You are on page 1of 9

1

142531/2007

.

Uslovi rada u ovim delatnostima bili su vrlo te ki a do povreda je naj e e dolazilo usled pada predmetaili samog radnika. nehigijenski uslovi rada i stanovanja uslovili sui pojavu prvih organizovanih radni kih zahteva da se radnici za tite od opasnosti koje im prete pri radu i da se pobolj a njihov polo aj. neograni eno radno vreme. brodograditelja. Upotreba bronze u drugom milenijumu pre nove ere imala je iroku primenu.Kapitalisti ki na in proizvodnje doneo je radikalne promene u samom procesuproizvodnje jer ru ni alati koji su se do tada koristili u zanatskim radionicamazamenjuju se mehani kim sredstvima. . usled opekotina ili od udara doma ih ivotinja koje su kori ene u radu. zanatlija. U kapitalizmu je proklamovana puna sloboda privredjivanja i ugovaranja rada izmedju kapitalista i slobodnih radnika koji u tim odnosima nisu imali ta daprodaju osim svoje radne snage. drvodelja i lon ara. s obzirom na tada nja shvatanja rada i stepen razvoja sredsta varada. Povrede na radu nisu izazivale posebnu pa nju dru tva zbog toga to su povrede naj e e zadobijali robovi s obzirom da slobodni gradjani nisu obavljali fizi ke poslove. Radnici u fabrikama su radili pod vrlo te kim uslovima. ali izradom i upotrebom orudja pove ale suse opasnosti kojima je ovek bio izlo en u te kim uslovima proizvodnje iprikupljanja hrane. godine kada se dogodila eksplozija u jednom rudniku u Salcbergu. U najstarijim dru tvima i dr avama koje su se temeljile na robovlasni kom na inu proizvodnje. uvodi socijalno osiguranje.Zanatstvo je bilo u razvoju i odvijalo se kao najamni rad zidara. Neza ti enost radnika. aprerada gvo dja omogu ila je razvoj zanatske proizvodnje. pa postoje tragovi o za titi u rudnicima i na rudarskimposlovima. kova a.kamenorezaca. U inostranoj literaturi smatra se da prvi pisani dokumenti sa podacima o za titina radu poti u iz 1664. To je uticalo.Pojava i razvoj za tite na radu Izradom prvih primitivnih alata i orudja ljudi su u prvobitnim dru tvenim zajednicama pobolj avali uslove ivota. U tom periodu najamni rad radnika kori en je za to ve e sticanje bogatstva a radni ka klasa je dovedena u beznade an polo aj. Sa razvojem zanatstvauzroci i izvori povredjivanja su se pove ali. pored ostalog ina dono enje prvih za titnih propisa od strane dr ave i tada se javlja posebno fabri ko zakonodavstvo kojim se ograni ava i reguli e radno vreme radnika. uredjuju minimalne plate i obezbedjuje higijensko-tehni ka za tita na radu. nije moglo biti ni pomena o organizovanim oblicima za tite. U proizvodnji je osim ljudske snage kori ena i sto na snaga kao i snaga vode. U robovlasni kom dru tvu broj licakoja su bila izlo ena povredama bio je mali ako ne ra unamo robove koji su unajve em broju obavljali fizi ke poslove i koji su bili li na svojina robovlasnika. a fabrika postaje novi tip proizvodnejedinice.I kod nas je jo u srednjovekovnoj Srbiji bila vrlo razvijenaeksploatacija rudnog blaga.

