a okupqaju se uglavnom qudi koji bi tako i tako glasali za na{u stranku. Drugo, onaj ko te`i ka mitinzima voli da se razbacuje politi~kim parolama, da mnogo obe}ava a izbegava da razgovara o ozbiqnim politi~kim temama i da odgovara na konkretna pitawa. Mi `elimo upravo kroz ove lokalne medije u direktnom kontaktu sa narodom, sa gra|anima Srbije da razjasnimo sve {to je eventualno sporno, da razjasnimo na{u politi~ku poziciju i da rastuma~imo narodu koje su to ideje koje nas dr`e u politi~kom `ivotu, {ta je to za ~im te`imo i kako to poku{avamo realizovati. Ovog puta smo odustali ~ak i od postera i plakata. Ovog puta idemo iskqu~ivo na lokalne radio i televizijske stanice i ima}emo specijalno izdawe na{ih novina. To je jedini oblik kampawe s kojim idemo. Ali, ra~unamo da je na{e bira~ko telo veoma, veoma ozbiqno, promi{qeno i da }e znati da proceni koji mu je nesporni interes. Voditeq: Kada govorimo o qudima, dakle o potencijalnim glasa~ima, {ta mislite, koji su po vama programski aduti va{e stranke odnosno {ta je ono {to Srpska radikalna stranka u svom programu nudi boqe od ostalih stranaka? Dr [e{eq: Mi smo jedina politi~ka partija koja je uop{te iza{la sa nekim ozbiqnim programom. Mi smo na{ program {tampali u vi{e od 500.000 primeraka, kroz specijalna izdawa na{ih novina lista “Velika Srbija”, razdelili smo na{ program {irom Srbije. Narod jedino poznaje na{ program. Drugo, za razliku od drugih politi~kih partija mi nikada ni{ta bitno nismo mewali u na{em programu. Kako smo krenuli na srpskoj politi~koj sceni tako i danas istrajavamo. Tre}e, narod nas prepoznaje po ozbiqnosti, pribranosti, strpqivosti, po{tewu. Mi smo politi~ka partija ~i280

ji pripadnici, ~iji aktivisti uvek iskreno misle ono {to govore i uvek rade onako kako govore. Mi smo politi~ka partija koja ima unutra{wu strana~ku disciplinu i razvijene demokratske odnose. Mi time svedo~imo da }emo sutra u Srbiji zavesti red i disciplinu, ali da ne}emo pogaziti nijedan demokratski princip, da }e voqa naroda uvek biti neprikosnovena. Videli ste u tim predizbornim su~eqavawima koja smo imali u toku ove godine u ciklusu emisija na dr`avnoj televiziji i nekim drugim povodima, da nikada predstavnici drugih politi~kih stranaka nisu u stawu da iza|u sa nama na kraj u argumentovanoj raspravi ni po kom pitawu iz oblasti nacionalnog, politi~kog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog programa. Svuda dominiramo, svuda smo neprikosnoveni, svuda pobe|ujemo. Voditeq: Rekli ste da }e va{a predizborna kampawa biti zasnovana na predstavqawu putem lokalnih medija. Da li to zna~i da ste zadovoqni lokalnim medijima i dr`avnom televizijom i radijom, ~im ste se odlu~ili da upravo bude zasnovana na tome? Dr [e{eq: Ne. Nismo zadovoqni. Ali moramo priznati da je situacija ove godine neuporedivo boqa nego {to je ikada ranije bila. Recimo pro{le godine nije bilo nikakvih mogu}nosti da dobijemo termin ni na va{oj televiziji kao ni na bilo kojoj drugoj. To je sigurno, to su nesporne ~iwenice. U pro{loj predizbornoj kampawi bukvalno nisam mogao da se pojavim ni na jednoj lokalnoj radio i televizijskoj stanici u Srbiji. A ove godine je to mogu}e. Zna~i, stvari su krenule sa procesom demokratizacije. Lak{e se di{e. Medijska blokada je smawena. Nismo jo{ zadovoqni ukupnim stawem, smatramo da nam je medijska scena nesre|ena, da su jo{ privatne radio i televizijske stanice veoma nesigurne po{to pitawe frekvencija nije razre{eno. U svakom trenutku preti opasnost da ih re`im ugu{i. Re`im je jednom ove godine i poku{avao da ih ugu{i pa je odustao pod pritiskom javnosti itd. Dakle, time nismo zadovoqni. Nismo zadovoqni dr`avnom televizijom jer se na woj o~igledno prote`ira vladaju}i levi blok, prote`ira se wihov predsedni~ki kandidat, ovog puta Milan Milutinovi}. Opozicione politi~ke partije imaju veoma malo prostora na dr`avnoj televiziji. Tu i tamo nas ubace u neku informativnu emisiju, par sekundi, najvi{e minut – dva i to je sve. Nismo zadovoqni. Ali se ose}a poboq{awe u odnosu na ono {to smo ranije imali, tri godine smo bili pod apsolutnom medijskom blokadom. Voditeq: Pomenuli ste, dakle, i budu}e izbore. Ali da pre toga prokomentari{ete prethodne izbore, naro~ito drugi krug. ^ini mi se da je poznato u javnosti da ste vi imali neke primedbe na zakonsko re{ewe koje se ti~e odziva bira~a u drugom krugu. Dr [e{eq: To je anomalija na{eg zakona. Nigde u civilizovanom svetu nema takvo re{ewe kojim se tra`i i u drugom izbornom krugu prilikom izbora za predsednika Republike da je neophodno da iza|e vi{e od polovine bira~kog tela. To samo kod nas postoji. Po{to je prvi krug ve} jedna trija`a, ve} izvesna selekcija predsedni~kih kandidata onda bi sasvim bilo normalno u drugom krugu da se ne tra`i odziv vi{e od 50 odsto nego jed281

nostavno onaj ko ima vi{e glasova da je pobednik. Ali ako je taj zakon sada va`e}i, mi ga ne osporavamo. Mi bismo hteli da se on promeni, ali ako se ne mewa mi ga po{tujemo, i ako va`i za nas va`i i za sve ostale. Sa druge strane mi imamo problema sa bira~kim spiskovima. Nemamo centralizovano vo|ewe bira~kih spiskova pa se jo{ de{avaju slu~ajevi i to veoma ~esti, da su neki qudi upisani na vi{e mesta u bira~ke spiskove. ^ak u na{oj stranci imamo primere i mo`emo ih materijalno dokumentovati, dokazati pozivima za glasawe gde je jedan ~ovek pozvan zajedno sa svojom suprugom da glasa u Velikom Gradi{tu gde je ranije `iveo i sada u Beogradu gde trenutno `ivi. Zna~i dva puta su oboje mogli da glasaju. Mislimo da kompjuterska obrada i sre|ivawe, centralizacija bira~kih spiskova ~ak mo`e da smawi bira~ko telo u Srbiji za 100.000 - 300.000 glasa~a, otprilike toliko je fiktivnih u bira~kim spiskovima. Pa kada se jo{ re{i pitawe umrlih, onih koji su se odselili iz na{e zemqe itd. Koji vi{e nemaju dr`avqanstvo i sli~no, onda se bira~ko telo mo`e svesti na neki jo{ primereniji broj gra|ana koji imaju bira~ko pravo. U tom slu~aju bi se pokazalo sigurno da ni ovog puta nije bio odziv od 50 odsto nego da je bilo nekoliko procenata vi{e. I problem je izbor na podru~ju Kosova i Metohije, posebno u Pe}ko prizrenskoj izbornoj jedinici, gde su se vr{ili veliki falsifikati i glavni falsifikator je bio biv{i na~elnik Pe}kog okruga, sada predsednik op{tine Pe}, Miladin Ivanovi}. Tamo su se ~uda de{avala, to je stra{no. Voditeq: Da li ste imali kontrolore u tim izbornim jedinicama? Dr [e{eq: Imali smo kontrolore ali nismo imali na svim bira~kim mestima, 90 odsto bira~kih mesta smo na ovim izborima pokrili svojim kontrolorima. U drugom izbornom krugu smo iz Beograda i drugih delova Srbije poslali 400 posmatra~a vi{e, ali ni to nije bilo dovoqno. Svakojakim marifetlucima su se slu`ili, ~ak je bilo karakteristi~no na nekim bira~kim mestima da su prvo pokrali navodne {iptarske glasove, predstavili da je odre|en broj Albanaca iza{ao na izbore. Kada su videli da to nije dovoqno za Lili}evu pobedu, a da postoji opasnost da zahvaquju}i tim glasovima odziv bude iznad 50 odsto oni su vra}ali te pokradene glasove, poni{tavali. Voditeq: Kako ste reagovali? Dr [e{eq: Mi smo javnosti saop{tili {ta mislimo po tom pitawu. Dr`avna televizija ba{ nije prenosila, neki listovi su preneli, neke lokalne televizije u Beogradu. A mi }emo u jednom izdawu na{ih novina, u listu “Velika Srbija” da objavimo konkretne primere. U pro{lom redovnom broju smo ve} dosta toga i predo~ili javnosti kako je to izgledalo na podru~ju Kosova i Metohije. Voditeq: Centralna otaybinska uprava je procenila kao jedinog pravog protivkandidata vama da je to kandidat levice gospodin Milan Milutinovi}. Potpuna lista kandidata bi}e poznata 18. novembra. Koja imena o~ekujete da vidite na toj listi? Da li mo`ete ve} sada da pretpostavite? Dr [e{eq: O~ekujem Milana Milutinovi}a, Vuka Dra{kovi}a, a za ostale je svejedno pojavili se ili ne pojavili se, svakako nemaju nikakvih
282

{ansi. Ostali su samo sredstvo za zabavu javnosti u ovoj predizbornoj kampawi. I oni su sami svesni da nemaju {ansi, ali izlaze na izbore jer pro{li put svi predsedni~ki kandidati su dobili po 46.000 dinara. Za velike politi~ke partije to nije veliki novac. Za Srpsku radikalnu stranku jeste jer smo mnogo vi{e morali da platimo za spotove na televiziji, za propagandni materijal i sve ostalo. A zamislite sada onoga ko je falsifikovao potpise, prijavio se, dobio 46. 000 dinara i jo{ se pojavio nekoliko puta na dr`avnoj televiziji, nije imao nikakvih tro{kova i ba{ ga briga. ^ist dobitak. To je jo{ jedna anomalija na{eg zakona, na{eg normativnog sistema. Voditeq: Kako predvi|ate {ta }e biti u prvom i eventualno u drugom izbornom krugu? Dr [e{eq: Ja mislim da ovog puta postoji {ansa da se izbori odlu~e u prvom izbornom krugu. I o~ekujem pobedu u prvom izbornom krugu. Naravno, jedini ozbiqni protivkandidat mi je Milan Milutinovi}. To je sada o~igledno. Ali Milan Milutinovi} ima jedan veliki hendikep ve} u startu, pro{li put su socijalisti istakli najboqeg kandidata kojeg su imali – Zorana Lili}a. Objektivno boqeg od Lili}a, ako se izuzme Milo{evi}, nisu imali. Taj kandidat je ubedqivo pora`en. Sada ovaj drugi, Milan Milutinovi} ve} izlazi sa oreolom ~oveka koji nije najboqi u Socijalisti~koj partiji. Boqi od wega je pora`en, sada ide on da podeli politi~ki megdan. Zna~i, on ve} ima slabu poziciju u startu. Drugo, Milan Milutinovi} nije neka istaknuta li~nost Socijalisti~ke partije. ^ak u prvih deset istaknutih socijalista te{ko da bi se za wega na{lo mesto. I tre}e, znate, Zoran Lili} je ~ovek za koga niste mogli da izvla~ite neke afere u predizbornoj kampawi, nije mu se moglo zameriti li~no nepo{tewe ili ne{to sli~no. Mogli ste kao politi~kog protivnika da ga tretirate, da sa wim ulazite u sukob ideja, u dijalog. Na`alost, na dr`avnoj televiziji su nam osakatili taj dijalog, jer su seckali emisiju, iskqu~ivali struju meni kada on govori i obrnuto i dr`ali nas u sklopu nekih pripremqenih pitawa, pa pravog duela nije ni bilo. Ali ja nisam imao {ta da mu zamerim. To nije ~ovek koji ima neku mra~nu pro{lost, ne{to prqavo iza sebe. A Milan Milutinovi} ima izvesne slabosti koje }emo mi radikali da koristimo u predizbornoj kampawi. Svaki kandidat i svaka politi~ka partija mora da vodi ra~una da wen kandidat u moralnom smislu bude besprekorna li~nost. Ako ima neke tamne mrqe treba da znaju da }e to u javnosti biti iskori{teno, da }e protivnici, da }e konkurencija sve u~initi da to iskoriste da bi diskvalifikovali wihovog kandidata. Znamo Milana Milutinovi}a iz vremena kada je progonio profesore praksisovce na Filozofskom fakultetu, oterao ih sa Fakulteta kao predsednik ideolo{ke komisije Gradskog komiteta Beograda. Onda imamo aferu oko prodaje aviona Kanadera u Atini i tako daqe, ima tu stvari koje nama ovu predizbornu borbu ~ine lak{om u odnosu na onu prethodnu. I na kraju krajeva, znate na pro{lim izborima su bila tri ozbiqna predsedni~ka kandidata: Dra{kovi}, Lili} i ja. Ovog puta Dra{kovi} vi{e ne izlazi kao ozbiqan kandidat. Vi{e niko `iv ne ra~una na wegovu pobedu.
283

Dra{kovi}eva funkcija je samo da zasmeta srpskim radikalima u ovom izbornom ciklusu i ni{ta vi{e. I to je jasno. Niko ne o~ekuje tu pobedu. Zna~i, o~igledno je re~ o sudaru izme|u Srpske radikalne stranke i levog bloka. Ko }e pobediti, narod }e o tome odlu~iti, svi gra|ani Srbije. Voditeq: U tom smislu interesantno pitawe: {ta }e se de{avati u republi~kom parlamentu koji jo{ uvek nije konstituisan bez obzira {to je pro{lo mesec dana nakon zvani~nog objavqivawa rezultata? Da li ste vi razgovarali sa nekim od predstavnika drugih vode}ih partija u parlamentu? Ako jeste, u kom pravcu su se kretali ti razgovori? Dr [e{eq: Ne, nikakvih jo{ razgovora nije bilo. Mi smo hteli, mi smo javno uputili inicijativu i uputili pismeni poziv Socijalisti~koj partiji Srbije, srpskom pokretu obnove i Jugoslovenskoj levici da se izme|u na{e ~etiri stranke odr`e me|ustrana~ke konsultacije, da povedemo razgovor o konstituisawu nove vlade, o konstituisawu skup{tinskih organa itd. Ali od toga jo{ ni{ta nije bilo. Voditeq: Za{to, {ta mislite? Dr [e{eq: Prvo, zato {to su svi u i{~ekivawu novog turnusa predsedni~kih izbora. I drugo, zato {to se o~igledno vode neki zakulisni razgovori izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijalisti~ke partije. To je o~igledno pre svega iz svih javnih nastupa ~elnika Srpskog pokreta obnove. Oni vi{e uop{te ne napadaju Socijalisti~ku partiju, apsolutno. Oni samo napadaju Srpsku radikalnu stranku. Tu se vodi neka politi~ka trgovina, u opticaju su mesto saveznog ministra inostranih poslova, i to je verovatno jedan od razloga za{to su socijalisti upravo Milana Milutinovi}a kandidovali – da bi upravo to mesto upraznili za Vuka Dra{kovi}a. Prave se kombinacije oko ministarskih portfeqa u Srbiji, nekih ambasadorskih mesta, direktorskih funkcija itd. Mi }emo videti, znate, to ne mo`e dugo ostati van o~iju javnosti, kroz mesec dana }e sve biti jasno svima, mora}e da iza|u u javnost. Voditeq: Ukoliko vi postanete predsednik Republike koga }ete imenovati za mandatara republi~ke vlade? Dr [e{eq: To }e zavisiti od toga koja politi~ka partija bude u stawu da formira skup{tinsku ve}inu. Ja nikada ne}u i}i mimo skup{tinske ve}ine. Vodio bih pregovore izme|u politi~kih partija u tom pravcu da se formira koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, ove ~etiri najmo}nije parlamentarne partije. Tada bi mi radikali kao mandatara za sastav nove vlade ponudili Tomislava Nikoli}a. To je i objektivno, jer pojedina~no Srpska radikalna stranka je najve}a politi~ka partija u Srbiji. Unutar levog bloka su sada izvr{ili novu preraspodelu poslani~kih mandata koja ne odgovara wihovom dogovoru iz vremena pre izbora. Tada su planirali da JUL ima 30 odsto poslani~kih mandata, sada ima mnogo mawe da bi ve{ta~ki socijalistima stvorili broj od 86, da bi socijalisti tako imali ve{ta~ki vi{e poslanika od Srpske radikalne stranke. Pa ~ak i to da im se prihvati, ako se iskqu~e mandati sa podru~ja Kosova i Metohije oni su opet mawa stranka od Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je pojedina~no najve}a politi~ka partija u Srbiji.
284

Drugo, ako se krene u pravcu konstituisawa nove republi~ke vlasti, u~e{}em ove ~etiri politi~ke partije, sve i da se prizna socijalistima da su pojedina~no najve}a politi~ka partija, oni }e nastojati da imaju mesto predsednika Narodne skup{tine. Ako oni imaju mesto predsednika Narodne skup{tine onda opet po prirodi stvari radikali bi trebalo da imaju mesto predsednika vlade, ako mi uop{te budemo u~estvovali u vlasti. Ako vlast formiraju socijalisti i Srpski pokret obnove, onda je to pitawe deplasirano. Onda }emo mi biti opozicija, konstruktivna ali `estoka. Voditeq: Gospodine [e{eq, bilo bi dobro da na{im sugra|anima malo ispri~ate {ta se to de{avalo u Zemunu u smislu kvalitativnih promena. ^ini mi se da ste u vi{e navrata i sami rekli da bi se radikali isto tako pona{ali na vlasti i na republi~kom nivou. Dr [e{eq: Najboqi odgovor na va{e pitawe je da su upravo gra|ani Zemuna na ovim izborima to pokazali. Mi smo objavili dva specijalna izdawa lista “Zemunske novine” gde smo pokazali od jednog do drugog bira~kog mesta kakvi su bili rezultati na ovim izborima. Mi smo apsolutnu ve}inu osvojili u Zemunu, potpuno smo zbrisali opoziciju. Od 115 bira~kih mesta radikali su pobedili na 100 mesta, socijalisti na 15 a ostale opozicione stranke nigde. Zna~i, u Skup{tini op{tine Zemun ima 55 odbornika, da su sada bili lokalni izbori ~ak da su i{li po eliminacionom izbornom sistemu kakav se predvi|a u novom zakonu o lokalnoj samoupravi, radikali bi imali oko 48-50 odbornika, socijalisti 5-7 odbornika, a ostale stranke ne bi imale nijedno odborni~ko mesto. To govori da su gra|ani Zemuna zadovoqni radikalskom vla{}u i to je ono {to je najva`nije. [ta smo mi uradili i po ~emu smo poznati {irom Srbije? Znate, dobar glas se daleko ~uje. Prvo, zaveli smo red u op{tini, u op{tinskim slu`bama. Pretvorili smo op{tinu u servis gra|ana u pravom smislu re~i. Disciplinovali zaposlene. Drugo, unutra{we skrivene mogu}nosti, unutra{we potencijale smo stavili u funkciju, u pogon i na tome ostvarili izvestan profit, do{li do novca koji omogu}ava boqe funkcionisawe op{tinskih organa tako {to smo neke zgrade koje su u posedu Op{tine Zemun stavili napokon u funkciju. Recimo zgradu biv{e sinagoge, biv{e Kapetanije, zgradu biv{eg magistrata, biv{eg komiteta i tako daqe, i za 200 odsto pove}ali prihod na{eg Javnog preduze}a, a na osnovu toga zaposleni u Skup{tini op{tine Zemun imaju najve}e plate na nivou Srbije. To je mogla i prethodna vlast ali nije radila. Za{to? Zato {to je prethodni predsednik op{tine to davao prijateqima, poznanicima, {to je na konto toga izvla~io neku li~nu korist, {to su dogovore pravili po kafanama za stolovima dok su pili, jeli, a op{tina nije imala koristi. A mi smo sve preko javnog konkursa. Pa su nam onda neke afere otvarali, afera oko zgrade biv{e sinagoge recimo. Pre 35 godina jevrejska op{tina je to prodala op{tini Zemun, 35 godina je neprekidno kori{}ena ta zgrada za ne{to. Nekada kao skladi{te, nekada kao streqana, kao disko klub, kao ovo, kao ono. ^ak je bilo sedi{te
285

svih politi~kih organizacija tamo. Ali nije bilo dostupno javnosti, nego je sve iza zatvorenih vrata re{avano i dodeqivano. A mi smo prvi put putem javnog konkursa onome ko ponudi najboqi program, ko je ponudio program sa kulturnim sadr`ajem. Ali naravno, tamo ima i neki kafi}, i neki lokal koji donosi zaradu, a od toga se pla}a zakupnina Op{tini. Drugo, po{to u na{oj zemqi postoji prava glad za placevima za individualnu stambenu izgradwu, mi smo isparcelisali vi{e od 5000 placeva op{tinske zemqe, ponudili gra|anima po najni`im cenama. Na obodu zemunske op{tine po ceni od 15 dinara kvadratni metar. To je za ~as sve rasprodato. A taj novac smo odmah ulo`ili u asfaltirawe neasfaltiranih puteva, u vodovod, u kanalizaciju. Sva ta sela po obodu zemunske op{tine nisu imala vodu. Sada imaju vodu, do kraja novembra }e vodovod biti zavr{en. Uradili smo odmah ne{to oko 8 km. vodovoda, sada zavr{avamo deonicu od 26 km. i imamo jo{ 4 km. vodovoda do novog naseqa Grmovac. To su konkretni rezultati. To je ono {to se oseti, {to se odmah vidi. To je moglo i ranije da se uradi. To je moglo i pre 30 godina da je bilo inventivnosti, da je bilo sposobnosti, da je neko ozbiqno o tome razmi{qao. Ali ba{ ih briga, garniture se smewivale, skr{tenih ruku su posmatrali {ta se de{ava oko wih. Recimo, pre nekih 20 godina Op{tina Zemun je otkupila 3,5 hektara zemqe u Tivtu na Jadranskoj obali. Neki ~ovek koji je tada bio predsednik op{tine zami{qao je da tamo pravi neko odmarali{te, letovali{te, ko zna {ta. I tako je to 20 godina stajalo zaboravqeno. Mi smo to prona{li u papirima, po{to smo krenuli da sre|ujemo op{tinsku dokumentaciju, i odmah na{li firmu Grme~ kojoj smo dali ta 3, 5 hektara u Tivtu gde }e sa nekim Italijanima da u|u u posao, da podi`u neki hotel, a oni }e nama za 7 miliona dinara da popravqaju {kole u Zemunu, i ti su poslovi ve} u toku. U svim zemunskim {kolama se ne{to radi, popravqaju se podovi, zidovi, kre~i se, krovovi se popravqaju i tako daqe. Dakle, imamo investiciju u zemunske {kole kakve nije bilo u posledwih 20 godina, siguran sam u to. Pogledajte koja op{tina u Srbiji ima sada trenutnu investiciju od 7 miliona dinara. Pa kada se tome jo{ dodaju neka 3 miliona dinara koja smo posebno ulo`ili op{tinskih para, zna~i, 10 miliona dinara u osnovne {kole na podru~ju Zemunske op{tine. Imate li sli~an primer u Srbiji trenutno? Ne. Sve to narod posmatra, naravno, svaki na{ potez je pred o~ima javnosti, mi to publikujemo i preko “Zemunskih novina”, ni{ta se ne skriva i otuda ogroman porast na{e popularnosti. E sada, zamislite, Zemun je tek jedna gradska op{tina u sastavu Beograda. Gradske op{tine imaju mnogo mawe nadle`nosti nego ove samostalne op{tine kakva je Dimitrovgrad. Jer mnoge wihove nadle`nosti su prenete na grad, pa sa tako malim nadle`nostima smo ~udo napravili. Zamislite da sutra preuzmemo vlast u Srbiji kakve su tu mogu}nosti da se na{a sposobnost do kraja izrazi, da pokrenemo privredne tokove. Voditeq: Kako bi to konkretno izgledalo na republi~kom nivou? Dr [e{eq: U Srbiji ima mnogo toga {to nije stavqeno u funkciju, ili {to je na neadekvatan na~in stavqeno u funkciju. Neki dan ministar gra|evina govori da u Srbiji ima 200.000 bespravno podignutih zgrada. I on se ~udi, hvata se za glavu. A ko nam je kriv {to imamo takvog ministra. Da imamo
286

pametnog ~oveka za ministra gra|evina on bi sada lepo razmislio. Te zgrade su bespravne, da ra{~istimo zbog ~ega su bespravne, zbog ~ega do sada nisu legalizovane. Negde zato {to su na uzurpiranoj op{tinskoj zemqi sagra|ene. Negde zbog toga {to su skupe komunalije koje se pla}aju. Negde ovaj, negde onaj razlog. I onda bi se na{ao sistem kako se to mo`e brzo legalizovati. Za{to da se tra`e ogromne pare od gra|ana za legalizaciju, kada se mo`e smawiti taj odnos, za 50 odsto odmah mo`e da se smawi. A onda da se gra|anima ka`e: 50 odsto je taj iznos do tada i tada, ko legalizuje u tom periodu koristi, ko ostavi za posle mora}e da plati u punim iznosima. Svi bi legalizovali. A ovako ne mogu qudi da plate. Naro~ito ako je neko sebi i svojoj porodici podigao krov nad glavom, pa sada treba recimo tre}inu tih para koliko ga je ko{tala ku}a da plati jo{ dr`avi za legalizaciju, za komunalije, za ovo, za ono, a na kraju krajeva ni{ta konkretno za to ne dobija. To niko `iv ne mo`e danas da plati. Smawivawem iznosa, prepolovqavawem iznosa, pa jo{ ve}im smawivawem qudi se motivi{u da plate, a dr`ava u jednom trenutku skupi ogromne pare. Recimo 200.000 bespravno izgra|enih objekata, neka je samo 1.000 maraka za legalizaciju u proseku potrebno, to je 200 miliona maraka. Dvesta miliona maraka puta 4 dinara, to je 800 miliona dinara. I sada vi sra~unajte koliko je to penzija. Koliko se zaostalih penzija mo`e isplatiti tim novcem ili invalidnina, ili socijalne pomo}i, ili de~ijih dodataka. To je jedna unutra{wa rezerva. A koliko ima dr`avnih zgrada, pa koliko se mo`e ovih divqih organizacija, parazita skinuti sa dr`avnog buyeta, od op{tinskog do republi~kog – raznih saveza boraca, udru`ewa ovoga, udru`ewa onoga. Pa koliko jo{ drugih mogu}nosti ima za u{tede. Pa kroz privatizaciju medija. [ta }e dr`avi ovoliko lokalnih radio i televizijskih stanica? To sve treba privatizovati. A ne re`im da se trudi da u svakom mestu ima svoju televiziju, svoj radio. Za{to? Boqe da se to proda pa da ni~e po nekoliko radio i televizijskih stanica, pa da se stvara konkurencija me|u wima, a da se pojeftini dr`avna uprava. Voditeq: Kako u tom smislu ocewujete trenutnu ekonomsku situaciju u Srbiji? Danas se spomiwe skok marke. Dr [e{eq: Mi sve vi{e tonemo u duboku ekonomsku krizu. Do skoka marke je o~igledno do{lo zbog do{tampavawa novca, to se ne mo`e sakriti. Pove}awe cena goriva ne bi izazvalo skok marke. Skok marke je samo dodatna emisija novca mogla da izazove, novca bez pokri}a. Re`im je verovatno hteo da isplati neke plate, ne{to zaostalih penzija, a nije imao odakle nego do{tampavawem novca kako bi odobrovoqio malo qude u predizbornoj kampawi. I to je sru{ilo dinar. Ima tu dosta i psiholo{kog efekta, mo`da ne}e dinar ba{ toliko da padne, mo`da }e se stabilizovati na ne{to ni`em nivou u odnosu na nema~ku marku nego {to je sada. Mo`da }e daqe da ide ovaj pad. Te{ko je to sada proceniti. To samo onaj ko {tampa novac, ko {tampa dinare mo`e ta~no da proceni. Ali u svakom slu~aju, kad god se zanemare realni izvori prihoda, a ja sam vam pokazao da imamo realne izvore – samo nam trebaju sposobni qudi koji }e pametno o tome razmi{qati, koji }e odmah raditi.
287

