You are on page 1of 3

Proizvod i kvalitet proizvoda Pod proizvodom podrazumevamo svako materijalno dobro, uslugu, osobu, organizaciju ili ideju koju

mo emo ponuditi na tr i tu u cilju zadovoljenja neke potrebe, jer potro a i ne kupuju proizvode radi proizvoda samih, ve zbog koristi koju im ti proizvodi omogu avaju. U me . marketingu proizvod je predmet me . razmene.Proizvod je nosilac upotrebne vrednosti i ostalih karakteristika na kojima inostrani potro a insistira. Tro kovi koji nastaju pri planiranju, kreiranju, realizaciji i promociji proizvoda u me . marketingu dosta su vi i u odnosu na doma i marketing, pa je nerealno o ekivati povra aj ulaganja u kratkom roku. Proizvod se, u me . marketingu, posmatra kroz me . dimenzije njegovih atributa: kvalitet, dizajn, pakovanje, prodajne usluge i marku, to zna i da na izbor potro a a pri odabiru odre enog proizvoda ne uti e samo njegova korisnost i kvalitet, ve i svi ostali elementi koji uti u na kompletan utisak vazan za kupovinu, na in kupovine i ambijent u kom se ona obavlja. Na me . tr i tu proizvod se mo e pojaviti kao lokalni, me unarodni ili globalni. Lokalni proizvodi nastaju da bi zadovoljile potrebe potro a a odre enog, lokalnog tr i ta. Strategija lokalnog proizvoda pogoduje kompanijama na ni im nivoima internacionalizacije, a naro ito doma im kompanijama. Globalne kompanije do lokalnih proizvoda uglavnom dolaze akvizicijom (kupovinom ve inskog ili manjinskog paketa akcija jedne kompanije od strane druge kompanije forma neposredne internacionalizacije). Ponudu lokalnog proizvoda podr ava strategija prilago avanja. Strategija prilago avanja zna i da se proizvo a prilago ava potrebama lokalnog tr i ta i izlazi u susret potrebama i prohtevima potro a a, odnosno da prilago ava svoj proizvod politi koj, ekonomskoj, pravnoj i sociokulturnoj klimi tog podru ja i navikama potencijalnih potro a a na ciljnom tr i tu. Odluci o praktikovanju strategije prilago avanja, tako e, mo e doprineti i konkurencija. Me unarodni (regionalni) proizvodi nastaju da bi se zadovoljile potrebe potro a a odre enog regiona, odnosno potrebe potro a a nekoliko inostranih tr i ta u regionu. Primenjuju je, naj e e, kompanije u fazi ekspanzije operacija na me unarodnom tr i tu (na vi em nivou internacionalizacije). Ponudu me . proizvoda podr ava strategija koja kombinuje strategiju standardizacije i strategiju prilago avanja. Globalni proizvodi nastaju da bi zadovoljili potrebe potro a a na globalnom tr i tu. Ponudu globalnog proizvoda podr ava strategija standardizacije. Strategija standardizacija ozna ava da se te i ka tome da proizvod (kao i na in poslovanja i upravljanja) bude jednak svuda u svetu. U skladu sa tim, kompanija uvi a sli nosti izme u integralnih delova svetskog tr i ta, ali, ipak , uz nu no uva avanje razlika i ,ipak, sa izvesnim prilago avanjima, koja su neizbe na. Ove dve strategije, prilago avanje ili standardizacija, koriste se (ili kombinuju) u zavisnosti od stepena internacionalizacije koji je dostigla odre ena kompanija.