. ‡ da dobije odgovaraju a uputstva u vezi raspolo ivih sredstava za spre avanje profesonalnih rizika. kad ove mogu imati implikacije na bezbednost i za titu zdravlja radnika. kao jedan od tri faktora koji zajedni ki odradjuju politiku i usmeravaju delatnost Medjunarodne organizacije rada.identifikaciji hemiskih sredstava koja se koriste u procesu rada. . opasnostima pri upotrebi ma ina i opasnostima pri radu sa kancerogenim supstancama.rezultatima lekarskih pregleda na koje je upu en da i oceni zdravstvenog stanja. profesionalnim rizicima na radnom mestu zagadjenja vazduha. ‡ da dobija informacije o: .Osnove sistema za tite na radu u pravima i obavezama radnika i radni kih predstavnika Polaze i od prava na rad i za titu na radu. koju je definisao Medjunarodni pakt o ekonomskim. ‡ da se udalji od opasnosti kad ova postoji za njegovu bezbednost I zdravlje pri koris enju hemijskih sredstava. bezbednosnim podacima i merama koje treba da se preuzmu. . planiranju izmene u procesu rada. ‡ na odgovaraju u obuku iz oblasti za tite na radu i zdravstvene za tite. ‡ da ne koristi ma inu ako predvidjeni za titni uredjaji nisu postavljeni. sadrzaju i organizaciji rada. ‡ rasporedjivanja na drugo radon mesto u slu aju zdravstvene preosetljivosti na opasna hemijska sredstva. njihovim svojstvima. ‡ na odgovaraju e le enje i obe tecenje za povrede i oboljenja koja su posledica koris enja hemiskih sredstava.merama za tite koje su definisane nacionalnim zakonodavstvom i koje je preuzeo poslodavac da obezbedi za titu zdravlja i bezbednost na radu. buke ili vibracija. ‡ da se obra a odgovaraju im stru njacima za savet u vezi sa odredjenim problemima za tite na radu i nadle nim institucijama i organima u cilju obezbedjenja za tite od profesionalnih rizika. . .faktorima koji tetno uti u na bezbednost i zdravlje radnika. da razmatra sve aspekte za tite na radu povezane sa njegovima radom. socijalnim i kulturnim pravima. ‡ da ima pristup I pravo provere dokumentacije koja se odnosi na nadzor radne sredine. njihovo ograni avanje i za titu. odr avanju i kalibrisanju opreme koja se koristi u ove svrhe. radnik ima a) pravo ‡ da bude konsultovan o merama za tite na radu.kontroli radne sredine. ‡ da bude za ti en od neopravdanih posledica kad napusti mesto rada zbog postojanja neposredne opasnosti za njegov ivot i zdravlje. da daje predloge i doprinos u pogledu mera za tite na radu.

ma ine. osnove sistema za tite na radu ine: a) obaveze poslodavaca ‡ da preuzme odgovaraju e mere da op ti uslovi na radnom mestu (povr ina i visina prostorija. ‡ da prijavi svaku povredu do koje dodje u toku rada ili u vezi sa radom. Najbitnija karakteristika medjunarodne organizacije rada. omogucuje radnicima punopravno ucesce u donosenju svih odluka u sprovodjenju zastite na radu. skladi tenje tetnih materija i dr) budu takvi da obezbede dovoljnu za titu radnika. uputstva koja su mu data i metode za bezbedno koris enje hemijskih sredstava. b) Du nost ‡ da po tuje sve propise o za titi na radu iji je cilj spre avanje profesionalnih rizika na radnim mestima. Osnove sistema za tite na radu u pravima i obavezama poslodavaca Poslodavac kao drugi subjekat u kreiranju I usmeravanju delatnosti Medjunarodne organizacije rada. uslovi radne sredine. Osnove sistema zastite na radu u pravima i obavezama radnika i radnickih predstavnika obezbedjuju da radnik utice na nacionalnu politiku sprovodjenja zastite na radu i izvrsavanja obaveza poslodavaca u obezbedjivanju mera zastite na radu. trpezarije. garderoba. ‡ da saradjuje sa poslodavcem u obavljanju njegovih du nosti u vezi kori enja hemiskih sredstava I da preduzme sve mere u cilju odklanjanja ili smanjivanja opasnosti. U velikom broju definisanih pitanja. predstavnici radnika imaju pravo da prate inspektore rada prilikom kontrole primene mera za tite i saradjuju sa njima. odlaganje otpada. saglasno sa nacionalnim zakonima. koji u sprivodjenju za tite na radu treba da u ivaju odredjene olak ice.Definisana prava radnik ostvaruje neposredno ili preko svojih predstavnka. ‡ da obezbedi da radna mesta. prirodno i vesta ko osvetljenje. ‡ da odmah prijavi svom neposrednom rukovodiocu svaku situaciju koja predstavlja opasnost za njegov ivot ili zdravlje. oprema i procesi. sanitarni uredjaji. koja se propisu. ima veoma va nu ulogu u obezbedjivanju za tite na radu. koja se odnose na poslodavca. ‡ da pravilno koristi za titne uredjaje i opremu i da ne isklju uje iz rada predvidjene zaptitne naprave pri kori enju ma ina. budu bez opasnosti za ivot i zdravlje radnika i da odr ava takve radne uslove da se ne dovedu u opasnost . a koja su predhodno elaborirana. Osim toga. da raspola u adekvatnim vremenom I da mogu zatra iti pomo stru njaka u ovoj obasti.