To je realni izvor prihoda kada se vr{i legalizacija 200.000 objekata, ku}a i drugih objekata, to su nekada ~itave male fabrike, kada se vr{i ta legalizacija, to su realni izvori prihoda. Zadovoqni su qudi kojima je to napokon legalizovano, da ne strepe da }e im neko ru{iti, da }e ih neko {ikanirati, da moraju podmi}ivati nekoga u op{tini, da za`muri, da gleda kroz prste, da ne obra}a pa`wu itd. A vi imate pare koje su iz realnih izvora napla}ene i mo`ete komotno da ih rasporedite za isplatu penzija ili za druge dr`avne potrebe, a da se ne ugrozi vrednost dinara. Takav je bio slu~aj i oko prodaje telefonske kompanije, 40 odsto telefonije. Mi smo tra`ili da se odmah taj novac isplati kroz zaostale penzije i druga socijalna davawa. A re`im je i{ao na davawe kredita izabranim firmama, lobiju JUL-ovskih i SPS-ovskih direktora. Mi znamo iz ranijeg iskustva da se ti krediti uglavnom ne vra}aju. Ko mo`e naterati takvu firmu ~iji je direktor neki re`imski mo}nik da vrati kredit? I pro}erdana je ta {ansa da se neke dr`avne obaveze isplate. A kada se isplate zaostale penzije i druga socijalna davawa, idemo na isplatu stare devizne {tedwe; pa idemo na sre|ivawe stawa u zdravstvu, pa sre|ivawe stawa u {kolstvu, pa sre|ivawe stawa u vojsci, policiji. Idemo na postepeno sre|ivawe svih tih oblasti dru{tvenih delatnosti, a sa druge strane osloba|amo ekonomiju. Osloba|amo je pritiska dr`ave, dajemo joj neki predah pokre}e se taj ekonomski zamajac i izlazimo polako iz ekonomske krize. Ovako nam nema izlaza. Ovako }e i pro}i privatizacija, mnogi }e se obogatiti kroz privatizaciju, a dr`ava ne}e sti}i da udovoqi svojim obavezama, da vrati dugove. Voditeq: Da podsetimo jo{ jednom na{e gledaoce da su brojevi telefona 63-982 i 62-177 otvoreni, po{tovani gledaoci, za va{a pitawa. Mo`ete da uputite bilo koje pitawe, mislim da je gospodin [e{eq poznat po tome da zna da odgovori na svako pitawe. Dr [e{eq: ^ak i o kvantnoj fizici. Voditeq: Da, ne}emo o kvantnoj fizici. Ima dosta toga {to bi bilo dobro da prokomentari{ete. Ja pretpostavqam da bi na{im gledaocima bilo interesantno da ~uju i komentar na predsedni~ke izbore u Crnoj Gori. Znamo da je Srpska radikalna stranka podr`ala gospodina Momira Bulatovi}a za predsednika, pa kako komentari{ete drugi krug i ovaj postizborni period u federalnoj jedinici? Dr [e{eq: Mi smo podr`ali Momira Bulatovi}a iz jednog jedinog razloga: {to bi wegova pobeda zna~ila da definitivno Crna Gora ostaje u sastavu zajedni~ke dr`ave sa Srbijom i ni{ta vi{e. Suprotna opcija koju zastupa Milo \ukanovi} je otvoreno separatisti~ka i to se iz dana u dan sve vi{e pokazuje. A izbori u Crnoj Gori su u potpunosti bili falsifikovani. Ima ~itav niz dokaza, o dokazima se sve vi{e govori. Ali su zapadne sile izvr{ile `estok pritisak i na re`im u Beogradu i na politi~ke aktere u Podgorici. One `ele pobedu Mila \ukanovi}a pa makar ona bila zasnovana na falsifikatima, jer se on uklapa u wihove antisrpske planove. Te{ko je predvideti ishod sada{wih zbivawa u Crnoj Gori, ali o~igledno je da Momir Bulatovi} ima podr{ku svih patriota bez obzira na ideo288

lo{ku usmerenost. A Milo \ukanovi} nema partiju, nema ni upori{te u nekada{wem bira~kom telu Demokratske partije socijalista. Za Mila \ukanovi}a na ovim izborima uglavnom su glasali politi~ki sledbenici Alije Izetbegovi}a, politi~ki sledbenici Ibrahima Rugove i politi~ki sledbenici Sekule Drqevi}a. Zna~i, jedna antisrpska alijansa na delu. Voditeq: [ta zna~i u programu Srpske radikalne stranke to da je Savezna Republika Jugoslavija prihva}ena kao prelazni oblik? Dr [e{eq: Zato {to je besmisleno da se na{a dr`ava i daqe zove Jugoslavija. Iza{li su Slovenci, iza{li su Hrvati, nema vi{e nikakvog razloga da se zove Jugoslavija. Ostali su Srbi i pripadnici nacionalnih mawina. ^ak u ve}ini pripadnici nacionalnih mawina uop{te nisu slovenskog porekla – Albanci nisu slovenskog porekla. Mnogi me|u wima jesu, ali to se kroz istorijsko trajawe izgubilo i u wihovoj svesti i iz prakti~nog `ivota. Mi smo za to da na{a dr`ava bude unitarna i centralizovana. Nema nikakvog razloga da bude federacija. Federacija je skupa dr`ava i bremenita opasnostima javqawa raznih separatisti~kih pokreta. 1992. godine borili smo se za kontinuitet jugoslovenske dr`ave, za me|unarodno pravni kontinuitet, kako ne bi morali biti priznavani kao novostvorena dr`ava, pa da nam neko ko nas priznaje postavqa uslove pod kojima }e nas priznati. I ta borba je ipak uspe{no okon~ana. Bez obzira {to to Amerikanci i daqe osporavaju u Beogradu su otvorene mnoge ambasade, tamo su ambasadori i sve zemqe koje imaju ambasadore u Beogradu su fakti~ki priznale me|unarodni pravni kontinuitet jugoslovenske dr`ave. Sada, kada je taj me|unarodno pravni kontinuitet priznat, nema vi{e nikakvog razloga da se na{a dr`ava zove Jugoslavija. Trebalo bi da se zove jednostavno Srbija ili Velika Srbija za {ta se zala`emo mi srpski radikali. Voditeq: U tom smislu je jako interesantno ukoliko vi budete izabrani za predsednika Srbije, a ukoliko gospodin \ukanovi} bude predsednik Crne Gore, gospodin Milo{evi} na ~elu Savezne Republike, kako }e funkcionisati savezna dr`ava? Dr [e{eq: Po na{em ustavnom sistemu postoji jasna podela nadle`nosti izme|u savezne dr`ave i federalnih jedinica. Savezna dr`ava ima skoro iskqu~ivu nadle`nost u vo|ewu spoqne politike, odbrane, primarne emisije itd. A republike imaju nadle`nost pre svega u prikupqawu poreza, u poreskoj politici, zatim zdravstvu, {kolstvu, saobra}aju i vezama, privredi i sli~no. A jedino mesto gde bi se mi zvani~no, formalno susretali kao predsednici sa raznih nivoa dr`avne vlasti je Vrhovni savet odbrane. Po Ustavu Vrhovni savet odbrane ima tri ~lana. Na wegovom ~elu je predsednik Savezne Republike Jugoslavije kao predsednik Vrhovnog saveta odbrane, i tu su jo{ dva ~lana, predsednici Republike Srbije i Republike Crne Gore. Dakle, po pitawu odbrambenih poslova mi bismo morali neposredno da sara|ujemo i {to se mene ti~e ja ne bih nikakve smetwe pravio u toj saradwi. Sve ono {to je u prilog ja~awa odbrambene mo}i na{e zemqe, standarda vojnih lica, sve ono {to je u ciqu ja~awa na{e armije ja bih uvek podr`avao, predwa~io bih u davawu podr{ke pametnim idejama na tom planu.
289

Voditeq: Pretpostavqam da vas interesuje {ta su vas na{i sugra|ani pitali? Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Jedno od prvih pitawa, Bo`ana Glogovac: Da li deca koja nisu bugarske nacionalnosti moraju da u~e bugarski jezik i da li je to zakonom propisano? Dr [e{eq: Ja mislim da deca koja su srpske nacionalnosti u Dimitrovgradu {kolu u~e na srpskom jeziku, a da je pametno da u {koli imaju i predmet bugarski jezik i da kroz {kolovawe nau~e osnove bugarskog jezika. Za{to? Prvo zato {to u Dimitrovgradu `ivi veliki procenat gra|ana bugarske nacionalnosti. Zato {to je Bugarska na{a susedna dr`ava, a {to je Dimitrovgrad jedan srpski pograni~ni grad. I zato {to je Bugarska slovenska zemqa. Zato {to je bugarski narod slovenski narod, {to nam je veoma blizak po poreklu i {to je uvek potrebno da izvestan procenat Srba ima elementarna znawa iz bugarskog jezika, jer mi se nadamo da }e na{a saradwa sa Bugarskom neprekidno ja~ati i privredna, i ekonomska i politi~ka, i kulturna i uvek }e nam biti potrebni qudi koji }e pored svoje op{te stru~nosti znati dobro bugarski jezik, mo}i wime da se koriste u me|usobnoj komunikaciji, jer }e to doprinositi saradwi na{e dve zemqe. A i u samom Dimitrovgradu ja mislim da je po`eqno da gra|ani srpske nacionalnosti donekle znaju i bugarski jezik, na to ih upu}uje zajedni~ki `ivot. Naravno, mnogo je ve}a potreba gra|ana bugarske nacionalnosti koji su dr`avqani Srbije da znaju srpski jezik, jer je to jezik ve}inskog naroda. Ali, nijednom Srbinu ne}e {koditi ako nau~i bugarski jezik. Voditeq: ^ini mi se da upravo u va{em programu po pitawu stava prema nacionalnim mawinama postoji jedno obja{wewe i kakav je stav prema obrazovawu nacionalnih mawina. Da li mo`ete da objasnite to? Dr [e{eq: Da. Prvo, Srpska radikalna stranka se zala`e za potpunu ravnopravnost nacionalnih mawina. Mi smo zaista tu do kraja iskreni i nikada ni~im nismo doveli u pitawe takvu orijentaciju. U na{oj zemqi `ivi veliki broj raznih nacionalnih mawina. Pored bugarske, tu su ma|arska, slova~ka, rumunska, rusinska, buweva~ko {oka~ka i mnoge druge, ukqu~uju}i i {iptarsku nacionalnu mawinu. Na razli~it na~in te se nacionalne mawine odnose prema Srbiji. [iptari ili Albanci dovode u pitawe srpski dr`avni suverenitet i teritorijalni integritet. I oni su u ve}ini separatisti~ki orijentisani. Zbog toga se mi na jedan na~in odnosimo prema wima, kao prema separatistima ili prema pripadnicima muslimanske verske grupe koja je tako|e separatisti~ka i antisrpski nastrojena, a na drugi na~in se odnosimo prema pripadnicima ovih civilizovanih nacionalnih mawina koje su lojalne Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji: i bugarska, i rumunska, i rusinska, i ma|arska i slova~ka, i mi ih tretiramo kao svoje sugra|ane ~ije se nijedno pravo ne mo`e dovesti u pitawe a od kojih se o~ekuje lojalnost prema na{oj dr`avi. Dakle, da po{tuju wene zakone i da se pona{aju u skladu sa tim zakonima. Kada je re~ o obrazovawu, mi se tako|e zala`emo da postoje dr`avne {kole. Dr`avne {kole moraju biti besplatne, posebno osnovne {kole.
290

I nacionalnim mawinama, tamo gde imaju vi{e od {est procenata u~e{}a u ukupnoj populaciji u okviru jedne op{tine, mora se omogu}iti da wihova deca poha|aju {kolu na materwem jeziku, ako to `ele. Nikoga ne}emo na silu terati. Zna~i, pripadniku bugarske nacionalnosti treba ostaviti da slobodno bira `eli li da wegovo dete u~i {kolu na bugarskom ili na srpskom jeziku. A sve te dr`avne {kole treba da imaju jedinstven nastavni program. Ali pored tih dr`avnih {kola mi bismo pustili potpunu slobodu privatnim {kolama i ne bismo obavezivali roditeqe da decu obavezno {aqu u dr`avne {kole, ako neko ne}e. Recimo, Albanci ne}e da {aqu decu u na{e dr`avne {kole bez obzira {to je i tamo jezik na kojem se nastava izvodi albanski. Evo, mi }emo im omogu}iti neka imaju privatne {kole. Neka u~e po kom god ho}e programu. Ali onda sami treba da pla}aju to {kolovawe. Tu je, dakle, na{a osnovna razlika sa re`imom. Ovaj re`im je ipak suvi{e dogmatski usmeren, ovaj re`im misli da mora u sve da se me{a, sve da dr`i pod svojom kontrolom. Za{to bismo mi terali [iptare da u~e {kolu na srpskom jeziku? Za{to bismo ih terali da u~e {kolu po programu koji se propi{e u Beogradu? Mi `ivimo pri kraju XX veka, na po~etku XXI veka, ba{ }e ta deca da upiju ono {to im mi napi{emo u uybenicima istorije. Nije nego, ~ita}e slobodno kwige iz Albanije, gledaju televiziju, imaju video kasete, audio kasete itd. To je nemogu}e. Wihova indoktrinacija se vr{i, mi je ne mo`emo spre~iti i ne treba da je spre~avamo. Mi treba da ih nateramo da po{tuju zakon i da se pona{aju u skladu sa tim zakonima. A {ta }e svaki od wih misliti, {ta }e pisati, {ta }e govoriti ba{ nas briga. Dakle, moramo te stvari do kraja pojednostaviti, svesti na jedan logi~an nivo, prilagoditi vremenu u kome `ivimo i re{ili smo mnogo problema sa time. Voditeq: Kakav je va{ stav prema tome, malopre ste rekli da biste dozvolili da oni sami otvaraju {kole. Pretpostavqam da se to odnosi upravo i na bugarsku nacionalnu mawinu. A ko bi to mogao da finansira? Dr [e{eq: Kada sami osnivaju moraju sami da finansiraju. U tome je razlika. Ono {to dr`ava otvara ili bilo ko, bitno je da se daju pare za to, da se plati plac, da se plati zidawe zgrade, da se pla}aju nastavnici, profesori koji dr`e nastavu, da se pla}a oprema itd. I da se pla}a odre|ena taksa i porez dr`avi koji se propi{e za tu oblast. A ko }e to pla}ati, da li strana dr`ava, da li }e oni sami skupqati pare, {to se mi o tome moramo brinuti? Ja mislim da su sada odnosi Srbije i Savezne Republike Jugoslavije sa Bugarskom prili~no dobri i nadam se da }e biti sve boqi i boqi. Bilo je istorijskih perioda kada su odnosi bili lo{i. Mi smo imali tragi~ne ratove sa Bugarskom. Do tih ratova je dolazilo nekada srpskom nekada bugarskom krivicom, po~ev{i od onog nesre}nog rata iz 1885. godine koji je otpo~eo kraq Milan, kada su Srbi napali Bugare, pa 1913. godine kada su Bugari napali Srbe, pa 1914. pa 1941. godine itd. To je jedno veliko istorijsko optere}ewe za odnose srpskog i bugarskog naroda i na{ih dr`ava. I mi moramo to prevazilaziti. Ima mnogo razloga zbog kojih to moramo. Prvo, nas rukovode razlozi ekonomske prirode,
291

mi smo dve susedne dr`ave. Na{e privrede su komplementarne. Imamo mnogo zajedni~kih interesa na ekonomskom planu i treba da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da ostvarimo {to boqu saradwu u obostranom interesu. Drugo, na{a dva naroda su slovenska, imamo sli~an jezik, sli~nu kulturu, sli~nu istoriju. To su dva pravoslavna naroda. Dakle, ima mnogo vi{e onoga {to nam je zajedni~ko nego onoga {to nas deli. Pa onda, u ovoj pograni~noj oblasti `ive [opi. To je jedna etni~ka grupacija na prelazu izme|u Srba i Bugara, {to je `ivo svedo~anstvo da su se Srbi i Bugari kroz istoriju me{ali, da se i danas me{aju, da postoje qudi koji zapravo ne mogu ni da se defini{u jesu li vi{e Srbi ili vi{e Bugari. Ali to je sve ono {to nas spaja. Mislim da Bugarin bilo gde da se zatekne na podru~ju Srbije ne mo`e da ka`e da se bilo gde lo{e ose}a, jer zaista Srbi nemaju nikakvu mr`wu prema Bugarima, nemaju nikakvih predrasuda. Mogu nekada u kafani da se pobiju Srbin i Bugarin, pa da mo`da nekome izgleda da sukob ima nacionalnu osnovu, ali to je sve bez veze. U su{tini tu nema ne{to posebno problemati~no. Bilo je poku{aja sa strane da se ovde indukuje me|unacionalni sukob, ovaj Helsin{ki odbor za qudska prava i neke sli~ne izdajni~ke organizacije iz Beograda neprekidno su hu{kale i u Dimitrovgradu ne bi li doveli do neke rovite situacije, ne bi li izazvali ve{ta~ki neku aferu a nikada nisu uspele ne{to ozbiqno tu da postignu. Ja sam vi{e puta boravio u Dimitrovgradu, imali smo i javne tribine, imamo u Srpskoj radikalnoj stranci dosta ~lanova bugarske nacionalnosti. Iz Bosilegrada smo imali jednog kandidata za narodnog poslanika. Dakle, imamo jedan zaista prijateqski, bratski odnos. @elimo iskreno da odnosi Srbije i Bugarske rastu, napreduju, da na{a ekonomska razmena raste, kulturna razmena, da su politi~ki odnosi {to boqi. Malo nam se zamerio biv{i predsednik @eqo @elev antisrpskim stavom, me|utim, on je pro{lost i za Bugarsku. Sada{wa garnitura koja vlada u Bugarskoj je dosta prijateqski naklowena prema Srbiji. A niko u Srbiji nije izra`avao, nijedan ozbiqan politi~ki faktor nije izra`avao lo{ odnos prema Bugarskoj, bilo da je re~ o re`imskim, bilo da je re~ o opozicionim grupacijama. Mi i daqe treba da insistiramo na tom pravcu. Voditeq: Evo, gospodine [e{eq upravo jedno pitawe koje se odnosi na prvu temu koju smo zapo~eli. Ivan vas pita, da li mo`ete da obe}ate ukoliko postanete predsednik da }ete ukinuti izlazne takse ili bar odobriti izlazak iz zemqe jednom mese~no za stanovnike pograni~nih mesta. Ja }u vam re}i da je to jako veliki problem ovde u Dimitrovgradu. Dr [e{eq: Mi ne bismo ukidali takse, ali bismo gra|anima ne{to davali zauzvrat kada plate tu taksu. Na{a polazna ideja je bila da se plati taksa prilikom izlaska iz zemqe, a da svaki gra|anin ima pravo da uveze slobodno robu bez carine u vrednosti od 1.000 maraka. Jer sistem taksi svuda u svetu je razra|en tako da gra|anin pla}a neku uslugu koju mu dr`ava pru`a. Voditeq: Da, ali nemaju svi 1.000 maraka. Dr [e{eq: Samo da vam ovo razjasnim. Dakle, kada pla}ate sudsku taksu onda jedan dr`avni organ kao {to je sud ~ini neku uslugu. Pokre}ete sud292

ski proces itd. Kada pla}ate administrativnu taksu onda upravni organ za vas ne{to radi. A ovde kada pla}ate taksu prilikom izlaska iz zemqe dr`ava vama zauzvrat ni{ta ne daje. To je problem. Dakle, kada pla}ate taksu kada izlazite iz zemqe normalno je da vam dr`ava ne{to pru`i zauzvrat. A to {to bi mogla da vam pru`i je da mo`ete slobodno da uvezete robu u vrednosti do 1.000 maraka. Nemaju svi 1.000 maraka, to je ta~no, ali skoro svi koji putuju putuju da bi ne{to tamo kupili. E sada mi moramo za taj najni`i iznos do 1.000 maraka da odredimo jedinstvenu taksu da bi se pojednostavio carinski pregled, da ne bi carinik morao svaki kofer da otvara – da ne pregledaju razne krpice, tekstilne proizvode, sitnice, ~ak i neku mawe vrednu tehni~ku robu do 1.000 maraka. [to bi se tu carinici zamajavali? [to se oni ne bi posvetili cariwewu nekih ve}ih robnih kontingenata neke skupqe robe. Ovim se dobija pojednostavqewe carinskih pregleda, wihova ekonomi~nost, a sa druge strane gra|anin za onu taksu koju plati dobije konkretnu uslugu od dr`ave. A kod nas platite taksu a za tu taksu ni{ta ne dobijate. Postavqa se onda pitawe za {ta ste platili taksu. Voditeq: Da, pogotovo u pograni~nim mestima ima mnogo ro|aka. Dr [e{eq: Da, a {to se ti~e stanovnika iz pograni~nih predela, tu postoje neke varijante koje su ve} u svetu isprobane, da oni uz neke specijalne propusnice, nekada samo uz li~ne karte mogu slobodno da prelaze granicu. Nekada je to ograni~eno na odre|en broj prelazaka, nekada mogu neograni~en broj prelazaka. Mi bi tu trebalo da tra`imo ono re{ewe koje je najprimerenije na{im uslovima kako bi ja~ao malograni~ni promet, a ne slabio. To je korisno i za Srbiju i za Bugarsku. Voditeq: Pomenuli ste carinike, slede}e pitawe, isti gospodin pita da li }ete stati na put bezakonitom pona{awu carinika i gospodina Kertesa, i samim tim spre~iti sivu ekonomiju? Dr [e{eq: Vidite, ja sam ube|en da }emo mi srediti stawe u ekonomiji. Ali tu mo`e da se izra`ava neka sumwa, da li }e to i}i br`e, da li }e i}i sporije, da li }emo biti vi{e efikasni, mawe efikasni. Tu }e nekada biti te{ko}a. Tu }e nekada biti problema. Nekada }emo i neku gre{ku napraviti. Nekada }emo i neki proma{aj napraviti. To je {to se ti~e privrednog nekog uzleta. Ali u sferi discipline, zavo|ewa reda u dr`avi, pravnog poretka, tu }emo biti nemilosrdni i tu }emo biti maksimalno efikasni. Mi smo stranka reda i zakona i ne}e biti milosti prema bilo kojim prekr{iocima. Jedna jedina stranka koja mo`e da zavede red, da Srbiju dovede u stawe da se svi weni gra|ani ose}aju sigurni to je Srpska radikalna stranka. Mi smo prvo rigorozni prema svojim ~lanovima, a onda i prema svim drugim. Mi bismo suzbili kriminal, mafiju i korupciju. Voditeq: To je to. Evo jo{ pitawa. [ta mislite o sada{woj inflaciji, o poskupqewu benzina i skoku marke na crno, i kada biste vi sutra bili predsednik da li biste to dozvolili pita vas Miodrag Stavrov. ^ini mi se da ste deo odgovorili. Dr [e{eq: Sada{wi re`im je napravio jo{ jednu gre{ku. I{li su na jednostrano poskupqewe benzina i opravdali to skupqawem novca za penzije. Ali mi radikali bi ne{to pametnije uradili. Ako mora da posku293

pi benzin, mi bismo na{li odu{ka na nekoj drugoj strani. Prepolovili bismo doprinose koji se pla}aju dr`avi na ime plata mese~no. Sada je to 120 odsto u odnosu na prose~nu platu. Mi bismo to u prvoj fazi odmah prepolovili. [ta se sada de{ava? Veliki broj dru{tvenih firmi uop{te ne pla}a te doprinose. Pa se gra|aninu desi kada ide u penziju da se ustanovi da mu posledwe 3-4 godine uop{te nije pla}an doprinos za penzijsko osigurawe, pa onda muka velika, preduze}e naknadno upla}uje, pa komplikacije. To nekada i mesecima traje. A mi bismo odmah prepolovili doprinose iz plata dr`avi, na prose~nu platu sveli na 50 odsto. Time bismo dali odu{ak narodu, pa bi narod mogao da podnese ovo pove}awe cena benzina. Kod nas je bio vrlo jeftin benzin, mo`da najjeftiniji u Evropi, pa ne mo`e ba{ kategori~ki da se napada {to su ga poskupeli. Ali ih napadamo {to su to poskupqewe jednostrano izveli bez ikakvih sistemskih promena u privredi odnosno u poreskoj politici. Mi tra`imo celovitu reformu poreske politike. Pa ako benzin mora da bude skup onda doprinosi na plate moraju da se prepolove, mora negde da se tra`i odu{ak. Najve}i problem je u tome {to na{a dr`ava ne planira poresku politiku na osnovu realnih buyetskih potreba, nego onako od oka. Pa je onda sre}na kada se negde ne{to naplati a mo`e i da zaba{uri kada se ne{to ne naplati, pa nam je nesre|eno stawe u carini i u poreskoj politici i u naplati doprinosa za zdravstvo, za {kolstvo, za penzijsko osigurawe itd. A mi bismo i{li ka pojednostavqivawu poreske politike i svo|ewu poreskih stavki upravo na jednu realnu meru dr`avnog buyeta. Ako treba iz buyeta toliko i toliko para za penzije i druga socijalna davawa, toliko za zdravstvo, toliko za {kolstvo, toliko za vojsku, toliko za policiju, toliko za dr`avnu upravu, e to je to, to je taj iznos para. Sada da vidimo kako najlak{e do}i do tih para, a da uzimawe tih para od naroda ne bude faktor koji gu{i ekonomiju, koji gu{i proizvodwu. Odnosno, ono kqu~no pitawe kako uzeti vi{e od onih koji imaju vi{e, a mawe od onih koji imaju mawe, a ne uzimati ni{ta od onih koji imaju najmawe. To je osnovni rukovode}i moto svih civilizovanih zemaqa koje su uspele da srede stawe u sferi poreske politike. Kod nas je to u haosu. Kod nas kad god kome padne na pamet u saveznoj dr`avi, u Republici odmeri ovoliki porez na ovo, onoliki porez na ono. Pa onda komunalne takse uvodi op{tina jedna ovako, druga onako – ne ide to. Voditeq: \or|e @ivkovi} vas pita {ta nudi Srpska radikalna stranka gra|anima Dimitrovgrada s obzirom da su bugarske nacionalnosti i kako }e wegova nacionalisti~ka stranka kada do|e na vlast re{avati mawinska pitawa. Dr [e{eq: Ve} sam delimi~no odgovorio na to pitawe. Prvo, Srpska radikalna stranka je zaista nacionalisti~ka stranka, patriotska stranka. Mi volimo svoj srpski narod a po{tujemo i druge narode. Mi nismo {ovinisti. Drugo, posebne simpatije imamo prema drugim slovenskim narodima. I posebne simpatije imamo prema drugim pravoslavnim narodima. Realni je interes srpskog naroda i srpske dr`ave da ima {to boqe odnose sa
294

bugarskim narodom i bugarskom dr`avom, a zalog dobrih odnosa Srbije i Bugarske su i pripadnici bugarske nacionalne mawine koji `ive na podru~ju Srbije i pripadnici srpske nacionalne mawine koje `ive na podru~ju Bugarske. Wih je prema svim statistikama tamo mnogo mawe nego {to je Bugara u Srbiji, ali ipak postoje i mi bi sve u~inili da odnosi me|u na{a dva naroda budu prijateqski, iskreno prijateqski; da vlada duh tolerancije i da ne dozvolimo da nas nikada bilo ko zavadi. Uvek kada su Srbi i Bugari bili u neprijateqstvu, kada su na{e dr`ave me|usobno ratovale, drugi su stvarali takvu situaciju. Uvek su nas drugi podbadali, Austrijanci, Nemci. Mi to vi{e ne smemo dozvoliti. Voditeq: Poruka jedna koja nije potpisana, ali pro~ita}u vam je. Gra|ani Dimitrovgrada koji su glasali za vas mole vas da u va{em predizbornom predstavqawu ne pomiwete vi{e granice Karlobag-Virovitica jer je narodu dosta rata. Dr [e{eq: Mi nikada ne}emo odustati od tih granica, ali to ne zna~i da se mi zala`emo za rat. To su na{e srpske granice. Na tim granicama `ivi srpski narod, `iveo je i sada je proteran. To je okupirana srpska teritorija i mi od toga ne smemo odustati. I mi nismo rat izgubili od Hrvata ni od muslimana, nas su pritisli Amerikanci i druge zapadne sile. I naravno, mi ne smatramo da mo`emo sada u rat protiv NATO-a, to bi bilo suludo. Mi moramo imati strpqewe i ~ekati da se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Da se Rusija oporavi. A onda u tim promewenim uslovima i uz oporavqenu Rusiju da povratimo ono {to je na{e. Znate, i Bugarska je kroz svoju istoriju imala sli~nu situaciju kada je bila podeqena na dva dela, pa je jedan deo imao protektorat, a drugi deo relativnu samostalnost, pa je trebalo da pro|e nekoliko decenija da se stvore uslovi za ujediwewe. Francuska je imala takvu situaciju posle francusko pruskog rata 1870. godine kada su Nemci okupirali Alzas i Loren, u vreme ujediwewa Nema~ke. Morala je Francuska da ~eka 48 godina da se stvore uslovi da povrati Alzas i Loren. Ovde }e prote}i izvestan period vremena dok se stvore uslovi da mi povratimo ono {to je na{e, ali mi to pitawe moramo ostaviti otvorenim, mi moramo neprekidno ponavqati pretenzije za onim {to je na{e i moramo se spremati za taj trenutak kada }e nam se ukazati {ansa da povratimo zapadne srpske teritorije. Voditeq: Kakav je u tom smislu stav va{e stranke prema me|unarodnoj zajednici? Dr [e{eq: To {to se danas ~esto u na{oj {tampi u medijima naziva me|unarodnom zajednicom, to je jedna puka apstrakcija, to jednostavno ne postoji. Me|unarodna zajednica kao subjekat? Postoji jedna velika dominantna sila koja danas vlada svetom, to je Amerika. Od Rimskog carstva naovamo nije se desilo da jedna jedina dr`ava vlada celim svetom. I zato to ne mo`e dugo da traje. Zato }e to morati da puca po svim {avovima. Amerika se pona{a diktatorski, Amerika gazi sve demokratske principe, moral, pravo. Amerika se slu`i la`ima, klevetama, kampawama protiv pojedinih naroda i dr`ava. Mi smo sada na udaru Amerike. Na udaru smo Amerike pre svega {to smo tradicionalni ruski saveznik na Balkanu. Ame295

rika je znala da koristi spor proces obarawa komunizma u Srbiji. Tek 1992. godine kod nas je skinuta petokraka sa zastave, sa vojni~kih uniformi itd. Sve je to pomagalo na{im neprijateqima u antisrpskoj kampawi. Mi to sada moramo sve da izdr`imo, moramo da preusmerimo na{e privredne aktivnosti u pravcu liberalisti~kog na~ina proizvodwe, slobodne tr`i{ne konkurencije, moramo da izgradimo socijalnu dr`avu, sa punom socijalnom za{titom ugro`enih slojeva stanovni{tva. Da izgradimo moderan pravni poredak. Da ja~amo i postepeno se spremamo za taj trenutak kada }e se bitno promeniti odnos snaga me|u velikim silama. Voditeq: Stigla je jedna poruka od gospo|e Zlate [ukareve na bugarskom jeziku, ja }u vam je pro~itati i poku{a}u da prevedem. Dr [e{eq: Ja mogu da razumem bugarski jezik, ne mogu ba{ da govorim ali mogu da razumem. Voditeq: ... ~lan sam NDBJ... Dr [e{eq: Recite mi koja je to organizacija za koju ka`e da je ~lan. Voditeq: Demokratski savez Bugara u Jugoslaviji. Dr [e{eq: Znate {ta, Demokratski savez Bugara u Jugoslaviji je jedna vanparlamentarna politi~ka partija, ja mogu kao pripadnik Srpske radikalne stranke da cenim wihove politi~ke aktivnosti. Bilo je dosta lo{ih stvari u tim politi~kim aktivnostima, ta stranka je, koliko znam, imala kontakte sa Helsin{kim odborom za qudska prava ako ne gre{im, ali to ne zna~i ako ja napadam wihove aktivnosti da napadam svakog wihovog ~lana ili da napadam bugarsku nacionalnu mawinu. Daleko od toga. Drugo, {to se pripadnika te {opske etni~ke grupacije ti~e, ja mislim da sam rekao istorijsku istinu, da su toga svesni i Bugari, da je to jedan prelaz izme|u Srba i Bugara i da je to `ivi dokaz da su se Srbi i Bugari kroz istoriju me{ali. To je sasvim normalan proces, da se jednostavno ne mo`e izbe}i, da kada dva toliko bliska naroda `ive zajedno na jednom prostoru ne do|e do dubqih me|usobnih veza. Ne znam za{to bi to bilo sli~no politici Socijalisti~ke partije, kakve tu ima sli~nosti. Ako i mi i socijalisti ka`emo da jedna istorijska ~iwenica stoji onako kako stoji to ne zna~i da postoje sli~nosti u na{oj programskoj orijentaciji. Ako se ka`e: ovo je plavo, ako radikali ka`u plavo pa i socijalisti ka`u: pa bogami, jeste plavo, da sada neko tre}i mo`e da negira ili da na osnovu toga {to mi tvrdimo da je ovo plavo, ka`e da smo ideolo{ki istomi{qenici. Besmisleno je. Voditeq: Ako vas izaberu za predsednika da li }ete promeniti zakon o radnim odnosima, jer sa 60 godina starosti i 40 godina radnog sta`a to su stari qudi. [ta mislite sa omladinom? – Daca Manevska. Dr [e{eq: Ne mo`emo mi sada uni{tavati stariju generaciju da bi se otvarao prostor omladini. Svaki ~ovek treba da pro`ivi svoj `ivotni vek onoliko koliko mu je to Bog odredio, ni vi{e ni mawe. Mi ne bismo spre~avali ni qude od 80 godina ako `ele ne{to dodatno da rade, da rade, pogotovo u uslovima kada od penzije ne mo`e da se `ivi. Nije izlaz iz problema nezaposlenih prevremeno penzionisawe radno sposobnih qudi. Time se ni{ta ne dobija. Pove}ava se masa penzione296

ra pa onih koji su u radnom odnosu ima mnogo mawe od onih za koje moraju dodatno da zarade. Penzijski fond je prazan. Penzije se ispla}uju direktno iz buyeta, a buyet se stvara tako {to se novac uzima od onih koji zara|uju. Dakle, time se ni{ta ne re{ava, to je prelivawe iz {upqeg u prazno. Jedini na~in da se re{i problem nezaposlenih – to je dug proces, to ne mo`e preko no}i da se re{i, je podsticawe privrednog razvoja podsticawem privatne inicijative. Samo podsticawem privatne inicijative mo`e do}i do otvarawa novih radnih mesta i do ekonomskog razvoja. Voditeq: Da li gospodin [e{eq zna da zakonom propusnice nisu ukinute, a da se u Dimitrovgradu ve} dugo vremena ne izdaju, i {ta }e preduzeti protiv odgovornih za takvo pona{awe – pita vas Petrov Zlatko. Da li znate? Dr [e{eq: Mi }emo provesti, ne znam da se ne izdaju propusnice koje postoje po zakonu, to je za malograni~ni promet. Ali mi }emo provesti striktno po{tovawe zakona, dakle, ono {to u zakonu postoji kao pravo to }e mo}i da koriste svi oni koji su zainteresovani za kori{}ewe. I rekao sam ve}: i}i }emo na liberalizaciju grani~nog prometa i sa Bugarskom, i sa Rumunijom, i sa Ma|arskom, pre svega sa Bugarskom i Rumunijom `elimo {to bli`u ekonomsku, kulturnu i politi~ku saradwu. ^ak smo spremni da idemo i na carinsku uniju {to bi zna~ilo da su onda granice potpuno otvorene za gra|ane ove tri dr`ave. Mislim da Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija, Rumunija i Bugarska zaista imaju sve uslove da stvore jedan takav zajedni~ki ekonomski prostor i da bi to bilo korisno za sva tri naroda i za sve tri dr`ave. Jer industrija Srbije ne bi svojim proizvodima ugro`avala Bugarsku, Bugarska ne bi svojim proizvodima ugro`avala industriju Srbije, tako i u odnosu prema Rumuniji. Veoma su nam komplementarne privrede i lako bi se na{ao zajedni~ki jezik. I kada bi se jo{ te carinske barijere uklonile, onda bismo imali {ansu za pun ekonomski procvat. Naravno, to sve pod uslovom da neka od ovih zemaqa ne ode u NATO ili se na neki drugi na~in ne ve`e za druge me|unarodne grupacije, onda je opet te{ko stvoriti takav liberalan sistem grani~nog prometa, bilo da je re~ o qudima ili robama. Voditeq: Kratak uvod. “Godinama sam najstariji ~lan Srpske radikalne stranke zbog ~ega me je Vojin Veqkovi} izbacio iz stranke kada sam me|u prvima u{la u wu, onda kada je bilo najgu{}e 1993. godine, a sada me niti poziva na konferenciju niti postojim za wih.” To }emo pitati gospodina Veqkovi}a. A pitawe za vas. Dr [e{eq: Samo da odgovorim. Gospodin Veqkovi} ne mo`e nikoga da iskqu~i iz stranke. Iz stranke mo`e da iskqu~i samo neki strana~ki organ: mesni odbor, op{tinski odbor, okru`ni odbor i tako daqe. Ali ja ne verujem da je u ovom slu~aju re~ o iskqu~ewu, verovatno da je do{lo do prekida nekih kontakata oko ne~ega. Voditeq: Postoji i drugi deo: za{to je Vojin Veqkovi} doveo Dragana Pavlovi}a koji nije iz Dimitrovgrada nego iz Pirota gde `ivi i radi. Pitawe za vas: za{to je izbacio nas koji se prezivamo na ov, pita Petrana Manov.
297