Prednosti strategije standardizacije, koju koriste globalne kompanije, su da ona omogu ava ostvarivanje efekata ekonomije obima, kori enje efekata od globalnih medija i mogu nost kreiranja globalnog imid a. Strategija prilago avanja omogu ava kompaniji smanjenje rizika u poslovanju i izgradnju imid a kompanije koja odgovara na zahteve specifi nog inostranog tr i ta ili vi e inostranih tr i ta. Na izbor i odlu ivanje za jednu od ove dve strategije uti e mnogo faktora, kao to su me unarodno okru enje,karakteristike samog proizvoda i razni interni faktori ( snaga i veli ina kompanije, konkurencija, eljeni cilj internacionalizacije itd.). Tako e, na izbor strategije (standardizacija ili prilago avanje) uti e i to kojoj vrsti dobara proizvod pripada. Vi e su standardizovani proizvodi koji pripadaju grupi proizvodnih dobara ili trajna potro a ka dobra, dok su vi e prilago ena natrajna potro a ka dobra. Pored odluke o ponudi lokalnog, me unarodnog ili globalnog proizvoda i odluke o izboru strategije standardizacije ili prlago avanja, kompanija jo donosi odluku o na inu prilago avanja. Kompanija donosi odluke o tome da li da modifikuje postoje i proizvod ili da uvede potpuno nov,odluke o liniji proizvoda (nacionalna ili me unarodna) i odluke o ukupnoj ponudi (me . proizvodna specijalizacija ili me unarodna proizvodna diversifikacija). Kvalitet predstvalja skup me usobno povezanih karakteristika proizvoda ili usluga, koje su neophodne da bi taj proizvod ili usluga bili sposobni da zadovolje potrebe potro a a za koje su namenjeni, odnosno, kvalitet je stepen sposobnosti odre ene marke da izvr i svoje funkicje. Kvalitet proizvoda predstavlja nu nu pretpostavku, ali ne i dovoljan uslov za uspe no poslovanje kompanije na me unarodnom tr i tu. Na odluku o kvalitetu uti e mnogo faktora kao to su zahtevi i potrebe potro a a, kvalitet konkurentskih proizvoda, razvoj nauke i tehnologije, kao i sposobnost kompanije da proceni nivo potrebnog i tra enog kvaliteta. Zato mo emo re i da je kvalitet strategijsko sredstvo i sredstvo konkurentskog diferenciranja kompanije. Savremena nauka afirmi e integralni pristup definisanju i upravljanju kvalitetom. Smatra se da integralni pristup definisanju i upravljanju kvalitetom poti e iz Japana, koji je upravo zahvaljuju i kvalitetu svojih proizvoda dostigao nivo tzv. japaskog uda. Prema takvom pristupu postoje tri dimenzije kvaliteta: fizi ka, uslu na i simboli ka.Fizi ki atributi kvaliteta su veli ina, te ina, izgled, konstrukcija i sl. Uslu ni atributi su odr avanje, servisiranje i obezbe enje rezervnih delova. Oni se za razliku od fizi kih atributa ne mogu lako standardizovati i doprineti ekonomiji obima, jer se ovi atributi u pojedinim zemljama razli ito reguli u. Simboli ki atributi su imid , boja,ime i sl. Proisti u iz fizi kih atributa i esto se razli ito do ivljavaju usled razli itih socio-kulturnih prilika u razli itim sredinama i na razli itim tr i tima. Integralni pristup kvalitetu stvara ogromne tro kove, pa se u cilju racionalizacije tih tro kova razvio inovativni pristup unapre ivanju kvaliteta, koji ne umanjuje zna aj fizi kih, uslu nih i simboli kih atributa proizvoda. Ovaj pristup podrazumeva stalne inovacije koje se sastoje ili od plasmana novih proizvoda ili od

usavr avanja i pobolj anja nekih karakteristika ve postoje ih proizvoda. Ovaj pristup e e koriste kompanije lideri, dok kompanijama pratiocima ostaje podru je specijalizovanih proizvoda namenjenih tr i nim ni ama ili proizvodnja supstituta (kopiranje proizvoda kompanija lidera ali lo ijeg kvaliteta i po ni im cenama ili modifikovanih proizvoda). U novije vreme, sve e e se pominje i ekolo ki pristup unapre ivanju kvaliteta odnosno o tome da proizvodi treba da zadovolje razli ite ekolo ke standarde. Ovaj pristup ne isklju uje inovativni pristup, ve ini jednu njegovu dimenziju. Upravljanje i kontrola kvaliteta su dve me usobno vezane i uslovljene funkcije. Da bi neka kompanija plasirala svoj proizvod na me . tr i te neophodno je da zadovolji me unarodne standarde kvaliteta, me u kojima je najpoznatiji ISO 9000. To ne zna i da su proizvodi koji poseduju ovaj sertifikat superiorniji u odnosu na druge, ve da zadovoljavaju odre ene standarde u upravljanju i obezbe ivanju kvaliteta. ISO je me . organizacija za standardizaciju i svetska federacija nacionalnih institucija za standardizaciju. Da bi se me . standard usvojio potrebno je da ga odobri najmanje 75% od ukupnog broja lanica. po tovanje me . standarda kvaliteta je nu nost savremenog poslovanja. Kod nas veliki broj kompanija ne pokazuje spremnost za po tovanje me . standarda kvaliteta, a sli an je slu aj i sa kompanijama male i srednje veli ine irom sveta.