zdravstvene za tite i radne sredine i propisivanja mera za njeno spovodjenje. i adekvatnije saradnje izmedju poslodavaca i radnika. ‡ da pre rasporedjivanja na radno mesto radnika upozna sa profesionalnim rizicima. b) prava poslodavca ‡ da bude konsultovan pri definisanju nacionalne politike za tite na radu. isti i odr ava za titna odela.zaposleni radnici. kada je to potrebno imenovanje radni kih delegata za za titu radni kih komiteta. obezbedi kori enje samo klasifikovanih. ‡ da zabrani upotrebu ma ina bez odgovarajucih za titnih uredjaja i da se stara o redovnom proveravanju i odr avanju masina. zavisno od sposobnosti razli itih kategorija radnika. ‡ da preuzima konkretne mere za sprovodjenje programa obave tavanja i stru nog obrazovanja u oblasti spre avanja i ograni avanja profesionalnih rizika. imenuje nadle no lice ili da koristi usluge nadle ne spoljne slu be koja se bavi za titom na radu. ‡ da vodi evidenciju o za titi na radu i radnoj sredini za koju nadle ni organi propi u da je potrbna. obele enih i etiketiranih sredstava uz potrebne informacije o njima i preuzme mere za za titu radnika od procenjenih opasnosti. . ‡ da proceni opasnosti koje proisti u iz upotrebe hemijskih sredstava u procesu rada. ‡ da primenjuju propisane mere za tite na radu i da u tom smislu saradjuje sa drugim poslodavcima ukoliko istovremeno obavljaju aktivnosti na istom mestu. ‡ da omogu i primenu nau nih i tehni kih saznanja za unapredjenje za tite na radu i obezbedi takvu organizaciju rada koja ne e tetno uticati na bezbednost i zdravlje radnika. zavisno od veli ine preduze a i njegove delatnosti. opremu i sredstva za individualnu za titu radnika kad postoje opasnosti koje se drugim merama ne mogu odkloniti. ‡ da obezbede. a u toku rada da radnike kontinuirano osposobljava za bezbedan rad. obezbedi prvu pomo i mere za vandredne situacije. ‡ da organizuje poslove za tite na radu. ‡ da daje. ‡ da poseduje kartoteku opasnih hemijskih sredstava koja se koriste u radnom procesu. ‡ da obezbedi lekarski pregled radnika koji mogu biti izlo eni profesionalnim rizicima radi provere zdravstvenog stanja. propisima i merama za tite na radu. ‡ da ograni i izlo enost opasnim hemijskim sredstvima. ‡ da daje potrebna uputstva iz oblasti za tite na radu. postrojenja i radne sredine. pre zaposlenja i periodi no u propisanim intervalima. opasnostima koje se mogu pojaviti pri radu u toku kori enja ma ina i obavljanja radnih operacija.

Utvrdjena prava i obaveze poslodavca omogu uju da oni osiguraju bezbedan rad na svim radnim mestma. Ispitivanja se vr e u slede im slu ajevima: 1) Ispitivanje radne sredine uvek se mora obaviti ako se. a posebno za zimski period vremena. ‡ sprovodjenja organizacionih i drugih mera koje se odnose na slu bu medicine rada.‡ razrade na ina primenjivnja mera za spre avanja profesionalnih rizika. sa ciljem da se utvrdi da li u radnoj sredini nema nezadovoljnih ili suvi nih koncepsija. tetnih materija ( gasovi. pra ine ). takodje se periodi no ispituju. bakterije. magle. ‡ bezbednog koris enja hemijskih sredstava. 2) Ispitivanjima ove vrste podvrgavaju sve radne prostorije u kojima u toku procesa rada nastaje buka ili vibracija. . Sprovodjenje za tite na radu Ispitivanje uslova rada u radnoj sredini Spovodjenje za tite na radu vr i se periodi nim ispitivanjem uslova rada u radnim prostorijama. ili postoje druge tetnosti. gljive plesni insekti i druge materije organskog porekla. vla nost i brzinu kretanja vazduha. podaci o njoj utvrdjuju se posebno za letnji. 3) Radna sredina u kojoj se obavljaju poslovi u kojima koriste ili proizvode virusi. Kako je mikro klima zavisna od spoljnih klimatskih uslova. radi utvrdjivanja da li su buka i vibracija u granicama odredjenim va e im propisima. da prati inspektore u preduze u prilikom kontrole primene mera za tite na radu. ma inama i drugoj opremi i da stalno kontroli u eventualne opasnosti za zdravlje radnika kao i njihovo zdravstveno stanje. ‡ ustanovljavanje liste profesionalnih bolesti. kao na primer buka i vibracija. radi utvrdjivanja da li se ove opasne materije nalazae u granicama kojima ne predstavljaju opasnost po zdravlje radnika. Na taj na in oni direktno lil preko predstavnika uti u na za titu na radu na medjunarodnom planu. dimovi. Ovi elementi esto se ozna avaju zajedni kim izrazima >mikro klima<. u radnim prostorijama obavlja radni proces koji uti e na temperature. paraziti. ‡ definisanja mera za za titu radnika od opasnosti izlaganja kancerogenim supstancama. ‡ definisanja mera za za titu ma ina. sa ciljem da se utvrdi da li su tempratura vla nost ili brzina kretanja vazduha u granicama utvrdjene propisima o za titi na radu.