Dr [e{eq: Ja prvi put tako ne{to ~ujem, ne verujem da je bilo ko iz Srpske radikalne stranke izba~en zbog svog prezimena. Ni ja se li~no ne prezivam na i}, pa to nema nikakve veze. Sa druge strane, ako se neko preziva na ov mo`e biti re~ o Srbinu, mo`e biti re~ o Bugarinu, mo`e biti re~ o pripadniku nekog drugog slovenskog naroda i to apsolutno nije nikakav problem. Nekih sporewa je bilo svojevremeno u na{em op{tinskom odboru u Dimitrovgradu, probleme je re{avao Okru`ni odbor. Ja ne znam da li ih je re{io dobro ili lo{e, ali u svakom slu~aju ako postoje primedbe na rad op{tinskog ili okru`nog odbora onda one treba da se upute Izvr{nom odboru Srpske radikalne stranke u Beogradu, Ul. Francuska br. 31, da bi se tamo ozbiqno raspravilo. Ja nisam u stawu na osnovu tog jednog pitawa dam neki ozbiqan odgovor. Ali ne verujem da postoji bilo kakva tendencija namernog {ikanirawa bilo kog ~lana stranke. A negde gde do|e do nekih sukoba unutar stranke, i do toga je dolazilo i me|u srpskim radikalima, znate, to ne mo`e da se izbegne u me|uqudskim odnosima, onda gledamo da se ta pitawa re{e na najracionalniji, najtrezveniji na~in. Ali `elimo, naravno, da svi ostanu ~lanovi Srpske radikalne stranke, osim ukoliko se grubo ogre{e o strana~ki statut, o unutarstrana~ku disciplinu. Voditeq: Stalno govorite o re{avawu statusa izbeglica, `elim da odgovorite izbeglicama u Dimitrovgradu {ta se radi na re{avawu tog pitawa? Radovan Yakula, izbeglica. Dr [e{eq: Malo se radi u Srbiji po pitawu re{avawa izbegli~kog problema. Mi radikali bi to radili neuporedivo br`e. Mi smo na primeru zemunske op{tine pokazali da mo`e da se radi br`e. Parcelisawem op{tinske zemqe i wenom dodelom po najni`oj ceni za izbeglice, to je 15 dinara po kvadratnom metru, i za druge gra|ane. Mi ne pravimo nikakvu razliku izme|u dr`avqana i izbeglica. I drugo, velikom broju porodica palih boraca, ratnim vojnim invalidima smo besplatno dodelili placeve za individualnu stambenu izgradwu. Tre}e, mi bismo izbeglicama odmah omogu}ili upis u kwigu dr`avqana Srbije i Savezne Republike Jugoslavije po hitnom postupku. Potpuno bismo ih izjedna~ili sa ostalim gra|anima na{e zemqe. Za seosko stanovni{tvo me|u izbeglicama mi bismo ubrzano parcelisali najmawe po 10 hektara plodne zemqe, recimo na podru~ju Kosova i Metohije ili na podru~ju Vojvodine, tamo gde se zemqa ne obra|uje, ili na podru~jima gde postoje dr`avna poqoprivredna dobra mi bismo svu tu zemqu isparcelisali i omogu}ili im da se tamo nasele, pomogli im povoqnim kreditima da se {to pre osposobe za normalan `ivot i rad. Ne mo`emo mi da obe}amo znate: izbeglica }e dobiti stan, svaki zaposlewe – to je nemogu}e, ne mogu ni dr`avqani i jo{ }e dosta vremena pro}i dok se na{ `ivotni standard podigne do nekog dana{weg recimo evropskog nivoa, kada se jednostavno pitawe stana i pitawe elementarnog zaposlewa vi{e uop{te ne postavqa. Tu qudi mogu da biraju posao i da ga mewaju po svojoj voqi, po svojoj potrebi.
298

Voditeq: ^ini mi se da su qudi malo i prezasi}eni politikom. [ta mislite da li postoji mogu}nost, ili da li su trenutno uslovi takvi da je mogu}e da se izme|u protivnih strana u Srbiji napravi, sklopi nekakvo nacionalno jedinstvo koje }e omogu}iti to da nekako qudi `ive normalnije i da promena vlasti ne ozna~ava pitawe opstanka dr`ave ili wenih gra|ana. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je krenula sa takvom inicijativom. Na{ koncept vlade nacionalnog jedinstva koji bi obuhvatao ~etiri najve}e politi~ke partije upravo to podrazumeva. Me|utim, o~igledno nema interesa kod drugih politi~kih partija. Tamo se odvija sada nekakva trgovina – kakva vide}emo za koji dan. Voditeq: A koji su uslovi potrebni za to? Dr [e{eq: Znate {ta, mi imamo postignut visok stepen nacionalnog jedinstva u narodu. A politi~ari treba me|usobno neprekidno da su u sukobu, da se sva|aju, da se prepiru, ali ta prepucavawa me|u politi~arima uvek treba da budu pred o~ima naroda. Zbog toga se mnogo zala`emo za direktne televizijske prenose skup{tinskih sednica, pa narod onda da procewuje ko je boqi, ko je lo{iji, ko je u pravu, ko nije u pravu i da se na osnovu tog procewivawa opredequje na izborima, to je ono {to je potrebno da imamo. Dakle, javan prozra~an politi~ki `ivot, otvoren politi~ki `ivot. Ne bih `eleo nikada vi{e da `ivim u dru{tvu u kome nema sukoba me|u politi~arima i u kome se dr`e te sterilne sednice gde svi jedni drugima aplaudiraju, to nije demokratija. Voditeq: Ako ste sa nekim liderom stranke ili sa strankom u sukobu, kako te~e komunikacija sa wima? Da li uop{te imate komunikacije sa tim strankama? Dr [e{eq: [to se mene ti~e ja sam u sukobu sa mnogim politi~arima, ali nijednoga li~no ne mrzim i u normalnoj privatnoj komunikaciji sa svima lepo razgovaram, na{alim se dobrodu{no i tako. Voditeq: Evo jo{ pitawa, ka`e: svaki taksista pla}a mese~no na ime doprinosa oko 600 dinara, sada kroz cenu benzina treba da odvoji otprilike jo{ toliko. Kako komentari{ete ovu situaciju i status taksista kojih u Srbiji ima oko 23.000? Dr [e{eq: Mislim da su taksisti jedna od najneza{ti}enijih kategorija privatnih preduzetnika, ako se uop{te mogu podvesti pod taj pojam privatnih preduzetnika. Ja mislim da mogu jer samostalno svojim sredstvima obavqaju neku privatnu, pa mo`e se re}i i proizvodnu delatnost, jer saobra}aj je ipak grana privrede koja ulazi u sferu proizvodwe. Jer bez saobra}aja se ne mo`e zamisliti normalno funkcionisawe industrije. Taksi saobra}aj je jedna od podgrana tog saobra}aja koja omogu}ava lak{i prevoz putnika i ubrzavawe wihovih privrednih i drugih aktivnosti. Dakle, ta grana saobra}aja ne sme da se potcewuje kao realna dru{tvena pojava. Ali ovaj re`im stalno poku{ava odnekud da izvu~e novac. I on izvla~i novac od onoga ko mu je najbli`i, na dohvat ruke, i ko trenutno ima neki dinar, a ne razmi{qa {ta }e se s wim posle desiti, kada mu se i taj posledwi dinar uzme. Pametna vlast uzima novac od onih koji imaju, ali uvek uzi299

ma umereno kroz poreze, takse i doprinose, da ne ugu{i i ugasi onoga od koga uzima novac da bi mogla neprekidno od wega da uzima. To vam je kao kada se {i{a ovca. Kada se {i{a ovca, ona se uvek mora {i{ati u odre|enom periodu godine, dakle, upravo pre izrastawa novog runa kada bi ona ina~e obnavqala runo i mora se voditi ra~una da to bude izvedeno tako da ona ne ugine posle {i{awa. Kod nas je problem to {to onaj ko plati porez i ko plati porez u punom iznosu, on tog trenutka propada. I svako onaj ko je poreski obveznik mora da se dovija kako da zaba{uri neku od tih poreskih stavki, kako da izbegne pla}awe neke od tih obaveza. Voditeq: Dovitqiv narod. Dr [e{eq: Vidite, mera dovitqivosti u ekonomskom sektoru se zasniva na spremnosti i sposobnosti da se zaobi|e pla}awe neke poreske obaveze. Re`im je qude doveo u takvu situaciju. Dr`avna vlast. E, to mora da se mewa. Moramo zato imati pojednostavqenu poresku politiku koja ne}e gu{iti poreske obveznike nego ih podsticati da jo{ vi{e stvaraju. Voditeq: Gospodine [e{eq, imamo jo{ desetak minuta do kraja na{eg razgovora, ja }u, po{tovani gledaoci, da vas zamolim da ne postavqate vi{e pitawa, kako bi gospodin [e{eq mogao da odgovori na ova ve} pristigla. Jedno od pitawa koje postavqa \or|e @ivkovi}: “Pri~a se da su skinhedsi proizvod radikala, i da su na udaru sada Romi po{to se razlikuju po boji, a kasnije }e krenuti i na druge poimeni~no koji pripadaju, recimo, drugim strankama. Kako reagujete na to?” Dr [e{eq: To pri~a Vuk Dra{kovi} i on neprekidno sada raznorazne gluposti lansira u javnost. Kako mogu skinhedsi biti proizvod radikala? To su dve potpuno ideolo{ki suprotstavqene kategorije. Skinhedsi su nama sa Zapada uvezeni. Oni oli~avaju trulost Zapada, zapadwa~ku dekadenciju i potpuno su suprotni srpskom nacionalnom bi}u. Skinhedsi su nama sa Zapada do{li zajedno sa Gra|anskim savezom, Helsin{kim odborom za qudska prava, @enama u crnom, Beogradskim krugom itd. To je izraz dekadencije i oni nemaju ni{ta zajedni~ko sa nama. Takvih nema u Srpskoj radikalnoj stranci. Nema ih na na{im strana~kim mitinzima, skupovima, u op{tinskim odborima, nema ih nigde. Zimus smo ih gledali na demonstracijama Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a u Beogradu. Oni su sa wima mar{irali u isto vreme kada su demonstranti nosili nema~ke i ameri~ke zastave. Drugo, u srpskom narodu jednostavno ne postoji tradicija progona drugih naroda, pogotovo ne Cigana ili Roma. Nema te tradicije. Postoji izvesna distanca. Ta distanca je prouzrokovana druga~ijim na~inom `ivota, pogotovo u vreme dok su Romi bili orijentisani na nomadski na~in `ivota, ~ergarewe. Sada se i to promenilo. Sada su se oni svili imaju neka svoja naseqa. Jo{ je wihov `ivotni nivo, `ivotni standard mnogo ni`i od proseka `ivotnog standarda u Srbiji. Jo{ tu postoje izvesne civilizacijske razlike u ve}ini slu~ajeva koje dovode do distance. Na{ je ciq da se oni u potpunosti ukqu~e u dru{tveni `ivot. To se mo`e posti}i pre svega kroz vaspitno obrazovni sistem. A mi na konkretnom primeru u Zemunu pokazujemo da imamo zaista prijateqski odnos prema Ciganima od300

nosno Romima. Upravo radimo sada vodovod i kanalizaciju u tzv. ciganskim rupama – u nasequ Ba~ki Ilovnik u Zemunu. Gde je kriti~na bila situacija, u`asna do sada. Sada to zavr{avamo do kraja novembra. Ja sam prvi srpski politi~ar koji je dolazio javno na neke koncerte ciganske muzike, na neke romske sve~anosti u zemunskoj op{tini. Listom su svi Cigani u Zemunu sada za mene glasali na izborima, garantujem vam. Nije ih bilo ni 5 odsto koji su glasali za konkurenciju. Toliko smo omiqeni me|u wima. ^ime smo to postigli? Ne nekom {upqom pri~om, grqewem, qubqewem nego jednim qudskim odnosom. @eqom da sagledamo wihove probleme, da im pomognemo da bar deo tih problema re{e. Mi smo sada u Zemunu legalizovali 350 stanova. U stanovima su zate~eni qudi koji su ih nelegalno koristili, od godinu do 10-15 godina. Mi smo svima legalizovali. Mnogi od wih su ciganske ili romske nacionalnosti. Mi smo prema svima imali isti stav. Neki imaju {iptarska imena, neki Romi su doseqeni sa Kosova, ali mi nismo pravili nikakvu razliku. Onda, kada smo dodeqivali jednokratnu socijalnu pomo} za decu lo{eg materijalnog stawa nikakvu razliku nismo pravili, svi koji su se prijavili na konkurs dobili su izvestan iznos. Nikakvu razliku nismo pravili. Dakle, jednim ~isto qudskim odnosom, jednom principijelno{}u mi smo pokazali svoj stav prema Romima. Ali nismo stranka koja se udvara Romima. Ovo {to radi Vuk Dra{kovi} je bqutavo. Vi niste imali prilike da vidite, to su beogradske lokalne televizije pokazale povodom ubistva deteta. On vu~e televizijsku kameru sa sobom da izrazi sau~e{}e i tako daqe, a napada nas. To su gluposti. Voditeq: Vita penzioner vas pita kako komentari{ete naplatu TV pretplate, kako bi vi to regulisali jer dosada{wa naplata nije u redu. [to stara baba na selu pla}a TV pretplatu, a nema ni TV. Dr [e{eq: Ja mislim da je ovaj na~in naplate televizijske pretplate dobar sve dok uop{te postoji televizijska pretplata. Mo`emo da razgovaramo da li ona uop{te treba da se napla}uje ili ne, ali dok postoji, a u ve}ini evropskih zemaqa postoji taksa na televiziju, ovo je najboqi na~in naplate. Jer drugi na~in podrazumeva da ide inkasant od vrata do vrata, pa nekada mora i tri puta da do|e, pa ne na|e, pa ne naplati, pa neko ga otera sa vrata, pa se vodi sudski postupak itd. Kada ve} postoji neka taksa kao {to je taksa na televiziju, onda dr`ava mora da prona|e najelegantniji na~in da se to brzo i efikasno naplati. I ovo je taj dobar na~in. [ta je ovde problem? Problem je prevelik iznos koji se pla}a. Nekada 20 i ne{to dinara, ne znam ta~an iznos. Zna~i, prevelik je iznos. Voditeq: I {ta sa tim novcem? Dr [e{eq: Da je u pitawu 3-4 dinara onda se niko ne bi bunio. [ta sa tim novcem, zna se. To mora da ide za dr`avnu televiziju. To je dr`avna taksa. Voditeq: Za kraj, ~ini mi se da su ovo vi{e u vidu poruke: {ta }ete preduzeti po pitawu lopova i da li }ete ih sve pohapsiti kada do|ete na vlast, [ura Markov.
301

Neko ko se predstavio kao Aleksov vas pozdravqa i `eli da pobedite na izborima. Dr [e{eq: Ni u jednoj dr`avi jo{ niko nije uspeo da pohapsi sve lopove. Mi se time ne optere}ujemo. Nemogu}e je sve lopove pohapsiti. Ali mi smo ube|eni da }emo one najve}e pohapsiti: mafija{e, dr`avno finansijsku mafiju, koja je osnovni uzrok na{ih ekonomskih zala danas. Uni{ti}emo mafiju, uni{ti}emo korupciju. A lopovluk postoji od kada je sveta i veka i taj sitni lopovluk nikada niko ne mo`e potpuno da iskoreni. Voditeq: Za kraj, po{tovani gledaoci, za vas pitawe, gospodine [e{eq li~no, krajwe. [ta je pozitivno a {ta negativno {to ste vi dobili ili niste dobili bavqewem politikom? I kako porodi~ne obaveze uskla|ujete sa svim tim zaista ogromnim obavezama? Dr [e{eq: Vidite, politika je jedna strast. Ja sam profesionalni politi~ar, {to zna~i da se prakti~no ni~im drugim ne bavim osim politikom. @rtvovao sam jednu uspe{nu nau~nu karijeru pobuniv{i se svojevremeno protiv titoisti~kog komunisti~kog re`ima u vreme kada je to bilo veoma opasno. I svesno sam odabrao taj put. Nisam se pokajao iako je put bio veoma trnovit. Vidite, u Dimitrovgradu `ivi jedan moj student, Dragan Kole se zove. Mislim da je u Socijalisti~koj partiji... Voditeq: Predsednik Op{tinskog odbora. Dr [e{eq: Nije to bitno. Bio je dobar student. Ja sam mu bio asistent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu svojevremeno. On se verovatno se}a tih mojih prvih sukoba koje sam imao sa islamskim fundamentalistima, sa komunisti~kim mo}nicima onog vremena: sa Stanetom Dolancom, Pozdercom, Mikuli}em itd. To je bio period kada niko nije mogao sawati da }e ovako brzo propasti komunizam. Ja sam zadovoqan jer sam ~ovek koji je do`iveo tu satisfakciju, veliku satisfakciju. Drugo, moja porodica trpi ovim mojim velikim politi~kim anga`manom. Evo sada opet neprekidno putujem svaki dan bukvalno. Vra}am se kasno no}u ku}i, ujutru rano opet izlazim iz ku}e. Vrlo malo imam vremena da budem sa svojim sinovima Nikolom, Aleksandrom i Mihajlom. Ali imam veliko razumevawe u porodici za ovo ~ime se bavim. A posebno u onim trenucima kada je cela porodica bila na velikoj probi dok sam se nalazio u zatvoru, recimo. Tada i sam ~ovek vidi koliko je jak, koliko je sna`an. Odmeri svoju snagu, ali vidi i koliko se mo`e uzdati u svoje najbli`e ili se ne mo`e uzdati. Ja sam ipak zadovoqan pored svih tih ograni~ewa koja politika pravi. Svestan sam da }e te obaveze biti sve ve}e i ve}e, ali sam se svesno i uhvatio u ko{tac sa takvim obavezama i teram do kraja. Voditeq: Hvala vam najlep{e na razgovoru. Ako `elite ne{to da dodate, izvolite da se mo`da direktno obratite potencijalnim bira~ima. Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Dimitrovgrada ili Caribroda, ja mislim da stari lepi naziv treba da se vrati, da iza|u na izbore 7. decembra, da glasaju prema svojoj savesti, prema svojim interesima, prema svojim o~ekivawima; da glasaju za onog predsedni~kog kandidata za koga su ube|eni da }e svojim ukupnim politi~kim anga`manom doprineti boqem `ivotu celokupnog naroda, svih gra|ana Srbije. Za onoga ko ih ubedi u iskre302

noqubivost, ~ast, po{tewe. Bitno je da Srbijom vladaju samo oni koji su na najvi{im dr`avnim funkcijama po voqi naroda. Pa kako god narod odlu~i i 7. decembra i na svim slede}im izborima, Srpska radikalna stranka }e po{tovati narodnu voqu. Voditeq: Po{tovani gledaoci, hvala vam najlep{e na pa`wi. @elimo vam prijatno ve~e. Gospodine [e{eq, vama hvala jo{ jednom. Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo.

XVI VELIKA POPULARNOST I U NI[U
TV “Nais” , 3. novembar 1997. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Per aspera ad astra, preko trwa do zvezda – ka`u stari Latini, po mnogima utemeqiva~i i avangarda minulih istorijskih tokova i postoje}e savremene civilizacije. Ova mudra latinska sentenca, me|utim, u potpunosti opisuje `ivotni put ~oveka koji je pored mnogobrojnih prepreka izgradio svoje li~ne mehanizme, pokazao se dosta efikasnim u borbi protiv ambivalentnosti i pragmatizma bilo koje vrste. Ro|en je u Sarajevu 11. oktobra 1954. godine. Od siroma{nog de~aka koji je kao osnovac sa nepunih 10 godina pozajmqivao tricikl od kom{ije i wime vozio seqacima robu i praznu ambala`u od `elezni~ke stanice do pijace i obratno, upornim radom i u~ewem glatko zavr{ava sredwu {kolu a potom fakultet pre roka i kao kruna svega postaje najmla|i doktor nauka. Sa svakim wegovim uspehom sticao je mnogo prijateqa i pribli`no isto toliko i neprijateqa. Bezbroj puta osporavan, svojom izra`enom mentalnom i intelektualnom snagom, pro{ao je skoro sve scile i haribde uzburkanog politi~kog `ivota u nas. Na posledwim predsedni~kim izborima pobedio je svog protivkandidata u drugom krugu. Pobednik ipak nije mogao da verifikuje svoju pobedu za svega 3 odsto. Samim tim inauguracija novog predsednika Republike Srbije odlo`ena je za neko budu}e vreme posle 7. decembra, kada }e biti odr`ani novi predsedni~ki izbori. Po{tovani gledaoci, gost u emisiji “Gost ve~eri” TV “Nais” je predsednik Srpske radikalne stranke, gradona~elnik Zemuna i od 2. 11. ponovo i zvani~no predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u Studio TV “Nais”. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Dosta vas je qudi ovde sa~ekalo ispred studija. Dr [e{eq: Okupili su se simpatizeri i ~lanovi Srpske radikalne stranke. Nego moram da primetim, ovako, dok sam vas slu{ao u prvom trenutak sam pomislio da je re~ o nekome drugome, onda u trenutku da sam mo`da umro
303

ili tako ne{to. Mnogo ste lepih re~i rekli, ali malo za mene neprijatnih, na po~etku ove emisije. Ipak sam ja jedan obi~an ~ovek, malo uporniji mo`da od proseka, sa malo izra`enijom voqom i to je sve, ali ~ovek pun i mana i slabosti. Voditeq: Da li se sla`ete da to odgovara istini? Dr [e{eq: Koje? Voditeq: Ovo {to sam rekao. Dr [e{eq: Elementarni podaci odgovaraju naravno, ali svaki ~ovek ima neki svoj `ivotni put i snagom i veli~inom meri isku{ewa sa kojima se susre}e. Va`no je izdr`ati sva `ivotna isku{ewa, to je ono osnovno ~ime ~ovek treba da se rukovodi. I naravno, ~ovek se mora dr`ati osnovnih moralnih postulata u svemu tome. Tek onda mo`e da bude zadovoqan svojim `ivotom, `ivotom koji je ispuwen borbom. Voditeq: Da se vratimo, ono {to bi se reklo, na teku}e teme. Od ukupno 115 bira~kih mesta u Op{tini Zemun, bira~i su na 100 bira~kih mesta ukazali poverewe upravo vama u drugom izbornom krugu za predsednika Republike Srbije. Po zvani~nom izve{taju, dakle, Republi~ke izborne komisije na ~itavoj teritoriji Srbije, za vas je ukupno glasalo 49, 98 procenata {to je za 3 odsto vi{e od va{eg izbornog takmaca Zorana Lili}a koji je dobio ukupno 46, 99 odsto. [to bi rekao na{ narod – za dlaku niste postali predsednik. Ukratko, da li biste mogli da napravite rezime, analizu minulih predsedni~kih odnosno parlamentarnih izbora u Srbiji? I moram jo{ da naglasim da ste na parlamentarnim izborima osvojili ukupno 82 poslani~ka mesta u Republi~kom parlamentu. Dr [e{eq: Na{ izborni zakon, odnosno zakon o izboru predsednika Republike ima izvesnu pravnu anomaliju koja nije prisutna u drugim pravnim sistemima u civilizovanom svetu. Nigde se tamo ne tra`i u drugom izbornom krugu, kada je re~ o neposrednom izboru predsednika Republike, da iza|e vi{e od 50 odsto bira~a i to je jedna zakonska odredba koja ni u na{em slu~aju ne bi bila neophodna. Ako u prvom krugu iza|e vi{e od 50 procenata i ako je to ve} jedna bitna selekcija nakon koje ostaju samo dva kandidata, onda se vr{i odmeravawe snaga izme|u wih dvojice. Ali, ako je zakon takav i zakon va`i za sve kandidate, za{to bi meni smetalo? Ja prihvatam tu odredbu sve dok ona postoji. Na ovim izborima Srpska radikalna stranka je postigla odli~ne rezultate. Mi smo pojedina~no najve}a politi~ka partija u Srbiji, ne vi{e opoziciona, nego politi~ka partija uop{te. Ako se setite da je uo~i izbora postignut sporazum u okviru koalicije levog bloka da JUL ima 30 odsto poslani~kih mandata, ostatak socijalisti i Nova demokratija, oni su tek posle ovih izbora, na kojima su pro{li lo{ije nego {to su o~ekivali, promenili taj dogovor da bi ve{ta~ki Socijalisti~ka partija bila najve}a po broju poslanika. Ako imamo u vidu da je do{lo do te{kih falsifikovawa izbornih rezultata na podru~ju Kosova i Metohije, posebno u Pe}ko - prizrenskoj izbornoj jedinici, onda nema nikakve sumwe da su radikali pojedina~no najve}a politi~ka partija. I ako smo takve rezultate postigli iz opozici304

one uloge, dakle, kao stranka koja nije imala na raspolagawu medije pod dr`avnom kontrolom, koja nije imala na raspolagawu neograni~ena finansijska sredstva i koja nije imala na raspolagawu celokupan dr`avni aparat u toku ove predizborne kampawe i u samom izbornom procesu, mi imamo mnogo, mnogo razloga za zadovoqstvo. Za{to smo postigli tako dobre rezultate? Pre svega zato {to je sazrelo uverewe kod gra|ana Srbije da su neophodne radikalne, temeqite promene i da je Srpska radikalna stranka jedina u stawu da te promene temeqito provede. Mi smo jedina politi~ka partija u Srbiji koja je na ove izbore iza{la sa kompletnim i konkretnim nacionalnim, politi~kim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim programom. Jedina smo politi~ka partija u Srbiji koja od osnivawa do danas nikada nije ni{ta bitno mewala u svojoj programskoj orijentaciji, i to jednostavno narod zna da ceni. Voditeq: Da li 82 poslani~ka mesta u Republi~kom parlamentu daju ikakvu mogu}nost da Srpska radikalna stranka konkuri{e sa kandidatom za predsednika Vlade, ili eventualno kao neka druga alternativa, da dobije neko od ~etiri potpredsedni~ka mesta u Republi~koj vladi ili opet da se zauzme jedno mesto u nekom od resornih ministarstava Vlade Republike Srbije? Dr [e{eq: Mi se nikada u politici nismo pona{ali kao trgovci. Mi se ne bavimo politikom zbog ministarskih foteqa, mo}i, privilegija koje to sa sobom donosi. Mi `elimo da se realizuju na{i ciqevi. Narodu su op{tepoznati ti ciqevi. Odmah posle prvog izbornog kruga, dakle bez obzira {to nas je ~ekao drugi izborni krug na izborima za predsednika Republike i {to je moglo, eventualno, i da pokvari na{e {anse u drugom krugu, mi smo jasno i glasno jedini iza{li sa koncepcijom Vlade nacionalnog jedinstva, koncentracione vlade nacionalnog jedinstva, i pozvali na formirawe Vlade ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke partije: Srpsku radikalnu stranku, Socijalisti~ku partiju Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovensku levicu. Mi smo narodu obrazlo`ili {ta pod tim podrazumevamo. Pokazalo se da narod tako ne{to prihvata. Za{to? Zato {to je Srbija u te{koj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi, {to smo pritisnuti od strane zapadnih sila koje ugro`avaju na{ suverenitet, na{e nacionalne interese i {to je Srbija umorna od ovih dugotrajnih me|ustrana~kih sukoba, koji su se pokazali neproduktivnim na planu izlaska iz ekonomske krize i socijalne bede. Srbija `eli predah. Taj predah mo`e da joj da ovakva koncentraciona vlada. Naravno, mogu}e su i neke druge kombinacije ako se vodi ra~una o toj parlamentarnoj aritmetici. Recimo, teorijski je mogu}a vlada Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove. Na{e dve partije imaju 127 poslani~kih mandata. Ali ta vlada je malo verovatna. Ne bi bila stabilna. Ne bi bila stabilna iz vi{e razloga. Prvo, ako bismo mi Vladu formirali, imali bismo protiv sebe veoma mo}nu opoziciju koja je vladaju}a na saveznom nivou, opoziciju levog bloka, koja kontroli{e mo}an dr`avni sindikat, pozicije u privredi, i tako daqe. Mi bismo se onda suo~avali
305

sa velikim radni~kim {trajkovima, onemogu}avawima te vlade na svakom koraku, podmetawima i drugim stvarima. Dakle, u startu bismo bili na taj na~in blokirani. Sa druge strane, ta Vlada bi bila iznutra nestabilna, jer iz dosada{we prakse znamo da je gorko iskustvo svih politi~kih partija koje su bile u bli`oj koaliciji sa Srpskim pokretom obnove, to se vrlo brzo raspadalo. To je nailazilo na razne unutra{we sukobe, neprincipijelnosti. Evo vidite {ta se de{ava u Beogradu, kako se me|usobno optu`uju koalicioni partneri Srpski pokret obnove i Demokratska stranka. [to je najtu`nije u svemu ovome, i jedni i drugi su u pravu, kada jedni o drugima govore. Da tu vladu mi koristimo za zapo{qavawe svastika, za davawe privilegija zetovima, ministarskih foteqa, za omogu}avawe li~nog i grupnog boga}ewa i tako daqe, mi radikali jednostavno nismo tog kova i ne}emo to da radimo. Teorijski bi bila mogu}a kombinacija levog bloka i Srpske radikalne stranke, ali mi bismo tu bili usamqeni u odnosu na ove dve levi~arske partije, Socijalisti~ku partiju i Jugoslovensku levicu. Uvek bismo mogli biti preglasavani i ne bi do{ao do izra`aja na{ program. Mi bismo se onda tu postepeno svodili maltene na ulogu Nove demokratije. Mi to ne `elimo. I ono {to je najverovatnija kombinacija danas, to je koalicija Socijalisti~ke partije i Srpskog pokreta obnove. Tajni pregovori se vode upravo u tom pravcu. O tome mo`emo malo kasnije razgovarati. Mi mislimo da je najboqa kombinacija koalicija sve ~etiri partije, zato {to tu nema preglasavawa. I socijalisti i JUL, kada se udru`e, ne mogu da preglasaju radikale i SPO, a sa druge strane ne mo`e ni SPO nas da ucewuje sa zapo{qavawem raznih svastika, zetova, ovoga, onoga, ukqu~ivawem u Vladu, dovo|ewem na direktorske funkcije i tako daqe. U takvoj koalicionoj koncentracionoj Vladi ~etiri najve}e politi~ke partije, jedni druge bismo neprekidno kontrolisali, a prethodno bismo morali da formuli{emo minimum zajedni~kog programa koji bi realizovali u ove ~etiri godine. Zbog toga `elimo tu varijantu. I to je jedan mekani, onako lagani, ne krizni prenos vlasti. Od toga bi narod osetio veliko poboq{awe, prvi efekti bi bili prisutni ve} tu za nekih mesec dana, dva meseca a ne bismo imali traume, ne bismo imali unutra{we lomove, pobuwivawe sindikata, razne akcije preko medija, na ulicama itd., koji bi Vladu sputavali ve} na prvim koracima realizacije wenih ciqeva. Mi naravno `elimo vlast. Mi se i bavimo politikom zato {to `elimo vlast, ali ne `elimo vlast po svaku cenu i ne}emo je prihvatiti po svaku cenu. Drugo, bilo kako da se uzme ova kombinacija u parlamentu, i odre|ivawe koja je stranka ve}a, koja mawa, tu postoje dve kqu~ne funkcije oko kojih je sada potrebno posti}i sporazum. To je funkcija predsednika Narodne skup{tine i predsednika Vlade. Obe su veoma va`ne. ^ak je mo`da u nekoliko va`nija funkcija predsednika Narodne skup{tine jer je mawe izlo`ena raznim udarima s leva, s desna, odozgo, odozdo, dakle, mnogo je stabilnija
306

po svojoj prirodi nego funkcija predsednika Vlade. Vlada se za ~as obori u parlamentu. To je vrlo nestabilna funkcija svuda u svetu, a pogotovo kod nas. Onda bi tu socijalisti morali da se opredele da li `ele funkciju predsednika Narodne skup{tine ili predsednika Vlade. Ne mogu i jednu i drugu dobiti, bar ne u kombinaciji u kojoj bi u~estvovala i Srpska radikalna stranka. Ako ide levi blok samo sa Srpskim pokretom obnove, onda mogu sve. Sada je pitawe da li }e se privesti kraju ovi wihovi koncepti na kojima upravo rade. Znate, tu je na delu trgovina i oni ve} razra|uju tu trgovinu. Prave paket aran`man. Sastavni deo tog paket aran`mana je i kandidovawe Milana Milutinovi}a za predsednika Republike. Za{to ba{ wega? Svi su na srpskoj politi~koj sceni iznena|eni kandidovawem Milana Milutinovi}a. On ne spada ni u prvih deset ~elnika Socijalisti~ke partije, pa mo`da ni u prvih dvadeset. Zaprepa{}eni su pripadnici naju`eg rukovodstva Socijalisti~ke partije. ^elnici re`ima su obe}ali Dra{kovi}u funkciju ministra inostranih poslova, a na ovaj na~in je elegantno osloba|aju. I onda se razne varijante prave oko raspodele ministarskih foteqa, ambasadorskih mesta, direktorskih funkcija itd. Mi na taj na~in ne}emo da se bavimo politikom, ali oni imaju pravo. Mi }emo po{tovati svaku parlamentarnu ve}inu koja nam bude manifestovana ve}inom glasova u Narodnoj skup{tini. Dakle, ako skupe 126 glasova za formirawe takve Vlade, za nas }e to biti regularna Vlada Srbije. @estoko }emo je kritikovati, bi}emo konstruktivna opozicija. Pogotovo ako budemo imali direktne televizijske prenose, sva na{a kritika }e se svesti na parlamentarne aktivnosti. Voditeq: Ako sam vas dobro razumeo, pitawe partnerstva me|ustrana~kog ostaje i daqe otvoreno. Sve kombinacije su u opticaju. Dr [e{eq: Da, sve ove kombinacije su u opticaju, a mi najvi{e `elimo ovu varijantu sa koncentracionom vladom ~etiri najve}e politi~ke partije. Ona bi Srbiji dala predah, ona bi nas motivisala da ozbiqno radimo, a nijedna stranka ne bi mogla da ideolo{ki zastrawuje, da name}e svoj neki ideolo{ki koncept, ideolo{ke postulate, da nas iscrpquje kroz ideolo{ke verbalne borbe. Voditeq: [ta vi li~no o~ekujete od konstitutivne sednice Republi~kog parlamenta? Dr [e{eq: Taj parlament }e se konstituisati verovatno do kraja novembra meseca. O~ekujem da to konstituisawe protekne bez nekih zna~ajnijih problema. Konstituisawe se, opet, mo`e vr{iti na dva na~ina. Ako se postigne sporazum levog bloka sa Srpskim pokretom obnove, a izgleda da su pri kraju postizawa, onda }e oni da preuzmu sve kqu~ne funkcije u parlamentu i dominira}e parlamentom dok traje wihov savez. Ako ne bude tog sporazuma i ako se ide na kompromis ~etiri vode}e politi~ke partije, onda }emo proporcionalno morati da rasporedimo sve du`nosti u Narodnoj skup{tini: predsedni~ku, potpredsednike, du`nosti u odborima, komisijama itd. Dakle, u svim skup{tinskim telima postoja}e ovakva ravnote`a i ta ravnote`a onemogu}ava bilo koga da iska~e, bilo koga da name}e svoju voqu. To je mo`da ono {to bi Srbiji trebalo u ovom trenutku.
307

Voditeq: Po{tovani gledaoci, kao {to i sami vidite ve~eras je na TV “Nais” gost gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, gradona~elnik Zemuna i kandidat na predstoje}im predsedni~kim izborima. Va{a pitawa zaista dolaze u velikom broju, naime i u najavi ove emisije tokom ova dva dana smo rekli ko je gost tako da ste mogli da postavqate mnogo pitawa, ali nije zgoreg da ponovim jo{ jednom, na{ telefon je 325 – 480. Gospodin [e{eq }e se potruditi da odgovori na sva va{a pitawa ili makar na vi{e wih. Gospodine [e{eq, predsedni~ki izbori u Crnoj Gori su de fakto zavr{eni. Od 15. januara 1998. pa narednih godina gospodin Milo \ukanovi} }e biti predsednik Crne Gore. Dr [e{eq: Ti izbori su zavr{eni ali su izborni rezultati falsifikovani do kraja i to je o~igledno. Postoji ogroman broj dokaza. U ovom slu~aju treba jasno ukazati narodu na razli~ite ar{ine velikih sila, OEBS-a, Evropske zajednice, Amerike po pitawu falsifikata onda kada ti falsifikati nisu u wihovom interesu i onda kada su ti falsifikati u wihovom interesu. Mi smo pro{le godine u Srbiji imali otimawe odborni~kih mandata od strane re`ima opozicionim strankama posle drugog izbornog kruga, kroz zloupotrebu sudstva, pravosudnih organa. To je bila otima~ina, a ne kra|a. Znate, kra|a je kada neko poku{ava da falsifikuje, da otme na neki prikriven na~in. U ovom slu~aju je zloupotrebqavano pravosu|e, iscrpqivane su stranke, iscrpqivani su bira~i stalnim ponavqawem izbora, dok re`im nije proveo svoju voqu. I tada su sve zapadne sile bile protiv takvog postupka. A sada, kada su izbori falsifikovani u korist wihovog {ti}enika, ~oveka za koga su oni imali interesa da pobedi, oni vr{e pritisak da se rezultat falsifikata prihvati. Zna~i, tu nema principa, tu nema morala, tu nema ~asti, nema obraza. Voditeq: Zna~i, te rezultate treba prihvatiti onakve kakvi jesu. Dr [e{eq: Ja ih nikada ne bih prihvatio. Srpska radikalna stranka }e do kraja osporavati te rezultate. Ono {to je falsifikat, mi ne prihvatamo ni pod ~ijim pritiskom. Nismo to prihvatili ni pro{le godine posle 17. novembra, mi smo neprekidno kritikovali re`im, nismo se mirili s tim. Pogotovo se ne}emo miriti sa ovim {to je ura|eno u Crnoj Gori. Jedini izlaz, jedini logi~an izlaz iz sada{we situacije, sada{we krize u Crnoj Gori je istovremeno raspisivawe i parlamentarnih i predsedni~kih izbora. Pazite, ~ak i da je izabran Milo \ukanovi} za predsednika Republike on uop{te nema parlamentarnu ve}inu. Ne mo`e formirati vladu. On je ostao bez stranke. Cepawem Demokratske partije socijalista Crne Gore, on je ostao u mawini. Samo je koriste}i funkciju predsednika Vlade uspeo da, koriste}i dr`avne instrumente, o~uva mo} i uticaj, finansijsku mo} pre svega. A partija je ostala na strani Momira Bulatovi}a. Kada pogledate da su za Mila \ukanovi}a glasali svi politi~ki sledbenici Alije Izetbegovi}a, svi politi~ki sledbenici Ibrahima Rugove, a wih je oko 80.000 me|u wegovim glasa~ima, zatim svi politi~ki sledbenici Sekule Drqevi}a, odnosno Slavka Perovi}a, i wih je izvestan procenat, wemu ne ostaje ni{ta sopstveno, autenti~no. A na strani Bulatovi}a su skoro svi raniji glasa~i Demokratske partije socijalista i srp308

ski radikali. Neka srpski radikali tamo imaju 10 - 15 odsto u vrh glave, mi smo svesni svoje snage, ne preterujemo, nikada nismo davali neke preterane procene, ostalo je Bulatovi}evo. Zna~i gro Demokratske partije socijalista je ostalo uz wega. Voditeq: Kada bi se nekim slu~ajem ponovili predsedni~ki izbori da li bi ishod bio ovakav kakav je sada? Dr [e{eq: Ne. Kada bi bili iole ~isti izbori bez falsifikata, ubedqivo bi pobedio Bulatovi}, \ukanovi} nikakvih {ansi ne bi imao. Videli ste, do 4 sata ujutru se glasalo. Zamislite da se u Ni{u sada ka`e da izbori traju do 20 ~asova, a da se glasa do 4 ujutru. Ko bi to priznao? Da li bi to neko priznao? Je li to onda o~igledan falsifikat? Zna~i, teraj, dovla~i autobusima svoje pristalice, neka glasaju po 7-8 puta, neka glasaju po 20 puta, dok ne dotera{ do onog broja glasova koliko ti treba za pobedu. Voditeq: Komisija OEBS-a, Evropska Unija verifikovali su izbore. Dr [e{eq: [ta oni imaju da verifikuju, ko su oni da verifikuju na{e izbore? Oni su posmatra~i. Oni mogu da zauzmu stav ili da ne zauzmu. Wima odgovara da to bude \ukanovi}. Voditeq: Februara ove godine, gospodine [e{eq, boravio sam u Zemunu, zaista predivnom gradu. Zemun je ustvari jedno veliko gradili{te, rekao bih. Recimo, zavr{ava se vodovod za novo naseqe, radi se o Grmovcu. Zatim, zavr{en je put do najmla|eg zemunskog naseqa Busije. U Ba~kom Ilovniku je u toku gradwa nove kanalizacione mre`e. Ugrinovci, Krwe{evci povezani su novim slojevima asfalta i tako daqe. To su zaista velike investicije. Kako ste uspeli te velike investicije da ostvarite? Dr [e{eq: Uspeli smo anga`ovawem sopstvenih potencijala, onih potencijala koji su postojali i pro{le godine i pre 10 godina, 20 godina, ali ranijoj vlasti nije padalo na pamet da to stavi u funkciju, da stavi u pogon. Recimo, pre 20 godina tada{wi op{tinski ~elnici su kupili 3,5 hektara zemqe na obali mora pored Tivta. Planirali su da tamo prave vikendice, vile, mo`da odmarali{ta, ko zna {ta. Ta zemqa je 20 godina stajala neiskori{}ena i zaboravqena. Mi smo preturaju}i po papirima to prona{li, i sklopili sa firmom Grme~ sporazum da wima damo tu zemqu, a da nam za uzvrat urade poslove na renovirawu zemunskih {kola u vrednosti od sedam miliona dinara. I jo{ tri miliona dinara smo sa svoje strane kao op{tina dali za {kole, ukupno deset miliona dinara. Vi{e od deset miliona dinara ove godine smo mi ulo`ili u zemunske {kole. Treba da imate u vidu da je Zemun gradska op{tina u okviru Beograda i da ima mnogo mawe nadle`nosti nego samostalne op{tine kao {to je Ni{ na primer. I ni{ki buyet je ogroman u odnosu na zemunski buyet, zemunski buyet je samo 12 miliona dinara. Ni{ki buyet je sada, ne znam ta~no napamet, ali verovatno 150 miliona dinara ili koliko ve}. Dakle, sa tako malim nadle`nostima i finansijskim mogu}nostima mi smo napravili ~udo. Onda smo stavili u funkciju mnoge zgrade koje ranije nisu bile iskori{}avane kako treba. Nisu op{tini donosile zaradu nego pojedinim op{tinskim ~elnicima, jer su wima manipulisali i novac stavqali u svoje yepove.
309

Isparcelisali smo vi{e od 5000 placeva za individualnu stambenu izgradwu. U Srbiji vlada glad za placevima. Mi smo ih gra|anima dali po najni`oj mogu}oj ceni. Najvi{e izbeglica je kupovalo ali i drugi gra|ani, svi su bili ravnopravni. Tim novcem mi smo izasfaltirali ~itav blok u Batajnici, ukupno 14 ulica, zatim smo asfaltirali put od Batajnice do Ugrinovaca 7, 5 kilometara, onda povezali Busije i Novo naseqe putem, vodovod napravili od Batajnice do Ugrinovaca, povezali Ugrinovce i Krwe{evce, uradili vodovod od Dobanovaca do Grmovca. Sada radimo put od Dobanovaca do Grmovca, asfaltirali put od Be~mena do Petrov~i}a, asfaltirali put od Brodara do Kupinova, Vinogradsku i ulicu Bratstva i jedinstva u Sur~inu, i uradili vodovod od Sur~ina do Be~mena i Petrov~i}a i pri kraju su radovi na vodovodu od Sur~ina, Jakova, Boqevaca i Progara, zatim vodovod i kanalizacija u Ba~kom Ilovniku, to je naseqe Ciganske rupe u Zemunu, sirotiwsko naseqe gde najvi{e Roma `ivi, ali i drugih gra|ana, koje je bilo u stra{noj situaciji. Do kraja novembra }e biti zavr{eni ti radovi. I ~itav niz drugih radova smo uradili po celom Zemunu. Mi smo zadovoqni. Nije va`no jesmo li mi zadovoqni ili nismo, va`no je da je narod zadovoqan. Vi ste sami rekli kakvi su izborni rezultati sada bili u Zemunu. Izmi{qali su nam razne pobune, razne afere, te ho}e Sur~in da se otcepi, te ho}e ovi ovo, ho}e oni ono. Nezavisni gra|ani za Zemun su 1.000 glasova svega dobili na izborima. Voditeq: To su ina~e sve zvani~ni podaci. Dr [e{eq: Da, zvani~ni podaci, naravno. [to zna~i da su gra|ani Zemuna prezadovoqni radikalskom vla{}u. E, sada vi poku{ajte izvu}i zakqu~ak, ako smo u tako malim mogu}nostima s tako malim ovla{}ewima mogli pravo ~udo da postignemo u Zemunu, kako bi to izgledalo da radikali sutra preuzmu vlast u celoj Srbiji, pa da Srbijom po~nemo doma}inski gazdovati, pa da suzbijamo privilegije, da suzbijamo korupciju, li~no boga}ewe, otima~inu i da sva materijalna sredstva ula`emo u razvoj Srbije, u poboq{awe `ivotnog standarda gra|ana. Mi smo na delu pokazali da ho}emo, da imamo voqu, da znamo, da smo sposobni da to uradimo. Voditeq: Pomenuli ste, kada biste do{li na vlast kako biste vi pregovarali sa tzv. Londonskim klubom i da li uop{te priznajete takvu jednu instituciju? Dr [e{eq: Vidite, pred nama su predsedni~ki izbori u Srbiji i ako ja pobedim kao kandidat Srpske radikalne stranke na tim izborima nemam ja {ta da pregovaram. Ja nemam nadle`nosti u spoqnoj politici. To je skoro iskqu~iva nadle`nost savezne dr`ave. Pregovara}e savezni predsednik, Savezna vlada, savezni premijer, savezni ministar inostranih poslova, {ta ja imam da pregovaram? To ovi koji se kandiduju, poput Dra{kovi}a, a nisu ni Ustav pro~itali i nemaju pojma o politici, sada pri~aju kako }e putovati po svetu, uspostavqati odnose, razvijati savezni{tva, prijateqstva itd. A to nije u wihovoj nadle`nosti. Oni nam obe}avaju da }e kr{iti Ustav. Ja ne}u da kr{im Ustav. Ja }u se posvetiti ekonomiji, so310

cijalnim pitawima, borbi protiv kriminala, zdravstvu, {kolstvu, reformisawu dr`avne uprave. Time }u se baviti na ovoj funkciji ako budem izabran, ako dobijem poverewe naroda, i ako Srpska radikalna stranka postane vladaju}a na republi~kom nivou. To }e biti na{i prioriteti. A kada pobedimo na saveznom nivou, onda }emo se baviti spoqnom politikom, bavi}emo se odbranom, bavi}emo se primarnom emisijom i onim {to je u nadle`nosti savezne dr`ave. Voditeq: Imate jedan veoma interesantan predlog kako do}i do sredstava da bi se podmirili odre|eni fondovi koji su te{ko popuwivi i koji su potpuno prazni. Da ih ne pomiwem sada, me|utim, dali ste predlog da se proda imovina koja je suvi{na po vama i balast ovoj dr`avi ukupno. A to ste prakti~no i pokazali va{im aukcijama u Zemunu. Dr [e{eq: Da. Mi smo demonstrirali da se, kada pametni qudi to organizuju kada su sposobni da to provedu, ~ak i Titove slike, portreti mogu prodati. Voditeq: Ima li to neku vrednost, da li narod to kupuje? Dr [e{eq: Kupuje zato {to smo animirali qude, koji imaju malo vi{e para, da do|u, da to u~inimo jednom vrstom zabave, da jo{ osmislimo, jer sav novac ide za decu palih boraca, za invalide ovoga rata, decu lo{eg materijalnog stawa. Pa napravimo jednu zabavnu atmosferu, pa se qudi prosto takmi~e ko }e vi{e kupiti, ko }e koga pobediti u toj licitaciji. Mi smo i pre neki dan oko 50.000 dinara na taj na~in stvorili. Mi spremamo svakom detetu palog borca na Badwi dan da uru~imo po 2000 dinara, a u toku ove godine ve} smo vi{e od 900. 000, skoro milion dinara podelili na ime socijalne pomo}i deci palih boraca, invalidima ovoga rata, deci lo{eg materijalnog stawa, fizi~ki hendikepiranim osobama i siroma{nim porodicama po posebnim zahtevima za posebne namene. Milion dinara nisu male pare za jednu op{tinu. Zamislite, u proseku da svaka op{tina u Srbiji ima po milion dinara, to je 200.000 miliona. Dakle, samo treba imati voqu i treba nesebi~no prionuti na taj posao sa `eqom da se gra|anima pomogne, da se u~ini dobro delo. Voditeq: Gospodine [e{eq, pre nego {to krenemo sa pitawima gledalaca da vas pitam {ta vas najvi{e nervira i {ta vas je najvi{e u `ivotu do sada iznerviralo? Dr [e{eq: Mene ni{ta ne nervira. Ja sam ~ovek vrlo jakih `ivaca. Zaista me ni{ta ne mo`e izbaciti iz takta. Znam da podviknem, znam i da galamim, ali po potrebi i uvek kontrolisano, uvek onoliko koliko unapred planiram da bih postigao odre|eni efekat. Dakle, ne nerviram se. Ali mnoge me stvari qute. Quti me sklonost ka korupciji. Quti me neodgovornost, nepo{tewe, neiskrenost, la`. Qute me te negativne osobine karaktera, koje su prisutne pogotovo kod qudi koji se bave politikom, kod velikog broja tih qudi. Voditeq: A da li volite da slu{ate Legende? Dr [e{eq: Da, volim lepu muziku. Voditeq: Predla`em da poslu{amo i odgledamo jedan spot ansambla Legende, pa se potom ponovo vra}amo u studio.
311

Po{tovani gledaoci, kadrovi koje ste videli snimqeni su neposredno po dolasku predsednika Srpske radikalne stranke, gospodina Vojislava [e{eqa koji je gost ve~eri TV “Nais”. Gospodine [e{eq, prelazimo na pitawa gledalaca. Gledalac: “Da li ste obave{teni o onome {ta je na TV “Nais” o vama i va{im saradnicima govorio portparol Vuka Dra{kovi}a, An|elko Trpkovi} koji se usput hvalio da je boqi od Aleksandra Vu~i}a? On je tako|e rekao da je zavr{io Pravni fakultet a tek je na tre}oj godini Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, a ima punih 26 godina”, Jovanovi} Vesna sa Tro{arine. Dr [e{eq: Nisam ~uo neposredno {ta je govorio na TV “Nais”, ali pretpostavqam da je to ono isto {to govori na svim drugim televizijama i radio stanicama gde gostuje {irom Srbije. Iz toga se vidi da je Srpski pokret obnove krenuo sa jednom velikom kampawom la`i i kleveta protiv Srpske radikalne stranke. Na ~elu te kampawe je sam Vuk Dra{kovi}. Oni jednostavno tu nemaju mere. Najgore mogu}e vre|aju, optu`uju nas da smo nacisti, da smo ovakvi, da smo onakvi, ali to je izraz wihove nemo}i, nemo}nog besa. Dra{kovi} je pora`en na jednim izborima i sada u drugom izbornom turnusu opet se kandiduje, opet nekakvu pobedu obe}ava i opet }e biti jo{ ubedqivije pora`en. Na pro{lim izborima je dobio mnogo glasova, jer su neki qudi o~ekivali da on mo`e da pobedi. Sada kada je svima jasno da Dra{kovi} nikako ne mo`e da pobedi ima}e neuporedivo mawe glasova nego pro{li put, to je o~igledno. Nije slu~ajno da je i taj wegov Trpkovi} la`ov, jer koji bi ~astan i po{ten ~ovek prihvatio da obavqa takvu ulogu? On pri~a da je zavr{io Pravni fakultet, a nije nikada ni studirao prava nego studira Saobra}ajni, koji li, fakultet. Voditeq: Saobra}ajni fakultet. Dr [e{eq: Do{ao je do tre}e godine a ima ve} 26 godina, dakle, uveliko je trebalo da zavr{i fakultet. Ja sam sa 25 godina ve} bio doktor nauka. To {to tvrdi da bi pobedio Aleksandra Vu~i}a, to je pokazao sino} na televiziji Studio B, gde je do nogu pora`en u duelu sa Aleksandrom Vu~i}em. Ne bi bilo lo{e da va{a televizija prika`e snimak te sino}ne emisije sa Studija B u Beogradu, pa da to i gra|ani Ni{a mogu da vide. Ali to nas ne quti, znate, navikli smo mi na to. Iz SPO-a su i ranije lansirane mnogobrojne izmi{qotine: da sam Hrvat, da sam homoseksualac, da sam ovo, da sam ono. Nema {ta im nije padalo na pamet, ali sve u nemo}nom besu. Kako oni mogu nama da pariraju? Ne mogu sa nama da vode raspravu ni o jednom ekonomskom pitawu, ni o jednom socijalnom, ni o jednom nacionalnom, ni o jednom kulturnom, o ~emu onda da raspravqamo? [ta oni nude Srbiji? Samo spisak pustih `eqa i prazna obe}awa. Ne mogu qudi koji nemaju morala, koji nemaju karaktera da predstavqaju budu}nost Srbije. Ne mogu qudi za koje svi oni koji su ih ikada u `ivotu upoznali tvrde da su la`ovi, ne mogu takvi qudi bilo {ta ozbiqno ponuditi. Ne treba nam ni{ta drugo, evo, pogledajmo s kime je sve Vuk Dra{kovi} bio u savezu: sa Nikolom Milo{evi}em i Kostom ^avo{kim, sa Vojislavom Ko{tunicom, sa Vesnom Pe{i}, sa Du{anom Mihajlovi}em, sa Zoranom \in|i312

}em, sa Dragoqubom Mi}unovi}em, sa @arkom Kora}om, sa ovim, sa onim. Pogledajte {ta ti qudi o wemu misle i {ta o wemu govore. Ne}u da ka`em da su ti qudi dobri, i oni su lo{i, ali pogledajte {ta o wemu sve govore. Da je 10 post od onoga {to oni ka`u istina i to je stra{no, a koliko je tek stra{no kada svi mi znamo da je to skoro 100 posto istina. Ne ide to daqe tako. Cepa se ta stranka svuda kroz Srbiju. Imali su najve}a upori{ta u [umadiji, u Kragujevcu, u ^a~ku, Kru{evcu – tamo su propali, u Vaqevu propadaju, pucaju. Gotovo je. Ta stranka je ve{ta~ki opstala na srpskoj politi~koj sceni. Krenula je kao izrazito nacionalisti~ka, patriotska, pa je onda promenila politiku za 180 stepeni i sada je to stranka koja se zala`e za sve ono protiv ~ega je Vuk Dra{kovi} bio energi~no pre 10 godina. Kakav je to prevrat u glavama qudi, {ta se to istumbalo u wihovim mozgovima, to je neverovatno ne{to. Voditeq: “Pozdrav na{em Voji, ~uli smo da volite Maju Marijanu, da li je to zbog glasa ili stasa? Volite li operu?”, pita Ivanka Stojkovi}. Dr [e{eq: Ja volim sve vrste lepe muzike. I opersku, operske melodije, volim ozbiqnu muziku ako je lepa, ako prija uhu. Volim narodnu muziku. Volim zabavnu muziku. Dakle, sve ono {to je lepo. A {to se Maje Marijane ti~e, ona je lepa i za uho i za oko. Voditeq: “Pozdrav Voji [e{equ. Srbiji je potreban energi~an i odlu~an ~ovek, koji }e du`nost predsednika vr{iti pred o~ima javnosti po{tuju}i zakon i Ustav. Ho}ete li, kada budete predsednik, redovno obave{tavati javnost o svemu {to je va`no za gra|ane Srbije?” Biv{i glasa~ demokrata u potpisu. Dr [e{eq: Ako budem voqom naroda izabran za predsednika Republike uve{}u potpuno novi stil rada. Prvo, neprekidno }u putovati kroz Srbiju da ne bih izgubio kontakt sa narodom, da nikada ne bih prestao da oslu{kujem {ta narod misli, koje su mu preokupacije, koji su mu problemi. Drugo, dr`a}u redovne konferencije za {tampu i za doma}e i za strane novinare i odgovarati na sva pitawa bez ikakve cenzure. I tre}e, najmawe jednom mese~no poziva}u na javne televizijske duele predstavnike konkurentskih politi~kih partija, naravno, parlamentarnih partija, i sa wima pred narodom raspravqati sva va`na pitawa. Prvi put kada me neko pobedi u tim televizijskim duelima, ja }u podneti ostavku na predsedni~ku funkciju. Voditeq: “Ni{ka gradska televizija je nedavno emitovala snimak va{eg nastupa na BK Televiziji. Sada kada se ta televizija otvara i prema drugim strankama demokrate je sve vi{e napadaju. [ta mislite o tome?” U potpisu dr Dragan Kova~evi}, ~lan Srpskog pokreta obnove. Dr [e{eq: Ta televizija je bila lo{a pod vladavinom socijalista i bila je lo{a pod vladavinom koalicije “Zajedno”. [to se srpskih radikala ti~e tu bitnih promena nije bilo. Koalicija “Zajedno” je preuzela iste metode kojima su se slu`ili socijalisti, potpuno iste, samo su se promenile li~nosti koje su takvu politiku provodile. Mi smo uspeli da prodremo na gradsku televiziju Ni{a tek u zavr{nici predizborne kampa313

we kada su morali da nam daju 45 minuta ili sat vremena, ja se sada ne mogu ta~no ni setiti, kada su morali da nam daju termin za predstavqawe predsedni~kog kandidata. Me|utim, u posledwe vreme se ne{to i tamo mewa, o~igledno. Televizija postaje otvorenija i objektivnija. Mi ne tra`imo da nas neka televizija hvali, ne tra`imo da prestane da nas napada. Nama je samo bitno da i nama omogu}i da do|emo do izra`aja i da odgovorimo, ako ni{ta drugo, ni{ta nam vi{e nije potrebno. To je, zna~i, novi kvalitet u radu gradske televizije Ni{a. Ja wen program ne gledam, ali preko na{ih aktivista iz Ni{a dobijam osnovne informacije {ta se de{ava, izme|u ostalog, i na toj televiziji. Jedan od razloga {to je do{lo do tog otvarawa sigurno je sukob izme|u Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove. Mi iz iskustva znamo da je u Beogradu Demokratska stranka bila glavni faktor zatvarawa Studija B, jedne besomu~ne podle kampawe koja je vo|ena protiv srpskih radikala. Pa se posle tih smena u Beogradu unekoliko promenio i Studio B. Sada je pod kontrolom Srpskog pokreta obnove, sada preterano forsira Srpski pokret obnove, van svakog ukusa. Mislim da je to kontraproduktivno i za sam Srpski pokret obnove. Ali bar radikali mogu da se pojave, mogu ne{to da saop{te. Dakle, ne{to nam je povoqnija ta varijanta. Voditeq: Vi ste omogu}ili prostor strankama u “Zemunskim novinama”. Dr [e{eq: Mi smo svakoj politi~koj partiji koja je parlamentarna dodelili odre|en prostor u “Zemunskim novinama”: ve}im partijama po dve strane u svakom broju, mawim partijama po jednu stranu. Voditeq: Me|utim, izgleda da se to ne koristi ba{. Dr [e{eq: Neko koristi, neko ne koristi. Sve su stranke ponekad koristile. Radikali koriste redovno, Srpski pokret obnove koristi redovno, a povremeno koriste socijalisti, JUL, dve demokratske stranke i Gra|anski savez. Voditeq: Uzgred da vas pitam kakvo je va{e mi{qewe o najnovijem nacrtu zakona o informisawu? Dr [e{eq: Mislim da je to lo{a varijanta zakona, da je on suvi{e restriktivan. Mi smo za liberalan pristup informisawu. I mi smo za potpunu privatizaciju svih medija, osim jedne dr`avne televizije, centralne dr`avne televizije i centralnog dr`avnog radija. Smatramo da sve drugo treba da bude u privatnoj svojini, da postoji slobodna konkurencija izme|u medija. Voditeq: Idemo daqe sa pitawima gledalaca. “Rekli ste da biste odstupili sa vlasti, ako za {est meseci ne re{ite problem penzija. Kako to mislite da re{ite?”, penzioner Quba. “P.S. Siguran sam da pobe|ujete.” Dr [e{eq: Problem penzija mo`emo re{iti ako Srpska radikalna stranka bude vladaju}a stranka, ako u|e u Vladu. Evo, socijalisti su mogli re{iti problem zaostalih penzija kroz privatizaciju 49 procenata telefonske kompanije, Telekoma, ali oni su sasvim suprotno postupili. Oni su i{li na davawe kredita uglavnom prote`iranim firmama na ~ijem ~elu je julovski i SPS-ovski direktorski lobi. Mi iz iskustva znamo da se
314

najve}im delom ti krediti nikada ne vra}aju, i da zavr{e, polako iscure na Kipar. Trebalo je iz tih para nadoknaditi sve zaostale penzije, socijalna davawa, socijalnu pomo}, invalidnine, de~ije dodatke, materinske dodatke. Onda bi se pove}ala kupovna mo} najugro`enijih slojeva stanovni{tva. To ne bi obaralo dinar, prvo zato {to bi taj dinar imao realno pokri}e, jer telefonska kompanija je pla}ena u devizama. I svako bi mogao svoju penziju odmah u banci da zameni za devize po zvani~nom kursu. Naravno, to ovi qudi ne bi radili. To su uglavnom socijalno ugro`eni qudi, oni bi te pare potro{ili na ode}u, na obu}u, hranu, pla}awe zaostalih komunalija, eventualno neke poklone deci. I na taj na~in bi podstakli upravo one privredne grane koje danas najte`e realizuju robu na tr`i{tu, a to su tekstilna i ko`na industrija. I pomogli bi elektroprivredu, jer ima mnogo nepla}enih ra~una za elektri~nu energiju, a ovi gra|ani bi onda stekli mogu}nost da zaostale ra~une plate. I to je bio najpametniji potez. Oni ga nisu poslu{ali. @ali se ju~e, prekju~e ministar gra|evina Branislav Ivkovi} da u Srbiji ima, on je jednom rekao 200.000, jednom 150.000 bespravno izgra|enih objekata, ku}a uglavnom, ali i fabrika ~ak, i tako to stoji. On se `ali i on zamera radikalima {to su uspe{ni u Zemunu, krivo mu je. A ko je wega tako nesposobnog doveo za ministra? Treba da se odmah uhvati posla i da otpo~ne proces legalizacije tih nelegalnih objekata. Voditeq: Naravno, uz nadoknadu. Dr [e{eq: Molim vas, te su nadoknade sada prevelike. Nekada tre}inu vrednosti ku}e ~ovek treba da plati za komunalije. To je ludost. To mora da se smawi, da se bar prepolovi ili svede na tre}inu. Zamislite sada 200.000 bespravno izgra|enih objekata ako se pla}awa dr`avi za legalizaciju svedu na neku pristojnu meru, recimo da je 1.000 maraka prose~no po objektu ta mera, a to je mawe nego {to bi ina~e to do{lo, jer tu ima zaista i pravih malih fabrika koje treba legalizovati, to je 1000 maraka, 200.000 objekata puta 1.000 maraka to je 200 miliona maraka. Dvesta miliona maraka, to je sada skoro 900 miliona dinara. Zamislite koliko se zaostalih penzija mo`e isplatiti iz tih 900 miliona dinara. To je gotov novac na dohvat ruke za koji dr`ava ni{ta ne mora da uradi, a mo`e da obavi taj posao. Ti qudi su se ve} odavno sami prikqu~ili na vodovod, na kanalizaciju, ako je bilo u blizini kanalizacije, na struju. Skoro da nema nijedan od tih objekata da ve} nije prikqu~en. Voditeq: Gospodine [e{eq, vidim da ra~unate marku po 4.5 dinara. Dr [e{eq: Otprilike je sada to neki kurs koji je realan. Mo`da }e do}i do smawivawa kursa, mo`da }e do}i do daqeg pove}awa, ja zaista sada ne mogu da procenim, a o~igledno je do{lo do nekog {tampawa novca u me|uvremenu. Voditeq: “Pozdravqam uva`enog gosta, budu}eg predsednika Srbije. Kriminal je u porastu, na sred ulice je ubijen Zoran Todorovi} - Kundak. Narod je sve siroma{niji, a kriminalci sve bogatiji. Imamo poverewa u vas. [ta }ete uraditi kao predsednik Srbije da nam `ivot bude bezbedniji?”, Goran Dini} iz ^aira.
315