kao i sudovi pod pritiskom vazduha i drugih industrijskih gasova. Otuda je neophodno da se u organizaciji obezbede periodi ni pregledi i ispitivanja orudja za rad kojima radnici rade ili dolaze u dodir pri radu. infracrvena i dr ) radi utvrdjivanja da li su takva zra enja u granicama odredjenim propisima.rekonstrukcije gradjevinskih objekata. alate. pomo na sredstva i dr. prenosi i spu ta teret pomo u elicnog u eta ili lanca.4) Ispitivanju se podvrgavaju i radne prostorije i prostori u kojima se u tehnolo kom postupku javljaju opasna zra enja ( ultravioletna. ova sredstva ne ugrozavaju zivot ili zdravlje radnika. 3) pokretne dizalice sa elektri nim ili drugim morornim pogonom. opra ivanje i sl. hidrauli ke prese za obradu kabastih ili te kih predmeta i uredjaji na alatnim ma inama. lanaca i dr. .prilikom svake bitne izmene u tehnolo kom procesu Periodi no isptivanje orudja za rad Bezbednost radnika na radu zavisi i od ispranosti orudja za rad. 4) teretni liftovi sa i bez pratioca 5) stalno ugradjeni transportni uredjaji za nevertikalno preno enje tereta pomo u gumenih. U takva orudja ubrajaju se: 1) orudja koja pokre e elektromotor. kao i orudja pri cijem cijem kori enju nastaju opasna zra enja. svih sredstva rada. U organizaciji se mora vr iti kontrola. kao i razvodna cevna mreza u krugu organizacije. Organizacija je du na da navedena ispitivanja obavi posle izmene uslova rada koji mogu nastati usled: . organizacije koriste orudja za rad koja po svojoj konstrukciji i dejstvu predstavljaju pove anu opasnost. parna ma ina ili druga energija osim ljudske ili zivotinske. 7) mehani ke prese za obradu metala sa ru nim dodavanjem materijala. 6) sudovi pod pritiskom pare ili vrele vode. 8) kompresori i kompresorske stanice za vazduh i industrijske gasove. Ova kontrola vr i se u postupcima teku eg odr avanja.zamene ili rekonstrukcije orudja za rad ili uredjaja za ventilaciju. . tekstilnih ili metalnih traka. . Medjutim u tehnolo kim procesima. putem ispitivanja i pregleda. putem redovnih pregleda i na drugi na in i ona obuhvata sva sredstva rada u organizaciji koja ubrajamo orudja za rad. Cilj ove kontrole je da se utvrdi da li su na tim sredstvima primenjene mere za tite na radu i da li zbog mogu ih promena u toku upotrebe. 2) orudja za rad koja su namenjena za preradu opasnih stvari ili pri ijem kori enju nastaju takve stvari. motor sa unutra njim sagorevanjem. pokretne dizalice sa delimi no rucnim i delimi no motornim pogonom kojim se di e.