Dr [e{eq: Mukotrpan }e biti na{ rad na ekonomskom ozdravqewu Srbije. Mi ne nudimo neka re{ewa preko no}i, to nije mogu}e, ali imamo voqe, imamo znawa, imamo iskustva da zaista qudi osete poboq{awe vrlo brzo. Tu }e biti i krize, tu }e biti i nekih proma{aja, i gre{aka. Mi smo svi qudi od krvi i mesa, ali {to se ti~e borbe protiv kriminala, tu }emo do zadweg daha da sasecamo mafiju. Mi }emo zavesti red i disciplinu, to apsolutno garantujem. Qudi }e biti sigurni na ulici, u ku}ama, ne}e morati da brinu za svoju bezbednost. Mafija }e biti likvidirana. Normalno, sitnija krivi~na dela }e se i daqe de{avati, nema dr`ave na svetu koja je bila u stawu da potpuno suzbije kriminal. Ovaj kqu~ni, krupni kriminal mi }emo suzbiti, uni{titi. Ja ne mogu da garantujem da ne}e biti nikakvih ubistava, de{ava}e se ubistva iz afekta, ovako, onako, ali ta ubistva se i lako otkrivaju, ubice lako ka`wavaju. Ova profesionalna ubistva, gangsterska ubistva, to }emo da gonimo do kraja. Voditeq: Kakva je bezbednosna situacija u Zemunu? Dr [e{eq: Ista kao i u drugim delovima Srbije. Znate, op{tina nema nikakve nadle`nosti prema organima unutra{wih poslova, prema policiji, prema sudovima. To su sve centralizovani dr`avni organi. Mi nemamo mogu}nosti da delujemo na bezbednosne prilike u Zemunu. Mi se bavimo asfaltirawem, izgradwom vodovoda, izgradwom kanalizacije. Voditeq: Komunalnim problemima. Dr [e{eq: Komunalnim problemima. Voditeq: “S obzirom na slabe protivkandidate, mo`ete li pobediti u prvom krugu”, pita Olivera Aksentijevi} iz Sarajevske. Dr [e{eq: Ja se nadam da }u 7. decembra da pobedim u prvom krugu, jer imam samo jednog ozbiqnog protivkandidata, a on je mnogo slabiji od Lili}a. Lili} je objektivno bio najboqi kandidat koga su socijalisti mogli ponuditi, osim Milo{evi}a. A Lili} je bio malo nezgodan kao kandidat, jer wemu se nisu mogle izre}i neke li~ne primedbe {to se ti~e karaktera, pona{awa, postupaka itd. Mo`emo govoriti da li je on sposoban ili nije, ali nema ni{ta prqavo u wegovoj biografiji. Nije imao takve slabe ta~ke. Me|utim, o Milutinovi}u sada imamo poprili~no prqav{tine. Imamo to, kada je kao predsednik ideolo{ke komisije Gradskog komiteta izbacivao onih osam profesora sa Filozofskog fakulteta. To su bili kriti~ki raspolo`eni intelektualci, to je bio jedini razlog da budu izba~eni, Me|u wima je bio ~ak Mihajlo Markovi} koji je donedavno bio i potpredsednik Socijalisti~ke partije. Onda imamo tu veliku aferu sa prodajom aviona Kanadera u Atini i ~itav niz drugih stvari. On nam je, ovako, malo lak{i za politi~ki odstrel. Voditeq: On je ipak diplomata, ministar inostranih poslova. Dr [e{eq: Imate li vi neki uspeh u wegovoj diplomatskoj karijeri da nazna~ite? Voditeq: Pobedili ste na prethodnim izborima, sigurni smo da }ete i sada pobediti. [ta to opredequje gra|ane da glasaju za vas? Dr [e{eq: Ja mislim iskrenost pre svega, ~iwenica da kod nas srpskih radikala nikada nije bilo razlike izme|u onog {to smo mislili i onoga
316

{to smo govorili, izme|u onoga {to smo govorili i onoga {to smo radili. Mi smo qudi koji nekada napravimo gre{ku, ali smo bar spremni da priznamo i da korigujemo gre{ku. Veoma smo uporni u svojoj politi~koj borbi i narod je uvek sa nama na~isto. Sve {to mislimo odmah ka`emo, odmah mu saop{timo. ^ak i onda kada ga boli ta istina, mi mu ka`emo tu istinu. Setite se Ni{a krajem pro{le i po~etkom ove godine, masovnih demonstracija. Narod je bio nezadovoqan. Mi smo opravdavali narodno nezadovoqstvo, ali smo narodu skrenuli pa`wu i na drugu stranu medaqe. Saop{tili smo narodu da nam alternativa ne mogu biti ni oni koji su mar{irali pod nema~kom i ameri~kom zastavom kroz Beograd. Pa smo nagovestili raspad koalicije “Zajedno”. Je li to istina? Rekli smo da }e se me|usobno posva|ati, da to ne mo`e dugo trajati, da to nije ozbiqna stvar, da }e biti jo{ gori od socijalista u mnogim sferama dru{tvenog `ivota, da }e se otimati za privilegije, funkcije, polo`aje, za materijalno bogatstvo. I sve se ispostavilo kao istina. Voditeq: Znate, gospodine [e{eq, mnogi, da tako ka`em, `ale {to ne postoji koalicija izme|u Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove. [ta se to dogodilo, li~no me interesuje, 1990. godine, kada se de fakto raspala ona izvorna Srpska narodna obnova? Dr [e{eq: Mi nikada nismo bili u Srpskoj narodnoj obnovi. Tamo je bio Vuk Dra{kovi}. Ja sam ga upozoravao da Srpsku narodnu obnovu formira policija. Komunistima je to bilo potrebno da bi u Srbiji ve{ta~ki stvorili jednu ravnote`u Tu|manu i Rupelu, pa da bi se jugoslovenski komunisti ujediwavali na onom wihovom posledwem propalom kongresu tako {to bi svako tukao po svojim nacionalistima. A onda kada je taj kongres propao, kada vi{e ta varijanta nije bila potrebna srpskim komunistima, oni su krenuli u ofanzivu protiv Dra{kovi}a da ga elimini{u. Tada je Mirko Jovi} dobio nalog da ga izbaci iz Srpske narodne obnove. Mi smo Vuku tada prisko~ili u pomo}, mi smo imali Srpski slobodarski pokret, to je na{ prvobitni naziv, prisko~ili smo mu u pomo} pa smo odglumili da je zapravo on izbacio Mirka Jovi}a. Zatim smo formirali jedinstvenu stranku sa kompromisnim nazivom Srpski pokret obnove, pa Dra{kovi}u dali predsedni~ku funkciju. Onda je Dra{kovi} po~eo da pokazuje upravo ove manire na koje se danas `ale i demokrate i svi wegovi biv{i koalicioni partneri: samovoqu, nepostojanost. Ujutru se ne{to dogovore, uve~e ve} to ne va`i, me{a mu se `ena u strana~ku politiku, strana~ki `ivot. Haos u stranci neprekidan. Srpski pokret obnove je stranka stalnog haosa. Pro{le ga neke pronevere novca koji je prikupila emigracija u Americi. Taj novac smo tamo skupqali Dra{kovi}, Komneni} i ja. Wih dvojica su se ranije vratili, novac su dali lekaru Ron~evi}u, umesto da daju strana~kom blagajniku i tako ~itav niz je tu bilo nepravilnosti, prqav{tina. Vrhunac je bio prekidawe predstave Sv. Sava u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. To su izveli na{i omladinci i Dra{kovi} im je dao saglasnost, ja sam bio protiv. Do zadweg momenta sam poku{avao da ih odvratim od te akcije. Kada nisam uspeo da ih odvratim, onda sam se prikqu~io. Bio sam i ja pred pozori{tem i spre~io neku incidentnu situaciju,
317

jer uvek sam bio te 1990. godine u vreme tih nekih `u~nih scena najpribraniji na licu mesta. Uvek sam znao da sa~uvam hladno}u i da interveni{em ako do|e do nekih `e{}ih obra~una, a kada se to desilo, kada je predstava prekinuta, sa svih strana su krenuli `estoki napadi, `estoke optu`be, i jedan od onih koji je naj`e{}e napadao te na{e omladince, strana~ku omladinsku organizaciju, bio je Vuk Dra{kovi}. Mi smo tada zakazali vanrednu sednicu Centralne otaybinske uprave Srpskog pokreta obnove i ve}inom glasova Dra{kovi} je smewen sa funkcije. On je te no}i u jedan sat izdao la`no saop{tewe u kojem je tvrdio da nije uspelo wegovo smewivawe, a posle 4 - 5 dana u restoranu Roleks sazvao je sednicu svojih pristalica i formirao novu stranku kojoj je dao isto ime koje smo mi imali – Srpski pokret obnove. Mi smo onda odustali od tog strana~kog naziva, nismo vi{e hteli da se sporimo i uvek smo posle bili na distanci. Nekada su odnosi me|u strankama bili boqi, nekada lo{iji, ali uvek smo vodili ra~una da tu bude neka ozbiqna distanca. Ja }u vam jednu stvar re}i. Meni je li~no Dra{kovi} drag kao ~ovek. On je simpati~an, duhovit, na{i privatni susreti su puni prijateqskog prepucavawa, {aqivi. Voditeq: Na kraju krajeva, vi ste kumovi. Dr [e{eq: Mi smo nekada bili najbli`i prijateqi. Okumili smo se, jer smo isto mislili o svim nacionalnim i politi~kim pitawima. On se promenio, ja sam ostao na istim pozicijama. Ovo danas nije onaj Vuk Dra{kovi} koji je pisao roman “No`”, roman “Molitva”, “Ruski konzul”, velika dela srpske kwi`evnosti. Ovo je neki drugi Dra{kovi}. I ta koalicija ne bi bila zdrava stvar. Znate, ja ne bih mogao podneti da danas formiramo koaliciju, dogovorimo se o nekim principima, a onda da do|e wegova `ena, da upadne na sednicu i da po~ne da psuje, jednome govori ovo, drugome ono, da ka`e ovakvi ste, onakvi ste, da nala`e da }e wen onaj ro|ak biti zaposlen tamo, wen zet tamo, wen sestri} tamo, ovaj ovamo itd. Ne ide to. Evo, Demokratska stranka je sada letak napravila nekih 40 imena srodnika bra~nog para Dra{kovi} koji su pozapo{qavani na raznim funkcijama u Skup{tini grada Beograda. Toga kod nas nema. Mnogo je mojih ro|aka nezaposleno, mnogo mojih ro|aka nema stanova, ali nijedan nije dobio stan od Zemunske op{tine i nijednoga nisam zaposlio zloupotrebom svoje predsedni~ke funkcije. Ako mogu da pomognem privatno na neki na~in ja pomognem, ali ne zloupotrebqavam politi~ku funkciju. Ako ja to ne radim, onda niko u Srpskoj radikalnoj stranci ne sme da radi i neko ko bi hteo da uradi boji se, pita se kakve bi to posledice moglo izazvati. A kada neko sa ~ela stranke pru`i primer nepotizmu u prote`irawu svojih ro|aka, onda on podsti~e negativno pona{awe u ~itavoj stranci. Zatim se to ponavqa u svim gradovima, u svim op{tinama, nema tu dogovora, nema tu zdrave vlasti. Tamo gde nema zdravih principa vlast ne mo`e biti uspe{na. Voditeq: Jovan Markovi}, prosvetni radnik konstatuje da je Ni{ veliki centar radikalizma, sude}i prema rezultatima izbora do{lo je do promene izborne voqe gra|ana. Kada }e biti novih lokalnih izbora?
318

Dr [e{eq: Mi smo posle 17. novembra javno postavili zahtev da se odmah ide na vanredne lokalne izbore, da se proveri voqa naroda. Mi smatramo da bi bilo najboqe da se ti lokalni izbori dr`e na proporcionalnom principu. Bili smo mi jaki i pro{le godine na izborima, ali sami jo{ nismo bili ja~i od cele koalicije “Zajedno”. Zbog toga imamo malo odbornika u Skup{tini op{tine Ni{a. Dakle, falio je mali procenat, ali to {to je falilo odrazilo se katastrofalno kroz broj odborni~kih mandata. Sada smo o~igledno ne samo ja~i od koalicije “Zajedno”, nego bogami ja~i i od Socijalisti~ke partije. Mislim da smo ja~i od celokupnog levog bloka. Kada se pogleda drugi izborni krug na pro{lim izborima 5. oktobra, onda mo`ete videti da je Lili} pobedio samo u vaqevskoj izbornoj jedinici, po`areva~koj, suboti~koj i koliko ja znam i u Paliluli u Beogradu. Mo`da ima jo{ jedna izborna jedinica, zaje~arska? Ne, tamo nije. Mislim da je pobedio u svega pet izbornih jedinica, kada se zanemari Kosovo i Metohija. To zna~i da socijalisti vi{e sa nama ne mogu iza}i na kraj, a poku{ali su sve metode: i da nas progone, i da nas hapse, i da nas tuku, i da nas kleve}u, i da nas medijski apsolutno blokiraju. Nijedna metoda nije bila uspe{na. Levi blok, socijalisti }e morati da predaju vlast Srpskoj radikalnoj stranci, i to u najskorije vreme. Mi `elimo da ta primopredaja vlasti bude mirna, bez velikih uzbu|ewa, bez velikih sukoba, bez ikakvih napetosti. Mi `elimo, kada se izvr{i primopredaja vlasti da se svaki socijalista koji je ina~e li~no ~astan ~ovek ose}a spokojno, da ne ose}a mr`wu i da ne ose}a strah. Samo lopovi treba da ose}aju strah, kojima sud doka`e da su lopovi, a ne mi kao stranka da im dokazujemo kada preuzmemo vlast. Svi drugi treba da budu spokojni. Promenila se vlast, pa {ta? A mi }emo se truditi da budemo boqi, da se svojim delima poka`emo kao boqi a ne ~istom retorikom, praznim obe}awima, ovakvi smo, onakvi smo. Znate, ovi kada su preuzeli od socijalista vlast oni su sada demokratska vlast, oni su ovo, oni su ono. [ta ste uradili? Ni{ta. Ima li nekih pozitivnih efekata – nema. Jo{ nesposobniji. E, to mi ne `elimo. Mi `elimo kada do|emo na vlast, da toliko zadovoqimo narodne prohteve da narod za 50 godina ne po`eli da mewa vlast. @elimo da sredimo dr`avu, da je uspravimo, da obnovimo ekonomiju, da uspostavimo socijalnu pravdu. Voditeq: Pitawe je bilo, ja se izviwavam, samo da napravim malu digresiju, da li, po va{oj proceni, mo`e da se desi da do|e do prevremenih lokalnih izbora? Dr [e{eq: Mo`e da do|e, mi ih o~ekujemo i mora}e da do|e. Vr{i}emo neprekidno pritisak da do|e {to pre do novih lokalnih izbora. Mi to `elimo. I sasvim je normalno. Vidite, koalicija “Zajedno” se raspala, u Beogradu je pukla i na lokalnom nivou, puca u Vr{cu, puca u Novom Sadu i svim drugim gradovima. Ne{to usporenije puca zbog lokalnih centara mo}i i isprepletanih interesa, jer sada iako se me|usobno mrze, oklevaju ba{ da potpuno me|usobno raskinu, jer onda gube privilegije, gube novac, gube mnoge mogu}nosti koje im ta vlast na lokalnom nivou pru`a. To
319

je razlog {to se oni ve} nisu me|usobno potpuno rasturili. A rasturi}e se sada ukoliko Dra{kovi} napravi konkretnu koaliciju sa socijalistima, na kojoj radi. Onda }e se desiti ovo {to se desilo u Vr{cu. Svuda }e se poobarati demokrate sa vlasti, a SPO }e stvarati koaliciju sa socijalistima. To je SPO radio i pro{li put u beogradskim op{tinama. U Starom gradu, na Savskom vencu su proterali demokrate iz vlasti i sklopili koaliciju sa socijalistima. Tako da }e to ovog puta serijski da se radi samo ukoliko do kraja privedu ove svoje pregovore. Tako }e biti ukoliko se svi Dra{kovi}evi apetiti zadovoqe. Wegovi se apetiti zadovoqavaju funkcijama i novcem i to je ono {to je sada lako socijalistima. Pro{li put je dobio ku}u na Ko{utwaku besplatno, izme|u ku}e Neboj{e ^ovi}a i Dragana Tomi}a. Danas `ivi u ulici Blagoja Parovi}a 118 ili 117, nisam siguran. Vidite, oni }e ga postaviti ~ak i za ministra inostranih poslova, i to je mogu}e. U}i }e wegovi ministri u vladu, a on }e glumiti da je ministar inostranih poslova, neki zamenik, neki pomo}nik }e obavqati poslove mesto wega i on }e tu propasti, nestati. Svestan je, mislim, i on vi{e da nema nikakvih {ansi i zbog toga pravi ovakve poteze. Zbog toga provejava ovakva bujica besa, mr`we. A sa radikalima ne mo`e iza}i na kraj. Mi ga razaramo prosto svojom kritikom. Na{a kritika je prepuna argumenata, a mr`we nema. Mi iznesemo {to imamo pred narod, pa neka narod zakqu~uje. [ta god narod proceni, mi po{tujemo wegovu voqu. Ali kod nas mr`we nikakve nema. Nema ni zavisti, naravno. Voditeq: Da se vratimo malo temi lokala, evo jo{ jednog pitawa u tom smislu. Postavqa ga Qubinka Kiti} i pita da li mogu i u Ni{u radikali vr{iti vlast onako dobro kako to rade u Zemunu? Dr [e{eq: Mi smo organizovali pravu {kolu za sve aktiviste na{e stranke. Zemun je jedan veliki eksperiment, ogledno dobro radikalsko i svi na{i ~lanovi mora}e taj primer da realizuju u svim op{tinama gde preuzmemo vlast u Srbiji, i upravo na taj na~in da se pona{aju, da deluju, tim metodama da se koriste i efekti ne}e izostati. Voditeq: Marko pozdravqa gosta: SPS vlast nas je uni{tila. Velika nada zvana koalicija “Zajedno” se raspala, od Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke nema ni{ta. [ta to jedna politi~ka stranka treba da ima da bi boqe i po{tenije vr{ila vlast? Dr [e{eq: Mora da ima unutra{wi moralni sistem vrednosti, da se zasniva na eti~kim principima, da ima jasan program, da weni ~lanovi iskreno veruju u taj program, da su spremni da se anga`uju da ga realizuju. Ne mo`e stranka koja je zasnovana na pukim li~nim i grupnim interesima, dugo da opstane na politi~koj sceni. Ne mo`e stranka koja iz dana u dan mewa svoju ideologiju, sistem vrednosti, koja programsku orijentaciju mewa iz dana u dan, da predstavqa alternativu. Voditeq: Dok mi nemamo posla, demokrate uvoze komunalna vozila iz programa Alba koja su i lo{ija i skupqa od na{ih. [ta mislite o tome, ogor~eni radnik ma{inske industrije Ni{. Dr [e{eq: To je zato {to su neke istaknute demokrate, pre svega \in|i}, dobile veliku proviziju od firme Alba i od drugih firmi s kojima
320

su sklapali ugovore. Mi smo neprekidno insistirali da se vozila nabavqaju u zemqi, da se u|e u aran`mane i sa ni{kom fabrikom koja ima veliko iskustvo. Ja sam zimus bio i u poseti toj fabrici koja ima i neke projekte koje bismo odmah mogli realizovati na planu za{tite qudske sredine. Oni imaju iskustva u proizvodwi vozila za odvoz sme}a. Mogli bi da pomognu nekim svojim projektima koji ve} stoje gotovi, neprimeweni na organizaciji deponija, dakle, skladi{tewu sme}a. I ~itav niz drugih stvari bi mogli da u~ine, ali nema li~nog interesa demokrata iz vrha beogradske vlasti da se to provede. Jer firma Alba da 1 - 3 procenta sklopqenog posla u privatne yepove. I oni onda hrle da s wima sklapaju posao. E to je ono protiv ~ega smo mi svom svojom du{om. Mi nijedan takav posao nismo sklapali u Zemunu. Nije na{a striktna nadle`nost to sme}e, nego gradska, ali mi imamo jaku odborni~ku grupu i u Skup{tini grada. I mnogo smo na tome radili, ali ne vredi, kada je wihov interes tu bio u pitawu. Mi smo sve poslove koje smo imali u Zemunu sklapali sa firmama koje su nudile najboqe uslove i cenkali se do kraja. Ali niko od nas nije uzeo u svoj yep bilo {ta. Sklopimo posao sa socijalisti~kom firmom, pa sa ovom, pa sa onom ali samo sa onima koje su najboqe uslove davale. Voditeq: Sa socijalisti~kom, {ta to zna~i? Dr [e{eq: Recimo, na ~elu Sartida je potpredsednik Socijalisti~ke partije Du{ko Matkovi}, ali mi smo sa wima sklopili ugovor o isporuci ~eli~nih cevi Fi 400 za vodovod i oni su dali najboqe uslove. Mi smo uredno sve platili, na obostrano zadovoqstvo. Voditeq: A zaista dokle se stiglo sa tim aran`manom sa ma{inskom industrijom? Dr [e{eq: Taj aran`man uop{te nije ni zapo~et. Voditeq: Zbog ~ega, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Prvo, mi nismo imali mo}i da to provedemo do kraja i gradska vlast u Beogradu nije imala sluha. Prvo nije ni razmi{qala o tome, a onda se pojavila firma Alba i kao grlom u jagode su \in|i} i wegovi kompawoni krenuli da sa wom sklapaju poslove. Sve }e to propasti, jer to nema ko da provede. Ja sam to popularisao vi{e puta, u nekoliko javnih nastupa, na Skup{tini grada, u samom Zemunu itd. Zaista i ta moja poseta Ni{u je tada imala odre|en publicitet i to je za nas bila povoqna varijanta. Za{to mi da tra`imo preko belog sveta firmu da nam radi ta vozila ili da nam pomogne u re{avawu kompletnog problema otpada i ekologije, kada imamo svoju firmu ovde u Ni{u, kada ima jo{ nekih firmi ovde u Srbiji koje su se mogle ukqu~iti u taj posao, pa da one ostvare zaradu, da isplate svoje radnike, da nas to do|e jeftinije, a kvalitetno da nam obave posao. To je vaqda ne{to na {ta bi se orijentisao pametan, racionalan politi~ar. Voditeq: Pozdrav od grupe privatnih preduzetnika iz Ni{a. U Zemunu ste privatnicima omogu}ili normalan rad, u Ni{u nas svi deru. Mo`e li se zemunski recept primeniti u celoj Srbiji kada vi budete predsednik?
321

Dr [e{eq: Mo`e i mi }emo ga primeniti ako osvojimo vlast u Srbiji. Voditeq: “Pozdrav dr [e{equ. [ta mislite o ideji da se General{tab i Ministarstvo policije premesti u Pri{tinu”?, oficir Vojske Jugoslavije. Dr [e{eq: Ne bih ba{ premestio General{tab i Ministarstvo unutra{wih poslova, ali bi dobra bila ideja da se presele sve vojne i policijska akademija. Recimo, da se jedan reon tamo organizuje mo`da oko Kosovske Mitrovice ili tu negde gde bi to strate{ki najvi{e odgovaralo, gde su najpogodniji uslovi. Vojska bi mogla prodajom velikog broja svojih kasarni u Beogradu, posebno ovih kasarni gde je sme{ten centar visokih vojnih {kola, to je vaqda sada i univerzitet, kako li se to zove, na Bawici, jedan od najprivla~nijih delova Beograda, mogu potpuno isfinansirati izgradwu novih objekata na podru~ju Kosova i Metohije. Samo razlikom u ceni bi se dobilo mnogo. A to bi onda mnogo zna~ilo, jer to vu~e sa sobom svu prate}u infrastrukturu. Voditeq: “Koga biste vi{e voleli kao protivkandidata u drugom krugu, ako do wega do|e.” Pozdrav od porodice Krsti}. Dr [e{eq: Svejedno mi je ko }e biti protivkandidat u drugom krugu, ako do wega do|e. Svejedno mi je da li }u pobediti Milana Milutinovi}a ili Vuka Dra{kovi}a. Ve} sam realno procenio, jer mi imamo {ansu za pobedu u prvom krugu i to je o~igledno sada. Posle ovog trijumfa nad Lili}em i razlike 3 procenta, ogromna 3 procenta, imamo {ansi sada za pobedu u prvom krugu. Narod je jednostavno shvatio da se socijalisti mogu pobediti. A drugo, Dra{kovi} nema nikakvih {ansi. Vi{e niko ozbiqan ne}e za wega glasati. Svaki ~ovek sada razmi{qa za{to za wega da glasa, kad on svakako nema {ansi. Pokazalo se da nema. [ta to mo`e sada da se promeni, {to }e Dra{kovi}u otvoriti {anse, ako ih nije imao na pro{lim izborima, sve sa onom freneti~nom kapmawom, obe}awima, busawem u prsa, samo on i on, jedan za sve, on samo mo`e pobediti itd. To je sve neozbiqno. Dakle, po prirodi stvari ako do|e do drugog kruga, u}i }e Milan Milutinovi} u taj drugi krug. Voditeq: Ostaje ipak neizvesno. Dr [e{eq: Ostaje onda da ga politi~kim sredstvima dotu~emo u drugom krugu. Voditeq: “Mo`e li Jugoslavija da bude svetski prvak u fudbalu? Zatim, za koga navijate? Jeste li stvarno pobedili Karpova”, pita vas Dragan Manasijev. Dr [e{eq: Ja mislim da politi~ar ne treba da se izja{wava za koji tim navija, da se izja{wava o estradnim zvezdama, osim jednostavno ako na direktno pitawe iska`e neki pohvalan sud, kao {to bih ja pohvalan sud mogao o mnogim fudbalskim timovima da izrazim. Jugoslavija mo`e da bude svetski prvak u fudbalu, a da li }e biti to }emo videti. Ostaje nam da strepimo uz televizijske ekrane kada po~ne prvenstvo i da gledamo utakmice. Karpova nisam pobedio, voleo bih da jesam, ali nisam. Igrali smo brzopoteznu partiju. Obojica smo imali na raspolagawu po pet minuta. Ja sam se prili~no dobro nosio, igrao sam vrlo defanzivno i ciq mi je bio {to
322

vi{e poteza da izdr`im, i eventualno da izvu~em remi. Da pobedim naravno da ne mogu. A i Karpov je bio prili~no oprezan, jer nije znao kakvog ima suigra~a, znate, to su partije vrlo malo vremenskog trajawa, mora da vodi ra~una {ta }e da radi, tako da on nije bio naro~ito ofanzvan, izdr`ao sam skoro 40 poteza i onda mi je pala zastavica. Zastavica mi je pala kada je meni isteklo pet minuta, a wemu 3, 5 minuta. Dakle, minut i po vremena sam bio vi{e od wega potro{io u razmi{qawu. Voditeq: Izgubili ste? Dr [e{eq: Izgubio sam zbog pada zastavice u objektivno remi poziciji. Voditeq: Glasam za radikale, jer o~ekujem da ostvare program koji ste ponudili gra|anima Srbije. A {ta }e biti ako taj program ne ostvarite pita penzionerka Vera, pa u P.S. poru~uje – uzdam se u vas. Dr [e{eq: Taj rizik, ako gra|ani `ele radikale na vlasti, moraju da preuzmu, jer uvek postoji opasnost da mi ne realizujemo svoj program, da razo~aramo narod. Mi smo ube|eni da ne}emo razo~arati, ali ne mo`emo apsolutno iskqu~iti tu opasnost. Gra|anima onda preostaje da probaju da glasaju, nemaju {ta da izgube. Ovaj re`im koji sada vlada postoji ve} 50 godina, sve {to je taj re`im imao da ponudi on je ve} ponudio. Wihova pusta obe}awa ni{ta ne zna~e. Oni bi, da su znali boqi program, taj program realizovali. Ovo kako mi `ivimo je vrhunac wihovog programa. Dakle, promenom i dolaskom radikala na vlast gra|ani nemaju {ta da izgube. Samom ~iwenicom da nemaju ba{ ni{ta da izgube dobili su mnogo. A sva na{a dosada{wa aktivnost uliva nadu da }e biti mnogo boqe kada mi do|emo na vlast. A primer Zemuna je tu krajwe upe~atqiv, u najgorim mogu}im, u ote`anim uslovima, u stalnom podmetawu klipova i republi~ke i gradske vlasti mi smo postigli ~udo. Voditeq: [umadinac Voja postavqa pitawe kolike su {anse da Tomislav Nikoli} bude premijer. Dr [e{eq: Pa ako ja budem izabran za predsednika Republike, ja }u sve naredne konsultacije oko sastava nove Vlade usmeravati u tom pravcu da se postigne parlamentarna ve}ina da novu Vladu formira Tomislav Nikoli}. Mislim da bi on bio izvanredno re{ewe za Srbiju. Prvo, nas dvojica bismo kao tandem mnogo zna~ili na ove dve funkcije, a drugo, Tomislav Nikoli} se pokazao kao izuzetno sposoban, talentovan politi~ar, li~no izuzetno ~astan i po{ten ~ovek. Voditeq: Pre nego {to krenemo na drugi set pitawa, kojih je zaista mnogo, da se odmorimo uz ve} tradicionalnu muziku u ovoj emisiji. “Gospodine [e{eq, da li treba pregovarati sa Ibrahimom Rugovom, oni su separatisti”, ka`e Milan. Dr [e{eq: Ja mislim da bi trebalo pregovarati, kada bi Ibrahim Rugova imao bilo kakav legitimitet. A on legitimitet nema. On je predsednik jedne politi~ke partije koja je svojevremeno bila registrovana na saveznom nivou, ali nije registrovana na republi~kom nivou i nema nijedan dokaz da iza wega stoji ozbiqan procenat {iptarske populacije na Kosovu i Metohiji. Dakle, da bi se sa Ibrahimom Rugovom moglo pregovarati
323

od strane oficijelne vlasti u Srbiji potrebno je da Ibrahim Rugova iza|e na izbore, da osvoji odre|en procenat glasova, da ima parlamentarnu grupu u Narodnoj skup{tini, u Saveznoj skup{tini, pa da onda za sebe mo`e da ka`e da on predstavqa jedan izvestan procenat {iptarske populacije. Tada bi trebalo razgovarati. Voditeq: [ta mislite o Romima i wihovom polo`aju? Dr [e{eq: O Romima imam dobro mi{qewe. To je jedan narod koji je dosta mu~en kroz istoriju, pro{ao kroz velike patwe. Sa Srbima `ive vekovima na Balkanu, sa Srbima su u veoma u bliskim prijateqskim odnosima. U Srbiji `ivi mnogo Roma i kada se postavi pitawe za{to toliko Roma ili Cigana, svejedno je koji se izraz koristi ako ga nose ~asni i po{teni qudi on ne mo`e biti uvredqiv, za{to toliko Roma ili Cigana `ivi u srpskim gradovima, cigani odgovore da je to zato {to su Srbi dobri qudi. Tamo gde ne `ive dobri qudi nema Roma, oni be`e. Oni imaju neki instinkt, osete. Tamo gde ima velikih romskih naseqa to je najboqi dokaz da tu `ive dobri qudi. I Srbi su, mislim, uvek za Rome bili najboqi qudi. Nikada u Srbiji nije bilo organizovanog progona Roma, {ikanirawa, maltretirawa. Ima izvesna distanca, tu distancu je stvarala istorija, razli~iti kulturni, civilizacijski nivoi. Pogotovo je ta distanca postojala dok su Romi uglavnom `iveli nomadskim na~inom `ivota po tzv. ~ergama. Posledwih decenija ipak Romi su se skrasili, `ive u ku}ama, porodi~no. Dakle, odustali su od nomadskog na~ina `ivota. @ivotni standard im je u proseku, jo{ mnogo ni`i od proseka ostalih stanovnika Srbije. I to podsti~e jo{ izvesnu distancu. Ali na{ je ciq da se Romi potpuno integri{u u srpsko dru{tvo, da se bilo kakve razlike izbri{u. Postoje sada tu dve varijante koje stoje pred Romima. Postoje neka romska udru`ewa, neke romske politi~ke partije koje insistiraju na tome da su Romi posebna nacionalna mawina, da treba da se afirmi{e wihov jezik itd. To bi bila jedna mogu}a varijanta. I druga je varijanta da se Romi potpuno integri{u, asimiluju u srpsko dru{tvo. Mislim da je za Rome mnogo boqa ova druga varijanta, jer realizacija prve varijante zna~ila bi usmeravawe Roma opet u neki geto, ne da se smawuju razlike izme|u Srba i Roma, nego da se te razlike podsti~u, pove}avaju, da se gradi ve{ta~ka jezi~ka barijera. Veliki procenat Roma uop{te ne zna romski jezik ili mnogo boqe govore srpski jezik nego romski i lak{e se snalaze kroz `ivot slu`e}i se srpskim jezikom. Za{to onda to spre~avati? Recimo, u Velikoj Britaniji `ive Englezi i [koti, ali je vrlo mali procenat [kota koji znaju {kotski jezik ili keltski jezik koji je izvorno jezik [kota. Ogromna ve}ina govori engleski jezik, {to ne zna~i da se oni mawe ose}aju [kotima nego oni [koti koji znaju keltski. Dakle, to je jedna varijanta na kojoj bismo mi insistirali. Radikali, tamo gde su na vlasti, dosta ~ine da pomognu Romima. Prvo, mi nikakvu razliku ne pravimo izme|u Roma i drugih dr`avqana Srbije. Svi su za nas isti, ravnopravni. Kada dodequjemo socijalnu pomo}, dodequjemo svima bez razlike. Kada poma`emo decu lo{eg materijalnog stawa, poma`emo sve bez razlike. Onoliko para koliko imamo, raspodelimo. Kada poma`emo fi324

zi~ki hendikepirane osobe, poma`emo sve bez razlike. Kada smo vr{ili legalizaciju op{tinskoih stanova, 350 op{tinskih stanova smo legalizovali, zatekli smo qude koji su u wima nezakonito `iveli, mi smo sve to legalizovali, jer su `iveli porodi~no i imali dokaz da nemaju nikakav stan na nekom drugom mestu i nismo pravili razliku da li je Srbin, da li je Rom, koje je verske pripadnosti. Mi smo svima to legalizovali. I sada radimo u nasequ Ba~ki Ilovnik, takozvani ciganskim rupama i uveli smo vodovod i kanalizaciju, i veoma smo zbog toga popularni me|u Romima. Sada su masovno za nas glasali na ovim izborima. Svi Romi u Zemunu su za nas glasali. Vrlo mali procenat je glasao za druge stranke. Mi im se nismo udvarali. Mi nismo ~inili one sitne propagandne poteze. Recimo, neki na{i konkurenti su tog dana delili pqeskavice u lepiwama, ili delili bombone ili ~okolade, kao da su Romi glupi, da se daju podmititi sa takvim sitnim stvarima. Sada }e oni ba{ glasati za onog koji im je tog dana delio tamo pqeskavice ili sli~no. To je poni`avawe. Mi ih tretiramo kao qude, kao sve ostale qude, po{tujemo wihovo dostojanstvo i `elimo da svima na isti na~in pomognemo. Mi smo vlast svih gra|ana. @elimo da svi gra|ani boqe `ive. U granicama svojih mogu}nosti smo ve} postigli solidne rezultate. Vidite, nedavno se desilo ubistvo romskog de~aka Du{ana Jovanovi}a, jedno zaista tragi~no ubistvo u Beogradu. To ubistvo je potreslo celu Srbiju. Nema ~oveka u Srbiji koji nije potre{en onim {to se desilo. I onda su neki politi~ari po~eli to ubistvo da zloupotrebqavaju u strana~ke svrhe. Predwa~io je opet Vuk Dra{kovi}. I{ao je da izrazi sau~e{}e, {to je jedan lep gest, ali vukao je kameru televizije Studija B sa sobom da snimaju kako on izra`ava sau~e{}e. Ona jadna `ena, majka ubijenog de~aka obeznawena le`i na krevetu, o~igledno ne zna {ta se de{ava oko we, verovatno pod te{kim dozama sedativa. On prilazi i teatralno je qubi pred kamerama, onda dr`i politi~ke govore, proziva radikale, proziva ove, proziva one. Dolazi na sahranu nasmejan, pa kada je video da ga snima kamera onda se naglo uozbiqio. To je jasno na televiziji prikazano. Onda, sve ove antisrpske organizacije: Gra|anski savez, Beogradski krug, Helsin{ki odbor za qudska prava, @ene u crnom, sve se to sada povampirilo i optu`uju Srbe da su nacisti. Prvo, ti skinhedsi su uvezeni sa Zapada u Srbiju. Skinhedsi se nikako ne mogu uklopiti u srpsko nacionalno bi}e, u srpsku tradiciju. To je ne{to ve{ta~ko, nama uve`eno. Skinhedsi su nama do{li zajedno sa Gra|anskim savezom, sa @enama u crnom, sa Beogradskim krugom, sa Helsin{kim odborom za gra|anska prava. To je izraz dekadencije Zapada. I naneli su veliku {tetu srpskom narodu onim {to se desilo. U svoj toj gunguli mi smo se dosta suzdr`ano dr`ali. Osudili smo ubistvo, ali smo bili dosta pribrani. Nismo hteli nikakav jeftin politi~ki poen da ostvarujemo na tu|oj tragediji, na tu|oj muci, ali smo se trudili da saznamo ko su ti de~aci koji su ubili Du{ana Jovanovi}a. I saznali smo imena. Jedan je Srbin, a jedan Ma|ar. Zna~i, ne mo`e se govoriti o srpskom nacionalizmu, nego o zabludelim omladincima jednog jedne nacionalnosti, drugog druge nacionalnosti. Mi ne}emo sada da osudimo ni Ma|are, ali desilo se to. To je, znate, oblik krajwe asocijal325

nog pona{awa, oblik psihopatologije, psihopatije. Tu je zakazala dru{tvena prevencija, intervencija psihijatra. Tom zlu moramo da se suprotstavimo naravno, ali moramo i ovom drugom zlu da se suprotstavimo – zloupotrebi tu|e tragedije za strana~ke svrhe. Onda su po~eli Rome da hu{kaju na demonstracije, da ih pozivaju. O~igledno je da su sada i oni shvatili da ne smeju to sebi dozvoliti. Oni moraju biti za{ti}eni, niko ne sme da ih ugro`ava. Niko ne sme da sputava wihova prava. Oni imaju prava da `ive kao svi ostali qudi. I svi svesni, ozbiqni, ~asni, pametni Srbi }e im u tome pomagati. Ne sme da se desi sada ni kontranasiqe, da se organizuju romske grupe koje }e napadati druge qude. Desilo se da su napali nekog ~oveka, koji je slu~ajno bio kratko o{i{an, koji uop{te nije skinhed. Ako se sada krene na uli~ne obra~une, onda tome nema kraja. Onda }e se roditi zaista velika mr`wa. Posle takve mr`we nema pomirewa. Zato treba sada smireno sve ovo posmatrati, ne sme se dozvoliti da se ponovi ne{to sli~no. Tu vlast snosi glavnu odgovornost da spre~i divqawe skinhedsa ili bilo kakvih drugih asocijalnih grupa i ugro`avawe bilo kog gra|anina. To mora vlast da spre~i rigoroznim merama, strogim kaznama, bez milosti se to mora eliminisati sa beogradskih ulica i ulica drugih srpskih gradova. A sa druge strane treba osujetiti i ovo pozivawe na kontranasiqe, izazivawe zle krvi u Srbiji i tako, pogotovo ako se zna kakva je na{a dosada{wa istorija, da zaista izme|u Srba i Roma nikada nije bilo nikakvih sporova. Desi se da se potuku negde, posva|aju se, jedan jednome srpsku majku opsuje, drugi ovome cigansku majku, to se de{ava. Ali danas se to desi, sutra se zaboravi i ide `ivot daqe. Ubistvo je suvi{e opaka stvar da bi se moglo zaboraviti, to ubistvo mora da bude opomena svima. Voditeq: Petar pita: {ta je sa milion Albanaca bez papira koji ne priznaju Srbiju? Dr [e{eq: Svi oni koji nemaju dr`avqanstvo, mi jo{ nismo stigli da ih prebrojimo, jer ih ima sigurno vi{e od 300.000, ne mogu ostati u Srbiji. Ako Nema~ka proteruje [iptare koji nisu weni dr`avqani, onda }emo i mi proterati Albance koji nisu na{i dr`avqani. Voditeq: Fakulteti organizacionih nauka u Beogradu i za{tite na radu u Ni{u ho}e li se ukinuti ako vi do|ete na vlast? Dr [e{eq: Mi }emo izvr{iti reformu kompletnog visokog {kolstva, ali ta reforma ne podrazumeva ukidawe fakulteta. Zadr`a}emo sve ono {to je potrebno. Ne mislimo da Fakultet za{tite na radu i Fakultet organizacionih nauka nisu potrebni, mislimo ~ak da su potrebni, ali da li treba da postoje kao samostalni fakulteti ili }emo vr{iti neku integraciju, to }emo jo{ videti. Neki konkretan stav ba{ po pitawu ta dva fakulteta nismo zauzeli. Ali da je oblast za{tite na radu potrebno i daqe profilisati kroz odgovaraju}e visokostru~ne kadrove, to je vi{e nego sigurno. Zna~i, ako nam je potrebna za{tita na radu onda su potrebni i stru~waci koji }e se baviti obezbe|ivawem te za{tite na radu, koji }e biti inspektori za{tite na radu ili ne{to sli~no.
326

A samo tr`i{te }e trebati da ka`e da li su potrebni stru~waci fakulteta organizacionih nauka ili ne. Neki od wih se veoma dobro snalaze u praksi, neki se ne snalaze. Zna~i, ipak je re~ o wihovim individualnim razlikama. Mi nijedan fakultet u principu ne}emo da potcewujemo, tako da se ba{ ne bih do kraja izjasnio o tom pitawu, ali sagledavam svu wegovu ozbiqnost i mi }emo verovatno imati adekvatan odgovor, onakav odgovor koji }e biti primeren interesima dru{tva u celini. Voditeq: Milan pita: Ibrahim Rugova i va{i pregovori sa wim, dajte obja{wewe. Dr [e{eq: ja mislim da vam je to zalutalo pitawe, mo`da od gostovawa Vuka Dra{kovi}a ili onog wegovog Trpkovi}a ili tako. Oni su pregovarali sa wime, a ne ja. Voditeq: Vi se nikada niste sreli sa wime. Dr [e{eq: Nikada u `ivotu. Voditeq: [ta mislite o otkupu stanova za bagatelu i prodaju za veliki novac? Na tribinama ste govorili o stambenim kreditima. Dajte obja{wewe. Dr [e{eq: Ja ba{ nisam na tribinama govorio o stambenim kreditima. Mislim da }e krediti biti mogu}i onda kada nam ozdravi bankarski sistem, ali da sada unapred obe}avam stambene kredite to bi bilo neozbiqno. Oni politi~ari koji to danas obe}avaju su zaista neozbiqni politi~ari i narod ne treba ni{ta da im veruje. [to se ti~e otkupa stanova radikali su imali druga~iju koncepciju. Mi smo tra`ili da se svima onima koji imaju 40 godina radnog sta`a besplatno daju u vlasni{tvo dvosobni stanovi do 60 kvadrata. Ako pojedinac nema 40 godina sam, onda wegov bra~ni drug i on kada zajedno saberu radni sta`, kada skupe ~lanovi porodi~nog doma}instva ukupno 40 godina, da na osnovu toga imaju pravo da besplatno preuzmu u svojinu stan do 60 kvadrata. A oni koji imaju vi{e od 60 kvadrata moraju da doplate. To bi bila jedna mnogo pravilnija politika otkupa stanova, jer se podrazumeva da je onaj ko je nakupio 40 godina radnog sta`a tokom svog radnog veka dovoqno izdvojio dr`avi i dru{tvu, da to mo`e da pokrije vrednost jednog dvosobnog stana. Me|utim, ovaj re`im je imao sasvim drugu koncepciju. Oni su u po~etku i{li sa prili~no visokim cenama otkupa stana i tu su navukli, rekao bih, qude koji su bili ne{to imu}niji, koji su imali ve}e devizne u{te|evine i oni su po`urili da otkupe stan po tim cenama. Kroz inflaciju je cena pala. Recimo, ako su prve cene bile 30.000 - 40.000 maraka za jedan prose~an stan, onda je to palo na 20. 000 maraka, pa je krenuo drugi talas otkupa. Kada je to zavr{eno onda je opet cena obezvre|ena pa je palo na 10. 000 maraka, pa je krenuo tre}i talas otkupa, pa je palo na 5. 000 maraka za prose~an stan, pa slede}i talas otkupa pa je do{lo negde do 100 maraka, nekada su i za 20 - 30 maraka otkupqivali. To je re`im ve{to smislio. Izvu~e prvo pare od qudi koji imaju mnogo, pa ne{to mawe, pa jo{ mawe, do onih koji imaju najmawe, ali od svih je ne{to izvukao za taj otkup. I re`im je obe}ao gra|anima da }e novac od otkupa stanova biti ulo`en u iz327

gradwu novih stanova kako bi se re{ili stambeni problemi velikog dela stanovni{tva, me|utim, taj novac uglavnom nije ulagan u izgradwu novih stanova nego je potro{en za ko zna kakve druge namene. Voditeq: Milica Ne{i} vam `eli uspeh na decembarskim izborima i {aqe puno pozdrava gostu. Da li }e Srbija i Crna Gora ostati zajedno? Dr [e{eq: Ja se nadam da ho}e, mada mnoge opasnosti postoje. Te opasnosti mi radikali ne potcewujemo. Voditeq: “Kako vi niste nadle`ni za pregovore sa inostranstvom, a Slobodan Milo{evi} je bio?” Dr [e{eq: Slobodan Milo{evi} nije bio glavni pregovara~ u ime na{e zemqe na osnovu svoje funkcije predsednika Repubike Srbije, nego na osnovu ~iwenice da je bio {ef vladaju}e partije na saveznom i na republi~kom nivou, da je wegova partija dominirala i u saveznom i u republi~kom parlamentu. Wemu je jednostavno pred Dejtonski pregovor Savezna Vlada dala ovla{}ewe da bude {ef pregovara~kog tima. Dakle, to nije na osnovu funkcije i ustavnih nadle`nsoti predsednika Republike, nego na osnovu ~iwenice da je fakti~ki glavni nosilac mo}i i uticaja na osnovu ~iwenice da je on predsednik vladaju}e partije. Voditeq: Svetlana Jovanovi} je ~lan Srpske radikalne stranke, pozdravqa dr Vojislava [e{eqa i `eli mu pobedu. Dragan iz Bara vas pozdravqa i pita da li }ete pomo}i srpskom narodu u Crnoj Gori, ako pobedite. Dr [e{eq: Sve {to bude u mojoj mogu}nosti u~ini}u da Crna Gora ostane u sastavu zajedni~ke dr`ave i da se {to pre na{a zemqa transformi{e iz federacije u unitarnu dr`avu. Voditeq: Vera iz Ni{a pita, kako obja{wavate rast marke? Dr [e{eq: Pa najverovatnije je rast marke prouzrokovan novim {tampawem dinara. Neki tvrde da je to zbog pove}awa cene benzina, ja u to ne verujem. Pove}awe cene benzina bi po prirodi stvari povla~ilo dinare sa tr`i{ta, dinare bi koncentrisalo u dr`avnim kasama, a onda bi dr`ava pla}ala realnim novcem svoje obaveze i ne bi dodatno uticala na inflaciju. Ube|en sam da je pored pove}awa cene benzina izvr{eno i odre|eno do{tampavawe dinara, koliko, to }emo videti kada se za koji dan stabilizuje kurs, vide}emo na kom }e se nivou stabilizovati. Voditeq: Grupa penzionera pita – kako mislite da obezbedite lekove kada sve komponente dolaze iz inostranstva? Dr [e{eq: Za lekove nije veliki problem obezbediti komponente, ako dr`ava ima novca odnosno ako proizvo|a~i lekova imaju novca. Voditeq: [ta mislite o Miletu Ili}u i Smiqku Kosti}u? Dr [e{eq: Ja sam sve {to sam mislio o Miletu Ili}u rekao dok je on bio jak i mo}an. Rekao sam to, ~ini mi se, i na jednom mitingu u Ni{u ovde pred 20.000 qudi. Sada kada je pao sa vlasti, kada je jadan i nemo}an, ja ga ne bih napadao. A Smiqko Kosti} je ovaj direktor fabrike duvana? Bilo je velikih mu}ki oko te fabrike duvana. Mnogo cigareta je izlazilo bez pla}awa osnovnih da`bina dr`avi. Mnogo cigareta je direktno usmeravano na crno tr`i{te, mnogo cigareta je la`nim papirima namewivano za Republiku Srpsku i Srp328

sku Krajinu, a nikada nije ni dostizalo do tih zapadnih srpskih zemaqa nego je direktno i{lo na crno tr`i{te. Ima mnogo toga da dr`avni pravosudni organi preispituju oko pona{awa direktora fabrike duvana u Ni{u. Voditeq: Pavlovi}, radikal iz Ni{a pita – kakav je polo`aj radnika posle privatizacije? Dr [e{eq: Polo`aj radnika ne mo`e biti lo{iji nego {to je danas. Privatizacija pru`a izvesnu {ansu za ekonomski oporavak. Ako do|e do ekonomskog oporavka, sigurno }e se polo`aj radnika poboq{ati. Kada }e polo`aj radnika biti dobar? Onda kada bude na tr`i{tu rada mnogo ve}a potra`wa radne snage od ponude. Sve dok je ponuda radne snage mnogo ve}a od potra`we, te{ko je govoriti o dobrom polo`aju radnika. To je abeceda ekonomske teorije, znate, nije ovo neka nova mudrost. To je u svim ekonomskim uybenicima ve} stotinama godina pisano. Voditeq: Da li }e isplate socijalnih davawa biti redovne? Dr [e{eq: Sada, dok smo u ekonomskoj krizi moramo i}i ka stvarawu novca da dr`ava isplati sve zaostale dugove. A kada isplati zaostale dugove, onda }e se vaqda stabilizovati i redovno ispla}ivati ono {to je du`na da isplati, bar to. A mi ne mo`emo stabilizovati dr`avu, dok se ne likvidiraju ti zaostali dugovi. Voditeq: Kakva je monetarna politika Srpske radikalne stranke konkretno za inflaciju koja je krenula? Dr [e{eq: Mi bismo vodili politiku ~vrstog dinara, a politiku ~vrstog dinara bismo obezbe|ivali ukidawem i dr`avnih privilegija, privilegija dr`avnih mo}nika koje su danas tako|e razgranate i niko jo{ nije pokazao dobru voqu da se one suzbiju. Evo, i daqe ~ujemo iz pisawa {tampe da Vlada kupuje stanove za pojedine ministre, za pojedine politi~ke funkcionere. Ne mo`e to u ovakvim uslovima da se radi. Recimo, Radmila Milentijevi} sada ima ogroman stan koji vredi nekoliko stotina hiqada maraka u centru Beograda, Vlada joj ga je kupila. Ne mo`e tako, to bi kod radikala bilo nezamislivo. Voditeq: Da vas pitam ne{to – a zaslu`ni gra|ani, mislim ~isto na qude koji se bave nau~nim radom i koji su zaista, {to bi se reklo, proslavili ovu dr`avu, da li se to i na wih odnosi? Dr [e{eq: To se na wih ne odnosi. Dr`ava }e tu morati da prvo sve talente, sve mlade talente podsti~e, poma`e, a za sve one koji postignu izvanredne rezultate u svojoj oblasti rada, mora}e da obezbedi sredstva za neke privilegije. Ali na{ je problem {to takvi qudi nisu imali privilegije i dr`avne nagrade, nego uglavnom oni koji su bili ideolo{ki pravovernici, ideolo{ki ~istunci re`ima i koji su obavqali visoke politi~ke funkcije. Kada pogledate ko danas ima izuzetnu penziju u Srbiji, vide}ete da su to prete`no takvi slu~ajevi. Voditeq: [ta }e biti sa starom deviznom {tedwom – pita jedan na{ gledalac. Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa mo`e se vratiti samo rasprodajom dr`avne imovine. Ima mnogo toga {to bi se moglo prodati i {tedwa bi se u kratkom vremenu mogla vratiti.
329

Voditeq: O tome ste ve} govorili, me|utim, nije zgoreg da ponovimo koja je to imovina koju bi svakako trebalo rasprodati. Dr [e{eq: Ima mnogo zgrada, placeva, ima i pokretne imovine, kroz privatizaciju fabrika. Recimo, privatizacija kompanije “Politika” mogla bi pomo}i da se milijarda maraka stare devizne {tedwe vrati. Voditeq: Da li je ta~no da ste pobedili na minulim izborima, a da vam je zabraweno da to saop{tite javno? Dr [e{eq: Nije mi ni{ta zabraweno. Znate, kada bih imao ijedan dokaz da sam pobedio, ja bih to odmah rekao. Ja na`alost nijednog dokaza nemam, mada nije nemogu}e da sam pobedio, jer postoje mnogi problemi u na{em sistemu. Recimo, mi nemamo centralizovano vo|ewe bira~kih spiskova. Mnogi qudi su po nekoliko puta upisani u bira~ke spiskove, mnogo ima mrtvih gra|ana jo{ uvek na bira~kim spiskovima, mnogo ima fiktivnih qudi i bira~ki spiskovi su prema procenama pravqeni na podru~ju Kosova i Metohije, a ne prema realnom stawu u mati~nim kwigama. Ube|en sam da je ukupno bira~ko telo u Srbiji za nekoliko stotina hiqada bira~a mawe od ovoga koje je zvani~no proklamovano. Ako je to zaista ta~no, za {ta sada nemam nikakve dokaze, onda sam ja pobedio na pro{lim izborima, ali to }e biti stvar istori~ara da procewuju posle izvesnog vremena. Voditeq: Znate li koliko ko{taju izbori, i da li se to Srbiji isplati u ovom trenutku? Dr [e{eq: Pa koliko god da ko{taju izbori oni moraju da se odr`avaju. Sada sam rekao da su ovi predsedni~ki izbori bili ponovqeni zbog te anomalije u zakonu o izboru predsednika Republike. Voditeq: Dejan sa Tro{arine pita: kako da do|emo do va{ih pisanih dela, do va{ih kwiga? Dr [e{eq: Mi smo te kwige pro{le godine u predizbornoj kampawi delili uglavnom preko Srpske radikalne stranke. Mo`da je jo{ preostao neki primerak u na{em op{tinskom odboru u Ni{u. Voditeq: Dragica Gli{i} pita {ta mislite o sekta{ima i da li biste uveli veronauku u {kole? Dr [e{eq: Mi }emo morati da suzbijamo ove asocijalne verske sekte kao {to su Jehovini svedoci, satanisti, sajentolozi i sli~ni. Sve one sekte koje imaju izra`ene metode asocijalnog pona{awa, koje ugro`avaju `ivote mladih qudi, koje qude usmeravaju ka drogi, podsti~u samoubistva, ubistva, krvne rituale i sve ostalo, }emo morati da suzbijemo. Voditeq: Za{to se ne udru`ite sa Vukom Dra{kovi}em i skinete Slobodana Milo{evi}a, a onda re{ite svoje me|usobne nesuglasice? Dr [e{eq: Ja ne znam kakvo bi bilo to na{e udru`ivawe i na {ta bi li~ila takva Vlada u Srbiji. Znate, mi `elimo {to pre da formiramo Vladu Srbije. Mi `elimo da ta Vlada bude pametna, sposobna, uspe{na, a ne da nam se narod smeje kao {to se smeje lokalnim nivoima vlasti koju je formirala koalicija “Zajedno” u mnogim mestima u Srbiji. Kako su oni sada sme{ni ispali. Sada treba i mi da se udru`ujemo, da i mi budemo tako sme{ni. Draga nam je vlast, ali nam nije toliko draga da bi obraz bacili pod noge.
330

Voditeq: Da li ste upoznati sa situacijom u drvnoj industriji “Sloga” iz Vladi~inog Hana? Dr [e{eq: Konkretno nisam upoznat, pojedinosti ne znam, ali da je te{ka situacija to mi je poznato. Voditeq: Va{ stav prema Vojsci Jugoslavije posle izbora? Dr [e{eq: Na{ stav }e biti isti kao {to je bio do sada, mi `elimo da se Vojska Jugoslavije {to pre reformi{e, da bude ozbiqna borbena sila i da se otarasi kompletnog balasta. Voditeq: Ho}e li se radikali zalagati za direktan prenos skup{tinskih sednica? Dr [e{eq: Da. Nikada od toga ne}emo odustati. Voditeq: Pozdrav gostu, voleo bih da ~ujem ne{to vi{e o saradwi u trouglu Milo \ukanovi}, Slobodan Milo{evi} i vi. Dr [e{eq: Ve} sam odgovorio na sli~no pitawe. Mi bismo se zvani~no, oficijelno susretali samo u Vrhovnom savetu odbrane. A ja sam ~ovek koji mo`e sa svima da razgovara, ali od svojih principa nikada ne odustajem. Voditeq: Predla`em, gospodine [e{eq, da se opet malo odmorimo uz jedan muzi~ki spot. Dr [e{eq: Pa vaqda smo ovu emisiju priveli kraju, ve} vi{e od dva sata razgovaramo. Voditeq: Nismo, ostali smo du`ni gledaocima i moramo i gledaoce, naravno, da zadovoqimo. Mora}ete ipak da odgovorite na jo{ neka pitawa, ako se sla`ete. Dr [e{eq: Dobro. Da ne preteramo samo, ja mislim da smo mnogima ve} dosadili. Ja li~no ne bih nikoga vi{e od dva sata gledao ni slu{ao. Boqe je mo`da jo{ neki put da do|em nego da ve~eras preterujemo. Voditeq: Izvolite, poziv ostaje otvoren. U studiju TV “Najs” postoji jedno pravilo: da su svi gosti dragi gosti bez razlike. Ponovo va{a pitawa, po{tovani gledaoci. Dejan, moj neki imewak pita – da li }e Srpska radikalna stranka kada pobedi na izborima da donese Ustav da Srbija bude dr`ava Srba i ostalih mawina, a ne kao sada dr`ava gra|ana. Za 20 godina bi Srbi postali mawina. Dr [e{eq: Znate {ta, da li }e Srbi biti mawina za 20 godina ili ne}e ne zavisi od Ustavnih odredbi, nego zavisi od nataliteta u Srbiji koji je zaista na katastrofalnom nivou. To kako }e se definisati u Ustavu, da li je dr`ava gra|ana ili ne, od toga natalitet ne zavisi, niti zavisi procenat u~e{}a pojedine nacionalne grupacije u ukupnom stanovni{tvu. Voditeq: Iz Ni{a neko tra`i komentar o poskupqewu benzina. Dr [e{eq: Ve} sam odgovorio na to pitawe: da je poskupqewe benzina izvedeno sa drugim nekim sistemskim merama, recimo, da su u isto vreme smawili doprinose na plate koji se pla}aju dr`avi svakog meseca, koji sada iznose 120 procenata u odnosu na prose~nu platu, onda bi ta mera mogla biti opravdana. Ovako to je jedna palijativna usamqena mera koja ne}e izazvati neke dobre efekte.
331