vibracije. naj e e zbog toga to se uredjvanje ovih pitanja u organizacijama nije vr ilo proverenim nau nim metodama. Ovi elementi predhodnih i periodi nih pregleda odradjuju se prema vrsti opasnosti od povreda i zdravstvenih o te enja. Dokazivanje ispunjenosti uslova vr i se na vi e na ina. fizikalni pregled.Odredjivanje poslova sa posebnim rizikom Poslodavac je du an da utvrdi poslove na kojima se javljaju pove ane opasnosti od povredjivanja i oste enja zdravlja radnika. rentgenski pregled. U praksi nije postignuta ujedna enost kriterijuma za odredjivanje poslova ove vrste. na primer. To su naj e ce poslovi koji se obavljaju pod ote anim uslovima rada. Na takvim poslovima mogu raditi radnici koji ispunjavaju posebne uslove u pogledu doba zivota. Pregledi obuhvataju li nu. vec ocenom postoje e opasnosti na osnovu subjektivnih procena predlaga a. Radnik ne mo e biti rasporedjen na posao sa posebnim uslovima rada ako predhodno organizacija nije utvrdila da radnik ispunjava te uslove. na otvorenom prostoru. a psihofizi ka i psiholoska sposobnost dokazuje se ispravom koju na propisani na in izdaje odgovaraju a stru na ustanova. . ispitivanja psihologa i dr. za odredjenu vrstu rada (rukovaoc krana ili parnog kotla). zasnovanih na empirijskim procenama. a organizacije udru enog rada du ne su da samoupravnim op tim aktima utvrde poslove sa posebnim uslovima rada. ispunjenost uslova u pogledu stru ne sposobnosti radnika dokazuje ispravom o stru noj osposobljenosti koja je sa injena od organizacije ovla ene da vr i osposobljavanje radnika. dijgnosti ke testove. Zdravstveno. Radnik koji se ne podvrgne ovakvom pregledu u roku koji utvrdi organizacija. fizickog i psihi kog stanja. stru nih kvalifikacija i zdravstvenog. Za to vreme dok se ne podvrgne ponovnom pregledu. Ovi uslovi utvrdjuju se propisima o za titi na radu. profesionalnu anamnezu. pod zemljom. pa se nazivaju >>poslovi u posebnim uslovima za rad <<. kako u organizacijama iste delatnosti. na niskim ili visokim temperaturama i dr To su poslovi koji se moraju obavljati pod posebnim uslovima. laboratorijske analize. tako i u odnosu na iste poslove u organizacijama koje pripadaju razli itim granama privrede. i da za svaki posao konkretizuju posebne uslove koje mora da ispunjava radnik da bi mogao da obavlja takve poslove. porodi nu i socijalnu analizu radnika. a usled dejstva buke. fizi ko i psihi ko stanje dokazuje se ispravom nadle ne zdravstvene ustanove sa organizovnom slu bom medicina rada. radnik mo e biti privremeno rasporedjen da obavlja poslove za koje nisu predvidjeni posebni uslovi rada. posebne preglede u zavisnosti od vrste posla. ne mo e dalje da radi na poslovima s posebnim uslovima rada. Tako se. hemijskih i drugih tetnosti ili usled pove anih opasnosti pri radu na visinama.

nedovoljna uve banost u vr enju odredjenih poslova i nedostatak radnog iskustva veoma est uzrok povredjivanja. 3) www. Literatura: 1) Uvod u za titu. od kojih se isti e nedovoljna obu enost za bezbedan rad i nepoznavanje mera za tite na radu. posebno mladjih radnika i onih koji menjaju vrstu posla ili zanimanje.google. Njen zna aj proizilazi iz uloge obrazovanja kao preventivne mere u sistemu za tite na radu koja se zasniva na injenici da u ukupnom broju faktora usled kojih dolazi do povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Iako u odstranjivanju ovih uzroka imaju zna ajnu ulogu i drugi spoljni faktori (kao to su kole i druge ustanove za stru no obrazovanje) i u organizaciji udru enog rada moraju se organizovati permanentni oblici osposobljavanja i obu avanja radnika. 2) Organizacija za tite na radu ± Dr Jakov Milutinovi .Osposobljavanje radnika za rad na bezbedan na in Osposobljavanje i obu avanje radnika iz materije za tite na radu predstavlja zna ajnu funkciju organizacije. kao naj e i se pojavljuju subjektivni faktori. radna i ivotna sredina ± preradio Branislav Andjelkovi . Statistike pokazuju da je nedostatak upoznavanja radnika sa opasnostima i merama za tite. Ni 1982. sa ciljem da se u njihovom odnosu prema radu i opasnostima unapred formiraju znanja i iskustva koja e doprineti da se faktor opasnosti svede na najmanju mogu u meru. Ni 2005.com .