Voditeq: Gojko iz Ni{a {aqe veliki pozdrav ekipi TV “Nais”, zahvaquje i gostu, gospodinu Vojislavu [e{equ i pita: ukoliko pobedite ho}ete li ne{to promeniti u vezi sa pla}awem elektri~ne energije? Dr [e{eq: Nastoja}emo da struja ne poskupquje ovako ~esto kao {to je do sada bio slu~aj. Ove godine smo imali vi{e sre}e, jer je godina bila predizborna pa se vlast ustru~avala od ~estih poskupqewa, ali kada se setite pro{le i pretpro{le godine koliko su ~esta bila ta poskupqewa i do kog nivoa je do{la cena, onda mora da vas uhvati neka lagana jeza od svega toga. Cena elektri~ne energije mora da bude uskla|ena sa op{tim `ivotnim standardom stanovnika i ne sme elektroprivreda da prebacuje na ple}a onih koji pla}aju struju potro{ak struje od strane onih koji ne pla}aju. Vi znate mnoge firme koje milione i milione duguju na ime elektri~ne energije, mnoge dru{tvene ustanove, institucije itd. I sve to onda plate oni koji su uredno na {alterima elektrodistribucije. Voditeq: Zorica Markovi} vas pozdravqa i pita {ta mislite da prvo uradite kada do|ete na vlast? Dr [e{eq: Pa da polo`im zakletvu u Narodnoj skup{tini. Voditeq: Koliko je u Zemunu poskupelo grejawe i komunalni tro{kovi? Koliko je radnika otpu{teno od kako ste vi do{li na vlast? Dr [e{eq: Grejawe je na nivou grada i grejawe je sada poskupelo mislim 170 posto, otprilike. Ogromno pove}awe cena grejawa smo imali. A od kada smo mi do{li na vlast niko u Zemunskoj op{tini nije otpu{ten, osim jedne slu`benice koja je uhva}ena u konkretnom kriminalu. Voditeq: Milica pita – {ta mislite o potezima finansijske i tr`i{ne inspekcije i o tome gde da u|u bez velikih sredstava, oni koji nude devize za kupqenu robu, a zatim privode u SUP i ka`wavaju, za{to se kod nas devizno pla}awe ne bi uvelo da bude legalno? Koliko sam razumeo ovde ima malo o korupciji, malo i o deviznom pla}awu. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e korupciju uni{titi, to je definitivno sigurno. A {to se ti~e pla}awa, znate, besmisleno je da dr`ava progoni one koji pla}aju devizama. Propisano je pla}awe dinarima, svi obra~uni moraju da se vr{e u dinarima, ali dok je dinar nestabilan besmisleno je da dr`ava progoni one koji su najmawe krivi {to je dinar nestabilan. Voditeq: Zoran Jovanovi} pozdravqa gospodina Vojislava [e{eqa i voditeqa, i pita {ta mislite o naglom skoku marke i da li to mo`e dovesti do hiperinflacije iz 1993. godine i {ta bi trebalo da se uradi da se takva tendencija spre~i u korenu? Dr [e{eq: Ta hiperinflacija uvek preti, ali ja ne verujem da }e se nastaviti skok marke do 7. decembra, bar ne do ovih predsedni~kih izbora. Jer ukoliko se nastavi skok marke, onda je to definitivno signal da se re`im socijalista mora oboriti i da }e pobediti radikali. Socijalisti su toga svesni, oni su se pre{li verovatno u nekom {tampawu novca, oni `ele da obraduju sada penzionere i neke druge kategorije zaposlenih, primawima u toku novembra i decembra meseca, kako bi pridobili wihove glasove na izborima. U tom {tampawu malo su se vi{e pre{li, porasli su ape332

titi raznih mo}nika iz vrha re`ima, iz dr`avno finansijske mafije koji su krenuli da velika dinarska sredstva pretvaraju u devize na crnom tr`i{tu, i to je poquqalo dinar. Voditeq: Jedna Srbijanka iz Ni{a i wen suprug Dobrosav pozdravqaju lidera dr [e{eqa i `ele da na ovim izborima pobedite i postanete predsednik Srbije. Poru~uju da kada budete predsednik ispunite ova obe}awa i stanete na put ovoj mafiji. Mnogo pozdrava Vojislavu [e{equ od porodice Ili} – `elimo pobedu na izborima i da stanete na ~elo Srbije. Pod ~izmom Milo{evi}a Srbin ne mo`e da ka`e da je Srbin. Grupa penzionera iz Palilule moli gospodina [e{eqa da se kompletna opozicija pomeri sa vlasti odnosno da kompletna opozicija pomeri sa vlasti socijaliste kako bi srpski narod progledao, i pita – kako ste dozvolili da benzin poskupi. [ta }e da rade seqaci i privrednici? Dr [e{eq: Po{to je Srpska radikalna stranka najve}a i najja~a opoziciona politi~ka partija, sve druge opozicione stranke bi sada trebalo da glasaju za na{eg kandidata na ovim izborima, to je najboqi na~in da se pobede socijalisti. Voditeq: Boki iz Starog grobqa pita da li bi se gospodin [e{eq pojavio na TV duelu sa gospodinom Dra{kovi}em? Dr [e{eq: Da, uvek, u svakoj prilici, na bilo kojoj televiziji. Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o obavezi prijavqivawa radnika u trgovini, a tamo za to nema potrebe? Gde mo`e da radi jedan vlasnik i to da pla}a doprinose koji se razlikuju od dr`avnih, u privatnim preduze}ima su mnogo ve}i, konstatuje Jelena iz Ni{a. Dr [e{eq: Mi smo za smawivawe doprinosa koji se pla}aju po zaposlenom dr`avi. Ali smo protiv toga da qudi rade na crno, jer onda im ne ide radni sta`, nemaju elementarno osigurawe i {ta }e ti qudi da rade kada izgube radnu sposobnost, kada budu zreli za penziju, ako nisu na vreme prijavqeni. Voditeq: ^lan 121. Ustava Savezne Republike Jugoslavije utvr|uje da isprave izdate od strane dr`avnog organa u celoj Republici imaju istu va`nost i na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Jednostranom i neustavnom odlukom MUP-a Srbije septembra 1997. godine gra|anima Srbije se ne izdaju tablice za putni~ka vozila po osnovu promene prebivali{ta jer MUP ne priznaje ove dozvole, odnosno dozvole koje su izdate u Crnoj Gori, iako je pre toga 1000 gra|ana dobilo tablice takve va`nosti. Da li }ete kao predsednik Srbije garantovati da se gra|ani ne}e maltretirati neustavnim pona{awem policije i da li }e prestati finansijski da dr`ava radi po principu kadija te sudi, kadija te tu`i? Dr [e{eq: Ako budem izabran za predsednika Republike striktno }u se dr`ati Ustava i zakona i insistira}u da Ustav i zakon po{tuju svi drugi dr`avni organi. Voditeq: Bio sam na Golom Otoku, {ta }ete preduzeti protiv zlotvora koji su tamo ubijali na hiqade nedu`nih qudi?
333

Dr [e{eq: Znate {ta, jedini na~in da se uzvrati punom merom je podsticawe publicisti~ke i literarne aktivnosti na rasvetqavawu zlo~ina na Golom Otoku. Ina~e, pro{ao je rok apsolutne zastarelosti od 20 godina i nema nikakvih elemenata da se vodi krivi~ni postupak protiv krivaca za te zlo~ine. Samo ratni zlo~ini ne zastarevaju, a ti zlo~ini koji su se de{avali na Golom Otoku ne bi se mogli podvesti u red ratnih zlo~ina. Voditeq: Termin za na{u emisiju je istekao, mi smo probili taj termin, ali bez obzira veliko je interesovawe. Me|utim, osta}emo du`ni nekim na{im gledaocima. Nadam se da na{i po{tovani gledaoci to ne}e zameriti. Ni{ta nije zavr{eno, ovo je tek po~etak. Evo, da se lepo javno dogovorimo – izvolite, do|ite jo{ neki put u studio TV “Nais” Dr [e{eq: Ja to ni do sada nisam izbegavao i sa velikim zadovoqstvom }u do}i ~im mi se uka`e prilika. Voditeq: Kako se vama dopalo ve~era{we dru`ewe? Dr [e{eq: Uvek mi je na TV “Nais” bilo lepo. Voditeq: Jo{ jednom najtoplije zahvaqujem. Po{tovani gledaoci, bila je ovo emisija “Gost ve~eri”. Kao {to i sami vidite i kao {to ste ~uli, gost ve~eri je bio predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Do neke slede}e emisije “Gost ve~eri”, a “Gost ve~eri” }e biti uskoro jedna veoma zanimqiva li~nost iz na{eg politi~kog `ivota, ja vas najtoplije pozdravqam. Laku no}, ostanite uz program TV “Nais”. Prijatna no}.

XVII PREDSEDNI^KI KANDIDAT BEZ PRAVE KONKURENCIJE
ÐTelevizija “Palma plus” 4. 11. 1997. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e, ovo je Televizija “Palma plus”, televizija kojoj mo`ete verovati jer vas informi{e iz prve ruke. Znate da je politika aktuelna stvar i da }e izgleda, po svemu sude}i, jo{ dugo ostati na ovim prostorima Srbije. Znate isto tako jer smo tokom ~itavog dana{weg programa i ju~e obave{tavali sve vas da mo`ete pratiti 90 minuta dru`ewa sa predsedni~kim kandidatom stranke srpskih radikala. Dakle, meni ostaje samo da predstavim ve~era{weg gosta, to je dr Vojislav [e{eq, prvi ~ovek Srpske radikalne stranke i predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke na izborima 7. decembra ove godine za predsednika Repubike Srbije. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Dr [e{eq, o~igledno da po~iwemo sve ispo~etka jer su ovo novi izbori, nije to krug nego novi izbori. vi ostajete stari kandidat po odluci va{e partije, va{e stranke. Ono {to je najzna~ajnije u ovom tre334

nutku za ~oveka koji je imao, moramo da priznamo, najve}i broj glasova u drugom krugu predsedni~kih izbora u pro{lom turnusu je da li }e 50 odsto gra|ana iza}i na izbore. Jer svako ko izlazi na izbore veruje da }e pobediti, ali mu treba 51 odsto glasova. Dr [e{eq: To je zato {to postoji izvesna anomalija u na{em zakonu o izboru predsednika Republike koje nema ni u jednoj drugoj civilizovanoj zemqi sa razvijenom demokratijom. Svuda u svetu gde se izbori za predsednika Republike vr{e neposredno glasawem gra|ana dovoqno je osvojiti prostu ve}inu u drugom izbornom krugu, jer se podrazumeva ako je u prvom izbornom krugu iza{lo vi{e od 50 odsto bira~a da su dva vode}a kandidata ve} pro{la kroz izvesnu selekciju, da su presko~ili jednu kqu~nu prepreku, da je u drugom krugu samo re~ o odmeravawu snaga izme|u wih dvojice. Me|utim, kod nas je to uneseno u zakon, tako jo{ uvek stoji u zakonu. Verovatno }e se to jednog dana i mewati, ali dok to u zakonu postoji mora da se po{tuje. Ako to ne smeta drugim predsedni~kim kandidatima, za{to bi meni smetalo? I drugo, mi smo imali solidan odziv gra|ana na proteklim izborima. Imali smo vi{e od 50 odsto na parlamentarnim i u prvom krugu predsedni~kih izbora, nedostajalo je mawe od 1 odsto u drugom krugu izbora da se oni uspe{no zavr{e, pobedom kandidata Srpske radikalne stranke. Ja sam kao kandidat pobedio, me|utim, to nije bilo dovoqno da budem izabran. A kada imamo u vidu da se u civilizovanom svetu na izbore odaziva izme|u 60-70 odsto gra|ana, da izme|u 30-40 odsto nikada ne glasa ni pod kojim uslovima, i ako se ima u vidu da kod nas redovno [iptari bojkotuju izbore, a wih ima negde oko 15 odsto ukupne populacije prema procenama, iz toga mo`emo izvu}i zakqu~ak da je odziv gra|ana bio solidan, da nikakva akcija na planu bojkotovawa izbora nije uspela. Ovog puta mi idemo na ponovqene izbore i na tim izborima }e se odmeravati snaga izme|u Srpske radikalne stranke i levog bloka. To je o~igledno. Drugi ozbiqni kandidati ne postoje. Voditeq: A jeste li uvereni da }e biti 51 odsto? Dr [e{eq: Nadam se da }e biti. Sada je mnogo vi{e gra|ana motivisano da iza|e na izbore. Ovi prethodni izbori su pokazali da je mogu}e socijaliste pobediti. Mnogo je qudi bilo skepti~no. Mnogi qudi su govorili: kako god bude, nemogu}e ih je pobediti. Oni broje glasove, oni dr`e bira~ke spiskove, oni ovo, oni ono. Me|utim, ovi izbori su pokazali da je to mogu}e. O~ekujem sada jedan zna~ajan procenat, mo`da je to 5 - 6 odsto gra|ana koji nisu iza{li ranije, da iza|u i da se opredele prema svojoj savesti, prema svojim nadawima i o~ekivawima. Drugo, treba imati u vidu da kod nas nisu sre|eni bira~ki spiskovi. U svim civilizovanim zemqama centralizovano se vode bira~ki spiskovi, jedinstvenom kompjuterskom obradom. A kod nas se bira~ki spiskovi posebno vode od op{tine do op{tine i de{ava se vrlo ~esto da su mnogi gra|ani upisani u vi{e bira~kih spiskova; da se umrli gra|ani ne skidaju sa bira~kih spiskova, da se wihova imena ne bri{u; da se na drugi na~in nea`urno vode ti bira~ki spiskovi. Mi procewujemo negde izme|u
335

300.000-400.000 gra|ana vi{e upisano u bira~ke spiskove, da je vi{e od 300.000-400.000 imena upisano nego {to postoji gra|ana koji su punoletni, koji imaju pravo glasa na izborima. A ta centralizovana kompjuterska obrada bira~kih spiskova uop{te nije te{ka, nije komplikovana. Ona bi mnoge stvari pojednostavila, ona bi nam olak{ala izbornu proceduru. Voditeq: Dr [e{eq, zanimqivo je da ne uzimate u obzir ozbiqno, da tako ka`em, tre}eg kandidata, ne pomiwete ga. Govorite samo o kandidatu gospodinu Milutinovi}u, Vuk Dra{kovi} je tako|e kandidovan. A isto tako ne pomiwete eventualnog skrivenog kandidata neke demokratske opozicije i o nekoj novoj varijanti udru`ivawa demokratske opozicije. Dr [e{eq: Taj skriveni kandidat mo`e da iza|e na neke tajne skrivene izbore. Sme{no je da skriveni kandidat o~ekuje da ne{to ozbiqno postigne na ovim izborima. Drugo, Vuk Dra{kovi} je deklasiran na prethodnim izborima. On zaista nema {ta da o~ekuje. [ta on novo mo`e ponuditi {to ve} ranije nije nudio? ^ime on mo`e ubedqivo delovati na bira~ko telo a da ranije ve} nije delovao? Jednostavno, apsolutno niko ozbiqan ne o~ekuje da on ima bilo kakve {anse. ^ak }e do}i do velikog osipawa wegovog bira~kog tela i to se mo`e sasvim logi~no objasniti. Mnogi gra|ani su glasali za Vuka Dra{kovi}a jer su iskreno smatrali da on ima {ansu da pobedi na izborima. Sada kada su shvatili da on nema {ansu da pobedi, nisu spremni da svoj glas uludo `rtvuju na slede}im izborima i da glasaju za wega sa tim saznawem da on zaista ne}e pobediti. I sve se sada svodi na politi~ki obra~un izme|u Srpske radikalne stranke i kandidata levog bloka – Socijalisti~ke partije i wenih saveznika, Milana Milutinovi}a. Voditeq: Ja vrlo dobro znam za va{u tezu da su najboqi kandidati Socijalisti~ke partije ve} bili u prvom krugu izbora izgubili od vas. U ovom drugom ~ak... Dr [e{eq: Da. Ja iskreno mislim da je Zoran Lili} najboqi kandidat koga je Socijalisti~ka partija Srbije mogla kandidovati u prethodnom izbornom turnusu. Izuzev Milo{evi}a oni nemaju boqeg od Lili}a. I taj kandidat je pora`en. Svaki slede}i ve} izlazi pod tom traumom poraza, ako je pora`en boqi od wega {ta tek on mo`e da o~ekuje na izborima. To je kqu~no optere}ewe Milana Milutinovi}a. Ima jo{ tu dve veoma va`ne stvari. Prvo, Milan Milutinovi} je kandidat koji ne ulazi ni u krug od prvih deset najistaknutijih ~elnika Socijalisti~ke partije. Mnogi su zaprepa{}eni wegovim kandidovawem. ^ak su zaprepa{}eni istaknuti funkcioneri Socijalisti~ke partije, ~lanovi Glavnog odbora. Socijalisti~ka partija ima bar deset li~nosti koje su neuporedivo va`nije i zna~ajnije od Milana Milutinovi}a. Voditeq: Tu ubrajate i JUL kao koaliciju ili samo Socijalisti~ku partiju Srbije? Dr [e{eq: Samo Socijalisti~ku partiju, da ne govorim o JUL-u. Mogu nekoliko i iz JUL-a da najbrojim koji su mnogo zna~ajniji od Milana Milutinovi}a. Ali evo, da se zadr`imo na Socijalisti~koj partiji po{to je
336

to najve}a partija levog bloka. Mnogo zna~ajniji su od Milana Milutinovi}a Milorad Vu~eli}, Milomir Mini}, ~ak Du{ko Matkovi}, Gorica Gajevi}, Dragan Tomi}, Mirko Marjanovi}, @eqko Simi} i mnogi drugi. A verujem i Biyu da je kandidovala Socijalisti~ka partija da bi imao vi{e {ansi na izborima od Milana Milutinovi}a. I popularniji je, bli`i je narodu, zna da se obrati narodu, zna da govori itd. Za{to su socijalisti morali ba{ da kandiduju Milana Milutinovi}a? Izgleda da je wima jasno da na izborima ne mogu pobediti. I ukoliko ne dobiju zna~ajnu podr{ku Dra{kovi}a, a na tome se radi u prilog kandidata Milana Milutinovi}a, socijalisti }e nastojati da i ovog puta na izbore ne iza|e vi{e od 50 odsto gra|ana. Zbog toga wihova predizborna kampawa i kasni. Ni{ta se ne de{ava kod wih, videli ste. Mi smo ve} u`urbani u pripremama, obilazili smo op{tinske i okru`ne odbore, radimo punom parom, od ju~e smo krenuli sa otvorenom kampawom. Ulazimo zapravo u zavr{nicu te kampawe. Socijalisti su imali drugi jedan problem. Ispod `ita traju pregovori sa Srpskim pokretom obnove, to se dr`i u tajnosti i ne}e se obelodaniti verovatno do po~etka decembra. Vuk Dra{kovi} ih je ucenio u tim pregovorima da mu daju mesto saveznog ministra inostranih poslova. Da bi se to mesto na elegantan na~in oslobodilo, rukovodstvo Socijalisti~ke partije odlu~ilo je da upravo Milana Milutinovi}a kandiduje za predsednika Republike, pa da ispadne da on napu{ta tu funkciju zbog ove kandidature. Ti dogovori i razgovori se jo{ vode izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijalisti~ke partije, jo{ nije sve definitivno ugovoreno. Zapelo je oko odre|ivawa ambasadorskog mesta za Milana Komneni}a. Milan Komneni} kopa i rukama i nogama da bude ambasador u Francuskoj, u Parizu. Najvi{e voli da `ivi u Parizu. I tu ima izvesnih ko{kawa. Naravno, zapelo je i oko mesta generalnog direktora dr`avne televizije, kompanije “Politika”, nekih ministarskih mesta, drugih ambasadorskih mesta ali u punom jeku su ti razgovori. I mogli ste da primetite: nasuprot Srpskoj radikalnoj stranci koja neprekidno kritikuje svu svoju konkurenciju, ali smo ipak umereni u toj kritici i iznosimo samo one negativne strane tu|eg delovawa, kritikujemo konkurenciju tamo gde imamo argumente, Dra{kovi} nastupa pun besa. On ne napada Socijalisti~ku partiju, napada wenog koalicinog partnera JUL jer ra~una da je lak{e wih napasti sada. I napada radikale, gotovo iskqu~ivo napada radikale. Radikali mu smetaju. Mi mu smetamo i na{om inicijativom da se formira ~etvorna vlada, koncentraciona Vlada nacionalnog jedinstva. To je po na{em mi{qewu pravo re{ewe za Srbiju. Dra{kovi} to ne `eli. On `eli sada da postigne dogovor sa socijalistima i da pristupi politi~koj trgovini. Za{to jo{ kandidat Socijalisti~ke partije po mom mi{qewu nema {ansi na ovim izborima. Znate, Zorana Lili}a mo`ete smatrati ozbiqnim politi~arem, mo`ete i ne smatrati. Mo`ete ga ceniti i po{tovati ili ne ceniti i ne po{tovati. Mo`ete biti za wega ili protiv wega. Mo`ete smatrati da je sposoban ili da je nesposoban. Ali, niste mogli da na|ete ne{to u wegovoj biografiji {to bi bilo kompromitantno pa da ga tako diskvalifikujete kao predsedni~kog kandidata. Koliko ja znam, ni337

kada se nije pri~alo za neke kriminalne afere Zorana Lili}a. Nikada se nije pri~alo da je on zao kao ~ovek, da je lo{ kao ~ovek, da je napravio neke pogubne poteze, da ima neke mrqe u svojoj biografiji. Zaista nema, ili bar ja ne znam za ne{to sli~no. Voditeq: Onda nema. Dr [e{eq: Dobro, ali ja se trudim da saznam. Znate, ja `elim da upoznam {to boqe konkurenciju i uvek koristim svaku slabu ta~ku koju na|em kod svojih konkurenata. To je u prirodi politike. To se radi svuda u svetu. Ameri~ki kandidat za predsednika mora da pro|e sito i re{eto da bi bio izabran. Tra`e mu maltene dlaku u jajetu. A kod Milana Milutinovi}a postoje mnoge kompromitantne stvari. Ja }u napomenuti ve~eras samo dve. Op{te je poznato za Milana Milutinovi}a da je ranije kao ideolo{ki {ef Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda bio glavni organizator progona osmorice profesora sa Filozofskog fakulteta. Me|u wima su i donedavno potpredsednik Socijalisti~ke partije istaknuti filozof Mihajlo Markovi}, filozof Qubomir Tadi}, ~ak i Dragoqub Mi}unovi}. Oni su izba~eni zato {to su trezvenije razmi{qali od tada{weg re`ima i zato {to su bili spremni da kritikuju neke negativne pojave u dru{tvu sa marksisti~kih pozicija. To je bilo u okviru iste ideologije, pa su ih oterali sa Fakulteta i progawali. Milan Milutinovi} je ume{an u aferu oko prodaje aviona Kanadera u Atini. Tu je wegova uloga bila najistaknutija. O tome je {tampa po~ela da pi{e. To su dve osnovne stvari, vide}emo {ta jo{ tu ima. Prema tome, nema taj kandidat neke ozbiqne {anse. Naravno, mi nismo daleko od pomisli da se socijalisti spremaju da krenu sa `estokom antikampawom protiv Srpske radikalne stranke, ali oni nama nemaju da na|u nijednu slabu ta~ku. Ranije su isprobali sve metode borbe. Kada se ne{to izmisli, kada se lansira neka kleveta ne uspeva, ne nalazi plodno tlo, neubedqiva je za narod. A sve {to su mogli da izmisle, ve} ranije su vi{e puta izmi{qali, lansirali i nije uspelo. Hapsili su nas, maltretirali, prebijali, ni to nije pomoglo. Medijski su nas blokirali pa se pokazalo da je i to kontraproduktivno. Oni zapravo nemaju pravu strategiju kojom bi mogli sada da napadnu Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: A je li ja mogu da vas prekinem tu? Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Pa da ka`em da su tu sedeli lideri opozicije, i govorili ovako: “[e{eqa je izmislila Socijalisti~ka partija kada je bilo potrebno, zaboravio dr [e{eq da je odr`ao vlast socijalista kada su imali u Skup{tini samo 101 poslanika. I onda dok je bilo dobro i dok je trebalo, on je bio uz wih. Kada se malo osna`io socijalisti su ga sklonili. I zato on”, a znate i sami da u ovom vremenu portparol ka`e “na talasima Socijalisti~ke partije se dobijaju izbori kada je re~ o srpskim radikalima.” Dr [e{eq: Kako mo`e Socijalisti~ka partija da izmisli nekoga ko je sada ja~i od we? Kako mo`e Socijalisti~ka partija da izmisli nekoga ko sada preti da je uni{ti? Znate, nikada nije ma{ina pametnija od in`iwera koji je izmislio tu ma{inu.
338

Voditeq: Ponekad u~enici mogu da prevladaju u~iteqa. Dr [e{eq: To je drugo, ali nisam ja u~enik Socijalist~ke partije. Oni ne ka`u da sam ja u~enik nego ka`u da su me izmislili. Mogli su da me optu`e da sam u~enik Marksa i Engelsa i {ta ja znam, mogu sva{ta da ka`u. Ja jesam dosta prou~avao marksisti~ku teoriju i smatram se dobrim poznavaocem. To mi je mnogo pomoglo u `ivotu i mnogo mi je pomoglo u ranijoj antikomunisti~koj borbi dok sam bio disident. Ali, ne mo`e ma{ina da bude pametnija od in`iwera koji je projektovao tu ma{inu, koji ju je izmislio. Prema tome, ako je nekoga izmislila Socijalisti~ka partija ne mo`e taj da bude uspe{niji, boqi, kvalitetniji od socijalisti~ke partije. Socijalisti~ka partija je izmi{qala stranke poput ove Radikalne stranke Nikola Pa{i}, prvo sa Glamo~aninom, sada sa ovim Sini{om Vu~ini}em, pa onda izmi{qala onu Ujediwenu radikalnu stranku. Pa neku Novu radikalnu stranku. Pa Srpsku narodnu obnovu. Pa ovu, pa onu, ali sve je to bilo slabo, kratkog daha. Mo`e s vremena na vreme neku pometwu da izazove, ali ne mo`e da postane kvalitetnija od svog tvorca. Voditeq: Dr [e{eq, dajmo pretpostavku, izbori su 7. decembra ili se ponavqa drugi krug? Dr [e{eq: Ali trebao bi jo{ da odgovorim na drugi deo va{eg pitawa. Ka`u: mi smo odr`ali socijaliste na vlasti. Ali mi smo im dali samo jedan rok i to kratak rok, zapravo 100 dana da poka`u da li su sposobni ne{to da urade ili ne. Prvo nismo hteli da u|emo u [ainovi}evu vladu, iako su vr{ili pritisak, nagovarali nas, ~ak lansirali ideju da budem ministar unutra{wih poslova u toj vladi itd. Ta ideja je lansirana preko re`imskih novina, ~ak preko “Politike” ako se se}ate. Mi nismo hteli, ali smo rekli: evo, mo`ete da formirate mawinsku vladu. Srbija je u opasnosti, vodi se rat za zapadne srpske zemqe. Kada je otaybina u plamenu mi strana~ke interese ostavqamo po strani, zastupamo samo op{tenacionalne interese. Pa kada se vlada pokazala lo{om mi smo rekli: evo vam jo{ 100 dana. [ainovi} je iza{ao za govornicu i pla~nim glasom kada smo napali vladu rekao – nisu mogli zbog ovoga, nisu mogli zbog onoga, nije bilo dovoqno vremena. Sada imaju dobre programe, samo {to nisu krenuli. Mi smo rekli: evo vam 100 dana. Za 100 dana da se oseti prvo poboq{awe ekonomskih i socijalnih prilika do 15. septembra. Ako ne bude poboq{awa vlada mora da padne. Jesmo li odr`ali re~? Jesmo. 15. septembra situacija je bila jo{ gora i mi smo krenuli nemilosrdno da ru{imo vladu i navukli ogroman bes re`ima protiv sebe. Tada smo progoweni, maltretirani, hap{eni, izmi{qane su krivice na{im ~lanovima koji su hap{eni. Posle se nije ni vodio sudski postupak. Setite se tih hap{ewa po Sremu. A drugo, u to vreme Demokratska stranka je imala svog ministra u socijalisti~koj vladi, dva ministra: Miodraga Peri{i}a i \uki}a. \uki} je bio ministar inostranih poslova, a Miodrag Peri{i} ministar informisawa. Oni bili u koaliciji, a nas napadaju da smo ~uvali socijaliste! Gde je tu logika? A mi nikada nismo bili u koaliciji, u koaliciji je onaj ko u|e u vladu. Mi nikada nismo ulazili u vladu.
339

Voditeq: Dr [e{eq, 7. decembra, sada se bavimo pretpostavkama jer naravno, nismo proro~nici, u politici narod odlu~uje kada je re~ o izborima, ali pod pretpostavkom: 7. decembra, 21. decembra u drugom krugu pobe|uje dr Vojislav [e{eq, postaje predsednik Republike Srbije, stvara se vlada i naravno predla`e mandatar. Me|utim, dolazi do koalicije SPSSPO. [ta je tu i koja je tu, da tako ka`em, mo} predsednika Republike? Ko ima vladu, postavi}e mandatara. Pretpostavqam da }e biti va{ potpredsednik, ali ima, da tako ka`em, u Skup{tini jednu koaliciju koja je jaka SPS-SPO. Dr [e{eq: Nikada ja ne bih za mandatara vlade odredio nikoga za koga unapred ne mogu tvrditi da ima skup{tinsku ve}inu, da ima podr{ku skup{tinske ve}ine. Ja bih za mandatara nove vlade odredio Tomislava Nikoli}a, samo ako prethodno u me|ustrana~kim dogovorima obezbedim skup{tinsku ve}inu. To je mogu}e ako pobedi ova na{a varijanta da se formira ~etvorna koalicija nacionalnog jedinstva, koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, pa u|u ~etiri najve}e politi~ke partije. Mi smo sa tom idejom iza{li u javnost i mi smo je dobro obrazlo`ili. Postoje neke druge varijante, koje za nas nisu povoqne. Recimo, varijanta da vladu formira Srpska radikalna stranka sa Srpskim pokretom obnove. To je teorijski mogu}e, imali bismo 127 poslanika. Ali mi polazimo prvo, od nesumwive ~iwenice da je Vuk Dra{kovi} vi{e puta do sada sa razli~itim partijama i liderima ulazio u koaliciju i da su uvek te koalicije propadale, i da su se zavr{avale te{kim me|usobnim sukobima. Vidite {ta sada Dra{kovi} govori o \in|i}u, a {ta \in|i} govori o Dra{kovi}u. A i jedan i drugi su u pravu. Sve {to \in|i} ka`e za Dra{kovi}a u pravu je i sve {to Dra{kovi} ka`e za \in|i}a u pravu je. Pa je Dra{kovi} bio u koaliciji sa Nikolom Milo{evi}em i Kostom ^avo{kim, pa sa Vojislavom Ko{tunicom, sa Dragoqubom Mi}unovi}em, sa Vesnom Pe{i}, sa Du{anom Mihajlovi}em, sa @arkom Kora}em i sa mnogim drugim. I sve se to neslavno zavr{avalo, propadalo. Mi se bojimo ako bismo napravili tu koaliciju sa Srpskim pokretom obnove sami da ta koalicija ne bi uspela, da bismo se vrlo brzo posva|ali, da bi nastala otima~ina oko ministarskih mandata, privilegija, direktorskih funkcija, li~ne koristi, ko }e gde svastiku zaposliti, ko }e gde zeta udomiti, ko }e ovo, ko }e ono. To se de{ava u skoro svim op{tinama gde je na vlasti koalicija “Zajedno”. A mi takve manire ne podnosimo i ne prihvatamo i ne}emo to da radimo. Mi smo idealisti – politi~ari idealisti. Imamo svoj ciq. Spremni smo i da se `rtvujemo za taj ciq, a li~na i grupna materijalna korist nije nam preokupacija. Drugo, kada bi formirali tu vladu socijalisti bi i daqe bili mo}ni. Imali bi saveznu vlast, imali bi nov~ane tokove pod svojom kontrolom, imali bi jake sindikate pod svojom kontrolom, mo}ne firme. Dakle, imali bi vlast u ekonomiji i oni bi nam mogli praviti probleme na svakom koraku. I te ~etiri godine ako bi se vlada odr`ala bile bi godine te{kih me|usobnih sukoba, sudara, stalnih nemira itd. Pod tim uslovima vlada bi te{ko mogla dati neke opipqive rezultate.
340

Postoji teorijska mogu}nost da radikali u|u u koaliciju sa levim blokom, odnosno sa socijalistima i formiraju vladu. Imali bi komotnu skup{tinsku ve}inu, i tu bi nas dve stranke levog bloka neprekidno mogle nadglasavati. JUL i socijalisti imaju vi{e poslanika od radikala, imali bi vi{e ministara u vladi i mi bismo bili nemo}ni da bilo {ta ozbiqno proguramo. Ili stalno da ucewujemo – iza}i }emo iz vlade ako ne prihvatite. Nijednog drugog mehanizma ne bismo imali. I onda bi se na{a uloga svela maltene na ulogu Nove demokratije. Mi to ne `elimo. Zato izbegavamo i jednu i drugu varijantu. Ako se prihvati na{a varijanta koncentracione vlade nacionalnog jedinstva, pa u vladu u|u Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica, onda }e to biti vlada sa unutra{wom ravnote`om. Leve stranke ne mogu nas i SPO nadglasati. SPO ne mo`e mnogo da ucewuje po{to mi sa druge strane opet mo`emo praviti ravnote`u prema wima. A ove ~etiri stranke bi jedna drugu kontrolisale da wihovi ministri ne ulaze u malverzacije, da se li~no ne bogate, da se ne otimaju za velike stanove, za vile, za monopolske poslove itd. To je vlada koja bi mogla da odredi minimum zajedni~kih programsih ciqeva i da se posveti wihovoj realizaciji. Jer Srbija je umorna u ovoj dubokoj ekonomskoj i socijalnoj krizi od stalnih strana~kih sukoba. Srbija tra`i izvestan predah. Tra`i izvesno ozdravqewe ekonomije, izlazak iz socijalne bede i ovakva vlada bi to mogla da uradi. Zbog toga izlazimo sa tom inicijativom, prvi smo iza{li otvoreno. Vidite, svi ostali }ute. Voditeq: Ali SPS je potvrdio, potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije tu je sedeo gde vi sedite i rekao da je budu}nost upravo vlada narodnog jedinstva. Dr [e{eq: Da, ali mi smo pozvali da se o tome razgovara a niko se ne odaziva na na{ poziv. Voditeq: Ka`u – niste vladaju}i, ~ak i gospodin Dra{kovi} ka`e: ne `elim da se odazovem na poziv Srpske radikalne stranke koja ne vlada. Dr [e{eq: Slu{ajte, mi smo potencijalni partneri. Mi nudimo razgovore. Nisam ja pozvao na konsultacije oko sastava vlade da bi uru~io mandat nekome. Mi smo pozvali da razgovaramo. To je isto kao kada bi Dra{kovi} ranije odbio da razgovara sa \in|i}em, Ko{tunicom, Vesnom Pe{i}, da ka`e: niste vi nikakav zna~ajan faktor u dr`avi, nemamo {ta da razgovaramo. Mi razgovaramo o mogu}nostima, mi pozivamo te potencijalne partnere da zajedno tragamo sa varijantama koje bi bile optimalne, koje bi bile svima prihvatqive. Ko mo`e imati {tetu od razgovora? Oglasio se JUL dodu{e, poslali su nam pismo da prihvataju razgovore. Me|utim, onda nikada vi{e nije bilo mogu}nosti da se to zaka`e. Voditeq: Dr [e{eq, niste mi odgovorili na potpitawe, SPS formira ve}inu... Dr [e{eq: Odgovori}u na sva va{a pitawa. Voditeq: I vi mandat dajete? Dr [e{eq: Da, ukoliko budem izabran za predsednika Republike, a stvore se uslovi za formirawe ove koncentracione vlade nacionalnog je341

dinstva ja bih te pregovore sa strana~kim predstavnicima vodio u pravcu postizawa saglasnosti da mandatar za sastav vlade bude Tomislav Nikoli}. Mislim da je Tomislav Nikoli} op{teprihvatqiva li~nost u Srbiji. ^ovek visokih moralnih vrednosti, pametan, sposoban politi~ar. ^ovek koji ima veliko obrazovawe, koji se razume u sve osnovne oblike dru{tvene egzistencije, dakle, u sve sektore dru{tvenog `ivota. I ~ovek koji bi mogao uspe{no da vodi tu vladu. Ako se formira druga skup{tinska ve}ina, ako se dogovore Srpski pokret obnove i Socijalisti~ka partija ja bih odmah wihovom izabraniku poverio mandat za sastav vlade. Ja bih se striktno dr`ao Ustava i zakona. Za mene je najva`nije da po{tujem parlamentarnu ve}inu. Ako se parlamentarna ve}ina formira mimo Srpske radikalne stranke ona }e formirati vladu i dobi}e od mene mandat. To nikada ne}u dovoditi u pitawe. Ne}u se pona{ati kao Milan Marti} koji umesto da dâ mandat za sastav vlade koaliciji Srpske demokratske stranke i Srpske radikalne stranke dovodi iz Beograda Vojislava Mikeli}a pa wemu daje mandat. To se meni ne bi dogodilo. Tu nema eksperimentisawa, igrawa sa sudbinom dr`ave. Moramo se striktno dr`ati Ustava i zakona. Ako se formira takva vlada ja bih bio onda kriti~ar te vlade, kontrolor te vlade kroz svoje ustavne nadle`nosti. Ustavne nadle`nosti predsednika Republike nisu velike. Ja ne mogu da nateram vladu da ne{to uradi, ali mogu da kritikujem neki wen potez. Ne mogu naterati Skup{tinu da donese neki zakon, ali mogu odbiti da ukazom proglasim ve} izglasan zakon i da ga vratim Skup{tini na ponovno glasawe sa svojim primedbama. Primedbe bi bile argumentovane i saop{tene javnosti, pa ako Skup{tina po slovu Ustava ponovo izglasa taj zakon ja bih ga onda proglasio. Dakle, moja funkcija predsednika Republike bi bila striktno kontrolna funkcija u toj varijanti. Voditeq: Da li bi davali inicijative preko Vlade za neke zakone? Dr [e{eq: Znate {ta, ja mogu da uputim pismo Vladi i da predlo`im i to bi tako|e intenzivno radio, ali ne mogu da nametnem Vladi svoju voqu; nemam takve ustavne nadle`nosti. Voditeq: Da li biste uputili odmah pismo za onu tezu koja proizilazi iz va{eg strana~kog programa, da se jednostavno utvrdi dr`avqanstvo svih Albanaca na Kosovu i Metohiji, pa da se jednostavno “o~isti”, da tako ka`em, i strani dr`avqani da idu u svoje dr`ave? Dr [e{eq: I po tom pitawu. Ja bih neprekidno Vladu i Skup{tinu bombardovao inicijativama i te inicijative saop{tavao javnosti, narodu. A oni neka prihvate ili ne prihvate, ali nemam na~ina da ih nateram ako moja stranka nije vladaju}a stranka, razumete. Ako je Srpska radikalna stranka vladaju}a stranka onda imam uticaj na tu stranku i preko te stranke vr{im uticaj na celu Vladu. Voditeq: E sada ono {to je zanimqivo, govorimo sve naravno, hipoteti~ki, ali pitawe odnosa Srbije i Crne Gore. Ve} se zna predsednik Crne Gore bez obzira {to vi imate decidan stav jasan, da su izbori pokradeni, ako se ja ne varam u Crnoj Gori. Ali govorimo o ~iweni~nom stawu Evro342

pa: OEBS i ne znam ko ve} su priznali te izbore i pretpostavimo takvu situaciju da }e na ~elu Srbije biti dr Vojislav [e{eq, na ~elu Crne Gore Milo \ukanovi}. Zna se i jedan i drugi stav, pa ~ak i politi~ko opredeqewe Demokratske partije socijalista i Srpske radikalne stranke i po pitawu jedinstvene Srbije i po pitawu federalnih jedinica itd. Dr [e{eq: Izbori u Crnoj Gori su bez sumwe falsifikovani. Nema {ta OEBS da priznaje ili ne priznaje te izbore, da ih priznaje Amerika ili ne priznaje. Oni su falsifikovani i postoji ~itav niz dokaza o tim falsifikatima. Drugo, ovi izbori su pokazali i ovako falsifikovani da Milo \ukanovi} nema Demokratsku partiju socijalista. Demokratska partija socijalista Crne Gore ostala je uz Momira Bulatovi}a. A za Mila \ukanovi}a su glasali sledbenici Alije Izetbegovi}a, sledbenici Ibrahima Rugove, sledbenici Sekule Drqevi}a ili wegove modernije varijante Slavka Perovi}a. I vrlo mali broj ostalih. Za Momira Bulatovi}a su glasali sledbenici Demokratske partije socijalista Crne Gore i Srpske radikalne stranke. Na{i ~lanovi i simpatizeri. I to je sada odnos snaga u Crnoj Gori. U Crnoj Gori }e morati da se odr`e u najskorije vreme vanredni parlamentarni izbori. Ovakav odnos snaga kakav je sada bio i pored falsifikovawa govori da Milo \ukanovi} u parlamentu ne}e imati nikakvu ozbiqnu stranku. Jer sada su glasali za Mila \ukanovi}a kao predsedni~kog kandidata svi ovi sledbenici antisrpskih ideologija, politi~kih ciqeva i te`wi; ali }e onda na parlamentarnim izborima muslimani da glasaju za SDA, za Stranku demokratske akcije, [iptari }e da glasaju za {iptarske stranke, separatisti }e da glasaju za Liberalni savez. [ta }e ostati Milu \ukanovi}u – skoro ni{ta. A ovamo }e Momir Bulatovi} imati jaku Demokratsku partiju socijalista, Srpska radikalna stranka }e opet biti jaka stranka jer su nas ranije ve{ta~ki, na silu izbacili iz crnogorskog parlamenta, ali poverewe koje u narodu u`ivamo nije poquqano i to bi ovi izbori sada pokazali. Nema nikakvih neposrednih odnosa izme|u Srbije i Crne Gore, tako da Milo \ukanovi} i ja ne bismo nikakve me|usobne odnose odr`avali silom ustavnih i zakonskih normi, nema taj kanal direktnih odnosa. Mi bismo se zvani~no susretali samo na sednicama Vrhovnog saveta odbrane. Po Ustavu Vrhovni savet odbrane ima tri ~lana, predsednik je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, dakle, bio bi Slobodan Milo{evi}. ^lanovi su predsednik Srbije i predsednik Crne Gore, zna~i \ukanovi} i ja. I tu bismo raspravqali o odbrambenim pitawima, donosili odluke ve}inom glasova. Voditeq: Vi ste realan politi~ar ali moram da vas pitam: ne bi li to ja~alo ulogu predsednika Jugoslavije, imaju}i u vidu ~lanice federacije i pred me|unarodnom zajednicom takve odnose? Dr [e{eq: Ja~alo bi u ovom slu~aju. A sada sve zavisi od toga da li bi se Slobodan Milo{evi} iskreno trudio da ja~a odbrambenu mo} zemqe, da ja~a Vojsku Jugoslavije itd. Ako bi se trudio onda bi nas dvojica glasa343

li uvek za tu varijantu. Ako bi sledio politiku razbijawa Vojske Jugoslavije, smawivawa odbrambene mo}i zemqe, povla|ivawa zapadnim silama onda bi Milo{evi} i \ukanovi} na isti na~in glasali, a ja bih glasao protiv wih. Dakle, sve bi zavisilo tu od Milo{evi}evog iskrenog opredeqewa. Ono bi moralo da se demonstrira kroz sednice Vrhovnog saveta odbrane. A svi odnosi izme|u Srbije i Crne Gore odvijaju se kroz institucije savezne dr`ave. Tamo je odnos snaga zahvaquju}i izbornim rezultatima iz 1996. godine sasvim druga~iji nego u Srbiji. I tamo bi se taj proces pregovarawa izvodio na drugi na~in. Srpska radikalna stranka je tamo opoziciona politi~ka partija i wena uloga u samom procesu pregovarawa ne bi bila naro~ito zna~ajna u ovom trenutku pod sada{wim odnosom snaga. Voditeq: Pod pretpostavkom, opet govorimo, o va{em izboru za predsednika Repubike Srbije. Republika Srpska, znamo program va{ih radikala i vas kao prvog ~oveka, mo`e li to brzo da se zavr{i kako mnogi obe}avaju na drugim poqima od ekonomije pa na daqe, to jedinstvo srpskog naroda? Dr [e{eq: Ne mo`e brzo, na`alost Republika Srpska je sada fakti~ki pod okupacijom NATO pakta. A drugo, veliki razdor je nastao u rukovodstvu SDS-a i u rukovodstvu Republike Srpske. Biqana Plav{i} je krenula putem izdaje. Ona je instrumentalizovana od strane Amerikanaca. Sada }e biti parlamentarni izbori, ja o~ekujem da }e na tim izborima da pobede radikali i SDS. A Biqana Plav{i} najdu`e do septembra slede}e godine mo`e ostati na funkciji predsednika Republike. Jer i prema slovu Dejtonskog ugovora u septembru treba da se odr`e novi kompletni izbori. Dve godine posle prethodnih. Bi}e du`i i trnovit put integracije Republike Srpske u sastav zajedni~ke dr`ave sa Srbijom i Crnom Gorom, ma kako se ta dr`ava zvala, da ostane sada{wi naziv Savezna Republika Jugoslavija ili da to bude pod nazivom “Velika Srbija” za {ta se zala`u radikali, ili jednostavno Srbija. Voditeq: Dr [e{eq predla`em da najpre, ako je spremno, vidimo blok EPP poruka, a odmah zatim i {ta ka`e narod. Mi smo posetili gradove u kojima se ova televizija gleda, gleda se, bogami, do ispred samog Beograda u jedno ~etiri okruga, ili ~etiri izborne jedinice. Dakle, obi{li smo Po`arevac, Smederevsku Palanku, Smederevo, Veliku Planu pa }ete videti {ta narod o vama ka`e iz prve ruke. Anketa – Smederevska Palanka Reporter: Predsedni~ki izbori su 7. decembra, {ta o~ekujete od predsedni~kih izbora? • O~ekujemo ne{to da se re{i, da ovaj narod malo zna ko je gazda, ko }e da rukovodi, ko }e da misli malo o ovom narodu. Jer ovako stvarno nije dobro. Reporter: Kome }ete vi dati va{ glas? • E to je sada na{a tajna. Reporter: Predsedni~ki izbori su 7. decembra. [ta o~ekujete od predsedni~kih izbora?
344

• U prvom krugu ne}e niko da pobedi. Reporter: [ta mislite da li }e iza}i preko 50 odsto glasa~a? • Ja mislim da je narodu ve} dosta svega, ali mo`e da bude i preko 50 odsto, ali da niko ne}e da dobije. Reporter: [ta mislite o predsedni~kim kandidatima uop{te? • Ja mislim da narod ipak nije zadovoqan ni sa jednim kandidatom, ali da }e Vojislav [e{eq ipak da pobedi, ako do|e do pobede. Reporter: Za{to ba{ on? • Pa {ta ja znam. Nijedan nije popularan toliko u narodu. Reporter: Mislite li da }e Vojislav [e{eq napraviti ~udo kao {to je napravio u Zemunu? • Ne. Ne mislim ni{ta, nego eto, neko treba pa ja mislim da }e on da pobedi. Ina~e ne o~ekujem ni od wega ni{ta posebno. Reporter: [ta mislite o koaliciji izme|u SPS i SPO? • Sve su koalicije mogu}e za dobrobit naroda. Sve pa i ta. Reporter: Po va{em mi{qewu koju bi funkciju u Vladi trebalo da dobije Vuk Dra{kovi}, ako stupi u koaliciju sa SPS-om? • Predsednik udru`ewa kwi`evnika. To je wegovo najboqe mesto, nema drugog. Reporter: Da li o~ekujete da }e preko 50 odsto bira~a iza}i na izbore? • O~ekujem. Da, o~ekujem. Reporter: Predsedni~ki izbori su 7. decembra. [ta o~ekujete od predsedni~kih izbora? • Ja mislim da }e pobediti isto \ukanovi}, ja mislim da je dobar isto kao {to je Bulatovi} bio jedno vreme. Reporter: U Srbiji? • A mislite u Srbiji. Zna se, Milutinovi}, Socijalisti~ka partija. Reporter: [ta mislite o gospodinu Vojislavu [e{equ? • [ta imam da mislim o tome. Ne znam {ta da vam ka`em o wemu po{to nisam ~itao mnogo o wemu i nije mi interesantno. Reporter: Da li je mogu}a koalicija izme|u SPS i SPO? • To je mogu}e i siguran sam i ube|en da je mogu}e da bude. Reporter: [ta mislite o gospodinu Vojislavu [e{equ? • Ni{ta posebno kao i o svima drugima. Anketa – Smederevo Reporter: U slu~aju da gospodin [e{eq postane predsednik Srbije kakva je budu}nost federacije Jugoslavije s obzirom da je \ukanovi} predsednik Crne Gore? • Mislim da je to ista politika, da oni istu politiku vode. Reporter: Da li gospodin [e{eq ima kadrove da vodi adekvatno dr`avu Srbiju? • Mislim da ima. Ima za tu svoju politiku koju on vodi. Reporter: Da li bi [e{eq bio dobar predsednik?
345

• Ne bi bio lo{. Reporter: A da li }e iza}i vi{e od 50 odsto gra|ana na predsedni~ke izbore? • Ja mislim da ho}e. Reporter: Bli`e se predsedni~ki izbori. Ko po vama ima najvi{e {ansi da bude predsednik? • Pa ja mislim Srpska radikalna stranka, [e{eq. Reporter: Ako [e{eq bude izabran za predsednika da li }e nas Evropa jo{ vi{e izolovati? • To stvarno ne znam da ka`em. Mislim da i ovako i onako nije dobro. Reporter: Bli`e se izbori. Vi mislite da }e [e{eq da pobedi? • [e{eq garantovano. Reporter: A da li }e Evropa da nas izoluje zbog toga? • Ne}e. Ni Amerika. Reporter: U Crnoj Gori je pobedio \ukanovi}, kako }e se slo`iti on i [e{eq, ako [e{eq pobedi? • Koja li~nost najvi{e ima, najvi{e obe}ava i najvi{e mo`e da uradi na boqe? • Obe}avaju svi. Ali ne znam ja, bih da proverim. Mlad sam pa neka bude [e{eq, nije bitno. Promeni}emo i wega. Reporter: Da li gospodin [e{eq ima u stranci dovoqno kadrova da ne{to uradi? Ne znam, koliko to pratim, ali vidim da su prete`no mla|i qudi, a ja se nadam da je mladost to {to treba da vodi ovu zemqu. Anketa – Po`arevac Reporter: Bli`e se predsedni~ki izbori, ko je po vama favorit? • [e{eq. Reporter: Kako bi uspeli da usklade odnose gospodin [e{eq i \ukanovi} kao predsednici Crne Gore i Srbije? • Vrlo te{ko. Reporter: Kako bi se to odrazilo na Jugoslaviju? • Negativno. Reporter: Bli`e se predsedni~ki izbori, ko po vama ima najvi{e {ansi na izborima? • Ja mislim [e{eq. Reporter: Da li bi [e{eq bio dobar predsednik? • Mnogo nisam razmi{qala o tome, to neka mla|i odlu~e. Na{e je ve} gotovo, mi penzioneri bilo ko da do|e nama je svejedno. Samo da dobro upravqaju i da nam malo penzije pove}a. Reporter: A da li bi Evropa prihvatila gospodina [e{eqa? • Za{to da ne, on nije glup ~ovek, zna {ta ho}e. E sada, kako bi do{ao do Evrope, to je wegova stvar. Reporter: Da li bi gospodin [e{eq mogao da se slo`i sa gospodinom \ukanovi}em oko pitawa vezanih za Jugoslaviju? • Koliko ja vidim oni su vi{e uz Bulatovi}a.
346

Reporter: Bli`e se predsedni~ki izbori. Ko po vama ima najvi{e {ansi na izborima? • Ko ima najvi{e {ansi? Nijedan. Reporter: Analiti~ari ka`u da gospodin [e{eq ima najvi{e {ansi? [ta vi mislite kakav bi on predsednik bio? • Ne{to posebno u vezi [e{eqa ne mogu da ka`em jer ne vidim razloga da bi ne{to favorizovan bio u odnosu na sve ostale. Anketa – Velika Plana Reporter: Kakav bi predsednik bio gospodin [e{eq? • Sve zavisi, kako pri~a – ako tako radi mo`da bi bio dobar. Reporter: A kako bi ga Evropa i svet prihvatili? • Lo{e. Reporter: Kakav bi predsednik bio gospodin [e{eq? • Ne znam. Vide}emo. Vide}emo. Reporter: A da li bi Evropa prihvatila gospodina [e{eqa ako bude predsednik? • Za{to da ne prihvati? Za{to, nema potrebe Evropa da se buni protiv wega. Reporter: A da li bi mogli da se slo`e \ukanovi} i [e{eq ukoliko [e{eq bude predsednik Srbije? • Verovatno da bi se slo`ili donekle. Verovatno postoje izgledi da }e da na|u zajedni~ki jezik. Reporter: Bli`e se predsedni~ki izbori. Ko po vama ima najvi{e {ansi na izborima? • Uz svo du`no po{tovawe svih ostalih kandidata mislim da je dr Vojislav [e{eq najve}i favorit za pobedu. Reporter: Mislite da bi on bio dobar predsednik? • Mislim da bi bio dobar. Reporter: A da li bi ga prihvatila Evropa i svet? • Znate {ta: bitno je da prihvatimo mi, a za Evropu i svet, o tome }emo da razgovaramo, to je na{a briga ko }e da bude predsednik, to je prvenstveno na{a stvar. Zna~i, svet o tome ne treba da razmi{qa. On neka re{ava neke druge probleme, to }emo mi da re{imo. Voditeq: Dr [e{eq, znam da je i va{ odgovor kao i ovaj posledwi, naslu}ujem ga: da je ovo na{e pitawe izbora predsednika. Mada smo ~esto postavqali pitawe u anketi kako }e Evropa, kako }e svet reagovati. Dr [e{eq: Ja mislim da ste se vi u anketi malo poveli za pisawem ove {tampe koju finansira Soros i koja je izrazito antisrpski orijentisana i da ste se poveli malo za izjavama na{e konkurencije, posebno Dra{kovi}a, ali i dosta politi~ara iz Socijalisti~ke partije. Znate jednu ste stvar ispustili iz vida, da su ovo izbori za predsednika jedne federalne jedinice a ne predsednika dr`ave. Dr`ava je Savezna Republika Jugoslavija. Srbija je federalna jedinica. To je kao u Americi kada se odr`avaju izbori za guvernera Kalifornije.
347

Voditeq: Sa statusom dr`ave i pravom na otcepqewe. Dr [e{eq: Nema prava otcepqewa. Po saveznom Ustavu ni Srbija ni Crna Gora nemaju pravo otcepqewa. Ne mogu vam sada ta~no re}i da li Kalifornija ima pravo na otcepqewe, ali ne verujem da ima. A u ovom slu~aju re~ je o ~isto unutra{woj politici. Republika Srbija kao federalna jedinica nema skoro nikakve nadle`nosti u spoqnoj politici. Skoro nikakve. I nema zna~ajne nadle`nosti u sferi odbrane. To su skoro iskqu~ive nadle`nosti savezne dr`ave. Neki od predsedni~kih kandidata ve} nagove{tavaju ako budu izabrani da }e da putuju po svetu, uspostavqaju odnose, sklapaju ugovore itd. Zna~i, oni unapred obe}avaju da }e da kr{e Ustav. U ovoj predizbornoj kampawi ja se jedini izgleda dr`im striktno slova Ustava. Voditeq: Nije to odbrambeni mehanizam, putovali ste u Rusiju, Francusku... Dr [e{eq: Putovao sam, putova}u ja opet negde u neku prijateqsku zemqu u slu~aju potrebe. Ne}u ~esto putovati, ne}u mnogo putovati jer onda ne}u sti}i da obavim svoje poslove koji mi pripadaju po Ustavu i zakonu. Opet }u ja putovati u neku prijateqsku zemqu s vremena na vreme kada to prilike nalo`e. Dakle, ja ne}u izbegavati kontakte te vrste, ali ja ne bih imao nikakve nadle`nosti da vodim spoqnu politiku. Kada pobedim na izborima za saveznog predsednika onda }u imati zna~ajnu ulogu u vo|ewu spoqne politike. Voditeq: Dobro, Srbija jeste ~inila... Dr [e{eq: Vidite, neki qudi koji su se kandidovali pro{li put na izborima sada u ovom prethodnom turnusu, umesto da ~itaju Ustav oni su polazili od ~iwenice da je Slobodan Milo{evi} kao predsednik Srbije bio glavni kreator spoqne politike. Ali on nije bio glavni kreator spoqne politike na osnovu ustavnih nadle`nosti predsednika Republike nego na osnovu ~iwenice da je bio {ef Socijalisti~ke partije, vladaju}e partije na saveznom i na republi~kom nivou. I kada je i{ao u Dejton na pregovore on je imao pismeni pristanak Savezne Vlade odnosno ovla{}ewe Savezne Vlade da bude {ef na{eg pregovara~kog tima. Znate qudi koji ne ~itaju, koji ne prate normativna akta, koji ne poznaju Ustav a kandiduju se onako grlom u jagode, kao jedan za sve ili svi za jednoga i tako daqe – to je besmisleno. Ti qudi ni sutra ne}e znati da rade svoj posao, kao {to ne znaju danas da se ozbiqno bave politikom. Voditeq: Gospodine [e{eq, da krenemo malo sa pitawima gledalaca. Pozdravqa gospodina [e{eqa Vladimir iz Ra~e i poruka: svi se mewaju, samo radikali ostaju isti. Pitawe: ukoliko dobiju izbore kako }e da funkcioni{e on i \ukanovi} u Jugoslaviji? ^udi me da postavqaju ta pitawa kada su dve federalne jedinice. Dr [e{eq: Da. Na to pitawe sam ve} odgovorio. Ja sam ~ovek koji ne nastupa ni sa kakvom mr`wom u politici. Znate, mene je \ukanovi} progonio iz Crne Gore, hapsio je radikale, isterivao nam je stranku iz parlamenta, nema {ta nije radio. Ali mene je i Milo{evi} hapsio ~etiri puta, stranka nam je progawana, medijski blokirana itd.
348

Voditeq: I Dra{kovi}a pomalo, ali... Dr [e{eq: Ali ja nemam nikakvih predrasuda. Ja nikada u prvi plan bave}i se politikom ne stavqam neka svoja li~na pre`ivqavawa, li~ne emocije itd. Ja se rukovodim interesima naroda i dr`ave, interesima Srpske radikalne stranke. Onog trenutka kada bih popustio svojim emocijama ja bih se odrekao politi~kih principa u koje iskreno verujem. Prema tome, {ta ako sutra budemo sedeli u Vrhovnom savetu odbrane \ukanovi} i ja i Milo{evi}? [to se mene ti~e, ja }u se sasvim normalno pona{ati. Ozbiqno }u u~estvovati u tom radu, ozbiqno odgovarati svojim obavezama. Jer ja bih bio jedan od ~lanova kolektivnog vrhovnog komandanta, na kraju krajeva. Voditeq: [to se ti~e ekonomije, mislite da nema dodirnih ta~aka Srbije i Crne Gore? Dr [e{eq: Ima mnogo dodirnih ta~aka, ali nema nekih direktnih odnosa da mi sada vodimo pregovore, uskla|ujemo. Sve se to vr{i preko Savezne vlade. Voditeq: Ne}emo carinu! Dr [e{eq: Nema carine. Nemamo mi ingerencija da uspostavqamo carinske barijere. Carine su tako|e u iskqu~ivoj nadle`nosti savezne dr`ave. Ovo {to je radio Milo \ukanovi} u Crnoj Gori meni ne pada ni na kraj pameti da radim u Srbiji. On je stvarao dr`avu u dr`avi i gazio savezne zakone. Ja }u striktno da po{tujem sve savezne zakone. Voditeq: Puno pozdrava od Miodraga iz Smederevske Palanke i Neboj{e Jovanovi}a iz Kragujevca. @ele vam jo{ jednu pobedu na predstoje}im izborima i pitawe i jednog i drugog je vezano za armiju mladih qudi i nezaposlenih: kako i {ta u~initi da bi se po tom pitawu ne{to ozbiqnije uradilo. Dr [e{eq: Veliki broj radnih mesta se mo`e otvoriti samo podsticawem privatne inicijative, reformom poreske politike i stavqawem u pogon ogromnih dr`avnih resursa koji su do sada bili potpuno neiskori{}eni. Dakle, mi bismo hrabro krenuli u ekonomske reforme, a to bi moralo da dovede do otvarawa novih radnih mesta. Voditeq: Pitawe: Slu`beni jezik nam je srpski, Srbija nam je puna latinice. Za{to se to dozvoqava, imate li ne{to protiv latinice? Dr [e{eq: Ne bismo mi zabrawivali latinicu. Sva slu`bena akta moraju biti }irili~nim pisom ispisana. Vidim i kod vas skoro sva ova pitawa pristi`u ispisana latinicom. Qudi imaju pravo i slobodu da se slu`e pismom kojim `ele. U jednom periodu komunisti~ka vlast je forsirala latinicu, pa je }irilica bila zapostavqana. Mi bismo se dr`ali }irilice kao slu`benog pisma, a nemamo ni{ta protiv da se neko slu`i latinicom, da latinicom {tampa kwige i novine, naravno, u svojim privatnim izdawima. Voditeq: Dragan Stojanovi} iz Para}ina pozdravqa dr [e{eqa i pitawe o nezaposlenosti. To ste odgovorili. “Prokomentari{ite izbore u izbornoj jedinici 17 Jagodina, i da se osvrnete na problem Kosova”, to je Zoran Jovanovi}.
349

Dr [e{eq: Mi smo u izbornoj jedinici Jagodina postigli dobre rezultate na ovim izborima, i na parlamentarnim i na predsedni~kim. Na parlamentarnim izborima smo osvojili tri poslani~ka mandata. Da smo imali 7000 glasova vi{e imali bismo ~etiri mandata. Ube|en sam da radikalska lavina tek predstoji. A na predsedni~kim izborima u jagodinskoj izbornoj jedinici sam ubedqivo tukao Zorana Lili}a i time sam veoma zadovoqan. Znate, o~igledno je da se prelama voqa naroda u celoj Srbiji a pogotovo u [umadiji i Pomoravqu, da je srpski radikalizam u [umadiji i Pomoravqu opet zasijao punim sjajem i da }e se takav trend nastaviti i ubrzati. [to se ti~e situacije na Kosovu, problem se mo`e re{iti samo uspostavqawem pravne dr`ave, sre|ivawem mati~nih kwiga, katastarskih kwiga institucijama pravnog poretka, a jedina politi~ka partija koja je u stawu da to provede je Srpska radikalna stranka. Tamo{wi socijalisti su ogrezli u korupciji, ~uda prave, {uruju sa {iptarskim kriminalcima poput ovog Miladina Ivanovi}a predsednika op{tine Pe}, biv{eg na~elnika Pe}kog okruga i nekih wemu sli~nih. A radikali ako do|u red }e se znati. Voditeq: [ta mislite o pregovorima sa Rugovom? Dr [e{eq: Mislim da nije ni trebalo ulaziti u takve pregovore, jer ko je Ibrahim Rugova da predsednik Republike s wime potpisuje sporazum? Milo{evi} ima dokaz o svom legitimitetu, izabrao ga je narod na izborima. U vreme kada je to potpisivao bio je predsednik Republike Srbije. A ko je i gde je Ibrahima Rugovu izabrao? Rugovina stranka je registrovana na saveznom nivou svojevremeno, ali on nikada nije iza{ao na izbore. Da bih ja sa wime pregovarao, on mora kazati da ima legitimitet. Da jedan ozbiqan procenat [iptara, gra|ana {iptarske nacionalnosti stoji iza wega, da ga podr`ava. A da bi to dokazao on mora iza}i na izbore i osvojiti izvestan broj poslani~kih mandata, pa se onda pojaviti na pregovorima. Ja bih ga onda primio kao {efa poslani~ke grupe te wegove albanske partije, kako se to zove Albanska demokratska partija, nije bitno. Ali bih ga primio ozbiqno na razgovor i raspravio o problemima u okviru Ustava i zakona. A pregovarati sa nekim ko nema dokaza o legitimitetu je besmisleno. Voditeq: A studenti na ulicama Pri{tine, oni ponovo najavquju... Dr [e{eq: Ti studenti kada bi radikali preuzeli vlast nikada ne bi iza{li na ulice Pri{tine. Pro{la bi ih voqa od bilo kakvih demonstracija. Ne zbog toga {to smo mi a priori protiv demonstracija, mi bi dozvoqavali sve demonstracije koje se uredno prijave policiji u roku od 48 sati pre po~etka, i gde organizatori sara|uju sa policijom oko mera obezbe|ewa, gde sara|uju sa drugim nadle`nim slu`bama da se pribavi voda za pi}e, da se pribavi najmawe jedno sanitetsko vozilo za pru`awe hitne medicinske pomo}i ako se uka`e potreba itd. Svi oni propisi koji va`e za politi~ke partije kada organizuju mitinge i demonstracije u drugim delovima Srbije moraju da va`e i na Kosovu. Voditeq: Sada Milana iz Jagodine, pozdravqa gosta i pita kada }e, sada su ovo konkretna pitawa, vi niste ministar zdravqa, ali tek: kada }e u zdravstvu zaposleni primiti regres i topli obrok za ovu godinu od juna pa nadaqe, moli direktan odgovor.
350

Dr [e{eq: Ako preuzmemo vlast u Srbiji, ako Srpska radikalna stranka bude vladaju}a, ako budem predsednik Republike, mi imamo pred sobom prioritete. Mi se ne}emo primarno baviti onim {to nije na{a ustavna nadle`nost poput ovih koji obe}avaju da }e putovati, da }e ovo, da }e ono. Na{a primarna nadle`nost je izlazak iz ekonomske krize, izlazak iz socijalne bede, borba protiv kriminala, sre|ivawe stawa u zdravstvu, sre|ivawe stawa u {kolstvu, sre|ivawe stawa u dr`avnom aparatu. Tih {est stvari – to je na{ prioritet. To }emo mi da radimo. Da se ne zamajavamo onim {to nisu ustavne nadle`nosti Srbije kao federaln